Prethodni

Obrazovni profil: INSTALATER GREJANJA I KLIMATIZACIJE

TEHNOLOGIJA RADA

CILJ I ZADACI

Cilj nastave ovog predmeta je sticanje stručno-teorijskih znanja neophodnih za uspešno savlađivanje tehnoloških procesa i zakonitosti u izvršavanju poslova u obrazovnom profilu.

Zadaci nastave su:

- sticanje neophodnih znanja o osnovnim postupcima merenja i kontrolisanja;

- sticanje neophodnih znanja u rukovanju ručnim alatima u funkciji postupaka koji se primenjuju u instaliranju vodovoda, kanalizacije i grejanja;

- sticanje znanja o metodama i postupcima u izvođenju instalaterskih radova;

- sticanje znanja o karakteristikama i primeni alata, instrumenata i pribora koji se koriste u obavljanju poslova;

- sticanje znanja o izboru materijala i gotovih elemenata za ugrađivanje instalacije;

- osposobljavanje za razumevanje i samostalno korišćenje dokumentacije i stručne literature.

SADRŽAJI PROGRAMA

I razred

(2 časa nedeljno, 74 časa godišnje)

UVOD (2)

Obim poslova i zadataka u okviru obrazovnog profila. Značaj i perspektive tehničko-tehnološkog razvoja sredstava.

MERENJE I KONTROLISANJE (10)

Osnovi i principi merenja. Greške merenja, razmernici, pomična merila, šabloni. Univerzalni mehanički i optički uglomeri. Libele. Čuvanje i održavanje mernih i kontrolnih alata i instrumenata.

OSNOVNO O INSTALACIJAMA (10)

Svrha i značaj instalacija za vodovod, kanalizaciju, klimatizaciju i grejanje. Sistemi i uređaji za vodovod, kanalizaciju, klimatizaciju i grejanje (estetski, higijenski, ekonomski bezbednosni). Mere zaštite na radu u obavljanju poslova na instalacijama.

SEČENJE LIMOVA I CEVI (6)

Alati i pribor. Postupak sečenja čeličnih, plastičnih, keramičkih i drugih cevi, limova i profila. Principi ručnog sečenja. Principi mašinskog sečenja.

SAVIJANJE LIMOVA I CEVI (6)

Alati i pribor. Postupak savijanja čeličnih, bakarnih, olovnih i drugih cevi, limova i profila. Ručno savijanje. Mašinsko savijanje. Savijanje u hladnom i toplom savijanju. Naprezanje u materijalu i mogućnost pojave prskotina pri savijanju.

LEMLJENJE (4)

Alati i pribor. Vrste lemova. Meko lemljenje. Tvrdo lemljenje.

SPAJANJE CEVI I KANALA (10)

Vrste spojeva, značaj i primena. Prilagođavanje prečnika dve cevi, priprema površine, lemljenje i obrada zalemljene površine. Spajanje lemljenih olovnih, bakarnih i mesinganih cevi. Spajanje plastičnih cevi i zavarivanje.

Spajanje plastičnih cevi poluvezujućim i brzovezujućim lepkovima. Postupak spajanja cevi cevnim elementima, spojnicama i prirubnicama savijanja. Spajanje kanala za razvođenje vazduha. Spajanje zakivcima i vijcima.

REZANJE NAVOJA (6)

Alati i pribor. Ručno i mašinsko narezivanje cevnih navoja. Sredstva za podmazivanje pri rezanju navoja.

OBELEŽAVANJE I OCRTAVANJE DELOVA OD LIMA (5)

Alati i pribor. Primeri obeležavanja mreža karakterističnih elemenata (kosi konus, prelaz kvadrata u krug i sl.).

BUŠENJE (5)

Alati i pribor. Bušenje limova, profila sa unutrašnjim rupama. Bušenje betona.

GASNO ZAVARIVANJE I SEČENJE (10)

Razlika između gasnog i elektrolučnog zavarivanja. Osnovni principi gasnog zavarivanja. Oprema za gasno zavarivanje (boce za kiseonik i acetilen, redukcioni ventili i gorionici). Način rukovanja opremom i njeno čuvanje. Dodatni materijali i topitelji. Priprema elemenata za zavarivanje. Podešavanje i zone temperature plamena. Postupak zavarivanja ulevo i udesno. Gasno sečenje. Kvalitet zavarenog spoja i kontrola. Mere zaštite pri zavarivanju i sečenju.

II razred

(2 časa nedeljno, 74 časa godišnje)

TEHNIČKA DOKUMENTACIJA (8)

Upoznavanje simbola obeležavanja pojedinih elemenata instalacije. Upoznavanje tehničke dokumentacije. Čitanje radne i projektne dokumentacije. Obeležavanje po JUS-u i ISO - 9000.

OSNOVNI POJMOVI O INSTALACIJAMA (3)

OSNOVNE FIZIČKE I TERMODINAMIČKE VELIČINE (10)

Pojam temperature i merenje temperature. Temperaturne skale i jedinice temperature. Širenje tela zbog promene temperature i značaj toplotnog širenja u tehnici. Prenos toplote provođenjem, konvekcijom i zračenjem. Pritisak, natpritisak, potpritisak i jedinice pritiska.

Protok fluida. Brzina fluida.

OSNOVNI POJMOVI O UREĐAJIMA ZA GREJANJE (10)

Svrha i značaj centralnog grejanja. Ekonomičnost uređaja za grejanje. Peći za čvrsta goriva, kamini i kaljeve peći. Metalne peći sa gornjim i donjim sagorevanjem. Gasne peći. Uljne peći. Određivanje jačine peći. Dimnjaci. Pravilni i nepravilni načini izvođenja dimnjaka.

Goriva. Vrste goriva. Toplotna moć. Skladištenje goriva prema vrsti. Proces sagorevanja. Promaja.

ELEMENTI INSTALACIJA CENTRALNOG GREJANJA (11)

Vrste cevi prema materijalu, izradi, nameni i obliku. Uslovi koje cevi treba da ispune (sastavljanje, pritisak i sl.). Cevni elementi (prava i kosa račva, luk, koleno, redukciona cev, kondenzaciona cev, elementi za spajanje vođica sa cevi, nosači cevi, cevni priključci i sl.). Cevni zatvarači (prolazni, nepovratni ventili, zasuni, slavine, separatori pare, ventili za mešanje, propratni ventili i sl.). Grejna tela (radijatori, registri, konvektori, kaloriferi, panelni grejači i sl.). Nosači cevi i grejnih tela. Zaštitne mere.

SISTEMI CENTRALNOG GREJANJA (12)

Uporedne karakteristike sistema grejanja. Prednosti i nedostaci centralnog grejanja. Prednosti parnog grejanja. Nedostaci parnog grejanja. Gravitacioni sistem vodnog grejanja: gornji razvod, donji razvod, etažno grejanje. Otvoreni i zatvoreni sistemi vodenog grejanja. Sigurnosni uređaji. Pumpno grejanje sa prinudnom cirkulacijom. Panelno grejanje. Podno grejanje. Parno grejanje visokog pritiska. Parno grejanje niskog pritiska. Grejanje pregrejanom vodom.

IZMENJIVAČI TOPLOTE (6)

Vrste i karakteristike izmenjivača toplote. Podela izmenjivača toplote prema nameni, materijalu, savijanju cevi i sl. Izbor izmenjivača toplote. Letnji pogon - hlađenje. Zimski pogon - grejanje. Priprema izmenjivača toplote u grejanju pri hlađenju. Priključnici i način ugradnje u kotlarnici i podstanici.

KOTLOVI (8)

Kotlovi: vrste, karakteristike i primena. Osnovni delovi. Izbor kotlova prema prostoru koji treba da greje. Pribor, armature i sigurnosni uređaji. Jačina i grejna površina kotla. Ekonomičnost kao kriterijum za izbor goriva za kotao. Regulacija u kotlarnici: ručna, poluautomatska i automatska.

Kotlovi od čeličnog lima: svojstva i primena. Dimnjaci i dimni kanali.

PODSTANICA ZA DALJINSKO GREJANJE (6)

Značaj daljinskog grejanja. Prenos toplote do podstanice. Projektna dokumentacija za podstanicu. Elementi regulacije u podstanici. Elementi za regulaciju protoka i pritiska. Merenje protoka i količine utrošene toplote. Direktno i indirektno grejanje. Elementi za doziranje tople vode na više priključaka. Mešanje povratne i razvodne vode.

III razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

KLIMATIZACIJA I SISTEMI KLIMATIZACIJE (20)

Unutrašnji klimatski uslovi. Spoljašnji klimatski uslovi. Klimatizacija u zimskim periodima: prečišćavanje, zagrevanje, vlaženje i izmena vazduha. Klimatizacija u letnjim periodima: prečišćavanje, sušenje i izmena vazduha. Potpuna klimatizacija u kojoj se vrše sve funkcije. Komore za klimatizaciju vazduha. Klima centrale.

OBRADA VAZDUHA (7)

Vlažan vazduh, apsolutna i relativna vlažnost vazduha. Vlaženje vazduha okvašenim površinama. Instrumenti za merenje vlažnosti. Čišćenje vazduha. Grejanje vazduha.

PROVETRAVANJE - VENTILACIJA (8)

Svrha i značaj grejanja i provetravanja. Prirodno provetravanje. Samoprovetravanje. Prozorsko provetravanje. Kanalsko i krovno provetravanje. Prinudno provetravanje. Centralno vetrenje. Sistem centralnog vetrenja, vrste sistema i primeri malih instalacija.

Pritisno, usisno i kombinovano vetrenje.

ELEMENTI ZA RAZVOĐENJE FLUIDA U KLIMATIZACIJI (7)

Vazdušni kanali. Sastavni delovi kanala. Klima komore, sastavni elementi klima komore. Lokalni uređaji za klimatizaciju. Šematski prikaz uređaja za klimatizaciju u nekoj poslovnoj prostoriji.

INDUKCIONI SISTEMI KLIMATIZACIJE (18)

Način rada indukcionog sistema. Elementi indukcionog sistema: žaluzine za spoljni vazduh, predfilteri, ventilator, predgrejač, fini filter, hladnjak, ovlaživač vazduha, dogrejač, prigušivač zvuka, klimainduktor, primarni i sekundarni vazduh, protivstrujni izmenjivač toplote za grejanje, grejni kotao, agregat hladne vode.

VAZDUŠNO GREJANJE (5)

Lokalno grejanje. Grupno grejanje. Prirodno i prinudno grejanje. Direktni i indirektni način zagrevanja vazduha.

Tehnička dokumentacija i čitanje crteža.

AUTOMATSKO UPRAVLJANJE (9)

Automatika na instalacijama za grejanje, provetravanje, vazdušno grejanje i klimatizacija. Automatika na daljinskom grejanju i u podstanici.

PRAKTIČNA NASTAVA

CILJ I ZADACI

Cilj praktične nastave je sticanje znanja, umenja, veština i navika neophodnih za obavljanje instalaterskih poslova.

Zadaci praktične nastave su:

- praktično ovladavanje tehnološkim operacijama, ručne i mašinske obrade na oblikovanje elemenata cevnih i drugih instalacija, postavljanje i montaža instalacija i uređaja vodovoda, kanalizacije, grejanja i provetravanja;

- osposobljavanje za pravilnu upotrebu, primenu i održavanje sredstava rada, njihovo ekonomično korišćenje uz sagledavanje njihovih materijalnih vrednosti i veka trajanja;

- primena znanja o pravilnom izboru i izradi elemenata instalacije i osposobljavanje za njihovo racionalno korišćenje i smanjivanje otpada;

- sticanje praktičnih znanja i umenja u merenju i kontroli delova u procesu ostvarivanja rada;

- sticanje znanja i navika za pravilno korišćenje zaštitnih sredstava.

SADRŽAJI PROGRAMA

I razred

(10 časova nedeljno, 370 časova godišnje)

UVOD

Upoznavanje programa, stručne literature i zahteva radnog područja instalatera. Upoznavanje radionice i radnih mesta. Zaduživanje sa alatom i priborom. Upoznavanje sa radnom i tehnološkom disciplinom. Upoznavanje mera i sredstava zaštite na radu. Čišćenje i održavanje radnog mesta. Upoznavanje sa pravilnikom o kućnom redu.

SEČENJE I SAVIJANJE CEVI

Priprema alata i pribora za sečenje cevi. Sečenje čeličnih, plastičnih, keramičkih i drugih cevi. Priprema alata, pribora i uređaja za savijanje cevi. Savijanje čeličnih, bakarnih, olovnih, mesinganih i plastičnih cevi u toplom i hladnom stanju. Određivanja dužine savijanja cevi u razvijenom stanju. Kontrola ispravnosti savijenih cevi. Mere zaštite pri savijanju i sečenju.

MERENJE I KONTROLISANJE

Primena metoda i greške pri merenju. Kontrolisanje merenja razmernicima, šestarom, pomičnim merilom, dubinomerom i visinomerom. Kontrola merenja uglova pomoću ugaonika, uglomera i šablona. Merenje i kontrola ravnosti površine i zaobljenje.

OCRTAVANJE I OBELEŽAVANJE

Izbor alata i pribora za ocrtavanje i obeležavanje (radni sto, ploče za ocrtavanje, prizme, igle, paralelna crta, obeležači i sl.). Priprema površine za ocrtavanje. Ocrtavanje i obeležavanje sa crteža, pomoću šablona i uzoraka. Oštrenje alata za ocrtavanje i obeležavanje.

TURPIJANJE

Primena postupaka turpijanja prema predmetu i nameni. Turpijanje i izbor turpija prema nameni, obliku preseka i sečenju i prema broju naseka. Nasađivanje turpija. Turpijanje ravnih i oblih površina. Turpijanje otvora i žljebova. Turpijanje limova i skidanje ivica. Rukovanje mašinama za turpijanje.

SPAJANJE CEVI

Meko lemljenje: priprema alata i pribora. Prilagođavanje cevi i priprema površine, nanošenje lima i čišćenje zalemljenog sastava. Spajanje lemljenih olovnih, bakarnih i mesinganih cevi. Spajanje plastačnih cevi, zavarivanje pomoću toplog vazduha. Spajanje plastičnih cevi brzovezujućim lepkom. Spajanje cevi cevnim elementima. Kontrola ispravnosti spojenih cevi. Mere zaštite spojenih cevi.

REZANJE NAVOJA

Rukovanje alatom i uređajima za izradu cevnih navoja. Podmazivanje pri izradi navoja. Kontrola ispravnosti izrađenog navoja. Mere zaštite pri rezanju navoja.

OBELEŽAVANJE I OCRTAVANJE DELOVA OD LIMA

Prenošenje slike sa crteža na lim u određenoj razmeri alatima za ocrtavanje i obeležavanje.

SEČENJE LIMOVA

Sečenje limova ručnim makazama. Sečenje limova mašinskim makazama. Mere zaštite.

SAVIJANJE I SPAJANJE LIMOVA

Savijanje limova i profila. Sastavljanje limova: zakivanjem, lemljenjem, previjanjem i tačkastim zavarivanjem. Mere zaštite pri savijanju i spajanju limova. Bušenje i probijanje rupa u limovima i profilima. Upuštanje rupa. Urezivanje unutrašnjih navoja. Rukovanje ručnom i stonom bušilicom. Mere zaštite pri bušenju.

BUŠENJE RUPA U BETONU

Rukovanje bušilicom za beton i brusilicom. Prepoznavanje burgija za razne materijale. Postavljanje u beton raznih tiplova i klinova. Mere zaštite pri bušenju.

GASNO ZAVARIVANJE I SEČENJE

Rukovanje opremom. Priprema cevi za zavarivanje. Podešavanje plamena i postupci zavarivanja ulevo i udesno. Zavarivanje cevi u horizontalnom i vertikalnom položaju. Zavarivanje pomoću ogledala. Gasno sečenje. Kontrola zavarenog sastava. Mere zaštita pri zavarivanju i sečenju.

II razred

(14 časova nedeljno, 518 časova godišnje)

POSTAVLJANJE CEVNE MREŽE, MONTAŽA OSNOVNIH ELEMENATA CENTRALNOG GREJANJA

Postavljanje i izrada razvodne mreže. Izrada i učvršćivanje vertikalnih cevnih vodova i usponskih vodova - vertikala. Postavljanje čvrstih tačaka i ugradnja kompozatora "lira". Izrada priključaka i povezivanje ekspanzionog suda. Spajanje cevi cevnim elementima i ugrađivanje cevnih zatvarača. Izrada mreže donjeg razvoda (podrumske), izrada mreže gornjeg razvoda, učvršćivanje i vešanje cevnih mreža. Montaža nosača grejnih tela, priključaka i maski, cevnih zatvarača, ventila, zasuna i slavina. Zavarivanje prirubnica za pumpe i ventile u kotlarnici. Izrada sigurnosnih vodova i ekspanzionih posuda. Montaža grube i fine armature.

MONTAŽA GREJNIH TELA

Sastavljanje i zaptivanje grejnih tela. Izrada radijatorskih veza. Povezivanje grejnih tela u mrežu za grejanje. Izrada i montaža cevnih registara i označenih sudova. Ugrađivanje i povezivanje vodova za odstranjivanje vazduha iz mreže.

MONTAŽA KOTLOVA I KOTLOVSKIH POSTROJENJA

Spajanje članaka i člankastih kotlova. Zamena neispravnog članka sa kompletnom montažom grube i fine armature. Montaža sigurnosnog voda. Montaža pumpe za cirkulaciju tople vode. Prepravka kotla sa čvrstog na tečno gorivo. Uređenje kotlarnice i skladište goriva. Izolacija kotlova i vodova. Postavljanje protivpožarnih sredstava. Ispitivanje kotlarnice i instalacije centralnog grejanja pod pritiskom. Mere zaštite na radu.

DALJINSKO GREJANJE SA TOPLOTNOM PODSTANICOM

Upoznavanje načina izvođenja toplovoda u podzemnim kanalima i iznad zemlje. Izrada elemenata toplotne podstanice i primarnog i sekundarnog dela. Povezivanje izmenjivača toplote i razdelnika vode i pare. Izrada priključaka za cirkulacione pumpe. Izrada vodova za grejanje vode (bojlera). Kontrola rada podstanice. Merenje potrošnje vode i protoka fluida. Očitavanje temperature i pritiska. Pražnjenje i punjenje mreže. Odstranjivanje vazduha iz instalacije. Traženje greške pri gubitku vode.

ZAŠTITA OD KOROZIJE I TOPLOTNA IZOLACIJA

Čišćenje instalacije. Zaštita od korozije. Izolacija limenim plaštom, papirnim plaštom, mineralnom vunom, staklenom vunom i plamafleksom.

ZAVRŠNE OPERACIJE NA INSTALACIJAMA ZA GREJANJE

Ispitivanje instalacija na hidraulični pritisak. Topla i hladna proba. Regulacija instalacije. Merenje temperature. Utvrđivanje i otklanjanje osnovnih kvarova na instalacijama. Puštanje instalacije u rad.

III razred

(14 časova nedeljno, 490 časova godišnje)

IZRADA KANALA ZA RAZVOĐENJE VAZDUHA

Izrada pravih delova kanala bez prirubnica za spajanje. Ocrtavanje i krojenje kolena, raznih račvi i njihova izrada. Izrada rešetki i žaluzina.

POSTAVLJANJE KANALA ZA RAZVOĐENJE VAZDUHA

Postavljanje kanala za klimatizaciju. Pričvršćivanje kanala na zidu ispod plafona. Postavljanje kroz zid i međuspratnu konstrukciju. Izolacija od buke i zaptivanje.

IZRADA I POSTAVLJANJE UREĐAJA ZA KLIMATIZACIJU

Izrada i utvrđivanje poklopaca za regulisanje vazdušne struje. Krojenje delova i izrada difuzora. Ugrađivanje i podešavanje difuzora. Postavljanje klima komore. Povezivanje klima komore na instalaciju za grejanje, sa grejnim kotlom, sa agregatom hladne vode, sa klima-induktorom. Samostalna montaža lima komore. Sitne popravke i sastavni elementi klima komore. Izrada skice izvedenih radova. Kontrola ispravnosti uređaja za klimatizaciju. Mere zaštite na radu.

MONTAŽA UREĐAJA ZA OBRADU VAZDUHA

Montaža filtera za prečišćavanje vazduha. Montaža, ispitivanje rada i popravka grejača i dogrejača vazduha. Postavljanje i održavanje ovlaživača vazduha i odvajača kapi. Montaža i održavanje ventilatora.

AUTOMATSKO UPRAVLJANJE

Rukovanje automatikom na instalacijama za grejanje, provetravanje, vazdušno grejanje i klimatizacija. Montaža automatike na instalacijama za grejanje, provetravanje, vazdušno grejanje i klimatizacija.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)

Tehnologija rada koja se ostvaruje u prvom, drugom i trećem razredu kao i praktična nastava čine neodvojivo jedinstvo koje definiše strukturu obrazovnog profila odnosno njegovu tehničko-tehnološku zasnovanost.

Da bi u praktičnom radu postigao punu efikasnost u osposobljavanju, nastavnik mora poći od pretpostavke da se veštine i navike staču samo kroz osmišljen stav i kritički pristup svakoj konkretnoj izvršilačkoj fizičkoj aktivnosti. Takvom stavu može da doprinese samo dobro poznavanje teorijskih postavki i principa na kojima se zasniva proces rada. Stoga je neophodno da program tehnologije rada bude u neposrednoj korelaciji sa ostvarivanjem praktične nastave. Tematske celine u kojima se obrađuju tehničko-tehnološke zavisnosti pojedinih postupaka procesa moraju da neposredno prethode ostvarivanju tih postupaka u praktičnoj nastavi.

U interpretaciji sadržaja treba uvodnim izlaganjima dati karakteristiku obrazovnog profila, domen poslova i zadataka kao i karakteristike sredstava i predmeta rada. U ostvarivanju nastavnih tema merenja i kontrolisanja treba posebno ukazivati na značaj adekvatne primene na kvalitet proizvoda.

Praktičnu nastavu započeti sa elementarnim sticanjem znanja iz ručne obrade uz prethodnu detaljnu obradu funkcije i karakteristike alata, pribora, mašina, uređaja i aparata.

U ostvarivanju programa maksimalno treba koristiti tehničko-tehnološku dokumentaciju, kataloge, standarde i stručnu literaturu. Neophodno je da se prilikom ostvarivanja programa teorijske nastave kao očigledna nastavna sredstva koriste uzorci, modeli i originalni delovi: cevi, limova, zaptivnih i drugih delova, cevnih armatura, ventila i sl. Objašnjenju metoda i postupaka konkretnog održavanja, popravki, sklapanja ili rasklapanja mora da prethodi analiza samog objekta održavanja. Učenik mora da shvati funkcionalne i konstruktivne karakteristike pojedinih vrsta instalacija, principe na kojima se zasniva njihov rad, sastavne delove i njihovu ulogu, izvore pogonskih energija i sl. Školske radionice u kojima se izvodi praktična nastava neće moći u potpunosti da obezbede ostvarivanje programskih zahteva, stoga je neophodno praktičnu nastavu organizovati i van škole ali samo kada to zahteva specifičnost programa. Pri tome je moguće ostvariti programske sadržaje i u kombinovanim uslovima. Imajući u vidu uslove u kojima će se ostvarivati program za učenike sa poremećajima u ponašanju, moguće je da se praktična nastava usmerava samo prema jednom segmentu programa koji se odnosi ili na instalacije izvođenja radova na kanalizaciji ili na izvođenju radova za klimatizaciju ili za grejanje. U tom slučaju nastavnik prilikom operativnog planiranja mora voditi računa da pojedine praktične operacije prilagodi uslovima i mogućnostima ostvarivanja praktične nastave.

Radne vežbe treba prilagođavati nivou osposobljenosti učenika i karakterističnim poslovima zanimanja i putem uvežbavanja obezbeđivati povećanje sticanja veština i navika. Pri tome najveću pažnju treba obraćati tačnosti izrade i kvalitetu obrade kao i kontroli izvršenih radova.

Područje rada: GEOLOGIJA, RUDARSTVO I METALURGIJA

Obrazovni profil: OBRAĐIVAČ PLEMENITIH METALA

Obrazovni profil: OBRAĐIVAČ PLEMENITIH METALA

B) STRUČNI PREDMETI

HEMIJA

CILJ I ZADACI

Cilj programa hemije je produbljivanje stečenih znanja učenika i osposobljavanje da ih primenjuju u svakodnevnom životu i praksi.

Zadaci programa hemije su:

- sticanje sistematskih znanja o osnovnim hemijskim promenama, procesima i zakonitostima koje su neophodne za razumevanje i tumačenje pojava u prirodi i za usvajanje sadržaja stručnih predmeta;

- usvajanje znanja o materiji, njenoj strukturi i zakonitostima, promena materije do kojih je došla savremena teorija i praksa;

- osposobljavanje učenika da obavljaju laboratorijski rad.

SADRŽAJI PROGRAMA

I razred

(2+2 časa nedeljno, 74+74 časa godišnje)

UVOD U HEMIJU (1)

Kratak istorijat hemije.

HEMIJSKI ZAKONI (6)

Lavoazijeov zakon. Prustov zakon. Daltonov zakon. Daltonova atomska teorija. Gej-Lisakov zakon. Avogadrov zakon. Hemijski simboli, formule i jednačine. Mol, molska masa, molska zapremina. Proračuni na osnovu mola (Avogadrovog broja), molske mase i molske zapremine.

STEHIOMETRIJSKI PRORAČUNI NA OSNOVU HEMIJSKIH FORMULA I JEDNAČINA (3)

Izračunavanje procentnog sastava elemenata u jedinjenju na osnovu formule. Izračunavanje količine elemenata u datoj količini jedinjenja na osnovu formule.

Postavljanje hemijskih formula.

Proračuni na osnovu hemijskih jedinjenja sa čistim supstancama i sa supstancama koje sadrže primese.

STRUKTURA ATOMA (6)

Borov atomski model. Talasno-mehanički model. Energetski nivoi, podnivoi i orbitale. Princip izgradnje periodnog sistema elemenata i povezanost sa strukturom elektronskog omotača atoma.

TIPOVI HEMIJSKIH VEZA (3)

Jonska veza. Kovalentna veza.

DISPERZNI SISTEMI (3)

Pojam disperznog sistema. Podela disperznih sistema.

Pravi rastvori. Koncentracija rastvora: količinska (molska) koncentracija rastvora i maseni udeo u procentima. Elektrolitička disocijacija. Elektroliti i neelektroliti. Stepen disocijacije, jaki i slabi elektroliti.

KLASIFIKACIJA NEORGANSKIH JEDINJENJA (5)

Oksidi, podela, dobijanje, svojstva. Kiseline, dobijanje i svojstva. Baze, dobijanje i svojstva. Pojam pH vrednosti. Indikatori. Amfoterna jedinjenja. Soli, podela, dobijanje i svojstva. Neutralizacija. Hidroliza.

OKSIDOREDUKCIONI PROCESI (5)

Oksidoredukcione reakcije. Elektroliza. Elektrohemijski niz metala.

VODONIK, KISEONIK, VODA (5)

Vodonik, dobijanje, svojstva i primena. Kiseonik, dobijanje, svojstva i primena. Voda, nalaženje u prirodi, svojstva i značaj. Vodonik-peroksid.

METALI (2)

Zajednička svojstva metala. Metalna veza.

PRVA GRUPA PERIODNOG SISTEMA ELEMENATA (3)

Zajednička svojstva elemenata Ia grupe periodnog sistema elemenata. Natrijum, dobijanje, svojstva i primena. Jedinjenja natrijuma. Kalijum, dobijanje, svojstva i primena. Jedinjenja kalijuma.

DRUGA GRUPA PERIODNOG SISTEMA ELEMENATA (3)

Zajednička svojstva elemenata IIa grupe periodnog sistema elemenata. Magnezijum, dobijanje, svojstva i primena. Jedinjenja magnezijuma. Kalcijum, dobijanje, svojstva i primena. Jedinjenja kalcijuma.

TREĆA GRUPA PERIODNOG SISTEMA ELEMENATA (3)

Zajednička svojstva elemenata IIIa grupe periodnog sistema elemenata. Aluminijum, dobijanje, svojstva i primena. Jedinjenja aluminijuma.

ČETVRTA GRUPA PERIODNOG SISTEMA ELEMENATA (8)

Zajednička svojstva elemenata IVa grupe periodnog sistema elemenata. Ugljenik, dobijanje, svojstva i primena. Jedinjenja ugljenika. Silicijum, dobijanje, svojstva i primena. Jedinjenja silicijuma. Kalaj, svojstva i primena. Jedinjenja kalaja. Olovo, svojstvo i primena. Jedinjenja olova.

PETA GRUPA PERIODNOG SISTEMA ELEMENATA (6)

Zajednička svojstva elemenata Va grupe periodnog sistema elemenata. Azot, dobijanje, svojstva i primena. Jedinjenja azota. Fosfor, dobijanje, svojstva i primena. Jedinjenja fosfora.

ŠESTA GRUPA PERIODNOG SISTEMA ELEMENATA (2)

Zajednička svojstva elemenata VIa grupe periodnog sistema elemenata. Sumpor, dobijanje, svojstva i primena. Jedinjenja sumpora.

SEDMA GRUPA PERIODNOG SISTEMA ELEMENATA (2)

Zajednička svojstva elemenata VIIa grupe periodnog sistema elemenata. Hlor, dobijanje, svojstva i upotreba. Jedinjenja hlora. Brom i jedinjenja.

PRELAZNI ELEMENTI (8)

Zajednička svojstva prelaznih elemenata. Bakar, dobijanje, svojstva i primena. Jedinjenja bakra. Cink, dobijanje, svojstva i primena. Jedinjenja cinka. Živa i jedinjenja. Hrom i jedinjenja. Mangan i jedinjenja. Gvožđe i jedinjenja.

VEŽBE (74)

Vežba: Hemijska laboratorija. Uslovi rada. Radno mesto. Higijensko-tehnička zaštita u laboratoriji. Izvori i uzroci opasnosti od povreda. Mere zaštite.

Vežba: Toplotni izvori u laboratoriji. Pribor i posuđe. Pranje i održavanje pribora i posuđa.

Vežba: Hemikalije i reagensi. Čistoća. Pakovanje. Čuvanje. Reagensi i reagens boce.

Vežba: Merenje čvrstih supstanci. Tehnička vaga. Merenje zapremine tečnosti: menzura, pipeta.

Vežba: Dobijanje čistih supstanci. Rastvaranje, taloženje, filtriranje.

Vežba: Destilacija. Obična destilacija s vodenim hlađenjem.

Vežba: Oksidi, dobijanje i svojstva.

Vežba: Kiseline, dobijanje i svojstva.

Vežba: Baze, dobijanje i svojstva.

Vežba: Soli, dobijanje i svojstva. Neutralizacija.

Vežba: Oksidoredukcioni procesi.

Vežba: Vodonik, dobijanje i svojstva. Hvatanje gasova pod vodom. Kiseonik, dobijanje i svojstva.

Vežba: Natrijum i kalijum. Svojstva natrijuma i kalijuma i njihovih jedinjenja.

Vežba: Magnezijum i kalcijum. Svojstva kalcijuma i magnezijuma i njihovih jedinjenja.

Vežba: Aluminijum. Svojstva aluminijuma i njegovih jedinjenja. Amfoternost.

Vežba: Ugljenik i jedinjenja. Silicijum i jedinjenje.

Vežba: Azot i jedinjenja. Fosfor i jedinjenja.

Vežba: Sumpor i jedinjenja.

Vežba: Halogeni elementi. Jedinjenja halogenih elemenata.

Vežba: Bakar i jedinjenja. Cink i jedinjenja.

Vežba: Hrom, mangan i jedinjenja.

Vežba: Gvožđe i jedinjenja.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)

Koncepcija ovog programa pruža mogućnost da učenici steknu nova znanja iz hemije, kao i da se kod učenika razvija sposobnost zapažanja, samozaključivanja, preciznosti i sistematičnosti.

Sadržaji programa su podeljeni u tematske celine u okviru kojih učenici prvo usvajaju osnovne pojmove, a potom složenije sadržaje programa.

U uvodnom delu programa treba objasniti samo kratak istorijat razvoja hemije.

Pri obradi tematske celine hemijski zakoni, treba polazeći od osnovnih znanja učenika, objasniti primenu zakona na osnovu konkretnih primera i proračuna.

U vezi sa sadržajima o strukturi atoma učenici treba da nauče strukturu atoma na osnovu čega mogu da donose zaključke o svojstvima elemenata i njihovom mestu u periodnom sistemu elemenata. Konfiguraciju elektronskog omotača tumačiti zaključno sa četvrtim energetskim nivoom. Učenike treba naučiti da koriste periodni sistem elemenata i da na osnovu mesta elemenata u periodnom sistemu procenjuju svojstva elemenata i njihovih jedinjenja.

Sadržaje tematske celine tipovi hemijskih veza ostvariti tako da učenici shvate pojmove energije jonizacije, afinitet prema elektronu i elektronegativnost, kao i obrazovanje osnovnih tipova veza, prvenstveno jonske i kovalentne veze. Pri obradi jonskih i kovalentnih jedinjenja, na osnovu strukture atoma i elektronegativnosti elemenata, učenike treba osposobiti da zaključuju o mogućnostima uspostavljanja hemijske veze i načinu vezivanja.

Disperzne sisteme treba realizovati tako da učenici nauče pojam i podelu disperznih sistema, osnovne karakteristike rastvora i karakteristike koloida. Rastvorljivost i energetske promene u rastvaranju tumačiti na osnovu energije razaranja kristalne rešetke i energije solvatacije. Koncentraciju rastvora treba uvežbati na više primera i to polazeći od prostijih ka složenijim.

Elektrolitičku disocijaciju objasniti samo kvalitativno da bi učenici stekli osnovna znanja za proučavanje neorganskih jedinjenja.

Pri obradi sadržaja tematske celine klasifikacija neorganskih jedinjenja voditi računa da učenici nauče podelu ovih jedinjenja i njihova najbitnija svojstva. Posebnu pažnju usmeriti na amfoterne okside i elektrolite. Pirolitičku teoriju kiselina i baza objasniti samo informativno. Kompleksne soli obraditi tako da učenici shvate nastajanje i disocijaciju.

Oksidoredukcione procese ostvariti tako da učenici shvate suštinu na kojoj se zasnivaju i da se osposobe da sastavljaju jednačine na osnovu kojih se odvijaju procesi u hemijskoj industriji. Učenike treba naučiti da stečena znanja primenjuju i nastojati da koriste naponski niz.

Pri obradi sadržaja tematske celine vodonik, kiseonik i voda nastojati da učenici steknu znanja o postupcima dobijanja, svojstva i primenu vodonika i kiseonika, a kod vode, nalaženje svojstva i značaj.

Sadržaje tematske celine metali obraditi tako da učenici nauče zajednička svojstva metala. Posebnu pažnju obratiti na stvaranje metalne veze. Kristalne sisteme dati samo na osnovu glavnih karakteristika.

Posebnu pažnju treba obratiti stehiometrijskim proračunima na osnovu formule i na osnovu hemijskih jedinjenja. Pri proračunima treba koristiti sve vrste hemijskih formula, a za proračune na osnovu hemijskih jednačina, koristiti reakcije koje su prethodno usvojene. Najpre raditi proračune sa hemijski čistim supstancama, a zatim ih proširiti na proračune sa supstancama u kojima ima primesa. Nakon sticanja ovih znanja, u proračune uvrstiti i rastvore određenih koncentracija.

Pri obradi sadržaja koji se odnose na grupe periodnog sistema elemenata težište treba obratiti na karakteristike grupa. Učenici treba da nauče svojstva elemenata i jedinjenja. Od elemenata i jedinjenja obraditi one koji su značajni za metalurgiju. Demonstracione oglede treba nastavnik sam da odabere prema očiglednosti i mogućnostima škole.

Laboratorijski rad nastavnik treba da planira tako da sledi posle usvojenih teorijskih znanja.

Izbor i broj eksperimenata treba da bude primeren znanjima učenika i vremenu potrebnom za njegovu realizaciju.

Imajući u vidu specifičnost laboratorijskog rada, treba insistirati na tome da učenici shvate uzroke opasnosti koji se javljaju pri ovom radu, kao i na opasnosti koje nastaju u pogonima preduzeća. Nastojati da se kod učenika razvije saznanje o obaveznosti i primeni sredstava zaštite na radu.

Imajući u vidu specifičnost sadržaja svake tematske celine, nastavnik bira najsavremenije i najpogodnije nastavne metode za obradu sadržaja svake metodske jedinice. Priroda sadržaja ovog predmeta zahteva da se pri realizaciji koriste savremena nastavna sredstva.

TEHNIČKO CRTANJE I MAŠINSKI ELEMENTI

CILJ I ZADACI

Cilj programa tehničko crtanje i mašinski elementi je da učenici steknu tehničku pismenost za predstavljanje u prostoru mašinskih delova, sklopova, mašina i postrojenja i da shvate njihovu funkcionalnost.

Zadaci nastave tehničko crtanje i mašinski elementi su:

- razvijanje tačnosti, preciznosti, estetike i urednosti u rešavanju radnih zadataka i stvaranje navika za planski, organizovan i samostalan rad;

- upoznavanje pravila, standarda i simbola koji se upotrebljavaju u tehničkom crtanju:

- osposobljavanje učenika za čitanje tehničkih crteža;

- ukazivanje učenicima na mašine kao skup delova sa određenim oblicima i funkcijama;

- upoznavanje osnovnih mašinskih elemenata koji su karakteristični za sve vrste mašina;

- upoznavanje vrsta opterećenja, naprezanja i naponskih stanja mašinskih delova;

- upoznavanje osnova dimenzionisanja elemenata.

SADRŽAJI PROGRAMA

I razred

(2 časa nedeljno, 74 časa godišnje)

UVOD (2)

Značaj tehničkog crtanja. Pribor za tehničko crtanje. Vrste tehničkih crteža. Standardni formati tehničkih crteža. Razmera. Vrste linija. Tehničko pismo.

NACRTNA GEOMETRIJA (14)

Osnovni pojmovi nacrtne geometrije. Vrste projiciranja - centralno i paralelno. Aksonometrijske projekcije (izometrijske, dimetrijske, kose projekcije). Paralelna ortogonalna projekcija. Ortogonalno projeciranje na jednu i više ravni (transformacija). Osnovni pozicioni zadaci. Osnovni metrički zadaci. Ravni preseci.

TEHNIČKO CRTANJE (10)

Svojstva i karakteristike tehničkih crteža. Potreban broj projekcija. Projekcije s presecima. Projekcije s kotama (dimenzionisanje). Uprošćenja pri crtanju. Shematsko crtanje metalurških procesa, cevovodnih sistema, mašinskih elemenata. Crtanje zavarenih konstrukcija. Sklopni crteži. Specifična poglavlja: tolerancije, kvalitet obrade materijala.

MAŠINSKI ELEMENTI (38)

Osnovni pojmovi iz otpornosti materijala. Uslovi ravnoteže. Oslonci i otpori oslonaca. Prostra greda i greda s prepustima. Konzola. Osnovne postavke otpornosti materijala. Opterećenja, deformacije i naponi. Zatezanja i pritiskivanja. Pojam dopuštenih napona. Smicanje. Savijanje. Uvijanje. Složeni naponi. Površinski pritisak.

Konstrukcioni materijali i oblici. Osnovne karakteristike i primena konstrukcionih materijala. Osnove proračuna elemenata. Izrada, obrada i tolerancija. Standardizacija.

Sudovi. Konstrukcijski oblici sudova. Materijal za izradu sudova.

Spojevi navojnih parova. Konstrukcijski oblici navoja, vijaka i navrtki. Opterećenje i proračun navojnih parova. Materijal za izradu vijaka i navrtki.

Nerazdvojivi spojevi. Zavareni spojevi. Postupci zavarivanja. Zakovani spojevi. Zalemljeni spojevi. Zalepljeni spojevi.

Opruge. Pojam opruge.

Cevovodi. Osnove proračuna cevovoda. Cevi. Oprema cevovoda i postrojenja. Cevni zatvarači. Sigurnosni elementi. Specijalni elementi cevovoda i postrojenja. Oslonci i nosači cevovoda.

Kaišni prenosioci. Prenosioci s pljosnatim kaišem. Prenosioci sa trapeznim kaišem.

Zupčani prenosioci. Osnovne karakteristike evolventnog ozbuljenja. Osnove proračuna zupčanika. Konstrukcijski oblici, izrada i obrada zupčanika. Opterećenje ventila.

Lančani, pužni i frikcioni prenosioci. Osovine i vrste prenosnika. Princip rada prenosnika.

Vratila. Konstrukcijski oblici. Proračun osovine, vratila i rukavca.

Spojnice. Spajanje obrtnih delova sa osovinama i vratilima. Krute spojnice. Elastične spojnice. Frikcione spojnice.

Ležajevi. Klizni ležajevi. Kotrljani ležajevi.

Osnovna konstrukcijska rešenja mehaničkih prenosnika.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)

Program ovog predmeta obuhvata sve one sadržaje koji učenicima omogućavaju da shvate da je mašina skup delova s određenim oblicima i funkcijama, da naučne osnovne mašinske elemente koji su karakteristični za sve vrste mašina, kao i vrste opterećenja, naprezanja i naponska stanja mašinskih delova. Sadržaji su koncipirani tako da obezbeđuju postupnost i logičnost pri usvajanju osnovnih i složenih pojmova.

U uvodnom delu sadržaja programa učenici treba da nauče šta je tehnički crtež i koje vrste standardnih formata tehničkih crteža postoje. Nastojati da učenici shvate značenje pojma razmera i da nauče vrste linija i tehničko pismo.

Sadržaje programa koje obuhvata tematska celina nacrtna geometrija treba obraditi tako da učenici nauče vrste projiciranja i karakteristike svake projekcije. Istovremeno treba nastojati da učenici shvate i pojam ravnog preseka. Stečena znanja treba učenicima da posluže kao osnova za prikazivanje prostora i geometrijskih oblika u njemu.

U okviru tematske celine mašinski elementi učenici treba da steknu znanja o osnovnim pojmovima iz otpornosti materijala, kao i karakteristike i primenu konstrukcijskih materijala. Sadržaje o otpornosti materijala tumačiti tako da učenici shvate oblike naprezanja materijala i opterećenja i napone koji se javljaju u njima. Istovremeno učenici treba da nauče i konstrukcijske oblike i karakteristike nerazdvojive i razdvojne veze, elemente kružnog kretnja i elemente za prenos snage. Učenici treba da nauče konstrukcijske oblike i karakteristike: sudova, spojeve navojnih parova, nerazdvojive spojeve, opruge, cevovode, kaišnike i zupčanike, prenosnike, lančane, pužne i frikcione prenosnike. Takođe im treba objasniti princip spajanja obrtnih delova sa osovinama i vratilima. Spojnice treba realizovati po vrstama i ukazati na njihove karakteristike.

U vezi sa sadržajima o ležajevima objasniti učenicima razliku između kliznih i kotrljajućih ležajeva. Kod osnovnih konstrukcijskih rešenja mehaničkih prenosnika, učenicima treba objasniti i osnovne principe konstrukcijskih rešenja ovih prenosnika.

Metodu nastavnog rada za obradu svake metodske jedinice treba prilagoditi sadržajima programa ovog predmeta.

Priroda sadržaja ovog predmeta ukazuje na to da se znanja stiču uvežbavanjem.

Pri obradi sadržaja ovog programa treba koristiti savremena nastavna sredstva, crteže, sheme, propise, zbirke uzoraka i dr.

OSNOVI METALURGIJE

CILJ I ZADACI

Cilj programa osnovi metalurgije je da učenici shvate osnovne principe na kojima se zasnivaju metalurški procesi.

Zadaci programa osnovi metalurgije su:

- sticanje osnovnih znanja o procesima dobijanja i rafinacije metala;

- upoznavanje svojstava metala i legura;

- upoznavanje procesa prerade metala i legura.

SADRŽAJI PROGRAMA

I razred

(3+4 časa nedeljno, 111+128 časova godišnje)

UVOD (1)

Pojam metalurgije i podela.

MINERALNE SIROVINE (9)

Pojam minerala i ruda. Vrste ruda prema hemijskom sastavu: oksidne, sulfidne, karbonatne i silikatne. Priprema i koncentracija ruda. Rudarska priprema: usitnjavanje (drobljenje, mlevenje, sejanje) i obogaćivanje (separacija, flotacija). Metalurška priprema: sušenje, prženje, vrste prženja, okrupnjavanje (aglomeracija): sinterovanje, preletiziranje i briketiranje.

POMOĆNI MATERIJALI (7)

Goriva, podela, sastav, oplemenjivanje pojedinih vrsta goriva. Toplotna vrednost goriva. Sagorevanje goriva: nepotpuno i potpuno sagorevanje.

Topitelji i drugi dodaci. Vrste i svojstva topitelja. Modifikatori. Oksidatori i dezoksidatori.

TEORIJSKI OSNOVI EKSTRAKTIVNE METALURGIJE (30)

Metali i legure. Metali i njihova sredstva. Topljenje metala, kristalizacija. Kristalna rešetka. Alotropija i alotropski preobražaji. Pojam i tipovi legura. Značaj stvaranja legura.

Fizički procesi u metalurgiji: promena agregatnog stanja (topljenje, isparavanje, sublimacija) raslojavanje prema specifičnoj masi, rastvaranje.

Hemijski procesi u metalurgiji: hemijski afinitet elemenata, oksido-redukcioni procesi (oksidacija goriva, oksidacija primesa, redukcija metalnih oksida, dezoksidacija metala, rafinacija metala).

Ekstrakcija metala: pirometalurški procesi, hidrometalurški procesi, elektrometalurški procesi.

Metalurgija zlata. Svojstva zlata. Rude i minerali. Dobijanje zlata: gravitacijska koncentracija, amalgamacija, cijanizacija. Dobijanje zlata kao međuproizvoda kod rafinacije olova. Dobijanje zlata prilikom elektrolitske rafinacije bakra. Legure zlata: svojstva legura zlata, legure zlata za primenu u juvelirstvu i industriji. Lemovi na bazi zlata.

Metalurgija srebra. Svojstva srebra. Minerali i rude. Dobijanje srebra: amalgamacija, cijanizacija. Rafinacija srebra. Legure srebra. Svojstva legura srebra za primenu u juvelirstvu i industriji. Lemovi na bazi srebra.

Metalurgija platine i platinskih metala. Svojstva platine. Rude i minerali. Dobijanje platine i platinskih metala. Legure platine. Svojstva legura platine i primena.

TEHNIČKE LEGURE GVOŽĐA (7)

Sirovo gvožđe (rude gvožđa, dobijanje sirovog gvožđa, troska i otpadni gasovi, primena sirovog gvožđa). Čelik. Liveno gvožđe. Vrste čelika prema hemijskom sastavu i nameni. Sirovine za dobijanje čelika. Peći za dobijanje čelika.

TEORIJSKI OSNOVI PRERAĐIVAČKE METALURGIJE (42)

Prerada metala i legura u tečnom stanju. Livenje rastopa. Kalupi, modeli, jezgra. Materijali za izradu kalupa i jezgra. Sistemi za ulivanje i hraniteli. Pojam livkosti.

Liveno gvožđe. Sirovine. Dobijanje. Sivi liv, beli liv. Modificirani, nodularni i legirani sivi liv. Temper lim.

Čelični liv. Sirovine. Dobijanje čeličnog liva.

Livenje bakra, aluminijuma i njihovih legura.

Topljenje i livenje plemenitih metala i njihovih legura. Pretapanje, rafinacija, legiranje i livenje plemenitih metala i njihovih legura. Skupljanje legura plemenitih metala. Apsorpcija gasova u istopljenim plemenitim metalima i legurama.

Prerada metala i legura u čvrstom stanju plastičnom deformacijom. Pojam deformacije. Elastična i plastična deformacija. Osnovni oblici plastične deformacije: valjanje, kovanje, presovanje, izvlačenje.

Prerada plemenitih metala i legura plastičnom deformacijom. Plastičnost plemenitih metala i legura. Efekti plastične deformacije na plemenite metale i legure. Uticaj toplote na plemenite metale i legure. Valjanje plemenitih metala i legura. Izvlačenje plemenitih metala i legura. Savijanje i uvijanje plemenitih metala i legura. Duboko izvlačenje plemenitih metala i legura. Kovanje plemenitih metala i legura. Lemljenje plemenitih metala i legura. Hemijsko i elektrohemijsko nanošenje plemenitih metala.

TERMIČKA OBRADA METALA (10)

Pojam i vrste termičke obrade. Meko žarenje, normalizacija. Kaljenje, otpuštanje, poboljšanje. Termohemijska obrada čelika: cementizacija, nitriranje.

Termička obrada plemenitih metala i legura. Žarenje. Žarenje žice.

ISPITIVANJE METALA (5)

Cilj ispitivanja. Vrste ispitivanja. Ispitivanje sa razaranjem. Ispitivanje bez razaranja. Ispitivanje svojstava.

VEŽBE
(0+4 časa nedeljno, 148 časova godišnje)

ZAŠTITA NA RADU (4)

Izvori opasnosti u pogonima metalurgije. Ponašanje u pogonima metalurgije i u slučaju opasnosti.

Mere zaštite u pogonima metalurgije od opekotina, mehaničkih povreda, udara električne struje i trovanja gasovima. Lična zaštitna sredstva. Dužnosti i prava radnika u okviru zaštite na radu.

MINERALNE SIROVINE (16)

Priprema i koncentracija ruda. Rudarska priprema. Metalurška priprema.

Priprema minerala i ruda za dobijanje plemenitih metala.

EKSTRAKTIVNA METALURGIJA (25)

Upoznavanje organizacije rada u pogonima za dobijanje metala od pripreme mineralnih sirovina, toka procesa do kvaliteta i vrste proizvoda.

Dobijanje plemenitih metala: zlata, srebra i platine.

PRERAĐIVAČKA METALURGIJA (87)

Livenje metala i legura. Priprema kalupa, modela i jezgara za livenje. Livenje gvožđa. Livenje čelika. Livenje bakra, aluminijuma i njihovih legura.

Topljenje i legiranje plemenitih metala. Priprema uloška za topljenje. Priprema peći za topljenje. Redosled topljenja komponenti pri izradi legura srebra i zlata. Topljenje lomljenog nakita i starog novca od plemenitih metala.

Livenje plemenitih metala i legura. Priprema kalupa i mašine za livenje. Livenje u kalupu. Livenje u vakuumu. Temperatura livenja. Brzina livenja. Kvalitet odlivaka. Greške koje nastaju pri livenju. Održavanje alata za livenje.

Prerada plemenitih metala i legura plastičnom deformacijom. Valjanje lima, trake i žice. Priprema gredica za valjanje. Valjanje profila na kalibrisanim valjcima. Izvlačenje i savijanje. Ručno i mašinsko savijanje. Pletenje lančića iz žice. Savijanje trake u cev. Kovanje i kovačko presovanje. Ručno kovanje. Kovanje na presama.

TERMIČKA OBRADA METALA (16)

Termohemijska obrada čelika.

Termička obrada plemenitih metala i legura. Žarenje žice.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)

Koncepcija ovog programa omogućava učenicima da steknu osnovna znanja o postupcima dobijanja i prerade metala i legura sa posebnim osvrtom na dobijanje i preradu plemenitih metala i njihovih legura i da stečena znanja posluže kao osnova za izučavanje drugih naučnih disciplina u okviru metalurgije. Sadržaji programa su podeljeni u tematske celine po logičnom sledu toka procesa i postupaka u metalurgiji. Istovremeno, vođeno je računa pri definisanju sadržaja programa da učenici usvoje prvo manje složene pojmove, a potom složenije.

U uvodnom delu programa učenici treba da nauče šta izučava metalurgija i kako se deli. Takođe, učenici treba da shvate pojmove metalurški proces i metalurški postupak.

Sadržaj tematske celine mineralne sirovine realizovati tako da učenici nauče šta su sirovine ruda, jalovina i koncentrat rude. Istovremeno učenicima treba ukazati na značaj i postupke metalurške pripreme.

Učenike treba uputiti i na specifičnosti pripreme minerala i ruda za dobijanje plemenitih metala. Pri tome ne treba zalaziti u teorijske osnove na kojima se zasnivaju navedene vrste pripreme. Učenicima treba objasniti najbitnije karakteristike svakog od postupaka navedene vrste pripreme.

U vezi sa pomoćnim materijalima, nastojati da učenici steknu znanje o izvorima zagrevanja u metalurgiji, njihovim karakteristikama i mogućnosti primene. Takođe, učenicima treba objasniti funkciju topitelja u metalurškim procesima, vrste i svojstva topitelja.

Teorijske osnove ekstraktivne metalurgije ostvariti tako da učenici nauče suštinu fizičkih i hemijskih procesa u metalurgiji, odnosno teorijske osnove pirometalurških, hidrometalurških i elektrometalurških procesa. Posebnu pažnju treba obratiti tome kako se dobijaju plemeniti metali.

U vezi sa sadržajima tehničke legure gvožđa, voditi računa da učenici nauče osnovne procese dobijanja sirovog gvožđa, čelika i livenog gvožđa. Pri tome treba ukazati učenicima na specifičnosti svakog od navedenog procesa, imajući u vidu produkte dobijanja pri ovim procesima.

Sadržaje tematske celine teorijski osnovi prerađivačke metalurgije realizovati tako da učenici shvate suštinu procesa prerade metala u tečnom stanju livenjem rastopa, kao i preradu metala u čvrstom stanju plastičnom deformacijom. Pri tome, učenicima treba objasniti samo inforamtivno specifičnosti pri dobijanju livenog gvožđa, čeličnog liva, kao i livenje bakra, aluminijuma i njihovih legura. Topljenje i livenje plemenitih metala zlata, srebra, platine i njihove legure treba detaljno obraditi.

O preradi metala i legura plastičnom deformacijom, učenici treba da shvate pojam deformacije, da nauče vrste deformacije i osnovne oblike deformacije sa posebnim osvrtom na plemenite metale i njihove legure.

U okviru sadržaja tematske celine termička obrada metala učenici treba prvenstveno da steknu znanja o uticaju ove obrade na svojstva metala i legura, kao i specifičnosti svakog vida termičke obrade. Pri tome treba ukazati na najvažnije vidove termičke obrade plemenitih metala i njihovih legura.

Sadržaje tematske celine ispitivanje metala tumačiti take da učenici shvate funkciju i značaj ispitivanja metala i zavisnost metode ispitivanja od svojstava metala i njihovih legura.

Sadržaje vežbi treba realizovati tako da učenici konkretizuju stečena teorijska znanja.

Sadržaje ovog predmeta treba realizovati odgovarajućom nastavnom metodom prema prethodno sačinjenim godišnjim, mesečnim i nedeljnim planovima rada. Pri obradi sadržaja programa, treba uspostaviti korelaciju sa sadržajima srodnih predmeta kao što su poznavanje materijala, dobijanje metala i prerada metala.

Priroda sadržaja ovog predmeta zahteva da se u nastavi koriste najsavremenija nastavna sredstva.

POZNAVANJE MATERIJALA

CILJ I ZADACI

Cilj programa poznavanje materijala je da učenici shvate značaj pravilne upotrebe materijala u zavisnosti od njihovih svojstava.

Zadaci programa poznavanje materijala su:

- sticanje znanja o tehničkim materijalima, njihovim svojstvima i mogućnosti primene;

- osposobljavanje učenika da materijale pravilno upotrebljavaju;

- sticanje znanja koja omogućavaju usvajanje sadržaja stručnih predmeta.

SADRŽAJI PROGRAMA

I razred

(2 časa nedeljno, 74 časa godišnje)

UVOD (3)

Osnovni pojmovi o materijalima. Pojam tehničkog materijala. Podela i svojstva tehničkih materijala.

Konstrukcioni materijali. Vrste, svojstva i primena.

KRISTALNI MATERIJALI (10)

Građa i svojstva kristalnih materijala. Kristalne rešetke. Defekti kristalne rešetke. Osnovi kristalografije. Osnovi procesa kristalizacije.

AMORFNI MATERIJALI (3)

Vrste i struktura amorfnih materijala. Svojstva amorfnih materijala.

METALNI MATERIJALI (3)

Svojstva metalnih materijala. Vrste i primena. Metali i legure. Materijali dobijeni sinterovanjem finog praha. Proizvodnja metalnog praha. Sintermetalurški proizvodi.

NEMETALNI MATERIJALI (25)

Keramički materijali. Sirovine za izradu keramičkih proizvoda. Opošćivači. Metode oplemenjivanja sirovina. Standardi i kvalitet sirovina. Oblikovanje keramičkih proizvoda. Sušenje i pečenje keramičkih proizvoda. Glaziranje keramičkih proizvoda. Primena keramičkih proizvoda.

Vatrostalni materijali. Pojam vatrostalnosti sirovine za proizvodnju vatrostalnih materijala. Vrste vatrostalnih materijala: šamotne, silikatne, magnezitne i hromitne opeke. Vatrostalni neoblikovani materijali. Izolacioni vatrostalni materijali. Standardi za vatrostalne materijale.

Mineralna veziva. Sirovine za proizvodnju veziva. Vazdušna veziva. Kreč. Gips. Hidraulična veziva. Cement.

Staklo. Sastav stakla. Stakleno stanje. Svojstva stakla. Vrste stakla: ravno, šuplje, staklo za farmaceutsku industriju. Tehničko staklo, specijalno staklo.

Azbest. Priroda i sastav azbesta. Svojstva azbesta. Primena azbesta.

MAKROMOLEKULSKI MATERIJALI (18)

Pojam i podela makromolekula. Dobijanje polimera. Prirodna i veštačka vlakna. Smole. Silikoni. Elastomeri. Guma. Standardi za gumu i polimere. Drvo.

KOROZIJA I ZAŠTITA MATERIJALA (12)

Pojam korozije. Izvori korozije i vrste korozije. Zaštita materijala od korozije. Zadatak i funkcija zaštitnih prevlaka. Podela prevlaka. Metalne zaštitne prevlake. Nemetalne zaštitne prevlake.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)

Sadržaji ovog programa definisani su tako da učenici steknu znanja o vrstama tehničkih (konstrukcionih) materijala i zajedničkim svojstvima osnovnih grupa materijala koje proizlaze iz njihovih strukturnih karakteristika. Učenici treba da shvate i ponašanje ovih materijala pri upotrebi.

U uvodnom delu sadržaje programa treba ostvariti tako da učenici nauče osnovne pojmove o materijalima, podelu i njihova svojstva.

Sadržaje o kristalnim materijalima treba realizovati tako da učenici shvate značaj građe materijala i njen apsolutni uticaj na njihova svojstva. Istovremeno, učenicima treba ukazati na zavisnost građe i svojstva kristalnih materijala i na defektne kristalne rešetke. Takođe, nastojati da učenici nauče osnovne faktore koji utiču na pravilan tok procesa kristalizacije.

U vezi sa sadržajima o amorfnim materijalima insistirati da učenici shvate razliku u pogledu strukture i svojstva amorfnih materijala u odnosu na kristalne materijale.

Sadržaje tematske celine metalni materijali obraditi samo informativno jer se ovi materijali izučavaju mnogo detaljnije u okviru drugih metalurških naučnih disciplina. Pri tome, nastojati da učenici steknu samo osnovna znanja o svojstvima ovih materijala, kao i mogućnostima upotrebe.

Međutim, uvođenjem novih tehnologija u metalurške procese sve se više koriste nemetalni materijali, pa je neophodno da učenici steknu znanja o strukturi i svojstvima ovih materijala i mogućnosti njihove upotrebe. Sadržaje o nemetalnim materijalima treba realizovati tako da učenici nauče osnovne procese dobijanja keramičkih materijala, vatrostalnih materijala, mineralnih veziva, stakla i azbesta.

Za izradu procesne opreme, u metalurgiji se sve češće upotrebljavaju makromolekulski materijali. Pri obradi sadržaja ove tematske celine nastojati da učenici shvate pojam makromolekula. Postupke za dobijanje makromolekula obraditi bez zalaženja u teorijske osnove procesa, a svojstva i mogućnost primene ovih materijala objasniti detaljnije.

Imajući u vidu da metali i njihove legure podležu uticaju korozije, a pošto u pogonima metalurgije pogoduju uslovi za koroziju, učenicima treba detaljno objasniti zadatak i funkciju zaštitnih prevlaka. Istovremeno, treba ukazati i na najbitnije karakteristike i mogućnost primene metalnih i nemetalnih prevlaka.

Vrsta i struktura sadržaja ovog programa upućuje na korelaciju sa sadržajima programa osnovi metalurgije, dobijanje metala i prerada metala.

Sadržaje ovog programa, odnosno svaku nastavnu jedinicu treba realizovati odgovarajućom nastavnom metodom i potrebnim nastavnim sredstvima.

DOBIJANJE I PRERADA METALA

CILJ I ZADACI

Cilj programa dobijanje i prerada metala je sticanje teorijskih znanja o dobijanju i preradi metala i legura koja treba da posluže kao osnova za usvajanje sadržaja stručnih predmeta.

Zadaci programa dobijanje i prerada metala su:

- upoznavanje teorijskih osnova na kojima se zasnivaju procesi dobijanja i prerade metala i legura;

- sticanje teorijskih znanja o postupcima dobijanja i prerade metala i legura;

- upoznavanje vrsta i karakteristika uređaja i opreme u pogonima za dobijanje i preradu metala i legura;

- upoznavanje svojstava i mogućnosti primene metala i legura;

- osposobljavanje učenika da shvate uticaj svojstava metala na mogućnost prerade.

SADRŽAJI PROGRAMA

II razred

(3 časa nedeljno, 111 časova godišnje)

UVOD (1)

Značaj i primena metala i legura u tehnici.

OSNOVNI POSTUPCI EKSTRAKTIVNE METALURGIJE (5)

Osnovni procesi i postupci ekstraktivne metalurgije. Pirometalurški, hidrometalurški i elektrometalurški procesi za dobijanje metala.

METALURGIJA GVOŽĐA (10)

Fizičko-hemijska svojstva gvožđa. Sirovine za dobijanje gvožđa, primena. Peći za dobijanje sirovog gvožđa. Produkti visoke peći, prerada produkata.

METALURGIJA ČELIKA (12)

Pojam, vrste i primena čelika. Sirovine za dobijanje čelika, primena. Osnovne karakteristike konvertorskih, Simens-Martinovih procesa i procesa u elektropećima.

METALURGIJA TEŠKIH OBOJENIH METALA (10)

Metalurgija bakra. Fizičko-hemijska svojstva bakra, sirovine i priprema, pirometalurško dobijanje bakra (prženje, topljenje, konvertovanje, rafinacija).

Hidrometalurško dobijanje bakra (luženje, odvajanje čvrste od tečne baze, izdvajanje bakra iz rastvora).

Metalurgija olova. Fizičko-hemijska svojstva olova, sirovine i priprema. Pirometalurško dobijanje olova (prženje, topljenje, rafinacija).

Metalurgija cinka. Fizičko-hemijska svojstva cinka, sirovine i njihova priprema, pirometalurško dobijanje cinka. Hidrometalurško dobijanje cinka.

METALURGIJA LAKIH OBOJENIH METALA (7)

Metalurgija aluminijuma. Fizičko-hemijska svojstva aluminijuma, sirovine, priprema, dobijanje glinice po baznom Bajerovom postupku, elektroliza glinice.

Metalurgija magnezijuma. Fizičko-hemijska svojstva, magnezijuma sirovine, priprema. Dobijanje magnezijum hlorida, elektroliza magnezijum hlorida.

METALURGIJA PLEMENITIH METALA (14)

Metalurgija srebra i platine. Fizičko-hemijska svojstva, sirovine, pripreme. Postupci dobijanja srebra, zlata i platine.

Legure zlata. Podela legura zlata prema stepenu čistoće. Svojstvo. Podela legura srebra po stepenu čistoće. Svojstva legura srebra, zapremina (u juvelirstvu i industriji).

Platina. Legure platine. Svojstva legura platine i primena.

OSNOVI PRERADE METALA I LEGURA (3)

Pojam i zadaci prerade metala i legura. Vrste prerade. Teorijski osnovi postupka prerade metala i legura.

LIVENJE (20)

Sirovine za proizvodnju odlivaka: tehnički čisti metali, sekundarne sirovine, povratni materijal, predlegure. Pomoćni materijali za proizvodnju odlivaka (modifikatori, dezoksidantna sredstva, vezivna sredstva), livački alat i pribor, sistem za ulivanje, hranitelji. Materijali za izradu kalupa i jezgara. Ručna i mašinska izrada kalupa i jezgara. Livenje u kalupima. Postupci livenja: gravitaciono, kontinuirano livenje, livenje pod pritiskom. Završna obrada odlivaka.

Livenje plemenitih metala i njihovih legura. Skupljanje legura plemenitih metala.

PRERADA METALA I LEGURA PLASTIČNOM DEFORMACIJOM (29)

Pojam plastične deformacije. Osnovni oblici plastične deformacije.

Valjanje. Osnovne karakteristike procesa valjanja, oprema za valjanje, proizvodi i poluproizvodi dobijeni valjanjem.

Kovanje, osnovne karakteristike procesa kovanja, vrste kovanja.

Presovanje istiskivanjem. Osnovne karakteristike procesa presovanja metala istiskivanjem, postupci presovanja.

Izvlačenje. Osnovne karakteristike procesa izvlačenja. Izvlačenje profila i cevi. Izvlačenje žice.

Duboko izvlačenje, osnovne karakteristike dubokog izvlačenja, proizvodi dobijeni dubokim izvlačenjem.

Završna obrada poluproizvoda i gotovih proizvoda.

Prerada metala i legura plastičnom deformacijom: valjanje, izvlačenje, savijanje i uvijanje, kovanje.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)

Koncepcija ovog programa pruža mogućnost da učenici steknu teorijska znanja o dobijanju i preradi metala. Učenici treba da steknu znanja o osnovnim principima na kojima se zasnivaju procesi dobijanja i prerade metala.

Sadržaji programa su podeljeni u tematske celine prema logičnom redosledu postupka dobijanja i prerade metala. Ove sadržaje treba realizovati u potpunoj korelaciji sa sadržajima predmeta osnovi metalurgije, prerada metala, tehnologija rada i praktična nastava. Za obradu svake nastavne jedinice treba odabrati pogodnu metodu rada i upotrebljavati savremena nastavna sredstva.

Priroda sadržaja programa upućuje da se realizuju u školi i u privredi. Međutim, ukoliko se ovi sadržaji ostvaruju u pogonima metalurgije, postižu se mnogo bolji rezultati u obrazovno-vaspitnom radu.

U uvodnom delu programa treba učenicima objasniti značaj i primenu metala i legura u tehnici i u drugim delatnostima.

Pri obradi sadržaja tematske celine osnovni postupci ekstraktivne metalurgije nastojati da učenici shvate suštinu fizičko-hemijskih procesa za dobijanje metala i legura i uslove koji ih regulišu.

U vezi sa sadržajima metalurgija gvožđa učenici treba da steknu znanja o sirovinama koje se upotrebljavaju za dobijanje sirovog gvožđa, kao i znanja o procesima u visokoj peći i produktima koji se dobijaju iz ove peći.

Sadržaje tematske celine metalurgija čelika obraditi tako da učenici shvate specifičnost procesa za dobijanje čelika, konvertorskih, Simens-Martinovih i u elektropećima.

Pri obradi sadržaja metalurgija teških obojenih metala nastojati da učenici nauče postupke dobijanja bakra, olova i cinka i mogućnost primene.

O metalurgiji lakih obojenih metala nastojati da učenici shvate suštinu procesa dobijanja ovih metala. Pri obradi treba detaljno objasniti suštinu procesa dobijanja glinice po baznom Bajerovom postupku. Međutim, dobijanje magnezijuma obraditi samo informativno.

U okviru sadržaja metalurgija plemenitih metala treba učenicima ukazati na specifičnosti postupka za dobijanje srebra i zlata i platine i mogućnosti njihove prerade.

Livenje treba da se realizuje tako da učenici nauče vrste i svojstva sirovinskih materijala i pomoćnih materijala za proizvodnju odlivaka. Takođe, učenici treba da nauče i postupke izrade kalupa i jezgara, postupke livenja metala, kao i poslove vezane za završnu obradu odlivaka. Posebnu pažnju treba obratiti kako se liju plemeniti metali zlata.

Učenicima treba objasniti i preradu metala i legura plastičnom deformacijom. Takođe, učenici treba da nauče i osnove postupaka prerade metala valjanjem, kovanjem i izvlačenjem, kao i načine završne obrade proizvoda koji se dobijaju plastičnom deformacijom, sa posebnim osvrtom kako se prerađuju plastičnom, deformacijom plemeniti metali i njihove legure.

PRERADA METALA

CILJ I ZADACI

Cilj programa prerada metala je da učenici steknu potrebna znanja o preradi metala i legura u tečnom stanju i plastičnom deformacijom.

Zadaci programa prerada metala su:

- upoznavanje najvažnijih postupaka prerade metala i legura;

- sticanje teorijskih znanja na kojima se zasniva suština procesa prerade metala i legura;

- upoznavanje mašina i uređaja koji se koriste za preradu metala i legura i ukazivanje na principe na kojima se zasniva njihov rad.

SADRŽAJI PROGRAMA

III razred

(3 časa nedeljno, 105 časova godišnje)

SIROVINE ZA PROIZVODNJU ODLIVAKA (5)

Metali. Otpaci metala i njihovih legura. Podela otpadaka prema mestu nastajanja.

Sekundarne sirovine. Povratni materijal. Predlegure. Pomoćni materijali. Pojam i vrste. Uloga pomoćnih materijala pri topljenju i livenju. Način dodavanja.

PRIPREMA ULOŠKA (3)

Sastav uloška (šarže). Postupci pripreme uložaka. Uređaji za pripremu uložaka.

TOPLJENJE (5)

Topljenje. Zavisnost procesa topljenja od svojstva metala i legura. Agregati za topljenje.

Topljenje plemenitih metala. Rafinacija.

LIVENJE (18)

Teorijski osnovi livenja. Ponašanje metala pri kristalizaciji. Mehanizam očvršćavanja. Pojave pri livenju. Sistem za ulivanje. Proračun elemenata sistema za ulivanje.

Materijal za izradu kalupa i jezgra. Ručna i mašinska izrada kalupa i jezgra.

Livenje u kalupima. Centrifugalno livenje. Precizno livenje. Kontinuirano i polukontinuirano livenje. Livenje pod pritiskom. Specijalni postupci livenja.

Livenje plemenitih metala i legura. Postupci livenja plemenitih metala i legura. Režim livenja.

ZAVRŠNA OBRADA ODLIVAKA (4)

Greške pri livenju. Dorada odlivaka.

TEORIJSKI OSNOVI PRERADE METALA I LEGURA PLASTIČNOM DEFORMACIJOM (3)

Priroda metala. Vrste deformacije. Zakoni plastične deformacije.

VALJANJE (16)

Elementi procesa valjanja. Trenje pri procesu valjanja. Širenje. Pritisak materijala na valjke. Moment valjanja. Uređaji za valjanje. Valjanje polufabrikata. Valjanje limova i traka. Valjanje profila: teških, srednjih i lakih. Valjanje žice i cevi. Valjanje debelih i srednjih limova. Valjanje limova i traka od obojenih metala. Hladno valjanje limova i traka od čelika.

Valjanje odlivaka od plemenitih metala i njihovih legura. Valjanje kalibrisanim valjcima. Širenje pri valjanju. Zagrevanje pri valjanju.

KOVANJE I KOVAČKO PRESOVANJE (4)

Zagrevanje metala za kovanje. Proračuni sile pri kovanju. Postupci kovanja i kovačkog presovanja.

Kovanje plemenitih metala i legura. Postupci kovanja. Rotaciono kovanje. Kalupi za kovanje i kovačko presovanje. Precizno kovanje.

PRESOVANJE ISTISKIVANJEM (6)

Postupci presovanja. Proračun sile pri presovanju. Asortiman presovanih proizvoda. Otpaci i greške pri presovanju.

HLADNO IZVLAČENJE (5)

Proračun vučne sile. Specifična sila i koeficijent izvlačenja. Vučne matrice. Izvlačenje šipki, cevi i žice.

IZVLAČENJE PLEMENITIH METALA I LEGURA (12)

Karakteristike matrice za izvlačenje žice i cevi plemenitih metala i legura.

Uglovi izvlačenja. Proračun režima izvlačenja plemenitih metala i legura.

DUBOKO IZVLAČENJE PLEMENITIH METALA I LEGURA (9)

Jednostruko duboko izvlačenje. Višestruko duboko izvlačenje.

SAVIJANJE I UVIJANJE PLEMENITIH METALA I LEGURA (7)

Savijanje lima, žice i profila od plemenitih metala i legura.

Uvijanje profila.

LEMLJENJE PLEMENITIH METALA I LEGURA (4)

Kvašljivost i kapilarnost plemenitih metala i legura pri lemljenju. Postupci lemljenja. Gasno lemljenje. Vrste lemova za lemljenje plemenitih metala i legura. Pozlaćivanje i posrebrivanje. Rodiniranje. Pasivizacija.

ZAVRŠNA OBRADA POLUFABRIKATA OD METALA I NJIHOVIH LEGURA U FINALNE PROIZVODE (4)

Postupci dorade polufabrikata od metala i njihovih legura dobijenih plastičnom deformacijom.

Hemijsko i elektrohemijsko nanošenje plemenitih metala.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)

Sadržaji ovog programa odabrani su tako da učenici steknu teorijska znanja o postupcima prerade metala i legura u tečnom stanju livenjem i u čvrstom stanju plastičnom deformacijom. Izbor i obim sadržaja programa podešeni su tako da po logičkom sledu učenici usvoje prvo najjednostavnije, a potom složenije pojmove vezane za preradu metala i legura.

Sirovine za proizvodnju odlivaka obraditi tako da učenici nauče vrste i svojstva sirovina koje se koriste za proizvodnju odlivaka. Učenicima treba ukazati na uticaj vrste i svojstava sirovina na kvalitet odlivaka. Takođe, učenicima treba objasniti i ulogu pomoćnih materijala pri topljenju i livenju i načine na koji se dodaju.

Sadržaje tematske celine priprema uloška (šarže) ostvariti tako da učenici shvate kako sastav uloška (šarže) i pravilnost toka procesa u peći utiču na kvalitet odlivaka. Učenicima treba objasniti specifičnosti postupaka za pripremu uložaka, kao i vrstu i karakteristike uređaja za pripremu uloška, sa posebnim osvrtom kako se priprema uložak za dobijanje plemenitih metala.

U vezi sa sadržajima tematske celine topljenje, treba objasniti učenicima zavisnost procesa topljenja od svojstava metala i legura. Učenici treba da nauče vrste i principe rada agregata koji se upotrebljavaju za topljenje metala i legura. Posebnu pažnju treba posvetiti topljenju plemenitih metala i njihovih legura.

O livenju, učenici treba da steknu teorijsku osnovu procesa livenja, posebno ponašanje metala pri kristalizaciji, kao i mehanizam očvršćavanja metala i legura.

Učenici treba da nauče i svojstva materijala za izradu kalupa i jezgara i njihov uticaj na kvalitet mešavina za izradu kalupa i jezgara. Učenicima treba objasniti i specifičnosti ručne i mašinske izrade kalupa i jezgra. Takođe, treba ukazati i na specifičnosti postupaka livenja u kalupima, centrifugalnog, preciznog, kontinuiranog, polikontinuiranog i livenja pod pritiskom. Specijalne postupke livenja treba obraditi samo informativno. Takođe, učenicima detaljno treba objasniti livenje plemenitih metala i njihovih legura.

U vezi sa sadržajima završne obrade odlivaka, učenici treba da nauče kako nastaju greške pri livenju i kako se vrši dorada odlivaka.

Teorijski osnovi prerade metala plastičnom deformacijom treba da se obrade tako da učenici nauče zakonitosti plastične deformacije i vrste deformacije. Učenicima treba ukazati i na uticaj prirode metala na mogućnost prerade plastičnom deformacijom.

Sadržaje tematske celine valjanje realizovati tako da učenici shvate teorijske osnove ovog postupka plastične deformacije metala i legura, prvenstveno trenje pri procesu valjanja, širenje metala, pritisak metala na valjke i moment valjanja. Takođe, učenike treba uputiti i na specifičnost valjanja polufabrikata, limova, traka, profila, žice i cevi.

Učenici treba da nauče procese i postupke valjanja odlivaka od plemenitih metala i njihovih legura.

U vezi sa sadržajima kovanje i kovačko presovanje učenicima treba prethodno objasniti svrhu zagrevanja metala pre kovanja, a potom postupke kovanja i kovačkog presovanja. Takođe, učenike treba uputiti i na postupke kovanja i kovanog presovanja plemenitih metala i njihovih legura.

Sadržaji tematske celine presovanje istiskivanjem treba realizovati tako da učenici shvate posebnu pogodnost ovog postupka oblikovanja određenih metala i legura. Učenici treba da nauče i izvođenje pojedinih operacija pri ovom oblikovanju metala i asortiman presovanih proizvoda.

Hladno izvlačenje realizovati tako da učenici steknu teorijske osnove o ovom postupku oblikovanja, da nauče veličinu i proračun vučne sile i specifičnu silu i koeficijent izvlačenja. Učenici treba da shvate i postupke izvlačenja šipki, cevi i žice.

Sadržaje o izvlačenju plemenitih metala i legura, kao i o dubokom izvlačenju plemenitih metala i legura obraditi tako da učenici nauče postupke jednostrukog i višestrukog dubokog izvlačenja.

U okviru sadržaja tematske celine savijanje i uvijanje plemenitih metala i legura nastojati da učenici steknu znanja o savijanju limova, žice i profila. Istovremeno, učenici treba da nauče i kako se uvijaju profili.

Završna obrada polufabrikata u finalne proizvode treba da se obradi tako da učenici shvate postupke dorade polufabrikata dobijenih plastičnom deformacijom.

Priroda ovih sadržaja zahteva da se u nastavi koriste maksimalno savremena nastavna sredstva i da se sadržaji ostvaruju u pogonima preduzeća.

TEHNOLOGIJA RADA

CILJ I ZADACI

Cilj programa tehnologija rada je sticanje teorijskih znanja o tehnološkim postupcima prerade plemenitih metala i legura koja treba da posluže kao osnova za usvajanje praktičnih sadržaja.

Zadaci programa tehnologije rada su:

- upoznavanje procesa tehnologije topljenja plemenitih metala i legura;

- sticanje znanja o tehnologiji livenja i prerade plemenitih metala i legura plastičnom deformacijom;

- upoznavanje postupaka termičke obrade plemenitih metala i legura;

- upoznavanje peći, uređaja, aparata i opreme za obradu plemenitih metala i legura;

- sticanje znanja o tehnologiji izrade nakita različitog asortimana.

SADRŽAJI PROGRAMA

II razred

(3 časa nedeljno, 111 časova godišnje)

OSNOVI OBRADE PLEMENITIH METALA I LEGURA (30)

Osnovni pojmovi o preradi plemenitih metala i legura. Svojstva i ponašanje plemenitih metala i legura pri obradi.

Prirodno i veštačko drago kamenje.

Materijali koji se koriste pri obradi plemenitih metala i legura: boraks, sumporna kiselina, azotna kiselina, prah za lemljenje.

Alat za obradu plemenitih metala i legura.

Osnovne operacije pri obradi plemenitih metala i legura: brušenje, vučenje, sečenje, savijanje, fasovanje, lemljenje, poliranje (ručno i mašinsko), završno merenje, žigosanje nakita.

TOPLJENJE PLEMENITIH METALA I LEGURA (39)

Prijem sirovina za topljenje. Proračun uložaka (šarže). Priprema uložaka (šarže) za topljenje (sveže i povratne sirovine).

Priprema peći za topljenje uložaka (šarže). Temperatura topljenja. Topljenje uložaka (šarže). Praćenje i kontrola procesa topljenja uloška (šarže). Greške pri topljenju. Topljenje u vakuumu.

LIVENJE PLEMENITIH METALA I LEGURA (42)

Parametri procesa topljenja plemenitih metala i legura.

Temperatura livenja.

Kalupi za izlivanje metala i legura. Livenje u kokile. Centrifugalno livenje. Livenje u vakuumu. Očvršćavanje odlivaka.

Kvalitet odlivaka. Greške na odlivcima. Popravka grešaka na odlivcima.

III razred

(3 časa nedeljno, 105 časova godišnje)

PRERADA PLEMENITIH METALA I LEGURA PLASTIČNOM DEFORMACIJOM (10)

Osnovni zakoni plastične deformacije plemenitih metala i legura. Postupci prerade.

VALJANJE PLEMENITIH METALA I LEGURA (18)

Osnovi postupka prerade plemenitih metala i legura valjanjem.

Valjci za valjanje. Valjanje na glatkim valjcima. Valjanje na kalibrisanim valjcima.

KOVANJE PLEMENITIH METALA I LEGURA (20)

Osnovni pojmovi o kovanju. Promene u metalu pri kovanju. Kovanje u zatvorenom kalupu.

IZVLAČENJE PLEMENITIH METALA I LEGURA (14)

Osnovni principi izvlačenja metala i legura. Izvlačenje žice. Višestruko izvlačenje žice.

TERMIČKA OBRADA PLEMENITIH METALA I LEGURA (12)

Postupci termičke obrade. Žarenje žice.

TEHNOLOGIJA IZRADE NAKITA RAZLIČITOG ASORTIMANA (31)

Tehnologija izrade nakita ručnom obradom metala i legura. Tehnologija izrade nakita mašinskom obradom metala.

Izrada: zlatnika, lančića i profila, burmi i zatvarača nakita.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)

Sadržaji ovog programa definisani su tako da učenici steknu teorijska znanja o postupcima izrade nakita ručnom i mašinskom obradom plemenitih metala i legura. U odnosu na prirodu sirovinskih materijala i specifičnosti postupka izrade nakita, potrebno je kod učenika razvijati odgovornost i preciznost u radu.

O obradi plemenitih metala i legura učenici treba da nauče svojstva plemenitih metala i legura i postupke njihove prerade. Učenicima treba objasniti vrste i namenu pomoćnih materijala koji se upotrebljavaju pri izradi nakita.

Sadržaje tematske celine topljenje plemenitih metala obraditi tako da učenici nauče kako se priprema i topi uložak, da prate i kontrolišu proces topljenja u peći. Učenike treba uputiti i na mogućnost nastajanja grešaka pri topljenju. Posebnu pažnju treba obratiti na proces topljenja u vakuumu.

O livenju plemenitih metala i legura treba posebno ukazati na parametre procesa topljenja metala i legura. Učenicima treba objasniti i specifičnosti livenja u kalupe, centrifugalno livenje i livenje u vakuumu. Takođe, učenicima treba ukazati i na nastajanje grešaka na odlivcima i postupke popravke.

Pri obradi sadržaja o preradi plemenitih metala i legura plastičnom deformacijom insistirati da učenici shvate osnovne zakonitosti na kojima se zasniva ovaj postupak prerade.

Sadržaji tematske celine valjanje plemenitih metala i legura treba da pruže učenicima teorijsku osnovu procesa valjanja. Takođe, treba da upoznaju uređaje i opremu koja se koristi pri ovom procesu prerade metala i legura.

Kovanje plemenitih metala i legura obraditi tako da učenici shvate osnovne promene pri kovanju. Istovremeno, učenicima treba objasniti i specifičnosti kovanja u zatvorenom kalupu.

U vezi sa sadržajima izvlačenje plemenitih metala i legura nastojati da učenici nauče osnovne principe izvlačenja metala i legura i postupke izvlačenja žice. Učenicima treba posebno ukazati na višestepeno izvlačenje žice.

Termička obrada plemenitih metala i legura treba da se realizuje tako da učenici nauče postupke termičke obrade metala i legura. Posebnu pažnju treba posvetiti postupku žarenja žice.

U vezi sa sadržajima tehnologija izrade nakita različitog asortimana, učenici treba da nauče postupke izrade nakita ručnom i mašinskom obradom plemenitih metala i legura. Takođe, učenicima treba ukazati i na specifičnosti postupaka za izradu: zlatnika, lančića i profila, burmi i zatvarača nakita.

Pri obradi sadržaja svake nastavne jedinice treba koristiti i potrebna nastavna sredstva.

PRAKTIČNA NASTAVA

CILJ I ZADACI

Cilj programa praktične nastave je osposobljavanje učenika da izrađuju nakit od plemenitih metala i njihovih legura različitog asortimana.

Zadaci programa praktične nastave su:

- sticanje znanja o tehnološkim postupcima obrade plemenitih metala i legura livenjem i plastičnom deformacijom;

- osposobljavanje učenika da rukuju uređajima, alatom i opremom koji se koriste pri izradi nakita od plemenitih metala i legura,

- razvijanje kod učenika preciznost, tačnost i odgovornosti u toku rada.

SADRŽAJI PROGRAMA

II razred

(14 časova nedeljno, 518 časova godišnje)

ZAŠTITA NA RADU (7)

Izvori opasnosti u pogonima za preradu plemenitih metala i njihovih legura.

Opasnosti i mere zaštite na radu pri obradi plemenitih metala i njihovih legura. Sredstva zaštite na radu. Obaveznost nošenja sredstva zaštite na radu.

TOPLJENJE I LEGIRANJE PLEMENITIH METALA (294)

Priprema uložaka (šarže) za topljenje. Priprema peći za topljenje uložaka. Ubacivanje uložaka u peć za topljenje.

Topljenje uložaka. Kontrola procesa topljenja uloška (šarže). Uočavanje i uklanjanje grešaka pri topljenju uložaka (šarže).

Topljenje u vakuumu.

Legiranje plemenitih metala.

LIVENJE PLEMENITIH METALA I LEGURA (217)

Priprema kalupa za izlivanje plemenitih metala i legura. Podešavanje režima livenja.

Livenje u kokile. Centrifugalno livenje. Livenje u vakuumu. Opsluživanje vakuum peći.

III razred

(14 časova nedeljno, 490 časova ukupno)

IZVOĐENJE OSNOVNIH OPERACIJA OBRADE PLEMENITIH METALA I LEGURA (80)

Brušenje. Izvlačenje, sečenje i savijanje metala i legura. Fasovanje i lemljenje nakita.

PRERADA PLEMENITIH METALA I LEGURA PLASTIČNOM DEFORMACIJOM (110)

Valjanje plemenitih metala i legura na glatkim valjcima. Valjanje plemenitih metala i legura na kalibrisanim valjcima.

Kovanje metala i legura u zatvorenom kalupu.

Višestruko izvlačenje žice.

TERMIČKA OBRADA PLEMENITIH METALA I LEGURA (52)

Uređaji i oprema za žarenje žice.

Žarenje žice.

IZRADA NAKITA RAZLIČITOG ASORTIMANA (248)

Izrada nakita ručnom obradom. Izrada nakita mašinskom obradom. Graviranje, poliranje i žigosanje nakita.

Izrada zlatnika.

Izrada lančića. Pletenje lančića.

Izrada burmi.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)

Sadržaji ovog programa koncipirani su tako da omogućavaju da se učenici osposobe da izrađuju nakit različitog asortimana od plemenitih metala i legura i da razvijaju odgovornost i preciznost u radu.

Sadržaji su razvrstani u tematske celine i treba da se realizuju prema planovima rada odgovarajućim nastavnim metodama i potrebnim nastavnim sredstvima.

Specifičnost sadržaja programa upućuje na to da ih treba realizovati u pogonima preduzeća za preradu plemenitih metala i legura.

U vezi sa zaštitom na radu, učenicima treba objasniti izvore opasnosti u pogonima za preradu plemenitih metala i legura, sredstva zaštite na radu i obaveznost nošenja sredstava zaštite na radu.

Sadržaj tematske celine topljenje i livenje plemenitih metala realizovati tako da se učenici osposobe da pripremaju i ubacuju uložak (šaržu) u peć za topljenje, da prate i kontrolišu procese topljenja. Takođe, učenici treba da nauče i topljenje metala u vakuumu i postupke legiranja plemenitih metala.

U vezi sa sadržajima tematske celine livenje plemenitih metala i legura nastojati da učenici steknu znanja kako se priprema kalup za izlivanje plemenitih metala i legura i da podešavaju u parametre livenja. Učenike treba osposobiti da obavljaju poslove livenja u kalupe, centrifugalnog livenja i livenja u vakuumu. Pri tome, učenicima treba ukazati na specifičnosti svakog od navedenih postupaka livenja.

Izvođenje osnovnih operacija obrade plemenitih metala i legura obraditi tako da učenici nauče postupke savijanja metala i legura. Učenike treba uputiti i kako se vrši lemljenje nakita. Pri tome, posebnu pažnju treba obratiti kako sredstvo za lemljenje utiče na kvalitet lemljenja nakita.

Sadržaje tematske celine prerada plemenitih metala i legura plastičnom deformacijom realizovati tako da učenici nauče da valjaju plemenite metale i legure na valjcima, da kuju metale i legure u zatvorenom kalupu i da višestepeno izvlače žicu. Pri obavljanju navedenih postupaka prerade metala i legura, nastojati da se učenici osposobe da podešavaju potrebne parametre za odvijanje ovih postupaka.

U okviru tematske celine termička obrada plemenitih metala i legura nastojati da se učenici osposobe da žare žicu.

Pri obradi sadržaja tematske celine izrada nakita različitog asortimana nastojati da se učenici nauče da izrađuju nakit ručno i mašinski. Posebnu pažnju treba posvetiti graviranju, politiranju i žigosanju nakita. Istovremeno, učenike treba osposobiti da rade nakit različitog asortimana: zlatnike, časovnike i burme.

ZAVRŠNI ISPIT

Završni ispit u srednjim stručnim školama učenici polažu u skladu sa odredbama dokumenta Sadržaj i način polaganja završnog ispita ("Službeni glasnik RS - Prosvetni glasnik", broj 4/91).

Završnim ispitom proverava se opšta pripremljenost učenika za samostalno obavljanje poslova i radnih zadataka utvrđenih zanimanja u okviru obrazovnih profila.

Završni ispit sastoji se iz:

1. praktičnog rada,

2. usmene provere znanja.

PRAKTIČAN RAD

Sadržaji praktičnog rada definišu se iz oblasti:

- topljenja i legiranja plemenitih metala,

- livenja plemenitih metala i legura,

- prerade plemenitih metala i legura plastičnom deformacijom,

- ručne i mašinske izrade nakita.

USMENA PROVERA ZNANJA

Na završnom ispitu, u okviru usmene provere znanja, sagledava se nivo stečenih znanja i sposobnosti učenika da ta znanja primenjuju u svakodnevnom izvršavanju konkretnih radnih zadataka u oblasti rada metalurgije, odnosno dobijanja i prerade plemenitih metala i legura.

Ispitna pitanja za usmenu proveru znanja konstituišu se iz sledećih oblasti:

- osnovi metalurgije,

- poznavanje materijala,

- dobijanje i prerada metala,

- prerada metala.

NAPOMENA: Postupak i organizaciju završnog ispita treba razraditi posebnim pravilnikom u školi.

Područje rada: HEMIJA, NEMETALI I GRAFIČARSTVO

Obrazovni profili: METALOFARBAR I AUTOLAKIRER

Obrazovni profili: METALOFARBAR I AUTOLAKIRER

KOROZIJA I ZAŠTITA MATERIJALA

CILJ I ZADACI

Cilj programa korozija i zaštita materijala je proširivanje stečenih znanja o koroziji materijala i postupcima zaštite materijala od njenog dejstva.

Zadaci programa korozija i zaštita materijala su:

- osposobljavanje učenika da shvate mehanizam procesa korozije i oblike razaranja od njenog uticaja;

- sticanje znanja o postupcima zaštite materijala od korozije;

- sticanje znanja o pripremi površina materijala za nanošenje zaštitnih prevlaka.

SADRŽAJI PROGRAMA

I razred

(3 časa nedeljno, 111 časova godišnje)

UVOD (1)

Uloga i značaj zaštite materijala od korozije. Postupci zaštite materijala od korozije.

KOROZIJA (30)

Pojam korozije. Uzroci nastajanja korozije. Korozija metala. Podela korozije prema mehanizmu zbivanja (hemijska korozija, elektrohemijska korozija) i sredini u kojoj se odvija (korozija u neelektrolitima, korozija u elektrolitima). Korozija u neelektrolitima (gasna korozija, korozija u tečnim neelektrolitima). Korozija u elektrolitima (atmosferska korozija, korozija u vodenim rastvorima soli, baza i kiselina, korozija u vlažnoj zemlji).

Podela korozije prema karakteru razaranja (mestimična, međukristalna, ravnomerna i selektivna).

Spoljašnji faktori korozije. Unutrašnji faktori korozije.

Korozija nemetala. Destrukcija polimera i elastomera. Korozija kamenine, betona, keramike, grafita i drugih materijala neorganskog porekla.

ZAŠTITA MATERIJALA OD KOROZIJE (40)

Pojam zaštitne prevlake. Zadatak nanošenja zaštitnih prevlaka.

Vrste prevlaka. Metalne prevlake. Nemetalne prevlake (premazi).

Uloga i značaj metalnih prevlaka. Vrste i izbor metalnih prevlaka. Karakteristike metalnih prevlaka. Kvalitet metalnih prevlaka.

Postupci nanošenja metalnih prevlaka na površinu materijala. Postupci nanošenja nemetalnih prevlaka na površinu materijala.

PRIPREMA POVRŠINE MATERIJALA ZA NANOŠENJE PREMAZA (40)

Mehanička priprema površine materijala za nanošenje zaštitnog premaza. Sredstva, pribor i uređaji za brušenje. Brušenje u dobošima. Peskiranje. Četkanje. Mehaničko poliranje.

Hemijska priprema površine materijala za nanošenje zaštitnih premaza. Odmašćivanje u organskim rastvaračima. Odmašćivanje u emulzijama. Odmašćivanje u alkalnim rastvorima.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)

Koncepcija ovog predmeta omogućava učenicima da steknu teorijska znanja o koroziji i postupcima nanošenja metalnih i nemetalnih zaštitnih prevlaka na površinu materijala.

Sadržaji ovog predmeta razvrstani su u tematske celine i treba ih realizovati prema sačinjenim planovima rada. Karakter sadržaja svake nastavne jedinice zahteva da se realizuju odgovarajućom metodom rada i potrebnim nastavnim sredstvima.

U uvodnom delu programa treba učenicima objasniti osnovne pojmove o ulozi i značaju zaštite materijala od uticaja korozije. Istovremeno, učenicima treba ukazati i na postupke zaštite materijala od korozije.

Sadržaje tematske celine korozija obraditi tako da učenici shvate suštinu procesa korozije materijala neorganskog i organskog porekla. Takođe, učenici treba da nauče vrste korozije i spoljašnje i unutrašnje faktore korozije.

U vezi sa sadržajima o zaštiti materijala od korozije treba učenicima objasniti cilj zaštite materijala od dejstva korozije, vrste zaštitnih premaza, kao i postupke kako se nanose.

Pri obradi sadržaja tematske celine priprema površine materijala za nanošenje premaza učenici treba da shvate postupke mehaničke i hemijske pripreme površina materijala za nanošenje zaštitne prevlake. Učenici treba da se osposobe da opslužuju uređaje i opremu za nanošenje zaštitnih premaza.

ZAŠTITNI PREMAZI

CILJ I ZADACI

Cilj programa zaštitni premazi je sticanje znanja o ulozi i značaju premaza da zaštite materijal od korozije, da dekorišu površinu i da nauče mogućnost njihove primene u zavisnosti od svojstva.

Zadaci programa zaštitni premazi su:

- sticanje znanja o vrsti i svojstvima premaznih sredstava;

- osposobljavanje učenika da shvate suštinu nastajanja premaza;

- osposobljavanje učenika da stečena znanja povezuju sa sadržajima tehnologije rada i praktične nastave.

SADRŽAJI PROGRAMA

II razred

(4 časa nedeljno, 148 časova godišnje)

UVOD (8)

Pojam premaznog sredstva. Boja, lak, lak-boja, emajl-lak i dr.

Gitovi, zadatak, vrste i svojstva.

Cilj i funkcija nanošenja premaznih sredstava na površinu materijala. Postupci nanošenja premaznih sredstava na površine materijala.

SASTAV I STRUKTURA PREMAZNOG SREDSTVA (65)

Osnovni sastojci premaznog sredstva. Vezivo, pigmenti, rastvarači i razređivači, omekšivači, stabilizatori punioci, katalizatori i dr.

Vezivo, sastav, struktura, svojstvo i funkcija. Uticaj svojstava veziva na kvalitet premaza. Vrste vezivnih sredstava.

Pigmenti, sastav, svojstva i funkcije. Vrste pigmenata.

Rastvarači, sastav, svojstva i funkcija. Vrste rastvarača. Razređivači, sastav i funkcija.

Omekšivači - plastifikatori, sastav, svojstva, vrste.

Katalizatori, sastav, primena. Ubrzivači, sastav, primena.

Punioci, vrste i primena.

Stabilizatori, svojstva, vrste i primena.

ORGANSKA PREMAZNA SREDSTVA (87)

Vrste organskih premaznih sredstava. Podela organskih premaznih sredstava na osnovu sastava vezivnog sredstva, načina sušenja i načina nanošenja.

Premazna sredstva na uljnoj osnovi. Premazna sredstva na uljno-sintetičkoj osnovi. Premazna sredstva na bazi sintetskih smola.

Svojstva premaznih sredstava. Viskoznost, gustina, moć nanošenja, moć pokrivanja. Vreme sušenja, debljina, elastičnost, sjaj, ton boje, prijanjanje za površinu, otpornost na vremenske uticaje i svetlost, tvrdoća, zapaljivost, toksičnost.

Požarna i fiziološka svojstva premaznih sredstava.

Primena premaznih sredstava. Premazna sredstva za zaštitu u normalnim atmosferskim uslovima, od raznih hemijskih agenasa, termičkog razlaganja, u tropskim uslovima, od podvodnih izlaganja brodova i industrijskih rezervoara.

III razred

(3 časa nedeljno, 105 časova godišnje)

SASTAVNI DELOVI ZAŠTITNOG PREMAZA (20)

Osnovni slojevi premaza. Osnovni premaz, zadatak, svojstva. Pokrivni premaz, zadatak, svojstva.

POSTUPCI ZAŠTITE METALNIH POVRŠINA (58)

Čistoća metalne površine. Nečistoće istorodne prirode (oksidi) i nečistoće raznorodne prirode (ulja, masti, prašina, stari premazi i dr.). Stanje metalnih površina koje nisu štićene premaznim sredstvima (novoizgrađeni proizvodi). Stanje metalnih površina koje su štićene premazima a koji su eksploatacijom izgubili zaštitnu ulogu.

Mehanička i hemijska sredstva za pripremu metalne površine na koju se nanosi zaštitno premazno sredstvo.

Postupci pripreme nečišćenih metalnih površina. Skidanje korozije. Priprema štićenih površina. Kvalitet pripremljenosti površina.

Načini nanošenja premaznog sredstva. Sredstva za nanošenje premaznog sredstva. Uticaj spoljnih faktora na kvalitet nanošenja premaznog sredstva. Nedostatak premaza usled grešaka pri nanošenju.

Utrošak premaznog sredstva.

Sušenje nanetog premaza. Procesi i postupci sušenja nanetog premaza.

KONTROLA KVALITETA PREMAZNOG SREDSTVA (8)

Vizuelna kontrola premaznog sredstva pre nanošenja. Vizuelna kontrola premaznog sredstva odmah po nanošenju.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)

Ovaj program koncipiran je tako da učenici nauče vrste i svojstva zaštitnih premaznih sredstava, postupke nanošenja i kvalitet obrazovanog zaštitnog premaza.

Sadržaje treba realizovati prema sačinjenim planovima rada: godišnjim, mesečnim i nedeljnim. Priroda sadržaja svake nastavne jedinice uslovljava da nastavnik odabere odgovarajuću metodu.

U uvodnom delu programa učenici treba da shvate šta obuhvata pojam "premazno sredstvo" kao i cilj i funkciju nanošenja premaznih sredstava na površinu materijala.

Sadržaje o sastavu i strukturi premaznog sredstva treba obraditi tako da učenici nauče osnovne sastojke premaznog sredstva i da shvate uticaj svakog sastojka na kvalitet zaštitnog premaza.

U vezi sa sadržajima tematske celine organska premazna sredstva učenicima treba objasniti vrste, sastav, svojstva i mogućnosti primene. Takođe, posebnu pažnju obratiti na požarna i fiziološka svojstva premaznih sredstava.

Sadržaji postupci zaštite metalnih površina treba obraditi tako da učenici shvate kako pripremljenost metalne površine (podloge) na koju se nanosi premaz i postupci nanošenja premaznog sredstva utiču na kvalitet zaštitnog premaza.

Kontrola kvaliteta premaznog sredstva treba da se realizuje tako da učenici ovladaju postupcima za ispitivanje zaštitnih premaza.

Specifičnost sadržaja svake tematske celine, odnosno nastavne jedinice, zahteva od nastavnika da sadržaje obrađuje odgovarajućom nastavnom metodom i savremenim nastavnim sredstvima.

Kontrola kvaliteta premaznog sredstva treba da se realizuje tako da učenici ovladaju postupcima za vizuelnu kontrolu zaštitnih premaza.

Obrazovni profil: METALOFARBAR

TEHNOLOGIJA RADA

CILJ I ZADACI

Cilj programa tehnologija rada je sticanje teorijskih znanja o zaštiti metala od uticaja korozije nanošenjem premaza.

Zadaci programa tehnologije rada su:

- upoznavanje postupaka pripreme metalnih površina za nanošenje zaštitnog premaza;

- sticanje znanja o postupcima nanošenja zaštitnog premaza na metalnu površinu;

- osposobljavanje učenika da povezuju stečena teorijska znanja sa praktičnim sadržajima;

- upoznavanje izvora opasnosti i mera zaštite na radu u radionicama i pogonima za nanošenje zaštitnih premaza na metalne površine predmeta.

SADRŽAJI PROGRAMA

I razred

(2 časa nedeljno, 74 časa godišnje)

IZVORI OPASNOSTI I MERE ZAŠTITE NA RADU (7)

Izvori opasnosti u radionicama i pogonima za nanošenje zaštitnih premaza. Požarna opasnost. Gorenje materijala: gasova, zapaljivih tečnosti, čvrstih materijala. Zaštita od požara. Sredstva za gašenje požara.

Izvori opasnosti od mehaničkih i električnih povreda i hemijskih uticaja. Mere zaštite.

Opasnost od trovanja. Maksimalno dozvoljena koncentracija pare i gasova u radnoj prostoriji. Zaštita od trovanja.

SKLADIŠTENJE I PRIPREMA MATERIJALA (7)

Skladištenje materijala koji se zaštićuje i zaštitnih premaznih sredstava. Otpremanje materijala koji se zaštićuje i zaštitnih premaznih sredstava.

Razvrstavanje materijala koji se zaštićuje. Dopremanje materijala koji se zaštićuje i zaštitnih premaznih sredstava.

ALAT, OPREMA I UREĐAJI (12)

Vrste alata, opreme i uređaja za pripremu metalne površine na koju se nanosi premazno sredstvo. Alat, oprema i uređaji za nanošenje premaza na metalnu površinu. Dopremanje alata i opreme do radnog mesta. Principi rada uređaja za nanošenje premaznih sredstava.

POSTUPCI PRIPREME METALNE POVRŠINE (9)

Stanje metalne površine pre nanošenja antikorozivnog sredstva. Čistoća metalne površine. Uticaj pripreme površine na kvalitet zaštitnog premaza.

Mehanička priprema površine. Čišćenje mlazom abrazivnih sredstava. Čišćenje površina ručnim i mašinskim alatom, termičko čišćenje.

Hemijska priprema površine, sredstva za hemijsku pripremu površine. Postupci hemijske pripreme površine.

Skidanje starih premaza, sredstva za skidanje starih premaza. Postupci za skidanje starih premaza.

Oprema radionica i pogona za pojedine vidove pripreme površine metala za zaštitu od korozije premaznim sredstvima.

KVALITET PRIPREME METALNE POVRŠINE (9)

Uticaj načina otklanjanja produkta korozije na kvalitet pripremljenosti površine. Uticaj hrapavosti površine na razaranje, prijanjanje i potrošnju zaštitnog premaza.

II razred

(2 časa nedeljno, 74 časa godišnje)

PRIPREMA ZA NANOŠENJE SREDSTAVA (29)

Razvrstavanje po grupama složenosti površina koje se zaštićuju.

Priprema premaznih sredstava za nanošenje. Odmeravanje sastojaka premaznog sredstva. Homogenizacija sastojaka. Određivanje radne temperature. Procena potrebne količine premaznog sredstva.

Rezervoari za snabdevanje premaznim sredstvima. Kabine za nanošenje premaznog sredstva.

NANOŠENJE PREMAZNIH SREDSTAVA (45)

Način i postupci nanošenja premaznog sredstva. Prevlačenje četkom, nožem i prskanjem, prskanje bez vazduha, atomizacija vazduhom, visokokomponentno prskanje, prevlačenje uronjavanjem, elektroforetsko nanošenje.

Nanošenje premaznih sredstava na predmete različite složenosti i oblika.

Nedostaci zaštitnog premaza. Uzroci nastanka grešaka i načini njihovog otklanjanja.

III razred

(3 časa nedeljno, 105 časova godišnje)

SUŠENJE NANETOG PREMAZA (60)

Mehanizam obrazovanja premaza. Vreme sušenja. Sušenje na sobnoj temperaturi. Sušenje na povišenoj temperaturi. Sušenje na visokoj temperaturi (pečenje). Sušnice: komorne, tunelske, električne. Veličina uloška u sušnici. Parametri sušenja.

KONTROLA KVALITETA PREMAZA (55)

Vizuelna kontrola premaza. Ispitivanje otpornosti premaza prema stepenu eksploatacije predmeta.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)

Sadržaji ovog programa koncipirani su tako da učenici steknu teorijska znanja o pripremi metalne površine za nanošenje zaštitnih premaznih sredstava i o postupcima za njihovo nanošenje.

Sadržaji su podeljeni u tematske celine po logičnom redosledu i omogućavaju prvo usvajanje osnovnih pojmova, pa potom složenijih pojmova.

Pri obradi sadržaja treba voditi računa o korelaciji sa sadržajima predmeta korozija i zaštita materijala, zaštitni premazi i sa praktičnom nastavom.

U okviru izvora opasnosti i mera zaštite na radu učenici treba da nauče izvore opasnosti i mere zaštite na radu u radionicama i pogonima u kojima se metalne površine zaštićuju od uticaja korozije.

U vezi sa sadržajima o skladištenju i pripremi materijala nastojati da učenici shvate specifičnosti skladištenja i transporta materijala koji se zaštićuje kao i premaznih sredstava.

Alat, opremu i uređaje obraditi tako da učenici upoznaju njihove vrste, karakteristike i primenu.

Pri obradi sadržaja tematske celine postupci pripreme metalne površine učenicima ukazati na značaj kvaliteta pripreme metalne površine na valjanost premaza koji postaje.

Pri ostvarivanju sadržaja tematske celine nanošenje premaznog sredstva nastojati da učenici nauče postupke nanošenja zaštitnih premaznih sredstava.

U vezi sa sadržajima sušenje nanetog premaza nastojati da učenici shvate uticaj parametra sušenja na kvalitet zaštitnog premaza.

Sadržaje o kontroli kvaliteta zaštitnog premaza obraditi tako da učenici nauče značaj vizuelne kontrole zaštitnog premaza i da shvate zavisnost otpornosti premaza od stepena eksploatacije predmeta, odnosno površine na koju je nanet.

Sadržaje svake tematske celine treba realizovati potrebnim nastavnim sredstvima uz primenu odgovarajuće nastavne metode.

PRAKTIČNA NASTAVA

CILJ I ZADACI

Cilj programa praktična nastava je osposobljavanje učenika da ovladaju postupcima za pripremu metalnih površina za nanošenje premaznih sredstava i postupcima za njihovo nanošenje na predmete različitih oblika i dimenzija koji se štite od uticaja korozije.

Zadaci programa praktična nastava su:

- osposobljavanje učenika da stečena teorijska znanja primenjuju u praktičnom radu;

- upoznavanje organizacije rada u radionici i pogonu za nanošenje premaza na metalne površine;

- upotreba i obaveznost nošenja sredstava zaštite na radu.

SADRŽAJI PROGRAMA

I razred

(10 časova nedeljno, 370 časova godišnje)

ZAŠTITA NA RADU

Opasnosti od povreda koje mogu nastati u radionici i pogonu za nanošenje premaza na metalne površine.

Mere zaštite. Zaštita od mehaničkih i električnih povreda, požara, hemijskog dejstva i od trovanja. Pomoć i samopomoć. Nošenje sredstava zaštite na radu.

SKLADIŠTENJE I PRIPREMA MATERIJALA

Skladištenje materijala za nanošenje premaznih sredstava. Priprema skladišta. Razvrstavanje materijala koji se zaštićuje.

Transport materijala koji se zaštićuje i zaštitnih premaznih sredstava.

PRIPREMA RADNOG MESTA

Radno mesto. Uslovi rada. Organizacija rada. Dopremanje alata i opreme za rad. Raspored alata, uređaja i opreme. Priprema uređaja za rad.

PRIPREMA METALNE POVRŠINE

Mehanička priprema površine. Čišćenje površina pomoću mlaza abrazivnih sredstava. Čišćenje površina ručnim alatom. Čišćenje površina mašinskim alatom. Termičko čišćenje.

Hemijska priprema površina. Alkalno odmašćivanje. Odmašćivanje u organskim rastvaračima, u emulzijama.

Skidanje korozije sa površine predmeta.

Skidanje starih premaza oblivanjem predmeta rastvaračima i mlazom vode pod visokim pritiskom. Skidanje starih premaza pomoću sredstava na bazi organskih rastvarača, sredstvima na bazi neorganskih kiselina, alkalnim sredstvima i sredstvima na bazi rastvora soli.

II razred

(14 časova nedeljno, 490 časova godišnje)

PRIPREMA ZA NANOŠENJE PREMAZNIH SREDSTAVA

Odmeravanje sastojaka premaza. Doziranje sastojaka premaza. Homogenizacija sastojaka. Ceđenje premaza. Pakovanje i skladištenje premaza.

NANOŠENJE PREMAZNOG SREDSTVA

Nanošenje premaza četkom. Nanošenje premaza na ravne površine nožem. Nanošenje premaza pištoljem na površine, predmete nepravilnog oblika. Prskanje bez vazduha. Atomizacija vazduhom. Visokokomponentno prskanje. Prevlačenje uronjavanjem. Prevlačenje prahom smole. Plameno prskanje.

Nanošenje premaznih sredstava na predmete različite složenosti i oblika.

Nedostaci premaza usled grešaka pri nanošenju. Uklanjanje grešaka.

III razred

(14 časova nedeljno, 490 časova godišnje)

SUŠENJE NANETOG PREMAZA

Sušenje premaza na sobnoj temperaturi. Sušenje premaza na temperaturi do 180°C. Sušenje premaza na temperaturi preko 180°C (pečenje). Opsluživanje uređaja i opreme za sušenje premaza.

Kontrola prosušenosti premaza.

KONTROLA KVALITETA PREMAZA

Vizuelna kontrola zaštitnog premaza. Ispitivanje otpornosti premaza prema stepenu upotrebe predmeta.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)

Ovaj program definisan je tako da se učenici osposobe da zaštićuju površine metala od korozije nanošenjem zaštitnih premaza.

Sadržaje programa treba realizovati prema sačinjenim planovima rada godišnjim, mesečnim i nedeljnim. Priroda sadržaja svake nastavne jedinice uslovljava da nastavnik odabere odgovarajuću metodu za obradu sadržaja.

Učenicima treba objasniti značaj mera zaštite na radu i osposobiti ih da koriste sredstva zaštite na radu.

Sadržaje o skladištenju i pripremi materijala treba obraditi tako da se učenici osposobe da opslužuju uređaje i opremu za nanošenje premaznih sredstava.

U vezi sa sadržajima o pripremi metalne površine učenici treba da ovladaju postupcima za mehaničku i hemijsku pripremu površina.

Istovremeno treba da se osposobe da skidaju koroziju i stare premaze.

Pri obradi sadržaja tematske celine nanošenje premaza učenike treba naučiti da nanose premaze na predmete različitog oblika i veličina.

Sadržaje u vezi sa sušenjem nanetog premaza obraditi tako da se učenici osposobe da suše premaze na različitim temperaturama i da kontrolišu njihovu prosušenost.

O kontroli kvaliteta premaza treba učenici da nauče da vizuelno kontrolišu zaštitne premaze.

Obrazovni profil: AUTOLAKIRER

TEHNOLOGIJA RADA

CILJ I ZADACI

Cilj programa tehnologije rada je sticanje teorijskih znanja o osnovnim postupcima zaštite površine automobila pomoću boje i lakova.

Zadaci programa tehnologije rada su:

- upoznavanje osnovnih postupaka za pripremu površine za nanošenje zaštitnih premaza;

- sticanje znanja o osnovnim operacijama koje se izvode pri nanošenju boja i lakova;

- sticanje znanja o načinu obrade zaštićenih površina.

SADRŽAJI PROGRAMA

I razred

(2 časa nedeljno, 74 časa godišnje)

IZVORI OPASNOSTI I MERE ZAŠTITE NA RADU (7)

Izvori opasnosti u radionicama i pogonima za lakiranje automobila. Mere zaštite.

Cilj i zadatak zaštite površine automobila.

Zaštita metalnih površina od uticaja korozije. Sredstva za zaštitu.

METALI (6)

Metali. Osnovne karakteristike. Podela. Svojstva vezana za spoljne uticaje sredine.

PRIPREMA METALNIH POVRŠINA (61)

Postupci uklanjanja produkata korozije i starih premaza. Mehaničko skidanje korozije. Brušenje. Uređaji za brušenje. Uklanjanje korozije hemijskim sredstvima. Sredstva za hemijsko uklanjanje produkata korozije.

Pranje. Sredstva za pranje. Voda. Optimalna temperatura. Postupci pranja. Uređaji za pranje.

Odmašćivanje organskim rastvorima i razređivačima. Ručno odmašćivanje. Odmašćivanje industrijskim deterdžentima. Uređaji za odmašćivanje.

II razred

(2 časa nedeljno, 74 časa godišnje)

NANOŠENJE SREDSTAVA ZA OBRADU POVRŠINE (20)

Priprema gita za nanošenje. Sredstva za nanošenje gita. Postupci nanošenja gita. Završno brušenje. Kvalitet pripremljene površine.

NANOŠENJE BOJE I LAKA (54)

Izbor i priprema boje i laka. Potreban broj slojeva osnovne boje. Potreban broj slojeva pokrivne boje. Postupci nanošenja boje i laka. Nanošenje boje i laka četkom. Nanošenje boje i laka pomoću komprimovanog vazduha.

III razred

(3 časa nedeljno, 105 časova godišnje)

SUŠENJE PREMAZA BOJE I LAKOVA (55)

Prirodno sušenje. Veštačko sušenje. Uređaji za sušenje. Opsluživanje uređaja za sušenje.

OBRADA ZAŠTIĆENIH POVRŠINA (50)

Dekorativna obrada. Izvlačenje linija. Nanošenje raznih oznaka i natpisa. Postupci i sredstva za nanošenje dekorativnih premaza. Poliranje. Sredstva za poliranje. Popravke nekvalitetno obojenih površina.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)

Sadržaje ovog programa tumačiti tako da učenici shvate zadatak nanošenja premaza radi zaštite metalnih površina od uticaja korozije.

U uvodnom delu programa objasniti učenicima značaj zaštite metalnih površina od uticaja korozije.

U okviru tematske celine metali, nastojati da učenici nauče karakteristike metala i da shvate otpornost metala na uticaj korozije u zavisnosti od njihovih svojstava.

Pri obradi sadržaja o pripremi metalnih površina voditi računa da učenici shvate značaj valjane pripreme metalnih površina pre nanošenja zaštitnog premaza. Učenici treba da se osposobe da opslužuju uređaje i opremu za pripremu metalnih površina pre nanošenja zaštite.

Takođe, učenicima treba ukazati na značaj redosleda u pojedinim fazama pripreme metalnih površina. Učenici treba da nauče vrste i svojstva sredstava za odmašćivanje. Posebnu pažnju treba obratiti pri obradi sadržaja koji se odnose na značaj pravilnog uklanjanja produkta korozije i starih premaza.

Učenici treba da steknu i osnovne pojmove o motornim vozilima na čije se metalne površine nanosi zaštita.

Sadržaje vezane za nanošenje sredstava za obradu površine realizovati tako da učenici nauče postupke za pripremanje površine i sredstava za nanošenje gita na metalne površine.

Sadržaje tematske celine nanošenja boja i lakova izložiti tako da učenici steknu znanja o postupcima nanošenja boja i lakova.

Učenicima treba objasniti i značaj sušenja premaza boja i laka. Takođe, treba da nauče i koja se oprema i uređaji upotrebljavaju za sušenje boja i laka.

Sadržaje tematske celine obrada zaštićenih površina realizovati tako da učenici nauče sredstva i postupke nanošenja dekorativnih premaza. Takođe, treba da ovladaju i postupcima popravke nekvalitetno obojenih površina.

PRAKTIČNA NASTAVA

CILJ I ZADACI

Cilj programa praktične nastave je osposobljavanje učenika da obavljaju osnovne operacije vezane za zaštitu površina automobila od uticaja korozije.

Zadaci programa praktične nastave su:

- osposobljavanje učenika da pripremaju metalne površine za nanošenje zaštitnih prevlaka boje i laka;

- sticanje znanja o osnovnim postupcima nanošenja boje i laka na metalne površine;

- sticanje znanja o merama zaštite na radu i navike da ih primenjuju.

SADRŽAJI PROGRAMA

I razred

(10 časova nedeljno, 370 časova godišnje)

ZAŠTITA NA RADU

Izvori opasnosti. Požarna opasnost. Gorivi materijali.

Eksplozija gasova i pare. Postupci za gašenje požara.

Mere bezbednosti i zaštite na radu.

Lična i kolektivna zaštita. Obaveznost pridržavanja mera zaštite na radu.

PRIPREMA POVRŠINA AUTOMOBILA ZA NANOŠENJE PREMAZA

Mehaničko čišćenje površine od nečistoće. Rukovanje alatom i priborom za mehaničko čišćenje površine.

Odmašćivanje. Pripreme sredstava za odmašćivanje. Rukovanje uređajima i priborom za odmašćivanje.

Četkanje metalnih površina. Priprema sredstava za četkanje metalnih površina.

Poliranje metalnih površina. Sredstva za poliranje metalnih površina.

Rukovanje uređajima i opremom za poliranje metalnih površina.

II razred

(14 časova nedeljno, 518 časova godišnje)

NANOŠENJE SREDSTAVA ZA OBRADU POVRŠINE

Priprema gita za nanošenje na metalne površine. Nanošenje gita. Rukovanje priborom i opremom za nanošenje gita.

NANOŠENJE BOJA I LAKA NA METALNE POVRŠINE

Dopremanje boje i laka do lakirnice. Priprema boja i laka za nanošenje na metalnu površinu. Nanošenje boja i laka četkom. Opsluživanje uređaja za nanošenje boje i laka pomoću komprimovanog vazduha.

III razred

(14 časova nedeljno, 490 časova godišnje)

SUŠENJE PREVLAKE BOJE I LAKA

Praćenje procesa sušenja prevlaka boje i laka. Vizuelna kontrola parametara procesa sušenja boje i laka na automobilskim delovima.

Opsluživanje uređaja i opreme za veštačko sušenje nanete prevlake boje i laka na metalne površine automobila.

KVALITET NANETIH PREMAZA BOJA I LAKA

Vizuelna kontrola nanetih prevlaka lakiranjem na delove automobila.

Dorada lakiranih delova automobila.

OBRADA ZAŠTIĆENIH POVRŠINA AUTOMOBILA

Dekorativna dorada: izvlačenje linija. Nanošenje oznake, nanošenje natpisa.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)

Sadržaje ovog predmeta realizovati tako da se učenici obuče da samostalno obavljaju poslove i zadatke iz delokruga rada ovog obrazovnog profila. Posebnu pažnju treba obratiti da učenici steknu znanja da rukuju sredstvima za rad prilikom pripreme površine za nanošenje osnovnih i pokrivnih boja i lakova.

Učenicima treba ukazati i na sve vrste opasnosti koje mogu da nastanu u toku rada u lakirnici, a naročito na opasnosti od požara lako zapaljivih materija i trovanja od isparenja i slično.

Sadržaje tematske celine priprema površina automobila za nanošenje prevlake realizovati tako da učenici shvate značaj pravilne pripreme površina pre nanošenja zaštitnog sloja. Učenici treba da ovladaju postupcima i tehnikom rada prilikom pripreme površina za nanošenje zaštitnih slojeva boje i laka.

Pri obradi sadržaja tematske celine nanošenje sredstava za obradu površine nastojati da učenici shvate značaj i funkciju nanošenja gita i da se osposobe da ga valjano nanose na površine.

Sadržaje tematske celine nanošenje boje i laka na metalne površine automobila realizovati tako da učenici ovladaju postupcima nanošenja osnovnih i pokrivnih boja i sloja laka.

Pri obradi sadržaja tematske celine sušenje premaza boje i laka nanetih na površine automobila nastojati da se učenici osposobe da opslužuju uređaje i opremu prilikom sušenja slojeva boje i laka.

Sadržaje tematske celine kvalitet nanetih prevlaka boja i laka realizovati tako da se učenici osposobe da vizuelno kontrolišu nanete slojeve boje i laka.

Sadržaje programa ovog predmeta realizovati odgovarajućom nastavnom metodom i upotrebljavati nastavna sredstva.

Područje rada: HEMIJA, NEMETALI I GRAFIČARSTVO

Obrazovni profil: VULKANIZER

TEHNOLOGIJA GUME

CILJ I ZADACI

Cilj programa tehnologija gume je sticanje znanja o polimernim materijalima i o osnovama procesa i postupaka za proizvodnju gume.

Zadaci programa tehnologija gume su:

- upoznavanje osnovnih i pomoćnih sirovina koje se upotrebljavaju za dobijanje i preradu gume;

- sticanje znanja o procesima i postupcima za proizvodnju gume,

- osposobljavanje učenika da stečena znanja povezuju sa sadržajima stručnih predmeta.

SADRŽAJI PROGRAMA

I razred

(3 časa nedeljno, 111 časova godišnje)

UVOD (5)

Pojam makromolekula i polimera. Podela polimera prema sastavu i načinu dobijanja.

Polimeri i guma kao polimerni materijali. Ponašanje polimera.

SINTETIČKI POLIMERI (3)

Vrste, dobijanje i svojstva polimera.

PRIRODNI POLIMERI (18)

Celuloza, skrob, kaučuk.

Prirodni kaučuk. Dobijanje, klasifikacija, vrste i namena. Lateks, svojstva, koncetrisanje lateksa, koagulacija. Fizička i hemijska svojstva kaučuka, primena kaučuka. Kristalizacija.

SINTETIČKI KAUČUK (17)

Značaj sintetičkog kaučuka, vrste i primena. Osnovne vrste sintetičkog kaučuka. Specijalni sintetički kaučuk, vrste, svojstva i primena.

MATERIJALI KOJI SE KORISTE ZA IZRADU SMESE ZA VULKANIZACIJU (31)

Vrste kaučuka za tehnološku preradu.

Punila. Fizička i hemijska svojstva punila, delovanje punila. Uticaj punila na vulkanizate.

Omekšivači, vrste omekšivača, delovanje.

Plastifikatori. Vrste, svojstva i delovanje.

Sredstva za vulkanizaciju. Sumpor. Ubrzivači vulkanizacije, vrste i podela. Aktivatori vulkanizacije. .

Sredstva protiv starenja. Regenerat. Boje. Specijalni dodaci.

OSNOVI PROIZVODNJE REGENERATA (8)

Vrste regenerata. Značaj sekundarnih sirovina.

GUMENA SMESA I POLUPROIZVODI (29)

Izbor sirovina za smese u zavisnosti od namene proizvoda.

Priprema smese za vulkanizaciju. Masticiranje kaučuka, mešanje sastojaka na kalandrima i mikseru. Svojstva smese.

Oblikovanje smese na kalandrima, u ekstruderima i brizgalicama. Oblikovanje u kalupu u presi. Gumiranje platna i korda. Oblikovanje poluproizvoda za različitu namenu.

II razred

(2 časa nedeljno, 74 časa godišnje)

VULKANIZACIJA (34)

Pojam i suština procesa vulkanizacije. Vrste vulkanizacije. Izvođenje vulkanizacije.

IZRADA I VULKANIZACIJA PNEUMATIKA I DRUGIH PROIZVODA OD GUME (40)

Izrada spoljne i unutrašnje pneumatike. Vulkanizacija pneumatike.

Izrada kaiševa, traka i ostale gumene tehničke robe. Izrada gumene obuće.

III razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

DORADA I POPRAVKA VULKANIZATA (40)

Vizuelna kontrola proizvoda. Dorada i popravka vulkanizovanih proizvoda.

PAKOVANJE I SKLADIŠTENJE PROIZVODA (30)

Pakovanje gumenih proizvoda. Ambalaža za pakovanje. Skladištenje gumenih proizvoda.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)

Sadržaji ovog predmeta koncipirani su tako da učenici nauče suštinu procesa dobijanja i prerade gume.

Izbor sadržaja učinjen je tako da učenici usvoje osnovne pojmove, a potom složenije pri dobijanju i preradi gume.

U uvodnom delu objasniti pojmove makromolekula i polimera. Pri tome, nastojati da učenici nauče karakteristična svojstva makromolekula i polimera.

Sadržaje tematske celine sintetički polimeri obraditi tako da učenici nauče vrste i svojstva polimera.

U vezi sa sadržajima prirodni polimeri treba nastojati da učenici nauče vrste, dobijanja i svojstva ovih polimera.

U okviru sadržaja tematske celine sintetički kaučuk naučiti učenike o značaju i upotrebi ovog kaučuka.

Učenici treba da upoznaju vrste i svojstva materijala koji se upotrebljavaju za izradu smese za vulkanizaciju. Nastojati da učenici shvate da svojstva materijala utiču na kvalitet smese.

Treba takođe učenicima objasniti ulogu i značaj regenerata.

Ostvarivanjem sadržaja koji se odnose na gumene smese i poluproizvode treba osposobiti učenike da sastavljaju smese u zavisnosti od vrste proizvoda i da ovladaju postupcima oblikovanja smesa.

U okviru tematske celine o vulkanizaciji veoma je važno da učenici nauče suštinu procesa vulkanizacije.

Nastojati da učenici ovladaju postupcima izrade i vulkanizacije pneumatika i drugih proizvoda od gume i da nauče specifičnost svakog od navedenih postupaka.

Priroda sadržaja ovog predmeta zahteva da nastavnik koji realizuje sadržaje ovog predmeta bira pogodnu nastavnu metodu za obradu sadržaja navedenih tematskih celina.

MAŠINE I UREĐAJI

CILJ I ZADACI

Cilj programa mašine i uređaji je sticanje znanja o mašinama i uređajima koji se koriste u pogonima za proizvodnju gume.

Zadaci programa mašine i uređaji u industriji gume su:

- upoznavanje vrsta i karakteristika mašina i uređaja koji se koriste u pogonima za proizvodnju gume;

- opsluživanje mašina i uređaja pri obavljanju poslova najniže složenost u pogonima za proizvodnju gume.

SADRŽAJI PROGRAMA

II razred

(2 časa nedeljno, 74 časa godišnje)

UVOD (2)

Mašine i uređaji za proizvodnju gume. Osnovni principi konstrukcije i rada mašina i uređaja koji se koriste u industriji gume.

TRANSPORT MATERIJALA (8)

Transport čvrstog materijala: trakasti, pneumatski transporteri, elevatori i konvejeri.

Transport fluida: crpke za tečnosti i gasove, klipna i centrifugalna i rotaciona crpka, kompresori i ventilatori.

SITNJENJE MATERIJALA (3)

Funkcija i značaj sitnjenja materijala. Mlinovi za mlevenje sirovina. Noževi za sečenje kaučuka: mehanički i hidraulični. Noževi i mašine za obrezivanje stare gume.

SKLADIŠTENJE MATERIJALA I GOTOVIH PROIZVODA (2)

Magacini, silosi i rezervoari.

SUŠENJE MATERIJALA (17)

Zagrevanje kaučuka. Operacija sušenja. Sušnice: komorne, dobošaste, sušnica sa bubnjevima. Sušenje korda i platna.

MEŠANJE MATERIJALA (10)

Mešalice za izradu lepila. Dvovaljak. Mikser.

MAŠINE ZA IZRADU POLUPROIZVODA (32)

Kalandri, postupci rafinacije regenerata. Brizgalice. Mašine za sečenje korda. Mašine za izradu prstenova za "petu" auto-gume. Mašine za izradu cevne armature, uređaji za livenje, duvanje i površinsku obradu.

III razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

MAŠINE ZA KONFEKCIONIRANJE POLUPROIZVODA (35)

Mašine za konfekciju spoljnih auto-guma, dijagonalnih i radijalnih. Mašine za konfekciju unutrašnjih auto-guma. Mašine za izradu gumenih cevi, brizganje sa "T" glavom. Mašine za oplitanje, bandaž mašina. Mašina za izradu spiralnih cevi. Mašina za izradu gumeno-tekstilnih kaiševa. Automatski krug za izradu gumene obuće.

MAŠINE ZA VULKANIZACIJU GUMENIH PROIZVODA (35)

Autoklavi sa direktnim i indirektnim grejanjem. Vreme vulkanizacije u autoklavu. Hidraulične etažne prese. Prese za vulkanizaciju auto-guma. Održavanje alata i kalupa za vulkanizaciju.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)

Sadržaji programa ovog predmeta treba da se obrade tako da učenici steknu teorijska znanja o mašinama i uređajima koji se koriste za proizvodnju gume.

Sadržaji ovog predmeta su razvrstani u tematske celine i treba ih realizovati prema sačinjenim planovima rada. Karakter sadržaja svake nastavne jedinice zahteva da se realizuje odgovarajućom metodom rada i potrebnim nastavnim sredstvima.

U uvodnom delu treba učenicima objasniti osnovne mašine i opremu za izradu proizvoda od gume.

Sadržaje tematske celine transport materijala objasniti tako da učenici nauče mašine i uređaje za prenos čvrstog materijala i fluida u industriji gume.

Kroz sadržaje o skladištenju materijala treba učenicima izložiti kako i gde se skladište sirovinski materijali i gotovi proizvodi.

U vezi sa sadržajima o sitnjenju materijala učenici treba da steknu znanja da opslužuju drobilice i mlinove.

Sadržaje vezane za mešanje materijala izložiti tako da učenici shvate značaj ove operacije za izradu proizvoda od gume.

O sušenju materijala učenici treba da shvate osnove ove operacije i da se osposobe da opslužuju sušnice.

Mašine za izradu poluproizvoda treba obraditi tako da učenici nauče da ih opslužuju.

Kroz sadržaje o mašinama za konfekcioniranje poluproizvoda treba učenicima izložiti osnovne principe rada ovih mašina.

U vezi sa sadržajima mašine za vulkanizaciju gumenih proizvoda učenike treba obučiti tako da rade na mašinama za vulkanizaciju pojedinih vrsta gumenih proizvoda.

Pri obradi sadržaja ovog predmeta treba koristiti savremena nastavna sredstva.

TEHNOLOGIJA RADA

CILJ I ZADACI

Cilj programa tehnologije rada je sticanje teorijskih znanja o postupcima vulkanizacije proizvoda od gume.

Zadaci programa tehnologije rada su:

- upoznavanje sirovina koje se koriste za proizvodnju i preradu gume;

- sticanje osnovnih znanja o procesima i postupcima za dobijanje smese za vulkanizaciju i dobijanje vulkanizata;

- upoznavanje osnovnih karakteristika pneumatika, gumene tehničke robe i gumene obuće;

- upoznavanje mašina i uređaja koji se koriste pri vulkanizaciji proizvoda od gume.

SADRŽAJI PROGRAMA

I razred

(2 časa nedeljno, 74 časa godišnje)

IZVORI OPASNOSTI I MERE ZAŠTITE NA RADU (8)

Izvori opasnosti u pogonima i radionicama za vulkanizaciju proizvoda od gume. Mere zaštite.

SIROVINE (34)

Vrste sirovina. Svojstva sirovina. Elastomeri, aktivatori, omekšivači, antioksidansi, boje, regenerat.

Magacin sirovina. Priprema sirovina. Odmeravanje sirovina.

SMESE ZA VULKANIZACIJU (32)

Masticiranje kaučuka. Priprema i sečenje kaučuka. Doziranje hemikalija. Mešanje smese na mikseru i dvovaljcima. Svojstva smese. Jednostepeno i dvostepeno mešanje.

II razred

(2 časa nedeljno, 74 časa godišnje)

POLUPROIZVODI PNEUMATIKE, GUMENE TEHNIČKE ROBE I OBUĆE (25)

Sastavni delovi pneumatika, tehničke robe i obuće. Kalandriranje, frikcionisanje i gumiranje poluproizvoda. Brizganje protektora, gumenih cevi, tehničke robe, ukrasnih detalja i gumene obuće.

VULKANIZACIJA PNEUMATIKA, GUMENE TEHNIČKE ROBE I OBUĆE (49)

Vulkanizacija. Brzina vulkanizacije. Procesi vulkanizacije u direktnoj pari, u toplom vazduhu, u kalupima. Hladna vulkanizacija. Kontinualna vulkanizacija. Vulkanizacija pneumatika, gumenih cevi, kaiševa, transportnih traka i ostale gumene tehničke robe. Vulkanizacija obuće.

Mašine, uređaji i oprema za vulkanizaciju. Konfekcionisanje pneumatika, gumene tehničke robe i obuće.

III razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

DORADA I POPRAVKA VULKANIZATA (40)

Uzroci nastajanja grešaka na vulkanizovanim proizvodima. Postupci popravke grešaka na vulkanizovanim proizvodima.

Klasiranje pneumatika, tehničke robe i gumene obuće. Dorada i popravka pneumatika, tehničke robe i gumene obuće.

PAKOVANJE I SKLADIŠTENJE GOTOVIH PROIZVODA (30)

Postupci pakovanja pneumatika, gumene tehničke robe i gumene obuće. Skladištenje pneumatika, gumene tehničke robe i gumene obuće.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)

Sadržaje ovog programa treba realizovati tako da učenici steknu teorijska znanja o postupcima vulkanizacije proizvoda od gume.

U vezi sa sadržajima tematske celine sirovine učenici treba da nauče vrste sirovina, njihova svojstva i postupke pripreme.

Prilikom obrade sadržaja programa smese za vulkanizaciju voditi računa da učenici shvate postupke pripreme ovih smesa i uticaj sastava smese na kvalitet vulkanizata.

Tematsku celinu poluproizvodi pneumatike, gumene tehničke robe i obuće obraditi tako da učenici nauče sastavne elemente pneumatika, tehničke robe i obuće. Istovremeno treba da steknu znanja o kalandiranju i frikcionisanju poluproizvoda i o brizganju protektora, tehničke robe i gumene obuće.

Sadržaje tematske celine vulkanizacija pneumatika, gumene tehničke robe i obuće obrazložiti tako da učenici nauče postupke vulkanizacije navedenih proizvoda bez zalaženja u suštinu procesa vulkanizacije. Učenici treba da upoznaju mašine, uređaje i opremu koja se koriste pri procesu vulkanizacije.

Učenici treba da nauče i postupke konfekcionisanja pneumatika, gumene tehničke robe i obuće.

Prilikom obrade tematske celine dorada i popravka vulkanizata, učenici treba da steknu znanja o uzrocima nastajanja grešaka na vulkanizovanim proizvodima, kako se dorađuju i popravljaju: pneumatika, tehnička roba i gumena obuća.

U vezi sa sadržajima tematske celine pakovanje i skladištenje gotovih proizvoda, učenici treba da nauče kako se pakuju i skladište pneumatika, gumena tehnička roba i gumena obuća.

Prilikom obrade sadržaja svake tematske celine treba odabrati odgovarajuću nastavnu metodu i nastavna sredstva.

PRAKTIČNA NASTAVA

CILJ I ZADACI

Cilj programa praktične nastave je osposobljavanje učenika da obavljaju vulkanizaciju proizvoda od gume.

Zadaci programa praktične nastave su:

- osposobljavanje učenika da u magacinu sirovina raspoznaju sirovine prema njihovim svojstvima;

- upućivanje učenika u principe pravilnog čuvanja i skladištenja materijala;

- osposobljavanje učenika da izrađuju smese za vulkanizaciju;

- osposobljavanje učenika da rukuju mašinama, uređajima i opremom pri vulkanizaciji proizvoda od gume;

- sticanje znanja o pravilnom korišćenju sredstava zaštite na radu.

SADRŽAJI PROGRAMA

I razred

(10 časova nedeljno, 370 časova godišnje)

ZAŠTITA NA RADU

Opasnosti od povreda u radionicama i pogonima za vulkanizaciju proizvoda od gume. Značaj mera bezbednosti i zaštite na radu. Obaveznost nošenja sredstava zaštite na radu.

SKLADIŠTENJE SIROVINA

Magacin sirovina. Poslovi u magacinu sirovina. Skladištenje sirovina. Izdavanje sirovina.

PRIPREMA SMESE ZA VULKANIZACIJU

Sečenje kaučuka. Masticiranje kaučuka na dvovaljku ili mikseru. Merenje kaučuka i drugih sastojaka smese. Izrada smese na mikseru ili dvovaljku.

II razred

(14 časova nedeljno, 518 časova godišnje)

IZRADA POLUPROIZVODA PNEUMATIKA, GUMENE TEHNIČKE ROBE I OBUĆE

Izrada poluproizvoda pneumatika, gumenih cevi, kaiševa i presovanih gumenih proizvoda. Obavljanje pomoćnih operacija pri gumiranju poluproizvoda. Pomoćni poslovi pri kalandriranju i frikcionisanju.

VULKANIZACIJA PNEUMATIKA, GUMENE TEHNIČKE ROBE I OBUĆE

Konvekcija pneumatika. Konvekcija gumene tehničke robe. Konvekcija gumene obuće. Vulkanizacija putnih, dijagonalnih i radijalnih pneumatika. Vulkanizacija poluteretnih i teretnih pneumatika. Vulkanizacija unutrašnjih pneumatika. Vulkanizacija gumene tehničke robe. Vulkanizacija gumene obuće.

III razred

(14 časova nedeljno, 490 časova godišnje)

DORADA GOTOVIH PROIZVODA

Utvrđivanje grešaka koje nastaju pri vulkanizaciji spoljnih i unutrašnjih pneumatika, gumene tehničke robe i gumene obuće.

Dorada spoljnih i unutrašnjih pneumatika, gumene tehničke robe i gumene obuće.

PAKOVANJE I SKLADIŠTENJE GOTOVIH PROIZVODA

Pakovanje pneumatika, gumene tehničke robe i gumene obuće. Dopremanje i skladištenje pneumatika, gumene tehničke robe i gumene obuće.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)

Sadržaji ovog programa koncipirani su tako da učenici steknu potrebna znanja da rade na poslovima vulkanizacije gumenih proizvoda.

Sadržaje programa koji se odnose na zaštitu na radu obraditi tako da učenici nauče izvore opasnosti u pogonima za vulkanizaciju proizvoda od gume i da shvate obaveznost nošenja sredstava zaštite na radu.

Učenike treba osposobiti da ovladaju postupcima za skladištenje i izdavanje sirovina.

Tematsku celinu priprema smese za vulkanizaciju obraditi tako da se učenici osposobe da pripremaju smeše za vulkanizaciju.

Učenike treba osposobiti da izrađuju poluproizvode pneumatika, gumene tehničke robe i obuće. Posebnu pažnju treba obratiti da učenici nauče da obavljaju pomoćne operacije pri gumiranju poluproizvoda, kao i pomoćne poslove pri kalandriranju i frikcionisanju.

Prilikom obrade sadržaja koji se odnose na vulkanizaciju pneumatika, gumene tehničke robe i obuće učenici treba da steknu znanja o konfekcioniranju i vulkanizaciji navedenih proizvoda. Nastojati da učenici nauče kako faktori vulkanizacije utiču na kvalitet vulkanizata.

U vezi sa doradom gotovih proizvoda učenike treba osposobiti da ovladaju postupcima za utvrđivanje i uklanjanje grešaka na pneumaticima, gumenoj tehničkoj robi i na gumenoj obući.

Sadržaje tematske celine pakovanje i skladištenje gotovih proizvoda obraditi tako da učenici nauče da pakuju i skladište pneumatike, gumenu tehničku robu i gumenu obuću.

Priroda sadržaja ovog predmeta zahteva da se nastava izvodi savremenom opremom i sredstvima u pogonima industrije gume.

Područje rada: HEMIJA, NEMETALI I GRAFIČARSTVO

Obrazovni profili: PRERAĐIVAČ PLASTIČNIH MASA, GRNČAR-LONČAR

NAPOMENA: *) Za obrazovni profil grnčar-lončar.
                     ***) Za navedene predmete za svaki obrazovni profil sačinjeni su posebni programi.

TEHNOLOGIJA PROIZVODA OD PLASTIČNIH MASA

CILJ I ZADACI

Cilj programa tehnologija proizvoda od plastičnih masa je sticanje znanja o procesima dobijanja polimera i preradi polimera u proizvode od plastičnih masa.

Zadaci programa tehnologija proizvoda od plastičnih masa su:

- sticanje osnovnih znanja o vrstama, svojstvima i postupcima dobijanja i prerade prirodnih i sintetičkih polimera;

- upoznavanje osnovnih sirovina za dobijanje proizvoda od plastičnih masa;

- sticanje znanja o postupcima prerade polimera u proizvode od plastačnih masa.

SADRŽAJI PROGRAMA

I razred

(3 časa nedeljno, 111 časova godišnje)

UVOD (3)

Pojam makromolekula i polimera. Nastajanje polimera. Podela polimera prema sastavu, načinu dobijanja i ponašanju. Svojstva polimera. Termičko ponašanje polimera. Pojam plastične mase.

PRIRODNI POLIMERI (6)

Prirodni kaučuk, hemijski sastav, načini dobijanja. Hemijska reaktivnost kaučuka. Dobijanje kaučuka. Primena kaučuka.

Celuloza. Skrob. Fizička i hemijska svojstva. Esterifikacija. Viskoza. Nitrati celuloze. Skrob, fizička i hemijska svojstva.

SINTETIČKI POLIMERI (18)

Dobijanje polimera polimerizacijom. Vinilni monomeri. Tok polimerizacije. Rast aktivnih molekula i završetak rasta.

Polimerizacija u masi, u rastvoru, u emulziji i u suspenziji. Bubrenje. Kristaličnost i amorfnost polimera. Plastično i elastično ponašanje.

Svojstva polimera u rastvoru i u čvrstom stanju. Rastvorljivost. Viskoznost. Kopolimerizacija.

Poliadicija. Proizvodi poliadicije.

Dobijanje polimera polikondenzacijom. Osnovni reakti. Obrazovanje poliestera i poliamida.

SINTETIČKI KAUČUK (15)

Značaj sintetičkog kaučuka, vrste i primena. Svojstva, osnovni tipovi i načini dobijanja sintetičkog kaučuka.

PROIZVODI POLIKONDENZACIJE, POLIMERIZACIJE, KOPOLIMERIZACIJE I POLIADICIJE (28)

Dobijanje, sastav, svojstva i primena proizvoda polimerizacije i kopolimerizacije.

Dobijanje, sastav, svojstva i primena proizvoda polimerizacije i kopolimerizacije.

Dobijanje, sastav, svojstvo i primena proizvoda poliadicije.

SIROVINE ZA DOBIJANJE PROIZVODA OD PLASTIČNIH MASA (35)

Osnovne sirovine, vrste i svojstva. Dopremanje i priprema sirovina za preradu u plastične mase.

Pomoćne sirovine. Omekšivači, pojam, delovanje i vrste. Stabilizatori, delovanje i vrste. Sredstva protiv starenja, delovanje, vrste. Boje i pigmenti, upotreba i vrste. Punila, vrste, oblik, finoća. Priprema pomoćnih sirovina.

II razred

(2 časa nedeljno, 74 časa godišnje)

PRERADA POLIMERA U PLASTIČNE MASE (74)

Pomoćne operacije prerade: granuliranje, kompaundiranje, mešanje, gnječenje, valjanje.

Postupci prerade polimera. Kalandriranje. Dobijanje folija i ploča metodom kalandriranja.

Presovanje. Dobijanje proizvoda metodom presovanja.

Livenje pod pritiskom.

Dobijanje proizvoda ekstruzijom (filmovi, folije, duvana šuplja tela, cevi, profili i ploče različitog oblika). Dobijanje proizvoda od meke i tvrde pene. Dobijanje skaja.

III razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

PRERADA POLUPROIZVODA OD PLASTIČNIH MASA (40)

Termoformiranje. Varenje. Oblikovanje pomoću toplote. Obrada pomoću alatnih mašina. Spajanje, lepljenje.

POVRŠINSKA OBRADA PLASTIČNIH MASA (30)

Površinska obrada. Štampanje plastičnih masa, utiskivanje, metaliziranje, flokovanje.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)

Sadržaji programa ovog predmeta omogućavaju učenicima da steknu znanja o tehnološkim procesima prerade polimera u proizvode od plastičnih masa.

Sadržaji su razvrstani u tematske celine po logičnom redosledu pojedinih tehnologija i treba ih realizovati odgovarajućim metodima rada potrebnim nastavnim sredstvima.

U uvodnom delu programa treba objasniti pojam makromolekula i polimera, sastav i načine dobijanja.

O prirodnim polimerima treba učenicima objasniti vrste, svojstva, postupke dobijanja i njihovu primenu. Pri tome, posebnu pažnju treba obratiti na to da učenici shvate njihovu reaktivnost.

Pri ostvarivanju sadržaja sintetički polimeri nastojati da učenici nauče reakcije obrazovanja polimera: polikondenzaciju, polimerizaciju, kopolimerizaciju i poliadiciju. Pri tome, učenici treba da shvate strukturu i svojstva polimera.

Pri obradi sadržaja sintetički kaučuk nastojati da učenici nauče svojstva kaučuka, kao i postupke za dobijanje i da sagledaju mogućnost njihove primene.

Sadržaje tematske celine proizvodi polikondenzacije, polimerizacije, kopolimerizacije i poliadicije treba ostvariti tako da učenici steknu znanja o svojstvima i procesima dobijanja i upotrebi svih proizvoda.

U vezi sa sadržajima tematske celine sirovine za dobijanje proizvoda od plastičnih masa nastojati da učenici nauče vrste i svojstva ovih sirovina. Istovremeno treba da shvate ulogu i značaj pomoćnih sirovina za dobijanje proizvoda od plastičnih masa, kao i njihov uticaj na kvalitet proizvoda od plastičnih masa.

Sadržaje tematske celine prerada polimera u plastične mase treba realizovati tako da učenici nauče pomoćne operacije prerade polimera, kao i postupke dobijanja proizvoda kalandriranjem, presovanjem, livenjem pod pritiskom i ekstruzijom.

Kod sadržaja o preradi poluproizvoda od plastičnih masa i proizvoda treba obraditi varenje plastičnih masa, oblikovanje pomoću toplote, obradu pomoću alatnih mašina, lepljenje, kao i postupke štampanja plastičnih masa.

Učenici treba da nauče i postupke površinske obrade plastičnih masa.

Sadržaje svake nastavne jedinice treba realizovati odgovarajućom nastavnom metodom i potrebnim nastavnim sredstvima.

MAŠINE I UREĐAJI

CILJ I ZADACI

Cilj programa mašine i uređaji je sticanje znanja o mašinama, aparatima i uređajima koji se koriste za preradu polimera i osposobljavanje učenika da stečena znanja primenjuju.

Zadaci programa mašine i uređaji su:

- sticanje znanja o mehaničkim, toplotnim i difuzionim operacijama;

- upoznavanje principa rada mašina, aparata i uređaja koji se upotrebljavaju za preradu polimera;

- razvijanje sistematičnosti, preciznosti, urednosti i smisla za ekonomičnost i odgovornost pri obavljanju poslova i radnih zadataka u pogonima i radionicama za preradu polimera.

SADRŽAJI PROGRAMA

II razred

(2 časa nedeljno, 74 časa godišnje)

UVOD (2)

Osnovni tehnološki procesi i operacije. Podela operacija.

OSNOVI HIDRAULIKE (5)

Karakteristike fluida. Gustina i viskozitet. Protok. Jednačina kontinuiteta. Režim strujanja.

TRANSPORT TEČNOSTI (4)

Crpke za tečnosti: centrifugalna i zupčasta.

TRANSPORT GASOVA (3)

Ventilatori, kompresori.

TRANSPORT ČVRSTIH MATERIJALA (14)

Trakasti transporteri, elevatori, pužasti i pneumatski transporteri.

SITNJENJE MATERIJALA (8)

Osnovni pojmovi. Drobilica na valjke, žrvnjevi, mlin sa kuglama.

PROSEJAVANJE MATERIJALA (12)

Osnovni pojmovi. Vrste sita. Obrtna sita.

MEŠANJE I GNJEČENJE MATERIJALA (26)

Mešanje tečnosti. Mehaničke mešalice: mešalice sa horizontalnim lopaticama, propelerska mešalica, planetska mešalica. Pneumatske mešalice: borbotažna mešalica. Mešanje čvrstih materijala, pužaste mešalice. Mešanje testastog materijala - gnjetilice.

III razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

KALANDRIRANJE (12)

Kalander za izvlačenje folija. Peglanje, dezeniranje utiskivanje.

Kalander za izvlačenje folija (kalander trovaljak, četvorovaljak, petovaljak).

PRESOVANJE (13)

Prese sa jednim ili sa dva pokretna klipa za presovanje. Kalupi za presovanje (bez preliva, sa prelivom i za posredno presovanje). Etažne prese. Uređaji za impregnaciju. Presovanje termoreaktivnih masa: presovanje u kalupu, između ploča, posredno presovanje i profilno presovanje.

LIVENJE POD PRITISKOM - BRIZGANJE (26)

Klipne mašine sa jednim cilindrom i sa dva cilindra, sa klipnim i pužnim pretplastifikatorom. Pužna mašina za livenje pod pritiskom.

EKSTRUDIRANJE (4)

Jednopužni ekstruder. Višepužni ekstruderi.

PRENOS TOPLOTE (4)

Osnovni pojmovi o toploti. Provođenje, prelaz i prolaz toplote.

RAZMENJIVAČI TOPLOTE (2)

Cevni razmenjivači toplote. Kondenzatori.

REAKTORI (4)

Reaktori. Vrste, namena.

SUŠENJE MATERIJALA (4)

Vlažnost. Komorna sušnica. Sušenje na valjcima. Sušenje. Rasprašivanje.

APSORPCIJA (1)

Komore sa raspršivanje, kule za apsorpciju.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)

Koncepcija ovog predmeta omogućava učenicima da steknu teorijska i praktična znanja o mašinama, aparatima i uređajima koji se koriste za preradu polimera.

Sadržaji ovog predmeta su razvrstani u tematske celine i treba ih realizovati prema sačinjenim planovima rada. Karakter sadržaja svake nastavne jedinice zahteva da se realizuje odgovarajućom nastavnom metodom i potrebnim nastavnim sredstvima.

U uvodnom delu programa treba učenicima objasniti osnovne pojmove o procesima i operacijama.

U vezi sa osnovama hidraulike nastojati da učenici nauče karakteristike fluida.

Transport tečnosti obraditi tako da učenici shvate osnovne principe rada crpki i osposobiti učenike da opslužuju crpke pri radu.

O transportu gasova učenici treba da steknu znanja o radu i karakteristikama kompresora i ventilatora.

Pri obradi sadržaja tematske celine transport čvrstih materijala nastojati da se učenici osposobe da opslužuju uređaje i opremu za ovu vrstu transporta.

Sadržaje tematske celine sitnjenje materijala obraditi tako da učenici shvate teorijsku osnovu procesa sitnjenja i da se osposobe da opslužuju drobilice i mlinove.

O prosejavanju materijala treba istaći značaj klasiranja materijala prosejavanjem. Učenike treba osposobiti da opslužuju sita pri radu i da podešavaju vrstu sita u zavisnosti od granulometrijskog sastava materijala.

U vezi sa mešanjem i gnječenjem materijala učenike treba obučiti da opslužuju mašine i opremu za mešanje čvrstog testastog materijala, tečnosti i gasova.

Pri obradi sadržaja tematske celine kalandriranje učenici treba da shvate principe rada kalandera za izvlačenje folija. Istovremeno treba učenicima objasniti i principe rada kalandera, trovaljka, četvorovaljka i petovaljka.

U vezi sa sadržajima o presovanju materijala treba učenicima izložiti principe i postupke presovanja materijala.

Livenje pod pritiskom treba da se realizuje tako da učenici nauče vrste i principe rada mašina za livenje.

Pri obradi sadržaja tematske celine ekstrudiranje, učenici treba da steknu znanja o jednopužnom ekstruderu i višepužnom ekstruderu.

Prenos toplote treba da se realizuje tako da učenici nauče mehanizme prenosa toplote: provođenjem, prolazom i prelazom.

U okviru sadržaja tematske celine razmenjivači toplote učenici treba da shvate principe rada cevnog razmenjivača toplote i kondenzatora.

U vezi sa sadržajima o reaktoru treba objasniti učenicima samo osnovne pojmove.

Pri obradi sadržaja tematske celine sušenje materijala učenici treba da nauče uređaje i opremu za sušenje materijala.

U vezi sa sadržajima o apsorpciji učenicima treba objasniti komore sa raspršivanjem i kule za apsorpciju.

TEHNOLOGIJA RADA

CILJ I ZADACI

Cilj programa tehnologije rada je sticanje teorijskih znanja o preradi polimera u poluproizvode i proizvode od plastičnih masa.

Zadaci programa tehnologije rada su:

- sticanje znanja neophodnih za razumevanje osnovnih zakonitosti u oblasti hemije polimera, svojstava polimera i o mogućnosti primene;

- upoznavanje vrsta i svojstava osnovnih i pomoćnih sirovina za dobijanje plastičnih masa;

- sticanje znanja o postupcima prerade polimera u plastične mase.

SADRŽAJI PROGRAMA

I razred

(2 časa nedeljno, 74 časa godišnje)

IZVORI OPASNOSTI I MERE ZAŠTITE NA RADU (7)

Izvori opasnost u radionicama i pogonima za proizvodnju i preradu polimera.

Izvori opasnosti od hemijskih uticaja, pojave požara, mehaničkih i električnih povreda.

Mere zaštite. Pomoć i samopomoć. Obaveznost nošenja sredstava zaštite na radu.

SIROVINE ZA PROIZVODNJU PLASTIČNIH MASA (33)

Vrste sirovina. Osnovne sirovine za dobijanje plastičnih masa. Pomoćne sirovine za dobijanje plastičnih masa. Postupci dopremanja sirovina. Skladištenje sirovina. Uslovi za skladištenje sirovina u zavisnosti od svojstava.

Doziranje čvrstih sirovina. Doziranje tečnih i gasovitih sirovina.

PRIPREMA SIROVINA ZA PROIZVODNJU PLASTIČNIH MASA (34)

Postupci pripreme osnovnih sirovina za proizvodnju plastičnih masa. Postupci pripreme pomoćnih sirovina za proizvodnju plastičnih masa.

II razred

(2 časa nedeljno, 74 časa godišnje)

POMOĆNE OPERACIJE ZA PRERADU SIROVINA (24)

Pomoćne operacije za preradu: granuliranje, kompaundiranje, mešanje, gnječenje, valjanje. Vrste i rad mašina i uređaja.

PRERADA POLIMERA U PLASTIČNE MASE (50)

Osnovni postupci prerade polimera u plastične mase. Kalandriranje, presovanje, livenje pod pritiskom. Ekstruzija i brizganje.

Kalandri, vrste kalandera, rad kalandra. Presovanje, vrste presa, rad presa. Ekstrudiranje, vrste ekstrudera, rad ekstrudera. Brizganje, vrste brizgalica, rad brizgalica.

Ponašanje termoplastičnih masa pri preradi. Ponašanje termoreaktivnih masa pri preradi.

Postupci proizvodnje penastih plastičnih masa (meke i tvrde pene). PVC. Pene, proizvodnja, svojstva i upotreba. Penasta koža "skaj".

Postupci izrade armiranih plastičnih masa. Plastične mase pojačane staklenom vunom.

III razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

PRERADA POLUPROIZVODA I PROIZVODA OD PLASTIČNIH MASA (39)

Termoformiranje poluproizvoda i proizvoda od plastičnih masa. Termoformiranje uz upotrebu vakuuma. Termoformiranje upotrebom natpritiska.

Postupci varenja proizvoda od plastičnih masa.

Oblikovanje proizvoda od plastičnih masa pomoću toplote.

Obrada proizvoda od plastičnih masa pomoću alatnih mašina.

Lepljenje proizvoda od plastičnih masa. Faktori koji utiču na kvalitet lepljenja plastičnih masa. Vrste lepila.

POSTUPCI POVRŠINSKE OBRADE PLASTIČNIH MASA (19)

Štampanje plastičnih masa. Utiskivanje. Metaliziranje. Flokovanje.

KONTROLA KVALITETA PROIZVODA (4)

Vizuelna kontrola proizvoda. Vrste grešaka na proizvodima. Otpremanje proizvoda.

PAKOVANJE I SKLADIŠTENJE PROIZVODA (8)

Izbor i priprema ambalaže za pakovanje proizvoda. Pakovanje i skladištenje proizvoda. Odležavanje proizvoda u magacinskom prostoru ili na otvorenom prostoru.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)

Koncepcija programa omogućava da učenici steknu teorijska znanja o preradi polimera u plastične mase.

U vezi sa sadržajem tematske celine izvori opasnosti i mere zaštite učenici treba da nauče izvore opasnosti u pogonima i radionicama za proizvodnju i preradu polimera. Istovremeno treba da shvate značaj mera zaštite na radu i obaveznost nošenja sredstava zaštite na radu.

Pri obradi sadržaja tematske celine sirovine za proizvodnju plastičnih masa učenici treba da steknu znanja o vrsti sirovina, svojstvima, skladištenju i doziranju.

Sadržaji i tematske celine priprema sirovina za proizvodnju plastičnih masa treba da se obrade tako da učenici nauče osnovne postupke pripreme i dopremanja osnovnih i pomoćnih sirovina.

Učenici treba da steknu znanja o pomoćnim operacijama za preradu sirovina.

Pri obradi sadržaja tematske celine prerada polimera u plastične mase treba učenicima objasniti postupke prerade polimera u plastične mase. Takođe, treba ukazati i na postupke proizvodnje pojedinih klasa proizvoda od plastičnih masa.

Sadržaje tematske celine prerada poluproizvoda i proizvoda od plastičnih masa obraditi tako da učenici nauče: termoformiranje, varenje, oblikovanje pomoću toplote i alatnih mašina.

Istovremeno, učenici treba da nauče i postupke površinske obrade plastičnih masa, štampanje plastičnih masa, utiskivanje, metaliziranje i flokovanje.

Učenici treba da nauče i postupke vizuelne kontrole proizvoda od plastičnih masa.

Sadržaji tematskih celina pakovanje i skladištenje proizvoda treba da omoguće da učenici steknu znanja o načinu pakovanja proizvoda, vrsti ambalaže i obezbeđivanju uslova za skladištenje proizvoda, kao i o postupcima skladištenja.

PRAKTIČNA NASTAVA

CILJ I ZADACI

Cilj programa praktična nastava je osposobljavanje učenika da prerađuje polimere u poluproizvode i gotove proizvode.

Zadaci programa praktične nastave su:

- osposobljavanje učenika da rukuje mašinama, uređajima i opremom za izradu poluproizvoda i gotovih proizvoda od plastičnih masa.

SADRŽAJI PROGRAMA

I razred

(10 časova nedeljno, 370 časova godišnje)

ZAŠTITA NA RADU

Priprema sredstava za zaštitu na radu u zavisnosti od izvora opasnosti u radionicama i pogonima. Protivpožarna zaštita. Nošenje sredstava zaštite na radu.

Održavanje ličnih sredstava za zaštitu na radu.

SKLADIŠTENJE SIROVINA ZA DOBIJANJE PLASTIČNIH MASA

Skladištenje osnovnih i pomoćnih sirovina. Dopremanje sirovina. Otpremanje sirovina. Otpremanje čvrstih, tečnih i gasovitih sirovina. Skladištenje osnovnih i pomoćnih sirovina.

PRIPREMA SIROVINA ZA PRERADU U PLASTIČNE MASE

Priprema osnovnih sirovina.

Priprema pomoćnih sirovina (omekšivači, punila, stabilizatori, antistatici, boje i pigmenti).

II razred

(14 časova nedeljno, 518 časova godišnje)

POMOĆNE OPERACIJE ZA PRERADU SIROVINA

Pomoćne operacije prerade: granuliranje, kompaundiranje, mešanje, gnječenje, valjanje. Opsluživanje mašina, uređaja i opreme.

POSTUPCI PRERADE POLIMERA U PLASTIČNE MASE

Kalandriranje. Opsluživanje kalandera pri radu. Izrada folija i ploča. Izrada višeslojnih proizvoda.

Presovanje. Opsluživanje prese pri radu. Oblikovanje proizvoda presovanjem različitih oblika.

Oblikovanje polimera metodom livenja pod pritiskom.

Ekstrudiranje, homogenizovanje polimera sa dodacima. Izrada poluproizvoda i proizvoda: putnih proizvoda: putnih profila raznog preseka, cevi, šupljih profila, niti.

Oblikovanje polimera brizganjem. Praćenje rada brizgalice.

Prerada polimera u poluproizvode i proizvode različitog asortimana: folije, duvana i šuplja tela, cevi, profili, ploče, penaste plastične mase (meke i tvrde pene), PVC pene, penasta koža "skaj". Izrada armiranih plastičnih masa i plastičnih masa pojačanih staklenom vunom.

III razred

(14 časova nedeljno, 490 časova godišnje)

PRERADA POLUPROIZVODA I PROIZVODA OD PLASTIČNIH MASA

Termoformiranje poluproizvoda i proizvoda od plastičnih masa. Termoformiranje uz upotrebu vakuuma. Termoformiranje upotrebom natpritiska.

Oblikovanje proizvoda pomoću toplote.

Obrada proizvoda od plastičnih masa pomoću alatnih mašina. Lepljenje poluproizvoda od plastičnih masa.

POVRŠINSKA OBRADA PLASTIČNIH MASA

Štampanje plastičnih masa. Utiskivanje. Metaliziranje. Flokovanje.

KONTROLA KVALITETA PROIZVODA

Vizuelna kontrola gotovih proizvoda. Utvrđivanje nedostataka na proizvodima. Popravka nedostataka na proizvodima.

PAKOVANJE I SKLADIŠTENJE PROIZVODA

Pakovanje proizvoda u različite vrste ambalaže. Odležavanje proizvoda u magacinskom prostoru ili na otvorenom prostoru. Skladištenje gotovih proizvoda.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)

Koncepcija programa omogućava da učenici steknu praktična znanja o preradi polimera, odnosno izradi proizvoda od plastičnih masa.

Sadržaje ovog programa treba ostvariti tako da učenici shvate procese prerade polimera. Učenici treba da se osposobe da rukuju uređajima i opremom u pogonima i laboratorijama za preradu polimera.

Svaka tematska celina, odnosno nastavna jedinica zahteva odgovarajuću metodu nastavnog rada i savremena nastavna sredstva.

U okviru zaštite na radu učenici treba da nauče izvore opasnosti u radionicama i pogonima za preradu polimera u plastične mase i da koriste sredstva zaštite na radu.

U vezi sa sadržajima tematske celine skladištenje sirovina za dobijanje plastičnih masa učenici treba da ovladaju postupcima dopremanja, skladištenja i doziranja sirovina.

Sadržaje tematske celine priprema sirovina za preradu u plastične mase obraditi tako da učenici ovladaju postupcima pripreme osnovnih i pomoćnih sirovina i da shvate uticaj pravilne pripreme sirovina na kvalitet proizvoda od plastičnih masa.

Učenici treba da nauče i pomoćne operacije za preradu sirovina.

U vezi sa sadržajima tematske celine postupci prerade polimera u plastične mase nastojati da se učenici osposobe da izrađuju poluproizvode i gotove proizvode različitog asortimana.

Kod sadržaja o preradi poluproizvoda i proizvoda od plastične mase treba obraditi postupke: termoformiranje, zavarivanje, oblikovanje pomoću toplote i obradu pomoću alatnih mašina.

Učenici treba da nauče i postupke površinske obrade plastičnih masa: lepljenje, štampanje, utiskivanje, metaliziranje, flokovanje.

Sadržaje tematske celine kontrola kvaliteta proizvoda treba realizovati tako da se učenici osposobe kako se vrši vizuelna kontrola proizvoda.

Pri obradi sadržaja pakovanje i skladištenje proizvoda učenici treba da se osposobe da biraju ambalažu za pakovanje proizvoda, da pakuju i skladište gotove proizvode.

STRUČNI PREDMETI

Obrazovni profil: GRNČAR - LONČAR

TEHNOLOGIJA MATERIJALA

CILJ I ZADACI

Cilj programa tehnologija materijala je sticanje teorijskih znanja o materijalima za izradu cigle, crepa i grnčarskih proizvoda i osposobljavanje učenika da ih praktično primenjuju.

Zadaci programa tehnologije materijala su:

- upoznavanje osnovnih mineoroloških, fizičkih, hemijskih i tehnoloških svojstava sirovinskih materijala koji se koriste za izradu cigle, crepa i grnčarskih proizvoda;

- sticanje znanja o ponašanju sirovinskih materijala u toku proizvodnje cigle, crepa i grnčarskih proizvoda;

- sticanje znanja o postupcima proizvodnje cigle, crepa i grnčarskih proizvoda.

SADRŽAJI PROGRAMA

I razred

(3 časa nedeljno, 111 časova godišnje)

UVOD (5)

Osnovni pojmovi o materijalima. Pojam tehničkog materijala. Podela i svojstva tehničkog materijala.

Kratak istorijski osvrt razvoja keramike. Tradicionalna i nova keramika.

Keramika na bazi glina kao sirovina. Proizvodi fine keramike. Proizvodi građevinske keramike. Grnčarski proizvodi. Vatrostalni proizvodi na bazi glina.

SIROVINSKI MATERIJALI (54)

Vrste osnovnih sirovinskih materijala za proizvodnju građevinske keramike i za izradu grnčarskih proizvoda. Svojstva sirovinskih materijala.

Sirovinski materijali koji daju plastičnost.

Opošćivači: kvarcni pesak, šamot.

Topitelji: feldspati.

Ostali sirovinski materijali: povratni lom, talk, i dr.

Eksploatacija sirovina. Skladištenje sirovina. Značaj pravilnog skladištenja sirovina.

Priprema sirovina. Mlevenje sirovina. Dispergovanje glina.

PRIPREMA KERAMIČKIH MASA (52)

Pojam keramičke mase. Sastav keramičke mase u zavisnosti od vrste proizvoda.

Mešanje sirovina: na suvo i na mokro (u vodi). Filtriranje mase na filter presama. Vakuumiranje keramičke mase. Priprema keramičke mase u atomizeru. Priprema keramičkih masa za livenje.

II razred

(2 časa nedeljno, 74 časa godišnje)

OBLIKOVANJE KERAMIČKIH PROIZVODA (15)

Presovanje praškastih masa.

Oblikovanje plastičnih masa i to: ručnom obradom na rotacionom valjku ili stolu, istiskivanjem (ekstruzijom) kroz otvor određenog oblika.

Livenje suspenzija keramičkih masa tzv. šlikera u gipsane kalupe određenog oblika. Kalupi za livenje. Livenje predmeta tankih i debelih zidova.

SUŠENJE KERAMIČKIH PROIZVODA (8)

Cilj sušenja keramičkih proizvoda. Proces sušenja. Promene u keramičkoj masi pri sušenju proizvoda. Sušare za sušenje keramičke robe.

PEČENJE KERAMIČKIH PROIZVODA (8)

Cilj procesa pečenja keramičkih proizvoda. Promene u strukturi pri pečenju keramičkih proizvoda. Peći za pečenje keramičkih proizvoda.

DODATNE OPERACIJE U PROIZVODNJI KERAMIKE (16)

Glaziranje proizvoda, uloga i značaj. Sastav glazure. Temperatura topljenja glazure. Lako topive glazure. Teško topive glazure. Način nanošenja glazura na proizvode.

Nanošenje glazure: prskanjem, prskanjem predmeta, suspenzijom glazure, umakanjem predmeta u glazuru, prolaženjem predmeta kroz zavesu od vodene suspenzije glazure (jednostrano glaziranje keramičkih pločica), glaziranje u plamenu (kamenine), i dr.

Dekorisanje keramičkih proizvoda. Specijalne keramičke boje. Intenzitet sloja boje.

VRSTE KERAMIČKIH PROIZVODA (13)

Sinterovani proizvodi: porcelan, kamenština i klinker za pločice.

Nesinterovani proizvodi: fajans, kamenina, majolika, grnčarija i građevinska keramika: cigla, crep i sl.

Keramički proizvodi u zavisnosti od namene: građevinska keramika, elektrotehnički proizvodi, hemijski otporni proizvodi, proizvodi za široku potrošnju i vatrostalni proizvodi.

Proizvodi građevinske keramike su: cigla, crep, fasadna cigla, pločice za oblaganje fasada, pločice za unutrašnja oblaganja, sanitarno-tehnički proizvodi, kanalizacione i drenažne cevi i dr.

Proizvodi elektrotehničke keramike: izolacione čaše, visokonaponski i niskonaponski izolatori i dr.

Proizvodi hemijski otporne keramike: cigle i ploče za oblaganje hemijskih aparatura i uređaja.

Proizvodi keramike za široku potrošnju: fajans i porcelan (posude), dekorativni proizvodi (vaze, statue i dr.).

Glazirani keramički proizvodi (proizvodi od porcelana i fajansa, kanalizacione cevi, grnčarija).

Neglazirani keramički proizvodi (cigla, crep, vatrostalni proizvodi i dr.).

VODA (6)

Voda u prirodi. Kvalitet vode. Voda za piće. Voda u industriji. Otpadne vode.

GORIVA (6)

Sastav goriva. Toplotna vrednost goriva. Vrste goriva. Prerada goriva.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)

Koncepcija ovog predmeta omogućava učenicima da steknu znanja i umenja o materijalima koji se upotrebljavaju u industriji građevinske keramike i za izradu grnačarskih proizvoda.

Sadržaji su podeljeni u tematske celine po logičnom redosledu, počev od karakteristika ovih materijala, pa do ponašanja pri upotrebi.

U uvodnom delu programa objasniti učenicima pojam tehničkog materijala i proizvode keramike.

Tematska celina sirovinski materijali treba da omogući učenicima da steknu znanja o mineralnim sirovinama, njihovim svojstvima i mogućnostima upotrebe.

Sadržaje pripreme keramičkih masa obraditi tako da učenici nauče postupke pripreme keramičkih masa.

U vezi sa sadržajima oblikovanje keramičkih proizvoda treba prvenstveno objasniti učenicima postupke oblikovanja cigle, crepa i grnčarije.

Sadržaje tematske celine sušenje keramičkih proizvoda obrazložiti tako da učenici steknu znanja da opslužuju sušare za sušenje ovih proizvoda.

Kod sadržaja koji se odnose na pečenje keramičkih proizvoda učenici treba da nauče zavisnost kvaliteta ovih proizvoda od procesa pečenja.

Dodatne operacije u proizvodnji keramike obraditi tako da učenici nauče postupke glaziranja i dekorisanja keramičkih proizvoda.

Sadržaje tematske celine vrste keramičkih proizvoda obrazložiti tako da učenici nauče klase ovih proizvoda u industriji keramike.

U vezi sa sadržajima o vodi učenici treba da upoznaju njena svojstva i primenu u industriji keramike.

Sadržaje o gorivima treba realizovati tako da učenici steknu znanja o sagorevanju goriva i njihovoj primeni u industriji keramike.

Pri ostvarivanju sadržaja ovog predmeta treba koristiti odgovarajuće nastavne metode i primenjivati savremena nastavna sredstva.

MAŠINE I UREĐAJI

CILJ I ZADACI

Cilj programa mašine i uređaji je sticanje znanja o karakteristikama mašina, aparata i uređaja koji se koriste za proizvodnju cigle, crepa i grnčarskih proizvoda.

Zadaci programa mašine i uređaji su:

- upoznavanje osnovnih mašina i uređaja koji se koriste za proizvodnju cigle, crepa i grnčarskih proizvoda;

- sticanje teorijskih i praktičnih znanja o mehaničkim, toplotnim i difuznim operacijama koje se javljaju pri procesima proizvodnje cigle, crepa i grnčarskih proizvoda;

- osposobljavanje učenika da stečena znanja povezuju sa znanjima iz drugih naučnih disciplina.

SADRŽAJI PROGRAMA

I razred

(2 časa nedeljno, 74 časa godišnje)

UVOD (1)

Osnovne tehnološke operacije. Podela operacija.

OSNOVI HIDRAULIKE (3)

Pojam fluida. Karakteristike fluida.

TRANSPORT MATERIJALA (12)

Transport tečnosti. Crpke za tečnosti: membranska, klipna, centrifugalna, rotaciona. Pulzometri. Ejektori.

Transport gasova. Kompresori, duvaljke, ventilatori.

Transport čvrstog materijala. Mašine za iskop i utovar materijala. Bageri. Buldožeri. Utovarivači.

Prenosnici sa trakom, lančasti, pužasti i vibracioni prenosnici. Elevatori. Pneumatski prenos. Vagonet. Viljuškari.

SITNJENJE MATERIJALA (6)

Drobljenje. Drobilice za grubo drobljenje. Drobilice za srednje i sitno drobljenje.

Mlevenje materijala. Mlinovi za fino sitnjenje.

Sitnjenje plastičnih materijala. Mašine za sečenje sa noževima (rezač gline).

SKLADIŠTENJE I DOZIRANJE ČVRSTIH MATERIJALA (3)

Silosi za skladištenje.

Uređaji za doziranje materijala.

KLASIRANJE MATERIJALA (4)

Sejanje. Sita. Magnetna separacija za čvrste rastresite materijale. Elektromagnetni separatori za čvrste materijale.

RAZDVAJANJE DISPERZNIH SISTEMA (4)

Razdvajanje disperznih sistema sa tečnom disperznom fazom. Razdvajanje disperznih sistema sa gasovitom disperznom fazom.

MERENJE MATERIJALA (4)

Vage sa dobošima ispod silosa. Pokretne i nepokretne vage. Vage sa beskrajnom trakom.

MEŠANJE MATERIJALA (3)

Mešanje materijala u tečnoj sredini. Mešanje čvrstih materijala i poluvlažnih materijala.

OBLIKOVANJE MASA - KOMPAKTIRANJE (16)

Granuliranje materijala. Tanjirasti granulator, pasirsito.

Oblikovanje plastičnih keramičkih masa istiskivanjem.

Oblikovanje presovanjem. Presovanje polusuvih i poluvlažnih keramičkih masa. Presovanje plastičnih keramičkih masa.

Obrtno keramičarsko vreteno. Horizontalni i vertikalni strugovi za obradu ostrugivanjem.

Oblikovanje keramičkih masa livenjem.

UVOD U TOPLOTNE OPERACIJE (6)

Osnovni pojmovi o toploti. Izvori toplote. Zakoni prenošenja toplote. Merenje temperature.

Goriva koja se koriste u industriji građevinskog materijala. Zagrevanje električnom energijom.

AGREGATI ZA PEČENJE (6)

Peći za pečenje različitih klasa proizvoda. Vrste peći. Princip rada peći.

VLAŽENJE (4)

Vlažnost. Određivanje vlažnosti vazduha. Kondicioniranje vazduha.

SUŠENJE (3)

Brzina sušenja. Postrojenja za sušenje.

Sušenje sirovinskih komponenata. Sušenje proizvoda.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)

Koncepcija programa podešena je tako da učenici steknu teorijska i praktična znanja o mašinama, aparatima i uređajima kako bi mogli da se uključe u procese proizvodnje cigle, crepa i grnčarskih proizvoda.

Sadržaje ovog programa treba tumačiti u korelaciji sa sadržajima tehnologije materijala, tehnologije rada i praktične nastave.

U uvodnom delu programa treba objasniti učenicima osnovne pojmove o operacijama i procesima za proizvodnju cigle, crepa i grnčarskih proizvoda.

Sadržaje tematske celine osnovi hidraulike obraditi tako da učenici nauče pojam i osnovne karakteristike fluida.

U vezi sa sadržajima transport materijala nastojati da učenici nauče osnovne postupke transporta tečnosti, gasova i čvrstog materijala.

Sitnjenje materijala tumačiti tako da učenici shvate teorijske osnove sitnjenja da bi mogli lako da opslužuju uređaje i opremu za usitnjavanje materijala. Sadržaje skladištenje i doziranje čvrstih materijala treba tumačiti tako da učenici shvate značaj valjanog skladištenja i doziranja materijala.

U vezi sa sadržajima klasiranje materijala nastojati da učenici nauče uticaj granulometrijskog sastava materijala na kvalitet proizvoda.

U okviru tematske celine razdvajanje disperznih sistema učenicima objasniti osnovne postupke za razdvajanje disperznih sistema sa tečnom i sa gasovitom disperznom fazom.

Merenje materijala obraditi tako da se učenici osposobe da mere materijale na vagama.

Sadržaje tematske celine mešanje materijala obraditi tako da učenici steknu znanja o uređajima i opremi za mešanje tečnosti, gasova i čvrstih materijala.

Oblikovanje masa - kompaktiranje realizovati tako da se učenici osposobe da rukuju mašinama, uređajima i opremom za oblikovanje keramičkih masa.

Uvod u toplotne operacije tumačiti tako da učenici nauče kako se prenosi toplota i izvore toplote koji se koriste u industriji grube građevinske keramike i za izradu grnčarskih proizvoda.

Kod tematske celine agregati za pečenje nastojati da učenici nauče vrste peći za pečenje cigle, crepa i grnčarskih proizvoda.

U vezi sa sadržajima uvod u difuzione operacije učenici treba da nauče kako se prenosi masa difuzijom.

Vlaženje treba obraditi tako da učenici steknu znanja o osnovnim pojmovima o vlažnosti.

Kod tematske celine sušenje učenici treba da shvate brzinu sušenja i vrste sušnica koje se koriste pri izradi cigle, crepa i grnčarskih proizvoda.

TEHNOLOGIJA RADA

CILJ I ZADACI

Cilj programa tehnologija rada je sticanje teorijskih znanja o izradi grnčarije, neukrašene ili ukrašene motivima flore i faune, kao i motivima nacionalnog folklora.

Zadaci programa tehnologija rada su:

- upoznavanje postupaka o pripremi mase za oblikovanje umetničke grnčarije, grnčarije za domaćinstvo, igračaka i grnčarskih ukrasa;

- sticanje znanja o procesu sušenja i pečenja grnčarskih proizvoda;

- sticanje znanja o postupcima dorade i dekorisanja grnčarskih proizvoda.

SADRŽAJI PROGRAMA

I razred

(2 časa nedeljno, 74 časa godišnje)

IZVORI OPASNOSTI I MERE ZAŠTITE NA RADU (3)

Izvori opasnosti u pogonima za proizvodnju grnčarskih proizvoda. Mere zaštite.

UVODNI POJMOVI O IZGLEDU PREDMETA (6)

Upoznavanje nacrta, skice ili uzorka radi pripreme za izradu grnčarskih proizvoda. Crtanje izgleda proizvoda prema uzorku, skici ili žurnalu.

SIROVINE (35)

Vrste sirovina za izradu grnčarskih proizvoda. Plastične sirovine. Neplastične sirovine (pesak, topitelji).

Oplemenjivanje sirovina. Čišćenje, sortiranje, sušenje, ispiranje, odležavanje, otklanjanje grubih primesa iz sirove gline i kaolina (zrna peska, ostatak korenja, komada stena, zrna laporca, kreča, pirita).

Sitnjenje sirovina. Grubo sitnjenje, fino sitnjenje (kuglični mlin).

MASE ZA IZRADU GRNČARSKIH PROIZVODA (30)

Sastojci mase. Vrste masa. Lončarske mase. Mase za tokačenje na točku: sastav, svojstva i primena. Mase za modelovanje: sastav, svojstvo i primena.

Oplemenjivanje masa. Opošnjavanje. Kvašenje gline u jamama. Ručno mlevenje mase. Mešač gline. Mašine za mlevenje gline (sekač gline). Mešalica (strugač) gline. Muljač mase. Odležavanje mase. Gnječenje mase.

II razred

(2 časa nedeljno, 74 časa godišnje)

OBLIKOVANJE PROIZVODA (40)

Pomoćni materijali za modele i kalupe. Drvo. Metal. Gips. Kalupi od gipsa za oblikovanje proizvoda utiskivanjem i za tokarenje na točku.

Oblikovanje predmeta slobodnom rukom - modeliranje (izrada unikata).

Oblikovanje drški za bokale utiskivanjem gline ili mase u kalup.

Tokarenje keramičkih predmeta. Točak za tokarenje. Osovine za tokarenje koje se pokreću pogonom na transmisiju. Oblikovanje ovalnih predmeta. Mašina za tokarenje porcelanskih šolja.

Tokarenje na lončarskom točku slobodnom rukom. Alat i pribor za tokarenje na lončarskom točku. Tokarenje posuda različitog oblika i dimenzija.

Ostali načini oblikovanja predmeta na točku. Kalupi, šabloni. Tokarenje pomoću utiskivanja gline u gipsani kalup (šuplje posude: pehari, šolje, zdele). Oblikovanje posuda tankih zidova. Tokarenje pomoću pritiskivanja gline preko gipsanih kalupa (ravni predmeti: tanjiri, tanjirići).

Tokarenje posuda mehanizovanim postupcima. Automatska mašina za tokarenje šolja.

DORADA PROIZVODA (34)

Čišćenje predmeta. Otklanjanje neravnina sa površine. Glačanje površina vlažnim sunđerom.

Sastavljanje (garniranje) predmeta napravljenih od više delova. Spajanje sa "trupom" predmeta siskova na krčazima, drški i držača poklopca.

Sastavljanje složenih figura.

Bušenje otvora na predmetima. Struganje predmeta - komada.

III razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

SUŠENJE PROIZVODA (20)

Postupci procesa sušenja. Sušenje na običnom vazduhu. Sušenje u radionici ili na slobodnom vazduhu napolju. Sušenje pomoću vrućeg vazduha (sušenje vlažnim vazduhom). Postrojenja za sušenje proizvoda.

Greške pri sušenju proizvoda. Uzroci nastajanje grešaka.

PEČENJE PROIZVODA (25)

Temperatura pečenja. Vrste peći. Kaselska peć. Okrugla peć. Pomoćna sredstva pri pečenju: podupirači, ploče, kapisle i druga tela. Slaganje proizvoda u peći za pečenje. Greške pri pečenju.

GLAZURE (15)

Sastav i namena glazura. Podela glazura. Čišćenje proizvoda pre nanošenja glazure. Postupci nanošenja glazure. Glaziranje iz ruke: polivanjem, umakanjem ili sejanjem. Glaziranje pomoću mašina za glaziranje (špricanjem).

UKRAŠAVANJE (DEKORISANJE) PROIZVODA (10)

Ukrašavanje glatke površine nepečenih proizvoda plastičnim oblikovanjem aplikacija od iste mase. Urezan dekor, usečen ili utisnut u glatku površinu predmeta. Ukrašavanje glatke površine pečenih proizvoda brušenjem.

Ukrašavanje površine proizvoda korišćenjem boja.

Ukrašavanje sirovih proizvoda engobe: bele, obojene. Ukrašavanje "slikanjem pomoću šlikera".

Ukrašavanje pečenih proizvoda. Nanošenje zemljane glazure. Ukrašavanje glaziranih predmeta.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)

Koncepcija ovog programa omogućava da učenici steknu teorijska znanja o postupcima izrade grnčarskih proizvoda.

Sadržaji programa su razvrstani u tematske celine po redosledu faza izrade ovih proizvoda.

Pri ostvarivanju sadržaja treba uspostaviti korelaciju sa sadržajima predmeta tehnologije materijala i sa predmetom praktična nastava.

U uvodnom delu programa učenici treba da nauče kako se crtaju proizvodi prema uzorku, skici ili žurnalu.

Pri obradi sadržaja tematske celine sirovine nastojati da učenici shvate uticaj svojstava sirovina na kvalitet grnčarskih proizvoda. Učenicima treba objasniti i postupke oplemenjivanja sirovina.

U vezi sa masama za izradu grnčarskih proizvoda učenici treba da nauče vrste i sastav masa, kao i postupke pripreme masa za izradu ovih proizvoda.

Pri ostvarivanju sadržaja tematske celine oblikovanje proizvoda učenicima treba objasniti pomoćne materijale za izradu modela i kalupa i postupke oblikovanja ovih proizvoda. Istovremeno, učenici treba da nauče i kako se sastavljaju predmeti izrađeni iz više delova.

U vezi sa sadržajima tematske celine sušenje proizvoda nastojati da učenici sagledaju značaj procesa sušenja na kvalitet proizvoda.

Pečenje proizvoda obraditi tako da učenici nauče vrste peći za pečenje ovih proizvoda i postupke ulaganja proizvoda u peći za pečenje.

Glaziranje obraditi tako da učenici steknu znanja o sastavu i nameni glazura, da nauče kako se priprema površina oblikovanog proizvoda za glaziranje i kako se nanose glazure na površine ovih proizvoda.

U vezi sa ukrašavanjem (dekorisanjem) proizvoda učenicima treba objasniti kako se ukrašavaju sirovi, pečeni i glazirani predmeti.

Program ovog predmeta treba ostvarivati odgovarajućom nastavnom metodom i potrebnim nastavnim sredstvima.

PRAKTIČNA NASTAVA

CILJ I ZADACI

Cilj programa praktične nastave je osposobljavanje učenika da izrađuju grnčarske proizvode.

Zadaci programa praktične nastave su:

- priprema sirovinskih materijala za izradu grnčarskih proizvoda;

- ovladavanje postupcima za oblikovanje grnčarskih proizvoda;

- upoznavanje mera zaštite na radu i navikavanje učenika na njihovu primenu.

SADRŽAJI PROGRAMA

I razred

(18 časova nedeljno, 666 časova godišnje)

ZAŠTITA NA RADU

Izvori opasnosti u radionicama i pogonima za izradu grnčarskih proizvoda. Značaj mera bezbednosti i zaštite na radu. Obaveznost nošenja sredstava zaštite na radu.

ALAT I PRIBOR ZA IZRADU GRNČARSKIH PROIZVODA

Vrste alata i pribora. Priprema alata i pribora za rad. Održavanje alata i pribora za rad.

PRIPREMA SIROVINA

Sortiranje sirovina. Ručno odvajanje. Sušenje sirovina. Ispiranje sirovina. Odstranjivanje grubih primesa iz sirove gline i kaolina.

Sitnjenje sirovina. Opsluživanje lomilica za grubo sitnjenje sirovina. Mlin sa udarnom iglom (dezintegrator). Prosejavanje sirovina. Opsluživanje drobilica pri radu. Fino sitnjenje sirovina. Kuglični mlin.

PRIPREMA KERAMIČKIH MASA ZA IZRADU GRNČARSKIH PROIZVODA

Ručno i mašinsko mešanje masa. Kvašenje gline u jamama (glibljenje). Rad na mlinu za mlevenje gline. Mešanje uglibljene i odležane gline. Opsluživanje mašine za mešenje gline. Opsluživanje mašine za mlevenje gline (sekača gline). Opsluživanje mešalice za gline (strugača gline). Rad na muljaču mase.

Ručno gnječenje mase. Mašinsko gnječenje mase.

II razred

(18 časova nedeljno, 666 časova godišnje)

OBLIKOVANJE PROIZVODA

Priprema alata i kalupa za oblikovanje proizvoda.

Oblikovanje proizvoda slobodnom rukom (modeliranje). Izrada pojedinačnih komada (unikata).

Izrada drški za bokale pritiskivanjem mase u kalupu.

Oblikovanje okruglih i ovalnih predmeta (posuđa) pomoću lončarskog točka (točka za tokarenje). Opsluživanje mašine za oblikovanje ovalnih predmeta. Priprema kalupa i šablona.

Tokarenje na lončarskom točku slobodnom rukom. Oblikovanje posuda tokarenjem bez šablona ili kalupa od gipsa. Obrađivanje površine proizvoda posle oblikovanja. Prilepljivanje drški i ostalih podataka na predmete (posude).

Oblikovanje proizvoda tokarenjem pomoću utiskivanja gline u kalup od gipsa. Izrada šupljeg posuđa (pehari, šolje, zdele).

Oblikovanje proizvoda tokarenjem pomoću pritiskivanja gline preko gipsanog kalupa. Oblikovanje tanjira i tanjirića.

Opsluživanje automatske mašine za tokarenje posuđa.

DORADA PROIZVODA

Otklanjanje neravnina sa površine predmeta - proizvoda.

Sastavljanje (garniranje) predmeta napravljenog iz više delova. Spajanje siskova na krčazima, drški i držača poklopca sa trupom predmeta.

Brušenje (glačanje) proizvoda (dna vaza, figure i dr.). Bušenje otvora na predmetima koji se ne mogu uvek napraviti modelovanjem.

III razred

(18 časova nedeljno, 630 časova godišnje)

SUŠENJE PROIZVODA

Sušenje proizvoda tankih zidova na običnom vazduhu. Ulaganje proizvoda u postrojenja za sušenje. Praćenje toka sušenja proizvoda. Praćenje rada instrumentima koji se koriste pri sušenju proizvoda.

Utvrđivanje stepena suvoće proizvoda prema izgledu grebotine na proizvodu i prema jačini zvuka pri udaru.

PEČENJE PROIZVODA

Ulaganje proizvoda u peći za pečenje. Praćenje toka pečenja proizvoda. Hlađenje proizvoda. Pražnjenje peći. Sortiranje proizvoda posle pečenja prema obliku, boji i greškama.

GLAZIRANJE PROIZVODA

Priprema proizvoda za glaziranje. Čišćenje prašine. Glaziranje proizvoda: polivanjem, umakanjem. Glaziranje posuda. Makaze za glaziranje. Nanošenje glazure: špric - pištolj, mašina za glaziranje.

UKRAŠAVANJE (DEKORISANJE) PROIZVODA

Ukrašavanje sirovih predmeta. Ukrašavanje pečenih predmeta. Ukrašavanje glaziranih predmeta.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)

Usvajanjem sadržaja ovog predmeta učenici stiču znanja koja im omogućavaju da obavljaju poslove i radne zadatke vezane za izradu grnčarskih proizvoda. Vrsta i obim sadržaja podešeni su tako da učenici nauče osnovne postupke dobijanja grnčarskih proizvoda.

Sadržaji programa su razvrstani po logičnom redosledu faza izrade grnčarskih proizvoda.

Kod zaštite na radu treba ukazati učenicima na izvore opasnosti u radionicama i pogonima za izradu ovih proizvoda. Učenicima treba ukazati na značaj mera zaštite na radu i na neophodnost primene sredstava zaštite na radu.

U vezi sa alatom i priborom za izradu grnčarskih proizvoda učenici treba da nauče funkciju ovog alata i pribora i kako se održavaju i pripremaju za rad.

Pri obradi sadržaja tematske celine priprema sirovina učenici treba da se osposobe da opslužuju mašine i uređaje za pripremu sirovina za izradu ovih proizvoda.

Kod pripreme masa za izradu grnčarskih proizvoda učenicima treba ukazati na redosled postupaka po fazama u toku pripreme masa, kao i na zavisnost kvaliteta masa od postupaka pripreme. Učenici treba da ovladaju i postupcima za pripremu masa.

Pri obradi tematske celine oblikovanje proizvoda učenike treba naučiti da oblikuju različite asortimane ovih proizvoda i da vizuelno kontrolišu oblikovanje proizvoda. Učenike treba osposobiti da dorađuju proizvode i uklanjaju manje greške na njima.

U vezi sa sadržajima sušenje proizvoda nastojati da se učenici osposobe da prate proces sušenja proizvoda.

Sadržaje o pečenju proizvoda ostvariti tako da se učenici osposobe da prate proces pečenja ovih proizvoda i da ih sortiraju i razvrstavaju.

Glaziranje proizvoda obraditi tako da učenici nauče da pripremaju površine proizvoda za nanošenje glazura i da ovladaju postupcima za glaziranje ovih proizvoda.

Ukrašavanje (dekorisanje) proizvoda treba realizovati tako da se učenici osposobe da ukrašavaju sirovine i pečene proizvode.

Sadržaje svake nastavne jedinice ovog predmeta treba realizovati odgovarajućom nastavnom metodom i potrebnim nastavnim sredstvima.

Područje rada: HEMIJA, NEMETALI I GRAFIČARSTVO

Obrazovni profili: KNJIGOVEZAC, KARTONAŽER

TEHNOLOGIJA GRAFIČKOG MATERIJALA

CILJ I ZADACI

Cilj programa tehnologije grafičkog materijala je sticanje osnovnih znanja o materijalima koji se koriste u grafičkoj delatnosti (vrste, svojstva i primena) i upoznavanje savremenih tehnoloških procesa za dobijanje tih materijala.

Zadaci programa tehnologije grafičkog materijala su:

- sticanje potrebnih teorijskih znanja radi uspešnijeg profesionalnog obrazovanja, odnosno osposobljavanja za primenu stečenih znanja u profesionalnoj delatnosti;

- osposobljavanje učenika da stečena znanja koriste za stručno usavršavanje.

SADRŽAJI PROGRAMA

I razred

(3 časa nedeljno, 111 časova godišnje)

UVOD (10)

Fizičko-mehanička svojstva materijala (osnovna fizička svojstva, specifična težina, zapreminska težina, gustina, poroznost, zatezna čvrstoća, deformisanje pri dejstvu sile, tvrdoća).

Tehnološka svojstva materijala.

METALI I LEGURE (46)

Svojstva metala i legura (spoljna svojstva metala, unutrašnja građa čistih metala i legura).

Hlađenje i očvršćavanje čistih metala.

Svojstva legure zavisno od oblika, količine pojedinih metala u leguri. Metali i legure koji se primenjuju u grafičkoj industriji.

Olovo, kalaj, antimon.

Štamparska legura, sastav i svojstva.

Aluminijum, jedinjenja i legure.

Bakar, cink, jedinjenja i legure.

Gvožđe i čelik.

Korozija.

NEMETALNI MATERIJALI (55)

Uvod. Svojstva polimernih materijala zavisno od hemijske građe i strukture.

Celuloza, dobijanje i primena.

Papir. Kratak opis tehnološkog procesa izrade papira.

Fizička, morfološka, mehanička i hemijska svojstva papira (sirovinski sastav, sadržaj vlage, punila i lepila, gramatura papira, debljina, zapreminska težina, površinski izgled, pravac vlakana, propusnost, mehanička svojstva).

Eksploatacione mogućnosti papira (vrsta papira i svojstva prema tehnici štampanja).

Karton i lepenka.

II razred

(2 časa nedeljno, 74 časa godišnje)

GRAFIČKE BOJE (37)

Uvod. Međusobno delovanje boje i štamparske podloge.

Sastav i uloga pojedinih komponenti na svojstva grafičke boje.

Pigmenti. Pojam, svojstva i njihova molekularna svojstva (mineralni pigmenti, organski pigmenti, čađi, bronze).

Veziva: vrste veziva i svojstva, zavisno od hemijske građe.

Priprema boja za štampu. Uloga sikativa, punioca, razređivača na karakter i ponašanje boje u toku štampanja.

Eksploatacione mogućnosti grafičkih boja: vrste i svojstva zavisno od tehnike štampanja boje za visoku štampu, boje za fleksografiju, boje za ofset štampu, boje za štampu na metalima, boje za duboku štampu, boje za propusnu štampu, boje za zlatnu i srebrnu štampu, specijalne vrste grafičkih boja.

Svojstva i kontrola štamparskih boja (određivanje nijansi boje, određivanje viskoziteta, gustine i lepljivost, otpornosti na svetlost, otpornost na trenje, vodootpornosti ofsetnih boja, otpornosti na kiseline i baze, organske rastvarače i toplotu).

Lakovi i lakiranje štampanog materijala.

PRIRODNI MAKROMOLEKULI (15)

Celuloza, skrob, belančevine, kaučuk. Svojstva i primena zavisno od hemijske građe i strukture.

Derivati prirodnih makromolekula i njihova primena u grafičkoj industriji.

Sintetički makromolekuli, opšta svojstva. Vrste sintetičkih makromolekula i primena u grafičkoj industriji.

PLASTIČNE MASE (14)

Fizička, hemijska, mehanička i tehnološka svojstva plastičnih masa.

Plastične mase kao materijali za štamparske forme, štamparsku podlogu, materijali u doradi.

KARAKTERISTIKE ŠTAMPE NA PODLOZI KOJA JE NEUPIJAJUĆA (8)

Osnovne karakteristike štampe na podlozi koja je neupijajuća.

III razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

FOTOGRAFSKI MATERIJALI (14)

Građa fotografskih materijala (zaštitni sloj, emulzioni sloj, vezivni sloj, podloga, antihalo-sloj).

Podela forografskih materijala prema boji (crno-beli i kolor), prema podlozi (fotografska ploča, filmovi i papiri), prema vrsti srebrohalogenida u emulziji, prema ulozi i fotografskom postupku (negativski i pozitivski materijal), prema području primene (grafički materijali).

Svojstva fotografskih materijala (osetljivost na svetlost, gradacija, osetljivost na boje i drugo).

Sredstva za obradu fotografskih materijala.

LEPILA (22)

Proces lepljenja i vezivanja zavisno od hemijske strukture lepila. Parametri lepljenja (adhezija i kohezija). Klasifikacija lepila (biljna, životinjska i sintetička). Priprema lepila za rad i promene koje se pri tome dešavaju. Svojstva lepila.

GUMA (22)

Elastomeri.

Svojstva prirodnog i veštačkog kaučuka zavisno od hemijske građe. Sastav smeše za vulkanizaciju i uloga pojedinih komponenti na svojstva gume. Uticaj molekularnih svojstava i drugih parametara pri vulkanizaciji na svojstva gume. Primena gume u grafičkoj industriji (ofset - guma, gumeni valjci, gumena forma, gumirana platna, gumiran papir i drugo).

MAZIVA (12)

Maziva i njihova uloga u mašinskoj tehnici. Vrste trenja i vrste podmazivanja. Osnovne vrste i opšta klasifikacija maziva. Fizička i hemijska svojstva.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)

Polazna osnova u koncipiranju programa tehnologija grafičkog materijala je bila da ovi sadržaji obuhvate celovit i opšti pregled svih faktora koji određuju karakteristike materijala korišćenih u pripremi, štampi i doradi grafičkih proizvoda, dok se upotpunjavanje znanja, s detaljima neposredno vezanim za praktični rad, ostvari u okviru odgovarajuće tehnologije obrazovnog profila.

Svaka programska celina (tema) ima svoj uvodni deo u okviru koga se upoznaju osnove i pomoćne komponente koje čine određeni materijal (papir, grafička boja, legure, plastične mase, foto-materijali, lepila, maziva), zatim deo u kom se upoznaje uticaj tehnoloških faktora na svojstva materijala i tareći - upoznavanje jednostavnih u pogonu primenjivih metoda kontrole materijala.

Učenici treba da upoznaju prve materijale koji su korišćeni za štamparsku formu, štamparsku podlogu i štamparsku boju, nove sintetičke proizvode iste namene.

U ostvarivanju programa treba se uglavnom, pridržavati redosleda tema datih u programu, mada taj redosled, na osnovu mišljenja aktiva, može da bude i drugačiji, tj. prilagođen konkretnim nastavnim, organizacionim i drugim uslovima. Orijentacioni fond časova za pojedine programske celine indirektno sugeriše nastavniku obim, dubinu i način interpretacije sadržaja. Okvirni broj časova za pojedine teme treba rasporediti po tipovima nastavnih časova: časovi za obradu novog gradiva, časovi za utvrđivanje gradiva, sistematizaciju gradiva i sl.

Didaktičko-metodički zahtevi u ostvarivanju programa uglavnom se svode na izbor i primenu odgovarajućih didaktičkih principa, metoda i oblika rada na času. Metode i oblici rada na času treba da budu takvi da podstiču, uključuju učenike u proces sticanja znanja sopstvenim angažovanjem i aktivnošću. Prilikom izbora nastavnih metoda, dati prednost onima koji u većoj meri doprinose aktivnom uključivanju učenika u nastavni proces. Ovakav pristup (da nastavnik najčešće bude lice koje podstiče i usmerava učenike na aktivan i angažovan odnos prema radu) zahteva od nastavnika veliku odgovornost pri planiranju nastavnih jedinica. Naime, sadržaji tehnologije grafičkog materijala su u najneposrednijoj vezi s delom sadržaja tehnologije rada, pri čemu, u većini slučajeva, nije bilo moguće postići vremensku sinhronizaciju.

Angažovanost učenika zavisiće od više faktora: prirode nastavne jedinice, navike učenika da koriste dodatnu stručnu literaturu (po uputstvima nastavnika), pripremljenošću učenika za samostalan rad i dr.

Od nastavnih sredstava treba koristiti sheme, slike, grafikone, kataloge, zbirke uzoraka materijala. Po mogućstvu, planirati odlazak u radne organizacije, da se učenici, u autentičnom ambijentu, upoznaju s tehnološkom linijom, što će doprineti upotpunjavanju stečenih znanja.

GRAFIČKO OBLIKOVANJE I PISMO

CILJ I ZADACI

Cilj programa grafičko oblikovanje i pismo je sticanje osnovnih znanja o likovnoj vrednosti pisma i kompozicionim problemima njegove celishodne upotrebe i upoznavanje (u okviru praktičnih vežbi) osnovnih estetskih zakonitosti građenja oblika i osposobljavanje učenika da ovo znanje primenjuju u svakodnevnim stručnim zadacima, objedinjavajući likovne probleme s funkcijom proizvoda.

Zadaci programa grafičko oblikovanje i pismo su:

- vaspitanje i obrazovanje učenika o savremenim estetsko-likovnim kriterijumima;

- razvijanje kod učenika, sistematskim radom, upornosti, profesionalne savesnosti, preciznosti i menuelne spretnosti.

SADRŽAJI PROGRAMA

II razred

(2 časa nedeljno, 74 časa godišnje)

OPŠTI POJMOVI (8)

Mesto, uloga i značaj grafičkog oblikovanja. Osnovni zahtevi. Uočavanje oblika. Elementi oblika. Osnovna načela oblikovanja.

TAČKA (12)

Tenzija, ravnoteža, repeticija, gradacija.

LINIJA (14)

Vrste linija i njihova izražajna svojstva.

POVRŠINA

Vrste površina. Struktura površine. Površina osnove (format). Oblik, proporcija, harmonična podela vertikalama i horizontalama.

Sistem dijagonala, modularni sistem, zlatni presek ili neprekidna podela, kvadratura i trijangulatura, harmonske proporcije.

ODNOSI CRNOG I BELOG (20)

Forma i antiforma, pozitiv i negativ.

Odnos figure i pozadine.

III razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

PISMO (10)

Konstrukcijski skelet verzalnih i kurentnih slova latinice i ćirilice. Konstrukcija brojeva u dvolinijskom i četvorolinijskom sistemu. Razmaci između slova.

RITAM (6)

Prosta repeticija, repeticija s varijacijama i alternacijama.

OBLICI U RAVNOTEŽI (6)

Simetrična i asimetrična kompozicija. Primena.

VALER (6)

Valerska skala. Komponovanje pojedinih grupa valera (valerski ključevi).

TEKSTURA (8)

Vežbe u komponovanju različitih tekstura. Različiti rasteri i njihove kombinacije (preklapanje).

TEKST NA STRANICI (8)

Usklađivanje odnosa između oblika, veličine i valera sloga s oblikom i veličinom formata. Objedinjavanje estetskog i funkcionalnog, sadržine i forme.

TEKST I SLIKA (6)

Vizelno jedinstvo heterogenih elemenata. Kompozicija istih oblika na različitim formatima. Variranje jednog oblika u odnosu na veličinu i položaj. Uravnotežavanje leve i desne stranice.

BOJA (20)

Krug boja. Kontrasti boja (svetlo-tamno, toplo-hladno, komplementarni kontrast). Harmonizacija boja.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)

Nastava grafičkog oblikovanja odvija se u nizu praktičnih vežbi. One treba da slede logički tok od jednostavnijih prema složenijim, a u okviru pojedinih programskih jedinica od usvajanja opštih načela prema njihovoj primeni u pojedinim stručnim zadacima. Po svojoj prirodi, ove vežbe nisu samo usavršavanje u manuelnoj spretnosti i perfekciji već, pre svega, kreativna primena stečenih iskustava i usvojenih znanja u grafičkoj delatnosti.

U prvoj fazi, nastavnik postavlja zadatak oslanjajući se na prethodna znanja, ilustrujući na primerima različite mogućnosti. Upozorava na svojstva i mogućnosti materijala i pribora kojim se zadatak ostvaruje, povezujući pri tome stečena znanja iz tehnologije rada, praktične nastave i likovne umetnosti.

U drugoj fazi rada, učenik traži rešenje u nizu skica. Nastavnik treba da pomogne učeniku da izabere najbolje rešenje, ali pri tom ne treba da nameće svoje rešenje, već da podstiče kod učenika samostalnost i uvažava njihove sposobnosti i afinitete.

U trećoj fazi je praktično ostvarivanje zadataka, razvijaju se realizatorske sposobnosti, spretnosti pri upotrebi određenog pribora ili primene postupka, strpljivosti i upornost. Nastavnik demonstrira primenu postupka, tražeći sa svakim učenikom pojedinačno, najjednostavnije, podstiče učenika da ispravlja i usavršava prvobitni projekat.

Poslednja faza je analiziranje postignutih rezultata. Ostvaruje se grupnim radom. Učenici ponovo kritički sagledavaju svoj rad upoređujući ga s rezultatima drugih učenika. Čitav postupak analize treba da bude ostvaren u vidu razgovora (diskusije) a nastavnik daje svoje mišljenje.

Sastavni deo ove fraze je ocenjivanje. Vežbe se, radi stimulisanja učenika, pojedinačno ocenjuju, a zaključna ocena je opšti utisak o radu učenika.

Obrazovni profil: KNJIGOVEZAC

TEHNOLOGIJA RADA

CILJ I ZADACI

Cilj programa tehnologija rada je sticanje teorijskih znanja o osnovnim poslovima koji se obavljaju u knjigoveznici kao jednim od vidova grafičke dorade.

Zadaci programa tehnologija rada su:

- sticanje znanja o vrsti i svojstvima materijala koji se upotrebljavaju u knjigoveznici;

- upoznavanje osnovnih postupaka i tehnika rada u knjigoveznici;

- razvijanje kod učenika interesovanja prema pozivu i radnih sposobnosti i sklonosti;

- formiranje navike kod učenika da čuvaju mašine, alat, pribor i materijal.

SADRŽAJI PROGRAMA

I razred

(2 časa nedeljno, 74 časa godišnje)

OPŠTI POJMOVI O GRAFIČKOJ INDUSTRIJI (16)

Pojam i podela grafičke proizvodnje. Grafički proizvodi. Grafička dorada. Vrste i postupci grafičke dorade.

Razvojni oblici knjige: praoblik, prelazni oblici, današnji oblici knjige.

MATERIJALI (48)

Papir, polukartoni i kartoni.

Lepenka. Vrste lepenke.

Materijali za presvlačenje: papir, platno, pergament, koža, sintetički materijali.

Lepila (neorganska i organska).

Folije za utiskivanje.

Materijali za šivenje.

Ostali materijali.

ALAT I PRIBOR U KNJIGOVEZNICI (10)

Vrste alata. Priprema alata i pribora. Čuvanje alata i pribora.

II razred

(2 časa nedeljno, 74 časa godišnje)

OSNOVNE I POMOĆNE KNJIGOVEZAČKE MAŠINE (36)

Osnovne mašine. Mašine za rezanje. Mašina za savijanje. Mašine za sakupljanje tabaka i listova. Mašine za šivenje. Mašina za bešavni povez BABY PONY. Mašine za otiskivanje.

Pomoćne mašine. Perforir mašina. Mašina za žljebljenje (bigovanje). Mašina za bušenje papira. Mašina za štancovanje. Prese (ručne, poluautomatske i automatske).

TABAK I ŠTAMPANI TABAK (38)

Štampani tabak i njegovi elementi. Prenošenje, poravnanje i brojanje tabaka. Rezanje tabaka. Savijanje tabaka. Ručno savijanje tabaka. Mašinsko savijanje tabaka. Sakupljanje tabaka. Ručno sakupljanje tabaka i listova. Mašinsko sakupljanje tabaka i listova. Šivenje tabaka. Šivenje žicom. Šivenje koncem.

III razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

POJEDINAČNI POVEZI

BLOKOVI (10)

Blokovi dobijeni slepljivanjem u povežnjaku. Perforisani blokovi. Blokovi - garniture.

BROŠURE (8)

Brošura šivena žicom kroz prevoj. Brošura šivena žicom pored prevoja. Brošura šivena koncem. Brošura bešavna. Brošura sa ivicima. Brošura sa trakom platna na povežnjaku.

TVRDI POVEZ (10)

Vrste poveza. Priprema za povez. Izrada i obrada knjižnog bloka. Izrada i ukrašavanje korice. Spajanje knjižnog bloka sa koricom.

BEŠAVNI POVEZ (12)

Vrste poveza. Postupci izrade.

POVEZ U KOŽI (10)

Vrste poveza u koži. Povez u polukoži.

POVEZ POSLOVNIH KNJIGA (5)

Povez protokola. Izrada registra.

POVEZ ALBUMA (7)

Bušeni album. Šiveni album.

IZRADA ZAŠTITNIH KORICA (8)

Vrste i način izrade zaštitnih korica. Korice od kartona. Korice od lepenke. Korice sa mehanizmima.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)

Sadržaje ovog programa treba realizovati tako da učenici steknu teorijska znanja za obavljanje pomoćnih poslova i radnih zadataka u knjigoveznici.

Sadržaji programa podeljeni su na tematske celine koje treba ostvariti poštujući princip jedinstva teorije i prakse i funkcionalne povezanosti sa praktičnom nastavom, tehnologijom grafičkog materijala i grafičkim oblikovanjem.

Tematsku celinu opšti pojmovi o grafičkoj industriji obraditi tako da učenici shvate šta je grafička delatnost i da upoznaju grafičke proizvode.

U okviru tematske celine materijali učenici treba da nauče vrste i svojstva materijala koji se koriste u knjigoveznici.

Ovu tematsku celinu treba povezati i produbiti sadržajima tehnologije grafičkog materijala i primenjene hemije.

Pri obradi tematske celine alat i pribor u knjigoveznici učenici treba da nauče vrste i karakteristike alata koji se koristi u knjigovezačkoj doradi.

U okviru tematske celine osnovne i pomoćne knjigovezačke mašine učenicima objasniti samo najjednostavnije mašine koje se upotrebljavaju u knjigoveznici.

Sadržaje tematske celine tabak i štampani tabak treba obraditi tako da učenici nauče osnovne elemente štampanog tabaka i da ovladaju operacijama kao što su prenošenje, poravnanje, brojanje tabaka, savijanje tabaka, sakupljanje tabaka i šivenje tabaka.

Tematske celine blokovi, brušure, tvrdi povez, bešavni povez, povez u koži, povez poslovnih knjiga i povez albuma realizovati tako da učenici ovladaju postupcima pripreme i osnovnim poslovima koji se odnose na navedene vrste poveza.

Učenicima treba objasniti i postupke za izradu zaštitnih korica od kartona, lepenke i sa mehanizmima.

Za pojedine nastavne celine dat je okvirni broj časova koji se može delimično menjati. Predviđeni fond časova obuhvata obradu novih sadržaja, obnavljanje, utvrđivanje i sistematizaciju.

U toku nastavnog procesa treba razvijati kod učenika sistematičnost, smisao za estetiku, ekonomičnost, urednost i odgovornost prema radu.

PRAKTIČNA NASTAVA

CILJ I ZADACI

Cilj programa praktične nastave je osposobljavanje učenika da obavljaju poslove dorade odgovarajuće kategorije složenosti u knjigoveznici.

Zadaci programa praktične nastave su:

- osposobljavanje učenika da pripremaju materijale koji se koriste u knjigoveznici i da rade sa njima;

- osposobljavanje učenika da povezuju stečena teorijska znanja iz drugih stručnih predmeta;

- formiranje navike kod učenika da čuvaju materijal, alat, pribor i mašine i da primenjuju preventivne mere zaštite na radu.

SADRŽAJI PROGRAMA

I razred

(10 časova nedeljno, 370 časova godišnje)

ZAŠTITA NA RADU

Izvori opasnosti u knjigoveznici. Značaj mera bezbednosti i zaštite na radu. Obaveznost nošenja sredstava za zaštitu na radu.

PRIPREMA MATERIJALA

Prijem i prenošenje papira, kartona i lepenke. Poravnanje tabaka. Brojanje tabaka. Rezanje tabaka. Odlaganje tabaka.

Priprema materijala za presvlačenje: papir, platno, pergament, sintetički materijali, žica, folije za pozlatu.

ALAT, PRIBOR I OPREMA

Priprema alata i pribora za rad. Priprema pribora i opreme za rad. Korišćenje alata i pribora za obavljanje poslova određene kategorije složenosti u knjigoveznici. Održavanje alata i pribora.

II razred

(14 časova nedeljno, 518 časova godišnje)

SAVIJANJE TABAKA

Ručno i mašinsko savijanje tabaka. Savijanje tabaka unakrsno. Savijanje tabaka paralelno. Priprema za kombinovano savijanje tabaka.

SAKUPLJANJE TABAKA

Rezanje i sakupljanje tabaka u tabak. Sakupljanje tabaka na tabak. Sakupljanje listova.

ŠIVENJE TABAKA

Šivenje tabaka žicom. Šivenje žicom kroz prevoj. Šivenje žicom pored prevoja.

Šivenje tabaka koncem. Šivenje svezaka. Šivenje brošura. Šivenje koncem pored prevoja. Priprema za šivenje knjiga za tvrdi povez.

III razred

(14 časova nedeljno, 490 časova godišnje)

BLOKOVI

Izrada blokova slepljivanjem. Priprema za izradu. Perforisani blokovi, blokovi garniture.

BROŠURE

Brošura šivena žicom kroz prevoj. Brošure šivene žicom pored prevoja, priprema za izradu. Brošura sa ivicom "kantovima", priprema za izradu. Brošura sa trakom platna na povežnjaku, priprema za izradu. Bešavne brošure, priprema za izradu. Tvrde brošure.

TVRDI POVEZ

Tvrdi povez - pojedinačna izrada. Izrada različitih vrsta predmeta (nalepnih i prošivenih).

Tvrdi povez - serijska izrada. Priprema tabaka. Priprema za izradu knjižnog bloka. Obrada knjižnog bloka. Izrada korica. Savijanje knjižnog bloka i korica.

BEŠAVNI POVEZ

Povez novina, službenih glasila, knjigovodstvenih kartica, diplomskih radova, skripti, fotokopiranog materijala. Priprema za povez knjiga.

POVEZ U KOŽI

Priprema za izradu poveza u polukoži i u koži. Priprema za izradu savitljivog kožnog poveza i vatiranog kožnog poveza.

POVEZ POSLOVNIH KNJIGA

Obični povez protokola. Priprema za povez protokola, polupatent, patent. Izrada registra.

POVEZ ALBUMA

Bušeni (bigovani) album. Šiveni album. Lepljivi album.

ZAŠTITNE KORICE

Izrada zaštitnih korica od kartona, lepenke i sa mehanizmima.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)

Sadržaji programa koncipirani su tako da se učenici osposobe da obavljaju poslove određene kategorije složenosti u knjigoveznici.

Pri obradi sadržaja ovog programa treba uspostaviti potpunu korelaciju sa tehnologijom grafičkog materijala i tehnologijom rada.

Sadržaje o zaštiti na radu treba objasniti tako da učenici shvate značaj mere zaštite na radu i obavezu primene sredstava zaštite na radu.

Usvajanjem sadržaja tematske celine priprema materijala učenici se osposobljavaju da pripremaju materijale koji se koriste u knjigovezačkoj doradi.

Kod sadržaja koji se odnose na alat, pribor i opremu nastojati da učenici nauče karakteristike i mogućnosti upotrebe.

Savijanje tabaka obraditi tako da učenici nauče osnovne postupke savijanja, kao i pripremne poslove za složenije postupke savijanja.

Pri obradi sadržaja sakupljanje tabaka učenike treba osposobiti da režu i sakupljaju tabak.

U vezi sa sadržajima tematske celine šivenje tabaka žicom nastojati da učenici nauče da šiju tabake žicom i koncem, da šiju proizvode kao što su sveske, brošure i da obavljaju pripremne poslove za šivenje knjiga za tvrdi povez.

U okviru realizacije tematske celine blokovi učenici treba da se osposobe da izrađuju blokove slepljivanjem i da obavljaju pripremne poslove za izradu perforisanih blokova i blokova garniture.

Tematsku celinu brošure obraditi tako da učenici ovladaju postupcima šivenja brošura žicom i koncem i da se osposobe da obavljaju poslove pripreme za izradu brošure sa ivicama "kantovima" i sa trakom platna na poveženjaku.

Usvajanjem sadržaja tematske celine tvrdi povez učenici se osposobljavaju da izrađuju tvrdi povez na predmetima koji se pojedinačno izrađuju. Istovremeno učenici treba da nauče i osnovne postupke za izradu tvrdog poveza pri serijskoj proizvodnji pojedinih predmeta.

Pri obradi sadržaja bešavni povez učenici treba da ovladaju postupcima za povez novina, službenih glasila i skripti, kao i poslovima pripreme za povez knjiga.

U vezi sa sadržajem tematske celine povez u koži nastojati da se učenici osposobe da obavljaju osnovne postupke za izradu poveza u polukoži, koži, savitljivog kožnog poveza i vatiranog kožnog poveza.

Tematsku celinu povez poslovnih knjiga realizovati tako da učenici nauče običan povez protokola i izradu registra.

Povez albuma obraditi tako da učenici ovladaju pomoćnim poslovima za izradu bušenih albuma i šivenih albuma.

U vezi sa sadržajem tematske celine zaštitne korice treba osposobiti učenike da izrađuju zaštitne korice od kartona i lepenke.

Program ovog predmeta treba ostvarivati odgovarajućom nastavnom metodom i potrebnim nastavnim sredstvima.

Obrazovni profil: KARTONAŽER

TEHNOLOGIJA RADA

CILJ I ZADACI

Cilj programa tehnologija rada je sticanje teorijskih znanja o ručnoj i mašinskoj izradi ambalaže od kartona i lepenke.

Zadaci programa tehnologije rada su:

- sticanje znanja o vrsti i svojstvima kartona i lepenke za izradu ambalaže;

- upoznavanje pomoćnih materijala koji se koriste za izradu ambalaže od kartona i lepenke;

- sticanje znanja o alatu, priboru, mašinama i opremi za izradu ambalaže od kartona i lepenke.

SADRŽAJI PROGRAMA

I razred

(2 časa nedeljno, 74 časa godišnje)

MATERIJALI ZA IZRADU KARTONAŽERSKE AMBALAŽE (15)

Razvoj i vrste ambalaže. Prototipovi kutija. Kartoni. Vrste kartona. Jednoslojni i višeslojni kartoni.

Lepenka. Vrste lepenke, svojstva i primena.

Papir. Vrste, svojstva i namena.

Lepila. Vrste, svojstva i upotreba.

Materijali za presvlačenje.

Sredstva za šivenje.

Pomoćni materijali za izradu ambalaže od kartona i lepenke.

PRIPREMA MATERIJALA ZA IZRADU KARTONAŽERSKE AMBALAŽE (30)

Postupci pripreme kartona za izradu ambalaže. Priprema lepenke. Vrste i karakteristike postupaka za pripremu kartona. Priprema papira. Priprema platna.

PRIBOR, OPREMA I MAŠINE (29)

Ručne makaze za lepenku. Kružne makaze za rezanje lepenke. Mašine za bigovanje - žljebljenje. Mašina za šticovanje - isecanje. Mašina za šivenje kutija - heft mašina. Mašina za mazanje papira. Principi rada.

II razred

(2 časa nedeljno, 74 časa godišnje)

POSTUPCI RUČNE IZRADE KARTONAŽERSKE AMBALAŽE (34)

Vrste i postupci izrade ambalaže od kartona. Vrste i postupci izrade ambalaže od ravne lepenke. Priprema opreme i mašina za ručnu izradu ambalaže od kartona i od lepenke. Osnovne operacije: krojenje, sečenje, žljebljenje, perforisanje, štancovanje, okrugljivanje i bušenje.

POSTUPCI MAŠINSKE IZRADE KARTONAŽERSKE AMBALAŽE (40)

Priprema kružnih makaza za rezanje lepenke. Postupci i mašine za izradu ambalaže od kartona. Osnovne operacije za izradu ambalaže od kartona: sečenje, prosecanje, šivenje makazama, presvlačenje.

III razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

VRSTE PROIZVODA (40)

Kutije od kartona i ravne lepenke. Okrugle kutije koje se dobijaju tehnikom montaže.

Složive kutije koje nastaju tehnikom štanc - linije.

Kutije od talasaste lepenke.

Savitljiva ambalaža od oplemenjenih materijala.

Vučena ambalaža.

Specijalna luksuzna ambalaža.

PAKOVANJE I TRANSPORT GOTOVIH PROIZVODA (30)

Vizuelna kontrola gotovih proizvoda.

Transport proizvoda. Pakovanje gotovih proizvoda.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)

Program ovog predmeta zasnovan je na zakonitostima grafičke proizvodnje. Učenici treba da steknu teorijska znanja o obradi u kartonaži.

Sadržaji programa su podeljeni na tematske celine, koje treba ostvariti poštujući princip jedinstva teorije i prakse i funkcionalne povezanosti tehnologije rada s praktičnom nastavom, tehnologijom grafičkog materijala i grafičkim oblikovanjem.

Tematsku celinu materijali za izradu kartonažerske ambalaže treba ostvariti tako da učenici steknu znanja o vrsti i svojstvima materijala koji se koriste pri ovoj doradi materijala.

Sadržaje tematske celine priprema materijala za izradu kartonažerske ambalaže realizovati tako da učenici nauče postupke pripreme materijala koji se koriste za izradu ambalaže.

U okviru tematske celine pribor, oprema i mašine obraditi tako da učenici uglavnom upoznaju vrste pribora, opreme i mašina koji se upotrebljavaju pri navedenoj doradi materijala.

Izlaganje tematske celine postupci ručne izrade kartonažerske ambalaže uraditi tako da učenici nauče osnovne postupke i operacije izrade ambalaže od kartona i lepenke.

U vezi sa sadržajima o postupcima mašinske izrade kartonažerske ambalaže treba obraditi prvenstveno osnovne postupke i principe rada mašina za izradu ambalaže od kartona i lepenke.

Sadržaje tematske celine vrste proizvoda ostvariti tako da učenici nauče specifičnost postupaka za izradu ovih proizvoda.

Izlaganje tematske celine pakovanje i transport gotovih proizvoda treba realizovati tako da učenici nauče kako se vizuelno kontrolišu ovi proizvodi, kao i postupke transporta i pakovanje ambalaže od kartona i lepenke.

Za pojedine tematske celine dat je okvirni broj časova koji se može delimično menjati. Predviđeni fond časova obuhvata obradu novih sadržaja, obnavljanje, utvrđivanje i sistematizaciju.

PRAKTIČNA NASTAVA

CILJ I ZADACI

Cilj programa praktične nastave je osposobljavanje učenika da izrađuju ambalažu od kartona i lepenke.

Zadaci programa praktična nastava su:

- sticanje znanja o osnovnim i pomoćnim materijalima za izradu ambalaže od kartona i lepenke;

- sticanje znanja o postupcima i mašinama za izradu ambalaže od kartona i lepenke;

- formiranje navika kod učenika da čuvaju alat i pribor koji koriste za izradu ambalaže od kartona i lepenke;

- razvijanje smisla za tačnost i urednost i formiranje navika za planski i organizovani rad.

SADRŽAJI PROGRAMA

I razred

(10 časova nedeljno, 370 časova godišnje)

ZAŠTITA NA RADU

Izvori opasnosti u pogonima i radionicama za izradu ambalaže od kartona i lepenke. Izvori opasnosti. Mere zaštite na radu. Obaveznost nošenja sredstava zaštite na radu.

PRIPREMA MATERIJALA ZA IZRADU KARTONAŽERSKE AMBALAŽE

Prijem i prenošenje papira, kartona i lepenke.

Priprema osnovnih materijala. Priprema pomoćnih materijala.

II razred

(14 časova nedeljno, 518 časova godišnje)

RUČNA IZRADA KARTONAŽERSKE AMBALAŽE

Izrada kutija nepresvučenih i presvučenih od kartona. Izrada kutija nepresvučenih i presvučenih od ravne lepenke. Opsluživanje pri radu mašina za žljebovanje, perforisanje, prosecanje i za šivenje. Rad ručnim makazama za lepenku i kružnim makazama za rezanje lepenke.

MAŠINSKA IZRADA KARTONAŽERSKE AMBALAŽE

Priprema kružnih makaza za krojenje. Opsluživanje mašine za štancovanje. Opsluživanje mašine za šivenje proizvoda. Opsluživanje mašine za mazanje papira.

Presvlačenje pojedinih delova proizvoda. Presvlačenje celih proizvoda.

III razred

(14 časova nedeljno, 490 časova godišnje)

IZRADA ODREĐENIH VRSTA PROIZVODA

Izrada kutija tehnikom štancovanja i kružnog krojenja.

Izrada vučene ambalaže.

Presvlačenje ambalaže. Ručno i mašinsko presvlačenje kutija.

Štancovanje kartonažerske ambalaže. Štancovanje ambalaže od pune lepenke i od valovite lepenke.

Izrada složivih kutija. Izrada specijalne luksuzne ambalaže.

PAKOVANJE I SKLADIŠTENJE GOTOVIH PROIZVODA

Vizuelna kontrola proizvoda. Utvrđivanje grešaka. Dorada proizvoda.

Otpremanje i ekspedicija proizvoda do mesta uskladištenja i upotrebe.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)

Sadržaji ovog programa sastoje se iz logičkih tematskih celina od kojih svaka sadrži jednu ili više nastavnih jedinica. Fond časova predviđen za obradu jedne tematske celine odnosi se na časove potrebne za usvajanje novog gradiva, utvrđivanje gradiva i ocenjivanje učenika.

Izbor strukture sadržaja ovog programa funkcionalno je vezan prvenstveno za tehnologiju rada.

Sadržaje programa treba realizovati tako da se učenici osposobe da izrađuju ambalažu od kartona i lepenke.

U vezi sa sadržajima tematske celine zaštite na radu učenici treba da nauče izvore opasnosti u pogonima grafičke industrije i da shvate obaveznost nošenja sredstava zaštite na radu.

Tematsku celinu priprema materijala za izradu kartonažerske ambalaže obraditi tako da učenici ovladaju postupcima za pripremu osnovnih i pomoćnih materijala za izradu ambalaže od kartona i lepenke. Tematsku celinu ručna izrada kartonažerske ambalaže izložiti tako da se učenici osposobe da rade na mašinama za ručnu izradu ambalaže od kartona i od lepenke.

Pri ostvarivanju tematske celine mašinska izrada kartonažerske ambalaže nastojati da učenici nauče da opslužuju mašine za izradu ambalaže od kartona i lepenke.

Izradu određenih vrsta proizvoda izložiti tako da se učenici osposobe da izrađuju specijalne vrste ambalaže od kartona i od lepenke.

U vezi sa pakovanjem i skladištenjem gotovih proizvoda učenici treba da nauče da vizuelno kontrolišu proizvode, da ih otpremaju do mesta upotrebe i da ih skladište.

Pri ostvarivanju sadržaja ovog predmeta treba upotrebljavati odgovarajuće nastavne metode i savremena nastavna sredstva.

ZAVRŠNI ISPIT

Završnim ispitom proverava se pripremljenost učenika za obavljanje poslova i radnih zadataka utvrđenih zanimanja u okviru obrazovnih profila.

Završni ispit obuhvata:

1. praktičan rad,

2. usmenu proveru znanja.

1. PRAKTIČAN RAD

Sadržaji praktičnog rada definišu se prema zahtevima obrazovnih profila iz sledećih oblasti:

Za obrazovni profil: METALOFARBAR:

- priprema metalnih površina za nanošenje zaštitnih premaza;

- nanošenje premaznih sredstava na pripremljene metalne površine.

Za obrazovni profil: AUTOLAKIRER:

- priprema površine za nanošenje premaznih sredstava;

- nanošenje osnovnih i pokrivnih boja;

- završna obrada i finalna dorada lakiranih automobila.

Za obrazovni profil: VULKANIZER:

- vulkanizacija pneumatika, gumene tehničke robe i gumene obuće;

- dorada i popravka vulkanizata.

Za obrazovni profil: PRERAĐIVAČ PLASTIČNIH MASA:

- prerada sintetičkih polimera;

- izrada proizvoda od plastičnih masa različitog asortimana.

Za obrazovni profil: KNJIGOVEZAC:

- priprema tabaka;

- pojedinačni povezi (blokovi, brošure, tvrdi povez, bešavni povez, povez u koži, povez poslovnih knjiga, povez albuma).

Za obrazovni profil: KARTONAŽER:

- ručna izrada ambalaže od kartona i lepenke;

- mašinska izrada ambalaže od kartona;

- izrada specijalne luksuzne ambalaže.

Zadaci za praktičan rad treba da budu jasno formulisani, primereni zahtevima obrazovnih profila i vremenu za izvršenje.

Pre izrade praktičnog rada, učenik je dužan da sačini plan rada u pismenoj formi. Plan treba obavezno da sadrži: zadatak, faze i radne operacije, metode i postupke, sredstva rada, potreban materijal i literaturu.

Praktičan rad se ostvaruje u preduzeću ili zanatskoj radionici.

2. USMENA PROVERA ZNANJA

Tokom izrade praktičnog rada i usmene provere znanja, učenik daje potrebna objašnjenja o načinu izvođenja radova, postupcima i radnim operacijama, materijalu i upotrebi odgovarajućeg alata i drugog pribora za rad, kao i odgovore na druga pitanja članova komisije koja se odnose na obavljeni zadatak.

Za vrednovanje rezultata završnog ispita treba imati u vidu:

- opštu pripremljenost kandidata da primenjuje stečena znanja;

- kakvu je sposobnost, spretnost, urednost i radnu disciplinu pokazao;

- u kolikoj je meri pokazao smisao za racionalnu organizaciju posla, postupke i radne operacije, upotrebu odgovarajućeg alata i drugih sredstava rada, utvrđivanje potrebne količine materijala;

- kakve je rezultate i kvalitete rada ostvario.

NAPOMENA: Postupak i organizaciju završnog ispita treba razraditi posebnim pravilnikom u školi.

Sledeći