PRAVILNIK
O USLOVIMA I POSTUPKU IZDAVANJA UVERENJA O OSPOSOBLJENOSTI ZA OBAVLJANJE JAVNOG AVIO-TRANSPORTA

("Sl. glasnik RS", br. 33/2008 i 39/2009)

Član 1

Ovim pravilnikom propisuju se uslovi koje mora da ispuni avio-prevoznik registrovan za obavljanje javnog avio-transporta, radi sticanja uverenja o osposobljenosti za obavljanje javnog avio-transporta, kao i postupak izdavanja tog uverenja.

Član 2

Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom pravilniku imaju sledeće značenje:

1) uverenje o osposobljenosti avio-prevoznika za obavljanje javnog avio-transporta (Air Operator Certificate - AOC) je dokument koji izdaje Direktorat civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije kojim se potvrđuje da avio-prevoznik ispunjava propisane uslove za obavljanje javnog avio-transporta;

2) poslovni plan (Business Plan) je detaljan opis komercijalnih aktivnosti koje avio-prevoznik namerava da obavlja u određenom vremenu, a naročito aktivnosti koje se odnose na razvoj tržišta i nameravana ulaganja i njihov uticaj na njegovo finansijsko poslovanje;

3) finansijski izveštaj (Management Account) je izveštaj o ostvarenim prihodima i rashodima u određenom vremenu, u kojem su odvojeno prikazane aktivnosti vezane za obavljanje javnog avio-transporta od ostalih aktivnosti, kao i dohodovne od nedohodovnih stavki izveštaja;

4) vazduhoplovne vlasti (Authority) - organ nadležan za poslove civilnog vazduhoplovstva. U Republici Srbiji: Direktorat civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije (u daljem tekstu: Direktorat);

5) Zajedničke vazduhoplovne vlasti (Joint Aviation Authorities - JAA) - pridruženi organ Evropske konferencije civilnog vazduhoplovstva (European Civil Aviation Conference - ECAC) koji je sastavljen od predstavnika civilnih vazduhoplovnih vlasti država članica;

6) Zajednički vazduhoplovni zahtevi (JAR) su zajednički vazduhoplovni propisi država članica JAA.

Član 3

Za izdavanje i produženje važenja uverenja o osposobljenosti za obavljanje javnog avio-transporta (u daljem tekstu: uverenje) avio-prevoznik mora da:

1) ima sedište na teritoriji Republike Srbije;

2) bude registrovan za obavljanje javnog avio-transporta kao osnovne delatnosti;

3) pruži dokaze da poseduje opremu, stručno osoblje, kao i materijalno-finansijsku sposobnost za obavljanje delatnosti za koju zahteva izdavanje uverenja;

4) pruži dokaze o odgovarajućoj unutrašnjoj organizaciji;

5) uspostavi nadzor nad obavljanjem delatnosti za koju je registrovan;

6) pruži dokaz da je uspostavio i da održava odgovarajući sistem kvaliteta;

7) dostavi Direktoratu civilnog vazduhoplovstva operativni priručnik (Operations Manual - OM), kao i svaku njegovu izmenu i dopunu;

8) obezbedi da se svaki let obavlja u skladu sa operativnim priručnikom i uslovima navedenim u uverenju;

9) obezbedi održavanje vazduhoplova na način koji omogućava sigurnu vazdušnu plovidbu.

10) utvrdi kompanijske programe školovanja letačkog i ostalog stručnog osoblja;

11) obezbedi da vazduhoplovi budu opremljeni i posada osposobljena za letenje u određenom geografskom području, kao i za letačke aktivnosti koje će obavljati;

12) raspolaže opremom i sredstvima koji omogućavaju nesmetan rad osoblja i sigurno obavljanje delatnosti, u zavisnosti od vrste i obima letova.

Član 4

Avio-prevoznik koji podnosi zahtev za izdavanje uverenja mora da ispunjava materijalno-finansijske uslove i uz zahtev mora da priloži:

a) plan poslovanja kojim dokazuje:

- da u svakom trenutku, u periodu od dve godine računajući od početka obavljanja delatnosti, može da ispuni svoje stvarne i potencijalne obaveze;

- da može da podmiri svoje fiksne i varijabilne troškove predviđene planom poslovanja, koji proizlaze iz delatnosti koju obavlja, a koji su utvrđeni na osnovu realnih pretpostavki za period od tri meseca, računajući od početka obavljanja delatnosti, s tim da u sredstva predviđena za podmirenje obaveza nisu uključeni prihodi od obavljanja delatnosti;

b) stanje računa avio-prevoznika, finansijski izveštaj za prethodni obračunski period, sa izveštajem revizora, ukoliko je dostupan;

v) projektovani bilans, uključujući račun prihoda i rashoda za naredne dve godine;

g) osnov za projekciju prihoda i rashoda za gorivo, prevoznine, zarade, održavanje, amortizaciju, promene kursa, takse i naknade, osiguranje, prognozu obima prevoza/prihoda, itd.

d) podatke o početnim troškovima koji su nastali u periodu od podnošenja zahteva do početka obavljanja delatnosti i objašnjenje kako namerava da finansira te troškove;

đ) podatke o postojećim i mogućim izvorima finansiranja;

e) podatke o vlasničkoj strukturi, članovima upravnog i nadzornog odbora, sa dokazom o njihovom državljanstvu i prebivalištu;

ž) dinamički plan prihoda i rashoda sredstava sa planom likvidnosti za prve dve godine poslovanja;

z) podatke o finansiranju kupovine i uzimanja u zakup vazduhoplova, kao i rokove i uslove iz ugovora o zakupu.

Član 5

Ako u toku važenja uverenja avio-prevoznik planira promenu vlasničke strukture ili delatnosti koja znatno utiče na njegovu materijalno-finansijsku sposobnost, obavezan je da o tome obavesti Direktorat civilnog vazduhoplovstva i da priloži:

a) stanje računa i finansijski izveštaj za poslednji obračunski period i mišljenje revizora;

b) tačne podatke o planiranim promenama (promeni vrste prevoza, pravne forme privrednog društva, vlasničke strukture i sl.);

v) projektovani bilans, sa računom prihoda i rashoda za tekuću finansijsku godinu, uključujući sve planirane promene koje će znatno uticati na finansijsku sposobnost;

g) prethodne i projektovane iznose prihoda i rashoda za stavke kao što su gorivo, prevoznine i tarife, plate, održavanje, amortizacija, promene kursa, takse i osiguranje, prognoza obima prevoza/prihoda, itd.;

d) dinamički plan priliva i odliva sredstava sa planom likvidnosti za iduću poslovnu godinu, uključujući sve planirane promene koje znatno utiču na finansijsku sposobnost pravnog lica;

đ) podatke o finansiranju kupovine ili zakupu vazduhoplova, uključujući, u slučaju zakupa, rokove i uslove ugovora.

Član 6

Avio-prevoznik koji poseduje uverenje mora za svaku finansijsku godinu dostaviti Direktoratu civilnog vazduhoplovstva relevantne podatke, i to:

a) finansijski izveštaj i izveštaj revizora u roku od šest meseci od isteka obračunskog perioda, a po potrebi i najnoviji bilans;

b) projektovani bilans za narednu godinu, uključujući račun dobiti i gubitka;

v) postojeće i projektovane iznose prihoda i rashoda za gorivo, prevoznine, plate, održavanje, amortizaciju, promenu kursa, takse i naknade, osiguranje, prognozu obima prevoza/prihoda, itd.;

g) dinamički plan priliva i odliva sredstava sa planom likvidnosti za narednu poslovnu godinu.

Ukoliko u toku važenja uverenja Direktorat civilnog vazduhoplovstva opravdano posumnja u finansijsku sposobnost avio-prevoznika, dužan je da proveri njegovu finansijsku sposobnost, kao i da oduzme uverenje ako ustanovi da avio-prevoznik nije u stanju da ispuni stvarne i potencijalne obaveze u periodu od 12 meseci.

Član 7

Avio-prevoznik mora imenovati odgovornog rukovodioca (accountable manager) koji je zadužen za letačku delatnost, unutrašnju organizaciju i finansije, i koji je odgovoran da se korišćenje i održavanje vazduhoplova obavlja na propisan način.

Avio-prevoznik mora imenovati rukovodioca kvaliteta (quality manager) koji je odgovoran za upravljanje sistemom kvaliteta i preduzimanje korektivnih mera.

Avio-prevoznik mora imenovati odgovorna lica (post holders) za:

- letačku delatnost;

- održavanje vazduhoplova;

- obuku vazduhoplovnog osoblja;

- zemaljsku delatnost.

Za odgovorna lica iz st. 1, 2. i 3. ovog člana ne mogu biti imenovana lica kojima je izrečena sankcija za krivično delo, privredni prestup ili za ponovljeni prekršaj u vazdušnom saobraćaju.

O promenama odgovornih lica avio-prevoznik je dužan da obavesti Direktorat civilnog vazduhoplovstva najmanje deset dana pre nameravane promene, a izuzetno taj rok može biti i kraći.

Član 8

Avio-prevoznik mora imati važeću polisu osiguranja kojom su pokrivena lica i stvari koje se prevoze, kao i odgovornost za štetu nanetu trećim licima.

Član 9

Za izdavanje i produženje važenja uverenja avio-prevoznik mora Direktoratu civilnog vazduhoplovstva podneti zahtev uz koji prilaže i odgovarajuće dokaze o ispunjenosti uslova, i to:

1) rešenje o registraciji privrednog subjekta;

2) dokaz o vlasničkoj strukturi;

3) obaveštenje o razvrstavanju privrednog subjekta prema klasifikaciji delatnosti;

4) dokaz o ispunjenosti materijalno-finansijskih uslova;

5) opis delatnosti za koju se podnosi zahtev;

6) opis unutrašnje organizacije avio-prevoznika;

7) lične podatke, biografiju i kvalifikacije odgovornog rukovodioca (accountable manager), rukovodioca kvaliteta (quality manager) i drugih odgovornih lica (post holders), kao i potvrdu o ispunjenosti uslova iz člana 7. stav 4. ovog pravilnika;

9) polisu osiguranja;

10) operativni priručnik (Operations Manual - OM);

11) listu minimalne ispravnosti opreme i sistema vazduhoplova (Minimum Equipmet List - MEL);

12) izjavu o ispunjavanju uslova iz Odeljaka K i L (Subpart K&L), JAR-OPS 1 (avioni) i JAR-OPS 3 (helikopteri);

13) program mera bezbednosti (Security Programme);

Pre izdavanja uverenja, avio-prevoznik mora da dostavi sledeće dokaze u vezi održavanja vazduhoplova:

1) priručnik o organizaciji održavanja (Maintenance Management Exposition);

2) program održavanja (Maintenance Programme);

3) tehničke knjige vazduhoplova (Aircraft Technical Log);

4) ugovore zaključene sa ovlašćenim organizacijama za održavanje vazduhoplova;

O svakoj promeni koja se odnosi na elemente iz st. 1. i 2. ovog člana, avio-prevoznik mora odmah da obavesti Direktorat civilnog vazduhoplovstva.

Član 10

Zahtev za izdavanje uverenja avio-prevoznik podnosi najmanje 90 dana, a operativni priručnik najmanje 60 dana pre planiranog početka obavljanja saobraćaja.

Zahtev za produženje važenja uverenja avio-prevoznik podnosi najmanje 30 dana pre isteka roka njegovog važenja.

Zahtev za izmenu uverenja avio-prevoznik podnosi najmanje 30 dana pre nameravane promene.

Član 11

Avio-prevoznik koji podnese zahtev za produženje važenja uverenja dužan je da Direktoratu civilnog vazduhoplovstva omogući uvid u sve elemente na osnovu kojih se izdaje uverenje.

Ako u toku važenja uverenja avio-prevoznik više ne ispunjava neki od uslova pod kojima je uverenje izdato, Direktorat civilnog vazduhoplovstva može oduzeti ili izmeniti uverenje.

Avio-prevoznik može imati samo jedno uverenje.

Vazduhoplov mora imati važeće uverenje o plovidbenosti.

Uverenje važi samo ako avio-prevoznik ima odobren sistem održavanja vazduhoplova.

Prvo uverenje se izdaje sa rokom važenja od godinu dana, a naredna sa rokom važenja od jedne do tri godine.

Član 12

Avio-prevoznik mora Direktoratu civilnog vazduhoplovstva omogućiti nesmetan pristup svim delovima organizacije i vazduhoplovima, a u pogledu nadzora nad održavanjem vazduhoplova i obavljanjem javnog avio-transporta, svim organizacijama kojima je poverio obavljanje određenih poslova za koje je odgovoran.

Član 13

Zahtevi Zajedničkih vazduhoplovnih vlasti koji se odnose na izdavanje uverenja o osposobljenosti avio-prevoznik za obavljanje javnog avio-transporta avionima (JAR-OPS 1, Sekcija 1 - Javni avio-transport (avioni) (JAR-OPS 1 Commercial Air Transportation (Aeroplanes)) dati su u Prilogu 1. ovog pravilnika i čine njegov sastavni deo.

Zahtevi Zajedničkih vazduhoplovnih vlasti koji se odnose na izdavanje uverenja o osposobljenosti avio-prevoznika za obavljanje javnog avio-transporta helikopterima (JAR-OPS 3, Sekcija 1 - Javni avio-transport (helikopteri) (JAR-OPS 3 Commercial Air Transportation)) dati su u Prilogu 2. ovog pravilnika i čine njegov sastavni deo.

Član 14

Za obavljanje javnog avio-transporta, pored uslova propisanih ovim pravilnikom, avio-prevoznik mora da ispuni i zahteve koji se odnose na korišćenje vazduhoplova, a sadržani su u:

1) JAR-11 Propisane i pripadajuće procedure Zajedničkih vazduhoplovnih vlasti (JAA Regulatory and Related Procedures);

2) CS-AWO Letenje u svim vremenskim uslovima (All Weather Operations);

3) JAR-FSTD A i JAR-FSTD H (uređaji za simuliranje letenja avionom i uređaji za simuliranje letenja helikopterom);

4) JAR-26 Dodatni zahtevi plovidbenosti za avio-prevoznike (Additional Airworthiness Requirements for Operators).

Odredbe Privremenog uputstva broj 44 (Temporary Guidance Leaflet, TGL 44) i JAR-OPS 3 Sekcije 2 (Acceptable Means of Compliance and Interpretative/Explonatory Material (AMC & IEM), kao i odredbe drugih zajedničkih vazduhoplovnih zahteva (JAR) na koje upućuju odredbe ovog pravilnika, primenjivaće se kao preporučena praksa do donošenja propisa koji će regulisati tu materiju.

Član 15

U slučaju različitog tumačenja odredaba iz Priloga 1 i 2 ovog pravilnika merodavan je originalni tekst JAR-OPS 1 (amandman 13) i JAR-OPS 3 (amandman 5), na engleskom jeziku.

Član 15a

U izuzetnim slučajevima i za period koji ne može biti duži od šest meseci Direktorat civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije može odobriti avio-prevozniku da bude izuzet od obaveze ispunjenja određenog zahteva koji je naveden u Prilogu 1 ili Prilogu 2 ovog pravilnika ukoliko utvrdi da je avio-prevoznik na drugi način obezbedio isti nivo sigurnosti koji se postiže primenom tog zahteva.

Odobrenje iz stava 1. ovog člana ne može se avio-prevozniku izdati više puta povodom istog zahteva.

Član 15b

U interesu sigurnosti javnog avio-transporta Direktorat civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije može izdati operativnu direktivu kojom može da ograniči korišćenje vazduhoplova ili da utvrdi posebne uslove za korišćenje vazduhoplova.

U operativnoj direktivi moraju da budu navedeni razlozi zbog kojih se direktiva izdaje, postupci koje avio-prevoznik mora da preduzme, kao i rok na koji se direktiva izdaje.

Član 16

Uverenja koja su avio-prevoznici stekli pre 31. maja 2006. godine važe do izdavanja uverenja na osnovu odredaba ovog pravilnika, a najkasnije do 31. maja 2008. godine.

Uverenja koja su avio-prevoznici stekli posle 31. maja 2006. godine važe do isteka roka važenja koji je u njima naveden.

Član 17

Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaje da važi Pravilnik o uslovima i postupku izdavanja uverenja o osposobljenosti za obavljanje javnog avio-transporta (YU JAR-OPS 1) ("Službeni glasnik Republike Srbije", broj 43/2006).

Član 18

Ovaj pravilnik stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".

 

Samostalni član Pravilnika o izmenama i dopunama
Pravilnika o uslovima i postupku izdavanja uverenja o osposobljenosti za obavljanje javnog avio-transporta

("Sl. glasnik RS", br. 39/2009)

Član 4

Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".

 

PRILOG 1

 

ODELJAK A - PRIMENJIVOST

OPS 1.001 Primena

OPS 1 propisuje zahteve koji se odnose na civilne avione namenjene za obavljanje javnog avio-transporta od strane avio-prevoznika čije je glavno sedište i predstavništvo na teritoriji Republike Srbije. Odredbe OPS 1 se ne primenjuju na:

1. avione koji se koriste za potrebe vojske, carine i policije;

2. letove u cilju izvođenja padobranskih skokova i gašenja požara, kao i pozicione i povratne letove u vezi sa njima kojima se prevoze lica koja se inače prevoze na ovakvim letovima;

3. letove koji se obavljaju neposredno pre, za vreme i neposredno posle pružanja usluga iz vazduha, pod uslovom da su ti letovi povezani sa pružanjem usluga iz vazduha i da se njima, pored članova posade, prevozi više od šest lica koja obavljaju poslove pružanja usluga iz vazduha.

OPS 1.003 Pojmovi

(a) Izrazi koji se koriste u ovom prilogu imaju sledeće značenje:

1. "Prihvaćeno/prihvatljivo" znači da vazduhoplovna vlast nema primedbi na predmet prihvatanja;

2. "Odobreno od vazduhoplovnih vlasti" znači da je vazduhoplovna vlast izdala akt kojim potvrđuje da predmet odobrenja odgovara svojoj svrsi.

3. "Glavna lista minimalne ispravnosti opreme aviona (MMEL)" (u daljem tekstu: MMEL) je lista minimalne ispravnosti opreme aviona (uključujući i uvod) koja odgovara određenom tipu aviona. U MMEL listi se navode instrumenti, delovi opreme i funkcionalni sklopovi koji mogu da budu privremeno neispravni, pod uslovom da se održava propisani nivo sigurnosti određen odgovarajućim specifikacijama plovidbenosti zbog predviđene tolerancije u projektovanju ili zbog primene operativnih postupaka i postupaka održavanja, kao i uslova i ograničenja za njihovu primenu, u skladu sa važećim postupcima za obezbeđivanje kontinuirane plovidbenosti aviona.

4. "Lista minimalne ispravnosti opreme aviona (MEL) (u daljem tekstu: MEL)" je lista (uključujući i uvod) koja, pod određenim uslovima, omogućava korišćenje aviona čiji su instrumenti, delovi opreme ili funkcionalni sklopovi neispravni u trenutku započinjanja leta. MEL listu priprema avio-prevoznik za avione koje koristi, uzimajući u obzir njihovu namenu, kao i odgovarajuće operativne uslove i uslove održavanja, u skladu sa postupkom koji je odobrila vazduhoplovna vlast.

(b) Deo M (Part M) je Prilog I, a Deo 145 (Part 145) je Prilog II Uredbe Komisije (EZ), br. 2042/2003 od 20. novembra 2003. godine o kontinuiranoj plovidbenosti vazduhoplova i vazduhoplovnih proizvoda, delova i uređaja i ovlašćivanju organizacija i osoblja angažovanih na tim zadacima.

ODELJAK B - OPŠTE ODREDBE

OPS 1.005 Opšte odredbe

(a) Avio-prevoznik je dužan da koristi avion za obavljanje javnog avio-transporta u skladu sa odredbama OPS 1. Ako se javni avio-transport obavlja avionima koji imaju performanse klase B, mogu da se primenjuju olakšice navedene u Dodatku 1 OPS 1.005(a).

(b) Avio-prevoznik je dužan da ispuni zahteve plovidbenosti za avione kojima obavlja javni avio-transport.

(v) Avion se koristi u skladu sa uslovima iz uverenja o plovidbenosti i u okviru odobrenih ograničenja sadržanih u letačkom priručniku aviona.

(g) Uređaji za simulirano letenje (npr. uređaji za simuliranje letenja ili uređaji za simuliranje letenja bez pokreta) koji se, za potrebe obuke i provere koriste umesto aviona, moraju da ispunjavaju propisane zahteve. Za korišćenje uređaja za simulirano letenje avio-prevoznik prethodno mora da pribavi saglasnost vazduhoplovnih vlasti.

OPS 1.020 Odgovornost avio-prevoznika u pogledu poštovanja propisa i procedura

Avio-prevoznik je dužan da omogući:

1. da svi zaposleni budu upoznati da moraju da poštuju propise i postupke države na čijoj teritoriji se obavlja javni avio-transport koji se odnose na dužnosti koje obavljaju;

2. da su članovi posade upoznati sa propisima i postupcima koji se odnose na obavljanje njihovih dužnosti.

OPS 1.025 Upotreba zajedničkog jezika

(a) Avio-prevoznik je dužan da omogući da svi članovi posade komuniciraju na istom jeziku.

(b) Avio-prevoznik je dužan da omogući da operativno osoblje razume jezik na kojem su napisani delovi operativnog priručnika koji se odnose na njihove dužnosti i odgovornosti.

OPS 1.030 Odgovornost avio-prevoznika za Listu minimalne ispravnosti opreme aviona

(a) Avio-prevoznik je dužan da za svaki avion izradi MEL koju odobrava vazduhoplovna vlast. MEL mora da bude zasnovana na MMEL, koju su prihvatile vazduhoplovne vlasti. Kriterijumi navedeni u MEL ne mogu biti blaži od kriterijuma navedenih u MMEL.

(b) Avio-prevoznik mora da koristi avion u skladu sa MEL, izuzev ako vazduhoplovna vlast odobri drugačije. Odobrenjem ne smeju da se prekorače ograničenja navedena u MMEL.

OPS 1.035 Sistem kvaliteta

(a) Avio-prevoznik je dužan da ustanovi sistem kvaliteta i da imenuje rukovodioca kvaliteta radi praćenja usklađenosti postupanja s procedurama i praćenja primenjivosti procedura neophodnih za obezbeđivanje plovidbenosti aviona i propisanog nivoa sigurnosti. Praćenje usklađenosti postupanja sa procedurama podrazumeva dvosmernu komunikaciju između rukovodioca kvaliteta i odgovornog rukovodioca (videti OPS 1.175(ž)) radi preduzimanja korektivnih mera.

(b) Sistem kvaliteta mora da sadrži program obezbeđenja kvaliteta koji sadrži procedure za proveru da li se delatnost obavlja u skladu s zahtevima, standardima i procedurama.

(v) Sistem kvaliteta i rukovodilac kvaliteta moraju da budu prihvatljivi za vazduhoplovne vlasti.

(g) Sistem kvaliteta mora da bude opisan u odgovarajućoj dokumentaciji.

(d) Izuzetno od propisanog u (a), vazduhoplovna vlast može da prihvati predlog za imenovanje dva rukovodioca kvaliteta: jednog za obavljanje javnog avio-transporta, a drugog za održavanje aviona, pod uslovom da avio-prevoznik ima jednu organizacionu jedinicu kvaliteta koja je odgovorna za sprovođenje sistema kvaliteta za celu organizaciju.

OPS 1.037 Program za sprečavanje udesa i nezgoda i održavanje propisanog nivoa sigurnosti letenja

(a) Avio-prevoznik mora da donese i održava program za sprečavanje udesa i nezgoda i održavanje propisanog nivoa sigurnosti letenja koji može da bude sastavni deo sistema kvaliteta i koji sadrži:

1. Program za sticanje i održavanje svesti o rizicima za lica koja učestvuju u obavljanju javnog avio-transporta;

2. Plan izveštavanja o događajima kojim se omogućava upoređivanje i procena izveštaja o udesima i nezgodama radi prepoznavanja nepovoljnih trendova ili odstupanja od propisanog nivoa sigurnosti. Planom treba da se zaštiti identitet lica koje je prijavilo događaj i da se predvidi mogućnost anonimnog prijavljivanja događaja;

3. Procenu informacija koje se odnose na udese i nezgode i njihovo objavljivanje, bez utvrđivanja odgovornosti;

4. Program praćenja parametara leta za avione čija je maksimalna odobrena masa na poletanju veća od 27 000 kg. Praćenje parametara leta se zasniva na upotrebi digitalnih parametara sa obavljenih letova, u cilju podizanja nivoa sigurnosti letenja u odnosu na propisani nivo sigurnosti. Rezultati analize dobijeni na osnovu praćenja parametara leta nemaju za cilj utvrđivanje odgovornosti. Izvora podataka mora biti anoniman;

5. Ime i prezime lica odgovornog za sprovođenje programa.

(b) Lice koje je odgovorno za sprovođenje Programa za sprečavanje udesa i održavanje propisanog nivoa sigurnosti letenja predlaže korektivne mere koje proističu iz analize programa.

(v) Rukovodilac kvaliteta prati sprovođenje promena koje su nastale kao rezultat predloženih korektivnih mera utvrđenih Programom za sprečavanje udesa i održavanje propisanog nivoa sigurnosti letenja.

OPS 1.040 Članovi posade

(a) Avio-prevoznik mora da omogući da članovi letačke i kabinske posade budu obučeni i da imaju potrebno znanje za obavljanje svojih dužnosti.

(b) Ako pored članova kabinske posade postoje i drugi članovi posade koji obavljaju svoje dužnosti u putničkoj kabini aviona, avio-prevoznik mora da omogući:

1. da ih putnici ne mešaju sa članovima kabinske posade;

2. da oni ne zauzimaju sedišta predviđena za članove kabinske posade;

3. da oni ne ometaju članove kabinske posade u obavljanju svojih dužnosti.

OPS 1.050 Informacije koje se odnose na traganje i spasavanje

Avio-prevoznik je dužan da omogući da informacije o službama traganja i spasavanja za određeni let, budu lako dostupne u pilotskoj kabini.

OPS 1.055 Informacije o opremi koja se koristi u vanrednim situacijama i opremi za preživljavanje

Avio-prevoznik je dužan da obezbedi trenutnu komunikaciju sa koordinacionim centrima za spasavanje, spiskove sa informacijama o opremi koja se koristi u vanrednim situacijama i opremi za preživljavanje koja se nalazi u avionu. Informacija, po mogućstvu, sadrži: broj, boju i vrstu čamaca za spasavanje, pirotehnička sredstva, pojedinosti o medicinskim sredstvima za prvu pomoć, zalihama vode, kao i vrsti i frekvencijama prenosive radio-opreme za slučaj opasnosti.

OPS 1.060 Prinudno sletanje na vodu

Avio-prevoznik ne sme da koristi avion koji ima maksimalno odobreni broj putničkih sedišta 30 i više, na letovima iznad vode, na udaljenosti većoj od 120 minuta leta, pri brzini krstarenja ili udaljenosti 400 NM, u zavisnosti šta je kraće, od kopna pogodnog za sletanje u slučaju nužde, izuzev ako avion ispunjava uslove za prinudno sletanje na vodu koji su određeni propisima o plovidbenosti.

OPS 1.065 Prevoz vojnog naoružanja i municije

(a) Avio-prevoznik ne sme da prevozi vojno naoružanje i municiju bez pismene saglasnosti svih zainteresovanih država.

(b) Avio-prevoznik je dužan da obezbedi da vojno naoružanje i municija:

1. budu smešteni u avionu na mestu na kojem, u toku leta, putnici nemaju pristup;

2. ne budu napunjeni, ako se radi o vatrenom oružju, izuzev ako pre leta dobije saglasnost svih zainteresovanih država da takvo oružje i municija mogu da se prevoze na način koji se u celini ili delimično razlikuje od onog koji je naveden u ovom stavu.

(v) Avio-prevoznik je dužan da obezbedi da vođa vazduhoplova bude upoznat sa svim podacima o oružju i municiji koje treba da se preveze, kao i o mestu u avionu na kojem će oni biti smešteni.

OPS 1.070 Prevoz sportskog oružja i municije

(a) Avio-prevoznik je dužan da preduzme odgovarajuće mere kako bi obezbedio da mu se prijavi svaki komad sportskog oružja i municije koji je planiran da se preveze.

(b) Avio-prevoznik koji prihvati da preveze sportsko oružje i municiju mora da obezbedi da ono bude:

1. smešteno u avionu na mestu na kojem, u toku leta, putnici nemaju pristup, izuzev ako vazduhoplovna vlast ustanovi da to nije praktično i odobri primenu drugačije procedure;

2. nenapunjeno, ako se radi o vatrenom oružju ili drugom oružju koje može da sadrži municiju.

(v) Municija za sportsko oružje može da se prevozi u predatom prtljagu putnika što je podložno ograničenjima navedenim u Tehničkim instrukcijama (videti OPS 1.1160(b)(5)), kao što je definisano u OPS 1.1150(a)(15).

OPS 1.075 Način prevoza putnika

(a) Avio-prevoznik je u dužan da preduzme odgovarajuće mere da u toku leta nijedno lice ne bude u delu aviona koji nije namenjen za smeštaj putnika, izuzev ako vođa vazduhoplova, pisanim putem, privremeno dopusti pristup u neki od ovih delova:

1. radi preduzimanja mera u cilju sigurnosti aviona, putnika, životinja i robe;

2. u kome se prevozi roba ili prtljag, a taj deo je napravljen tako da omogući pristup licima u toku leta.

OPS 1.085 Dužnosti članova posade

(a) Član posade je odgovoran za pravilno obavljanje svojih dužnosti:

1. koje se odnose na sigurnost aviona i lica koja se u njemu nalaze;

2. koje su navedene u uputstvima i procedurama u operativnom priručniku.

(b) Član posade mora da:

1. obavesti vođu vazduhoplova o svakom nedostatku, otkazu ili kvaru za koje smatra da mogu da utiču na plovidbenost aviona ili sigurnost obavljanja leta, uključujući i sisteme koji se koriste u vanrednim situacijama;

2. obavesti vođu vazduhoplova o svakom događaju koji je ugrozio ili je mogao da ugrozi sigurnost leta;

3. postupi u skladu s propisanim postupkom izveštavanja avio-prevoznika, u skladu sa OPS 1.037(a)(2). U svakom od ovih slučajeva, kopija izveštaja se predaje vođi vazduhoplova.

(v) navedeno pod (b), ne oslobađa člana posade obaveze da prijavi događaj, bez obzira da li je taj događaj već prijavio neki drugi član posade.

(g) Član posade ne sme da obavlja svoje dužnosti u avionu:

1. dok je pod dejstvom nekog leka koji može da utiče na njegove sposobnosti da ne bi došlo do ugrožavanja sigurnosti;

2. posle ronjenja na velikim dubinama, određeno vreme;

3. posle davanja krvi, određeno vreme;

4. ako posumnja da nije u stanju da obavlja svoje dužnosti;

5. ako zna, odnosno sumnja da je premoren ili oseća da nije spreman u meri koja bi mogla da ugrozi let.

(d) Član posade ne sme da:

1. konzumira alkohol najmanje 8 sati pre javljanja na dužnost ili pre početka dežurstva;

2. počne da radi ako mu je koncentracija alkohola u krvi veća od 0,2 promila;

3. konzumira alkohol u toku radnog vremena ili u toku dežurstva.

(đ) Vođa vazduhoplova:

1. je odgovoran za sigurnost svih članova posade, putnika i robe u avionu od trenutka njihovog ukrcavanja/utovara pa sve do njihovog iskrcavanja/ istovara iz aviona na kraju leta;

2. je odgovoran za let i sigurnost aviona od trenutka kada je avion spreman za početak taksiranja, do trenutka dok se ne zaustavi na kraju leta i dok se pogonske grupe, kao primarni izvori kretanja, u potpunosti ne ugase;

3. je ovlašćen da izdaje naređenja radi sigurnosti aviona, lica i robe koji se prevoze;

4. može da iskrca bilo koje lice ili deo robe koji, po njegovom mišljenju, predstavlja potencijalnu opasnost za sigurnost aviona ili lica u njemu;

5. može da odbije prevoz lica za koje sumnja da je pod uticajem alkohola ili droge, koje bi moglo da ugrozi sigurnost aviona ili lica u njemu;

6. može da odbije prevoz nepoželjnih, deportovanih ili pritvorenih lica, ako to predstavlja rizik za sigurnost aviona ili lica u njemu;

7. mora da obezbedi da svi putnici budu upoznati sa izlazom za slučaj opasnosti, mestom na kojem se nalazi oprema za slučaj opasnosti i načinom njene upotrebe;

8. mora da obezbedi da svi operativni postupci i liste provere budu usklađeni sa operativnim priručnikom;

9. može da zabrani članovima posade da obavljaju bilo koje radnje za vreme poletanja, početnog penjanja, završnog prilaza i sletanja, izuzev radnji koje su neophodne za sigurno izvođenje leta.

10. može da ne dozvoli:

(i) onesposobljavanje, isključivanje ili brisanje podataka iz uređaja za snimanje parametara leta ili brisanje snimljenih podataka posle leta u slučaju udesa ili nezgode koji se obavezno prijavljuju;

(ii) onesposobljavanje ili isključivanje uređaja za snimanje zvuka u pilotskoj kabini u toku leta, izuzev ako smatra da snimljeni podaci, koji bi se inače automatski izbrisali, moraju da se čuvaju za potrebe istrage o udesu, odnosno ugrožavanju sigurnosti, i ne sme da dopusti da snimljeni podaci budu ručno izbrisani za vreme ili posle leta u slučaju udesa ili nezgode koji se obavezno prijavljuju;

11. mora odlučiti da li će preuzeti avion s neispravnostima koje su dopuštene po listi odstupanja konfiguracije ili listi minimalne ispravnosti opreme i sistema aviona;

12. mora da obezbedi obavljanje pretpoletnog pregleda.

(e) Vođa vazduhoplova ili pilot koji upravlja avionom mora, u slučaju vanrednih događaja koji zahtevaju trenutno donošenje odluka i preduzimanje radnji, da preduzme svaku radnju koju u datim okolnostima smatra potrebnom. U tim slučajevima on može, u interesu sigurnosti, da odstupi od pravila, operativnih postupaka i metoda.

OPS 1.090 Ovlašćenje vođe vazduhoplova

Avio-prevoznik je u dužan da preduzme odgovarajuće mere kako bi obezbedio da lica koja se prevoze u avionu postupaju po naređenjima vođe vazduhoplova koja su u interesu sigurnosti aviona, lica i imovine u njemu.

OPS 1.095 Ovlašćenje za taksiranje avionom

Avio-prevoznik je dužan da preduzme mere kojima se obezbeđuje da taksiranje po aerodromskim površinama za kretanje ne vrši lice koje nije član letačke posade, osim ako je lice koje sedi za komandama:

1. ovlašćeno od strane avio-prevoznika ili ovlašćenog zastupnika i osposobljeno za:

(i) taksiranje;

(ii) korišćenje radio stanice

2. obučeno u pogledu plana aerodroma, puteva, znakova, označavanja, svetala, znakova i uputstava kontrole letenja, frazeologije i procedura, kao i da je sposobno da postupa u skladu sa standardima za bezbedno kretanje aviona po aerodromu.

OPS 1.100 Pristup pilotskoj kabini

(a) Avio-prevoznik je dužan da zabrani svakom licu pristup pilotskoj kabini i prevoz u njoj, osim ako je to lice:

1. član posade na dužnosti ili letačko osoblje čiji su poslovi vezani za obavljanje leta;

2. predstavnik vazduhoplovnih vlasti koji je odgovoran za izdavanje uverenja i dozvola, inspekcijski nadzor ili ako je to neophodno za obavljanje njegovog posla;

3. ovlašćeno da pristupi pilotskoj kabini u skladu sa uputstvima navedenim u operativnom priručniku.

(b) Vođa vazduhoplova je dužan da obezbedi:

1. da pristup pilotskoj kabini ne ometa rad članova letačke posade;

2. da lica koja se prevoze u pilotskoj kabini budu upoznata sa postupcima kojima se obezbeđuje propisani nivo sigurnosti.

(v) Odluku o pristupu pilotskoj kabini donosi vođa vazduhoplova.

OPS 1.105 Nedozvoljen prevoz

Avio-prevoznik je dužan da preduzme odgovarajuće mere kako bi sprečio sakrivanje lica ili tereta u avionu.

OPS 1.110 Prenosni elektronski uređaji

Avio-prevoznik mora da preduzme mere za sprečavanje korišćenja prenosnih elektronskih uređaja koji mogu štetno da utiču na rad avionskih sistema i opreme aviona.

OPS 1.115 Alkohol i droge

Avio-prevoznik ne sme da dozvoli da se u avionu nalazi lice koje je pod dejstvom alkohola ili droge u meri u kojoj može da ugrozi sigurnost aviona ili lica u njemu.

OPS 1.120 Ugrožavanje sigurnosti

Avio-prevoznik je dužan da preduzme odgovarajuće mere kojima se sprečava da usled nesavesnog činjenja ili nečinjenja ili nemara nekog lica dođe do ugrožavanja:

1. aviona ili lica u njemu;

2. lica ili imovine od strane aviona.

OPS 1.125 Dokumenti koji moraju da se nalaze u avionu u toku leta

(a) Avio-prevoznik je dužan da obezbedi da se za vreme leta u avionu nalaze sledeći dokumenti:

1. uverenje o registraciji;

2. uverenje o plovidbenosti i potvrda o proveri plovidbenosti;

3. original ili kopija uverenja o nivou buke i njihov prevod na engleski jezik;

4. original ili kopija uverenja o osposobljenosti za obavljanje javnog avio-transporta (Air Operator Certificate - AOC);

5. dozvola za rad ugrađene radio-stanice;

6. polisa osiguranja od odgovornosti za štetu pričinjenu trećim licima.

(b) Član posade mora, na svakom letu, da ima kod sebe važeću dozvolu s upisanim odgovarajućim ovlašćenjem.

OPS 1.130 Priručnici koji moraju da se nalaze u avionu u toku leta

Avio-prevoznik je dužan da obezbedi:

1. da se u toku leta u avionu nalaze odgovarajući delovi operativnog priručnika koji se odnose na dužnosti posade;

2. da delovi operativnog priručnika koji su neophodni za let budu lako dostupni članovima letačke posade;

3. da se u avionu nalazi važeći letački priručnik aviona, izuzev ako vazduhoplovna vlast ne prihvati da operativni priručnik propisan u OPS 1.1045, Dodatak 1, deo B, sadrži odgovarajuće podatke za taj avion.

OPS 1.135 Dodatni podaci i obrasci koji se moraju nalaziti u avionu u toku leta

(a) Avio-prevoznik je dužan da obezbedi da se u avionu, u toku leta, pored dokumenata i priručnika propisanih u OPS 1.125 i OPS 1.130, nalaze i sledeći podaci i obrasci:

1. Operativni plan leta koji sadrži podatke propisane u OPS 1.1060;

2. Tehnička knjiga aviona koja sadrži podatke propisane u Delu M - M.A.306 - sistem popunjavanja tehničke knjige aviona;

3. Podaci o popunjenom ATS planu leta;

4. Odgovarajući NOTAM/AIS podaci;

5. Odgovarajući meteorološki podaci;

6. Dokumentacija o masi i položaju težišta aviona, kao što je navedeno u odeljku J;

7. Obaveštenje o posebnim kategorijama putnika, kao što su osoblje obezbeđenja (ako se ne smatra članovima posade), lica sa invaliditetom, nepoželjni putnici, deportovana lica i lica u pritvoru;

8. Obaveštenje o posebnim vrstama robe, uključujući opasne materije, u pisanom obliku, kao što je propisano u OPS 1.1215(v);

9. Važeće mape i karte s pripadajućim dokumentima propisane u OPS 1.290 (b)(7);

10. Drugi dokumenti, kao što su robni i putnički manifest itd;

11. Obrasci koji se popunjavaju u skladu sa zahtevima vazduhoplovnih vlasti i avio-prevoznika.

(b) Vazduhoplovna vlast može da dozvoli da neka informacija navedena u (a) ne bude u pisanoj formi, ali mora da bude dostupna na drugi način.

OPS 1.140 Podaci koji se čuvaju na zemlji

(a) Avio-prevoznik je dužan da obezbedi da se za vreme leta ili serije letova:

(i) na zemlji čuvaju podaci koji se odnose na let, shodno vrsti leta;

(ii) podaci čuvaju dok se ne napravi njihova kopija na mestu gde će biti čuvani, u skladu sa odredbama OPS 1.1065 ili, ako je to neizvodljivo,

(iii) ti podaci nalaze u avionu, u kontejneru koji je otporan na plamen.

(b) Podaci navedeni u (a) obuhvataju:

1. kopiju operativnog plana leta;

2. kopiju odgovarajućeg dela tehničke knjige aviona;

3. NOTAM za odgovarajuće rute, ako ih je avio-prevoznik, iz određenih razloga, izdao;

4. dokumentaciju o masi i položaju težišta aviona, ako je propisano u OPS 1.625;

5. obaveštenje o posebnim vrstama robe.

OPS 1.145 Ovlašćenje za inspekcijski nadzor

Avio-prevoznik je dužan da omogući ovlašćenim licima vazduhoplovnih vlasti koje su izdale AOC da, u bilo koje vreme, mogu da uđu u bilo koji avion koji se koristi u skladu sa AOC, kao i da im dopusti pristup i boravak u pilotskoj kabini. Vođa vazduhoplova može da odbije pristup ako se, po njegovom mišljenju, time ugrožava sigurnost leta.

OPS 1.150 Izrada dokumentacije i zapisa

(a) Avio-prevoznik je dužan da:

1. ovlašćenim licima vazduhoplovnih vlasti omogući pristup svim dokumentima i zapisima koji se odnose na let ili na održavanje aviona;

2. blagovremeno pripremi sve dokumente i zapise koje zahtevaju vazduhoplovne vlasti.

(b) Vođa vazduhoplova mora blagovremeno, na zahtev ovlašćenih lica vazduhoplovnih vlasti, da pokaže dokumentaciju koja mora da se nalazi u avionu.

OPS 1.155 Čuvanje dokumentacije

Avio-prevoznik je dužan da obezbedi:

1. čuvanje originalnih dokumenata ili njihovih kopija u određenom roku, čak i ako više nije korisnik tog aviona;

2. drugom avio-prevozniku pristup dokumentaciji koju je dužan da čuva o svakom članu posade, u skladu s odeljkom Q, ukoliko taj član posade postane član posade aviona drugog avio-prevoznika.

OPS 1.160 Čuvanje, podnošenje i korišćenje zapisa sa uređaja za snimanje parametara leta

(a) Čuvanje zapisa

1. Avio-prevoznik je dužan da 60 dana posle udesa aviona u kome se nalazi uređaj za snimanje parametara leta, čuva zabeležene podatke koji se odnose na taj udes, a koji su sačuvani u uređaju za snimanje parametara leta, izuzev ako organ nadležan za istraživanje uzroka udesa ne odluči drugačije;

2. Avio-prevoznik koji je koristio avion sa ugrađenim uređajem za snimanje parametara leta, mora da čuva podatke 60 dana posle nezgode koja se obavezno prijavljuje, izuzev ako postoji prethodno odobrenje vazduhoplovnih vlasti ili ako organ nadležan za ispitivanje uzroka udesa ne odluči drugačije;

3. Po nalogu vazduhoplovnih vlasti, avio-prevoznik koji koristi avion u kome se nalazi uređaj za snimanje parametara leta, mora da čuva prvobitno zabeležene podatke 60 dana, ako organ nadležan za istraživanje uzroka udesa ne odluči drugačije;

4. Ako avion mora da ima uređaj za snimanje parametara leta, avio-prevoznik je dužan da:

(i) čuva zapise o snimljenim parametrima leta za vreme korišćenja aviona, kao što je propisano u OPS 1.715, 1.720 i 1.725, izuzev u slučaju provere i održavanja uređaja za snimanje parametara leta kada može da izbriše snimljeni materijal, osim materijala koji je snimljen u poslednjih 60 minuta;

(ii) čuva dokument koji sadrži podatke potrebne za ponovno pozivanje i pretvaranje sačuvanih podataka u tehničke jedinice.

(b) Podnošenje zapisa

Avio-prevoznik koji koristi avion u kome se nalazi uređaj za snimanje parametara leta je obavezan da, u prihvatljivom roku, na zahtev vazduhoplovnih vlasti, podnese na uvid dostupne, odnosno sačuvane podatke, zabeležene uređajem za snimanje parametara leta.

(v) Korišćenje zapisa

1. Podaci sa uređaja za snimanje zvuka u pilotskoj kabini mogu da se koriste samo za potrebe istrage udesa ili nezgode koji se obavezno prijavljuju, a u druge svrhe mogu da se koriste samo uz saglasnost člana posade na kojeg se odnose.

2. Podaci sa uređaja za snimanje parametara leta mogu da se koriste samo za potrebe istrage udesa ili nezgode koji se obavezno prijavljuju, izuzev ako te zapise avio-prevoznik:

(i) koristi za potrebe plovidbenosti ili održavanja vazduhoplova;

(ii) koristi za identifikaciju;

(iii) objavljuje u skladu sa odgovarajućim procedurama.

OPS 1.165 Zakup aviona

(a) Pojmovi koji se koriste imaju sledeće značenje:

1. zakup aviona bez posade (dry lease) - kada se avion koristi u skladu sa uverenjem o osposobljenosti za obavljanje javnog avio-transporta zakupca;

2. zakup aviona sa posadom (wet lease) - kada se avion koristi u skladu sa uverenjem o osposobljenosti za obavljanje javnog avio-transporta zakupodavca;

(b) Zakup aviona između avio-prevoznika iz država članica EU i iz Republike Srbije

1. Davanje u zakup aviona sa posadom. Avio-prevoznik koji daje avion s posadom drugom avio-prevozniku iz EU ili iz Republike Srbije, u skladu sa Uredbom (EC) broj 1008/2008 Evropskog parlamenta i Saveta od 24. septembra 2008. godine o zajedničkim pravilima za obavljanje javnog avio-transporta u Zajednici zadržava funkcije i odgovornosti propisane u Odeljku C ovog priloga, i dalje ostaje odgovoran za avion.

2. Drugi vidovi zakupa

(i) Izuzev u slučaju zakupa navedenog pod (b)(1), avioprevoznik koji uzima u zakup avion drugog avioprevoznika ili daje u zakup avion drugom avio-prevozniku, mora od vazduhoplovnih vlasti predhodno da pribavi odobrenje za uzimanje, odnosno davanje aviona u zakup. Uslovi koji su deo ovog odobrenja moraju biti sadržani u ugovoru o zakupu;

(ii) Elementi ugovora o zakupu koje su odobrile vazduhoplovne vlasti, izuzev ugovora koji se odnosi na avion i posadu kojim nije predviđen prenos funkcije i odgovornosti, smatraće se, u odnosu na zakupljeni avion, kao odstupanje od AOC pod kojim se obavljaju letovi.

(v) Zakup aviona između avio-prevoznika iz EU ili iz Republike Srbije i drugog lica koje je avio-prevoznik, ali nije iz države članice EU ili iz Republike Srbije

1. Uzimanje u zakup aviona bez posade

(i) Avio-prevoznik iz države članice EU ili iz Republike Srbije ne sme da uzme u zakup avion bez posade od avio-prevoznika iz države koja nije članica EU ili koji nije iz Republike Srbije, osim uz prethodnu saglasnost vazduhoplovnih vlasti. Uslovi koji su sastavni deo odobrenja, moraju biti navedeni u ugovoru o zakupu aviona;

(ii) Avio-prevoznik iz države članice EU ili iz Republike Srbije je dužan da obezbedi, ako se radi o uzimanju u zakup aviona bez posade, da se o svim odstupanjima u odnosu na zahteve propisane u odeljcima K, L i/ili OPS 1.005(b) obavesti vazduhoplovna vlast i da ta odstupanja budu prihvatljiva za vazduhoplovnu vlast;

2. Uzimanje u zakup aviona sa posadom

(i) Avio-prevoznik iz države članice EU ili iz Republike Srbije ne sme da uzme u zakup avion s posadom od avio-prevoznika iz države koja nije članica EU ili koji nije iz Republike Srbije bez prethodnog odobrenja vazduhoplovnih vlasti;

(ii) Avio-prevoznik iz države članice EU ili iz Republike Srbije dužan je da u vezi zakupa aviona sa posadom obezbedi:

(A) da standardi sigurnosti zakupodavca koji se odnose na održavanje i obavljanje javnog aviotransporta budu isti kao važeći standardi;

(B) da je zakupodavac avio-prevoznik koji poseduje AOC izdat od države potpisnice Čikaške konvencije;

(V) da avion ima uverenje o plovidbenosti izdato u skladu sa ICAO Aneksom 8. Uverenje o plovidbenosti koje je izdao nadležni organ države članice EU ili nadležni organ Republike Srbije, a koji nije organ koji je izdao AOC, prihvata se, bez daljeg postupka, ako je izdato u skladu sa odredbama Dela-21 (Part 21);

(G) ispunjenje svih zahteva vazduhoplovnih vlasti države zakupca.

3. Davanje u zakup aviona bez posade

Avio-prevoznik iz države članice EU ili iz Republike Srbije može, za potrebe komercijalnog prevoza, da da u zakup avion bez posade, avio-prevozniku iz države potpisnice Čikaške konvencije, ako su ispunjeni sledeći uslovi:

(A) da je vazduhoplovna vlast, izuzetno, oslobodila avio-prevoznika obaveze da ispuni odgovarajuće zahteve OPS 1, pošto je vazduhoplovna vlast države zakupca pismeno preuzela odgovornost za nadzor, održavanje i korišćenje aviona i pošto je avion izbrisan iz uverenja o osposobljenosti za obavljanje javnog avio-transporta (AOC);

(B) da se održavanje aviona vrši u skladu s odobrenim programom održavanja;

4. Davanje u zakup aviona sa posadom

Avio-prevoznik iz države članice EU ili iz Republike Srbije koji daje avion sa posadom drugom avio-prevozniku, u skladu sa Uredbom (EC) broj 1008/2008 Evropskog parlamenta i Saveta od 24. septembra 2008. godine o zajedničkim pravilima za obavljanje javnog avio-transporta u Zajednici i koji zadržava sve funkcije i odgovornosti propisane u Odeljku C ovog priloga, ostaje i dalje odgovoran za avion.

Dodatak 1 OPS 1.005(a)
Korišćenje aviona sa performansama klase B

(a) Pojmovi

1. Panoramski let je let kod koga se poletanje i sletanje vrši sa istog aerodroma.

2. Let iz mesta A u mesto B je let kod koga se poletanje i sletanje vrši sa različitih aerodroma.

3. Noć je vreme između završetka sumraka i početka svitanja ili drugi period između zalaska i izlaska sunca koji propišu vazduhoplovne vlasti.

(b) Let, na koje se odnosi ovaj dodatak, može da se obavlja uz sledeće olakšice:

1. OPS 1.035 Sistem kvaliteta

U slučaju malih avio-prevoznika, rukovodilac kvaliteta ujedno može biti i odgovorno lice, pod uslovom da proveru sistema kvaliteta vrši lice koje nije zaposleno kod tog avio-prevoznika. Ova odredba se primenjuje i u slučaju kada je odgovorni rukovodilac ujedno i odgovorno lice za jednu ili više delatnosti.

2. Rezervisano

3. OPS 1.075 Načini prevoza lica

Ne primenjuje se na letove koji se obavljaju po pravilima za vizuelno letenje (u daljem tekstu: VFR letovi) jednomotornim avionom.

4. OPS 1.100 Pristup pilotskoj kabini

(i) Avio-prevoznik je dužan da propiše uslove za korišćenje sedišta člana letačke posade za prevoz putnika.

(ii) Vođa vazduhoplova je dužan da obezbedi:

(A) da prevoz putnika na sedištu člana letačke posade ne utiče na letenje;

(B) da putnik koji sedi na sedištu člana letačke posade bude upoznat sa odgovarajućim ograničenjima i procedurama sigurnosti.

5. OPS 1.105 Neovlašćeni prevoz

Nije primenjiv na VFR letove jednomotornim avionom.

6. OPS 1.135 Dodatni podaci i obrasci koji moraju da se nalaze u avionu u toku leta.

(i) Za panoramske VFR letove jednomotornim avionom u toku dana, u avionu se ne moraju nalaziti sledeća dokumenta:

(A) operativni plan leta;

(B) tehnička knjiga aviona;

(V) NOTAM/AIS dokumenti;

(G) meteorološki podaci;

(D) obaveštenje o posebnim kategorijama putnika i sl.;

(Đ) obaveštenje o posebnim vrstama robe, uključujući i opasne materije itd.

(ii) Za dnevne VFR letove jednomotornim avionom koji se obavljaju iz mesta A u mesto B nije potrebno obaveštenje o posebnim kategorijama putnika, definisano u OPS 1.135(a)(7).

(iii) Za dnevne VFR letove koji se obavljaju iz mesta A u mesto B, operativni plan leta može biti u jednostavnijem obliku i usklađen sa potrebama leta.

7. OPS 1.215 Korišćenje usluga u vazdušnom saobraćaju:

Pri VFR letovima koji se obavljaju danju, jednomotornim avionom, mora se sa službom koja pruža usluge u vazdušnom saobraćaju održavati neobavezan kontakt, koji zavisi od prirode leta. Služba traganja i spasavanja mora biti obezbeđena u skladu sa OPS 1.300.

8. OPS 1.255 Operativni aerodromski minimumi

U slučaju VFR letova dovoljni su standardni minimumi. Avio-prevoznik može da propiše dodatne zahteve, uzimajući u obzir: radio pokrivenost, konfiguraciju terena, prirodu površine sa koje se poleće i sleće, uslove za obavljanje letova i kapacitet službe koja pruža usluge u vazdušnom saobraćaju.

9. OPS 1.235 Postupci smanjenja nivoa buke

Nisu primenjivi za letove u VFR uslovima jednomotornim avionom.

10. OPS 1.240 Rute i područja za obavljanje letova

Odredba (a)(1) se ne primenjuje na panoramske letove koji se obavljaju u dnevnim VFR uslovima jednomotornim avionom.

11. OPS 1.250 Određivanje minimalnih visina leta

Avio-prevoznik je dužan da obezbedi da se dnevni VFR letovi obavljaju na vazdušnim putevima ili u području gde je moguće sigurno nadvišavanje terena i da se prilikom određivanja minimalnih visina leta uzima u obzir temperatura, konfiguracija terena, nepovoljni meteorološki uslovi (npr. ozbiljna turbulencija, korekcija temperature i pritiska u odnosu na standardne vrednosti).

12. OPS 1.255 Politika planiranja goriva

(i) Za panoramske letove avio-prevoznik je dužan da odredi minimalnu količinu goriva sa kojom mora da se završi let (finalna rezerva), koja ne može da bude manja od količine koja je neophodna za let u trajanju od 45 minuta.

(ii) Za letove iz mesta A u mesto B avio-prevoznik mora da obezbedi da se pri proračunu korisnog goriva pred let uzme u obzir:

(A) gorivo za taksiranje (količina goriva koja se potroši pre poletanja), ako je ta količina značajna;

(B) putno gorivo (gorivo neophodno za let do destinacije);

(V) rezervno gorivo:

1. rutna rezerva (količina goriva koja nije manja od 5% od planirane putne količine goriva ili, u slučaju ponovnog planiranja u toku leta, 5% od putnog goriva za ostatak leta;

2. finalna rezerva goriva (gorivo koje je neophodno za dodani let u trajanju od 45 minuta za avione sa klipnim motorima ili 30 minuta za avione sa mlaznim motorima);

(G) gorivo za let do alternativnog aerodroma (gorivo koje je neophodno za let do alternativnog aerodroma predviđenog za odredišni aerodrom, pod uslovom da se zahteva alternativni aerodrom);

(D) dodatno gorivo (količina goriva koju može da zahteva vođa vazduhoplova kao dodatak na količinu goriva određenu od (A) do (G)).

13. OPS 1.265 Prevoz nepoželjnih putnika, deportovanih lica i lica u pritvoru lica

Za VFR letove jednomotornim avionom, na kojima se ne prevoze nepoželjni putnici, deportovana lica ili lica u pritvoru, avio-prevoznik ne mora da propiše procedure za prevoz ovih kategorija putnika.

14. OPS 1.280 Zauzimanje putničkih sedišta

Nije primenjivo na VFR letove jednomotornim avionom.

15. OPS 1.285 Obaveštavanje putnika

Demonstracija upotrebe opreme u slučaju nužde i obaveštavanje putnika moraju biti prilagođeni vrsti leta. Na letovima sa jednim članom letačke posade, pilot ne može da bude uključen u obavljanje poslova koji bi ga ometali u vršenju letačkih dužnosti.

16. OPS 1.290 Priprema leta

(i) Operativni plan leta nije potreban za panoramske letove;

(ii) Za letove iz mesta A u mesto B u dnevnim VFR uslovima, avio-prevoznik je dužan da obezbedi da za svaki let bude popunjen pojednostavljen oblik operativnog plana leta, koji zavisi od vrste leta.

17. OPS 1.295 Izbor aerodroma

Ne primenjuje se na VFR letove. Uputstva za korišćenje aerodroma, kao i površina za poletanje i sletanje, moraju biti u skladu sa zahtevima OPS 1.220.

18. OPS 1.310 Mesta za članove posade

Ova odredba se ne primenjuje na VFR letove koji se obavljaju sa dva člana letačke posade.

19. OPS 1.375 Praćenje potrošnje goriva u toku leta

Dodatak 1 OPS 1.375 se ne primenjuje na dnevne VFR letove jednomotornim avionom.

20. OPS 1.405 Započinjanje prilaza i nastavljanje prilaza

Ne primenjuje se na VFR letove.

21. OPS 1.410 Operativni postupci - nadvišavanje visine praga piste

Ne primenjuje se na VFR letove.

22. OPS 1.430 do 1.460, uključujući i dodatke.

Ne primenjuje se na VFR letove.

23. OPS 1.530 Poletanje

(i) Navedene pod (a) se primenjuju sa sledećim dodatkom: vazduhoplovna vlast može da prihvati i druge podatke koji se odnose na performanse koje je ustanovio avio-prevoznik na osnovu pokaznih letova i realnih podataka. Navedene u (b) i (v) se primenjuje uz sledeće dodatke: ako se zahtevi iz ovog odeljka ne mogu ispuniti zbog fizičkog ograničenja dužine poletno-sletne staze i ako postoji javni interes i neophodnost obavljanja letova, vazduhoplovna vlast može, u pojedinačnom slučaju, da prihvati druge podatke o performansama koji nisu u suprotnosti sa podacima koji su dati u letačkom priručniku aviona, a koji se odnose na posebne procedure koje je utvrdio avio-prevoznik.

(ii) Avio-prevoznik koji želi da obavlja letove u skladu sa navedenim u (i) mora da ima odobrenje vazduhoplovnih vlasti koje su izdale AOC. Odobrenje sadrži:

(A) tip aviona;

(B) vrstu letova;

(V) aerodrome i poletno-sletne staze koje će se koristi;

(G) ograničenje da se poletanje obavi prema pravilima meteorološke vidljivosti (VMC);

(D) osposobljenost članova posade;

(Đ) ograničenje za avione koji imaju uverenje o tipu koje je prvi put izdato pre 1. januara 2005. godine.

(iii) Let mora da bude prihvaćen od strane države na čijoj se teritoriji nalazi aerodrom.

24. OPS 1.535 Nadvišavanje prepreka pri poletanju - avioni sa više motora

(i) Odredbe navedene u (a)3, (a)4, (a)5, (b)2, (v)1, (v)2, kao i Dodatak ne primenjuju se na letove koji se obavljaju danju, po pravilima za vizuelno letenje (VFR).

(ii) Za letove koji se obavljaju po pravilima za instrumentalno letenje i letove koji se obavljaju danju, po pravilima za vizuelno letenje odredbe navedene pod (b) i (v) se primenjuju sa sledećim odstupanjima:

(A) Smatra se da postoji mogućnost vizuelnog navođenja kada je vidljivost u toku leta 1 500 m ili veća;

(B) Potrebna maksimalna širina vazdušnog puta je 300 m kada je vidljivost u toku leta 1 500 m ili veća;

25. OPS 1.545 Sletanje na destinaciju i na alternativne aerodrome

(i) Odredba se primenjuje uz ispunjenje sledećih uslova: kada se zahtevi iz ove odredbe ne mogu primeniti usled fizičkih ograničenja koja se odnose na produženja poletno-sletne staze i kada postoji jasan javni interes i potreba za obavljanjem saobraćaja, vazduhoplovna vlast može pojedinačno da razmotri svaki slučaj i da prihvati drugačije podatke o performansama aviona koji su u skladu sa letačkim priručnikom aviona, a odnose se na posebne postupke utvrđene od strane avio-prevoznika na osnovu prethodnog iskustva;

(ii) Avio-prevoznik koji namerava da obavlja letenje shodno odredbama navedenim pod (i) mora prethodno da pribavi odobrenje vazduhoplovne vlasti koja je izdala uverenje o osposobljenosti za obavljanje javnog avio-transporta (AOC). U odobrenju mora da bude navedeno:

(A) tip aviona;

(B) vrsta leta;

(V) aerodrom i poletno-sletna staza za sletanje;

(G) napomena da završni prilaz i sletanje moraju da se obavljaju u VMC uslovima;

(D) obavezna osposobljenost posade;

(Đ) ograničenje da mogu da se koriste samo avioni kojima je prvo uverenje o tipu izdato pre 1. januara 2005. godine;

(iii) Obavljanje ovih letova mora da odobri vazduhoplovna vlast države na čijoj teritoriji se nalazi aerodrom na koji se sleće.

26. OPS 1.550 Sletanje na suvu poletno-sletne stazu:

(i) Ova odredba se primenjuje uz ispunjenje sledećih uslova: kada se zahtevi iz ove odredbe ne mogu primeniti usled fizičkih ograničenja koja se odnose na produženja poletno-sletne staze i kada postoji jasan javni interes i potreba za obavljanjem saobraćaja, vazduhoplovna vlast može pojedinačno da razmotri svaki slučaj i da prihvati drugačije podatke o performansama aviona koji su u skladu sa letačkim priručnikom aviona, a odnose se na posebne postupke utvrđene od strane avio-prevoznika na osnovu prethodnog iskustva;

(ii) Avio-prevoznik koji namerava da obavlja letenje shodno odredbama navedenim pod (i) mora prethodno da pribavi odobrenje vazduhoplovne vlasti koja je izdala uverenje o osposobljenosti za obavljanje javnog avio-transporta (AOC). U odobrenju mora da bude navedeno:

(A) tip aviona;

(B) vrsta leta;

(V) aerodrom i poletno-sletna staza za sletanje;

(G) napomena da završni prilaz i sletanje moraju da se obavljaju u VMC uslovima;

(D) obavezna osposobljenost posade;

(Đ) ograničenje da mogu da se koriste samo avioni kojima je prvo uverenje o tipu izdato pre 1. januara 2005. godine;

(iii) Obavljanje ovih letova mora da odobri vazduhoplovna vlast države na čijoj teritoriji se nalazi aerodrom na koji se sleće.

27. Rezervisano

28. OPS 1.650 Letovi koji se obavljaju danju po pravilima za vizuelno letenje (VFR letovi)

OPS 1.650 se primenjuje uz dodatak: jednomotorni avioni, kojima je prvi put izdato uverenje o plovidbenosti pre 22. maja 1995. godine, mogu da budu izuzeti od zahteva navedenih u (đ), (e), (ž) i (z) od strane vazduhoplovnih vlasti, ako je za njihovo ispunjenje neophodna modifikacija.

29. Deo M (Part M) - M.A.704 - Priručnik organizacije za obezbeđenje kontinuirane plovidbenosti (CAME)

Priručnik organizacije za obezbeđenje kontinuirane plovidbenosti (CAME) mora da bude prilagođen vrsti letova koji se obavljaju.

30. Deo M (Part M) - M.A.306 Način popunjavanja tehničke knjige aviona

Vazduhoplovna vlast može da odobri jednostavniji oblik tehničke knjige aviona, u zavisnosti od leta koji se obavlja.

31. OPS 1.940 Sastav letačke posade

Propisano u (a)2, (a)4 i (b) nije primenjivo na letove koji se obavljaju danju, po pravilima za vizuelno letenje, izuzev (a)(4) koji se u potpunosti primenjuje ako OPS 1 zahteva dva člana letačke posade.

32. OPS 1.945 Prelazna obuka i provera

(i) Propisano u (a)7 - letenje na liniji pod nadzorom (LIFUS) se može obaviti avionom odgovarajuće klase. Broj ovih letova zavisi od složenosti letova.

(ii) Odredba iz (a)8 se ne primenjuje.

33. OPS 1.955 Određivanje vođe vazduhoplova

Propisano u (b) se primenjuje na sledeći način:

Vazduhoplovna vlast može da prihvati skraćenu obuku za vođu vazduhoplova, koja odgovara vrsti letova koji se obavljaju.

34. OPS 1.960 Vođa vazduhoplova sa dozvolom profesionalnog pilota aviona (CPL)

Propisano u (a)1(i) se ne primenjuje na letove koji se obavljaju danju, po pravilima za vizuelno letenje.

35. OPS 1.965 Periodična obuka i provera:

(i) Propisano u (a)1 se primenjuje na letove koji se obavljaju danju, po pravilima za vizuelno letenje, na sledeći način: obuka i provera moraju da odgovaraju vrsti letova i klasi aviona na kojem član letačke posade obavlja let, uključujući i posebnu opremu koja se koristi.

(ii) Propisano u (a)3(ii) se primenjuje na sledeći način: obuka u avionu se može obaviti sa ispitivačem za klasu aviona (CRE), ispitivačem u letu (FE) ili ispitivačem za tip aviona (TRE).

(iii) Propisano u (a)4(i) se primenjuje na sledeći način: proveru stručnosti može da obavi ispitivač za tip aviona (TRE), ispitivač za klasu aviona (CRE) ili odgovarajuće obučen vođa vazduhoplova koga je ovlastio avio-prevoznik, koga su prihvatile vazduhoplovne vlasti, a koji je obučen u skladu sa konceptom unapređenja potencijala posade (CRM).

(iv) propisano u (b)2 primenjuje se na letove koji se obavljaju danju, po pravilima za vizuelno letenje, na sledeći način: ako se letenje odvija u sezonama koje nisu duže od 8 uzastopnih meseci, jedna provera stručnosti od strane avio-prevoznika mora biti sprovedena pre početka obavljanja javnog avio-transporta.

36. OPS 1.968 Osposobljenost pilota za upravljanje avionom sa bilo kog sedišta

Dodatak 1 se ne primenjuje na VFR letove koji se obavljaju danju, jednomotornim avionom.

37. OPS 1.975 Osposobljenost člana letačke posade za rute i aerodrome

(i) Za VFR letove koji se obavljaju danju, propisano u (b), (v) i (g) se ne primenjuju, izuzev u slučajevima kada se zahteva posebno odobrenje za letenje na aerodrom koji se nalazi na teritoriji države koja zahteva odobrenje. Odobrenje je dužan da pribavi avio-prevoznik.

(ii) Za IFR letove ili VFR letove koji se obavljaju noću, umesto propisanog od (b) do (g), osposobljenost letačke posade za rute i aerodrome može biti priznata uz sledeće:

(A) ako u periodu od 12 meseci član letačke posade obavi letove koji obuhvataju najmanje 10 rutnih sektora u području obavljanja delatnosti i samostalno se informiše o postupcima koji se primenjuju na planiranim aerodromima. Ova odredba se primenjuje samo za najzahtevnije aerodrome.

(B) letovi ka najzahtevnijim aerodromima se mogu obaviti pod uslovom da:

1. Je vođa vazduhoplova u predhodnih 36 meseci, u svojstvu radećeg člana letačke posade ili u svojstvu posmatrača, osposobljen za sletanje/poletanje na/sa najzahtevnijih aerodroma;

2. Se prilaz izvodi u uslovima spoljašnje meteorološke vidljivosti (VMC), sa najmanje dozvoljene visine za odgovarajući sektor;

3. Članovi letačke posade, pre leta, imaju na raspolaganju neophodne informacije o aerodromu.

38. OPS 1.980 Letenje na različitim tipovima i verzijama aviona:

(i) ove odredbe se ne primenjuju na let koji se obavlja danju, u VFR uslovima, klipnim avionom sa jednim članom letačke posade;

(ii) za IFR letove i VFR letove koji se obavljaju noću, zahtev koji je naveden u Dodatku 1 OPS 1.980, u (g)2(i), a koji se odnosi na 500 sati letenja u odgovarajućem sastavu posade pre korišćenja ovlašćenja za tip ili klasu aviona upisanih u dozvolu, se smanjuje na 100 sati ili na 100 sektora, ako se jedan od upisa odnosi na klasu aviona. Provera u letu mora da se obavi pre nego što pilot postane vođa vazduhoplova.

39. OPS 1.981 Zahtevi koji se odnose na člana posade koji ima dozvolu pilota aviona i dozvolu pilota helikoptera

Ako let obavlja jedan član posade klipnim avionom, propisano u (a)1 se ne primenjuje.

40. Rezervisano

41. OPS 1.1060 Operativni plan leta

Za panoramske letove koji se obavljaju danju u VFR uslovima ne zahteva se operativni plan leta. Za letove iz mesta A u mesto B, koji se obavljaju danju, u VFR uslovima, plan leta može biti u jednostavnijem obliku koji odgovara vrsti leta koji se obavlja.

42. OPS 1.1070 Priručnik organizacije za obezbeđenje kontinuirane plovidbenosti (CAME)

Priručnik organizacije za obezbeđenje kontinuirane plovidbenosti (CAME) mora da se prilagodi vrsti letova koji se obavljaju.

43. OPS 1.1071 Tehnička knjiga aviona:

Primenjivo je na način naveden u Delu M (Part M) - M.A.306 - Sistem popunjavanja tehničke knjige aviona

44. Rezervisano

45. Rezervisano

46. OPS 1.1240 Programi obuke:

Programi obuke moraju biti prilagođeni vrsti letova koji se obavljaju. Programi samostalne obuke mogu biti prihvatljivi u slučaju VFR letova.

47. OPS 1.1250 Lista postupaka bezbednosnog pregleda aviona:

Ne odnosi se na letove koji se obavljaju danju, po pravilima za vizuelno letenje.

Dodatak 1 OPS 1.125
Dokumenti
koji moraju da se nalaze u avionu u toku leta
(Videti OPS 1.125)

U slučaju gubitka ili krađe dokumenata koji su navedeni u OPS 1.125, avion može da se koristi dok se let ne završi u bazi ili u mestu gde je moguće obezbediti nova dokumenta.

ODELJAK C - SERTIFIKACIJA AVIO-PREVOZNIKA I NADZOR NAD AVIO-PREVOZNIKOM

OPS 1.175 Opšta pravila za izdavanje uverenja o osposobljenosti za obavljanje javnog avio-transporta (AOC)

Napomena 1: u Dodatku 1 bliže su određeni sadržaj i uslovi za izdavanje uverenja o osposobljenosti za obavljanje javnog avio-transporta (AOC).

Napomena 2: u Dodatku 2 bliže su određeni zahtevi rukovođenja i organizacije.

(a) Avio-prevoznik može da koristi avion u komercijalne svrhe, u skladu sa uslovima navedenim u uverenju o osposobljenosti za obavljanje javnog avio-transporta (AOC) (u daljem tekstu: AOC).

(b) Podnosilac zahteva za izdavanje ili izmenu AOC mora da omogući vazduhoplovnim vlastima da provere sigurnosne aspekte predloženih letova.

(v) Podnosilac zahteva za izdavanje AOC:

1. ne sme da poseduje AOC koji je izdat od strane drugih vazduhoplovnih vlasti, izuzev ako su zainteresovane vazduhoplovne vlasti to posebno odobrile;

2. mora da ima sedište i predstavništvo na teritoriji države koja je nadležna za izdavanje AOC;

3. mora da dokaže vazduhoplovnim vlastima da ispunjava propisane uslove koji se odnose na sigurnost letenja.

(g) Ako avio-prevoznik poseduje avione koji su upisani u registare više država članica EU ili u registar Republike Srbije, neophodno je da postoje sporazumi kojima se obezbeđuje nadzor nad tim avionima.

(d) Avio-prevoznik je dužan da vazduhoplovnim vlastima omogući pristup svojoj organizaciji, pristup organizaciji sa kojom je zaključio ugovor o održavanju aviona (odobrenoj u skladu sa Delom 145 (Part-145)) i pristup avionima, radi utvrđivanja stalne usklađenosti sa zahtevima OPS 1.

(đ) AOC se može izmeniti, suspendovati ili oduzeti ako vazduhoplovna vlast zaključi da avio-prevoznik više ne može da obavlja javni avio-transport sa propisanim nivoom sigurnosti.

(e) Avio-prevoznik je dužan da vazduhoplovnim vlastima, na zadovoljavajući način, dokaže:

1. da njegova organizacija i rukovodstvo odgovaraju vrsti i obimu javnog avio-transporta koji obavlja;

2. da ima definisane postupke za vršenje stalnog nadzora nad letovima koje obavlja.

(ž) Avio-prevoznik mora da imenuje odgovornog rukovodioca, prihvatljivog za vazduhoplovne vlasti, koji treba da obezbedi da se letačka delatnost i održavanje, u potpunosti, mogu financirati i obavljati u skladu sa standardima koje zahtevaju vazduhoplovne vlasti.

(z) Avio-prevoznik mora da imenuje odgovorna lica, prihvatljiva za vazduhoplovne vlasti, koja su odgovorna za rukovođenje i nadzor:

1. letačke delatnosti;

2. sistema održavanja;

3. obuke posade;

4. zemaljske delatnosti.

(i) Jedno lice može da bude imenovano na više rukovodećih funkcija, ako je to prihvatljivo za vazduhoplovne vlasti. Avio-prevoznik koji zapošljava 21 ili više lica sa punim radnim vremenom, mora da imenuje najmanje dva odgovorna lica.

(j) Ako avio-prevoznik zapošljava 20 ili manje lica sa punim radnim vremenom, jednu ili više odgovornih funkcija može da obavlja odgovorni rukovodilac ako je to prihvatljivo za vazduhoplovne vlasti.

(k) Avio-prevoznik je odgovoran da svaki let bude obavljen u skladu sa operativnim priručnikom.

(l) Avio-prevoznik je dužan da obezbedi tehnička sredstva koja omogućavaju sigurno zemaljsko opsluživanje aviona.

(lj) Avio-prevoznik je dužan da opremi avione i osposobi posadu, u skladu sa zahtevima za područje obavljanja letova i vrstu delatnosti.

(m) Avio-prevoznik mora da ispuni zahteve održavanja u skladu sa Delom M (Part M), za sve avione kojima obavlja javni avio-transport, pod uslovima definisanim u AOC.

(n) Avio-prevoznik je dužan da vazduhoplovnim vlastima dostavi primerak operativnog priručnika, kao što je navedeno u odeljku P, kao i njegove izmene i dopune.

(nj) Avio-prevoznik mora da održava objekte, uređaje i sredstva u glavnoj bazi, shodno vrsti i području obavljanja delatnosti.

OPS 1.180 Izdavanje, izmena i produženje važenja AOC

(a) Za izdavanje, izmenu i produženje važenje AOC neophodno je:

1. Da avioni kojima se obavlja javni avio-transport poseduju uverenje o plovidbenosti koje je izdato u skladu sa Uredbom Evropske komisije broj 1702/2003 od 24. septembra 2003 godine, koja predviđa sprovođenje pravila za izdavanje uverenja o plovidbenosti i zaštiti životne sredine za vazduhoplove i proizvode vezane za njih, delove i uređaje, kao i za izdavanje uverenja organizacijama za projektovanje i proizvodnju od strane države članice EU. Uverenje o plovidbenosti koje je izdala država članica EU, a koja nije izdavalac AOC, prihvata se, bez vođenja postupka priznavanja, ako je izdato u skladu sa odredbama Dela 21 (Part 21);

2. Da je vazduhoplovna vlast odobrila sistem održavanja u skladu s Delom M (Part M), Odeljak G;

3. Da avio-prevoznik vazduhoplovnim vlastima dokaže da je sposoban da:

(i) uspostavi i održava odgovarajuću organizaciju;

(ii) uspostavi i održava sistem kvaliteta, u skladu sa odredbama navedenim u OPS 1.035;

(iii) utvrdi zahtevane programe obuke;

(iv) ispuni propisane zahteve održavanja aviona, u skladu sa vrstom i obimom saobraćaja, uključujući i odredbe koje su propisane u OPS 1.175(e) do (m);

(v) ispuni zahteve iz OPS 1.175.

(b) Pored navedenog u OPS 1.185(đ), avio-prevoznik je obavezan da, u što kraćem roku, obavesti vazduhoplovnu vlast o promeni podataka u skladu sa odredbama OPS 1.185(a).

(v) Ako vazduhoplovna vlast nije uverena da su ispunjeni uslovi navedeni u (a), može da zahteva da se obavi jedan ili više pokaznih letova, koji mogu biti i komercijalni letovi.

OPS 1.185 Administrativni zahtevi

(a) Avio-prevoznik je dužan da uz zahtev za prvo izdavanje AOC, njegovu izmenu ili produženje važenja, dostavi:

1. zvaničan i poslovni naziv podnosioca zahteva, kao i adresu;

2. opis predloženog saobraćaja;

3. opis organizacije rukovođenja;

4. ime odgovornog rukovodioca;

5. imena odgovornih lica, uključujući lica koja su odgovorna za letačku delatnost, sistem održavanja, obuku posade i zemaljsku delatnost, njihove kvalifikacije i iskustvo;

6. operativni priručnik.

(b) U pogledu sistema održavanja aviona, prilikom prvog izdavanja AOC, a po potrebi, i prilikom izmene ili produženja važenja AOC, avio-prevoznik mora, za svaki tip aviona koji će koristiti za obavljanje javnog aviotransporta da priloži sledeće podatke:

1. Priručnik organizacije za obezbeđenje kontinuirane plovidbenosti (CAME);

2. Program održavanja aviona;

3. Tehničku knjigu aviona;

4. Tehničke specifikacije iz ugovora o održavanju zaključenog između avio-prevoznika i organizacije za održavanje koja je ovlašćena u skladu sa Delom-145 (Part-145);

5. Broj aviona.

(v) Zahtev za prvo izdavanje AOC podnosi se najkasnije 90 dana, a operativni priručnik najkasnije 60 dana pre početka planiranog obavljanja saobraćaja.

(g) Zahtev za izmenu AOC podnesi se najkasnije 30 dana pre planiranih promena, izuzev ako je drugačije dogovoreno s vazduhoplovnim vlastima.

(d) Zahtev za produženje važenja AOC podnosi se najkasnije 30 dana pre isteka njegovog važenja, izuzev ako je drugačije dogovoreno s vazduhoplovnim vlastima.

(đ) O promenama odgovornih lica, osim u izuzetnim okolnostima, vazduhoplovna vlast mora biti obaveštena najkasnije 10 dana pre planirane promene.

Dodatak 1 OPS 1.175
Sadržaj uverenja o osposobljenosti za obavljanje javnog avio-transporta (AOC)

U AOC moraju da budu navedeni:

(a) naziv i sedište avio-prevoznika;

(b) datum izdavanja i rok važenja AOC;

(v) opis vrste odobrenog javnog avio-transporta;

(g) tip aviona koji su odobreni za obavljanje delatnosti;

(d) oznake registracije odobrenih aviona, izuzev ako je avio-prevoznik prethodno pribavio saglasnost vazduhoplovnih vlasti za drugačiji način obaveštavanja o oznakama registracije aviona kojima obavlja javni avio-transport na osnovu AOC;

(đ) odobrena područja za obavljanje javnog avio-transporta;

(e) posebna ograničenja;

(ž) posebna odobrenja/saglasnosti kao što su:

CAT II/CAT III (uključujući odobreni minimum), MNPS, ETOPS, RNAV, RVSM, prevoz opasnih materija.

Dodatak 2 OPS 1.175
Rukovođenje i organizacija imaoca AOC

(a) Opšte odredbe

Avio-prevoznik je dužan da obezbedi stabilnu i efikasnu rukovodeću strukturu kako bi obezbedio sigurno obavljanje javnog avio-transporta. Odgovorna lica moraju da imaju dokazane rukovodeće sposobnosti i odgovarajuće tehničke, odnosno operativne kvalifikacije u vazduhoplovstvu;

(b) Imenovani rukovodioci

1. Opis dužnosti i odgovornosti imenovanih rukovodilaca i njihova imena, moraju da budu navedeni u operativnom priručniku, a o svakoj njihovoj planiranoj, odnosno stvarnoj promeni ili promeni dužnosti koje obavljaju, vazduhoplovna vlast mora da bude pismeno obaveštena;

2. Ako je imenovani rukovodilac odsutan, avio-prevoznik mora da preduzme odgovarajuće mere radi obezbeđenja stalnog nadzora;

3. Lice koje je za rukovodioca imenovao jedan imalac AOC ne može da imenuje za rukovodioca drugi imalac AOC, izuzev ako to prihvati vazduhoplovna vlast koja je izdala AOC;

4. U ugovoru o radu imenovanih rukovodilaca mora da bude naveden dovoljan broj radnih sati tako da mogu da obavljaju rukovodeće dužnosti primerene vrsti i obimu saobraćaja.

(v) Broj osoblja i nadzor nad osobljem

1. Članovi posade

Avio-prevoznik je dužan da zaposli dovoljan broj članova letačke i kabinske posade za planirani saobraćaj. Članovi letačke posade moraju da budu obučeni i provereni u skladu sa Odeljkom N, a članovi kabinske posade u skladu sa Odeljkom O;

2. Zemaljsko osoblje

(i) Broj zemaljskog osoblja zavisi od vrste saobraćaja i njegovog obima. Lica koja obavljaju operative poslove i poslove zemaljskog opsluživanja aviona moraju da budu obučena i svesna svojih odgovornosti;

(ii) Avio-prevoznik koji je ugovorom poverio obavljanje pojedinih usluga drugoj organizaciji, odgovoran je za održavanje propisanog nivoa sigurnosti i drugih standarda. Odgovorno lice avio-prevoznika mora da obezbedi da svaki zaposleni u organizaciji sa kojom je zaključen ugovor o obavljanju pojedinih usluga ispunjava propisane uslove;

3. Interni nadzor

(i) Broj lica određenih za vršenje nadzora zavisi od strukture avio-prevoznika i broja zaposlenih.

(ii) Dužnosti i odgovornosti lica koje vrši nadzor moraju da budu tačno određene, a druge obaveze moraju biti određene tako da mu omogućavaju vršenje nadzora.

(iii) Nadzor nad članovima posade i nad zemaljskim osobljem vrše lica koja imaju odgovarajuće iskustvo i lične kvalitete u skladu sa standardima navedenim u operativnom priručniku.

(g) Uslovi smeštaja

1. Avio-prevoznik mora da obezbedi odgovarajući prostor u svakoj operativnoj bazi za rad osoblja čiji poslovi direktno utiču na sigurnost letenja. Posebna pažnja mora da se posveti potrebama zemaljskog osoblja koje je povezano s operativnim nadzorom, čuvanjem i objavljivanjem važnih podataka, kao i potrebama lica koja rade na poslovima planiranja leta;

2. Službe moraju blagovremeno da dostave operativna uputstva i druge informacije svima kojima su oni neophodni;

(d) Dokumentacija

Avio-prevoznik vrši izradu, izmene i dopune operativnog priručnika, kao i druge dokumentacije.

ODELJAK D - OPERATIVNI POSTUPCI

OPS 1.192 Pojmovi

Pojmovi koji se koriste u ovom odeljku imaju sledeća značenja:

(a) odgovarajući aerodrom je aerodrom koji avio-prevoznik smatra zadovoljavajućim u pogledu osobina poletnosletne staze i zahteva koji se odnose na performanse aviona. U vreme koje je predviđeno za korišćenje, aerodrom treba da bude otvoren i da na njemu postoji: služba za pružanje usluga u vazdušnom saobraćaju, meteorološka služba i služba za vanredne situacije. Aerodrom treba da bude opremljen navigacionim sredstvima, sredstvima za komunikaciju i odgovarajućim osvetljenjem;

(b) produženi letovi dvomotornih aviona (Extended Range Operations for Two Engine Aeroplanes - ETOPS) (u daljem tekstu: ETOPS letovi) su letovi koji se obavljaju dvomotornim avionima koji imaju odobrenje izdato od strane vazduhoplovnih vlasti (ETOPS odobrenje). Odobrenjem se avio-prevozniku dozvoljava da koristi avion za letove na većoj udaljenosti od odgovarajućeg aerodroma od one udaljenosti koja je određena u OPS 1.245(a);

(v) odgovarajući alternativni aerodrom na ruti za potrebe ETOPS letova je aerodrom koji se koristi za ETOPS letove. U vreme korišćenja aerodroma mora da radi služba za pružanje usluga u vazdušnom saobraćaju i mora da postoji najmanje jedan instrumentalni prilaz;

(g) alternativni aerodrom na ruti (En Route Alternate Aerodrome - ERA) (u daljem tekstu: ERA) je odgovarajući aerodrom na ruti koji može da se planira;

(d) 3% ERA je alternativni aerodrom na ruti koji se određuje u cilju smanjenja rutne rezerve goriva na 3%;

(đ) izolovani aerodrom: ukoliko vazduhoplovna vlast prihvati, odredišni aerodrom se smatra izolovanim ako je zahtevana količina goriva (gorivo za skretanje sa rute zajedno sa završnom količinom goriva) koja je potrebna za letenje do najbližeg odgovarajućeg alternativnog aerodroma veća od:

- količine goriva potrebnog za let u trajanju od dva sata ili u trajanju od 45 minuta, plus 15% od planiranog putnog vremena koje avion provodi na visini krstarenja (bira se manja vrednost) - za avione sa klipnim motorima:

- količine goriva neophodnog za dva sata leta pri standardnoj potrošnji goriva u fazi krstarenja iznad destinacije, uključujući finalnu rezervu goriva - za avione sa mlaznim motorima;

(e) odgovarajuća pozicija je pozicija koja može da se odredi upotrebom opreme za merenje rastojanja (DME), odgovarajućeg postavljenog NDB, VOR, SRE ili PAR ili nekog drugog položaja između 3 NM i 5 NM od praga poletno-sletne staze, a koji nezavisno određuje poziciju aviona;

(ž) kritična faza leta su: zalet; putanja leta pri poletanju; finalni prilaz; sletanje, uključujući rulanje pri sletanju i druge faze leta koje odredi vođa vazduhoplova;

(z) rutna rezerva je količina goriva koja je neophodna da se izbegnu nepredviđene okolnosti koje mogu da imaju uticaj na potrošnju goriva u toku leta ka odredišnom aerodromu, odstupanja u potrošnji goriva u odnosu na standardnu potrošnju goriva, odstupanja od prognoziranih meteoroloških uslova i odstupanja od planirane rute i nivoa krstarenja, odnosno visine;

(i) odvojene poletno-sletne staze su poletno-sletne staze na istom aerodromu koje imaju odvojene površine za sletanje. Odvojene poletno-sletne staze mogu da budu fizički odvojene ili da se ukrštaju, tako da ako je jedna poletno-sletna staza zatvorena, to ne sprečava planirana sletanja i poletanja na drugoj poletno-sletnoj stazi. Za svaku poletno-sletnu stazu mora da postoji posebna prilazna procedura i posebno navigaciono sredstvo;

(j) brzina krstarenja sa jednim neispravnim motorom za potrebe ETOPS letova je odobrena brzina koja je u okviru graničnih vrednosti za određeni tip aviona i za planirano područje obavljanja letova. Brzinu krstarenja određuje avio-prevoznik, a odobravaju je vazduhoplovne vlasti;

(k) ETOPS područje je deo vazdušnog prostora u kome avion koji je odobren za ETOPS letove, pri odobrenoj brzini krstarenja, sa jednim neispravnim motorom, u uslovima mirne atmosfere (pri standardnim uslovima), sve vreme ostaje u odobrenim granicama za ETOPS letove;

(l) otprema aviona planiranog za ETOPS letove počinje od momenta kada avion počne da se kreće na sopstveni pogon u cilju pripreme za poletanje, do kada važe i planirani ETOPS minimumi.

OPS 1.195 Operativna kontrola

Avio-prevoznik je dužan da:

(a) odredi način operativne kontrole koji odobrava vazduhoplovna vlast;

(b) vrši operativnu kontrolu letova koji se obavljaju u skladu sa uslovima navedenim u njegovom AOC.

OPS 1.200 Operativni priručnik

Avio-prevoznik je dužan da izradi operativni priručnik u skladu sa Odeljkom P ovog priloga kojim su propisani operativni postupci kojih se mora pridržavati operativno osoblje.

OPS 1.205 Stručnost operativnog osoblja

Avio-prevoznik je dužan da obezbedi da operativno osoblje koje obavlja letačke ili zemaljske poslove, kao i osoblje čiji rad utiče na ove poslove, bude obučeno na odgovarajući način. Operativno osoblje mora da pokaže da je sposobno da obavlja odgovarajuće zadatke i da je svesno svoje odgovornosti.

OPS 1.210 Utvrđivanje procedura

(a) Avio-prevoznik je obavezan da, za svaki tip aviona, utvrdi procedure i uputstva koja sadrže dužnosti zemaljskog osoblja i članova posade za sve poslove na zemlji i u toku leta.

(b) Avio-prevoznik mora da utvrdi liste provere za sve faze leta u redovnim i vanrednim uslovima i u slučaju nužde, u cilju primene postupaka propisanih u operativnom priručniku.

(v) U toku kritičnih faza leta avio-prevoznik ne sme da zahteva da član posade preduzima druge radnje, izuzev onih koje su neophodne za sigurno obavljanje leta (videti OPS 1.192)

OPS 1.215 Korišćenje usluga službe za pružanje usluga u vazdušnom saobraćaju (ATS)

Avio-prevoznik je dužan da koristi usluge službe za pružanje usluga u vazdušnom saobraćaju.

OPS 1.216 Operativne instrukcije u toku leta

Avio-prevoznik je dužan da obezbedi da operativne instrukcije koje on daje u toku leta, a koje prouzrokuju promenu u planu leta budu usklađene sa instrukcijama koje daje služba za pružanje usluga u vazdušnom saobraćaju, pre nego što se proslede posadi aviona.

OPS 1.220 Korišćenje aerodroma
(Videti OPS 1.192)

Avio-prevoznik može da koristi samo onaj aerodrom koji odgovara tipu aviona i vrsti leta.

OPS 1.225 Operativni minimum aerodroma

(a) Avio-prevoznik je dužan da u operativnom priručniku navede operativni minimum aerodroma koji je utvrđen u skladu sa OPS 1.430 za svaki polazni, odredišni ili alternativni aerodrom koji može da koristi u skladu sa odredbama OPS 1.220.

(b) Ako vazduhoplovna vlast odredi strožije kriterijume od onih koji su propisani u operativnom priručniku, avio-prevoznik je dužan da ih primenjuje.

(v) Minimumi koji su određeni za tip prilaza i proceduru sletanja smatraju se primenljivim ako:

1. je oprema na zemlji koja je prikazana na odgovarajućoj karti ispravna;

2. su sistemi u avionu koji su potrebni za određeni prilaz ispravni;

3. su ispunjeni zahtevi koji se odnose na performanse aviona;

4. je posada osposobljena.

OPS 1.230 Postupci instrumentalnog odlaska i prilaza

(a) Avio-prevoznik može da koristi samo objavljene procedure instrumentalnog odlaska i prilaza koje je odobrila država u kojoj se aerodrom nalazi.

(b) Izuzetno od propisanog u (a), vođa vazduhoplova može da prihvati odobrenje kontrole letenja da skrene sa objavljene rute odlaska ili prilaza, ako su pri tome uzeti u obzir kriterijumi za nadvišavanje prepreka i uslovi u kojima se obavlja let. Završni prilaz mora da se izvodi vizuelno ili po utvrđenoj proceduri instrumentalnog prilaza.

(v) Izuzetno od propisanog u (a), avio-prevoznik može da koristi i druge postupke instrumentalnog odlaska i prilaza samo ako ih prethodno odobri vazduhoplovna vlast države na čijoj teritoriji se aerodrom nalazi, a prihvati ih vazduhoplovna vlast države koja je izdala AOC.

OPS 1.235 Postupci za smanjenje nivoa buke

Avio-prevoznik je dužan da, za svaki tip aviona, ustanovi odgovarajuće operativne postupke u odlasku i u dolasku/ prilazu, pod uslovom da:

(a) sigurnost leta nije ugrožena smanjenjem nivoa buke;

(b) su postupci smanjenja nivoa buke jednostavni i sigurni i ne zahtevaju povećanje radnog opterećenja posade u toku kritičnih faza leta;

(v) su za svaki tip aviona propisani postupci smanjenja buke u odlasku, koji su u skladu sa ICAO dokumentom 8168 (Procedure za usluge vođenja, PANS-OPS, tom I:

1. prvi postupak u odlasku kojim se smanjuje nivo buke (NADP 1) je definisan sa ciljem smanjenja nivoa buke u blizini aerodroma;

2. drugi postupak u odlasku kojim se smanjuje nivo buke (NADP 2) je definisan sa ciljem smanjenja nivoa buke na daljinu;

3. kao dodatak, profil leta pri svakom NADP postupku može imati samo jednu sekvencu aktivnosti.

OPS 1.240 Rute i područja letenja

(a) Avio-prevoznik je dužan da obezbedi da se let odvija samo na rutama ili iznad područja:

1. na kojima postoji odgovarajuća zemaljska oprema i odgovarajuće službe za planirani let, uključujući i meteorološku službu;

2. za koje su karakteristike aviona koji namerava da koristi takve da mogu da ispune zahtevane minimalne visina leta;

3. na kojima oprema aviona koji planira da koristi ispunjava minimum potrebne opreme za planirane letove;

4. za koja su dostupne odgovarajuće karte i mape (videti OPS 1.135(a)(9));

5. na kojima su, ako se koriste dvomotorni avioni, na raspolaganju odgovarajući aerodromi u okviru propisanih granica vremena / udaljenosti shodno OPS 1.245;

6. na kojima su, ako se koriste jednomotorni avioni, na raspolaganju površine koje omogućavaju sigurno prinudno sletanje.

(b) Avio-prevoznik je dužan da letove obavlja sa svim ograničenjima na ruti ili u području letenja, koja su utvrdile vazduhoplovne vlasti.

OPS 1.241 Letenje u vazdušnom prostoru sa smanjenim minimalnim vertikalnim razdvajanjem

Avio-prevoznik može da leti u delovima vazdušnog prostora gde je, u skladu sa Regionalnim sporazumom o vazdušnoj plovidbi, minimum vertikalnog razdvajanja 300 m (1000 ft), ako to odobri vazduhoplovna vlast (RVSM odobrenje) (videti i OPS 1.872).

OPS 1.243 Letenje u područjima u kojima se zahtevaju posebne navigacijske karakteristike

(a) Avio-prevoznik mora da bude ovlašćen za letenje u delovima vazdušnog prostora ili na rutama za koje se zahtevaju posebne navigacijske karakteristike i da raspolaže avionom koji je sertifikovan za obavljanje takvih letova (videti OPS 1.865(v)(2), 1.870 i 1.872).

(b) Avio-prevoznik koji leti u oblastima navedenim u (a) je obavezan da u operativni priručnik unese postupke u vezi sa kretanjem na ruti koje je propisala vazduhoplovna vlast u čijoj je nadležnosti taj vazdušni prostor.

OPS 1.245 Najveća udaljenost od odgovarajućeg aerodroma za dvomotorne avione bez ETOPS odobrenja
(videti OPS 1.192)

(a) Avio-prevoznik koji nema posebno odobrenje vazduhoplovnih vlasti, u skladu sa OPS 1.246(a) (ETOPS odobrenje), ne sme da leti dvomotornim avionom na ruti koja sadrži tačku koja je od određenog aerodroma udaljena više nego što je dozvoljeno:

1. Za avione sa performansama klase A i sa:

(i) najvećim odobrenim brojem putničkih sedišta 20 ili više;

(ii) maksimalnom odobrenom masom na poletanju 45 360 kg ili više,

to je udaljenost koja se preleti za 60 minuta sa jednim neispravnim motorom, pri brzini krstarenja koja je određena u skladu sa propisanim u (b);

2. za avione sa performansama klase A i sa:

(i) najvećim odobrenim brojem putničkih sedišta 19 ili manje;

(ii) maksimalnom odobrenom masom na poletanju manjom od 45 360 kg,

to je rastojanje koje se preleti za 120 minuta ili, ako su odobrile vazduhoplovne vlasti, do 180 minuta za mlazne avione, pri brzini krstarenja sa otkazom jednog motora koja je određena u skladu sa propisanim u (b);

3. za avione sa performansama klase B i klase C:

(i) udaljenost koja se preleti za 120 minuta sa jednim neispravnim motorom, pri brzini krstarenja koja je propisana u (b);

(ii) 300 NM, u zavisnosti šta je manje;

(b) Avio-prevoznik je dužan da odredi brzinu za izračunavanje maksimalne udaljenosti do odgovarajućeg aerodroma za svaki tip ili varijantu dvomotornog aviona koja ne prelazi VMO koja se zasniva na stvarnoj brzini koju avion može da održava sa jednim neispravnim motorom.

(v) Avio-prevoznik je dužan da obezbedi da operativni priručnik, u zavisnosti od tipa i varijante aviona, sadrži sledeće podatke:

1. brzinu krstarenja sa jednim neispravnim motorom koja je određena pod (b);

2. najveću udaljenost od odgovarajućeg aerodroma koja je određena u skladu sa propisanim u (a) i (b).

Napomena: propisane brzine i visine (nivoi leta) namenjene su samo za određivanje najveće udaljenosti do odgovarajućeg aerodroma.

OPS 1.246 Letenje sa povećanim doletom dvomotornim avionima (ETOPS)

(a) Avio-prevoznik koji nema ETOPS odobrenje ne sme da leti preko graničnih vrednosti rastojanja određenog u skladu sa OPS 1.245.

(b) Za obavljanje ETOPS letova, avio-prevoznik mora da obezbedi odgovarajući ETOPS alternativni aerodrom na ruti, u okviru odobrenog vremena skretanja ili vremena skretanja koje se zasniva na ograničenjima iz MEL liste, u zavisnosti koje je kraće (videti OPS 1.297(g)).

OPS 1.250 Određivanje minimalnih visina leta

(a) Avio-prevoznik je dužan da odredi minimalne visine leta i način njihovog određivanja za delove rute na kojima će leteti, a koje obezbeđuju propisano nadvišavanje prepreka, uzimajući u obzir uslove iz Odeljaka od F do I ovog priloga.

(b) Način određivanja minimalnih visina leta mora da bude odobren od strane vazduhoplovnih vlasti.

(v) Ako su minimalne visine leta koje je odredila država preko čije teritorije se leti, veće od onih koje je odredio avio-prevoznik, primenjuju se veće vrednosti.

(g) Za određivanje minimalnih visina leta avio-prevoznik mora da uzme u obzir:

1. preciznost sa kojom može da se odredi položaj aviona;

2. moguća odstupanja u pokazivanju visinomera koji se koristi;

3. karakteristike terena (npr. nagle promene nadmorske visine) na ruti ili u područjima u kojima će se leteti;

4. mogućnost nailaska na nepovoljne meteorološke uslove (npr. jaka turbulencija i nispona strujanja);

5. moguće greške u vazduhoplovnim kartama.

(d) U cilju ispunjenja uslova propisanih u (g), avioprevoznik mora da uzme u obzir:

1. korekcije temperature i odstupanja pritiska od standardnih vrednosti;

2. zahtev kontrole letenja (ATC);

3. svaku predvidivu slučajnost duž planirane rute.

OPS 1.255 Politika planiranja goriva
(videti Dodatak 1 OPS 1.255,
Dodatak 2 OPS 1.255)

(a) Avio-prevoznik je dužan da propiše način planiranja goriva radi planiranja leta i planiranja goriva u toku leta, kako bi obezbedio da avion u letu ima dovoljnu količinu goriva za planirani let i rezervu koja omogućava odstupanja od planiranog leta.

(b) Avio-prevoznik je dužan da obezbedi da se planiranje letova zasniva na:

1. postupcima iz operativnog priručnika i podacima koji su izvedeni iz:

(i) podataka dobijenih od proizvođača aviona;

(ii) važećih podataka dobijenih iz sistema za praćenje potrošnje goriva za određeni avion;

2. operativnim uslovima u kojima treba da se obavi let, uključujući:

(i) realne podatke potrošnje goriva;

(ii) predviđene mase aviona;

(iii) očekivane meteorološke uslove;

(iv) postupke i ograničenja službe za pružanje usluga u vazdušnom saobraćaju.

(v) Avio-prevoznik je dužan da obezbedi da pretpoletni proračun upotrebljivog goriva neophodnog za let sadrži:

1. gorivo za taksiranje;

2. putno gorivo;

3. rezervu goriva koja se sastoji od:

(i) rutne rezerve goriva (videti OPS 1.192);

(ii) goriva za alternaciju, ako je alternativni aerodrom potreban (to ne znači da se aerodrom poletanja uzima kao alternativni aerodrom za destinaciju);

(iii) završne rezerve goriva;

(iv) dodatnog goriva, ako je ono potrebno za tu vrstu leta (npr. ETOPS);

4. ekstra gorivo ako to zahteva vođa vazduhoplova.

(g) Avio-prevoznik je dužan da propiše postupke za izračunavanje potrošnje goriva u letu, ako je potrebno da se let nastavi duž druge rute ili ka odredištu koje nije planirano, koja uključuje:

1. gorivo potrebno za preostali deo leta;

2. rezervu goriva koja se sastoji od:

(i) rutne rezerve;

(ii) goriva za alternaciju, ako je alternativni aerodrom potreban (to ne podrazumeva da se aerodrom poletanja uzima kao alternativni aerodrom za destinaciju);

(iii) završne rezerve;

(iv) dodatnog goriva, ako je potrebno za tu vrstu leta (npr. ETOPS);

3. ekstra goriva, ako to zahteva vođa vazduhoplova.

OPS 1.260 Prevoz lica sa ograničenom sposobnošću kretanja

(a) Avio-prevoznik je dužan da utvrdi postupke za prevoz lica sa ograničenom sposobnošću kretanja (PRM).

(b) Avio-prevoznik je dužan da obezbedi da lica sa ograničenom sposobnošću kretanja ne budu smeštena na sedištima na kojima bi njihov smeštaj mogao da:

1. ometa posadu u radu;

2. ometa prilaz opremi za slučaj opasnosti;

3. ometa napuštanje aviona u slučaju nužde.

(v) Vođa vazduhoplova mora da bude obavešten da se na letu nalaze lica sa ograničenom sposobnošću kretanja.

OPS 1.265 Prevoz nepoželjnih, deportovanih i pritvorenih lica

Za prevoz nepoželjnih, deportovanih ili pritvorenih lica, avio-prevoznik je dužan da utvrdi postupke kojima se obezbeđuje sigurnost aviona i putnika u njemu. Vođa vazduhoplova mora da bude obavešten o prevozu ovih kategorija putnika.

OPS 1.270 Smeštaj prtljaga i robe
(videti Dodatak 1 OPS 1.270)

(a) Avio-prevoznik je dužan da propiše postupke kojima se obezbeđuje da u kabinu aviona bude uneta samo određena količina ručnog prtljaga odgovarajuće težine i veličine koja može da bude sigurno smeštena.

(b) Avio-prevoznik je dužan da propiše postupke kojima se obezbeđuje da prtljag i roba koji su uneti u putničku kabinu, a koji bi mogli da prouzrokuje povrede i štetu ili da blokiraju izlaze i prolaze ako u toku leta dođe do njihovog nenamernog pomeranja, budu smešteni u pregrade koje su napravljene tako da spreče njegovo pomeranje.

OPS 1.280 Smeštaj putnika u kabini aviona

Avio-prevoznik je dužan da propiše postupke kojima se obezbeđuje da putnici budu smešteni tako da ne ometaju evakuaciju iz aviona i da mogu na najbolji način da pomognu pri evakuaciji.

OPS 1.285 Obaveštavanje putnika

Avio-prevoznik je u dužan da obezbedi:

(a) Opšte uslove:

1. da putnici budu usmeno obavešteni o sigurnosnim merama, pri čemu se može koristiti audio-vizuelni način obaveštavanja;

2. da putnicima budu na raspolaganju uputstva koja sadrže sigurnosne informacije koje slikovito prikazuju upotrebu sigurnosne opreme i korišćenje izlaza koje mogu da koriste u slučaju nužde.

(b) Pre poletanja:

1. da putnici ukratko budu obavešteni o:

(i) režimu pušenja;

(ii) obaveznom podignutom položaju sedišta, kao i o obaveznom zabravljivanju pomoćnog stola;

(iii) izlazu za evakuaciju;

(iv) oznakama za evakuaciju koje se nalaze na podu aviona i njihovom korišćenju;

(v) smeštanju ručnog prtljaga;

(vi) ograničenju upotrebe prenosivih elektronskih uređaja;

(vii) sadržaju i mestu na kojem se nalaze sigurnosna uputstava;

2. da je putnicima pokazano:

(i) upotreba sigurnosnih pojaseva i sigurnosne opreme, uključujući i objašnjenje kako da vežu i odvežu sigurnosni pojas i sigurnosnu opremu;

(ii) mesto gde se nalazi oprema za kiseonik i način njenog korišćenja (OPS 1.770 i OPS 1.775). Putnicima se mora skrenuti pažnja da je u slučaju korišćenja kiseonika pušenje zabranjeno;

(iii) mesto na kome se nalaze pojasevi za spasavanje i njihovo korišćenje (OPS 1.825).

(v) Posle poletanja:

1. ako je potrebno putnike treba podsetiti na:

(i) pravila o pušenju;

(ii) upotrebu sigurnosnih pojaseva i sigurnosne opreme, uključujući prednost vezivanja pojaseva i kada to nije obavezno.

(g) Pre sletanja:

1. Ako je potrebno, putnike treba podseti na:

(i) pravila o pušenju;

(ii) upotrebu sigurnosnih pojaseva i sigurnosne opreme;

(iii) obavezu da naslon sedišta bude u podignutom položaju, a pomoćni sto zabravljen;

(iv) smeštaj ručnog prtljaga;

(v) ograničenje upotrebe prenosivih elektronskih uređaja.

(d) Posle sletanja:

1. Putnike treba podsetiti na:

(i) pravila o pušenju;

(ii) korišćenje sigurnosnih pojaseva i sigurnosne opreme.

(đ) U vanrednim situacijama u toku leta, da putnici budu upoznati sa postupcima koje treba preduzeti.

OPS 1.290 Priprema za let

(a) Avio-prevoznik je dužan da obezbedi popunjen operativni plan leta za svaki predviđeni let.

(b) Vođa vazduhoplova ne sme da započne let ako se predhodno nije uverio:

1. da je avion plovidben;

2. da nije planirano korišćenje aviona na način suprotan od onog što je navedeno u listi odstupanja konfiguracije;

3. da su na raspolaganju instrumenti i oprema neophodni za let, u skladu sa odredbama Odeljaka K i L ovog priloga;

4. da su instrumenti i oprema u ispravnom stanju, izuzev onih kojima je na osnovu MEL liste dozvoljeno da budu u neispravnom stanju;

5. da se u avionu nalaze oni delovi operativnog priručnika koji su potrebni za let;

6. da se u avionu nalaze dokumenti, obrasci i dodatne informacije propisani u OPS 1.125 i OPS 1.135;

7. da se u avionu nalaze važeće karte, mape i druga dokumentacija ili odgovarajući podaci koji su neophodni za planirani let, uključujući i moguća odstupanja od planiranog leta. U avionu se moraju nalaziti i tablice za konverziju veličina, koje se koriste na letovima koji se obavljaju u područjima u kojima se visina, nadmorska visina i nivo leta izražavaju u metrima;

8. da su na raspolaganju potrebne zemaljske službe i odgovarajuća oprema za zemaljsko opsluživanje;

9. da su ispunjeni uslovi za obavljanje leta koji su propisani u operativnom priručniku, a koji se odnose na gorivo, mazivo i kiseonik, minimalnu sigurnosnu visinu, operativni minimum aerodroma i raspoloživost alternativnih aerodroma;

10. da je teret pravilno raspoređen i osiguran;

11. da masa aviona na početku poletanja dozvoljava da se let obavi u skladu sa Odeljcima od F do I ovog priloga;

12. da su ispunjena dodatna ograničenja u odnosu na propisano u 9 i 11.

OPS 1.295 Izbor aerodroma

(a) Avio-prevoznik je dužan da prilikom planiranja leta propiše postupke za izbor aerodroma opredeljenja i alternativnih aerodroma, u skladu sa OPS 1.220.

(b) Avio-prevoznik je dužan da u operativnom planu leta navede alternativni aerodrom za poletanje ako na osnovu meteoroloških podataka ili karakteristika aviona nije moguć povratak na aerodrom poletanja. Alternativni aerodrom za poletanje mora da bude u okviru:

1. za dvomotorne avione:

(i) jednog sata leta, sa otkazom jednog motora, pri brzini krstarenja, u skladu sa uslovima iz letačkog priručnika aviona, standardnim uslovima mirne atmosfere i stvarne mase aviona;

(ii) odobrenog ETOPS vremena i ograničenjima iz MEL liste koje ne može da bude duže od dva časa, pri brzini krstarenja, sa otkazom jednog motora, u skladu sa uslovima iz letačkog priručnika aviona, u standardnim uslovima mirne atmosfere i stvarne mase aviona, za avione i posadu ovlašćene za obavljanje ETOPS letova; ili

2. dva sata leta pri brzini krstarenja, sa otkazom jednog motora, u skladu sa uslovima iz letačkog priručnika aviona, u standardnim uslovima mirne atmosfere, zasnovano na stvarnoj masi poletanja za avione sa tri ili četiri motora;

3. ako letački priručnik aviona ne sadrži brzinu krstarenja sa otkazom jednog motora, brzina koja se koristi za izračunavanje je brzina koja se može postići sa ispravnim motorima kada im je snaga podešena na maksimalnu stalnu snagu.

(v) Avio-prevoznik je dužan da za svaki IFR let odredi najmanje jedan aerodrom kao alternativni aerodrom za odredišni aerodrom, izuzev:

1. ako su ispunjena oba uslova:

(i) da dužina planiranog leta, od poletanja do sletanja ili, u slučaju ponovnog planiranja u toku leta, u skladu sa propisanim u OPS 1.255(g), ne prelazi 6 sati;

(ii) da na odredišnom aerodromu postoje i da su upotrebljive dve odvojene poletno-sletne staze (videti OPS 1.192) za sletanje i da su meteorološki izveštaji i prognoze za odredišni aerodrom takvi da je u periodu od sat vremena pre i sat vremena posle predviđenog vremena dolaska na odredišni aerodrom baza oblaka najmanje 2 000 ft ili visina kruženja + 500 ft, u zavisnosti šta je veće, i vidljivost najmanje 5 km; ili

2. ako je odredišni aerodrom izolovan.

(g) Avio-prevoznik mora da odredi dva alternativna aerodroma za odredišni aerodrom u slučaju:

1. da meteorološki izveštaji i prognoze za odredište ukazuju da će jedan sat pre i jedan sat posle predviđenog vremena dolaska, vremenski uslovi biti ispod primenjivog planiranog minimuma (videti OPS 1.297(b)) ili

2. kad nisu dostupne meteorološke informacije.

(d) Avio-prevoznik je dužan da u operativnom planu leta navede alternativne aerodrome.

OPS 1.297 Minimumi za planiranje IFR letova

(a) Minimum za planiranje alternativnih aerodroma za poletanje. Avio-prevoznik može da izabere alternativni aerodrom za poletanje ako odgovarajući meteorološki izveštaj i prognoza ukazuju da će jedan sat pre i jedan sat posle predviđenog vremena dolaska na aerodrom, vremenski uslovi biti u okviru ili iznad određenog minimuma za sletanje, u skladu sa odredbama navedenim u OPS 1.225. Baza oblaka se uzima u obzir ako su na raspolaganju jedino neprecizni prilazi za sletanje i/ili sletanja iz kružnog prilaza. Ograničenja koja se odnose na let s otkazom jednog motora moraju da se uzmu u obzir.

(b) Minimum za planiranje odredišnog (izuzev izolovanog odredišnog) aerodroma. Avio-prevoznik je dužan da izabere odredišni aerodrom ako:

1. vremenski izveštaji i prognoze ukazuju da će jedan sat pre i jedan sat posle predviđenog vremena dolaska na aerodrom, vremenski uslovi biti isti ili bolji od planiranog minimuma:

(i) RVR/vidljivost određena u skladu sa OPS 1.225;

(ii) za neprecizne prilaze ili kružne prilaze - da je baza oblaka na minimalnoj visini odluke ili iznad nje; ili

2. su za odredišni aerodrom izabrana dva alternativna aerodroma shodno odredbama OPS 1.295(g).

(v) Minimum za planiranje:

1. Alternativnog aerodroma za destinaciju,

2. Izolovanog aerodroma,

3. 3% ERA aerodroma,

4. Alternativnog aerodrom na ruti koji se zahteva u fazi planiranja leta.

Avio-prevoznik je dužan da odabere aerodrom za jednu od navedenih svrha ako meteorološki izveštaji i prognoze ukazuju da će, jedan sat pre i jedan sat posle predviđenog vremena dolaska na aerodrom, vremenski uslovi biti isti ili bolji od planiranog minimuma koji je dat u Tabeli broj 1.

Tabela broj 1: 

Minimum za planiranje: alternativnog aerodroma za destinaciju, izolovanog odredišnog aerodroma, 3% ERA aerodroma i alternativnog aerodroma na ruti

Tip prilaza

Minimum za planiranje

Cat II i III

Cat I (napomena 1)

Cat I

Neprecizni prilaz (napomene 1 i 2)

Neprecizni prilaz 

Neprecizni prilaz
(napomene 1 i 2) plus 200 ft / 1 000 m

Kružni prilaz

Kružni prilaz

Napomena 1: RVR

Napomena 2: baza oblaka treba da bude na minimalnoj visini odluke ili iznad.

(g) Minimum za planiranje alternativnog aerodroma na ruti pri ETOPS letovima. Avio-prevoznik može da odredi aerodrom kao alternativni aerodrom na ruti za ETOPS letove samo ako vremenski izveštaji i prognoze ukazuju da će u predviđenom vremenu za sletanje i jedan sat posle predviđenog vremena za sletanje vremenski uslovi biti u okviru planiranog minimuma ili iznad njega, u skladu sa Tabelom broj 2. Avio-prevoznik mora u operativnom priručniku da propiše način određivanja operativnih minimuma na planiranom alternativnom aerodromu na ruti na ETOPS letovima.

Tabela broj 2: Minimum za planiranje - ETOPS

Prilazna sredstva

Baza oblaka iznad alternativnog letelišta

Meteorološki minimum vidljivost/RVR

Postupak instrumentalnog prilaza

Odobrena visina odluke (DH/DA) na koju je dodato 200 ft

Odobrena vidljivost na koju je dodato 800 m

Prilazna sredstva

Baza oblaka iznad alternativnog letelišta

Meteorološki minimum vidljivost/RVR

Neprecizni prilaz ili prilaz iz kruženja

Odobrena minimalna visina odluke (MDH/MDA) na koju je dodato 400 ft

Odobrena vidljivost na koju je dodato 1500 m

OPS 1.300 Popunjavanje ATS plana leta

Avio-prevoznik ne sme da započne let ako ATS plan leta nije predat ili ako nisu predate potrebne informacije kako bi, u slučaju potrebe, mogla da bude aktivirana služba za uzbunjivanje.

OPS 1.305 Točenje /istakanje goriva pri ukrcavanju ili iskrcavanju putnika ili kada se putnici nalaze u avionu
(videti Dodatak 1 OPS 1.305)

Avio-prevoznik ne sme da toči ili da istače "Avgas" ili "wide cut" vrstu goriva (npr. Jet-B ili drugo slično gorivo) ako može da dođe do mešanja goriva dok se putnici ukrcavaju ili iskrcavaju iz aviona ili se nalaze u avionu. U drugim slučajevima moraju da se preduzmu potrebne mere predostrožnosti, a na avionu mora da radi obučeno osoblje koje je spremno da obavi evakuaciju aviona.

OPS 1.307 Točenje/istakanje wide cut goriva

Avio-prevoznik je dužan da propiše postupke za točenje/istakanje wide cut goriva (npr. Jet-B) ako tu vrstu goriva koristi.

OPS 1.308 Guranje i vuča aviona

(a) Avio-prevoznik je dužan da procedure guranja i vuče aviona usaglasi sa odgovarajućim standardima i postupcima.

(b) Avio-prevoznik je dužan da obezbedi da se pozicioniranje pre i posle taksiranja ne obavlja vozilom za vuču, bez korišćenja rude za vuču, izuzev:

1. ako je avion svojom konstrukcijom zaštićen od oštećenja upravljačkog sistema nosnog točka;

2. ako je sistem/postupak takav da letačkoj posadi ukazuje da je došlo ili da može da dođe do oštećenja;

3. ako je vozilo za vuču bez rude takve konstrukcije da sprečava oštećenje aviona.

OPS 1.310 Obaveza članova posade da budu na svojim radnim mestima

(a) Članovi letačke posade

1. U toku poletanja i sletanja član letačke posade za koga se zahteva da bude u pilotskoj kabini mora da se nalazi na svom mestu;

2. U toku ostalih faza leta član letačke posade koji je na dužnosti u pilotskoj kabini mora da ostane na svom mestu, izuzev ako odsustvuje radi obavljanja zadataka koji su povezani sa letom ili zbog fizioloških potreba. U tim slučajevima za komandama aviona mora da bude najmanje jedan odgovarajuće osposobljeni pilot.

3. Članovi letačke posade koji vrše dužnosti u pilotskoj kabini moraju da budu u punoj pripravnosti. Ako se smanji stepen pripravnosti, moraju da se preduzmu odgovarajuće mere. Ako član posade oseti neočekivani umor, vođa vazduhoplova može da primeni postupak regulisanog odmora ako radna opterećenost to dozvoljava. Regulisani odmor se ne smatra kao deo odmora pri računanju radnog vremena i ne koristi se u cilju opravdanja radnog vremena.

(b) Članovi kabinske posade. Članovi kabinske posade moraju da budu na svojim mestima u kritičnim fazama leta u svim kabinama u kojima se nalaze putnici.

OPS 1.311 Minimalni broj članova kabinske posade kada je avion na zemlji, a putnici u kabini
(videti Dodatak 1 OPS 1.311)

Ako se u avionu nalaze putnici, avio-prevoznik mora da obezbedi da se u putničkoj kabini nalazi minimalan broj članova kabinske posade koji je predviđen u OPS 1.990(a), (b), (v) i (g), izuzev u sledećim slučajevima:

(a) ako se avion nalazi na zemlji, na parking poziciji - broj članova kabinske posade koji su prisutni u putničkoj kabini aviona može da bude ispod minimalnog broja predviđenog u OPS 1.990(a), (b) i (v). U tom slučaju na svaki par izlaza u slučaju opasnosti, za svaku palubu aviona, mora da bude po jedan član kabinske posade ili jedan član kabinske posade za svakih 50 (ili do 50) putnika. Primenjuje se kriterijum po kome je broj članova letačke posade veći. Da bi se predhodno primenilo neophodno je:

1. da avio-prevoznik propiše postupak za brzo napuštanje aviona sa smanjenim brojem članova kabinske posade kojim se obezbeđuje zahtevani nivo sigurnosti. Postupak mora da bude prihvaćen od strane vazduhoplovnih vlasti;

2. da se ne vrši točenje/istakanje goriva;

3. da stariji član kabinske posade, pre početka ulaska putnika u avion, obavi brifing sa ostalim članovima kabinske posade;

4. da stariji član kabinske posade bude prisutan u kabini aviona;

5. da je pre ulaska putnika u avion obavljena provera putničke kabine.

Smanjenje broja članova kabinske posade nije dozvoljeno ako se broj članova kabinske posade određuje u skladu sa OPS 1.990(g).

(b) Ako pri izlasku putnika iz putničke kabine aviona nije ostalo više od 20 putnika u putničkoj kabini, minimalan broj članova kabinske posade može da bude manji od minimalnog broja koji je određen u skladu sa OPS 1.990(a), (b), (v) i (g), pod uslovom da je:

1. avio-prevoznik propisao postupke za brzo napuštanje aviona sa smanjenim brojem članova kabinske posade kojima obezbeđuje zahtevani nivo sigurnosti koje su prihvatile vazduhoplovne vlasti;

2. stariji član kabinske posade prisutan u putničkoj kabini.

OPS 1.313 Upotreba slušalica sa mikrofonom

(a) Član letačke posade koji mora da bude prisutan u pilotskoj kabini mora da nosi slušalice sa mikrofonom ili sličnim uređajem koji je propisan u OPS 1.650(n) i/ili 1.652(p) i da ih koristi kao primarni uređaj za razgovor sa pružaocem usluga u vazdušnom saobraćaju (ATS):

- na zemlji:

- kad dobija dozvolu za kretanje;

- kad su motori u radu;

- u toku leta ispod prelazne visine ili ispod 10 000 ft, u zavisnosti šta je veće, i

- kad vođa vazduhoplova smatra potrebnim.

(b) U zavisnosti od uslova navedenih u (a), mikrofon ili drugi odgovarajući uređaj mora da bude na mestu koje omogućava obavljanje dvosmerne komunikacije.

OPS 1.315 Pomoćna sredstva za evakuaciju u slučaju nužde

Avio-prevoznik je dužan da propiše postupke kojima obezbeđuje da se pre taksiranja, poletanja i sletanja, kao i kada je sigurno i prikladno, stave u stanje pripravnosti pomoćna sredstva za hitnu evakuaciju u slučaju nužde koja se automatski aktiviraju.

OPS 1.320 Sedišta, sigurnosni pojasevi i sigurnosni pojasevi za posadu

(a) Članovi posade

1. U toku poletanja i sletanja, kao i kad to vođa vazduhoplova smatra potrebnim u cilju sigurnosti, član posade mora biti vezan svim ugrađenim sigurnosnim pojasevima za posadu;

2. U toku ostalih faza leta svaki član letačke posade u letačkoj kabini mora da bude vezan sigurnosnim pojasom dok se nalazi na svom mestu.

(b) Putnici

1. Pre poletanja i sletanja, u toku taksiranja, kao i kada to smatra potrebnim u cilju sigurnosti, vođa vazduhoplova je dužan da obezbedi da svaki putnik u kabini sedi na svome sedištu i da je vezan sigurnosnim pojasom ili ugrađenim sigurnosnim vezama;

2. Avio-prevoznik je dužan da propiše, a vođa vazduhoplova da obezbedi da više lica može da sedi na jednom sedištu samo na određenim mestima, i to samo ako je u pitanju jedna odrasla osoba i jedna beba koja je odgovarajuće vezana dodatnim pojasom ili drugim sredstvom za vezivanje.

OPS 1.325 Obezbeđivanje putničke kabine i bifea

(a) Avio-prevoznik je dužan da propiše postupke kojima se obezbeđuje da u toku taksiranja, poletanja i sletanja svi izlazi i putevi za evakuaciju budu slobodni.

(b) Vođa vazduhoplova je dužan da obezbedi da pre poletanja, sletanja i kada to smatra potrebnim u cilju sigurnosti, prtljag i oprema budu pravilno osigurani.

OPS 1.330 Dostupnost opreme u slučaju vanredne situacije

Vođa vazduhoplova je dužan da obezbedi da odgovarajuća oprema u slučaju nužde bude lako dostupna za hitnu upotrebu.

OPS 1.335 Pušenje u avionu

(a) Vođa vazduhoplova je dužan da obezbedi da se u avionu ne puši:

1. ako to smatra potrebnim u interesu sigurnosti;

2. ako je avion na zemlji, izuzev ako je to posebno odobreno u skladu sa postupcima propisanim u operativnom priručniku;

3. izvan prostora određenih za pušenje, u prolazima i u toaletima;

4. u robnim odeljcima i u drugim delovima u kojima se prevozi roba, a koja nije smeštena u kontejnere koji su otporni na plamen ili nisu pokriveni pokrivačima otpornim na plamen;

5. u delovima kabine u koje se dovodi kiseonik.

OPS 1.340 Meteorološki uslovi

(a) Na IFR letovima vođa vazduhoplova mora da:

1. započne poletanje;

2. nastavi let iza tačke od koje važi prepravljeni plan leta u slučaju izmene plana u toku leta, ako ima podatke koji ukazuju da su očekivani meteorološki uslovi, u očekivano vreme dolaska, na odredištu i izabranom alternativnom aerodromu propisanom u OPS 1.295 na planiranom minimumu ili iznad minimuma koji je propisan u OPS 1.297.

(b) Na IFR letovima vođa vazduhoplova može da nastavi let ka planiranom odredišnom aerodromu ako poslednje dostupne informacije ukazuju da će, u očekivano vreme dolaska, vremenski uslovi na odredišnom aerodromu ili jednom alternativnom aerodromu za odredišni aerodrom biti na ili iznad primenjivog minimuma.

(v) Na IFR letovima vođa vazduhoplova sme da nastavi let posle:

1. tačke odluke ako se koristi postupak sa smanjenom količinom rutnog goriva (videti Dodatak 1 OPS 1.255); ili

2. unapred određene tačke ako se koristi postupak sa ranije određenom tačkom (videti Dodatak 1 OPS 1.255), ako raspolaže podacima koji ukazuju da su očekivani meteorološki uslovi, u očekivano vreme dolaska, na odredišnom ili odabranom alternativnom aerodromu propisanom u OPS 1.295 na operativnom minimumu aerodroma, propisanom u OPS 1.225, ili iznad njega.

(g) Na VFR letovima vođa vazduhoplova može da započne poletanje ako odgovarajući meteorološki izveštaji i prognoze ukazuju da će meteorološki uslovi na ruti ili na delu rute kojom će da leti u VFR uslovima, u određenom vremenu, odgovarati uslovima leta.

OPS 1.345 Led i drugi kontaminirajući materijal - postupci na zemlji

(a) Avio-prevoznik je dužan da propiše postupke koji se primenjuju pri pregledu aviona na zemlji, pri odleđivanju aviona i postupke protiv zaleđivanja aviona.

(b) Vođa vazduhoplova ne sme da započne poletanje pre nego što su spoljašnje površine očišćene od naslaga koje bi mogle da utiču na performanse i upravljivost aviona, izuzev ako je to predviđeno u letačkom priručniku aviona.

OPS 1.346 Led i drugi kontaminirajući materijal - postupci u toku leta

(a) Avio-prevoznik je dužan da propiše postupke za letove u očekivanim ili stvarnim uslovima u kojima može da dođe do zaleđivanja aviona.

(b) Vođa vazduhoplova ne sme da započne let ili da namerno leti u očekivane ili stvarne uslove u kojima može da dođe do zaleđivanja, izuzev ako je avion sertifikovan i opremljen za takve uslove.

OPS 1.350 Snabdevanje gorivom i mazivom

Vođa vazduhoplova može da započne ili da nastavi let u slučaju ponovog planiranja u toku leta, ako se uverio da se u avionu nalazi najmanja planirana količina iskoristivog goriva i maziva koja je potrebna da se let sigurno obavi, uzimajući u obzir očekivane uslove lata.

OPS 1.355 Uslovi za poletanje

Pre započinjanja poletanja vođa vazduhoplova mora da se uveri da, prema informacijama koje su mu dostupne, vreme na aerodromu i stanje poletno-sletne staze koju namerava da koristi, neće ugroziti sigurno poletanje i odlazak.

OPS 1.360 Primena minimuma za poletanje

Pre započinjanja poletanja, vođa vazduhoplova mora da se uveri da su RVR ili vidljivost u smeru poletanja aviona jednaki ili bolji od primenjivog objavljenog minimuma.

OPS 1.365 Minimalne visine leta

Vođa vazduhoplova ili pilot koji upravlja avionom ne sme da leti ispod određenih minimalnih visina, izuzev ako je to potrebno za poletanje i sletanje.

OPS 1.370 Simuliranje vanrednih situacija u toku leta

Avio-prevoznik je dužan da propiše postupke kojima obezbeđuje da se u toku komercijalnog leta ne simuliraju vanredne situacije ili postupci u slučaju nužde koji zahtevaju primenu dela ili celog postupka i simulaciju IMC veštačkim sredstvima.

OPS 1.375 Kontrola potrošnje goriva u toku leta

Avio-prevoznik je dužan da propiše postupke provere količine goriva u toku leta i planiranje potrošnje goriva, prema sledećim kriterijumima:

(a) Provera količine goriva u toku leta

1. Vođa vazduhoplova je dužan da obezbedi da se provere količine goriva obavljaju u toku leta, u jednakim vremenskim razmacima. Ostatak iskoristivog goriva mora biti zabeležen i procenjen:

(i) upoređivanjem stvarne potrošnje goriva sa planiranom potrošnjom;

(ii) proverom da li je ostatak iskoristive količine goriva dovoljan za završetak leta, u skladu sa propisanim u (b);

(iii) određivanjem količine očekivanog iskoristivog goriva koje će ostati pri dolasku na odredišni aerodrom.

2. Podaci koji se odnose na količinu goriva moraju biti upisani u operativni plan leta.

(b) Upravljanje gorivom u toku leta

1. Let se mora obaviti tako da očekivana količina iskoristivog goriva pri dolasku na odredišni aerodrom ne bude manja od:

(i) zahtevane količine goriva za let do alternativnog aerodroma plus završna rezerva količine goriva,

(ii) završne rezerve goriva, ako se ne zahteva alternativni aerodrom.

2. Ako se proverom ustanovi da je očekivana količina iskoristivog goriva koja ostane pri dolasku na odredišni aerodrom manja od:

(i) potrebnog alternativnog goriva plus završna rezerva goriva, vođa vazduhoplova mora uzeti u obzir saobraćaj i operativne uslove na odredišnom aerodromu, alternativnom odredišnom aerodromu i na svakom drugom odgovarajućem aerodromu. Pri odlučivanju da li će nastaviti do odredišnog aerodroma ili će skrenuti da bi izvršio sigurno sletanje sa količinom goriva koja nije manja od završne rezerve goriva, ili

(ii) završne rezerve goriva, ako se ne zahteva alternativni aerodrom, vođa vazduhoplova mora da preduzme odgovarajuće mere i da nastavi let ka odgovarajućem aerodromu da bi sigurno sleteo sa zahtevanom količinom završne rezerve goriva.

3. Vođa vazduhoplova mora da proglasi vanrednu situaciju ako je izračunata količina iskoristivog goriva na sletanju na najbliži odgovarajući aerodrom na koji se može sigurno sleteti, manja od završne rezerve goriva.

4. Dodatni uslovi za posebne postupke:

(i) Na letu na kojem se koristi RCF postupak, u cilju dolaska na odredišni aerodrom 1, vođa vazduhoplova je dužan da obezbedi da iskoristiva količina goriva koja ostaje u tački odluke bude najmanje jednaka zbiru: putnog goriva od tačke odluke do odredišnog aerodroma 1, rutne rezerve koja iznosi 5% putnog goriva od tačke odluke do odredišnog aerodroma 1, goriva za let do alternativnog aerodroma određenog za odredišni aerodrom 1, i ako se isti zahteva, završne rezerve goriva.

(ii) Na letu na kojem se koristi procedura unapred određene tačke, u cilju dolaska na odredišni aerodrom, vođa vazduhoplova je dužan da obezbedi da iskoristiva količina goriva u unapred određenoj tački bude najmanje jednaka zbiru: putnog goriva od unapred određene tačke do odredišnog aerodroma, rutne rezerve od unapred određene tačke do odredišnog aerodroma izračunate u skladu sa Dodatkom 1 OPS 1.255 pod 1.3 i goriva zahtevanog u skladu sa Dodatkom 1 OPS 1.255 pod 3.1(g).

OPS 1.385 Korišćenje dodatnog kiseonika

Vođa vazduhoplova je dužan da obezbedi da članovi letačke posade koji obavljaju poslove vezane za sigurno letenje aviona koriste dodatni kiseonik uvek kada se kabina nalazi na visini većoj od 10 000 ft duže od 30 minuta i stalno kada se kabina nalazi na visini većoj od 13 000 ft.

OPS 1.390 Kosmičko zračenje

(a) Avio-prevoznik je dužan da vodi računa o izloženosti kosmičkom zračenju članova posade u toku leta, dok su na dužnosti (uključujući i pozicioniranje) i mora da preduzme sledeće mere kada je posada izložena zračenju koje iznosi više od 1 milisilvera godišnje:

1. proceni izloženost posade kosmičkom zračenju;

2. uzme u obzir procenjenu izloženost zračenju članova posade pri izradi plana rada kako bi se smanjila doza zračenja članova posade koji su već bili izloženi visokom nivou zračenja;

3. upozna članove posade na koje se to odnosi o rizicima po zdravlje koji su vezani za obavljanje njihovih poslova;

4. obezbedi da plan rada za ženske članove posade, od momenta kada bude obavešten da su u drugom stanju, bude takav da fetus bude izložen zračenju što je manje moguće i da doza zračenja ne pređe 1 milisilver do kraja trudnoće;

5. čuva podatke o svakom pojedincu, a naročito za članove posade koji su izloženi višim dozama zračenja. O dozama kosmičkog zračenja članovi posade moraju da budu obavešteni svake godine i prilikom prestanka radnog odnosa.

(b) 1. avio-prevoznik ne sme da obavlja letove na visinama većim od 15 000 m (49 000 ft), izuzev ako se koristi oprema propisana u OPS 1.680(a)(1) koja je u ispravnom stanju ili ako se primenjuje procedura navedena u OPS 1.680(a)(2),

2. vođa vazduhoplova ili pilot kome je povereno izvođenje leta mora da započne poniranje što je moguće pre ako se pređu granične vrednosti kosmičkog zračenja određene u operativnom priručniku (videti OPS 1.680(a)(1)).

OPS 1.395 Opažanje blizine zemlje

Ako bilo koji član posade ili uređaj za upozorenje blizine zemlje ukaže na blizinu zemlje, vođa vazduhoplova ili pilot koji upravlja avionom, je dužan da odmah preduzme potrebne korektivne radnje kako bi se uspostavili sigurni uslovi leta.

OPS 1.398 Upotreba ACAS sistema

Avio-prevoznik je dužan da propiše postupke koji omogućavaju da:

(a) se ACAS sistem koji je ugrađen i koji je u ispravnom stanju koristi u toku leta u modulu koji omogućava Resolution Advisor (RA), izuzev ako taj način rada ne odgovara uslovima koji postoje u tom trenutku.

(b) ako ACAS sistem otkrije blizinu drugog aviona (RA) vođa vazduhoplova ili pilot koji upravlja avionom, dužan je da odmah preduzme sve korektivne mere koje zahteva RA, ako se time ne ugrožava sigurnost aviona.

Korektivna mera:

(i) ne sme da bude u suprotnosti sa onom na koju ukazuje RA;

(ii) mora da bude u skladu sa onom na koju ukazuje RA, čak i kada je u suprotnosti sa vertikalnim elementima instruiranim od strane kontrole letenja;

(iii) predstavlja minimalni postupak, u cilju usaglašavanja sa indikacijom RA,

(v) da je propisana ACAS komunikacija sa kontrolom letenja određena;

(g) da se po rešenju problema avion vrati prema zahtevu kontrole letenja.

OPS 1.400 Uslovi za prilaz i sletanje

Pre nego što započne prilaz za sletanje, vođa vazduhoplova mora da bude siguran, prema podacima koji su mu dostupni, da meteorološki uslovi na aerodromu i uslovi na poletno-sletnoj stazi koju namerava da koristi, ne mogu da utiču na siguran prilaz, sletanje ili neuspeli prilaz, uzimajući u obzir informacije o performansama koje su sadržane u operativnom priručniku.

OPS 1.405 Početak i nastavak prilaza

(a) Vođa vazduhoplova ili pilot koji upravlja avionom može da započne instrumentalni prilaz, bez obzira na RVR/vidljivost, ali ne sme da nastavi prilaz iza spoljnog markera ili druge odgovarajuće pozicije, ako je objavljena RVR/vidljivost manja od primenjivog minimuma (videti OPS 1.192).

(b) Ako RVR nije dostupna, vrednosti RVR mogu da se izračunaju pretvaranjem prijavljene vidljivosti u skladu sa Dodatkom 1 OPS 1.430(ž).

(v) Ako je posle preleta spoljnog markera ili druge odgovarajuće pozicije, u skladu sa propisanim pod (a), objavljena RVR/vidljivost ispod primenjivog minimuma, prilaz može da se nastavi do visine odluke ili minimalne visine odluke.

(g) Ako ne postoji spoljni marker ili druga odgovarajuća tačka, vođa vazduhoplova ili pilot koji upravlja avionom, mora da donese odluku da nastavi ili prekine prilaz pre spuštanja na 1 000 ft iznad aerodroma u segmentu završnog prilaza. Ako je minimalna visina odluke iznad aerodroma 1 000 ft ili više, avio-prevoznik je dužan da, za svaki postupak prilaza, utvrdi visinu ispod koje ne sme da nastavi prilaz ako je RVR/vidljivost manja od primenjivog minimuma.

(d) Prilaz može da se nastavi ispod visine odluke/minimalne visine odluke i sletanje može da se završi ako su uočene potrebne vizualne oznake na visini odluke/minimalne visine odluke i ako se one održavaju.

(đ) Zona dodira RVR se mora kontrolisati. Ako su srednja i krajnja tačka na pisti objavljene i referentna RVR se mora kontrolisati. Najmanja vrednost RVR srednje tačke iznosi 125 m, odnosno objavljen RVR na zoni dodira ako je manja vrednost, a najmanja vrednost za kraj poletno sletne staze je 75 m.

Napomena: referentna, u kontekstu ovog člana, podrazumeva deo piste koji se koristi u fazi sletanja, u kojoj je brzina, do 60 čvorova.

OPS 1.410 Operativni postupci - visina preleta praga poletno-sletne staze

Avio-prevoznik je dužan da utvrdi operativne postupke koji omogućavaju da avion u preciznom prilazu preleti prag staze na sigurnoj visini, pri čemu je u konfiguraciji i u položaju za sletanje.

OPS 1.415 Nalog za let

Vođa vazduhoplova je dužan da ispuni nalog za let.

OPS 1.420 Prijavljivanje događaja

(a) Pojmovi

1. Nezgoda je događaj, koji nije udes, a vezan je za letenje aviona, koji utiče ili bi mogao da utiče na sigurnost leta.

2. Ozbiljna nezgoda je događaj koji obuhvata okolnosti koje ukazuju da je skoro došlo do udesa.

3. Udes vazduhoplova je događaj koji je povezan s korišćenjem vazduhoplova i koji se desio od ukrcavanja lica do iskrcavanja lica iz vazduhoplova, pri čemu je nastala bilo koja od sledećih posledica:

(i) smrt ili teška telesna povreda lica usled:

(A) boravka u vazduhoplovu,

(B) direktnog kontakta s delom vazduhoplova, uključujući i delove koji su se odvojili od vazduhoplova,

(V) usled direktne izloženosti izduvnom mlazu mlaznog motora, izuzev kada su smrt ili teška telesna povreda nastupili kao posledica prirodnih uzroka, samopovređivanja, kada su ih prouzrokovala druga lica ili kada su zadesili "slepe putnike" koji su se skrivali izvan delova koji su na raspolaganju putnicima i posadi;

(ii) oštećenje vazduhoplova, otkaz njegove strukture koji negativno deluje na jačinu strukture ili karakteristike leta vazduhoplova ili zahteva veću opravku ili zamenu oštećene komponente, izuzev otkaza ili oštećenja motora (ako je oštećenje ograničeno na motor, kapotaže ili agregate) ili oštećenja elisa, krajeva krila, antena, guma, kočnica, oplate, malih udubljenja ili proboja u oplati vazduhoplova;

(iii) vazduhoplov je nestao ili mu nije moguće prići.

(b) Prijava nezgoda. Avio-prevoznik je dužan da propiše postupak izveštavanja o nezgodama uzimajući u obzir obaveze opisane u daljem tekstu i okolnosti opisane pod (g).

1. OPS 1.085(b) navodi odgovornosti članova posade u vezi sa prijavljivanjem nezgoda koje ugrožavaju ili bi mogle da ugroze sigurnost letenja.

2. Vođa vazduhoplova ili avio-prevoznik mora da podnese prijavu vazduhoplovnim vlastima o svakoj nezgodi koja ugrožava ili bi mogla da ugrozi sigurnost letenja.

3. Prijava se podnosi u roku od 72 sata od trenutka kada je nezgoda primećena, izuzev ako posebni uslovi to sprečavaju.

4. Vođa vazduhoplova je dužan da obezbedi da se u tehničku knjigu aviona zabeleže svi uočeni ili pretpostavljeni tehnički kvarovi i sva prekoračenja tehničkih ograničenja do kojih je došlo u vreme dok je on bio odgovoran za avion. Ako kvar ili prekoračenje tehničkih ograničenja ugrožava ili bi moglo da ugrozi sigurnost leta, vođa vazduhoplova mora da dostavi prijavu vazduhoplovnim vlastima, u skladu sa propisanim u (b)2.

5. U slučaju nezgode o kojoj je podneta prijava u skladu sa (b)1, (b)2 i (b)3, koja je nastala zbog kvara, otkaza ili oštećenja aviona, njegove opreme ili dela opreme za opsluživanje na zemlji ili opreme koja ugrožava ili bi mogla da ugrozi kontinuiranu plovidbenost aviona, avioprevoznik je dužan da obavesti organizaciju koja je ovlašćena za projektovanje ili proizvodnju ili ako je primenjivo, organizaciju za obezbeđivanje kontinuirane plovidbenosti, istovremeno kada se prijava podnosi nadležnom organu.

(v) Prijavljivanje udesa ili ozbiljne nezgode. Avioprevoznik je dužan da propiše postupke za prijavljivanje udesa ili ozbiljne nezgode uzimajući u obzir odgovornosti koje su opisane u daljem tekstu i okolnosti opisane pod (g).

1. Vođa vazduhoplova je dužan da prijavi avio-prevozniku udes ili ozbiljnu nezgodu koji su se dogodili u toku leta. Ako vođa vazduhoplova nije u mogućnosti da prijavi udes ili ozbiljnu nezgodu prijavljivanje je dužan da obavi bilo koji član posade koji je u mogućnosti, imajući u vidu preuzimanje odgovornosti, u skladu sa operativnim priručnikom avio-prevoznika.

2. Avio-prevoznik je dužan da obezbedi da se o udesu ili ozbiljnoj nezgodi, na najbrži mogući način, pre nego što se avion pomeri, obavesti vazduhoplovna vlast države avio-prevoznika, najbliža vazduhoplovna vlast (ako to nije vazduhoplovna vlast države avio-prevoznika) i drugi subjekat za koji država avio-prevoznika zahteva da bude obavešten, izuzev ako posebne okolnosti to sprečavaju.

3. Vođa vazduhoplova ili avio-prevoznik je dužan da podnese prijavu vazduhoplovnim vlastima države avioprevoznika u roku od 72 sata od trenutka kada je došlo do udesa ili ozbiljne nezgode.

(g) Posebne prijave. Događaji za koje se koriste posebni postupci prijavljivanja i izveštavanja:

1. Nezgode u vazdušnom saobraćaju. Vođa vazduhoplova je dužan da, bez odlaganja, obavesti nadležnu službu za pružanje usluga u vazdušnom saobraćaju o nezgodi i o svojoj nameri da, po završetku leta, podnese prijavu o nezgodi kad god je ugrožen avion u letu usled:

(i) izbegnutog sudara sa drugom letećom napravom;

(ii) pogrešnih instrukcija kontrole letenja ili nepoštovanja propisanih postupaka od strane kontrole letenja ili letačke posade;

(iii) neispravnosti zemaljske opreme koja se koristi u vazdušnom saobraćaju.

Pored toga, vođa vazduhoplova je dužan da obavesti vazduhoplovnu vlast o nezgodi.

2. Instrukcija sistema za izbegavanje sudara u letu. Vođa vazduhoplova je dužan da obavesti nadležnu kontrolu letenja da je dobio instrukcije od sistema za izbegavanje sudara u avionu i da preda ACAS izveštaj vazduhoplovnim vlastima ako je pilot morao da preduzme manevar za izbegavanje sudara.

3. Opasnost od ptica i sudari sa pticama.

(i) Vođa vazduhoplova je dužan da obavesti lokalnu službu za pružanje usluga u vazdušnom saobraćaju kad god se primeti potencijalna opasnost od ptica.

(ii) Ako zna da je došlo do sudara sa pticom, vođa vazduhoplova je dužan da, po sletanju, vazduhoplovnim vlastima podnese prijavu ako je zbog udara ptice došlo do značajnog oštećenja aviona ili gubitka ili smetnje u radu bilo koje ključne funkcije. Ako se udar ptica otkrije kasnije, prijavu je dužan da podnese avio-prevoznik.

4. Nezgode i udesi povezani sa opasnim materijama. Prijavu nezgode ili udesa povezanih sa opasnim materijama avio-prevoznik je dužan da podnese svojim vazduhoplovnim vlastima i vazduhoplovnim vlastima države na čijoj su se teritoriji nezgoda ili udes desili, na način propisan u Dodatku 1 OPS 1.1225. Prvi izveštaj o nezgodi ili udesu avio-prevoznik je dužan da podnese u roku od 72 sata od njihovog nastanka, osim ako posebne okolnosti to sprečavaju. Izveštaj mora da sadrži podatke koji su avio-prevozniku poznati u to vreme. Avio-prevoznik može da podnese i dodatni izveštaj, što je pre moguće, u kome se navode informacije do kojih se naknadno došlo (videti OPS 1.1225).

5. Protivpravne radnje. Ako se u toku leta izvrši protivpravna radnja vođa vazduhoplova ili ako je on otsutan avio-prevoznik, je dužan da podnese izveštaj vazduhoplovnim vlastima na čijoj teritoriji se avion nalazi i vazduhoplovnim vlastima države avio-prevoznika, što je pre moguće (videti OPS 1.1245).

6. Potencijalno opasni uslovi. Vođa vazduhoplova je dužan da, u što kraćem roku, obavesti nadležnu službu za pružanje usluga u vazdušnom saobraćaju o potencijalno opasnim uslovima koji su se pojavili u toku leta, kao što su nepravilnost u radu zameljskih sredstava, navigacionih sredstava, meteorološke pojave ili oblak vulkanskog pepela.

Dodatak 1 OPS 1.255
Politika
planiranja goriva
(videti OPS 1.255)

Avio-prevoznik je dužan da ustanovi kompanijsku politiku planiranja goriva koja obuhvata proračun količine goriva koja je neophodna da bude u avionu pre odlaska, na osnovu sledećih kriterijuma:

1. Osnovni postupak

Iskoristiva količina goriva u avionu pre odlaska je količina koja se sastoji od:

1.1. goriva za taksiranje čija količina ne sme da bude manje od količine goriva za koju se očekuje da će biti potrošena pre poletanja. Uslovi na polaznom aerodromu i potrošnja goriva od strane APU se moraju uzeti u obzir.

1.2. putnog goriva, koje uključuje:

(a) gorivo koje je neophodno za poletanje, penjanje od nadmorske visine aerodroma do visine/nivoa leta na kome će se krstariti, uzimajući u obzir odlaznu rutu;

(b) gorivo neophodno za let od tačke u kojoj se završava penjanje do tačke u kojoj počinje poniranje, uključujući stepenasto penjanja/poniranje;

(v) gorivo od tačke u kojoj počinje poniranje do tačke gde počinje prilaz, uključujući očekivani postupak prilaza;

(g) gorivo neophodno za prilaz i sletanje na odredišni aerodrom.

1.3. Gorivo koje je neophodno kao rutna rezerva, izuzev kao što je određeno pod 2. - Smanjena količina goriva za rutnu rezervu, koja mora biti veća od vrednosti definisane u (a) ili (b):

(a) Jedno od:

(i) 5% planiranog putnog goriva ili, ako se ponovo planira u toku leta, 5% putnog goriva neophodnog da se obavi ostatak leta;

(ii) ne manja od 3% planirane količine goriva ili, ako se ponovno planira u toku leta, 3% putnog goriva neophodnog da se obavi ostatak leta, obezbeđujući raspoloživi alternativni aerodrom na ruti, u skladu sa Dodatkom 2 OPS 1.255;

(iii) količine goriva neophodne za 20 minuta leta, koja se određuje na osnovu planirane potrošnje putnog goriva, određene na osnovu programa za praćenje potrošnje goriva koji je avio-prevoznik napravio za svaki avion;

(iv) količine goriva određene na osnovu statističkog metoda koji je odobrila vazduhoplovna vlast koja omogućava odgovarajuće pokriće statističkog odstupanja planiranog od stvarno potrebnog putnog goriva. Ovaj metod se koristi za praćenje potrošnje goriva za svaku kombinaciju aerodroma i aviona.

Avio-prevoznik koristi ove podatke za statističku analizu kako bi proračunao rutnu rezervu za određenu kombinaciju aerodroma i aviona.

(b) količine goriva neophodna za 5 minuta leta pri brzini čekanja na 1 500 ft (450 m), iznad odredišnog aerodroma u standardnim uslovima leta.

1.4. Količina goriva potrebnog za let do alternativnog aerodroma:

(a) Obuhvata:

(i) gorivo neophodno za izvođenje neuspelog prilaza od primenjive visine odluke/minimalne visine odluke na odredišnom aerodromu do visine neuspelog prilaza, uzimajući u obzir postupak koji se sprovodi u slučaju neuspelog prilaza;

(ii) gorivo potrebno za penjanje od visine neuspelog prilaza do visine/nivoa krstarenja, uzimajući u obzir očekivanu rutu pri odlasku;

(iii) gorivo za krstarenje od tačke gde se završava penjanje do tačke u kojoj počinje poniranje, uzimajući u obzir očekivanu putanju;

(iv) gorivo potrebno za poniranje od tačke u kojoj počinje poniranje do tačke u kojoj počinje prilaz, uzimajući u obzir očekivani postupak prilaza;

(v) gorivo neophodno za prilaz i sletanje na odredišni alternativni aerodrom, određen shodno OPS 1.295.

(b) Ako se se prema OPS 1.295(g) zahtevaju dva odredišna alternativna aerodroma, količina goriva mora da bude dovoljna za let do alternativnog aerodroma za koji je potrebna veća količina goriva.

1.5. Završna rezerva goriva treba da bude:

(a) Dovoljna za let u trajanju od 45 minuta - za avione sa klipnim motorima;

(b) Za avione sa mlaznim motorima - dovoljna za let u trajanju od 30 minuta, pri brzini čekanja na visini od 1 500 ft (450 m) iznad nadmorske visine aerodroma, u standardnim uslovima, izračunata na osnovu očekivane mase aviona na sletanju na odredišni alternativni aerodrom ili odredišni aerodrom ako za odredišni aerodrom nije potrebno da se odredi alternativni aerodrom.

1.6. Minimalna količina dodatnog goriva koja omogućava:

(a) da avion nastavi let ka određenom alternativnom aerodromu u slučaju otkaza motora ili gubitka pritiska u najkritičnijoj tački na ruti i počne snižavanje visine, kao što je potrebno. Minimalna količina goriva se određuje u odnosu na situaciju za koju je potrebna veća količina goriva.

(i) čekanje iznad alternativnog aerodroma u trajanju od 15 minuta, na visini od 1 500 ft (450 m), u standardnim uslovima;

(ii) da se izvede prilaz i sletanje,

izuzev u slučaju kada se dodatna količina goriva koja je potrebna, ako minimalna količina goriva izračunata na osnovu propisanog pod 1.2 do 1.5, nije dovoljna za taj slučaj,

(b) čekanje u trajanju od 15 minuta na visini od 1 500 ft (450 m) iznad odredišnog aerodroma, u standardnim uslovima, kada je let planiran bez odredišnog alternativnog aerodroma;

1.7. Količinu ekstra goriva određuje vođa vazduhoplova, na osnovu sopstvene procene.

2. Postupak smanjenja količine goriva koja je predviđena kao rutna rezerva.

Ako politika planiranja goriva avio-prevoznika uključuje pretpoletno planiranje do odredišnog aerodroma 1 (komercijalno odredište) korišćenjem postupka za smanjenje količine goriva za rutnu rezervu upotrebom tačke odluke na ruti i odredišnog aerodroma 2 (opcioni odredišni aerodrom za dopunu goriva), količina upotrebljivog goriva u avionu, pre poletanja, mora da bude veća od:

2.1. Zbira:

(a) goriva za taksiranje;

(b) putnog goriva do odredišnog aerodroma 1, preko tačke odluke;

(v) rutne rezerve goriva koja iznosi 5% ili više od očekivane potrošnje goriva od tačke odluke do odredišnog aerodroma 1;

(g) količine goriva potrebnog za let do alternativnog aerodroma ili manje količine goriva, ako je tačka odluke udaljena manje od 6 sati od odredišnog aerodroma 1 i ako su ispunjeni uslovi propisani u OPS 1.295(v)(1)(ii);

(d) završne rezerve goriva;

(đ) dodatne količine goriva;

(e) ekstra goriva ako ga zahteva vođa vazduhoplova.

2.2. Zbira:

(a) goriva za taksiranje;

(b) putnog goriva do odredišnog aerodroma 2, preko tačke odluke;

(v) rutne rezerve goriva koja ne sme biti manja od količine goriva proračunate u skladu sa propisanim u 1.3 od polaznog aerodroma do odredišnog aerodroma 2;

(g) količine goriva koja je neophodna za let do alternativnog aerodroma, ako je potrebno da se za odredišni aerodrom 2 odredi alternativni aerodrom;

(d) završne rezerve goriva;

(đ) dodatne količine goriva;

(e) ekstra goriva, ako ga zahteva vođa vazduhoplova.

3. Postupak predhodno određene tačke (PDP)

Ako politika planiranja goriva avio-prevoznika predviđa planiranje odredišnog alternativnog aerodroma, pri čemu je rastojanje između odredišnog i alternativnog odredišnog aerodroma takvo da let mora da se usmeri, preko unapred određene tačke na ruti ka jednom od ovih aerodroma, količina upotrebljivog goriva u avionu, pre poletanja, mora da bude veća od količine goriva propisane u 3.1. ili 3.2:

3.1. Zbir:

(a) goriva za taksiranje;

(b) putnog goriva koje je potrebno za let od polaznog do odredišnog aerodroma preko unapred određene tačke;

(v) goriva za rutnu rezervu izračunatog prema 1.3;

(g) dodatne količine goriva, ako se zahteva, pri čemu ona ne sme biti manja od:

(i) za avione sa klipnim motorima - goriva koje je potrebno za let u trajanju od 45 minuta, uvećanom za 15% od planiranog vremena leta koje provodi u krstarenju ili dva sata, u zavisnosti šta je manje;

(ii) za avione sa mlaznim motorima - količine goriva za let u trajanju od dva sata, pri potrošnji goriva, u uobičajenim uslovima, pri krstarenju iznad odredišnog aerodroma.

Ova količina goriva ne sme da bude manja od završne rezerve goriva;

(d) Ekstra goriva, ako ga zahteva vođa vazduhoplova; ili

3.2. Zbira:

(a) goriva za taksiranje;

(b) putnog goriva od polaznog do odredišnog alternativnog aerodroma preko unapred određene tačke;

(v) goriva za rutnu rezervu izračunatog prema (a) (3);

(g) dodatne količine goriva, ako je potrebno, koja nije manja od:

(i) za avione sa klipim morima - količine goriva za let u trajanju od 45 minuta;

(ii) za avione sa mlaznim motorima - količine goriva za let u trajanju od 30 minuta, pri brzini čekanja na visini od 1 500 ft (450 m) iznad odredišnog alternativnog aerodroma u standardnim uslovima.

Ova količina goriva ne sme da bude manja od završne rezerve goriva;

(d) ekstra goriva, ako to gorivo zahteva vođa vazduhoplova

4. Postupak za korišćenje izolovanog aerodroma

Ako politika planiranja goriva avio-prevoznika predviđa planiranje izolovanih aerodroma, poslednja moguća tačka skretanja ka bilo kom raspoloživom alternativnom aerodromu na ruti treba da bude izabrana kao unapred određena tačka (videti odredbe navedene pod 3).

Dodatak 2 OPS 1.255
Politika planiranja goriva

Položaj rutnog alternativnog aerodroma (3% ERA) za potrebe smanjenja goriva za rutnu rezervu na 3% (videti Dodatak 1 OPS 1.255 (a) 3 (i) (B) i OPS 1.192). Aerodrom (3% ERA) treba da bude smešten unutar kruga čiji je radijus 20% od ukupne dužine putanje, sa centrom koji se nalazi na planiranoj ruti, na rastojanju od odredišnog aerodroma od 25% ukupne dužine putanje leta ili najmanje 20% od ukupne dužine putanje leta, uvećane za 50 NM, pri čemu treba uzeti veću vrednost. Proračun se vrši u uslovima mirne atmosfere (videti sliku 1)

Slika 1: 

Položaj alternativnog aerodroma na ruti (3% ERA) za potrebe smanjenja količine rutne rezerve goriva na 3%

Dodatak 1 OPS 1.270
Smeštaj prtljaga i robe

(a) Postupci koje avio-prevoznik propisuje za prikladno i sigurno smeštanje ručnog prtljaga i robe moraju da uzmu u obzir sledeće:

1. svaki predmet koji se unosi u kabinu mora da se smesti na mesto na kojem je moguće njegovo vezivanje;

2. označeno ograničenje mase u prostoru za smeštaj prtljaga ili u neposrednoj blizini ne sme da se prekorači.

3. nije dozvoljeno smeštanje prtljaga ispod sedišta, izuzev ako je sedište opremljeno šipkama za zadržavanje, a prtljag je takve veličine da može da se zadrži tom opremom;

4. predmeti ne smeju da se odlažu u toaletima ili u pregradama koje nisu u stanju da spreče pomeranje unapred, bočno ili na gore, izuzev kada pregrada ima oznaku sa najvećom određenom masom koja može da se smesti;

5. veličina prtljaga i robe koji su smešteni u odeljke koji se zaključavaju mora da omogućava bezbedno zatvaranje vrata;

6. prtljag i roba ne smeju da budu smešteni na mestima na kojima mogu da ometaju prilaz opremi za vanredne događaje;

7. provere pre poletanja, sletanja, i kad god je upaljen znak za vezivanje sigurnosnih pojaseva, ili ako je drugačije određeno, kako bi se obezbedilo da prtljag bude smešten tako da ne može da ometa evakuaciju aviona ili da prouzrokuje povredu ako padne (ili se pokrene). Provere treba da budu primerene fazi leta.

Dodatak 1 OPS 1.305
Punjenje/istakanje goriva prilikom ukrcavanja, iskrcavanja ili boravka putnika u avionu

Avio-prevoznik je u dužan da utvrdi operativne postupke za punjenje/istakanje goriva prilikom ukrcavanja ili iskrcavanja putnika ili njihovog boravka u avionu i da obezbedi da budu preduzete sledeće mere predostrožnosti:

1. da, u toku punjenja aviona gorivom dok su putnici u avionu, jedno obučeno lice bude na tačno određenoj poziciji. To lice mora da bude obučeno za postupke u slučaju opasnosti koji se odnose na zaštitu od požara, gašenje požara, održavanje veze, započinjanje evakuacije i rukovođenje evakuacijom;

2. da je obezbeđena stalna dvosmerna komunikacija primenom avionskog komunikacionog sistema ili na neki drugi primeren način, između zemaljskog osoblja koje nadgleda punjenje goriva i stručnog osoblja u avionu.

3. posada, osoblje i putnici moraju da budu upozoreni da će se vršiti punjenje/istakanje aviona gorivom;

4. znak obaveznog vezivanja mora da bude isključen;

5. znak zabrane pušenja mora da bude uključen, kao i osvetljenje unutrašnjosti kako bi se omogućilo prepoznavanje izlaza u slučaju opasnosti;

6. putnicima mora da bude saopšteno da odvežu sigurnosne pojaseve i da se uzdrže od pušenja;

7. u avionu mora da bude dovoljan broj obučenog osoblja koje je spremno da započne hitnu evakuaciju;

8. ako se uoči prisutnost isparenja goriva u avionu ili druga opasnost u toku punjenja/istakanja goriva, odmah mora da se prekine sa punjenjem/istakanjem goriva;

9. površine na zemlji ispod izlaza koje su namenjene za evakuaciju i tobogane moraju da budu slobodne;

10. da su obezbeđeni preduslovi za sigurnu i brzu evakuaciju.

Dodatak 1 OPS 1.311
Minimalni broj članova kabinske posade pri korišćenju aviona na zemlji, sa putnicima u kabini aviona

Kada se primenjuje odredba OPS 1.311, avio-prevoznik mora da propiše operativne procedure kojima se obezbeđuje:

1. električno napajanja u avionu;

2. sredstva kojima se objavljuje započinjanje brzog napuštanja aviona za starijeg člana kabinske posade ili prisustvo najmanje jednog član letačke posade u letačkoj kabini aviona;

3. određivanje pozicije članova kabinske posade i njihove dužnosti. Radne pozicije i dužnosti moraju biti navedene u operativnom priručniku;

4. stalna pažnja članova kabinske posade u pogledu položaja opreme za opsluživanje i utovar aviona koja je u neposrednoj blizini izlaza za brzo napuštanje aviona.

ODELJAK E - LETENJE U USLOVIMA SMANJENE VIDLJIVOSTI

OPS 1.430 Operativni minimumi aerodroma - opšte odredbe
(videti Dodatak 1 (stari ) OPS 1.430
i Dodatak 1 (novi) OPS 1.430)

(a)1. Avio-prevoznik je dužan da, za svaki aerodrom koji planira da koristi, odredi operativne minimume koji nisu manji od onih koji su propisani u Dodatku 1 (stari) ili Dodatku 1 (novi). Metod za određivanje operativnih minimuma mora biti prihvatljiv za vazduhoplovnu vlast. Operativni minimumi ne mogu da budu niži od onih koje je za taj aerodrom propisala država na čijoj se teritoriji aerodrom nalazi, izuzev ako to nije posebno odobrila država na čijoj se teritoriji aerodrom nalazi. Upotreba HUD, HUDLS ili EVS omogućava letenje sa vidljivošću manjom nego što je normalna minimalna vidljivost za određeni aerodrom. Države koje propisuju i objavljuju operativne minimume aerodroma mogu da propišu i objave uslove za smanjenje minimuma vidljivosti zbog upotrebe HUD ili EVS.

(a)2. Izuzetno od propisanog u (a)1. metod koji se koristi za izračunavanje minimuma u toku leta za aerodrom koji nije planiran kao alternativni aerodrom i za prilaze koji se koriste uz pomoć EVS sistema mora da bude prihvaćen od strane vazduhoplovnih vlasti.

(b) Određivanje operativnih minimuma aerodroma, koji se primenjuju za svaki let, avio-prevoznik vrši na osnovu:

1. tipa i performansi aviona i načina opsluživanja aviona;

2. sastava, obučenosti i iskustva letačke posade;

3. dimenzija i osobina poletno-sletnih staza;

4. osobina vizuelnih i nevizuelnih zemaljskih sredstava i procene da li ta sredstva u dovoljnoj meri odgovaraju njihovoj nameni (videti Dodatak 1 (novi) OPS 1.430, tabela 6a);

5. opreme aviona za vođenje i za kontrolu putanje leta koja se koristi za poletanje, prilaz, ravnanje, sletanje, posle sletanja i neuspelog prilaza;

6. prepreka u prilazu, neuspelom prilazu i penjanju zbog kojih je neophodno postupanje po proceduri sa otkazom jednog motora i nadvišavanja prepreka;

7. nadmorske/relativne visine za nadvišavanje prepreka pri instrumentalnom prilazu;

8. načina merenja meteoroloških pojava i načina objavljivanja meteoroloških podataka;

9. tehnike letenja koja se primenjuje u završnom prilazu.

(v) Kategorije aviona na koje se odnosi ovaj odeljak određuju se prema metodama iz Dodatka 2 OPS 1.430(v).

(g)1. Prilazi moraju biti stabilizovani (SAp), osim ako je za određeni prilaz i određenu poletno-sletnu stazu drugačije odobrila vazduhoplovna vlast.

(g)2. Neprecizni prilazi se vrše korišćenjem tehnike stalnog snižavanja pri završnom prilazu (CDFA), izuzev ako je za određeni prilaz i određenu poletno-sletnu stazu vazduhoplovna vlast drugačije odobrila. Ako se proračun minimuma vrši u skladu sa Dodatkom 1 (novi) ovog priloga, avio-prevoznik mora da obezbedi da se odgovarajući RVR minimum poveća za 200 m za avione kategorije A i B, odnosno 400 m za avione kategorije C i D za sve prilaze kod kojih se ne koristi tehnika stalnog snižavanja pri završnom prilazu (CDFA), a da konačna RVR/CMV vrednost ne prelazi 5 000 m.

(g)3. Izuzetno od navedenog u (g)2 vazduhoplovna vlast može avio-prevozniku da odobri da ne povećava RVR, ako ne koristi tehniku stalnog snižavanja pri završnom prilazu (CDFA),

(g)4. Izuzetak propisan u (g)3 odnosi se samo na aerodrome za koje postoji javni interes za obavljanje saobraćaja. Izuzeće mora da bude zasnovano na iskustvu avio-prevoznika, programima obuke, kao i obučenosti članova letačke posade. Izuzeće se ponovo razmatra u propisanim rokovima i mora da se ukine čim se stvore uslovi za primenu tehnike stalnog snižavanja pri završnom prilazu (CDFA).

(d)1. Avio-prevoznik mora da primenjuje Dodatak 1 (stari) ili Dodatak 1 (novi) OPS 1.430. Dodatak 1 (stari) može da se primenjuje do 16. jula 2011. godine.

(d)2. Izuzetno od propisanog u (d)1, vazduhoplovna vlast može da odobri avio-prevozniku da ne poveća vrednosti RVR preko 1500 m (za avione kategorije A i B) ili preko 2400 m (za avione kategorije C i D), pri odobravanju letenja za poletno-sletnu stazu za koju ne može da se koristi tehnika stalnog snižavanja pri završnom prilazu (CDFA) ili kada nije moguće ispuniti uslove koji su navedeni u (v) Dodatka 1 (novi) OPS 1.430.

(d)3. Izuzetak propisan u (d)2 odnosi se samo na aerodrome za koje postoji javni interes za obavljanje saobraćaja i zavisi od iskustva avio-prevoznika, programa obuke i obučenosti članova letačke posade. Izuzeće se ponovo razmatra u propisanim rokovima i mora da se ukine čim se stvore uslovi za primenu tehnike stalnog snižavanja pri završnom prilazu (CDFA).

OPS 1.435 Pojmovi

Pojmovi koji se koriste u ovom odeljku imaju sledeća značenja:

1. kruženje (circling) je vizuelni deo instrumentalnog prilaza kojim se avion dovodi u položaj za sletanje na poletno-sletnu stazu koja nije pozicionirana za direktan prilaz;

2. postupci pri smanjenoj vidljivosti su postupci koji se primenjuju na aerodromu radi sigurnog obavljanja letova, u prilazu, u povoljnijim uslovima od uslova predviđenih za standardnu kategoriju I, uslovima različitim od standardne kategorije II, uslovima kategorije II i III, kao i za poletanje u uslovima smanjene vidljivosti;

3. poletanje pri smanjenoj vidljivosti je poletanje kada je vidljivost duž poletno-sletne staze manja od 400 m;

4. sistem za upravljanje avionom je sistem koji sadrži sistem za automatsko sletanje i/ili hibridni sistem za sletanje;

5. pasivan sistem za upravljanje avionom - sistem za upravljanje avionom je pasivan ako u slučaju otkaza nema većih promena položaja aviona ili odstupanja od putanje ili visine leta, ali se sletanje ne može obaviti automatski. Kod pasivnog sistema za upravljanje avionom pilot preuzima upravljanje avionom posle otkaza dela sistema za upravljanje avionom;

6. operativni sistem za upravljanje avionom - sistem za upravljanje avionom je operativan ako u slučaju otkaza ispod visine upozorenja, prilaz, ravnanje i sletanje mogu da se izvrše automatski. U slučaju otkaza, automatski sistem za sletanje radi kao pasivni sistem za upravljanje avionom;

7. operativni hibridni sistem za sletanje je sistem koji se primarno sastoji od pasivnog sistema za upravljanje avionom i sekundarnog, nezavisnog sistema za vođenje aviona koji omogućava da, posle otkaza primarnog sistema, pilot sleti ručno;

8. vizuelni prilaz je prilaz u kojem postupak instrumentalnog prilaza ili deo tog postupka nije završen, pa se let nastavlja po vizuelnim orjentirima na zemlji;

9. stalno snižavanje pri završnom prilazu (CDFA) je posebna tehnika izvođenja dela završnog nepreciznog instrumentalnog prilaza, u toku kojeg se neprestano snižava visina, bez horizontalnog dela prilaza, od nadmorske visine/relativne visine, jednake ili veće od nadmorske visine/relativne visine propisane za preletanje tačke od koje počinje završno prilaženje, pa sve do tačke koja se nalazi 15 m (50 ft) iznad praga poletno-sletne staze ili tačke na kojoj treba da započne manevar ravnanja aviona, a koja zavisi od tipa aviona;

10. stabilni prilaz (Stabilised Approach - ASAn) je prilaz koji se izvodi na kontrolisan i odgovarajući način u pogledu konfiguracije aviona, energije i kontrole putanje leta od unapred određene tačke ili nadmorske visine/ relativne visine do tačke koja se nalazi 50 ft iznad praga poletno-sletne staze ili tačke na kojoj započinje manevar ravnanja, ako je ta tačka na visini većoj od 50 ft;

11. ekran koji omogućava držanje uzdignute glave (Head-up Displey - HUD) je ekran koji omogućava da pilot, uzdignute glave, prati podatke o letu koji, u značajnoj meri, ne ograničava pogled iz letačke kabine ka spoljašnjosti;

12. sistem navođenja pri sletanju koji omogućava držanje uzdignute glave (Head-up Guidance Landing sistem - HUDLS) je sistem koji omogućava navođenje aviona, pri čemu je glava pilota u toku prilaza, sletanja i leta posle neuspelog prilaza u uzdignutom položaju. Sastoji se od senzora, računara, napajanja, pokazivača i kontrolnog sklopa. HUDLS se prevashodno koristi kao primarni sistem za navođenje u prilazu, do visine odluke koja se nalazi na visini od 50 ft iznad praga poletno-sletne staze;

13. hibridni sistem za navođenje pri sletanju koji omogućava držanje uzdignute glave (hibrid HUDLS) je sistem koji se sastoji od primarnog pasivanog sistema za upravljanje avionom i sekundarnog nezavisnog HUD/HUDLS sistema koji, u slučaju kvara primarnog sistema, omogućava pilotu da u ručno završi sletanje;

Napomena: 

uobičajeno, sekundarni nezavisni HUD/ HUDLS omogućava navođenje dajući obavezujuće podatke o letu, ali može da daje i podatke o trenutnoj situaciji ili odstupanjima);

14. poboljšani vizuelni sistem (Enhanced Vision Sistem - EVS) je elektronski način prikazivanja stvarne slike spoljašnosti koja se dobija upotrebom senzora za dobijanje slike;

15. pretvorena preračunata metereološka vidljivost (CMV) je vidljivost koja je jednaka vidljivosti duž poletno-sletne staze - RVR, izvedena iz objavljene meteorološke vidljivosti, a koja je pretvorena je u RVR;

16. manje od standardne vrednosti za kategoriju I - podrazumeva instrumentalni prilaz i sletanje korišćenjem visine odluke za kategoriju I i RVR vrednost koja je manja od uobičajene, u odnosu na visinu odluke;

17. drugačije od standardne vrednosti za kategoriju II - podrazumeva instrumentalni prilaz i sletanje, u uslovima kategorije II, na poletno-sletnu stazu na kojoj, neki ili svi elementi osvetljenja za precizni prilaz u uslovima kategorije II, ne ispunjavaju standarde propisane u ICAO Aneksu 14;

18. GNSS sistem za sletanje (Global Navigation satelite System - GLS) je postupak prilaza pri kome se koriste detaljniji GNSS podaci za navođenje aviona na osnovu horizontalne i vertikalne GNSS pozicije.

OPS 1.440 Letenje u uslovima smanjene vidljivosti- opšta operativna pravila
(videti dodatak 1 OPS 1.440)

(a) Avio-prevoznik ne sme da obavlja letove u uslovima kategorije II koji su niži od standarda kategorije II ili kategorije III, izuzev ako:

1. je avion upisan u uverenje za obavljanje javnog aviotransport za letova sa visinom odluke ispod 200 ft ili bez visine odluke i ako je opremljen u skladu sa CS-AWO ili drugim odgovarajućim propisom koji je prihvatila vazduhoplovna vlast;

2. postoji i ako se održava odgovarajući sistem za zapisivanje prilaza, automatskog sletanja i kvarova;

3. ih je odobrila vazduhoplovna vlast;

4. posadu aviona čine najmanje dva pilota;

5. se visina odluke određuje radio-visinomerom.

(b) Avio-prevoznik ne sme da poleće u uslovima smanjene vidljivosti ako je RVR manja od 150 m (za avione kategorije A, B i C) ili 200 m (za avione kategorije D), izuzev ako je to odobrila vazduhoplovna vlast.

(v) Avio-prevoznik ne sme da sleće u uslovima blažim od standardnih vrednosti za kategoriju I, izuzev ako to odobri vazduhoplovna vlast.

OPS 1.445 Određivanje aerodroma za letove koji se obavljaju u uslovima smanjene vidljivosti

(a) Za letenje u uslovima kategorije II i III može da se koristi aerodrom koji ima odobrenje za korišćenje u uslovima kategorije II i III koje je izdala država na čijoj se teritoriji aerodrom nalazi.

(b) Avio-prevoznik je dužan da utvrdi da li su postupci u slučaju smanjene vidljivosti propisani i da li se primenjuju na aerodromu na kojem se obavljaju letovi u uslovima smanjene vidljivosti.

OPS 1.450 Obuka i osposobljenost za letove koji se obavljaju u uslovima smanjene vidljivosti
(videti Dodatak 1 OPS 1.450)

Pre poletanja u uslovima smanjene vidljivosti, sletanja u uslovima blažim od standardnih vrednosti za kategoriju I, u uslovima drugačijim od standardnih vrednosti za kategoriju II, u uslovima kategorije II i III ili prilazima koji se obavljaju uz pomoć EVS sistema avio-prevoznik je u dužan da obezbedi da:

1. svaki član letačke posade:

(i) završi obuku i provere propisane u Dodatku 1 ovog priloga, uključujući i obuku na uređaju za simuliranje letenja za letove koji se obavljaju na graničnim vrednosti RVR/CMV i visini odluke, a koja je potrebna za letenje u uslovima navedenim u uverenju o osposobljenosti avio-prevoznika za obavljanje javnog-avio prevoza;

(ii) je osposobljen u skladu sa Dodatkom 1 ovog priloga;

2. da su obuka i provere sprovedene u skladu sa programom obuke koji je odobrila vazduhoplovna vlast i koji je sastavni deo operativnog priručnika. Ova obuka je dopuna obuke propisane u Odeljku N;

3. bude osposobljen za letenje u uslovima smanjene vidljivost na određenom tipu aviona.

OPS 1.455 Operativni postupci za letove koji se obavljaju u uslovima smanjene vidljivosti
(videti Dodatak 1 OPS 1.455)

(a) Avio-prevoznik je dužan da propiše postupke i uputstva koji se koriste za poletanje u uslovima smanjene vidljivosti, prilaze koji se vrše uz pomoć EVS, u uslovima blažim od standardnih vrednosti za kategoriju I, u uslovima drugačijim od standardnih vrednosti za kategoriju II i u uslovima kategorije II i III. Postupci moraju da budu propisani u operativnom priručniku i moraju da sadrže dužnosti članova letačke posade za vreme voženja, poletanja, prilaza, ravnanja, sletanja, posle sletanja i neuspelog prilaza.

(b) Vođa vazduhoplova mora da se uveri:

1. da je stanje vizuelnih i nevizuelnih sredstava zadovoljavajuće pre poletanja u uslovima smanjene vidljivosti, prilaza koji se vrše uz pomoć EVS, u uslovima blažim od standardnih vrednosti za kategoriju I, u uslovima drugačijim od standardnih za kategoriju II i u uslovima kategorije II i III;

2. da se primenjuju propisani postupci u uslovima smanjene vidljivosti prema podacima dobijenim od kontrole letenja, pre poletanja u uslovima smanjene vidljivosti, u uslovima blažim od standardnih vrednosti za kategoriju I, u uslovima drugačijim od standardnih za kategoriju II i u uslovima za kategorije II i III;

3. da je član letačke posade osposobljen za poletanje u uslovima smanjene vidljivosti sa RVR manjom od 150 m (za avione kategorije A, B i C) ili 200 m (za avione kategorije D) i prilaz koji se izvodi uz pomoć EVS, u uslovima blažim od standardnih vrednosti za kategoriju I, u uslovima drugačijim od standardnih za kategoriju II i u uslovima kategorije II i III.

OPS 1.460 Minimalna oprema za obavljanje letova u uslovima smanjene vidljivosti

(a) Avio-prevoznik je dužan da u operativnom priručniku propiše minimalnu opremu koja mora da bude ispravna pre poletanja u uslovima smanjene vidljivosti, prilaza koji se izvodi uz pomoć EVS, u uslovima blažim od standardnih vrednosti za kategoriju I, u uslovima drugačijim od standardnih za kategoriju II i u uslovima kategorije II i III u skladu sa letačkim priručnikom aviona ili drugim dokumentom koji je odobrila vazduhoplovna vlast.

(b) Vođa vazduhoplova mora da se uveri da je stanje aviona i odgovarajućih avionskih sistema potrebnih za letenje u uslovima smanjene vidljivosti zadovoljavajuće.

OPS 1.465 VFR operativni minimumi
(videti dodatak 1 OPS 1.465)

Avio-prevoznik je u dužan da obezbedi da se:

1. VFR letovi obavljaju u skladu sa pravilima za vizuelno letenje i u skladu sa tabelom u Dodatku 1 OPS 1.465 ovog pravilnika;

2. specijalni VFR letovi se ne mogu započeti ako je vidljivost manja od 3 km, a ne smeju se obavljati ako je vidljivost manja od 1,5 km.

Dodatak 1 (stari) OPS 1.430
Aerodromski operativni minimumi

(a) Minimum za poletanje

1. Opšte odredbe

(i) Minimumi za poletanje koje odredi avio-prevoznik moraju da budu izraženi kao vidljivost ili kao vidljivost duž poletno-sletne staze (RVR), uzimajući u obzir podatke za svaki aerodrom koji je u planu da se koristi i osobine aviona. Ako je potrebno da se vide i izbegnu prepreke u odlasku i prinudnom sletanju, moraju da se odrede dodatni uslovi (npr. baza oblaka);

(ii) Vođa vazduhoplova ne sme da započne poletanje ako vremenski uslovi na aerodromu poletanja nisu isti ili bolji od minimuma za sletanje za taj aerodrom, izuzev u slučaju kada mu je na raspolaganju odgovarajući alternativni aerodrom za aerodrom poletanja;

(iii) Ako je objavljena meteorološka vidljivost ispod vidljivosti koja je potrebna za poletanje i ako vrednost RVR nije objavljena, poletanje može da se započne samo ako vođa vazduhoplova može da odredi da je RVR/vidljivost duž poletno-sletne staze u pravcu poletanja ista ili bolja od propisanog minimuma.

(iv) Ako podaci o meteorološkoj vidljivosti i RVR nisu dostupni, poletanje može da se započne samo ako vođa vazduhoplova može da odredi da je RVR/vidljivost duž poletno-sletne staze u pravcu poletanja ista ili bolja od propisanog minimuma.

2. Vizuelne oznake - minimum za poletanje mora da se odredi u cilju obezbeđenja dovoljne vidljivosti za vođenje i kontrolu aviona u slučaju prekinutog poletanja u nepovoljnim uslovima i u slučaju nastavljenog poletanja posle otkaza kritičnog motora;

3. Zahtevana RVR/vidljivost

(i) Za višemotorne avione čije su performanse takve da, u slučaju otkaza kritičnog motora u bilo kom trenutku poletanja, avion može da se zaustavi ili da nastavi poletanje do visine od 1500 ft iznad aerodroma, nadvišavajući prepreke na propisanoj visini, avio-prevoznik mora da utvrdi minimum za poletanje koji se izražava kao vrednost RVR/vidljivosti, a koji ne sme da bude manji od vrednosti datih u Tabeli broj 1, izuzev u slučajevima navedenim u tački 4.

Tabela broj 1 - RVR /vidljivost za poletanje

RVR /vidljivost za poletanje

Sredstva

RVR /vidljivost
(napomena 3)

Bez sredstava (samo u toku dana)

500 m

Svetla duž ivice poletno-sletne staze i/ili oznake duž sredine poletno-sletne staze

250 m/300 m
(napomena 1 i 2)

Svetla duž ivice poletno-sletne staze i svetla duž sredine poletno-sletne staze

200 m/250 m
(napomena 1)

Svetla duž ivice poletno-sletne staze, svetla duž sredine poletno-sletne staze i podaci za RVR

150 m/200 m
(napomena 1 i 4)

Napomena 1: 

veće vrednosti se primenjuju za avion kategorije D;

Napomena 2:

za letove koji se obavljaju noću neophodna su svetla duž ivice poletno-sletne staze i svetla koja označavaju kraj poletnosletne staze;

Napomena 3:

za početni deo zaleta pilot može da odredi drugu vrednost RVR / vidljivosti od objavljene;

Napomena 4:

objavljena vrednost RVR u svim tačkama u kojima se meri mora da bude ista ili veća od propisane, izuzev u slučaju iz napomene 3.

(ii) Pilot višemotornog aviona čije performanse ne ispunjavaju uslove iz tačke (a)3(i), u slučaju otkaza kritičnog motora, može odmah da sleti i da uoči i izbegne prepreke u području poletanja ako su ispunjeni minimumi za poletanje koji omogućavaju nadvišavanje prepreka, uz pretpostavku da je došlo do otkaza motora na određenoj visini. Minimum za poletanje koje utvrđuje avio-prevoznik određuje se na osnovu visine prema kojoj se planira neto putanja leta u poletanju sa otkazom jednog motora. Minimalan RVR ne sme da bude manji od vrednosti navedenih u Tabeli broj 1 ili Tabeli broj 2.

Tabela broj 2 - 

Pretpostavljena visina otkaza kritičnog motora iznad poletno-sletne staze i RVR/vidljivost

RVR/vidljivost na poletanju - putanja leta

Pretpostavljena visina iznad poletno-sletne staze na kojoj dolazi do otkaza motora

RVR/vidljivost
(napomena 2)

50 ft

200 m

51-100 ft

300 m

101-150 ft

400 m

151-200 ft

500 m

201-300 ft

1000 m

300 ft

1500 m
(napomena 1)

Napomena 1: 

1500 m je primenjivo i ako ne može da se isplanira pozitivna putanja leta pri poletanju.

Napomena 2:

objavljena vrednost RVR/vidljivosti za početni deo poletanja može biti promenjena odlukom pilota.

(iii) Ako vrednosti RVR ili meteorološke vidljivosti nisu dostupne, vođa vazduhoplova ne sme da započne poletanje, izuzev ako utvrdi da stvarni uslovi ispunjavaju minimum za poletanje;

4. Izuzeci od (a)3(i)

(i) Avio-prevoznik može da odredi minimum za poletanje od 125 m RVR (za avione kategorije A, B i C) ili od 150 m RVR (za avione kategorije D), ako je to odobrila vazduhoplovna vlast i ako su ispunjeni uslovi navedeni u tačkama (A) do (D).

(A) ako je objavljeno da se primenjuju postupci letenja u uslovima smanjene vidljivosti;

(B) ako su u upotrebi svetla središnje linije visokog intenziteta na rastojanju od 15 m ili manje i ivična svetla jakog intenziteta na rastojanju od 60 m ili manje;

(V) ako su članovi letačke posade uspešno završili obuku na uređaju za simulirano letenje;

(G) ako je vidljivost iz pilotske kabine aviona, na pragu staze za poletanje, najmanje 90 m;

(D) ako su ispunjene propisane vrednosti RVR na svim tačkama na kojima se RVR meri;

(ii) Avio-prevoznik koji koristi odobreni sistem za horizontalno vođenje aviona može da odredi minimum RVR za poletanje manju od 125 m (za avione kategorije A, B i C) ili manju od 150 m (za avione kategorije D), ali ne manju od 75 m ako su ispunjeni uslovi za letenje u kategoriji III i ako je to odobrila vazduhoplovna vlast.

(b) Neprecizni prilaz

1. Minimum sistema

(i) Avio-prevoznik je dužan da propiše minimum za postupke nepreciznog prilaza koji su zasnovani na korišćenju ILS bez ravni poniranja (samo LLZ), VOR, NDB, SRA i VDF, koji nije niži od minimalne relativne visine (MDH) date u Tabeli broj 3.

Tabela broj 3 - 

Minimum sistema kada se koriste kao prilazna sredstva za neprecizni prilaz

Minimum sistema

Sredstvo

Najniža MDH

ILS (bez ravni poniranja - LLZ)

250 ft

SRA (završava na ½ nm)

250 ft

SRA (završava na 1 nm)

300 ft

SRA (završava na 2 nm)

350 ft

VOR

300 ft

VOR/DME

250 ft

NDB

300 ft

VDF (QDM i QGH)

300 ft

2. Minimalna relativna visina snižavanja (MDH)

Avio-prevoznik je dužan da propiše minimalnu relativnu visinu snižavanja za neprecizni prilaz koja nije niža od:

(i) OCH/OCL, u zavisnosti od kategorije aviona;

(ii) minimuma sistema

3. Vizuelni orijentiri

Pilot ne može da nastavi sa prilazom ispod minimalne nadmorske visine snižavanja/minimalne relative visine snižavanja (MDA/MDH), izuzev ako je najmanje jedan od vizuelnih orijentira za poletno-sletnu stazu na koju namerava da sleti jasno vidljiv i prepoznatljiv pilotu:

(i) elementi sistema prilaznih svetala;

(ii) prag poletno-sletne staze;

(iii) oznake praga poletno-sletne staze;

(iv) svetla praga poletno-sletne staze;

(v) svetlosne oznake praga poletno-sletne staze;

(vi) vizuelni indikator ravni poniranja;

(vii) zona dodira ili oznake zone dodira;

(viii) svetla zone dodira;

(ix) ivična svetla poletno-sletne staze;

(x) ostale vizuelne oznake prihvaćene od strane nadležnog organa;

4. Propisani RVR

Avio-prevoznik ne može da propiše niže minimume u slučaju nepreciznih prilaza od minimuma datih u Tabelama broj 4a, 4b, 4v ili 4g:

Tabela broj 4a - 

RVR za neprecizne prilaze potpuno opremljena poletno-sletna staza

Minimumi za neprecizne prilaze - potpuno opremljena poletno-sletna staza (napomena (1), (5), (6) i (7))

MDH

RVR / kategorija aviona

A

B

C

D

250-299 ft

800 m

800 m

800 m

1200 m

300-449 ft

900 m

1000 m

1000 m

1400 m

450-649 ft

1000 m

1200 m

1200 m

1600 m

650 i više ft

1200 m

1400 m

1400 m

1800 m

 

Tabela broj 4b - 

RVR za neprecizne prilaze srednje opremljena poletno-sletna staza

Minimumi za neprecizne prilaze - srednje opremljena poletno-sletna staza (napomena (2), (5), (6) i (7))

MDH

RVR / kategorija aviona

A

B

C

D

250-299 ft

1000 m

1100 m

1200 m

1400 m

300-449 ft

1200 m

1300 m

1400 m

1600 m

450-649 ft

1400 m

1500 m

1600 m

1800 m

650 i više ft

1500 m

1500 m

1800 m

2000 m

 

Tabela broj 4v - 

RVR za neprecizne prilaze - osnovna oprema

Minimumi za neprecizne prilaze - osnovna oprema (napomena (3), (5), (6) i (7))

MDH

RVR / kategorija aviona

A

B

C

D

250-299 ft

1200 m

1300 m

1400 m

1600 m

300-449 ft

1300 m

1400 m

1600 m

1800 m

450-649 ft

1500 m

1500 m

1800 m

2000 m

650 i više ft

1500 m

1500 m

2000 m

2000 m

 

Tabela broj 4g - 

RVR za neprecizne prilaze - bez svetlosnih uređaja za prilaženje

Minimumi za neprecizne prilaze - bez svetlosnih uređaja za prilaženje (napomena (4), (5), (6) i (7))

MDH

RVR / kategorija aviona

A

B

C

D

250-299 ft

1500 m

1500 m

1600 m

1800 m

300-449 ft

1500 m

1500 m

1800 m

2000 m

450-649 ft

1500 m

1500 m

2000 m

2000 m

650 i više ft

1500 m

1500 m

2000 m

2000 m

Napomena 1:  

potpuno opremljena poletno-sletna staza ima oznake poletnosletne staze, prilazna svetla visokog/srednjeg intenziteta (VI/MI) koja su postavljena na dužini od najmanje 720 m, svetla ivica poletno-sletne staze, svetla početka i svetla kraja poletno-sletne staze. Svetla moraju da budu uključena.

Napomena 2:

srednje opremljena poletno-sletna staza ima oznake poletnosletne staze, prilazna svetla visokog/srednjeg intenziteta (XI/MI) koja su postavljena na dužini od 420-719 m, svetla ivice poletno-sletne staze, svetla početka i svetla kraja poletnosletne staze. Svetla moraju da budu uključena.

Napomena 3:

osnovno opremljena poletno-sletna staza ima oznake poletnosletne staze, prilazna svetla visokog/srednjeg intenziteta (XI/MI) koja su postavljena na dužini od 420 m, prilazna svetla niskog intenziteta (LI), svetla ivice poletno-sletne staze, svetla početka i svetla kraja poletno-sletne staze. Svetla moraju da budu uključena.

Napomena 4:

poletno-sletna staza bez svetlosnih uređaja za prilaženje ima oznake poletno-sletne staze, svetla ivice poletno-sletne staze, svetla početka i svetla kraja poletno-sletne staze ili uopšte nema svetla.

Napomena 5:

minimumi dati u tabelama se odnose samo na standardne prilaze sa nagibom snižavanja koji nije veći od 4 stepena. Ako je nagib snižavanja veći, uobičajeno je da se na minimalnoj relativnoj visini snižavanja (MDH) vidi i sistem za vizuelno navođenje po visini (npr. PAPI).

Napomena 6:

navedene vrednosti su ili objavljene vrednosti RVR ili meteorološke vidljivosti pretvorene u RVR u skladu sa propisanim u (x).

Napomena 7:

minimalna relativna visina snižavanja (MDH) navedena u tabelama broj 4a, 4b, 4v i 4g odnosi se na osnovne proračune minimalne relativne visine snižavanja (MDH). Pri izboru odgovarajućeg RVR, vrednost minimalne relativne visine snižavanja (MDH) ne mora da se zaokruži na najbližih većih 10 ft.

5. Noćna sletanja - za noćna sletanja moraju da budu uključena ivična svetla, svetla početka staze i svetla kraja staze.

(v) Precizni prilaz - prilaženje i sletanje u uslovima kategorije I

1. Opšte odredbe. Sletanje u uslovima kategorije I je precizno instrumentalno prilaženje i sletanje, pri čemu se koristi ILS, kategorije I MLS ili PAR sa minimalnom relativnom visinom odluke koja nije manja od 200 ft i sa RVR koji nije manji od 550 m;

2. Relativna visina odluke (DH). Avio-prevoznik je dužan da propiše minimalnu relativnu visinu odluke za precizni prilaz kategorije I koja nije niža od:

(i) minimalne relativne visine odluke navedene u letačkom priručniku aviona;

(ii) minimalne relativne visine do koje može da se koristi sredstvo za precizni prilaz, bez vizuelnih oznaka.

(iii) OCH/OCL za kategoriju aviona;

(iv) 200 ft;

3. vizuelni orijentiri - pilot može da nastavi prilaz ispod minimalne nadmorske visine snižavanja/minimalne relative visine snižavanja (MDA/MDH) za kategoriju I, koja je određena u skladu sa tačkom (v)2, ako je najmanje jedan od sledećih vizuelnih orijentira jasno vidljiv i prepoznatljiv pilotu za poletno-sletnu stazu na koju namerava da sleti:

(i) elementi sistema prilaznih svetala;

(ii) prag poletno-sletne staze;

(iii) oznake praga poletno-sletne staze;

(iv) svetla praga poletno-sletne staze;

(v) svetlosne oznake praga poletno-sletne staze;

(vi) vizuelni indikator ravni poniranja;

(vii) zona dodira ili oznake zone dodira;

(viii) svetla zone dodira;

(ix) ivična svetla poletno-sletne staze;

4. zahtevana vidljivost duž poletno-sletne staze (RVR) - minimum koji avio-prevoznik može da propiše za prilaženje i sletanje u uslovima kategorije I su:

Tabela broj 5 - 

RVR za prilaz i sletanje u uslovima kategorije I u zavisnosti od opremljenosti i relativna visina (DH)

Minimumi za kategoriju I

Relativna visina (DH)
(napomena 7)

Opremljenost/RVR (napomena 5)

Potpuna
(napomena 1 i 6)

Delimična
(napomena 2 i 6)

Osnovna
(napomena 3 i 6)

Bez opreme
(napomena 4 i 6)

200 ft

550 m

700 m

800 m

1000 m

201-250 ft

600 m

700 m

800 m

1000 m

251-300 ft

650 m

800 m

900 m

1200 m

301 i više ft

800 m

900 m

1000 m

1200 m

Napomena 1: 

potpuno opremljena poletno-sletna staza ima oznake poletnosletne staze, prilazna svetla visokog/srednjeg intenziteta (XI/MI) koja su postavljena na dužini od 720 m ili više, svetla ivica poletno-sletne staze, svetla početka i svetla kraja poletno-sletne staze. Svetla moraju da budu uključena

Napomena 2:

srednje opremljena poletno-sletna staza ima oznake poletnosletne staze, prilazna svetla visokog/srednjeg intenziteta (XI/MI) koja su postavljena na dužini od 420 m do 719 m, svetla ivice poletno-sletne staze, svetla početka i svetla kraja poletno-sletne staze. Svetla moraju da budu uključena.

Napomena 3:

osnovno opremljena poletno-sletna staza ima oznake poletnosletne staze, prilazna svetla visokog/srednjeg intenziteta (XI/MI) koja su postavljena na dužini od 420 m, prilazna svetla niskog intenziteta (LI), svetla ivice poletno-sletne staze, svetla početka i svetla kraja poletno-sletne staze. Svetla moraju da budu uključena.

Napomena 4:

poletno-sletna staza, bez svetlosnih uređaja za prilaženje, ima oznake poletno-sletne staze, svetla ivice poletno-sletne staze, svetla početka i svetla kraja poletno-sletne staze ili uopšte nema svetla.

Napomena 5:

vrednosti iz Tabele broj 5 su vrednosti objavljene vidljivosti duž poletno-sletne staze (RVR) ili meteorološke vidljivosti pretvorene u RVR, shodno propisanom u x.

Napomena 6:

Vrednosti navedene u Tabeli broj 5 važe za standardne prilaze sa stepenom snižavanja do 4 stepena, uključujući i 4. stepen.

Napomena 7:

relativna visina snižavanja (DH) navedena u Tabeli broj 5 odnosi se na osnovne proračune relativne visine snižavanja (DH). Pri izboru odgovarajućeg RVR, vrednost relativne visine snižavanja (DH) ne mora da se zaokruži na najbližih većih 10 ft.

5. Letovi koji se obavljaju sa jednim pilotom - za letove koji se obavljaju sa jednim pilotom, avio-prevoznik mora da propiše minimalni RVR za sve prilaze koji su u skladu sa OPS 1.430 i ovim dodatkom. Vrednost RVR manja od 800 m nije dozvoljen, izuzev ako se koristi odgovarajući autopilot koji je povezan na ILS ili MLS i u tom slučaju primenjuju se propisani minimumi. Relativna visina (DH) ne sme da bude manja od vrednosti koja se dobije kada se minimalna visina do koje autopilot može da se koristi pomnoži sa 1.25;

6. Noćna sletanja - za noćna sletanja moraju da budu uključena ivična svetla, svetla početka staze i svetla kraja staze.

(g) Precizni prilaz - prilaz i sletanje u uslovima kategorije II

1. Opšte odredbe - Sletanje u uslovima kategorije II je precizno instrumentalno prilaženje i sletanje, pri čemu se koristi ILS ili MLS sa:

(i) minimalnom visinom odluke manjom od 200 ft, ali ne manjom od 100 ft;

(ii) RVR ne manjim od 300 m;

2. Relativna visina odluke (DH) - avio-prevoznik je dužan da propiše relativnu visinu odluke za prilaze kategorije II koja nije niža od:

(i) minimalne relativne visine odluke navedene u letačkom priručniku aviona;

(ii) minimalne relativne visine do koje može da se koristi sredstvo za precizni prilaz bez vizuelnih oznaka.

(iii) OCH/OCL za kategoriju aviona;

(iv) relativne visine odluke do koje su članovi letačke posade ovlašćeni;

(v) 100 ft.

3. Vizuelni orijentiri - pilot može da nastavi prilaz ispod relative visine snižavanja (DH) za kategoriju II koja je određena u skladu sa tačkom (d)2, ako vizuelni orijentiri sadrže najmanje tri uzastopna svetla u nizu koja čine centralnu liniju prilaznih svetala ili svetla zone dodira ili svetla središne linije poletno-sletne staze ili ivična svetla poletno-sletne staze ili kombinacija ovih svetala koja može da se održava. Vizuelni orijentiri uključuju poprečne elemente svetala, npr. poprečnu prečku prilaznih svetala ili svetla praga poletno-sletne staze ili poprečna svetla zone dodira;

4. Zahtevani RVR - zahtevana vidljivost duž poletnosletne staze (RVR) - minimum koji avio-prevoznik može da propiše za prilaženje i sletanje u uslovima kategorije II su:

Tabela broj 6 - 

RVR za prilaz i sletanje u uslovima kategorije II i relativna visina odluke (DH)

Minimumi za kategoriju II

Relativna visina odluke (DH)

Korišćenje automatskog pilota za letenje ispod relativne visine (napomena 1)

RVR/ avioni kategorije
A, B, C

RVR/ avioni
kategorije D

100-120 ft

300 m

300 m
(primedba 2/350 m)

121-140 ft

400 m

400 m

141 i više ft

450 m

450 m

Napomena 1: 

korišćenje automatskog pilota za letenje ispod relativne visine (DH) date u ovoj tabeli omogućava produženo korišćenje automatskog sistema za upravljanje avionom do visine od 80% od propisane relativne visine (DH). Uslovi za plovidbenost mogu, preko minimalne visine uključivanja automatskog sistema upravljanja avionom, da utiču na relativnu visinu odluke DH koja će biti primenjena.

Napomena 2:

RVR od 300 m se može koristiti za avione kategorije D kada vrše automatsko sletanje.

(d) Precizni prilaz - prilaz i sletanje u uslovima kategorije III

1. Opšte odredbe - Letenje u uslovima kategorije III obuhvata:

(i) Letenje u uslovima kategorije III A. Prilaz i sletanje u uslovima kategorije III A je precizno instrumentalno prilaženje i sletanje, pri čemu se koristi ILS ili MLS sa:

(A) relativnom visinom odluke manjom od 100 ft;

(B) RVR ne manjim od 200 m;

(ii) Letenje u uslovima kategorije III B - Prilaz i sletanje u uslovima kategorije III B je precizno instrumentalno prilaženje i sletanje, pri čemu se koristi ILS ili MLS sa:

(A) relativnom visinom odluke manjom od 50 ft ili bez relativne visine odluke;

(B) Vrednosti RVR manjim od 200 m, ali ne manjim od 75 m

Napomena: Ako relativna visina odluke i RVR ne spadaju u istu kategoriju, kategorija prilaza određuje se u odnosu na RVR.

2. Relativna visina odluke (DH) - za prilaze i sletanja kod kojih se koristi relativna visina odluke, avioprevoznik mora da propiše relativnu visinu odluke koja nije niža od:

(i) minimalne relativne visine odluke određene u letačkom priručniku aviona;

(ii) minimalne relativne visine do koje može da se koristi sredstvo za precizni prilaz bez vizuelnih orijentira;

(iii) relativne visine odluke do koje su članovi letačke posade ovlašćeni;

3. Prilazi bez relativne visine odluke - prilazi i sletanja bez relativne visine odluke mogu da se vrše ako:

(i) su prilaz i sletanja bez relativne visine odluke odobreni u letačkom priručniku aviona;

(ii) prilazno sredstvo i oprema aerodroma omogućavaju prilaz bez relativne visine odluke;

(iii) avio-prevoznik ima odobrenje za prilaze i sletanja kategorije III bez relativne visine odluke;

Napomena: 

poletno-sletna staza koja je opremljena za prilaz i sletanje za kategoriju III omogućava prilaze i sletanja kategorije III bez relativne visine odluke, izuzev ako je drugačije propisano i objavljeno u AIP ili NOTAM.

4. Vizuelni orijentiri

(i) Kada se upotrebljava pasivni sistem za upravljanje avionom pri letenju u uslovima kategorije III A i III V, pilot ne sme da nastavi prilaz ispod relativne visine odluke koja je određena u skladu sa (g)2, izuzev ako jasno vidi vizuelni orijentir koji sadrži najmanje tri uzastopna svetla u nizu koja čine centralnu liniju prilaznih svetala, svetla zone dodira, svetla središne linije poletno-sletne staze, ivična svetla poletno-sletne staze ili kombinaciju ovih svetala koja može da se održava;

(ii) Kada se upotrebljava operativni sistem za upravljanje avionom pri letenju u uslovima kategorije III V sa relativnom visinom odluke, pilot ne sme da nastavi prilaz ispod relativne visine odluke, određene u skladu sa (g)2, osim ako jasno vidi vizuelni orijentir koji sadrži najmanje jedno svetlo središne linije poletno-sletne staze koja može da se održava;

(iii) Za letenje u uslovima kategorije III, bez relativne visine odluke, pilot, pre dodira, ne mora jasno da vidi poletno-sletnu stazu za sletanje.

5. Zahtevani RVR - zahtevana vidljivost duž poletnosletne staze (RVR) - minimum koji avio-prevoznik može da propiše za prilaženje i sletanje u uslovima kategorije III su:

Tabela broj 7 - 

RVR - za prilaze i sletanja u uslovima kategorije III i relativna visine odluke (DH) i sistem za vođenje i kontrolu aviona po sletanju

Minimumi za kategoriju III

Kategorija prilaza

Relativna visina odluke (u ft)
(napomena 2)

Sistem za vođenje i kontrolu aviona po sletanju

RVR (m)

III A

Manja od 100

Ne zahteva se

200 (napomena 1)

III V

Manja od 100

Pasivni sistem za upravljanje avionom

150 (napomena 1)

III V

Manja od 50

Pasivni sistem za upravljanje avionom

125

III V

Manja od 50 ili bez relativne visine odluke

Operativni sistem za upravljanje avionom

75

Napomena 1:

za avione koji ispunjavaju uslove iz CS-AWO 321(b)(3).

Napomena 2:

pouzdanost sistema za upravljanje avionom se određuje prema sertifikovanoj minimalnoj relativnoj visini odluke za letove u uslovima smanjene vidljivosti koji su propisani u CS-AWO.

(đ) Kruženje

1. Minimum koji avio-prevoznik može da propiše za kruženje:

Tabela broj 8 - 

Meteorološka vidljivost i minimalna relativna visina (MDH) za kruženje u zavisnosti od kategorije aviona

 

Kategorija aviona

Minimalna relativna visina
(MDH)

A

B

C

D

400 ft

500 ft

600 ft

700 ft

Minimalna meteorološka vidljivost

1500 m

1600 m

2400 m

3600 m

2. Na kruženje sa propisanom putanjom leta primenjuje se propisano u 1.

(e) Vizuelni prilaz - avio-prevoznik ne sme da propiše vrednost RVR manju od 800 m za vizuelni prilaz;

(ž) Preračunavanje objavljene meteorološke vidljivosti u RVR

1. Avio-prevoznik ne sme da koristi vrednosti dobijene preračunavanjem meteorološke vidljivosti u RVR za izračunavanje minimuma za poletanje, minimuma za kategoriju II i III ili kad je dostupan objavljeni RVR;

Napomena: ako je objavljena vrednost RVR veća od maksimalne vrednosti koju je odredio operater aerodroma (npr. vrednost RVR veća od 1500 m), ta vrednost se ne smatra objavljenom vrednosti RVR. U tom slučaju, može se koristiti tabela za preračunavanje).

2. Pri preračunavanju meteorološke vidljivosti u RVR u slučajevima koji nisu predviđeni u (ž)1, avio-prevoznik je dužan da propiše da se koristi sledeća tabela:

Tabela broj 9 - 

Preračunavanje meteorološke vidljivosti u RVR

Svetla u upotrebi

RVR je objavljena meteorološka vidljivost pomnožena sa

Danju

Noću

Prilazna svetla i svetla poletno-sletne staze visokog intenziteta

1,5

2,0

Ostala svetla

1,0

1,5

Bez svetala

1,0

Nije primenjivo

Dodatak 1 (novi) OPS 1.430
Aerodromski operativni minimum

(a) Minimum za poletanje

1. Opšte odredbe

(i) minimumi za poletanje koje odredi avio-prevoznik moraju da budu izraženi kao vidljivost ili kao vidljivost duž poletno-sletne staze (RVR), uzimajući u obzir odgovarajuće činjenice za svaki aerodrom koji je u planu da se koristi i osobine aviona. Ako je potrebno da se vide i izbegnu prepreke u odlasku i prinudnom sletanju, moraju da se odrede dodatni uslovi (npr. baza oblaka);

(ii) vođa vazduhoplova ne sme da započne poletanje ako vremenski uslovi na aerodromu poletanja nisu isti ili bolji od minimuma za sletanje za taj aerodrom, izuzev u slučaju kada mu je na raspolaganju alternativni aerodrom za aerodrom poletanja;

(iii) ako je objavljena meteorološka vidljivost ispod vidljivosti koja je potrebna za poletanje i ako vrednost RVR nije objavljena, poletanje može da se započne samo ako vođa vazduhoplova može da odredi da je RVR/vidljivost duž poletno-sletne staze, u pravcu poletanja, ista ili bolja od propisanog minimuma.

(iv) ako podaci o meteorološkoj vidljivosti i RVR nisu dostupni, poletanje može da se započne samo ako vođa vazduhoplova može da odredi da je RVR/vidljivost duž poletno-sletne staze u pravcu poletanja ista ili bolja od propisanog minimuma.

2. Vizuelne oznake

Minimum za poletanje se određuje u cilju obezbeđenja dovoljne vidljivosti za vođenje i kontrolisanje aviona u slučaju prekinutog poletanja u nepovoljnim uslovima i u slučaju nastavljenog poletanja posle otkaza kritičnog motora;

3. Vrednost RVR/vidljivost

(i) Za višemotorne avione čije su performanse takve da, u slučaju otkaza kritičnog motora u bilo kom trenutku poletanja, avion može da se zaustavi ili da nastavi poletanje do visine od 1500 ft iznad aerodroma, nadvišavajući prepreke na propisanoj visini, avio-prevoznik mora da utvrdi minimum za poletanje koji se izražava kao vrednost RVR/vidljivosti, ne manji od vrednosti datih u Tabeli 1, osim u izuzecima navedenim u tački 4.

Tabela broj 1 - RVR /vidljivost za poletanje

Sredstva

RVR/vidljivost
(napomena 3)

Bez sredstava (samo u toku dana)

500 m

Svetla duž ivice poletno-sletne staze i oznake duž sredine poletno-sletne staze

250 m/300 m
(napomene 1 i 2)

Svetla duž ivice poletno-sletne staze i svetla duž sredine poletno-sletne staze

200 m/250 m
(napomena 1)

Svetla duž ivice poletno-sletne staze, svetla duž sredine poletno-sletne staze i višestruki podaci za RVR

150 m/200 m
(napomene 1 i 4)

Napomena 1: 

veće vrednosti se primenjuju za avion kategorije D;

Napomena 2:

za letove koji se obavljaju noću neophodna su najmanje svetla duž ivice poletno-sletne staze i svetla koja označavaju kraj poletno-sletne staze;

Napomena 3:

za početni deo zaleta pilot može da odredi drugu vrednost RVR/vidljivosti od one koja je objavljena;

Napomena 4:

objavljena vrednost RVR u svim tačkama u kojima se meri mora da bude ista ili veća od propisane, izuzev u slučaju iz napomene 3.

(ii) Višemotorni avioni čije performanse ne ispunjavaju uslove iz tačke (a)3.(i), u slučaju otkaza kritičnog motora, mogu imati potrebu da odmah slete i da uoče i izbegnu prepreke u području poletanja. U tom slučaju moraju biti ispunjeni minimumi za poletanje koji omogućavaju da se ispune zahtevi za nadvišavanje prepreka, uz pretpostavku da je došlo do otkaza motora na određenoj visini. Minimum za poletanje koji utvrđuje avio-prevoznik određuje se na osnovu visine prema kojoj se planira neto putanja leta u poletanju sa otkazom jednog motora. Minimalan RVR ne sme da bude manji od vrednosti navedenih u Tabeli broj 1 i Tabeli broj 2.

Tabela broj 2 - 

Pretpostavljena visina otkaza kritičnog motora iznad poletno-sletne staze i odgovarajuća RVR/vidljivost

RVR/vidljivost na poletanju - putanja leta

Pretpostavljena visina iznad poletno-sletne staze na kojoj dolazi do otkaza motora

RVR/vidljivost
(napomena 2)

50 ft

200 m

51-100 ft

300 m

101-150 ft

400 m

151-200 ft

500 m

201-300 ft

1000 m

300 ft

1500 m
(napomena 1)

Napomena 1: 

500 m je primenjivo i ako ne može da se isplanira pozitivna putanja leta pri poletanju.

Napomena 2:

objavljena vrednost RVR/vidljivosti za početni deo poletanja može da bude promenjena odlukom pilota.

(iii) Ako vrednosti RVR ili meteorološke vidljivosti nisu dostupne, vođa vazduhoplova ne sme da započne poletanje, izuzev ako utvrdi da stvarni uslovi ispunjavaju minimum za poletanje;

4. Izuzeci od (a)3.(i)

(i) Avio-prevoznik može da odredi minimum za poletanje od 125 m RVR (za avione kategorije A, B i C) ili od 150 m RVR (za avione kategorije D) ako je to odobrila vazduhoplovna vlast i ako:

(A) je objavljeno da se primenjuju postupci letenja u uslovima smanjene vidljivosti;

(B) su u upotrebi svetla centralne linije visokog intenziteta na rastojanju od 15 m ili manje i ivična svetla jakog intenziteta, na rastojanju od 60 m ili manje;

(V) su članovi letačke posade uspešno završili obuku na uređaju za simulirano letenje;

(G) je vidljivost iz pilotske kabine aviona, na pragu staze za poletanje, najmanje 90 m;

(D) su ispunjene propisane vrednosti RVR na svim tačkama na kojima se RVR meri;

(ii) Na osnovu prethodnog odobrenja vazduhoplovnih vlasti, avio-prevoznik može da koristi:

(A) odobreni sistem za horizontalno vođenje aviona;

(B) odobreni HUD/HUDLS za potrebe poletanja;

Ako se koriste sistemi navedeni pod A i B, avio-prevoznik može da smanji minimume za poletanje. Minimum RVR za poletanje može da bude manji od 125 m (za avione kategorija A, B i C) ili 150 m (za avione kategorije D), ali ne manji od 75 m ako je obezbeđena ista zaštita poletno-sletne staze i sredstava namenjenih za sletanje u uslovima kategorije III.

(b) Kategorija I, prilaženje pod uglom Approach Path Vector (APV) i neprecizni prilaz

1. Sletanje u uslovima kategorije I je precizno instrumentalno prilaženje i sletanje, pri čemu se koristi ILS, MLS, GLS (GNSS/GBAS) ili PAR sa minimalnom relativnom visinom odluke koja nije manja od 200 ft i sa vrednošću RVR koja nije manja od 550 m, izuzev ako vazduhoplovna vlast odredi veći minimum;

2. Neprecizni prilaz (NPA) je instrumentalni prilaz koji se vrši uz pomoć opreme koja je navedena u Tabeli broj 3 (minimumi sistema), sa minimalnom relativnom visinom ili relativnom visinom odluke (MDH ili DH) od najmanje 250 ft i RVR/CMV (preračunata meteorološka vidljivost) koja nije manja od 750 m, izuzev ako vazduhoplovna vlast odredi veći minimum.

3. Prilaženje pod uglom (APV) je instrumentalni prilaz koji se vrši horizontalnim i vertikalnim navođenjem koji ne ispunjava uslove za precizan prilaz i sletanje, sa relativnom visinom odluke DH koja nije manja od 250 ft i vrednošću RVR koja nije manja od 600 m, izuzev ako je vazduhoplovna vlast odobrila veći minimum.

4. Relativna visina odluke (DH)

Avio-prevoznik mora da propiše visinu odluke koja nije niža od:

(i) minimalne relativne visine do koje može da se koristi sredstvo za prilaz, bez vizuelnih orijentira;

(ii) OCH za kategoriju aviona;

(iii) relativne visine odluke objavljene u postupku prilaza;

(iv) 200 ft za prilaze u uslovima kategorije I;

(v) minimuma sistema navedenih u Tabeli broj 3;

(vi) najniže visine odluke navedene u letačkom priručniku aviona ili drugom dokumentu.

5. Minimalna visina snižavanja (MDH)

Avio-prevoznik mora da propiše minimalnu visinu snižavanja u prilazu koja nije manja od:

(i) OCH za kategoriju aviona;

(ii) minimuma sistema navedenih u Tabeli broj 3;

najniže relativne visine odluke navedene u letačkom priručniku aviona ili drugom dokumentu.

6. Vizuelni orijentiri. Pilot ne sme da nastavi prilaz ispod MDA/MDH, osim ako mu je najmanje jedan od sledećih vizuelnih orijentira za poletno-sletnu stazu na koju namerava da sleti jasno vidljiv i prepoznatljiv:

(i) elementi sistema prilaznih svetala;

(ii) prag poletno-sletne staze;

(iii) oznake praga poletno-sletne staze;

(iv) svetla praga poletno-sletne staze;

(v) svetlosne oznake praga poletno-sletne staze;

(vi) vizuelni indikator linije poniranja;

(vii) zona dodira ili oznake zone dodira;

(viii) svetla zone dodira;

(ix) ivična svetla poletno-sletne staze;

(x) drugi vizuelni orijentiri prihvaćeni od strane vazduhoplovnih vlasti.

Tabela broj 3 - Minimum sistema u zavisnosti od sredstva

Minimumi sistema

Sredstvo

Najniža DH/MDH

LLZ sa ili bez DME

250 ft

SRA (završava na ½ NM)

250 ft

SRA (završava na 1 NM)

300 ft

SRA (završava na 2 NM ili dalje)

350 ft

RNAV/LNAV

300 ft

VOR

300 ft

VOR/DME

250 ft

NDB

350 ft

NDB/DME

300 ft

VDF

350 ft

(v) Kriterijumi za određivanje RVR/CMV (Tabela broj 6)

1. Za korišćenje najmanje moguće vrednosti RVR/CMV navedene u Tabeli broj 6, instrumentalni prilaz mora da ispuni sledeće zahteve:

(i) instrumentalni prilazi sa projektovanim prilaznim uglom do i uključujući 4,5° za avione kategorije A i B ili 3,77° za avione kategorije C i D, izuzev ako je vazduhoplovna vlast odobrila druge prilazne uglove. Sredstva koja se koriste pri prilazu su:

(A) ILS/MLS/GLS/PAR;

(B) APV;

Ako se završni prilazni pravac ne razlikuje od pravca središne linije poletno-sletne staze više od 150 za avione kategorije A i B ili više od 50 za avione kategorije C i D.

(ii) instrumentalni prilazi pri kojima se letenje izvodi tehnikom stalnog snižavanja pri završnom prilaženju (CDFA), sa određenim prilaznim uglom do i uključujući 4,5° za avione kategorije A i B ili 3,77° za avione kategorije C i D, izuzev ako je vazduhoplovna vlast odobrila drugi prilazni ugao. Sredstva koja se koriste pri prilazu su NDB, NDB/DME, VOR, VOR/DME, LLZ, LLZ/DME, VDF, SRA ili RNAV/LNAV, pri čemu završni segment prilaza iznosi najmanje 3 NM i ispunjava sledeće uslove:

(A) da se završni prilazni pravac ne razlikuje od pravca središne linije poletno-sletne staze više od 150 za avione kategorije A i B ili više od 50 za avione kategorije C i D;

(B) da postoji tačka početka završnog prilaza (FAF) ili druga odgovarajuća tačka od koje je moguće započeti snižavanje ili rastojanje do praga poletno-sletne staze (THR) koje je moguće odrediti pomoću FMS/RNAV ili DME;

(V) ako je tačka započinjanja neuspelog prilaza (MAPt) određena vremenom, rastojanje od tačke početka završnog prilaza (FAF) iznosi 8 NM;

(iii) instrumentalni prilazi kod kojih se koriste sredstva kao što su NDB, NDB/DME, VOR, VOR/DME, LLZ, LLZ/DME, VDF, SRA ili RNAV/LNAV koji ne ispunjavaju kriterijume navedene u tački (v)1.(ii), ili sa minimalnom relativnom visinom (MDH) koja je jednaka 1 200 ft.

2. Posle instrumentalnog prilaza pri kojem se letenje izvodi tehnikom stalnog snižavanja pri završnom prilazenju (CDFA), neuspeli prilaz se izvodi kada se dostigne nadmorska visina odluke/relativna visina odluke ili tačka započinjanja neuspelog prilaza (MAPt). Letenje po pravcu pri izvođenju neuspelog prilaza izvodi se preko MAPt, izuzev ako je drugačije navedeno u prilaznim kartama.

(g) Određivanje minimalne vrednosti RVR/CMV/vidljivosti za prilaze i sletanja u uslovima kategorije I, prilaženja pod uglom (APV) i nepreciznog prilaza.

1. Minimalna vrednost RVR/CMV/vidljivosti je najveća vrednost dobijena na osnovu podataka iz Tabele broj 5 ili Tabele broj 6, pri čemu ta vrednost ne sme da bude veća od maksimalnih vrednosti datih u Tabeli broj 6.

2. Vrednosti u Tabeli broj 5 su dobijene upotrebom sledeće formule:

Zahtevana RVR/vidljivost (u m) = ((DH/MDH (ft)*0,3048/tanα) - dužina prilaznih svetala (u m).

Napomena: α je ugao koji se koristi za izračunavanje i koji ima početnu vrednost 3°, a povećava se postepeno.

3. Ako vazduhoplovna vlast odobri, formula iz tačke 2. se može koristiti upotrebom stvarnog ugla prilazne ravni sa stvarnom dužinom prilaznih svetala za određenu poletno-sletnu stazu.

4. Ako se u prilazu leti sa horizontalnim segmentom na ili iznad minimalne nadmorske/relativne visine snizavanja MDA/H, dodaje se 200 m za avione kategorije A i B, odnosno 400 m za avione kategorije C i D na minimalnu vrednost RVR/CMV koja se dobija kao rezultat primene Tabela broj 5 i 6.

Napomena: dodate vrednosti su u skladu sa vremenom/rastojanjem koji su potrebni da bi se avion doveo u završno snižavanje.

5. RVR vrednost manja od 750 m, a navedena je u Tabeli broj 5, koristiti se i za:

(i) precizni prilaz u uslovima kategorije I, za poletno-sletne staze koje su opremljene FALS, svetlima zone dodira (RTZL), svetlima središne linije poletno-sletne staze (RCLL), ako relativna visina odluke (DH) nije veća od 200 ft;

(ii) precizni prilaz u uslovima kategorije I, za poletno-sletne staze koje nisu opremljene svetlima zone dodira (RTZL) i svetlima središne linije poletno-sletne staze (RCLL), korišćenjem odobrenog HUDLS, ili sličnog odobrenog sistema, prilaz sa uključenim autopilotom, prilaz sa upotrebom "flight director" do relativne visine odluke (DH) koja je jednaka ili veća od 200 ft pod uslovom da ILS sistem nije objavljen kao restriktivan uređaj;

(iii) prilaženja pod uglom (APV) za poletno-sletne staze opremljene FALS, RTZL i RCLL uz korišćenje odobrenog HUD sistem.

6. Vazduhoplovna vlast može da odobri RVR vrednosti koje su manje od vrednosti navedenih u Tabeli broj 5, ako se koristi HUDLS ili sistem za automatsko sletanje, u skladu sa odredbom (d) ovog dodatka.

7. Vizuelna sredstva koja čine standardne dnevne oznake poletno-sletne staze, prilazna svetla i svetla poletno-sletne staze (ivična svetla, svetla praga poletnosletne staze, svetla kraja poletno-sletne staze i, u nekim slučajevima, svetla zone dodira i svetla središne linije poletno-sletne staze). Prihvatljiva konfiguracija prilaznih svetala data je u Tabeli broj 4.

8. Izuzetno od uslova navedenih u (g)7, vazduhoplovna vlast može da odobri da se vrednost RVR, koja odgovara osnovnom sistemu prilaznih svetala (BALS), koristi za poletno-sletne staze čija su prilazna svetla, zbog terena ili vode, ispod 210 m i imaju najmanje jednu poprečnu svetlosnu prečku.

9. Za letove kod kojih je neophodno koristiti prilazna svetla i svetla-poletno sletne staze, svetla moraju biti uključena, ispravna i upotrebljiva. Uticaj neispravnosti i nivo smanjene upotrebljivosti na RVR/CMV/vidljivost dati su u Tabeli broj 6a.

Tabela broj 4 - Sistemi prilaznih svetala

Vrsta opreme

Dužina, konfiguracija i intenzitet prilaznih svetala

FALS (kompletan sistem prilaznih svetala)

ICAO: sistem osvetljenja za precizne prilaze u uslovima kategorije I (HIALS jednak ili veći od 720 m), sa mogućnošću određivanja dužine centralne linije koju čine Barrette

IALS (srednji sistem prilaznih svetala)

ICAO: jednostavan sistem prilaznih svetala (HIALS od 420 m do 719 m) sa jednim izvorom napajanja, koji čine Barrette

BALS (osnovni sistem prilaznih svetala)

Drugi sistem prilaznih svetala (HIALS, MIALS ili ALS 210 m - 419 m)

NALS (bez sistema prilaznih svetala)

Drugi sistem prilaznih svetala (HIALS, MIALS ili ALS kraći od 210 m) ili bez prilaznih svetala.

   

Tabela broj 5 - 

RVR/CMV (vidi Tabelu broj 11) u zavisnosti od DH/MDH

DH ili MDH

Vrsta svetlosne opreme

FALS

IALS

BALS

NALS

Vidi (g)5, (g)6 i (g)10 za vrednost RVR manju od 750 m

U fitima

u metrima

200

210

550

750

1000

1200

211

220

550

800

1000

1200

221

230

550

800

1000

1200

231

240

550

800

1000

1200

241

250

550

800

1000

1300

251

260

600

800

1100

1300

261

280

600

900

1100

1300

281

300

650

900

1200

1400

301

320

700

1000

1200

1400

321

340

800

1100

1300

1500

341

360

900

1200

1400

1600

361

380

1000

1300

1500

1700

381

400

1100

1400

1600

1800

401

420

1200

1500

1700

1900

421

440

1300

1600

1800

2000

441

460

1400

1700

1900

2100

461

480

1500

1800

2000

2200

481

500

1500

1800

2100

2300

501

520

1600

1900

2100

2400

521

540

1700

2000

2200

2400

541

560

1800

2100

2300

2500

561

580

1900

2200

2400

2600

581

600

2000

2300

2500

2700

601

620

2100

2400

2600

2800

621

640

2200

2500

2700

2900

641

660

2300

2600

2800

3000

661

680

2400

2700

2900

3100

681

700

2500

2800

3000

3200

701

720

2600

2900

3100

3300

721

740

2700

3000

3200

3400

741

760

2700

3000

3300

3500

761

800

2900

3200

3400

3600

801

850

3100

3400

3600

3800

851

900

3300

3600

3800

4000

901

950

3600

3900

4100

4300

951

1000

3800

4100

4300

4500

1001

1100

4100

4400

4600

4900

1101

1200

4600

4900

5000

5000

1201 i više

5000

5000

5000

5000

   

Tabela broj 6 - 

Minimalna i maksimalna primenjiva vrednost RVR/CMV (vidi Tabelu broj 11) za sve instrumentalne prilaze do prilaza u uslovima kategorije I

Sredstvo/uslovi

RVR/CMV (u metrima)

Kategorija aviona

A

B

C

D

ILS, MLS, GLS, PAR i APV

Minimalna vrednost

 

Na osnovu tabele 5

 

 

Maksimalna vrednost

1500

1500

2400

2400

NDB, NDB/DME, VOR, VOR/DME, LLZ, LLZ/DME, VDF, SRA, RNAV/LNAV, ako se primenjuje postupak propisan u (v)1.(ii)

Minimalna vrednost

750

750

750

750

Maksimalna vrednost

1500

1500

2400

2400

NDB, NDB/DME, VOR, VOR/DME, LLZ, LLZ/DME, VDF, SRA, RNAV/LNAV: ako se ne primenjuje postupak propisan u (v)1.(ii) ili ako je DH ili MDH >1200 ft

Minimalna vrednost

1000

1000

1200

1200

Maksimalna vrednost

Data u Tabeli broj 5 ako se leti tehnikom stalnog snižavanja pri završnom prilaženju (CDFA), a ako se primenjuje druga tehnika snižavanja dodati 200 m/400 m na vrednosti date u Tabeli broj 5 pri čemu najveća vrednost RVR iznosi 5000 m.

 

Tabela broj 6a - 

Neispravna oprema ili oprema smanjenog nivoa upotrebljivosti - uticaj na vrednosti minimuma za sletanje

Neispravna oprema ili oprema smanjenog nivoa upotrebljivosti
(napomena1)

Uticaj na vrednosti minimuma za sletanje

CAT III V
(napomena 2)

CAT III A

CAT II

CAT I

Neprecizni prilazi

ILS odašiljač u pripravnosti

Nije dozvoljeno

Nema uticaja

Spoljašnji marker

Nema uticaja ako je zamenjen sa objavljenom odgovarajućom tačkom

Nije primenjljivo

Srednji marker

Nema uticaja

Nemauticaja, izuzev ako je upotrebljen kao MAPt

Sistem za merenje RVR zone dodira

Može biti privremeno zamenjen vrednostima RVR izmerenim za srednji deo poletno-sletne staze ako je to odobreno od strane vazduhoplovne vlasti na čijoj se teritoriji aerodrom nalazi. Vrednost RVR može biti izmerena posmatranjem.

Nema uticaja

Sistem za merenje RVR za srednji ili zaustavni deo poletao-sletae staze

Nema uticaja

Merač pravca i brzine vetra za smer poletno-sletne staze koji je u upotrebi

Nema uticaja ako su dostupni drugi zemaljski izvori podataka

Merač visine baze oblaka

Nema uticaja

Prilazna svetla

Nije dozvoljeno za letenje sa DH>50 D

Nije dozvoljeno

Vrednost minimuma kao kada nema sredstava

Prilazna svetla, izuzev poslednjih 210 m

Nema uticaja

Nije dozvoljeno

Vrednost minimuma kao kada nema sredstava

Prilazna svetla, izuzev poslednjih 420 m

Nema uticaja

Vrednost minimum kao za srednji sustem prilaznih svetala

Izvor napajanja prilaznih svetala u pripravnosti

Nema uticaja

Sva svetla poletno-sletne staze

Nije dozvoljeno

Danju-vrednost minimuma kao kad nema sredstava
Noću-nije dozvoljeno

Svetla ivice poletno-sletne staze

Danju-dozvoljeno
Noću-nije dozvoljeno

Svetla središne linije poletno-sletne staze

Danju - RVR 300 m
Noću - nije dozvoljeno

Danju - RVR 300 m
Noću - 550 m

Nema uticaja

Razmak između svetala središnje linije poletno-sletne staze je 30 m

RVR - 150 m

Nema uticaja

Svetla zone dodira

Danju - RVR 200 m
Noću - 300 m

Danju - RVR 300 m
Noću - 550 m

Nema uticaja

Izvor napajanja za svetla poletno-sletne staze u pripravnosti

Nije dozvoljeno

Nema uticaja

Sistem osvetljenja staze za voženje

Nema uticaja - izuzev kašnjenja zbog smanjenja brzine voženja

Napomena 1: 

uslovi koji se odnose na Tabelu 6a:

 

a) kvarovi svetala poletno-sletne staze koji nisu dati u Tabeli broj 6a, nisu prihvatljivi;

 

b) nedostaci prilaznih svetala i svetala poletno-sletne staze su razmatrani odvojeno;

 

v) letenje u uslovima kategorije II i III. Kombinovanje nedostataka svetala poletno-sletne staze i opreme sistema za merenje vrednosti RVR nije dozvoljena;

 

g) kvarovi, izuzev kvara ILS, utiču na vrednost RVR, a ne utiču na relativnu visinu odluke (DH).

Napomena 2:

ako se leti u uslovima kategorije III B, bez relativne visine odluke (DH), pored uslova navedenih u Tabeli broj 6a, moraju biti ispunjeni i sledeći uslovi:

 

a) najmanje jedna vrednost RVR mora biti na raspolaganju;

 

b) svetla poletno-sletne staze:

 

 

i) ako ne postoje ivična svetla poletno-sletne staze ili ne postoje svetla središne linije poletno-sletne staze, najmanja vrednost RVR danju iznosi 200 m, a noću sletanje nije dozvoljeno;

 

 

ii) ako ne postoje svetla zone dodira (TDZ) - nema ograničenja;

 

 

iii) ako ne postoji izvor napajanja koji je u pripravnosti za svetla poletno-sletne staze, najmanja vrednost RVR danju iznosi 200 m, a noću sletanje nije dozvoljeno.

10. Za let koji se obavlja sa jednim članom letačke posade, avio-prevoznik je dužan da odredi minimalnu vrednost RVR/vidljivost za sve prilaze u skladu sa OPS 1.430 i ovim dodatkom.

(i) Ako je vrednost RVR manja od 800 m, prilazi u uslovima kategorije I mogu da se izvode do relativne visine odluke, ako se koristi odgovarajući autopilot koji je ukopčan na ILS ili MLS, a nije objavljeni kao restriktivan ili odobreni HUDLS (uključujući EVS), ili drugi odobreni sistem;

(ii) ako nisu na raspolaganju RTZL i/ili RCLL svetla, minimalna vrednost RVR/CMV ne sme da bude manja od 600 m;

(iii) ako je vrednost RVR manja od 800 m, kao što je navedeno u tabeli broj 5, APV prilaz može da se izvodi samo na poletno-sletnu stazu koja ima FALS, RTZL i RCLL, uz upotrebu odobrenog HUDLS sistema ili drugog odobrenog sistema ili, ako se izvodi povezani prilaz do DH koja je jednaka ili veća od 250 ft.

(d) Letenje u uslovima koji su blaži od standardnih za kategoriju I

1. Relativna visina odluke (DH)

Ako se leti u uslovima blažim od standardnih za kategoriju I relativna visina odluke (DH) ne sme da bude niža od:

(i) minimalne relativne visine odluke navedene u letačkom priručniku aviona;

(ii) minimalne relativne visine do koje sredstvo za precizni prilaz može da se koristi bez vidljivih orjentira;

(iii) OCH vrednosti za određenu kategoriju aviona;

(iv) relativne visine odluke za koju je letačka posada ovlašćena;

(v) 200 ft.

2. Vrsta sredstava

ILS/MLS koji podržava letenje u uslovima koji su blaži od standardnih za kategoriju I ne sme da bude restriktivan i mora biti sa direktnim pravcem, pri čemu je najveće odstupanje od pravca središne linije poletno-sletne staze ≤3°), a ILS mora biti sertifikovan za:

(i) klasu I/T/1 za letenje do RVR od 450 m;

(ii) klasu II/D/2 za letenje pri vrednostima RVR koje su manje od 450 m.

Jedno ILS sredstvo može da se koristi ako su mu performanse nivoa 2.

3. Vrednost RVR/CMV

Najniže vrednosti za letenje u uslovima blažim od standardnih za kategoriju I, date su u Tabeli broj 6b.

Tabela broj 6b - 

Najniže vrednosti RVR/CMV za letenje u uslovima blažim od standardnih za CAT I, u zavisnosti od sistema prilaznih svetala

Letenje u uslovima blažim od standardnih za CAT I

Relativna visina odluke (DH(ft))

Vrsta svetlosnih sredstava

FALS

IALS

BALS

NALS

 

RVR/CMV (m)

 

 

200

do

210

400

500

600

750

211

-

220

450

550

650

800

221

-

230

500

600

700

900

231

-

240

500

650

750

1000

241

-

249

550

700

800

1100

Napomena 1: 

vizuelni orjentiri sadrže oznake poletno-sletne staze, prilazna svetla, ivična svetla poletno-sletne staze, svetla praga poletno-sletne staze, svetla kraja poletno-sletne staze, a za letenje ispod 450 m i svetla zone dodira i/ili svetla središne linije poletno-sletne staze.

4. Vizuelni orjentiri. Pilot ne sme da nastavi prilaz ispod relativne visine odluke, izuzev ako vizuelni orijentiri sadrže:

a) najmanje tri prilazna svetla u nizu koja čine centralnu liniju prilaznih svetala ili

b) svetla zone dodira ili

v) svetla središne linije poletno-sletne staze ili

g) ivična svetla poletno-sletne staze ili

d) odgovarajuću kombinaciju ovih svetala.

Vizuelni orjentir obuhvata poprečne elemente svetala, npr. poprečnu prečku prilaznih svetala ili svetla praga poletno - sletne staze, ili Barrette svetla zone dodira, izuzev ako se leti upotrebom odobrenog HUDLS koji može da se koristiti do relativne visine od najmanje 150 ft.

5. Odobrenje. Za letenje u uslovima blažim od uslova kategorije I, neophodno je da:

(i) se prilaz izvodi sa uključenim sistemom za automatsko sletanje ili upotrebom odobrenog HUDLS do relativne visine od najmanje 150 ft u odnosu na prag poletno-sletne staze;

(ii) avion bude sertifikovan prema CS-AWO za letenje u uslovima kategorije II;

(iii) sistem za automatsko sletanje bude odobren za upotrebu u uslovima kategorije III A;

(iv) se tokom leta omogući izvršavanje zahteva u skladu sa odredbama Dodatka 1 OPS 1.440(ž);

(v) se sprovede obuka propisana u Dodatku 1 OPS 1.450(ž). Obuka i provera se vrše na uređaju za simuliranje leta, uz upotrebu zemaljskih i vizuelnih sredstava pri najnižoj vrednosti RVR;

(vi) avio-prevoznik propiše postupke za letenje u uslovima smanjene vidljivosti za sve aerodrome na koje namerava da sleće;

(vii) avio-prevoznik ima odobrenje vazduhoplovne vlasti.

(đ) Precizni prilaz u uslovima kategorije II i precizni prilaz u uslovima drugačijim od standardnih vrednosti za kategoriju II

1. Opšte odredbe

(i) prilaz u uslovima kategorije II je precizni instrumentalni prilaz i sletanje pri kome se koristi ILS ili MLS sa:

(A) relativnom visinom odluke nižom od 200 ft, ali ne nižom od 100 ft;

(B) RVR ne manji od 300 m.

(ii) prilaz u uslovima drugačijim od standardnih vrednosti za kategoriju II je precizni instrumentalni prilaz i sletanje za koje se koristi ILS ili MLS koji ispunjavaju uslove u pogledu sredstva navedene pod (iii) i da:

(A) je relativna visina odluke niža od 200 ft, ali nije niža od 100 ft; (vidi Tabelu broj 7b),

(B) vrednost RVR nije manja od 350/400 m (vidi Tabelu broj 7b).

(iii) ILS/MLS sredstvo koje se koristi za prilaze i sletanja u uslovima drugačijim od standardnih vrednosti za kategoriju II ne sme da bude restriktivno i mora biti sa direktnim pravcem (pri čemu je najveće odstupanje od pravca središne linije poletnosletne staze ≤3°), a ILS mora biti sertifikovan za:

(A) klasu I/T/1 za prilaz i sletanje do RVR od 450 m i relativne visine odluke od 200 ft ili više ili

(B) klasu II/D/2 za prilaz i sletanje za RVR manji od 450 m ili za relativnu visinu odluke nižu od 200 ft.

Jedno ILS sredstvo može da se koristi ako su mu performanse nivoa 2.

2. Relativna visina odluke (DH). Relativna visina odluke za:

(i) prilaz u uslovima drugačijim od standardnih vrednosti za kategoriju II i prilaz u uslovima kategorije II ne može da bude niža od:

(A) minimalne relativne visine odluke navedene u letačkom priručniku aviona;

(B) minimalne visine do koje sredstvo za precizni prilaz može da se koristi bez vizuelnih orjentira;

(V) OCH za kategoriju aviona;

(G) relativne visine odluke za koju je letačka posada ovlašćena;

(D) 100 ft.

3. Vizuelni orjentiri. Pilot ne sme da nastavi prilaz u uslovima kategorije II i prilaz u uslovima drugačijim od standardnih vrednosti za kategoriju II ispod relativne visine odluke određene u skladu sa (g)2, izuzev ako vizuelni orjentiri sadrže:

a) najmanje tri svetla u nizu koja čine središnu liniju prilaznih svetala ili

b) svetla zone dodira ili

v) svetla središne linije poletno-sletne staze ili

g) ivična svetla poletno-sletne staze ili

d) odgovarajuću kombinaciju ovih svetala.

Vizuelni orjentir obuhvata poprečne elemente svetala, npr. poprečnu prečku prilaznih svetala ili svetla praga poletno - sletne staze, ili Barrette svetla zone dodira, izuzev ako se leti upotrebom odobrenog HUDLS do trenutka dodira poletno-sletne staze.

4. Vrednost RVR

(i) Najniže vrednosti RVR za letenje u uslovima kategorije II:

Tabela broj 7a - 

Vrednost RVR za letenje u uslovima kategorije II u zavisnosti od relativne visine odluke

Minimumi za kategoriju II

Relativna visina odluke (DH) (ft)

Automatski ukopčan/ odobren HUDLS do ispod relativne visine odluke (DH)
(napomena 1a)

Vrednost RVR za avione kategorije A, B i C

Vrednost RVR za avione kategorije D

100-120

300 m

300/350 m
(napomena 2a)

121-140

400 m

400 m

141 i više

450 m

450 m

Napomena 1a: 

izraz "Automatski ukopčan/odobren HUDLS do ispod relativne visine odluke (DH)" znači produženo korišćenje automatskog sistema za upravljanje avionom ili HUDLS do visine koja ne prelazi 80% od primenjive relativne visine odluke (DH). Uslovi u pogledu plovidbenosti aviona mogu, preko minimalne visine uključivanja automatskog sistema upravljanja avionom, da utiču na primenljivu relativnu visinu odluke (DH).

Napomena 2a:

300 m se odnosi na avione kategorije D koji izvode automatsko sletanje.

(ii) Vrednost RVR. Najniže vrednosti za letenje u uslovima drugačijim od standardnih vrednosti za kategoriju II:

Tabela broj 7b - 

Vrednost RVR za letenje u uslovima drugačijim od standardnih vrednosti za kategoriju II, u zavisnosti od sistema prilaznih svetala

Minimumi za sletanje u uslovima drugačijim od standardnih vrednosti za kategoriju II

 

Automatsko sletanje ili odobreni HUDLS

Vrsta svetlosnih sredstava

FALS

IALS

BALS

NALS

Vidi tačku (g)(5), (g)(6) i (g)(10)za RVR<750 m

CAT A-C

CAT D

CAT A-D

CAT A-D

CAT A-D

DH (ft)

Vrednost RVR u metrima

100-120

350

400

450

600

700

121-140

400

450

500

600

700

141-160

450

500

500

600

750

161-199

450

500

550

650

750

Napomena 1: 

vizuelni orjentiri sadrže oznake poletno-sletne staze, prilazna svetla, ivična svetla poletno-sletne staze, svetla praga poletno-sletne staze, svetla kraja poletno-sletne staze, a za letenje kada je vrednost RVR ispod 400 m i/ili svetla središne linije poletno-sletne staze. Svetla središne linije poletno-sletne staze moraju da budu upotrebljiva. Sistemi prilaznih svetala dati su u Tabeli broj 4.

(iii) za letenje u uslovima drugačijim od standardnih vrednosti za kategoriju II, avio-prevoznik mora da propiše postupke za letenje u uslovima smanjene vidljivosti za aerodrome na koje namerava da sleće.

(e) Precizni prilaz - letenje u uslovima kategorije III

1. Opšte odredbe

Letenje u uslovima kategorije III

(i) Letenje u uslovima kategorije III A. Precizni instrumentalni prilaz i sletanje ako se koristi ILS ili MLS sa:

(A) relativnom visinom odluke (DH) nižom od 100 ft;

(B) vrednošću RVR koja nije manja od 200 m;

(ii) Letenje u uslovima kategorije III B. Precizni instrumentalni prilaz i sletanje kada se koristi ILS ili MLS sa:

(A) relativnom visinom odluke (DH) nižom od 100 ft ili bez relativne visine odluke;

(B) vrednošću RVR manjom od 200 m, ali ne manjom od 75 m;

Napomena: 

ako relativna visina odluke i vrednost RVR ne spadaju u istu kategoriju prilaza, vrednost RVR određuje kategoriju prilaza.

2. Relativna visina odluke (DH). Za prilaze i sletanja kod kojih se koristi relativna visina odluke, propisana relativnu visinu odluke ne može da bude niža od:

(i) minimalne relativne visine odluke određene u letačkom priručniku aviona;

(ii) minimalne relativne visine do koje može da se koristi sredstvo za precizni prilaz, bez vizuelnih orijentira ili

(iii) relativne visine odluke za koje su članovi letačke posade ovlašćeni.

3. Prilazi bez relativne visine odluke. Prilazi i sletanja, bez relativne visine odluke mogu da se vrše:

(i) ako su odobreni u letačkom priručniku aviona;

(ii) ako opremljenost aerodroma omogućava prilaz i sletanje bez relativne visine odluke;

(iii) ako avio-prevoznik ima odobrenje za prilaze i sletanja u uslovima kategorije III.

4. Vizuelni orijentiri

(i) Ako se koristi pasivni sistem za upravljanje avionom ili odobreni HUDLS, pri izvođenju prilaza u uslovima kategorije III A i III V, pilot ne sme da nastavi prilaz ispod relativne visine odluke koja je određena u skladu sa (e)2, izuzev ako jasno vidi vizuelni orijentir koji sadrži najmanje tri uzastopna svetla u nizu koja čine središnu liniju prilaznih svetala, svetla zone dodira, svetla središne linije poletnosletne staze, ivična svetla poletno-sletne staze ili kombinaciju ovih svetala koja može da se održava;

(ii) Ako se koristi operativni sistem za upravljanje avionom ili hibridni operativni sistem koji sadrži npr. HUDLS pri izvođenju prilaza u uslovima kategorije III V sa relativnom visinom odluke, pilot ne sme da nastavi prilaz ispod relativne visine odluke određene u skladu sa (e)2, izuzev ako jasno vidi vizuelni orijentir koji sadrži najmanje jedno svetlo središne linije poletno-sletne staze.

5. Vrednosti RVR. Najniže vrednosti za izvođenje prilaza u uslovima kategorije III:

Tabela broj 8 - 

Vrednost RVR za prilaze i sletanja u uslovima kategorije III, u zavisnosti od relativne visine odluke (DH) i sistema za vođenje i kontrolu aviona po sletanju

Minimumi za kategoriju III

Kategorija prilaza

Relativna visina odluke (napomena 2)

Sistem za vođenje i kontrolu aviona po sletanju

Vrednost RVR

III A

Manja od 100 ft

Ne zahteva se

200 m

III V

Manja od 100 ft

Pasivni sistem za upravljanje avionom

150 m
(napomena 1)

III V

Manja od 50 ft

Pasivni sistem za upravljanje avionom

125 m

III V

Manja od 50 ft ili bez relativne visine odluke

Operativan sistem za upravljanje avionom (napomena 3)

75 m

Napomena 1: 

za avione sertifikovane u skladu sa CS-AWO 321(b)(3) ili drugim odgovarajućim dokumentom.

Napomena 2:

pouzdanost sistema za upravljanje avionom se određuje prema sertifikovanoj minimalnoj relativnoj visini odluke za letove u uslovima smanjene vidljivosti koji su propisani u CS-AWO.

Napomena 3:

operativan sistem za upravljanje avionom može biti i hibridni operativan sistem za upravljanje avionom

(ž) Poboljšani vizuelni sistemi (EVS)

1. Pilot koji koristi sertifikovani EVS, u skladu sa postupcima i ograničenjima iz letačkog priručnika aviona, može da:

(i) nastavi prilaz ispod DH ili MDH do visine od 100 ft u odnosu na visinu praga poletno-sletne staze, tako da, najmanje jedan vizuelni orjentir, bude prikazan i prepoznatljiv na poboljšanom vizuelnom sistemu:

(A) delovi prilaznih svetala ili

(B) prag poletno-sletne staze koji je uočen na osnovu jednog od sledećih elemenata: početak površine poletno-sletne staze namenjene za sletanje, svetla praga poletno-sletne staze, svetla koja označavaju prag poletno-sletne staze i zona dodira koja je uočena pomoću jednog od sledećih elemenata: površine zone dodira na poletno-sletnoj stazi, svetla zone dodira, oznake zone dodira ili svetla poletno-sletne staze;

(ii) smanji vrednost RVR/CMV za izvođenje prilaza navedenu u koloni 1 Tabele broj 9 na vrednost koja je data u koloni 2:

Tabela broj 9 - 

Smanjenje vrednosti RVR/CMV pri upotrebi EVS sistema u zavisnosti od određene vrednosti RVR/CMV

Određena vrednost RVR/CMV

RVR/CMV za prilaze koji se obavljaju uz pomoć EVS sistema

550

350

600

400

650

450

700

450

750

500

800

550

900

600

1000

650

1100

750

1200

800

1300

900

1400

900

1500

1000

1600

1100

1700

1100

1800

1200

1900

1300

2000

1300

2100

1400

2200

1500

2300

1500

2400

1600

2500

1700

2600

1700

2700

1800

2800

1900

2900

1900

3000

2000

3100

2000

3200

2100

3300

2200

3400

2200

3500

2300

3600

2400

3700

2400

3800

2500

3900

2600

4000

2600

4100

2700

4200

2800

4300

2800

4400

2900

4500

3000

4600

3000

4700

3100

4800

3200

4900

3200

5000

3300

2. Postupak propisan u (ž)1. se primenjuje u slučaju prilaza koji se obavljaju uz pomoć ILS, MLS, PAR, GLS i APV sa relativnom visinom odluke koja nije niža od 200 ft ili za prilaze koji se izvode korišćenjem odobrenog sistema za vođenje po vertikalnoj putanji (vertical flight path guidance) do minimalne relativne visine snižavanja ili relativne visine odluke koja nije niža od 250 ft.

3. Pilot ne sme da nastavi prilaz bez korišćenja EVS na visini manjoj od 100 ft u odnosu na visinu praga poletno-sletne staze na koju namerava da sleti, izuzev ako jasno vidi i prepoznaje svetla ili oznake praga poletno-sletne staze ili zone dodira.

(z) Namerno ostavljeno prazno

(i) Kruženje

1. Minimalna relativna visina snižavanja (MDH).

MDH za kruženje mora da bude veća od:

(i) objavljene OCH vrednosti za kruženje za određenu kategoriju aviona;

(ii) minimalne relativne visine za kruženje date u Tabeli broj 10;

(iii) vrednosti DH/MDH za postupak instrumentalnog prilaza koji prethodi kruženju.

2. Minimalna nadmorska visina snižavanja (MDA). MDA za kruženje se izračunava tako što se na vrednost minimalne relativne visine snižavanja (MDH) doda objavljena nadmorska visina aerodroma.

3. Vidljivost. Minimalna vrednost vidljivosti za kruženje mora biti veća od:

(i) vrednosti za kruženje za određenu kategoriju aviona;

(ii) minimalne vrednosti vidljivosti date u Tabeli broj 10;

(iii) vrednosti RVR/CMV koja je data u Tabeli broj 5 i Tabeli broj 6 za postupak instrumentalnog prilaza koji prethodi kruženju.

4. Izuzetno od uslova iz tačke 3. vazduhoplovna vlast može izuzeti avio-prevoznika od zahteva koji se odnosi na povećanje vrednosti za vidljivost uzetih iz tabele 10.

5. Izuzetak propisan u tački 4. odnosi se samo na aerodrome za koje postoji javni interes za održavanje saobraćaja i zavisi od iskustva avio-prevoznika, programa obuke i obučenosti članova letačke posade.

Tabela broj 10 - 

Minimalna vrednost vidljivosti i MDH za kruženje, u zavisnosti od kategorije aviona

 

Kategorija aviona

A

B

C

D

MDH (ft)

400

500

600

700

Minimalna meteorološka vidljivost

1500 m

1600 m

2400 m

3600 m

6. Kruženje sa propisanom putanjom leta obavlja se pod istim uslovima koji su propisani za kruženje.

(j) Vizuelni prilaz. Vrednost RVR za vizuelni prilaz ne može biti manja od 800 m;

(k) Preračunavanje objavljene meteorološke vidljivosti u RVR/CMV

1. Vrednosti dobijene preračunavanjem meteorološke vidljivosti u RVR/CMV ne mogu da se koriste za izračunavanje minimuma za poletanje, kruženje, RVR minimum manji od 800 m ili ako je dostupan objavljeni RVR.

Napomena: 

vrednost RVR koja je veća od maksimalne vrednosti koju je odredio operator aerodroma (npr. RVR veća od 1500 m), ne smatra objavljenom vrednošću u smislu ovog člana.

2. Preračunavanje meteorološke vidljivosti u RVR u slučajevima koji nisu predviđeni u (k)(1), vrši se prema Tabeli broj 11:

Tabela broj 11 - 

Preračunavanje meteorološke vidljivosti u RVR/CMV

Svetla u upotrebi

RVR/CMV je objavljena meteorološka vidljivost pomnožena sa

Dan

Noć

Prilazna svetla i svetla poletno-sletne staze visokog intenziteta

1,5

2,0

Druga svetla

1,0

1,5

Bez svetala

1,0

-

Sledeći