4. Mađarsko-južnoslovenske književne veze

Endre Adi (Ady Endre) u južnoslovenskim književnostima. Prevod Dežea Kostolanjija (Kosztolányi Dezso). Bosiljak (Bazsalikom). Delo Kornela Sentelekija (Szenteleky Kornél) na stvaranju kontakata. Uloga Lasla Nemeta (Németh László) i Miroslava Krleže. (Informativno)

Dela za obradu

Deže Kostolalji (Kosztolányi Dezső)

Milan Rakić: Ljubavna pesma

Miroslav Krleža: Madžarski litnik, Andrija Adi

Ivo Andrić: Iz knjige Ex Ponto (u prevodu Kornela Sentelekija)

Laslo Nemet (Németh László): Hid a Dravan (Most na Dravi)

5. Mađarska književnost u Jugoslaviji

Karakteristike, glavni predstavnici, časopis mađarske književnosti u Jugoslaviji između dva rata. (Informativno)

Dela za obradu

Senteleki Kornel (Szenteleky Kornél): Bácskai éjjel (Noć u Bački)

Karolj Sirmai (Szirmay Károly): Veszteglő vonatok a sötétben (Vozači u tami)

Mihalj, Majtenji (Majtényi-Mihály): Jakob, a késes (Nožar Jakab)

Janoš Herceg (Herceg-János): Szülőföldem (Otadžbina)

6. Prilikom analize predloženih književnih tekstova obraditi i pojmove iz poetike.

7. Lektira

Žigmond Moric (Móricz Zsigmond): Pillangó (Leptir)

Deže Kostolanji (Kosztolányi Dezső): Pacsírta (Ševa)

Ervin Šinko (Sinkó Ervin): Aron szerelme (Aronova ljubav)

Ivo Andrić: Na Drini ćuprija

KULTURA IZRAŽAVANJA (20 časova)

Usmeno izražavanje

Uvežbavanje formi usmerenog izražavanja naučenih u prethodnim razredima. Govorenje, kazivanje, recitovanje napamet naučenih književnoumetničkih tekstova (poezije, proze). Dalje uvežbavanje recitovanja.

Iznošenje i obrazlaganje planova u vezi sa školskim životom. Odbrana sopstvenih stavova, pobijanje suprotnog mišljenja. Ocenjivanje, karakteriziranje, objašnjenje rezultata i rešenja. Reportaža.

Komunikacije javnog života (primedba, referat, predavanje), uređivanje i kazivanje prema društvenom položaju.

Upotreba specifičnih sredstava govornog stila (jačina glasa, visina tona, melodija, boja glasa, tempo).

Pismeno izražavanje

Oblici razvoja sposobnosti pismenog izražavanja:

- dopisnički izveštaj;

- komentar;

- referat.

Upotreba šifriranih spiskova lektire, predloženih bibliografija, stručnih bibliografija. Sakupljanje podataka, pisanje beležaka.

4 školska pismena zadatka (jedan čas za izradu, dva časa za ispravku).

IV razred

(3 časa nedeljno, 90 časova godišnje)

Operativni zadaci

- čitanje i obrada predviđenih dela iz nacionalne, jugoslovenske i svetske književnosti;

- proširivanje i sistematizovanje književnoistorijskih pojmova te i znanja učenika o razvoju i osobenostima književne umetnosti (na delima predviđenim ovim programom);

- maksimalno moguće osamostaljivanje učenika u čitanju, interpretiranju i vrednovanju književnoumetničkih dela;

- upoznavanje bitnih odlika razvoja mađarskog jezika, kao i osnovna znanja o analizi tekstova.

GRAMATIKA (20 časova)

Proširene rečenice

Pojam i vrsta naporednih složenih rečenica. Sistem prostih rečenica u složenoj rečenici.

Zavisne rečenice. Razlikovanje rečenica: glavna i sporedne rečenice, uputne reči i zavisni veznici. Vrste zavisnih rečenica.

Sistem prostih rečenica u složenoj rečenici. Ubačena prosta rečenica. Višestruka složena rečenica. Gramatička predstava citiranja.

Stilska vrednost složenih rečenica u Kontekstu.

Pravopis

Pravopisna pravila za ubacivanje rečenice. Pravopisna pravila skraćenica sačinjena od početnih slova (betuszó) i koje sadrže više slova pojedinih reči (szóösszevonás). Dodaci i nastavci za strana imena i nazive. Pravopisne vežbe u vezi složenih rečenica.

Analiza tekstova

Kompleksna, jezičko-stilistička analiza književnih dela, prvenstveno iz XX veka, uglavnom književnih dela današnjice u širokom dijapazonu književnih vrsta.

Istorija jezika

Ugro-finski karakter mađarskog jezika. Srodnost sa ugro-finskom jezičkom grupom. Razlozi i tok jezičkih promena.

Sistem mađarskog jezika, promene u fonetici i fondu reči.

Formiranje književnog i govornog jezika.

Obnova jezika (značajnije faze).

Karakteristike govornog jezika (uticaj sredstva javnog informisanja posebno na govorni jezik).

Istorijsko-etimološki rečnik mađarskog jezika.

KNJIŽEVNOST (50 časova)

Moderna književnost

Osnovne karakteristike i predstavnici moderne književnosti.

Dela za obradu

Franz Kafka: Proces (odlomak)

Alber Kami (Camus): Stranac (odlomak)

Samuel Beket (Beckett): Čekajući Godoa

Hemingvej (Hemingway): Starac i more

Savremena književnost

Glavne karakteristike književnosti današnjice. Period posle rata. Nova nastojanja u proteklih trideset godina. Moderna i postmoderna. (Informativno)

Dela za obradu

Laslo Nemet (Németh László): Žalost (Gyász) (odlomak)

Đula Iljes (Illyes Gyula): Elegija (Elégia)

Nem menekülhetsz (Ne možeš pobeći)

Tibor Deri (Dery Tibor): Szerelem (Ljubav)

Šandor Vereš (Weöres Sándor): Meditáció (Meditacija)

Dob és tanc (Doboš i igra)

Geza Otlik (Ottlik Géza): Iskola a határon (Internat na granici) (odlomak)

Mikloš Meselj (Mészöly Miklós): Jelentés öt egérről (Izveštaj o pet miševa)

Janoš Pilinski (Pilinszky János): Miféle földalatti harc (Kakav podzemni rat), Harbach, 44

Ferenc Juhas (Juhász Ferenc): A virágok hatalma (Vlast cveća) Füstország (Zemlja dima)

Laslo Nađ (Nagy László): Himnusz minden időben (Himna za sva vremena)

Ivan Mandi (Mándy Iván): Konyhafal (Kuhinjski zid)

Peter Nadaš (Nádas Péter): Egy nehéz nap éjszakája (Noć jednog teškog dana)

Andraš Šite (Sütő András): Anyám könnyü álmot ígért (Majka mi obećava lak san - odlomak)

Vesna Parun: Ti, koja imaš nevinije ruke

Danilo Kiš: Enciklopedija mrtvih (odlomak)

Aleksandar Tišma: Knjiga o Blamu (odlomak)

Mađarsko-jugoslovenske književne veze

Zoltan Čuka (Csuka Zoltan) književni prevodilac. Pevodioci Adija (Ady) na srpski jezik. Danilo Kiš, kao književni prevodilac. Književni prevodioci na mađarski jezik u Jugoslaviji. (Informativno).

Dela za obradu

Đula Ilješ (Illyés Gyula): A Tömegsir előszava (Predgovor Jame)

Danilo Kiš: A modern magyar költészetről (O modernoj mađarskoj poeziji)

Miloš Crnjanski: Stražilovo (prevod Karolja Ača - Acs Károly)

Književnost jugoslovenskih Mađara posle rata

Pisci, književničke ambicije i časopisi. (Informativno).

Dela za obradu

Karolj Ač (Acs Károly): Önarckép félhomályban (Autoportret u polutami)

Ferenc Feher (Fehér Ferenc): Szenteleky (Senteleki)

Nandor Gion (Gion Nándor): Engem nem úgy hivnak (ja se ne zovem tako)

Ištvan Domonkoš (Domonkos Istvan): Kormányeltörésben

Lektira

G. Garsija Markes (G. Garcia Marquez): Sto godina samoće

J. V. Gete (Goethe): Faust

Izbor iz savremene lire (mađarska, južnoslovenska i svetska)

Ferenc Juhas (Juhász Ferenc): Tékozló ország (Bludna zemlja)

Peter Esterhazi (Eszterházy Péter): Függő (Nedovršena...)

Književna dela narodnosti koji žive u Srbiji. (Informativno).

Paralelno sa predloženim književnim delima treba obraditi i pojmove iz poetike.

KULTURA IZRAŽAVANJA (20)

Usmeno izražavanje

Javna diskusija pomoću unapred pripremljenog koncepta i improvizovana diskusija. Svečani govor povodom proslave dana škole i drugih svečanosti. Govor prilikom otvaranja školskih izložbi, oproštajni govor prilikom završetka školske godine, itd.

Pismeno izražavanje

Sređivanje beleški. Proces rastavljanja pisanog dela. Upotreba citata, fusnota i pozivanje na što. Priprema učenika na izradu diplomskog rada.

Četiri pismena zadatka (jedan čas za izradu, dva za ispravku).

Napomena

SRPSKI KAO NEMATERNJI JEZIK

(trogodišnje školovanje - III stepen stručne spreme)

Cilj i zadaci

Cilj nastave srpskog kao nematernjeg jezika je da učenici ovladaju ovim jezikom u okviru predviđenih jezičkih sadržaja i leksike, da upoznaju elemente kulture naroda koji govore srpskim jezikom i da se tako osposobe za zajedničko učešće u raznim vidovima društvenog i kulturnog života, kao i za lakše uključivanje u rad i društvene procese.

Zadaci:

- ovladavanje standardnim jezikom u okviru 1200 novih reči i izraza uključujući i najfrekventniju stručnu terminologiju;

- dalje razvijanje sposobnosti učenika da na sluh, razumeju usmena izlaganja;

- dalje usvajanje pravilnog izgovora i prozodijskih elemenata;

- upoznavanje gramatike savremenog srpskog jezika;

- osposobljavanje učenika da se samostalno izražavaju na srpskom jeziku;

- osposobljavanje učenika za razumevanje tekstova različitog žanra pisanih jezikom i stilom na višem nivou u odnosu na prethodni stupanj, kao i za razumevanje stručnih tekstova;

- osposobljavanje učenika da se pravilno pismeno izražavaju;

- upoznavanje učenika sa značajnijim karakteristikama kulture naroda koji govore srpskim jezikom;

- upoznavanje učenika sa delima pisanim na srpskom jeziku iz savremene književnosti, kao i sa delima iz ranijih epoha jezički pristupačnih učenicima;

- razvijanje interesovanja učenika za dalje učenje ovog jezika;

- sticanje sposobnosti i navike za samostalno korišćenje rečnika i jezičkih priručnika;

- omogućavanje boljeg sporazumevanja, zbližavanja i zajedničkih aktivnosti učenika različitih nacionalnosti u procesu učenja, rada i u drugim vidovima društvenog života.

II razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

Operativni zadaci:

- usvojiti predviđene sadržaje iz gramatike i oko 400 novih reči i izraza uključujući i osnovnu terminologiju iz prirodnih nauka i produktivno ih koristiti;

- radom na tekstu i dalje obogaćivati jezička znanja učenika i upoznavati ih sa elementima kulture naroda koji govore tim jezikom;

- osposobljavati učenike za pravilno pismeno izražavanje u okviru obrađene tematike i predviđenih oblika rada uz savladavanje novih pravopisnih pravila;

- samostalno koristiti rečnike i jezičke priručnike.

TEMATIKA

Škola: različita zanimanja ljudi; proces rada u okviru određenog zanimanja; vannastavne aktivnosti učenika; osnovna terminologija iz prirodnih nauka.

Iz života mladih: mladi kod nas i u svetu; dostignuća mladih (mladi talenti i dr.); naučnopopularne teme; slobodno vreme mladih.

Kulturni život: iz kulture (sadašnjost i prošlost); narodno i umetničko stvaralaštvo; karakteristični običaji uže i šire sredine; značajni kulturni spomenici; o radu naučnih institucija (npr. akademija nauka i umetnosti, istraživački institut i dr.); štampa (vrste, rubrike).

Društveni i privredni život: aktuelna zbivanja kod nas i u svetu; najznačajniji događaji iz istorije naših naroda i narodnosti i njihov doprinos stvaranju zajedništva; značajni istorijski spomenici; veliki industrijski kombinat.

Komunikativne funkcije: iskazivanje simpatije, komplimenta, zahvalnosti, saveta, (ne)dopadanja, oduševljenja, pretpostavke, nade, saosećanja i dr., izražavanje i usaglašavanje stavova; upozorenje, podsticanje, dokazivanje.

JEZIK (24)

Morfologija

Glagoli: prezentska i infinitivna osnova.

Tvorba glagolskih oblika: prezent, perfekat, futur I, futur II, imperativ, potencijal, infinitiv.

Sintaksa

Padežni sistem. Nezavisni i zavisni padeži. Slobodni padeži i padežne konstrukcije s predlozima, padeži obavezno praćeni determinatorima.

Subjekat - jedna reč, subjekatski skup.

Predikat - jedna reč, predikatski skup.

Atribut - jedna reč, skup reči, atributska rečenica.

Objekat - jedna reč, objekatski skup, objekatska rečenica.

Iskazivanje mesta, vremena, načina, uzroka, namere.

Kongruencija: slaganje reči u okvirima sintagme.

Osnovna značenja glagolskih oblika: prezent, perfekat, futur I, futur II, imperativ, potencijal, infinitiv.

Jezici jugoslovenskih naroda

Srpski jezik - dijalekti; ekavski i ijekavski izgovor standardnog jezika.

Pravopis

Pisanje zareza.

RAD NA TEKSTU (oko 22 časa)

(10 tekstova u toku školske godine)

M. Kranjec: Stara jabuka

I. Andrić: Na Drini ćuprija (odlomci)

S. Sremac: Pop Ćira i pop Spira (odlomak)

B. Nušić: Gospođa ministarka (odlomak)

I. Dončević: Pismo majci u Zagorje

S. Kolar: Breza

M. Bojić: Plava grobnica

M. Glišić: Prva brazda

V. Dedijer: Dnevnik (odlomak)

R. Marinković: Anđeo (odlomak)

J. Praničević: pesme po izboru

D. Maksimović: Tražim pomilovanje (pesma po izboru)

B. Radičević: Đački rastanak (odlomak)

S. Matavulj: Pilipenda

B. Ćopić: Marija na Prkosima

Narodna balada: Smrt Omera i Merime

Narodna pripovetka: Devojka i knez Jovo

Devojka cara nadmudrila

Koristiti i tekstove drugih žanrova u skladu sa tematikom.

GOVORNO I PISMENO IZRAŽAVANJE (oko 24)

Vežbe razumevanja saslušanog/pročitanog teksta ili dijaloga.

Postavljanje pitanja (nastavnik-učenik; učenik-učenik) radi provere razumevanja pročitanog ili saslušanog teksta, dijaloga.

Reprodukovanje saslušanog/pročitanog teksta ili dijaloga.

Rad na literaturnom tekstu: reprodukovanje sadržine: analiza teme, mesta i vremena događaja, likova, opisa, ideje i dr.

Obaveštavanje i izveštavanje o aktuelnim događajima i zbivanjima.

Razgovori i diskusija o pročitanim tekstovima, zajednički pogledanim TV-emisijama, filmskim i pozorišnim predstavama i drugim temama u okviru tematike predviđene u programu.

Komentarisanje članaka iz omladinske, dnevne i nedeljne štampe.

Komentarisanje i analiza kvaliteta izražavanja učenika.

Reportaža o posećenom preduzeću.

Opis određenog zanimanja.

Vođenje sastanka na osnovu pripreme.

Posle usmenog ovladavanja predviđenih oblika izražavanja uvežbavati odgovarajuće oblike u pisanoj formi, kao i pisanje rezimea pročitanog/odslušanog teksta, pisanje molbe, zapisnika.

Jedan pismeni zadatak u toku školske godine.

III razred

(2 časa nedeljno, 64 časa godišnje)

Operativni zadaci:

- usvojiti nova jezička znanja i oko 400 novih reči i izraza uključujući i osnovnu stručnu terminologiju i funkcionalno ih primenjivati;

- upoznavati međujezičke uticaje srpskog jezika i jezika učenika u oblasti lekcije;

- osposobljavati učenike za jezičku analizu teksta i upoznavati ih sa elementima kulture naroda koji govore srpskim jezikom;

- dalje usmeravati učenike na samostalno čitanje tekstova različitih žanrova;

- čitati i komentarisati kraće stručne tekstove;

- dalje osposobljavati učenike za pravilno pismeno izražavanje;

- koristiti rečnike i jezičke priručnike.

TEMATIKA

Škola: obrazovni sistem i mogućnosti daljeg školovanja; stručni predmeti, praksa u školi i preduzeću; osnovna stručna terminologija.

Iz života mladih: društveno-koristan rad, radne akcije; organizovanje zajedničkih oblika odmora i rekreacije; odnos mladih prema starijim generacijama.

Kulturni život: iz kulture (sadašnjost i prošlost); najznačajnije kulturne institucije uže i šire sredine (pozorišta, muzeji, biblioteke, galerije); novinsko-izdavačko preduzeće (redakcija, priprema novina); pozorišne i bioskopske predstave, koncerti, izložbe; aktuelna zbivanja iz oblasti kulture.

Društveni i privredni život: aktuelna zbivanja u zemlji i svetu; savremeni problemi sveta (ishrana, očuvanje životne okoline, obrazovanje); savremena sredstva komuniciranja i način komuniciranja; veliki energetski objekat.

JEZIK (oko 22)

Sintaksa

Struktura sintaksičkih jedinica u standardnom jeziku: sintagma, prosta rečenica, složena rečenica.

Personalna i impersonalna rečenica.

Složena rečenica: zavisna i nezavisna rečenica.

Složena rečenica (odredbene, dopunske, atributske).

Pasivne konstrukcije s trpnim pridevom i s morfemom SE.

Kongruencija: slaganje subjekta i predikata.

Sinonimičnost glagolskih vremena i načina.

Leksikologija

Jednoznačne i višeznačne reči.

Pozajmljivanje reči iz stranih jezika i njihova adaptacija.

Sinonimi. Homonimi. Antonimi.

Pravopis

Utvrđivanje pravopisnih pravila uz obradu odgovarajućih segmenata jezika.

RAD NA TEKSTU (oko 18 časova)

(10 tekstova u toku školske godine)

R. Domanović: Mrtvo more (odlomak)

M. Lalić: Čobanica (odlomak)

I. Andrić: Priča o kmetu Simanu (odlomak)

M. Pavić: Predeo slikan čajem (odlomak)

D. Kiš: Bašta, pepeo (odlomak)

P. Kočić: Kroz mećavu (odlomak)

M. Krleža: iz Dnevnika (odlomak)

S. Božović: Tebi, moja Dolores (odlomak)

A. Isaković: Kašika

A. Tišma: Vere i zavere (odlomak)

R. Petrović: Ljudi govore (po izboru)

A.G. Matoš: Jesenje veče

Narodna pesma: Smrt vojvode Prijezde

D. Maksimović: Slovo o ljubavi (po izboru)

D. Cesarić: Voćka posle kiše

A. Šantić: Moja otadžbina

M. Rakić: Dolap

Koristiti i tekstove drugih žanrova u skladu sa tematikom.

GOVORNO I PISMENO IZRAŽAVANJE (oko 20)

Razgovor o pročitanim tekstovima, o aktuelnim događajima u okviru predviđene tematike uz uključivanje više učenika u dijalog.

Rad na literarnom tekstu: reprodukovanje sadržine; analiza teme, mesta i vremena događaja, likova, opisa, ideje i dr; jezičko-stilska analiza.

Kraći prikaz samostalno pogledane bioskopske i pozorišne predstave.

Reportaža u vezi sa predviđenim temama.

Opis procesa rada određenog zanimanja, najkarakterističnijih situacija na radnom mestu određene struke.

Analiza kvaliteta izlaganja učenika.

Vođenje sastanka, diskusije.

Posle usmenog ovladavanja predviđenih oblika izražavanja uvežbavati odgovarajuće oblike u pisanoj formi, kao i pisanje autobiografije, teza za diskusiju, rezime saslušanog monologa.

Jedan pismeni zadatak u toku školske godine.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)

Zbog višenacionalne strukture stanovništva u Srbiji i društvene potrebe za svakodnevnim neposrednim kontaktima ljudi u društvenom, ekonomskom i kulturnom životu, oseća se sve veća potreba da svaki građanin, pored maternjeg, poznaje i srpski jezik.

Koncepcija programa srpskog kao nematernjeg jezika zasniva se na sintezi relevantnih naučnih saznanja iz lingvistike, psiholingvistike, sociolingvistike, teorije komunikacije i drugih naučnih disciplina koje su u vezi sa učenjem jezika.

Nastavni program srpskog jezika predstavlja produžetak programa osnovne škole i obezbeđuje kontinuitet nastave ovog predmeta.
Stoga je neophodno da svaki nastavnik ovog predmeta dobro prouči program osnovne škole kako bi prelaz učenika iz VIII razreda osnovne u I razred srednje škole prošao bez većih teškoća. Kontinuitet podrazumeva podizanje kvaliteta i kvantiteta znanja i umenja na viši stepen.

Program srpskog kao nematernjeg jezika sadrži sledeće elemente: cilj, zadatke, tematiku, jezik, rad na tekstu, lektiru, govorno i pismeno izražavanje.

U zadacima su precizirani opšti i pojedinačni zahtevi. U obrazovnom pogledu, učenici treba da prošire znanje standardnog srpskog jezika, da podižu svoju jezičku kulturu, da prošire svoje obrazovanje elementima kulture naroda koji govori srpskim jezikom. Na ovaj način učenici se osposobljavaju za dalje učenje ovog jezika i za dalje obrazovanje i samoobrazovanje.

Tematika je navedena po razredima i treba da doprinese realizaciji zadataka. Ona obuhvata nekoliko oblasti koje se javljaju na više uzrasnih nivoa, počevši od osnovnog vaspitanja i obrazovanja, ali se realizuju drugim sadržajima, u skladu sa poznavanjem jezika i interesovanjima učenika. Osim tema iz svakodnevnog života predviđene su i teme koje omogućavaju dalje upoznavanje elemenata kulture naroda koji govore srpskim jezikom.

Predviđene teme realizuju se radom na udžbeničkim tekstovima, govornim vežbama u vezi sa štampom, RTV-emisijama i dr.

Uz tematiku za I i II razred unete su i komunikativne funkcije koje omogućavaju nesmetanu komunikaciju sa govornicima srpskog jezika.

Komunikativne funkcije su govorni modeli koji se upotrebljavaju u realnim životnim situacijama, u zavisnosti od konteksta, odnosa među ljudima i znanja jezika.

U okviru pojedinih funkcija postoje mnoge funkcionalne jedinice (npr. iskazivanje zahvalnosti, formalni i neformalni načini obraćanja, oslovljavanja itd.). Bitno je da učenik produktivno savlada najčešće jedinice i da pravilno razume i više drugih.

Jezik je u skladu sa postavljenim ciljem i zadacima nastave. Građa se povezuje sa programom osnovnog vaspitanja i obrazovanja i ima linearno-spiralnu strukturu, što znači da se ista jezička građa obrađuje ponovo, u nekom narednom razredu, ali u drugačijem pristupu (preovladava kognitivni pristup) i na znatno višem nivou. U odeljku Jezik izdvojene su sledeće oblasti: fonetika, morfologija, tvorba reči, sintaksa, leksikologija, jezički kontakti, pravopis.

Nastava gramatike je sredstvo da se dalje uči jezik, kao i da se stiču znanja o jeziku što, pak, ne znači da od učenika treba zahtevati da nauči napamet različita gramatička pravila i paradigme.

U srednjoj školi učenik treba da stiče, pored komunikativne kompetencije (koja se izgrađuje počev od I razreda osnovne škole) i gramatičku (jezičku) kompetenciju tj. saznanja o zakonitostima po kojima funkcioniše jezik kao sistem.

Nastava gramatike ne predstavlja izolovanu nastavnu oblast ovog predmeta već njegov nerazdvojni deo i ostvaruje se u nekoliko faza:

a) davanje, u kontekstu većeg broja primera vezanih za govornu situaciju ili obrađeni tekst koji ilustruju jezičku pojavu;

b) individualno navođenje učenika da shvate jezičku pojavu, da uoče njene karakteristike, da dođu do jezičke zakonitosti i pravila, po kojima ona funkcionišu u sistemu, odnosno da dođu do zaključka vlastitim mišljenjem;

v) davanje objašnjenja - kratkih uputstava o tome čemu služi određena gramatička građa, šta se njome izražava i kada i u kojim okolnostima se upotrebljava, odnosno po kojem principu funkcioniše;

g) vežbanje.

U realizaciji sadržaja iz odeljka Jezik treba obezbediti kontrastivni pristup; to znači, da će se kategorijama koje učenici nemaju u svom maternjem jeziku, ili koje predstavljaju razliku u odnosu na situaciju u njihovom jeziku posvetiti više vežbi i više vremena.

Jezička građa sistematizuje se frontalno, dok se u uvežbavanju primenjuje i grupni i individualni rad sa učenicima.

Za realizaciju gramatičke građe, gde god za to postoje uslovi, koriste se sheme i tabele da bi se jezičke pojave bolje razumele.

Za uvežbavanje jezičke materije koriste se govorne i pismene vežbe manipulativnog karaktera (na primer, akcenanatske vežbe, vežbe usvajanja sintaksičkih odnosa, morfoloških oblika, pravopisa, vežbe korišćenja priručnika, rečnika itd.).

Izbor, broj i vrsta vežbi zavise od jezičke građe i njenog odnosa prema jeziku učenika. Gde su razlike izraženije, koristi se veći broj različitih vežbi.

Rad na tekstu

U programu je dato više literarnih tekstova nego što se može obraditi u toku jedne školske godine da bi nastavnik mogao vršiti izbor zavisno od toga koliko učenici znaju srpski jezik i zavisno od njihovog interesovanja.

Uža nastavnikova selekcija, 10-12 u toku školske godine, ne bi smela da obuhvati samo literaturne tekstove, već i one pisane drugim stilovima.

Predloženo vreme i broj tekstova za obradu za svaki razred treba uvažavati kako ne bi bile zapostavljene ostale oblasti nastave ovog predmeta.

Tekst u nastavi srpskog kao nematernjeg jezika pruža osnovu za savladavanje jezika na nivou sistema, na nivou komunikacije i za upoznavanje kulture naroda koji govore ovim jezikom.

Rad na tekstu sadrži sledeće faze:

a) obradu teksta (uvodni razgovor sa semantizacijom nepoznatih reči, lokalizovanje teksta, čitanje teksta, provera razumevanja pročitanog teksta);

b) korišćenje sadržinskih i jezičkih elemenata teksta za sticanje jezičkih i komunikativnih sposobnosti učenika (vođenje razgovora o tekstu i povodom teksta, dalje savladavanje jezičkog sistema, sticanje konkretnih znanja o specifičnostima kulture naroda čiji se jezik uči, realizovanje vaspitne komponente);

v) rad na bogaćenju leksike;

g) analiza teksta.

Nivo analize teksta variraće u zavisnosti od učeničkih znanja srpskog jezika. Nekada će se u tome dostići zavidan domet. Nikada, međutim, ne bi trebalo u potpunosti rad na tekstu identifikovati sa nastavom u maternjem jeziku jer će se nastavnik sa jednim brojem učenika, mora zadržati da otklanja barijere koje im stvara drugi jezik.

Čitanje. Na ovom stupnju učenici se dalje podstiču i usmeravaju za informativno čitanje (čitanje u sebi).

Kada čitanje ima za cilj, pre svega, informisanje, koriste se naučno-popularni tekstovi, jezički priručnici, članci iz omladinskih, dnevnih, nedeljnih listova i sl.

Učenici samo povremeno čitaju naglas da bi korigovali i usavršavali prozodijske i druge akustičke elemente srpskog jezika. Za potrebe ovog rada koristiće se prevashodno literarni tekstovi.

Govorno i pismeno izražavanje realizuje se na nivou koji zavisi od znanja jezika i sposobnosti učenika za pojedine oblike izražavanja usvojene u osnovnoj školi.

Za dalje razvijanje i sticanje govornih sposobnosti koriste se razni tipovi vežbi komunikativnog karaktera (npr. razgovori na osnovu predviđene tematike i pročitanog teksta, uključujući i elemente kulture koje tekstovi sadrže, uvežbavanje naracije, deskripcije, vođenje diskusije i drugi tipovi vežbi dati po razredima u programu). Isto tako, za dalje osposobljavanje učenika za produktivno korišćenje pisanog jezika, koriste se razni tipovi pismenih vežbi komunikativnog karaktera (npr. davanje više kompleksnijih odgovora na jedno pitanje i postavljanje pitanja, prepričavanje teksta, pisanje slobodnih sastava o datoj temi itd.).

Uvežbavanje različitog oblika izražavanja uvek treba savladati najpre usmeno, a zatim pismeno.

Domaći zadaci predstavljaju važnu komponentu nastavnog procesa. Njima se proverava ne samo koliko su učenici savladali određeno gradivo i njihova osposobljenost da to znanje primene, nego su oni pogodni i za razvijanje jezičkih umenja (informativno čitanje i pisanje) i za osposobljavanje učenika za samostalni rad i samoobrazovanje. Oni se daju učenicima redovno (do 25 u toku školske godine) sa osmišljenim ciljem. Zadaci treba da budu raznovrsni, a po težini odmereni, u skladu sa znanjem i sposobnostima učenika. Nastavnik na času pregleda 1-2 domaća zadatka detaljnije, a, po određenom planu, pregleda i ocenjuje domaće zadatke svih učenika.

Školski pismeni zadatak je oblik provere usvojenosti materije programa. Za njega treba izdvojiti tri časa. Na prvom učenici pišu, na drugom se analiziraju zadaci (bitne komponente) i, na trećem, učenici sami ispravljaju zadatak.

U toku školske godine, zadacima objektivnog tipa, parcijalno se proverava usvojenost dela programske građe (4 do 5 puta u trajanju po 10 minuta).

Preporučuje se i jedan zadatak provere znanja celokupnih sadržaja programa za jedan razred zadacima objektivnog tipa.

U realizaciji svih zadataka treba maksimalno podsticati učenike, koristeći za to odgovarajuća nastavna sredstva (AV-sredstva, RTV-emisije, film, najraznovrsniji štampani materijal u skladu sa programom i interesovanjima učenika) i forme rada (grupni i individualni rad).

Težište rada u nastavi srpskog kao nematernjeg jezika prenosi se na učenika. On aktivno učestvuje u radu, postaje subjekat nastave. Svojim zalaganjem i radom treba da stiče i razvija jezička umenja, da usvaja jezik i usvojeno znanje primenjuje u komunikaciji.

Nastavnik vodi, planira (odabira sadržaje rada, leksiku, tipove i količinu vežbi, nastavne metode itd.), organizuje nastavni proces, koordinira rad učenika da bi se što uspešnije realizovali postavljeni zadaci. Osim toga, nastavnik vrednuje postignute rezultate, ali i dalje, na ovom stupnju, uključuje učenike da aktivno učestvuju u ocenjivanju sopstvenog rada i rada svojih drugova.

Nastavu nematernjeg jezika treba povezati sa nastavom jezika učenika, istorijom, geografijom, likovnom i muzičkom umetnošću i drugim predmetima. Uspostavljanje korelacije među ovim predmetima neophodno je jer omogućuje ostvarivanje obostrano efikasnijih rezultata.

SRPSKI KAO NEMATERNJI JEZIK

(četvorogodišnje školovanje - IV stepen stručne spreme)

Cilj

Zadaci:

- ovladavanje standardnim jezikom u okviru 1600/2000/10) novih reči i izraza uključujući i najfrekventniju stručnu terminologiju;

- dalje razvijanje sposobnosti učenika za razumevanje na sluh usmenih izlaganja;

- dalje usvajanje pravilnog izgovora i prozodijskih elemenata;

- upoznavanje gramatike savremenog srpskog jezika;

- osposobljavanje učenika za samostalno izražavanje na srpskom jeziku;

- osposobljavanje učenika za razumevanje tekstova različitog žanra pisanih jezikom i stilom na višem nivou u odnosu na prethodni stupanj, kao i za razumevanje stručnih tekstova;

- osposobljavanje učenika za pravilno pismeno izražavanje;

- upoznavanje učenika sa značajnijim karakteristikama kulture naroda koji govore srpskim jezikom;

- upoznavanje dela pisanih na srpskom jeziku iz savremene književnosti, kao i dela iz ranijih epoha jezički pristupačnih učenicima;

- razvijanje interesovanja učenika za dalje učenje ovoga jezika;

- sticanje sposobnosti i navike za samostalno korišćenje rečnika i jezičkih priručnika;

- omogućavanje boljeg sporazumevanja, zbližavanja i zajedničkih aktivnosti učenika različitih nacionalnosti u procesu učenja, rada i u drugim vidovima društvenog života, u odbrani i zaštiti SFR Jugoslavije, u unapređivanju životne i radne sredine.

________________________
10) U kosim zagradama /.../ označeni su prošireni programski sadržaji za koje se opredeljuje škola na predlog predmetnog nastavnika u zavisnosti od nivoa znanja srpskog jezika učenika.

II razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

Operativni zadaci:

- usvojiti predviđene sadržaje iz gramatike i oko 400/500 novih reči i izraza uključujući i osnovnu terminologiju iz prirodnih nauka i produktivno ih koristiti;

- radom na tekstu i dalje obogaćivati jezička (književno-estetska) znanja učenika i upoznavati ih sa elementima kulture naroda koji govore tim jezikom;

- osposobljavati učenike za pravilno pismeno izražavanje u okviru obrađene tematike i predviđenih oblika rada uz savladavanje novih pravopisnih pravila;

- samostalno koristiti rečnike i jezičke priručnike.

TEMATIKA

Škola: različita zanimanja ljudi, proces rada u okviru određenog zanimanja; vannastavne aktivnosti učenika; osnovna terminologija iz prirodnih nauka.

Iz života mladih: mladi kod nas i u svetu; dostignuća mladih (mladi talenti i dr.); naučnopopularne teme; slobodno vreme mladih.

Kulturni život: iz kulture (sadašnjost i prošlost), narodno i umetničko stvaralaštvo; karakteristični običaji uže i šire sredine; značajni kulturni spomenici; o radu naučnih institucija (npr. akademija nauka i umetnosti, istraživački institut i dr.); štampa (vrste, rubrike).

Komunikativne funkcije: iskazivanje simpatije, komplimenta, zahvalnosti, saveta, (ne)dopadanja, oduševljenja, pretpostavke, nade, saosećanja i dr.; izražavanje i usaglašavanje stavova; upozorenje, podsticanje, dokazivanje.

JEZIK (oko 23)

Sintaksa

Padežni sistem. Nezavisni i zavisni padeži. Slobodni padeži, padežne konstrukcije s predlozima, padeži obavezno praćeni determinatorima.

Subjekat - jedna reč, subjekatski skup.

Predikat - jedna reč, predikatski skup.

Objekat - jedna reč, objekatski skup, objekatska rečenica.

Atribut - jedna reč, skup reči, atributska rečenica.

Iskazivanje mesta, vremena, načina, uzroka, namere /uslova/.

Osnovna značenja glagolskih oblika: prezent, perfekat /aorist, imperfekat, pluskvamperfekat/, futur I, futur II, imperativ, potencijal, infinitiv, /glagolski pridevi, glagolski prilozi/.

Štokavsko narečje - dijalektska osnovica srpskog književnog jezika (podela, razmeštaj i značaj). Osnovne informacije o kajkavskom i čakavskom narečju.

/Makedonski jezik. Slovenački jezik./

Pravopis

Pisanje zareza.

RAD NA TEKSTU (oko 20 časova)

(10 tekstova u toku školske godine)

M. Kranjec: Stara jabuka

I. Andrić: Na Drini ćuprija (odlomci)

S. Sremac: Pop Ćira i pop Spira (odlomak)

B. Nušić: Gospođa ministarka (odlomak)

S. Kolar: Breza

M. Bojić: Plava grobnica

M. Glišić: Prva brazda

R. Marinković: Anđeo (odlomak)

J. Franičević: pesme po izboru

D. Maksimović: Tražim pomilovanje (pesma po izboru)

B. Radičević: Đački rastanak (odlomak)

S. Matavulj: Pilipenda

B. Ćopić: Marija na Prkosima

Narodna balada: Smrt Omera i Merime

Narodne pripovetke: Devojka i knez Jovo

Devojka cara nadmudrila

Koristiti i tekstove drugih žanrova u skladu sa tematikom.

LEKTIRA (3)

Dva /tri/ teksta u toku školske godine po izboru nastavnika i učenika.

A. Popović: Razvojni put Bore Šnajdera

B. Radičević: Đački rastanak

B. Stanković: U noći

Izbor iz savremene poezije, naučno-popularne literature, omladinske štampe.

GOVORNO I PISMENO IZRAŽAVANJE (oko 22)

Vežbe razumevanja saslušanog/pročitanog teksta ili dijaloga.

Postavljanje pitanja (nastavnik-učenik; učenik-učenik) radi provere razumevanja pročitanog ili saslušanog teksta, dijaloga.

Reprodukovanje saslušanog/pročitanog teksta ili dijaloga.

Rad na literarnom tekstu: reprodukovanje sadržine; analiza teme, mesta i vremena događaja, likova, opisa, ideje i dr; jezičko-stilska analiza.

Obaveštavanje i izveštavanje o aktuelnim događajima i zbivanjima.

Razgovori i diskusija o pročitanim tekstovima, zajednički pogledanim TV-emisijama, filmskim i pozorišnim predstavama i drugim temama u okviru tematike predviđene u programu.

Komentarisanje članaka iz omladinske, dnevne i nedeljne štampe.

Komentarisanje i analiza kvaliteta izražavanja učenika.

Reportaža u vezi sa predviđenim temama.

Vođenje sastanka na osnovu pripreme.

Posle usmenog ovladavanja predviđenih oblika izražavanja uvežbavati odgovarajuće oblike u pisanoj formi, kao i pisanje rezimea pročitanog/odslušanog teksta, pisanje molbe, zapisnika.

Jedan pismeni zadatak u toku školske godine.

III razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

Operativni zadaci:

- usvojiti nova jezička znanja i oko 400/500/ novih reči i izraza, uključujući i osnovnu stručnu terminologiju i funkcionalno ih primenjivati;

- upoznavati međujezičke uticaje srpskog jezika i jezika učenika u oblasti leksike;

- osposobljavati učenike za jezičku i književno estetsku analizu teksta i upoznavati ih sa elementima kulture naroda koji govore srpskim jezikom;

- dalje usmeravati učenike na samostalno čitanje tekstova različitih žanrova;

- čitati i komentarisati kraće stručne tekstove;

- dalje osposobljavati učenike za pravilno pismeno izražavanje;

- koristiti rečnike i jezičke priručnike.

TEMATIKA

Škola: obrazovni sistem i mogućnosti daljeg školovanja; stručni predmeti, praksa u školi, u preduzeću i dr.; osnovna stručna terminologija.

Iz života mladih: društveno-koristan rad, radne akcije; organizovanje zajedničkih oblika odmora i rekreacije; odnos mladih prema starijim generacijama.

Kulturni život: iz kulture (sadašnjost i prošlost), najznačajnije kulturne institucije uže i šire sredine (pozorišta, muzeji, biblioteke, galerije); novinsko-izdavačko preduzeće (redakcija, priprema novina); pozorišne i bioskopske predstave, koncerti, izložbe; aktuelna zbivanja iz oblasti kulture.

JEZIK (oko 22)

Fonetika

Melodija rečenice. Uloga intonacije u izražavanju. /Emocionalna obojenost iskaza./

Tvorba reči

Osnovni tvorbeni modeli. Derivacija: sufiksalna, prefiksalna, sufiksalno-prefiksalna tvorevina, tvorba složenica. /Kompozicija/.

Deminutivi, hipokristi, pejorativi, augmentativi.

Sintaksa

Iskazivanje poređenja (komparativ + ... superlativ i druge konstrukcije).

Iskazivanje količine (prilozi, brojevi, prilog + prilog, imenica + imenica/neutralizacija preciznosti: dva-tri, desetak; predlog + broj i dr./

Sinonimičnost glagolskih vremena /Sinonimičnost glagolskih načina./

Kongruencija u rodu i broju (gramatička). /Logička kongruencija u rodu i broju./

Struktura sintaksičkih jedinica (sintagma i rečenica; prosta rečenica; složena rečenica).

Nepotpune rečenice.

Leksikologija

Osnovne karakteristike leksike standardnog jezika.

Sinonimi, homonimi, antonimi.

Jezici u kontaktu

Jezički kontakti i međujezički uticaji srpskog i jezika narodnosti u oblasti leksike. Kalkuliranje.

RAD NA TEKSTU (oko 20)

(10 tekstova u toku školske godine)

R. Domanović: Mrtvo more (odlomak)

M. Lalić: Čobanica (odlomak)

I. Andrić: Priča o kmetu Simanu (odlomak)

M. Pavić: Predeo slikan čajem (odlomak)

D. Kiš: Bašta, pepeo (odlomak)

P. Kočić: Kroz mećavu (odlomak)

M. Krleža: iz Dnevnika (odlomak)

S. Božović: Tebi, moja Dolores (odlomak)

A. Isaković: Kašika

A. Tišma: Vere i zavere (odlomak)

R. Petrović: Ljudi govore (po izboru)

A. G. Matoš: Jesenje veče

Narodna pesma: Smrt vojvode Prijezde

D. Maksimović: Slovo o ljubavi (po izboru)

D. Cesarić: Voćka posle kiše

A. Šantić: Moja otadžbina

M. Rakić: Dolap

Koristiti i tekstove drugih žanrova u skladu sa tematikom.

LEKTIRA (3)

Dva /tri/ dela u toku školske godine po izboru nastavnika i učenika.

J. Dučić: Pisma s Jonskog mora

B. Ćopić: Bašta slezove boje

Narodna pesma: Ropstvo Janković Stojana

Izbor iz savremene poezije i proze, naučno-popularne literature, omladinske štampe.

GOVORNO I PISMENO IZRAŽAVANJE (oko 22)

Razgovor o pročitanim tekstovima, o aktuelnim događajima u okviru predviđene tematike uz uključivanje više učenika u dijalog.

Rad na literarnom tekstu: reprodukovanje sadržine: analiza teme, mesta i vremena događaja, likova, opisa, ideje i dr.; jezičko-stilska analiza.

Kraći prikaz samostalno pogledane bioskopske i pozorišne predstave.

Reportaža u vezi sa predviđenim temama.

Analiza kvaliteta izlaganja učenika.

Vođenje sastanka, diskusije.

Posle usmenog ovladavanja predviđenih oblika izražavanja, uvežbavati odgovarajuće oblike u pisanoj formi, kao i pisanje autobiografije, teza za diskusiju, rezimea saslušanog monologa.

Jedan pismeni zadatak u toku školske godine.

IV razred

(2 časa nedeljno, 60 časova godišnje)

Operativni zadaci:

- ovladavati novim jezičkim znanjima i primenjivati ih u govornom i pismenom izražavanju;

- usvojiti oko 400/500/ novih reči i izraza uključujući i stručnu terminologiju;

- dalje osposobljavati učenike za analizu tekstova različitog žanra i upoznavati ih sa elementima kulture naroda koji govore srpskim jezikom;

- komentarisati kraće stručne tekstove i osposobljavati učenike za osnovnu komunikaciju u procesu rada;

- osposobiti učenike za razne oblike međusobnog i javnog komuniciranja i za korišćenje raznih izvora saznanja.

TEMATIKA

Škola: aktuelne teme iz života i rada učenika; rad sa darovitim učenicima; učenička praksa i struka; najznačajnija ostvarenja iz struke kod nas i u svetu; stručna terminologija.

Iz života mladih: društvene aktivnosti mladih; lična interesovanja, omladinske zadruge i fabrike.

Kulturni život: savremena porodica u odnosu na patrijarhalnu; najznačajnije kulturne institucije iz uže i šire društvene sredine; značajni kulturni događaji godine; jugoslovenski naučnici i umetnici dobitnici značajnih priznanja; značajniji događaji iz kulturne prošlosti naših naroda i narodnosti.

Društveni i privredni život: iz rada međunarodnih organizacija (OUN, Unesko, Unicef i dr.); pokret nesvrstavanja, značajna turistička mesta; nove tehnologije.

JEZIK (oko 20)

Sintaksa

Personalna i impersonalna rečenica. /Tipovi impersonalnih rečenica./

Složena rečenica. Zavisna i nezavisna rečenica.

Složene rečenice (odredbene, dopunske, atributske).

Poredak reči.

Umetnute reči.

Poredak rečenica.

Upravni i neupravni govor.

(Dosledno ukazivanje na pravopisna rešenja.)

Pasivne konstrukcije (s trpnim pridevom i morfemom se)

Leksikologija

Jednoznačne i višeznačne reči.

Pozajmljivanje reči iz stranih jezika i njihova adaptacija /sufiksi i prefiksi stranog porekla/.

Arhaizmi. Istoricizmi. Dijalektizmi. Provincijalizmi. Neologizmi. Varvarizmi. Profesionalizmi.

Frazeološki izrazi.

Jezici u kontaktu

/Jezički kontakti i međujezički uticaji srpskog i jezika narodnosti u oblasti sintakse./

RAD NA TEKSTU (oko 16)

(8 tekstova u toku školske godine)

V. Petrović: Salašar

I. Andrić: Travnička hronika (odlomak)

M. Crnjanski: Seobe I (odlomak)

M. Selimović: Sjećanja (odlomak o nastavnicima)

I. Sekulić: Rastanak (odlomak)

M. Vitezović: Šešir gospodina Vujića (odlomak)

V. Bulatovića: - VIB: iz Budilnika

V. Lubarda: Vaznesenje (odlomak)

S. Selenić: izbor iz proze

O. Davičo: Pesma (odlomak)

R. Zlatanović: pripovetka po izboru

V. Popa: Vrati mi moje krpice

J. Kaštelan: pesma po izboru

V. Parun: pesma po izboru

F. Štefan: Doba traganja

I. Samokovlija: Nosač Samuel (odlomak)

D. Radović: aforizmi

Koristiti i tekstove drugih žanrova u skladu sa tematikom.

LEKTIRA (3)

Dva /tri/ dela u toku školske godine po izboru nastavnika i učenika.

D. Ćosić: Koreni

D. Kovačević: Balkanski špijun

Savremeni roman (po izboru)

Izbor iz naučno-popularne literature i omladinske štampe.

GOVORNO I PISMENO IZRAŽAVANJE (oko 20)

Izlaganje u dužoj monološkoj formi o TV-emisiji, bioskopskoj, pozorišnoj predstavi i drugim temama u okviru predviđene tematike.

Rad na literarnom tekstu: reprodukovanje sadržine: analiza teme, mesta i vremena događaja, likova, opisa, ideje i dr.; jezičko-stilska analiza.

Diskusija kojom se rešava aktuelan problem.

/Kritički osvrt na diskusiju./

Analiza kvaliteta izlaganja učenika.

Posle usmenog ovladavanja predviđenih oblika izražavanja uvežbavati odgovarajuće oblike u pisanoj formi.

Jedan pismeni zadatak u toku školske godine.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)

Zbog višenacionalne strukture u Srbiji i društvene potrebe za svakodnevnim neposrednim kontaktima ljudi u društveno-ekonomskom i kulturnom životu, oseća se sve veća potreba da svaki njen građanin, pored maternjeg, poznaje i srpski jezik.

Nastavni program srpskog jezika predstavlja produžetak programa osnovne škole i obezbeđuje kontinuitet nastave ovog predmeta. Stoga je neophodno da svaki nastavnik ovih predmeta dobro prouči program osnovne škole kako bi prelaz učenika iz VIII razreda osnovne u I razred srednje škole prošao bez većih teškoća. Kontinuitet podrazumeva podizanje kvaliteta i kvantiteta znanja na viši stepen.

Shodno koncepciji programa za osnovno vaspitanje i obrazovanje i za srednju školu izrađen je jedan program za sve učenike koji će omogućiti da učenici dalje izgrađuju komunikativnu kompetenciju. U zavisnosti od karaktera sadržaja pojedinih delova programa, dat je i prošireni deo označen kosim zagradama koji omogućuje postizanje višeg kvaliteta znanja.

Za realizaciju proširenog dela programa u celini ili fragmentarno, opredeljivale bi se škole na predlog predmetnog nastavnika. Obim realizacije ovog dela programa može da varira od škole do škole, od generacije do generacije, od odeljenja do odeljenja u istoj školi u zavisnosti od nivoa znanja koji su učenici stekli.

Program srpskog kao nematernjeg jezika sadrži sledeće elemente: cilj, zadatke, operativne zadatke, tematiku, jezik, rad na tekstu, lektiru, govorno i pismeno izražavanje.

U zadacima su precizirani opšti i pojedinačni zahtevi, kao i vaspitno-obrazovni zadaci. U obrazovnom pogledu učenici treba da prošire znanje standardnog srpskog jezika, da podižu svoju jezičku kulturu, da prošire svoje obrazovanje elementima kulture naroda koji govori srpskim jezikom. Na ovaj način učenici se osposobljavaju za dalje učenje ovog jezika i za dalje obrazovanje i samoobrazovanje.

Operativnim zadacima formulisani su zahtevi u pogledu obima programske građe koje učenici treba da savladaju u svakom razredu.

Tematika je navedena po razredima i treba da doprinese realizaciji zadataka. Ona obuhvata nekoliko tematskih oblasti koje se javljaju na više uzrasnih nivoa, počevši od osnovnog vaspitanja i obrazovanja, ali se realizuju drugim sadržajima u skladu sa poznavanjem jezika i interesovanjima učenika. Osim tema iz svakodnevnog života predviđene su i teme koje omogućavaju dalje upoznavanje elemenata kulture naroda koji govore srpskim jezikom.

Predviđene teme realizuju se radom na udžbeničkim tekstovima, govornim vežbama u vezi sa štampom, RTV-emisijama i dr.

Uz tematiku za I i II razred unete su i Komunikativne funkcije koje omogućuju nesmetano funkcionisanje interpersonalne komunikacije sa govornicima srpskog jezika.

Komunikativne funkcije su govorni modeli koji se upotrebljavaju u realnim životnim situacijama u zavisnosti od konteksta, odnosa među ljudima i znanja jezika.

Jezik je u skladu sa postavljenim ciljem i zadacima nastave. Građa se povezuje sa programom osnovnog vaspitanja i obrazovanja i ima linearno-spiralnu strukturu što znači da se ista jezička građa obrađuje ponovo, u nekom narednom razredu, ali u drugačijem pristupu (preovladava kognitivni pristup) i na znatno višem nivou. U odeljku Jezik u programu za srednji stupanj izvođene su sledeće oblasti: fonetika, morfologija, tvorba reči, sintaksa, leksikologija, jezički kontakti, pravopis.

U srednjoj školi učenik treba da stiče, pored komunikativne kompetencije (koja se izgrađuje počev od I razreda osnovnog vaspitanja i obrazovanja) i gramatičku (jezičku) kompetenciju tj. saznanja o zakonitostima po kojima funkcioniše jezik kao sistem.

Nastava gramatike ne predstavlja izolovanu nastavnu oblast ovog predmeta već njegov merodavni deo i ostvaruje se u nekoliko faza:

a) davanje u kontekstu većeg broja primera vezanih za govornu situaciju ili obrađeni tekst koji ilustruje jezičku pojavu;

b) individualno navođenje učenika, da shvate jezičku pojavu, da uoče njene karakteristike, da dođu do jezičke zakonitosti i pravila po kojima ona funkcioniše u sistemu, odnosno da dođu do zaključka vlastitom misaonom delatnošću;

v) davanje objašnjenja - kratkih uputstava o tome čemu služi određena gramatička građa, što se njome izražava kada i u kojim okolnostima se upotrebljava, odnosno funkcioniše i princip po kojem funkcioniše;

g) vežbanje.

Jezička građa sistematizuje se frontalno, dok se u uvežbavanju primenjuje i grupni i individualni rad sa učenicima.

Za realizaciju gramatičke građe, gde god za to postoje uslovi, koriste se sheme i tabele da bi se jezičke pojave bolje razumela.

Za uvežbavanje jezičke materije koriste se govorne i pismene vežbe manipulativnog karaktera (na primer, akcenatske vežbe, vežbe usvajanja sintaksičkih odnosa, morfoloških oblika, pravopisa, vežbe korišćenja priručnika, rečnika itd.).

Izbor, broj, vrsta vežbi zavisi od jezičke građe i njenog odnosa prema jeziku učenika. Gde su razlike izraženije, koristi se veći broj različitih vežbi.

I u odeljku programa Jezik predviđa se prošireni deo za učenike koji brže napreduju u savladavanju srpskog jezika.

Rad na tekstu

Uža nastavnikova selekcija tekstova, 10-12 u toku školske godine, ne bi smela da obuhvati samo literarne tekstove, već i one pisane drugim stilovima.

Predloženo vreme i broj tekstova za obradu za svaki razred treba uvažavati kako ne bi bile zapostavljene ostale oblasti nastave ovog predmeta.

Tekst u nastavi srpskog kao nematernjeg jezika pruža osnovu za savladavanje jezika na nivou sistema, na nivou komunikacije i za upoznavanje kulture naroda koji govore ovim jezikom.

Rad na tekstu sadrži sledeće faze:

a) obradu teksta (uvodni razgovor sa semantizacijom nepoznatih reči, lokalizovanje teksta, čitanje teksta, proveravanje razumevanja pročitanog teksta);

b) korišćenje: sadržinskih i jezičkih elemenata za sticanje jezičkih i komunikativnih sposobnosti učenika (vođenje razgovora o tekstu i povodom teksta, dalje savladavanje jezičkog sistema, sticanje konkretnih znanja o specifičnostima kulture naroda čiji se jezik uči, realizovanje vaspitne komponente);

v) rad na bogaćenju leksike;

g) analiza teksta /književno-estetska analiza sa učenicima koji su savladali jezik. Pri književno-estetskoj analizi tekstova postepeno se koriste književnoteorijske kategorije koje su učenici savladali na maternjem jeziku/.

Nivo analize teksta variraće u zavisnosti od učeničkih znanja srpskog jezika. Nekada će se u tome dostići zavidan domet. Nikada, međutim, ne bi trebalo u potpunosti rad na tekstu identifikovati sa nastavom u maternjem jeziku jer će se sa jednim brojem učenika morati nastavnik zadržati na otklanjanju barijera koje im stvara drugi jezik.

Čitanje. Na ovom stupnju učenici se dalje podstiču i usmeravaju za informativno čitanje (čitanje u sebi).

Kada čitanje ima za cilj, pre svega, informisanje koriste se naučno-popularni tekstovi, jezički priručnici, članci iz omladinskih, dnevnih, nedeljnih listova i sl.

Učenici samo povremeno čitaju naglas da bi korigovali i usavršavali prozodijske i druge akustičke elemente srpskog jezika. Za potrebe ovog rada koristiće se prevashodno literarni tekstovi.

Lektira je predviđena u sve četiri godine gimnazije i za IV stepen stručne spreme, i namenjena je za samostalni rad učenika kod kuće. Funkcija lektire je da se učenici dalje osposobljavaju za čitanje u sebi i da se navikavaju da samostalno dolaze do saznanja koja ih interesuju neposredno putem srpskog jezika.

Za svaki razred predviđeno je da učenici pročitaju 2 teksta, odnosno 3 (u proširenom delu programa) po izboru nastavnika i učenika. Izbor se vrši od predviđenih literarnih dela, iz listova za omladinu i naučno-popularne literature.

U zavisnosti od toga da li je nastavnik kao lektiru zadao isti tekst frontalno, ili različite tekstove po individualnom izboru učenika, ili je duži tekst podelio na delove koje će pročitati manje grupe učenika, razlikovaće se i provera da li su učenici shvatili poruku teksta. Učenici koji ne savladavaju prošireni deo programa odgovaraće na pitanja nastavnika, kraće će samostalno prepričati tekst i sl. Učenicima koji bolje znaju jezik i savladavaju prošireni deo programa postavljaju se veći zahtevi: da pročitaju ceo tekst, na primer, samostalno prepričaju i komentarišu tekst, uključuju se u diskusiju, u analizu teksta lektire i sl. Bitno je da se učenici motivišu da pročitaju lektiru i da se prikladnim zadacima upućuju da sami proveravaju u kojoj su meri razumeli to što su pročitali.

Govorno i pismeno izražavanje realizuje se na nivou koji zavisi od znanja jezika i sposobnosti učenika za pojedine oblike izražavanja usvojenih u osnovnoj školi.

Za dalje razvijanje i sticanje govornih sposobnosti koriste se razni tipovi vežbi komunikativnog karaktera (npr. razgovori na osnovu predviđene tematike i pročitanog teksta uključujući i elemente kulture koje tekstovi sadrže, uvežbavanje naracije, deskripcije, vođenje diskusije i drugi tipovi vežbi dati po razredima u programu). Isto tako za dalje osposobljavanje učenika za produktivno korišćenje pisanog jezika koriste se razni tipovi pismenih vežbi komunikativnog karaktera (npr. davanje više kompleksnijih odgovora na jedno pitanje i postavljanje pitanja, prepričavanje teksta, pisanje slobodnih sastava o datoj temi, itd.).

Uvežbavanje različitog oblika izražavanja uvek treba savladati najpre usmeno, a zatim pismeno.

Domaći zadaci predstavljaju važnu komponentu nastavnog procesa. Njima se proverava ne samo koliko su učenici savladali određeno gradivo i njihova osposobljenost da to znanje primene, nego su pogodni i za razvijanje jezičkih umenja (informativno čitanje i pisanje) i za pismeno osposobljavanje učenika za samostalni rad i samoobrazovanje. Oni se daju učenicima redovno (do 25 u toku školske godine) sa osmišljenim ciljem. Zadaci treba da budu raznovrsni, a po težini treba da su odmereni, u skladu sa znanjem i sposobnostima učenika. Nastavnik na času pregleda 1-2 domaća zadatka detaljnije, a po određenom planu pregleda i ocenjuje domaće zadatke svih učenika.

U toku školske godine parcijalno se proverava usvojenost dela programske građe (4 do 5 puta u trajanju po 10') zadacima objektivnog tipa.

Preporučuje se i jedan zadatak provere znanje celokupnih programskih sadržaja za jedan razred zadacima objektivnog tipa.

U realizaciji svih zadataka treba u maksimalnoj meri razvijati i podsticati motivaciju učenika, koristeći za to odgovarajuća nastavna sredstva (AV-sredstva, RTV-emisije, film, najraznovrsniji štampani materijal u skladu sa programom i interesovanjima učenika) i forme rada (grupni i individualni rad).

Nastavnik vodi, planira (odabira sadržaje rada, leksiku, tipove i količinu vežbi, nastavne metode itd.), organizuje nastavni proces, koordinira radom učenika da bi se što uspešnije realizovali postavljeni zadaci. Osim toga, nastavnik vrednuje postignute rezultate, ali i dalje na ovom stupnju uključuje učenike da aktivno učestvuju u ocenjivanju sopstvenog rada i rada svojih drugova.

Nastavu nematernjeg jezika treba povezati sa stavom jezika učenika, istorijom, geografijom, likovnom i muzičkom umetnošću i drugim predmetima. Uspostavljanje korelacije među ovim predmetima neophodno je jer omogućuje ostvarivanje obostrano efikasnijih rezultata.

PRVI STRANI JEZIK

(za trogodišnje školovanje - III stepen stručne spreme)

(peta, šesta i sedma godina učenja)

Cilj i zadaci

Cilj nastave stranih jezika je da učenici utvrde i sistematizuju znanja stečena u prethodnom školovanju i da ovladaju standardnim govornim jezikom do nivoa koja će im omogućiti da se služe tim jezikom u jednostavnom sporazumevanju s ljudima iz drugih zemalja, da upoznaju način života i kulturu naroda čiji jezik uče i osposobe se za dalje obrazovanje.

Zadaci nastave stranih jezika su:

- usvajanje predviđene morfosintaksičke strukture i oko 750 novih reči i izraza uključujući i terminologiju vezanu za struku;

- dalje praktično ovladavanje jednostavnim govornim jezikom i sticanje novih jezičkih znanja neophodnih za rad u struci;

- negovanje pravilnog izgovora, usavršavanje ortografije i utvrđivanje i proširivanje osnova gramatike stranog jezika;

- ovladavanje stranom stručnom terminologijom u toj meri da se mogu koristiti razna uputstva i drugi pisani materijali na stranom jeziku uz korišćenje rečnika i drugih izvora informacija.

II razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

SADRŽAJI PROGRAMA

Opšta tematika

Iz života mladih: zabavni i sportski život.

Porodica i društvo: sredstva javnog informisanja; proslave, praznici.

Iz savremenog života i tekovina kulture i nauke naroda čiji se jezik uči i naših naroda: značajni privredni i kulturni centri; primeri ljudske solidarnosti; iz života i rada poznatih ljudi.

Stručna tematika (do 15 odsto od ukupnog godišnjeg fonda časova)

Lakši tekstovi iz oblasti struke - elementi procesa proizvodnje; osnovni podaci o radnom mestu.

Školski pismeni zadaci: po jedan pismeni zadatak u svakom polugodištu.

III razred

(2 časa nedeljno, 60 časova godišnje)

SADRŽAJI PROGRAMA

Opšta tematika

Iz života mladih: druženje, slobodno vreme.

Porodica i društvo: život i običaji; pravila ponašanja u raznim situacijama.

Iz savremenog života i tekovina kulture i nauke naroda čiji jezik uče i naših naroda: prirodna blaga; nove tehnologije i njihova primena; zbivanja u svetu.

Stručna tematika (do 20 odsto od ukupnog godišnjeg fonda časova)

Lakši tekstovi iz oblasti struke - osnovne karakteristike procesa proizvodnje; uputstva, prospekti, sheme i sl.

Školski pismeni zadaci: po jedan pismeni zadatak u svakom polugodištu.

Komunikativne funkcije:

Govorne modele koji se upotrebljavaju u komuniciranju u realnim životnim situacijama uvežbavati i proširivati iz razreda u razred; privlačenje pažnje, oslovljavanje poznate i nepoznate osobe; iskazivanje dopadanja i nedopadanja, slaganja i neslaganja s mišljenjem sagovornika; traženje i davanje obaveštenja; čestitanje i iskazivanje lepih želja; pozivanje u goste; prihvatanje i neprihvatanje poziva; izražavanje zadovoljstva ili nezadovoljstva, čuđenja, iznenađenja; iskazivanje fizičkih tegoba, raspoloženja (zabrinutosti, radosti i sl.).

ENGLESKI JEZIK

II razred

SADRŽAJI PROGRAMA

I. REČENICA

- Red reči u rečenici. Mesto direktnog i indirektnog objekta.

- Slaganje vremena

I know that he likes/liked/will like you.

- Neupravni govor

a) izjave sa promenom glagolskog vremena

(uvodni glagol u jednom od prošlih vremena).

"I'll come as sonn as I can". He said that he would come as sonn as he could.

b) pitanja sa promenom reda reči i promenom glagolskog vremena

(uvodni glagol u jednom od prošlih vremena)

- Yes/No questions

"Can you swim?" He asked if I could swim.

- "WH"

"Where do you live?" He asked where I lived.

- Pogodbene rečenice

- realne

I'll come if I can

II. IMENIČKA GRUPA

1. Član

- Određeni član uz nazive planinskih venaca, imena zemalja, reka, mora i okeana

the Alps, the USA, the Thames, the Adriatic, the Atlantic

- Određeni član uz nazive muzičkih instrumenata

He plays the piano.

- Nulti član uz nazive kontinenata, zemalja, jezera, pojedinačnih planina i ostrva, uz nazive praznika - America, Scotland, Lake Michigan, Ben Nevis, Greenland, May Day

- Član uz nazive novina i časopisa - Vogue, The New York Times

2. Imenice

Množina najčešćih složenica

grandfather, armchair, sportsman i dr.

3. Zamenički oblici

a) Zamenice

- Prisvojne zamenice (R)11)

The coat is hers.

- Neodređene zamenice - somebody, something; anybody, anything

Somebody is koncking at the door. He didn't see anything.

b) Determinatori

- Upitni determinatori

What films do you like? Whose son is he?

- Odrični determinator no

There's no water in the glass. He has no friends.

4. Pridevi

Nepravilno poređenje

He is better than Paul. Who is the best basketball player in your class?

5. Brojevi

Četiri računske radnje

________________________
11) R - razumevanje

III. GLAGOLSKA GRUPA

1. Glagoli

- Vreme i aspekt glagola - obnavljanje

- The Past Perfect Tense

She had left before I came.

- The Past Continuous Tense (R)

za isticanje dužeg trajanja jedne prošle radnje u odnosu na drugu prošlu radnju

They were having tea when the light went out.

- Nepotpuni glagoli

should, would

You should see doctor. Would you close the door, please?

- Pasivne konstrukcije sa direktnim i indirektnim objektom (bez formalnog pretvaranja aktiva u pasiv i obratno)

The book was given to her. She was given a nice present.

2. Prilozi

Poređenje priloga

fast-faster-fastest; cleverly-more cleverly-most cleverly

IV. ORTOGRAFIJA

Pisanje velikih slova.

V. TVORBA REČI

Najčešći prefiksi i sufiksi za tvorbu prideva

im-, ir-, un-; -able, -ful, -less i dr.

VI. LEKSIKOLOGIJA

Najčešći idiomi i fraze

VII. LEKSIKOGRAFIJA

Upotreba dvojezičnih rečnika

III razred

SADRŽAJI PROGRAMA

I. REČENICA

Složena rečenica

a) nominalna

They all know that she won't do it again.

b) vremenska

She'll come back as soon as she can.

v) namerna

He divided the paper so that Mary could have the last page.

g) relativna

The boy who/that was here yesterday is my cousin.

The fish which/that I eat this morning wasn't good. (Obratiti pažnju na kontaktne rečenice)

- Pogodbene rečenice

Pogodbena potencijalna rečenica (R)

If I had the time, I would go to the cinema.

- Skraćivanje klauza (R)

a) vremenskih klauza

(As I was) coming home I met an old friend of mine.

b) relativnih klauza

The man (who is) sitting next to her is my best friend.

II. IMENIČKA GRUPA

1. Član

- Obnoviti naučene upotrebe člana

- Neodređeni član uz imena zanimanja i u izrazima za količinu i vreme

He is a teacher. The apples were 15 dinars a kilo. He drove 60 miles an hour.

2. Imenice

- Množina imenica stranog porekla (R)

stimulus/stimuli, analysis/analyses

- Adjektivalna upotreba imenica

love poems, mountain river i dr.

- Drugi nominali - gerund

a) u funkciji subjekta

Smoking is a bad habit.

b) u funkciji objekta

I like reading.

3. Zamenički oblici

a) Zamenice

- Relativne zamenice - who, which, whose, what, that

This is the man who you met last night. The book which I brought this morning is Mary's. I saw the man that you told me about.

- Povratne zamenice

John has hurt himself.

- Odrične zamenice (nobody, nothing)

I saw nobody and heare nothing.

b) Determinatori

Obnoviti naučene determinatore

4. Pridevi

Obnavljanje i utvrđivanje upotrebe i poređenja prideva

5. Brojevi

Decimali i razlomci

III. GLAGOLSKA GRUPA

1. Glagoli

- Vreme i aspekt glagola - obnavljanje

- Pasivne konstrukcije (future/present perfect) (R)

2. Prilozi

- Obnavljanje i sistematizacija vrste priloga i mesta priloga u rečenici.

- Konverzija priloga i prideva (R)

early, fast, pretty i dr.

He is a fast runner. He runs fast.

- Prilozi izvedeni sa -ly, uz promenu značenja

He works hard. He hardly works at all.

3. Predlozi

Sistematizacija predloga za vreme, pravac kretanja, mesto i način.

IV. TVORBA REČI

Najčešći prefiksi i sufiksi za tvorbu glagola

dis-, mis-, un-; -en, -ize

V. LEKSIKOLOGIJA

Idiomi i fraze

VI. LEKSIKOGRAFIJA

Struktura i korišćenje stručnog rečnika.

NEMAČKI JEZIK

II razred

SADRŽAJI PROGRAMA

Negacija

Proširenje liste odričnih reči:

nirgends, nirgendwo, niemals, gar nicht, nirgendwohin

Er läuft niemals (nirgends, nirgendwo, nirgendwohin)

Das habe ich niemals gehört. Das ist gar nicht schwer.

keinesfalls, keineswegs

Das war keinesfalls die richtige Antwort. Er wird keineswege heute ankomen.

Kazivanje radnje i stanje u sadašnjosti, prošlosti i budućnosti (R)

Stanje ostvareno u prošlosti

- perfekt pasiva radnje

Das Haus ist vor Jahren gebaut worden.

Stanje koje će se ostvariti u budućnosti

- futur pasiva radnje

Darüber wird noch gesprochen werden.

Odredbe kvantiteta

- Osnovni, redni, decimalni brojevi. Osnovne mere. Računske radnje. Monete.

Tausend, Million, eine Hãlfte, ein Viertel, eine halbe Stunde, zwei Liter Milch, 2,40 - zwei Meter vierzig, 2,40 DM - zwei Mark vierzig.

Sistematizacija kategorija kojih u maternjem jeziku nema ili se bitno razlikuju

Infinitivne konstrukcije

sa zu, um... zu, ohne... zu, statt... zu

Er beschloss gleich nach Haus zu gehen. Ich kam früher, um mit dir zu reden. Sie verliessen das Zimmer, ohne uns zu begrüssen. Statt zu regnen, begann es zu schneien.

Kazivanje pretpostavki, načina, želje, poređenja. (R)

Konjunktiv u prostoj (ne složenoj) rečenici za izražavanje želje, mogućnosti, sumnje, pretpostavki, nestvarnosti.

Ewig lebe unsere Freiheit! Möge er kommen! Beinahe wärest du zu spät gekommen. Hätte er das gewusst!

Kondicionalne rečenice

Potencijalne

Er wäre zufrieden, wenn du kämest. Ich würde dich besuchen, wenn ich Zeit hätte.

Irealne (R)

Veznik: wenn

Er wäre gekommen, wenner die Einladung bekommen hätte.

Namerne rečenice

Veznici: damit, dass

Wir gehen so früh in die Schule, damit wir alles vorbereiten. Gib acht, dass du nicht zu spät kommst.

Načinske rečenice

Veznici: indem, ohne dass, statt dass

Er betrat den Saal, indem er alle herzlichst begrüsste. Sie ging an mir vorbei, ohne dass sie mich bemerkte. Statt dass ich auf den Autobus warte, gehe ich lieber zu Fuss.

Poredbene / komparativne rečenice (R)

Veznici: wie, als, als ob

Sie ist so schön, wie man mir erzählte. Alles endete viel besser, als ich erwarten konnte. Er sieht aus, als ob er krank ist.

Tvorba reči

Zamenički prilozi - građenje i upotreba

(wozu, womit, woran...; dazu, damit, daran...) Woran denkst du? Ich denke immer daran.

Građenje složenica

imenica + imenica; pridev + imenica; prefiksacija

Atomphysik, Wandtafel, Hochschule, Schellzug, beantworten, begrüssen, unmöglich

Izvedene imenice - Wohnung, Heizung, Besichtigung, usw.

Leksikografija

Upotreba dvojezičnih rečnika

III razred

SADRŽAJI PROGRAMA

Pored utvrđivanja gradiva koje je obrađeno i sistematizovano u prethodnim godinama, u ovom razredu treba obraditi:

Odredbe kvaliteta i kvantiteta

Opisna komparacija pomoću partikula: ganz, besonders, höchst, sehr, überaus (apsolutni superlativ).

Sie ist eine sehr fleißige Studentin. Das war eine besonders /höchst/ angenehme Reise.

Potenciranje superlativa

Seine Arbeit war bei weitem die beste. Sie ist das allerschönste Mädchen in der Schule.

Neupravni govor (R)

Za istovremenost konjuktiv prezenta ili preterita.

Sie sagt: "Ich schreibe einen Brief an meinen Freund."

Sie sagt, sie schreibe/schriebe/ einen Brief an ihren Freund.

Sie sagt, daß sie...

Za radnju koja se desila pre momenta govora; perfekt ili pluskvamperfekt konjunktiva.

Sie sagt: "Ich habe einen Roman von T. Mann gelesen."

Sie sagt, sie habe /hätte/einen Roman von T. Mann gelesen.

Sie sagt, daß sie...

Za radnju koja se dešava posle momenta govora: futur konjunktiva ili oblik "würde".

Sie sagt: "Ich werde (würde) einen Roman von T. Mann lesen.

Sie sagt, daß sie...

Infinitivne konstrukcije

Izražavanje modaliteta

a) sein + zu + Infinitiv

Dieser Problem ist zu lösen. Da ist dieser Vorgang am besten zu beobachten.

b) lassen + sich + Infinitiv

Das läßt sich leicht erklären. Diese Bruchspalte läßt sich bis nach Bosnien verfolgen.

Pasiv radnje i pasiv stanja (R)

U funkciji isticanja nekog procesa i rezultata ili cilja neke radnje, dok se vršilac ili uzročnik radnje može i ne mora navesti:

Im Wasser wird verschiedenes Material abgelagert. Das Auto wurde sehr billig verkauft.

Modalni glagoli + infintiv prezenta pasiva (R)

Dabei muß die Temperatur der Luft beachtet werden. Dabei sollte die Meinung der Gegner in Betracht genommen werden.

Red reči u rečenici sa težištem na položaju glagola (sistematizacija)

Leksikologija (R)

- složenice, prefiksacija, sufiksacija

- strane reči i internacionalizmi, termini i terminologizirane reči iz opšteg jezika.

Leksikografija

Stručni rečenici i njihovo korišćenje.

RUSKI JEZIK

II razred

SADRŽAJI PROGRAMA

Rečenica

Rečenice s glagolskim prilozima. Upotreba нeт i нe u rečenici.

Imenice

Varijante padežnih nastavaka (na leksičkom nivou): genitiv jednine на -у, genitiv množine bez nastavaka. Skraćenice (вуз, комсомол, МГУ). Sinonimi, antonimi, homonimi; međujezički homonimi i paronimi (na konkretnoj leksici u tekstu).

Zamenice

Opšte zamenice: сам, самый, любoй, весь.

Pridevi

Duži i kraći oblici prideva. Obavezna upotreba kraćeg oblika (u predikatu sa dopunom).

Brojevi

Četiri osnovne računske radnje (receptivno). Redni i zbirni brojevi.

Glagoli

Imperativ za 3. l. jedn. i 1. i 3. l. mn. Prošlo vreme glagola od infinitiva sa suglasničkom osnovom. Glagolski prilozi (obnavljanje i aktiviranje). Radni glagolski pridevi i trpni pridev prošlog vremena (R).

Prilozi

Najfrekventniji modeli za građenje priloga: pridevska osnova - O (tiho, skromno i sl.); pridevska osnova - И (по-русски, практически i sl.).

Predlozi

Najfrekventniji predlozi čija se upotreba razlikuje u odnosu na maternji jezik (у, около, вокруг s genitivom u odredbi mesta, по s dativom i lokativom u vremenskoj odredbi; в i на u odredbi mesta: работать на заводе, учиться в университете i sl.).

Veznici

Najfrekventniji veznici i vezničke reči (хотя, прежде чем, чтобы; что, который, где, когдаi sl.).

Rečenični modeli

Rečenične modele predviđene programom za prvi razred i dalje primenjivati u različitim varijacijama i kombinacijama. U II razredu posebnu pažnju posvetiti modelima u potvrdnom, odričnom i upitnom obliku za iskazivanje sledećih odnosa:

Subjekatsko-predikatski odnosi

Rečenice sa kratkim pridevskim oblikom u predikatu

Я был болен гриппом.

Он способен к математике.

Objekatski odnosi

Rečenice sa objektom u infinitivu

Врач советовал мне отдохнуть.

Я уговорил товарища молчать.

Složena rečenica

Врач советовал мне, чтобы я oтдохнул.

Брат в письме сообщает, что он летом приедет к нам.

Prostorni odnosi

a) Rečenice sa odredbom izraženim zavisnim padežom

Я тебя буду ждать у (около‚ возле) памятника.

Она живет у своих родителей.

Мой брат работает на заводе, а сестра учится у университете.

b) Složena rečenica

Мы пошли туда, куда вела узкая трапинка.

Vremenski odnosi

a) Rečenice sa odredbom izraženim zavisnim padežom

Они собираются по вечерам.

Это случилось по окончании войны.

b) Rečenice sa glagolskim prilogom

Возвращаясь домой‚ я встретил товарища.

Кончив работу, он поехал домой.

v) Složena rečenica

Как только скрылось солнце, стало холодно.

Načinski odnosi

a) Rečenice sa glagolskim prilogom

Друзья возвращались домой весело разговаривая.

Он поздоровался кивнув головой.

b) Složena rečenica

Мы всë сделали так, как сказал учитель.

Он оказался способнее, чем я предполагал.

Uzročni odnosi

a) Rečenice s glagolskim prilogom

Не находя нужного слова, он замолчал.

Почувствовав голод, брат решил пообедать без меня.

b) Složena rečenica

Так как брат почувствовал голод, он решил пообедать без меня.

Ciljni odnosi

a) Rečenica sa odredbom u infinitivu

Мать отпустила дочку гулять.

Мы пришли проститься/чтобы проститься.

b) Složena rečenica

Чтобы правильно говорить, нужно хорошо усвоить грамматику.

Ortografija

Interpunkcija - osnovna pravila.

Leksikografija

Upotreba dvojezičnih rečnika.

III razred

SADRŽAJI PROGRAMA

Rečenica

Pretvaranje pasivnih konstrukcija u aktivne i obrnuto

(План выполнен заводом - Завод выполнил план).

Imenice

Rod abrevijatura (skraćenica). Skraćenice i nazivi mernih jedinica iz Međunarodnog sistema jedinica. Poznatiji naši i strani geografski nazivi sa specifičnostima u rodu, broju i promeni.

Zamenice

Odrične zamenice: некого, нечего. Neodređene zamenice sa: -то, -нибудь, -либо; кое-.

Pridevi

Posebni slučajevi obrazovanja superlativa: величайший, лучший, малейший. Elativ (na primerima u tekstu).

Brojevi

Čitanje decimala i razlomaka: 0,1 - ноль целых одна десятая; 0,01 - ноль целых одна сотая; 0,001 - ноль целых одна тысячная; 1,1 - одна целая (одно целое) одна десятая; 2,4 - две целых четыре десятых; 1/2 - одна вторая (половина); 3/3 - три четвертых (три четверти).

Glagoli

Glagolski pridevi - aktivni i pasivni (građenje i upotreba). Glagoli kretanja sa prefiksima.

Prilozi

Sistematizacija priloga. Iskazivanje pozicije mesto: pravac parovima priloga prostornog značenja kao npr.: там - туда, здесь - сюда, где - куда i sl.

Predlozi

Predlozi karakteristični za stručne tekstove: подобно тому, как; по мере того, как; в зависимости от того, как; в результате того, что; в связи с тем, что; не смотря на то, что i sl. (receptivno).

Rečenični modeli

Rečenične modele predviđene za prethodne razrede i dalje primenjivati u različitim kombinacijama. U III razredu posebnu pažnju posvećivati modelima za iskazivanje sledećih odnosa i značenja:

Subjekatsko-predikatski odnosi

a) Rečenice sa subjektom izraženim konstrukcijom: nominativ + с + instrumental: Мы с вами опять в школе.

b) Rečenice s kopulama: являтсья, называться, служить i sl.

Металлы являются хорошими проводниками электричества.

Глина служит сырьëм для керамических изделий.

v) Rečenice sa kopulom есть

Организм есть живое существо.

g) Rečenice sa это u predikatu

Золото - это драгоценный металл.

d) Rečenice s trpnim glagolskim pridevom u predikatu

Лес посажен недавно.

Проект здания создан архитектором.

Prostorni odnosi

Rečenice s priloškim odredbama za mesto, pravac i trasu

Я там никогда не был, но очень хочу поехать туда.

Северная его чсть лежит за полярным кругом.

Авала расположена в двадцати километрах от Белграда.

Поезд приближается к территории Дального Востока.

Он прошëл через всю Сибирь.

Kvantitativni odnosi

a) Rečenice sa odredbom za meru i količinu

Был мороз в тридцать градусов.

Предмет весом в пят килограммов.

Предмет размером (в) Х единицу.

b) Rečenice sa odredbom za približnu količinu

Я приду минут через десять.

В классе было учеников тридцать.

Atributivni odnosi

a) Rečenice sa atributom izraženim pridevom i mogućnosti zamene prideva imenicom:

Мы долго гуляли по московским улицам -

Мы долго гуляли по улицам Москвы.

b) Rečenice sa atributom izraženim predškolsko-padežnom konstrukcijom ili padežom bez predloga

Мы купили брошку из золота.

На этой улице много памятников архитектуры.

Leksikologija

Usvajanje osnovne terminologije date struke.

Leksikografija

Struktura stručnog rečnika i njegovo korišćenje.

FRANCUSKI JEZIK

II razred

SADRŽAJI PROGRAMA

Složena rečenica

a) Zavisna rečenica u indikativu:

Dès que l'avion a atterri, les passagers sont descendus.

Pendant que nous volions au-dessus des Alpes, il avait une tempête...

Vous pensez (croyez, dites, vous êtes sûr) que vous passerez l'examen?

Izraziti i pomoću infinitiva:

Vous êtes sûr de passer l'examen? Vous pensez réussir? J'espère partir demain. (J'espère que je partirai demain.)

Ostale vrste rečenica ne obrađuju se posebno; ali treba ukazati na izražavanje uzroka (parce que..., puisque, à cause de...), i na smisao rečenice sa drugim češćim veznicima kada se pojave u tekstu.

b) Zavisna rečenica u subjunktivu:

Upotreba subjunktiva prezenta (izražavanje futura).

Izražavanje:

- želje: Je souhaite qu'elle vienne. Elle voudralt que vous l'attendiez;

- zapovesti, volje: Je veux que tu dises la vérité. Il faut que vos apprendre ces vers.

Ukazati na mogućnosti izražavanja pomoću infinitiva: Il faut apprendre ces vers. Je luis conseille de finir ses études - umesto: qu'elle finisse...

Glagol

Prosti perfekt (passé simple) - princip tvorbe, prepoznavanje u tekstu. (R)

Kondicional (buduće vreme u prošlosti); pluskvamperfekt Hipotetične rečenice (pregled sve tri mogućnosti)

Si nos amis Français venaient, ils visiteraient Dubrovnik.

Si nos amis Français étaient venus (l'année dernière), ils auraient visité Dubrovnik.

Upravni i neupravni govor

Savez-vouz...

Dites / Dis... Je vous demande

Qui... où

Qui a gagné le prix? Dites-moi qui a gagné le grand prix. Qù se trouve la poste? Savez-vous où se trouve la poste?

Qu'est-ce que / ce que

Qu'est-ce qu'on produit dans cette usine?

Je vous demande ce qu'on y produit.

Est-ce que / si

Est-ce que le congrès international aura lieu dans un mois?

Savez-vous si le congrès aura lieu?

Imperativ - infinitiv

Pomoću que

Michel, venez (viens) chez nous demain.

Dites à Michel de venir demain chez nous.

Il m'a dit: "Invite Michel". Il m'a dit d'inviter Michel.

Ce film est très amusant.

Elle mi dit que ce film est très amusant.

Slaganje vremena

Uz primenu gradiva iz prethodne godine, obraditi i primere za istovremenu, prethodnu i buduću radnju u prošlosti:

Je pensais (j'ai pensé) gu'il était /avait été / serait / là.

Slaganje participa perfekta sa objektom

La lettre que j'ai reçue m?a fait un grand plaisir.

LEKSIKOLOGIJA

Građenje složenica

Značenje reči (osnovno i preneseno)

LEKSIKOGRAFIJA

Upotreba dvojezičnih rečnika.

III razred

SADRŽAJI PROGRAMA

Pasivne konstrukcije

par+agens (L'énergie solaire est captée par les végétaux).

de+agens

Dans la guerre, le peuple fut saisi d'un élan inoui

bez agensa

La lune s'est formée, il y a au moins 4,5 milliards d'années.

être nommé + im

Il est nommé secrétaire.

Inverzija - budući da je inverzija u upitnim rečenicama obrađena ranije, ovde se ukazuje na:

- složenu inverzije (R)

Votre ami n'est-il pas venu?

lequel de (R)

Lequel de ces peintres préférez-vous?

kombinaciju ca quel (R)

Dans quelle mesure le journal peul être utile comme source historique.

upitna reč + inf.

Pourquoi répondre? Comment réagir?

subjekat + zamenica

Depuis quand m'attendez-vous?

subjekat + imenica

Qui est cet homme?

Infinitiv - aktivizirati infinitiv u funkciji objekta i iza glagola percepcije napomenutih u I i II razredu:

Il croit partir demain.

On les voit s'intéresser au développement de la biologie.

Particip prezenta

Le l'ai écouté jouant du piano.

Gerundiv

Je l'ai écouté jouant du piano.

On n'invente qu'en travaillant.

Bezlične konstrukcije

Unipersonalni glagoli

il fait - il pleut - il faut

Être + pridev

il est possible, il est probable

(ukazati na subjonktiv)

Subjonktiv - utvrditi što je rečeno u I i II razredu, aktivno usvojiti subjonktiv prezenta i ukazati na javljanje ovog načina u tzv. bezličnim konstrukcijama i iza izvesnih glagola.

Subjonktiv perfekta - oblici i upotreba (R)

Kondicionalne rečenice - izražavanje hipotetičnosti

- irealnost u sadašnjosti

S'il était ici maintenant, je serais heureux.

- irealnost u prošlosti

S'il avait travaillé, il aurait réussi à l'examen.

Nominalizacija - aktivirati korišćenje imenice umesto zavisne rečenice

Dès que l'exposition fut ouverte, il partit.

Après l'ouverture de l'exposition, il partit.

glagol - imenica sa istim korenom:

construire - la construction

réaliser - la realisation

succéder - la succession

Brojevi

Čitanje razlomaka, matematičkih znakova i radnji, kvadrat i kub u merama.

Fonetika

Osnovne samoglasničke opozicije lit / lu / loup / i sl.

Vezivanje uslovljeno "h aspire" i "h muet".

Intonacija rečenice

Leksikografija

Struktura stručnog rečnika i njegovo korišćenje.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA I STRANOG JEZIKA

Objašnjenje programa

Predloženi program prvog stranog jezika predstavlja nastavak programa osnovne škole i sa njim čini celinu. Program je namenjen učenicima svih stručnih škola u trogodišnjem trajanju i obezbeđuje kontinuitet učenja onog stranog jezika koji su učenici započeli u osnovnoj školi.

Strukturu programa čine:

a/ zahtevi i sadržaji koji su zajednički za sva četiri jezika

b/ zahtevi i sadržaji koji su diferencirani po jezicima i prema zahtevima profila škola.

Nastava stranih jezika u trogodišnjim stručnim školama treba da obezbedi dalji rad na usvajanju opšteg stručnog jezika, kao i upoznavanje osnovnih karakteristika stručnog jezika kako bi učenici, uz korišćenje stručnih rečnika, mogli da razumeju lakše tekstove /šeme, uputstva/ neophodne za obavljanje poslova u struci. Sa uvođenjem u jezik struke počinje se od drugog razreda. Okvirni sadržaji za stručnu tematiku dati su u zajedničkom delu programa, i to za drugi i treći razred posebno. Utvrđen je i odnos između opšte i stručne tematike. Stručna tematika treba da bude usklađena sa sadržajima stručnih predmeta.

Programi jezika zasnovani su na sintaksičkoj progresiji i formi, i formulisani u kategorijama deskriptivne gramatike sa elementima komunikativnog pristupa. Neki zahtevi su označeni sa /R/ što znači da se u datom razredu očekuje savladavanje samo na nivou razumevanja. Programom za trogodišnje stručne škole su obuhvaćeni svi bitni jezički sadržaji koji omogućavaju učeniku da jezik koristi u osnovnoj usmenoj i pisanoj komunikaciji, a i pruža solidnu osnovu za dalji rad na usvajanju jezika u funkciji struke.

Komunikativne funkcije su navedene na kraju zajedničkog dela programa i predviđene su za obradu od I do III razreda. One komunikativne funkcije koje su učenici već upoznali u osnovnoj školi obnavljaju se, utvrđuju i blago nijansiraju.

Pripremi i analizi pismenih zadataka treba obratiti posebnu pažnju. U svakom razredu se rade po dva pismena zadatka; njima treba da se proveri stepen usvojenosti predviđenih jezičkih sadržaja. Jedan pismeni zadatak se može zameniti pismenom proverom objektivnog tipa koja treba da obuhvati više aspekata znanja učenika /razumevanje čitanjem, primenu stečenog znanja iz gramatike i sl./.

Način ostvarivanja programa

Efikasnost ostvarivanja zadataka nastave stranih jezika uslovljena je aktivnim učešćem svakog učenika u vaspitno-obrazovnom procesu i njegovom punom motivisanošću za rad. To se postiže korišćenjem odgovarajućih nastavnih sredstava i oblika rada /AV sredstva, najraznovrsniji autentični materijal koji je u skladu sa programom i interesovanjem učenika, nizovi slika, šeme, tonske i video kasete; grupni ili individualni oblici rada i sl./.

Slušanje i govor predstavljaju naizmenične aktivnosti u sporazumevanju, stoga je veoma važno da svaki učenik podjednako uspešno savlada oba ova umenja. Razvijanje govorne sposobnosti učenika, uz korektan izgovor i intonaciju, postiže se razgranatim sistemom vežbi, počev od vežbi postavljanja pitanja i davanja odgovora, pripremanja dijaloga, reprodukovanja i rezimiranja odslušanog ili pročitanog teksta i saopštenja, do vežbi dopunjavanja, transformacije, supstitucije, proširivanja.

Pored navedenih usmenih oblika rada preporučuju se i različite vrste pismenih vežbi: diktat poznatog teksta, vežbe transformacije i dopunjavanja, proširivanja i sažimanja rečenica ili teksta, pisanje vođenih sastava, popunjavanje formulara, tumačenje primljenih uputstava i sl.

Gramatika je neophodno sredstvo u učenju jezika. Tumači se u meri koja je potrebna za shvatanje zakonitosti jezika i sistematizaciju znanja učenika. Uvežbava se primenom različitih vrsta manipulativnih i komunikativnih vežbi: supstitucija, dopunjavanje, sažimanje, prestilizacija prema datom zahtevu i sl.

Čitanje /informativno čitanje/ zauzima značajno mesto u nastavi. Od sadržaja i težine teksta zavisi da li će se čitati tekst koji je prethodno usmeno obrađen ili će se čitanju teksta pristupiti bez prethodne usmene pripreme. Treba nastojati da se učenik osposobi da sam, uz korišćenje informacija ili rečnika shvati, kako osnovnu poruku teksta tako i njegov sadržaj. Ovakav pristup je od posebne važnosti pri osposobljavanju učenika za razumevanje stručnih tekstova i raznih pisanih informacija sa kojima će se on sretati u svom budućem radu. Shvatanje sadržine stručnosti teksta biće olakšano korišćenjem šema, crteža, fotografija, legendi itd. Najprecizniji način provere da li je tekst shvaćen /ovde se pre svega misli na stručni tekst/ je prevod. On je rezultat pravilno usmerenog rada učenika i njegovog napora da na osnovu svog jezičkog znanja i iskustva, razume tekst.

Teme date u programu ne treba poistovećivati sa tekstovima u udžbeniku. Zbog toga nastavnik treba selektivno da prilazi tim tekstovima i bira one koji najviše odgovaraju profilu stručne škole i ostvarivanju zadataka nastave. Neke teme se mogu ostvariti usmerenim govornim vežbama. Korišćenjem autentičnog materijala i slično.

Po pravilu, veći deo raspoloživog vremena treba predvideti za uvežbavanje jezičkih sadržaja i razvijanje umenja, tj. za aktivan rad učenika na času.

Savladavanje stranog jezika ne sme da bude samo sticanje umenja, ono ima širu obrazovnu i vaspitnu funkciju.

Nastava stranih jezika, pored predmeta struke, ima dodirnih tačaka i sa drugim nastavnim predmetima, kao što su: jezik učenika, istorija, geografija, muzička i likovna umetnost itd. Korelacija među njima je neophodna, jer omogućuje efikasnije rezultate u nastavi.

U toku I razreda učenik treba da:

- usavrši usmeno izlaganje korišćenjem već stečenog znanja i usvoji oko 250 novih reči i izraza;

- učestvuje u razgovorima u svakodnevnim situacijama, uz razumevanje ličnog stava sagovornika i iznošenje svog stava koristeći se jednostavnim rečima i izrazima;

- osposobi se za davanje osnovnih informacija o sebi, našoj zemlji i u okviru obrađene tematike;

- razvije globalno razumevanje lakših tekstova uz pomoć rečnika i drugih izvora informacija;

- neguje korektno pismeno izražavanje u okviru predviđene leksike i gramatičkih struktura radi traženja i davanja osnovnih informacija o sebi i drugima.

U toku II razreda učenik treba da:

- usvoji predviđene morfosintaksičke strukture i oko 250 novih reči i izraza uključujući i terminologiju vezanu za struku;

- osposobi se za učestvovanje u razgovoru o temama u okviru predviđene i ranije obrađene tematike;

- osposobi se za davanje usmenih rezimea onih sadržaja koje je učenik upoznao neposredno, čitanjem i preko sredstava javnog informisanja;

- razvije sposobnosti čitanja sa nešto širim obimom jezičke građe od one koja je produktivno usvojena.

U toku III razreda učenik treba da:

- usvoji predviđene morfosintaksičke strukture i oko 250 novih reči i izraza uključujući i terminologiju vezanu za struku;

- osposobi se za usmeno izražavanje, razumevanje sagovornika i saopštavanje sopstvenog mišljenja, zapažanja, poruka i iskustva;

- razvija sposobnosti čitanja tekstova vezanih za opšte teme i čitanja lakših kraćih tekstova iz struke uz korišćenje rečnika, crteža, grafikona;

- osposobi se za pisanje rezimea, popunjavanje formulara i sl.

Za uspešnu realizaciju programa nastavu treba organizovati u grupama do 20 učenika.

PRVI STRANI JEZIK

(za četvorogodišnje školovanje - IV stepen stručne spreme)

(peta, šesta, sedma i osma godina učenja)

Cilj i zadaci

Cilj nastave stranih jezika je sticanje, proširivanje i produbljivanje znanja i umenja u svim jezičkim aktivnostima, upoznavanje kulturnog nasleđa stvorenog na tom stranom jeziku i osposobljavanje za dalje obrazovanje i samoobrazovanje.

Zadaci nastave stranih jezika su:

- usvajanje govornog jezika u okviru novih 1000 reči i izraza uključujući i terminologiju značajnu za datu struku, što u toku osam godina učenja jezika čini ukupan fond od oko 2400 reči i izraza produktivno, a receptivno i više;

- negovanje pravilnog izgovora i intonacije uz obraćanje posebne pažnje na one ritmičke i prozodijske sheme koje su bitne u usmenom izražavanju;

- razumevanje govora (neposredno i putem medija) i spontano izražavanje u okviru tema iz svakodnevnog života i opštih tema struke, uz iskazivanje ličnog stava i raspoloženja;

- ovladavanje tehnikom informativnog čitanja, razumevanje složenije jezičke strukture u tekstu i upoznavanje osobenosti jezika struke čitanjem tekstova vezanih za teme iz oblasti date struke;

- dalje savladavanje osnove ortografije radi korektnog pismenog izražavanja u okviru usvojene leksike i jezičkih struktura;

- razumevanje pisanog stručnog teksta, pisanje rezimea, nalaza, izveštaja i osposobljavanje za njihovu usmenu interpretaciju;

- sticanje novih saznanja o karakteristikama zemalja i naroda čiji jezik uče, njihovog načina života i običaja;

- osposobljavanje za vođenje razgovora o našoj zemlji, njenim prirodnim lepotama, kulturnim i istorijskim tekovinama;

- širenje svoje opšte kulture, razvijanje međukulturne saradnje i tolerancije i svojih intelektualnih sposobnosti;

- osposobljavanje za dalje obrazovanje i samoobrazovanje u oblasti jezika i struke korišćenjem rečnika, leksikona i druge priručne literature.

ZAJEDNIČKI DEO PROGRAMA

II razred

SADRŽAJI PROGRAMA

Opšta tematika

Iz života mladih: zabavni i sportski život; školovanje i obrazovanje

Porodica i društvo: članovi porodice u društvenom životu; sredstva javnog informisanja; proslave, praznici; vremenski uslovi i prognoza vremena.

Iz savremenog života i tekovina kulture i nauke naroda čiji se jezik uči i naših naroda: teme iz savremenog života; odabrani kulturno-istorijski spomenici, događaji iz života i rada poznatih stvaralaca; primeri ljudske solidarnosti.

Stručna tematika

Opšte teme vezane za struku i praktičan rad u struci.

Za stručnu tematiku se predviđa:

a) za fond od dva časa nedeljno - do 15 odsto od ukupnog godišnjeg fonda časova

b) za fond veći od dva časa nedeljno - do 20 odsto od ukupnog godišnjeg fonda časova.

Školski pismeni zadaci:

a) po jedan pismeni zadatak u svakom polugodištu za fond od dva časa nedeljno

b) po dva pismena zadatka u svakom polugodištu za fond veći od dva časa nedeljno.

III razred

SADRŽAJI PROGRAMA

Opšta tematika

Iz života mladih: druženje, slobodno vreme.

Porodica i društvo: život i običaji; pravila ponašanja u raznim situacijama; odnos pojedinca prema životnoj sredini.

Iz savremenog života i tekovina kulture i nauke naroda čiji se jezik uči i naših naroda: zbivanja u svetu; značajniji istorijski događaji; razni vidovi umetničkog i naučnog stvaralaštva; zaštita kulturnog blaga.

Stručna tematika

Opšte teme vezane za struku i praktičan rad u struci.

Za stručnu tematiku predviđa se:

a) za fond od dva časa nedeljno - do 20 odsto od ukupnog godišnjeg fonda časova

b) za fond veći od dva časa nedeljno - do 30 odsto od ukupnog godišnjeg fonda časova.

Školski pismeni zadaci:

a) po jedan pismeni zadatak u svakom polugodištu za fond od dva časa nedeljno

b) po dva pismena zadatka u polugodištu za fond veći od dva časa nedeljno.

IV razred

SADRŽAJI PROGRAMA

Opšta tematika

Iz života mladih: problemi mladih danas; izbor zanimanja i planovi za budućnost; mladi i međunarodna saradnja.

Porodica i društvo: problemi savremene porodice.

Iz savremenog života i tekovina kulture i nauke naroda čiji se jezik uči i naših naroda: prirodna blaga i karakteristike privrednog razvoja; nove tehnologije i njihova primena u raznim sferama života; savremena dostignuća nauke i tehnologije; međunarodne organizacije i njihov značaj za dobrobit ljudi i mir u svetu; poznate ličnosti iz javnog i kulturnog života.

Stručna tematika

Teme vezane za struku i praktičan rad. Značajna ostvarenja u struci u našoj zemlji i zemlji/zemljama čiji se jezik uči.

Za stručnu tematiku predviđa se:

a) za fond od dva časa nedeljno - do 25 odsto od ukupnog godišnjeg fonda časova

b) za fond veći od dva časa nedeljno - do 40 odsto od ukupnog godišnjeg fonda časova.

Školski pismeni zadaci:

a) po jedan pismeni zadatak u svakom polugodištu za fond od dva časa nedeljno

b) po dva pismena zadatka u polugodištu za fond veći od dva časa nedeljno.

Komunikativne funkcije: obnavljanje, utvrđivanje i proširivanje onih komunikativnih jedinica sa kojima se učenik upoznao u osnovnoj školi: oslovljavanje poznate i nepoznate osobe; iskazivanje sviđanja i nesviđanja, slaganja i neslaganja sa mišljenjem sagovornika; traženje i davanje dozvole; čestitanje i iskazivanje lepih želja; pozivanje u goste; prihvatanje i neprihvatanje poziva; obaveštenje i upozorenje; predlaganje da se nešto uradi; odobravanje ili neodobravanje nečijih postupaka; prigovori, žalbe; izražavanje čuđenja, iznenađenja, uverenosti, pretpostavke ili sumnje; davanje saveta; iskazivanje simpatija, preferencije, saučešća; izražavanje fizičkih tegoba, raspoloženja.

ENGLESKI JEZIK

II razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

SADRŽAJI PROGRAMA

I. REČENICA

Red reči u rečenici. Mesto direktnog i indirektnog objekta.

- Pitanja

a) Upitno-odrična pitanja

Why hasn't he arrived yet?

b) Idiomatska pitanja (R)

Do you feel like (having) a cup of coffee?

v) Tag questions

She's pretty, isn't she?

g) Kratka pitanja

When? Where? Who with? What about?

- Funkcionalni tipovi rečenica

a) Oblici koji imaju funkciju izjava

I feel very tired today.

b) Oblici koji imaju funkciju pitanja

You are coming?

v) Oblici koji imaju funkciju zapovesti

Go away! Will you open the window, please?

- Slaganje vremena

I know that he likes/liked/will like you.

- Pogodbene rečenice

a) realne

I'll come if I can.

b) potencijalne

I would write to you if I knew your address.

v) irealne (R)

If I had seen him, I would have told him to come.

- Neupravni govor

a) izjave sa promenom glagolskog vremena (glagol glavne rečenice u jednom od prošlih vremena)

"I have been ill for a long time." She said that she had been ill for a long time.

b) pitanja sa promenom reda reči i promenom glagolskog vremena (glagol glavne rečenice u jednom od prošlih vremena)

- Yes/No questions

"Are you coming with us?" She asked me if I was coming with them.

- "WH" questions

"When did you see him?" She wanted to know when I had seen him?

II. IMENIČKA GRUPA

1. Član

- Generički član

A horse is an animal. The telephone is an animal. The telephone is a useful invention.

- Član uz nazive novina i časopisa.

Vogue, The National Geographic Magazine, The New York Times

- Neodređeni član u izrazima

be in a hurry, be at a loss, all of a sudden, in a short time i dr.

- Nulti član uz nazive praznika

Christmas, May Day

2. Imenice

- Zbirne imenice sa glagolom u jednini i množini (family, team i dr.)

My family is a large one. My family are living in different parts of the country.

- Adjektivalna upotreba imenica

love poems, a five pound note i dr.

- Genitiv mere

a mile's distance, a day's walk

3. Zamenički oblici

a) Zamenice

- Pokazne zamenice the former, the latter

Mary and Peter are the best pupils in class. The former is good at languages and the latter is good at biology.

- Prisvojne zamenice

The book isn't mine.

- Povratne zamenice - emfatična upotreba

I did it myself.

b) Determinatori

- Obnoviti naučene determinatore

4. Pridevi

Pridevi u nominalnoj funkciji

the rich, the poor, the blind i dr.

5. Brojevi

- Vremenski period sa određenim članom

the forties, the fifties

- Prosti brojevi u funkciji rednih brojeva

page three, act one i dr.

6. Partitivni kvantifikatori

a loaf of bread, a slice of lemon, a bottle of wine i dr.

III. GLAGOLSKA GRUPA

1. Glagoli

- Vreme i aspekt glagola - obnavljanje

- Pasivne konstrukcije - sa direktnim i indirektnim objektom

The book was given to her. She was given a nice present.

- Savezni način (R)

I wish I were there. I wish I could help.

- Nepotpuni glagoli (sa infinitivom prezenta)

a) may, might

He may come today. We might go to the concert tonight.

b) should, would

You should do as he says. That would be his mother.

v) ought to

You ought to go now. Ought he to work so hard?

- Gerund

a) posle prideva busy, worth

She is busy cleaning her flat. The book is worth reading.

b) posle predloga

She is fond of reading. She left without saying anything.

- Causative have/get (R)

- Dvočlani glagoli (frazalni i predloški)

take off, give up, look after, take after i dr.

2. Prilozi

- Mesto priloga u rečenici.

He went to the station by taxi.

- Prilozi za učestalost

usually, occasionally, sometimes i dr.

IV. TVORBA REČI

Najčešći prefiksi i sufiksi za tvorbu glagola

dis-, mis-; -un- -en, -ize, -fy

V. LEKSIKOLOGIJA

Najčešći idiomi i fraze

VI. LEKSIKOGRAFIJA

Struktura i korišćenje jednojezičnih rečnika

III razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

SADRŽAJI PROGRAMA

I. REČENICA

Složena rečenica

a) nominalne klauze

They all knew that she wouldn't come.

b) relativne klauze

- restriktivne

The lady who/that was here yesterday has gone to London.

I've lost the book which/that I bought this morning.

Obratiti pažnju na kontaktne rečenice (izostavljanje relativne zamenice u akuzativu).

- nerestriktivne

My brother Bob, whom you met yesterday, is coming with us.

He got lost on Snowdon, which was enveloped in fog.

v) adverbijalne klauze

- za način i poređenje (R)

She treats me as if I were a child.

- za mesto

Tell me where to go.

- za vreme

Come as soon as you can.

- Inverzija - iza neither, nor, so

She's a real beauty and so is her sister.

I can't swim. Neither can Mary.

I like reading. So does my brother.

II. IMENIČKA GRUPA

1. Član

- Određen član u priloškim frazama, sa komparativom proporcije, ispred imena zgrada, institucija.

The book is on the table. The more I know him the less I like him.

The Empire State Building is in the USA.

- Određeni generički član ispred prideva (etnika) da označi naciju

The Germans wanted to defeat the British but they failed.

- Nulti član uz geografska imena, ispred imenica bed, prison, school, u paralelnim strukturama hand in hand, arm in arm i dr.

Africa, England, Ben Nevis, Greenland, go to bed, go to school

2. Imenice

- Pluralia tantum

scissors, trousers i dr.

- Relativni pluralia tantum oblici

jeans, glasses i dr.

- Sinkretizam jednine i množine

means, series, species

There has been an interesting series of concerts yesterday.

There were several series of lectures at the university last year.

- Nebrojive imenice u funkciji brojivih imenica

Two coffees, please.

3. Zamenički oblici

Zamenice

- Bezlična upotreba ličnih zamenica množine (we, you, they)

They say she left for London a week ago.

- Opšta lična zamenica ONE

One never knows what may happen next.

- Neodređene zamenice some, somebody, someone, something; any, anybody, anyone, anything

Someone is knocking at the door. There was something very pleasing in her eyes. Some like it hot. Did you see anyone there?

4. Pridevi/adjektivali

- Komparativ jednakosti i komparativ nejednakosti (R)

as + adjective + as; not so/as + adjective + as

She is as tall as her sister. He isn't so bad as you may think.

- Participi

a) kao adjektivali

the stolen money, the wounded soldier i dr.

b) u nominalnoj funkciji

The accused stood up.

5. Brojevi

Označavanje nule u različitim kontekstima

- u aritmetici: nought/naught, zero

- u sportu: nil/nothing; love u tenisu

- O (u brojevima telefona, soba i dr.)

III. GLAGOLSKA GRUPA

1. Glagoli

- Vreme i aspekt glagola- obnavljanje

- The Present Perfect Tense sa značenjem budućnosti

I'll come as soon as I have finished reading the book.

- The Future Perfect Tense (R)

I shall have written the letter by the time you come.

- Nepotpuni glagoli

a) sa infinitivom perfekta

He ought to have done it by now.

It must have been nine o'clock when I came back home.

b) WOULD/USED TO za izražavanje radnje koja se ponavljala u prošlosti

When we were children we would/used to go swimming every summer.

- Gerund

a) posle izraza (R)

It's no use (crying). I can't help (laughing).

b) posle glagola continue, go on, keep on, avoid, prefer i dr.

She kept on talking for hours. She prefers reading to playing tennis.

- Objekat sa infinitivom (R)

They want her to be a dentist.

- Dvočlani glagoli (frazalni i predloški)

drink up, give in, bring over, call on i dr.

2. Prilozi

- Obnavljanje i utvrđivanje

- Konverzija priloga i prideva - daily, early, fast, pretty i dr.

It is a daily newspaper. It appears daily.

- Prilozi izvedeni sa -ly, uz promenu značenja.

He works hard. He hardly works at all.

3. Veznici

either...or, neither...nor

IV. TVORBA REČI

Prefiksi i sufiksi za tvorbu imenica

co-dis-, in-, mis-, over-; -dom, -ness, -ful, -ment, - tion, -th

V. FONOLOGIJA

Pomeranje akcenta pri promeni vrste reči (PERmit, perMIT)

VI. LEKSIKOLOGIJA

Idiomi i fraze

VII. LEKSIKOGRAFIJA

Struktura i korišćenje stručnog rečnika, rečnika sinonima.

IV razred

(2 časa nedeljno, 60 časova godišnje)

SADRŽAJI PROGRAMA

I. REČENICA

Adverbijalne klauze

a) uzročna

Since we live by the river we can swim every day.

b) namerna

He left early in order to catch the 5 o' clock bus.

- Skraćivanje klauza (R)

a) vremenskih klauza

(As I was) coming home I met an old friend of mine.

After I have done my homework I went out for a walk.

Having done my homework I went out for a walk.

b) relativnih klauza

The man (who is) sitting next to her is my best frined.

II. IMENIČKA GRUPA

1. Član

- Pregled upotrebe člana

- Član ispred vlastitih imena

A Mr Smith is waiting for you. Is this the Mary we met last night.

- Određeni član uz delove tela (u pasivu i posle predloga)

She was red in the face. He was wounded in the leg.

2. Imenice

- Obnavljanje, utvrđivanje i sistematizacija množine imenica i slaganja imenice sa glagolom

- Množina imenica stranog porekla (R)

analysis/analyses, datum/data, formula/formulae i dr.

3. Zamenički oblici

a) Zamenice

- Neodređena lična zamenica ONE - PROP ONE

There are expensive shoes and there are cheap ones.

b) Determinatori

Obnavljanje i utvrđivanje

4. Pridevi

Obnavljanje i utvrđivanje upotrebe i poređenja prideva

Latinski komparativ (R)

prior to, inferior to, superior to

Silk is superior in quality to nylon.

5. Brojevi

- Upotreba rednih brojeva

- Brojevi u funkciji imenice

Hundreds of people were hurt in the earthquake.

III. GLAGOLSKA GRUPA

1. Glagoli

- Vreme i aspekt - obnavljanje

- Infinitiv

a) posle upitnih reči

I don't know how to solve the problem. I've no idea which bus to take.

b) posle prideva (R)

I am glad to have met you. This bag is too heavy to carry.

v) BE + infinitive

The train is to leave at 9.15. The two leaders are to meet in Moscow.

g) BE ABOUT + infinitive

The plane is about to take off.

- Pasivne konstrukcije

- Obnavljanje i utvrđivanje

- IT + passive verb + clause

It is said that... It was decided to...

- Dvočlani glagoli (frazalni i predloški)

look up, live down, call up i dr.

2. Prilozi

Obnavljanje i sistematizacija vrste priloga i mesta priloga u rečenici.

3. Predlozi

Sistematizacija predloga za vreme, pravac kretanja, mesto i način.

IV. TVORBA REČI

Tvorba složenica i deminutiva

breakdown, ironing-board, humming-bird, i dr.; leaflet, gosling i dr.

V. LEKSIKOLOGIJA

Idiomi i fraze

VI. LEKSIKOGRAFIJA

Enciklopedijski rečnici (opšti i posebni)

NEMAČKI JEZIK

II razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

SADRŽAJI PROGRAMA

Negacija

Proširenje liste odričnih reči:

nirgends, nirgendwo, niemals, gar nicht, nirgendwohin

Er läuft niemals (nirgends, nirgendwo, nirgendwohin)

Das habe ich niemals gehört. Das ist gar nicht schwer.

keinesfalls, keineswegs

Das war keinesfalls die richtige Antwort. Er wird keineswegs heute ankommen.

Kazivanje radnje i stanja u sadašnjosti, prošlosti i budućiosti (receptivno)

Stanje ostvareno u prošlosti

- perfekt pasiva radnje

Das Haus ist vor Jahren gebaut worden.

Stanje koje će se ostvariti u budućnosti

- futur pasiva radnje

Darüber wird noch gesprochen werden.

Odredbe kvantiteta

- Osnovni, redni, decimalni brojevi. Osnovne mere. Računske radnje. Monete.

Tausend, Million, eine Hälfte, ein Viertel, eine halbe Stunde, zwei Liter Milch, 2,40 - zwei Meter vierzig, 2,40 DM - zwei Mark vierzeig.

Sistematizacija kategorija kojih u maternjem jeziku nema ili se bitno razlikuju

Infinitivne konstrukcije

sa zu, um... zu, ohne... zu, statt... zu

Er beschloß gleich nach Haus zu gehen. Ich kam früher, um mit dir zu reden. Sie verließen das Zimmer, onhe uns zu begrüssen. Statt zu regnen, begann es zu schneien.

Kazivanje pretpostavki, načina, želje, poređenja (receptivno)

Konjunktiv u prostoj (ne složenoj) rečenici za izražavanje, želje, mogućnosti, sumnje, pretpostavki, nestvarnosti

Ewig lebe unsere Freiheit! Möge er kommen! Reinche würest du zu spät gekommen. Hätte er das genußt!

Kondicionalne rečenice

Potencijalne

Er ware zufrieden, wenn du kamest. Ich wurde dich bezuchen, wenn ich Zeit hatte.

Irealne (receptivne)

veznik: wenn

Er ware gekommen, wenn er die Einladung bekommen hatte.

Namerne rečenice

Veznici: damit, da

Wir gehen so fruh in die Schule, damit wir alles vorbereiten. Gib acht, da du nicht zu spat komst.

Načinske rečenice

Veznici: indem, ohne da, statt da

Er hetrat den Saal, indem er alle herzlichst begrute. Sie ging an mir vorbei, ohne da sie mich bemerkte. Statt da ich auf den Autobus werte, gehe ich lieber zu Fu.

Poredbene/komparativne rečenice (receptivno)

Veznici: wie, als, als ob

Die ist so sehön, wie man mir erzählte. Alles endete viel besser, als ich erwarten konnte. Er sieht aus, als ob er krank sei.

Tvorba reči (receptivno)

Zamenički prilozi - građenje i upotreba

Wozu, womit, woran...; dazu, damit, daran... Woran denkst du? Ich denke immer daran.

Građenje složenica

imenica + imenica; pridev + imenica; prefiksacija

Atomphvsik, Wandtafel, Hochschule, Schnellzug, beantworten, begrüßen, unmöglich

Izvedene imenice

Wohnung, Besichtigung, Heizung usw.

Leksikografija

Struktura jednojezičnih rečnika i služenje njima.

III razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

SADRŽAJ PROGRAMA

Pored utvrđivanja gradiva koje je obrađeno i sistematizovano u prethodnim godinama, u ovom razredu se obrađuje:

Odredbe kvaliteta i kvantiteta

Opisna komparacija pomoću partikula: ganz, besonders, höchst, sehr, überaus (apsolutni superlativ).

Sie ist eine sehr fleißige Studentin. Das war eine besonders/höchst/ angenehme Reise.

Potenciranje superlativa

Seine Arbeit war bei weitem die beste. Sie ist das allerschönste Mädchen in der Schule.

Neupravni govor (receptivno)

Za istovremenost konjunktiv prezenta ili preterita.

Sie sagt: "Ich schreibe einen Brief an meinen Freund."

Sie sagt, sie schreibe/schriebe/ einen Brief an ihren Freund. Sie sagt, daß sie.

Za radnju koja se desila pre momenta govora; perfekt ili pluskvamperfekt konjunktiva.

Sie sagt: "Ich habe einen Roman von T. Mann gelesen."

Sie sagt, sie habe/hätte/ einen Roman von T. Mann gelesen.

Sie sagt, daß sie...

Za radnju koja se dešava posle momenta govora: futur konjunktiva ili oblik "würde".

Sie sagt: "Ich werde/würde/ einen Roman von T. Mann lesen.

Sie sagt, daß sie...

Infinitivne konstrukcije

Izražavanje modaliteta

a) sien + zu + Infintiv

Dieses Problem ist zu losen. Da ist dieser Vorgang am besten zu beobachten.

b) Lassen + sich + Infinitiv

Das lat sich leicht erklaren. Diese Bruchspalte lat sich bis nach Bosnien verfolgen.

Pasiv radnje i pasiv stanja (receptivno)

- u funkciji isticanja nekog procesa i rezultata ili cilja neke radnje, dok se vršilac ili uzročnik radnje može i ne mora navesti: Im Wasser wird verschiedenes Material abgelagert. Das Auto wurde sehr billig verkauft.

Modalni glagoli + infinitiv prezenta pasiva (receptivno)

Dabei muß die Temperatur der Luft beachtet werden. Dabei sollte die Meinung der Gegner in Betracht genommen werden.

Leksikologija (receptivno)

- složenice, prefiksacija i sufiksacija

- strane reči i internacionalizmi, termini i terminologizirane reči iz opšteg jezika.

Leksikografija

Stručni rečenici i njihovo korišćenje.

IV razred

(2 časa nedeljno, 60 časova godišnje)

SADRŽAJ PROGRAMA

Obnavljati i utvrđivati gradivo obrađeno u prethodnim razredima, sa ciljem da receptivna upotreba jezika sve više postaje reproduktivna.

Particip I i II u:

a) atributivnoj upotrebi

das spielende Kind; die streikende Arbeiter; der entstehende Strom; der ausgefüllte Antrag; die gestellten Fragen; die aufgelagerten Sedimentgesteine

b) adverbijalnoj upotrebi (receptivno)

Sie gingen erzählend durch den Garten. Sie saß lesend am Tisch. Sie kam gut informiert an. Herzlich lächelnd begrüßte er seine Gäste.

c) predikativnoj upotrebi

Die Reise war anstrengend. Die Fragen sind vorbereitet.

d) participi kao deo nominalne grupe reči sa redosledom elemenata (receptivno)

Die in der Luft schwebenden Staubteilehen; die gestern bestellten Bücher; die erzielten Arbeitsleistungen.

- prepoznavanje ekvivalentnih atributivnih rečenica (receptivno)

Ein weinendes Mädchen. Ein Mädchen das weint. Der sich nähernde Zug. Der Zug der sich nähert. Die gestern gedruckte Zeitung. Die Zeitung die gestern gedruckt ist.

Infinitiv

sa zu, ohne zu, um zu, anstatt zu u funkciji ekvivalentnih zavisnih rečenica (receptivno)

Es ist wichtig pünktlich zu sein. (es ist wichtig, daß man pünktlich ist.) Er braucht nur einige Minuten um die aufgabe zu lösen. (Er braucht nur einige Minuten, damit er die Aufgabe löst.)

Red reči u rečenici sa težištem na položaju glagola

- sistematizacija

Leksikografija

Enciklopedijski rečnici i služenje njima

RUSKI JEZIK

II razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

SADRŽAJI PROGRAMA

Rečenica

Rečenice sa glagolskim prilozima. Upotreba нет i не u rečenici.

Imenice

Varijante padeških nastavaka /na leksičkom nivou/: genitiv jednine на - у, genitiv množine bez nastavaka.

Izvedene i složene imenice. Skraćenice /вуз, Комсомол, МГУ/.

Sinonimi, antonimi, homonimi. Međujezički homonimi i paronimi.

Zamenice

Opšte zamenice: сам, самый, любой.

Odrične zamenice: некого, нечего.

Pridevi

Duži i kraći oblici prideva. Obavezna upotreba kraćeg oblika /u predikatu sa dopunom/.

Brojevi

Redni i zbirni brojevi.

Glagoli

Imperativ za 3. l. jedn. i 1. i 3. l. mn. Najčešći prefiksi kod građenja glagola i njihova uloga u promeni glagolskog vida.

Prošlo vreme glagola od infinitiva sa suglasničkom osnovom.

Glagolski prilozi/obnavljanje, aktiviranje i sistematizacija/.

Radni glagolski pridevi i trpni pridev prošlog vremena /receptivno/.

Prilozi

Najfrekventniji modeli za građenje priloga: pridevska osnova + O /tiho, skromno i sl./; pridevska osnova + И /по-русски, практически i sl./.

Predlozi

Najfrekventniji predlozi čija se upotreba razlikuje u odnosu na maternji jezik /у, около, вокруг s genitivom u odredbi mesta, пo s dativom i lokativom u vremenokoj odredbi; в i нa u odredbi mesta: работать на заводе, учиться в университете i sl./.

Veznici

Najfrekventniji veznici i vezničke reči /хотя, прежде чем, чтобы; что, который, где, когда i sl./.

Rečenični modeli

Subjekatsko-predikatski odnosi

Rečenice sa kratkim pridevskim oblikom u predikatu

Я был болен гриппом.

Он способен к математике.

Objekatski odnosi

Rečenice sa objektom u infinitivu

Врачь советовал мне отдохнуть.

Я уговорил товарища молчать.

Složena rečenica

Врач советовал мне, чтобы я отдохнул.

Prostorni odnosi

a/ Rečenice sa odredbom izraženom zavisnim padežom

Я тебя буду ждать у /около, возле/ памятника.

Она живёт у своих родителей.

Мой брат работает на заводе, а сестра учится в университете.

b/ Složena rečenica

Мы пошли туда, куда вела узкая тропинка.

Vremenski odnosi

a/ Rečenice sa odredbom izraženom zavisnim padežom

Они собираются по вечерам.

Это случилось по окончании войны.

b/ Rečenice sa glagolskim prilogom

Возвращаясь домой, я встретил товарища.

Кончив работу, он поехал домой.

v/ Složena rečenica

Как только скрылось солнце, стало холодно.

Načinski odnosi

a/ Rečenice sa glagolskim prilogom

Друзья возвращались домой весело разговаривая.

Он поздоровался кивнув головой.

b/ Složena rečenica

Мы все сделали так, как сказал учитель.

Он оказался способнее, чем я предполагал.

Uzročni odnosi

a/ Rečenice s glagolskim prilogom

Не находя нужного слова, он замолчал.

Почувствовав голод, брат решил пообедать без меня.

b/ Složena rečenica

Так как брат почувствовал голод, он решил победать без меня.

Ciljni odnosi

a/ Rečenice sa odredbom u infinitivu

Мать отпустила дочку гулять.

Мы пришли проститься /чтобы проститься.

b/ Složena rečenica

Чтобы правильно говорить, нужно хорошо усвоить грамматику.

Leksikologija

Najčešći deminutivi imenica i prideva.

Leksikografija

Struktura jednojezičnih rečnika i služenje njime.

III razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

SADRŽAJI PROGRAMA

Rečenica

Jednočlane rečenice: neodređeno-lične i uopšteno-lične. Pretvaranjeneodređeno-ličnih rečenica u lične i obrnuto /В киоске продают газеты продаются в киоске/. Pretvaranje pasivnih konstrukcija u aktivne i obrnuto /План вы полнен заводом - Завод выполнил план/.

Imenice

Rod abrevijatura /skraćenica/. Poznatiji naši i strani geografski nazivi sa specifičnostima u rodu, broju i promeni.

Zamenice

Neodređene zamenice sa: - то, - нибудь,- либо; кое -.

Pridevi

Posebni slučajevi obrazovanja kraćeg oblika: большой - велик; малeнький- мал; злой - зол. Posebni slučajevi obrazovanja superlativa: величайший, малейший. Elativ.

Brojevi

Čitanje decimala i razlomka: 0,1 - ноль целых одна десятая; 0,01 - ноль целых одна сотая; 0,001- ноль целых одна тысячная;1,1 - одна целая /одно целое/ одна десятая;2,4 - две целых четыре десятых;1/2 - одна вторая /половина/;3/4 - три четвëртых /три четверти/.

Glagoli

Glagolski pridevi - aktivni i pasivni /građenje i upotreba/.

Glagoli sa značenjem oba vida /receptivno/. Glagoli kretanja sa prefiksima -aktivno korišćenje.

Prilozi

Sistematizacija priloga. Iskazivanje opozicije mesto: pravacparovima priloga prostornog značenja kao npr.: там - туда, здесь - сюда, где - куда isl.

Predlozi

Predlozi karakteristični za funkcionalne stilove /naučni,poslovni, publicistički i sl./: в виде, в зависимости от, в качестве, в процессе, в результате, вследствие, по мере, по причине, при условии isl. /receptivno/.

Veznici

Veznici karakteristični za funkcionalne stilove: подобно тому, как; по мере того, как; в зависимости от того, как; в результате того, что; в связи с тем, что; не смотря на то, что isl. /receptivno/.

Rečenični modeli

Rečenične modele predviđene za prethodne razrede i dalje primenjivati u različitim kombinacijama. U III razredu posebnu pažnju posvećivati modelima za iskazivanje sledećih odnosa i značenja:

Subjekatsko-predikatski odnosi

a/ Rečenice sa subjektom izraženim konstrukcijom:nominativ + с + instrumental: Мы с вами опять в школе.

b/ Rečenice s kopulama: являться, называться, служить isl.

Металлы являються хорошими проводниками электричества.

Глина служит сырьем для керамических изделий.

v/ Rečenice sa kopulom есть

Организм есть живое существо

g/ Rečenice sa это u predikatu

Золото - это драгоценный металл.

d/ Rečenice s trpnim glagolskim pridevom u predikatu

Лес посажен недавно.

Проект здания создан архитектором.

Prostorni odnosi

Rečenice s priloškim odredbama za mesto, pravac i trasu

Я там никогда не был, но очеь хочу поехать туда.

Северная его часть лежит за полярным кругом.

Авала расположена в двадцати километрах от Белграда.

Поезд приближается к территории Дальнего Востока.

Он прошëл через всю Сибирь.

Kvantitativni odnosi

a) Rečenice sa odredbom za meru i količinu

Был мороз в тридцать градусов.

Предмет весом в пять килограммов.

Предмет размером /в/ Х единицу.

b) Rečenice sa odredbom za približnu količinu

Я приду минут через десять.

В классе было учеников тридцать.

Atributivni odnosi

a) Rečenice sa atributom izraženim pridevom i mogućnosti zameneprideva imenicom:

Мы долго гуляли по московским улицам

Мы долго гуляли по улицам Москвы.

b) Rečenice sa atributom izraženim predloško-padežnom konstrukcijomili padežom bez predloga.

Мы купили брошку из золота.

На этой улице много памятников архитектуры.

Leksikologija

Najčešći idiomi i frazeologizmi.

Polisemija.

Terminologija. Usvajanje osnovne teriminologije date struke.

Leksikografija

Struktura stručnog rečnika i njegovo korišćenje.

IV razred

(2 časa nedeljno, 60 časova godišnje)

SADRŽAJI PROGRAMA

Rečenica

Upitna rečenica - specifičnosti izražavanja pitanja u ruskom jeziku.

Odrična rečenica - specifičnosti izražavanja odricanja u ruskom jeziku.

Pretvaranje participskih konstrukcija u složene rečenice i obrnuto.

Imenice

Skraćenice i nazivi mernih jedinica iz Međunarodnog sistema jedinica. Rod nepromenljivih imenica. Imenice pridevskog i participskog porekla. Pregled najtipičnijih sufiksa za građenje imenica.

Zamenice

Pregled i sistematizacija zamenica.

Pridevi

Pridevi participskog porekla. Pregled najtipičnijih sufiksa za građenje prideva.

Brojevi

Čitanje razlomaka, matematičkih znakova i radnji: I 2/7- oдна целая две седьмих;5 9/10 - пять целыих девять десятыих;22 = два в квадрате равно четырём;23 - два в кубе;28 - два в восьмой степени;2н - два в степени ен;9 - корень квадратный из девяти;3/64 - корень кубический из шестидесяти четырех.

Glagoli

Glagolski pridevi - sistematizacija i promena. Pregled najtipičnijih sufiksa i prefiksa za građenje glagola. Sistematizacija usvojenih glagola koji se rekcijski razlikuju od ekvivalentnih glagola u maternjem jeziku.

Predlozi

Sistematazacija predloško-padeških konstrukcija po semantičkom principu - za iskazivanje objekatskih, prostornih, vremenskih, uzročnih, ciljnih, načinskih i atributivnih odnosa /u obimu datih rečeničnih modela/.

Veznici

Složeni veznici.

Rečenični modeli

Rečenični modeli uvedeni u nastavu tokom prethodnih razreda obnavljati tako da učenici postanu svesni: a/ da se jedan isti smisao /značenje, odnos/ u ruskom jeziku može iskazati sredstvima različitog nivoa; b/ da se jedan te isti smisao često na različite načine iskazuje u ruskom jeziku i maternjem jeziku učenika. U IV razredu posebnu pažnju posvetiti sledećim modelima i njihovom stilskom diferenciranju;

Subjekatsko-predikatski odnosi

a/ Rečenice s glagolom представлять собой upredikatu

Геометрическая фигура представляет собой часть плоскости.

b/ Rečenice s glagolima иметь, иметься upredikatu

Мы имеем фотографии нашей планеты, сделанные из космоса.

v/ Rečenice sa analitičkim glagolskim predikatom

Данные подвергаются обработке в ЭВМ.

Objekatski odnosi

Objekat uz negirane glagole.

Он не имеет права так говорить.

Разве ты не знаешь зту девушку?

Prostorni odnosi

Rečenice s priloškim odredbama za mesto, pravac, odvajanje od mesta i trasu /sistematizacija/

Идите вниз. Мы были внизу. Они пришли снизу.

Много таких памятников вокруг нас. Я тебя буду ждать около памятника.

Мы повесили зеркало над умывальником.

Зеркало висит над умывальником.

Солнечные лучи проходят сквозь/через стекло.

Они долго жили за границей. Они приехали из-за границы.

К реке нужно было иди по лесу/лесом.

Vremenski odnosi

a/ Rečenice s priloškom odredbom za vreme /sistematizacija/

Он родился 15 мая 1971 года. Он родился в 1971 году.

За несколько дней до начала войны он приехал домой.

b/ Složena rečenica

Прежде чем ты будешь отвечать, хорошо подумай.

Ciljni odnosi

a/ Rečenice s priloškom odredbom za cilj i namenu /sistematizaciji

Я иду в аптеку за лекарством.

Я иду в аптеку купить лекарство.

С целью измерения силы применяют динамометр.

b/ Složena rečenica

Чтобы определить направление, нужен компас.

Uzročni odnosi

a/ Rečenice s priloškom odredbom za uzrok /sistematizacija/

Товарищи почему-то не пришли.

Благодаря помощи друга, я выполнил задание.

b/ Složena rečenica

Так как было шумно, мы ничего не могли понять.

Uslovni odnosi

Složena rečenica

Если нагревать тела, то они расширяются.

Atributivni odnosi

Rečenice sa kongruiranim i nekongruiranim atributom/sistematizacija/

Учитель проверял ученические тетради.

Учитель проверял тетради учеников.

Это чемпион мира по шахматам.

Pravopis i interpunkcija

Pisanje -н i -нн, -ен i -енн. Upotrebazareza kod izdvojenih obrta, uvodnih i umetnutih reči i rečenica, zavisno složenihrečenica, složenih vezničkih izraza. Transliteracija ruskih reči latinicom /pritelegrafskom opštenju/.

Leksikologija

Međujezički homonimi i paronimi. Stručni termini. Idiomi i frazeologizmi.

Leksikografija

Korišćenje enciklopedijskih rečnika i enciklopedija.

FRANCUSKI JEZIK

II razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

SADRŽAJI PROGRAMA

Složene rečenice

a) Zavisna rečenica u indikativu:

Dès que l'avion a atterri, les passagers sont descendus.

Pendant que nous volions au-dessus des Alpes, il avait unetempête...

Vous pensez (croyez, dites, vous êtes sûr) que vouspasserez l'examen?

Izraziti i pomoću infinitiva:

Vous êtes sûr de passer l'examen? Vous pensez réussir? J'espère partir demain. (J'espère que je partirai demain.)

b) Zavisna rečenica u subjunktivu:

Upotreba subjunktiva prezenta (izražavanje futura).

Izražavanje:

- želje: Je souhaite qu'elle vienne. Elle voudralt que vous l'attendiez;

- zapovesti, volje: Je veux que tu dises la vérité. Il faut que vous appreniez ces vers.

Ukazati na mogućnosti izražavanja pomoću infinitiva: Il faut apprendre ces vers. Je luis conseille de finir ses études - umesto: qu'elle finisse...

Glagol

Prosti perfekt (passé simple) - princip tvorbe, prepoznavanje u tekstu. (R)

Kondicional (buduće vreme u prošlosti); pluskvamperfekt

Hipotetične rečenice (pregled sve tri mogućnosti)

Si nos amis Français venalent, il s visiteraient Dubrovnik.

Si nos amis Français étaient venus (l'année dernière), ils auraient visitè Dubrovnik.

Prve dve poznate mogućnosti ove godine povezati sa trećom i razlikovati značenja.

Upravni i neupravni govor

Savez-vouz...

Dites /Dis... Ja vous demande

Qui... cù

Qui a gagné le prix? Dites-moi qui a gagné le grand prix. Oè se trouve la poste? Savez-vous où se trouve la poste?

Qu'est-ce que / ce que

Qu'est-ce qu'on produit dans cette usine?

Je vous demande ce qu'on y produit.

Est-ce que / si

Est-ce que le congrès international aura lieu dans un mois?

Savez-vous si le congrès aura lieu?

Imperativ - infinitiv

Pomoću que

Michel, venez (viens) chez nous demain.

Dites à Michel de venir demain chez nous.

Il m'a dit: "Invite Michel". Il m'a dit d'inviter Michel.

Ce film est très amusant.

Elle mi dit que ce film est très amusant.

Slaganje vremena

Uz primenu gradiva iz prethodne godine, obraditi i primere za istovremenu, prethodnu i buduću radnju u prošlosti:

Je pensais (j'ai pensé) qu'il était /avait été / serait/ là.

Slaganje participa perfekta sa objektom

La lettre que j'ai reçue m'a fait un grand plaisir.

LEKSIKOLOGIJA

Građenje složenica

Značenje reči (osnovno i preneseno)

LEKSIKOGRAFIJA

Struktura stručnih rečnika

III razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

SADRŽAJI PROGRAMA

Pasivne konstrukcije

par + agens (L'énergie solaire est captée par les végétaux).

de + agens

Dans la guerre, le peuple fut saisi d'un èlan inoui

bez agensa

La lune s'est formée, il y a au moins 4,5 milliards d'années.

être nommé + im

Il est nommé secrétaire.

Inverzija - budući da je inverzija u upitnim rečenicama obrađena ranije, ovde se ukazuje na:

- složenu inverziju (R)

Votre ami n'est-il pas venu?

Lequel de (R)

Lequel de ces peintres préférez-vous?

kombinaciju sa quel (R)

Dans quelle mesure le journal peut être utile comme source historique.

upitna reč + inf.

Pourquio répondre? Comment réagir?

subjekat + zamenica

Depuis quand m'attendez-vous?

subjekat + imenica

Qui est cet homme?

Infinitiv - aktivizirati infinitiv u funkciji objekta i iza glagola percepcije napomenutih u I i II razredu:

Il croit partir demain.

On les voit s'intéresser au développement de la biologie.

Particip prezenta

Le l'ai écouté jouant du piano.

Gerundiv

Je l'ai écouté en jouant du piano.

On n'invente qu'en travaillant.

Bezlične konstrukcije

Unipersonalni glagoli

il fait - il pleut - il faut

Etre + pridev

il est possible, il est probable

(ukazati na subjunktiv)

Subjunktiv - utvrditi što je rečeno u I i II razredu, aktivno usvojiti subjunktiv prezenta i ukazati na javljanje ovog načina u tzv. bezličnim konstrukcijama i iza izvesnih glagola.

Subjunktiv perfekta - oblici i upotreba (R)

Kondicionalne rečenice - izražavanje hipotetičnosti

- irealnost u sadašnjosti

S'il était ici maintenant, je serais heureux.

- irealnost u prošlosti

S'il avait travaillé, il aurait réussi à l'examen.

Nominalizacija - aktivirati korišćenje imenice umesto zavisne rečenice

Dès que l'exposition fut ouverte, il partit.

Après l'ouverture de l'exposition, il partit.

glagol - imenica sa istim korenom:

construire - la construction

réaliser - la réalisation

succéder - la succession

Brojevi

Čitanje razlomaka, matematičkih znakova i radnji, kvadrat i kub u merama.

Fonetika

Osnovne samoglasničke opozicije (lit / lu / loup) i sl.

Vezivanje uslovljeno "h aspire" i "h muet".

Intonacija rečenice

Leksikografija

Struktura stručnog rečnika i njegovo korišćenje.

IV razred

(2 časa nedeljno, 60 časova godišnje)

SADRŽAJI PROGRAMA

Složena rečenica

- prepoznavanje odnosa glavne i zavisne rečenice u tekstu, uočavanje subjunktivnih konstrukcija

kauzalni odnos

- uzročna rečenica: parce que

Je suis fatigué parce que je travaillais toute la nuit.

car

Il n'est pas venu car il est malade.

uzročna konstrukcija

pour + im

Ces matières sont choisies pour la commodité du travail.

à cause de

Elle n'est pas venue à cause des raisons connues.

Izražavanje cilja, namere

finalna rečenica

pour + inf.

pour que + subjunktiv

afin de, afin que

Izražavanje suprotnosti

tandis que

Le tableau estplain, tandis que la nature est profonde.

malgre + im

Malgré l'universalité de son oeuvre, son intérieur reste inconnu.

au lieu de + inf.

Au lieu de s'occuper de ses trouvailles il les a emportees dans le laboratoire.

sans que + subj. (R)

Il fut prêtà nous le dire sans attendre que les autresl'acceptent.

superlativ - ukazati na neke specifične konstrukcije koje se javljaju u tekstu:

Une plante des plus rares.

C'est le plus important.

Le meilleur peintrede notre temps.

Venez le plus vite possible.

le seul, l'unique + subj.

Il est le seul qui soit venu.

Imenice sa dva roda - Pluralia tantum

Brojevi

- Čitanje razlomaka, matematičkih znakova i radnji.

Tvorba reči

složenice

le chef d'oeuvre; l'avant-garde; la main d'oeuvre...

derivacija reči

a) pomoću prefiksa:

ultra, infra, sous, sur...

b) pomoću sufiksa:

able, ible, ais, ain...

Nominalizacija

supstantiviranje nekih gramatičkih kategorija

infinitiv:

le devoir, le pouvoir

particip prezenta:

le passant, le combattant

particip perfekta:

le passé, le blessé, la découverte

pridev:

l'inconscient, le beau, l'essentiel

adverb:

le bien, le mal, le mieux

Leksikologija

Najčešći idiomi i frazeologizmi.

Obogaćivanje fonda stručne terminologije.

Leksikografija

Upotreba enciklopedijskih rečnika.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)

Objašnjenja programa

Predloženi program prvog stranog jezika predstavlja nastavak programa osnovne škole i sa njim čini celinu.

Program je namenjen učenicima svih stručnih škola u četvorogodišnjem trajanju i obezbeđuje kontinuitet učenja onog stranog jezika koji je učenik započeo u osnovnoj školi.

Strukturu programa čine:

a) zahtevi i sadržaji koji su gotovo identični sa zahtevima i sadržajima programa gimnazije za prirodno-matematički smer i zajednički za sva četiri strana jezika.

b) zahtevi i sadržaji koji su diferencirani po jezicima i prema zahtevima profila škole.

U odnosu na ostvarivanje cilja i zadataka, nastava stranih jezika u stručnim školama treba da obezbedi da se u toku četvorogodišnjeg učenja nastavi sa daljim usvajanjem opšteg jezika, da učenici upoznaju osnovne karakteristike stručnog jezika i da se na tekstovima stručne sadržine upućuju u korišćenje stručnih rečnika i način izražavanja specifičan za tu vrstu tekstova. Imajući ovo u vidu, za svaki razred je utvrđen odnos između opšte i stručne tematike i on varira u zavisnosti od razreda i nedeljnog fonda časova. Okvirni tematski sadržaji za stručnu tematiku utvrđeni su u zajedničkom delu programa, za svaki razred posebno. Stručna tematika u svakom razredu treba da bude usklađena sa sadržajima stručnih predmeta.

Programi jezika se zasnivaju na sintaksičkoj progresiji, a jezički zahtevi su formulisani u kategorijama deskriptivne gramatike sa elementima komunikativnog pristupa. Neki zahtevi su označeni sa (R) što znači da se u datom razredu očekuje savladavanje samo na nivou razumevanja.

Komunikativne funkcije su u ovom programu dobile posebno mesto. Navedene su na kraju zajedničkog dela programa i predviđene su za obradu od I do IV razreda.

Broj školskih pismenih zadataka određen je zavisno od utvrđenog nedeljnog fonda časova. Jedan od njih se može zameniti pismenom proverom objektivnog tipa. Provera objektivnog tipa treba da obuhvati više aspekata znanja učenika (razumevanje slušanjem, razumevanje čitanjem, primenu stečenog znanja iz gramatike i sl.).

Način ostvarivanja programa

Efikasnost ostvarivanja zadataka nastave stranih jezika uslovljena je aktivnim učešćem svakog učenika u vaspitno-obrazovnom procesu i njegovom punom motivisanošću za rad. Ovo se može postići korišćenjem odgovarajućih nastavnih sredstava i oblika rada (AV sredstva, najraznovrsniji autentični materijal koji je u skladu sa programom i interesovanjem učenika, lakši stručni članci, nizovi slika, šeme, tonske i video kasete; grupni ili individualni oblici rada, rad u parovima i sl.).

Slušanje i govor predstavljaju naizmenične aktivnosti u sporazumevanju, stoga je veoma važno da svaki učenik podjednako dobro savlada oba ova umenja. To se postiže razgranatim sistemom vežbi, počev od vežbi postavljanja pitanja i davanja odgovora, pripremanja dijaloga, dijaloških oblika usmerenog i slobodnog razgovora, vođenja intervjua, reprodukovanja i rezimiranja bilo odslušanog ili pročitanog teksta, osposobljavanja za prenošenje i tumačenje primljene poruke do vežbi iz primenjene gramatike radi sistematizacije usvojene gramatičke građe. Pri ovako organizovanom radu, nastavnik je voditelj, organizator i koordinator.

Pored navedenih usmenih oblika rada preporučuju se i različiti oblici pismenih vežbi: diktat poznatog i nepoznatog teksta, vežbe transformacije i dopunjavanja, proširivanje i sažimanje rečenica ili teksta, osposobljavanje za hvatanje beleški i njihovu interpretaciju, pisanje vođenih sastava, popunjavanje različitih formulara, pisanje pisama, molbi, biografija i sl. Osposobljavanje za korišćenje rečnika i drugih izvora informacija treba da bude stalno, kako na časovima tako i kod kuće.

Gramatika je neophodno sredstvo u učenju jezika Tumači se u meri koja je potrebna za shvatanje zakonitosti jezika, a uvežbava se primenom različitih vrsta manipulativnih i komunikativnih vežbi: supstitucija, dopunjavanje, sažimanje, prestilizacija prema datom zahtevu i sl.

Čitanje (informativno čitanje, čitanje u sebi) po svojoj važnosti i upotrebljivosti u nastavne svrhe ima jedno od centralnih mesta. Pošto su učenici u osnovnoj školi već savladali osnovne navike i tehnike informativnog čitanja, u srednjoj školi se ovo umenje dalje razvija i neguje. Važno je da se učenici prikladnim zadacima (npr. pitanja tipa "tačno/netačno", pitanja sa višestrukim izborom odgovora, unapred postavljena pitanja, i sl.) upućuju da sami sebe proveravaju u kojoj meri su razumeli to što su pročitali. Jezičko pogađanje na osnovu konteksta igra važnu ulogu u izučavanju jezika. Međutim, ne može se zanemariti i uloga rečnika (dvojezičnih i jednojezičnih), jer čitanje i korišćenje rečnika ima poseban značaj za dalje obrazovanje i samoobrazovanje i za korišćenje stranog jezika u struci.

Što se tiče rada na stručnim tekstovima, sam karakter teksta (opis procesa, uputstvo za korišćenje određenog aparata, tumačenje i čitanje date šeme, i sl.) i jezik kojim je pisan odrediće način obrade i dalje eksploatacije tog teksta. Sigurno je da će shvatanje sadržine stručnog teksta biti olakšano korišćenjem šema, crteža, fotografija i filma.

Stručni rečnik, dobrim delom međunarodni, po pravilu ne čini veće teškoće. Prilikom objašnjavanja stručne leksike ne treba se zadržavati samo na tumačenju značenja nepoznate reči, već treba upućivati učenike da uočavaju i njene morfološke oznake, položaj u rečenici, sastav reči, i sl. Najprecizniji način proveravanja da li je tekst shvaćen (ovde se pre svega misli na stručni tekst) je prevod. Prevod ne treba dati preuranjeno; on treba da bude rezultat usmeravanog rada učenika i njegovog napora da, na osnovu svog jezičkog znanja i iskustva, razume tekst.

Da bi stručni tekst što više približio učeniku, nastavnik treba da učenika upozna i sa određenim brojem jezičkih signala karakterističnih za stil stručnih tekstova i osposobi ga da te signale i koristi.

Po pravilu, veći deo raspoloživog vremena treba posvetiti uvežbavanju jezičkih sadržaja i razvijanju umenja, tj. aktivnom radu učenika na času. Međutim, savladavanje stranog jezika ne sme da bude samo sticanje umenja; ono ima širu obrazovnu i vaspitnu funkciju. Stalna intelektualna aktivnost zahteva od učenika pažnju, zapažanje pojedinosti, pamćenje i primenu misaonih aktivnosti kao što su analiza sinteza, indukcija i dedukcija.

Teme date u programu ne treba poistovećivati sa tekstovima u udžbeniku. Zbog toga nastavnik bira one tekstove koji najviše doprinose realizaciji cilja i zadataka nastave. Neke teme se, na primer mogu ostvariti i usmerenim govornim vežbama. Isto tako, učenicima treba preporučiti da prate odabrane filmove i emisije na televiziji i radiju, kao svojevrstan i stalan domaći zadatak. Na času, sadržaj ovih emisija predstavljaće temu za razgovor, tumačenje leksike, pojedinih fraza i izraza, uvežbavanje i primenu komunikativnih govornih modela, tumačenje leksike, pojedinih fraza i izraza, uvežbavanje i primenu komunikativnih govornih modela.

Nastava stranog jezika, pored predmeta struke, ima dodirnih tačaka i sa drugim nastavnim predmetima, kao što su: jezik učenika, istorija, geografija, muzička i likovna umetnost i sl. Korelacija među njima je neophodna jer omogućuje efikasnije rezultate u nastavi.

Obrazovni standardi od I do IV razreda

U I razredu učenik treba da:

- usvoji predviđene morfosintaksičke strukture i oko 250 novih reči i izraza uključujući i terminologiju vezanu za datu struku;

- razvija usmeno izražavanje uz korektan izgovor i intonaciju i osposobi se za dvosmernu komunikaciju;

- razvija sposobnosti razumevanja sagovornika (neposredno i putem medija) o temama iz svakodnevnog života i zbivanja u svetu i u našoj zemlji;

- osposobi se za davanje osnovnih informacija o sebi, našoj zemlji i stečenim saznanjima u okviru obrađene tematike;

- osposobi se za čitanje u sebi i razumevanje različitih vrsta pisanih tekstova uz pomoć rečnika;

- korektno se pismeno izražava u okviru usvojene leksike i ranije obrađene tematike.

U II razredu učenik treba da:

- usvoji predviđene morfosintaksičke strukture i oko 250 novih reči i izraza uključujući i terminologiju vezanu za datu struku;

- osposobi se za učešće u razgovoru o aktuelnim temama u okviru predviđene i ranije obrađene tematike;

- osposobi se za davanje usmenih i pisanih rezimea onih sadržaja sa kojima se učenik upoznao neposredno, čitanjem i preko sredstava javnog informisanja;

- stekne sposobnosti čitanja u sebi sa širim obimom jezičke građe od one koja je produktivno usvojena;

- prepoznaje značenja nepoznatih reči u kontekstu;

- razvije sposobnosti pisanog izražavanja, piše kraće sastave u vezi sa obrađenim temama i datim tezama.

U III razredu učenik treba da:

- usvoji predviđene morfosintaksičke strukture i oko 250 novih reči i izraza uključujući i terminologiju vezanu za datu struku;

- usavrši spontano usmeno izražavanje;

- razume usmeno izlaganje sagovornika i saopštava mišljenja i stavove;

- osposobi se za samostalno izlaganje određenih tematskih celina i pisanje rezimea, izveštaja, nalaza i sl.;

- koristi razne izvore informacija (usmene i pisane) i da ih interpretira;

- osposobi se za čitanje složenijih tekstova na jeziku struke i opštem jeziku uz korišćenje rečnika;

- osposobi se za usmeno i pismeno prevođenje kraćih saopštenja sa stranog na maternji jezik.

U IV razredu učenik treba da:

- usvoji predviđene morfosintaksičke strukture i oko 250 novih reči i izraza uključujući i terminologiju vezanu za datu struku;

- osposobi se za prenošenje, prevođenje i tumačenje poruka;

- razvija sposobnosti čitanja složenijih tekstova na jeziku struke i opštem jeziku uz korišćenje rečnika;

- osposobi se za razumevanje pisanog stručnog teksta, pisanje rezimea, nalaza, izveštaja i sl. i da ih usmeno interpretira;

- osposobi se za davanje podataka o sebi, dosadašnjem školovanju i interesovanjima kao i za usmeno i pismeno prevođenje kraćih saopštenja i razgovora sa stranog na maternji jezik i obratno.

Da bi se program uspešno ostvario nastavu treba organizovati u grupama do 20 učenika.

Objašnjenje za fond od tri časa nedeljno

U četvorogodišnjim stručnim školama u kojima je strani jezik zastupljen sa tri časa nedeljno realizuje se redovni program predviđen za sve četvorogodišnje stručne škole. Povećani fond časova treba koristiti za ostvarivanje višeg kvaliteta pojedinih umenja i za aktivnije usvajanje onih jezičkih sadržaja koji su vezani za struku. Programom predviđena tematika i jezički sadržaji se produbljuju; posebna pažnja se poklanja usmenom i pismenom izražavanju.

Jezički sadržaji koji se u osnovnom programu (za fond od dva časa nedeljno) usvajaju receptivno, ovde treba da se usvoje na nivou primene.

U svakoj godini usvaja se oko 300 novih reči i izraza uključujući i terminologiju vezanu za datu struku.

Za stručnu tematiku se predviđa:

- u I razredu do 15 odsto od ukupnog godišnjeg fonda časova (sa uvođenjem u stručnu terminologiju počinje se u II polugodištu);

- u II razredu 20 odsto od ukupnog godišnjeg fonda časova;

- u III razredu do 30 odsto ukupnog godišnjeg fonda časova;

- u IV razredu do 40 odsto od ukupnog godišnjeg fonda časova.

Školski pismeni zadaci: po dva pismena u svakom polugodištu.

DRUGI STRANI JEZIK

(za trogodišnje školovanje - III stepenstručne spreme)

(prva, druga i treća godina učenja)

Cilj i zadaci

Cilj nastave drugog stranog jezika je da učenici steknu nova znanja i ovladaju novim jezičkim sistemom do nivoa koji će im omogućiti da se služe tim jezikom u jednostavnom sporazumevanju s ljudima iz drugih zemalja, da upoznaju način života i kulturu naroda čiji jezik uče što će dovesti do podizanja opšteg obrazovnog i kulturnog nivoa učenika, kao i da se osposobe za rad i dalje obrazovanje u struci.

Zadaci učenja drugog stranog jezika su:

- upoznavanje osnovnih karakteristika sistema jezika i jezičkih struktura i usvajanje oko 750 najfrekventnijih reči i izraza, uključujući i osnovnu terminologiju vezanu za struku;

- usvajanje pravilnog izgovora i intonacije;

- osposobljavanje za razumevanje sagovornika i usmeno izlaganje o temama iz svakodnevnog života;

- ovladavanje tehnikom glasnog čitanja i čitanja u sebi i osposobljavanje za razumevanje jednostavnijih tekstova sa temama iz svakodnevnog života i oblasti struke;

- savladavanje osnova ortografije radi korektnog pismenog izražavanja u okvirima usvojene leksike i jezičkih struktura;

- osposobljavanje za davanje informacija o sebi, svojoj bližoj okolini;

- ovladavanje jezikom u meri koja je neophodna za obavljanje jednostavnih poslova vezanih za struku;

- osposobljavanje za korišćenje rečnika i samostalan rad.

II razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

SADRŽAJI PROGRAMA

Opšta tematika

Kraća putovanja; poseta muzeju, pozorištu, obilazak znamenitih mesta i dr. Osnovni podaci iz istorije i kulture zemlje/zemalja čiji se jezik uči. Zbivanja u svetu i u našoj zemlji. Situacije iz svakodnevnog života. Karakteristični običaji. Prirodne lepote i prirodna bogatstva zemlje/ zemalja čiji se jezik uči i naše zemlje.

Stručna tematika (do 10 odsto od ukupnog godišnjeg fonda časova)

Uvod u osnovnu terminologiju vezanu za struku - osnovni podaci o radnom mestu i obavezama.

Sa uvođenjem stručne tematike početi od drugog polugodišta. Školski pismeni zadaci: po jedan pismeni zadatak u svakom polugodištu.

III razred

(2 časa nedeljno, 60 časova godišnje)

SADRŽAJI PROGRAMA

Opšta tematika

Teme iz savremenog života u zemljama čiji se jezik uči i u našoj zemlji. Kulturno-istorijski spomenici i druge znamenitosti karakteristične za razumevanje kulture i života naroda čiji se jezik uči. Primeri ljudske solidarnosti. Zaštita čovekove sredine.

Nacionalni praznici. Traženje informacija na stanici, aerodromu, u hotelu i sl.

Stručna tematika (do 15 odsto od ukupnog godišnjeg fonda časova).

Opšte teme vezane za struku i praktičan rad u struci. Školski pismeni zadaci: po jedan pismeni zadatak u svakom polugodištu.

Komunikativne funkcije: privlačenje pažnje; oslovljavanje poznate i nepoznate osobe; predstavljanje sebe i trećeg lica; iskazivanje dopadanja i nedopadanja, slaganja i neslaganja s mišljenjem sagovornika; traženje i davanje dozvole; čestitanje i iskazivanje lepih želja; pozivanje u goste; prihvatanje i neprihvatanje poziva; obaveštenje i upozorenje; odobravanje ili neodobravanje nečijih postupaka izražavanje zadovoljstva ili nezadovoljstva; izricanje zabrane ili naredbe; izražavanje fizičkih tegoba, raspoloženja (radosti, zabrinutost i sl.); započinjanje i završavanje pisama.

ENGLESKI JEZIK

II razred

SADRŽAJI PROGRAMA

I. REČENICA

1. Složena rečenica: nezavisno složena rečenica sa and, but

They went to the theatre and we went to the cinema.

- Pitanja

a) "WH" questions

"Where are you going?"

b) Tag questions (R)

She's pretty, isn't she?

- Neupravni govor

a) izjave - uvodni glagol u jednom od sadašnjih vremena

"Tom will meet you at the station". He says that Tom will meet me at the station.

b) molbe, zahtevi, naredbe

"Give me the book." She told me to give her the book.

"Open the window, please". He asked me to open the window.

v) pitanja - uvodni glagol u jednom od sadašnjih vremena

- Yes/No questions

"Can you do it later?" He asks if we can do it later.

- "WH" questions

"Where does Peter live?" She wants to know where Peter lives.

II. IMENIČKA GRUPA

1. Član

- Određeni član uz geografska imena i imenice koje označavaju jedine primerke svoje vrste.

the Alps, the USA, the Thames, the sun, the moon

- Neodređeni član u izrazima za vreme i količinu

He drove 60 km an hour. The apples are 10 dinars a kilo.

- Nulti član uz geografska imena

Europe, England, Lake Michigan, Ben Nevis, Greenland

2. Imenice

- Množina najčešćih složenica

grandfather, postman

- Imenice sa glagolom u jednini (news, information i dr.)

What's the news? The information I got was very useful.

- Imenice sa glagolom u množini (people, cattle i dr.)

Were there a lot of people at the meeting? The cattle are grazing.

- Drugi nominali - gerund

a) u funkciji subjekta

Painting is a nice hobby.

b) u funkciji objekta

I like reading.

3. Zamenički oblici

a) Zamenice

- Neodređene zamenice (some, any i složenice sa some i any - somebody, something, anybody, anything) Something very interesting happened to him. Anybody can do it. He didn't see anything.

- Prisvojne zamenice (R)

The book is mine.

b) Determinatori

- Odrični determinator no

There is no butter in the fridge.

There is no butter in the fridge. He has no friends.

4. Pridevi

- Analitički komparativ i superlativ

She is more popular than her sister. She is the most popular girl in class.

- Nepravilno poređenje

He is better than Paul. Who was the worst in the last match?

5. Brojevi

Prosti brojevi preko 100.

III. GLAGOLSKA GRUPA

1. Glagoli

- Vreme i aspekt glagola - obnavljanje

- The Simple Past Tense - najčešći nepravilni glagoli.

- The Present Perfect Tense

a) za radnju koja se upravo završila

Mary has just arrived. I've finish it at last.

b) uz priloge ever, never

Have you ever been to London? I have never seen him before.

- BE GOING TO za izražavanje namere u budućnosti.

John is going to leave soon.

- Nepotpuni glagoli

a) can, must - simple past

I couldn't come earlier. I had to see him again.

b) may (značenje dozvole)

May I take your pen, please?

v) would (za izražavanje želje)

I would like to go to London.

2. Prilozi

- Izvođenje priloga

He drives slowly.

- Prilog well

You have done it well.

3. Veznici

and, but

IV. TVORBA REČI

Tvorba najčešćih složenica.

V. LEKSIKOLOGIJA

Idiomi i fraze

VI. LEKSIKOGRAFIJA

Upotreba dvojezičnih rečnika.

III razred

SADRŽAJI PROGRAMA

I. REČENICA

a) Relativne klauze

This is the man whose son was here yesterday.

The boy (that) you saw yesterday is my brother. (Obratiti pažnju na kontaktne rečenice).

b) Adverbijalne klauze

- za mesto

I don't know where he lives.

- za vreme

I haven't seen him for weeks.

v) Pogodbene rečenice

realna pogodbena rečenica

I'll come if I can.

2. Slaganje vremena

I know that he likes /liked/ will like you. I knew she was il.

3. Neupravni govor

a) slaganje vremena u potvrdnoj rečenici (glagol glavne rečenice u jednom od prošlih vremena).

"I'll meet him tomorrow." She said she would meet him the following day.

b) slaganje vremena u upitnoj rečenici (glagol glavne rečenice u jednom od prošlih vremena).

- Yes/No questions

"Have you ever been to London", He asked me if I had ever been to London.

- "WH" questions

"Where does Peter live?" He wanted to know where Peter lived.

II. IMENIČKA GRUPA

1. Član

- Obnoviti naučene upotrebe člana

- Određeni član ispred prezimena u množini, ispred naziva muzičkih instrumenata, u predškolskim frazama

the Browns, the guitar, in the evening

- Nulti član uz nazive praznika, delove dana (sa predlogom at)

May Day is a holiday. He will come at noon.

2. Imenice

- Adjektivalna upotreba imenica

She likes love poems.

- Saksonski genitiv - eliptična upotreba

at the doctor's

3. Zamenički oblici

a) Zamenice

- Relativne zamenice - who, which, whose, what, that

This is the man who you met last night. The book which I brought this morning is Mary's. Say what you think of him. I saw the man that you told me about.

- Uzajamno povratne zamenice - each other, one another (R)

Tom and Mary have known each other for years. We understand one another if we want to live together.

- Povratne zamenice (R)

She saw herself in the mirror.

- Odrične zamenice - nobody, nothing (R)

I saw nobody and heard nothing.

b) Determinatori

Obnoviti naučene determinatore.

4. Pridevi

Obnoviti poređenje prideva.

5. Brojevi

Četiri računske radnje.

III. GLAGOLSKA GRUPA

1. Glagoli

- Vreme i aspekt glagola - obnavljanje

The Present Perfect Tense

a) u rezultativnom značenju

Who has broken the window?

b) uz priloge for, since

I haven't seen him since last week.

- The Past Pefect Tense

She had left before ù came.

- The Past Continuous Tense (R)

a) za isticanje dužeg trajanja jedne prošle radnje u odnosu na drugu prošlu radnju.

He was crossing the street when ù saw him.

b) za isticanje trajnosti radnje

They were training all afternoon yesterday.

- Nepotpuni glagoli - should

You should go to the dentist.

- The Passive Voice - simple present/past (bez navođenja vršioca radnje) (R)

It is made of silk. She was taken to hospital last night.

- Participi

Participi kao adjektivali

stolen money, running water

- Dvočlani glagoli (remind of, depend on, look after, call on i dr.)

2. Prilozi

- Poređenje priloga (R)

fast - faster - fastest; cleverly - more cleverly - most cleverly

- Konverzija priloga i prideva (R)

It is a fast car. He runs fast.

3. Predlozi

Sistematizacija najčešćih predloga za mesto, pravac i za vreme.

IV. TVORBA REČI

Najčešći prefiksi i sufiksi za tvorbu prideva

dis-, im-, un-; -able, -less, -ful

V. LEKSIKOLOGIJA

Idiomi i fraze

VI. LEKSIKOGRAFIJA

Struktura i korišćenje stručnog rečnika.

NEMAČKI JEZIK

II razred

SADRŽAJI PROGRAMA

Uz korišćenje rečeničnih modela obrađenih u prvoj godini uvesti sledeće nove izraze i oblike.

RED REČI U PROSTOPROŠIRENOJ REČENICI

Negativna pitanja

Du kennst ihn nicht? Doch, ich kenne ihn gut.

Hat er das noch nicht gesehen? Doch!

INFINITIV SA ZU UZ NEKE GLAGOLE I IZRAZE

Hast du noch viel zu lernen? Sie hat keine Lust, (Zeit, keinen Wunsch), mit ihm darüber zu sprechen.

ZAVISNO SLOŽENE REČENICE (položaj glagola i glagola sa naglašenim prefiksima)

- Vremenske rečenice (wenn, als, bis, während)

Als die Stunde endete, gingen wir in den Park. Wenn er Zeit hat, spielen wir Schach. Ich werde warten, bis du kommst. Während wir Fußball spielen, kannst du ins Kino gehen.

- Uzročne rečenice (weil, da)

Er kann nicht kommen, weil er dem Vater helfen muß. Da er dem Vater helfen muß, kann er nicht kommen.

- Kondicionalne rečenice realne (wenn)

- Wenn du Lust hast, komm mit ins Kino! Wenn sein Freund wünscht, gehen wir heute ins Kino oder ins Konzert.

KONJUNKTIV U SAMOSTALNOJ REČENICI (Receptivno) (Želja, pretpostavka)

Hätte ich nur Zeit! Du könntest recht haben!

GLAGOLI. - Valentnost glagola (pojam, osnovni modeli, dopune: subjekt, dopune u genitivu, dativu i akuzativu).

Er war spät gekommen. Ich hatte meine Schlüssel verloren.

Meine Schwester hat mich eingeladen.

Das Gesetz bedarf der Zustimmung allel Mitglieder.

Du hilfst mir.

ČLAN

- Određeni i neodređeni u svim padežima jednine i množine.

- Određeni član uz geografske pojmove: nazive zemalja muškog i ženskog roda, reka, planina, mora, zatim imena godišnjih doba, meseci, dana u nedelji.

Sie waren am Schwarzen Meer. Er lebt in der Türkei. Der Montag ist der erste Tag in der Woche. Der Sommer ist die heißeste Jahreszeit.

- Nulti član - lična imena, nazivi zemalja srednjeg roda, imena gradova, kontinenata, predikativno upotrebljeni nazivi zanimanja, gradivne imenice.

Jugoslawien ist eine sozialistische föderative Republik. Berlin ist die Hauptstadt der DDR. Ich soll Milch, Brot und Butter kaufen.

ZAMENICE

- Lične, pokazne, prisvojne, zamenice "man" i "es" kao subjekt

Hast du meinen Bruder gesehen? Gib mir dein Heft, bitte!

Hast du diese Schallplatte gehört? Das darf man nicht tun.

Es ist nicht leicht, mit dir zu leben.

PRIDEVI

- Pregled pridevskih promena

- Poređenje prideva

- Redni brojevi

Das war eine interessante Austellung. Ich habe heute einen guten Film gesehen. Wir fahren mit dem letzten Bus. Er war immer der lernen die 19. Lektion.

BROJEVI

- osnovne računske radnje

- Brojevi za množenje (zweifach, mehrfach, vielfach)

- Brojevi za raspodelu (je drei Teller, zu zweit)

- Razlomački brojevi (ein Drittel, ein Viertel, die Hälfte)

- Brojevi za ponavljanje (ein Viertel, die Hälfte)

- Brojevi za ponavljanje (einmal, zweimal, paarmal)

- Prilozi za ređanje (erstens, zweitens, drittens).

TVORBA REČI

- Složenice, prefigiranje glagola, izvedene imenice i pridevi.

Hochschule, Schulzimmer, Schulhof, aufstehen, beantworten, einziehen, Einheit, Schönheit, Freundschaft, Fröhlichkeit, zeitig, fahrbar, herzlich.

Leksikografija

Upotreba dvojezičnih rečnika.

III razred

SADRŽAJI PROGRAMA

SINTAKSA

VALENTNOST GLAGOLA I OSNOVNI REČNIČNI MODELI - DALJE DOPUNE

Wir denken an die Zukunft. Er wohnt in Novi Sad. Wir fahren nach.

Deutschland. Er ist mein Freund. Sie ist durstig. Der Lehrer ließ die Kinder singen. Ich frage mich, ob du kommst.

NOMINALNE I PRIDEVSKE FRAZE

- valentnost najfrekventnijih imenica i

- valentnost najfrekventnijih prideva

Dieses dicke langweilige Buch.

Der alte Hut unseres Lehrers.

sehr schnell, höchst interessant, reich an Kupfer, stolz autf mich.

PASIVNE KONSTRUKCIJE

- Pasiv radnje (prezent, preterit)

Dieses Buch wird viel gelesen. Darüber wird oft gesprochen.

In unserer Schule wurde Sport getrieben. Ihre Leistungen wurden viel gelobt.

- Pasiv stanja (prezent, preterit)

Dieser Roman ist schon übersetzt.

Sind die Aufgaben noch nicht gelöst?

Die Austellung war gut vorbereitet.

Nein, sie waren nicht eingeladen.

ZAVISNO SLOŽENE REČENICE

- Kondicionalne rečenice

- Potencijalne (sa "wenn" ili bez njega)

Wenn es noch Zeit gäbe, würde ich gern die Stadt besichtigen.

- Namerne rečenice (damit)

Ich sage es, damit du es begreifst.

- Načinske rečenice (indem, ohne daß, statt daß)

Er redete, indem er das Bild betrachtete.

Er ging aus dem Zimmer, ohne daß es jemand bemerkte.

INFINITIVNE KONSTRUKCIJE SA "ZU", "UM ZU", "OHNE... ZU", "STATT ZU..."

Sie hat keine Lust mitzukommen. Er hörte mir zu, ohne etwas zu sagen.

PARTICIP PREZENTA I PERFEKTA (atributivna i predikativna upotreba)

Das schlafende Kind, der verlorene Ring.

Er hörte schweigend zu.

Von der Reise zurückgekehrt, traf er niemanden zu Hause an.

RELATIVNE REČENICE (i promena relativnih zamenica)

Hier ist das Buch, das du lesen sollst.

Das war der Bus, den wir nehmen sollten.

MORFOLOGIJA

Zamenički prilozi

Predlozi sa genitivom

Prilozi za vreme, mesto, uzrok i način

LEKSIKOLOGIJA

Fraze i izrazi, leksikalizovani spojevi reči, idiomi.

Derivacija po vrstama reči.

LEKSIKOGRAFIJA

Struktura i korišćenje stručnog rečnika.

RUSKI JEZIK

II razred

Rečenica

Rečenice sa subjektom tipa мы с тобой/Мы с братом будем решать задачи/. Rečenice sa atributom izraženim pridevima i prisvojnim zamenicamau različitim padežima /Я читаю интересную книгу; Он думает o красивой девушке; У моего хорошего друга есть брат/.Rečenice s predikatom tipa: должен, нужно, надо, необходимо инфинитив/Я должен учиться; Мне нужно учиться/.

Rečenice s priloškim odredbama za mesto izraženima) sa genitivom predlozima: у, около, вокруг, возле; b)akuzativom s predlozima под, за; v)instrumentalom sa predlozima под, за, над, перед /receptivno/.

Rečenice s priloškim odredbama za vreme izraženim:a/ genitivom - iskazivanje datuma; b/ akuzativom; v/ akuzativom s predlogom в; g/ lokativom s predlogom в /receptivno/.

Rečenice s priloškom odredbom za cilj izraženominfinitivom /receptivno/. Rečenice s priloškim odredbama za uzrokizraženim instrumentalom uz glagole tipa болеть /receptivno/.Direktan i indirektan govor.

Imenice

Promena imenica ženskog roda na -ъ /na konkretnom leksičkom materijalu u tekstu/. Promena imenica srednjeg roda na -мя /na konkretnom leksičkom materijalu u tekstu/. Sistematizacija oblika genitiva množine svih imenica.

Zamenice

Promena pridevskih zamenica.

Pridevi

Duži i kraći oblik prideva. Atributivna i predikativna upotreba prideva /receptivno/.

Brojevi

Promena rednih brojeva.

Glagoli

Vidski parovi sa različitim korenima: брать-взять, говорить-сказать, класть-положить, ложиться-лечь, садиться-сесть.Perfekat najčešćih glagola sa osnovom na suglasnik. Imperativ / 1. l. mn., 3. l. jed. i mn./. Glagoli kretanja: бегать-бежать, нести-носить.

Prilozi

Prilozi za količinu tipa: достаточно, немного, несколько.

Predlozi

Najčešće upotrebljavani predlozi: у, около, вкруг, возле, для sagenitivom; k sa dativom; под sa akuzativom; за, под, над, перед sinstrumentalom.

Izgovor, čitanje, pisanje

Tokom druge godine učenja učenici treba:

- da shvate sistem obeležavanja mekoće u ruskom jeziku, kao i da u potpunosti savladaju njegovu praktičnu primenu;

- da usvoje pravilan izgovor nenaglašenih samoglasnika, posebno е, я;

- da ovladaju pravilnim izgovorom reči sa suglasničkim grupamau kojima se pojedini suglasnici ne izgovaraju /здравствуй, солнце, сердце isl./;

- da shvate funkciju ь, ъ ispred я, e, ё, ю,и.

U ovom razredu sistematizovati znanja o ruskom glasovnom sistemu, pravilima čitanja i pisanja.

LEKSIKOLOGIJA

Korišćenje dvojezičnih rečnika

III razred

SADRŽAJI PROGRAMA

Rečenica

Rečenice s predikatom izraženim potencijalom.

Rečenice s priloškim odredbama za mesto izraženim: a/ genitivoms predlozima из-за, из-под; b/akuzativom s predlozima через, сквозь /recep./.

Rečenice s priloškim odredbama za vreme izraženim: a/ dativoms по /по вторником, по ночам i sl./; b/ dativom s predlogom k /k вечеру,k Первому мая isl./; v/ instrumentalom s predlogom за /uz glagole kretanja,na primer: идти за хлебом/;v/ genitovom s predlogom для /R./.

Rečenice s priloškim odredbama za uzrok izraženim = a/ genitivoms predlozima из-за, от; b/dativom s predlogom по /R./.

Imenice

Lokativ jednine na -у; nominativ množine na -а,-я. Promena imenica -онок, -ёнок,-анин, -янин /na konkretnojleksici/.

Zamenice

Upotreba i značenje neodređenih /кто-то, кто-нибудь, что-то, что-нибудь, чей-нибудь/ i odričnih zemenica /не с кем, не о чём/.

Pridevi

Komparativ i superlativ - građenje i upotreba.

Brojevi

Promena osnovnih brojeva.

Glagoli

Potencijal. Glagolski prilozi. Participi. Glagoli kretanja: вести-водить, везти-возить, лететь-летать i dr.

Leksikologija

Struktura i korišćenje stručnog rečnika

FRANCUSKI JEZIK

II razred

SADRŽAJI PROGRAMA

Gradivo iz prve godine integriše se u nove oblike i koristi u različitim govornim situacijama već usvojenom i novom leksikom.

Izrazi:

Il faut + infinitif

Il faut travailler.

On doit + infinitif

On doit servir...

Kako postaviti pitanja:

a) par l'intonation seule:

Tu viens chez moi? Oui,... Non,...

b) est-ce que...

Est-ce que c'est fini...

qu'est-ce que...

Qu'est-ce que vous faites?

v) par l'inversion

Vien-il ce soir? Descendez-vous dans notre hôtel?

g) pronoms interrogatifs (qui-sujet et objet) à qui, de qui, à quoi, avec qui, pour qui...

Qui est venu? Que fait-il?

De quoi s'agit-il? A quoi pensez-vous?

Pour qui est cette lettre?

d) adjectifs interrogatifs

Quelle est son adresse?

Quel pays allez-vous visiter?

đ) adverbes interrogatifs

Où va-t-il? D'où vient-il?

Depuis quand attendez-vous ici?

Comment est-il venu? (en voiture, par le train, à pied, à bicyclette,...)

Pourquoi va-t-elle à Belgrade? Parce qu' elle veut voir la ville.

Les questions indirectes:

Dites-moi combien de garcons travaillent ici. Je vous demande pourquoi il part.

U okviru ovih struktura obrađuju se sledeći gramatički oblici:

Groupe du nom

Slaganje determinanta sa imenicom u rodu i broju, uz uočavanje razlika u izgovoru i prepoznavanje nastavaka u tekstu. Upotreba određenog ili neodređenog člana u najtipičnijim slučajevima i glavna pravila o upotrebi imenica bez člana. Pregled determinanta (iz prošle godine) dopuniti: Tous les déterminants possessifs; les déterminants indéfinis: chaque, autre, certain, quelques; tout (u različitim značenjima kao: tout le pays, tout pays independant, tous les pays...). Mogućnosti kazivanja posesivnosti (pored adjectifs possessifs) i pomoću à moi, à toi... itd.

Groupe du verbe

Passé composé - avec avoir et avec être - uz ukazivanje na slaganje sa participom kada se takvi slučajevi pojave u tekstu.

Imparfait, Futur. Conditionnel présent. Upotreba imperfekta za nesvršenu (trajnu) radnju u prošlosti i prošlog vremena za svršenu radnju - u govornom jeziku. Kondicional samo u frazama, kao: je voudrais une tasse de thé. Elle aimerait une chambre. Pourriez-vous me donner votre passeport.

Govorni modeli sa primerima:

Sujet + Verbe + Complément d'objet (direct, indirect):

Je montre cette salle à mes clients. Je leur montre cette salle.

Tu me montreras la piscine. Oui, je te la montrerai.

Sujet + Verbe + Adverbe: II conduit attentivement.

Sujet + Verbe + Complément circonstanciel de lieu: en(au)aux - pour les pays, les continents, les régions (en Yougoslavie, au Monténegro, aux Etats-Unis, en Afrique, au Japon, en Egypte, en Provance... etc.)

Comparaison des adjectifs qualificatifs et des adverbes: (plus, aussi, moins...); (meilleur, mieux); kao: Elle est plus jeune que lui. Il parle francais aussi bien que toi, mieux que son frère. Cette robe est plus élégante mais moins chére que celle-là. C'est mon meilleur ami.

Leksikografija

Upotreba dvojezičnih rečnika

III razred

SADRŽAJI PROGRAMA

Sintaksa rečenice

Zavisne rečenice (subordinacija)

a) vezničke rečenice:

Vremenske sa quand (osnovna sintaksa) dès que, avantque,pendant que.

Uzročne sa parce que, puisque.

Pogodbene sa si (Si je viens, si j'avais...)

b) objekatske rečenice sa que: najvažniji glagoli koji zahtevaju indikativ, odnosno subjunktiv.

Slaganje vremena. Samo u slučajevima kada je u objekatskoj rečenici sa que indikativ, a u glavnoj neko prošlo vreme.

v) zavisno-upitne rečenice: najvažniji obrti.

g) relativne rečenice sa qui, que - osnovna pravila. Upotreba infinitiva: Nekoliko najvažnijih glagola koji infinitivnu dopunu vezuju: 1. bez predloga, 2. pomoću de, 3. pomoću à. Konstrukcija pour + infinitiv prezenta.

Particip prezenta i gerundiv u funkciji zavisne rečenice.

Morfologija sa sintaksom rečeničkih delova

A) Imenička grupa

Imenice. Proširivanje znanja o građenju ženskog roda i množine. Članovi. Određeni, neodređeni i partitivni - osnovna pravila upotrebe. Partitivno de posle izraza za količinu.

Demonstrativi kao determinanti.

Posesivi kao determinanti.

Brojevi. Sistem prostih, rednih brojeva i razlomački brojevi. Pridevi. Proširivanje znanja o građenju ženskog roda i množina. Poređenje prideva. Pridevi sa dva oblika u muškom rodu.

Predlozi. Upotreba à, de, en, par, dans.

B) Glagolska grupa

Lične zamenice. Sistematizacija nenaglašenih i naglašenih oblika.

Zamenica on.

Priloške zamenice: en, y (osnovna pravila upotrebe)

Glagoli. Vremena indikativa: futur, imperfekt, pluskvamperfekt.

Vremena subjunktiva: prezent. Kondicional prezenta.

Particip perfekta.

Pronominalni glagoli (u gorenavedenim oblicima). Slaganje participa perfekta - osnovna pravila.

Prilozi. Pregled priloških grupa.

Fonetika

Vežbe iz fonetike:

1. Osnovne samoglasničke opozicije:

- obrazac lit(lu)loup

- obrasci peur/père, le/les, mener/mené, je dis/j'ai dit

2. Izgovor poluvokala.

3. Vezivanje u grupi determinant + imenica i u grupi lična zamenica + glagol.

4. Intonacija proste i prostoproširene potvrdne i upitne rečenice.

Pravopis

Pravopis oblika predviđenih za ovaj razred. Dijakritički znaci.

Leksika

Nekoliko najvažnijih homonimskih serija.

Leksikografija

Struktura i upotreba stručnog rečnika

NAČIN ZA OSTVARIVANJE PROGRAMA /UPUTSTVO/

Objašnjenje programa

U izradi ovog programa primenjeni su isti principi kao i u izradi programa prvog stranog jezika, tj. princip spiralnog programiranja. Prilikom usvajanja gradiva insistira se na komunikativnom pristupu, a gramatika se uči kognitivno. Neki zahtevi su označeni sa /R/ što znači da ih treba usvojiti samo na nivou razumevanja.

Program drugog stranog jezika se, posebno u početnoj fazi, mora tretirati kao opšteobrazovni predmet.

Predložena stručna tematika je odabrana tako da ne remeti normalno usvajanje jezika; ona treba da bude usklađena sa sadržajima stručnih predmeta.

Komunikativne funkcije navedene su na kraju zajedničkog dela programa i date su za ukupan period učenja drugog stranog jezika. Obrađuju se od I - III razreda, a obogaćuju i nijansiraju iz razreda u razred.

Način ostvarivanja programa

Nastava drugog stranog jezika ima oblike početne nastave. U početku nastave potrebno je odvojiti oralno od pisanog, radi uspešnijeg usvajanja izgovora i karakteristične intonacije. Oralna nastava treba da traje oko dve nedelje.

Veći deo raspoloživog vremena treba posvetiti uvežbavanju jezičkih sadržaja i razvijanju umenja, tj. aktivnom radu učenika na času.

Obrazovni standardi od I - III razreda

U toku I razreda učenik treba da:

- upozna i usvoji fonološki sastav jezika i one prozodijske elemente bitne za usmeno izražavanje i komunikaciju;

- aktivno usvoji oko 250 reči i izraza i ovlada predviđenim morfosintaksičkim strukturama;

- osposobi se za usmenu komunikaciju usvajanjem osnovnih rečeničnih struktura;

- upozna osnovna pravila grafije i ortografije u okviru stečenih jezičkih znanja.

U toku II razreda učenik treba da:

- nauči da korektno reprodukuje i koristi u govoru oko 250 novih reči i izraza, uključujući i osnovnu terminologiju vezanu za struku i usvoji predviđene morfosintaksičke strukture;

- dalje usavršava izgovor i intonaciju;

- razvija govorno sporazumevanje, osposobi se za razumevanje sagovornika i učestvovanje u razgovoru o svakodnevnim temama;

- osposobi se da prepoznaje naučene strukture u pisanom jeziku i čita lakše tekstove poznate sadržine s razumevanjem smisla celine;

- dalje upoznaje pravila ortografije;

- piše kratke sastave na osnovu pitanja, slike ili teze.

U toku III razreda učenik treba da:

- usvoji predviđene morfosintaksičke strukture i oko 250 novih reči i izraza uključujući i terminologiju vezanu za struku;

- osposobi se da razume usmena izlaganja sagovornika (neposredno i putem medija);

- osposobi se za razumevanje nepoznatog teksta uz korišćenje rečnika;

- osposobi se za pismenu reprodukciju savladanih rečeničnih struktura i leksike i pisanje kraćih sastava, pisama i sl.;

- osposobi se za korišćenje rečnika i samostalan rad.

Da bi program mogao uspešno da se realizuje nastavu treba organizovati u grupama do 20 učenika.

ISTORIJA

(za četvorogodišnje školovanje - IV stepen stručnespreme)

(sem za profile pravni tehničar, birotehničar, kulturolog-tehničari tehničar društvene samozaštite)

Cilj i zadaci

Cilj nastave istorije je da učenici ovladaju znanjima o razvoju ljudskog društva od najstarijih vremena do savremenog doba kako bi, u sklopu ostalih predmeta, doprinela svestranom razvoju ličnosti podstičući njihovo stvaralaštvo.

Zadaci nastave istorije su:

- ovladavanje znanjima o istorijskim pojavama i procesima na sadržajima o prošlosti ljudskog društva u celini i prošlosti naroda i narodnosti Jugoslavije;

- razvijanje kritičke istorijske svesti i istorijskog mišljenja učenika kao osnove naučnog tumačenja razvoja ljudskog društva;

- negovanje na istorijskim sadržajima radnog, moralnog, patriotskog i estetskog vaspitanja.

II razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

Operativni zadaci:

- shvatanje bitnih karakteristika razvitka društva, države i kulture od sredine XIX veka do danas;

- uočavanje osobenosti društvenog razvitka naših naroda i njihovih suseda krajem XIX i početkom XX veka;

- shvatanje bitnih svetsko-istorijskih promena nastalih u toku prvog svetskog rata i oktobarske revolucije;

- uočavanje bitnih odlika nacionalnog pitanja i zaoštravanje kolonijalnog pitanja usled jačanja nacionalno-oslobodilačkih pokreta naroda;

- shvatanje uzroka pojave fašističkih pokreta i režima i posledice njihove nedemokratske unutrašnje i osvajačke spoljne politike;

- uočavanje bitnih događaja i procesa u razvoju prve jugoslovenske države i njenih društvenih problema;

- shvatanje bitnih karakteristika drugog svetskog rata u kome su antifašističke snage izvojevale pobedu nad fašizmom;

- shvatanje bitnih karakteristika NOR-a i revolucije naroda i narodnosti Jugoslavije, njenih osobenosti, kao i doprinosa pobedi antifašističkih snaga;

- uočavanje i shvatanje bitnih procesa savremenog sveta u kome, i pored blokovske podeljenosti i opasnosti od rata, neprekidno jača međuzavisnost naroda i država;

- upoznavanje sa razvojem SFRJ posle drugog svetskog rata, njenim položajem u svetu i uzrocima savremene društvene krize;

- produbljivanje poznavanja osnovnih i istorijskih pojmova;

- osposobljavanje za samostalno korišćenje udžbenika, priručnika i ostalih nastavnih sredstava;

- negovanje lepog, skladnog i logičnog izlaganja prema normama književnog jezika;

- osposobljavanje za samostalno korišćenje podataka i donošenje sudova i zaključaka na osnovu prikladne izvorne građe i istorijske literature, enciklopedija, leksikona itd.

Na taj način učenici će dalje razvijati opštu kulturu i osposobljavati se za razumevanje savremenih procesa, što će doprineti njihovom svestranom obrazovanju i vaspitanju.

SADRŽAJI PROGRAMA

Svet u drugoj polovini XIX i početkom XX veka

Dalji razvitak privrede i društva: porast proizvodnje krajem XIX i početkom XX veka; druga industrijska revolucija. Osnovna obeležja kapitalističke privrede krajem XIX i početkom XX veka - rast nacionalnog bogatstva u razvijenim zemljama, društveno raslojavanje, buržoaske partije; promena u razvitku radničkog pokreta. II internacionala. (2+1)

Spoljna politika velikih sila, međunarodne krize i imperijalistički ratovi: podela kolonija u Aziji i Africi i interesne sfere velikih sila u polukolonijama i nerazvijenim zemljama. Privredne i društvene promene u kolonijama i polukolonijama i otpor naroda osvajačkoj politici velikih sila. Formiranje blokova velikih sila, međunarodne krize i prvi imperijalistički ratovi. (1) Opšte odlike kulture krajem XIX i početkom XX veka (2+1).

Srbija, Crna Gora i njihovi susedi u drugoj polovini XIX i početkom XX veka

Srbija u drugoj polovini XIX i početkom XX veka. - Druga vladavina Miloša i Mihaila Obrenovića, namesništvo i Ustav od 1869; oslobodilački ratovi 1876-1878. i izvojevanje nezavisnosti; proglašenje Kraljevine, apsolutističke težnje Milana Obrenovića, formiranje stranaka, timočka buna, srpsko-bugarski rat, vladavina Aleksandra Obrenovića; majski prevrat i zavođenje parlamentarizma (Petar I Karađorđević). Privredni razvoj krajem XIX i početkom XX veka. (2+1)

Crna Gora u drugoj polovini XIX i početkom XX veka. Oslobodilački ratovi 1876-1878. i dobijanje nezavisnosti; apsolutizam kneza Nikole; Ustav od 1905. i stranačke borbe, proglašenje Kraljevine. (1)

Sloveni u Makedoniji: - položaj pod turskom vlašću i pretenzije bugarske egzarhije. (1+1)

Srbi u Austro-ugarskoj u drugoj polovini XIX i početkom XX veka: - privredne i političke prilike; nagodba i položaj potčinjenih naroda: - položaj Srba u Vojnoj krajini (Kordun, Banija, Lika, Kninska krajina i Dalmacija), civilnoj Hrvatskoj i Slavoniji - ukidanje Vojvodine, Miletićev pokret i crkveno-školska autonomija; mađarizacija narodnosti. Hrvatsko-srpska koalicija. (3+2)

Radnički pokret u Srbiji i Crnoj Gori - privredni i društveni uslovi za nastanak radničkog pokreta; socijaldemokratska partija Srbije, ostale političke partije u Srbiji i njihov značaj za politički život Srbije. (1)

Balkanski ratovi: - suprotnosti između balkanskih država; Balkanski savez; Prvi balkanski rat i pobede Srbije i Crne Gore; II balkanski rat. Istorijski značaj balkanskih ratova. (1) Opšte odlike nacionalnih kultura naših naroda krajem XIX i početkom XX veka. (1+1)

Prvi svetski rat i revolucija u Rusiji

Osnovna obeležja prvog svetskog rata: rat kao obračun velikih sila, tok rata, uticaj rata na društvene i privredne promene. Srbija i Crna Gora u I svetskom ratu - cerska, kolubarska i mojkovačka bitka; solunski front. Rad na stvaranju jugoslovenske države, karakter rata i njegove posledice. Revolucionarno raspoloženje u Rusiji početkom XX veka; februarska i oktobarska revolucija u Rusiji; revolucije u Nemačkoj i Mađarskoj. (4+2)

Svet između dva svetska rata

Privredne i društvene promene u svetskom kapitalističkom sistemu: privredna obnova i posleratna modernizacija privrede u razvijenim zemljama; odnosi visokorazvijenih i ostalih zemalja, velika ekonomska kriza i način njenog rešavanja. Društvena previranja, kriza građanske demokratije i pojava fašizma; radnički pokret (komunistički, socijaldemokratski i dr.), pojava, uspon i širenje fašizma; otpor fašizmu (revolucija u Španiji i politika narodnog fronta). (2+1)

SSSR između dva rata: - Završetak građanskog rata, formiranje SSSR-a, industrijski preobražaj, socijalne i kulturne promene, kolektivizacija poljoprivrede, političke borbe i Staljinov režim. (1)

Antikolonijalni i nacionalno-oslobodilački pokreti: revolucija u Kini (glavne faze i obeležja); ekonomski položaj u kolonijama i polukolonijama, nacionalni pokreti i ustanci - Indija. (1 + 1)

Međunarodni odnosi: pobedničke sile i poražene zemlje. Društvo naroda, uticaj velike ekonomske krize na odnose velikih sila; prve agresije i formiranje bloka fašističkih sila; politika smirivanja agresija; zaoštravanje međunarodnih odnosa i izbijanje drugog svetskog rata. (2+1)

Jugoslavija između dva svetska rata

Konstituisanje kraljevine SHS i Vidovdanski ustav; ekonomski i kulturni razvoj i problemi: nacionalno pitanje; stranke i stranačke borbe; šestojanuarska diktatura i Ustav od 1931: spoljna politika za vreme vladavine kralja Aleksandra, namesnički režim - vlada Milana Stojadinovića, stvaranje banovine Hrvatske i vlade Cvetković-Maček; spoljna politika Nemesništva. (3+2)

Drugi svetski rat

Ratne operacije, formiranje antifašističke koalicije i pokret otpora: pobede fašističkih država u prvoj fazi rata (1939-1941). Obrazovanje antifašističke koalicije. Zaustavljanje nemačke ofanzive na istočnom frontu. Prekretnice u ratu (Staljingrad i El-Alamein). Porazi fašističkih sila u 1943,1944. i 1945. godini. Oslobodilačke borbe i pokreti otpora u Evropi. Otpor Kine japanskim zavojevačima i nastavak kineske revolucije. Privredne i političke prilike u zaraćenim i okupiranim zemljama (razaranja i ratni napori). Savezničke konferencije na vrhu, suprotnosti među savezničkim silama. (3+2)

NOR i revolucija u Jugoslaviji

25. i 27. mart 1941.; aprilski rat i slom Kraljevine Jugoslavije, okupacija i podela; kvislinški režim i njihove političke i vojne snage; Ustaška Nezavisna Država Hrvatska i njena politika genocida nad Srbima, Jevrejima i Romima; pripreme KPJ za ustanak i oružani ustanci naroda Jugoslavije; politika Kraljevske emigrantske vlade i pokret Draže Mihailovića, NOR krajem 1941. - Užička Republika i stvaranje proleterskih brigada; NOR u 1942. godini - tzv. leva skretanja u NOB. Fočanski period, veliki marš, Kozara, Jasenovac, masovna grobnica Srba; stvaranje narodne vlasti i Prvo zasedanje AVNOJ-a; NOR 1943. - bitke na Neretvi i Sutjesci, uspon NOP-a posle kapitulacije Italije, II zasedanje AVNOJ-a; NOR u 1944. godini - desant na Drvar, oslobađanje istočnih delova Jugoslavije; Južna Srbija kao stalno ustaničko područje 1941-44; završne borbe za oslobođenje Jugoslavije. Karakter NOR-a i revolucije i doprinos naroda Jugoslavije borbi protiv fašizma. (7+3)

Tendencije razvoja posleratnog sveta

Opšte karakteristike razvoja sveta posle drugog svetskog rata - ekonomske i socijalne posledice rata, problemi obnove ratom opustošene privrede, pitanja zaključivanja mira sa pobeđenim zemljama. Promena odnosa snaga među velikim silama, zaoštravanje odnosa SSSR - SAD i hladni rat. Stvaranje blokova. Uloga OUN u očuvanju mira, raspadanje kolonijalnih sistema i uloga pokreta nesvrstanih; savremena kriza i promene u državama realnog socijalizma i poboljšanje međunarodnih odnosa. (3+2)

Jugoslavija u savremenom svetu

Konačno konstituisanje Jugoslavije - Treće zasedanje AVNOJ-a, proglašenje Republike i Ustav od 1946.; agrarna reforma i nacionalizacija, obnova privrede, prvi petogodišnji plan. Spoljna politika Jugoslavije do 1948. Rezolucija Informbiroa i otpor Jugoslavije SSSR-u i njegovim saveznicima, represija prema pristalicama Informbiroa i drugim protivnicima. Pokušaj kolektivizacije poljoprivrede i napuštanje represivne politike prema seljaštvu. Zavođenje samoupravljanja i privredni uspon. Pokušaj privredne reforme na tržišnim principima. Jugoslovenska politika nesvrstanosti i odnos prema evropskim integracijama. Unutrašnja previranja i pojave nacionalizma; dogovorna ekonomija i dezintegracija Jugoslavije (Ustav od 1974). Dezintegracija Srbije po Ustavu od 1974, autonomaštvo u Vojvodini i albanski separatizam na Kosovu i Metohiji, savremena opšta kriza jugoslovenskog društva i mere za njeno prevazilaženje; uspostavljanje državnosti Srbije. Razvoj obrazovanja, nauke, kulture, umetnosti i zdravstva u Jugoslaviji posle II svetskog rata. (4+2)

Godišnja sistematizacija gradiva 2 časa.

DODATNI SADRŽAJI IZ ISTORIJE NARODNOSTI ZA ČETVOROGODIŠNJE STRUČNE ŠKOLE NA NASTAVNIM JEZICIMA NARODNOSTI

1. Za škole sa albanskim nastavnim jezikom

II razred (4 nastavne jedinice)

Albanci u XIX i početkom XX veka. - društveno-ekonomske prilike: odlike razvoja nacionalnog pokreta: borba za autonomiju; politički i kulturni pokreti početkom XX veka; ustanci; proglašenje nezavisnosti Albanije; odlike kulturnog razvoja.

Albanija 1918-1939. Društveni i politički razvoj; vlada Fan Nolija i Ahmet-Zoguov režim; radnički pokret; okupacija Albanije;

Albanci u Jugoslaviji 1918-1941. - Društvene i političke prilike, položaj albanske narodnosti; građanske stranke i KPJ prema Albancima.

NOR u Albaniji 1941-1944. - Opšti uslovi za razvoj NOR-a i Revolucije; saradnja NOP-a Albanije i Jugoslavije; stvaranje NR Albanije.

Kosovo u NOR-u i revoluciji naroda Jugoslavije. - Okupacija i nacionalni odnosi na Kosovu; osobenosti razvoja NOR-a. Politika KPJ prema narodnostima.

2. Za škole sa mađarskim nastavnim jezikom

II razred (dve nastavne jedinice)

Mađarska u drugoj polovini XIX i početkom XX veka. - Položaj posle nagodbe od 1867. razvoj privrede i društva; odnos vladajućih krugova prema narodnostima Ugarske.

Mađarska između I i II svetskog rata. - Revolucija, Hortijev režim, ulazak u savez sa fašističkim silama i učešće u II svetskom ratu, politika mađarskih fašista u anektiranim krajevima Jugoslavije i Rumunije.

3. Za škole na slovačkom nastavnom jeziku

II razred (dve nastavne jedinice)

Slovaci u drugoj polovini XIX i početkom XX veka. - Nacionalni pokret, privredni razvoj, ugnjetačka politika Ugarske vlade, uspon nacionalnog pokreta početkom XX veka.

Slovaci od 1919-1945. - Ujedinjenje Čeha i Slovaka, privredni razvoj, nacionalne suprotnosti i političke borbe; fašističko osvajanje Čehoslovačke i stvaranje kvislinške Slovačke države; antifašistički pokret i slovački narodni ustanak. Slovaci Jugoslavije u NOR-u u Jugoslaviji.

4. Za škole na rumunskom nastavnom jeziku

II razred (dve nastavne jedinice)

Rumunija od sredine XIX veka do 1914. - Ujedinjenje Vlaške i Moldavije, ekonomski razvoj, nezavisnost, seljački ustanak početkom XX veka.

Rumuni od 1914-1945. - Učešće u I svetskom ratu i proširenje teritorije; političke borbe između dva rata. Rumunija saveznik fašističkih sila; pokret otpora i oslobođenje Rumunije; Rumuni Jugoslavije u NOR-u.

5. Za škole na rusinskom nastavnom jeziku

II razred (dve nastavne jedinice)

Rusini u II polovini XIX i početkom XX veka. - Položaj Rusina u Prikarpatju; Rusini u Vojvodini.

Rusini od 1919-1945. - Prikarpatje u okviru Čehoslovačke. Mađarska aneksija u II svetskom ratu. Rusini u Kraljevini Jugoslaviji. Učešće Rusina u NOR-u Jugoslavije.

6. Za škole na bugarskom nastavnom jeziku

II razred (dve nastavne jedinice)

Bugari krajem XIX i početkom XX veka. - Nacionalno-revolucionarni pokret; oslobođenje Bugarske i razvoj Bugarske države krajem XIX i početkom XX veka; Bugarska u balkanskim ratovima i I svetskom ratu.

Bugarska od 1919-1945. - Stranačke borbe i reakcionarni režimi; pristupanje Trojnom paktu; okupatorski režim u delovima Jugoslavije i Grčke; oslobodilački pokret i ustanak 9. septembra 1944. Saradnja oslobodilačkih pokreta Jugoslavije i Bugarske.

7. Za škole na turskom nastavnom jeziku

II razred (dve nastavne jedinice)

Osmanlijska imperija od sredine XIX veka do 1919. - Apsolutizam sultana Abdul-Hamida i nacionalni pokreti potčinjenih naroda, mladoturska revolucija i pokušaji buržoaskih reformi, Osmanlijska imperija u I svetskom ratu.

Turska od 1919-1945. - Ataturkove reforme; privredni razvoj, spoljna politika; stav Turske prema zaraćenim stranama u II svetskom ratu.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)

I. UVOD

Programi istorije za stručne škole (IV stepena stručne spreme) razlikuju se od programa istorije za gimnaziju u koncepciji i strukturi sadržaja. Pošto je broj časova istorije u ovim školama znatno manji od onoga u osnovnoj školi, nije se moglo programirati gradivo u obliku drugog koncentričnog kruga - tj. proširivanjem i produbljivanjem ranije izučavanih nastavnih sadržaja, jer sa tako malim fondom časova neminovno bi dovelo do ponavljanja gradiva iz osnovne škole na istom ili čak nižem nivou. Takvo programiranje bilo bi neracionalno i smanjilo bi interesovanje učenika za istoriju a otežalo bi i ostvarivanje cilja i zadataka nastave istorije.

Učenici koji nastavljaju školovanje u stručnim školama stekli su u osnovnoj školi, hronološko-sistematskim redosledom, osnovna znanja iz istorije, što im omogućava da izučavaju sadržaje istorije na višem nivou, tj. da dublje poniru u smisao istorijskih zbivanja, pojava i procesa. Stoga, se program istorije u stručnim školama temelji na tematsko-problemskom pristupu sadržajima istorije što zahteva upoznavanje bitnih istorijskih procesa, kao i uočavanja uzročno-posledične uslovljenosti istorijskih zbivanja. Istorijske informacije date na sintetski način, uz ona znanja koja su stečena u osnovnoj školi, omogućavaju dublje sagledavanje ključnih zbivanja, što doprinosi formiranju istorijskog mišljenja kod učenika. Time se ostvaruje programsko jedinstvo s osnovnom školom, uz uvažavanje psihofizičkih mogućnosti učenika u usvajanju istorijskih sadržaja.

Program je koncipiran od niza celina koje obuhvataju pojedina istorijska razdoblja uz povezivanje osnovnih činilaca razvoja relevantnih za određenu epohu i prostor, što omogućuje naučno tumačenje istorijskih pojava i procesa.

U nastojanju da učenici dobiju što celovitiju sliku istorijskog razvoja u programu je manje prostora dato političkoj istoriji, a više se pažnje posvećuje ostalim komponentama razvoja. Utvrđuju se relacije privrednog razvoja i integracijski činioci, kao i međunarodno povezivanje i uticaji u različitim epohama.

II. OSOBENOSTI U PRIMENI NASTAVNIH METODA I NASTAVNIH SREDSTAVA ISTORIJE

Realizacija sadržaja programa mnogo zavisi od pravilnog izbora nastavnih metoda. Ako se uzme u obzir da je veliki broj nastavnih jedinica tako formulisan da zahteva istorijsku sintezu, postoji realna opasnost od verbalizma ako nastavnik monološku metodu kao osnovnu ne kombinuje sa ostalim metodama, a posebno sa sledećim:

- metodom demonstracije, pri čemu treba koristiti dosta bogati izbor autentičnog ilustrativnog materijala - slika, dijafilmova, dijapozitiva itd.;

- metodom korišćenja teksta, posebno u onim temama koje predviđaju konkretno istorijsko izlaganje problema.

Korišćenje izvornih tekstova je neobično važno u nastavi istorije iz sledećih razloga:

- kroz izvorni tekst najbolje se oseća specifičnost istorijskog problema i njime se istorijski fenomen može najbolje ilustrovati;

- učenici, korišćenjem izvornog teksta, upoznaju elementarne probleme naučnog istraživanja i istorijske naučne kritike.

U korišćenju teksta treba uzimati u obzir sve rezultate metodike nastave istorije i stvaralački ih primenjivati.

Veoma je važno napomenuti da treba stalno koristiti istorijsku kartu, jer njena adekvatna upotreba olakšava temeljno savladavanje gradiva istorije.

Isticanje pomenutih metoda ne znači da ostale treba zapostaviti. Nastavnik treba svakoj nastavnoj jedinici da pristupa kao specifičnom obrazovnom i didaktičkom problemu, tražeći odgovarajuće metode, stvaralački ih primenjujući i savesno se pripremajući za svaki nastavni čas.

Kao i za svaku, tako i za nastavu istorije veoma je značajno da li se nastavna sredstva koja škola poseduje racionalno koriste. Nastavnik istorije treba da bude ravnopravni korisnik tehničkih nastavnih sredstava koja se koriste i u nastavi drugih predmeta: dijaprojektora, kino-projektora, epidijaskopa, episkopa, grafoskopa, magnetofona, gramofona, radio-prijemnika, televizijskih prijemnika itd. Ta tehnička nastavna sredstva treba koristiti u dogovoru sa ostalim nastavnicima u skladu sa sadržinom određenog nastavnog gradiva i njemu adekvatnih nastavnih metoda. Za efikasno korišćenje tih nastavnih sredstava u nastavi istorije potreban je kabinet za nastavu istorije ili bar odgovarajući uslovi u prostoriji gde se izvodi nastava. Potrebno je da nastavnik vlada tehnikom korišćenja ovih nastavnih sredstava, kao i da se učenici osposobe da njima rukuju.

U nastavi istorije treba što češće koristiti, bilo direktno, bilo preko pomenutih tehničkih sredstava, sledeća nastavna sredstva:

- istorijske karte (zidne, iz atlasa, udžbenika i druge literature);

- ilustracije (slike, dijafilmovi, dijapozitivi, šeme, grafikone, makete);

- muzejske eksponate;

- kulturno-istorijske spomenike (na licu mesta);

- arhivski materijal.

Nastavnik je dužan da ovlada metodikom korišćenja svih nastavnih sredstava, da sa učenicima racionalno koristi ova sredstva, čuva ih, prikuplja i izrađuje nova. Stalnom i planskom upotrebom nastavnih sredstava nastavnik će unapređivati nastavu istorije.

III. KORELACIJA NASTAVE ISTORIJE SA NASTAVOM SRODNIH PREDMETA

Nastava istorije kao sastavni deo nastave srednjeg obrazovanja i vaspitanja treba da sa svim ostalim oblicima obrazovno-vaspitnog rada doprinese formiranju učenika u razvijenu ličnost osposobljenu za rad i dalje obrazovanje. Da bi što potpunije ostvarila svoje zadatke, nastava istorije treba da obezbedi korelaciju bar sa srodnim predmetima, kao što su: sociologija, geografija i maternji jezik sa književnošću i ustav i građanska prava. No, kako svaki od pomenutih predmeta ima svoju osobitu strukturu, korelacija se ne može obezbediti vremenski. Korelacija je u programu izvršena na taj način što je izbegnuto ponavljanje iste ili srodne materije u srodnim predmetima. U samom procesu nastave nastavnici mogu obezbediti korelaciju srodnih predmeta zajedničkim konsultovanjem o srodnoj materiji ili njenom zajedničkom obradom u okviru slobodnih aktivnosti, školskih ekskurzija i sl.

IV. OBRAZOVNI STANDARDI

U programu istorije ispred sadržaja za svaki razred navedeno je u operativnim zadacima kojim bitnim znanjima, umenjima (veštinama) i navikama treba da ovladaju učenici određenog razreda. Usvajanje tih znanja, umenja i navika na nivou razumevanja i reprodukcije može se smatrati obrazovnim standardom, odnosno minimumom kojim treba da ovlada svaki učenik koji završi određeni razred. Nastavnik, dakle, treba da stalno ima u vidu vaspitno-obrazovne ishode koje propisuju operativni zadaci za svaki razred kako bi realizovao zahteve obrazovnog standarda određenog razreda.

Polazeći od opštih i operativnih zadataka nastave istorije, svaki učenik na kraju školovanja treba da na nivou razumevanja i reprodukcije savlada iz predmeta istorije sledeće:

a) Znanja

Svaki učenik treba da savlada:

- Istorijsku i sociološku podelu (periodizaciju) prihvaćenu u istorijskoj nauci;

- najbitnije karakteristike društvenih poredaka i osnovnih faza u njihovom razvitku;

- osnovne karakteristike tipova i oblika države u svim istorijskim periodima;

- najbitnije činjenice o događajima, pojavama; i procesima koje program predviđa iz ekonomike, društvene, političke i kulturne komponente istorijskog razvitka sveta uopšte i naših naroda i narodnosti posebno;

- ključne hronološke podatke (vek, deceniju, a izuzetno i godinu) o najznačajnijim događajima, pojavama i procesima kako iz opšte tako i istorije naroda i narodnosti SFRJ;

- najosnovnije istorijske pojmove, i to kako opšte istorijske pojmove (rob, robovlasnik, kmet, feudalac, buržoazija, buržoaska demokratija, najamni rad itd.) tako i posebne istorijske pojmove (patricij, plebejac, sultan, janjičar, sovjet, vojvoda itd.) koje program predviđa, a nalaze se u udžbenicima;

- osnovne sociološke pojmove (npr. društveni poredak, država, kultura, ideologija itd.);

- osnovne istorijsko-geografske promene u svim periodima, uz razumevanje značaja prostora kao faktora istorijskog razvitka;

b) Umenja (veštine) i navike

Učenik treba da savlada sledeća umenja (veštine) i navike:

- samostalno korišćenje udžbenika istorije, atlasa i istorijskih čitanki;

- samostalno korišćenje tekstova istorijskog sadržaja iz naučno-popularne literature i istorijske beletristike;

- samostalno korišćenje istorijskih ilustracija;

- samostalno korišćenje istorijskih karata, tablica i grafikona;

- samostalno pravljenje izbora sa podacima iz naučno-popularne literature;

- korišćenje istorijskih podataka iz enciklopedija i leksikona;

- samostalno posmatranje muzejskih eksponata i spomenika istorijskog karaktera itd.

Usvajanjem ovog minimuma znanja, umenja i navika iz istorije smatra se da su učenici ispunili zahteve obrazovnog standarda za ovaj predmet. Zato nastavnik istorije u svom vaspitno-obrazovnom radu treba da ima stalno u vidu ove osnovne zahteve.

VI. PRAĆENJE I VREDNOVANJE RADA UČENIKA U NASTAVI ISTORIJE

Praćenje i vrednovanje rada učenika imaju uvek podsticajni karakter jer motivišu za temeljan i sistemski rad. Kao u drugim predmetima u nastavi istorije nastavnik vrednuje: usmene odgovore, pisane radove testove, kao i sve aktivnosti koje učenik preduzima u cilju usvajanja znanja, umenja i navika.

Vrednovanje znanja u nastavi istorije podrazumeva vrednovanje obe njegove komponente: obima (kvantitet) i nivoa (kvalitet). Vrednovanje obima znanja je lakši deo posla. Njime se utvrđuje koliko je činjenica i pojmova usvojio učenik u odnosu na ukupno gradivo istorije koje je predviđeno programom za odgovarajući razred. Vrednovanje kvaliteta znanja utvrđuje se stepenom usvojenosti programa sadržaja na nekom od sledećih nivoa: a) prepoznavanje i reprodukcija gradiva; b) razumevanje naučenog (shvatanje značaja pojmova i činjenica, izdvajanje bitnog od nebitnog, objašnjavanje definicija, povezivanje činjenica itd. v) kritički odnos prema naučenom i g) stvaralački odnos prema naučenom, koji se ogleda u samostalnom pronalaženju primera, činjenica itd.).

U vrednovanju ma kog od navedenih nivoa znanja u nastavi istorije nastavnik mora uzeti u obzir ove važne elemente:

- poznavanje istorijskih činjenica kao bitnih odrednica istorijskog događaja, pojava ili procesa u njihovoj logičkoj i istorijskoj povezanosti;

- povezivanje hronologije bitne za vremensko određivanje događaja, pojave ili procesa u cilju shvatanja uloge istorijskog vremena u društvenom razvitku;

- poznavanje elemenata istorijske geografije neophodnih za lokalizovanje istorijskog događaja, pojave ili procesa sa ciljem shvatanja uloge istorijskog prostora i istorijskom razvitku;

- poznavanje istorijskih i socioloških pojmova i kategorija, njihovu odgovarajuću upotrebu i njihovo povezivanje u sistem koji omogućava razvitak istorijskog mišljenja kod učenika;

- razumevanje uzročno-posledičnih veza.

FIZIČKO I ZDRAVSTVENO VASPITANJE

(za trogodišnje školovanje - III stepen stručne spreme)

Cilj i zadaci

Cilj fizičkog i zdravstvenog vaspitanja je zadovoljavanje potreba učenika i podsticanje fizičkog razvoja; očuvanje zdravlja; usavršavanje motornih sposobnosti i motoričke umešnosti; formiranje pravilnog shvatanja i odnosa prema fizičkoj kulturi i trajno podsticanje učenika da ove aktivnosti ugrade u svakodnevni život i kulturu življenja.

Zadaci nastave su:

- razvijanje kod učenika interesa i potreba za aktivnim angažovanjem na području fizičke kulture;

- ukazivanje učenicima na povezanost fizičke kulture sa životom, radom, odbranom zemlje i potrebama svakodnevnog života;

- razvijanje i učvršćivanje navika o svakodnevnoj sistematskoj nezi tela; o razvijanju i održavanju fizičke kondicije i korišćenju fizičke kulture za zdravu i kulturnu razonodu;

- proširivanje i produbljivanje obrazovanja koje su učenici stekli u osnovnoj školi i potpunije savladavanje sportskih grana za koje pokazuju poseban interes.

II razred

(2 časa nedeljno, 70 godišnje)

ATLETIKA

U svim atletskim disciplinama treba raditi na razvijanju vodećih motoričkih osobina za odgovarajuću disciplinu.

1. Trčanje

Trčanje na 100 m - učenici i učenice,

na 800 m - učenice,

na 1000 m - učenici,

štafeta 4 x 100 m - učenici i učenice.

2. Skokovi

Skok udalj odabranom tehnikom.

Skok u visinu odabranom tehnikom.

3. Bacanje

Bacanje kugle "racionalnom" tehnikom /učenici 5 kg i učenice 4 kg/.

Takmičenja u atletskim disciplinama.

VEŽBE NA SPRAVAMA I TLU

1. Vežbe na tlu

Za učenike i učenice:

- uz upora za rukama zibom, provlak zgrčno napred do upora pred rukama opruženo;

- predmet napred, uz pomoć.

Za učenice:

- most napred na jednu nogu kroz stav o šakama uz pomoć.

2. Preskoci

Za učenike /konj u širinu visine 120 cm/ - sklopka.

Za učenice /konj u širinu visine 110 cm/ - zgrčka, raznoška.

3. Krugovi

Za učenike /dohvatni krugovi/:

- njih, zanjihom saskok, uz pomoć.

4. Razboj

Za učenika /paralelni razboj/:

- iz upora sedećeg raznožno pred rukama, prehvatom napred i dizanjem sklonjeno stav o ramenima /uvido/, spust nazad u upor sedeći raznožni, prehvat rukama iza butina, snožiti, zanjihom saskok.

Za učenice /dvovisinski razboj/:

- iz visa na v/p licem ka n/p klimom premah zgrčeno napred do visa ležećeg na n/p, premah odnožno levom nazad, prehvat raznoručno i pothvat na n/p u upor jašući naznačiti upor, odnoženjem leve premah i odnoška desnoručne sa 1/2 okreta desno, desni bok uz n/p. Spojiti vežbu.

5. Vratilo

Za učenike /dohvatno vratilo/:

- zaletom i sunožnim odrazom naskok u upor, premah odnožno desnom /levom/ u upor jašući, okret za 90° u uporu jašućem, upor sedeći prednožiti visoko, izrdržaj, zamah nazad i uz pomoć ruku čučan usprav, vaga, čeona, izdržaj, prinožiti, "jelenski" saskok strance, bok uz gredu.

7. Konj sa hvataljkama

Za učenike:

- iz upora pred rukama, kolo zanožno levom, kolo zanožno desnom.

SPORTSKA IGRA /po izboru/

Usavršavanje i uvežbavanje taktičko-tehničkih varijanti.

Učešće na odeljenjskim, školskim i međuškolskim takmičenjima.

Minimalni obrazovni zahtevi /provera/

Atletika: trčanje na 100 m za učenike i učenice: trčanje na 800 m za učenike i 500 m za učenice: skok udalj, skok uvis, bacanje kugle na rezultat. Takmičenje u troboju /trčanje, skok, bacanje/

Vežbe na spravama i tlu. Učenici: nastavni sadržaj programa vežbi na tlu, preskoka, jedne sprave u uporu i jedne sprave u visu; učenice - program vežbi na tlu, preskoka, grede i dvovisinskog razboja. Takmičenje na nivou odeljenja ili škole.

III razred

(2 časa nedeljno, 60 godišnje)

Realizuje se program fizičkog vaspitanja po izboru.

Minimalni obrazovni zahtevi /provera/

Izborna nastava - učestvovanje na tri takmičenja na nivou odeljenja ili škole u izabranom sportu.

PROGRAM PO IZBORU UČENIKA

Učenici se na osnovu svojih sposobnosti i interesa opredeljuju za po jedan sport u kome se obučavaju, usavršavaju i razvijaju svoje aktivnosti tokom cele školske godine. To mogu da budu ritmičko-sportska gimnastika, plivanje, rukomet, fudbal, odbojka, košarka, rvanje, a prema specifičnim geografskim, klimatskim i drugim uslovima i veslanje, kajakarenje, klizanje i drugi sportovi za koje učenici pokažu interes.

Da bi se ovaj izbor ostvario, svaka srednja škola je dužna da obezbedi prostorne i druge uslove za realizaciju bar četiri sporta, od kojih dva moraju da budu individualna /atletika, vežbe na spravama, ritmičko-sportska gimnastika, plivanje/ i dva ekipna /sportske igre i drugi kolektivni sportovi/.

Na početku svake školske godine nastavničko veće, na predlog stručnog aktiva nastavnika fizičkog vaspitanja, utvrđuje sportove za koje se učenici u toku te školske godine mogu da opredele

U I, II i III razredu učenici se za izbornu nastavu opredeljuju kao odeljenje u celini.

RITMIČKA GIMNASTIKA I NARODNI PLESOVI

Savlađivanje osnovnih elemenata: dokorak, menjajući korak galop u svim pravcima, valcer korak, polkin korak, daleko visoki skok, skok makaze itd. Sistematska obrada estetskog pokreta tela u mestu i kretanju bez sprava i sa spravama, koristeći pri tome različitu dinamiku, ritam i tempo. Primena savladane tehnike estetskog pokreta i kretanja u kratkim sastavima. Treba savladati najmanje pet narodnih plesova.

Priprema sastava za takmičenje i za priredbe. Učešće na takmičenjima i priredbama.

RUKOMET

Tehnika rukometa. Pokrivanje i otkrivanje igrača, oduzimanje lopte, ometanje protivnika. Opšti principi postavljanja igrača u odbrani i napadu. Napad sa jednim i dva igrača i napad protiv zonske odbrane. Zonska odbrana i napad "čovek na čoveka". Uigravanje kroz trenažni proces. Pravila igre. Učestvovanje na razrednim, školskim i međuškolskim takmičenjima.

FUDBAL

Tehnika fudbala. Pokrivanje i otkrivanje igrača, oduzimanje lopte i ometanje protivnika. Opšti principi postavljanja igrača u napadu i odbrani. Razne varijante, napada i odbrane. Uigravanje kroz trenažni proces. Pravila malog fudbala. Učestvovanje na razrednim, školskim i međuškolskim takmičenjima.

KOŠARKA

Tehnika košarke. Bacanje na koš iz mesta i iz trčanja, skokom sa jednom ili obema rukama - sa raznih odstojanja od koša. Postavljanje i kretanje igrača u napadu i odbrani. Odbrana "zonom" i "čovek na čoveka". Napad protiv ovih vrsta odbrana. Kontranapad u raznim varijantama i princip blokova. Pravila igre i suđenja. Učestvovanje na razrednim, školskim i međuškolskim takmičenjima.

ODBOJKA

Tehnika odbojke. Igra sa isturenim i povučenim centrom. Smečiranje i njegova blokada. Uigravanje kroz trenažni proces. Pravila igre i suđenja. Učestvovanje na odeljenjskim, razrednim, školskim i međuškolskim takmičenjima.

PLIVANJE

Usavršavanje jedne leđne i jedne prsne tehnike plivanja, sa startnim skokovima i okretima. Trening radi postizanja što boljih individualnih rezultata. Pravila plivačkih takmičenja. Učestvovanje na školskim, međuškolskim, klupskim i drugim plivačkim takmičenjima.

RVANJE

Zahvati u stojećem stavu: svlačenje u parter preko ruke, bacanje preko ramena, bacanje zahvatom glave i jedne ruke preko kuka, dolazak na leđa ispod ruke, obaranje sa obuhvatom trupa, bacanje zahvatom krsta i jedne ruke preko kuka, prednji pojas preko mosta, dvoručni salto preko mosta, zadnji salto preko mosta, kombinacija - bočno bacanje i pojas, kombinacija - dvoručni salto - obaranje, kombinacija - pojas ramensko bacanje.

Zahvati u parteru: polunelzon, ključ na vratu, obuhvatom oko ruke sa strane prevrtanje na plećke, dupli nelzon, dizanje ruke, "rolanje" obuhvatom stopa, dolazak na leđa, vučenje sa strane, iz seda ukrštenim obuhvatom trupa prevrtanje na plećke, dizanje obuhvatom trupa i bacanje preko mosta dizanje krsnim obuhvatom trupa, dizanje ruku pomoću glave.

Taktika rvanja, propozicije, pravila i sistem takmičenja. Organizacija školskog prvenstva i učestvovanja na takmičenjima. Svrstavanje učenika prema težini u grupe, vremena trajanja borbe 3 x 1 minut sa 1 minutom međupauze.

VESLANJE

Programski zadaci veslanja obuhvataju: savladavanje sportske tehnike veslanja u jednoj od veslačkih disciplina /skid, dubl-skul, četverac, osmerac/, njeno usavršavanje, trenažni proces, pravila takmičenja i taktiku - kako bi se učenici što bolje pripremili za školska, međuškolska i ostala takmičenja.

KAJAKARENJE

Programski zadaci kajakarenja obuhvataju: savladavanje tehnike kajakarenja u jednoj od disciplina /kajak jednosed, dvosed, četvorosed/, njeno usavršavanje, trenažni proces, pravila takmičenja i taktiku - kako bi se učenici što bolje pripremili za školska, međuškolska i ostala takmičenja.

KLIZANJE

Programski zadaci u klizanju obuhvataju savlađivanje osnovne tehnike klizanja /vožnja napred, unazad, zaustavljanje, okret unazad iz vožnje napred, prestupajući korak, enac, kadetski skok i sl./, njeno usavršavanje, trenažni proces, upoznavanje pravila takmičenja - kako bi se učenici što bolje pripremili za takmičenja i klizačke revije koje odgovaraju njihovim dostignućima.

Minimalni obrazovni zahtevi /provera/

Nivo sportsko-tehničkog znanja i sportskih dostignuća učenika u izabranom sportu se proveravaju kroz razredna, školska, međuškolska i druga sportska takmičenja, s tim da svaki učenik iz izabranog sporta u toku jedne školske godine učestvuje na najmanje tri ova takmičenja.

POSEBNE AKTIVNOSTI

Iz fonda radnih dana i za izvođenje redovne nastave škola u toku školske godine organizuje:

dva celodnevna izleta sa pešačenjem, i to:

I razred do 12 km /ukupno u oba pravca/;

II razred do 14 km /ukupno u oba pravca/;

III razred do 16 km /ukupno u oba pravca/;

dva krosa

- jesenji i prolećni

Stručni aktiv nastavnika fizičkog vaspitanja utvrđuje program i sadržaj izleta, i dužinu staze za kroseve, prema uzrastu učenika.

Škola organizuje i sprovodi sportska takmičenja, kao jedinstven deo procesa nastave fizičkog vaspitanja:

- u ritmičko-sportskoj i sportskoj gimnastici /u zimskom periodu/;

- u atletici /u prolećnom periodu/;

- u tri sportske igre /u toku školske godine/.

Sportska takmičenja se organizuju za sve učenike, a sprovode se u okviru radne subote i u drugo vreme koje odredi škola.

Škola organizuje logorovanje i zimovanje učenika, kako bi stečena znanja u fizičkom vaspitanju i drugim nastavnim oblastima primenili u praksi.

Program i sadržaj aktivnosti učenika na logorovanju i zimovanju priprema aktiv nastavnika fizičkog vaspitanja, a usvaja nastavničko veće.

U program logorovanja obavezno treba uvrstiti;

- savladavanje prirodnih prepreka vojno-tehničkih poligona /trčanje sa gađanjem, bacanje bombe i plivanjem/;

- osposobljavanje učenika za spasavanje davljenika i pružanje pomoći veštačkim disanjem;

- pružanje prve pomoći i transport povređenih /ranjenih/;

- kretanje uz pomoć geografske karte i busole /na izletima u prirodi/.

U program zimovanja uvršćena je i obuka skijanja.

FIZIČKO I ZDRAVSTVENO VASPITANJE

(za četvorogodišnje školovanje - IV stepen stručne spreme)

Cilj i zadaci

Cilj nastave fizičkog i zdravstvenog vaspitanja je zadovoljavanje osnovnih biopsiho-socijalnih potreba učenika u oblasti fizičke kulture; formiranje pravilnog shvatanja i odnosa prema fizičkoj kulturi i trajno podsticanje učenika da ove aktivnosti ugrade u svakodnevni život i kulturu življenja.

Zadaci nastave su:

- kvalitativno i kvantitativno produbljivanje fizičkih sposobnosti i sportsko-motoričkog obrazovanja, započetih na ranijim stupnjevima obrazovanja;

- osposobljavanje učenika za samostalan rad i samokontrolu u održavanju fizičke kondicije, jačanju zdravlja i nezi tela;

- stvaranje uslova u kojima učenik doživljava radost slobodnog stvaralačkog angažovanja u sportskim i rekreativnim aktivnostima;

- proširivanje znanja koja doprinose objektivnom sagledavanju vrednosti i mogućnosti fizičke kulture;

- negovanje higijenskih i drugih kulturnih navika za obučavanje i jačanje zdravlja.

II razred

(2 časa nedeljno, 70 godišnje)

ATLETIKA

U svim atletskim disciplinama treba raditi na razvijanju vodećih motoričkih osobina za datu disciplinu.

1. Trčanje

Trčanje na 100 m - učenici i učenice,

na 800 m - učenice,

na 1000 m - učenici,

Štafeta 4 x 100 m - učenici i učenice.

2. Skokovi

Skok udalj odabranom tehnikom.

Skok u visinu odabranom tehnikom.

3. Bacanje

Bacanje kugle "racionalnom" tehnikom /učenici 5 kg i učenice 4 kg/.

Takmičenja u atletskim disciplinama.

VEŽBE NA SPRAVAMA I TLU

1. Vežbe na tlu

Za učenike i učenice:

- iz upora pred rukama zibo, provlak zgrčno napred do upora pred rukama opruženo;

- napred, uz pomoć.

Za učenice:

- most napred na jednu nogu kroz stav o šakama, uz pomoć.

2. Preskoci

Za učenike (konj u širinu visine 120 cm) - sklonka.

Za učenice (konj u širinu visine 110 cm) - zgrčka, raznoška.

3. Krugovi

Za učenike (doskočni krugovi)

njih, zanjihom saskok, uz pomoć.

4. Razboj

Za učenike (paralelni razboj)

- iz upora sedećeg raznožno pred rukama, prehvatom napred i dizanjem sklonjeno stavom ramenima /uvito/, spust nazad u upor sedeći raznožni, prehvat rukama iza butina, snožiti, zanjihom saskok.

Za učenice (dvovisinski razboj)

- iz visa na v/p licem ka n/p klimom premah zgrčeno napred do visa ležećeg na n/p, u upor jašući naznačiti upor, odnoženjem leve premah i odnoška desnoručke sa 1/2 pokreta udesno, desni bok uz n/p. Spojiti u vežbu.

5. Vratilo

Za učenike (dohvatno vratilo)

- iz mirnog visa uzmah do upora, odrivom od pritke saskok nazad uvito.

6. Greda

Za učenice (visoka greda)

- zaletom i sunožnim odrazom naskok u upor, premah odnošni desnom (levom) upor jašući, okret za 90° u uporu jašućem, upor sedeći prednožiti visoko, izdržaj, zamahom nazad i uz pomoć ruku čučanj, usprav, vaga čeona, izdržaj, prinožiti "jelenski" saskok strance bok uz gredu.

7. Konj sa hvataljkama

Za učenike:

- iz upora pred rukama, kolo zanožno levom, kolo zanožno desnom.

SPORTSKA IGRA (po izboru)

Ponavljanje i učvršćivanje ranije obučavanih elemenata, dalje proširivanje i produbljivanje tehničko-taktičke pripremljenosti u skladu sa izbornim programom.

Učestvovanje na odeljenjskim, školskim i međuškolskim takmičenjima.

Minimalni obrazovni zahtevi (provera)

Atletika: trčanje na 100 m za učenike i učenice, trčanje na 800 m za učenike i 500 m za učenice, skok udalj, skok uvis, bacanje kugli - na rezultat. Takmičenje u troboju (trčanje, skok, bacanje).

Vežbe na spravama i tlu. Učenici - nastavni sadržaji programa vežbi na tlu, preskoka, jedne sprave u uporu i jedne sprave u visu; učenice - nastavni sadržaji programa vežbi na tlu, preskoka, greda i dvovisinskog razboja.

Takmičenje na nivou odeljenja ili škole.

III razred

(2 časa nedeljno, 70 godišnje)

ATLETIKA

U svim atletskim disciplinama treba raditi na usavršavanju tehnike i razvijanju vodećih motoričkih osobina za datu disciplinu.

1. Trčanje

Trčanje na 100 m - učenici i učenice,

na 1000 m - učenici,

na 800 m - učenice,

Štafeta 4 x 100 m - učenici i učenice.

2. Skokovi

Skok udalj - odabranom tehnikom;

Skok uvis - odabranom tehnikom.

3. Bacanje

Bacanje kugle "racionalnom" tehnikom (učenici 6 kg i učenice 4 kg).

Takmičenje u atletskim disciplinama.

VEŽBE NA SPRAVAMA I TLU

1. Vežbe na tlu

Za učenike i učenice:

- napred, uz pomoć;

- iz upora sa rukama zibom premah odbočno do upora pred rukama opruženo.

Za učenike:

- prekopit napred, uz pomoć.

2. Preskoci:

Za učenike (konj u širinu visine 120 cm - prekopit)

Za učenice: (konj u širinu visine 110 cm - skonka)

3. Krugovi doskočni

Za učenike:

- iz zamaha zanjihom iskret napred uvis uzneto, vis strmoglavi, vis uzneto, spust uvis stražnji, izdržaj, vučenjem vis uzneto, spust uvis prednji (polako), saskok.

4. Razboj

Za učenike: (paralelni razboj)

- na početku razboja, iz zamaha u uporu prednjihom spust u sklek, zanjih u skleku i sp. upor, prednjih i sposlklek, zanjihom upor, ponoviti vežbu 3-4 puta.

Za učenice: (dvovisinski razboj)

- licem prema n/p, zaletom i sunožnim odrivom naskok upor, odnoženjem premah desnom (levom) u upor jašući na n/p, uz pomoć, prehvat na v/p i sp. predah odnožno levom (desnom) uvis sedeći na n/p licem na v/p, odrivom od n/p spust uvis prednji na v/p i sp. prednjihom saskok sa 1/1 okretom (180°) do stava na tlu, licem prema v/p.

5. Vratilo

Za učenike (dohvatno vratilo)

- kovrtljaj nazad u uporu.

6. Greda

Za učenice (visoka greda)

- zaletom u sunožnim odrivom naskok u upor čučeći, uz pomoć, okret za 90 ulevo (udesno) u upor čučeći zanožno desnom (levom) usprav do stava zanožno desnom (levom), uspor, ceo okret (180°) u usponu udesno (ulevo) lagano trčanje u usponu do kraja grede, skok uvis sa promenom noge, saskok napred prednožno-raznožno do stava na tlu.

7. Konj sa hvataljkama

Za učenike:

- iz upora prednjeg (za rukama) kolo prednožno desnom, kolo prednožno levom;

- iz upora stražnjeg (pred rukama) kolo odnožno desnom, kolo odnožno levom.

SPORTSKA IGRA (po izboru)

Usavršavanje i uvežbavanje taktičko-tehničkih varijanti.

Učešće na odeljenjskim školskim i međuškolskim takmičenjima.

Minimalni obrazovni zahtevi (provera)

Atletika: trčanje na 100 m za učenika i učenice, trčanje na 800 m za učenike i 500 m za učenice, skok udalj, skok uvis, bacanje kugle na rezultat.

Takmičenje u troboju (trčanje, skok, bacanje).

Takmičenje na nivou odeljenja ili škole.

IV razred

(2 časa nedeljno, 60 godišnje)

Realizuje se program fizičkog vaspitanja po izboru. Minimalni obrazovni zahtevi (provera). Učestvovanje na tri takmičenja na nivou odeljenja ili škole u izabranom sportu.

PROGRAM PO IZBORU UČENIKA

Učenici se na osnovu svojih sposobnosti i interesa opredeljuju za jedan sport u kome se obučavaju, usavršavaju i razvijaju svoje stvaralaštvo tokom cele školske godine. To mogu da budu; ritmičko-sportska gimnastika, plivanje, rukomet, fudbal, odbojka, košarka, rvanje, a prema specifičnim geografskim klimatskim i drugim uslovima veslanje, kajakarenje, klizanje i drugi sportovi za koje učenici pokažu interes.

Da bi se izbor ostvario, svaka škola je dužna da obezbedi prostorne i druge uslove za realizaciju bar četiri sporta.

Na početku svake školske godine nastavničko veće, na predlog stručnog aktiva nastavnika fizičkog vaspitanja, utvrđuje sportove za koje učenici u toku školske godine mogu da se opredele.

Učenici se za izbornu nastavu opredeljuju kao odeljenje u celini.

RITMIČKA GIMNASTIKA I NARODNI PLESOVI

Savlađivanje osnovnih elemenata: dokorak, menjajući korak, galop u svim pravcima, valcer-korak, polkin korak, daleko-visoki skok, skok makaze itd.

Sistematska obrada estetskog pokreta tela u mestu i kretanju bez sprava i sa spravama, koristeći pri tome različitu dinamiku, ritam i tempo. Primena savladane tehnike estetskog pokreta i kretanja u kratkim sastavima. Savladati najmanje pet narodnih plesova.

Priprema sastava za takmičenja i za priredbe. Učešće na takmičenjima i priredbama.

RUKOMET

FUDBAL

Tehnika fudbala. Pokrivanje i otkrivanje igrača, oduzimanje lopte i ometanje protivnika. Opšti principi postavljanja igrača u napadu i odbrani. Razne varijante napada i odbrane. Uigravanje kroz trenažni proces. Pravila malog fudbala. Učestvovanje na razrednim, školskim i međuškolskim takmičenjima.

KOŠARKA

Tehnika košarke. Bacanje na koš iz mesta i iz trčanja, skokom sa jednog ili obema rukama - sa raznih odstojanja od koša. Postavljanje i kretanje igrača u napadu i odbrani. Odbrana "zonom" i čovek na čoveka. Napad protiv ovih vrsta odbrana. Kontranapad u raznim varijantama i princip blokova. Pravila igre i suđenja. Učestvovanje na razrednim, školskim i međuškolskim takmičenjima.

ODBOJKA

Tehnika odbojke. Igra se isturenim i povučenim centrom. Smečiranje i njegova blokada. Uigravanje kroz trenažni proces. Pravila igre i suđenje. Učestvovanje na odeljenjskim, razrednim, školskim i međuškolskim takmičenjima.

PLIVANJE

RVANJE

Zahvati u stojećem stavu: svlačenje u parter preko ruke, bacanje preko ramena, bacanje zahvatom glave i jedne ruke preko kuka, dolazak na leđa ispod ruke, obaranje sa obuhvatom trupa, bacanje zahvatom krsta i jedne ruke preko kuka, prednji pojas preko mosta, dvoručni salto preko mosta, zadnji salto preko mosta, kombinacija bočno bacanje i pojas, kombinacija - dvoručni salto - obaranje, kombinacija - pojas - remensko bacanje.

Zahvati u parteru: polunelzon, ključ na vratu, obuhvatom oko ruke sa strane, prevrtanje na plećke, dupli nelzon, dizanje ruke, "rolanje" obuhvatom trupa, dolazak na leđa, vučenje sa strane, iz seda ukrštenim obuhvatom trupa prevrtanje na plećke, dizanje obuhvatom trupa i bacanje preko mosta, dizanje krsnim obuhvatom trupa, dizanje ruku pomoću glave.

Taktika rvanja, propozicije, pravila i sistem takmičenja. Organizacija školskog prvenstva i učestvovanje na takmičenjima. Svrstavanje učenika prema težini u grupe, vreme trajanja borbe 3 x 1 minut sa 1 minutom međupauze.

VESLANJE

Programski zadaci veslanja obuhvataju savladavanje sportske tehnike, veslanja u jednoj od veslačkih disciplina (skif, dubl-skul, četverac, osmerac), njeno usavršavanje, trenažni proces, pravila takmičenja i taktiku - kako bi se učenici što bolje pripremili za školska, međuškolska i ostala takmičenja.

KAJAKARENJE

Programski zadaci kajakarenja obuhvataju: savladavanje tehnike kajakarenja u jednoj od disciplina (kajak jednosed, dvosed, četvorosed), njeno usavršavanje, trenažni proces, pravila takmičenja i taktiku - kako bi se učenici što bolje pripremili za školska, međuškolska i ostala takmičenja.

KLIZANJE

Programski zadaci u klizanju obuhvataju: savlađivanje osnovne tehnike klizanja (vožnje napred, unazad, zaustavljanje, okret unazad iz vožnje napred, prestupajući korak, enac, kadetski skok i sl), njeno usavršavanje, trenažni proces, upoznavanje pravila takmičenja - kako bi se učenici što bolje pripremili za takmičenja i klizačke revije koje odgovaraju njihovim dostignućima.

Minimalni obrazovni zahtevi (provera)

Nivo sportsko-tehničkog znanja i sportskih dostignuća učenika u izabranom sportu se proveravaju razrednim, školskim, međuškolskim i drugim sportskim takmičenjima, s tim da svaki učenik iz izabranog sporta u toku jedne školske godine učestvuje na najmanje tri ova takmičenja.

POSEBNE AKTIVNOSTI

Iz fonda radnih dana škola u toku školske god. organizuje

a) dva celodnevna izleta sa pešačenjem (ukupno u oba pravca):

I razred do 12 km

II razred do 14 km

III razred do 16 km

IV razred do 18 km.

b) dva krosa: jesenji i prolećni.

Stručni aktiv nastavnika fizičkog vaspitanja utvrđuje program i sadržaj i izleta, kao i dužinu staze za kroseve, i to prema uzrastu učenika.

Škola organizuje i sprovodi sportska takmičenja, kao jedinstven deo procesa nastave fizičkog vaspitanja:

- u ritmičko-sportskoj i sportskoj gimnastici (u zimskom periodu)

- u atletici (u prolećnom periodu);

u tri sportske igre (u toku školske godine).

Sportska takmičenja se organizuju za sve učenike, a sprovode se u okviru radne subote i u drugo vreme koje odredi škola.

Škola organizuje logorovanje i zimovanje učenika, kako bi stečena znanja u fizičkom vaspitanju i drugim nastavnim oblastima primenili u praksi.

Program i sadržaj aktivnosti učenika na logorovanju i zimovanju priprema aktiv nastavnika fizičkog vaspitanja, a usvaja nastavničko veće.

U program logorovanja obavezno treba uvrstiti:

- savladavanje prirodnih prepreka: vojno-tehničkih poligona (trčanje sa gađanjem, bacanjem bombe i plivanjem);

- osposobljavanje učenika za spasavanje davljenika i pružanje pomoći veštačkim disanjem;

- pružanje prve pomoći i transport povređenih i ranjenih;

- kretanje uz pomoć geografske karte i busole (na izletima u prirodi).

U program zimovanja uvršćena je i obuka skijanja.

ORGANIZACIJA RADA

Nastava se u svim razredima organizuje u ciklusima koji traju približno 10-12 časova (uzastopnih). Nastavniku fizičkog vaspitanja je ostavljeno da, zavisno od potreba, precizira trajanje svakog ciklusa, kao i redosled njihovih sadržaja.

Sadržaj ciklusa je:

- za proveru nivoa znanja na kraju školske godine - jedan;

- za atletiku - jedan;

- za vežbe na spravama i tlu - jedan;

- za sport po izboru učenika - dva;

- za povezivanje fizičkog vaspitanja sa životom i radom jedan.

Kako u IV razredu nema programa iz atletike i vežbi na spravama, sport po izboru se ostvaruje u četiri ciklusa.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

(Uputstvo)

Sadržaji programa usmereni su na: razvijanje fizičke sposobnosti; sportsko-tehničko obrazovanje; povezivanje fizičkog vaspitanja sa životom i radom.

Razvijanje fizičkih sposobnosti

Program predviđa da se razvijanje fizičkih sposobnosti ostvaruje na svakom času fizičkog vaspitanja u svim razredima od I do IV.

Programiranje vrši nastavnik fizičkog vaspitanja prema stanju, mogućnostima i potrebama svakog učenika. Da bi se to ostvarilo učenici svakog odeljenja se prema svojim mogućnostima dele u tri homogene grupe, a nastavnik fizičkog vaspitanja određuje vežbe i dozira opterećenja za svaku od ovih grupa.

Na svakom času fizičkog vaspitanja jedan deo vremena treba posvetiti;

- razvijanju osnovnih elemenata fizičke kondicije - snage /ruku, nogu, trbušnih i leđnih mišića/, brzine, ravnoteže, spretnosti, preciznosti i izdržljivosti;

- učvršćivanju normalnog prirodnog držanja tela u mirovanju i kretanju.

S obzirom na to da je fizička kondicija preduslov za uspešno sportsko-tehničko obrazovanje, podela odeljenja na radne grupe prema sposobnostima /motornim, kondicionim/ treba da se primenjuje i kada se ostvaruje sportsko-tehničko obrazovanje.

Sportsko-tehničko obrazovanje

Realizuje se u okviru zajedničkog programa /atletika, i vežbe na spravama i tlu/ i programa po izboru. Da bi se obezbedili društveni interesi, zajednički program je detaljno razrađen i treba da ga usvoje svi učenici, pa su u tom smislu po razredima i predviđeni minimalni obrazovni zahtevi, koje svaki učenik treba da ostvari.

Povezivanje fizičkog vaspitanja sa životom i radom

Sadržaj područja predviđa aktivnosti kojima se fizičko vaspitanje direktno povezuje sa životom i radom. Ove aktivnosti realizuju se delom na časovima fizičkog vaspitanja, i za to je odvojen jedan ciklus, a delom tokom školskih radnih dana.

Pri tom treba voditi računa o sledećem:

a/ Izleti, krosevi, logorovanje i druge aktivnosti organizuju se na nivou škole uz saradnju nastavnika srodnih predmeta i ostalih nastavnika. Sadržaj ovih aktivnosti treba planirati na nivou nastavničkog veća, odnosno predvideti sadržaje više obrazovno-vaspitnih područja.

Na taj način bi se realizacijom ovih oblika rada neposredno povezivala sva obrazovno-vaspitna područja.

b/ Školska i međuškolska takmičenja škola organizuje po sistemu koji ne iziskuje velike materijalne troškove i putovanja, stimuliše učešće svih učenika.

Godišnji plan, program i raspored izleta, kroseva, logorovanja, takmičenja, zimovanja i drugih oblika rada utvrđuje na početku školske godine nastavničko veće na predlog stručnog aktiva nastavnika fizičkog vaspitanja.

Aktiv nastavnika fizičkog vaspitanja samostalno određuje redosled obrade pojedinih sadržaja programa i ciklusa.

Časovi u toku nedelje treba da budu raspoređeni u jednakim intervalima, ne mogu se održavati kao blok-časovi. Nastava se ne može istovremeno održavati za dva odeljenja ni na sportskom terenu, ni u sali za fizičko vežbanje, (koja je po svojoj površini i higijenskim zahtevima predviđena za jedno odeljenje).

U svim razredima nastava fizičkog vaspitanja se realizuje odvojeno za učenike i odvojeno za učenice, a samo u školama koje imaju po dva paralelna objekta za fizičko vaspitanje.

PRAĆENJE I VREDNOVANJE NAPRETKA I DOSTIGNUĆA UČENIKA

Praćenje napredovanja učenika u fizičkom i zdravstvenom vaspitanju se obavlja sukcesivno u toku čitave školske godine, na osnovu metodologije u okviru koje se primenjuje jedinstvena baterija testova (za celu Republiku) za utvrđivanje telesnog razvoja i fizičkih sposobnosti i proveru usvojenih i predviđenih standarda u oblasti sportsko-tehničkog dostignuća učenika.

Za praćenje telesnog razvoja i fizičkih sposobnosti služi baterija testova koja obuhvata:

- za telesni razvoj /telesna visina i težina/;

- za brzinu /trčanje na 30 m/;

- za eksplozivnu snagu nogu /skok udalj iz mesta/;

- za opštu snagu /bacanje medicinke/;

- za koordinaciju /bacanje i hvatanje lopte u određenoj vremenskoj jedinici/;

- za receptivnu snagu ruku /zgibovi/;

- za izdržljivost /trčanje 500, 800 m/.

Provera se obavlja na kraju svake nastavne godine. Postignuti rezultati se vrednuju na osnovu Kriterijuma za procenu fizičkog razvoja i vaspitanja fizičkih sposobnosti dece i omladine uzrasta 7 do 19 godina /normativi/.

Rezultati provere služe svakom pojedincu da, upoređujući utvrđeno stanje sa ranijim oceni napredak.

Za praćenje sportsko-tehničkih dostignuća služe minimalni obrazovni zahtevi na osnovu kojih se nakon provere motornog znanja vrednuje postignuti rezultat.

Rezultati provere služe nastavnicima fizičkog vaspitanja kao osnova za programiranje rada u narednom periodu posebno za individualni pristup i određivanje radnih zadataka za svakog ili grupu učenika.

Rezultati provere se unose u Dnevnik rada nastavnika fizičkog vaspitanja koji je sastavni deo službene dokumentacije nastavnika i škole.

Vrednovanje i ocenjivanje se vrši na osnovu sledećih elemenata:

- fizičke sposobnosti učenika;

- sportsko-tehničkih dostignuća i

- odnosa učenika prema fizičkoj kulturi.

Pri ocenjivanju fizičkih sposobnosti uzima se u obzir nivo fizičkih sposobnosti svakog pojedinca, ostvaren u toku školske godine, prema njegovim individualnim mogućnostima.

Sportsko-tehnička dostignuća se ocenjuju utvrđivanjem obima i nivoa sadržaja programa, preciziranih u drugom tematskom području ove oblasti.

Ocenjivanje odnosa učenika u fizičkoj kulturi obavlja se praćenjem učenikove aktivnosti na vlastitom fizičkom usavršavanju, učvršćenju zdravlja, nezi tela, izvršavanju zadataka u smislu negovanja fizičkih sposobnosti, ostvarenom stepenu navika za stalnim vežbanjem, odnosu prema drugovima tokom vežbanja, tokom sportskih takmičenja i izleta, kao i praćenjem aktivnosti učenika u ostalim oblicima.

U oblasti fizičkog i zdravstvenog vaspitanja primenjuju se brojčane ocene od 1 do 5.

Stručnim uputstvom o načinu i postupku ocenjivanja učenika iz ove oblasti propisani su i detaljno objašnjeni postupci i kriterijumi za ocenjivanje.

MATEMATIKA

Cilj i zadaci

Cilj nastave matematike je:

- sticanje matematičkih znanja i umenja neophodnih za razumevanje zakonitosti u prirodi i društvu, za primenu u svakodnevnom životu i praksi, kao i za uspešno nastavljanje obrazovanja;

- razvijanje mentalnih sposobnosti učenika, pozitivnih osobina ličnosti i naučnog pogleda na svet.

Zadaci nastave matematike jesu:

- sticanje znanja neophodnih za razumevanje kvantitativnih i prostornih odnosa;

- sticanje opšte matematičke kulture i shvatanje mesta i značaja matematike u progresu civilizacije;

- osposobljavanje učenika za uspešno nastavljanje obrazovanja i izučavanje drugih oblasti u kojima se matematika primenjuje;

- doprinos formiranju i razvijanju naučnog pogleda na svet;

- doprinos radnom i politehničkom obrazovanju učenika;

- razvijanje logičkog mišljenja i zaključivanja, apstraktnog mišljenja i matematičke intuicije;

- doprinos izgrađivanju pozitivnih osobina ličnosti kao što su: upornost, sistematičnost, urednost, tačnost, odgovornost, smisao za samostalan rad, kritičnost;

- dalje osposobljavanje učenika za korišćenje stručne literature i drugih izvora znanja.

REDOVNA NASTAVA

Za srednje škole utvrđeno je nekoliko modela nastavnih planova i programa matematike.

Za gimnaziju su utvrđena tri modela:

M1 (4+4+4+4=16) - za opšti tip gimnazije;

M2 (4+3+2+2=11) - za društveno jezički smer gimnazije;

M3 (4+5+5+4=18) - za prirodno-matematički smer gimnazije.

Za srednje stručne škole utvrđeno je jedanaest modela:

M4 (3+2+0=5) - za III stepen stručne spreme u područjima (oblastima) rada: lične usluge (svi obrazovni profili); poljoprivreda, proizvodnja i prerada hrane (svi obrazovni profili poljoprivredne struke);

M5 (3+2+2=7) - za III stepen stručne spreme u područjima rada: šumarstvo i obrada drveta (obrazovni profili: rukovalac šumskom mehanizacijom, šumar i rasadničar); trgovina, ugostiteljstvo i turizam (svi obrazovni profili); tekstilstvo i kožarstvo (svi obrazovni profili);

M6 (3+3+2=8) - za III stepen stručne spreme u područjima rada: šumarstvo i obrada drveta (proizvođači primarnih i finalnih proizvoda od drveta, tapetari); poljoprivreda, proizvodnja i prerada hrane (svi profili prehrambene struke); ekonomija, pravo i administracija (svi profili); saobraćaj (svi profili); geologija, rudarstvo i metalurgija (svi profili); geodezija i građevinarstvo (svi profili); mašinstvo i obrada metala (svi profili);

M7 (3+3+3=9) - za III stepen stručne spreme u području rada: hemija, nemetali i grafičarstvo (svi profili grafičara);

M8 (3+3+0+0=6) - za IV stepen stručne spreme u područjima rada: zdravstvo, farmacija i socijalna zaštita (svi obrazovni profili osim farmaceutskog tehničara i laboratorijskog tehničara); kultura, umetnost i javno informisanje (svi obrazovni profili osim kulturološkog tehničara, tehničara dizajna enterijera i industrijskih proizvoda); lične usluge (svi profili); poljoprivreda, proizvodnja i prerada hrane (obrazovni profili: poljoprivredni tehničar i veterinarski tehničar);

M9 (3+3+2+2=10) - IV stepen stručne spreme u područjima rada: kultura, umetnost i javno informisanje (kulturološki tehničar, tehničar dizajna enterijera i industrijskih proizvoda); zdravstvo, farmacija i socijalna zaštita (obrazovni profili: farmaceutski tehničar, laboratorijski tehničar); šumarstvo i obrada drveta (šumarski tehničar); trgovina, ugostiteljstvo i turizam (svi obrazovni profili); ekonomija, pravo i administracija (pravni tehničar, birotehničar, tehničar DZS);

M10 (3+3+3+3=12) - za IV stepen stručne spreme u područjima rada: šumarstvo i obrada drveta (tehničar za pejzažnu arhitekturu); geologija, rudarstvo i metalurgija (svi profili u geologiji); tekstilstvo i kožarstvo (svi profili); hemija, nemetali i grafičarstvo (svi profili grafičara); poljoprivreda, proizvodnja i prerada hrane (tehničar poljoprivredne tehnike, svi profili proizvodnje i prerada hrane);

M11 (3+3+3+3=12) - za IV stepen stručne spreme u području rada: ekonomija, pravo i administracija (svi obrazovni profili osim pravnog tehničara, birotehničara i tehničara DSZ);

M12 (4+4+3+3=14) - za IV stepen stručne spreme u područjima rada: šumarstvo i obrada drveta (tehničar za primarnu obradu drveta i tehničar za finalnu obradu drveta); geodezija i građevinarstvo (izvođač osnovnih građevinskih radova, izvođač instalaterskih i završnih građevinskih radova); saobraćaj (svi profili); mašinstvo i obrada metala (pogonski tehničari, brodotehničari);

M13 (4+4+4+4=16) - za IV stepen stručne spreme u područjima rada: elektrotehnika (svi profili), geodezija i građevinarstvo (geodetski tehničar-geometar; građevinski tehničari za: visokogradnju, niskogradnju, hidrogradnju, laboratorijska ispitivanja); geologija, rudarstvo i metalurgija (svi profili u rudarstvu); mašinstvo i obrada metala (mašinski tehničari, tehničari NU mašina, vazduhoplovni tehničari); hemija, nemetali i grafičarstvo (svi profili osim grafičarskih);

M14 (4+5+5+4=18) - za IV stepen stručne spreme u hidrometeorologiji (svi obrazovni profili).

Planovi i programi matematike za gimnazije (M1-M3) objavljeni su posebno ("Službeni glasnik Republike Srbije - Prosvetni glasnik" broj 3/91).

Ovde se daju planovi i programi matematike za srednje stručne škole - za obrazovne profile III i IV stepena stručne spreme (M4-M14). Pri tome se ispod naziva programa navode područja rada, odnosno struke i obrazovni profili u njima na koje se dotični program odnosi, kao i stepen stručne spreme.

Program M4 (3+2+0)

Poljoprivreda (svi obrazovni profili). Lične usluge (svi obrazovni profili).

III stepen stručne spreme

II razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

SADRŽAJI PROGRAMA

Stepenovanje i korenovanje (11)

Stepen čiji je izložilac ceo broj, operacije; decimalni zapis broja u standardnom obliku.

Funkcija y=xn (nÎN) i njen grafik.

Koren; stepen čiji je izložilac racionalan broj. Osnovne operacije sa korenima.

Kompleksni brojevi i osnovne operacije sa njima.

Kvadratna jednačina i kvadratna funkcija (14)

Kvadratna jednačina sa jednom nepoznatom i njeno rešavanje. Diskriminanta i priroda rešenja kvadratne jednačine.

Vijetove formule i njihove jednostavnije primene; rastavljanje kvadratnog trinoma na linearne činioce.

Kvadratna funkcija i njen grafik; ekstremna vrednost.

Prostije kvadratne nejednačine.

Sistem od jedne kvadratne i jedne linearne jednačine sa dve nepoznate.

Eksponencijalna funkcija, logaritamska funkcija (11)

Eksponencijalna funkcija i njeno ispitivanje (svojstva, grafik). Jednostavnije eksponencijalne jednačine.

Pojam inverzne funkcije.

Pojam logaritma, osnovna svojstva. Logaritamska funkcija i njen grafik.

Osnovna pravila logaritmovanja, antilogaritmovanje. Dekadni logaritmi. Primene logaritama (geometrija, numerička matematika, praksa).

Poliedri (12)

Poliedar; pravilan poliedar.

Prizma i piramida; ravni preseci prizme i piramide.

Površina poliedra; površina prizme, piramide i zarubljene piramide.

Zapremina poliedra (kvadra, prizme, piramide i zarubljene piramide).

Obrtna tela (10)

Cilindrična i konusna površ, obrtna površ.

Prav valjak, prava kupa i zarubljena prava kupa. Površina i zapremina pravog kružnog valjka, prave kružne kupe i zarubljene kružne kupe.

Sfera i lopta; ravni preseci sfere i lopte. Površina lopte, sferne kalote i pojasa. Zapremina lopte.

________________________
NAPOMENA: Obavezna su četiri dvočasovna školska pismena zadatka sa jednočasovnim ispravkama (12)

Program M5 (3+2+2)

Šumarstvo i obrada drveta (rukovalac šumskom mehanizacijom, šumar i rasadničar); trgovina, ugostiteljstvo i turizam (svi obrazovni profili); tekstilstvo i kožarstvo (svi obrazovni profili).

III stepen stručne spreme

II razred

Program je istovetan sa programom M4.

III razred

(2 časa nedeljno, 64 časa godišnje)

SADRŽAJI PROGRAMA

Elementi trigonometrije (24)

Trigonometrijske funkcije oštrog ugla; osnovne trigonometrijske identičnosti. Tablice vrednosti trigonometrijskih funkcija.

Rešavanje pravouglog trougla.

Uopštenje pojma ugla; merenje ugla, radijan.

Trigonometrijske funkcije ma kog ugla; svođenje na prvi kvadrant, periodičnost.

Grafici osnovnih trigonometrijskih funkcija; grafik funkcije oblika y=A sin (ax+b).

Adicione teoreme (bez dokaza) i neke njihove posledice.

Jednostavnije trigonometrijske jednačine (sin ax=b isl.).

Sinusna i kosinusna teorema; rešavanje trougla.

Primene trigonometrije (u metričkoj geometriji, fizici, praksi).

Analitička geometrija u ravni (21)

Rastojanje dve tačke. Podela duži u datoj razmeri. Površina trougla.

Prava: razni oblici jednačine prave, ugao između dve prave, odstojanje tačke od prave. Linearne nejednačine sa dve nepoznate i njihovi sistemi (uz grafičku interpretaciju).

Krive linije drugog reda: kružnica, elipsa, hiperbola, parabola (jednačina, odnos prave i krive linije drugog reda, tangenta).

Nizovi (7)

Osnovni pojmovi o nizovima; granična vrednost niza.

Aritmetički niz. Geometrijski niz.

Neke primene nizova.

________________________
NAPOMENA: Obavezna su četiri dvočasovna školska pismena zadatka sa jednočasovnim ispravkama (12)

Program M6 (3+3+2)

Šumarstvo i obrada drveta (proizvođači primarnih i finalnih proizvoda od drveta, tapetari); poljoprivreda, proizvodnja i prerada hrane (svi profili prehrambene struke); ekonomija, pravo i administracija (svi profili); saobraćaj (svi profili); geologija, rudarstvo i metalurgija (svi profili): geodezija i građevinarstvo (svi profili); mašinstvo i obrada metala (svi profili); hemija, nemetali i grafičarstvo (svi profili osim grafičarskih); elektrotehnika (svi profili).

III stepen stručne spreme

II razred

(3 časa nedeljno, 105 časova godišnje)

SADRŽAJI PROGRAMA

Trigonometrija pravouglog trougla (8)

Trigonometrijske funkcije oštrog ugla; osnovne trigonometrijske identičnosti. Tablice vrednosti trigonometrijskih funkcija.

Rešavanje pravouglog trougla.

Stepenovanje i korenovanje (17)

Stepen čiji je izložilac ceo broj, operacije; decimalni zapis broja u standardnom obliku.

Funkcija y=xn (nÎN) i njen grafik.

Koren; stepen čiji je izložilac racionalan broj. Osnovne operacije sa korenima.

Kompleksni brojevi i osnovne operacije sa njima.

Kvadratna jednačina i kvadratna funkcija (25)

Kvadratna jednačina sa jednom nepoznatom i njeno rešavanje. Diskriminanta i priroda rešenja kvadratne jednačine.

Vijetove formule i njihove jednostavnije primene; rastavljanje kvadratnog trinoma na linearne činioce.

Kvadratna funkcija i njen grafik, ekstremna vrednost.

Prostije kvadratne nejednačine.

Prostiji sistemi jednačina sa dve nepoznate koji sadrže kvadratnu jednačinu (kvadratna i linearna, dve čisto kvadratne jednačine).

Postoje iracionalne jednačine.

Eksponencijalna funkcija; logaritamska funkcija (16)

Eksponencijalna funkcija i njeno ispitivanje (svojstva, grafik). Jednostavnije eksponencijalne jednačine.

Pojam inverzne funkcije.

Pojam logaritma, osnovna svojstva. Logaritamska funkcija i njen grafik.

Osnovna pravila logaritmovanja, antilogaritmovanje. Dekadni logaritmi. Primene logaritama (geometrija, numerička matematika, praksa).

Poliedri (16)

Poliedar; pravilan poliedar.

Prizma i piramida; ravni preseci prizme i piramide.

Površina poliedra; površina prizme, piramide i zarubljene piramide.

Zapremina poliedra (kvadra, prizme, piramide i zarubljene piramide).

Obrtna tela (11)

Cilindrična i konusna površ, obrtna površ.

Prav valjak, prava kupa i zarubljena prava kupa. Površina i zapremina pravog kružnog valjka, prave kružne kupe i zarubljene kružne kupe.

Sfera i lopta; ravni preseci sfere i lopte. Površina lopte, sferne kalote i pojasa. Zapremina lopte.

________________________
NAPOMENA: Obavezna su četiri dvočasovna školska pismena zadatka sa jednočasovnim ispravkama (12)

III razred

(2 časa nedeljno, 64 časa godišnje)

SADRŽAJI PROGRAMA

Trigonometrijske funkcije (24)

Uopštenje pojma ugla; merenje ugla, radijan.

Trigonometrijske funkcije ma kog ugla; svođenje na prvi kvadrant, periodičnost.

Grafici osnovnih trigonometrijskih funkcija; grafik funkcije oblika y=A sin (ax+b).

Adicione teoreme (bez dokaza) i neke njihove posledice.

Jednostavnije trigonometrijske jednačine (sinax=b i sl.).

Sinusna i kosinusna teorema; rešavanje trougla.

Primene trigonometrije (u metričkoj geometriji, fizici, praksi).

Analitička geometrija u ravni (21)

Rastojanje dve tačke. Podela duži u datoj razmeri. Površina trougla.

Prava: razni oblici jednačine prave, ugao između dve prave, odstojanje tačke od prave. Linearne jednačine sa dve nepoznate i njihovi sistemi (grafička interpretacija).

Krive linije drugog reda: kružnica, elipsa, hiperbola, parabola (jednačina, odnos prave i krive linije drugog reda, tangenta).

Nizovi (7)

Osnovni pojmovi o nizovima; granična vrednost niza.

Aritmetički niz. Geometrijski niz.

Neke primene nizova.

________________________
NAPOMENA: Obavezna su četiri dvočasovna školska pismena zadatka sa jednočasovnim ispravkama (12)

Program M7 (3+3+3)

Hemija, nemetali i grafičarstvo (svi profili u grafičarstvu)

III stepen stručne spreme

II razred

Program je istovetan sa programom M6

III razred

(3 časa nedeljno, 96 časova godišnje)

SADRŽAJI PROGRAMA

Trigonometrijske funkcije (29)

Uopštenje pojma ugla; merenje ugla, radijan.

Trigonometrijske funkcije ma kog ugla; svođenje na prvi kvadrant, periodičnost.

Grafici osnovnih trigonometrijskih funkcija; grafik funkcije oblika y=A sin (ax+b).

Adicione formule. Transformacije trigonometrijskih izraza.

Jednostavnije trigonometrijske jednačine (sin(ax+b)=c i sl.) i najjednostavnije trigonometrijske nejednačine (sinax>m i sl.).

Sinusna i kosinusna teorema; rešavanje trougla.

Primene trigonometrije (metrička geometrija, fizika, praksa).

Vektori (10)

Pravougli koordinatni sistem u prostoru; koordinate vektora. Skalarni, vektorski i mešoviti proizvod vektora.

Analitička geometrija u ravni (30)

Rastojanje dve tačke. Podela duži u datoj razmeri. Površina trougla.

Prava: razni oblici jednačine prave, ugao između dve prave, odstojanje tačke od prave.

Linearne nejednačine sa dve nepoznate i sistemi linearnih nejednačina sa dve nepoznate (uz grafičku interpretaciju).

Krive linije drugog reda (kružnica, elipsa, hiperbola i parabola): jednačina krive, odnos prave i krive linije drugog reda, uslov dodira

Elementi linearnog programiranja (5)

Pojam linearnog programiranja, primeri (transportni problem i dr). Rešavanje problema linearnog programiranja - ekstremna vrednost izraza Ay+By+C na konveksnom poligonu u ravni (geometrijski pristup).

Nizovi (10)

Osnovni pojmovi o nizovima; granična vrednost niza.

Aritmetički niz. Geometrijski niz.

Neke primene nizova.

________________________
NAPOMENA: Obavezna su četiri dvočasovna školska pismena zadatka sa jednočasovnim ispravkama (12)

Program M8 (3+3+0+0)

Zdravstvo (svi obrazovni profili osim farmaceutskog tehničara i laboratorijskog tehničara); informisanje i kultura (svi obrazovni profili osim tehničara dizajna enterijera i industrijskih proizvoda); lične usluge (svi obrazovni profili); poljoprivreda (poljoprivredni tehničar i veterinarski tehničar)

IV stepen stručne spreme

II razred

Program je istovetan sa programom M6

Program M9 (3+3+2+2)

Kultura, umetnost i javno informisanje (kulturološki tehničar, tehničar dizajna enterijera i industrijskih proizvoda); zdravstvo (farmaceutski tehničar i laboratorijski tehničar); šumarstvo i obrada drveta (šumarski tehničar); trgovina, ugostiteljstvo i turizam (svi obrazovni profili); ekonomija, pravo i administracija (pravni tehničar, birotehničar i tehničar društvene samozaštite).

IV stepen stručne spreme

II razred

(3 časa nedeljno, 105 časova godišnje)

SADRŽAJI PROGRAMA

Stepenovanje i korenovanje (18)

Stepen čiji je izložilac ceo broj, operacije; decimalni zapis broja u standardnom obliku.

Funkcija y=xn (nÎN) injen grafik.

Koren; stepen čiji je izložilac racionalan broj. Osnovne operacije sa korenima.

Kompleksni brojevi i osnovne operacije sa njima.

Kvadratna jednačina i kvadratna funkcija (26)

Kvadratna jednačina sa jednom nepoznatom i njeno rešavanje, diskriminanta i priroda rešenja kvadratne jednačine.

Vijetove formule i njihove jednostavnije primene; rastavljanje kvadratnog trinoma na linearne činioce.

Kvadratna funkcija i njen grafik; ekstremna vrednost.

Postoje kvadratne nejednačine.

Postoje sistemi jednačina sa dve nepoznate koji sadrže kvadratnu jednačinu (kvadratna i linearna, dve čisto kvadratne jednačine).

Postoje iracionalne jednačine.

Eksponencijalna funkcija; logaritamska funkcija (17)

Eksponencijalna funkcija i njeno ispitivanje (svojstva, grafik). Jednostavnije eksponencijalne jednačine.

Pojam inverzne funkcije.

Pojam logaritma, osnovna svojstva. Logaritamska funkcija i njen grafik.

Osnovna pravila logaritmovanja, antilogaritmovanje. Dekadni logaritmi. Primene logaritama (geometrija, numerička matematika, praksa).

Elementi trigonometrije (32)

Trigonometrijske funkcije oštrog ugla; osnovne trigonometrijske identičnosti. Tablice vrednosti trigonometrijskih funkcija.

Rešavanje pravouglog trougla.

Uopštenje pojma ugla (merenje ugla, radijan). Trigonometrijske funkcije ma kog ugla; svođenje na prvi kvadrant, periodičnost.

Grafici osnovnih trigonometrijskih funkcija; grafik funkcije y=Asin(ax+b).

Adicione teoreme (bez dokaza) i neke njihove posledice.

Jednostavnije trigonometrijske jednačine (sinax=b i sl.).

Sinusna i kosinusna teorema; rešavanje trougla.

Primene trigonometrije (u metričkoj geometriji, fizici, praksi).

________________________
NAPOMENA: Obavezna su četiri dvočasovna školska pismena zadatka sa jednočasovnim ispravkama (12)

III razred

(2 časa nedeljno, 64 časa godišnje)

Poliedri (13)

Poliedar; pravilan poliedar.

Prizma i piramida; ravni preseci prizme i piramide.

Površina poliedra; površina prizme, piramide i zarubljene piramide.

Zapremina poliedra (kvadra, prizme, piramide i zarubljene piramide).

Obrtna tela (11)

Cilindrična i konusna površ, obrtna površ.

Prav valjak, prava kupa, zarubljena prava kupa i njihove površine i zapremine.

Sfera i lopta; sfera i ravan. Površina i zapremina lopte.

Analitička geometrija u ravni (21)

Rastojanje dve tačke. Podela duži u datoj razmeri. Površina trougla.

Prava: razni oblici jednačine prave, ugao između dve prave, odstojanje tačke od prave. Linearne nejednačine sa dve nepoznate i njihovi sistemi (grafička interpretacija).

Krive linije drugog reda: kružnica, elipsa, hiperbola, parabola (jednačina, odnos prave i krive linije drugog reda, tangenta).

Nizovi (7)

Osnovni pojmovi o nizovima; granična vrednost niza.

Aritmetički niz. Geometrijski niz.

Neke primene nizova.

________________________
NAPOMENA: Obavezna su četiri dvočasovna školska pismena zadatka sa jednočasovnim ispravkama (12)

IV razred

(2 časa nedeljno, 64 časa godišnje)

SADRŽAJI PROGRAMA

Elementi privredne matematike (8)

Ulozi na štednju.

Složeni kamatni račun (pojam; izračunavanje krajnje i početne vrednosti kapitala, izračunavanje kamatne stope i vremena).

Funkcije (12)

Važniji pojmovi o funkcijama jedne promenljive (definisanost, parnost, monotonost, periodičnost, nule). Pregled važnijih elementarnih funkcija; polinomi.

Neprekidnost funkcije (geometrijski smisao). Granična vrednost funkcije.

Izvod funkcije (12)

Priraštaj funkcije. Izvod funkcije (preko problema tangente i brzine). Osnovne teoreme o izvodu; izvodi elementarnih funkcija.

Ispitivanje funkcija (uz primenu izvoda); grafik funkcije.

Verovatnoća i statistika (20)

Slučajni događaji. Verovatnoća. Uslovna verovatnoća i nezavisnost.

Slučajne promenljive. Binomna i normalna raspodela. Srednja vrednost i disperzija.

Populacija, obeležje i uzorak. Osnovni zadaci matematičke statistike. Prikupljanje, sređivanje, grafičko prikazivanje i numerička obrada podataka.

________________________
NAPOMENA: Obavezna su četiri dvočasovna školska pismena zadatka sa jednočasovnim ispravkama (12)

Program M10 (3+3+3+3)

Šumarstvo i obrada drveta (tehničar za pejzažnu arhitekturu); geologija, rudarstvo i metalurgija (svi profili u geografiji); tekstilstvo i kožarstvo (svi profili); hemija, nemetali i grafičarstvo (svi profili u grafičarstvu); poljoprivreda, proizvodnja i prerada hrane (tehničar poljoprivredne tehnike, svi profili u proizvodnji i preradi hrane).

IV stepen stručne spreme

II razred

Program je istovetan sa programom M9

III razred

(3 časa nedeljno, 105 časova godišnje)

SADRŽAJI PROGRAMA

Poliedri (18)

Poliedar; pravilan poliedar.

Prizma i piramida; ravni preseci prizme i piramide, ose slike u ravni.

Površina poliedra.

Zapremina poliedra (kvadra, prizme, piramide i zaravljene piramide).

Obrtna tela (13)

Cilindrična, konusna i obrtna površ.

Prav valjak, prava kupa, zarubljena prava kupa i njihove površine i zapremine.

Sfera i njeni preseci. Površina lopte, kalote i pojas; zapremina lopte.

Vektori (12)

Pravougli koordinatni sistem u prostoru; koordinate vektora. Skalarni, vektorski i mešoviti proizvod vektora.

Analitička geometrija u ravni (33)

Rastojanje dve tačke. Podela duži u datoj razmeri. Površina trougla.

Prava: razni oblici jednačine prave, ugao između dve prave, odstojanje tačke od prave.

Linearne nejednačine sa dve nepoznate i sistemi linearnih nejednačina sa dve nepoznate (uz grafičku interpretaciju).

Krive linije drugog reda (kružnica, elipsa, hiperbola i parabola): jednačina krive, odnos prave i krive linije drugog reda, uslov dodira.

Elementi linearnog programiranja (5)

Pojam linearnog programiranja, primeri (transportni problem i dr). Rešavanje problema linearnog programiranja - ekstremna vrednost izraza Ax+By+C na konveksnom poligonu u ravni (geometrijski pristup).

________________________
NAPOMENA: Obavezna su četiri dvočasovna školska pismena zadatka sa jednočasovnim ispravkama (12)

IV razred

(3 časa nedeljno, 96 časova godišnje)

SADRŽAJ PROGRAMA

Funkcije(22)

Važniji pojmovi o funkcijama jedne promenljive (definisanost, parnost, monotonost, periodičnost, nule). Složena funkcija i inverzna funkcija (pojam i jednostavniji primeri).

Pregled važnijih elementarnih funkcija, polinomi.

Neprekidnost funkcije (geometrijski smisao). Granična vrednost funkcije.

Izvod funkcije (22)

Priraštaj funkcije. Izvod funkcije (preko problema tangente i brzine). Osnovne teoreme o izvodu (izvod zbira, proizvoda, količnika i složene funkcije); izvodi elementarnih funkcija.

Ispitivanje funkcija (uz primenu izvoda); grafik funkcije.

Kombinatorika (10)

Osnovna pravila kombinatorike.

Varijacije, permutacije; kombinacije bez ponavljanja.

Verovatnoća i statistika (30)

Slučajni događaji. Verovatnoća. Uslovna verovatnoća i nezavisnost. Slučajne veličine. Binomna, Puasonova i normalna raspodela. Srednja vrednost i disperzija. Populacija, obeležje i uzorak. Prikupljanje, sređivanje i prikazivanje podataka. Pojam ocene parametara. Ocene verovatnoće, srednje vrednosti i disperzije. Intervalne ocene za verovatnoću i srednju vrednost.

________________________
NAPOMENA: Obavezna su četiri dvočasovna školska pismena zadatka sa jednočasovnim ispravkama (12)

Program M11 (3+3+3+3)

Ekonomija, pravo i administracija (svi obrazovni profili osim pravnog tehničara, birotehničara i tehničara društvene samozaštite)

IV stepen stručne spreme

II razred

Program je istovetan sa programom M 9.

III razred

(3 časa nedeljno, 105 časova godišnje)

SADRŽAJI PROGRAMA

Poliedri (14)

Poliedar; pravilan poliedar.

Prizma i piramida; ravni preseci prizme i piramide, kose slike u ravni.

Površina poliedra.

Zapremina poliedra (kvadra, prizme, piramide i zarubljene piramide).

Obrtna tela (10)

Cilindrična, konusna i obrtna površ.

Prav valjak, prava kupa, zarubljena prava kupa i njihove površine i zapremine.

Sfera i njeni preseci. Površina lopte, kalote i pojasa; zapremina lopte.

Nizovi (12)

Osnovni pojmovi o nizovima; granična vrednost niza.

Aritmetički niz. Geometrijski niz.

Neke primene nizova.

Analitička geometrija u ravni (27)

Rastojanje dve tačke. Podela duži u datoj razmeri. Površina trougla.

Prava: razni oblici jednačine prave, ugao između dve prave, odstojanje tačke od prave.

Linearne nejednačine sa dve nepoznate i sistemi linearnih nejednačina sa dve nepoznate (uz grafičku interpretaciju).

Krive linije drugog reda (kružnica, elipsa, hiperbola, parabola): jednačina, odnos prave i krive linije drugog reda, tangenta; zajednička svojstva.

Elementi linearnog programiranja (5)

Elementi privredne i finansijske matematike (25)

Prost kamatni račun; kamatni broj i kamatni ključ, primene.

Složeni kamatni račun: pojam, izračunavanje krajnje vrednosti i početne vrednosti kapitala, broja perioda i kamatne stope (dekurzivno i anticipativno ukamaćivanje).

Račun uloga: periodični ulozi (početkom ili krajem obračunskog perioda); izračunavanje zbira ukamaćenih vrednosti, iznosa uloga, kamatne stope i vremena ulaganja.

Tokovi plaćanja (krajem i početkom obračunskog perioda): sadašnja vrednost (uplate i isplate); izračunavanje iznosa plaćanja, kamatne stope i vremena plaćanja.

________________________
NAPOMENA: Obavezna su četiri dvočasovna školska pismena zadatka sa jednočasovnim ispravkama (12)

IV razred

(3 časa nedeljno, 96 časova godišnje)

SADRŽAJI PROGRAMA

Elementi finansijske matematike (18)

Pojam i vrste zajmova. Amortizacija zajma jednakim anuitetima i jednakim otplatama: izračunavanje zajma, anuiteta, kamatne stope i broja anuiteta; plan amortizacije zajma; veza između otplata; izračunavanje zajma, otplaćenog dela zajma i ostatka zajma pomoću prve otplate. Konverzija zajma. Amortizacija zajmova podeljenih na obveznice.

Funkcije (20)

Važniji pojmovi i činjenice o funkcijama jedne promenljive (definisanost, nule, parnost, monotonost, periodičnost). Složena funkcija (pojam i jednostavniji primeri).

Pregled važnijih elementarnih funkcija. Polinomi (nule polinoma, Bezuov stav, primene).

Neprekidnost funkcije (geometrijski smisao).

Granična vrednost funkcije; neke karakteristične granične vrednosti, broj e.

Izvod funkcije (26)

Priraštaj funkcije. Izvod funkcije (problem tangente i brzine). Osnovne teoreme o izvodu (izvod zbira, proizvoda, količnika i složene funkcije). Izvodi elementarnih funkcija.

Ispitivanje funkcija (uz primenu izvoda); grafik funkcije. Opšta šema ispitivanja i skiciranja grafika funkcije.

Primena izvoda u ekonomiji: funkcija tražnje, cene i prihoda, maksimum prihoda; funkcija ukupnih i prosečnih troškova, minimum prosečnih troškova; funkcija dobiti; elastičnost funkcija: elastičnost funkcija tražnje, prihoda i troškova.

Kombinatorika i verovatnoća (20)

Osnovna pravila kombinatorike. Varijacije, permutacije; kombinacije bez ponavljanja.

Slučajni događaji. Verovatnoća. Uslovna verovatnoća i nezavisnost.

Slučajne promenljive. Binomna i normalna raspodela. Srednja vrednost i disperzija.

Populacija, obeležje i uzorak. Osnovni zadaci matematičke statistike. Prikupljanje, sređivanje, grafičko prikazivanje i numerička obrada podataka.

________________________
NAPOMENA: Obavezna su četiri dvočasovna školska pismena zadatka sa jednočasovnim ispravkama (12)

Program M12 (4+4+3+3)

Šumarstvo i obrada drveta (tehničar za primarnu obradu drveta i tehničar za finalnu obradu drveta); geodezija i građevinarstvo (svi obrazovni profili); saobraćaj (svi obrazovni profili); mašinstvo i obrada metala (pogonski tehničar, brodotehničar)

IV stepen stručne spreme

II razred

(4 časa nedeljno, 140 časova godišnje)

Program je istovetan sa programom M1

SADRŽAJI PROGRAMA

Stepenovanje i korenovanje (26)

Stepen čiji je izložilac ceo broj, operacije; decimalni zapis broja u standardnom obliku.

Funkcija y=xn (nÎN) injen grafik.

Koren; stepen čiji je izložilac racionalan broj. Osnovne operacije sa korenima.

Kompleksni brojevi i osnovne operacije sa njima.

Kvadratna jednačina i kvadratna funkcija (36)

Kvadratna jednačina sa jednom nepoznatom i njeno rešavanje. Priroda rešenja kvadratne jednačine (diskriminanta).

Vijetove formule; rastavljanje kvadratnog trinoma na linearne činioce; primene.

Neke jednačine koje se svode na kvadratne.

Kvadratna funkcija i njen grafik, ekstremna vrednost.

Kvadratne nejednačine.

Prostiji sistemi jednačina sa dve nepoznate koje sadrže kvadratnu jednačinu (kvadratna i linearna, dve čisto kvadratne), sa grafičkom interpretacijom.

Prostije iracionalne jednačine.

Trigonometrijske funkcije (42)

Uopštenje pojma ugla; merenja ugla, radijan.

Trigonometrijske funkcije ma kog ugla; vrednosti trigonometrijskih funkcija ma kog ugla, svođenje na prvi kvadrant, periodičnost.

Grafici osnovnih trigonometrijskih funkcija; grafici funkcija oblika: y=A sin (ax+b) i y=Acos (ax+b).

Adicione teoreme. Transformacije trigonometrijskih izraza (trigonometrijskih funkcija dvostrukih uglova i poluuglova, transformacije zbira i razlike trigonometrijskih funkcija u proizvod i obrnuto).

Trigonometrijske jednačine i jednostavnije nejednačine.

Sinusna i kosinusna teorema; rešavanje trougla.

Primene trigonometrije (u metričkoj geometriji, fizici, praksi).

Eksponencijalna funkcija; logaritamska funkcija (24)

Eksponencijalna funkcija i njeno ispitivanje (svojstva, grafik). Jednostavnije eksponencijalne jednačine i nejednačine.

Pojam inverzne funkcije.

Pojam logaritma, osnovna svojstva. Logaritamska funkcija i njen grafik.

Osnovna pravila logaritmovanja, antilogaritmovanje. Dekadni logaritmi. Primene logaritama (geometrija, numerička matematika, praksa).

Jednostavnije logaritamske jednačine.

________________________
NAPOMENA: Obavezna su četiri dvočasovna školska pismena zadatka sa jednočasovnim ispravkama (12)

III razred

(3 časa nedeljno, 105 časova godišnje)

SADRŽAJI PROGRAMA

Poliedri (17)

Poliedar; pravilan poliedar.

Prizma i piramida; ravni preseci prizme i piramide.

Površina poliedra; površina prizme, piramide i zarubljene piramide.

Zapremina poliedra (kvadra, prizme, piramide i zarubljene piramide).

Obrtna tela (11)

Cilindrična i konusna površ, obrtna površ.

Prav valjak, prava kupa i zarubljena prava kupa. Površina i zapremina pravog kružnog valjka, prave kružne kupe i zarubljene kružne kupe.

Sfera i lopta; ravni preseci sfere i lopte. Površina lopte, sferne kalote i pojasa. Zapremina lopte.

Vektori (12)

Pravougli koordinatni sistem u prostoru; koordinate vektora. Skalarni, vektorski i mešoviti proizvod vektora.

Analitička geometrija u ravni (32)

Rastojanje dve tačke. Podela duži u datoj razmeri.

Površina trougla.

Prava: razni oblici jednačine prave, ugao između dve prave, odstojanje tačke od prave.

Linearna nejednačina sa dve nepoznate i sistem linearnih nejednačina sa dve nepoznate (uz grafičku interpretaciju).

Krive linije drugog reda: kružnica, elipsa, hiperbola, parabola (jednačine; međusobni odnosi prave i krivih drugog reda, uslov dodira, tangenta).

Elementi linearnog programiranja (5)

Pojam linearnog programiranja, primeri (transportni problem i dr.). Rešavanje problema linearnog programiranja: ekstremna vrednost izraza Ax+By+C na konveksnom poligonu (geometrijski pristup).

Matematička indukcija. Nizovi (16)

Matematička indukcija i neke njene primene.

Osnovni pojmovi o nizovima; granična vrednost niza.

Aritmetički niz. Geometrijski niz.

Neke primene nizova.

________________________
NAPOMENA: Obavezna su četiri dvočasovna školska pismena zadatka sa jednočasovnim ispravkama (12)

IV razred

(3 časa nedeljno, 96 časova godišnje)

SADRŽAJI PROGRAMA

Funkcije (16)

Važniji pojmovi i činjenice o funkcijama jedne promenljive (definisanost, nule, parnost, monotonost, periodičnost). Složena funkcija (pojam i jednostavniji primeri).

Pregled važnijih elementarnih funkcija; polinomi.

Neprekidnost funkcije (geometrijski smisao).

Granična vrednost funkcije.

Izvod funkcije (20)

Priraštaj funkcije. Izvod funkcije (problem tangente i brzine). Osnovne teoreme o izvodu; izvodi elementarnih funkcija.

Diferencijal i njegova primena kod aproksimacija funkcija.

Ispitivanje funkcija (uz primenu izvoda); grafik funkcije.

Integral (18)

Neodređeni integral. Osnovna pravila o integralu; integral elementarnih funkcija, tablica osnovnih integrala.

Metod zamene, metod parcijalne integracije.

Najjednostavniji primeri diferencijalnih jednačina: y'=¦(x)g(y); y"=C;y"= -k2y;

Određeni integral; Njutn-Lajbnicova formula (bez dokaza).

Primene određenog integrala (rektifikacija, kvadratura, kubatura).

Kombinatorika (8)

Osnovna pravila. Varijacije, permutacije; kombinacije (bez ponavljanja). Binomni obrazac.

Verovatnoća i statistika (20)

________________________
NAPOMENA: Obavezna su četiri dvočasovna školska pismena zadatka sa jednočasovnim ispravkama (12)

Program M13

(4+4+4+4)

Elektrotehnika (svi obrazovni profili); geologija, rudarstvo i metalurgija (svi obrazovni profili u rudarstvu); mašinstvo i obrada metala (mašinski tehničari, tehničari NU mašina, vazduhoplovni tehničari); hemija, nemetali i grafičarstvo (svi obrazovni profili osim grafičara).

IV stepen stručne spreme

II razred

Program je istovetan sa programom za II razred u M12.

III razred

(4 časa nedeljno, 140 časova godišnje)

SADRŽAJI PROGRAMA

Poliedri (20)

Rogalj, triedar. Poliedar, Ojlerova teorema; pravilan poliedar.

Prizma i piramida; ravni preseci prizme i piramide.

Površina poliedra; površina prizme, piramide i zarubljene piramide.

Zapremina poliedra: zapremina kvadra, Kavaljerijev princip. Zapremina prizme, piramide i zarubljene piramide.

Obrtna tela (15)

Cilindrična i konusna površ, obrtna površ.

Prav valjak, prava kupa i zarubljena prava kupa. Površina i zapremina pravog kružnog valjka, prave kružne kupe i zarubljene kružne kupe.

Sfera i lopta; ravni preseci sfere i lopte. Površina lopte, sferne kalote i pojasa. Zapremina lopte.

Upisana i opisana sfera poliedra, pravog valjka i kupe.

Vektori (14)

Pravougli koordinatni sistem u prostoru, projekcije vektora, koordinate vektora.

Skalarni, vektorski i mešoviti proizvod vektora.

Neke primene vektora.

Analitička geometrija u ravni (40)

Rastojanje dve tačke. Podela duži u datoj razmeri.

Površina trougla.

Prava: razni oblici jednačine prave, ugao između dve prave, odstojanje tačke od prave.

Krive linije drugog reda: kružnica, elipsa, hiperbola, parabola (jednačine) međusobni odnosi prave i krivih drugog reda, uslov dodira, tangenta i zajednička svojstva.

Elementi linearne algebre i linearnog programiranja (14)

Sistemi linearnih jednačina, Gausov postupak.

Linearna nejednačina sa dve nepoznate i sistem linearnih nejednačina sa dve nepoznate (uz grafičku interpretaciju).

Pojam linearnog programiranja, primeri (transportni problem i dr.). Rešavanje problema linearnog programiranja: ekstremna vrednost izraza Ax+By+C na konveksnom poligonu (geometrijski pristup).

Matematička indukcija. Nizovi (20)

Matematička indukcija i neke njene primene.

Osnovni pojmovi o nizovima; granična vrednost niza.

Aritmetički niz. Geometrijski niz.

Neke primene nizova.

Kompleksni brojevi (5)

Trigonometrijski oblik kompleksnog broja, Moavrova formula. Neke primene kompleksnih brojeva.

________________________
NAPOMENA: Obavezna su četiri dvočasovna školska pismena zadatka sa jednočasovnim ispravkama (12)

IV razred

(4 časa nedeljno, 128 časova godišnje)

SADRŽAJI PROGRAMA

Funkcije (28)

Važniji pojmovi i činjenice o funkcijama jedne promenljive (definisanost, nule, parnost, monotonost, periodičnost). Složena funkcija (pojam i jednostavniji primeri).

Pregled elementarnih funkcija.

Granična vrednost i neprekidnost funkcije (geometrijski smisao); asimptote.

Izvod funkcije (26)

Priraštaj funkcije. Izvod funkcije (problem tangente i brzine). Osnovne teoreme o izvodu; izvodi elementarnih funkcija.

Diferencijal i njegova primena kod aproksimacija funkcija.

Ispitivanje funkcija (uz primenu izvoda); grafik funkcije.

Integral (22)

Neodređeni integral. Osnovna pravila o integralu; tablica osnovnih integrala; integrali nekih elementarnih funkcija.

Metod zamene, metod parcijalne integracije.

Najjednostavniji primeri diferencijalnih jednačina: y'=f(x)g(y);y"=C;y"= -k2y.

Određeni integral; Njutn-Lajbnicova formula (bez dokaza).

Primene određenog integrala (rektifikacija, kvadratura, kubatura).

Kombinatorika (12)

Osnovna pravila. Varijacije, permutacije; kombinacije (bez ponavljanja). Binomni obrazac.

Verovatnoća i statistika (28)

________________________
NAPOMENA: Obavezna su četiri dvočasovna školska pismena zadatka sa jednočasovnim ispravkama (12)

Program M 14

(4+5+5+4)

Hidrometeorološka struka (svi obrazovni profili)

IV stepen stručne spreme

Program za sve razrede (I-IV) je istovetan sa programom M3 za prirodno-matematački smer gimnazije. (Program I razreda istovetan je u programima M1, M12, M13 i M14; program II-III razreda istovetan je u M13 i M14; program IV razreda isti je u M3, M13 i M14).

DODATNI RAD

Orijentacioni program

(za sve struke)

Program je okvirni i isti je za sve srednje škole (gimnazije, srednje stručne škole).

I razred

(30 časova godišnje)

1. Elementi matematičke logike (6)

Iskazi i iskazne forme. Logične operacije, iskazne formule. Veza skupovnih i logičkih operacija. Kvantori. Osnovni logički zakoni. Dokaz u matematici; greške u dokazivanju. Relacije i grafovi.

2. Elementarna teorija brojeva - odabrani zadaci (6)

Deljivost, prosti brojevi. Euklidov algoritam. Kongruencije. Diofantove jednačine (linearne).

3. Polinomi (8)

Identične transformacije polinoma, metod neodređenih koeficijenata. Deljivost polinoma, Bezuova teorema. Dokazivanje nejednakosti.

4. Racionalni algebarski izrazi, jednačine i nejednačine (5)

5. Apsolutna vrednost broja i primene (4)

Jednačine, nejednačine i funkcije sa apsolutnim vrednostima.

6. Sistemi linearnih jednačina i nejednačina (5)

Sistemi linearnih jednačina i nejednačina s više nepoznatih, primene. Rešavanje problema linearnog programiranja (geometrijski pristup, pojam o simpleks-metodu).

7. Ravne geometrijske figure (6)

8. Odabrani dokazni i računski zadaci. Vektori i njihova primena.

9. Jednakost mnogouglova (4)

Razloživa i dopunska jednakost mnogouglova. Boljai-Gervinova teorema. Rezanje i sastavljanje ravnih figura - odabrani zadaci.

10. Geometrijske konstrukcije u ravni (8)

Razne metode rešavanja konstruktivnih zadataka (primena izometrijskih transformacija, sličnosti, GMT i dr.). Konstrukcije pri ograničenjima (samo lenjirom, samo šestarom, nedostupne tačke).

11. Inverzija (4)

12. Apolonijev problem dodira (4)

Deset Apolonijevih konstruktivnih zadataka o dodiru kružnica.

13. Elementi topologije (4)

Grafovi i neke njihove primene. Topološke invarijante. Rod površi. Ojlerova formula i neke njene primene. Istorijski osvrt.

14. Logički i kombinatorni zadaci (5)

Razni načini rešavanja logičkih zadataka (uključujući i aparat iskazne algebre). Prebrojavanje konačnih skupova.

15. Računari (8)

Teme po slobodnom izboru.

16. Odabrani zadaci za takmičenja iz matematike (6)

Zadaci koji su po svom sadržaju izvan navedenih tema.

II razred

(30 časova godišnje)

1. Kvadratne jednačine, funkcije i nejednačine (4)

2. Nelinearne Diofantove jednačine (4)

3. Iracionalni algebarski izrazi, jednačine i nejednačine (4)

4. Eksponencijalni i logaritamski izrazi, jednačine i nejednačine (4)

5. Problemi ekstremnih vrednosti (6)

Elementarne algebarske metode rešavanja problema ekstremnih vrednosti. Rešavanje nekih problema geometrijskim konstrukcijama. Izoperimetarski problem.

6. Realni brojevi (4)

Razni pristupi zasnivanju realnih brojeva, operacije s realnim brojevima, približna računanja.

7. Geometrijske konstrukcije u prostoru (5)

Prave, ravni i uglovi u prostoru. Paralelna, ortogonalna i centralna projekcija; perspektiva. Prikazivanje prostornih figura crtežom u ravni. Konstrukcije preseka tela.

8. Odabrana poglavlja trigonometrije (8)

Trigonometrijski izrazi, jednačine i nejednačine.

Primene trigonometrije (rešavanje trougla, u drugim oblastima, u praksi).

9. Logičko-kombinatorni i slični nestandardni zadaci (4)

(Dirihleov princip, kombinatorna geometrija i dr.).

10. Računovodstvo (8)

Slobodan izbor sadržaja.

11. Odabrani zadaci za matematička takmičenja (5)

Zadaci koji su po svom sadržaju izvan navedenih tema.

III razred

(30 časova godišnje)

1. Poliedri, pravilni poliedri; tetraedar (6)

Kosa slika, preseci i simetrija poliedra. Pravilni poliedri. Razni zadaci o tetraedru; Pitagorina teorema u prostoru.

2. Obrtna tela. Kombinovana tela (4)

3. Matematička indukcija. Nizovi (6)

Matematička indukcija. Aritmetički niz, geometrijski niz. Granična vrednost niza. Neke sumacione formule.

4. Rekurentne formule i neke njihove primena (4)

Zadavanje niza rekurentnom formulom, Fibonačijev niz. Prostije diferentne jednačine.

5. Razne primene vektora (4)

Primene vektora u geometriji, algebri, trigonometriji i dr.

6. Metod koordinata. Funkcije i grafici (8)

Koordinate na pravoj, Dekartov koordinatni sistem u ravni, drugi koordinatni sistemi. Opšta ideja koordinata. Transformacije koordinatnih sistema, primene. Važnije funkcije i njihovi grafici, razlomljeno-racionalna funkcija, funkcije s apsolutnim vrednostima. Grafičko rešavanje jednačina i nejednačina, grafičko rešavanje zadataka linearnog programiranja. Primena metoda koordinata na ispitivanje jednačina i nejednačina s parametrima. Formiranje jednačina geometrijskih mesta tačaka u ravni. Koordinatni metod u rešavanju geometrijskih zadataka.

7. Kompleksni brojevi i polinomi (6)

Kompleksni brojevi: operacije, geometrijska interpretacija, trigonometrijski oblik; Muavrova formula. Ojlerova formula. Polinomi s kompleksnim koeficijentima, osnovna teorema algebre, Vijetove formule. Neke primene kompleksnih brojeva.

8. Sistemi jednačina i nejednačina drugog ili višeg reda (4)

9. Konusni preseci (6)

Konusni preseci: geometrijski i analitički pristup.

10. Sferna geometrija (8)

Geometrija sfere. Trigonometrija sfere, površina sfernog trougla. Primene u astronomiji, kartografiji, navigaciji i dr.

11. Matematika u primenama (4)

Razne primene matematike (zavisno od struke): građevinarstvo, geodezija, elektrotehnika, mašinstvo, saobraćaj, poljoprivreda i šumarstvo, finansije i osiguranje, umetnost itd.

12. Logičko-kombinatorni zadaci (4)

Razni nestandardni i "glavolomni" zadaci (problemi kuglica, matematičko-šahovske "glavolomije", razne matematičke igre, kriptografija i dr.).

13. Računarstvo (8)

Slobodan izbor sadržaja.

14. Odabrani zadaci za matematička takmičenja (6)

Zadaci koji su po svom sadržaju izvan navedenih tema.

IV razred

(30 časova godišnje)

1. Matematičke strukture (4)

Brojevi i operacije, opšti pojam operacije; pojam matematičke strukture, primeri. Grupe geometrijskih transformacija. Pojam o aksiomatskom metodu.

2. Razvoj i vrste geometrija (4)

Postanak geometrije. Razne geometrije: euklidske i neeuklidske geometrije, afina i projektivna geometrija.

3. Kratak pregled istorije matematike (8)

4. Funkcije u prirodi i tehnici (4)

Opterećenje i savijanje grede, sile trenja, radioaktivni raspad materije, spuštanje padobranom, atmosferski pritisak i merenje visine barometrom, količina goriva za raketu, harmonijske oscilacije, klatno, prigušene oscilacije, plima i oseka, spektralna analiza.

5. Izvod i integral (8)

Izvod i primene izvoda. Integral i primene integrala. Univerzalna formula (Simpsonova formula). Najprostije diferencijalne jednačine i njihova veza sa integralom, geometrijska interpretacija. Diferencijalne jednačine u fizici, tehnici i dr.

6. Neprekidnost (4)

Neprekidne funkcije (geometrijski i analitički smisao). Primena na rešavanje jednačina i nejednačina. Neprekidna preslikavanja, topološka preslikavanja.

7. Numeričke metode (5)

Izračunavanje vrednosti izraza; konačne razlike, primene. Određivanje približnih rešenja jednačina: grafičkim metodom iteracije i dr.

8. Elementi kombinatorike i verovatnoće (8)

Osnovna pravila kombinatorike. Varijacije, permutacije, kombinacije. Binomni obrazac i neke njegove primene. Verovatnoća i njeno izračunavanje, uslovna verovatnoća, geometrijska verovatnoća. Bernulijeva shema i dr.

9. Elementi teorije informacija i osnovi kibernetike (5)

Informacioni sistemi (zavisno od struke).

10. Matematika u primenama: elementi matematičkog modeliranja (6)

Pojam matematičkog modela. Linearno i dinamičko modeliranje. Mrežno planiranje. Empirijski modeli. Modeli sistema masovnog opsluživanja. Modeliranje diferencijalnim jednačinama (primeri iz prakse).

11. Elementi teorije igara (4)

Pojam igre i strategije igre. Cena igre, matrica igre. Princip minimaksa. Osnovna teorema teorije igara. Primeri.

12. Računarstvo (8)

Slobodan izbor sadržaja.

13. Odabrani zadaci za matematička takmičenja (4)

Zadaci koji su po svom sadržaju izvan nabrojanih tema.

________________________
NAPOMENA:

U svakom razredu treba obraditi 6-8 tema (po izboru nastavnika), zavisno od područja rada i struke, odnosno programa redovne nastave. Naznačeni broj časova za pojedine teme je orijentacioni i može se povećati (smanjiti) za 1 ili 2 časa.

Program dodatnog rada strukturiran je u skladu sa programima redovne nastave M9-M14. Ako se redovna nastava izvodi po ostalim programima (M4-M8), onda u programu dodatnog rada teme pod red. br. 7-8 u II razredu i teme pod red. br. 1-2 u III razredu treba međusobno zameniti.

SLOBODNE MATEMATIČKE AKTIVNOSTI

Za rad u okviru slobodne matematičke aktivnosti (sekcije, kluba i sl.), pored nekih tema iz navedenog programa za dodatni rad (koje su pristupačne učenicima), mogu se uzimati i druge teme koje izaberu sami učenici u saradnji sa nastavnikom, a prvenstveno: teme iz istorije matematike, logičko-kombinatorni zadaci, racionalni postupci računanja i transformacija izraza, zanimljive konstrukcije, elementi topologije, razne primene tabela i dijagrama, brojevni sistemi, informatika i računarstvo, matematičke igre i druge matematičke zanimljivosti.

UPUTSTVO ZA PRIMENU PROGRAMA

Za realizaciju ovih programa (M4-M14) gotovo u celini važi zajedničko Didaktičko-metodičko uputstvo za dosadašnje programe matematike za srednje škole u SR Srbiji ("Službeni glasnik SR Srbije - Prosvetni glasnik" br. 1/87).

To uputstvo ima sledeću strukturu:

I. ORGANIZACIJA NASTAVE I REALIZACIJA PROGRAMA

A. REDOVNA NASTAVA

a) Bitne karakteristike programa

b) Neka opšta pitanja organizacije nastave i realizacije programa (osnovni zahtevi; planiranje i pripremanje za nastavu; tipovi časova matematike; didaktički principi; nastavne metode, oblici i sredstva; domaći zadaci i školski pismeni zadaci; matematički zadaci i razvoj matematičkog mišljenja učenika)

v) Posebne napomene o obradi programskih tema

B. DOPUNSKI RAD

V. DODATNI RAD

II. PRAĆENJE I VREDNOVANJE RADA I USPEHA UČENIKA

S obzirom na izvršene izmene u strukturi ovih programa matematike (M4-M14) u odnosu na dosadašnje programe za srednje škole, ovde se daju samo odeljci: Bitne karakteristike programa i Objašnjenja programskih sadržaja (Posebne napomene o obradi programskih tema).

Ostali delovi pomenutog Didaktičko-metodičkog uputstva (I.A.b, I.B, I.V) važe i dalje, pa su realizatori programa (nastavnici i autori udžbenika) obavezni da ih primenjuju.

Bitne karakteristike programa

Osnovne karakteristike programa matematike su: usklađenost sa programom matematike za osnovnu školu; zastupljenost zajedničkih sadržaja iz programa matematike za gimnazije i stručne škole u drugim republikama; logička povezanost sadržaja, posebno sa aspekta razvoja matematike; nastojanje, gde god je to bilo moguće, da sadržaji matematike prethode sadržajima drugih predmeta u kojima se matematika primenjuje; zastupljenost onih elemenata razvoja matematike koji čine osnovu matematičke kulture svih svršenih učenika srednjih škola; horizontalna i vertikalna usklađenost između programa matematike za pojedine grupacije struka i stepena stručne spreme, kao i između ovih programa i programa za pojedine smerove u gimnaziji (raspored tema po razredima, njihov obim, osnovni zahtevi i sl.).

Programi sadrže gotovo sve elemente dosadašnjih programa matematike koji su bitni za matematičko obrazovanje na ovom stupnju, uz izvesna sažimanja sadržaja i uspostavljanje adekvatnijeg odnosa između sadržaja programa i fonda časova, s tim što se insistira i na postizanju veće efikasnosti nastave metodičkom obnovom i podesnim strukturiranjem sadržaja. Pri tome je uzet u obzir opštekulturni značaj matematike, tj. da se matematika i njoj svojstven stil mišljenja posmatra i kao bitni element opšte kulture današnjeg čoveka, bez obzira kojom se aktivnošću bavi. Zato se neki sadržaji iz starijih razreda osnovne škole i na ovom uzrastu dalje utvrđuju, produbljuju, dopunjuju i zaokružuju tako da predstavljaju taj neophodni deo savremene opšte kulture obrazovanih ljudi.

Pri izboru sadržaja programa bila je vrlo značajna obrazovna funkcija nastave matematike (sticanje novih matematičkih znanja, podizanje nivoa matematičkog obrazovanja učenika) i njen doprinos daljem osposobljavanju učenika da logički misle i stvaralački pristupaju rešavanju različitih problema, jer takva osposobljenost (zahvaljujući adekvatnim matematičkim sadržajima i metodama) ima široki uticaj na mnogobrojne delatnosti u današnje vreme (a ubuduće će to biti još izraženije) i omogućava kasnije efikasno učenje.

Neodvojiva od obrazovne je i vaspitna funkcija nastave matematike, jer se kod učenika vaspitava pravilno mišljenje i doprinosi izgrađivanju niza pozitivnih osobina ličnosti.

Na ovom stupnju veoma su značajni i praktični ciljevi nastave matematike. To znači da se vodilo računa o primeni matematike u životu, praksi i drugim naučnim oblastima koje učenici na ovom stupnju izučavaju ili će ih učiti kasnije. U znatnijoj meri dolazi do izražaja politehnički aspekt nastave matematike.

Za realizaciju cilja i opštih zadataka nastave matematike na ovom stupnju izabrani sadržaji programa u osnovi su dovoljno pristupačni svim učenicima. Oni takođe mogu i stimulativno delovati na učenike, jer ovi imaju mogućnost da ih usvoje i na nešto višem nivou (veći stepen apstrakcije i generalizacije, sinteze i primene, stvaralačko rešavanje problema). U vezi s tim, strogost u interpretaciji sadržaja treba da bude prisutna u prihvatljivoj meri, uz oslanjanje na matematičku intuiciju i njeno dalje razvijanje, tj. motivacija i intuitivno shvatanje problema treba da prethode strogosti i kritičnosti, a izlaganje gradiva mora biti praćeno dobro odabranim primerima i tek nakon dovoljnog broja urađenih takvih primera treba pristupiti generalisanju pojma, činjenice i sl. Naime, školska matematika ne može biti sasvim formalizovana, tj. izložena strogo deduktivno. Koliko će ona stroga biti određuje udžbenik i nastavnik matematike (u zavisnosti od fonda časova, sastava odeljenja i predznanja učenika).

OBJAŠNJENJA SADRŽAJA PROGRAMA

(Posebne napomene o obradi programskih tema)

Uvodne napomene

1. Da bi se ostvario postavljeni cilj nastave matematike, neophodno je u toku nastave uspešno realizovati određene obrazovne, vaspitne i praktične zadatke, istaknute, na početku programa.

Uslovi za uspešnu realizaciju programa matematike su: pravilno planiranje i redovno pripremanje nastavnika za izvođenje nastave; celishodno korišćenje fonda časova i dobro organizovan nastavni proces; kombinovana primena savremenih nastavnih metoda i raznovrsnost oblika rada sa učenicima, uz smišljeno odabiranje i pripremanje primera i zadataka i pravilnu upotrebu odgovarajućih nastavnih sredstava, učila i drugog pribora za nastavu matematike. Sve to, na određeni način, treba da odrazi intencije programa: podizanje nivoa nastave i njenu aktuelizaciju, stvaranje uslova u kojima će učenici sopstvenim naporima usvajati trajna i aktivna matematička znanja i osposobljavati se za primenu tih znanja i sticanje novih znanja.

Tako organizovana i izvođena nastava matematike, uz puno intelektualno angažovanje učenika u svim fazama nastavnog procesa, u većoj meri je efikasna i produktivna, a takođe podstiče samoinicijativu učenika u sticanju znanja i doprinosi izgrađivanju radnih navika i podizanju radne kulture učenika (što je i važan vaspitni zadatak nastave). Svojom strukturom matematika tome dosta pogoduje.

U programu je godišnji fond časova za svaki razred podeljen po temama. Ukupan broj časova koji je naznačen za svaku temu treba shvatiti kao orijentacioni broju u okviru kojeg treba realizovati odgovarajuće sadržaje. Time se nastavniku indirektno ukazuje na obim, dubinu, pa i način interpretacije sadržaja svake teme. Eventualna odstupanja mogu biti za oko 10% od predviđenog fonda časova za temu (zavisno od konkretne situacije).

Po pravilu, teme treba obrađivati jednu za drugom, kako su navedene u programu, mada se ne isključuje i drugačiji redosled.

Ukupan broj časova predviđen za pojedine teme (a samim tim i godišnji fond časova) sam nastavnik (odnosno stručni aktiv nastavnika matematike u školi) raspoređuje po tipovima časova, tj. određuje koliko će uzeti za obradu novih sadržaja, a koliko za utvrđivanje i uvežbavanje, ponavljanje, proveravanje znanja i dr. Po pravilu, taj odnos treba da bude oko 2:3, tj. za obradu novih sadržaja upotrebiti do 40% ukupnog nastavnog vremena, a najmanje 60% za ostalo. Međutim, nijedan čas ne treba utrošiti samo za "predavanje", tj. za izlaganje novog gradiva treba trošiti najčešće deo nastavnog časa.

2. Realizacija programa matematike, posebno u I razredu, treba da predstavlja prirodan prelaz od nastave u osnovnoj školi i da se zasniva na već stečenim matematičkim znanjima učenika (što omogućava dosta dobra vertikalna povezanost programa matematike u srednjim školama i osnovnoj školi), s tim što objektivna situacija iziskuje izvesno sistematsko utvrđivanje i obnavljanje onih sadržaja iz programa osnovne škole na kojima se zasniva obrada sadržaja u srednjoj školi, a to se može postići integrisanjem pojedinih sadržaja iz osnovne škole u obradu novih sadržaja na onom mestu gde je to potrebno i u onoj fazi nastave kada je to aktuelno (obnavljanje na samom času, samostalno obnavljanje od strane učenika kroz domaći rad i sl.). To pretpostavlja smišljeno i studiozno planiranje gradiva od strane nastavnika.

3. U pogledu matematičke terminologije mora postojati kontinuitet u odnosu na korišćenu (propisanu) terminologiju u osnovnoj školi.

4. Radi osavremenjivanja nastave matematike i efikasnijeg usvajanja sadržaja, poželjno je da se obezbedi i prisustvo računarske podrške u nastavi matematike (u početnoj fazi u frontalnom obliku rada i uz korišćenje uzornih demonstracionih programskih aplikacija, ukoliko nema uslova za masovan individualni rad učenika na računaru u okviru nastave matematike).

Objašnjenja sadržaja

Za sve programe (M4-M14) daje se zajedničko objašnjenje - uputstvo za realizaciju, s tim što se eventualne razlike koje se odnose na pojedine programe, odnosno sadržaje, navode u odgovarajućem delu Objašnjenja (bilo u samom tekstu ili u fusnotama), kako se veći deo teksta ne bi ponavljao za svaki program odnosno temu.

Ovde se ukratko ukazuje samo na ono što je najbitnije u svakoj temi programa (važni pojmovi, činjenice, ideje, metode i dr.), tj. na ono što, saglasno operativnim zadacima, treba imati u prvom planu (osnovni cilj) pri realizaciji sadržaja, bez obzira na broj časova za određenu temu. Naravno, ukoliko je broj časova veći, sadržaji teme treba da budu obrađeni i usvojeni produbljenije i šire. Tako, na primer, svaka tema iz programa M13 realizovaće se znatno šire i dublje nego li u ostalim programima. Ovo će u izvesnoj meri zavisiti i od konkretne situacije (priroda struke, sastav učenika i drugi uslovi).

I razred

Logika i skupovi. - Ovu temu treba realizovati kroz ponavljanje, produbljivanje i dopunjavanje onog što su učenici učili u osnovnoj školi. Ovi logičko-skupovni sadržaji (iskaz, formula, logičke i skupovne operacije, osnovni matematički pojmovi, logičko zaključivanje i dokazivanje tvrdnji) su izvesna osnova za viši nivo dedukcije i strogosti u realizaciji ostalih sadržaja programa matematike na ovom stupnju obrazovanja i vaspitanja učenika. Pri tome, naglasak treba da bude na ovladavanju matematičko-logičkim jezikom i razjašnjavanju suštine značajnih matematičkih pojmova i činjenica, bez prevelikih formalizacija.

Važan momenat u sprečavanju formalizma i usmeravanju pažnje u nastavi matematike na suštinska pitanja jeste pravilno shvatanje uloge i mesta logičko-skupovne (pa i geometrijske) terminologije i simbolike. Simbolika treba da se koristi u onoj meri u kojoj olakšava izražavanje i zapise (a ne da ih komplikuje), ušteđuje vreme (a ne da zahteva dodatna objašnjenja), pomaže da se gradivo što bolje razjasni (a ne da otežava njegovo shvatanje).

Elemente kombinatorike dati na jednostavnijim primerima i zadacima, kao primenu osnovnih principa prebrojavanja konačnih skupova. Treba imati u vidu da obradom ovih sadržaja nije završena i izgradnja pojedinih pojmova, jer će se oni dograđivati i u kasnijim programskim temama.

Realni brojevi. - U kraćem pregledu brojeva od prirodnih do realnih, treba izvršiti sistematizaciju znanja o brojevima stečenog u osnovnoj školi, posebno ističući princip permanencije svojstava računskih operacija. Pri tome posebnu pažnju obratiti na svojstva računskih operacija, kao osnovu za racionalizaciju računanja i transformacije izraza u okviru drugih tema. U zavisnosti od konkretne situacije, ovo se može dati i na nešto višem nivou. Potrebnu pažnju treba posvetiti obradi približnih vrednosti. Pri tome učenik treba da shvati da računanje sa realnim brojevima najčešće znači računanje sa približnim vrednostima.

Proporcionalnost veličina. - Karakteristika ove teme je što u njoj dolazi do izražaja povezivanje i primena raznih matematičkih znanja. Na bazi proširivanja i produbljivanja ranije stečenih znanja, osnovnu pažnju ovde treba posvetiti primeni funkcija direktne i obrnute proporcionalnosti i proporcija u rešavanju raznih praktičnih zadataka, povezujući to i sa tabličnim i grafičkim prikazivanjem određenih stanja, procesa i pojava.

Uvod u geometriju. - Ovo je uvodna tema u geometriju, naročito u pogledu upoznavanja učenika sa aksiomatskim pristupom izučavanju geometrije (osnovni i izvedeni pojmovi i stavovi, definicije važnijih geometrijskih figura). Polazeći od posebno izabranih aksioma pripadanja, rasporeda i paralelnosti treba na nekoliko jednostavnijih primera upoznati učenike sa suštinom i načinom dokazivanja teorema.

Podudarnost, izometrijske transformacije. - Obrada sadržaja iz ove teme (podudarnost, vektori, izometrijske transformacije) treba da bude nastavak onoga što se o tome učilo u osnovnoj školi. Oslanjajući se na prethodna znanja učenika o vektoru (iz matematike i fizike), treba taj pojam dograditi do nivoa neophodnog za efikasnu primenu. Takođe, kroz ponavljanje, treba istaći osnovna svojstva svake od izučavanih izometrija i njihovo vršenje, a nešto produbljenije obraditi izometrijske transformacije kao preslikavanja ravni u samu sebe, njihovu klasifikaciju i naročito njihove primene (kao metoda) u dokaznim i konstruktivnim zadacima u vezi sa trouglom, četvorouglom i kružnicom (posebno, gde je to celishodnije u odnosu na druge metode). Korišćenje izometrijskih transformacija ne isključuje dedukciju kao metod dokazivanja (u Euklidovom smislu). Transformacije se koriste utoliko ukoliko olakšavaju izučavanje određenih sadržaja geometrije.

Racionalni algebarski izrazi. - Cilj ove teme je da učenici, koristeći upoznata svojstva operacija sa realnim brojevima, konačno ovladaju idejama i postupcima vršenja identičnih transformacija polinoma i algebarskih razlomaka. Pri tome težište treba da bude na raznovrsnosti ideja, svrsi i suštini tih transformacija, a ne na radu sa komplikovanim izrazima. Određenu pažnju valja posvetiti važnijim nejednakostima (dokazivanje i primena: nejednakost između sredina i dr.).

Linearne jednačine i nejednačine. Linearna funkcija. - U okviru ove teme treba izvršiti produbljivanje i izvesno proširivanje znanja učenika o linearnoj funkciji, linearnim jednačinama i nejednačinama, koja su stekli u osnovnoj školi, ističući pojam ekvivalentnosti jednačina i nejednačina i primenu u njihovom rešavanju. Treba uzimati i primere jednačina u kojima je nepoznata u imeniocu razlomka, kao i one koje sadrže jedan ili dva parametra. U svakom slučaju, treba izbegavati jednačine i nejednačine sa suviše složenim izrazima. Na nekoliko jednostavnijih primera može se pokazati i rešavanje sistema linearnih jednačina sa više od dve nepoznata. U ovoj temi težište treba da bude na primeni jednačina na rešavanje raznih problema. Prilikom obrade nejednačina i sistema nejednačina sa jednom nepoznatom ograničiti se samo na one koje ne sadrže parametre. Rešenja nejednačina zapisivati na više načina (opredeljujući se za najcelishodniji), koristeći pri tome prvenstveno uniju i presek skupova.

Homotetija i sličnost. - U okviru ove teme, pored produbljenijeg zasnivanja merenja duži (dovodeći u vezu samerljivost duži s karakterom razmere njihovih dužina) i usvajanja Talesove teoreme (sa primenama), učenici treba da upoznaju homotetiju kao jednu transformaciju ravni koja nije izometrijska, a sličnost kao kompoziciju homotetije i izometrije (odnosno, homotetiju kao transformaciju sličnosti), kao i da uoče praktične primene sličnosti. Posebno treba da shvate suštinu metoda sličnosti u rešavanju računskih i konstruktivnih zadataka. Takođe je značajna primena sličnosti u dokazivanju pojedinih teorema (Pitagorine i dr.). Može se obraditi i odnos površina sličnih mnogouglova (u vidu zadatka). Odgovarajuću pažnju treba posvetiti primeni Pitagorine teoreme u računskim i konstruktivnim zadacima.

Trigonometrija pravouglog trougla12). - Učenici treba dobro da shvate veze između stranice i uglova pravouglog trougla (definicije trigonometrijskih funkcija oštrog ugla), njihove posledice i primene. Pri rešavanju pravouglog trougla treba se ograničiti na jednostavnije i raznovrsne zadatke.

____________

12) U programima M6-M8 i M12-M14. U ostalim programima sadržaji ove teme su u II razredu (M9-M11) ili III razredu (M5) u okviru teme "Elementi trigonometrije".

Sledeći