Prethodni

Područje rada: TEKSTILSTVO I KOŽARSTVO

Obrazovni profil: ŠIVAČ TEKSTILA

STRUČNI PREDMETI

TEKSTILNA VLAKNA

CILJ I ZADACI

Cilj nastave predmeta tekstilna vlakna jeste usvajanje znanja o tekstilnim vlaknima kao osnovnim sirovinama u tekstilnoj industriji.

Zadaci nastave tekstilnih vlakana, u skladu sa mogućnostima učenika, su:

- upoznavanje najvažnijih tekstilnih vlakana;

- informativno upoznavanje i dobijanje tekstilnih vlakana;

- sticanje znanja o svojstvima i upotrebi najvažnijih tekstilnih vlakana;

- sticanje znanja za pravilnu upotrebu vlakana i proizvoda od vlakana;

- razvijanje osećaja, koliko je to moguće, za razlikovanje različitih vrsta vlakana i proizvoda izrađenih od njih.

SADRŽAJI PROGRAMA

I razred

(3 časa nedeljno, 111 časova godišnje)

ELEMENTARNA RAZMATRANJA O VLAKNIMA (10)

Pojam tekstilnih vlakana.

Podela tekstilnih vlakana prema poreklu.

Upotreba tekstilnih vlakana.

Potrošnja vlakana kod nas i u svetu.

PRIRODNA VLAKNA BILJNOG POREKLA (30)

Građa vlakana biljnog porekla.

Pamuk: vrste, oblast gajenja, dobijanje, svojstva i upotreba.

Lan: vrste, oblast gajenja, dobijanje, svojstva i upotreba.

Konoplja: vrste, oblast gajenja, dobijanje, svojstva i upotreba.

Juta: vrste, oblast gajenja, dobijanje, svojstva i upotreba.

Ostala biljna vlakna, dobijanje, svojstva i upotreba.

PRIRODNA VLAKNA ŽIVOTINJSKOG POREKLA (30)

Građa vlakana životinjskog porekla.

Vuna: vrste, oblast gajenja, dobijanje, svojstva i upotreba.

Ostale dlake: vrste, svojstva i upotreba.

Svila: vrste, oblast gajenja, dobijanje, svojstva i upotreba.

HEMIJSKA VLAKNA (20)

Pojam, podela, izrada i primena.

Viskozna vlakna: dobijanje, svojstva i upotreba.

Acetatna vlakna: dobijanje, svojstva i upotreba.

Ostala hemijska vlakna elementarno: dobijanje, svojstva i upotreba.

SINTETIČKA VLAKNA (17)

Pojam, podela, izrada i primena.

Najlon, perlon i druga: dobijanje, svojstva i upotreba (elementarno).

NEORGANSKA VLAKNA (4)

Pojam, podela, izrada i primena.

Azbest: dobijanje, izrada i primena.

Staklena vlakna: dobijanje, svojstva i upotreba.

Metalna vlakna: dobijanje, svojstva i upotreba.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)

Sadržaj predmeta je sistematizovan po tematskim celinama.

Imajući u vidu sposobnosti učenika nastavna građa se mora izvoditi uvek uz primenu očiglednih sredstava (konkretizacija u radu), pri čemu se gradivo iz navedenih tematskih oblasti dozira u meri koja je za njih prihvatljiva. Posebno je kod realizacije pojedinih nastavnih jedinica (izvođenje eksperimenata) naročito značajna predostrožnost kako ne bi došlo do povreda. Kako je program primeren proseku učenika, on se mora, kada se ukaže potreba individualizovati, pri čemu se ne može zanemariti sticanje elementarnih znanja za ovaj stepen stručne spreme.

U uvodnom delu istaći značaj samog predmeta s obzirom na široku primenu tekstilnih vlakana u praktičnom životu.

Svojstva vlakana se različito ponašaju od uslova u preradi i primeni što učenicima treba uvek ogledom dočarati.

Detaljnije obraditi vlakna koja se najčešće koriste, posebno obratiti pažnju na dobijanje, svojstva i upotrebu.

Kod ostalih vlakana dati samo informativne pojmove.

Posebno ukazati na potrebu zaštite na radu u raznim situacijama prerade i upotrebe vlakana.

POZNAVANJE MATERIJALA

CILJ I ZADACI

Cilj predmeta poznavanje materijala je upoznavanje učenika sa tekstilnim materijalima, njihovim svojstvima i upotrebi u izradi odevnih predmeta.

Zadaci nastave poznavanja materijala su:

- upoznavanje, praćenje i podsticanje određenih sklonosti učenika vezanih za profesionalno osposobljavanje učenika;

- razvijanje pozitivnog odnosa prema izabranom obrazovnom profilu i odgovarajućim zanimanjima;

- sticanje znanja o osnovnim i pomoćnim materijalima koji se koriste u izradi odevnih predmeta;

- razvijanje osećaja za razlikovanje materijala po sirovinskom sastavu, prepletaju i boji;

- sticanje potrebnih znanja za pravilan izbor i upotrebu osnovnih i pomoćnih tekstilnih materijala.

SADRŽAJI PROGRAMA

II razred

(2 časa nedeljno, 74 časa godišnje)

UVOD (4)

Vrste i oblici tekstilnih materijala.

Tehnološki procesi u tekstilnoj proizvodnji.

Tehnički uslovi u proizvodnom procesu prerade tekstila.

PREDENJE (35)

Pojam predenja i osnovne faze procesa izrade pređe.

Karakteristike pređe.

Predenje pamuka.

Podela i postupci predenja pamuka.

Predenje kardirane pamučne pređe (otvaranje bala, čišćenje, mešanje i formiranje svitka, proces kardiranja, razvlačenje traka, priprema pretpređe i predenje).

Predenje češljane pamučne pređe (osnovni pojmovi o procesu i vrsti predilica).

Predenje vune.

Podela i postupci predenja i redosled radnih faza.

Predenje ostalih vlakana, osnovni pojmovi.

PODELA I SVOJSTVA TEKSTILNIH MATERIJALA (35)

Tkani materijali.

Sirovinski sastav.

Vrste prepletaja.

Vrste tkanina.

Vrste dorada.

Pleteni materijali.

Sirovinski sastav.

Prepletaji.

Vrste pletenina.

Vrste dorada.

Netkani materijali.

Sirovinski sastav.

Vrste materijala.

III razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

TKANJE (29)

Uvod, opšta saznanja.

Premotavanje pređe.

Končanje pređe.

Snovanje osnove.

Skrobljenje osnove.

Uvođenje i navezivanje osnove.

Priprema pređe za potku.

Tkanje (opšta saznanja o tkačkim razbojima, obrazovanje zeva i informativno o delovima razboja i ostalim fazama tkanja).

Prepletaji tkanina, osnovni pojmovi.

Osobine tkanina.

OPLEMENJIVANJE TEKSTILNOG MATERIJALA (27)

Bojenje tkanina i prediva.

Opšti deo (osobine boja, osnovi bojenja, podela boja).

Aparati i mašine za bojenje (aparati za bojenje rastresitog materijala, mašine za bojenje tkanina).

Bojenje tekstilnog materijala (priprema pamučnog materijala: smuđenje; odskrobljavanje; iskuvavanje; beljenje; mercerizovanje; bojenje materijala).

Štampanje tkanina: način štampanja, mašine za štampanje.

Dorada tekstilnih proizvoda.

Sušenje (mehaničke mašine: valjci za sušenje - ceđenje, centrifuga; termičke mašine).

Dorada pamučnih i vunenin tkanina (mehanička i hemijska).

OSNOVNI MATERIJALI ZA IZRADU TEKSTILNIH PROIZVODA (6)

Podela osnovnog materijala za izradu tekstilnih proizvoda.

Karakteristike osnovnog materijala za izradu tekstilnih proizvoda.

POMOĆNI MATERIJALI ZA IZRADU TEKSTILNIH PROIZVODA (6)

Svojstva i namena međupostave.

Postava.

Konci.

Trake i gajtani.

OSTALI MATERIJALI (2)

Patent zatvarači.

Dugmad, kopče i nitne.

Šnale i drugo.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)

Sadržaj predmeta je sistematizovan u dve godine po tematskim celinama.

Imajući u vidu sposobnosti učenika nastavna građa se mora izvoditi uvek uz primenu očiglednih sredstava (konkretizacija u radu), pri čemu se gradivo iz navedenih tematskih oblasti dozira u meri koja je za njih prihvatljiva. Posebno je kod realizacije pojedinih nastavnih jedinica (izvođenje eksperimenata) naročito značajna predostrožnost kako ne bi došlo do povrede. Kako je program primeren proseku učenika, on se mora, kada se ukaže potreba i individualizovati, pri čemu se ne može zanemariti sticanje elementarnih znanja za ovaj stepen stručne spreme.

U uvodnom delu istaći značaj samog predmeta s obzirom na široku primenu tekstilnih materijala u praktičnom životu.

Svojstva tekstilnih materijala se različito ponašaju od uslova u preradi i primeni, što učenicima treba uvek ogledom dočarati.

Detaljnije obraditi tekstilne materijale koji se najčešće koriste, posebno obratiti pažnju na proces tkanja, svojstva i upotrebu navedenih materijala.

Kod ostalih tekstilnih materijala dati samo informativne pojmove.

Posebno ukazati na potrebu zaštite na radu u raznim situacijama prerade i upotrebe tkanina.

MAŠINE I ALATI

CILJ I ZADACI

Cilj predmeta jeste da upozna učenike sa mašinama, alatima, uređajima i priborom za izradu odevnih predmeta i njihovim pravilnim rukovanjem.

Zadaci su sledeći:

- upoznavanje sa raznim vrstama mašina i uređaja, koji se koriste u izradi odevnih i drugih predmeta;

- upoznavanje sa pojedinim delovima mašina i uređaja, njihovom namenom i održavanjem;

- upoznavanje sa raznim alatima i priborom i njihovom upotrebom;

- upoznavanje sa kompleksnim procesom proizvodnje u raznim uslovima i svim fazama rada.

SADRŽAJI PROGRAMA

II razred

(2 časa nedeljno, 74 časa godišnje)

UVOD U PREDMET (10)

Mašine i alati - istorijski razvoj.

Vrste mašina i alata.

Osnovne tehničke karakteristike mašina i uređaja.

ORUĐE ZA RAD - ALATI (12)

Igla, naprstak, špenadle i jastuče za probu.

Makaze.

Santimetar, lenjir i krivuljari.

Lutka za probu.

KONAC ZA ŠIVENJE (4)

Pamučni konac.

Svileni konac.

Laneni konac.

Sintetički konac.

MAŠINE ZA ŠIVENJE (34)

Pojava šivaće mašine i njen razvoj.

Oblik šivaće mašine.

Delovi šivaće mašine.

Mogućnosti šivaće mašine.

Vrste mašinskih uboda i njihova primena.

Mašinski ubodi i šavovi (otvoreni i zatvoreni).

Formiranje mašinskog uboda (zrnasti i lančani).

MAŠINE ZA KROJENJE (6)

Mašine za polaganje materijala: ručne, poluautomatske, automatske.

MAŠINE I UREĐAJI ZA PEGLANJE (4)

Ručna električna pegla i stolovi za peglanje.

SREDSTVA UNUTRAŠNJEG TRANSPORTA (4)

Ručna, mehanička, transportna sredstva.

III razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

MAŠINE ZA KROJENJE (20)

Mašine za polaganje materijala: ručne, poluautomatske, automatske.

Mašine za grubo krojenje.

Električne makaze.

Mašina sa vertikalnim nožem.

Mašina sa okruglim nožem.

Mašina sa višeugaonim nožem.

Mašine za fino krojenje i drugi savremeni uređaji za krojenje.

MAŠINE ZA ŠIVENJE (38)

Pojava šivaće mašine i njen razvoj.

Oblik šivaće mašine.

Delovi šivaće mašine.

Mogućnosti šivaće mašine.

Vrste mašinskih uboda i njihova primena.

Mašinski ubodi i šavovi (otvoreni i zatvoreni).

Formiranje mašinskog uboda (zrnasti i lančani).

Vrste šivaćih mašina.

Prema brzini šivenja (sporošivaće i brzošivaće).

Prema vrsti uboda (sa zrnastim i lančanim ubodom).

Prema broju igala (sa jednom, dve ili vite igala).

Prema vrsti materijala koji se šije (tekstil, koža, krzno).

Prema nameni (domaćinstvo, zanatstvo, industrija).

Prema konstrukciji i stepenu automatizacije (obična, specijalna, šivaći automati, agregati, i transver staze).

MAŠINE I UREĐAJI ZA PEGLANJE (10)

Ručna električna pegla i stolovi za peglanje.

Elektroparna i parna pegla - stolovi.

Prese za peglanje (parna i mehanička).

Poluatomatske i automatske prese.

Agregati za peglanje, specijalizovane za košulju i sl.

SREDSTVA UNUTRAŠNJEG TRANSPORTA (6)

Ručna, mehanička, transportna sredstva.

Transportne trake.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)

Sadržaj predmeta je sistematizovan u dve godine po tematskim celinama.

Imajući u vidu sposobnosti učenika nastavna građa se mora izvoditi uvek uz primenu očiglednih sredstava (konkretizacija u radu), pri čemu se gradivo iz navedenih tematskih oblasti dozira u meri koja je za njih prihvatljiva. Posebno je kod realizacije pojedinih nastavnih jedinica (izvođenje eksperimenata) naročito značajna predostrožnost kako ne bi došlo do povreda. Kako je program primeren proseku učenika, on se mora, kada se ukaže potreba i individualizovati, pri čemu se ne može zanemariti sticanje elementarnih znanja za ovaj stepen stručne spreme.

U uvodnom delu istaći značaj samog predmeta s obzirom na široku primenu mašina, alata i pribora za izradu, preradu i popravku odevnih i drugih proizvoda u praktičnom životu.

Prilikom upoznavanja sa mašinama, alatima i priborom koji se koriste u izradi odevnih predmeta i drugih proizvoda u ovom zanatu, obavezno je to činiti na konkretan način. Verbalizaciju nastavnika uvek prati demonstracija pomenutih mašina, alata i pribora za povezivanje sa nastavom tehnologije izrade, gde se vidi i njihova praktična primena.

Detaljnije obraditi najznačajnije mašine, alate i pribore kojima će se učenici kasnije najčešće koristiti u svome radu.

Posebno ukazati na potrebu zaštite na radu u procesu proizvodnje kako u zanatskoj radionici tako i u industrijskim pogonima pri korišćenju raznih mašina, alata i pribora.

TEHNOLOGIJA ŠIVENJA

CILJ I ZADACI

Cilj nastave jeste usvajanje znanja iz tehnologije izrade odeće, osposobljavanje za praktičnu primenu stečenih znanja i vaspitanje učenika za poziv za koji se priprema.

Zadaci nastave tehnologije izrade su:

- usvajanje tehnoloških znanja radi sticanja veštine i navika potrebnih za izradu odeće na industrijski i zanatski način;

- upoznavanje mašina, pribora i alata koji se upotrebljavaju u pozivu konfekcijski šivač;

- osposobljavanje učenika za rad na složenim radnim operacijama;

- razvijanje radnih navika i motivacije za stručno usavršavanje u svom obrazovnom profilu.

SADRŽAJI PROGRAMA

I razred

(2 časa nedeljno, 74 časa godišnje)

UVOD U PREDMET (6)

Proizvodnja odeće i njena društvena potreba.

Karakteristike industrijske i zanatske proizvodnje odeće.

Podela procesa proizvodnje odeće na faze rada.

TEHNOLOGIJA ŠIVENJA (46)

Vrste bodova: ručni i mašinski.

Vrste rupica. Ušivanje dugmadi ručno i mašinski.

Izrađivanje i prepravljanje proizvoda šivenjem.

Posteljina, presvlaka, zavesa, marame i torbe.

Zaštitne odeće (kecelje, radna odeća i sl).

Muško, žensko i dečje rublje.

TEHNOLOGIJA KROJENJA (14)

Proces rada u krojačnici.

Priprema materijala za krojenje.

Polaganje materijala.

TEHNOLOGIJA PEGLANJA (8)

Postupci peglanja.

Raspeglavanje i upeglavanje šavova.

II razred

(2 časa nedeljno, 74 časa godišnje)

KONSTRUKCIJA ODEĆE (14)

Standardi i njihova primena u industriji odeće (JUS).

Veličina odeće, njeno označavanje.

Telesne mere i konstrukcija brojeva.

Ženska odeća i razni ženski odevni predmeti: (suknja, bluza, haljina, prsluk).

Muška odeća i razni muški odevni predmeti: (prsluk, pantalone, šorc, radno odelo).

IZBOR I UPOTREBA MATERIJALA (2)

Ponašanje materijala pri krojenju, šivenju i peglanju.

Izbor osnovnog i pomoćnog materijala u zavisnosti od vrste i namene tekstilnog proizvoda.

TEHNOLOGIJA KROJENJA ŽENSKE I MUŠKE ODEĆE (35)

Priprema materijala za krojenje.

Prenošenje krojne slike na naslagu za krojenje.

Krojenje naslage.

Krojenje ženske odeće i raznih ženskih odevnih predmeta (suknja, bluza, haljina, prsluk).

Krojenje muške odeće i raznih muških odevnih predmeta (prsluk, pantalone, šorc, radno odelo).

Označavanje i numerisanje iskrojenih delova.

Kompletiranje svežnjeva za šivaru.

Fiksiranje lepljive međupostave na iskrojene delove osnovne tkanine.

TEHNOLOGIJA ŠIVENJA ODEĆE (15)

Spajanje numerisanih iskrojenih delova odeće.

Izrađivanje i prepravljanje proizvoda šivenjem.

Haljina, suknja, bluza, košulja i sl.

Šorc, bermude, pantalone i farmerke.

Zaštitne odeće (kecelje, radna odeća i sl.)

TEHNOLOGIJA PEGLANJA (8)

Postupci peglanja.

Međufazno i završno peglanje.

Raspeglavanje i upeglavanje šavova.

Oblikovanje krojnih delova postupkom peglanja.

Finalno peglanje gotovih odevnih predmeta.

III razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

TEHNOLOŠKI POSTUPAK IZRADE ODEVNIH PREDMETA (10)

Tehnološka izrada muških i ženskih odevnih predmeta po fazama rada i postupcima izrade.

Kod zanatske izrade odevnih predmeta: propisnik probe završnih faza i peglanja odeće - samo informativno.

TEHNOLOGIJA ŠIVENJA ODEĆE (52)

Izrađivanje i prepravljanje proizvoda šivenjem.

Prsluk, sako, mantil, kaput.

Haljina, suknja, bluza, košulja i sl.

Zaštitne odeće (kecelja, radna odeća i sl.).

Narodne nošnje.

Šalovi, pojasevi, kravate, grudnjaci, steznici i druga specijalizovana sportska, ortopedska i scenska odeća.

TEHNOLOGIJA PEGLANJA (8)

Postupci peglanja.

Međufazno i završno peglanje.

Raspeglavanje i upeglavanje šavova.

Oblikovanje krojnih delova postupkom peglanja.

Finalno peglanje gotovih odevnih predmeta.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)

Sadržaj predmeta je sistematizovan u tri godine po tematskim celinama.

Imajući u vidu sposobnosti učenika nastavna građa se mora izvoditi uvek uz primenu očiglednih sredstava (konkretizacija u radu), pri čemu se gradivo iz navedenih tematskih oblasti dozira u meri koja je za njih prihvatljiva. Posebno je kod realizacije pojedinih nastavnih jedinica (izvođenje eksperimenata) naročito značajna predostrožnost kako ne bi došlo do povreda.

Kako je program primeren proseku učenika, on se mora, kada se ukaže potreba i individualizovati, pri čemu se ne može zanemariti sticanje elementarnih znanja za ovaj stepen stručne spreme. U uvodnom delu istaći značaj samog predmeta s obzirom na široku primenu odevnih predmeta u praktičnom životu.

Odevni predmeti i drugi šiveni materijali (odevni predmeti, posteljina, stolnjaci, torbe, zavese i sl.) se koriste u različitim prilikama i uslovima. Uvek na očigledan način dočarati prilike i uslove kako bi se oni na adekvatan način koristili.

Detaljnije obraditi najznačajnije procese krojenja, šivenja i peglanja, uvek uz praktičnu primenu.

Posebno ukazati na potrebu zaštite na radu u procesu proizvodnje kako u zanatskoj radionici tako i u industrijskim pogonima.

PRAKTIČNA NASTAVA

CILJ I ZADACI

Cilj praktične nastave jeste usvajanje znanja i veština u tehnološkom procesu izrade odeće i osposobljavanja učenika da stečena znanja primeni u budućem radu za koji se priprema.

Zadaci praktične nastave su:

- povezivanje teorijske nastave sa praktičnim radom u postupku izrade odeće i drugih proizvoda;

- sticanje veština potrebnih za izradu odeće na zanatski i industrijski način;

- uočavanje grešaka koje se javljaju u toku izrade odeće, otkrivanje uzroka i način njihovog otklanjanja;

- osposobljavanje učenika za pravilno rukovanje i održavanje mašina i uređaja;

- razvijanje samostalnosti i upornosti u radu;

- razvijanje osećaja odgovornosti za racionalno korišćenje materijala i održavanje sredstava za rad.

SADRŽAJI PROGRAMA

I razred

(10 časova nedeljno, 370 časova godišnje)

UVOD

Upoznavanje sa tehnološkim procesom izrade odeće.

Pojam i podela radnog mesta.

Pripremanje i održavanje radnog mesta.

Zaštita na radu.

RUČNO ŠIVENJE

Uvežbavanje i prilagođavanje položaja tela za ručni rad.

Korišćenje pribora i alata za ručno šivanje.

Prošivanje delova.

Opšivanje rubova tkanine.

Izrada rupica.

Spajanje postave sa osnovom tkanine kosim nevidljivim bodom.

Našivanje dugmadi i kopči.

IZRADA MAŠINSKIH ŠAVOVA I ŠTEPOVA

Pripremanje običnih šivaćih mašina i vežbanje rada praznim hodom.

Uvlačenje gornjeg konca, nameštanje i stavljanje donjeg konca.

Uvežbavanje raznih štepova na početnici.

Izrada klasičnog otvorenog šava.

Izrada naštepanog šava.

Izrada zatvorenog šava.

Izrada dvostrukog zatvorenog šava (francuski šav).

Izrada raznih porubčića i drugih ukrasnih detalja na odevnim predmetima.

KROJENJE ODEVNIH PREDMETA

Uzimanje i razrada mere.

Pripremanje skica i krojenje manje složenih predmeta.

Marama, maramica, torba.

IZRADA DETALJA ODEVNIH PREDMETA

Izrada raznih lajsni i pojaseva.

Izrada džepova i poklopaca.

Izrada okovratnika za razne odevne predmete.

Izrada manžetni za rukave.

Izrada svih vrsta otvora na suknjama i bluzama.

PEGLANJE U TOKU RADA - MEĐUFAZNO

Peglanje detalja odevnih predmeta.

Peglanje i raspeglavanje šavova.

IZRADA ODEVNIH I DRUGIH PREDMETA

Izrada bluze.

Izrada suknje.

Izrada posteljine.

II razred

(14 časova nedeljno, 518 časova godišnje)

IZRADA POSTELJNOG RUBLJA

Izrada naštepanog zatvorenog šava.

Izrada dvostrukog zatvorenog šava.

Izrada rupica.

Ušivanje dugmadi.

Raspeglavanje i upeglavanje šavova.

Pakovanje gotove posteljine.

IZRADA ODEVNIH PREDMETA

Izrada radnog odela (bluza, pantalone).

Izrada radnog mantila, haljine.

Izrada detalja odevnih predmeta po sledećim operacijama:

- podavijanje džepova, ušivanje i sastavljanje;

- sastavljanje bluze, šivenje kragne sa nastavkom;

- ušivanje;

- izrada pojasa i izvrtanje, šivenje manžetni;

- izrada šlica na rukavu i ušivanje rukava;

- izrada gajki;

- podavijanje džepova i ušivanje;

- ušivanje šlica, postavljanje podšlica;

- ušivanje cvikli u koraku;

- sastavljanje pantalona u koraku;

- ušivanje pojasa sa gajkama;

- obrada šlica i utvrđivanje;

- sastavljanje prednjica pantalona i ušivanje zadnjih gajki;

- ušivanje nogavica;

- peglanje i pakovanje pantalona.

III razred

(14 časova nedeljno, 490 časova godišnje)

PRAKTIČAN RAD U ODELJENJU KROJAČNICE

Ručno polaganje tkanine.

Nanošenje krojne slike.

Cvikanje određenih detalja prema krojnoj slici.

Grubo iskrojavanje.

Obeležavanje krojnih delova.

Kompletiranje bala u svežnjeve.

PRAKTIČAN RAD U ODELJENJU LAKE KONFEKCIJE

Šivenje kragne na ženskoj bluzi, ženskoj haljini.

Našivanje manžetni na ženskoj bluzi i haljini.

Šivenje džepova, patni i poklopaca na bluzi i haljini.

Obrada ušitaka i šavova.

Obrada prednjice bluze i haljine.

Sastavljanje delova bluze, našivanje kragne.

Porubljivanje bluze i haljine.

Kontrola sašivenog predmeta i čišćenje od konaca.

Izrada ženske suknje, postavljanje.

Izrada postave i obrada.

Izrada mantila (radni, kišni i dr.).

Našivanje patent zatvarača (pantalone, suknja, haljina).

Peglanje sašivenog predmeta.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)

Sadržaj predmeta je sistematizovan u tri godine, u skladu sa programima tehnologije izrade i drugim nastavnim predmetima, po tematskim celinama.

Imajući u vidu sposobnosti učenika praksa se realizuje tako što se učenici uključuju u skladu sa predviđenim programom od uključivanja u radne operacije za koje pored interesa pokažu i odgovarajuće sposobnosti. Prelaz na složenije operacije može uslediti tek pošto se prethodne u potpunosti ovladaju.

Posebna pažnja mora biti posvećena zaštiti na radu.

U prvo vreme obezbediti učenicima duže pauze za odmor koje se vremenom skraćuju dok se postepeno ne uklope u ritam rada i odmora drugih radnika ili starijih učenika.

Naročitu pažnju obratiti da učenik tokom rada izgradi pravilan odnos prema drugim radnicima i osoblju koje sa njima radi, odnos prema mašinama, aparatima i alatima kojima se služi, kao i prostorijama u kojima radi, odmara ili se hrani u toku pauze.

ZAVRŠNI ISPIT

Završni ispit učenik polaže na kraju trogodišnjeg obrazovanja kada je pozitivno ocenjen iz svih predmeta predviđenih nastavnim planom i programom za obrazovni profil šivača tekstila.

Ovim ispitom se proverava stručna osposobljenost kandidata za samostalno obavljanje poslova i radnih zadataka utvrđenih zanimanja u okviru obrazovnog profila.

Završni ispit sastoji se iz:

1. praktičnog rada i

2. usmene provere znanja.

1. PRAKTIČAN RAD

Sadržaji praktičnog rada definišu se prema zahtevima obrazovnog profila šivača tekstila vezani za modelovanje i izradu određenog proizvoda.

2. USMENA PROVERA ZNANJA

U okviru usmene provere znanja učenik pred komisijom obrazlaže tok tehnoloških operacija karakterističnih za izradu zadatog proizvoda ili izvršavanja određenih poslova i zadataka.

Pitanja u okviru usmene provere znanja vezana su za izrađeni proizvod, a odnose se na izbor osnovnog i pomoćnog materijala, izbor operacija, mašina, uređaja i alata.

Bliže uslove o organizaciji i načinu sprovođenja završnog ispita utvrđuje škola izradom pravilnika o polaganju završnog ispita.

Područje rada: TEKSTILSTVO I KOŽARSTVO

Obrazovni profil: ŠIVAČ OBUĆE

STRUČNI PREDMETI

POZNAVANJE MATERIJALA

CILJ I ZADACI

Cilj nastave predmeta poznavanje materijala jeste sticanje znanja o materijalima koji se koriste za izradu rukavica, sedlarsko remenarskih proizvoda i gornjih delova obuće.

Zadaci nastave su:

- upućivanje učenika u pravilno korišćenje svih vrsta materijala vezanih za izradu određenih proizvoda;

- shvatanje uloge i značaja hartije, tekstilnih materijala, plastičnih masa, gume, lepkova, veštačke kože i krzna, materijala od metala i drveta u dobijanju proizvoda;

- sticanje znanja o vrstama, svojstvima i upotrebljivosti prirodnih i veštačkih koža i krzna;

- razvijanje osećaja za razlikovanje prirodnih i veštačkih koža.

SADRŽAJI PROGRAMA

I razred

(3 časa nedeljno, 111 časova godišnje)

PRERADA KOŽE (54)

Sirova koža (svojstva, građa, hemijski sastav, podela). Skidanje kože i konzervisanje (sredstva i postupak). Kvašenje kože, labavljenje dlake, skidanje dlaka i mešine, cepanje, otkrečavanje, nagrizanje kože, sredstva za obradu i postupak).

Štavljenje kože (cilj štavljenja, sredstva i postupak).

ZAVRŠNA OBRADA KOŽE (36)

Ceđenje, tanjenje, neutralizacija, osnovno bojenje, mašćenje, sušenje, mekšanje, brušenje, pokrivno bojenje, peglanje, presovanje, merenje površine, klasiranje, pakovanje.

Klasiranje gotovih koža prema JUS standardu.

LEPKOVI (21)

Dobijanje lepkova, podela i primena.

Karakteristike najpoznatijih vrsta kožarskih lepkova.

II razred

(2 časa nedeljno, 74 časa godišnje)

PRIRODNE KOŽE (15)

Vrste i karakteristike prirodnih koža: boks, napa, lak, nubuk, velur, semiš, kravina, svinjska, ševro i ševret. Kože gmizavaca, riba i ptica.

Kože za izradu remenja.

Tehničke blank kože.

Ostale vrste koža.

VEŠTAČKE KOŽE (10)

Svojstva i upotreba veštačkih koža.

Vrsta skaja i namena.

Polivinil folije i polivinil na tekstilnoj podlozi različite debljine.

Ostale vrste veštačkih koža i njihova upotreba.

TEKSTILNI MATERIJALI (12)

Podela tekstilnih vlakana.

Najvažnija svojstva pamuka, lana, vune, viskoze i najlona.

Osnovne karakteristike tekstilnih materijala koji se koriste u izradi rukavica, obuće, sedlarskih i remenarskih proizvoda. (Somot, čoja, helanka, flanelska postava, pletena vunena postava, keper, konac, lastiš, ceradno platno, vata, kanap, filcani materijali, veštačko krzno, tkano, pleteno, lepljeno).

HARTIJA (4)

Sirovine za proizvodnju i dobijanje hartije.

Hartije za izradu šablona i pakovanje proizvoda.

PLASTIČNE MASE (9)

Proizvodnja i najvažnije vrste plastičnih masa (poliuretan, polivinilhlorid, polietilen).

Plastični keder, sunđer, potpetice.

Plastične mase za ojačanje zaštitnih rukavica.

MATERIJALI OD METALA (4)

Šnale, drikeri, nitne, ojačanje, dugmad, alke, rascepke, pune i šuplje zakovice, patent zatvarači, ringlice, klanfe, zakivci, razni ukrasi i dr.

GUME (5)

Sirovine za proizvodnju guma.

Dobijanje gume.

Gume za lice, postave i ojačanje.

PRIRODNO KRZNO (7)

Krznašice, podela krzna. Ovčje, jagnjeće, astragan, ocelot, leopard, gepard, ris.

OSTALI MATERIJALI (9)

Talk, parafin, boje, sredstvo za impregnaciju i apretovanje.

Drvo za izradu sedla, eksera, potpetica, đonova, kalupa, nanula, klompi.

Voskovi i njihova upotreba.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)

Sadržaji programa predmeta poznavanje materijala realizuju se u zavisnosti od obrazovnog profila koji ih izučavaju.

Nastavni program prvog razreda obrađuju svi obrazovni profili, dok se obrada sadržaja programa u drugom razredu razlikuje po obrazovnim profilima.

Broj časova tematskih celina dat je orijentaciono, a nastavniku se ostavlja mogućnost da određene sadržaje proširi ili suzi u zavisnosti od zahteva zanimanja obrazovnog profila.

Prilikom obrade sirove kože obavezno koristiti crteže preseka sirove kože, slike i filmove. Završne radove objasniti uz pomoć slika mašina za ceđenje i tanjenje kože.

Kod obrade raznih vrsta materijala maksimalno koristiti ilustrativno demonstracione metode u bržem upoznavanju materijala koji se koristi u izradi određenih kožarskih proizvoda.

MAŠINE I APARATI

CILJ I ZADACI

Cilj nastave predmeta mašine i aparati jeste sticanje znanja o mašinama, aparatima, uređajima i alatima za izradu obuće i njihovim pravilnim rukovanjem.

Zadaci nastave su:

- upoznavanje sa raznim vrstama mašina, aparata, uređaja i alata za izradu obuće;

- upoznavanje sa pojedinim delovima mašina, aparata i uređaja, njihovom namenom i održavanjem;

- upoznavanje sa raznim alatima, priborom i njihovom upotrebom;

- sticanje veštine rukovanja mašinama, aparatima i uređajima bez mogućih povreda.

SADRŽAJI PROGRAMA

II razred

(2 časa nedeljno, 74 časa godišnje)

UVOD U PREDMET (10)

Mašine i aparati.

Vrste mašina i alata.

Osnovne tehničke karakteristike mašina, aparata i uređaja za obradu kože.

Igla, naprstak, špenadle, jastuče, makaze, nož, centimetar, lenjiri i krivuljari.

MAŠINE I UREĐAJI ZA ISECANJE (18)

Mašine za isecanje homogenih i nehomogenih materijala - osnovni delovi mašina, njihova funkcija i namena.

Mašine za isecanje tekstilnih i ostalih pomoćnih materijala koji se koriste u izradi obuće.

Uređaji za isecanje, bušenje - perforiranje.

MAŠINE ZA OBELEŽAVANJE I MARKIRANJE (2)

Osnovni delovi mašina, funkcija, rad.

MAŠINE ZA OBRADU I OBLIKOVANJE (16)

Mašine za ivično i površinsko tanjenje - sastav, delovi, funkcija i rad mašina.

Mašine za uređivanje ivice ruba.

Mašine za brušenje površina i rubova.

MAŠINE ZA ŠIVENJE (23)

Univerzalne šivaće mašine.

Delovi šivaće mašine:

- pogonski mehanizam

- mehanizam za transport materijala

- mehanizam za formiranje šava.

Mašine za šivenje patent zatvarača (rajferšlusa) i mašine za ukrasno šivenje - osnovni delovi, funkcija i rad mašina.

III razred

(3 časa nedeljno, 105 časova godišnje)

APARATI ZA SPAJANJE GORNJIH DELOVA SA TEMELJNOM TABANICOM (32)

Aparat za oblikovanje zadnjeg gornjeg dela.

Aparat za navlačenje gornjeg dela na kalup i njegovo spajanje sa temeljnom tabanicom procesom lepljenja.

Aparat za automatsko spajanje zadnjeg gornjeg dela sa temeljnom tabanicom (pat-automat), sastav, delovi, funkcija i rad.

MAŠINE ZA OBLIKOVANJE I OBRADU SPOJENOG GORNJEG DELA SA TEMELJNOM TABANICOM (32)

Mašina za oblikovanje gornjeg dela sa temeljnom tabanicom, funkcija i rad mašine.

MAŠINE, APARATI I UREĐAJI ZA PEGLANJE (14)

Ručna električna pegla i stolovi za peglanje.

Elektroparna pegla i stolovi.

Presa za peglanje (parna i mehanička).

UREĐAJI ZA APRETOVANJE I ŠATIRANJE (18)

Osnovni delovi i način rada uređaja.

SREDSTVA UNUTRAŠNJEG TRANSPORTA (5)

Ručna i mehanička transportna sredstva.

Transportne trake.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)

Sadržaj predmeta je sistematizovan u dve godine po tematskim celinama.

Imajući u vidu sposobnosti učenika nastavna građa se mora izvoditi uvek uz primenu očiglednih sredstava (konkretizacija u radu), pri čemu se gradivo iz navedenih tematskih oblasti dozira u meri koja je za njih prihvatljiva. Posebno je kod realizacije pojedinih nastavnih jedinica (izvođenje eksperimenta) naročito značajna predostrožnost kako ne bi došlo do povreda. Kako je program primeren proseku učenika, on se mora, kada se ukaže potreba i individualizovati, pri čemu se ne može zanemariti sticanje elementarnih znanja za ovaj stepen stručne spreme.

U uvodnom delu istaći značaj samog predmeta s obzirom na široku primenu mašina, alata i pribora za izradu, preradu i popravku obuće.

Prilikom upoznavanja sa mašinama, alatima i priborom koji se koriste u izradi odevnih predmeta i drugih proizvoda u ovom zanatu, obavezno je to činiti na konkretan način. Verbalizaciju nastavnika uvek prati demonstracija pomenutih mašina, alata i pribora i povezivanje sa nastavom tehnologije izrade, gde se vidi i njihova praktična primena.

Detaljnije obraditi najznačajnije mašine, alate i pribore kojim će se učenici kasnije najčešće koristiti u svome radu.

Posebno ukazati na potrebu zaštite na radu u procesu proizvodnje kako u zanatskoj radionici tako i u industrijskim pogonima pri korišćenju raznih mašina, alata i pribora.

TEHNOLOGIJA ŠIVENJA OBUĆE

CILJ I ZADACI

Cilj nastave predmeta tehnologija šivenja obuće jeste sticanje znanja o tehnološkom postupku šivenja raznih vrsta obuće.

Zadaci nastave su:

- upoznavanje tehnološkog procesa šivenja obuće u svim fazama uz primenu mašina, alata i uređaja;

- shvatanje značaja izbora materijala, njegovo iskorišćavanje i namena;

- osposobljavanje za primenu stečenih znanja u praktičnom radu.

SADRŽAJI PROGRAMA

I razred

(2 časa nedeljno, 74 časa godišnje)

OSNOVNI POJMOVI PROIZVODNJE (10)

Proizvodnja obuće i njena društvena potreba.

Radna prostorija i radno mesto.

Razvoj obućarskog zanata.

Vrste, nazivi, veličine, namena, načini izrade, uslovi i funkcija obuće.

PRIPREMA MATERIJALA ZA KROJENJE (10)

Materijali za izradu gornjih delova obuće (prirodna koža, veštački, sintetički i tekstilni materijali).

Klasiranje materijala prema vrsti i nameni.

ISECANJE GORNJIH DELOVA OBUĆE OD TEKSTILNIH MATERIJALA (11)

Načini isecanja i njihova primena.

Pripremanje tkanine i pletenine za isecanje: slaganje, ucrtavanje i povezivanje.

ISECANJE GORNJIH DELOVA OBUĆE OD VEŠTAČKIH I SINTETIČKIH MATERIJALA (6)

Pripremanje materijala za isecanje, načini i postupci isecanja, sredstva i uređaji za isecanje.

ISECANJE GORNJIH DELOVA OBUĆE OD PRIRODNE KOŽE (27)

Pregled kože. Način isecanja i njihova primena.

Faktori isecanja: građa kože, tegljivost i klasiranje po kvalitetu, sortiranje kože prema njihovoj ulozi.

Postavljanje kože pri isecanju.

Postupak isecanja unutrašnjih delova (postava) obuće i postupak isecanja spoljašnjih delova (lica) obuće.

OBELEŽAVANJE I KONTROLA ISEČENIH DELOVA (10)

Obeležavanje iskrojenih delova.

Obeležavanje za ukrase.

Obeležavanje mesta sastava, veličine i širine.

Kontrola kvaliteta isečenih delova.

II razred

(2 časa nedeljno, 74 časa godišnje)

OBRADA GORNJIH DELOVA OBUĆE (36)

Značaj i uloga obrade.

Faze obrade gornjih delova.

Površinsko tanjenje.

Ukrasno bušenje - perforiranje, značaj i postupak izrade.

Tanjenje ivica ruba, vidovi tanjenja.

Nanošenje lepila: lepila za privremeno i trajno vezivanje - načini i postupci nanošenja.

Uređivanje ivica ruba: vidovi uređivanja, primena, sredstva za izvođenje i postupak izvođenja.

Pojačanje gornjih delova: vidovi pojačanja i njihova primena.

Nanošenje ukrasa: ukrašavanje spoljašnjih gornjih delova - oblici ukrašavanja i izbor sredstava za rad, značaj i postupak izvođenja.

SPAJANJE - ŠIVENJE GORNJIH DELOVA OBUĆE (20)

Načini spajanje i njihova primena.

Međusobno spajanje delova postave lepljenjem.

Međusobno spajanje delova lica lepljenjem.

Šivenje delova obuće nakon lepljenja.

Konac za šivenje.

Odnos debljine igle i konca, dužina i broj uboda na santimetar dužine.

Spajanje lica i postave lepljenjem.

Šivenje lica i postave.

Obrezivanje viška postave.

Šivenje detalja i ukrasnih delova na obući.

SPAJANJE GORNJIH SA DONJIM DELOVIMA OBUĆE (18)

Priprema đona za spajanje - oblikovanje i raščešljavanje.

Spajanje postupkom lepljenja i kovanjem.

Spajanje đona šivenjem i prošivanjem.

Glodanje, frezanje ruba đona.

Pričvršćivanje potpetica.

III razred

(3 časa nedeljno, 105 časova godišnje)

ZAVRŠNA OBRADA OBUĆE (22)

Fino brušenje, čišćenje, pranje, bojenje, poliranje i apretovanje.

Izvlačenje kalupa.

KONTROLA (17)

Kontrola poluproizvoda gornjih delova obuće.

Međufazna kontrola.

Kontrola gotovih proizvoda.

Kompletiranje gotovih proizvoda.

Pakovanje proizvoda.

Održavanje sredstava za rad.

IZRADA POJEDINIH VRSTA OBUĆE (66)

Izrada muških papuča.

Izrada ženskih papuča.

Izrada jednostavnijih sandala.

Šivenje natikača.

Šivenje i popravka lakših oštećenja na obući.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)

Sadržaje predmeta tehnologija šivenja obuće, treba realizovati u učionici ili radionici zbog povezivanja sa praktičnom nastavom.

Za ostvarivanje nastavnih sadržaja treba koristiti šeme, slike, uzorke materijala i gotovih proizvoda.

Maksimalno treba koristiti vizuelnu tehniku: grafoskop, episkop i epidijaskop.

Prilikom obrade nastavnih sadržaja preporučuje se kombinacija što većeg broja metoda: monološka, dijaloška, objašnjenja, demonstracije, vežbe i dr.

Sadržaje programa realizovati postepeno, od osnovnih ka složenijim zahtevima. Posebno obraditi zanatski, poluindustrijski, industrijski način šivenja obuće i istaći njihovu zastupljenost u izradi obuće.

Detaljno obraditi završne operacije kako bi učenik mogao da uoči ulogu i značaj estetskog faktora u izradi obuće.

Praćenje učenika u njihovom savladavanju programa treba vršiti permanentno.

PRAKTIČNA NASTAVA

CILJ I ZADACI

Cilj praktične nastave je usvajanje znanja i sticanje veština u šivenju obuće i rukovanju potrebnim alatima i mašinama.

Zadaci nastave su:

- sticanje radne kulture i primerenog odnosa prema radu;

- sticanje znanja o izboru materijala u zavisnosti od vrste i modela obuće;

- savladavanje veštine korišćenja alata i mašina;

- razvijanje smisla za preciznost i estetsko oblikovanje predmeta;

- savladavanje pripremnih i završnih operacija u šivenju obuće.

SADRŽAJI PROGRAMA

I razred

(10 časova nedeljno, 370 časova godišnje)

PRAKTIČNO UPOZNAVANJE ALATA, PRIBORA I UREĐAJA

Upoznavanje sa pravilima organizacije radne prostorije i radnog mesta.

Upoznavanje alata i pribora za rad. Usvajanje pravila rukovanja alatom, mašinama i ostalim priborom za rad.

Čuvanje i održavanje sredstava za rad.

OBRADA ISKROJENIH DELOVA

Ručno stanjivanje ivica iskrojenih delova.

Nanošenje lepila na istanjenim ivicama ruba.

Ručno podavijanje ivica ruba bez upotrebe šablona.

Ručno podavijanje ivica ruba pravolinijskog oblika i obrada ivica.

Obrada ivica primenom šablona sa ispupčenim i udubljenim krivinama.

PRIPREMANJE LICA I POSTAVE ZA SPAJANJE

Nanošenje lepka na površinu za spajanje.

Pojačavanje ivica ruba tekstilnim trakama raznih širina.

Lepljenje ostalih pojačanja na raznim delovima.

Ostale pripremne faze za spajanje delova lepljenjem.

Spajanje spoljašnjih (lica) i unutrašnjih (postave) delova lepljenjem.

OBRADA IVICA RUBA (216)

Numerisanje iskrojenih delova.

Uređivanje ivice ruba podavijanjem, opaljivanjem, zupčanjem.

Uređivanje ivice ruba za paspuliranje, štircanje i francuski raštep.

Rukovanje priborom za bušenje - zupčanje.

Upoznavanje rada mašine za zupčanje ivica ruba.

Ukrasno bušenje - perforiranje prilikom ručne primene šablona i bez primene šablona.

Obeležavanje delova za sastav kopči, vezica i bušenje otvora za njihovo postavljanje.

Ringlovanje - stavljanje ringli na otvore za vezice.

Bušenje i stavljanje zakovica na sastave.

II razred

(14 časova nedeljno, 518 časova godišnje)

MAŠINE ZA ŠIVENJE OBUĆE

Delovi i mehanizmi mašine za šivenje kože.

Priprema i rad mašine.

Nameštanje igle i ležište iglenjače.

Uvlačenje konca u mašinu za šivenje.

Nameštanje konca na metalni kalem (špulnu).

Usklađivanje stepena napetosti konca (gornjeg i donjeg).

Uvežbavanje rada mašine bez igle i konca.

Uvežbavanje rada mašine, iglom bez konca.

Na papiru različitih pravaca i oblika.

Vežbanje šivenja otpadnih delova kože bez konca i obaveze pridržavanja određenog pravca.

Vežbanje šivenja na delovima različitih oblika praćenjem ucrtanog pravca i šivenja krivina pod pravim uglom.

Uvežbavanje šivenja sa upotrebom konca.

Ručno obrezivanje viška postave.

KROJENJE MANJE SLOŽENIH DELOVA OBUĆE

Uvod u krojenje gornjih delova obuće.

Upoznavanje potrebnog pribora i alata.

Uvežbavanje oštrenja noževa za ručno krojenje.

Rukovanje nožem prilikom krojenja po šablonu.

Ucrtavanje delova obuće na papiru formata kože radi sticanja osnovnih pojmova o postavljanju šablona i noževa pri isecanju gornjih delova.

Ručno bojenje i isecanje tekstilnih materijala.

Mašinsko isecanje tekstilnih materijala.

Ručno isecanje raznih pojačanja po šablonu.

Ručno isecanje postave od kože po šablonu.

Ručno isecanje spoljnih gornjih delova (lica) od kože.

Mašinsko isecanje gornjih delova - spoljnih i unutrašnjih.

ISECANJE GORNJIH DELOVA OBUĆE

Upoznavanje modela koji se izrađuje.

Način krojenja.

Pripremanje mašine i alata za krojenje.

Krojenje delova od postave u kombinaciji koža - tekstil.

Krojenje lajsni i kaiševa.

Krojenje prednjih i zadnjih delova od kože.

Isecanje svih brojeva po datom asortimanu.

Kontrola isečenih delova.

OBELEŽAVANJE ISKROJENIH DELOVA

Obeležavanje dužine i širine.

Obeležavanje mesta sastava.

IVIČNO TANJENJE

Tanjenje za podvijanje.

Tanjenje za opaljivanje.

Tanjenje za paspuliranje.

Tanjenje za štircanje.

Tanjenje za francuski raštep.

Tanjenje za zupčanje-radlovanje.

Tanjenje za nalepljivanje sastava.

UREĐIVANJE IVICE RUBA

Podvijanje ivica pomoću šablona.

Podvijanje ivica bez upotrebe šablona.

Obrada ivice ruba opaljivanjem.

Uređivanje ivice ruba paspuliranjem.

Obrada ivice ruba prevrtanjem.

Uređivanje ivice ruba pomoću francuskog raštepa.

Uređivanje ivice ruba ukrasnim zupčanjem.

Uređivanje ivice ruba pomoću ajnfas trake.

III razred

(14 časova nedeljno, 490 časova godišnje)

POVRŠINSKO I IVIČNO TANJENJE

Korišćenje noževa za površinsko i ivično tanjenje.

Način preciznog merenja istanjenog dela.

Određivanje širine tanjenja.

Postavljanje ivičnog pojačanja.

Postavljanje bočnih pojačanja.

Postavljanje međuplatna - cvišna pojačanja.

NANOŠENJE UKRASA NA GORNJI DEO

Utiskivanje ukrasa zagrejanim uređajem.

Ukrašavanje jednoiglovkom, dvoiglovkom i cik-cak šavom.

SPAJANJE GORNJIH DELOVA OBUĆE

Međusobno sklapanje - nalepljivanjem.

Međusobno sklapanje - šivenjem.

Spajanje zadnjih i prednjih delova.

Završno sklopno spajanje.

Spajanje pomoću našivanja.

Sučeono spajanje.

Spajanje pomoću prevrtanja (štircanja).

ŠIVENJE I SASTAVLJANJE MANJE SLOŽENIH OBLIKA

Šivenje delova postave i ostalih delova od platna.

Šivenje jednostavnijih delova obuće.

Šivenje jezika na prednjem delu obuće.

Prišivanje šnala na prednjem delu obuće.

Šivenje kaiša na zadnjem delu obuće.

Sastavljanje prednjih delova obuće.

Šivenje risnih kaiševa.

Sastavljanje postave na raznim dečijim cipelama.

Sastavljanje prednjih i zadnjih delova dečije obuće šivenjem.

ŠIVENJE I SASTAVLJANJE SLOŽENIJIH DELOVA OBUĆE

Šivenje ukrasnih delova na prednjem delu.

Šivenje golfa i kapne na prednjem delu.

Šivenje ukrasa sa i bez obeležavanja.

Ukrasno šivenje na zadnjem delu obuće.

Sastavljanje zadnjih delova muške obuće.

Šivenje nalepljene postave za lice.

Sastavljanje prednjih sa zadnjim delovima obuće šivenjem.

Završno šivenje.

Šivenje ukrasa dvotonovnim i trotonovnim.

Šivenje zatvarača (rajferšlusa).

Ivično šivenje i obrezivanje.

IZRADA POJEDINAČNOG PARA GORNJIH DELOVA OBUĆE

Kompletna izrada gornjih delova dečije, ženske ili muške obuće.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)

Sadržaje praktične nastave treba realizovati u školskim radionicama.

S obzirom na to da su osnovni ciljevi nastave sticanje veštine u šivenju obuće, uz razvijanje interesovanja i sposobnosti za primenu teorijskih znanja u praksi, pristup organizaciji praktične nastave je veoma važan.

Časovi praktične nastave moraju biti operativno programirani, a poslovi i radni zadaci podeljeni na faze, operacije i zahvate.

Svaki učenik mora imati svoje radno mesto koje treba bitI opremljeno sredstvima za rad.

U toku obavljanja praktične nastave neophodno je praćenje rada učenika uz neprekidno davanje uputstava za obavljanje određenog zadatka. U realizaciji sadržaja obavezno koristiti slike, šeme i gotove modele u cilju što uspešnijeg savladavanja radnog zadatka.

Posebno ukazati na potrebu zaštite na radu pri korišćenju radnih mašina, alata i pribora.

ZAVRŠNI ISPIT

Završni ispit polaže učenik na kraju trogodišnjeg obrazovanja kada je pozitivno ocenjen iz svih predmeta predviđenih planom i programom obrazovanja za obrazovni profil izrađivač rukavica i šivač obuće.

Ovim ispitom proverava se stručna osposobljenost kandidata za samostalno obavljanje poslova i radnih zadataka utvrđenih zanimanja u okviru obrazovnih profila.

Završni ispit sastoji se iz:

1. izrade praktičnog rada,

2. odbrane praktičnog rada.

1. IZRADA PRAKTIČNOG RADA

U okviru praktičnog rada izrađuje se proizvod ili izvršavaju poslovi i radni zadaci karakteristični za strukturu rada u okviru zanimanja svakog obrazovnog profila. U zavisnosti od obrazovnih profila praktični rad se odnosi na sledeće oblasti:

- konstrukcija, modelovanje i izrada rukavica

- modelovanje i šivenje ženskih, muških i dečijih vrsta obuće.

2. ODBRANA PRAKTIČNOG RADA

U okviru odbrane praktičnog rada učenik pred komisijom obrazlaže tok tehnoloških operacija karakterističnih za izradu zadatog proizvoda ili izvršavanja određenih poslova i zadataka.

Pitanja u okviru odbrane praktičnog rada vezana su za izrađeni proizvod, a odnose se na izbor osnovnog i pomoćnog materijala, izbor operacija, mašina, uređaja i alata.

Područje rada: GEODEZIJA I GRAĐEVINARSTVO

Obrazovni profili: MOLER, PODOPOLAGAČ

CRTANJE I SLIKANJE

CILJ I ZADACI

Cilj ovog programa je da se kod učenika podstakne i razvija likovno izražavanje, utiče na formiranje ispravnih stavova i kriterijuma u odnosu na estetiku, formu, boje i oblike.

Zadaci programa su:

- razvijanje sposobnosti vizuelnog opažanja;

- upoznavanje likovnih zakonitosti kroz samostalna likovna ostvarenja, kao i na osnovu poseta izložbama, galerijama ili muzejima;

- omogućavanje učenicima da razumeju i savladaju univerzalni likovni jezik jer umetnost doprinosi oplemenjavanju međuljudskih odnosa i ukidanju jezičkih, nacionalnih i rasnih razdvajanja;

- osposobljavanje učenika da komponovanjem mase i boje u prostoru grade kolorističke harmonije;

- osposobljavanje učenika da usvojene estetske vrednosti ugrađuju u praktičan rad u svakodnevnom životu i uobličavanju svoje okoline.

SADRŽAJI PROGRAMA

I razred

(3 časa nedeljno, 111 časova godišnje)

CRTANJE

Crtanje olovkom (40)

Ornamenti. Ornamenti iz naše srednjovekovne umetnosti. Ornamenti sa fresaka. Ornamenti sa portala.

Crtanje pravih i krivih linija različitog intenziteta i stvaranje estetskih kompozicija. Razvijanje motorike ruke. Način držanja olovke.

Konstrukcije prave linije.

Stvaranje mreže linija različite svetlosne vrednosti. Likovna ravnoteža u ovoj kompoziciji.

Ornamentalna rešenja. Preciznost crtanja linija. Pojam ritma. Prepleti krivih i pravih linija u određenim ritmičkim intervalima.

Složene ornamentalne linearne strukture.

Šrafura. Senke (pomoću šrafure).

Plastičnost oblika i prostorne pojave prvog, drugog i trećeg plana.

Crtanje po postavljenom modelu grafitnom olovkom.

Ravnoteža oblika u prostoru. Neravnoteža.

Crtanje dva ili više oblika. Linearni crtež. U kasnijoj fazi rada ovaj crtež akvarelisati. Pojam lokalne boje i refleksa.

SLIKANJE

Osnove teorije boje (24)

Slikanje temperom.

Konstruisanje i slikanje slikarskog kruga (spektra).

Kolorističke harmonije.

Komplementarne kontrasti.

Oslikavanje ornamentalnih kompozicija jednim parom komplementarnih boja.

Slikanje ornamentalne kompozicije prethodno precizno nacrtane parom komplementarnih boja i hromatskom sivom (mešovitom). Kombinacije sa belom i crnom.

KOLAŽ - INTARZIJA (10)

Kolaž kao tehnika likovnog izražavanja.

Pojam teksture.

Kompozicije ornamentalnog karaktera sa različito usmerenim teksturalnim linijama primenjenog materijala.

II razred

(2 časa nedeljno, 74 časa godišnje)

CRTANJE I SLIKANJE (54) (24)*

Crtanje složenih apstraktnih i ornamentalnih kompozicija principom preciznih pravih i krivih linija i oslikavanje. Harmonije boja primenjene u ovim kompozicijama. Dijade, trijade, heksade. Valersko rešavanje.

Odnosi hromatskih i ahromatskih boja.

Stilizovanje oblika iz prirode (voće, cveće) i stvaranje ornamentalne kompozicije oslikane jednom od harmonija boje.

Stvaranje slobodnih kompozicija nanošenjem boje bez prethodnog crtanja olovkom.

Podešavanje gustine boje, njene količine na paleti i četki i osmišljeno povlačenje linija i površina.

IZRADA KOLAŽA (20) (50)*

Izrada kompozicija u tehnici kolaža primenom različitih materijala.

NAPOMENA: Broj časova označen * je za obrazovni profil podopolagač.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)

Sadržaji ovog programa odabrani su tako da učenici ovladaju osnovnim pravilima i tehnikama likovnog izražavanja, da se usmeravaju da sve stvari oko sebe, a posebno proizvode svoga rada posmatraju sa jednog višeg estetskog nivoa kao forme određenih oblika, boja i dimenzija čija harmonija ili nesklad doprinose formiranju ukusa ljudi, pa tako utiču i na ukupan kvalitet življenja.

Program sadrži tri celine. Crtanje, slikanje i kolaž. Pored osnovnih postavki i zakonitosti likovnog izražavanja, za obrazovni profil moler programom je predviđeno da učenici upoznaju detaljnije i šire teoriju boja, kao i da se pripreme da koriste boje i njihova svojstva u obavljanju praktične nastave i docnije u svakodnevnom radu.

Prilikom ostvarivanja dela programa koji obuhvata crtanje pažnju treba posvetiti razvijanju motorike ruke i izradi preciznih i zanatski čistih crteža. Pri tome, učenici treba da rade crteže slobodnom rukom. Primenu lenjira treba potpuno isključiti. Posebnu pažnju obratiti na plastičnost oblika i prostornih pojava i elemente senke koja se ostvaruje šrafurom.

Za objašnjenje ornamenta i ornamentalnih rešenja učenicima treba prikazati slajdove ili fotografije objekata iz naše bogate srednjovekovne arhitekture gde ovaj elemenat likovnog izraza ima značajno mesto na freskama i portalima.

Prilikom crtanja po postavljenom modelu posebnu pažnju treba posvetiti objašnjenjima ravnoteže oblika u prostoru. Preporučuje se rad po jednom postavljenom predmetu. Njegovim umnožavanjem na istom papiru stvoriti situacije neravnoteže, pa ih sledećim postavkama uravnotežavati.

U slikanju treba koristiti temperu i pri tom insistirati na zanatski preciznom i ravnomernom nanošenju boja. Kao merilo preciznosti može da posluži neki produkt sito štampe. Slikanju ornamentalne kompozicije treba posvetiti veći broj časova.

Pri ostvarivanju dela programa koji obuhvata izradu kolaža - intarzije treba koristiti različite vrste materijala: papir, tkaninu, furnir, drvo, tapet. Pri oblikovanju određenih kompozicija, posebno za obrazovni profil podopolagač insistirati da radovi budu na potrebnom zanatskom nivou, a takođe obratiti pažnju i na likovni izraz.

Prilikom ostvarivanja predviđenih sadržaja za obrazovni profil moler posebnu pažnju treba posvetiti stilizovanju oblika iz prirode i stvaranju ornamentalnih kompozicija. Ovaj deo posla zahteva puno angažovanje nastavnika, jer postoji opasnost da učenici umesto da budu povedeni ka iznalaženju pravih likovnih rešenja odlutaju u preterivanje i neukus.

U toku ostvarivanja nastave ovog predmeta neophodno je da učenici redovno prate likovne događaje u gradu ili neposrednoj okolini. Treba ih povesti u muzeje, u galerije i na izložbe i pri tom organizovati prigodna predavanja.

Nastava se ostvaruje u specijalizovanoj učionici koja treba da bude opremljena svim propisanim nastavnim sredstvima, modelima, crtežima, slikama.

Napredovanje učenika u ovladavanju tehnikom crtanja i slikanja treba pratiti i podsticati redovno i sistematski u toku školske godine. Treba insistirati da učenici sve zadatke urade precizno i zanatski čisto, da ostvare potreban likovni kvalitet i usvoje određene estetske kriterijume koje će primenjivati u svom budućem radu i svakodnevnom životu.

GRAĐEVINSKI OBJEKTI I MATERIJALI

CILJ I ZADACI

Cilj ovog programa je da učenici steknu osnovna znanja o građevinarstvu kao privrednoj grani i građevinskim objektima kao finalnim proizvodima u ovom području rada, da na jednostavan, sistematičan i pristupačan način upoznaju građevinske objekte kao sklopove konstruktivnih delova određenih funkcionalnih i estetskih kvaliteta i da se osposobe da primenjuju usvojena znanja prilikom izučavanja sadržaja drugih stručnih predmeta, posebno tehnologije rada i praktične nastave, kao i pri obavljanju poslova i radnih zadataka odabranog zanimanja.

Zadaci programa su:

- upoznavanje građevinarstva kao privredne delatnosti koja obuhvata projektovanje, izgradnju i održavanje objekata;

- upoznavanje vrsta objekata kao finalnih proizvoda u građevinarstvu;

- upoznavanje faza i postupaka u procesu realizacije građevinskih objekata, kao i vrsta i redosleda izvođenja radova;

- upoznavanje konstruktivnih elemenata zgrade i drugih objekata, njihovih oblika i dimenzija i funkcija koje imaju u sklopu;

- uočavanje i razumevanje značaja kvalitetnog izvođenja svih pojedinačnih radova, njihove međusobne povezanosti i zavisnosti kako u fazi izgradnje objekata tako i u vreme održavanja;

- upoznavanje osnovnih svojstava građevinskog materijala i njegove primene u izvođenju osnovnih, završnih, instalaterskih i drugih radova na objektima;

- osposobljavanje učenika da grafički prikazuju elemente objekata u projekcijama i da "čitaju" crteže koji prikazuju građevinske objekte ili njihove delove;

- razvijanje logičkog načina mišljenja i rasuđivanja ukazivanjem na posledice koje nastaju zbog loše oblikovanih ili nestručno izvedenih konstruktivnih rešenja;

- razvijanje interesovanja za budući poziv.

SADRŽAJI PROGRAMA

II razred

(2 časa nedeljno, 74 časa godišnje)

SADRŽAJ I ZADATAK PREDMETA (2)

GRAĐEVINARSTVO KAO PRIVREDNA DELATNOST (6)

Područja i faze građevinske proizvodnje.

Industrija građevinskog materijala.

Grane u građevinarstvu. Visokogradnja, niskogradnja, hidrogradnja.

Objekti visokogradnje. Stambene zgrade. Objekti društvenog standarda. Privredni objekti. Specijalni objekti.

Objekti niskogradnje i hidrogradnje.

Snabdevanje vodom. Odvođenje otpadnih i atmosferskih voda.

POSTUPCI I FAZE U REALIZACIJI GRAĐEVINSKIH OBJEKATA (6)

Projektovanje. Vrste projekata.

Priprema za građenje.

Učesnici u realizaciji građevinskih objekata.

Radovi na izgradnji objekata. Geodetski radovi. Zemljani radovi. Osnovni, grubi građevinski radovi. Završni, zanatski radovi. Instalaterski radovi.

Gradilište. Građevinska mehanizacija.

SISTEMI U GRAĐENJU OBJEKATA (6)

Tradicionalna gradnja.

Progresivno (unapređeno) i polumontažno građenje. Prefabrikacija i montažno građenje objekata.

ZGRADA I NJENI DELOVI (10)

Građevinski objekat kao celina u prostoru. Zgrade. Podela zgrada.

Elementi zgrade. Nazivi elemenata. Podela prema položaju i funkciji.

Noseći elementi. Nenoseći elementi. Elementi obrade. Elementi opreme.

Instalaterski radovi.

GRAFIČKE VEŽBE (10)

Način prikazivanja elemenata u projekcijama.

Elementi tehničkog crtanja. Pribor za crtanje. Iscrtavanje linija različitog intenziteta priborom.

Razmera. 1:1, 1:10, 1:50, 1:100.

Pojam osnove, izgleda, preseka.

VERTIKALNI KONSTRUKTIVNI (NOSEĆI) ELEMENTI (24)

Zidovi i stubovi.

Zidovi. Vrste zidova. Podela prema položaju, nameni i načinu izrade. Zidovi od opekarskih proizvoda, kamena, betonskih i drugih blokova, betona, armiranog betona, drveta.

Malteri za zidanje. Materijal, spravljanje i primena.

Horizontalni i vertikalni serklaži.

Pregradni zidovi.

Otvori u zidovima i elementi otvora. Vrata i prozori.

Kanali u zidovima. Dimnjaci.

Stubovi. Stubovi od opeke, kamena, betona, armiranog betona.

Temelji. Trakasti temelji. Temelji samci. Ploče.

Zaštita zidova od vlage. Hidroizolacije. Funkcija, materijali i izvođenje. Horizontalna i vertikalna hidroizolacija zidova. Izolacija mokrih prostorija sanitarni blokovi. Drenaža.

GRAFIČKE VEŽBE (10)

Grafička obrada jednog manjeg građevinskog objekta.

Vertikalni konstruktivni elementi. Temelji i zidovi sa horizontalnim i vertikalnim hidroizolacijama. Osnove, izgledi, preseci i detalji u odgovarajućim razmerama.

III razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

SISTEMATIZACIJA GRADIVA (2)

Konstrukcioni elementi zgrade.

HORIZONTALNI KONSTRUKTIVNI ELEMENTI (20)

Međuspratne konstrukcije. Funkcija i materijali. Noseći delovi tavanice. Podovi i plafoni. Podela prema načinu izvođenja.

Pune, ravne ploče.

Rebraste tavanice.

Sitnorebraste međuspratne konstrukcije livene u oplati i sa šupljim telima ispune (TM).

Polumontažne međuspratne konstrukcije.

Montažne međuspratne konstrukcije.

Međuspratne konstrukcije od drveta.

VERTIKALNE KOMUNIKACIJE (10)

Stepenice. Funkcija stepenica. Podela prema značaju i upotrebi, konstrukciji i materijalu. Stepenice van objekta. Stepenice u objektu.

Stepenišni prostor. Grafički prikaz osnova i vertikalnih preseka. Delovi stepenica i njihov naziv.

Stepenice od betona i armiranog betona livene na licu mesta.

Stepenice od prefabrikovanih elemenata.

Stepenice od drveta.

Dizalice (liftovi). Pokretne stepenice (eskalatori). Kose rampe za pešake i motorna vozila (samo pomenuti).

KROVNE KONSTRUKCIJE (6)

Ravni i skošeni krovovi.

Ravni krovovi. Slojevi ravnog krova. Način ostvarivanja zaštite objekta od toplote, odnosno hladnoće i atmosferskih padavina.

Skošeni krovovi. Krovna konstrukcija i krovni pokrivači. Materijali.

Tavanski prostor. Adaptacija i korišćenje tavanskog prostora.

ZAVRŠNI RADOVI NA OBJEKTIMA (18)

Fasaderski radovi. Molersko-farbarski radovi. Oblaganje raznim materijalima. Podopolagački radovi.

Pokrivački radovi. Limarski radovi. Pokrivanje krovova limom. Opšivanja. Odvodnjavanje olucima i olučnim cevima.

Stolarski radovi. Bravarski radovi. Staklorezački radovi.

INSTALATERSKI RADOVI (4)

Instalacije u zgradama. Vrste instalacija.

Instalacije za vodovod i kanalizaciju, grejanje, veštačko provetravanje i klimatizaciju.

Električne instalacije. Gromobrani.

GRAĐEVINSKI OBJEKTI U RATNIM USLOVIMA (4)

Privremeni objekti smeštaja. Brvnare, barake, nadstrešnice.

Montažne konstrukcije za ratne potrebe. Vrste konstrukcija i materijali. Uskladištenje, čuvanje, transport, montaža.

Instalacije. Snabdevanje vodom u posebnim uslovima.

Ojačanje i osposobljavanje objekata visokogradnje za korišćenje u ratnim uslovima.

Onesposobljavanje objekata. Zaprečavanje i rušenje.

GRAFIČKA VEŽBA (10)

Horizontalni konstrukcioni elementi. Osnova manje zgrade sa rasporedom rebara tavanice. Vertikalni preseci i detalji raznih vrsta tavanica. Razmera 1:50; 1:10.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)

Sadržaji ovog programa odabrani su tako da pruže učenicima osnovna znanja o građevinarstvu kao privrednoj delatnosti i građevinskim objektima kao finalnim proizvodima u ovom području rada kojima treba da se ostvare određeni konstruktivni, funkcionalni i estetski zahtevi. Na jednostavan i sistematski način učenici treba da upoznaju razne probleme koji se javljaju u toku izvođenja i eksploatacije građevinskih objekata da bi lakše shvatili mesto i ulogu svog radnog mesta i dobro obavljenih poslova odabranog zanimanja.

Program je koncipiran tako da sadrži časove teorijske nastave i izradu grafičkih vežbi. Tematske celine poređane su prema složenosti, funkciji i fazama gradnje. Uz svaku tematsku celinu dat je orijentacioni broj časova za ostvarivanje, kao okvir i pomoć nastavniku za planiranje obima i načina obrade pojedinih delova programa. Pri tome, treba voditi računa o potrebama obrazovnog profila, pa obradu određenih sadržaja (obim i dubina) prilagođavati postavljenim zahtevima. Učenicima treba objasniti funkcije pojedinih elemenata u objektu, njihove oblike i dimenzije, materijale od kojih se izrađuju i posebno, kako se prikazuju na crtežima.

Prilikom ostvarivanja programa treba imati u vidu zahteve obrazovnog profila što podrazumeva odgovarajući pristup u obradi pojedinih tematskih celina, kao i moguću korekciju predviđenog broja časova za realizaciju. Takođe, treba voditi računa o uzrastu i realnim mogućnostima učenika. Ne treba ih opterećivati suvišnim detaljisanjem, proračunima ili dimenzionisanjem. Važno je da učenici razumeju i shvate da je građevinski objekat konstruktivni sklop u prostoru, da svaki njegov noseći i nenoseći deo, kao i instalacija vode, kanalizacije, struje ili grejanja ima svoju odgovarajuću funkciju i da svaki pojedinačni dobro ili loše izvedeni rad ima direktnog uticaja na konačni kvalitet oblikovane celine.

Na časovima predviđenim za grafičke vežbe učenici treba da rade dobro odmerene i primerene zadatke priborom za crtanje u određenim razmerama uz pomoć i kontrolu nastavnika. Obim i sadržaj svake vežbe treba planirati tako da učenici mogu da iscrtaju određene zadatke u školi. Grafičke vežbe treba ocenjivati i ispraviti sve greške i propuste da ih učenici ne bi ponavljali.

Grafičke vežbe treba da doprinesu boljem razumevanju gradiva i usvajanju znanja. Nastavnik treba neposredno i kontinuirano da radi sa svakim učenikom, da blagovremeno ukaže na propuste i nedostatke u radu, pruži dodatna objašnjenja i stekne valjan uvid u ostvarene rezultate.

U toku ostvarivanja programa ovog predmeta ne treba planirati obavezne domaće zadatke.

Nastava se ostvaruje u specijalizovanoj učionici koja treba da bude opremljena svim propisanim nastavnim sredstvima, maketama, modelima konstruktivnih elemenata i sklopova, slikama i crtežima, projektima. Posebno je važno da nastavnici pripreme aksonometrijske prikaze delova objekata i konstruktivnih elemenata i da ih redovno primenjuju prilikom ostvarivanja programa pored grafičkog prikazivanja konstrukcija u projekcijama.

Ocenjivanje učenika treba obavljati sistematski u toku školske godine. Pri tom, treba vrednovati usmene odgovore, rezultate rada na grafičkim vežbanjima, kao i ukupan učenikov odnos prema radu, izvršavanju planiranih obaveza i poštovanju utvrđenih rokova.

ČITANJE PLANOVA

CILJ I ZADACI

Cilj ovog programa je da se učenici osposobe da razumeju i "čitaju" crteže i druge podatke u planovima i da ih ispravno koriste prilikom izvođenja poslova i radnih zadataka odabranog zanimanja.

Zadaci programa su.

- upoznavanje sadržaja i načina korišćenja građevinskih planova kao grafičkih priloga tehničke dokumentacije;

- upoznavanje sadržaja planova u svim fazama kao osnove za shvatanje i razumevanje prostornih rešenja prikazanih crtežom u jednoj ravni:

- razvijanje osećaja za tačnost i preciznost u radu;

- povezivanje i primenjivanje znanja usvojenog u drugim predmetima;

- upućivanje učenika da uspostavljaju stalnu neophodnu saradnju sa ostalim učesnicima u realizaciji građevinskih objekata.

SADRŽAJI PROGRAMA

III razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

UVOD (2)

Zadatak predmeta.

PROJEKTNI ELABORAT (4)

Sadržaj. Grafički prilozi tehničke dokumentacije.

Grafički prilozi kao podloga za realizaciju osnovnih i završnih građevinskih radova.

GRAĐEVINSKI PLANOVI (12)

Vrste planova.

Sadržaj planova: osnova, presek, izgled, situacija.

Vrste razmere. Razmernici. Primena razmera na crtežu.

Kotiranje crteža. Vrste kotnih linija. Pravila za kotiranje.

Oznake u planovima.

Oznake materijala, nameštaja i opreme.

Oznake instalacija.

GRAFIČKE VEŽBE

1. Vežba (14)

Idejni projekat.

Obrada manjeg građevinskog objekta u odgovarajućoj razmeri. Neophodne kote, oznake i drugi podaci: obim površina, podovi, nameštaj, sanitarni uređaji. Obeležavanje preseka.

Iscrtavanje i "čitanje" osnova i vertikalnih preseka manjeg objekta. Tumačenje kota i drugih podataka neophodnih za realizaciju konkretnih radova (dimenzije, opisi).

2. Vežba (14)

Idejni projekat.

Preseci odabranog manjeg građevinskog objekta.

Upisivanje dimenzija, visinskih kota i drugih podataka.

3. Vežba (10)

Situacija. Razmera. Visinske kote. Građevinska i regulaciona linija. Komunikacije.

4. Vežba (14)

Izvođački projekat.

Obrada i čitanje odabranih delova palirskog plana jednog građevinskog objekta (najbolje ako je to isti objekat razrađen u idejnom projektu), prema zahtevima rada obrazovnog profila.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)

Ostvarivanje ovog programa treba da omogući učenicima da nauče da tumače i "čitaju" odgovarajuće delove tehničke dokumentacije, kao i da primenjuju usvojena znanja pri obavljanju konkretnih radova. "Čitanje" i tumačenje grafičkih priloga, upisanih podataka i opisa treba, takođe, da ih osposobi da stečena znanja ispravno koriste prilikom izrade odgovarajućih kalkulacija, za izračunavanje količina potrebnog materijala i cene koštanja određenih radova.

Pri ostvarivanju sadržaja ovog programa učenike treba podsticati da primenjuju i povezuju znanja usvojena izučavanjem drugih stručnih predmeta (građevinski objekti i materijali i tehnologija rada).

Uz tematske celine predviđene su grafičke vežbe i dat je orijentacioni broj časova za ostvarivanje odgovarajućih sadržaja. U zavisnosti od realnih potreba i individualnih mogućnosti učenika, nastavnik može da odstupi od predviđenog redosleda tematskih celina ili vežbi prilikom planiranja obima i načina obrade pojedinih sadržaja, kao i da izvrši neophodne korekcije predloženog broja časova za ostvarivanje.

Za predviđene grafičke vežbe nastavnik treba da obezbedi potrebne podloge - grafičke priloge tehničke dokumentacije (osnove, vertikalne preseke, situacije) u koje će učenici ucrtavati, odnosno precrtavati sadržaje sa originalnih projekata. Ne treba insistirati da učenici razrađuju delove tehničke dokumentacije. Oni to ne mogu i ne treba da rade. Ali zato je neophodno da upoznaju sve potrebne delove projektnog elaborata kojim su obuhvaćeni konstrukcioni i nenoseći elementi građevinskog objekta, elementi obrade i elementi opreme, odnosno da nauče da tumače kote u osnovama, vertikalnim presecima i posebno detaljima, kao i sve druge potrebne podatke i opise bez kojih je nemoguće realizovati radove onako kako su projektovani.

Učenici rade grafičke vežbe isključivo u školi na časovima vežbanja u olovci na hameru uz primenu odgovarajućeg pribora u određenoj razmeri, pod kontrolom i uz neophodnu, stalnu pomoć nastavnika. Svaki crtež treba oceniti, napisati zapažanja i ukazati na greške da ih učenici ne bi ponavljali.

Prilikom obrade navedenih sadržaja programa, primereno zahtevima obrazovnih profila, više pažnje treba posvetiti onim tematskim celinama koje su od značaja za neposredno stručno osposobljavanje za rad. Tako, na primer, za obrazovni profil podopolagač posebnu pažnju posvetiti razradi i tumačenju grafičkih priloga koji prikazuju horizontalne konstruktivne elemente (tavanice) u osnovama, presecima i detaljima sa odgovarajućim opisima. Za obrazovni profil moler prilikom ostvarivanja programa više vremena treba posvetiti objašnjenjima vertikalnih i horizontalnih nosećih i nenosećih elemenata (zidovi, stubovi, plafoni) u raznim vrstama prostorija za koje su utvrđene dimenzije i opisane vrste dekorativnih obrada.

Nastava se ostvaruje u specijalizovanoj učionici, koja treba da bude opremljena propisanim nastavnim sredstvima. U toku ostvarivanja programa neophodno je stalno koristiti odgovarajuća nastavna sredstva, grafičke prikaze detalja i elemenata, projekte građevinskih objekata i delove projekata.

U toku ostvarivanja ovog programa ne treba planirati domaće zadatke ni grafičke radove.

Ocenjivanje učenika treba obavljati sistematski u toku školske godine. Pored ocena dobijenih na grafičkim vežbama i usmenim odgovorima, treba uzimati u obzir koliko je učenika osposobljeno da primenjuje usvojena znanja, kakav je odnos imao prema radu, izvršavanju radnih obaveza i poštovanju utvrđenih rokova.

TEHNOLOGIJA RADA

CILJ I ZADACI

Cilj ovog programa je da učenici steknu potrebna teorijska znanja o molersko-farbarskim radovima da bi se osposobili da ih primenjuju u praktičnoj nastavi, odnosno pri obavljanju poslova i radnih zadataka odabranog zanimanja.

Zadaci programa su:

- upoznavanje materijala koji se koriste u izvođenju molersko-farbarskih radova, njihovih svojstava i načina primene;

- upoznavanje svojstava i načina pripremanja raznih vrsta podloga za molerske, farbarske i tapetarske radove;

- upoznavanje sredstava rada, alata i mehanizovanih sredstava;

- sticanje znanja o fazama, postupcima i radnim operacijama u izvođenju molersko-farbarskih radova;

- osposobljavanje učenika da usvojena znanja primenjuju u ostvarivanju praktične nastave radi uspešnog uključivanja u rad.

SADRŽAJI PROGRAMA

I razred

(2 časa nedeljno, 74 časa godišnje)

UVOD (4)

Upoznavanje nastavnog programa. Način ostvarivanja.

Udžbenik i druga stručna literatura.

Molersko-farbarski radovi.

Poslovi i radni zadaci obrazovnog profila.

Radno mesto. Organizacija. Radna disciplina.

MOLERSKO-FARBARSKI RADOVI (22)

Mesto i značaj u okviru završnih radova. Perspektiva razvoja.

Atmosferski, mehanički i drugi štetni uticaji koji razorno deluju na obojene površine.

Zaštitno bojenje spoljašnjih omalterisanih fasada.

Zaštitno bojenje betonskih elemenata fasada.

Bojenje unutrašnjeg prostora različitih namena.

Bojenje stambenih prostora.

Molersko-farbarski radovi na spomenicima kulture.

Ukrasna bojenja drvenih elemenata.

Ukrasna i zaštitna bojenja krovnih elemenata.

PREMAZNA SREDSTVA (28)

Neorganske prirodne boje (zemljane).

Organske prirodne boje.

Veštačke organske i neorganske boje.

Struktura premaznih sredstava. Veziva i pigmenti.

Veziva i njihova primena. Neorganska veziva. Organska veziva (tutkalo, ulja, smole, voskovi). Emulziona veziva.

Razređivači i njihova upotreba.

Materijali za ubrzavanje sušenja (sikativi).

Gitovi i njihova primena.

Osnovni premazi i njihovo korišćenje u molersko-farbarskim radovima. Osnovni premaz zidne površine drveta, metala.

Pokrivni premazi.

Savremeni proizvodi hemijske industrije za bojenje. Mineralne boje, disperzione boje, lakovi. Emajl lakovi.

ALAT I PRIBOR ZA RAD (6)

Alat krupni i sitni. Četke i šajbne. Špahtle. Valjci. Razni drugi alati i pomagala. Posude za pripremu boja i rad.

Mašine za obradu površina i nanošenje boje.

Transportna sredstva u radionici ili na radilištu.

IZVORI OPASNOSTI I MERE ZAŠTITE NA RADU (14)

Osnovni izvori i uzroci opasnosti. Opasna zona.

Opasnosti od mehaničkih povreda. Mere i sredstva zaštite.

Opasnosti od električne struje. Mere i sredstva zaštite. Prva pomoć nastradalom od udara električne struje.

Opasnosti od požara. Mere i sredstva zaštite.

Opasnosti pri radu sa lako zapaljivim materijalima. Mere i sredstva zaštite.

Opasnosti pri radu sa otrovnim materijalima. Mere i sredstva zaštite.

Opasnosti pri radu sa materijalima koji deluju kao narkotici. Mere i sredstva zaštite.

Opasnosti pri radu na visini. Rad na lestvama i skelama. Mere i sredstva zaštite.

II razred

(2 časa nedeljno, 74 časa godišnje)

SISTEMATIZACIJA GRADIVA (2)

PODLOGE ZA BOJENJE (22)

Vrste podloga za bojenje. Mineralne podloge. Drvene podloge. Metalne podloge. Veštački materijali kao podloge. Podloge posebnog sastava.

Nove podloge za bojenje.

Svojstva podloga i priprema za nanošenje premaza.

Mehaničko i hemijsko čišćenje.

Popunjavanje pukotina na podlogama.

Zaglađivanje.

Stare podloge.

Uklanjanje starih premaza.

Izolacija, impregnacija i neutralizacija podloga.

Uklanjanje korozije.

Odmašćivanje.

Osnovni premazi na raznim vrstama podloga.

Priprema podloga za lakiranje.

BOJENJE POSNIM I DISPERZIVNIM BOJAMA (20)

Bojenje zidova i plafona.

Priprema zidova za bojenje. Malterisanje zidova. Malteri za malterisanje. Spravljanje maltera. Gletovanje. Uklanjanje stare boje i priprema zidova za nanošenje nove boje.

Toniranje i izvlačenje linija. Izrada moleraja valjcima i četkama.

Dekorativno malanje zidova pomoću šablona (mustre).

Ostale dekorativne tehnike.

Postupci pri izvođenju popravki moleraja. Uklanjanje fleka raznog porekla.

Kontrola kvaliteta izvedenih radova.

BOJENJE ULJANIM BOJAMA I LAKOVIMA (20)

Bojenje zidnih površina uljanim bojama i lakovima.

Priprema novih zidova za bojenje.

Priprema "starih" bojenih površina za nanošenje nove boje.

Bojenje stolarije i drugih predmeta od drveta.

Priprema površina za bojenje. Način uklanjanja "stare" boje i priprema površina za nanošenje nove boje.

Bojenje sa lakiranjem.

Bojenje metalnih površina.

Priprema površina za bojenje. Način uklanjanja "stare" boje i priprema površina za nanošenje nove boje. Nanošenje osnovnog zaštitnog premaza.

TAPETARSKI RADOVI (10)

Vrste tapeta. Tapeti od papira. Plastični i tkani tapeti. Ukrasne trake.

Alat i pribor za rad. Lepkovi. Način održavanja.

Priprema zidova za izvođenje tapetarskih radova.

Postupak postavljanja tapeta. Odmeravanje, način rezanja, ukrajanje i uklapanja "šara".

Postupak pripreme i nanošenje lepka.

Kvalitet izvedenih radova.

III razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

SISTEMATIZACIJA GRADIVA (4)

RAZNI MOLERSKO-FARBARSKI RADOVI (20)

Dekorativne tehnike rada (imitacija drveta, kamena).

Bojenje lamperije.

Bojenje i lakiranje raznih vrsta podova. Postupci i tehnike rada.

Bojenje i zaštita obloga od drveta (lamperije).

Bojenje raznih konstrukcionih i drugih građevinskih elemenata (bazeni, rezervoari, električni stubovi, čelične konstrukcije).

Kontrola kvaliteta izvedenih radova.

SANACIJE I REKONSTRUKCIJE (14)

Postupci uklanjanja vlage iz zidova.

Izvođenje naknadnih hidroizolacija. Pripremanje podloge za izvođenje novih dekoracija.

Popravke oštećenih premaza raznih vrsta, kao i moleraja.

Uklanjanje raznih fleka i druge vrste oštećenja.

Popravke grešaka u tapetarskim radovima.

GRAĐEVINSKE NORME (16)

Građevinske norme. Pojam i podela. Čitanje građevinskih normi i primena za obračune.

Radne norme. Norme učinka. Norme materijala. Individualne norme.

Predmer, predračun i obračun radova.

Specifikacija materijala.

Predmer. Način izrade predmera. Opisi.

Predračun. Jedinična cena. Cena pozicije rada. Cena objekta. Predračunski opisi radova.

Obračun izvršenog rada.

ORGANIZACIJA RADOVA (16)

Opšti pojmovi o organizaciji građevinskih radova.

Građevinsko poslovanje.

Proizvodna radna mesta na gradilištu.

Dokumentacija. Obračunska dokumentacija: radni nalog i obračunski nacrt. Tehnička dokumentacija: građevinski dnevnik, građevinska knjiga, knjiga situacije i inspekcijska knjiga. Magacinska dokumentacija: trebovanje, dostavnica, primka, skladišni izveštaj i revers.

Zanatska radnja. Osnivanje i vrste radnji. Proizvodna radna mesta. Dokumentacija, vrste i način vođenja.

Prava i obaveze radnika.

Racionalizacija. Pojam, stepen i vidovi racionalizacije. Racionalizacija radnih procesa i radnog mesta u radnom procesu.

Produktivnost. Pojam produktivnosti rada na gradilištu, u građevinskom preduzeću ili u zanatskoj radnji. Faktori produktivnosti.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)

Sadržaji ovog programa odabrani su tako da omoguće učenicima da upoznaju materijale koji se koriste u molersko-farbarskim radovima, faze, postupke i tehnike rada i da se osposobe da usvojena znanja koriste pri ostvarivanju praktične nastave, odnosno pri obavljanju poslova i radnih zadataka odabranog zanimanja, odnosno obrazovnog profila.

Program je sačinjen iz niza tematskih celina uz koje je dat orijentacioni broj časova za ostvarivanje. Pri izradi operativnog plana i programa rada, ako je potrebno, nastavnik može da odstupi od predviđenog redosleda u ostvarivanju pojedinih sadržaja, kao i da izvrši neophodne korekcije predviđenog broja časova za njihovu realizaciju.

Prilikom ostvarivanja tematske celine o premaznim sredstvima, ne treba učenike opterećivati hemijom i procesima proizvodnje boja, lakova i drugih materijala, već pažnju posvetiti njihovim fizičkim i hemijskim svojstvima, ponašanju u različitim uslovima i posebno primeni u izvođenju radova.

Navedene tehnike rada u okviru molersko-farbarske delatnosti treba objasniti tako da učenici nauče faze i postupke izvođenja, odgovarajuću primenu materijala i sredstava rada, principe i pravila kojih se moraju pridržavati ukoliko žele da ostvare potreban kvalitet.

Pri ostvarivanju tematske celine o uzrocima i izvorima opasnosti na radu, pored opštih, zajedničkih pitanja i problema, treba imati u vidu posebne zahteve obrazovnih profila i naročitu pažnju posvetiti obradi onih sadržaja koji objašnjavaju problematiku rada određenih zanimanja, lična sredstva zaštite, kao i mere i sredstva kojima se sprečava zagađivanje okoline otpadnim materijalom u toku izvođenja konkretnih radova.

Nastava se ostvaruje u specijalizovanoj učionici koja treba da bude opremljena potrebnim očiglednim sredstvima, uzorcima boja i drugog materijala. Ostvarivanje programa treba povezivati sa izučavanjem odgovarajućih sadržaja u drugim predmetima, a naročito likovnom obrazovanju i praktičnoj nastavi.

Pri ostvarivanju sadržaja ovog predmeta ne treba planirati domaće zadatke ni pismene provere znanja.

PRAKTIČNA NASTAVA

CILJ I ZADACI

Cilj ovog programa je da učenici ovladaju praktičnim znanjima, umenjima i veštinama i da se osposobe da samostalno i bezbedno obavljaju poslove i radne zadatke odabranog zanimanja, odnosno obrazovnog profila.

Zadaci programa su:

- upoznavanje poslova i radnih zadataka zanimanja, odnosno odgovarajućeg obrazovnog profila;

- upoznavanje materijala, alata i pribora za rad, i osposobljavanje učenika da ispravno rukuju sredstvima rada i da ih održavaju;

- povezivanje i primenjivanje znanja stečenih izučavanjem drugih stručnih predmeta;

- upoznavanje mera zaštite na radu i osposobljavanje učenika da ispravno primenjuju sredstva za ličnu zaštitu, kao i sredstva za zaštitu drugih radnika i okoline;

- ovladavanje procesom rada ponavljanjem radnih operacija i obavljanjem konkretnih poslova i radnih zadataka utvrđene složenosti za odgovarajuće zanimanje, odnosno obrazovni profil;

- sticanje i razvijanje radnih navika i radne discipline, kao osnove za uspešno obavljanje svih budućih radnih aktivnosti;

- sticanje samostalnosti i odgovornosti u obavljanju poslova i radnih zadataka, razvijanje i negovanje kritičkog odnosa prema svom i tuđem radu uz sagledavanje mesta i uloge odabranog zanimanja u okviru složenog procesa građenja i održavanja objekata;

- pripremanje učenika za usvajanje novih postupaka i tehnologija radi bržeg, lakšeg, ekonomičnog i kvalitetnog izvođenja radova;

- razvijanje i negovanje kod učenika interesovanja za problematiku ovog područja rada, podsticanje stručne radoznalosti, stvaralačkih sposobnosti i želje za napredovanjem i usavršavanjem u okviru svojih radnih aktivnosti.

SADRŽAJI PROGRAMA

I razred

(10 časova nedeljno, 370 časova godišnje)

Poslovi i radni zadaci molera.

Organizacija radnog mesta. Održavanje radnog mesta.

Materijal, alat i druga sredstva za rad.

Skladištenje materijala.

Održavanje materijala, alata i pribora za rad.

Pripremanje materijala za rad.

Izvođenje pripremnih molersko-farbarskih radova.

Pripremanje podloge za izvođenje molersko-farbarskih radova.

Mešanje boja.

Izvođenje jednostavnih molersko-farbarskih radova.

Čišćenje prostorija nakon obavljenih radova i uklanjanje otpadaka.

Uklanjanje stare boje sa zidova, drveta i metala.

Izvođenje drugih jednostavnih radova iz delokruga poslova i radnih zadataka obrazovnog profila.

Primena mera i sredstava zaštite na radu.

II razred

(14 časova nedeljno, 518 časova godišnje)

Pripremanje materijala, održavanje alata i drugog pribora za rad.

Pripremanje novih površina za bojenje.

Pripremanje podloga za bojenje. Priprema zidova. Gletovanje.

Bojenje zidova kaolinom u raznim tonovima.

Bojenje zidova disperzivnim bojama.

Bojenje "starih" zidnih površina. Uklanjanje "stare" boje i pripremanje površina za novo bojenje.

Ukrasno bojenje zidova. Upotreba šablona-mustri. Izvlačenje linija različitih debljina.

Popravke oštećenog moleraja. Uklanjanje fleka razne prirode.

Bojenje zidova, stolarije i metalnih površina uljanim bojama i lakovima.

Bojenje drvenih podova. Lakiranje parketa. Pripremanje podloge.

Pripremanje zidova za lepljenje tapeta.

Ukrajanje i postavljanje raznih vrsta tapeta. Nanošenje lepka na ukrojene tapete i oblaganje zidova.

Lepljenje ukrasnih lajsni.

Primena mera zaštite na radu i zaštitnih sredstava.

III razred

(14 časova nedeljno, 490 časova godišnje)

Organizacija i uređenje skladišta ili radilišta.

Organizacija rada na skelama.

Izrada specifikacije materijala.

Izvođenje raznih vrsta molerskih radova na novim i starim zidnim površinama.

Izvođenje raznih vrsta farbarskih radova na drvenim i metalnim elementima.

Ukrasno bojenje zidova.

Polaganje raznih vrsta tapeta.

Uklanjanje vlage iz zidova i izvođenje novih premaza.

Otklanjanje grešaka u obavljenim radovima. Popravke moleraja, tapetnih obloga, bojene stolarije i metalnih elemenata.

Izračunavanje pozicija molersko-farbarskih radova. Čitanje planova i izrada predmera, predračuna i obračuna izvedenih radova.

Primena mera i sredstava zaštite na radu.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)

Program je koncipiran tako da omogući učenicima da steknu potrebna praktična znanja, umenja i veštine prema zahtevima obrazovnog profila i da se osposobe da samostalno i bezbedno obavljaju poslove i radne zadatke odgovarajućeg zanimanja, obuhvaćenog Nomenklaturom.

Imajući u vidu psihofizičke mogućnosti učenika, kao i posebne oblike i metode rada i specifične uslove za ostvarivanje predviđenih sadržaja, u ovom programu nisu izdvojene tematske celine i nije predviđen broj časova za njihovu realizaciju. Program praktične nastave, odnosno operativno planiranje sadržaja ovog programa treba da bude u potpunoj korelaciji sa ostvarivanjem odgovarajućih tematskih celina programa tehnologija rada. Zato je neophodno da nastavnik praktične nastave prilikom određivanja konkretnih zadataka i planiranja vremena za izvršenje stalno sarađuje sa realizatorom programa tehnologija rada, odnosno da se u toku čitave školske godine ostvaruje neophodno usklađivanje redosleda, postupka i faza radova kao i vremena potrebnog za uspešno usvajanje predviđenih sadržaja.

U prvom razredu učenici treba da ovladaju rukovanjem alatom i priborom za rad, da savladaju osnovne jednostavne radne operacije, da nauče propise iz zaštite na radu i kako da ih primenjuju. U drugom razredu treba da se osposobe da kvalitetno obavljaju određene poslove i radne zadatke, prema uputstvima i pod kontrolom, da održavaju alat, pribor za rad i radno mesto, i samostalno primenjuju sredstva zaštite. U trećem razredu učenici treba da se osposobe da samostalno i bezbedno obavljaju sve poslove i radne zadatke zanimanja moler, da se osposobe da sračunavaju odgovarajuće pozicije radova, da izračunaju količine materijala, izvrše izbor odgovarajućih sredstava rada, utvrde cenu koštanja radova i potrebno vreme.

Prilikom ostvarivanja sadržaja ovog programa treba insistirati da učenici povezuju i primenjuju usvojena znanja iz stručnih teorijskih predmeta, a posebno onih koji obrađuju uže stručne sadržaje. Naročito treba obratiti pažnju na ostvarivanje sadržaja koji obuhvataju svojstva i ispravnu primenu određenih materijala, kao i zaštitu na radu, radi osposobljavanja učenika da ispravno primenjuju mere i sredstva za ličnu zaštitu i zaštitu drugih radnika i okoline.

Posebno treba insistirati da učenici, obavljajući poslove i radne zadatke odabranog zanimanja, odnosno obrazovnog profila, shvate značaj timskog rada pri izvođenju završnih radova, kao i neophodnost stalne saradnje sa stručnjacima istog ili drugog područja rada koji učestvuju u složenom procesu građenja i održavanja objekata.

Pri ostvarivanju praktične nastave učenike treba postupno i sistematski uvoditi u proces rada. Svaki postupak ili radnu operaciju treba detaljno objasniti, obrazložiti i praktično pokazati učenicima kako se radovi izvode. U zavisnosti od ličnih mogućnosti i sposobnosti obim i složenost svakog zadatka treba primeriti učenicima pojedinačno, pojedine postupke i radne operacije ponavljati sve dok ne postignu potrebnu spretnost i određeni kvalitet, ne zahtevati da urade ono što oni ne mogu da ostvare ili što može da ugrozi bezbednost i njihovu i drugih učesnika u toku rada. Naročito na početku ostvarivanja programa ne treba im davati složene, komplikovane zadatke, a posebno ne one poslove gde se primenjuju sredstva rada ili materijali koji mogu da ugroze zdravlje ili život.

Pri vrednovanju postignutih rezultata treba uzimati u obzir koliko je učenik osposobljen da samostalno i bezbedno obavlja određene poslove i radne zadatke, a isto tako i njegov ukupan odnos prema radu, kakvu je radnu disciplinu pokazao, da li je poštovao utvrđene dogovore i rokove.

Obrazovni profil: PODOPOLAGAČ

CRTANJE I SLIKANJE

Program je identičan sa programom ovog predmeta za obrazovni profil moler.

GRAĐEVINSKI OBJEKTI I MATERIJALI

Program je identičan sa programom ovog predmeta za obrazovni profil moler.

ČITANJE PLANOVA

Program je identičan sa programom ovog predmeta za obrazovni profil moler.

TEHNOLOGIJA RADA

CILJ I ZADACI

Cilj ovog programa je da se učenicima omogući da upoznaju podne konstrukcije, način izvođenja i održavanja podnih obloga i da se osposobe da usvojena znanja pravilno primenjuju u ostvarivanju poslova i radnih zadataka utvrđene kategorije složenosti obrazovnog profila podopolagač.

Zadaci programa su:

- upoznavanje materijala koji se koriste u izvođenju podopolagačkih radova, njihovih svojstava i načina primene;

- upoznavanje svojstva i načina izvođenja raznih vrsta podloga za polaganje podova;

- upoznavanje alata, mehanizovanih sredstava i pribora za rad, kako se ispravno upotrebljavaju i održavaju;

- osposobljavanje učenika da povezuju i primenjuju usvojena znanja iz drugih stručnih predmeta;

- sticanje teorijskih znanja potrebnih za ostvarivanje praktične nastave radi osposobljavanja za uspešno uključivanje u rad.

SADRŽAJI PROGRAMA

I razred

(2 časa nedeljno, 74 časa godišnje)

UVOD (4)

Upoznavanje nastavnog programa. Način ostvarivanja.

Udžbenik i druga stručna literatura.

Podopolagački radovi.

Poslovi i radni zadaci obrazovnog profila.

Radno mesto. Organizacija. Radna disciplina.

PODOPOLAGAČKI RADOVI (16)

Podovi i njihovo izvođenje u okviru završnih radova u građevinarstvu.

Podovi u objektu i podovi van objekta.

Vrste podova prema materijalima i načinu izvođenja.

Materijali za izradu podova.

Alat, mehanizovana sredstva i pribor za rad.

PODOVI VAN OBJEKTA (22)

Podovi na terenu. Pešačke staze i prilazi objektima.

Podloge. Materijali i način izvođenja.

Podovi od opeke, kamenih ploča, betonskih ploča.

Livene betonske staze.

Asfaltne obloge.

Izvođenje i održavanje podova van objekta.

PODOVI U GRAĐEVINSKOM OBJEKTU (18)

Vrste podova u zavisnosti od namene prostorije. Materijali za izradu podova u zgradama. Svojstva materijala.

Topli, polutopli i hladni podovi.

Podovi sa spojnicama i bez spojnica.

Podovi otporni na habanje. Podovi otporni na hemijske uticaje.

IZVORI OPASNOSTI I MERE ZAŠTITE NA RADU (14)

Osnovni izvori i uzroci opasnost. Opasna zona.

Opasnosti od mehaničkih povreda. Mere i sredstva zaštite.

Opasnosti od električne struje. Mere i sredstva zaštite. Prva pomoć nastradalom od udara električne struje.

Opasnosti od požara. Mere i sredstva zaštite.

Opasnosti pri radu sa lako zapaljivim materijalima. Mere i sredstva zaštite.

Opasnosti pri radu sa otrovnim materijalima. Mere i sredstva zaštite.

Opasnosti pri radu sa materijalima koji deluju kao narkotici. Mere i sredstva zaštite.

Opasnosti pri radu na visini. Rad na lestvama i skelama. Mere i sredstva zaštite.

II razred

(2 časa nedeljno, 74 časa godišnje)

SISTEMATIZACIJA GRADIVA (4)

KONSTRUKCIJA PODOVA (20)

Slojevi podne konstrukcije.

Podovi na tlu (podrum ili prizemlje). Podne podloge. Zaštita od vlage. Materijali za izvođenje podnih obloga. Način izvođenja podova i njihovo održavanje.

Podovi na međuspratnim konstrukcijama. Podne podloge u zavisnosti od vrste tavanice. Materijali i način izvođenja. Podne obloge u zavisnosti od namene prostorije i drugih zahteva (estetika, lako održavanje, posebni zahtevi).

PODOVI OD DRVETA (22)

Drvo kao materijal za izvođenje podova. Pod od dasaka. Brodski pod.

Podovi od parketa. Klasični parket, lamel parket, mozaik parket. Vrste drveta. Dimenzije. Slojevi poda.

Podloge za izvođenje podova od drveta. Podloge za daščane podove. Podloge za parket. Termička i zvučna izolacija.

Način izvođenja podova od drveta. Finalna obrada ugrađenih podova. Čišćenje mašinom i ručno. Farbanje i lakiranje.

Dekorativni podovi od drvenih oblica.

Održavanje i popravka drvenih podova u eksploataciji. Demontaža oštećenih delova, popravka oštećene podloge i rekonstrukcija podova.

PODOVI OD PLASTIČNIH MASA (14)

Vinaz, vinfleks, guma. Svojstva materijala i dimenzije elemenata za oblaganje.

Podloge. Materijali i način izrade.

Termička i zvučna izolacija. Materijali i način izrade.

Način izvođenja podova. Finalna obrada.

Održavanje podova u eksploataciji.

Liveni podovi. Materijal i način izrade.

"Podovi iz konzerve". Svojstva i način izvođenja.

TKANE PODNE OBLOGE (14)

Tapison, itison, tafting.

Podloge. Materijali i način izrade.

Termička i zvučna izolacija.

Način polaganja tkanih podnih obloga. Vezivna sredstva.

Održavanje podova od tkanih obloga. Rekonstrukcija oštećenih podova.

III razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

SISTEMATIZACIJA GRADIVA (4)

OSTALI PODOVI (20)

Podovi u sanitarnim čvorovima. Vrste obloga. Vrste i način izvođenja podnih podloga. Izolacije protiv vlage.

Podovi na otvorenim delovima objekta. Ravni krovovi i terase. Podne obloge. Izolacije.

Podovi u industrijskim objektima. Podne podloge. Toplotna i zvučna izolacija. Izolacija od vlage. Podne obloge. Svojstva i način izvođenja.

Podovi u poljoprivrednim objektima. Podne podloge. Toplotna i zvučna izolacija. Izolacija od vlage. Podne obloge. Svojstva i način izvođenja.

SANACIJE I REKONSTRUKCIJE (14)

Oštećenja raznih vrsta podnih obloga.

Utvrđivanje vrste oštećenja.

Vrste radova na otklanjanju grešaka i oštećenja raznih vrsta podnih obloga.

GRAĐEVINSKE NORME (16)

Građevinske norme. Pojam i podela. Čitanje građevinskih normi i primena za obračune.

Radne norme. Norme učinka. Norme materijala. Individualne norme.

Predmer, predračun i obračun radova.

Specifikacija materijala.

Predmer. Način izrade predmera. Opisi.

Predračun. Jedinična cena. Cena pozicije rada. Cena objekta. Predračunski opisi radova.

Obračun izvršenog rada.

ORGANIZACIJA RADOVA (16)

Opšti pojmovi o organizaciji građevinskih radova.

Građevinsko poslovanje.

Proizvodna radna mesta na gradilištu.

Dokumentacija. Obračunska dokumentacija: radni nalog i obračunski nacrt. Tehnička dokumentacija: građevinski dnevnik, građevinska knjiga, knjiga situacije i inspekcijska knjiga. Magacinska dokumentacija: trebovanje, dostavnica, primka, skladišni izveštaj i revers.

Zanatska radnja. Osnivanje i vrste radnji. Proizvodna radna mesta. Dokumentacija, vrste i način vođenja.

Prava i obaveze radnika.

Racionalizacija. Pojam, stepen i vidovi racionalizacije. Racionalizacija radnih procesa i radnog mesta u radnom procesu.

Produktivnost. Pojam produktivnosti rada na gradilištu, u građevinskom preduzeću ili u zanatskoj radnji. Faktori produktivnosti.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)

Ovaj program namenjen obrazovnom profilu podopolagač treba da omogući učenicima da steknu potrebna teorijska znanja o materijalima i načinu izvođenja podova da bi se osposobili za samostalno i kvalitetno izvođenje radova odabranog zanimanja.

Program je sačinjen iz niza tematskih celina uz koje je dat orijentacioni broj časova za ostvarivanje. Pri izradi operativnog plana i programa rada, ako je potrebno, nastavnik može da odstupi od predviđenog redosleda u ostvarivanju pojedinih sadržaja, kao i da izvrši neophodne korekcije predviđenog broja časova za njihovu realizaciju.

Nastavu treba ostvarivati u specijalizovanoj učionici opremljenoj propisanim očiglednim sredstvima, slikama, crtežima, modelima, prospektima.

Predviđene tematske celine treba objašnjavati tako da učenici nauče faze i postupke izvođenja raznih vrsta podova, odgovarajuću primenu materijala i sredstava rada, principe i pravila kojih se moraju pridržavati ukoliko žele da ostvare potreban kvalitet. Nastavnik treba da se trudi da svaku tematsku celinu jasno obrazloži i posebno ukaže na posledice koje nastupaju ako radovi nisu izvedeni po propisima ili onako kako je ugovoreno.

Pri ostvarivanju tematske celine o uzrocima i izvorima opasnosti na radu, pored opštih, zajedničkih pitanja i problema, treba imati u vidu posebne zahteve obrazovnih profila i naročitu pažnju posvetiti obradi onih sadržaja koji objašnjavaju problematiku rada ovog zanimanja, lična sredstva zaštite, kao i mere i sredstva kojima se sprečava zagađivanje okoline otpadnim materijalom u toku izvođenja konkretnih radova.

U toku školske godine bilo bi dobro da se organizuju posete izložbama ili sajmu građevinskog materijala i opreme, kao i pojedinim građevinskim preduzećima i gradilištima gde su ovi radovi u toku, da učenici vide razne faze izvođenja podova, podnih obloga i izolacija, posebno kada se radi o specifičnim podovima koji se ređe sreću u praksi.

Prilikom ostvarivanja programa sadržaje treba povezivati sa obradom odgovarajućih tematskih celina u drugim predmetima. Korelacija treba da bude posebno ostvarena sa praktičnom nastavom.

U toku ostvarivanja programa ne treba planirati posebne domaće zadatke ni izradu grafičkih radova.

PRAKTIČNA NASTAVA

CILJ I ZADACI

Cilj ovog programa je da učenici ovladaju praktičnim znanjima, umenjima i veštinama i da se osposobe da samostalno i bezbedno obavljaju poslove i radne zadatke odabranog zanimanja, odnosno obrazovnog profila.

Zadaci programa su:

- upoznavanje poslova i radnih zadataka zanimanja, odnosno odgovarajućeg obrazovnog profila;

- upoznavanje materijala, alata i pribora za rad i osposobljavanje učenika da ispravno rukuju sredstvima rada i da ih održavaju;

- povezivanje i primenjivanje znanja stečenih izučavanjem drugih stručnih predmeta;

- upoznavanje mera zaštite na radu i osposobljavanje učenika da ispravno primenjuju sredstva za ličnu zaštitu, kao i sredstva za zaštitu drugih radnika i okoline;

- ovladavanje procesom rada ponavljanjem radnih operacija i obavljanjem konkretnih poslova i radnih zadataka utvrđene složenosti za odgovarajuće zanimanje, odnosno obrazovni profil;

- sticanje i razvijanje radnih navika i radne discipline, kao osnove za uspešno obavljanje svih budućih radnih aktivnosti;

- sticanje samostalnosti i odgovornosti u obavljanju poslova i radnih zadataka, razvijanje i negovanje kritičkog odnosa prema svom i tuđem radu uz sagledavanje mesta i uloge odabranog zanimanja u okviru složenog procesa građenja i održavanja objekata;

- pripremanje učenika za usvajanje novih postupaka i tehnologija radi bržeg, lakšeg, ekonomičnog i kvalitetnog izvođenja radova;

- razvijanje i negovanje kod učenika interesovanja za problematiku ovog područja rada, podsticanje stručne radoznalosti, stvaralačkih sposobnosti i želje za napredovanjem i usavršavanjem u okviru svojih radnih aktivnosti.

SADRŽAJI PROGRAMA

I razred

(10 časova nedeljno, 370 časova godišnje)

Poslovi i radni zadaci zanimanja podopolagač.

Organizacija radnog mesta. Održavanje radnog mesta.

Materijal, alat i druga sredstva rada.

Skladištenje materijala. Održavanje materijala, alata i drugog pribora za rad.

Pripremanje materijala.

Izvođenje pripremnih radova. Priprema podloga za polaganje podova.

Izvođenje jednostavnih radnih operacija pri polaganju raznih vrsta podova.

Čišćenje prostorija nakon obavljenih radova i uklanjanje otpadaka.

Demontaža i uklanjanje starih i dotrajalih podnih obloga.

Izvođenje drugih jednostavnih poslova i radnih zadataka iz delokruga podopolagača.

Primena mera i sredstava zaštite na radu.

II razred

(14 časova nedeljno, 518 časova godišnje)

Organizacija i uređenje skladišta ili radilišta.

Transport i skladištenje materijala.

Pripremanje materijala, održavanje alata i drugih sredstava za rad.

Pripremanje raznih vrsta podloga za podove.

Izvođenje raznih vrsta izolacije.

Polaganje podnih obloga od raznih materijala.

Izvođenje podloga i podnih obloga van objekta.

Izvođenje podloga i podnih obloga u građevinskom objektu.

Izvođenje pripremnih radova za polaganje podova od drveta. Polaganje drvenih podnih obloga.

Izvođenje pripremnih radova za polaganje podova od vinil-azbestnih proizvoda. Polaganje podnih obloga od vinil-azbesta.

Izvođenje pripremnih radova za polaganje podova od tkanina. Polaganje tkanih podnih obloga.

Postavljanje ivičnih elemenata za razne vrste podnih obloga.

Završna obrada raznih vrsta podova.

Primena mera i sredstava zaštite na radu.

III razred

(14 časova nedeljno, 490 časova godišnje)

Organizacija i uređenje skladišta ili radilišta.

Izrada specifikacije materijala.

Izvođenje raznih vrsta podopolagačkih radova na novim i starim podlogama.

Uklanjanje vlage iz zidova i podnih podloga. Izvođenje novih hidroizolacija i podnih konstrukcija.

Radovi na održavanju podova u eksploataciji. Zamena oštećenih delova. Demontaža i rekonstrukcija oštećenih podnih površina.

Otklanjanje grešaka u obavljenim radovima. Utvrđivanje propusta u radu i popravke loše izvedenih podnih konstrukcija.

Izrada podloga i podnih obloga u industrijskim objektima.

Izrada podloga i podnih obloga u poljoprivrednim objektima.

Izvođenje podloga i podnih obloga na otvorenim delovima objekta. Obezbeđenje termičke i zvučne zaštite.

Radovi na sanacijama i rekonstrukcijama raznih vrsta podova.

Izračunavanje pozicija podopolagačkih radova. Čitanje planova i izrada predmera, predračuna i obračuna izvedenih radova.

Izvođenje svih navedenih vrsta radova i radnih postupaka, kao i drugih poslova i zadataka treće kategorije složenosti u skladu sa zahtevima i uslovima rada.

Primena mera i sredstava zaštite na radu.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)

Ovaj program je koncipiran tako da omogući učenicima da steknu potrebna praktična znanja, umenja i veštine prema zahtevima obrazovnog profila, odnosno da se osposobe da samostalno i bezbedno obavljaju poslove i radne zadatke odgovarajućeg zanimanja, obuhvaćenog Nomenklaturom.

Imajući u vidu psihofizičke mogućnosti učenika, kao i posebne oblike i metode rada i specifične uslove za ostvarivanje predviđenih sadržaja, u ovom programu nisu izdvojene tematske celine i nije predviđen broj časova za njihovu realizaciju. Program praktične nastave, odnosno operativno planiranje sadržaja ovog programa treba da bude u potpunoj korelaciji sa ostvarivanjem odgovarajućih tematskih celina programa tehnologija rada. Zato je neophodno, da nastavnik praktične nastave prilikom određivanja konkretnih zadataka i planiranja vremena za izvršenje stalno sarađuje sa realizatorom programa tehnologija rada, odnosno da se u toku čitave školske godine ostvaruje neophodno usklađivanje redosleda, postupaka i faza radova kao i vremena potrebnog za uspešno usvajanje predviđenih sadržaja.

U prvom razredu učenici treba da ovladaju rukovanjem alatom i priborom za rad, da savladaju osnovne jednostavne radne operacije, da nauče propise iz zaštite na radu i kako da ih primenjuju. U drugom razredu treba da se osposobe da kvalitetno obavljaju određene poslove i radne zadatke, prema uputstvima i pod kontrolom, da održavaju alat, pribor za rad i radno mesto, i samostalno primenjuju sredstva zaštite. U trećem razredu učenici treba da se osposobe da samostalno i bezbedno obavljaju sve poslove i radne zadatke zanimanja podopolagač, da se osposobe da sračunavaju odgovarajuće pozicije radova, da izračunaju količine materijala, izvrše izbor odgovarajućih sredstava rada, utvrde cenu koštanja radova i potrebno vreme.

Prilikom ostvarivanja sadržaja ovog programa treba insistirati da učenici povezuju i primenjuju usvojena znanja iz stručnih teorijskih predmeta, a posebno onih koji obrađuju uže stručne sadržaje. Naročito treba obratiti pažnju na ostvarivanje sadržaja koji obuhvataju svojstva i ispravnu primenu određenih materijala, alata, mehanizovanih sredstava i drugih pribora, kao i zaštitu na radu, radi osposobljavanja učenika da ispravno primenjuju mere i sredstva za ličnu zaštitu i zaštitu drugih radnika i okoline.

Posebno treba insistirati da učenici, obavljajući poslove i radne zadatke odabranog zanimanja, odnosno obrazovnog profila, shvate značaj timskog rada pri izvođenju završnih radova, kao i neophodnost stalne saradnje sa stručnjacima istog ili drugog područja rada koji učestvuju u složenom procesu građenja i održavanja objekata.

Pri ostvarivanju praktične nastave učenike treba postupno sistematski uvoditi u proces rada. Svaki postupak ili radnu operaciju treba detaljno objasniti, obrazložiti i praktično pokazati učenicima kako se radovi izvode. U zavisnosti od ličnih mogućnosti i sposobnosti, obim i složenost svakog zadatka treba primeriti učenicima pojedinačno, pojedine postupke i radne operacije ponavljati sve dok ne postignu potrebnu spretnost i određeni kvalitet, ne zahtevati da urade ono što oni ne mogu da ostvare ili što može da ugrozi bezbednost i njihovu i drugih učesnika u toku rada. Naročito na početku ostvarivanja programa ne treba im davati složene, komplikovane zadatke, a posebno ne one poslove gde se primenjuju sredstva rada ili materijali koji mogu da ugroze zdravlje ili život.

Pri vrednovanju postignutih rezultata treba uzimati u obzir koliko je učenik osposobljen da samostalno i bezbedno obavlja određene poslove i radne zadatke, a isto tako i njegov ukupan odnos prema radu, kakvu je radnu disciplinu pokazao, da li je poštovao utvrđene dogovore i rokove.

ZAVRŠNI ISPIT

Završnim ispitom proverava se da li je učenik osposobljen da samostalno, stručno i bezbedno obavlja poslove i radne zadatke zanimanja obuhvaćenog odgovarajućim obrazovnim profilom.

Završni ispit sastoji se iz:

1. praktičnog rada i

2. usmene provere znanja.

1. PRAKTIČNI RAD

Sadržaji praktičnog rada definišu se prema zahtevima obrazovnog profila podopolagača iz sledećih oblasti:

- izrada podloga i polaganje raznih vrsta podnih obloga u objektima;

- rekonstrukcija postojećih oštećenih podloga i podova.

Zadaci za praktični rad treba da budu jasno formulisani, primereni zahtevima obrazovnih profila i vremenu za izvršavanje.

Pre izrade praktičnog rada, učenik je dužan da sačini plan rada u pismenoj formi. Plan obavezno treba da sadrži: zadatak, faze i radne operacije, metode i postupke, sredstva rada, potreban materijal i literaturu.

Praktični rad se ostvaruje na gradilištu ili u samostalnoj zanatskoj radnji.

2. USMENA PROVERA ZNANJA

Tokom izrade praktičnog rada i usmene provere znanja učenik daje potrebna objašnjenja o načinu izvođenja radova, postupcima i radnim operacijama, materijalu i upotrebi odgovarajućeg alata i drugog pribora za rad, kao i odgovore na druga pitanja članova komisije, koja se odnose na obavljeni zadatak.

Za vrednovanje rezultata završnog ispita treba imati u vidu naročito:

- opštu pripremljenost kandidata da samostalno primenjuje stečena znanja, umenja i veštine;

- kakvu je sposobnost, spretnost, urednost i radnu disciplinu pokazao;

- u kolikoj je meri pokazao smisao za racionalnu organizaciju posla, postupke i radne operacije, upotrebu odgovarajućeg alata i drugih sredstava rada, utvrđivanje potrebne količine materijala;

- kakve je rezultate i kvalitet rada ostvario.

Područje rada: GEODEZIJA I GRAĐEVINARSTVO

Obrazovni profil: VODOINSTALATER

TEHNIČKO CRTANJE SA NACRTNOM GEOMETRIJOM

CILJ I ZADACI

Cilj ovog programa je da učenici steknu osnovna opštestručna znanja neophodna za uspešno ovladavanje sadržajima drugih stručnih predmeta i da se osposobe da koriste tehnički crtež kao osnovno sredstvo za sporazumevanje u struci.

Zadaci ovog programa su:

- razvijanje sposobnosti percepcije prostora i logičkog načina zaključivanja;

- osposobljavanje učenika da oblike i predmete iz prostora prikazuju crtežima u ravni, kao i da na osnovu crteža i drugih neophodnih podataka formiraju prostornu predstavu o projektovanim oblicima;

- upoznavanje elemenata i pravila tehničkog izražavanja crtežom u odgovarajućim razmerama;

- upoznavanje načina grafičkog prikazivanja objekata u projekcijama, oznaka građevinskih elemenata, materijala, opreme, sanitarnih uređaja, vodovodnih, kanalizacionih i drugih instalacija;

- upoznavanje načina obrade pojedinih grafičkih priloga, njihovog sadržaja, dimenzija, kota i drugih neophodnih podataka, kao i razmere u kojima se crtaju;

- razvijanje kod učenika shvatanja o neophodnosti urednog i preciznog grafičkog izražavanja, kao uslova za uspešnu realizaciju projektovanog rešenja.

SADRŽAJI PROGRAMA

I razred

(3 časa nedeljno, 111 časova godišnje)

TEHNIČKO CRTANJE (2)

Zadatak tehničkog crtanja.

Materijali i pribor za rad. Vrste papira. Mine, lenjiri, šestari. Vrste tehničkih crteža. Formati. Oprema crteža.

1. Vežba (6)

Crtanje pravih linija različitih debljina, punih i isprekidanih, njihovo spajanje i ukrštanje. Šrafiranje.

2. Vežba (6)

Crtanje krivih linija šestarom. Spajanje pravih i krivih linija.

3. Vežba (4)

Crtanje osnovnih geometrijskih konstrukcija (paralele, normale, simetrale duži i ugla).

4. Vežba (4)

Konstrukcije pravilnih mnogouglova i elipse.

5. Vežba (8)

Konstrukcije geometrijskih tela (prizma, piramida, valjak, kupa). Razvijanje mreže i izrada modela od kartona.

NACRTNA GEOMETRIJA

Pojam i vrste projekcija (2)

Ortogonalna projekcija. Kosa projekcija.

Ortogonalna projekcija (6)

Koordinatni trijedar.

Projekcije tačke.

Prava. Duž. Ravni geometrijski likovi. Opšti i specijalni položaji.

1. Vežba (10)

Crtanje pravih, duži i ravnih geometrijskih likova u opštem i specijalnom položaju.

Geometrijska tela (10)

Projekcije pravilnih pravih geometrijskih tela sa bazisima paralelnim projekcijskim ravnima. Projekcije pravilnih pravih geometrijskih tela sa bazisima u projekcijskim ravnima.

2. Vežba (16)

Crtanje pravilnih pravih geometrijskih tela sa bazisima paralelnim projekcijskim ravnima i sa bazisima u projekcijskim ravnima.

II razred

(2 časa nedeljno, 74 časa godišnje)

NACRTNA GEOMETRIJA

Obnavljanje gradiva (4)

Geometrijski likovi u opštim i specijalnim položajima.

Rotacija i transformacija (4)

Određivanje pravih veličina duži i njihovih nagibnih uglova prema projekcijskim ravnima.

1. Vežba (4)

Određivanje pravih veličina duži i uglova rotacijom i transformacijom.

Ravan (4)

Pojam ravni. Tragovi ravni. Ravan u proizvoljnom položaju. Specijalni položaj ravni. Obaranje ravni.

1. Vežba (4)

Crtanje ravni u opštem i specijalnom položaju. Geometrijski likovi u ravni.

Kosa projekcija (6)

Aksonometrija. Izometrija.

1. Vežba (6)

Crtanje elemenata (građevinski i drugi detalji) u aksonometriji i izometriji.

GRAĐEVINSKI PLANOVI (10)

Projektni elaborat. Sadržaj.

Vrste planova. Sadržaj i razmere. Osnova, presek, izgled, situacija.

Grafički prilozi kao podloga za realizaciju građevinskih i instalaterskih radova.

1. Vežba (4)

Razmere crteža. Vrste razmere. Razmernici. Primena razmere na crtežu.

2. Vežba (4)

Kotiranje crteža. Vrste kotnih linija. Pravila za kotiranje.

3. Vežba (6)

Oznake u planovima.

Oznake materijala, nameštaja i opreme.

Iscrtavanje oznaka u tabelama.

4. Vežba (14)

Oznake u planovima.

Oznake sanitarnih uređaja i vodovodnih i kanalizacionih instalacija. Iscrtavanje cevi i fasonskih delova vodovodnih i kanalizacionih instalacija priborom u razmeri.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUSTVO)

Ovaj program treba da omogući učenicima da steknu osnovna znanja o grafičkom načinu izražavanja tehničkim crtežima i prikazivanju elemenata u projekcijama. Sadržaji su odabrani tako da učenike osposobe da ispravno tumače i "čitaju" skice i druge crteže, što treba da im omogući uspešno ostvarivanje poslova i radnih zadataka, a takođe i neophodno komuniciranje sa stručnjacima istog ili drugog područja rada.

Program je koncipiran tako da sadrži tri segmenta: elemente tehničkog crtanja, nacrtnu geometriju i građevinske planove. Uz svaku tematsku celinu predviđene su grafičke vežbe i dat je orijentacioni broj časova za ostvarivanje odgovarajućih sadržaja. U zavisnosti od realnih potreba i individualnih mogućnosti učenika, nastavnik može da odstupi od predviđenog redosleda tematskih celina ili vežbi prilikom planiranja obima i načina obrade pojedinih sadržaja, kao i da izvrši neophodne korekcije predloženog broja časova za ostvarivanje.

Tehničko crtanje treba ostvarivati pažljivo odabranim, tematski određenim i dobro odmerenim grafičkim vežbama. Zadaci za vežbe treba da budu primereni mogućnostima i potrebama učenika. Treba insistirati da crteži budu precizni, tačno kotirani i obeleženi sa razumevanjem. Ne treba postavljati visoke zahteve kada je u pitanju kvalitet grafičke obrade ili ispisivanje brojeva i slova. Crteži se rade isključivo u olovci na odgovarajućoj hartiji.

Pri ostvarivanju sadržaja programa koji obuhvata nacrtnu geometriju treba imati u vidu psihofizičke mogućnosti učenika i njihove realne mogućnosti, kao i potrebe i zahteve obrazovnog profila. Treba uvek imati u vidu osnovni cilj predmeta a to je da učenici ovladaju prostorom i nauče da "čitaju" projekcije. Prilikom obrade svake tematske celine nove sadržaje treba nadovezivati na već usvojena znanja, i stalno podsticati učenike da povezuju poznato sa nepoznatim, kako bi sa razumevanjem donosili odgovarajuće zaključke i aktivno učestvovali u rešavanju zadataka.

Sadržaji ovog dela programa ostvaruju se isključivo grafičkom metodom, što podrazumeva korektno prikazan crtež na tabli i priborom u odgovarajućoj razmeri crtane zadatke koje učenici samostalno rade na listovima. Unapred pripremljeni crteži mogu se prikazati preko grafoskopa, ali se u tim slučajevima mora posebno objašnjavati svaka etapa u njihovom nastajanju, kao bi učenici mogli da prate postupak u rešavanju zadataka, od postavke do konačnog oblika.

S obzirom na teškoće koje mogu da nastupe u ostvarivanju ovog dela programa, zbog nedovoljno razvijene sposobnosti učenika da prostorne oblike prikazuju u jednoj ravni, sve zadatke treba rešavati isključivo u prvom oktantu.

Naročitu pažnju treba posvetiti obradi tematske celine kosa projekcija i iscrtavanju građevinskih elemenata i drugih oblika, primenom pravila aksonometrije i izometrije. Učenike treba postupno osposobljavati da umesto često nepreciznih i nejasnih usmenih objašnjenja u komuniciranju koriste jasan i precizan crtež.

Tematske celine koje se obrađuju u okviru dela programa nacrtna geometrija treba povezivati sa ostvarivanjem programa tehničko crtanje, što podrazumeva uvek korišćenje odgovarajućeg pribora za rad i primenu pravila za izradu tehničkih crteža.

Ostvarivanje sadržaja građevinski planovi treba da omogući učenicima da nauče da ispravno tumače i "čitaju" grafičke priloge tehničke dokumentacije i prikazane elemente (dimenzije, elementi konstrukcije, oznake materijala, instalacije vodovoda i kanalizacije). Obim i sadržaj vežbi treba primeriti zahtevima obrazovnog profila. Ove vežbe učenici rade u olovci na hameru uz primenu odgovarajućih šablona (za određene vrste razmera), drvenih bojica za gvozdeno-livene, keramičke i druge vrste cevi.

Učenici rade grafičke vežbe isključivo u školi na časovima vežbanja, pod kontrolom i uz neophodnu, stalnu pomoć nastavnika. Svaki crtež treba oceniti, napisati zapažanja i ukazati na greške da ih učenici ne bi ponavljali.

Nastava se ostvaruje u specijalizovanoj učionici, koja treba da bude opremljena propisanim nastavnim sredstvima. U toku ostvarivanja programa neophodno je stalno koristiti odgovarajuće modele (geometrijska tela, ortogonalni trijedar, ravni i ravni likovi), projekte građevinskih objekata, slike i druge grafičke priloge.

U toku ostvarivanja ovog programa ne treba planirati domaće zadatke ni grafičke radove.

Ocenjivanje učenika treba obavljati sistematski u toku školske godine. Pored ocena dobijenih na grafičkim vežbama i usmenim odgovorima, treba uzimati u obzir koliko je učenik osposobljen da primenjuje usvojena znanja, kakav je odnos imao prema radu, izvršavanju radnih obaveza i poštovanju utvrđenih rokova.

GRAĐEVINSKI OBJEKTI I MATERIJALI

CILJ I ZADACI

Cilj ovog programa je da učenici steknu osnovna znanja o građevinarstvu kao privrednoj grani i građevinskim objektima kao finalnim proizvodima u ovom području rada, da na jednostavan, sistematičan i pristupačan način upoznaju građevinske objekte kao sklopove konstrukcionih delova određenih funkcionalnih i estetskih kvaliteta i da se osposobe da primenjuju usvojena znanja prilikom izučavanja sadržaja drugih stručnih predmeta, posebno tehnologije rada i praktične nastave, kao i pri obavljanju poslova i radnih zadataka odabranog zanimanja.

Zadaci programa su.

- upoznavanje građevinarstva kao privredne delatnosti koja obuhvata projektovanje, izgradnju i održavanje objekata;

- upoznavanje vrsta objekata kao finalnih proizvoda u građevinarstvu;

- upoznavanje faza i postupaka u procesu realizacije građevinskih objekata, kao i vrsta i redosleda izvođenja radova;

- upoznavanje konstruktivnih elemenata zgrade i drugih objekata, njihovih oblika i dimenzija i funkcija koje imaju u sklopu;

- uočavanje i razumevanje značaja kvalitetnog izvođenja svih pojedinačnih radova, njihove međusobne povezanosti i zavisnosti kako u fazi izgradnje objekata tako i u vreme održavanja;

- upoznavanje osnovnih svojstava građevinskog materijala i njegove primene u izvođenju osnovnih, završnih, instalaterskih i drugih radova na objektima;

- osposobljavanje učenika da grafički prikazuju elemente objekata u projekcijama i da "čitaju" crteže koji prikazuju građevinske objekte ili njihove delove, vodovodne i kanalizacione instalacije;

- razvijanje logičkog načina mišljenja i rasuđivanja ukazivanjem na posledice koje nastaju zbog loše oblikovanih ili nestručno izvedenih konstrukcionih rešenja;

- razvijanje interesovanja za budući poziv.

SADRŽAJI PROGRAMA

II razred

(4 časa nedeljno, 148 časova godišnje)

SADRŽAJ I ZADATAK PREDMETA (2)

GRAĐEVINARSTVO KAO PRIVREDNA DELATNOST (6)

Područja i faze građevinske proizvodnje.

Industrija građevinskog materijala.

Grane u građevinarstvu. Visokogradnja, niskogradnja, hidrogradnja.

Objekti visokogradnje. Stambene zgrade. Objekti društvenog standarda. Privredni objekti. Specijalni objekti.

Objekti niskogradnje i hidrogradnje.

Snabdevanje vodom. Odvođenje otpadnih i atmosferskih voda.

POSTUPCI I FAZE U REALIZACIJI GRAĐEVINSKIH OBJEKATA (8)

Projektovanje. Vrste projekata.

Priprema za građenje.

Učesnici u realizaciji građevinskih objekata.

Radovi na izgradnji objekata. Geodetski radovi. Zemljani radovi. Osnovni, grubi građevinski radovi. Završni, zanatski radovi. Instalaterski radovi.

Gradilište.

Građevinska mehanizacija.

SISTEMI U GRAĐENJU OBJEKATA (8)

Tradicionalna gradnja.

Progresivno (unapređeno) i polumontažno građenje. Prefabrikacija i montažno građenje objekata.

Konstrukcioni sistemi: linijski, površinski i prostorno-površinski.

ZGRADA I NJENI DELOVI (10)

Građevinski objekat kao celina u prostoru. Zgrade. Podela zgrada.

Elementi zgrade. Nazivi elemenata. Podela prema položaju i funkciji.

Noseći elementi. Nenoseći elementi. Elementi obrade. Elementi opreme.

Podela zgrada prema načinu prenošenja tereta.

Instalaterski radovi.

VERTIKALNI KONSTRUKTIVNI (NOSEĆI) ELEMENTI (30)

Zidovi i stubovi.

Zidovi. Vrste zidova. Podela prema položaju, nameni i načinu izrade. Zidovi od opekarskih proizvoda, kamena, betonskih i drugih blokova, betona, armiranog betona, drveta.

Malteri za zidanje. Materijal, spravljanje i primena.

Horizontalni i vertikalni serklaži.

Pregradni zidovi.

Otvori u zidovima i elementi otvora. Vrata i prozori.

Kanali u zidovima. Dimnjaci.

Stubovi. Stubovi od opeke, kamena, betona, armiranog betona.

Temelji. Trakasti temelji. Temelji samci. Ploče.

Zaštita zidova od vlage. Hidroizolacije. Funkcija, materijali i izvođenje. Horizontalna i vertikalna hidroizolacija zidova. Izolacija mokrih prostorija, sanitarni blokovi. Drenaža.

GRAFIČKA VEŽBA (8)

Vertikalni konstruktivni elementi. Temelji i zidovi sa horizontalnim i vertikalnim hidroizolacijama. Osnove, izgledi, preseci detalji.

PISMENI ZADATAK (2)

1. Vertikalni konstruktivni elementi objekta.

III razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

SISTEMATIZACIJA GRADIVA (2)

Konstruktivni elementi zgrade.

HORIZONTALNI KONSTRUKTIVNI ELEMENTI (20)

Međuspratne konstrukcije. Funkcija i materijali. Noseći delovi tavanice. Podovi i plafoni. Podela prema načinu izvođenja.

Pune, ravne ploče.

Rebraste tavanice.

Sitnorebraste međuspratne konstrukcije livene u oplati i sa šupljim telima ispune (TM).

Polumontažne međuspratne konstrukcije.

Montažne međuspratne konstrukcije.

Međuspratne konstrukcije od drveta.

VERTIKALNE KOMUNIKACIJE (10)

Stepenice. Funkcija stepenica. Podela prema značaju i upotrebi, konstrukciji i materijalu. Stepenice van objekta. Stepenice u objektu.

Stepenišni prostor. Grafički prikaz osnova i vertikalnih preseka. Delovi stepenica i njihovi nazivi.

Stepenice od betona i armiranog betona livene na licu mesta.

Stepenice od prefabrikovanih elemenata.

Stepenice od drveta.

Dizalice (liftovi). Pokretne stepenice (eskalatori). Kose rampe za pešake i motorna vozila (samo pomenuti).

KROVNE KONSTRUKCIJE (6)

Ravni i skošeni krovovi.

Ravni krovovi. Slojevi ravnog krova. Način ostvarivanja zaštite objekta od toplote, odnosno hladnoće i atmosferskih padavina.

Skošeni krovovi. Krovna konstrukcija i krovni pokrivači. Materijali.

Tavanski prostor. Adaptacija i korišćenje tavanskog prostora.

ZAVRŠNI RADOVI NA OBJEKTIMA (4)

Fasaderski radovi. Molersko-farbarski radovi. Oblaganje raznim materijalima.

Pokrivački radovi. Limarski radovi. Pokrivanje krovova limom. Opšivanja. Odvodnjavanje olucima i olučnim cevima.

Stolarski radovi. Bravarski radovi., Staklorezači radovi.

INSTALATERSKI RADOVI (18)

Instalacije u zgradama. Vrste instalacija.

Instalacije vodovoda i kanalizacije.

Odvođenje otpadnih voda.

Snabdevanje toplom vodom.

Instalacije za grejanje, veštačko provetravanje i klimatizaciju.

Električne instalacije.

Gromobrani.

GRAĐEVINSKI OBJEKTI U RATNIM USLOVIMA (4)

Privremeni objekti smeštaja. Brvnare, barake, nadstrešnice.

Montažne konstrukcije za ratne potrebe. Vrste konstrukcija i materijali. Uskladištenje, čuvanje, transport, montaža.

Instalacije. Snabdevanje vodom u posebnim uslovima.

Ojačanje i osposobljavanje objekata visokogradnje za korišćenje u ratnim uslovima.

Onesposobljavanje objekata. Zaprečavanje i rušenje.

GRAFIČKA VEŽBA (8)

Horizontalni konstruktivni elementi. Osnova manje zgrade sa rasporedom rebara tavanice. Vertikalni preseci i detalji raznih vrsta tavanica. Razmera 1:50; 1:10.

PISMENI ZADATAK (2)

Horizontalni konstrukcioni elementi zgrade.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)

Sadržaji ovog programa odabrani su tako da pruže učenicima osnovna znanja o građevinarstvu kao privrednoj delatnosti i građevinskim objektima kao finalnim proizvodima u ovom području rada kojima treba da se ostvare određeni konstrukcioni, funkcionalni i estetski zahtevi. Na jednostavan i sistematski način učenici treba da upoznaju razne probleme koji se javljaju u toku izvođenja i eksploatacije građevinskih objekata da bi lakše shvatili mesto i ulogu svog radnog mesta i dobro obavljenih poslova odabranog zanimanja.

Program je koncipiran tako da sadrži časove teorijske nastave i izradu grafičkih vežbi. Tematske celine poređane su prema složenosti, funkciji i fazama gradnje. Uz svaku tematsku celinu dat je orijentacioni broj časova za ostvarivanje, kao okvir i pomoć nastavniku za planiranje obima i načina obrade pojedinih delova programa. Pri tom, treba voditi računa o potrebama obrazovnog profila, pa obradu određenih sadržaja (obim i dubina) prilagođavati postavljenim zahtevima. Učenicima treba objasniti funkcije pojedinih elemenata u objektu, njihove oblike i dimenzije, materijale od kojih se izrađuju i posebno, kako se prikazuju u projekcijama. Pri tom treba povezivati i primenjivati znanja koja su učenici usvojili izučavanjem predmeta tehničko crtanje sa nacrtnom geometrijom.

Prilikom ostvarivanja programa treba imati u vidu zahteve obrazovnog profila što podrazumeva odgovarajući pristup u obradi pojedinih tematskih celina, kao i moguću korekciju predviđenog broja časova za realizaciju. Takođe, treba voditi računa o uzrastu i realnim mogućnostima učenika. Ne treba ih opterećivati suvišnim detaljisanjem, proračunima ili dimenzionisanjem. Važno je da učenici razumeju i shvate da je građevinski objekat konstrukcioni sklop u prostoru, da svaki njegov noseći i nenoseći deo, kao i instalacija vode, kanalizacije, struje ili grejanja ima svoju odgovarajuću funkciju i da svaki pojedinačni dobro ili loše izvedeni rad ima direktnog uticaja na konačni kvalitet oblikovane celine.

Na časovima predviđenim za grafičke vežbe učenici treba da rade dobro odmerene i primerene zadatke priborom za crtanje u određenim razmerama uz pomoć i kontrolu nastavnika. Obim i sadržaj svake vežbe treba planirati tako da većina učenika može da reši i iscrta određene zadatke u školi. Grafičke vežbe treba ocenjivati i ispraviti sve greške i propuste da ih učenici ne bi ponavljali.

Grafičke vežbe treba da doprinesu boljem razumevanju gradiva i postizanju boljih rezultata. Nastavnik treba neposredno i kontinuirano da radi sa svakim učenikom, da blagovremeno ukaže na propuste i nedostatke u radu, pruži dodatna objašnjenja i stekne valjan uvid u ostvarene rezultate.

U toku ostvarivanja programa ovog predmeta ne treba planirati obavezne domaće zadatke.

Nastava se ostvaruje u specijalizovanoj učionici koja treba da bude opremljena svim propisanim nastavnim sredstvima, maketama, modelima konstrukcionih elemenata i sklopova, slikama i crtežima, projektima. Posebno je važno da nastavnici pripreme aksonometrijske prikaze delova objekata i konstrukcionih elemenata i da ih redovno primenjuju prilikom ostvarivanja programa pored grafičkog prikazivanja konstrukcija u projekcijama.

Ocenjivanje učenika treba obavljati sistematski u toku školske godine. Elementi za ocenjivanje treba da budu usmene i pismene provere znanja, rezultati rada na grafičkim vežbanjima, kao i ukupan učenikov odnos prema radu, izvršavanju planiranih obaveza i poštovanju utvrđenih rokova.

ČITANJE PLANOVA

CILJ I ZADACI

Cilj ovog programa je da se učenici osposobe da razumeju i "čitaju" crteže i druge podatke u planovima i da ih ispravno koriste prilikom izvođenja radova na vodovodnim i kanalizacionim instalacijama.

Zadaci programa su:

- upoznavanje sadržaja i načina korišćenja tehničke dokumentacije;

- upoznavanje sadržaja planova u svim fazama kao osnove za shvatanje i razumevanje prostornih rešenja prikazanih crtežom u jednoj ravni;

- razvijanje osećaja za tačnost i preciznost u radu;

- osposobljavanje učenika da uspostavljaju stalnu neophodnu saradnju sa ostalim učesnicima u realizaciji građevinskih objekata.

SADRŽAJI PROGRAMA

III razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

UVOD (2)

Zadatak predmeta.

Obnavljanje sadržaja savladanih u prethodnim razredima.

PROJEKTNI ELABORAT (4)

Sadržaj. Grafički prilozi tehničke dokumentacije.

Grafički prilozi kao podloga za realizaciju građevinskih i instalaterskih radova.

1. Vežba (16)

Osnova manjeg građevinskog objekta u odgovarajućoj razmeri. Neophodne kote, oznake i drugi podaci: obim, površina, podovi, nameštaj, sanitarni uređaji. Obeležavanje preseka.

Iscrtavanje osnova (tipski sprat, podrum), sanitarnih čvorova sa vodovodnim i kanalizacionim instalacijama i priključcima na sanitarne uređaje.

2. Vežba (10)

Kanalizacija.

Osnova jednog odabranog objekta (stambena zgrada, hotel) sa dva kupatila priključena na jednu vertikalu.

Iscrtavanje kanalizacione instalacije, oznake dimenzija i vrsta cevi.

3. Vežba (14)

Kanalizacija.

Vertikalni presek odabranog objekta (stambena zgrada, hotel).

Iscrtavanje preseka odabrane kanalizacione vertikale,

obeležavanje, kotiranje i upisivanje drugih neophodnih podataka.

4. Vežba (18)

Vodovod.

Iscrtavanje vodovodnog razvoda u odabranom delu osnove.

Prikaz i tumačenje izometrije vodovoda i potrebnih kota i podataka.

5. Vežba (6)

Situacija. Razmera. Visinske kote. Građevinska i regulaciona linija. Komunikacije.

Priključci vodovodnih i kanalizacionih instalacija na uličnu mrežu. Neophodne kote i drugi podaci.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)

Ostvarivanje ovog programa treba da omogući učenicima da nauče da tumače i "čitaju" odgovarajuće delove tehničke dokumentacije koji obuhvataju instalacije vodovoda i kanalizacije, kao i da ispravno primenjuju usvojena znanja prilikom obavljanja praktične nastave, radi uspešnog osposobljavanja za rad.

Uz svaku tematsku celinu predviđene su grafičke vežbe i dat je orijentacioni broj časova za ostvarivanje odgovarajućih sadržaja. U zavisnosti od realnih potreba i individualnih mogućnosti učenika, nastavnik može da odstupi od predviđenog redosleda tematskih celina ili vežbi prilikom planiranja obima i načina obrade pojedinih sadržaja, kao i da izvrši neophodne korekcije predloženog broja časova za ostvarivanje.

Za predviđene grafičke vežbe nastavnik treba da obezbedi potrebne podloge - grafičke priloge tehničke dokumentacije (osnove, vertikalne preseke, situacije) u koje će učenici ucrtavati, odnosno precrtavati vodovodne i kanalizacione instalacije sa originalnih projekata. Ne treba insistirati da učenici razrađuju delove tehničke dokumentacije. Oni to ne mogu i ne treba da rade. Ali zato je neophodno da upoznaju sve potrebne delove projektnog elaborata kojim su obuhvaćene instalacije vode i kanalizacija u građevinskom objektu, da nauče da tumače kote u osnovama i vertikalnim presecima i sve druge potrebne podatke i opise bez kojih je nemoguće realizovati radove onako kako su projektovani.

Sve vežbe učenici rade u olovci na hameru uz primenu odgovarajućih šablona (za određene vrste razmera), drvenih bojica za gvozdeno-livene, keramičke i druge vrste cevi.

Učenici rade grafičke vežbe isključivo u školi na časovima vežbanja, pod kontrolom i uz neophodnu, stalnu pomoć nastavnika. Svaki crtež treba oceniti, napisati zapažanja i ukazati na greške da ih učenici ne bi ponavljali.

Nastava se ostvaruje u specijalizovanoj učionici, koja treba da bude opremljena propisanim nastavnim sredstvima. U toku ostvarivanja programa neophodno je stalno koristiti odgovarajuće modele (geometrijska tela, ortogonalni trijedar, ravni i ravni likovi), projekte građevinskih objekata, slike i druge grafičke priloge.

U toku ostvarivanja ovog programa ne treba planirati domaće zadatke ni grafičke radove.

Ocenjivanje učenika treba obavljati sistematski u toku školske godine. Pored ocena dobijenih na grafičkim vežbama i usmenim odgovorima, treba uzimati u obzir koliko je učenik osposobljen da primenjuje usvojena znanja, kakav je odnos imao prema radu, izvršavanju radnih obaveza i poštovanju utvrđenih rokova.

TEHNOLOGIJA RADA

CILJ I ZADACI

Cilj ovog programa je da učenici steknu stručno-teorijska znanja o kućnom vodovodu i kanalizaciji potrebna za uspešno savladavanje programa praktične nastave i obavljanje poslova i radnih zadataka utvrđene kategorije složenosti odgovarajućeg zanimanja, odnosno obrazovnog profila.

Zadaci programa su:

- povezivanje i primena znanja usvojenog u izučavanju sadržaja drugih stručnih predmeta;

- upoznavanje vrsta i svojstava materijala koji se primenjuju u instalaterskim radovima pri izvođenju kućnog vodovoda i kanalizacije;

- upoznavanje alata, pribora i drugih sredstava za izvođenje instalaterskih radova;

- upoznavanje redosleda radnih operacija i faza u izvođenju radova i ukazivanje na značaj i potrebu stalne saradnje sa svim učesnicima u izvođenju radova;

- osposobljavanje učenika da teorijska znanja povezuju se praktičnim i primenjuju pri ostvarivanju konkretnih radova.

SADRŽAJI PROGRAMA

I razred

(2 časa nedeljno, 74 časa godišnje)

UVOD (4)

Upoznavanje nastavnog programa. Način ostvarivanja.

Udžbenik i druga stručna literatura.

Instalaterski radovi.

Poslovi i radni zadaci obrazovnog profila.

VODOVOD (10)

Značaj vode za živa bića. Podzemne, površinske i atmosferske vode.

Sastav i svojstva pijaće vode. Kvalitet i svojstva mineralne, morske i lekovite vode.

Snabdevanje naselja pitkom vodom.

Izvori, bunari, rezervoari. Individualno snabdevanje. Bunari. Česme na izvoru. Samostalni kućni vodovod.

Gradska mreža. Svrha i značaj izgradnje. Granasta i prstenasta mreža. Gravitacioni vodovod i vodovod sa potiskivanjem.

Kućni vodovod.

KANALIZACIJA (8)

Značaj i funkcionisanje kanalizacije.

Otpadne vode. Zagađenost i količine otpadnih voda.

Kanalizaciona mreža u industriji.

Kanalizacija u naseljenom mestu.

Javna ili gradska kanalizacija. Sistemi i funkcionisanje.

Kućna kanalizacija i njeno funkcionisanje. Dvorišna i unutrašnja kanalizaciona mreža.

MATERIJAL ZA VODOVODNE INSTALACIJE (12)

Vodovodne prave cevi i fasonski delovi.

Livene gvozdene cevi. Izrada spojeva livenih cevi. Čelične cevi. Čelične pocinkovane cevi. Azbestnocementne cevi. Izrada spojeva. Olovne cevi. Bakarne cevi. Plastične cevi.

Kvalitet vodovodnih cevi. Način spajanja cevi u zavisnosti od mesta i uslova rada.

Vodovodne armature. Zatvaračko-propusne, ispusne ili izlivne, priključne, regulacione, merne armature.

Točeće armature.

Izlivene armature i baterije (za sudopere, umivaonike i kade).

Hidranti. Ventili za hidrante.

Regulacione armature.

Merne armature. Vodomeri. Mesto postavljanja vodomera i funkcionisanje.

MATERIJALI ZA IZRADU KANALIZACIJE (12)

Kanalizacione cevi i fasonski delovi.

Keramičke cevi. Prave cevi i fasonski delovi.

Livene gvozdene cevi. Prave cevi i fasonski delovi.

Čelične odvodne cevi.

Olovne cevi.

Azbest-cementne cevi. Plastične odvodne cevi.

Betonske, mesingane, bakarne, staklene i cevi od lima.

Propisi i kvalitet cevi od različitih materijala.

Materijali za spajanje delova cevi od različitih vrsta materijala u kanalizacionu mrežu.

ALAT I DRUGA SREDSTVA ZA RAD (10)

Merni alat i pribor. Merila za merenje dužine (razmernici).

Kljunasto pomično merilo sa očitavanjem od 0,1 mm (milimetarska podela) i 1/16" (colovna podela).

Alat i pribor za obeležavanje i ocrtavanje. Ploče, ugaonici, igle i tačkaši. Kotiranje.

Alat za pričvršćivanje i držanje materijala. Pokretne i nepokretne stege (mengele). Klešta (vrste i primena). Ključevi i odvijači. Način korišćenja.

Alat za ručnu i mašinsku obradu materijala. Testere, makaze, turpije, čekići (bravarski i limarski), probojci, bušilice. Način korišćenja.

Alati za rezanje navoja. Ureznice i nareznice.

JEDNOSTAVNI PRIPREMNI RADOVI (8)

Pojam i svrha merenja, obeležavanja i ocrtavanja elemenata.

Rezanje navoja. Postupak. Označavanje navoja na crtežu.

Savijanje materijala. Savijanje limova i cevi. Postupak ručnog i mašinskog savijanja.

Ispravljanje materijala. Ispravljanje limova i cevi. Postupak ručnog i mašinskog ispravljanja.

Spajanje materijala. Spajanje elemenata vijcima, zakivanjem, lemljenjem, varenjem.

IZVORI OPASNOSTI I MERE ZAŠTITE (10)

Osnovni izvori i uzroci opasnosti. Opasna zona.

Opasnosti od električne struje. Mere i sredstva zaštite.

Opasnost od električne struje. Mere i sredstava zaštite. Prva pomoć nastradalom od udara električne struje.

Opasnosti od požara. Mere i sredstva zaštite.

Mere zaštite na radu. Lična sredstva zaštite i zaštita drugih radnika i okoline.

II razred

(2 časa nedeljno, 74 časa godišnje)

SISTEMATIZACIJA GRADIVA (4)

KUĆNI VODOVOD (10)

Dovođenje vode do potrošača.

Vodovodna mreža.

Delovi na mreži od priključka na gradsku mrežu do točećeg mesta.

Priključivanje kućnog vodovoda na uličnu mrežu. Način polaganja, spajanja i zaptivanja cevi.

Polaganje vodovodnih cevi u zemlju.

Pričvršćivanje cevi za konstrukciju.

Propisi za vodovodne instalacije.

ZAŠTITA VODOVODNE MREŽE (6)

Zaštita vodovodne mreže od znojenja.

Zaštita od električne struje.

Zaštita od mehaničkih udara i hemijskih sredstava.

Postupak ispitivanja ispravnosti izvedene vodovodne mreže.

ODRŽAVANJE VODOVODNE MREŽE (10)

Oštećenja na vodovodnoj mreži.

Utvrđivanje i način otklanjanja kvarova.

Zamena oštećenih delova.

Sanacija i rekonstrukcija vodovodne mreže.

Ispitivanje ispravnosti rekonstruisane vodovodne mreže.

KUĆNA KANALIZACIJA (12)

Horizontalni kanalizacioni razvod.

Priključak glavnog kućnog kanala na gradsku mrežu.

Polaganje cevi u rovove.

Brzina proticanja otpadne vode i nagibi kanala.

Reviziona okna. Cevna reviziona okna i okna sa kinetama.

Kaskade. Pojam i način izvođenja.

Vertikale za sanitarnu otpadnu vodu. Elementi vertikalnih sprovodnika. Ulivi grana u vertikalu.

Horizontalni kanali ili sabirni vodovi.

Ventilacioni vodovi. Primarni i sekundarni. Delovi ventilacija.

Propisi za kanalizaciju.

Ispitivanje ispravnosti kanalizacione mreže.

Čišćenje i održavanje instalacija.

NAČIN IZRADE I POSTAVLJANJA OGRANAKA I GRANA (10)

Postavljanje kanalizacionih odvodnika. Otvoreni i zatvoreni način.

Pričvršćivanje cevi.

Vertikale. Vođenje vertikala. Pričvršćivanje vertikala.

Prolaz vertikala kroz međuspratne konstrukcije.

Prelaz vertikala u horizontalu.

Prodor cevi kroz zidove.

Sabirni vodovi.

SANITARNI UREĐAJI I KANALIZACIONI OBJEKTI (10)

Sanitarni objekti. Vrste sanitarnih objekata. Način ugrađivanja i montaža.

Pribori za fekalnu vodu. Vrste, način ugrađivanja i montaža.

Pribor za kuhinjsku otpadnu vodu. Vrste, način ugrađivanja i montaža.

Pribori za umivanje i kupanje. Vrste, način ugrađivanja i montaža.

Razni i specijalni pribori. Vrste, način ugrađivanja i montaža.

PROTIVPOŽARNI RAZVOD I UREĐAJI U ZGRADAMA (4)

Hidrantski uređaji. Način napajanja i vrste hidrantske mreže.

Automatski hidrantski uređaji.

ATMOSFERSKE VODE (8)

Prikupljanje i odvođenje atmosferskog taloga.

Obični i duboki olučnjaci na terasama.

Dvorišni slivnici.

Kanalisanje podzemne vode. Usporavanja u oticanju i mere za sprečavanje usporenog oticanja.

Izliv u rečno korito.

III razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

SISTEMATIZACIJA GRADIVA (2)

OSNOVNI POJMOVI IZ HIDRAULIKE KUĆNOG VODOVODA (4)

Hidrostatički i hidraulički pritisak.

Pojava otpora u kućnoj mreži.

Kretanje vode. Brzina i količina proticanja.

TOPLA VODA U ZGRADAMA (8)

Opšti pojmovi o toploj vodi.

Način snabdevanja objekata toplom vodom.

Centralno pripremanje tople vode.

Instalacije za toplu vodu do potrošača.

Individualno pripremanje tople vode.

Instalacije za toplu vodu u stanu.

SNABDEVANJE VODOM U SPECIJALNIM USLOVIMA (4)

Obezbeđivanje pitke vode u ratnim uslovima ili nakon elementarnih nepogoda.

Kaptaža izvora. Cisterne. Transport vode.

Cilj i način privremenog ili trajnog onesposobljavanja vodovodne mreže. Zaštita vodovodne mreže u ratnim uslovima.

OTPADNE VODE (10)

Industrijske otpadne vode.

Propisi i mere za prečišćavanje otpadnih voda.

Drenažna polja. Biološki filteri i prečišćivači.

Okna sa sifonom. Milerov sifon.

SEPTIČKE JAME I POLJSKI NUŽNICI (10)

Dimenzije septičkih jama i položaj na parceli u odnosu na druge objekte. Način izvođenja septičkih jama.

Priključivanje kućne kanalizacione mreže na septičku jamu. Pražnjenje i čišćenje jame.

Poljski nužnici. Dimenzije. Materijal. Način izvođenja.

Poljski nužnici sa taložnicima i prelivom.

PREDMETI I PREDRAČUN RADOVA (16)

Građevinske norme.

Specifikacija materijala.

Predmer radova.

Predračun radova.

ORGANIZACIJA RADOVA (16)

Opšti pojmovi o organizaciji građevinskih radova.

Građevinsko poslovanje.

Proizvodna radna mesta na gradilištu.

Dokumentacija. Obračunska dokumentacija: radni nalog i obračunski nacrt. Tehnička dokumentacija: građevinski dnevnik, građevinska knjiga, knjiga situacije i inspekcijska knjiga. Magacinska dokumentacija: trebovanje, dostavnica, primka, skladišni izveštaj i revers.

Zanatska radnja. Osnivanje i vrste radnji. Proizvodna radna mesta. Dokumentacija, vrste i način vođenja.

Prava i obaveze radnika.

Racionalizacija. Pojam, stepen i vidovi racionalizacije. Racionalizacija radnih procesa i radnog mesta u radnom procesu.

Produktivnost. Pojam produktivnosti rada na gradilištu, u građevinskom preduzeću ili u zanatskoj radnji. Faktori produktivnosti.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)

Ovaj program koncipiran je tako da omogući učenicima da ovladaju teorijskim znanjima potrebnim za uspešno ostvarivanje praktične nastave i doprinese njihovom stručnom osposobljavanju za obavljanje odgovarajućih poslova i radnih zadataka utvrđene kategorije složenosti.

Tematske celine definisane su tako da obezbeđuju potrebna teorijska znanja o materijalima, alatu i drugom priboru za rad, kao i o postupcima i načinu izvođenja radova na instalacijama vodovoda i kanalizacije. Uz svaku tematsku celinu dat je orijentacioni broj časova za ostvarivanje predviđenih sadržaja, kao okvir i pomoć nastavniku za planiranje obima i načina obrade pojedinih delova programa.

Nastava se ostvaruje u specijalizovanoj učionici koja treba da bude opremljena odgovarajućim nastavnim sredstvima i učilima (alat i drugi pribor za rad, vodovodne i kanalizacione cevi, fasonski delovi, sanitarne armature, slike i grafički prikazi vodovodnog i kanalizacionog razvoda).

Prilikom ostvarivanja sadržaja ovog programa treba primenjivati odgovarajuće metode i oblike rada, primerene populaciji učenika, ali i zahtevima obrazovnih profila.

Naročitu pažnju treba posvetiti obradi tematskih celina koje obuhvataju izvore opasnosti i mere zaštite pri izvođenju radova i kako se pravilno upotrebljava alat i materijal, kao i postupke i redosled radnih operacija i pojedinih faza u realizaciji radova.

U toku ostvarivanja sadržaja ovog programa treba ostvarivati korelaciju sa obradom odgovarajućih tematskih celina predviđenih u programima drugih stručnih predmeta, povezivati i primenjivati znanja koja su učenici već stekli ili ih staču paralelno sa izučavanjem ovog predmeta (tehničko crtanje sa nacrtnom geometrijom, građevinski objekti i materijali i čitanje planova). Posebno treba obratiti pažnju da se učenici osposobe da teorijska znanja uspešno primenjuju u praktičnoj nastavi.

PRAKTIČNA NASTAVA

CILJ I ZADACI

Cilj ovog programa je da učenici ovladaju praktičnim znanjima, umenjima i veštinama i da se osposobe da samostalno i bezbedno obavljaju poslove i radne zadatke odabranog zanimanja, odnosno obrazovnog profila.

Zadaci programa su:

- upoznavanje poslova i radnih zadataka zanimanja, odnosno odgovarajućeg obrazovnog profila;

- upoznavanje materijala, alata i pribora za rad i osposobljavanje učenika da ispravno rukuju sredstvima rada i da ih održavaju;

- povezivanje i primenjivanje znanja stečenih izučavanjem drugih stručnih predmeta;

- upoznavanje mera zaštite na radu i osposobljavanje učenika da ispravno primenjuju sredstva za ličnu zaštitu, kao i sredstva za zaštitu drugih radnika i okoline;

- ovladavanje procesom rada ponavljanjem radnih operacija i obavljanjem konkretnih poslova i radnih zadataka utvrđene složenosti za odgovarajuće zanimanje, odnosno obrazovni profil;

- sticanje i razvijanje radnih navika i radne discipline, kao osnove za uspešno obavljanje svih budućih radnih aktivnosti;

- sticanje samostalnosti i odgovornosti u obavljanju poslova i radnih zadataka, razvijanje i negovanje kritičkog odnosa prema svom i tuđem radu uz sagledavanje mesta i uloge odabranog zanimanja u okviru složenog procesa građenja i održavanja objekata;

- pripremanje učenika za usvajanje novih postupaka i tehnologija radi bržeg, lakšeg, ekonomičnog i kvalitetnog izvođenja radova;

- razvijanje i negovanje kod učenika interesovanja za problematiku ovog područja rada, podsticanje stručne radoznalosti, stvaralačkih sposobnosti i želje za napredovanjem i usavršavanjem u okviru svojih radnih aktivnosti.

SADRŽAJI PROGRAMA

I razred

(10 časova nedeljno, 370 časova godišnje)

Poslovi i radni zadaci vodoinstalatera.

Organizacija radnog mesta. Održavanje radnog mesta.

Materijal, alat i druga sredstva za rad.

Skladištenje materijala, alata i pribora za rad.

Pripremanje materijala.

Kopanje rovova i njihovo obezbeđivanje. Razastiranje peščane podloge u odgovarajućem nagibu za polaganje cevi kanalizacionog odvoda.

Pripremanje vodovodnih cevi za montažu. Merenje i sečenje cevi prema uputstvima i pod kontrolom. Narezivanje i urezivanje navoja.

Spajanje vodovodnih cevi od različitih materijala.

Pripremanje kanalizacionih cevi i fasonskih delova za polaganje i montažu kanalizacione mreže.

Spajanje kanalizacionih cevi od različitih vrsta materijala.

Izvođenje drugih pomoćnih jednostavnih radova (sečenje, savijanje, ispravljanje materijala, spajanje vijcima, zakivanjem, lemljenjem, varenjem).

Primena mera i sredstava zaštite na radu.

II razred

(14 časova nedeljno, 518 časova godišnje)

Pripremanje materijala, alata i drugog pribora za rad.

Izvođenje radova na kućnom vodovodu.

Priključivanje kućnog vodovoda na uličnu vodovodnu mrežu. Postavljanje i montaža vodomera.

Montaža vodovodne mreže u objektu. Izrada kanala i žlebova za polaganje cevi.

Provođenje vodovodnih cevi kroz konstrukciju. Pričvršćivanje cevi za konstruktivne elemente objekta.

Montaža armature.

Izvođenje zaštite vodovodne mreže.

Ispitivanje ispravnosti vodovodne instalacije.

Izvođenje kućne kanalizacione mreže.

Polaganje i spajanje kanalizacionih cevi horizontalnog razvoda u zemlji. Priključivanje kućne kanalizacije na uličnu mrežu.

Polaganje i spajanje kanalizacionih cevi u objektu u sanitarnim blokovima. Povezivanje vertikalnih i horizontalnih delova kućne mreže.

Ugrađivanje sanitarnih objekata i armature.

Izvođenje ventilacija kanalizacione instalacije.

Postavljanje ventilacionih cevi i ventilacionih glava.

Ispitivanje ispravnosti kanalizacione mreže.

Čišćenje i održavanje kućne kanalizacije.

Primena mera i sredstava zaštite na radu.

III razred

(14 časova nedeljno, 490 časova godišnje)

Organizacija i uređenje skladišta i radilišta.

Organizacija rada na radilištu ili u zanatskoj radnji.

Radovi na održavanju vodovodne mreže u eksploataciji.

Utvrđivanje kvarova i radovi na njihovom otklanjanju.

Radovi na sanacijama i rekonstrukcijama vodovodne mreže.

Utvrđivanje kvarova i oštećenja.

Zamena oštećenih delova.

Ugrađivanje novih delova vodovoda.

Ispitivanje ispravnosti nove vodovodne mreže.

Izvođenje radova na montaži hidrofora u kućnom vodovodu.

Proveravanje ispravnosti rada hidrofora.

Izvođenje raznih vrsta radova na sanacijama i rekonstrukcijama kućne kanalizacije.

Utvrđivanje i otklanjanje uzroka lošeg funkcionisanja kućne kanalizacione mreže. Demontaža oštećenih delova i ugrađivanje novih elemenata.

Izvođenje radova na odvodnjavanju atmosferskog taloga.

Izvođenje radova na prečišćavanju otpadnih voda.

Priključivanje kućne kanalizacije na septičku jamu.

Učestvovanje u radovima na izvođenju septičkih jama i poljskih nužnika.

Izračunavanje pozicija instalaterskih radova. Izrada specifikacije materijala. Čitanje planova i izrada predmera, predračuna i obračuna izvedenih radova.

Izvođenje svih navedenih vrsta radova i radnih postupaka, kao i drugih poslova i zadataka treće kategorije složenosti u skladu sa zahtevima i uslovima rada.

Primena mera i sredstava zaštite na radu.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)

Ovaj program je koncipiran tako da omogući učenicima da steknu potrebna praktična znanja, umenja i veštine prema zahtevima obrazovnog profila i da se osposobe da samostalno i bezbedno obavljaju poslove i radne zadatke odgovarajućeg zanimanja, obuhvaćenog Nomenklaturom.

Imajući u vidu psihofizičke mogućnosti učenika, kao i posebne oblike i metode rada i specifične uslove za ostvarivanje predviđenih sadržaja, u ovom programu nisu izdvojene tematske celine i nije predviđen broja časova za njihovu realizaciju. Program praktične nastave, odnosno operativno planiranje sadržaja ovog predmeta treba da bude u potpunoj korelaciji sa ostvarivanjem odgovarajućih tematskih celina programa tehnologija rada. Zato je neophodno da nastavnik praktične nastave prilikom određivanja konkretnih zadataka i planiranja vremena za izvršenje stalno sarađuje sa realizatorom programa tehnologija rada, odnosno da se u toku čitave školske godine ostvaruje neophodno usklađivanje redosleda, postupaka i faza radova kao i vremena potrebnog za uspešno usvajanje predviđenih sadržaja.

U prvom razredu učenici treba da ovladaju rukovanjem alatom i priborom za rad, da savladaju osnovne jednostavne radne operacije, da nauče propise iz zaštite na radu i kako da ih primenjuju. U drugom razredu treba da se osposobe da kvalitetno obavljaju određene poslove i radne zadatke, prema uputstvima i pod kontrolom, da održavaju alat, pribor za rad i radno mesto i samostalno primenjuju sredstva zaštite. U trećem razredu učenici treba da se osposobe da samostalno i bezbedno obavljaju sve poslove i radne zadatke zanimanja vodoinstalatera, da se osposobe da sračunavaju odgovarajuće pozicije radova, da izračunavaju količine materijala, izvrše izbor odgovarajućih sredstava rada, utvrde cenu koštanja i potrebno vreme.

Prilikom ostvarivanja sadržaja ovog programa treba insistirati da učenici povezuju i primenjuju usvojena znanja iz stručnih teorijskih predmeta, a posebno onih koji obrađuju uže stručne sadržaje. Naročito treba obratiti pažnju na ostvarivanje tematskih celina koje obuhvataju svojstva i ispravnu primenu određenih materijala, alata, mehanizovanih sredstava i drugog pribora, kao i zaštitu na radu, radi osposobljavanja učenika da ispravno primenjuju mere i sredstva za ličnu zaštitu i zaštitu drugih radnika i okoline.

Posebno treba insistirati da učenici, obavljajući poslove i radne zadatke odabranog zanimanja, odnosno obrazovnog profila, shvate značaj timskog rada pri izvođenju završnih i instalaterskih radova, kao i neophodnost stalne saradnje sa stručnjacima istog ili drugog područja rada koji učestvuju u složenom procesu građenja i održavanja objekata.

Pri ostvarivanju praktične nastave učenike treba postupno i sistematski uvoditi u proces rada. Svaki postupak ili radnu operaciju treba detaljno objasniti, obrazložiti i praktično pokazati učenicima kako se radovi izvode. U zavisnosti od ličnih mogućnosti i sposobnosti obim i složenost svakog zadatka treba primeriti učenicima pojedinačno, pojedine postupke i radne operacije ponavljati sve dok ne postignu potrebnu spretnost i određeni kvalitet, ne zahtevati da urade ono što oni ne mogu da ostvare ili što može da ugrozi bezbednost i njihovu i drugih učesnika u toku rada. Naročito na početku ostvarivanja programa ne treba im davati složene, komplikovane zadatke, a posebno ne one poslove gde se primenjuju sredstva rada ili materijali koji mogu da ugroze zdravlje ili život.

Pri vrednovanju postignutih rezultata treba uzimati u obzir koliko je učenik osposobljen da samostalno i bezbedno obavlja određene poslove i radne zadatke, a isto tako i njegov ukupan odnos prema radu, kakvu je radnu disciplinu pokazao, da li je poštovao utvrđene dogovore i rokove.

ZAVRŠNI ISPIT

Završnim ispitom proverava se da li je učenik osposobljen da samostalno, stručno i bezbedno obavlja poslove i radne zadatke zanimanja obuhvaćenog odgovarajućim obrazovnim profilom.

Završni ispit sastoji se iz:

1. praktičnog rada i

2. usmene provere znanja.

1. PRAKTIČNI RAD

Sadržaji praktičnog rada definišu se prema zahtevima obrazovnog profila vodoinstalater iz sledećih oblasti:

- radovi na montaži horizontalnog i vertikalnog razvoda kućnog vodovoda;

- radovi na montaži horizontalnog i vertikalnog razvoda kućne kanalizacije.

Zadaci za praktični rad treba da budu jasno formulisani, primereni zahtevima obrazovnih profila i vremenu za izvršenje.

Pre izrade praktičnog rada, učenik je dužan da sačini plan rada u pismenoj formi. Plan obavezno treba da sadrži: zadatak, faze i radne operacije, metode i postupke, sredstva rada, potreban materijal i literaturu.

Praktičan rad se ostvaruje na gradilištu ili u samostalnoj zanatskoj radnji.

2. USMENA PROVERA ZNANJA

Tokom izrade praktičnog rada i usmene provere znanja učenik daje potrebna objašnjenja o načinu izvođenja radova, postupcima i radnim operacijama, materijalu i upotrebi odgovarajućeg alata i drugog pribora za rad, kao i odgovore na druga pitanja članova komisije, koja se odnose na obavljeni zadatak.

Za vrednovanje rezultata završnog ispita treba imati u vidu naročito:

- opštu pripremljenost kandidata da samostalno primenjuje stečena znanja, umenja i veštine;

- kakvu je sposobnost, spretnost, urednost i radnu disciplinu pokazao;

- u kolikoj je meri pokazao smisao za racionalnu organizaciju posla, postupke i radne operacije, upotrebu odgovarajućeg alata i drugih sredstava rada, utvrđivanje potrebne količine materijala;

- kakve je rezultate i kvalitet rada ostvario.

Područje rada: LIČNE USLUGE

Obrazovni profil: ŽENSKI FRIZER I MUŠKI FRIZER

Obrazovni profil: PEDIKIR I MANIKIR

STRUČNI PREDMETI

HIGIJENA I PRVA POMOĆ

(Obrazovni profili: Ženski frizer, Muški frizer i Pedikir i manikir)

CILJ I ZADACI

Cilj nastavnog predmeta jeste da učenici steknu osnovna znanja iz opšte higijene i prve pomoći, formiraju pozitivne stavove i razviju određene navike, kao i da ta znanja primenjuju u svakodnevnom životu i profesionalnom radu.

Zadaci nastave jesu:

- sticanje znanja o higijenskim principima na osnovu kojih učenici formiraju pozitivan stav prema sopstvenom zdravlju i zdravlju drugih ljudi;

- sticanje znanja o zdravstvenom i estetskom značaju održavanja lične higijene i higijenskog načina življenja;

- prevencija bolesti i poremećaja, koji nastaju kao posledica nedovoljnog i nepravilnog održavanja lične higijene i nehigijenskog načina življenja;

- sticanje znanja o principima pravilne ishrane, o značaju i ulozi higijene ishrane u zaštiti i unapređenju zdravlja i upoznavanje poremećaja i bolesti koje nastaju kao posledica nepravilne ishrane;

- sticanje osnovnih znanja iz područja komunalne higijene;

- sticanje znanja o uticaju štetnih faktora radne sredine na zdravlje radnika;

- shvatanje značaja sprovođenja preventivnih higijenskih mera za očuvanje zdravlja i sprečavanje nastanka profesionalnih oboljenja;

- sticanje znanja o tome koliki je značaj pravovremeno i pravilno ukazane prve pomoći u spasavanju ljudskih života;

- obučavanje učenika praktičnim metodama i tehnikama ukazivanja prve pomoći;

- usvajanje osnovnih pojmova iz mentalne higijene;

- razumevanje odnosa između ponašanja osobe i ličnosti i situacije;

- razumevanje odnosa između somatskog i mentalnog;

- upoznavanje sa faktorima koji utiču na mentalno zdravlje;

- upoznavanje sa poremećajima ponašanja i njihovim posledicama;

- formiranje stavova koji odražavaju pozitivan odnos prema primarnoj prevenciji mentalnog zdravlja;

- ovladavanje ličnim i socijalnim veštinama značajnim za uspešno obavljanje profesionalnih aktivnosti i očuvanje sopstvenog mentalnog zdravlja.

I razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

SADRŽAJI PROGRAMA

UVOD (2)

Predmet izučavanja, zadaci i značaj higijene.

Definicija, cilj i zadaci prve pomoći.

Pojam i definicija zdravlja.

HIGIJENA RADA (5)

Fiziologija rada. Zamor, umor i premor. Radna sposobnost i proizvodnost rada.

Profesionalne štetnosti i štetne nokse.

Profesionalna oboljenja i povrede pri radu.

Profesionalna oštećenja zdravlja radnika u delatnosti ličnih usluga.

Sanitarno-tehnički uslovi u salonima za lične usluge.

KOMUNALNA HIGIJENA (7)

Uticaj ekoloških faktora na zdravlje ljudi (pozitivni i negativni ekološki faktori).

Higijena vazduha: normalan sastav i osobine vazduha. Vrste i štetna dejstva aerozagađivača.

Sunčevo zračenje (pozitivni i negativni efekti). Veštački izvori (solarijum).

Higijena vode: fizičke i hemijske osobine vode; uloga i značaj vode u organizmu.

Snabdevanje i prečišćavanje pijaće vode.

Higijena zemljišta. Zagađivači zemljišta i otpadne materije.

Higijena stanovanja.

ŠKOLSKA HIGIJENA (2)

Higijena predškolskih i školskih ustanova.

HIGIJENA U VANREDNIM USLOVIMA (2)

Higijena u vanrednim uslovima.

ZDRAVSTVENO-VASPITNI RAD (7)

Zdravstveno-vaspitni rad - pojam, principi.

Metode, oblici i sredstva zdravstveno-vaspitnog rada.

Uloga frizera / pedikira i manikira u zdravstvenom vaspitanju sredine u kojoj radi.

HIGIJENA ISHRANE (10)

Značaj ishrane i principi pravilne ishrane.

Hranljive materije: ugljeni hidrati, masti i belančevine.

Vitamini - podela, izvori, uloge, avitaminoze.

Mineralne materije - izvori, uloge, efekti promene koncentracije na organizam.

Životne namirnice.

Energetski bilans ishrane.

Pothranjenost i gojaznost.

Poremećaji izazvani neispravnom hranom.

PRVA POMOĆ, PREGLED POVREĐENIH, REDOSLED UKAZIVANJA PRVE POMOĆI, VITALNE FUNKCIJE I PRIVIDNA I PRAVA SMRT (10)

Redosled postupaka pružanja prve pomoći.

Osnovni pojmovi o trijaži i redovima hitnosti.

Utvrđivanje vitalnih funkcija.

Prividna i prava smrt. Nesigurni i sigurni znaci smrti.

Pregled "od glave do pete".

Sredstva za pružanje prve pomoći: standardna i improvizovana sredstva. Zavojni materijal i sredstva za imobilizaciju.

POREMEĆAJI SVESTI (5)

Poremećaji svesti - pojam i klasifikacija.

Procena nivoa reagovanja. Bočni relaksirajući položaj.

Sinkopa, koma, moždani udar, potres mozga.

Febrilne konvulzije i epilepsija.

Hipo i hiperglikemija.

Trovanje alkoholom i lekovima.

REANIMACIJA (10)

Prestanak disanja i rada srca. Kardiopulmonalna reanimacija (KPR).

Uspostavljanje prohodnosti disajnih puteva. Hajmlihov zahvat.

Metode veštačkog disanja (insulfacione i manuelne).

Spoljašnja masaža srca.

Specifičnosti KPR-a kod novorođenčeta, malog deteta i odraslog.

Kontrola uspešnosti KPR-a i greške pri radu.

IZNENADA NASTALE TEGOBE I BOLESTI (10)

Prva pomoć kod febrilnosti (groznice).

Prva pomoć kod ujeda i uboda.

Utopljenje u vodi - postupak i mere prve pomoći.

Trovanje udisanjem i gutanjem otrova.

Prva pomoć kod koronarnih bolesti i bronhijalne astme.

Prva pomoć kod akutnih bolova u trbuhu, povraćanja, proliva.

II razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

SADRŽAJI PROGRAMA

POVREDE, ZAVOJNI MATERIJAL I TEHNIKE

PREVIJANJA (6)

Povrede i rane. Postupak sa ranom.

Postupak sa stranim telom u rani. Ratne rane.

Zavojni materijal.

Vrste i tehnike previjanja - zavojem i trouglastom maramom.

Vrste i tehnike previjanja (glava i trup).

Vrste i tehnike previjanja (gornji i donji ekstremiteti).

KRVARENJE, METODE HEMOSTAZE I ŠOK (6)

Krvavljenje - pojam, podela i prepoznavanje.

Procena iskrvavljenosti. Šok.

Mere prevencije šoka. Metode privremene hemostaze.

Digitalna kompresija i kompresivni zavoj.

Esmarhova poveska i postupak kod amputacije.

Uvežbavanje tehnika previjanja i zaustavljanje krvavljenja.

POVREDE KOŠTANO-ZGLOBNOG SISTEMA I IMOBILIZACIJA (6)

Povrede kostiju i zglobova.

Imobilizacija i sredstva za imobilizaciju.

Tehnike imobilizacije gornjih ekstremiteta.

Tehnike imobilizacije donjih ekstremiteta.

Tehnike imobilizacije kod povreda kičmenog stuba i karlice.

Transport lica sa imobilizacijom.

POVREDE UNUTRAŠNJIH ORGANA (5)

Povrede glave.

Povrede oka i uha.

Povrede organa grudnog koša.

Povrede organa trbuha i karlice.

Kraš i blast povrede.

Politrauma i postupak sa politraumatizovanim.

TERMIČKE, HEMIJSKE POVREDE I POVREDE ELEKTRICITETOM (6)

Saobraćajni traumatizam.

Termičke povrede. Toplotni udar i sunčanica.

Opekotine.

Hemijske opekotine.

Termičke povrede niskim temperaturama. Hiblerov toplotni omotač.

Povrede elektricitetom.

LIČNA HIGIJENA (12)

Održavanje lične higijene.

Higijena usne duplje. Zubni karijes - nastanak i prevencija.

Higijena kose i noktiju.

Higijena polnih organa i polnih odnosa. Bolesti koje se prenose seksualnim kontaktom: gonoreja i sifilis.

AIDS i ostale bolesti koje se prenose seksualnim kontaktom.

Kolpitis.

Menstrualna higijena i higijena trudnica.

Medicinski aspekti planiranja porodice. Kontraceptivne metode.

Kontraceptivna sredstva.

Bolesti prljavih ruku: bakterijske infekcije kože i sluzokoža i crevne zaraze.

Parazitarna oboljenja. Pedikuloza. Skabijes i gljivična oboljenja kože.

Higijena odevanja.

MENTALNA HIGIJENA (29)

Mentalna higijena - predmet i značaj .

Odnos somatskog i mentalnog. Faktori koji utiču na mentalno zdravlje.

Ličnost - pojam, doslednost, jedinstvo i osobenost ponašanja osobe.

Razvoj ličnosti - periodi razvoja i socijalizacija.

Zdrava i zrela ličnost.

Emocije pojam, vrste i značaj za mentalno zdravlje.

Emocionalno ponašanje i izražavanje emocija. Percepcija i prepoznavanje emocija. Organske promene pri emocijama i psihosomatska oboljenja.

Stres, stresori i reagovanje na stres. Psihička trauma, posttraumatski stresni događaj.

Frustracije i konflikti. Načini reagovanja na frustracije i konflikte. Anksioznost. Agresivnost.

Poremećaji ponašanja - pojam adaptibilnosti.

Delikvencija.

Alkoholizam.

Narkomanija.

Poremećaji duševnog života.

Primarna i sekundarna prevencija. Resocijalizacija. Psihoterapija.

Mentalno higijenski aspekti rada u oblasti pružanja ličnih usluga.

Predrasude i stereotipije. Prihvatanje različitosti.

Komunikacijski procesi, rešavanje konflikata, uvažavanje ličnosti korisnika usluga.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)

Higijena i prva pomoć je nastavni predmet koji se realizuje u prvom i drugom razredu i čiji sadržaj pripada dvema medicinskim disciplinama. Strukturiran je tako da, zajedno sa predmetom osnove dermatologije, obezbeđuje kvantum znanja iz područja zdravstvene kulture. Sadržaj programa i način njegovog ostvarivanja treba da obezbede postavljeni cilj predmeta, odnosno definisane zadatke koji se ne odnose samo na sticanje znanja već i na formiranje stavova i ovladavanje veštinama značajnim za profesionalni rad kao i za svakodnevni život.

Sadržaj programa za prvi i drugi razred je obiman i nastavnik treba da vodi računa o nivou i dubini obrade pojedinih sadržaja (nivo upoznavanja, razumevanja značaja, sticanja znanja, ovladavanja veštinama...).

Predviđeni tematski sadržaji pružaju mogućnost korišćenja saznanja koja su učenici stekli u drugim predmetima npr. poznavanje preparata ili biologija sa ekologijom. U okviru praktične nastave učenici mogu da prepoznaju i (u nekoj meri) primenjuju znanja i veštine stečene na časovima higijene i prve pomoći.

Sadržaj programa čini više tematskih celina iz obe discipline i za svaku je predviđen orijentacioni broj časova za njihovo ostvarivanje. U neposrednoj realizaciji programa moguća su odstupanja od predviđenih okvira ukoliko uslovi rada i ostale okolnosti (tempo usvajanja određenih sadržaja i slično) to nalažu. Metodički je ispravno da su dve trećine časova predviđene za interpretaciju novog gradiva, a jedna trećina za uvežbavanje i proveru znanja učenika. Međutim, nije potrebno striktno se pridržavati podele na časove obrade i utvrđivanja gradiva jer proces formiranja stavova i usvajanja veština, što su posebno vredni ciljevi ovog predmeta, zahteva više vremena, češće ponavljanje sadržaja, povezivanje gradiva i aktivno učešće učenika.

U radu sa učenicima prednost treba dati metodi tumačenja podržanu adekvatnim primerima, a za ostvarenje zadataka koji se odnose na ovladavanje veštinama aktivnim metodama učenja kao što su rešavanje problema, radionice, igranje uloga, analiza slučaja uz stalno podsticanje učenika na refleksiju i autorefleksiju. U nastavi treba koristiti raznovrsna nastavna sredstva, u prvom redu, slike, šeme, nastavne filmove i druge savremene didaktičke materijale iz ove nastavne oblasti.

Praćenje i vrednovanje rada učenika treba da bude podrška procesu učenja, razumevanju ciljeva učenja i kriterijuma na osnovu kojih se može proceniti uspešnost učenja čime se učenik osposobljava za samostalno praćenje i ocenjivanje sopstvenog rada.

Neposredne oblike realizacije programa kreira stručno veće škole, na osnovu uslova i potreba po obrazovnim profilima škole.

OSNOVE DERMATOLOGIJE

(Obrazovni profili: Ženski frizer, Muški frizer i Pedikir i manikir)

CILJ I ZADACI:

Cilj nastavnog predmeta jeste da učenici steknu osnovna znanja o zdravoj koži i njenim izdancima (dlaka, nokti), kao i o bolestima kože koje su od značaja za uspešan stručni i profesionalni rad.

Zadaci nastave jesu:

- sticanje znanja o građi i funkcijama zdrave kože i njenih izdanaka;

- sticanje osnovnih znanja o patološkim promenama na koži;

- osposobljavanje učenika da na osnovu znanja o zdravoj koži shvate važnost prepoznavanja obolele kože, kose i noktiju;

- sticanje znanja o virusnim, bakterijskim, gljivičnim i parzitarnim oboljenjima kože;

- osposobljavanje učenika da shvate važnost prepoznavanja zaraznih oboljenja kosmatog dela glave i lica, s ciljem sprečavanja širenja ovih bolesti na ostale mušterije i radi lične zaštite;

- sticanje znanja o alergijskim oboljenjima i alergenim materijama sa kojima rade;

- osposobljavanje učenika za prepoznavanje alergijskih manifestacija na koži;

- osposobljavanje učenika da stečena znanja o koži i bolestima kože korisno primene u svom profesionalnom radu, kao i u svakodnevnom životu.

III razred

(2 časa nedeljno, 60 časova godišnje)

SADRŽAJI PROGRAMA

UVOD (1)

Predmet izučavanja dermatologije i njen značaj za obrazovni profil.

STRUKTURA I FUNKCIJE KOŽE (9)

Makroskopski izgled i tipovi kože.

Mikroskopska struktura kože.

Epiderm - građa, karakteristike u vezi sa lokalizacijom i uloge.

Derm i hipoderm - građa i uloge.

Adneksi kože. Lojne i znojne žlezde - građa i funkcije. Sastav i fiziološki značaj loja i znoja.

Dlaka - struktura, osobine, vrste dlake, rast i smena dlake, trihogram, funkcije dlake. Uticaj endogenih i egzogenih faktora na rast dlake.

Nokat - struktura, rast, uticaj endogenih i egzogenih faktora na rast nokta i funkcije nokta.

Funkcije kože - mehaničko potporna, zaštitna, imunološka, termoregulaciona, endokrinološka, metabolička, respiratorna, senzorna, socijalno - ekonomska i seksualna funkcija.

PATOLOŠKE PROMENE NA KOŽI - EFLORESCENCIJE (4)

Eflorescencije - pojam i podela (prema mehanizmu nastanka i u odnosu na nivo kože).

Eflorescencije u nivou kože.

Eflorescencije iznad nivoa kože.

Eflorescencije ispod nivoa kože.

ERITEMATOZNE I ERITEMOSKVAMOZNE DERMATOZE (4)

Eritemi - pojam, podela (prema mehanizmu nastanka, na osnovu uzroka koji je uslovio nastanak eritema i prema rasprostranjenosti).

Generalizovani aktivni eritemi - egzantemi, podela (virusni i egzantemi izazvani lekovima).

Regionalni eritemi - podela prema uzročnim faktorima (eritemi mehaničkog porekla, eritemi izazvani fizičkim, hemijskim i biološkim agensima).

Psorijaza - eritemoskvamozna dermatoza.

OBOLJENJA LOJNIH I ZNOJNIH ŽLEZDA (4)

Oboljenja lojnih žlezda - sebostaza i seboroični dermatitis.

Acne vulgaris - etiologija, mehanizam nastanka, kliničke forme i lečenje.

Rosacea - etiologija, klinička slika i lečenje.

Oboljenja ekrinih i apokrinih znojnih žlezda - podela (kvantitativni i kvalitativni poremećaji lučenja znoja, miliaria).

OBOLJENJA DLAKE - TRIHOZE (8)

Nasledne i stečene bolesti stabljike dlake.

Abnormalnosti u boji kose.

Hipertrihoza - podela, hirzutizam.

Alopecija - definicija ćelavosti, podela.

Androgenska alopecija - etiologija, klinička slika i lečenje.

Alopecia areata - etiologija, klinička slika i lečenje.

Difuzna alopecija (androgenski i telogenski efluvijum).

Traumatske neožiljne alopecije (trihotilomanija, kozmetičke alopecije i zadesne traumatske alopecije).

Ožiljne alopecije (primarne i sekundarne ožiljne alopecije).

Transplatacija kose.

OBOLJENJA NOKTIJU - ONIHOZE (2)

Razvojne anomalije noktiju, infekcije noktiju, oštećenja noktiju izazvana fizičkim i hemijskim agensima, onihoze koje prate druge dermatoze, promene noktiju kod unutrašnjih oboljenja.

ALERGIJSKE DERMATOZE (3)

Alergijske reakcije kože.

Urtikarija - pojam, podela (imunološke i neimunološke urtikarije).

Kontaktni alergijski dermatitis - ekcem.

VIRUSNE INFEKCIJE KOŽE (3)

Oboljenja izazvana humanim papiloma virusom - bradavice.

Oboljenja izazvana herpes virusima: Herpes simplex

Herpes zoster

BAKTERIJSKE INFEKCIJE KOŽE (3)

Piodermije - pojam i podela.

Streptokokne infekcije kože: impetigo contagiosa, ecthyma i angulus infectiosus.

Stafilokokne infekcije kože: impetigo bulosa, folliculitis, furunkulus i carbunculus.

GLJIVIČNA OBOLJENJA KOŽE (5)

Površne mikoze: Pityriasis versicolor i trihomikoza.

Dermatofitije kapilicijuma i brade.

Dermatofitije tela, intertriginoznih predela, stopala i noktiju.

Kandidijaza.

PARAZITARNA OBOLJENJA KOŽE (2)

Skabijes i pedikuloza.

TUMORI KOŽE (3)

Nevusi (pigmentni i vaskularni).

Benigni tumori kože - karakteristike i kliničke forme.

Maligni tumori - karakteristike, kliničke forme i maligni melanom.

OBOLJENJA PERIFERNIH VENA (2)

Venska tromboza i venski varikoziteti.

OŠTEĆENJA KOŽE RAZLIČITIM SPOLJNIM FAKTORIMA (3)

Mehanički faktori (žulj i kurje oko).

Fizički faktori (uticaj sunca na kožu, fototipovi kože, zaštitna sredstva, efekti UV zračenja na kožu).

BOLESTI KOJE SE PRENOSE SEKSUALNIM PUTEM (4)

Syphilis.

Gonorrhoea, AIDS.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)

Osnove dermatologije je zajednički opštestručni nastavni predmet za sve obrazovne profile u području rada ličnih usluga.

Značaj dermatologije za rad ženskog frizera, muškog frizera, pedikira i manikira je neosporan. Oni su tokom celog svog radnog veka svakodnevno u kontaktu sa kožom, kosom i noktima.

Ostvarivanjem sadržaja programa ovog predmeta učenici treba da steknu znanja koja su neophodna za stručno i bezbedno obavljanje svakodnevnih profesionalnih zadataka. Stečena znanja su u funkciji stručne pripreme učenika za obavljanje svakodnevnih profesionalnih zadataka u svim obrazovnim profilima.

Posedovanje znanja makroskopskog i mikroskopskog izgleda zdrave kože, kose i noktiju osnovni je uslov za otkrivanje i prepoznavanje patoloških promena na koži i njenim adneksima.

Pri utvrđivanju koncepcije i sadržaja programa, potrebno je uzeti u obzir sadržaje drugih stručnih nastavnih disciplina i uspostaviti potrebnu korelaciju sadržaja.

Pri ostvarivanju programa posebnu pažnju treba posvetiti nastavnim temama koje su značajne za profesionalni rad učenika i to: alopecijama, gljivičnim i parazitarnim oboljenjima kože i njihovih adneksa, alergijskim manifestacijama, njihovom prepoznavanju i prepoznavanju patoloških promena kao opštih kontraindikacija za obavljanje higijensko-estetskih procedura.

Radi lakšeg razumevanja i boljeg usvajanja sadržaja programa u realizaciji treba koristiti nastavna sredstva kao što su: slike, šeme, crteži iz dermatoloških atlasa i kompjuterski program.

Posebni obrazovni i vaspitni efekti se postižu prikazivanjem karakterističnih slučajeva "u živo" (na pacijentima) što se može ostvariti saradnjom sa odgovarajućim zdravstvenim ustanovama.

PREDUZETNIŠTVO

(Obrazovni profili: Ženski frizer, Muški frizer i Pedikir i manikir)

CILJ I ZADACI NASTAVE:

Cilj nastavnog predmeta jeste da učenici steknu osnovna znanja o svim relevantnim faktorima koji utiču na preduzetničke uslove poslovanja; da podstakne učenike za osnivanje i uspešno vođenje sopstvenih preduzetničkih poduhvata; da stvaraju sopstvenu ekonomsku stabilnost kao preduslov za formiranje uspešnog i dinamičnog preduzetničkog društva.

Zadaci nastave jesu:

- sticanje neophodnih znanja o osnovnim pojmovima preduzetništva;

- sticanje znanja o osobinama i motivima preduzetnika;

- pronalaženje preduzetničke ideje i upućivanje učenika gde i kako mogu da ih pronađu;

- sticanje znanja o osnovnim principima knjigovodstvene evidencije;

- pronalaženje inovacija zasnovanih na znanju;

- sticanje znanja o osnovnim oblicima poslovnih subjekata kao i o mogućnostima za započinjanje sopstvenog poduhvata;

- sticanje znanja o osnovnim elementima poslovnog plana kao nezaobilaznog dokumenta za procenu izvodljivosti preduzetničkih projekata;

- sticanje znanja o potrebnim resursima za uspešan početak poslovanja, kao oblicima podrške malim i srednjim preduzećima;

- sticanje znanja o alternativnim strategijama karakterističnim za mala preduzeća;

- sticanje osnove o karakteristikama preduzetničke karijere i karijere onih koji rade kod preduzetnika;

- osposobljavanje učenika da analiziraju životni ciklus malog preduzeća kao i razloge za njihov uspeh ili neuspeh.

III razred

(2 časa nedeljno, 60 časova godišnje)

SADRŽAJI PROGRAMA

PREDUZETNIŠTVO I PREDUZETNIK (10)

Pojam i funkcije preduzetništva i preduzetnika.

Faktori koji utiču na preduzetništvo.

Osobine i tipovi preduzetnika.

Klasifikacija preduzetnika prema kreativnosti i stručnosti.

Oblast primene preduzetništva.

Klasifikacija motiva za započinjanje novog biznisa.

PREDUZETNIČKO DRUŠTVO (3)

Modeli nacionalnog ekonomskog rasta.

Nivo preduzetničke aktivnosti.

PRONALAŽENJE PREDUZETNIČKIH IDEJA (8)

Eksterno-interno stimulisano pronalaženje preduzetničkih ideja.

Izvori inovativnosti.

Demografski faktori kao izvor inovativnosti.

Sistemska inovacija.

Privredne i tržišne strukture.

Demografska kretanja.

POSLOVNI PLAN (20)

Zašto se preporučuje pisanje poslovnog plana.

Sadržaj poslovnog plana.

Rezime poslovnog plana.

Podaci o preduzeću.

Opis proizvoda i usluga.

Marketing plan.

Analiza konkurencije.

Marketing program (proizvod, cena, promocija, distribucija).

Strategija ulaska na tržište.

Plan proizvodnje.

Menadžment i organizacija.

Finansijski plan (osnovno računovodstvo, analiza troškova i prihoda, budžet i ocena opravdanosti).

KNJIGOVODSTVO (5)

Pojam i zadaci knjigovodstva.

Normativno regulisanje knjigovodstvene evidencije.

Knjigovodstvena evidencija u delatnostima ličnih usluga.

Sredstva: pojam, podela i karakteristike.

Knjigovodstvena dokumenta - pojam i podela.

Propisane knjige finansijskog knjigovodstva: dnevnik, glavna knjiga i pomoćne knjige.

Evidencija poslovanja - pojam blagajne i žiro računa.

OBEZBEĐIVANJE RESURSA I PODRŠKE (6)

Finansijski resursi.

Ljudski resursi.

Politika i programi Vlade.

Poslovni inkubator.

PREDUZETNIČKE STRATEGIJE (5)

Biti prvi, ali istovremeno i najbolji.

Pogoditi ih tamo gde ne očekuju.

Ekološke niše.

Strategija promenjenih vrednosti i karakteristika.

ŽIVOTNI CIKLUS MALOG PREDUZEĆA (3)

Uzroci uspeha i neuspeha.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)

Preduzetništvo je nastavni predmet čije je izučavanje u neposrednoj funkciji obrazovanja za preduzetništvo. To je proces pripreme, obrazovanja i treninga za kreiranje biznisa.

U širem kontekstu, izučavanje ovog predmeta predstavlja proces razvoja preduzetničkog načina razmišljanja, preduzetničkih veština i ličnih kvaliteta koji nisu direktno vezani za formiranje i vođenje biznisa.

Preduzetništvo se prepoznaje kao bazična veština u procesu permanentnog obrazovanja.

Pri ostvarivanju sadržaja programa posebnu pažnju treba posvetiti pripremi učenika za nove izazove. Preduzetništvo se mora tretirati kao paket bazičnih veština koje se stalno nadograđuju u procesu doživotnog obrazovanja.

Učenici treba da prihvate znanje, na nivou primene o promovisanju preduzetničkih kvaliteta, koji su primenljivi u svim oblastima rada i delovanja.

Pri ostvarivanju sadržaja programa posebnu pažnju treba posvetiti formiranju akciono orijentisanog načina razmišljanja učenika, gde poslovna filozofija stavlja inovacije u centar interesovanja.

Pri izradi operativnog plana nastavnik treba da predvidi određeni broj časova u preduzećima, bez obzira na veličinu, oblik vlasništva i oblast delovanja preduzeća. Na taj način se povezuju teorijski sadržaji sa primerima iz prakse, što obezbeđuje razvoj ličnih kvaliteta i podizanje svesti o značaju preduzetničkog ponašanja.

ESTETSKO OBLIKOVANJE FRIZURA

(Obrazovni profili: Ženski frizer i Muški frizer)

CILJ I ZADACI NASTAVE:

Cilj nastavnog predmeta jeste sticanje znanja o uzajamnom odnosu raznovrsnih oblika i karakteristika lica sa oblicima frizura, kako za žene, tako i za muškarce. Učenici treba da se osposobe da samostalno kreiraju i realizuju oblike frizura za žene i muškarce. Primena stečenog znanja i veština iz ovog predmeta treba da zadovolji visoke estetske zahteve, kojima će se ostvariti sklad između opšteg izgleda određene ličnosti i oblikovanja frizura.

Zadaci nastave jesu:

- razvijanje estetskih kriterijuma učenika;

- usvajanje znanja iz oblasti crtanja i slikanja različitim izražajnim sredstvima;

- razvijanje vizuelnog opažanja, percepcije i vizuelnog pamćenja;

- razvijanje individualnog likovnog izražavanja;

- razvijanje manuelne spretnosti, preciznosti, motivacije i upornosti u radu;

- osposobljavanje učenika da stečena znanja iz ovog predmeta, uspešno primenjuju u praksi pri rešavanju kreativnih zadataka iz oblasti stručnih predmeta;

- osposobljavanje učenika da razumeju i procene lepotu oblikovanja frizura na osnovu oblikovanja istih iz prošlosti, kao i u skladu sa savremenim modnim trendovima;

- osposobljavanje učenika da analizom oblika lica i adekvatnim oblikovanjem kose uspostave harmoniju u estetskom izgledu osobe;

- podsticanje učenika da kreativno pristupaju zadacima svoje struke i imaju permanentnu potrebu za usavršavanjem i uspešnim prezentacijama na takmičenjima;

- stimulisanje učenika da teorijska i praktična znanja iz ovog predmeta primene u praksi.

II razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

SADRŽAJI PROGRAMA

1. UVOD (5)

Opšti pojmovi: umetnost, primenjena umetnost, moda, kič, estetika i estetika struke.

2. RAZLIČITE FIZIONOMIJE I ESTETSKO OBLIKOVANJE (10)

Principi oblikovanja.

Odnos veličina u okviru kompozicije.

- Tačka.

- Linija.

- Oblik.

3. STUDIJA GLAVE (5)

Oblik glave.

Portret.

4. FRIZURE KROZ VEKOVE (32)

Frizure Mesopotamije.

Frizure Egipta.

Frizure Grčke.

Frizure Rima.

Frizure srednjeg i novog veka.

Frizure renesanse.

Sedamnaesti vek.

Frizure baroka.

Frizure rokokoa.

Osamnaesti vek.

Devetnaesti vek.

Frizure ampira.

Frizure bidermajera.

Frizure Srbije.

Dvadeseti vek.

5. STUDIJA FRIZURA (18)

Podela frizura.

Frizure po nameni (dnevne, koktel, večernje i fantazija frizure).

Muške frizure (Kare, fen - kare, fen velne, a la bros, englesko šišanje).

III razred

(2 časa nedeljno, 60 časova godišnje)

SADRŽAJI PROGRAMA

1. OBLIKOVANJE FRIZURE (8)

Volumen kose.

Lice i frizura.

2. OBLICI LICA I OBLIKOVANJE FRIZURE (20)

Oblik glave.

Oblikovanje frizure.

Oblici lica.

Idealni oblik lica (oblikovanje frizure za idealni oblik lica).

Okrugli oblik lica (oblikovanje frizure za okruglo lice).

Trouglasti oblik lica (oblikovanje frizure za trouglasti oblik lica.

Četvrtasti oblik lica (oblikovanje frizure za četvrtasti oblik lica).

Pravougaoni oblik lica (oblikovanje frizura za duguljast oblik lica).

Trapezast oblik lica (oblikovanje frizure za trapezast oblik lica).

3. LIK POSMATRAN IZ PROFILA I OBLIKOVANJE FRIZURE (21)

Problem profila.

Volumen frizure.

Mali nos, ravan profil.

Istaknuti nos.

Mala brada - malo čelo.

Mala brada - visoko čelo.

Ravan potiljak.

Izduženi potiljak.

Ulegnut potiljak.

4. MUŠKE FRIZURE (11)

Oblici lica muškarca i frizura.

Oblikovanje frizure prema telu.

Oblikovanje kose na vrat.

Fazoniranje kose oko uva.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)

Ovim programom treba omogućiti učenicima da razumeju i procene lepotu oblikovanja frizura u odnosu na raznovrsne oblike lica. Neophodno je da se upoznaju sa raznim oblicima frizura. Učenici treba da shvate estetsku funkciju pojedinih postupaka u izgledu ličnosti. Treba im podsticati razvoj imaginacije koju im pruža likovna praksa.

Smisao planiranja je da se utvrde zadaci na svakom času, kako bi se najpotpunije razvijale kreativne sposobnosti učenika i njihovo samostalno likovno stvaralaštvo.

Godišnji plan rada sadrži pregled sadržaja, vezanih kako za moderne tako i za frizure kroz istoriju, kao i broj časova predviđenih za određene sadržaje, tj. nastavne teme.

U cilju što boljeg usvajanja znanja, sa učenicima treba koristiti pored frontalnog rada sa celim odeljenjem i metode grupnog i individualnog rada.

Pri obradi tema treba koristiti verbalne i demonstraciono-ilustracione metode. Da bi učenici usvojili i zaokružili znanje estetskog oblikovanja kose, sadržaji programa ovog predmeta treba da budu u korelaciji sa drugim užestručnim predmetima, likovnom kulturom, istorijom i praktičnom nastavom struke frizera za žene i muškarce.

Sadržaj programa treba realizovati u učionici i specijalizovanoj učionici korišćenjem vizuelne tehnike i štampanih materijala: grafoskopa, TV-a, DVD-a, slika, fotografija, šema, modnih časopisa, knjiga iz likovne kulture, istorije umetnosti, istorije kostima i mode i knjigama koje govore o modernim stilovima odevanja, modnih časopisa i specijalizovanih časopisa.

Organizovati posete modnim revijama, revijama frizura, sajmovima mode i kozmetike i frizerskim salonima.

Učenike treba podsticati da se izražavaju u okviru likovnih aktivnosti i tako se osposobe da razumeju i procene lepotu oblikovanja kose i fizionomije ličnosti u celini. Strukturu programa čine sadržaji koji se odnose na upoznavanje osnovnih pojmova vezanih za likovnu umetnost i estetiku, anatomiju glave, lica, istoriju frizura, kao i frizure po nameni.

Ovako koncipiran program treba da razvije samostalno likovno izražavanje učenika, da ih osposobi kako da posmatraju i uoče lepo. Analizom proporcije lica, učenici će da nauče, ostvare i sačuvaju harmoniju pri oblikovanju frizura. Potrebno je stimulisati učenike da teorijska znanja iz ovog predmeta primene u praksi.

ESTETSKO PEDIKIRSKO I MANIKIRSKO OBLIKOVANJE

(Obrazovni profil: Pedikir i manikir)

CILJ I ZADACI

Cilj nastavnog predmeta jeste sticanje znanja o estetskoj nezi šake i stopala. Učenici treba da se osposobe da samostalno oblikuju i lakiraju nokte. Primena stečenog znanja i veština iz ovog predmeta treba da zadovolji visoke estetske zahteve, kojima će se ostvariti sklad između opšteg izgleda određene ličnosti i noktiju.

Zadaci nastave jesu:

- razvijanje estetskih kriterijuma učenika;

- usvajanje znanja iz oblasti crtanja i slikanja različitim izražajnim sredstvima;

- razvijanje vizuelnog opažanja, percepcije i vizuelnog pamćenja;

- razvijanje individualnog likovnog izražavanja;

- razvijanje manuelne spretnosti, preciznosti, motivacije i upornosti u radu;

- osposobljavanje učenika da stečena znanja iz ovog predmeta, uspešno primenjuju u praksi pri rešavanju kreativnih zadataka iz oblasti stručnih predmeta;

- podsticanje učenika da kreativno pristupaju zadacima svoje struke i imaju permanentnu potrebu za usavršavanjem i uspešnim prezentacijama na takmičenjima;

- stimulisanje učenika da teorijska i praktična znanja iz ovog predmeta primene u praksi.

II razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

SADRŽAJI PROGRAMA

UVOD U PREDMET (10)

Umetnost, likovna umetnost, primenjena umetnost, estetika, estetika struke, moda, kič.

OSNOVNI ELEMENTI LIKOVNOG IZRAŽAVANJA (20)

LINIJA

Linija kao osnovno izražajno sredstvo u likovnoj umetnosti i njene karakteristike.

Smer u kompoziciji.

Načela estetskog reda, ritam, harmonija, kontrast, ravnoteža i dominacija.

Ekspresija linija.

VELIČINA I OBLIK (10)

Odnos veličina u okviru kompozicije.

Oblik, veličine i njihova povezanost dodirivanjem, pokrivanjem i prožimanjem.

BOJA (8)

Paleta boja - doživljavanje boje, fizički, optički i psihološki faktor boje.

Odnosi toplih i hladnih boja.

KOMPOZICIJA (2)

Odnosi likovnih elemenata u kompoziciji.

MANIKIR (20)

Pojam manikira i njegov istorijat.

III razred

(2 časa nedeljno, 60 časova godišnje)

SADRŽAJI PROGRAMA

STUDIJA RUKE I ŠAKE (10)

Normalna šaka i odgovarajuće oblikovanje i lakiranje noktiju;

Dugačka šaka i odgovarajuće oblikovanje i lakiranje noktiju;

Kratka šaka i odgovarajuće oblikovanje i lakiranje noktiju;

Široka šaka i odgovarajuće oblikovanje i lakiranje noktiju.

RAZNOVRSNI OBLICI NOKTIJU (10)

Četvrtasti i kratki nokti i njihovo odgovarajuće oblikovanje i lakiranje;

Nokti srednje dužine i njihovo odgovarajuće oblikovanje i lakiranje;

Dugi i uski nokti i njihovo odgovarajuće oblikovanje i lakiranje;

Široki nokti i njihovo odgovarajuće oblikovanje i lakiranje.

VRSTE MANIKIRA (10)

Engleski manikir;

Francuski manikir;

Američka metoda manikir;

Umetničko oslikavanje noktiju (nail art).

PEDIKIR (5)

Pojam pedikira i njegov istorijat.

ANATOMIJA I OBLICI STOPALA (10)

Grčko stopalo;

Egipatsko stopalo;

Četvrtasto stopalo.

ESTETSKA NEGA STOPALA (15)

Estetsko oblikovanje i lakiranje noktiju na nogama;

Oblikovanje i lakiranje noktiju u skladu sa opštim izgledom osobe;

Odgovarajući izbor obuće za odrasle;

Estetska nega dečijeg stopala;

Odgovarajući izbor obuće za decu.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Ovim programom treba omogućiti učenicima da razumeju i procene lepotu oblikovanja i lakiranja noktiju. Zadatak im je i da se upoznaju sa estetskom negom šake i stopala proteklih vekova i godina. Učenici treba da shvate estetsku funkciju pojedinih postupaka u izgledu ličnosti. Treba im podsticati razvoj imaginacije koju im pruža likovna praksa.

Smisao planiranja je da se utvrde zadaci na svakom času, kako bi se najpotpunije razvijale kreativne sposobnosti učenika i njihovo samostalno likovno stvaralaštvo.

Godišnji plan rada sadrži pregled sadržaja, vezanih za estetsko oblikovanje noktiju, kao i broj časova predviđenih za određene sadržaje, tj. nastavne teme.

U cilju što boljeg usvajanja znanja, sa učenicima treba koristiti pored frontalnog rada sa celim odeljenjem i metode grupnog i individualnog rada.

Pri obradi tema treba koristiti verbalne i demonstraciono-ilustracione metode. Da bi učenici usvojili i zaokružili znanje estetskog oblikovanja noktiju, sadržaji programa ovog predmeta treba da budu u korelaciji sa drugim užestručnim predmetima, likovnom kulturom, istorijom i praktičnom nastavom struke pedikira i manikira.

Sadržaj programa treba realizovati u učionici i specijalizovanoj učionici korišćenjem vizuelne tehnike i štampanih materijala: grafoskopa, TV-a, DVD-a, slika, fotografija, šema, modnih časopisa, knjiga iz likovne kulture, istorije umetnosti, istorije kostima i mode i knjigama koje govore o modernim stilovima odevanja, modnih časopisa i specijalizovanih časopisa.

Organizovati posete modnim revijama, sajmovima mode i kozmetike i pedikirskim i manikirskim salonima.

Učenike treba podsticati da se izražavaju u okviru likovnih aktivnosti i tako se osposobe da razumeju i procene lepotu oblikovanja noktiju i fizionomije ličnosti u celini. Strukturu programa čine sadržaji koji se odnose na upoznavanje osnovnih pojmova vezanih za likovnu umetnost i estetiku, anatomiju glave, lica, šake i stopala.

Ovako koncipiran program treba da razvije samostalno likovno izražavanje učenika, da ih osposobi kako da posmatraju i uoče lepo. Analizom proporcije šake i stopala, da nauče, ostvare i sačuvaju harmoniju pri oblikovanju noktiju. Potrebno je stimulisati učenike da teorijska znanja iz ovog predmeta primene u praksi.

POZNAVANJE PREPARATA

(Obrazovni profili: Ženski frizer i Muški frizer)

CILJ I ZADACI

Cilj nastavnog predmeta jeste sticanje neophodnih znanja o vrstama, sastavu, oblicima, dejstvu, izradi i primeni savremenih preparata koji se primenjuju u nezi, zaštiti i dekoraciji kose, brade, brkova i kože, kao i pravilan izbor preparata u zavisnosti od stanja kose i kože.

Zadaci nastave jesu:

- sticanje znanja o kozmetičkim sirovinama, njihovim osobinama, dermatološkim svojstvima i primeni;

- sticanje znanja o mikro i makrodisperznim sistemima kao kozmetičkim preparatima;

- sticanje znanja o vrstama sterilizacije i mehanizmu dejstva hemijskih dezinfekcionih sredstava;

- sticanje znanja o osobinama, sastavu, dejstvu, izradi i oblicima preparata za održavanje lične higijene;

- sticanje znanja o podeli, vrstama, sastavu, osobinama, oblicima i mehanizmu dejstva preparata za dekoraciju kose (učvršćivači, ondulirajuća sredstva, boje);

- sticanje znanja o sastavu, osobinama, mehanizmu delovanja i primeni preparata za negu i zaštitu kože, lica i ruku;

- upoznavanje osnovnih osobina, dejstva i primene dezodorantnih i antiperspirantnih preparata;

- sticanje znanja o poreklu, osobinama i dejstvu mirisnih materija koje se koriste kao sirovine za parfeme i kolonjske vode;

- sticanje znanja o alergijskim manifestacijama kod pojedinih vrsta kozmetičkih preparata;

- osposobljavanje učenika da znanja stečena u okviru nastave predmeta poznavanje preparata aktivno primenjuju na praktičnoj nastavi u školi i po frizerskim salonima;

- sticanje navike za praćenje stručne literature kao i za posete Sajmovima kozmetike i prezentacijama kozmetičkih preparata, a sve u cilju daljeg stručnog usavršavanja.

I razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

SADRŽAJI PROGRAMA

UVOD (2)

Predmet izučavanja i zadaci.

Značaj kozmetičkih preparata u nezi kose, kosišta, brade, brkova i izgleda kože.

KOZMETIČKE SIROVINE (15)

Klasifikacija sirovina.

Osnovna dejstva pojedinih grupa sirovina (prirodne - podela, dejstvo i primena).

Nomenklatura i ispitivanje sirovina.

Standardizacija sirovina.

Voda - osobine, delovanje i primena.

Tvrdoća vode i njen uticaj na kosu i kožu.

Prečišćena voda i njena primena u kozmetici.

Površinski aktivne materije - pojam, podela, dejstvo, primena i njihov značaj u higijensko-estetskoj nezi.

KOZMETIČKI PREPARATI (17)

Definicija, osobine i značaj preparata u svakodnevnoj nezi.

Klasifikacija preparata u fizičko-hemijskom smislu (mikrodisperzni i makrodisperzni sistemi) kao kozmetički oblici preparata.

Pravi rastvori - podela, osobine, značaj i primena.

Koncentracija rastvora i zadaci sa procentnom koncentracijom.

Koloidni rastvori - osobine, oblici i primena.

Emulzije - osobine i značaj emulzionih sistema u izradi preparata.

Vrste emulzija i njihova dermatološka svojstva.

Suspenzije - podela, osobine i način izrade.

Kozmetički preparati kao suspenzioni oblici.

Aerosoli - osobine i značaj u savremenoj proizvodnji preparata za negu i dekoraciju kose.

Ostali oblici preparata - ekstraktivni preparati, aromatične vode, praškovi i paste.

DEZINFEKCIJA I STERILIZACIJA (7)

Dezinfekcija i sterilizacija - razlike.

Fizičke metode sterilizacije (toplota i UV zraci).

Hemijska dezinfikaciona sredstva - podela, osobine, način dejstva i primena.

Značaj dezinfekcije i sterilizacije u frizerskom zanimanju.

PREPARATI ZA LIČNU HIGIJENU (9)

Sapuni - sastav, vrste, način izrade, mehanizam dejstva i oblici.

Toaletni sapuni (tečni i čvrsti).

Šamponi - vrste, sastav, oblici, dejstvo i primena.

Preparat za suvo pranje kose - sastav i primena.

Preparati za kupanje - vrste, sastav i primena.

Komercijalni preparati i njihovi efekti.

PREPARATI ZA BRIJANJE (4)

Vrste brijanja.

Sastav i dejstvo preparata koji se koriste pre brijanja i za brijanje.

Preparati posle brijanja - vreme, dejstvo, oblici i primena.

PREPARATI ZA NEGU KOSE I KOSIŠTA (16)

Struktura, hemijski sastav dlake.

Fizičke i fiziološke osobine dlake.

Uticaj kožne masti na kvalitet kose.

Preparati za negu kose - briljantini i kremovi-vrste, osobine, način izrade i mehanizam dejstva.

Perut i preparati za njeno otklanjanje - sastav, osobine, izrada i primena.

Preparati za ispiranje kose - kondicioneri.

Komercijalni preparati kao kondicioneri (oblici i njihov izbor u odnosu na kvalitet kose).

Oštećenja kose i preparati za pakovanje - osobine, sastav, dejstvo i primena preparata.

Preparati za zaštitu kose od sunčeve svetlosti.

II razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

SADRŽAJI PROGRAMA

PREPARATI ZA DEKORACIJU KOSE, BRADE I BRKOVA (30)

Preparati za učvršćivanje kose.

Lakovi za kosu, ehotonovi, gelovi i pene.

Sirovinski sastav - osobine, dejstvo i primena.

Oblici preparata za učvršćivanje kose na tržištu.

Nadogradnja kose i preparati.

Hemijski sastav dlake.

Preparati za ondulaciju kose.

Vrste ondulacije.

Sirovinski sastav i način delovanja na dlaku.

Primena, izrade i oblici pojedinih vrsta preparata.

Preparati za neutralizaciju - dejstvo, sastav, izrada.

Ispravljanje kose - mehanički i preparatima.

Preparati za bojenje kose.

Podela boja za kosu.

Privremene boje za kosu - sastav, osobine, dejstvo i primena (kolor šamponi).

Prirodne boje - osobine, dejstvo i primena.

Sintetičke boje - sastav, osobine, dejstvo i primena.

Preparati za nijansiranje kose - blanš, boja i preliv.

Preparati za beljenje kose - sastav, osobine, dejstvo i primena.

Primena različitih koncentracija hidrogena u preparatima za bojenje kose.

Uticaj preparata za bojenje na kvalitet kose.

PREPARATI ZA NEGU I ZAŠTITU KOŽE LICA I RUKU (20)

Funkcije kože.

Tipovi kože.

Sirovine - masna faza: masti, ulja, voskovi, fosfolipidi, masni alkoholi, steroli, više masne kiseline, humektansi, vitamini i hormoni.

Vodena faza: prečišćena voda, aromatične vode, borna voda.

Preparati za čišćenje kože - vrste i dejstvo.

Tonici za lice - sastav, vrste prema tipu kože.

Emolijentni kremovi - masni kremovi - sastav, dejstvo i izrada.

Hidrantni kremovi - sastav, dejstvo i izrada.

Mladalačka koža i njena nega.

Kremovi za masažu lica - sastav, dejstvo i izrada.

Kremovi za ruke - sastav, dejstvo i izrada.

Preparati za zaštitu kože od hemikalija koji se koriste u profesionalnom radu.

PREPARATI ZA SUZBIJANJE ZNOJENJA I NEPRIJATNOG MIRISA (7)

Sastav znoja, neprijatan miris.

Dezodoransi i antiperspiransi - razlike.

Sirovinski sastav, dejstvo, oblici i primena preparata.

Značaj ovih preparata u održavanju svakodnevne higijensko-estetske nege.

MIRISNE MATERIJE (8)

Pojam, osobine i značaj mirisnih materija.

Prirodni i sintetički mirisi.

Etarska ulja - osobine, dobijanje i podela prema načinu dejstva.

Parfemi i kolonjske vode - sastav, primena.

Mirisne komponente u frizerskim preparatima.

PREPARATI SA NAJČEŠĆIM ALERGENIM SVOJSTVIMA (5)

Senzibilišuća svojstva sirovina visokog i niskog pH i drugih kozmetičkih sirovina kao alergena.

Kontrola kvaliteta kozmetičkih preparata.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)

Poznavanje preparata je užestručni predmet čije je izučavanje u neposrednoj funkciji pripremanja učenika za kvalitetan profesionalni rad u obrazovnom profilu ženski frizer i muški frizer.

Program je koncipiran tako da obezbeđuje sticanje znanja o sastavu, osobinama, oblicima i mogućnostima primene praktično svih osnovnih vrsta preparata koji se koriste u nezi i kozmetici kose, brade i brkova. Pored toga, program predviđa upoznavanje sastava, osobina i dejstva higijensko-estetskih preparata koji se koriste u nezi i kozmetici kože.

Pri ostvarivanju sadržaja programa naročitu pažnju treba posvetiti formiranju stručno-kritičkog stava učenika o vrednosti i stvarnom dometu dejstva raznih kozmetičkih preparata reklamiranih na tržištu naročito onih koja imaju senzibilišuća dejstva, a predstavljaju sirovine u preparatima koje koriste frizeri.

Na nivou primene učenici treba da usvoje znanja iz oblasti dezinfekcije i sterilizacije, koja će koristiti u svakodnevnom profesionalnom radu.

Znanja o preparatima za negu i dekoraciju kose učenici takođe treba da usvoje na nivou primene, sa posebnim akcentom na preparate koji dovode do hemijske promene dlake.

Takođe, pri izradi operativnog plana za drugi razred nastavnik treba da predvidi određeni broj časova za obnavljanje gradiva pređenog u prvom razredu.

Pored toga, nastavnik bi trebalo da predvidi određen broj časova praktičnih vežbi (za prvi i drugi razred), radi osposobljavanja učenika da samostalno prave rastvore različitih procentnih koncentracija koji se koriste u frizerskoj struci.

Radi lakšeg razumevanja i boljeg usvajanja sadržaja programa na praktičnoj nastavi treba koristiti kozmetičke preparate koji imaju svakodnevnu primenu i neophodno je u svom radu planirati posete Sajmovima kozmetike i prezentacijama kozmetičkih preparata.

POZNAVANJE PREPARATA

(Obrazovni profil: Pedikir i manikir)

CILJ I ZADACI

Cilj nastavnog predmeta jeste sticanje neophodnih znanja o vrstama, sastavu, oblicima, dejstvu, izradi i primeni savremenih preparata koji se koriste u nezi, zaštiti i dekoraciji kože ruku, nogu i njenih izdanaka, kao i pravilan izbor preparata u zavisnosti od tipa, stanja kože i noktiju.

Zadaci nastave jesu:

- sticanje znanja o kozmetičkim sirovinama, njihovim osobina, dermatološkim svojstvima i primeni;

- sticanje znanja o mikro i makrodisperznim sistemima kao kozmetičkim preparatima;

- sticanje znanja o vrstama sterilizacije, sastavu i mehanizmu dejstva hemijskih dezinfekcionih sredstava;

- sticanje znanja o svojstvima, sastavu, dejstvu, izradi i oblicima preparata za održavanje lične higijene;

- sticanje znanja o preparatima koji se koriste za negu i dekoraciju noktiju, podela, sastav preparata, oblici;

- sticanje znanja o podeli, sastavu, karakteristikama, dermatološkim svojstvima, izradi i oblicima preparata koji se primenjuju za negu ruku i nogu;

- sticanje znanja o građi i hemijskom sastavu dlake kao i o načinima za njihovo otklanjanje;

- upoznavanje osnovnih osobina, dejstva i primene dezodorantnih i antiperspirantnih preparata;

- upoznavanje kozmetoterapijskih preparata koji se primenjuju u higijensko-estetskoj nezi kože ruku i nogu;

- sticanje znanja o poreklu, osobinama i dejstvu mirisnih materija koje se koriste kao sirovine za parfeme i kolonjske vode;

- sticanje znanja o alergijskim manifestacijama kod pojedinih vrsta kozmetičkih preparata;

- osposobljavanje učenika da znanja stečena u okviru nastave predmeta primenjuju na praktičnoj nastavi u školi i po pedikir i manikir salonima;

- sticanje navike za praćenje stručne literature kao i za posete sajmovima kozmetike i prezentacijama kozmetičkih preparata, a sve u cilju daljeg stručnog usavršavanja.

I razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

SADRŽAJI PROGRAMA

UVOD (2)

Predmet izučavanja i zadaci.

Značaj kozmetičkih preparata u nezi kože i njenih izdanaka.

KOZMETIČKE SIROVINE (15)

Klasifikacija sirovina.

Osnovna dejstva pojedinih grupa sirovina (prirodne - podela, dejstvo i primena).

Nomenklatura i ispitivanje sirovina.

Standardizacija sirovina.

Voda - osobine, delovanje i primena.

Tvrdoća vode i njen uticaj na kosu i kožu.

Prečišćena voda i njena primena u kozmetici.

Površinski aktivne materije - pojam, podela, dejstvo, primena i njihov značaj u higijensko-estetskoj nezi.

KOZMETIČKI PREPARATI (17)

Definicija, osobine i značaj preparata u svakodnevnoj nezi.

Klasifikacija preparata u fizičko-hemijskom smislu (mikrodisperzni i makrodisperzni sistemi) kao kozmetički oblici preparata.

Pravi rastvori - podela, osobine, značaj i primena.

Koncentracija rastvora i zadaci sa procentnom koncentracijom.

Koloidni rastvori - osobine, oblici i primena.

Emulzije - osobine i značaj emulzionih sistema u izradi preparata.

Vrste emulzija i njihova dermatološka svojstva.

Suspenzije - podela, osobine i način izrade.

Kozmetički preparati kao suspenzioni oblici.

Aerosoli - osobine i značaj u savremenoj proizvodnji preparata za negu i dekoraciju kože i njenih izdanaka.

Ostali oblici preparata - ekstraktivni preparati, aromatične vode, praškovi i paste.

DEZINFEKCIJA I STERILIZACIJA (10)

Dezinfekcija i sterilizacija - razlike.

Fizičke metode sterilizacije (toplota i UV zraci).

Hemijska dezinfikaciona sredstva - podela, osobine, način dejstva i primena.

Značaj dezinfekcije i sterilizacije u pedikir i manikir zanimanju.

PREPARATI ZA LIČNU HIGIJENU (10)

Sapuni - sastav, vrste, način izrade, mehanizam dejstva i oblici.

Toaletni sapuni (tečni i čvrsti).

Šamponi - vrste, sastav, oblici, dejstvo i primena.

Preparati za kupanje - vrste, sastav i primena.

Komercijalni preparati i njihovi efekti.

PREPARATI ZA KOZMETIČKU NEGU I DEKORACIJU NOKTIJU (16)

Nokat - osobine i građa.

Kremovi za negu noktiju.

Preparati za poliranje noktiju.

Preparati za otklanjanje pokožice, keratinskih naslaga - osobine, sastav.

Nokat - izgled kao pokazatelj zdravlja.

Preparati za dekoraciju noktiju.

Lakovi za nokte - sastav, primena.

Rastvarači lakova za nokte.

"Frenč” manikir preparati - olovke.

Nadogradnja noktiju.

II razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

SADRŽAJI PROGRAMA

PREPARATI ZA NEGU RUKU I NOGU (19)

Funkcije kože, tipovi kože.

Sirovine - masna faza: masti, ulja, voskovi, fosfolipidi, masni alkoholi, steroli, više masne kiseline, humektansi, vitamini i hormoni.

Vodena faza: prečišćena voda, aromatične vode, borna voda ...

Emolijentni kremovi - masni kremovi - sastav, dejstvo i izrada.

Hidrantni kremovi - sastav, dejstvo i izrada.

Mladalačka koža i njena nega.

Kremovi za masažu kože: sastav, dejstvo i izrada.

Kremovi za ruke - sastav, dejstvo i izrada.

Preparati za negu kože nogu - dejstvo, oblici, primena.

Preparati za tretman klavusa.

PREPARATI ZA ZAŠTITU I PRIKRIVANJE NEDOSTATAKA NA KOŽI (17)

Preparati za zaštitu kože - zadatak i podela.

Preparati za zaštitu kože od hemikalija u profesionalnom radu.

Preparati za zaštitu kože od sunčevog zračenja.

Preparati za zaštitu kože od insekata.

Preparati za pojačavanje cirkulacije.

Preparati za negu i zaštitu dečije kože.

Preparati za prikivanje nedostataka na koži - zadatak i podela.

Preparati za beljenje kože.

Preparati za ubrzano tamnjenje kože.

Preparati za piling kože.

DEPILACIJA I EPILACIJA (10)

Građa, hemijski sastav i osobine dlake.

Depilacija, epilacija - razlike.

Fizičke metode depilacije.

Voštani depilatori - sastav, dejstvo i primena (topla i hladna depilacija).

Hemijski depilatori - podela, sastav, osobine i oblici preparata.

Preparati na tržištu i njihova dejstva.

Epilacija (elektro, laser).

PREPARATI ZA SUZBIJANJE ZNOJENJA I NEPRIJATNOG MIRISA (10)

Sastav znoja, neprijatan miris.

Dezodoransi i antiperspiransi - razlike.

Sirovinski sastav, dejstvo, oblici i primena preparata.

Preparati koji se koriste kod znojenja nogu - bromhidroza.

Značaj ovih preparata u održavanju svakodnevne higijensko-estetske nege.

TERAPIJSKI PREPARATI (2)

Fungicidi, baktericidi, bakteriostatici, antiflogistici, keratolitici, antiforetici - način dejstva i primena.

MIRISNE MATERIJE (8)

Pojam, osobine i značaj mirisnih materija.

Prirodni i sintetički mirisi.

Etarska ulja - osobine, dobijanje i podela prema načinu dejstva.

Parfemi i kolonjske vode - sastav, primena.

Mirisne komponente u pedikirsko - manikirskim preparatima.

PREPARATI SA NAJČEŠĆIM ALERGENIM SVOJSTVIMA (4)

Senzibilišuća svojstva sirovina visokog i niskog pH i drugih kozmetičkih sirovina kao alergena.

Alergijske probe.

Kontrola kvaliteta kozmetičkih preparata.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)

Poznavanje preparata je užestručni predmet čije je izučavanje u neposrednoj funkciji pripremanja učenika za kvalitetan profesionalni rad.

Program je koncipiran tako da obezbeđuje sticanje znanja o sastavu, osobinama, oblicima i mogućnostima primene praktično svih osnovnih vrsta preparata koji se koriste u nezi i kozmetici kože (ruku i nogu) i njenih izdanaka.

Pri ostvarivanju sadržaja programa naročitu pažnju treba posvetiti formiranju stručno-kritičkog stava učenika o vrednosti i stvarnom dometu dejstva raznih kozmetičkih preparata reklamiranih na tržištu, naročito onih koji imaju alergena i senzibilišuća dejstva, a predstavljaju sirovine u preparatima koje koriste pedikir i manikir radnici.

Na nivou primene učenici treba da usvoje znanja iz oblasti dezinfekcije i sterilizacije, a koriste ih u svakodnevnom radu.

Na sličan način treba obraditi preparate koji se primenjuju za negu, dekoraciju i zaštitu kože nogu, ruku i noktiju.

Preparate za depilaciju i hiperhidrozu učenici takođe treba da usvoje na nivou primene.

Takođe, pri izradi operativnog plana za drugi razred nastavnik treba da predvidi određeni broj časova za obnavljanje gradiva pređenog u prvom razredu.

Pored toga, preporučuje se da nastavnik predvidi određen broj časova praktičnih vežbi (za prvi i drugi razred), radi osposobljavanja učenika da samostalno prave rastvore različitih procentnih koncentracija koji se koriste u pedikir i manikir struci.

Radi lakšeg razumevanja i boljeg usvajanja sadržaja programa na praktičnoj nastavi treba koristiti kozmetičke preparate koji imaju svakodnevnu primenu i neophodno je u svom radu planirati posete sajmovima kozmetike i prezentacijama kozmetičkih preparata.

TEHNOLOGIJA RADA

(Obrazovni profil: Ženski frizer)

CILJ I ZADACI

Cilj nastavnog predmeta jeste sticanje teorijskih znanja, usvajanje tehnika frizerskih procedura, formiranje pozitivnih stručno-etičkih stavova i razvijanje navika lepog ponašanja prilikom obavljanja profesionalnih zadataka. Nastavni sadržaji predmeta su u korelaciji sa nastavnim sadržajima praktične nastave.

Zadaci nastave jesu:

- sticanje znanja o vrstama, upotrebi i načinu čuvanja radnih sredstava karakterističnih za područje rada;

- ovladavanje postupcima rukovanja i korišćenja pribora, aparata i frizerskih materijala;

- oblikovanje dnevne, večernje i takmičarske punđe;

- ovladavanje svim tehnikama uplitanja kose;

- izrada minivala na kratkoj i dugoj kosi;

- izrada minivala na zdravoj i oštećenoj kosi;

- ovladavanje postupkom bojenja, izbeljivanja i senčenja kose;

- ovladavanje tehnikama nadogradnje kose;

- ovladaju tehnikama čuvanja, negovanja, bojenja i šišanja vlasuljarskih proizvoda;

- samostalna izrada frizure u trendu, tehnikom šišanja i bojenja kose;

- samostalnost u formiranju frizure prema obliku lica i glave; izgrađivanje kreativnog odnosa prema radu.

I razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

SADRŽAJI PROGRAMA

1. UPOZNAVANJE SA STRUKOM I NJENIM ZNAČAJEM (5)

Stručni profil i profesionalne aktivnosti ženskog frizera.

Razvoj profesije i mogućnosti napredovanja.

Prostor, oprema i pribor za rad u frizerskom salonu za žene.

Izgled i opremljenost radnog mesta.

Razvoj frizure kroz vekove.

2. KULTURA PONAŠANJA NA RADNOM MESTU (5)

Estetski izgled ženskog frizera na radnom mestu.

Prijem i ispraćaj stranke, poštovanje pravila lepog ponašanja.

Poslovna komunikacija, gestikulacija, konverzacija.

3. HIGIJENSKO-TEHNIČKA ZAŠTITA NA RADU (6)

Zaštita na radu.

Sanitarni propisi.

Sredstva zaštite na radu.

Sredstva za održavanje higijene alata, pribora i radne prostorije.

Dezinfekcija i sterilizacija pribora, alata i aparata.

Profesionalna oboljenja frizera.

4. UPOZNAVANJE SA ALATOM, PRIBOROM I APARATIMA (6)

Upoznavanje sa vrstama češljeva, četki i makaza i njihova pravilna primena.

Usvajanje pravilnog držanja češlja, makaza i četki.

Upoznavanje i pravilno rukovanje fen aparatom.

5. ANALIZA KVALITETA KOSE (8)

Dlaka, rast i životne faze dlake.

Debljina i boja dlake.

Seda kosa.

Struktura dlake.

Analiza kose - procena stanja kose (suva, masna i hemijski obrađivana kosa).

Postupak utvrđivanja kvaliteta kose.

6. PATOLOGIJA KOSE I KOŽE GLAVE (4)

Prepoznavanje patoloških promena.

Tretmani prilikom patoloških promena.

7. VRSTE PREPARATA I NJIHOVA PRIMENA (5)

Vrste preparata.

Način upotrebe preparata i njihovo delovanje na kosu.

Skala pH vrednosti preparata.

8. HIGIJENA - NEGA KOSE (7)

Primena odgovarajućeg šampona.

Tehnika pranja kose (pokreti ruku).

Masaža glave.

Pranje i nega kose (prema tipu kose i kože).

Revitalizacija kose (površinska i dubinska).

Tehnika ispiranja kose.

9. TRANSFORMACIJA KOSE (4)

Fizičke procedure na kosi.

Hemijske procedure na kosi.

10. IZRADA TALASA (7)

Tehnika oblikovanja talasa prstima.

Tehnike izrade talasa šesticama.

Tehnika oblikovanja savremenih Marsel talasa.

Tehnika izrade talasa pomoću namotača.

Tehnika izrade talasa pomoću fena i češlja.

11. MINIVAL (7)

Analiza i priprema kose za minival.

Izbor preparata za minival.

Određivanje oblika i veličine namotača.

Postupak uvijanja kose.

Tehnike uvijanja kose:

a) klasično horizontalno navijanje kose za minival;

b) moderan način uvijanja; kružno, parcijalno i spiralno;

c) izrada minivala na zdravoj kosi;

d) izrada minivala na hemijski tretiranoj kosi.

12. OBLIKOVANJE FRIZURA (6)

Estetsko oblikovanje frizure.

Tehnika uvijanja kose namotačima (vodena ondulacija).

Tehnike oblikovanja frizure fen aparatom.

Priprema kose za izradu punđe.

Priprema pribora i materijala za izradu punđe.

Primena tehnike kod izrade punđe.

II razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

SADRŽAJI PROGRAMA

1. OBLIKOVANJE KOSE ŠIŠANJEM (5)

Šišanje kose kroz istoriju.

Alat i pribor za šišanje.

Priprema kose za šišanje.

Podela kose za šišanje.

2. KLASIČNO ŠIŠANJE (5)

Ravno šišanje.

Bubi-kopf šišanje.

Ovalno šišanje (paž).

3. MODERNO (SAVREMENO) ŠIŠANJE (6)

Tehnika šišanja:

a) ravan rez;

b) ubodno šišanje;

v) klizno šišanje (proređivanje kose).

Linija frizure - šišanje (gradacija kose):

a) stepenasta;

b) geometrijska;

v) asimetrična.

Šišanje prema kvalitetu kose i obliku glave.

Upotreba kompjutera pri izboru frizure.

Šišanje savremenih linija (kombinovanjem različitih tehnika rada).

Takmičarska šišanja.

4. ŠIŠANJE KOSE KOD DECE (5)

Salon, komunikacija i zaštita stranke.

Savremene linije šišanja.

5. IZRADA MINIVALA (10)

Priprema kose za minival.

Izbor preparata za minival.

Postupak izrade minivala.

Određivanje oblika i veličine namotača.

Izrada minivala.

Klasično horizontalno navijanje kose za minival.

Moderan način uvijanja; kružno, parcijalno i spiralno.

Izrada minivala na zdravoj kosi.

Izrada minivala na hemijski tretiranoj kosi.

Izrada minivala na različitoj strukturi kose.

6. OBLIKOVANJE FRIZURA PO STILU I NAMENI (7)

Tehnike izrade frizura.

Oblikovanje frizure po stilu (klasičan i moderan stil).

Oblikovanje frizure po nameni (dnevna i večernja frizura).

Umetnička frizura.

7. SPEKTAR BOJA (6)

Spektar boja.

Osnovne i komplementarne boje.

Katalog boja.

Određivanje dubine tona i nijanse boje.

8. UPOTREBA HIDROGENA U POSTUPKU NIJANSIRANJA I BOJENJA KOSE (5)

Procesi bojenja kose; površinsko i dubinsko bojenje.

Vrste i klasifikacije boja i postupak bojenja.

Privremene boje, polutrajne i trajne boje za kosu.

Postupak dekolorizacije (postupno osvetljavanje kose).

Vrste oksidanata:

a) 10 vol. (3%);

b) 20 vol. (6%);

g) 30 vol. (9%);

d) 40 vol. (12%).

Primena razvijača (-1,3-1,9; -2,5-4,5).

9. BOJENJE KOSE U PRIRODNE TONOVE I NIJANSE (7)

Kombinovanje boja iz iste serije.

Bojenje kose u prirodne tonove 1-10.

Bojenje kose u ostale tonove: pepeljasti ton; kesten; bakar; crveni ton; ljubičasti ton; plavi i specijalno plavi tonovi.

Metode rada:

a) bojenje izrastka;

b) bojenje produženog izrastka;

v) bojenje cele dužine kose;

g) prebojavanje kose.

10. NIJANSIRANJE KOSE PRELIVIMA I BOJOM (7)

Polu-permanentne boje.

Kolor šamponi.

Ton na ton.

Postupak nijansiranja bojom i sredstvima za dekolorizaciju:

a) u obliku trougla,

b) u obliku romba,

v) cik-cak nijansiranje.

Tehnika nijansiranja:

a) nijansiranje pomoću folije,

b) nijansiranje pomoću češlja i

v) nijansiranje pomoću kape.

Praćenje i pregled delovanja boje.

Pranje i nega obojene kose.

11. NEGA HEMIJSKI TRETIRANE I OŠTEĆENE KOSE (7)

Određivanje stepena oštećenosti kose.

Regeneracija kutikule i korteksa dlake.

Preparati za negu i regeneraciju kose.

Multiaktivni tretmani za dubinsku negu i regeneraciju dlake.

Tretman hidratacije kose.

III razred

(2 časa nedeljno, 60 časova godišnje)

SADRŽAJI PROGRAMA

1. ŠIŠANJE SAVREMENE LINIJE (12)

Kombinovanje različitih tehnika rada.

2. OBLIKOVANJE FRIZURA ZA POSEBNU NAMENU (12)

Frizure u trendu.

Upoznavanje najnovijih modnih frizerskih linija i trendova šišanja i bojenja.

Oblikovanje umetničkih frizura.

Upoznavanje osnovnih karakteristika izrade takmičarskih frizura.

Upoznavanje sa osnovnim karakteristikama izrade revijskih frizura.

3. BOJENJE KOSE U SPECIJALNE TONOVE (12)

Bojenje kose u pepeljaste tonove.

Bojenje kose u crvene tonove.

Bojenje kose u kestenjaste tonove.

Postupci bojenja:

a) oštećene kose (polupermanentnom bojom, ton na ton).

b) promena do tri nijanse i

c) uklanjanje neželjenih tonova.

Bojenje izrastka.

Bojenje cele dužine kose.

Bojenje svetlo obojene kose u tamnu nijansu.

Bojenje tamno obojene kose u svetlu nijansu.

Praćenje i pregled delovanja bojenja.

Nega obojene kose.

Korekcija boje (posvetljavanje, tamnjenje, promena nijansi).

4. IZBELJIVANJE KOSE (10)

Dekolorizacija kose:

a) blaga dekolorizacija od 1 do 3 tona - skidanje tonova, kolor krema za posvetljivanje kose, ulje za izbeljivanje kose;

b) intenzivna dekolorizacija (izbeljivanje kose do 7 tonova).

Praćenje i određivanje vremena delovanja preparata za izbeljivanje.

Nega izbeljene kose.

Metode rada:

a) izrastak;

b) produženi izrastak;

v) cela dužina;

g) različita struktura kose;

d) različita struktura kose.

Tehnike rada:

a) izbeljivanje kose uz upotrebu specijalne kape;

b) izbeljivanje kose uz upotrebu folija;

v) izbeljivanje kose uz upotrebu plastičnog češlja.

5. BOJENJE 100% SEDE KOSE (7)

Bojenje u svetle i tamne nijanse.

Odnos boje i hidrogena.

Tehnika rada - prepigmentacija željenom bojom.

Postupak bojenja od korena do špica.

Nijansiranje u prirodne tonove.

6. NADOGRADNJA KOSE (7)

Priprema kose za nadogradnju.

Vrste i tehnike nadogradnje kose.

Postupak nadogradnje kose.

Postupak nege umetaka i vlasuljarskih predmeta.

Postupak bojenja vlasuljarskih predmeta.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)

Tehnologija rada je nastavni predmet čiji su sadržaji tako koncipirani da teorijski sadržaji prethode sadržajima praktične nastave i stiču kompetencije za profesionalan rad.

Sadržaji programa struktuirani su i organizuju se u toku trogodišnjeg obrazovanja učenika. U svakom razredu precizira se koja se to teorijska znanja stiču i primenjuju na praktičnoj nastavi. Stečena znanja se usavršavaju do umenja, veština i radnih navika. Tehnologija rada se izvodi u savremeno opremljenoj učionici škole kroz više oblika rada, imajući u vidu specifične sposobnosti učenika. Nastavnik prilikom realizacije nastavnih sadržaja treba da omogući učeniku da u skladu sa individualnim sposobnostima, savlada teorijske sadržaje. Stečena znanja će mu pomoći pri izvođenju praktičnih operacija i osposobiti ga da samostalno i kreativno izvodi frizerske procedure.

Programski sadržaji tehnologije rada su tako koncipirani, da prethode nastavnim sadržajima praktične nastave. Učenici kroz praktični rad pokazuju stečeno teorijsko znanje i pripremaju se za samostalan rad u struci, što se proverava prilikom polaganja teorijskog dela završnog ispita.

TEHNOLOGIJA RADA

(Obrazovni profil: Muški frizer)

CILJ I ZADACI

Cilj nastavnog predmeta jeste sticanje teorijskih znanja, usvajanje tehnika frizerskih procedura, formiranje pozitivnih stručno-etičkih stavova i razvijanje navika lepog ponašanja prilikom obavljanja profesionalnih zadataka.

Nastavni sadržaji su u korelaciji sa nastavnim sadržajima praktične nastave.

Zadaci nastave jesu:

- ovladavanje postupcima rukovanja i korišćenja pribora, aparata i preparata;

- ovladavanje postupcima sprovođenja savremenih frizerskih procedura i izrada raznovrsnih frizura;

- ovladavanje postupcima pranja i oblikovanja kose, odnosno higijensko-estetske nege kose i kože glave;

- brijanje lica i brade i oblikovanje brade i brkova;

- masaža glave i lica i primena toplih i hladnih kompresa;

- šišanje kose makazama, elektičnom mašinom i brijačem;

- oblikovanje kose prstima i fen aparatom;

- bojenje kose, brade i brkova;

- izrada frizure u trendu, tehnikom šišanja i bojenja kose;

- oblikovanje frizure i fazoniranje brade i brkova prema obliku lica i glave;

- negovanje kreativnog odnosa prema radu.

I razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

SADRŽAJI PROGRAMA

1. UPOZNAVANJE SA STRUKOM I NJENIM ZNAČAJEM (4)

Stručni profil i profesionalne aktivnosti muškog frizera.

Razvoj profesije i mogućnosti napredovanja.

Prostor, oprema i pribor za rad u frizerskom salonu za muškarce.

Izgled i opremljenost radnog mesta.

2. KULTURA PONAŠANJA NA RADNOM MESTU (6)

Estetski izgled frizera za muškarce.

Prijem i ispraćaj stranke, poštovanje pravila lepog ponašanja.

Poslovna komunikacija, gestikulacija, konverzacija.

3. HIGIJENSKO-TEHNIČKA ZAŠTITA NA RADU (5)

Sanitarni propisi.

Sredstva zaštite na radu.

Sredstva za održavanje higijene alata, pribora i radne prostorije.

Dezinfekcija i sterilizacija alata i pribora.

Profesionalna oboljenja frizera.

4. UPOZNAVANJE I RUKOVANJE ALATOM, PRIBOROM I PREPARATIMA (8)

Upoznavanje i pravilno rukovanje alatom i priborom.

Upoznavanje i pravilno rukovanje aparatima.

Upoznavanje sa preparatima i pravilna upotreba preparata.

5. ANALIZA KVALITETA KOSE (8)

Dlaka, rast i životne faze dlake.

Debljina i boja dlake.

Seda kosa.

Struktura dlake.

Analiza kose - procena stanja kose (suva, masna i hemijski obrađivana kosa).

Postupak utvrđivanja kvaliteta kose.

Patologija kose i kože glave.

6. VRSTE PREPARATA I NJIHOVA PRIMENA (5)

Vrste preparata.

Način upotrebe preparata i njihovo delovanje na kosu.

Skala pH vrednosti preparata.

7. HIGIJENA I NEGA KOSE, BRADE I BRKOVA (8)

Primena odgovarajućeg šampona.

Tehnika pranja kose (pokreti ruku).

Masaža glave.

Pranje i nega kose, brade i brkova (prema tipu kose i kože).

Upotreba preparata za negu kose, brade i brkova.

Tehnika ispiranja kose.

8. IZRADA RAZDELJKA SA FENIRANJEM I SLAGANJEM FRIZURE (5)

Izrada razdeljka.

Tehnika slaganja kose.

Tehnika sušenja kose fen aparatom.

9. BRIJANJE BRADE (7)

Pregled kože lica.

Šema za upotrebu brijača pri brijanju.

Pravilno rukovanje brijačem.

Dezinfekcija lica posle brijanja.

Oblici brade i brkova.

Tehnika oblikovanja brade i brkova.

10. MASAŽA LICA I GLAVE (4)

Vrste masaže - prstima i aparatom za masiranje.

Značaj masaže lica i glave.

Upotreba toplih i hladnih kompresa.

11. ŠIŠANJE KOSE MAKAZAMA (10)

Šišanje kose kroz istoriju

Priprema kose za šišanje.

Šema šišanja, podela kose.

Vrste klasičnog i modernog šišanja.

Obrada kose makazama.

Proređivanje kose.

II razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

SADRŽAJI PROGRAMA

1. PRIMENA PREPARATA ZA NEGU KOSE, BRADE I BRKOVA (9)

Utvrđivanje kvaliteta i stepena oštećenosti kose.

Pravilan izbor šampona za pranje kose.

Dejstvo preparata na kosu.

Primena preparata za negu kose, brade i brkova.

2. OBLIKOVANJE I FAZONIRANJE BRADE I BRKOVA (9)

Brijanje i izbrijavanje.

Brijanje glave.

Oblici brade i brkova.

Moda i estetsko oblikovanje brade i brkova.

3. KLASIČNO ŠIŠANJE SUVE I MOKRE KOSE (9)

Vrste šišanja.

Priprema kose za šišanje.

Tehnika izrade prelaza na vratu.

Obrada zulufa i fazona preko ušiju.

Skraćivanje i proređivanje kose.

Šišanje prema kvalitetu kose i obliku lica.

Rukovanje i tehnika šišanja električnom mašinom.

Vrste klasičnog i modernog šišanja.

Obrada kose makazama.

Proređivanje kose.

Upotreba električne mašine kod modernog šišanja.

4. ŠIŠANJE BRIJAČEM (7)

Pravilna podela kose za šišanje brijačem.

Pravilna obrada kose brijačem.

Prednosti šišanja brijačem pri izradi frizure.

5. OBLIKOVANJE KLASIČNE FRIZURE FEN APARATOM (8)

Formiranje svih vrsta razdeljaka.

Oblikovanje frizure fen aparatom.

Oblikovanje frizure fen aparatom prema zahtevima trenda, estetskom zahtevu i kvalitetu kose.

Završni deo češljanja frizure.

Formiranje frizura pomoću savremenih preparata i aparata.

6. IZRADA TALASA PRSTIMA I (8)

Formiranje talasa prstima bez razdeljka.

Formiranje talasa fen aparatom bez razdeljka.

7. BOJENJE KOSE, BRADE I BRKOVA (6)

Preparati za bojenje kose.

Pravilan postupak kod bojenja kose, brade i brkova.

8. BELJENJE I IZBELJIVANJE KOSE (6)

Sredstva za izbeljivanje kose.

Postupak izbeljivanja kose.

Izbor i primena preparata za izbeljivanje kose.

Postupci za negu bojene i izbeljene kose.

9. POSTUPAK KOVRDŽANJA KOSE (8)

Preparati za kovdžanje kose.

Priprema kose za tretman kovrdžanja kose.

Minival, priprema kose, sprovođenje procedure, neutralizacija, formiranje frizure.

III razred

(2 časa nedeljno, 60 časova godišnje)

SADRŽAJI PROGRAMA

1. KLASIČNO ŠIŠANJE SUVE I MOKRE KOSE (8)

Tehnika izrade prelaza na vratu.

Obrada zulufa i fazona preko ušiju.

Skraćivanje i proređivanje kose.

Šišanje prema kvalitetu kose i obliku lica.

Šišanje kose prema estetskim zahtevima.

2. MODERNO ŠIŠANJE (8)

Vrste modernog šišanja.

Šišanje kose makazama.

Obrada špiceva brijačem.

Šišanje makazama prema kvalitetu kose i obliku lica.

Upotreba električne mašinice kod modernog šišanja.

Šišanje električnom mašinom prema kvalitetu kose i obliku lica.

3. IZRADA MODERNIH FRIZURA FEN APARATOM (10)

Tipovi modernih frizura.

Tehnika feniranja.

Formiranje svih vrsta razdeljaka.

Oblikovanje frizure fen aparatom prema estetskom zahtevu i kvalitetu kose.

Završni deo češljanja frizure.

Formiranje frizura pomoću savremenih preparata i aparata.

Oblikovanje frizure prema zahtevu stranke.

4. OBLIKOVANJE BRADE I BRKOVA (10)

Oblici brade i brkova.

Moda i estetsko oblikovanje brade i brkova.

Tehnika oblikovanja brade i brkova.

Tehnika oblikovanja brade i brkova u dekorativne i korektivne svrhe uz upotrebu kompjutera.

5. IZRADA FRIZURA U TRENDU (10)

Vrste modernih frizura.

Upotreba preparata za formiranje i estetsku kozmetiku moderne frizure.

Tehnike feniranja i završnog češljanja kose.

Tehnika formiranja frizura prstima uz upotrebu preparata.

6. IZRADA TAKMIČARSKIH FRIZURA (8)

Obrada kose brijačem.

Slaganje kose četkom i fen aparatom.

Izbeljivanje kose.

Nijansiranje kose.

7. IZRADA REVIJSKIH FRIZURA (6)

Tehnike šišanja i bojenja revijskih frizura.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)

Tehnologija rada je nastavni predmet čiji nastavni sadržaji prate nastavne sadržaje praktične nastave. Učenici stiču neophodna teorijska znanja koja primenjuju na praktičnoj nastavi. Ostvarivanjem zadataka programa ovog nastavnog predmeta učenici se teorijski uvode u praktično područje rada izabrane profesije.

Sadržaji programa struktuirani su i organizuju se u toku trogodišnjeg obrazovanja učenika, s tim što se u svakom razredu precizira koja su to teorijska znanja koja učenici treba da steknu.

Nastavnik u realizaciji nastave stvara uslove da svaki učenik, u skladu sa individualnim sposobnostima, teorijski savlada operacije i osposobi se da samostalno i kreativno izvodi frizerske procedure.

Programski sadržaji tehnologije rada ostvaruju se kroz više oblika rada, radi specifičnih mogućnosti učenika. Kroz nastavne sadržaje učenici se osposobljavaju za samostalan rad i kreativno izvođenje frizerskih procedura, što se proverava prilikom polaganja teorijskog dela završnog ispita.

TEHNOLOGIJA RADA

(Obrazovni profil: Pedikir i manikir)

CILJ I ZADACI

Cilj nastavnog predmeta jeste sticanje teorijskih znanja o tehnikama izvođenja pedikirskih i manikirskih procedura i formiranje pozitivnih stručno-etičkih stavova i navika u ponašanju, prilikom obavljanja profesionalnih zadataka.

Zadaci nastave jesu:

- sticanje poslovne kulture u komunikaciji sa strankama;

- sticanje znanja o značaju i načinu sprovođenja asepse;

- sticanje znanja o pravilnoj sterilizaciji;

- osposobljavanje učenika da rukuju sterilnim materijalom;

- sticanje znanja o kontroli sterilizacije;

- ovladavanje tehnikama izvođenja dezinfekcije;

- sticanje znanja o hemijskoj dezinfekciji;

- sticanje znanja o anatomskoj strukturi šake, kože i nokta;

- sticanje znanja o nezi noktiju;

- sticanje znanja o preparatima za negu i jačanje noktiju;

- sticanje znanja za očuvanje i negovanje estetskog izgleda stopala i ruku;

- sprovođenje tretmana na noktima kod kojih je došlo do promene;

- sprovođenje tretmana u slučaju najčešćih promena na stopalima i rukama;

- sprovođenje estetsko-higijenskih tretmana na stopalima i rukama;

- sticanje znanja o vrstama masaža;

- sticanje znanja o preparatima koji se koriste za masažu stopala cele noge, ruku i šaka;

- sticanje znanja o intenzitetu i vremenu trajanja masaže;

- sticanje znanja o indikacijama i kontraindikacijama;

- osposobljavanje učenika da izvode sve vidove masaže;

- sticanje znanja o deformitetima stopala;

- prepoznavanje deformiteta stopala i sticanje znanja o uticaju deformiteta na ostale delove tela;

- sticanje znanja i veštine tehnika nadogradnje noktiju;

- sticanje znanja o nezi veštačkih noktiju;

- sticanje znanja o načinu primene preparata za dekoraciju noktiju;

- sprovođenje raznih vrsta dekoracije nokata;

- sprovođenje frenč manikira.

I razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

SADRŽAJI PROGRAMA

1. ZANIMANJE MANIKIR I PEDIKIR (5)

Upoznavanje sa područjem rada.

Razvoj profesije i njene perspektive.

Prostor, oprema i pribor u salonu za manikir i pedikir.

Izgled i opremljenost radnog mesta.

Profesionalna etika.

2. POSLOVNA KULTURA U KOMUNIKACIJI SA STRANKAMA (5)

Estetski izgled, izgled noktiju, ruku i stopala.

Pravilno ponašanje prema stranci: ljubaznost, predusretljivost, komunikacija i gestikulacija.

3. UPOZNAVANJE I RUKOVANJE ALATOM, PRIBOROM I APARATIMA (8)

Vrste aparata, instrumenata i ostalog pribora.

Pravilna upotreba i primena aparata i pribora.

Održavanje aparata, alata i instrumenata.

Medikamenti - osnovna sredstva za rad (alkohol, asepsol, hidrogen, hloretil, hidrociklin, bivacin).

4. HIGIJENSKO-TEHNIČKA ZAŠTITA (8)

Sanitarni i drugi propisi.

Zaštita na radu.

Radna odeća i obuća. Druge mere zaštite.

Dezinfekciona sredstva.

Dezinfekcija - pojam, značaj i primena.

Sterilizacija - pojam, značaj i primena.

Vrste sterilizacije.

5. ANATOMSKA STRUKTURA ŠAKE, KOŽE I NOKTA (8)

Anatomija šake.

Histologija kože.

Značaj epiderma i granice obrade kod manikirskih i pedikirskih procedura.

Nokat - izgled, građa, struktura i uloga.

Eponihijum - značaj i uloga kod manikira.

Masaža šake.

Pokreti pri izvođenju vežbi ruku, prstiju i ručnog zgloba.

6. NEGA RUKU - MANIKIR (14)

Priprema radnog mesta i pribora za rad.

Prijem stranke i postavljanje stranke u odgovarajući položaj.

Redosled izvođenja radnih operacija.

Pregled, ispitivanje noktiju.

Postupci sečenja noktiju.

Pravilno rukovanje velikim makazama - canglama.

Pravilno turpijanje i oblikovanje noktiju prema izgledu prstiju i šake.

Potiskivanje i obrada zanoktice.

Dezinfekcija posle rada.

Priprema i čišćenje noktiju za lakiranje.

Tehnika lakiranja.

Preparati za negu ruku.

Parafinski tretman - dejstvo i uloga u tretmanu ruku.

Vrste manikira - engleski, frenč manikir, američki, SPA manikir.

7. ANATOMIJA STOPALA (10)

Anatomija stopala.

Mišići stopala.

Lukovi stopala.

Tačka oslonca težine tela.

Izgled normalnog stopala.

Obrada normalnog stopala.

8. NEGA STOPALA - PEDIKIR (12)

Priprema radnog mesta i pribora za rad.

Priprema stranke za pedikir.

Vrste masaže stopala, dejstvo i primena.

Refleksomasaža, postupci izvođenja i značaj za čovečije telo.

Indikacije i kontraindikacije masaže.

II razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

SADRŽAJI PROGRAMA

1. HIPERKERATOZA STOPALA (8)

Proces keratinizacije.

Lokacija hiperkeratoze.

Hiperkeratoza na prstima i metatarzumu.

Postupci skidanja hiperkeratoze sa prstiju.

Postupci skidanja hiperkertoze sa metatarzalnog dela.

2. NEGA STOPALA - PEDIKIR (10)

Redosled izvođenja radnih operacija.

Postupci pri skidanju hiperkeratoze.

Vežbe pokreta sa skalpelom.

Vežbe pokreta sa kredom.

Postupci obrade hiperkeratinskih naslaga na stopalima.

Pravilno držanje velikih i malih makaza.

Pravilno sečenje noktiju.

Preparati za negu stopala.

3. OBRADA SUVE I VLAŽNE KOŽE STOPALA (10)

Utvrđivanje statusa kože.

Tipovi kože.

Odlike suve kože.

Produžena nega i preparati.

Parafinski tretman stopala.

Redosled rada kod SPA pedikira.

Obrada vlažnog stopala - hiperhidroza.

Odlike hiperhidroze.

Produžena nega i saveti.

Preparati za negu.

4. OBRADA NOKTIJU NA NOGAMA (10)

Obrada zdravog nokta.

Nega i lakiranje noktiju na nogama.

Promene na noktima.

Odlike i izgled noktiju.

Deformacije noktiju.

Postupci zadebljalog nokta.

Postupci obrade gljivično obolelog nokta.

Preventivne mere zaštite od mogućih povreda i infekcija pri radu.

Značaj saradnje sa dermatolozima.

5. DEFORMISANO STOPALO (10)

Pregled i analiza stopala.

Uočavanje razlike između normalnog i deformisanog stopala.

Uzroci deformisanog stopala.

Uzimanje otisaka stopala.

Analiza otisaka.

Stepeni deformacije stopala.

Vrste deformiteta.

Metatarzalgija (izgled, uzroci i simptomi).

Obrada metatarzala.

Čukalj kao posledica deformiteta.

Saveti za sprečavanje nastanka čukljeva.

Saveti o ortopedskim pomagalima (ulošci, podmetači).

Značaj saradnje sa ortopedima i fizijatrima.

6. DEPILACIJE (12)

Priprema radnog mesta za depilaciju.

Priprema materijala.

Priprema stranke.

Pravilno rukovanje aparatom (topilicom).

Depilacija toplim voskom.

Depilacija hladnim voskom.

Postupci izvođenja mehaničke depilacije na pojedinim delovima tela.

Hemijska depilacija.

Postupci izvođenja hemijske depilacije.

Nega kože nakon izvođenja depilacije.

Indikacije i kontraindikcije kod izvođenja depilacije.

Epilacija i estetski izgled kože.

7. OBRADA ŽULJEVA (10)

Vrste žuljeva.

Uzroci nastanka žuljeva.

Lokacija žuljeva.

Pravilno rukovanje alatom pri obradi žuljeva (skalpel).

Postupci obrade u zavisnosti od lokacije.

Mere opreza pri tretmanu žuljeva u zavisnosti od lokacije.

Komplikacije pri tretmanu žuljeva.

Primena medikamenata.

Zaštita i saveti posle obrade.

III razred

(2 časa nedeljno, 60 časova godišnje)

SADRŽAJI PROGRAMA

1. OBRADA ŽULJEVA KOD DEFORMISNOG STOPALA (10)

Vrste deformiteta i njihova obrada.

Principi izvođenja tretmana kod deformiteta.

Postupci obrade tvrdog žulja.

Postupci obrade mekog žulja.

Postupci obrade sitnih žuljeva.

Postupci obrade žulja sa kapilarom.

Postupci obrade žulja na čuklju.

Postupci obrade septičnog žulja.

Postupci obrade žulja sa nukleusom.

Postupci obrade žulja ispod nokta.

Izgled i lokacija uraslog nokta.

Uzroci uraslog nokta.

Postupci obrade uraslog nokta.

2. OBOLJENJA NOGU I PEDIKIR (15)

Gljivično oboljenje na koži stopala.

Prepoznavanje promene i granice pedikirske intervencije.

Način dezinfekcije kod gljivičnih oboljenja.

Bradavice - granice pedikirskog rada.

Razlika između žulja i bradavice.

Pedikir kod promrzlina - radni postupci.

Pedikir kod oštećene cirkulacije krvnih sudova (arterio-skleroza, dijabetes, proširene vene).

Mere opreza pri radu i radni postupci.

Značaj saradnje sa dermatolozima.

3. NADOGRADNJA NOKTIJU (15)

Vrste nadogradnje.

Pravilno korišćenje materijala i preparata za nadogradnju.

Postupci izvođenja nadogradnje - gel tehnika.

Pravilno korišćenje materijala i preparata za akril tehniku.

Postupci izvođenja nadogradnje - akril tehnika.

Izlivanje noktiju.

Trajni frenč.

Fiberglas tehnika.

Alergije i infekcija.

Proizvođači noktiju - distributera.

4. OBOLJENJA RUKU I MANIKIR (10)

Manikirski postupci kod deformiteta.

Manikirski postupci kod oboljenja kože i noktiju.

Specifičnosti u tretmanu.

Saradnja sa dermatolozima.

5. SUVI PEDIKIR - ŠOLOV SISTEM (10)

Razlika između Šolovog sistema i klasičnog pedikira.

Odlike Šolovog aparata.

Način rukovanja i primene Šolovog aparata.

Obrada zadebljanog nokta.

Pedikir Šolovim aparatom.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)

Tehnologija rada je nastavni predmet čiji sadržaji prethode nastavnim sadržajima praktične nastave. Učenici stiču neophodna teorijska znanja koja primenjuju u realizaciji praktične nastave. Ostvarivanjem zadataka programa ovog nastavnog predmeta učenici se teorijski uvode u praktično područje rada izabrane profesije.

Sadržaji programa struktuirani su i organizuju se u toku trogodišnjeg obrazovanja učenika, s tim što se u svakom razredu precizira koja su to teorijska znanja koja učenici treba da steknu.

Nastavnik u realizaciji nastave stvara uslove da svaki učenik, u skladu sa individualnim sposobnostima, usvoji teorijska znanja koja će primeniti pri izradi planiranih manikirskih i pedikirskih procedura.

Programski sadržaji tehnologije rada ostvaruju se kroz više oblika rada, radi specifičnih mogućnosti učenika. Kroz nastavne sadržaje učenici se osposobljavaju za samostalan rad i kreativno izvođenje manikirskih i pedikirskih procedura, što se proverava prilikom polaganja teorijskog dela završnog ispita. U radu primenjivati odgovarajuće didaktičko-metodičke metode i maksimalno koristiti nastavna sredstva.

PRAKTIČNA NASTAVA

(Obrazovni profil: Ženski frizer)

CILJ I ZADACI

Cilj nastavnog predmeta jeste sticanje praktičnih znanja i ovladavanje tehnikama frizerskih procedura i formiranje pozitivnih stručno-etičkih stavova i navika u ponašanju prilikom obavljanja profesionalnih zadataka. Istovremeno je neophodna usaglašenost sa potrebama tržišta rada, profesionalna mobilnost i ostvarivanje horizontalne i vertikalne prohodnosti.

Zadaci nastave jesu:

- sticanje znanja o vrstama, upotrebi i načinu čuvanja radnih sredstava;

- ovladavanje postupcima rukovanja i korišćenja pribora, aparata i frizerskih preparata;

- samostalna izrada dnevne frizure;

- samostalno formiranje dnevne, večernje i takmičarske punđe;

- ovladavanje svim tehnikama uplitanja kose;

- samostalna izrada minivala na kratkoj i dugoj kosi;

- samostalna izrada minivala na zdravoj i oštećenoj kosi;

- ovladavanje svim tehnikama šišanja;

- ovladavanje postupkom bojenja, beljenja i senčenja kose;

- ovladavanje tehnikama nadogradnje kose i samostalnost u radu;

- ovladaju tehnikama negovanja, bojenja i šišanja vlasuljarskih proizvoda;

- samostalna izrada frizure u trendu, tehnikom šišanja i bojenja kose;

- samostalnost u formiranju frizure prema obliku lica i glave;

- izgrađivanje kreativnog odnosa prema radu.

I razred

(9 časova nedeljno, 315 časova godišnje)

SADRŽAJI PROGRAMA

1. UPOZNAVANJE SA PROFESIJOM I KULTURA PONAŠANJA NA RADNOM MESTU (6)

Prostor, oprema i pribor za rad u frizerskom salonu za žene.

Prijem i ispraćaj stranke, poštovanje pravila lepog ponašanja.

2. HIGIJENSKO-TEHNIČKA ZAŠTITA NA RADU (7)

Održavanje higijene alata, pribora i radne prostorije.

Dezinfekcija i sterilizacija pribora, alata i aparata.

3. UPOZNAVANJE SA ALATOM, PRIBOROM I APARATIMA (50)

Uvežbavanje za pravilno rukovanje alatom.

Uvežbavanje za pravilno rukovanje priborom.

Uvežbavanje za pravilno rukovanje aparatima.

4. ANALIZA KVALITETA KOSE (40)

Dijagnoza kose ( suva i masna kosa)

Hemijski tretirana kosa.

Oštećena kosa.

Prirodna kosa.

Seda kosa.

6. VRSTE PREPARATA ZA PRANJE I ESTETSKU NEGU KOSE (20)

Uticaj frizerskih preparata na kosu i pH vrednost preparata.

7. HIGIJENA I NEGA KOSE (50)

Primena odgovarajućeg šampona.

Tehnika pranja kose (pokreti ruku).

Masaža glave.

Pranje i nega kose (prema tipu kose i kože - suva, masna...)

Revitalizacija kose (površinska i dubinska)

Tehnika ispiranja kose.

8. IZRADA TALASA (40)

Oblikovanje talasa prstima.

Tehnike izrade talasa šesticama.

Tehnika oblikovanja Marsel talasa.

Tehnika izrade talasa pomoću namotača.

Tehnika izrade talasa pomoću fena i češlja.

11. TRAJNA ONDULACIJA (MINIVAL) (7)

Postupak izrade minivala:

1. ogrtanje stranke (mušterije)

2. raščešljavanje i određivanje kvaliteta kose;

3. pranje kose;

4. šišanje kose;

5. razdeljivanje kose na podeoke;

6. nanošenje preparata na kosu i uvijanje kose;

7. kontrola reagovanja kose i pokrivanje kapom;

8. ispiranje vodom uvijene kose;

9. fiksiranje kose (neutralizacija);

10. ispiranje kose i upotreba regeneratora;

11. ponovno šišanje i oblikovanje frizure.

Tehnike uvijanja kose:

a) klasično horizontalno navijanje kose za minival;

b) moderan način uvijanja: kružno, parcijalno i spiralno;

c) izrada minivala na zdravoj kosi;

d) izrada minivala na hemijski tretiranoj kosi.

11. OBLIKOVANJE FRIZURA (70)

Estetsko oblikovanje frizure.

Tehnika uvijanja kose na namotače (vodena ondulacija).

Tehnike oblikovanja frizure fen aparatom.

Priprema kose za izradu punđe.

Priprema pribora i materijala za izradu punđe.

Primena tehnike kod izrade punđe.

Vežbanje tehnike uvijanja kose namotačima, na kosi razne dužine, uz pomoć nastavnika.

Samostalno vežbanje uvijanja kose na modelima.

Izrada dnevne frizure fen aparatom.

Oblikovanje frizure fen aparatom na kratkoj kosi i kosi srednje dužine.

Oblikovanje frizure fen aparatom na dugoj kosi uz pomoć nastavnika.

Samostalna izrada dnevne frizure fen aparatom na modelima.

Izrada punđi.

Priprema kose pribora i materijala za izradu punđe.

Primena tehnike kod izrade punđe.

Tehnike uplitanja kose.

Izrada dnevnih i večernjih punđi uz pomoć nastavnika.

Samostalna izrada dnevnih i večernjih punđi na modelima.

SADRŽAJI BLOK NASTAVE (60)

Profesionalna komunikacija.

Pravilno rukovanje alatom, priborom i aparatima.

Dezinfekcija i sterilizacija.

Tehnike pranja kose.

Tehnike uvijanja kose: vodena ondulacija i mini-val.

Tehnike oblikovanja frizura.

II razred

(12 časova nedeljno, 420 časova godišnje)

SADRŽAJI PROGRAMA

1. OBLIKOVANJE KOSE ŠIŠANJEM (40)

Šišanje kose kroz istoriju.

Alat i pribor za šišanje.

Priprema kose za šišanje.

Podela kose za šišanje.

2. KLASIČNO ŠIŠANJE (40)

Ravno šišanje.

Bubi-kopf šišanje.

Ovalno šišanje (paž).

3. MODERNO (SAVREMENO) ŠIŠANJE (60)

Tehnika šišanja:

a) ravan rez;

b) ubodno šišanje;

v) klizno šišanje (proređivanje kose).

Linija frizure - šišanje (gradacija kose):

a) stepenasta;

b) geometrijska;

v) asimetrična.

Šišanje prema kvalitetu kose i obliku glave.

Upotreba kompjutera pri izboru frizure.

Šišanje savremenih linija (kombinovanjem različitih tehnika rada).

Takmičarska šišanja.

4. ŠIŠANJE KOSE KOD DECE (20)

Salon, komunikacija i zaštita stranke.

Savremene linije šišanja.

5. IZRADA MINIVALA (63)

Priprema kose za minival.

Izbor preparata za minival.

Postupak izrade minivala.

Tehnike navijanja minivala:

a) klasično horizontalno navijanje kose za minival;

b) moderan način uvijanja: kružno, parcijalno i spiralno.

Izrada minivala na zdravoj kosi.

Izrada minivala na hemijski tretiranoj kosi.

Izrada minivala na različitoj strukturi kose.

6. OBLIKOVANJE FRIZURA PO STILU I NAMENI (50)

Tehnike izrade frizura.

Oblikovanje frizure po stilu (klasičan i moderan stil).

Oblikovanje frizure po nameni (dnevna i večernja frizura).

Umetnička frizura.

7. SPEKTAR BOJA (7)

Spektar boja.

Osnovne i komplementarne boje.

Katalog boja.

Određivanje dubine tona i nijanse boje.

8. UPOTREBA HIDROGENA U POSTUPKU NIJANSIRANJA I BOJENJA KOSE (20)

Procesi bojenja kose: površinsko i dubinsko bojenje.

Vrste i klasifikacije boja i postupak bojenja.

Privremene boje, polutrajne i trajne boje za kosu.

Postupak dekolorizacije (postupno osvetljavanje kose).

Vrste oksidanata:

a) 10 vol. (3%);

b) 20 vol. (6%);

g) 30 vol. (9%);

d) 40 vol. (12%).

Primena razvijača (-1,3-1,9; -2,5-4,5).

9. BOJENJE KOSE U PRIRODNE TONOVE I NIJANSE (50)

Kombinovanje boja iz iste serije.

Bojenje kose u prirodne tonove od 1 do 10.

Bojenje kose u ostale tonove: pepeljasti ton; kesten; bakar; crveni ton; ljubičasti ton; plavi i specijalno plavi tonovi.

Metode rada:

a) bojenje izrastka;

b) bojenje produženog izrastka;

v) bojenje cele dužine kose;

g) prebojavanje kose.

10. NIJANSIRANJE KOSE PRELIVIMA I BOJOM (50)

Polupermanentne boje.

Kolor šamponi.

Ton na ton.

Postupak nijansiranja bojom i sredstvima za dekolorizaciju:

a) u obliku trougla,

b) u obliku romba,

v) cik-cak nijansiranje.

Tehnika nijansiranja:

a) nijansiranje pomoću folije;

b) nijansiranje pomoću češlja;

v) nijansiranje pomoću kape.

Praćenje i pregled delovanja boje.

Pranje i nega obojene kose.

11. NEGA HEMIJSKI TRETIRANE I OŠTEĆENE KOSE (11)

Određivanje stepena oštećenosti kose.

Regeneracija kutikule i korteksa dlake.

Preparati za negu i regeneraciju kose.

Multiaktivni tretmani za dubinsku negu i regeneraciju dlake.

Tretman hidratacije kose.

12. TRETMANI PRILIKOM PATOLOŠKIH PROMENA KOSE I KOŽE GLAVE (9)

Prepoznavanje patoloških promena.

Tretmani prilikom patoloških promena.

SADRŽAJ BLOK NASTAVE (60)

Oblikovanje kose šišanjem.

Transformacija kose preparatom za mini-val.

Oblikovanje frizura po stilu i nameni.

Upotreba hidrogena u postupku nijansiranja.

Bojenje i nijansiranje kose.

Nega kose multiaktivnim tretmanima.

Tretmani prilikom patoloških promena.

III razred

(14 časova nedeljno, 480 časova godišnje)

SADRŽAJI PROGRAMA

1. ŠIŠANJE SAVREMENE LINIJE (80)

Kombinovanje različitih tehnika rada.

2. OBLIKOVANJE FRIZURA ZA POSEBNU NAMENU (80)

Frizure u trendu.

Upoznavanje najnovijih modnih frizerskih linija i trendova šišanja i bojenja.

Oblikovanje umetničkih frizura.

Upoznavanje osnovnih karakteristika izrade takmičarskih frizura.

Upoznavanje sa osnovnim karakteristikama izrade revijskih frizura.

3. BOJENJE KOSE U SPECIJALNE TONOVE (80)

Bojenje kose u pepeljaste tonove.

Bojenje kose u crvene tonove.

Bojenje kose u kestenjaste tonove.

Postupci bojenja:

a) oštećene kose (polu permanentnom bojom, ton na ton);

b) promena do tri nijanse;

c) uklanjanje neželjenih tonova.

Bojenje izrastka.

Bojenje cele dužine kose.

Bojenje svetlo obojene kose u tamnu nijansu.

Bojenje tamno obojene kose u svetlu nijansu.

Praćenje i pregled delovanja bojenja.

Nega obojene kose.

Korekcija boje (posvetljavanje, tamnjenje, promena nijansi).

4. IZBELJIVANJE KOSE (70)

Dekolorizacija kose:

a) blaga dekolorizacija od 1 do 3 tona - skidanje tonova, kolor krema za posvetljivanje kose, ulje za izbeljivanje kose;

b) intenzivna dekolorizacija (izbeljivanje kose do 7 tonova).

Praćenje i određivanje vremena delovanja preparata za izbeljivanje.

Nega izbeljene kose.

Metode rada:

a) izrastak;

b) produženi izrastak;

v) cela dužina;

g) različita struktura kose;

d) različita struktura kose.

Tehnike rada:

a) izbeljivanje kose uz upotrebu specijalne kape.

b) izbeljivanje kose uz upotrebu folija.

v) izbeljivanje kose uz upotrebu plastičnog češlja.

5. BOJENJE 100% SEDE KOSE (40)

Bojenje u svetle i tamne nijanse.

Odnos boje i hidrogena.

Tehnika rada - prepigmentacija željenom bojom.

Postupak bojenja od korena do špica.

Nijansiranje u prirodne tonove.

6. NADOGRADNJA KOSE (70)

Priprema kose za nadogradnju.

Vrste i tehnike nadogradnje kose.

Postupak nadogradnje kose.

Postupak nege umetaka i vlasuljarskih predmeta.

SADRŽAJ BLOK NASTAVE (120)

Šišanje savremenih linija kombinovanjem različitih tehnika rada.

Oblikovanje umetničkih i alternativnih frizura.

Bojenje kose u različite tonove i nijanse.

Izbeljivanje kose, blaga i intezivna dekolorizacija.

Bojenje 100% sede kose - prepigmentacija.

Nadogradnja kose različitim tehnikama.

Tehnike nege umetaka i vlasuljarskih predmeta.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)

Praktična nastava je nastavni predmet čija je funkcija da profesionalno osposobi učenika. Ostvarivanjem zadataka programa ovog nastavnog predmeta učenici se uvode u praktično područje rada izabrane profesije.

Sadržaji programa struktuirani su i ostvaruju se u toku trogodišnjeg obrazovanja učenika, s tim što se u svakom razredu precizira koja su to praktična znanja koja učenici stiču, a koja usavršavaju do veština.

U prvom razredu učenici upoznaju sredstva rada, radni materijal i organizaciju rada u frizerskoj struci i ovladavaju osnovnim tehnikama i postupcima u izvođenju frizerskih procedura.

Sadržaji programa u prvom razredu struktuirani su u okviru funkcionalnih celina. Na časove praktične nastave primenjuje se grupni oblik rada što podrazumeva rad sa grupom od 3 do 5 učenika. Didaktičke celine se izvode u namenski opremljenom školskom salonu. Drugu funkcionalnu celinu u prvom razredu predstavlja praktična obuka u bloku, koja je osmišljena kao kontinuirani dvonedeljni rad učenika, izvodi se u frizerskim salonima (ženski frizer). Zadatak praktične obuke u bloku u prvom razredu je upoznavanje učenika sa organizacijom i realizacijom rada u ovom području rada.

U prvom razredu učenike treba osposobiti da:

- redovno koriste higijensko-tehničke i zaštitne mere u radu, održavaju ličnu i radnu higijenu i higijenu radnog mesta;

- pravilno rukuju i održavaju alat, pribor, aparate i materijale koje koriste u profesionalnom radu;

- upoznaju osnovne odlike koje određuju kvalitet kose - analiza kose (struktura dlake, dijagnostika kose);

- upoznaju i primene preparate za higijenu i negu kose;

- osposobe se da odrede kvalitet kose i izvrše izbor preparata i drugih materijala za izvođenje frizerskih procedura;

- ovladaju tehnikom uvijanja kose;

- upoznaju vrste dnevnih frizura i ovladaju tehnikom izrade dnevnih frizura;

- upoznaju sa stilovima šišanja i tehnikom oblikovanja kose šišanjem;

- prepoznaju stanje kože i kose glave (alopecija);

- upoznaju vrste i načine transformacije.

Stečena znanja u prvom razredu učenici usavršavaju u toku drugog razreda do nivoa umenja. Praktična nastava se izvodi sa grupom od 3 do 5 učenika u namenski opremljenim školskim radionicama.

Operativni zadaci po nastavnim temama predviđeni u drugom razredu su sledeći:

- ovladavanje postupcima oblikovanja kose šišanjem različitim tehnikama i linijama;

- ovladavanje tehnikom izrade talasa na više načina (izrada talasa prstima, talasa sa razdeljkom i bez razdeljka, talasa iz namotača i talasa četkom i fenom);

- ovladavanje tehnikom uvijanja različitim vrstama namotača i estetskog oblikovanja klasičnih dnevnih frizura na različitoj dužini kose;

- ovladavanje tehnikom izrade i estetskog oblikovanja modernih linija dnevnih frizura četkom i fenom;

- kod transformacije kose postupkom trajne ondulacije, osposobljavanje učenika da: primeni analizu i dijagnostiku kose, primeni preparate higijene i nege kose, primeni odgovarajući preparat za trajnu ondulaciju, ovlada tehnikom rada, koristi različite vrste namotača po obliku i veličini, proveri delovanje preparata i izvrši neutralizaciju kose;

- upoznavanje učenika sa vrstama pigmenata u kosi, spektrom boja i primenom kataloga;

- upoznavanje sa vrstama boja (privremene, polu-trajne, trajne i sredstvo za dekolorizaciju) i vrstama oksidanata.

Ovladavanje postupcima pri bojenju kose: analiza kose, odnos boje i hidrogena, tehnika aplikacije boje na kosu (na različitim strukturama), primena odgovarajućeg sredstva za negu tretirane kose dubinskim tretmanima (serum i maske);

- ovladavanje različitim načinima i tehnikama nijansiranja bojom i sredstvima za dekolorizaciju;

- prepoznavanje patoloških promena kose i kože glave i primena odgovarajućeg preparata i tretmana.

Programom je predviđeno da se praktična obuka u bloku realizuje u dve celine. U okviru ove praktične obuke učenike treba osamostaljivati u radu i pripremati ih za polaganje završnog ispita. Organizovanje nastave u bloku omogućava učeniku da se profesionalno osposobi i ostvari nastavne sadržaje.

U trećem razredu učenici proširuju prethodno stečena znanja novim oblastima koja im omogućavaju samostalnost i podstiču individualnost i kreativnost, radi sticanja profesionalne osposobljenosti:

- prepoznavanje i razvijanje kreativnosti kroz različita oblikovanja umetničkih linija i alternativnih frizura;

- ovladavanje postupkom bojenja na tretiranoj podlozi kose;

- ostvarivanjem teme izbeljivanje kose učenik treba da se osposobi da primeni tretman za negu kose - dubinska nega (multiaktivnim preparatima provitaminskog sadržaja: maska - serum), primeni analizu i dijagnostiku kose, primeni određeni nivo dekolorizacije (blaga i intenzivna dekolorizacija), ovlada tehnikom rada, pravilno odredi vreme delovanja i primeni korekturu - predpigmentaciju;

- kod teme šišanje savremene linije treba usavršiti i primeniti različite tehnike i stilove šišanja;

- kod bojenja sede kose učenik treba da se osposobi da proceni strukturu dlake, odredi tehniku rada - predpigmentacija, ovlada postupkom bojenja sede kose;

- ostvarivanjem teme minival na hemijski tretiranoj kosi učenik treba da se osposobi da pripremi kosu za minival revitalizacijom provitaminskim tretmanima;

- tema problemi pri hemijskim procesima podrazumeva da učenik treba da odredi stepen oštećenosti kose - dijagnostika kose, sagleda razloge neuspelih hemijskih procesa i reši problem pri hemijskim procesima;

- kod teme nadogradnja kose učenik treba da proceni strukturu dlake (debljina dlake, pigment: prirodan i sintetički), ovlada tehnikom nadogradnje kose, pravilno održava higijenu i negu kose, oblikuje kosu šišanjem i primenjuje hemijske tretmane.

Za uspešno ostvarivanje zadataka programa potrebno je da nastavnik sarađuje i kordinira sa nastavnicima drugih stručnih predmeta koji su u funkciji profesionalnog osposobljavanja kadra u frizerskoj delatnosti (poznavanje preparata, higijena i prva pomoć, dermatologija). Takođe je neophodno primeniti savremena nastavna sredstva i oblike rada u nastavi koji će doprineti uspešnijem ostvarivanju obrazovno-vaspitnih zadataka programa.

Časove praktične nastave u bloku učenici ostvaruju u frizerskim salonima prema posebnim sporazumom sa školom.

PRAKTIČNA NASTAVA

(Obrazovni profil: Muški frizer)

CILJ I ZADACI:

Cilj nastavnog predmeta jeste sticanje praktičnih znanja i ovladavanje tehnikama frizerskih procedura. Kod učenika je potrebno formirati pozitivne stručno-etičke stavove i navike u ponašanju, prilikom obavljanja profesionalnih zadataka. Potrebno je sa tržištem rada usaglasiti profesionalnu mobilnost i ostvariti horizontalnu i vertikalnu prohodnost učenika ka daljem školovanju.

Zadaci nastave jesu:

- ovladavanje postupcima rukovanja i korišćenja pribora, aparata i preparata;

- ovladavanje postupcima sprovođenja savremenih frizerskih procedura i izrada - raznovrsnih frizura;

- ovladavanje postupcima pranja i oblikovanja kose, kao i higijensko-estetske nege kose i kože glave;

- brijanje lica i brade i oblikovanje brade i brkova;

- masaža glave i lica i primena toplih i hladnih kompresa;

- šišanje kose makazama, elektičnom mašinom i brijačem;

- oblikovanje kose prstima i fen aparatom;

- bojenje kose, brade i brkova;

- izrada frizure u trendu, tehnikom šišanja i bojenja kose;

- izrada frizure i fazoniranje brade i brkova prema obliku lica i glave;

- negovanje kreativnog odnosa prema radu.

I razred

(9 časova nedeljno, 315 časova godišnje)

SADRŽAJI PROGRAMA

1. UPOZNAVANJE SA PROFESIJOM I KULTURA PONAŠANJA (4)

Izgled i opremljenost radnog mesta.

Prijem i ispraćaj stranke, poštovanje pravila lepog ponašanja.

Poslovna komunikacija, gestikulacija, konverzacija.

2. HIGIJENSKO-TEHNIČKA ZAŠTITA NA RADU (23)

Sredstva za održavanje higijene alata, pribora i radne prostorije.

Dezinfekcija i sterilizacija pribora.

3. UPOZNAVANJE I RUKOVANJE ALATOM I PRIBOROM ZA RAD (30)

Pravilno držanje i rukovanje alatom i priborom.

Upoznavanje i pravilno rukovanje aparatima.

Upoznavanje sa preparatima i pravilna upotreba preparata.

4. ANALIZA KVALITETA KOSE (15)

Analiza kose - procena stanja kose.

Postupak utvrđivanja kvaliteta kose.

Patologija kose i kože glave.

6. VRSTE PREPARATA I NJIHOVA PRIMENA (8)

Vrste preparata.

Način nanošenja preparata na kosu.

Skala pH vrednosti preparata.

7. HIGIJENA I NEGA KOSE, BRADE I BRKOVA (45)

Primena odgovarajućeg šampona.

Tehnika pranja kose (pokreti ruku).

Masaža glave.

Pranje i nega kose, brade i brkova (prema tipu kose i kože).

Pravilna upotreba preparata za negu kose, brade i brkova.

Tehnika ispiranja kose.

8. IZRADA RAZDELJKA SA FENIRANJEM I SLAGANJEM FRIZURE (40)

Izrada razdeljka.

Tehnika slaganja kose.

Tehnika sušenja kose fen aparatom.

9. BRIJANJE BRADE (60)

Pregled kože lica.

Šema za upotrebu brijača pri brijanju.

Pravilno rukovanje brijačem.

Dezinfekcija lica posle brijanja.

Tehnike oblikovanja brade i brkova.

10. MASAŽA LICA I GLAVE (30)

Vrste masaže - prstima i aparatom za masiranje.

Značaj masaže lica i glave.

Upotreba toplih i hladnih kompresa.

11. ŠIŠANJE KOSE MAKAZAMA (60)

Priprema kose za šišanje.

Šema šišanja, podela kose.

Vrste klasičnog i modernog šišanja.

Obrada kose makazama.

Proređivanje kose

SADRŽAJI BLOK NASTAVE (60)

U prvom razredu organizacija nastave u bloku omogućava da učenici prepoznaju i primene realizovan nastavni sadržaj u profesionalnom okruženju.

Uvežbavanje pravilnog rukovanja alatom, priborom i aparatima.

Pravilno korišćenje i nanošenje preparata na kosu

Higijena i nega kose, brade i brkova.

Uvežbavanje frizerskih procedura za oblikovanje i dekoraciju kose, brade i brkova.

II razred

(12 časova nedeljno, 420 časova godišnje)

SADRŽAJI PROGRAMA

1. PRIMENA PREPARATA ZA NEGU KOSE, BRADE I BRKOVA (40)

Utvrđivanje kvaliteta i stepena oštećenosti kose.

Pravilan izbor šampona za pranje kose.

Primena preparata za negu kose, brade i brkova.

2. OBLIKOVANJE I FAZONIRANJE BRADE I BRKOVA (40)

Brijanje i izbrijavanje.

Brijanje glave.

Oblici brade i brkova.

Moda i estetsko oblikovanje brade i brkova.

3. KLASIČNO ŠIŠANJE SUVE I MOKRE KOSE (60)

Vrste šišanja.

Priprema kose za šišanje.

Tehnika izrade prelaza na vratu.

Obrada zulufa i fazona preko ušiju.

Skraćivanje i proređivanje kose.

Šišanje prema kvalitetu kose i obliku lica.

Rukovanje i tehnika šišanja električnom mašinom.

Vrste klasičnog i modernog šišanja.

Obrada kose makazama.

Proređivanje kose "efilir" makazama.

Upotreba električne mašine kod modernog šišanja.

4. ŠIŠANJE BRIJAČEM (50)

Pravilna podela kose za šišanje brijačem.

Pravilna obrada kose brijačem.

Prednosti šišanja brijačem pri izradi frizure.

5. OBLIKOVANJE KLASIČNE FRIZURE FENOM (60)

Formiranje svih vrsta razdeljaka.

Oblikovanje frizure fenom.

Oblikovanje frizure fen aparatom prema estetskom zahtevu i kvalitetu kose.

Završni deo češljanja frizure.

Formiranje frizura pomoću savremenih preparata i aparata.

6. IZRADA TALASA PRSTIMA I FEN APARATOM (40)

Formiranje talasa prstima bez razdeljka.

Formiranje talasa fenom bez razdeljka.

7. BOJENJE I NIJANSIRANJE KOSE, BRADE I BRKOVA (40)

Preparati za bojenje i nijansiranje kose.

Podela kose za bojenje i nijansiranje.

Pravilan postupak kod bojenja i nijansiranja kose, brade i brkova.

8. IZBELJIVANJE KOSE (30)

Sredstva za izbeljivanje kose.

Postupak izbeljivanja kose.

Izbor i primena preparata za izbeljivanje kose.

Postupci za negu bojene i izbeljene kose.

9. POSTUPAK KOVRDŽANJA KOSE (60)

Analiza i priprema kose za minival.

Izbor preparata za minival.

Postupak uvijanja kose.

Tehnike uvijanja kose.

SADRŽAJI BLOK NASTAVE (60)

Primena preparata za negu kose, brade i brkova.

Oblikovanje i fazoniranje brade i brkova.

Uvežbavanje oblika frizure i transformacija oblika i boje kose, brade i brkova.

III razred

(16 časova nedeljno, 480 časova godišnje)

SADRŽAJI PROGRAMA

1. KLASIČNO ŠIŠANJE SUVE I MOKRE KOSE (70)

Tehnika izrade prelaza na vratu.

Obrada zulufa i fazona preko ušiju.

Skraćivanje i proređivanje kose.

Šišanje prema kvalitetu kose i obliku lica.

Šišanje kose prema estetskim zahtevima.

2. MODERNO ŠIŠANJE (90)

Vrste modernog šišanja.

Šišanje kose makazama.

Obrada špiceva brijačem.

Šišanje makazama prema kvalitetu kose i obliku lica.

Upotreba električne mašinice kod modernog šišanja.

Šišanje električnom mašinom prema kvalitetu kose i obliku lica.

3. IZRADA MODERNIH FRIZURA FEN APARATOM (80)

Tipovi modernih frizura.

Tehnika feniranja.

Formiranje svih vrsta razdeljaka.

Oblikovanje frizure fen aparatom prema estetskom zahtevu i kvalitetu kose.

Završni deo češljanja frizure.

Formiranje frizura pomoću savremenih preparata.

Oblikovanje frizure prema zahtevu stranke.

4. OBLIKOVANJE BRADE I BRKOVA (30)

Oblici brade i brkova.

Moda i estetsko oblikovanje brade i brkova.

Tehnika oblikovanja brade i brkova.

5. IZRADA FRIZURA U TRENDU (80)

Vrste modernih frizura.

Upotreba preparata za formiranje i estetsku kozmetiku moderne frizure.

Tehnike feniranja i završnog češljanja kose.

Tehnika formiranja frizura prstima uz upotrebu preparata.

Uvežbavanje izrade frizura u trendu uz pomoć nastavnika.

Samostalna izrada frizura u trendu.

6. IZRADA TAKMIČARSKIH FRIZURA (90)

Obrada kose brijačem.

Slaganje kose četkom i fenom.

Izbeljivanje kose.

Nijansiranje kose.

7. IZRADA REVIJSKIH FRIZURA (40)

Tehnike šišanja i bojenja revijskih frizura.

SADRŽAJI BLOK NASTAVE (120)

Uvežbavanje klasičnih i savremenih tehnika šišanja kose.

Uvežbavanje oblikovanja savremenim aparatima klasičnih i modernih frizura.

Uvežbavanje frizerskih procedura (brijanja, bojenja, kovrdžanja...) na kosi, bradi i brkovima.

Priprema učenika za polaganje završnog ispita.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)

Praktična nastava je nastavni predmet čija je funkcija profesionalno osposobljavanje učenika. Ostvarivanjem zadataka programa ovog nastavnog predmeta učenici se uvode u praktično područje rada, pa je celokupna koncepcija programa stavljena u funkciju ostvarivanja navedenog zadatka.

Sadržaji programa struktuirani su i obuhvaćeni trogodišnjim obrazovanjem učenika, s tim što je u svakom razredu precizirano koja su to praktična znanja koja učenici stiču, a koja se usavršavaju do umenja, tehnika i radnih navika.

U prvom razredu učenici upoznaju sredstva rada, radni materijal i organizaciju rada u području rada frizer za muškarce. Učenici se osposobljavaju da ovladaju osnovnim tehnikama i postupcima u izvođenju frizerskih procedura iz ovog područja rada.

Sadržaji programa, u prvom razredu struktuirani su u dve funkcionalne celine. Prva funkcionalna celina podrazumeva praktičan rad sa grupom od 3 do 5 učenika. Praktična nastava u prvom razredu se izvodi u namenski opremljenom školskom salonu.

Drugu funkcionalnu celinu u prvom razredu predstavlja praktična nastava u bloku koja je osmišljena kao kontinuirani dvonedeljni rad učenika, a izvodi se u frizerskim salonima za muškarce. Zadatak praktične nastave u bloku u prvom razredu je upoznavanje učenika sa organizacijom rada u frizerskim salonima u ovom području rada .

U drugom razredu sadržaji programa su struktuirani tako da učenici stiču znanja o radu u vidu praktične nastave koja se ostvaruju u grupama od 3 do 5 učenika. Ova praktična nastava se izvodi u namenski opremljenom školskom salonu.

U trećem razredu predviđeno je da se časovi izvode sa grupom od 3 do 5 učenika. Na ovim časovima učenici primenjuju savremenu tehnologiju rada, praćenje inovacija u obrazovnom profilu i pripremu za završni ispit. Časovi praktične nastave se ostvaruju po grupama od 3 do 5 učenika, a izvode se u namenski opremljenim školskim radionicama. Praktična nastava u bloku se u trećem razredu izvodi kroz četiri radne nedelje i težište je na osamostaljivanju učenika u radu i pripremi za završni ispit. Planom su predviđene četiri radne nedelje nastave u bloku.

Za uspešno ostvarivanje zadataka programa potrebno je da nastavnik sarađuje i koordinira rad sa nastavnicima drugih stručnih disciplina koje su u funkciji profesionalnog osposobljavanja frizera za muškarce, kao što su: poznavanje preparata, hemija, estetsko oblikovanje frizura, zatim da primenjuje savremena nastavna sredstva i oblike rada u nastavi koji će doprineti postizanju kvalitetnijeg ishoda obrazovno-vaspitnog rada. Časovi praktične nastave u bloku učenici ostvaruju u frizerskim salonima prema posebnom sporazumu sa školom.

Pri realizaciji sadržaja programa treba obratiti pažnju na sledeće:

Za uvod u materiju treba koristiti razgovor i iskustva učenika koja su ranije stečena u kontaktu i posetama frizerskim salonima. Dočarati određeni ambijent, tom prilikom aplicirati sadržaje i dozirati neophodne materijale koje učenici treba da usvoje.

Učenike treba upoznati sa radnom prostorijom, radnim mestom, vrstama frizerskih usluga, razvojem frizerske struke i sredstvima rada.

U okviru teme higijensko-tehnička zaštita, treba upoznati i uputiti učenike na ličnu higijenu i higijenu radnog mesta, upoznati ih sa propisima sanitarne inspekcije, primenom dezinfekcionih sredstava, značajem ispravnosti alata, pribora i drugih pomagala, bezbednošću radnika i stranki od eventualne nezgode ili nesreće.

Obradom tematskih celina: rukovanje alatom, priborom, aparatima, materijalom, održavanje brijača, učenike treba upoznati i obučiti da pravilno rukuju i održavaju alat, pribor i aparate. U prvom razredu treba učenike upoznati sa sredstvima za pranje kose i uputiti ih u tehniku pranja kose. U drugom razredu učenike treba obučiti da pravilno primenjuju sredstva za negu kose, prema kvalitetu i stepenu oštećenosti kose, kao i njihovom dejstvu na kosu. U trećem razredu ih treba upoznati sa novim preparatima, pravilnim izborom i primenom šampona, losiona, regeneratora, krema i drugih proizvoda za zdravu i oštećenu kosu.

Kod učenika treba razvijati potrebu da prate modu u svetu i inovacije u svojoj delatnosti.

Brijanje brade i izbrijavanje je tema koja u prvom razredu treba da omogući obučavanje učenika da pravilno pripreme pribor i klijenta za brijanje, sapunjanje brade, pravilnim potezima kod brijanja brade kao i negu kože lica posle brijanja. U drugom razredu učenici treba da steknu veštinu obrade kose makazama, izrade prelaza na vratu, izrade fazona oko uva, proređivanjem kose i obradu kose brijačem prema zahtevu stranke, kvalitetu kose i obliku glave. U trećem razredu učenike treba obučavati da upotrebljavaju makaze, makaze sa mikrozupcima, makaze za proređivanje kose - efilir makaze brijač za obradu kose i električnu mašinu za šišanje. Obučiti učenike da na savremen način šišaju frizure u trendu. U trećem razredu učenici obnavljaju deo programa u vezi sa šišanjem suve i mokre kose iz prvog i drugog razreda.

U okviru tematske celine izrade frizure u prvom razredu učenike treba uputiti u formiranje klasičnih razdeljaka, sušenje kose fenom. U drugom razredu treba ih obučiti da znaju: da formiraju sve vrste razdeljaka, oblikovanje klasične frizure prema zahtevu stranke, kvalitetu kose, završno češljanje i lakiranje, izradu talasa prstima i fenom. U trećem razredu učenici treba da steknu veštinu i znanja za izbor oblika frizure prema liku, kvalitetu kose, modi, vrsti šišanja, ispravljanju prirodno kovrdžave kose, upotreba učvršćivača, krema, laka i spreja u boji.

U trećem razredu učenici prate modu najsavremenijih frizura. U okviru teme restrukturiranje kose učenike treba obučiti pravilnom postupku navijanja, upotrebi preparata za minival, vremenu delovanja, neutralizaciji i nezi restrukturirane kose.

Tematske celine: bojenje kose, brade, brkova, dekolorizacija kose upućuju učenike da samostalno određuju recupturu za bojenje i dekolorisanje.

PRAKTIČNA NASTAVA

(Obrazovni profil: Pedikir i manikir)

CILJ I ZADACI

Cilj nastavnog predmeta jeste sticanje stručnih znanja, umenja i veština za sprovođenje kozmetičkih, terapeutskih i dekorativnih tretmana ruku, stopala i noktiju. Takođe je neophodno sticanje stručnih znanja i ovladavanje veštinama masaže ruku i nogu.

Zadaci nastave jesu:

- sticanje poslovne kulture u komunikaciji sa strankama;

- sticanje znanja o značaju i načinu sprovođenja asepse;

- sticanje znanja i umenja za pripremu materijala za sterilizaciju;

- sticanje znanja o pravilnoj sterilizaciji;

- osposobljavanje učenika da rukuju sterilnim materijalom;

- sticanje znanja o kontroli sterilizacije;

- ovladavanje tehnikama izvođenja dezinfekcije;

- sticanje znanja o strukturi nokta i kože oko noktiju;

- sticanju znanja o rastu nokta i funkciji nokta u estetskom i fiziološkom smislu;

- sticanje znanja o nezi noktiju;

- sticanje znanja o preparatima za negu i jačanje noktiju;

- sticanje stručnog znanja za očuvanje i negovanje estetskog izgleda stopala i ruku;

- sprovođenje tretmana u slučaju najčešćih promena na stopalima i rukama;

- sprovođenje estetsko-higijenskih tretmana na stopalima i rukama;

- sticanje znanja o vrstama masaža;

- sticanje znanja o preparatima koji se koriste za masažu;

- sticanje znanja o masaži stopala, cele noge, ruke i šake;

- sticanje znanja o intenzitetu i vremenu trajanja masaže;

- sticanje znanja o indikacijama i kontraindikacijama;

- osposobljavanje učenika da izvode sve vidove masaže;

- sticanje znanja o deformitetima stopala i pojavnim oblicima različitih deformiteta;

- prepoznavanje deformiteta stopala;

- sticanje znanja o uticaju deformiteta na ostale delove tela;

- sticanje znanja za praktično sprovođenje svih tehnika nadogradnje noktiju;

- sticanje znanja o nezi veštačkih noktiju;

- sticanje znanja o načinu primene preparata za dekoraciju noktiju;

- sprovođenje raznih vrsta dekoracije nokata;

- sprovođenje frenč manikira.

I razred

(9 časova nedeljno, 315 časova godišnje)

SADRŽAJI PROGRAMA

1. ZANIMANJE PEDIKIR I MANIKIR (8)

Prostor, oprema i pribor u salonu za manikir i pedikir.

Izgled i opremljenost radnog mesta.

2. POSLOVNA KULTURA U KOMUNIKACIJI SA STRANKAMA (12)

Estetski izgled estetičara, izgled noktiju, ruku i stopala.

Pravilno ponašanje prema stranci: ljubaznost, predusretljivost, komunikacija i gestikulacija.

3. UPOZNAVANJE I RUKOVANJE ALATOM, PRIBOROM I APARATIMA (50)

Vrste aparata, instrumenata i ostalog pribora.

Pravilna upotreba i primena aparata i pribora.

Pravilno korišćenje aparata.

Održavanje aparata, alata i instrumenata.

Pravilna primena medikamenata (alkohola, asepsola, hidrogena, hloretila, hidrociklina, bivacina... ).

4. HIGIJENSKO-TEHNIČKA ZAŠTITA NA RADU (35)

Radna odeća i obuća i druge mere zaštite.

Dezinfekcija - pojam, značaj i primena.

Sterilizacija - pojam, značaj i primena.

Vrste sterilizacije.

5. ANATOMSKA STRUKTURA ŠAKE, KOŽE I NOKTA (50)

Anatomija šake.

Masaža šake.

Pokreti pri izvođenju vežbi ruku, prstiju i ručnog zgloba.

6. NEGA RUKU - MANIKIR (70)

Priprema radnog mesta i pribora za rad.

Prijem stranke i postavljanje stranke u odgovarajući položaj.

Priprema stručnjaka za rad.

Redosled izvođenja radnih operacija.

Pregled, ispitivanje noktiju.

Postupci sečenja noktiju.

Pravilno rukovanje velikim makazama - canglama.

Pravilno turpijanje i oblikovanje noktiju prema izgledu prstiju i šake.

Potiskivanje i obrada zanoktice.

Dezinfekcija posle rada.

Priprema i čišćenje noktiju za lakiranje.

Tehnika lakiranja.

Preparati za negu ruku.

Parafinski tretman - dejstvo i uloga u tretmanu ruku.

Vrste manikira - engleski, frenč manikir, američki, SPA manikir.

7. ANATOMIJA STOPALA (30)

Anatomija stopala.

Mišići stopala.

Lukovi stopala.

Tačka oslonca težine tela.

Obrada normalnog stopala.

8. NEGA STOPALA - PEDIKIR (60)

Priprema radnog mesta i pribora za rad.

Priprema stranke za pedikir.

Vrste masaže stopala, dejstvo i primena.

Refleksomasaža, postupci izvođenja i značaj za čovečije telo.

Indikacije i kontraindikacije masaže.

SADRŽAJI BLOK NASTAVE (60)

Čišćenje, pranje, dezinfekcija i sterilizacija aparata, instrumenata i materijala za rad.

Priprema radnog mesta, pribora i materijala za izvođenje manikirskih i pedikirskih procedura.

Priprema stranke i postavljanje u odgovarajući položaj za izvođenje pedikirskih i manikirskih procedura.

Izvođenje ručne i aparaturne masaže ruku i nogu.

II razred

(12 časova nedeljno, 420 časova godišnje)

SADRŽAJI PROGRAMA

1. HIPERKERATOZA STOPALA (20)

Proces keratinizacije.

Lokacija hiperkeratoze.

Hiperkeratoza na prstima i metatarzu.

Postupci skidanja hiperkeratoze sa prstiju.

Postupci skidanja hiperkertoze sa metatarzalnog dela.

2. NEGA STOPALA - PEDIKIR (60)

Redosled izvođenja radnih operacija.

Postupci pri skidanju hiperkeratoze.

Vežbe pokreta sa skalpelom.

Vežbe pokreta sa kredom.

Postupci obrade hiperkeratinskih naslaga na stopalima.

Pravilno držanje velikih i malih makaza.

Pravilno sečenje noktiju.

Preparati za negu stopala.

3. OBRADA SUVE I VLAŽNE KOŽE STOPALA (60)

Utvrđivanje statusa kože.

Tipovi kože.

Odlike suve kože.

Produžena nega i preparati.

Parafinski tretman stopala.

Redosled rada kod SPA pedikira.

Obrada vlažnog stopala - hiperhidroza.

Odlike hiperhidroze.

Produžena nega i saveti.

Preparati za negu.

4. OBRADA NOKTIJU NA NOGAMA (60)

Obrada zdravog nokta.

Nega i lakiranje noktiju na nogama.

Promene na noktima.

Odlike i izgled noktiju.

Deformacije noktiju.

Postupci zadebljalog nokta.

Postupci obrade gljivično obolelog nokta.

Preventivne mere zaštite od mogućih povreda i infekcija pri radu.

Značaj saradnje sa dermatolozima.

5. DEFORMISANO STOPALO (50)

Pregled i analiza stopala.

Uočavanje razlike između normalnog i deformisanog stopala.

Uzroci deformisanog stopala.

Uzimanje otisaka stopala.

Analiza otisaka.

Stepeni deformacije stopala.

Vrste deformiteta.

Metatarzalgija (izgled, uzroci i simptomi).

Obrada metatarzala.

Čukalj kao posledica deformiteta.

Saveti za sprečavanje nastanka čukljeva.

Saveti o ortopedskim pomagalima (ulošci, podmetači).

Značaj saradnje sa ortopedima i fizijatrima.

6. DEPILACIJE (90)

Priprema radnog mesta za depilaciju.

Priprema materijala.

Priprema stranke.

Pravilno rukovanje aparatom (topilicom).

Depilacija toplim voskom.

Depilacija hladnim voskom.

Postupci izvođenja mehaničke depilacije na pojedinim delovima tela.

Hemijska depilacija.

Postupci izvođenja hemijske depilacije.

Nega kože nakon izvođenja depilacije.

Indikacije i kontraindikcije kod izvođenja depilacije.

Epilacija i estetski izgled kože.

7. OBRADA ŽULJEVA (80)

Vrste žuljeva.

Uzroci nastanka žuljeva.

Lokacija žuljeva.

Pravilno rukovanje alatom pri obradi žuljeva (skalpel).

Postupci obrade u zavisnosti od lokacije.

Mere opreza pri tretmanu žuljeva u zavisnosti od lokacije.

Komplikacije pri tretmanu žuljeva.

Primena medikamenata.

Zaštita i saveti posle obrade.

SADRŽAJI BLOK NASTAVE (60)

Skidanje hiperkeratinskih naslaga sa stopala.

Podsecanje noktiju, skidanje zanoktica i lakiranje noktiju.

Obrada suve kože stopala.

Čišćenje, pranje, dezinfekcija, sterilizacija, zbrinjavanje materijala, priprema stranki, radnog mesta i pribora za izvođenje manikirskih i pedikirskih procedura.

Izvođenje masaže ruku i nogu.

Izvođenje mehaničke depilacije.

Mehanička depilacija nogu i ruku.

III razred

(16 časova nedeljno, 480 časova godišnje)

SADRŽAJI PROGRAMA

1. OBRADA ŽULJEVA KOD DEFORMISNOG STOPALA (150)

Vrste deformiteta i njihova obrada.

Principi izvođenja tretmana kod deformiteta.

Postupci obrade tvrdog žulja.

Postupci obrade mekog žulja.

Postupci obrade sitnih žuljeva.

Postupci obrade žulja sa kapilarom.

Postupci obrade žulja na čuklju.

Postupci obrade septičnog žulja.

Postupci obrade žulja sa nukleusom.

Postupci obrade žulja ispod nokta.

Izgled i lokacija uraslog nokta.

Uzroci uraslog nokta.

Postupci obrade uraslog nokta.

2. OBOLJENJA NOGU I PEDIKIR (75)

Gljivično oboljenje na koži stopala.

Prepoznavanje promene i granice pedikirske intervencije.

Način dezinfekcije kod gljivičnih oboljenja.

Bradavice - granice pedikirskog rada.

Razlika između žulja i bradavice.

Pedikir kod promrzlina - radni postupci.

Pedikir kod oštećene cirkulacije krvnih sudova (arterioskleroza, dijabetes, proširene vene).

Mere opreza pri radu i radni postupci.

Značaj saradnje sa dermatolozima.

3. NADOGRADNJA NOKTIJU (140)

Vrste nadogradnje.

Pravilno korišćenje materijala i preparata za nadogradnju.

Postupci izvođenja nadogradnje - gel tehnika.

Pravilno korišćenje materijala i preparata za akril tehniku.

Postupci izvođenja nadogradnje - akril tehnika.

Izlivanje noktiju.

Trajni frenč.

Fiberglas tehnika.

4. OBOLJENJA RUKU I MANIKIR (60)

Manikirski postupci kod deformiteta.

Manikirski postupci kod oboljenja kože i noktiju.

Specifičnosti u tretmanu.

Saradnja sa dermatolozima.

5. SUVI PEDIKIR - ŠOLOV SISTEM (55)

Razlika između Šolovog sistema i klasičnog pedikira.

Odlike Šolovog aparata.

Način rukovanja i primene Šolovog aparata.

Obrada zadebljanog nokta.

Pedikir Šolovim aparatom.

SADRŽAJI BLOK NASTAVE (120)

Obrada deformisanog stopala.

Obrada žuljeva.

Pedikir i oboljenja nogu.

Manikir i oboljenja ruku.

Nadogradnja noktiju.

Suvi pedikir - Šolov sistem.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)

Praktična nastava je nastavni predmet čija je funkcija profesionalno osposobljavanje učenika. Ostvarivanjem zadataka programa ovog nastavnog predmeta učenici se uvode u praktično područje rada izabrane profesije, pa je celokupna koncepcija programa stavljena u funkciji ostvarivanja navedenih zadataka. Sadržaj programa struktuirani su da se izučavaju u toku sve tri godine obrazovanja s tim što je u svakom razredu precizirano koja su to praktična znanja koja učenici tek stiču, a koja usavršavaju do umenja, veština i navika.

U prvom razredu u okviru sadržaja programa učenici upoznaju sredstva rada, radni materijal i organizaciju rada u struci i ovladavaju osnovnim tehnikama i postupcima u izvođenju pedikirskih i manikirskih procedura. Praktična nastava predviđena je kao didaktička celina i podrazumeva rad sa grupom od 3 do 5 učenika na kojima se učenici upoznaju sa tehnologijom rada. Didaktičke celine se izvode u namenski opremljenom školskom salonu. U prvom razredu praktična nastava u bloku treba da bude realizovana u dve vremenske celine.

Realizacijom programa u prvom razredu učenike treba osposobiti da:

- redovno koriste propisane higijensko-tehničke zaštitne mere u radu, održavaju ličnu i radnu higijenu i higijenu radnog mesta;

- pravilno rukuju i održavaju aparate, pribor i druge radne materijale koje koriste u profesionalnom radu;

- profesionalno komuniciraju sa strankama;

- pripremaju radno mesto i stranku za izvođenje pedikirskih i manikirskih procedura;

- nauče da prepoznaju odlike zdravih noktiju na nogama i rukama i pravilnih oblika noktiju i stopala;

- samostalno izvode ručnu i aparaturnu masažu ruku i nogu.

Znanja stečena u prvom razredu učenici usavršavaju u drugom razredu do nivoa umenja.

Predviđeni sadržaji programa u drugom razredu se realizuju kroz praktičnu nastavu sa grupom od 3 do 5 učenika. Praktična nastava se izvodi u namenski opremljenom školskom salonu. Preporučuje se realizacija nedeljnog fonda praktične nastave kroz tri didaktičko-metodičke celine.

Operativni zadaci nastavnih tema predviđenih u drugom razredu su:

- sticanje praktičnih znanja i ovladavanje postupcima skidanja hiperkeratoze sa stopala i prstiju na nogama;

- ovladavanje postupcima nege suve i vlažne kože stopala;

- ovladavanje postupcima obrade normalnih noktiju i noktiju sa deformitetima;

- ovladavanje postupcima izvođenja mehaničke i hemijske depilacije;

- ovladavanje postupcima obrade i nege deformisanog stopala;

- ovladavanje postupcima obrade žuljeva.

U trećem razredu predviđena praktična nastava se ostvaruje sa grupom od 3 do 5 učenika. Programom je predviđeno da se praktična nastava u bloku realizuje u dve vremenske celine. U okviru ove praktične nastave učenike treba osamostaliti u radu i pripremati za polaganje završnog ispita.

Ostvarivanjem operativnih zadataka programa u trećem razredu učenici treba da:

- steknu sposobnost da samostalno izvršavaju pedikirske i manikirske procedure koje su usavršili u prvom i drugom razredu profesionalnog obrazovanja;

- ovladaju postupcima pedikirskih i manikirskih procedura kod osoba sa deformitetima i oboljenjima kože i nokta;

- steknu sposobnost da uočavaju poremećaje, odnosno odstupanja od normalnog, da formiraju kritički stav u odnosu na kompetentnost i daju savete pacijentima da se u slučaju pojave promena na koži i noktima obrate odgovarajućim medicinskim stručnjacima;

- ovladaju tehnikama izvođenja suvog pedikira pomoću Šolovog sistema, ovladaju tehnikom uzimanja otisaka stopala pomoću pedografa;

- ovladaju tehnikama izvođenja svih vrsta higijensko-estetskih nadogradnja noktiju.

Za uspešno ostvarivanje zadataka programa ovog predmeta potrebno je da nastavnik sarađuje i koordinira svoj rad sa nastavnicima drugih stručnih disciplina, čije je izučavanje u funkciji profesionalnog obrazovanja, prvenstveno sa nastavnicima predmeta: poznavanje preparata, higijena, prva pomoć i osnove dermatologije. Takođe vrlo je bitno da nastavnik u operativnom planiranju uspostavi funkcionalnu i logičku strukturu i vezu između teorijske nastave, praktične nastave u razredno-časovnom sistemu i praktične nastave u bloku.

Neophodno je primeniti savremena nastavna sredstva i oblike rada u nastavi koji će doprineti uspešnijem ostvarivanju u vaspitno-obrazovnih zadataka programa. Časovi praktične nastave u bloku učenici ostvaruju u pedikir i manikir salonima prema posebnom sporazumu sa školom.

ZAVRŠNI ISPIT

Završni ispit učenici polažu u skladu sa odredbama Pravilnika o planu i programu obrazovanja i vaspitanja za zajedničke predmete u stručnim i umetničkim školama ("Službeni glasnik RS - Prosvetni glasnik", broj 6/90 i "Prosvetni glasnik", br. 4/91, 7/93, 17/93, 1/94, 2/94, 3/95, 8/95, 5/96, 2/02, 5/03, 10/03, 24/04, 3/05, 6/05, 11/05, 6/06, 12/06 i 8/08).

Završnim ispitom proverava se stručna osposobljenost kandidata za uključivanje u rad i obavljanje profesionalnih zadataka za obrazovne profile: Ženski frizer, Muški frizer i Pedikir i manikir. Pri proveri stručne osposobljenosti angažovati socijalnog partnera (treće lice) eksperta iz struke.

Završni ispit sastoji se iz:

1) praktičnog rada,

2) usmene odbrane praktičnog rada.

1. PRAKTIČAN RAD

Praktičnim radom na završnom ispitu proverava se osposobljenost kandidata za praktično izvođenje frizerskih, pedikirskih i manikirskih procedura.

Praktičan rad obuhvata programske sadržaje I, II i III razreda.

Sadržaji praktičnog rada za obrazovni profil: Ženski frizer obuhvataju:

- klasična i moderna šišanja;

- oblikovanje dnevnih, klasičnih i modernih frizura;

- oblikovanje večernjih frizura;

- izrada minivala;

- bojenje kose;

- nijansiranje kose;

- izbeljivanje i dekolorizacija kose.

Sadržaji praktičnog rada za obrazovni profil: Muški frizer obuhvataju:

- izvođenje svih vrsta klasičnog šišanja i šišanja u trendu;

- oblikovanje klasičnih i frizura u trendu;

- brijanje sa izbrijavanjem;

- oblikovanje brade i brkova;

- restrukturiranje kose;

- bojenje i dekolorisanje kose.

Sadržaji praktičnog rada za obrazovni profil: Pedikir i manikir obuhvataju:

- sprovođenje higijensko-estetske ručne i aparaturne masaže ruku i nogu;

- sprovođenje higijensko-estetske nege noktiju na rukama;

- sprovođenje higijensko-estetske nege stopala i noktiju na nogama;

- sprovođenje higijensko-estetske nege stopala sa deformitetima;

- sprovođenje pedikirskih i manikirskih postupaka kod osoba sa oboljenjima kože i noktiju;

- sprovođenje suvog pedikira;

- sprovođenje svih vrsta nadogradnje noktiju.

2. USMENA ODBRANA PRAKTIČNOG RADA

Usmenom odbranom praktičnog rada na završnom ispitu, proverava se nivo stečenih znanja i sposobnosti kandidata da ta znanja primenjuju u svakodnevnom izvršavanju konkretnih radnih zadataka obrazovnog profila: Ženski frizer, Muški frizer i Pedikir i manikir.

Ispitna pitanja za usmenu odbranu praktičnog rada za obrazovni profil: Ženski frizer određuju se iz sledećih oblasti:

- vrste i karakteristike šišanja;

- estetski principi tj. pravila šišanja;

- postupci izrade minivala na različitoj strukturi kose i primena preparata;

- karakteristike neuspelog minivala;

- predhodno potrebni postupci pri izradi kratkotrajnih frizura;

- tehnika oblikovanja privremenih dnevnih frizura;

- pravila estetskog oblikovanja frizura;

- vrste boja i bojenja kose;

- postupak tehnike bojenja kose;

- promene na strukturi dlake pri bojenju kose;

- korišćenje kataloga za boje i njegov značaj;

- odnos boje i vrste procenata hidrogena;

- nijansiranje kose;

- klasifikacija nijansiranja i postupak tehnike nijansiranja;

- značaj analize i dijagnostike kose pri izbeljivanju i dekolorizaciji kose;

- metode i postupci dekolorizacije;

- proces dekolorizacije i promene na strukturi dlake.

Ispitna pitanja za usmenu odbranu praktičnog rada za obrazovni profil: Muški frizer određuju se iz sledećih oblasti:

- principi higijensko-tehničke zaštite na radu;

- sredstva za negu i higijenu kose i njihov izbor;

- izbor i primena sredstava za negu pre, u toku i posle brijanja;

- vrste klasičnog i šišanja u trendu;

- oblici brade i brkova i estetski izgled i sklad;

- principi u izradi talasa na kosi;

- izbor preparata i postupaka za ispravljanje kose - kovrdža;

- bojenje i dekolorisanje kose, izbor preparata, njihova dejstva i način primene;

- boje za kosu - vrste, osobine, dejstvo i način primene;

- restrukturiranje kose - vrste restrukturiranja, izbor preparata i postupci restrukturiranja.

Ispitna pitanja za usmenu odbranu praktičnog rada za obrazovni profil: Pedikir i manikir određuju se iz sledećih oblasti:

- metode asepse i antisepse;

- primena i priprema antiseptičkih dezinfekcionih sredstava;

- vrste dezinficijenasa;

- vrste sterilizacije i primena;

- izgled normalnog stopala i noktiju;

- vrste i izgled deformiteta;

- vrste i izgled najčešćih oboljenja na nogama, izgled gljivičnih oboljenja, veruka i klavusa;

- principi pedikirskog i manikirskog tretmana kod osoba sa gljivičnim oboljenjima i domen rada;

- principi održavanja higijensko-estetske nege ruku i nogu;

- tretman osoba sa poremećajem cirkulacije krvi na nogama i izgled promena;

- tretman osoba sa hiperhidrozom;

- izgled promena i domen rada;

- principi obrade žuljeva i hiperkeratinskih naslaga;

- postupci ukazivanja prve pomoći kod povreda nastalih u toku rada;

- vrste i dejstvo ručne i aparaturne masaže;

- vrste depilatora, način dejstva i primena;

- indikacije i kontraindikacije za primenu pojedinih vrsta depilatora;

- sastav i dejstvo preparata za higijensko-estetsku i kozmetičku negu ruku i nogu;

- alergija, nastanak, pojavni oblici i najčešći alergeni;

- higijensko-estetski aparati i kozmetička sredstva kao umirujuće supstance;

- zadaci i postupak stručnjaka za pedikir i manikir u slučaju pojave alergije kod stranke.