Prethodni

Dodatak 2 OPS 1.430(v)
Kategorije aviona i letenje u uslovima smanjene vidljivosti

(a) Kategorije aviona

Kriterijumi za određivanje kategorije aviona su indicirana brzina aviona iznad praga poletno-sletne staze (VAT) koja je jednaka brzini gubitka uzgona (stoling) (Vco) pomnožena sa 1.3 ili Vs1g pomnožena sa 1.23 u konfiguraciji aviona sa potpuno izvučenim zakrilcima za sletanje pri maksimalnoj sertifikovanoj masi na sletanju (MLW). Ako su vrednosti Vco i Vs1g poznate, uzima se veća vrednost za VAT. Kategorije aviona određene na osnovu vrednosti VAT date su u tabeli:

Konfiguraciju za sletanje određuje avio-prevoznik ili proizvođač aviona.

(b) Promena kategorije aviona zbog izmene maksimalne masa na sletanju

1. Avio-prevoznik može da zatraži stalnu, manju masu aviona na sletanju i da je koristi za određivanje VAT ako to odobri vazduhoplovna vlast.

2. Kategorija aviona ne može da se menja u toku svakodnevnih letova.

Dodatak 1 OPS 1.440
Letenje u uslovima smanjene vidljivosti - opšte odredbe

(a) Opšte. Postupci koji se primenjuju na uvođenje i odobravanje letova koji se obavljaju u uslovima smanjene vidljivosti.

(b) Pokazni let. Cilj pokaznog leta je da se proveri ispravnost sistema za vođenje aviona (uključujući i HUDLS sistem), izuzev postupaka koje primenjuju članovi letačke posade, programa održavanja i priručnika koji se odnose na letenje u uslovima kategorije II i III, radi dobijanja odobrenja za letenje u uslovima smanjene vidljivosti.

(1) Ako je visina odluke 50 ft ili više, najmanje 30 prilaza i sletanja mora da bude izvedeno sa upotrebom sistema za letenje u uslovima kategorije II i III, a ako je visina odluke manja od 50 ft, najmanje 100. Vazduhoplovna vlast može da odobri manji broj potrebnih prilaza i sletanja.

(2) Ako avio-prevoznik koji ima više varijanti istog tipa aviona koji koriste isti osnovni sistem za kontrolu leta i pokazivače ili različiti osnovni sistem za kontrolu leta i pokazivače na istom tipu aviona, mora pokazati da je, bez obzira na razlike, sličnost sistema za kontrolu leta i pokazivača takva da ne mora da obavi pokazni let za svaku varijantu aviona. Vazduhoplovna vlast može da prihvati smanjenje broja zahtevanih prilaza i sletanja na osnovu kredita od nekog drugog avio-prevoznika sa izdatim uverenjem o osposobljenosti za obavljanje javnog aviotransporta u skladu sa OPS 1, a koji koristi isti tip ili varijantu aviona i procedure.

(3) Ako je broj neuspelih prilaza veći za najmanje 5% od ukupnog broja neuspelih prilaza (npr. neuspela sletanja, prekidi u radu sistema) broj prilaza i sletanja se povećava za najmanje 10 sve dok se gornji odnos ne uklopi u 5%.

(v) Prikupljanje podataka neophodnih za pokazni let. Avio-prevoznik mora da odredi način prikupljanja podataka (npr. formular koji bi koristili članovi letačke posade) kako bi bile zabeležene performanse aviona pri izvođenju prilaza i sletanja. Konačni podaci i analiza podataka moraju da bude dostupni vazduhoplovnoj vlasti radi procene ispunjenosti uslova za dobijanja odobrenja za letenje u uslovima smanjene vidljivosti.

(g) Analiza podataka. Neuspeli prilazi i automatska sletanja moraju biti registrovani i analizirani.

(d) Stalno praćenje

(1) Avio-prevoznik je dužan da prati letove i pravovremeno uočava negativne trendove, pre nego što oni postanu rizični.

(2) Podaci koji se čuvaju 12 meseci:

(i) broj prilaza (stvarni ili obuka), po tipu aviona opremljenih za prilaz u uslovima kategorije II ili III, na koje se primenjuju minimumi za letenje u uslovima kategorije II ili III;

(ii) izveštaji o neuspelim prilazima i automatskim sletanjima, po aerodromu, oznaci registracije aviona i:

(A) po otkazu opreme u avionu;

(B) po problemima sa opremom na zemlji;

(V) po neuspelim prilazima na osnovu instrukcija dobijenih od kontrole letenja;

(G) iz drugih razloga.

(3) Avio-prevoznik je dužan da propiše postupke za praćenje performansi automatskog sistema za sletanje ili HUDLS za svaki avion.

(đ) Prelazni periodi

(1) Avio-prevoznik koji predhodno nije imao odobrenje za letenje u uslovima kategorije II i kategorije III:

(i) avio-prevozniku koji ima šestomesečno iskustvo u letenju određenim tipom aviona, u uslovima kategorije I, može da se odobri letenje u uslovima kategorije II ili III A;

(ii) avio-prevozniku koji ima šestomesečno iskustvo u letenju određenim tipom aviona, u uslovima kategorije II ili kategorije III A, može da se odobri letenje u uslovima kategorije III B. Za sticanje odobrenja, vazduhoplovna vlast može da odredi veće minimume za RVR i ograničenja za letenje bez visine odluke, pod uslovom da ne dovodi do promene operativnih postupaka.

(2) Avio-prevoznik koji je imao odobrenje za letenje u uslovima kategorije II ili kategorije III.

(i) Avio-prevozniku koji je imao odobrenje za letenje u uslovima kategorije II ili kategorije III, koji podnese zahtev za skraćenje prelaznog perioda, može da se odobri kraći prelazni period;

(ii) Avio-prevoznik koji je ovlašćen da obavlja letove u uslovima kategorije II ili kategorije III korišćenjem automatskih prilaza, sa ili bez automatskog sletanja, smatra se kao novi avio-prevoznik u pogledu izvođenja prilaza u uslovima kategorije II ili kategorije III, a u cilju primene odredbi koje se odnose na pokazni period.

(e) Održavanje opreme za kategoriju II i za kategoriju III i letenje u uslovima smanjene vidljivosti. Uputstvo za održavanje opreme za vođenje aviona, koje je sastavni deo programa održavanja aviona, donosi avio-prevoznik, u saradnji sa proizvođačem.

(ž) Aerodromi i poletno-sletne staze

1. pre započinjanja letenja u uslovima kategorije III, mora da bude obavljen jedan uspešan kompletan prilaz i sletanje u uslovima kategorije II ili u strožijim uslovima, za kombinaciju tip aviona/oprema u avionu/poletnosletna staza;

2. pre nego što se počne sa letenjem u uslovima kategorije II ili kategorije III, za poletno-sletne staze sa neuobičajenom konfiguracijom terena pre praga poletnosletne staze ili sa nekom drugom predviđenom ili poznatom poteškoćom, kombinacija tip aviona/oprema u avionu/poletno-sletna staza, mora biti potvrđena izvođenjem letova u uslovima kategorije I ili u blažim uslovima;

3. ako avio-prevoznik poseduje različite varijante istog tipa aviona koji koristi iste osnovne sisteme kontrole leta i pokazivače ili različite osnovne sisteme kontrole leta i pokazivače na istom tipu aviona, mora da pokaže da različite varijante imaju zadovoljavajuće karakteristike. U tom slučaju se ne mora izvesti pokazni let za svaku kombinaciju varijanta aviona/poletno-sletna staza.

4. tip ili varijanta aviona se smatraju istim ako imaju:

(i) slične nivoe tehnologije, koji obuhvataju:

(A) FGS i ostale pokazivače i komande;

(B) FMS i nivo povezanosti sa FGS;

(V) upotrebu HUDLS.

(ii) slične operativne postupke, koji obuhvataju:

(A) visinu upozorenja;

(B) ručno/automatsko sletanje;

(V) letenje bez visine odluke;

(G) upotrebu HUD/HUDLS.

(iii) sličan:

(A) postupak prelaza sa automatskog sletanje na ručno sletanje ili izvođenje prilaza uz upotrebu HUDLS;

(B) ručni postupak pri neuspelom prilazu koji je obavljen automatski;

(V) postupak automatskog/ručnog ispravljanja.

5. Avio-prevoznik koji koristi isti tip/klasu aviona ili varijantu tipa aviona u skladu sa tačkom 4, može da koristiti iskustvo i podatke drugog avio-prevoznika i kojima se uprošćava propisano u 4.

6. Avio-prevoznik koji leti u uslovima blažim od standardnih za kategoriju II, a koji ne ispunjava uslove za letenje u kategoriji II, mora da ispunjava uslove iz Dodatka 1 OPS 1.440.

Dodatak 1 OPS 1.450
Letovi u uslovima smanjene vidljivosti - obuka i osposobljenost

(a) Opšte

Programi obuke članova letačke posade za letenje u uslovima smanjene vidljivosti sadrže obuku na zemlji, obuku na uređaju za simulirano letenje i obuku u letu. Avioprevoznik može da skrati sadržaj kursa, kao što je propisano u (2) i (3), ako takav sadržaj prihvate vazduhoplovne vlasti.

1. članovi letačke posade koji nemaju iskustva za letenje u uslovima kategorije II ili kategorije III moraju da završe obuku propisanu u (b), (v) i (g).

2. članovi letačke posade koji imaju iskustvo u letenju u uslovima kategorije II ili kategorije III i korišćenju sličnih tipova operativnog sistema (upareni auto-piloti/ automatsko sletanje, HUDLS, napredni HUDLS ili EVS) ili iskustvo u letenju u uslovima kategorije II, sa ručnim sletanjem, stečeno kod drugog avio-prevoznika mogu da imaju:

(i) skraćenu obuku na zemlji, ako lete na različitom tipu/klasi aviona od onog na kome su stekli predhodno iskustvo za kategoriju II ili kategoriju III;

(ii) skraćenu obuku na zemlji, uređaju za simuliranje letenja i obuku u letu ako leti na istom tipu/klasi ili varijanti istog tipa ili klase aviona na kojem je stekao predhodno iskustvo u letenju u uslovima kategorije II ili kategorije III. Skraćena obuka uključuje najmanje zahteve navedene u (g)1, (g)2(i) ili (g)2(ii) i (g)3(i). Uz odobrenje vazduhoplovne vlasti, avio-prevoznik može da smanji broj prilaza/sletanja propisanih u (g)2(i) ako su tip/klasa ili varijanta istog tipa aviona isti ili slični u pogledu:

(A) nivoa tehnologije - sistema automatskog leta/ vođenja leta (FGS);

(B) operativnih procedura;

(V) karakteristika opsluživanja.

Ako tip/klasa ili varijanta istog tipa aviona nisu isti ili slični u pogledu operativnih karakteristika odredba navedena pod (g)2(i) se mora ispuniti u potpunosti;

(G) upotrebe HUD/ naprednog HUDLS;

(D) upotrebe EVS.

3. Članovi letačke posade koji imaju iskustvo u letenju u uslovima kategorije II ili kategorije III stečeno kod istog avio-prevoznika mogu da završe skraćeni kurs obuke na zemlji, na uređaju za simulirano letenje i/ili obuke u letu.

Skraćena obuka:

(i) za promenu tipa/klase aviona mora da ispuni uslove propisane u (g)1, (g)2(i) ili (g)2(ii) i (g)3(i).

(ii) za promenu varijante aviona istog tipa ili klase koji imaju sličnosti sa predhodnim tipom ili klasom aviona na kome je leteo u pogledu:

(A) nivoa tehnologije - sistem automatskog pilota/vođenja (FGS);

(B) primenjivih operativnih procedura;

(V) postupaka izvođenja prilaza i sletanja (videti odredbu u 4);

(G) upotrebe HUD/naprednog HUDLS;

(D) upotrebe EVS:

Samo u ovom slučaju obuka o različitostima ili obuka upoznavanja može da bude sprovedena u skladu sa odredbama koje se odnose na skraćenu obuku.

(iii) Za promenu varijante aviona u okviru istog tipa ili klase aviona koji se znatno razlikuju u pogledu:

(A) nivoa tehnologije - sistem automatskog pilota/vođenja (FGS);

(B) primenjivih operativnih procedura;

(V) karakteristike opsluživanja (vidi odredbu pod 4);

(G) upotrebe HUD/naprednog HUDLS;

(D) upotrebe EVS.

U ovom slučaju zahtevi navedeni u (g)1, (g)2(i) ili (g)2(ii) i (g)3(i) moraju da budu ispunjeni. Uz predhodno odobrenje vazduhoplovnih vlasti, avio-prevoznik može da smanji broj prilaza/sletanja propisanih u (g)2(i).

4. Razlike/sličnosti varijanti aviona istog tipa ili klase kojima se obavljaju letovi u uslovim kategorije II ili kategorije III, odnose se na:

(i) nivo tehnologije:

(A) FGS sistema i na njega vezane pokazivače i komande;

(B) sistema upravljanja letom i eventualne povezanosti sa FGS sistemom;

(V) upotrebe HUD/naprednog HUDLS i/ili EVS.

(ii) operativne procedure, koje podrazumevaju:

(A) visinu upozorenja pri upotrebi pasivnog ili aktivnog sistema za upravljanje avionom u slučaju kvara (otkazno-pasivna/ otkazno-operativna, visina upozorenja);

(B) ručno i automatsko sletanje;

(V) letenje bez visine odluke;

(G) upotrebu HUD/ naprednog HUDLS.

(iii) način izvođenja:

(A) ručnog sletanja kome je predhodilo navođenje u prilazu uz upotrebu HUDLS i/ili EVS;

(B) postupaka posle neuspelog prilaza koji se obavlja ručno, uz predhodno obavljeni automatski prilaz;

(V) automatskog/ ručnog izlaska sa staze (roll out).

(b) Obuka na zemlji. Početna obuka na zemlji za letenje u uslovima smanjene vidljivosti obuhvata:

1. karakteristike i ograničenja ILS i/ili MLS sistema;

2. karakteristike vizuelnih sredstava;

3. karakteristike magle;

4. operativne mogućnosti i ograničenja pojedinih sistema aviona da uključuju u to HUD i EVS karakteristike;

5. uticaj padavina, stvaranje leda, smicanja vetra na malim visinama i turbulencije;

6. uticaj otkaza pojedinih sistema aviona;

7. upotrebu i ograničenja sistema procene vrednosti RVR;

8. zahteve za nadvišavanje prepreka;

9. prepoznavanje otkaza sistema na zemlji i radnje koje treba preduzeti;

10. postupke i mere opreza u vezi sa pomeranjem komandnih površina u toku letova ako je vrednost RVR 400 m ili manja, i dodatne postupke koji su potrebni u uslovima kada je vrednost RVR manja od 150 m (200 m za avione kategorije D);

11. značaj visine odluke određene radio-visinomerom i uticaj profila terena u prilazu na očitavanje radio-visinomera i sistema za automatski prilaz/sletanje;

12. značaj i značenje visine upozorenja i radnje koje treba preduzeti u slučaju otkaza iznad i ispod visine upozorenja;

13. uslove za sticanje i produženje ovlašćenja za letenje u uslovima smanjene vidljivosti kategorije II ili III;

14. značaj ispravnog položaja pri sedenju i položaja očiju.

(v) Obuka na uređaju za simuliranje letenja i/ili obuka u letu

1. Avio-prevoznik je dužan da obezbedi da obuka na uređaju za simuliranje letenja i/ili obuka u letu u uslovima smanjene vidljivosti obuhvata:

(i) proveru rada opreme na zemlji i u letu;

(ii) efekte na minimume koji su prouzrokovani promenom statusa opreme instalirane na zemlji;

(iii) praćenje:

(A) automatskog sistema za upravljanje avionom i pokazivača stanja sistema za automatsko sletanje, uključujući radnje koje treba preduzeti u slučaju otkaza tog sistema;

(B) statusa HUD/HUDLS/EVS kao i pokazivača, uključujući i pokazivače za čije posmatranje je potrebno držati pognutu glavu;

(iv) radnje koje se preduzimaju u slučaju otkaza, kao što je otkaz motora, električnog sistema, hidrauličnog sistema i sistema za upravljanje avionom;

(v) posledice nastale usled poznatih neispravnosti delova, uređaja i opreme aviona i upotrebe liste minimalne ispravnosti opreme aviona;

(vi) ograničenja u korišćenju aviona koja proističu iz uverenja o plovidbenosti;

(vii) vizuelne orijentire koje je potrebno uočiti na visini odluke i informacije o najvećem dozvoljenom odstupanju u poniranju i po smeru;

(viii) značaj visine upozorenja i radnje koje se preduzimaju u slučaju otkaza iznad i ispod visine upozorenja;

2. Avio-prevoznik je dužan da obezbedi da svaki član letačke posade bude obučen za obavljanje svojih dužnosti i upoznat sa značajem koordinacije sa drugim članovima posade.

3. Obuka se obavlja po fazama koje sadrže uobičajene letove na ispravnom avionu, sa potrebnom opremom, uključujući sve vremenske uslove na koje može da se naiđe i detaljne prikaze otkaza sistema i opreme aviona koji mogu da utiču na letenje u uslovima kategorije II ili III. Ako sistemi aviona uključuju korišćenje naprednih ili drugih specijalnih sistema (HUD/HUDLS ili oprema za poboljšanje vidljivosti), članovi letačke posade moraju da vežbaju korišćenje tih sistema u uobičajenim i vanrednim situacijama i u slučaju nužde;

4. Moraju da se uvežbaju postupci za poletanje u uslovima smanjene vidljivosti, kao i u uslovima prilaza i sletanja u uslovima kategorije II i III za slučaj onesposobljenosti pilota;

5. za avione za koje ne postoji određeni tipski uređaj za simuliranje letenja, avio-prevoznik je dužan da obezbedi da se deo obuke u kojem se proverava sposobnost zaključivanja na osnovu vizuelnog opažanja u letu, za letove u uslovima kategorije II, izvodi na uređaju za simuliranje letenja koji je za tu namenu odobrila vazduhoplovna vlast. Obuka sadrži najmanje četiri prilaza. Obuka i postupci specifični za tip aviona vežbaju se na avionu;

6. Osnovna obuka za kategorije II i III obuhvata:

(i) prilaz korišćenjem odgovarajućeg sistema za navođenje, autopilote i sisteme kontrola ugrađenih u avion, do odgovarajuće visine odluke, i prelaz na vizuelni let i sletanje;

(ii) prilaz do visine odluke, bez spoljnih vizuelnih orijentira, sa svim ispravnim motorima, korišćenjem odgovarajućih sistema za navođenje aviona, autopilote, HUDLS i/ili EVS i sistem za upravljanje ugrađen u avion, posle koje sledi postupak neuspelog prilaza;

(iii) prilaz za koji se koristi automatski sistem za upravljanje avionom sa mogućnošću ravnanja aviona, sletanja i održavanja pravca;

(iv) normalan rad potrebnih sistema sa korišćenjem i bez korišćenja vizuelnih orijentira na visini odluke;

7. Prilazi sa otkazom:

(i) motora u raznim fazama prilaza;

(ii) kritične opreme (npr. električnog sistema, sistema za automatsko upravljanje avionom, sistema ILS/MLS na zemlji i/ili u vazduhu i pokazivača stanja);

(iii) sistema za automatsko upravljanje avionom i/ili HUD/HUDLS/EVS na maloj visini zahteva:

(A) prelaz na ručno upravljanjem komandama za ravnanje aviona pre sletanja, sletanje i održavanje smera aviona ili neuseli prilaz; ili

(B) prelaz na ručno upravljanje komandama aviona ili automatski prelaz na niži stepen kako bi se odletelo pri neuspelom prilazu od visine koja je ista ili manja od visine odluke, uključujući i one visine pri kojima se može dodirnuti poletno-sletna staza;

(iv) sistema koji mogu da prouzrokuju velike otklone pokazivača pravca ili pokazivača visine, iznad i ispod visine odluke, u uslovima minimalne vidljivosti. Ako se prilaz završava sletanjem, sletanje mora da se obavi ručno, ako pokazivač u nivou glave pokaže niži stepen automatskog upravljanja avionom ili poravnanje aviona pre sletanja;

(v) postupke određene za tip ili varijantu aviona;

8. Program obuke mora da sadrži vežbe za upravljanje otkazom i greškama koje zahtevaju prelaz na viši minimum;

9. Program obuke obuhvata upravljanje avionom pri otkazu pasivnog sistem kategorije III, koji dovodi do isključivanje autopilota na visini odluke ili na nižoj visini, ako je poslednji objavljeni RVR 300 m ili manje;

10. Ako se poleće sa vrednošću RVR 400 m ili manje, obuka obuhvata otkaze sistema i motora koji dovode do nastavka ili prekida poletanja;

11. Program obuke obuhvata prilaze pri kojima otkaz HUDLS ili EVS na nižim visinama zahteva:

(i) korišćenje pokazivača za koje je potrebno pognuti glavu;

(ii) letenje u neuspelom prilazu, po dostizanju visine odluke i niže od nje, uključujući i one visine pri kojima se može dodirnuti poletno-sletna staza;

12. Avio-prevoznik je dužan da obezbedi da prilikom izvođenja obuke u vezi sa: poletanjima u uslovima smanjene vidljivosti, prilazima i sletanjima u uslovima strožijim od uslova za kategoriju I, prilazima i sletanjima u uslovima kategorije II koji se izvode kada nisu ispunjeni uslovi koji bi inače važili za kategoriju II, prilazima i sletanjima u uslovima kategorije II i kategorije III pri kojima se koristi HUD/HUDLS ili napredni HUD/ HUDLS ili EVS oprema, program obuke i program provere sadrže odredbe koje se odnose na upotrebu HUD/HUDLS u uobičajenim okolnostima i u toku svih faza leta.

(g) Zahtevi prelazne obuke za: poletanje u uslovima smanjene vidljivosti, prilaz i sletanje u uslovima strožijim od uslova za kategoriju I, prilaz i sletanje u uslovima kategorije II koji se izvode kada nisu ispunjeni uslovi za kategoriju II, prilazima pri kojima se koristi EVS, prilazima i sletanjima u uslovima kategorije II i kategorije III. Avio-prevoznik je dužan da obezbedi da svaki član letačke posade završi obuku za postupke za letenje u uslovima smanjene vidljivosti ako prelazi na novi tip ili varijantu aviona na kojem će da izvodi poletanje u uslovima smanjene vidljivosti, prilaze i sletanja u uslovima strožijim od uslova za kategoriju I, prilaze i sletanja u uslovima kategorije II koji se izvode kada nisu ispunjeni svi uslovi za kategoriju II, prilaze pri kojima se koristi EVS, ako su vrednosti RVR do 800 m, kao i prilaze i sletanja u uslovima za kategorije II i III. Neophodno iskustvo člana letačke posade kao uslov za pohađanje skraćenog kursa propisano je u (a)2, (a)3 i (a)4. Prelazna obuka obuhvata:

1. Obuku na zemlji - odgovarajući zahtevi opisani u (b) uzimaju u obzir obuku i iskustvo člana letačke posade za letenje u uslovima kategorije II i III;

2. Obuku na uređaju za simuliranje leta i/ili obuka u letu:

(i) najmanje šest (osam u slučaju upotrebe HUDLS sa ili bez EVS) prilaza i sletanja na uređaju za simuliranje leta. Broj prilaza i sletanja ako je u pitanju upotreba HUDLS se može smanjiti na šest ako se koristi napredni HUDLS. Videti odredbu 4(i);

(ii) ako ne postoji uređaj za simuliranje letenja za određeni tip aviona, najmanje tri prilaza (pet u slučaju upotrebe HUDLS sa ili bez EVS), uključujući najmanje jedno produženje na drugi krug usled neuspelog prilaza. U slučaju korišćenja naprednog HUDLS neophodno je izvršiti najmanje tri prilaza, uključujući najmanje jedno produženje na drugi krug usled neuspelog prilaza i sletanja;

(iii) odgovarajuću dodatnu obuku ako to zahteva posebna oprema, npr. HUDLS ili EVS. Za prilaze pri kojima se koristi EVS, za koje je vrednost RVR manja od 800 m, neophodno je obaviti najmanje pet prilaza, uključujući najmanje jedno produženje na drugi krug usled neuspelog prilaza;

3. Obučenost letačke posade - zahtevi u pogledu obučenosti letačke posade su specifični za svakog avio-prevoznika i zavise od tipa aviona koji koristi.

(i) avio-prevoznik je dužan da obezbedi da svaki član letačke posade, pre izvođenja letova, uspešno obavi proveru za letenje u uslovima kategorije II ili kategorije III;

(ii) provera opisana u (i) može da se zameni uspešno završenom obukom na uređaju za simuliranje letenja i/ili u letu ako je propisano u (g)2.

4. Letenje na linijama pod nadzorom - avio-prevoznik je dužan da obezbedi da svaki član letačke posade obavi letove na linijama pod nadzorom:

(i) za kategoriju II kada se zahteva ručno sletanje ili prilaz uz upotrebu HUDLS do trenutka dodira poletno-sletne staze:

(A) najmanje tri sletanja po isključenju autopilota;

(B) četiri sletanja uz upotrebu HUDLS do dodira poletno-sletne staze.

s tim da se zahteva jedno ručno sletanje (dva ako se koristi HUDLS do dodira poletno-sletne staze) ako se obuka, koja je navedena u (g)2, izvodi na uređaju za simuliranje letenja koji je osposobljen za obuku bez predhodnog naleta.

(ii) za kategoriju III, najmanje dva automatska sletanja, izuzev u slučaju kada:

(A) se obuka koja je navedena u (g)2, vrši na uređaju za simuliranje letenja koji je osposobljen za izvođenje obuke bez predhodnog naleta. U tom slučaju dovoljno je jedno automatsko sletanje;

(B) se obuka, navedenu u (g)2, vrši na uređaju za simuliranje letenja koji je osposobljen za obuku bez predhodnog naleta, a član letačke posade je uspešno završio obuku za tip aviona bez predhodnog naleta. U tom slučaju se ne zahteva automatsko sletanja;

(V) za primenu uslova navedenih pod (B), član letačke posade mora da bude osposobljen da prilikom letenja na liniji pod nadzorom obavlja letove koji se izvode pri visini odluke i vrednošću RVR navedene u operativnom priručniku.

(iii) Za prilaze koji se izvode u uslovima kategorije III, uz upotrebu HUDLS sve do trenutka dodira poletno-sletne staze, neophodno je izvesti najmanje četiri prilaza.

(d) Iskustvo vođe vazduhoplova i iskustvo na tipu

1. Zahtevi za letenja u uslovima kategorije II koji se odnose na vođu vazduhoplova ili na pilota kome je dodeljen let, a koji nemaju iskustvo na određenom tipu aviona su:

(i) 50 sati leta ili 20 sektora na tipu aviona, uključujući letenje na liniji pod nadzorom;

(ii) 100 m se mora dodati minimumu RVR za kategoriju II, ako se letenje u uslovima za kategoriju II završava ručnim sletanjem ili uz upotrebu HUDLS do trenutka dodira poletno-sletne staze, sve dok se:

(A) ne izvrši ukupno 100 sati leta ili 40 sektora na tipu aviona, uključujući letenje na linijama pod nadzorom; ili

(B) ne izvrši 50 sati leta ili 20 sektora, uključujući i letenje na liniji pod nadzorom, na tipu aviona za koji je član letačke posade bio osposobljen za letenje u uslovima kategorije II, uz ručno sletanje, kod drugog avio-prevoznika registrovanog u zemlji članici Evropske unije ili Republici Srbiji.

(V) za letenje koje se obavlja upotrebom HUDLS zahtev koji je naveden u (d)1 i (d)2(i), a tiče se broja sektora, se uvek mora ispuniti bez obzira na propisani zahtev kada je u pitanju vreme naleta na tipu/klasi aviona.

2. Zahtevi za letenja u uslovima kategorije III koji se odnose na vođu vazduhoplova ili na pilota kome je dodeljen let, a koji nemaju iskustvo na određenom tipu aviona su:

(i) 50 sati ili 20 sektora na tipu, uključujući letenje na liniji pod nadzorom;

(ii) 100 metara se mora dodati minimumu RVR za kategoriju II ili III, ako predhodno nije osposobljen za letenje u uslovima kategorije II ili III kod drugog avio-prevoznika registrovanog u zemlji članici Evropske unije ili Republici Srbiji, sve dok ne naleti ukupno 100 sati ili 40 sektora na tipu aviona, uključujući pri tome letenje na liniji pod nadzorom.

3. U zavisnosti od iskustva članova letačke posade koji su kao vođa vazduhoplova leteli u uslovima kategorije II ili III, vazduhoplovna vlast može da odobri blaže uslove.

(đ) Poletanje u uslovima smanjene vidljivosti sa vrednošću RVR koja je manja od 150/200 m:

1. Avio-prevoznik je dužan da, pre dobijanja odobrenja za poletanja pri vidljivosti manjoj od 150 m (ispod 200 m za avione kategorije D), obezbedi da članovi letačke posade obave sledeću obuku:

(i) normalno poletanje u minimalno odobrenim uslovima vidljivosti (RVR);

(ii) poletanje u minimalno odobrenim uslovima vidljivosti (RVR) sa kvarom jednog motora između V1 i V2 ili čim to razlozi sigurnosti dopuste;

(iii) poletanje u minimalno dopuštenim uslovima vidljivosti (RVR) sa kvarom jednog motora pre V1 koji se završava prekinutim poletanjem.

2. Avio-prevoznik je dužan da obezbedi da se obuka navedena u tački (1) obavi na uređaju za simuliranje letenja. Obuka obuhvata sprovođenje posebnih postupka i korišćenje opreme. Ako za određeni tip aviona ne postoji uređaj za simuliranje letenja, vazduhoplovna vlast može da odobri obuku na avionu. U tom slučaju se ne traži ispunjenje zahteva u pogledu minimalne vidljivosti (RVR) (videti dodatak 1 OPS 1.965);

3. Avio-prevoznik je dužan da obezbedi da član letačke posade obavi proveru pre poletanja u uslovima smanjene vidljivosti sa RVR manjim od 150 m (manjim od 200 m za avione kategorije D). Provera se može zameniti samo uspešno obavljenom obukom na uređaju za simuliranje letenja ili u obukom u letu propisanom u (đ)1. u toku preobuke na određeni tip aviona.

(e) Periodična obuka i provera - letenje u uslovima smanjene vidljivosti

1. Avio-prevoznik je dužan da obezbedi proveru znanja i sposobnosti pilota za obavljanje zadatke vezanih za letenje u kategoriji za koju je ovlašćen. Broj prilaza koje je potrebno izvesti na uređaju za simuliranje letenja u toku važenja provere stručnosti koju obavlja avio-prevoznik (kako je propisano u OPS 1.965(b)) je najmanje 2, odnosno 4 ako se koriste HUDLS ili EVS do trenutka dodira poletnosletne staze, s tim da jedno sletanje mora da se izvrši na najnižem odobrenom RVR minimumu, uz dodatak još jednog (dva kada se se koriste HUDLS ili EVS) koje se može zameniti prilazom i sletanjem u uslovima smanjene vidljivosti koje odgovara kategoriji II ili kategoriji III. U toku provere stručnosti koju obavlja avio-prevoznik mora da se uradi jedan neuspeli prilaz. Ako je avio-prevoznik ovlašćen za poletanja pri RVR manjoj od 150/200 m, najmanje jedno poletanje u uslovima smanjene vidljivosti do najnižeg primenjivog minimuma mora da se uradi tokom sprovođenja provere stručnosti.

2. Za letove u uslovima kategorije III, avio-prevoznik je dužan da koristi uređaj za simuliranje letenja;

3. Avio-prevoznik je dužan da obezbedi da je za letenje u uslovima kategorije III, na avionu, sa otkazom pasivnog sistema upravljanja avionom, uključujući i HUDLS obavljen najmanje jedan neuspeli prilaz u toku tri uzastopne provere stručnosti koju vrši avio-prevoznik, kao rezultat otkaza autopilota na ili ispod visine odluke, ako je objavljena vrednost RVR do 300 m;

4. Vazduhoplovna vlast može da odobri obuku i proveru radi obnavljanja znanja za letenje u uslovima kategorije II i poletanja u uslovima smanjene vidljivosti na određenom tipu aviona, ako nije na raspolaganju uređaj za simuliranje letenja koji odgovara tipu aviona ili alternativni uređaj za simuliranje letenja.

(ž) Dodatni zahtevi za obuku za avio-prevoznike koji obavljaju letenje u uslovima kategorije I, sa nižom vrednošću RVR, prilaze uz upotrebu EVS ili obavljaju letenje u uslovima kategorije II koji ne ispunjavaju propisane standarde

1. Avio-prevoznik koji obavlja letenje u uslovima blažim od standardnih uslova za kategoriju I mora da ispuni uslove navedene u Dodatku 1 OPS 1.450 - Letenje u uslovima smanjene vidljivosti - obuka i osposobljenost koji su propisani za kategoriju II, pri čemu su uključuju i zahteve koji se odnose na upotrebu HUDLS. Avio-prevoznik može da kombinuje dodatne zahteve ako se operativne procedure poklapaju. U toku obuke za prelaz sa jednog tipa aviona na drugi, ukupan broj prilaza se ne sme dodavati broju koji se zahteva odeljkom N, ako se obuka sprovodi sa minimalnom primenjivom vrednošću RVR. U toku obuke za obnavljanje znanja i u toku provere, avio-prevoznik može da kombinuje posebne zahteve, pod uslovom da su operativni zahtevi ispunjeni. Avio-prevoznik mora da obezbedi da se najmanje jedan prilaz u uslovima kategorije I, sa nižom vrednošću RVR obavi u periodu koji nije duži od 18 meseci.

2. Avio-prevoznik koji obavlja prilaze i sletanja u uslovima kategorije II koji ne ispunjavaju propisane standarde mora da ispuni uslove navedene u Dodatku 1 OPS 1.450 - Letenje u uslovima smanjene vidljivosti - obuka i osposobljenost koji su propisani za kategoriju II, pri čemu se moraju uključiti i zahtevi koji se odnose na upotrebu HUDLS. Avio-prevoznik može da kombinuje dodatne zahteve ako se operativne procedure poklapaju. U toku obuke za prelaz sa jednog tipa aviona na drugi, ukupan zahtevani broj prilaza ne sme biti manji od propisanog za obuku za letenje u uslovima kategorije II, uz upotrebu HUD/HUDLS. U toku obuke za obnavljanje znanja i provere, avioprevoznik može da kombinuje posebne zahteve, pod uslovom da su predhodno navedeni operativni zahtevi ispunjeni. Avio-prevoznik mora da obezbedi da se najmanje jedan prilaz u uslovima kategorije II obavi u periodu koji nije duži od 18 meseci.

3. Avio-prevoznik koji obavlja prilaze i sletanja uz upotrebu EVS sa RVR do 800 m mora da ispuni uslove navedene u Dodatku 1 OPS 1.450 - Letenje u uslovima smanjene vidljivosti - obuka i osposobljenost koji su propisani za kategoriju II, pri čemu se moraju uključiti i zahtev koji se odnose na upotrebu HUD. Avio-prevoznik može da kombinuje dodatne zahteve ako su operativni postupci isti. U toku obuke za prelaz sa jednog tipa aviona na drugi, ukupan broj prilaza ne sme da bude manji od propisanog za kompletnu obuku za letenje u uslovima kategorije II, uz upotrebu HUD. U toku obuke za obnavljanje znanja i u toku provere, avio-prevoznik može da kombinuje posebne zahteve, pod uslovom da su navedeni operativni zahtevi ispunjeni. Avio-prevoznik mora da obezbedi da se najmanje jedan prilaz uz upotrebu EVS obavi u periodu koji nije duži od 12 meseci.

Dodatak 1 OPS 1.455
Letovi u uslovima smanjene vidljivosti - operativni postupci

(a) Opšte odredbe - letenje u uslovima smanjene vidljivosti obuhvata:

1. ručno poletanje (sa ili bez elektronskog sistema za navođenje ili uz upotrebu HUDLS/ naprednog HUD/HUDLS);

2. prilaz sa uključenim autopilotom ispod relativne visine odluke, sa ručnim ravnanjem, sletanjem i održavanjem pravca na zemlji;

3. prilaz koji se izvodi uz upotrebu HUDLS/naprednog HUD/HUDLS ili EVS;

4. prilaz sa uključenim automatskim pilotom posle kojeg sledi automatsko ravnanje aviona, automatsko sletanje i ručno održavanje pravca na zemlji;

5. prilaz sa uključenim automatskim pilotom posle kojeg sledi automatsko ravnanje, automatsko sletanje i automatsko održavanje pravca aviona na zemlji, ako je primenjiva vrednost RVR do 400 m.

(b) Postupci i operativna uputstva

1. Vrste i obim postupaka i uputstava zavise od opreme koja se koristi u avionu i postupaka u pilotskoj kabini aviona. U operativnom priručniku avio-prevoznik je dužan da odredi dužnosti članova letačke posade tokom poletanja, prilaza, ravnanja za sletanje, održavanje pravca na stazi i neuspelog prilaza. Neophodno je naglasiti odgovornost letačke posade pri prelasku sa letenja po pravilima za instrumentalno letenje na letenje po pravilima za vizuelno letenja i postupke koji se koriste prilikom smanjene vidljivosti ili pri otkazu. Posebna pažnja mora da se posveti podeli zadataka u pilotskoj kabini tako da se smanji opterećenje pilota koji donosi odluke ili obavlja neuspeli prilaz;

2. Avio-prevoznik je dužan da razradi operativne postupke i uputstva u operativnom priručniku. Uputstva moraju da budu u skladu sa ograničenjima i obaveznim postupcima datim u letačkom priručniku aviona i sadrže:

(i) provere kojima se utvrđuje zadovoljavajuće funkcioniranje opreme aviona pre leta i za vreme leta;

(ii) uticaje na minimume koji prouzrokuju promene stanja opreme na zemlji i opreme u avionu;

(iii) postupke za poletanje, prilaz, ravnanje, sletanje, održavanje pravca na zemlji i neuspelog prilaza;

(iv) postupke za slučaj otkaza ili upozorenja, uključujući i one koji se odnose na HUD/HUDLS/EVS, kao i na druge vanredne situacije;

(v) minimalne vizuelne orijentire;

(vi) značaj pravilnog položaja pri sedenju i značaj položaja očiju;

(vii) radnje koje mogu da budu neophodne prilikom smanjenja broja vizuelnih orijentira;

(viii) raspodelu zadataka posadi prilikom sprovođenja postupaka prema tačkama (i), (ii), (iii), (iv) i (vi), kako bi se omogućilo da se vođa vazduhoplova posveti isključivo nadzoru i donošenju odluka;

(ix) zahtev da informacije o visini ispod 200 ft treba da budu zasnovane na radio-visinomeru i da jedan pilot nastavi da nadgleda instrumente aviona sve do sletanja;

(x) zahteve za zaštitu područja osetljivosti uređaja za određivanje smera prilaza;

(xi) upotrebu podataka koje se odnose na brzinu vetra, smicanje vetra, turbulenciju, kontaminaciju poletno-sletne staze i korišćenje višestrukih procena RVR;

(xii) postupke koji moraju da se koriste za vežbanje prilaza i sletanja na poletno-sletne staze u uslovima:

(A) nižim od standardnih vrednosti za kategoriju I;

(B) drugačijim od standardnih vrednosti za kategoriju II;

(V) prilaza uz upotrebu EVS;

(G) kada uslovi koji su u vezi sa kategorijom II ili II nisu na snazi.

(xiii) operativna ograničenja koja proističu iz uverenja o plovidbenosti;

(xiv) podatke o najvećem dopuštenom odstupanju od putanje leta u poniranju za uređaj za određivanje smera prilaza i/ili ILS;

Dodatak 1 OPS 1.465
Minimalna vidljivost za VFR letove

ODELJAK F - OPŠTE PERFORMANSE AVIONA

OPS 1.470 Oblast primene

(a) Avio-prevoznik je dužan da obezbedi da se u skladu sa Odeljkom G - Performanse klase A koriste svi višemotorni avioni na turboelisni pogon koji imaju maksimalni odobreni broj putničkih sedišta veći od 9 ili maksimalnu odobrenu masu na poletanju veću od 5 700 kg, kao i svi višemotorni turbomlazni avioni.

(b) Avio-prevoznik je dužan da obezbedi da se u skladu sa Odeljkom H - Performanse klase B koriste avioni na elisni pogon koji imaju maksimalni odobreni broj putničkih sedišta 9 ili manje i sa maksimalnom odobrenom masom na poletanju do 5 700 kg.

(v) Avio-prevoznik je dužan da obezbedi da se u skladu sa Odeljkom I - Performanse klase C koriste avioni sa klipnim motorima, sa odobrenim brojem putničkih sedišta većim od 9 ili maksimalnom odobrenom masom na poletanju većom od 5 700 kg.

(g) Ako avion ne ispunjava propisane uslove zbog specifičnih konstruktivnih rešenja (npr. nadzvučni avioni ili avioni za sletanje na vodu), avio-prevoznik mora da primeni odobrene standarde koji obezbeđuju propisani nivo sigurnosti.

OPS 1.475 Opšte odredbe

(a) Avio-prevoznik je dužan da obezbedi da:

1. na početku poletanja ili u slučaju ponovnog planiranja tokom leta;

2. u tački od koje se primenjuje korigovani operativni plan leta,

masa aviona ne bude veća od mase koja je propisana za let koji treba da se obavi, uzimajući u obzir očekivano smanjenje mase u toku leta, kao i ispuštanje goriva.

(b) Avio-prevoznik je dužan da koristi odobrene podatke o performansama aviona koji su neophodni za let, a koji su navedeni u letačkom priručniku aviona. Avio-prevoznik može da koristi i dodatne podatke koji su prihvatljivi za vazduhoplovnu vlast.

(v) Za ispunjenje zahteva navedenih u određenom odeljku, mora da se uzme u obzir konfiguracija aviona, uticaj okoline, kao i delovanje sistema koji imaju nepovoljan uticaj na performanse aviona.

(g) Za proračun performansi aviona, vlažna poletnosletna staza, osim travnate poletno-sletne staze, može da se smatra suvom.

(d) Za ispunjenje zahteva koji se odnose na poletanje avio-prevoznik je dužan da uzme u obzir preciznost dijagrama za izračunavanje performansi aviona.

OPS 1.480 Pojmovi

(a) Izrazi koji se upotrebljavaju u odeljcima F, G, H, I i J imaju sledeće značenje:

1. Raspoloživa dužina za zaustavljanje pri poletanju (ASDA) je raspoloživa dužina zaleta pri poletanju, uvećana za dužinu produžetka za zaustavljanje čiju su upotrebu objavile vazduhoplovne vlasti. Produžetak poletnosletne staze za zaustavljanje mora da odgovara masi aviona u konkretnim operativnim uslovima.

2. Kontaminirana poletno-sletna staza je poletnosletna staza čija je površina više od 25% prekrivena (uključujući i izolovana područja):

(i) vodom čija je dubina veća od 3 mm (0,125 in), lapavicom ili rastresitim snegom koji odgovara dubini vode većoj od 3 mm (0,125 in);

(ii) čvrsto utabanim snegom;

(iii) ledom, uključujući i vlažan led;

3. Vlažna poletno-sletna staza je poletno-sletna staza koja nije suva i kojoj vlažnost ne daje sjajan izgled;

4. Suva poletno-sletna staza je čvrsta poletno-sletna staza koja nije vlažna i kontaminirana, koja ima žljebove i poroznu podlogu, a održava se tako da omogućava efektivno kočenje koje odgovara suvoj poletno-sletnoj stazi i ako je vlažna;

5. Raspoloživa dužina poletno-sletne staze za sletanje (LDA) je dužina poletno-sletne staze koju je vazduhoplovna vlast objavila kao raspoloživu, a koja je pogodna za kretanje aviona pri sletanju;

6. Maksimalan odobreni broj sedišta u putničkoj kabini je maksimalan broj putničkih sedišta u avionu koje koristi avio-prevoznik, ne računajući sedišta u pilotskoj kabini i sedišta za kabinsku posadu, a koji je odobrila vazduhoplovna vlast i koji je propisan u operativnom priručniku;

7. Raspoloživa dužina poletno-sletne staze za poletanje (TODA) je raspoloživa dužina poletno-sletne staze za poletanje kojoj je dodata raspoloživa dužina pretpolja;

8. Masa aviona na poletanju je masa aviona na početku poletanja koja obuhvata lica i teret koji se prevoze;

9. Raspoloživa dužina zaleta u poletanju (TORA) je dužina poletno-sletne staze koju je vazduhoplovna vlast objavila kao raspoloživu i koja je pogodna za zalet pri poletanju aviona;

10. Mokra poletno-sletna staza je poletno-sletna staza koja je pokrivena vodom, snegom i ledom, u količini koja je manja od količine određene u (a)(2) ili na kojoj ima dovoljno vlage da može da izazove refleksiju, a na kojoj nema većih delova pokrivenih vodom.

(b) Pojmovi "dužina za zaustavljanje pri poletanju", "dužina za poletanje", "zalet u poletanju", "neto putanja leta u poletanju", "neto putanja leta na ruti sa jednim neispravnim motorom", "neto putanja leta na ruti sa dva neispravna motora" su, u zavisnosti od tipa aviona, određeni u skladu sa propisanim uslovima za plovidbenost na osnovu kojih je izdato uverenje o tipu aviona.

ODELJAK G - PERFORMANSE KLASE A

OPS 1.485 Opšte odredbe

(a) Avio-prevoznik je dužan da obezbedi da odobreni podaci koji se odnose na avione performansi klase A, koji su navedeni u letačkom priručniku aviona, mogu da se dopune drugim podacima koji su prihvatljivi za vazduhoplovnu vlast, ako podaci iz letačkog priručnika aviona nisu dovoljni za procenu:

1. očekivanih nepovoljnih operativnih uslova, kao što je poletanje i sletanje na kontaminiranu poletnosletnu stazu;

2. postupaka po otkazu motora u svim fazama leta.

(b) Avio-prevoznik je dužan da obezbedi da su, u slučaju vlažne i kontaminirane poletno-sletne staze, podaci o performansama aviona određeni u skladu sa propisanim uslovima za sertifikaciju velikih aviona ili drugim uslovima koji su prihvatljivi za vazduhoplovnu vlast.

OPS 1.490 Poletanje

(a) Avio-prevoznik je dužan da obezbedi da masa aviona pri poletanju ne prelazi maksimalno dozvoljenu masu aviona na poletanju koja je navedena u letačkom priručniku aviona, za nadmorsku visinu aerodroma sa kog se poleće, korigovanu za trenutni pritisak i temperaturu okoline.

(b) Za određivanje maksimalno odobrene mase aviona na poletanju avio-prevoznik mora da primeni sledeće kriterijume:

1. Dužina zaustavljanja pri poletanju ne sme da bude veća od raspoložive dužine za zaustavljanje pri poletanju;

2. Dužina pri poletanju ne sme da bude veća od raspoložive dužine za poletanje kojoj je dodata dužina pretpolja koja ne sme da bude veća od polovine raspoložive dužine poletno-sletne staze za poletanje;

3. Dužina zaleta pri poletanju ne sme da bude veća od raspoložive dužine poletno-sletne staze za zalet pri poletanju.

4. Istu vrednosti brzine V1 za prekinuto poletanje i nastavak poletanja;

5. Na vlažnoj i kontaminiranoj poletno-sletnoj stazi, masa aviona pri poletanju ne sme da bude veća od dozvoljene mase aviona za poletanje na suvoj poletno-sletnoj stazi, pod istim uslovima za poletanje.

(v) Za ispunjenje uslova propisanih u (b) avio-prevoznik mora da uzme u obzir:

1. Nadmorsku visinu aerodroma korigivanu za trenutni pritisak;

2. Temperaturu na aerodromu;

3. Stanje površine i vrstu površine poletno-sletne staze;

4. Nagib poletno-sletne staze u smeru poletanja;

5. Najviše 50% objavljene čeone komponente vetra i najmanje 150 % objavljene leđne komponente vetra;

6. Gubitak u dužini poletno-sletne staze zbog poravnanje aviona pre poletanja.

OPS 1.495 Nadvišavanje prepreka u poletanju

(a) Avio-prevoznik je dužan da obezbedi da neto putanja leta aviona pri poletanju nadvišava sve prepreke sa vertikalnom udaljenošću od najmanje 35 ft ili horizontalnom udaljenošću od najmanje 90 m kojoj je dodata vrednost od 0.125 x D, pri čemu je D horizontalno rastojanje koje je avion preleteo od kraja raspoložive dužine za poletanje ili od kraja dužine poletanja ako je zaokret planiran pre kraja raspoložive dužine poletanja. Za avione sa rasponom krila manjim od 60 m može da se koristi horizontalno izbegavanje prepreka od polovine razmaha krila aviona kome je dodato 60 m i vrednost dobijena množenjem 0,125 sa D.

(b) Za ispunjenje uslova propisanih u (a), avio-prevoznik mora da uzme u obzir:

1. Masu aviona na početku zaleta pri poletanju;

2. Nadmorsku visinu aerodroma korigovanu za trenutni pritisak;

3. Temperaturu na aerodromu;

4. Najviše 50 % od objavljene čeone komponente vetra ili najmanje 150 % od objavljene leđne komponente vetra.

(v) Za ispunjavanje uslova propisanih pod (a):

1. Promena putanje nije dozvoljena do tačke na kojoj je čista putanja leta na visini jednakoj polovini razmaha krila, ali ne manjoj od 50 ft iznad visine kraja raspoloživog zaleta pri poletanju. Pretpostavlja se da do visine od 400 ft bočni nagib aviona nije veći od 15°. Iznad visine od 400 ft planirani ugao bočnog nagiba može biti do 25°;

2. Na delu čiste putanje leta pri poletanju, na kom se avion bočno naginje više od 15°, moraju da se izbegnu sve prepreke na horizontalnoj dužini navedenoj u (a), (g) i (d) i vertikalnom rastojanju od najmanje 50 ft;

3. Avio-prevoznik je dužan da primenjuje posebne postupke koje e odobrila vazduhoplovna vlast za korišćenje ugla bočnog nagiba do 20°, pri vertikalnom rastojanju koje iznosi između 200 ft i 400 ft ili do 30° pri vertikalnom rastojanju koje iznosi preko 400 ft (videti Dodatak 1 OPS 1.495 (v) 3);

4. Avio-prevoznik mora da uzme u obzir uticaj ugla bočnog nagiba aviona na operativne brzine i putanju leta, uključujući povećanje daljine.

(g) Za ispunjavanje uslova navedenih u (a), u slučaju kad planirana putanja leta ne zahteva promenu putanje za više od 15°, avio-prevoznik ne mora da uzme u obzir prepreke čija je poprečna udaljenost veća od:

1. 300 m, ako pilot može da održava propisanu navigacijsku preciznost u području u kojem mogu da se pojave prepreke;

2. 600 m za letove u drugim uslovima.

(d) Za ispunjavanje zahteva propisanih u (a), ako planirana putanja leta zahteva promenu putanje za više od 15°, avio-prevoznik ne mora da uzme u obzir prepreke čija je poprečna udaljenost veća od:

1. 600 m ako pilot može da održava navigacijsku preciznost u području u kojem mogu da se pojave prepreke;

2. 900 m za letove u drugim uslovima.

(đ) Avio-prevoznik mora da propiše rezervne postupke i korišćenje ruta koje omogućavaju sigurno obavljanje leta.

OPS 1.500 Otkaz jednog motora na ruti

(a) Pri otkazu jednog motora, avio-prevoznik je dužan da obezbedi da podaci o neto putanji leta koji su navedeni u letačkom priručniku aviona, odgovaraju očekivanim meteorološkim uslovima na letu i da budu u skladu sa propisanim u (b) ili (v) na svim tačkama rute. Neto putanja leta mora da ima pozitivan gradijent na visini od 1 500 ft iznad aerodroma na koji avion može da sleti po otkazu motora. Pri korišćenju sistema za zaštitu od zaleđivanja, mora da se uzme u obzir uticaj njegove upotrebe na neto putanju leta.

(b) Gradijent neto putanje leta mora da bude pozitivan na visini od 1 000 ft iznad terena i prepreka na ruti, u rasponu od 9.3 km (5 NM) sa obe strane planirane putanje.

(v) Neto putanja leta mora da omogući avionu da nastavi let sa visine krstarenja do aerodroma na koji može da sleti, u skladu sa uslovima propisanim u OPS 1.515 ili 1.520, a neto putanja leta za nadvišavanje vertikalnih prepreka mora da iznosi najmanje 2 000 ft. Teren i prepreke duž rute u širini od 9,3 km (5 NM) sa obe strane planirane putanje moraju da budu u skladu s tačkama od 1 do 4:

1. Pretpostavlja se kvar motora na najkritičnijoj tački duž rute;

2. Uzet je u obzir uticaj vetrova na putanju leta;

3. Ispuštanje goriva u vazduhu je dozvoljeno do količine koja je dovoljna da avion stigne do aerodroma sa propisanom rezervom goriva, ako se primenjuje sigurnosni postupak;

4. aerodrom koji je predviđen za sletanje aviona po otkazu motora mora da ispuni zahteve:

(i) u pogledu performansi aviona za očekivanu masu aviona pri sletanju;

(ii) da vremenski izveštaji ili vremenske prognoze i izveštaji o stanju na aerodromu pokazuju da avion može sigurno da sleti u predviđeno vreme.

(g) Ako navigacijska preciznost nije zadovoljena u 95% slučajeva, avio-prevoznik mora da poveća širinu granica na 18.5 km (10 NM).

OPS 1.505 Otkaz dva motora na ruti na avionu sa tri ili više motora

(a) Avio-prevoznik je dužan da obezbedi da avion sa tri ili više motora, ni u jednoj tački planirane putanje, ne bude udaljen više od 90 minuta leta, sa svim motorima u radu, pri brzini krstarenja velikog doleta, na standardnoj temperaturi, u uslovima mirne atmosfere od aerodroma koji ispunjava uslove u pogledu performansi aviona, kao i za njegovu očekivanu masu na sletanju, izuzev ako ispunjava uslove navedene od (b) do (đ).

(b) Neto putanja leta aviona mora da bude određena tako da, pri otkazu dva motora, avion može da nastavi let u očekivanim meteorološkim uslovima, od tačke na kojoj je došlo do istovremenog otkaza dva motora, do aerodroma na koji avion može da sleti i da se potpuno zaustavi po propisanom postupku za sletanje sa otkazom dva motora. Neto putanja leta mora biti određena tako da prepreke duž putanje koje se nalaze na rastojanju od 9.3 km (5 NM) sa obe strane planirane putanje budu nadvišene za najmanje 2 000 ft. Pri određivanju neto putanje leta mora se uzeti u obzir korišćenje sistema protiv zaleđivanja. Ako navigacijska preciznost nije zadovoljena u 95% slučajeva, avio-prevoznik mora da poveća širinu granica na 18.5 km (10 NM).

(v) Najkritičnija tačka na ruti na kojoj može da dođe do otkaza dva motora je ona tačka u kojoj je avion više od 90 minuta leta udaljen od aerodroma koji ispunjava uslove za sletanje u pogledu mase koju bi avion imao na sletanju, pri brzini krstarenja za veliki dolet, sa svim motorima u radu, na standardnoj temperaturi, u uslovima mirne atmosfere.

(g) Neto putanja leta mora da ima pozitivan gradijent na 1 500 ft iznad aerodroma na koji se pretpostavlja da će avion, usled otkaza dva motora, da sleti.

(d) Ispuštanje goriva u vazduhu je dozvoljeno do količine goriva koja je neophodna da avion sigurno sleti na aerodrom sa propisanom količinom rezervnog goriva.

(đ) Očekivana masa aviona u tački na ruti na kojoj može da dođe do otkaza dva motora ne sme da bude manja od mase koja obuhvata neophodnu količinu goriva za nastavak leta do aerodroma na koji se pretpostavlja da će avion da sleti, pri čemu najmanja visina na kojoj se avion nalazi iznad područja gde započinje sletanje iznosi 1 500 ft, kao i da na toj visini leti još 15 minuta.

OPS 1.510 Sletanje na odredišni i alternativni aerodrom

(a) Avio-prevoznik je dužan da obezbedi da masa aviona na sletanju koja je propisana u OPS 1.475(a) ne prelazi maksimalnu masu aviona propisanu za sletanje, određenu u odnosu na nadmorsku visinu aerodroma i očekivanu temperaturu na odredišnom i alternativnom aerodromu u očekivano vreme sletanja.

(b) Za instrumentalne prilaze sa gradijentom neuspelog prilaza koji je veći od 2.5%, avio-prevoznik je dužan da proveri da li očekivana masa aviona na sletanju omogućava neuspeli prilaz sa gradijentom penjanja koji je isti ili veći od vrednosti gradijenta u slučaju neuspelog prilaza sa otkazom jednog motora, u konfiguraciji i brzini neuspelog prilaza. Korišćenje drugog postupka mora da bude odobreno od strane vazduhoplovnih vlasti.

(v) Za instrumentalne prilaze sa visinom odluke ispod 200 ft, avio-prevoznik je dužan da proveri da li očekivana masa aviona na sletanju omogućava gradijent penjanja najmanje 2.5% ili drugi objavljeni gradijent, ako je veći, za neuspeli prilaz pri otkazu kritičnog motora, pri brzini i u konfiguraciji aviona koja omogućava produžetak na drugi krug (videti CS-AWO 243). Korišćenje drugog postupka mora da bude odobreno od strane vazduhoplovnih vlasti.

OPS 1.515 Sletanje na suvu poletno-sletnu stazu

(a) Avio-prevoznik je dužan da obezbedi da masa aviona na sletanju, na visini od 50 ft iznad praga poletnosletne staze, koja je određena u skladu sa OPS 1.475 (a), pri, sletanju na odredišni ili na alternativni aerodrom omogućava sletanje sa potpunim zaustavljanjem:

1. Za avione sa turbomlaznim motorima na dužini poletno-sletne staze koja je u okviru 60% od raspoložive dužine za sletanje;

2. Za avione sa turboelisnim motorima na dužini poletno-sletne staze koja iznosi 70% raspoložive dužine za sletanje;

3. Za postupke strmog prilaza vazduhoplovna vlast može da odobri korišćenje drugih vrednosti dužine poletno-sletne staze od onih koje su propisane u (a)1 i (a)2, pri čemu visina zaslona (screen height) može da bude između 50 ft i 35 ft (videti Dodatak 1 OPS 1.515 (a)3.);

4. Izuzetno, vazduhoplovna vlast može da odobri korišćenje postupka kratkog sletanja ako su ispunjeni uslovi propisani u Dodatku 1 i Dodatku 2 OPS 1.515 (a) 4.

(b) Za ispunjavanje uslova propisanih u (a), avio-prevoznik je dužan da uzme u obzir:

1. Nadmorsku visinu aerodroma;

2. Najviše 50 % od čeone komponente vetra ili najmanje 150 % od leđne komponente vetra;

3. Nagib poletno-sletne staze u smeru sletanja, ako je veći od +/- 2 %.

(v) Za ispunjenje uslova propisanih u (a), pretpostavlja se da avion sleće:

1. Na najpovoljniju poletno-sletnu stazu u uslovima mirne atmosfere;

2. Na poletno-sletnu stazu koja je određena u zavisnosti od pravca i brzine vetra i karakteristika poletnosletne staze, kao što su sredstva za sletanje.

(g) Ako nisu ispunjeni uslovi propisani u (v)1, za odredišni aerodrom koji ima jednu poletno-sletnu stazu na kojoj sletanje zavisi od komponente vetra, avion može da započne poletanje ako su planom leta određena dva alternativna aerodroma koji ispunjavaju uslove propisane u (a), (b) i (v). Pre započinjanja prilaza za sletanje na odredišni aerodrom, vođa vazduhoplova mora da se uveri da je sletanje moguće u skladu sa OPS 1.510 u (a) i (b).

(d) Ako za odredišni aerodrom nisu ispunjeni uslovi propisani u (v)2, avion može da započne poletanje ako je planom leta predviđen alternativni aerodrom koji ispunjava uslove propisane u (a), (b) i (v).

OPS 1.520 Sletanje na vlažnu i kontaminiranu poletno-sletnu stazu

(a) Ako meteorološki izveštaj i prognoza ukazuju da će poletno-sletna staza na odredišnom aerodromu, u predviđeno vreme sletanja, da bude vlažna, avio-prevoznik je dužan da obezbedi da raspoloživa dužina za sletanje bude najmanje 115 % od dužine za sletanje propisane u OPS 1.515.

(b) Ako meteorološki izveštaj i prognoza ukazuju da će poletno-sletna staza na odredišnom aerodromu, u predviđeno vreme sletanja biti kontaminirana, avio-prevoznik je dužan da obezbedi da raspoloživa dužina za sletanje bude jednaka dužini za sletanje koja je određena u skladu sa propisanim u (a) ili najmanje 115% od dužine za sletanje određene u skladu sa odobrenim podacima dužine za sletanje na kontaminiranu poletno-sletnu stazu, u zavisnosti šta je veće, ukoliko je to prihvatila vazduhoplovna vlast.

(v) Podaci o dužini sletanja na vlažnu poletno-sletnu stazu koja je kraća od dužine propisane u (a), ali nije kraća od dužine propisane u OPS 1.515 (a), mogu da se koriste ako letački priručnik aviona sadrži dopunske podatke o dužini sletanja na vlažnu poletno-sletnu stazu.

(g) Podaci o dužini sletanja na kontaminiranu poletno-sletnu stazu koja je kraća od dužine propisane u (b), ali nije kraća od dužine propisane u OPS 1.515 (a), mogu da se koriste ako letački priručnik aviona sadrži dopunske podatke o dužini sletanja na kontaminiranu poletno sletnu-stazu.

(d) Za ispunjenje uslova propisanih u (b), (v) i (g), zahtevi propisani u OPS 1.515 moraju da budu primenjeni na odgovarajući način, izuzev ako odredbe OPS 1.515 (a)1 i 2 ne moraju da budu primenjene u slučaju propisanom u (b).

Dodatak 1 OPS 1.495 (v)(3)
Odobrenje povećanih uglova bočnog nagiba

(a) Korišćenje povećanih uglova bočnog nagiba odobrava vazduhoplovna vlast, pod uslovom da:

1. letački priručnik aviona sadrži odobrene podatke koji se odnose na povećanje operativne brzine i podatke neophodne za izradu putanje leta, uzimajući u obzir povećane uglove nagiba i brzine;

2. je za navigacijsku tačnost na raspolaganju vizuelno vođenje;

3. su za svaku poletno-sletnu stazu određeni meteorološki minimumi i ograničenja brzine vetra koje je odobrila vazduhoplovna vlast;

4. je letačko osoblje obučeno u skladu sa OPS 1.975.

Dodatak 1 OPS 1.515 (a)(3)
Postupci za strme prilaze

(a) Vazduhoplovna vlast može da odobri zahtev za izvođenje postupka strmih prilaza za koje se koriste uglovi ravni poniranja od 4.5° ili više i visine zaslona između 50 ft i 35 ft ako:

1. su u letačkom priručniku aviona navedeni najveći odobreni ugao ravni poniranja i druga ograničenja redovnih i vanrednih postupaka i postupaka u slučaju nužde koji se primenjuju pri izvođenju strmog prilaza, kao i izmene podataka o dužini poletno-sletne staze;

2. na aerodromu na kojem se primenjuju postupci strmog prilaza postoji referentni sistem koji ima vizuelni sistem pokazivanja linije poniranja;

3. je za svaku poletno-sletnu stazu koja se koristi za strmi prilaz određen i odobren meteorološki minimum. Određivanje meteoroloških minimuma vrši se na osnovu:

(i) položaja prepreka;

(ii) vrste reference za liniju poniranja i vođenja na poletno-sletnu stazu, kao što su vizuelna sredstva, MLS, 3D-NAV, ILS, LLZ, VOR, NDB;

(iii) propisanih vizuelnih orijentira u trenutku dostizanja DH i MDA;

(iv) opreme koja se koristi u avionu;

(v) osposobljenosti pilota, a naročito poznavanja aerodroma;

(vi) ograničenja i postupaka navedenih u letačkom priručniku aviona;

(vii) zahteva u slučaju neuspelog prilaza.

Dodatak 1 OPS 1.515 (a)(4)
Sletanje na kratke poletno-sletne staze

(a) Dužina poletno-sletne staze koja se koristi za proračun dozvoljene mase aviona na sletanju može da obuhvati upotrebljivu površinu objavljenog sigurnosnog područja i objavljenu raspoloživu dužinu za sletanje. Vazduhoplovna vlast može da odobri sletanje na kratke poletno-sletne staze:

1. Ako postoji javni interes ili potreba obavljanja letova sa sletanjem na kratku poletno-sletnu stazu aerodroma koji su izdvojeni ili imaju ograničenja u odnosu na produženje poletno-sletne staze.

2. Avion i operativni uslovi:

(i) letovi sa kratkim sletanjem odobravaju se samo za avione kod kojih vertikalna udaljenost između linije pilotovog oka i linije najnižeg dela točkova ne prelazi 3 m, pri čemu je avion na normalnoj ravni poniranja;

(ii) vidljivost/RVR ne sme da bude manja od 1.5 km, a u operativnom priručniku moraju da budu naznačena ograničenja brzina vetra;

(iii) u operativnom priručniku moraju da budu navedeni uslovi u pogledu iskustva i obuke pilota i poznavanje određenog aerodroma;

3. Pretpostavka je da je visina prelaska iznad početne tačke upotrebljive dužine objavljenog sigurnosnog područja 50 ft.

4. Dopunski uslovi: vazduhoplovna vlast može da propiše dopunske uslove u pogledu sigurnosti letova sa sletanjem na kratke poletno-sletne staze, uzimajući u obzir karakteristike tipa aviona, orografske osobine područja prilaza, sredstva koja se koriste za prilaz i neuspeli prilaz.

Dodatak 2 OPS 1.515 (a)4
Kriterijumi za aerodrome sa kratkom poletno-sletnom stazom

(a) Korišćenje sigurnosnog područja mora da bude odobreno od strane operatera aerodroma.

(b) Upotrebljiva dužina objavljenog sigurnosnog područja ne sme da bude veća od 90 m.

(v) Širina objavljenog sigurnosnog područja ne može da bude manja od dvostruke širine poletno-sletne staze ili dvostrukog razmaha krila, u zavisnosti šta je veće, u odnosu na produženu središnu liniju poletno-sletne staze.

(g) Objavljeno sigurnosno područje ne sme da ima prepreke ili ulegnuća koji bi mogli da ugroze avion. Pokretni objekti ne smeju da se nalaze u objavljenom sigurnosnom području dok se poletno-sletna staza koristi za letove sa kratkim sletanjima.

(d) Nagib objavljenog sigurnosnog područja ne sme da bude veći od 5% u smeru naviše, i 2% u smeru naniže.

(đ) Propisano u OPS 1.480 (a)5 ne utiče na objavljena sigurnosna područja.

ODELJAK H - PERFORMANSE KLASE B

OPS 1.525 Opšte odredbe

(a) Avio-prevoznik ne sme da koristi jednomotorni avion:

1. Noću;

2. U instrumentalnim meteorološkim uslovima, osim po posebnim vizuelnim pravilima letenja;

(b) Dvomotorni avioni koji ne ispunjavaju uslove za penjanje navedene u Dodatku 1 OPS 1.525(b), smatraju se kao jednomotorni avioni.

OPS 1.530 Poletanje

(a) Masa aviona na poletanju ne sme da prelazi maksimalnu masu aviona na poletanju koja je navedena u letačkom priručniku aviona, za nadmorsku visinu aerodroma sa koga avion treba da poleteti, korigovanu za trenutni pritisak i temperaturu okoline.

(b) Osnovna dužina za poletanje koja je određena u letačkom priručniku aviona ne može da bude veća od:

1. Raspoložive dužine poletno-sletne staze za zalet pri poletanju pomnožene sa koeficijentom 1,25; ili

2. (i) raspoložive dužine poletno-sletne staze za zalet pri poletanju;

(ii) raspoložive dužine poletno-sletne staze za poletanje, pomnožene sa koeficijentom 1,15;

(iii) raspoložive dužine poletno-sletne staze za zaustavljanje pri poletanju, pomnožene sa koeficijentom 1,3

ako je moguće korišćenje produžetka za zaustavljanje i predpolja:

(v) Za ispunjenje zahteva propisanih u (b), avio-prevoznik je dužan da uzme u obzir:

1. Masu aviona na početku zaleta pri poletanju;

2. Nadmorsku visinu aerodroma korigovanu za trenutni pritisak;

3. Temperaturu na aerodromu;

4. Stanje površine i vrstu površine poletno-sletne staze;

5. Nagib poletno-sletne staze u pravcu poletanja;

6. Najviše 50% objavljene komponente čeonog vetra ili najmanje 150% objavljene komponente leđnog vetra.

OPS 1.535 Sigurno nadvišavanje prepreka pri poletanju višemotornim avionom

(a) Avio-prevoznik je dužan da propiše da putanja leta aviona u poletanju sa dva ili više motora, nadvišava sve prepreke sa vertikalnim rastojanjem od najmanje 50 ft ili sa horizontalnim rastojanjem od najmanje 90 m uvećanim za vrednost 0.125 x D. D je horizontalno rastojanje koje pređe avion od kraja raspoložive dužine poletno-sletne staze za poletanje ili od kraja dužine poletanja, ako je zaokret planiran pre kraja raspoložive dužine za poletanje, izuzev u slučajevima koji su propisani u (b) i (v). Za avione sa rasponom krila manjim od 60 m može da se koristi horizontalno rastojanje u odnosu na prepreke pri poletanju koje se dobija kada se polovina raspona krila uveća za 60 m i dodatoj vrednosti od 0,125 x D. Pri tome se mora se uzeti u obzir da:

1. putanja leta u poletanju počinje na 50 ft iznad površine na kraju dužine poletanja, u skladu sa OPS 1.530(b), a završava se na visini od 1500 ft iznad površine;

2. avion nije bočno nagnut sve dok ne postigne visinu od 50 ft iznad površine, a ugao nagiba ne prelazi 150;

3. se otkaz kritičnog motora dešava u tački putanje leta u poletanju sa svim motorima gde se očekuje da će se izgubiti orjentire za izbegavanje prepreka;

4. je gradijent putanje leta u poletanju od visine 50 ft do pretpostavljene visine otkaza motora jednak prosečnom gradijentu sa svim motorima tokom penjanja i prelaza na konfiguraciju za let na ruti, koji je pomnožen sa koeficijentom 0.77;

5. je gradijent putanje leta u poletanju od visine dostignute shodno propisanom u (4) do kraja putanje leta u poletanju jednak gradijentu penjanja na ruti sa otkazom jednog motora, datom u letačkom priručniku aviona.

(b) Za ispunjenje uslova propisanih u (a), ako planirana putanja leta ne zahteva promenu putanje za više od 150, avio-prevoznik ne mora da uzme u obzir prepreke koje su poprečno udaljene više od:

1. 300 m, ako se let obavlja u uslovima u kojima je moguće vizuelno navođenje ili ako su navigacijska sredstva koja omogućuju pilotu da održava nameravanu putanju leta iste preciznosti (videti Dodatak 1 OPS 1.535 (b)1 i (v)1);

2. 600 m za letove u u drugačijim uslovima.

(v) Za ispunjenje uslova propisanih u (a), ako nameravana putanja leta zahteva promenu putanje za više od 150, avio-prevoznik ne mora da uzme u obzir prepreke koje su poprečno udaljene više od:

1. 600 m za letove u uslovima koji dozvoljavaju vizuelno navođenje (videti Dodatak 1 OPS 1.535 (b) 1 i (v)1);

2. 900 m za letove u drugačijim uslovima.

(g) Za ispunjenje uslova propisanih u (a), (b) i (v), avio-prevoznik mora da uzme u obzir:

1. Masu aviona na početku zaleta pri poletanju;

2. Nadmorsku visinu aerodroma korigovanu za trenutni pritisak;

3. Temperaturu na aerodromu;

4. Najviše 50% objavljene komponente čeonog vetra ili najmanje 150% objavljene komponente leđnog vetra.

OPS 1.540 Letenje na ruti višemotornim avionom

(a) Avio-prevoznik je dužan da obezbedi da avion može, u očekivanim meteorološkim uslovima za let, u slučaju otkaza jednog motora, sa preostalim motorima u radu, u okviru utvrđene najveće stalne snage, da nastavi let na odgovarajućim minimalnim visinama za siguran let ili većim, određenim u operativnom priručniku, do tačke na 1000 ft iznad aerodroma koji ispunjava uslove u pogledu performansi aviona.

(b) Za ispunjenje uslova propisanih u (a):

1. Ne sme da se pretpostavi da avion leti na visini većoj od one na kojoj je brzina penjanja 300 ft u minuti, sa svim motorima u radu, u granicama utvrđene najveće stalne snage;

2. Predviđeni gradijent na ruti, sa otkazom jednog motora, mora da bude ukupan gradijent poniranja ili penjanja, odnosno mora da bude povećan ili smanjen za 0.5%.

OPS 1.542 Letenje na ruti jednomotornim avionom

(a) Avio-prevoznik je dužan da obezbedi da avion, u meteorološkim uslovima očekivanim za let, u slučaju otkaza motora, može da doleti do mesta sa kojeg može da obavi sigurno prinudno sletanje. Za avione koji lete iznad kopna, to mesto je na zemlji, izuzev ako je drugačije odobrila vazduhoplovna vlast.

(b) Za ispunjenje uslova propisanih u (a):

1. Ne pretpostavlja se da avion leti na visini koja prelazi visinu na kojoj je brzina penjanja 300 ft u minuti, sa motorom u radu u granicama utvrđene najveće stalne snage;

2. Predviđeni gradijent na ruti mora da bude jednak ukupnom gradijentu poniranja povećanom za 0.5%.

OPS 1.545 Sletanje aviona na odredišni i alternativni aerodrom

Avio-prevoznik je dužan da obezbedi da masa aviona na sletanju, propisana u skladu sa OPS 1.475(a), ne prelazi maksimalnu masu za sletanje određenu za visinu i očekivanu temperaturu okoline, u predviđeno vreme sletanja na odredišni i alternativni aerodrom.

OPS 1.550 Sletanje aviona na suvu poletno-sletnu stazu

(a) Avio-prevoznik je dužan da obezbedi da masa aviona na sletanju koja je propisana u skladu sa OPS 1.475(a), u predviđeno vreme sletanja, omogućava sletanje sa potpunim zaustavljanjem sa 50 ft iznad praga poletno-sletne staze, u okviru 70% raspoložive dužine za sletanje na odredišni aerodrom i na alternativni aerodrom.

1. Vazduhoplovna vlast može da odobri korišćenje podataka o dužini za sletanje, određenih u skladu sa ovom odredbom, zasnovanim na visini manjoj od 50 ft, ali ne manjoj od 35 ft (videti Dodatak 1 OPS 1.550(a));

2. Vazduhoplovna vlast može da odobri letove sa sletanjem na kratke poletno-sletne staze prema uslovima iz Dodatka 2 OPS 1.550 (a).

(b) Za ispunjavanje uslova propisanih u (a), avio-prevoznik je dužan da uzme u obzir:

1. Visinu aerodroma;

2. Najviše 50% čeone komponente vetra ili najmanje 150% leđne komponente vetra;

3. Stanje površine i vrstu površine poletno-sletne staze;

4. Nagib poletno-sletne staze u smeru sletanja.

(v) Za otpremanje aviona na let, u skladu sa propisanim u (a), mora da se predvidi:

1. Da će avion da sleti na najpovoljniju poletno-sletnu stazu, u uslovima mirne atmosfere;

2. Da će avion da sleti na poletno-sletnu stazu koja je najverovatnije određena u odnosu na mogući pravac i brzinu vetra, karakteristike opsluživanja aviona na zemlji i druge uslove (npr. sredstva koja se koriste za sletanje i teren)

(g) Ako avio-prevoznik ne ispunjava uslove propisane u (v)2 za odredišni aerodrom, avion može da se otpremi na let, ako je određen alternativni aerodrom koji ispunjava uslove propisane u (a), (b) i (v).

OPS 1.555 Sletanje aviona na vlažnu i kontaminiranu poletno-sletnu stazu

(a) Ako meteorološki izveštaji i prognoze pokazuju da bi poletno-sletna staza u predviđeno vreme dolaska mogla da bude mokra, avio-prevoznik mora da obezbedi da raspoloživa dužina za sletanje bude jednaka ili veća od zahtevane dužine za sletanje, koja je određena u skladu sa OPS 1.550 i pomnožena sa koeficijentom 1.15.

(b) Ako meteorološki izveštaji i prognoze pokazuju da bi poletno-sletna staza u predviđeno vreme dolaska mogla da bude kontaminirana, avio-prevoznik je dužan da obezbedi da dužina za sletanje, određena korišćenjem podataka prihvatljivih za vazduhoplovnu vlast za ove uslove, ne prelazi raspoloživu dužinu za sletanje.

(v) Manja dužina poletno-sletne staze za sletanje od one koja je je predviđena u (a), ali ne manje od one koja je propisana u OPS 1.550 (a), može da se koristi ako letački priručnik aviona sadrži dodatne informacije o dužini sletanja na mokru poletno-sletnu stazu.

Dodatak 1 OPS 1.525 (b)
Opšti zahtevi za penjanje u poletanju i sletanju

(a) Penjanje u poletanju

1. Sa svim motorima u radu

(i) stabilni gradijent penjanja posle poletanja mora da bude najmanje 4 % sa:

(A) snagom za poletanje na svakom motoru;

(B) izvučenim stajnim trapom, izuzev ako se stajni trap može uvući za manje od 7 sekundi (tada može da se pretpostavi da je uvučen);

(V) zakrilcima u položaju za poletanje;

(G) brzina penjanja koja nije manja od veće vrednosti 1.1 Vmc ili 1.2 Vs1.

2. Otkaz jednog motora

(i) stabilni gradijent penjanja na visini od 400 ft iznad površine za poletanje mora da bude merljivo pozitivan sa:

(A) otkazom kritičnog motora ako je elisa u položaju minimalnog otpora;

(B) preostalim motorom koji je na snazi za poletanje;

(V) uvučenim stajnim trapom;

(G) zakrilacima u položaju za poletanje;

(D) brzinom penjanja koja je jednaka brzini koja je postignuta na 50 ft.

(ii) stabilni gradijent penjanja ne sme da bude manji od 0.75 % na visini 1 500 ft iznad površine poletanja sa:

(A) otkazom kritičnog motora, ako je elisa u položaju minimalnog otpora;

(B) radom preostalog motora na snazi koja nije veća od najveće stalne snage;

(V) uvučenim stajnim trapom;

(G) uvučenim zakrilcima;

(D) pri brzini penjanja koja nije manja od 1.2 Vs1

(b) Penjanje u sletanju

1. Svi motori u radu

(i) stabilni gradijent penjanja mora da bude najmanje 2.5% sa:

(A) snagom ili potiskom, koji nisu veći od one koja je na raspolaganju 8 sekundi posle početnog pomeranja ručice za kontrolu snage motora iz položaja najmanje snage u letu;

(B) izvučenim stajnim trapom;

(V) zakrilcima u položaju za sletanje;

(G) brzinom penjanja koja je jednaka Vref

2. Otkaz jednog motora

(i) stabilan gradijent penjanja ne sme da bude manji od 0.75% na visini od 1 500 ft iznad površine za sletanje sa:

(A) otkazom kritičnog motora ako je elisa u položaju najmanjeg otpora;

(B) radom preostalog motora na snazi koja nije veća od najveće stalne snage;

(V) uvučenim stajnim trapom;

(G) uvučenim zakrilcima;

(D) brzinom penjanja koja nije manja od 1,2 Vs1.

Dodatak 1 OPS 1.535 (b)1 i (v)1
Putanja leta u poletanju - vizuelno navođenje

Da bi se omogućilo vizuelno navođenje, avio-prevoznik je dužan da obezbedi da su meteorološki uslovi koji preovlađuju u vreme leta, uključujući bazu oblaka i vidljivost, takvi da prepreke i/ili referentne tačke na zemlji mogu da se vide i prepoznaju. U operativnom priručniku moraju biti navedeni, za aerodrom na koji se odnosi, minimalni meteorološki uslovi koji omogućavaju letačkoj posadi da neprekidno određuje i održava ispravnu putanju leta u odnosu na referentne tačke na zemlji, čime obezbeđuje sigurno nadvišavanje u odnosu na prepreke i teren, na sledeći način:

(a) procedura mora da bude jasno definisana u odnosu na referentne tačke na zemlji, tako da putanja po kojoj se leti može da se analizira u odnosu na zahteve za nadvišavanje prepreka.

(b) procedura mora da odgovara mogućnostima aviona u pogledu progresivne brzine, ugla nagiba i uticaja vetra.

(v) posadi mora da bude na raspolaganju pisan ili slikovit prikaz procedura.

(g) ograničavajući uslovi okruženja moraju da budu određeni (npr. vetar, oblaci, vidljivost, dan/noć, osvetljenje okoline, osvetljenje prepreka).

Dodatak 1 OPS 1.550 (a)
Postupci za izvođenje strmih prilaza

(a) Vazduhoplovna vlast može da odobri zahtev za postupke strmog prilaza upotrebom ugla poniranja od 4.50 ili više i sa zaštitnom visinom manjom od 50 ft, ali ne manjom od 35 ft, ako su ispunjeni sledeći uslovi:

1. Letački priručnik aviona mora da sadrži najveći dozvoljeni ugao poniranja, druga ograničenja, normalne, vanredne i procedure u slučaju nužde za strmi prilaz, kao i dodatke za dužinu staze za sletanje ako se koriste kriterijumi strmog prilaza;

2. Odgovarajući sistem referenci ravni poniranja koji sadrži najmanje vizuelni sistem pokazivanja ravni poniranja, mora da bude na raspolaganju na svakom aerodromu na kojem se izvodi postupak strmog prilaza;

3. Meteorološki minimum mora da bude određen i odobren za svaku poletno-sletnu stazu koja se koristi za strmi prilaz. Posebna pažnja mora da se posveti:

(i) položaju prepreka;

(ii) vrsti uređaja kojima se definiše ravan poniranja i navođenja na poletno-sletnu stazu, kao što su vizuelna sredstva, MLS, 3D-NAV, ILS, LLZ, VOR, NDB;

(iii) minimalnim uslovima vidljivosti koje se zahtevaju za DH i MDA;

(iv) raspoloživoj opremi aviona u letu;

(v) osposobljenosti pilota, naročito poznavanju aerodroma;

(vi) letačkom priručniku aviona, ograničenjima i postupcima;

(vii) uslovima neuspelog prilaza.

Dodatak 2 OPS 1.550(a)
Sletanje na kratke poletno-sletne staze

(a) Za potrebe OPS 1.550 (a)2. dužina koja se koristi za izračunavanje dozvoljene mase aviona na sletanju može da obuhvati upotrebljivu dužinu objavljenog sigurnog područja uvećanu za objavljenu raspoloživu dužinu za sletanje.

Vazduhoplovna vlast može da odobri ovakve letove ako:

1. Su aerodromske vlasti odobrile korišćenje objavljenog sigurnog područja;

2. Na objavljenom sigurnom području nema prepreka ili ulegnuća koji mogu da ugroze avion koji sleće na kratku poletno-sletnu stazu, a pokretnim objektima je zabranjeno da budu na objavljenom sigurnom području dok se poletno-sletna staza koristi za letove sa kratkim sletanjem;

3. Nagib objavljenog sigurnosnog područja nije veći od 5% uz i 2% niz smer sletanja;

4. Upotrebljiva dužina objavljenog sigurnosnog područja ne prelazi 90 m;

5. Širina objavljenog sigurnosnog područja nije manja od dvostruke širine poletno-sletne staze u odnosu na produženu središnu liniju poletno-sletne staze;

6. Se pretpostavlja da visina preleta iznad početka upotrebljive dužine objavljenog sigurnosnog područja nije manja od 50 ft;

7. Se, u svrhu ovih letova, zahtevi u pogledu nosivosti, navedeni u OPS 1.480 (a)5, ne primenjuju na objavljeno sigurnosno područje;

8. Meteorološki minimumi određeni i odobreni za poletno-sletnu stazu koja se koristiti nisu manji od veće vrednosti minimuma za letove koji se obavljaju po pravilima za vizuelno letenje ili vrednosti minimuma za neprecizni prilaz;

9. Su zahtevi koji se odnose pilote definisani u skladu sa OPS 1.975 (a);

10. Vazduhoplovna vlast može da odredi dopunske uslove koje smatraju neophodnim za sigurno letenje, uzimajući u obzir karakteristike tipa aviona, prilazna sredstva i analizu neuspelog prilaza/prekinutog sletanja.

ODELJAK I - PERFORMANSE KLASE C

OPS 1.560 Opšte odredbe

Ako odobreni podaci o performansama aviona, navedeni u letačkom priručniku, nisu dovoljni avio-prevoznik je dužan da obezbedi dopunske podatke koji su prihvatljivi za vazduhoplovne vlasti.

OPS 1.565 Poletanje

(a) Avio-prevoznik je dužan da obezbedi da masa aviona na poletanju ne prelazi maksimalnu masu na poletanju koja je navedena u letačkom priručniku aviona, a koja je određena prema nadmorskoj visini aerodroma korigovanoj za pritisak i temperaturu okoline aerodroma sa koga avion poleće.

(b) Avio-prevoznik je dužan da obezbedi da za avione za koje u letačkom priručniku postoje podaci o dužini poletno-sletne staze neophodne za poletanje, a koji se ne odnose na otkaz motora, rastojanje od početka zaleta koje je neophodno da bi avion dostigao visinu od 50 ft iznad površine, sa svim motorima u radu, pri maksimalnoj snazi u poletanju, kada se pomnoži s jednim od faktora:

1. 1.33 za avione sa dva motora;

2. 1.25 za avione sa tri motora;

3. 1.18 za avione sa četiri motora;

ne prelazi raspoloživu dužinu poletno-sletne staze u poletanju na aerodromu sa kojeg avion poleće.

(v) Avio-prevoznik je dužan da obezbedi da, za avione za koje su u letačkom priručniku navedeni podaci o dužini poletno-sletne staze neophodne za poletanje pri otkazu motora, budu ispunjeni sledeći uslovi u skladu sa letačkim priručnikom aviona:

1. Dužina za zaustavljanje u poletanju ne sme da prelazi raspoloživu dužinu zaustavljanja u poletanju;

2. Dužina za poletanje ne sme da prelazi raspoloživu dužinu za poletanje, sa dužinom predpolja koja ne prelazi polovinu raspoložive dužine za poletanje;

3. Dužina zaleta u poletanju ne sme da prelazi raspoloživu dužinu zaleta u poletanju;

4. Jedinstvena vrednost brzine odluke (V1) koristi se za prekinuto i za nastavljeno poletanje;

5. Na mokroj i kontaminiranoj poletno-sletnoj stazi masa na poletanju ne sme da bude veća od dozvoljene mase na poletanju koje se vrši na suvoj poletno-sletnoj stazi pod istim uslovima.

(g) Za ispunjenje uslova navedenih u (b) i (v), avio-prevoznik mora da uzme u obzir:

1. Nadmorsku visinu aerodroma korigovanu za trenutni pritisak;

2. Temperaturu na aerodromu;

3. Stanje i vrstu površine poletno-sletne staze;

4. Nagib poletno-sletne staze u smeru poletanja;

5. Najviše 50% objavljene komponente čeonog vetra ili najmanje 150% objavljene komponente leđnog vetra;

6. gubitak dužine poletno-sletne staze koji nastane usled poravnavanja aviona pre poletanja.

OPS 1.570 Nadvišavanje prepreka u poletanju

(a) Avio-prevoznik je dužan da obezbedi da putanja aviona u poletanju, sa otkazom jednog motora, nadvišava sve prepreke sa vertikalnim rastojanjem od najmanje 50 ft uvećanim za vrednost 0.01 x D ili u horizontalnom rastojanju od najmanje 90 m uvećanom za vrednost 0.125 x D. D je horizontalno rastojanje koje je avion prešao od kraja raspoložive dužine za poletanje. Za avione sa razmahom krila manjim od 60 m, horizontalno rastojanje od prepreke može da iznosi pola razmaha krila na koje se dodaje 60 m i vrednost 0.125 x D.

(b) Putanja leta u poletanju mora da počne na visini od 50 ft iznad površine na kraju dužine za poletanje u skladu sa OPS 1.565 (b) ili (v) i mora da se završi na visini od 1 500 ft iznad površine.

(v) Za ispunjenje uslova propisanih u (a), avio-prevoznik je dužan da uzme u obzir:

1. Masu aviona na početku zaleta pri poletanju;

2. Nadmorsku visinu aerodroma korigovanu za trenutni pritisak;

3. Temperaturu na aerodromu;

4. Najviše 50% objavljene komponente čeonog vetra ili najmanje 150% objavljene komponente leđnog vetra.

(g) Za ispunjenje uslova propisanih u (a), izmena putanje nije dozvoljena do tačke na putanji u poletanju na kojoj je dostignuta visina od 50 ft iznad praga poletno-sletne staze. Do visine od 400 ft avion ne sme da bude bočno nagnut više od 150. Iznad 400 ft mogu da se planiraju i bočni uglovi nagiba veći od 150, ali ne veći od 250. Uzima se u obzir uticaj ugla bočnog nagiba na operativne brzine i putanju leta, uključujući povećanje dužine koje proizilazi iz povećanja operativnih brzina.

(d) Za ispunjenje uslova propisanih u (a), u slučajevima u kojima ne dolazi do promene putanje za više od 150, ne uzimaju se u obzir prepreke čija je horizontalna udaljenost veća od:

1. 300 m, ako pilot može da održava odgovarajuću navigacijsku preciznost u području sa preprekama;

2. 600 m za letove u drugim uslovima.

(đ) Za ispunjenje uslova propisanih u (a), u slučaju koji zahteva promenu putanje veću od 150, avio-prevoznik ne mora da uzme u obzir prepreke koje imaju horizontalnu udaljenost veću od:

1. 600 m, ako pilot može da održava odgovarajuću navigacijsku preciznost u području sa preprekama;

2. 900 m za letove u drugim uslovima.

(e) Avio-prevoznik je dužan da utvrdi postupak za nepredviđene slučajeve skretanja sa rute, kako bi ispunio uslove propisane u OPS 1.570, obezbedio sigurnu putanju, izbegavajući prepreke, i omogućio avionu da ispuni zahteve na ruti, shodno OPS 1.580 ili da sleti na aerodrom poletanja ili alternativni aerodrom za poletanje.

OPS 1.575 Letenje aviona na ruti kada su svi motori u radu

(a) Avio-prevoznik mora da obezbedi da avion, u očekivanim meteorološkim uslovima za let, na bilo kojoj tački na ruti ili na bilo kojoj tački planiranog odstupanja sa rute, bude sposoban za penjanje od najmanje 300 ft u minuti, sa svim motorima u radu, pri maksimalnoj stalnoj snazi određenoj za:

1. minimalne visine za siguran let koje su navedene u operativnom priručniku ili izračunate na osnovu podataka iz operativnog priručnika;

2. minimalne visine propisane u OPS 1.580 ili 1.585.

OPS 1.580 Letenje aviona na ruti pri otkazu jednog motora

(a) Avio-prevoznik je dužan da obezbedi da avion, u očekivanim meteorološkim uslovima za let, u slučaju otkaza jednog motora, u bilo kojoj tački na ruti ili u bilo kojoj tački po planiranom skretanju sa rute, sa motorom(ima) koji rade sa maksimalnom stalnom snagom, može da nastavi let na visini krstarenja do aerodroma na koji može da sleti u skladu sa OPS 1.595 ili OPS 1.600, izbegavajući prepreke duž rute sa horizontalnim rastojanjem od najmanje 9.3 km (5 NM) sa bilo koje strane nameravane putanje, pri čemu vertikalno rastojanje iznosi najmanje:

1. 1 000 ft ako je vertikalna brzina penjanja nula ili veća;

2. 2 000 ft ako je vertikalna brzina penjanja manja od nule.

(b) Putanja leta mora da ima pozitivan nagib na visini od 450 m (1 500 ft) iznad aerodroma ne koji se predviđa sletanje po otkazu jednog motora.

(v) Za potrebe ove odredbe, raspoloživa vertikalna brzina penjanja aviona je manja za 150 ft u minuti nego određena ukupna vertikalna brzina penjanja.

(g) Ako navigacijska preciznost nije zadovoljena u 95% slučajeva, avio-prevoznik mora da poveća širinu granica na 18.5 km (10 NM).

(d) Izbacivanje goriva iz aviona dopušteno je do količine koja omogućava siguran dolet do aerodroma sa propisanom rezervom goriva.

OPS 1.585 Letenje aviona sa tri ili više motora na ruti u slučaju kada su dva motora neispravna

(a) Avio-prevoznik je dužan da obezbedi da avion koji ima tri ili više motora ni na jednoj tački duž nameravane putanje, pri brzini krstarenja velikog doleta, sa svim motorima u radu, na standardnoj temperaturi i u mirnoj atmosferi, ne bude više od 90 minuta udaljen od aerodroma na koji može da sleti s obzirom na svoje performanse, pri dozvoljenoj očekivanoj masi, ako to nije u skladu sa propisanim od (b) do (d).

(b) Prikazana putanja leta aviona sa dva neispravna motora mora da omogući avionu da nastavi let u očekivanim meteorološkim uslovima, izbegavajući sve prepreke duž rute, sa horizontalnim rastojanjem od najmanje 9.3 km (5 NM) sa obe strane planirane putanje, sa vertikalnim rastojanjem od najmanje 2 000 ft, do aerodroma na koji može da sleti sa očekivanom masom, s obzirom na svoje performanse.

(v) Kvar dva motora se pretpostavlja u najkritičnijoj tački dela rute gde je avion udaljen više od 90 minuta, pri brzini krstarenja velikog doleta, sa svim motorima u radu, na standardnoj temperaturi i u mirnoj atmosferi, od aerodroma na koji može da sleti sa očekivanom masom, s obzirom na svoje performanse.

(g) Očekivana masa aviona u tački u kojoj se pretpostavlja otkaz dva motora ne sme da bude manja od mase koja obuhvata dovoljno goriva da avion nastavi let do aerodroma na koji je planirano sletanje, na visini od najmanje 450 m (1 500 ft) iznad područja sletanja, a potom da leti na toj visini 15 minuta.

(d) Raspoloživa vertikalna brzina penjanja aviona je 150 ft u minuti manja nego određena ukupna vertikalna brzina penjanja.

(đ) Ako navigacijska preciznost nije zadovoljena u 95% slučajeva, avio-prevoznik mora da poveća širinu granica na 18.5 km (10 NM).

(e) Izbacivanje goriva iz aviona je dopušteno do količine koja omogućava siguran dolet do aerodroma sa propisanom rezervom goriva.

OPS 1.590 Sletanje aviona na odredišni i alternativni aerodrom

Avio-prevoznik je dužan da obezbedi da masa aviona na sletanju, određena u skladu sa OPS 1.475(a) ne prelazi najveću masu na sletanju određenu u letačkom priručniku aviona za visinu i, ako je to predviđeno u letačkom priručniku aviona, za temperaturu okoline koja se očekuje u predviđenom vremenu za sletanje na odredišni i alternativni aerodrom.

OPS 1.595 Sletanje aviona na suvu poletno-sletnu stazu

(a) Avio-prevoznik je dužan da obezbedi da masa aviona na sletanju, određena u skladu sa OPS 1.475(a) za predviđeno vreme sletanja, omogućava sletanje sa punim zaustavljanjem od 50 ft iznad praga poletno-sletne staze do 70% raspoložive dužine za sletanje na aerodrom opredeljenja i alternativni aerodrom.

(b) Pri ispunjenju uslova propisanih u (a), avio-prevoznik mora da uzme u obzir:

1. Visinu aerodroma;

2. Najviše 50% komponente čeonog vetra ili najmanje 150% komponente leđnog vetra;

3. Vrstu površine poletno-sletne staze;

4. Nagib poletno-sletne staze u pravcu sletanja.

(v) Za otpremu aviona u skladu sa propisanim u (a) predpostavlja se:

1. da će avion da sleti na najpovoljniju stazu, u uslovima mirne atmosfere;

2. da će avion da sleti na određenu stazu, uzimajući u obzir predviđenu brzinu, pravac vetra, karakteristike opsluživanja aviona na zemlji i druge uslove (npr. sredstva koja se koriste za sletanje, teren itd.).

(g) Ako avio-prevoznik ne ispunjava uslove propisane u (v)2. za odredišni aerodrom, avion može da se otpremi ako alternativni aerodrom ispunjava uslove propisane u (a), (b) i (v).

OPS 1.600 Sletanje aviona na vlažne i kontaminirane poletno-sletne staze

(a) Avio-prevoznik je dužan da obezbedi da ako meteorološki izveštaji i prognoze ukazuju da poletno-sletna staza u predviđeno vreme dolaska aviona može da bude mokra, raspoloživa dužina za sletanje bude ista ili veća od propisane dužine za sletanje koja je određena u skladu sa OPS 1.595, pomnožena sa faktorom 1.15.

(b) Avio-prevoznik je dužan da obezbedi da ako meteorološki izveštaji i prognoze ukazuju da poletno-sletna staza u predviđeno vreme dolaska može da bude kontaminirana, dužina za sletanje, određena prema podacima koje je prihvatila vazduhoplovna vlast za ove uslove, ne prelazi raspoloživu dužinu za sletanje.

ODELJAK J - MASA I POLOŽAJ TEŽIŠTA AVIONA

OPS 1.605 Opšte odredbe
(videti Dodatak 1 OPS 1.605)

(a) Avio-prevoznik je dužan da obezbedi da u svakoj fazi leta, opterećenje, masa i položaj težišta aviona budu u granicama propisanim u odobrenom letačkom priručniku aviona ili u operativnom priručniku ako je on strožiji.

(b) Avio-prevoznik je dužan da odredi masu i položaj težišta svih aviona stvarnim merenjem pre početka korišćenja, a zatim, svake četvrte godine, ako se uzima pojedinačna masa aviona ili svake devete godine ako se koristi masa za flotu. Zbirni uticaji modifikacija i popravki na masu i položaj težišta aviona moraju da budu obračunati i na odgovarajući način dokumentovani. Masa aviona mora da se ponovo odredi ako uticaj modifikacija na masu i položaj težišta nije poznat.

(v) Avio-prevoznik je dužan da odredi masu svih operativnih stavki i članova posade koji čine suvu operativnu masu aviona, merenjem ili upotrebom standardnih vrednosti za masu. Uticaj njihovog položaja na težište aviona mora da bude određen.

(g) Avio-prevoznik je dužan da utvrdi masu ukrcanog tereta, uključujući i balast, stvarnim merenjem ili određujući masu ukrcanog tereta u skladu sa standardnom masom putnika i prtljaga shodno OPS 1.620.

(d) Avio-prevoznik je dužan da odredi masu ukrcanog goriva koristeći stvarnu gustinu, a ako je ona nepoznata, masa ukrcanog goriva se izračunava u skladu sa metodom navedenim u operativnom priručniku aviona.

OPS 1.607 Pojmovi

(a) Suva operativna masa je ukupna masa aviona spremnog za let koja ne uključuje iskoristivo gorivo i ukupnu masu putnog tereta, a obuhvata:

1. posadu i prtljag posade;

2. ketering i opremu pokretnog putničkog servisa;

3. pitku vodu i hemikalije toaleta.

(b) Maksimalna masa aviona bez goriva je maksimalno dozvoljena masa aviona, bez iskoristivog goriva. Masa goriva u posebnim rezervoarima mora da bude obuhvaćena masom aviona bez goriva ako je to navedeno u ograničenjima letačkog priručnika aviona.

(v) Maksimalna strukturalna masa na sletanju - maksimalno dozvoljena masa aviona na sletanju pod normalnim okolnostima.

(g) Maksimalna strukturalna masa na poletanju - maksimalno dozvoljena masa aviona na početku zaleta u poletanju.

(d) Kategorije putnika:

1. odrasli su lica starosti od 12 godina i više;

2. deca su lica starosti od dve godine do 12 godina;

3. bebe su lica koja imaju manje od dve godine.

(đ) Putni teret je ukupna masa putnika, prtljaga i robe, uključujući i teret za čiji se prevoz ne plaća naknada.

OPS 1.610 Opterećenje, masa i položaj težišta aviona

U operativnom priručniku, avio-prevoznik mora da odredi načela i metode koje se odnose na opterećenje i sistem određivanja mase i položaja težišta aviona, a koje ispunjavaju zahteve propisane u OPS 1.605. Ovaj sistem mora da obuhvati sve vrste planiranih letova.

OPS 1.615 Vrednosti masa za posadu

(a) Avio-prevoznik je dužan da koristi sledeće vrednosti masa pri određivanje suve operativne mase aviona:

1. stvarnu masu, uključujući i prtljag posade; ili

2. standardne mase, uključujući ručni prtljag, i to 85 kg za člana letačke posade i 75 kg za člana kabinske posade; ili

3. druge standardne mase koje su prihvatljive za vazduhoplovnu vlast.

(b) Avio-prevoznik je dužan da koriguje suvu operativnu masu u slučaju dodatnog prtljaga člana posade. Za određivanje položaja težišta aviona mora da bude poznato mesto na kome se nalazi dodatni prtljag člana posade.

OPS 1.620 Vrednosti mase za putnike i prtljag

(a) Avio-prevoznik mora da izračuna masu putnika i predatog prtljaga stvarnim merenjem mase svakog lica i stvarnim merenjem mase prtljaga ili upotrebom standardnih vrednosti mase navedenih u tabelama broj 1, 2 i 3, izuzev ako je raspoloživi broj putničkih sedišta u kabini aviona manji od 10. U tom slučaju masa putnika može da bude određena usmenom izjavom svakog putnika ili izjavom datom u ime svakog putnika, na koju se dodaje unapred određena konstanta za izračunavanje ručnog prtljaga i odeće. Postupak primene stvarne ili standardne mase, kao i postupak usmenog izjašnjavanja moraju da budu propisani u operativnom priručniku.

(b) Ako se stvarna masa određuje merenjem, avio-prevoznik je obavezan da obezbedi da lične stvari putnika i ručni prtljag budu uključeni u tu masu. Merenje se vrši neposredno, pre ukrcavanja, na odgovarajućem mestu.

(v) Ako se određuje stvarna masa putnika korišćenjem standardne vrednosti za masu, koriste se standardne vrednosti mase prikazane u tabelama broj 1 i broj 2. Standardne mase uključuju ručni prtljag i masu svakog lica mlađeg od dve godine koju drži odrasla osoba na jednom putničkom sedištu. Beba koja zauzima odvojeno putničko sediše smatra se detetom u smislu ove odredbe.

(g) Vrednosti mase za putnike za avione sa 20 ili više putničkih sedišta

1. Za avion sa 20 ili više raspoloživih putničkih sedišta primenjuju se standardne mase za muškarce i standardne mase žene, navedene u tabeli broj 1. Ako je ukupan broj raspoloživih putničkih sedišta 30 ili više, primenjuje se vrednost mase "svi odrasli" iz tabele broj 1.

2. U Tabeli broj 1, praznični čarter znači čarter let kao deo prazničnog putničkog paketa. Primena vrednosti mase koje se odnose na praznični čarter podrazumeva da se manje od 5% putničkih sedišta u avionu koristi za prevoz određenih kategorija putnika, bez plaćanja naknade za prevoz.

Tabela broj 1

(d) Vrednost mase putnika za avione sa 19 ili manje putničkih sedišta

1. ako je ukupan broj raspoloživih putničkih sedišta u avionu 19 ili manje, primenjuju se standardne vrednosti za masu iz Tabele broj 2.

2. Na letovima na kojima se ručni prtljag ne unosi u kabinu aviona ili na kojima se ručni prtljag obračunava posebno, navedene vrednosti za masu muškarca i za masu žena mogu da se umanje za 6 kg. Stvari, kao što su: kaput, kišobran, mala ručna torba, novčanik, novine i knjige ili mali fotoaparat ne smatraju se ručnim prtljagom.

Tabela 2

(đ) Vrednosti mase za prtljag

1. Ako je broj raspoloživih putničkih sedišta u kabini aviona 20 ili više primenjuju se standardne vrednosti za masu iz tabele broj 3, i to za svaki komad registrovanog prtljaga. Za avione sa 19 ili manje putničkih sedišta koristiti se stvarna masa registrovanog prtljaga, određena merenjem;

2. Za potrebe korišćenja podataka iz Tabele broj 3:

(i) domaći let je let kod kog su polazni i odredišnom aerodrom u granicama jedne države;

(ii) let u okviru evropskog područja je let kod kog su polazni i odredišni aerodrom u okviru područja određenog u Dodatku 1 OPS 1.620 (đ);

(iii) interkontinentalni let je let kod kog su polazni i odredišni aerodrom na različitim kontinentima.

Tabela broj 3

(e) Ako avio-prevoznik namerava da koristi standardne vrednosti mase koje se razlikuju od onih koje su date u tabelama broj 1, 2 i 3, predhodno mora da obavesti vazduhoplovnu vlast o razlozima i da unapred dobije njeno odobrenje. Takođe, mora da traži odobrenje za plan detaljnog merenja i da primeni statističko-analitičke metode iz dodatka 1 OPS 1.620(e). Posle provere i odobrenja rezultata pregleda merenja od strane vazduhoplovne vlasti, izmenjene standardne vrednosti mase primenljive su samo za tog avio-prevoznika. Izmenjene standardne vrednosti mase mogu da budu korišćene samo u okolnostima koje odgovaraju okolnostima pod kojima je razmatranje obavljeno. Ako izmenjene standardne mase premašuju vrednosti date u tabelama broj 1, 2 i 3 koriste se veće vrednosti.

(ž) Na letu na kome se očekuje određen broj putnika čija masa, uključujući i ručni prtljag, prelazi standardnu masu putnika, avio-prevoznik je dužan da odredi stvarnu masu putnika merenjem ili dodavanjem odgovarajuće vrednosti mase.

(z) Ako se koristi standardna vrednost mase za registrovani prtljag i ako veći broj putnika prijavljuje prtljag čija masa očigledno prelazi standardnu masu prtljaga, avio-prevoznik je dužan da odredi stvarnu masu prtljaga merenjem ili dodavanjem odgovarajuće vrednosti mase.

(i) Avio-prevoznik je dužan da obezbedi da vođa vazduhoplova bude obavešten da se koristi nestandardni metod za određivanje mase tereta i da taj metod bude prikazan u dokumentaciji za masu i položaj težišta aviona.

OPS 1.625 Dokumentacija o masi i položaju težišta aviona
(videti Dodatak 1 OPS 1.625)

(a) Avio-prevoznik je dužan da obezbedi dokumentaciju o masi i položaju težišta aviona pre svakog leta navodeći u njoj celokupan teret, kao i njegov raspored u avionu. Na osnovu dokumentacije o masi i položaju težišta aviona vođa vazduhoplova utvrđuje da li su teret i njegov raspored u granicama vrednosti mase i položaja težišta aviona. U dokumentaciji mora da bude navedeno ime lica koje ju je pripremilo. Lice koje nadgleda utovar aviona mora da potvrdi potpisom da su teret i njegov raspored u skladu sa dokumentacijom o masi i položaju težišta aviona. Dokument mora da potpiše vođa vazduhoplova (videti OPS 1.055 (a)12.).

(b) Avio-prevoznik je dužan da odredi postupke za promenu opterećenja aviona koja nastane posle izrade dokumentacije o masi i položaju težišta aviona.

(v) Avio-prevoznik može da primenjuje postupke propisane u (a) i (b) koje je odobrila vazduhoplovna vlast.

Dodatak 1 OPS 1.605
Masa i položaj težišta aviona - opšte odredbe
(videti OPS 1.605)

(a) Određivanje suve operativne mase aviona

1. Merenje mase aviona

(i) Novim avionima se masa meri u fabrici i mogu da se koriste bez ponovnog merenja ako su zapisi o masi i položaju težišta aviona prilagođeni izvršenim prepravkama ili izmenama. Avioni koje od avio-prevoznika koji ima odobreni program kontrole mase preuzima drugi avio-prevoznik koji, takođe, ima odobreni program kontrole mase, ne mere se pre korišćenja ako nije prošlo više od četiri godine od njihovog poslednjeg merenja.

(ii) Masa i položaj težišta aviona određuju se periodično. Avio-prevoznik određuje interval između dva merenja, u skladu sa OPS 1.605(b). Masa i položaj težišta se mora ponovno utvrditi:

(A) merenjem mase;

(B) proračunom, ako je avio-prevoznik u stanju da opravda ispravnost izabrane metode proračuna. ako ukupna promena suve operativne mase prelazi ± 0.5% od maksimalne mase na sletanju ili ako promena položaja težišta prelazi 0.5% od srednje aerodinamičke tetive.

2. Masa i položaj težišta za flotu aviona

(i) za flotu ili skup aviona istog modela i konfiguracije mogu da se koriste srednja vrednost suve operativne mase i položaj težišta aviona, pri čemu su suve operativne mase i položaji težišta pojedinačnih aviona u granicama odstupanja propisanim u (ii) i ispunjavaju uslove propisane u (iii), (iv) i (a)3.

(ii) odstupanja

(A) ako suva operativna masa izmerenog aviona ili izračunata suva operativna masa aviona iz sastava flote odstupa više od ±0.5% maksimalne strukturalne mase na sletanju, od ustanovljene suve operativne mase za flotu ili težište odstupa više od ±0.5% od srednje aerodinamičke tetive flote, avion se isključuje iz sastava flote. Mogu da se formiraju odvojene flote, svaka sa različitom masom flote;

(B) Ako je masa aviona u granicama tolerancije suve operativne mase za flotu, a položaj težišta aviona izvan dopuštenog odstupanja flote, avion se može koristiti sa suvom operativnom masom za flotu, ali sa individualnim (posebnim) položajem težišta;

(V) određeni avion koji u poređenju sa drugim avionima iz flote, ima fizički merljive razlike (npr. bife ili konfiguraciju sedišta) koje dovode do prekoračenja tolerancije flote, može ostati u floti, uz odgovarajuće ispravke mase i/ili položaja težišta;

(G) avioni za koje srednja aerodinamička tetiva nije objavljena koristite se tako što se na njih primenjuje individualna masa i vrednosti položaja težišta ili podležu posebnoj studiji i odobrenju.

(iii) Upotreba vrednosti mase za flotu aviona

(A) ako posle merenja mase aviona dođe do promene u opremi aviona ili do promene konfiguracije aviona, avio-prevoznik je dužan da proveri da li je masa aviona u granicama tolerancije propisane u (2) (ii).

(B) avioni koji nisu bili mereni od poslednjeg određivanja mase za flotu mogu da ostanu u sastavu flote i na njih se primenjuje vrednost mase za flotu i položaja težišta za flotu, samo ako su vrednosti mase i položaja težišta za određeni avion izmenjene u skladu sa nastalim promenama u opremi ili konfiguraciji aviona, a posle tih promena masa i položaj težišta tog aviona ostaju u granicama tolerancije vrednosti propisane u (2)(ii). Ako vrednosti mase i položaja težišta aviona nisu u granicama propisanih odstupanja, avioprevoznik mora da odredi nove vrednosti mase i položaja težišta za flotu, shodno propisanom u (2)(i) i 2(ii) ili da koristi taj avion u skladu sa vrednostima njegove mase i njegovog položaja težišta;

(V) da bi avion mogao da se uključi u postojeću flotu i da bi na njega mogle da se primenjuju vrednosti mase i položaj težišta za tu flotu, avio-prevoznik je dužan da, merenjem ili proračunom, utvrdi da li je vrednost mase i položaja težišta tog aviona u granicama tolerancije određeni u (2)(ii);

(iv) za ispunjenje uslova propisanih u (2)(i), vrednost mase i položaja težišta za flotu ponovo mora da se utvrdi posle svake procene mase i položaja težišta za flotu.

3. Broj aviona koji moraju da budu izmereni da bi se dobila vrednost za flotu:

(i) ako je "n" broj aviona u floti koja koristi vrednosti mase i položaja težišta za flotu, avio-prevoznik, u periodu između dve procene mase i položaja težišta za flotu, mora da izmeri određeni broj aviona naveden u tabeli koja sledi:

(ii) mere se oni avioni iz sastava flote koji najduže nisu bili mereni;

(iii) period između dva uzastopna utvrđivanja mase za flotu mora da bude kraći od 48 meseci;

4. Postupak za utvrđivanje mase aviona

(i) merenje vrši proizvođač ili ovlašćena organizacija za održavanje aviona;

(ii) pri merenju mase aviona moraju da se preduzmu uobičajene mere bezbednosti, kao što su:

(A) provera da li avion ispunjava uslove za merenje;

(B) provera proračuna tečnosti;

(V) čišćenje aviona;

(G) merenje se vrši u zatvorenom prostoru;

(iii) oprema za merenje mora da bude propisno kalibrisana, podešena na nulu i da se koristi prema uputstvima proizvođača. Skale uređaja za merenje mase aviona mora da kalibriše proizvođač, nadležni organ za mere ili druga ovlašćena organizacija svake druge godine ili u periodu koji je odredio proizvođač opreme za merenje Uzima se onaj period koji je kraći. Oprema mora da omogući precizno i tačno merenje mase aviona.

(b) Posebne standardne mase za ukrcani teret. Avioprevoznik može da zahteva da vazduhoplovna vlast odobri primenu standardnih vrednosti mase za druge vrste tereta.

(v) Ukrcavanje u avion

1. Ukrcavanje tereta u avion vrši se pod nadzorom obučenog osoblja;

2. Ukrcavanje tereta se vrši u skladu s podacima koji su korišćeni za proračun mase i položaja težišta aviona;

3. Avio-prevoznik je dužan da ispuni dodatna strukturalna ograničenja, kao što su ograničenja jačine poda aviona, maksimalno opterećenje po dužnom metru, maksimalna masa koja može da se smesti u robni odeljak i/ili maksimalno ograničenje za masu koja može da se smesti na sedište.

(g) Granice položaja težišta aviona

1. Operativne granice položaja težišta aviona. Ako se putnicima ne dodeljuju sedišta ili ako nije poznat broj putnika po redu sedišta, masa tereta u pojedinačnim robnim odeljcima i količina goriva u rezervoarima, za izračunavanje položaja težišta aviona koriste se operativne granice položaja težišta koje su u granicama položaja težišta aviona koje je odredio proizvođač. Pri određivanju operativnih granica položaja težišta aviona mora da se uzme u obzir moguće odstupanje od predviđenog rasporeda tereta. Ako se primenjuje slobodan izbor sedišta, avioprevoznik je dužan da odredi postupke za ravnomerno raspoređivanje putnika u putničkoj kabini aviona. Operativne granice položaja težišta moraju da budu prihvatljive za vazduhoplovnu vlast;

2. Položaj težišta u toku leta. Avio-prevoznik je dužan da pokaže da je pri određivanju operativnih granica položaja težišta aviona uzeta u obzir promena položaja težišta do koje može da dođe u toku leta, a koja je posledica kretanja putnika, posade i potrošnje (premeštanja) goriva.

Dodatak 1 OPS 1.620(đ)
Određivanje prostora za letove u području Evrope

U smislu OPS 1.620(đ), letovima u području Evrope, osim domaćih letova, smatraju se letovi koji se obavljaju u prostoru ograničenom sledećim tačkama, kao što je prikazano na sledećoj slici:

Dodatak 1 OPS 1.620 (e)
Postupak za određivanje izmenjenih vrednosti standardne mase za putnike i registrovani prtljag

(a) Putnici

1. Merenje metodom uzoraka. Prosečna masa putnika i ručnog prtljaga određuje se merenjem slučajnih uzoraka. Izbor slučajnog uzorka se zasniva na prosečnoj masi putnika, uzimajući u obzir vrstu letova, učestalost letova na različitim rutama, da li je let u dolasku ili je let u odlasku, period u kome se obavlja saobraćaj i broj sedišta u avionu.

2. Veličina uzorka se određuje na osnovu:

(i) broja putnika, određenog iz probnog uzorka, korišćenjem uobičajenog statističkog postupka zasnovanog na intervalu pouzdanosti od 1% ako se putnici ne razdvajaju po polu ili 2% ako se putnici razdvajaju po polu;

(ii) za avione

(A) koji imaju 40 putničkih sedišta ili više, ukupno 2 000 putnika;

(B) koji imaju manje od 40 putničkih sedišta, ukupno 50 x broj putničkih sedišta.

Veličina uzorka se određuje na osnovu veće vrednosti koja je dobijena na osnovu 2(i) i 2(ii).

3. Masa putnika. Masa putnika obuhvata i masu ličnih stvari koje putnici unose u avion. Za određivanje slučajnog uzorka putnika, deca do dve godine starosti se mere zajedno sa odraslom osobom koja ih prati (videti OPS 1.620 (v),(g) i (d));

4. Mesto merenja. Mesto na kome se vrši određivanje mase putnika mora da bude u blizini aviona, tako da se masa putnika ne menja pre i posle merenja;

5. Vaga za merenje mase putnika. Vaga za merenje mase putnika mora da bude kapaciteta 150 kg i više. Dozvoljena greška je 500 g. Vaga mora da pokazuje tačnu vrednost u granicama do 0.5% ili 200 g, u zavisnosti koja je vrednost veća;

6. Zapisivanje vrednosti mase. Za svaki let za koji se masa putnika određuje metodom slučajnog uzorka mora da se zabeleži masa putnika, kategorija putnika (npr. muško, žensko, deca) i broj leta.

(b) Registrovani prtljag - statistički postupak za određivanje nove vrednosti standardne mase prtljaga, zasnovane na prosečnoj masi uzorka prtljaga minimalno zahtevane veličine uzorka, u osnovi je isti kao postupak za određivanje mase putnika, određen u (a)1, s tim da je interval pouzdanosti 1%. Najmanje 2 000 komada registrovanog prtljaga mora da bude izmereno.

(v) Za određivanje nove vrednosti standardne mase putnika i registrovanog prtljaga

1. Potrebno je da se analizira uticaj nove vrednosti standardne mase za putnike i registrovanog prtljaga na sigurnost letenja.

2. Za avion sa 20 ili više putničkih sedišta, primenjuju se nove vrednosti mase.

3. Za manje avione, na novu masu putnika dodaje se vrednost iz tabele koja sledi:

Nova vrednost standardne mase ako se putnici ne razdvajaju po polu primenjuje se na avione koji imaju 30 ili više putničkih sedišta. Nove vrednosti standardne mase registrovanog prtljaga primenjuju se za avione koji imaju 20 ili više putničkih sedišta;

4. Avio-prevoznik može da podnese plan vazduhoplovnim vlastima na odobrenje i posle odstupanja od ispravljene vrednosti standardne mase koja je određena korišćenjem postupaka predviđenih u ovom dodatku. Odstupanje mora da bude ponovno utvrđeno u roku do pet godina.

5. Ako se putnici ne razdvajaju po polu, ispravljene vrednosti standardne mase zasnivaju se na odnosu muško-žensko 80:20, za sve letove, izuzev prazničnih čarter letova koji se zasnivaju na odnosu muško-žensko 50:50. Ako avio-prevoznik, na određenim rutama ili letovima, traži odobrenje za korišćenje drugačijeg odnosa razdvajanja po polu, vazduhoplovnoj vlasti se podnose podaci koji prikazuju da je alternativni odnos muško/žensko dobro procenjen i pokriva najmanje 84% stvarnog odnosa muško/žensko na uzorku od najmanje 100 reprezentativnih letova.

6. Nova vrednost mase za putnike izražava se u kilogramima i zaokružuje se na najbliži ceo broj. Nova vrednost mase za registrovani prtljag izražava se u kilogramima, a zaokružuje se na najbližih 0.5 kg.

Dodatak 1 OPS 1.625
Dokument za izračunavanje mase i položaja težišta aviona

(a) Dokument za izračunavanje mase i položaja težišta aviona

1. Sadržaj dokumenta:

(i) dokument za izračunavanje mase i položaja težišta aviona sadrži:

(A) oznaku registracije i tip aviona;

(B) broj i datum leta;

(V) ime vođe vazduhoplova;

(G) ime lica koje je izradilo dokument;

(D) suvu operativnu masu i odgovarajući položaj težišta aviona;

(Đ) masu goriva na poletanju i masu goriva potrebnog za let;

(E) masu drugih potrošnih fluida, izuzev goriva;

(Ž) masu putnika, prtljaga, robe i balasta;

(Z) masu aviona na poletanju, masu aviona na sletanju i masu aviona bez goriva;

(i) raspored tereta;

(J) položaj težišta aviona;

(K) najveću dozvoljenu vrednost mase aviona i granice položaja težišta aviona.

(ii) avio-prevoznik može da izostavi neke podatke iz dokumenta za izračunavanje mase i položaja težišta aviona ako to odobri vazduhoplovna vlast;

2. Promene u poslednjem trenutku - vođa vazduhoplova mora da bude upoznat sa promenom mase i položaja težišta aviona koja nastane po zaključivanju dokumenta. Promene mase i položaja težišta aviona koje nastanu po zaključivanju dokumenta moraju da budu unete u dokument. U operativnom priručniku moraju da budu propisane maksimalno dozvoljene promene mase i položaja težišta aviona koje mogu da se prihvate kao promena u poslednjem trenutku. Ako su vrednosti mase i položaja težišta aviona iznad propisanih vrednosti, mora da se uradi nova i dokument.

(b) Sistem za automatsku obradu podataka o masi i položaju težišta aviona - ako se za izradu dokumenta za izračunavanje mase i položaja težišta aviona koristi programski paket, avio-prevoznik je dužan da proveri ispravnost rada sistema, tačnost ulaznih i tačnost izlaznih podataka u periodu koji nije duži od šest meseci.

(v) Sistem za automatsku obradu podataka o masi i položaju težišta aviona koji je deo avionske opreme. Za korišćenje sistema za automatsku obradu podataka o masi i položaju težišta aviona avio-prevoznik mora da ima odobrenje vazduhoplovne vlasti ako ovaj sistem koristi kao primarni za izračunavanje mase i položaja težišta.

(g) Sistem za automatski prenos podataka. Ako se podaci o masi i položaju težišta aviona šalju na avion sistemom za automatski prenos podataka, kopija zaključnog dokumenta o masi i položaju težišta aviona koji je prihvatio vođa vazduhoplova mora da ostane na zemlji.

ODELJAK K - INSTRUMENTI I OPREMA AVIONA

OPS 1.630 Opšte odredbe

(a) Let može da počne ako su instrumenti i oprema:

(1) odobreni i ugrađeni na propisan način, izuzev onih navedenih u (c);

(2) ispravni i upotrebljivi za taj let, izuzev ako je drugačije propisano u MEL listi (videti OPS 1.030).

(b) Standardi za instrumente i opremu propisani su Evropskim pravilnikom tehničkih standarda (ETSO) i primenjuju se ako nije drugačije određeno nekim drugim propisom. Instrumenti i oprema koji su bili odobreni pre donošenja ETSO ne moraju da ispunjavaju uslove predviđene ETSO ili drugim propisima, ako to nije izričito propisano.

(v) Delovi opreme za koje nije potrebno odobrenje za ugradnju:

(1) osigurači navedeni u OPS 1.635;

(2) baterijske lampe navedene u OPS 1.640(a)(4);

(3) merač vremena naveden u OPS 1.650(b) i 1.652(b);

(4) nosač karte naveden u OPS 1.652(l);

(5) kompleti prve pomoći navedeni u OPS 1.745;

(6) oprema za hitnu medicinsku pomoć navedena u OPS 1.810;

(7) megafoni navedeni u OPS 1.810;

(8) oprema za preživljavanje i pirotehnička oprema koja se koristi za signalizaciju navedena u OPS 1.835(a) i (v);

(9) sidra za more i oprema za privezivanje, sidrenje ili manevrisanje za hidroavione i amfibije na vodi navedeni u OPS 1.840.

(10) sigurnosni pojasevi za decu navedeni u OPS 1.730(a)(3).

(g) Oprema aviona koju koriste članovi posade sa mesta na kojima sede u toku leta mora da bude lako dostupna i upotrebljiva.

(d) Instrumenti koje koriste članovi posade aviona moraju da budu postavljeni tako da član posade, sa mesta na kojem sedi, može lako da vidi oznake na njima, uz najmanju promenu položaja i pravca gledanja u odnosu na smer leta.

OPS 1.635 Uređaji za zaštitu električnih instalacija

U avionu, u toku leta, moraju da se nalaze rezervni osigurači čiji je broj najmanje 10% od broja postavljenih osigurača iste vrste ili 3 komada od svake vrste, u zavisnosti šta je veće.

OPS 1.640 Svetla na avionu

Avion mora da bude opremljen:

(a) Za letove koji se obavljaju danju:

(1) sistemom svetala koja se koriste za izbegavanje sudara;

(2) osvetljenjem koje je priključeno na električni sistem aviona tako da se omogući odgovarajuće osvetljenje za instrumente i opremu koji su od značaja za sigurnost leta;

(3) osvetljenjem priključenim na električni sistem aviona u cilju obezbeđenja osvetljenje u prostoru predviđenom za putnike;

(4) baterijskim lampama za svakog člana posade aviona koja mu je lako dostupna kada sedi na svom mestu.

(b) Za letove koji se obavljaju noću, pored opreme navedene u (a) avion mora da bude opremljen:

(1) navigacionim/pozicionim svetlima;

(2) sa dva svetla koja se koriste pri sletanju ili jednim svetlom ako se napaja iz dva odvojena električna sistema;

(3) za hidroavion ili amfibiju, svetlima koja su za njih propisana.

OPS 1.645 Brisači vetrobranskog stakla

Avion čija je maksimalna odobrena masa na poletanju veća od 5 700 kg može da se koristi pod uslovom da je svako pilotsko mesto opremljeno brisačem vetrobranskog stakla ili drugom odgovarajućom opremom koja omogućava jasnu vidljivost za vreme padavina.

OPS 1.650 Oprema za letove koji se obavljaju danju, po pravilima za vizuelno letenje

Avion može da se koristi danju, po pravilima za vizuelno letenje, ako je opremljen dodatnom opremom koju čini:

(a) magnetni kompas;

(b) uređaj za merenje vremena koji pokazuje vreme u satima, minutima i sekundama;

(v) osetljivi barometarski visinomer kalibrisan u fitima, sa mogućnošću postavljanja podskale kalibrisane u hektopaskalima/milibarima i sa mogućnošću podešavanja na različite vrednosti pritiska u toku leta;

(g) brzinomer kalibrisan u čvorovima;

(d) merač vertikalne brzine;

(đ) pokazivač zaokreta i klizanja aviona ili koordinator zaokreta sa ugrađenim pokazivačem klizanja aviona;

(e) veštački horizont;

(ž) sinhronizovani pokazivač smera;

(z) instrument koji u pilotskoj kabini pokazuje spoljnu temperaturu vazduha, kalibrisan u stepenima Celzijusa;

(i) za letove koji traju do 60 minuta, a poletanje i sletanje se vrši na istom aerodromu, pri čemu je avion udaljen od aerodroma najviše 50 nautičkih milja, instrumenti propisani u (đ), (e) i (ž), i u (j)(4), (j)(5) i (j)(6), mogu da budu zamenjeni pokazivačem zaokreta i klizanja ili koordinatorom zaokreta sa ugrađenim pokazivačem klizanja ili sa oba pokazivača zaokreta i klizanja.

(j) ako let obavljaju dva člana letačke posade, drugi član mora da ima odvojene sledeće instrumente:

(1) osetljivi barometarski visinomer kalibrisan u fitima, sa mogućnošću postavljanja podskale kalibrisane u hektopaskalima/milibarima i podešavanja na različite vrednosti pritiska u toku leta;

(2) brzinomer kalibrisan u čvorovima;

(3) merač vertikalne brzine;

(4) pokazivač zaokreta i klizanja aviona ili koordinator zaokreta sa ugrađenim pokazivačem klizanja aviona;

(5) veštački horizont;

(6) sinhronizovani pokazivač smera;

(k) sistem za merenje brzine mora da bude opremljen pito-cevi koja može da se zagreva ili drugim odgovarajućim sredstvom za sprečavanje kvara ili lošeg rada sistema koji može da nastane usled kondenzacije i zaleđivanja, i to:

(1) za avione čija je maksimalna odobrena masa na poletanju 5 700 kg i više ili najveći odobreni broj putničkih sedišta devet ili više;

(2) za avione kojima je prvo uverenje o plovidbenosti izdato od 1. aprila 1999. godine;

(l) svaki član letačke posade mora da ima zaseban pokazivač i zaseban selektor i drugu odgovarajuću opremu;

(lj) pokazivač za upozorenje o nedovoljnom napajanju letačkih instrumenata električnom energijom;

(m) avioni sa ograničenjima povezanim sa stišljivošću na koju ukazuju pokazivači brzine, moraju da budu opremljeni pokazivačem mahovog broja za svakog člana letačke posade na njegovom mestu;

(n) letenje danju, po pravilima za vizuelno letenje, može da se obavlja ako je avion opremljen slušalicama sa konzolnim mikrofonom ili drugim odgovarajućim mikrofonom za svakog člana letačke posade koji je na dužnosti.

OPS 1.652 Oprema za letove koji se obavljaju noću, po pravilima za vizuelno letenje i letove koji se obavljaju po pravilima za instrumentalno letenje

Za letenje po pravilima za instrumentalno letenje ili za letenje noću, po pravilima za vizuelno letenje, avion mora da bude opremljen navigacionim instrumentima i odgovarajućom opremom koju čini:

(a) magnetni kompas;

(b) pokazivač tačnog vremena koji pokazuje vreme u satima, minutima i sekundama;

(v) dva osetljiva barometarska visinomera kalibrisana u fitima, sa mogućnošću postavljanja podskale kalibrisane u hektopaskalima/milibarima i sa mogućnošću podešavanja na različite vrednosti pritiska u toku leta;

(g) sistem za merenje brzine koji uključuje i sistem za upozorenje na probleme u radu pito-cevi, a koji se sastoji od pito-cevi koja može da se zagreva ili se njen pravilan rad, u uslovima kada može da dođe do kondenzacije i zaleđivanja, omogućava na neki drugi način. Avioni koji imaju najveći odobreni broj putničkih sedišta devet i manje ili čija je maksimalna odobrena masa na poletanju do 5 700 kg i kojima je uverenje o plovidbenosti izdato pre 1. aprila 1998. ne moraju da imaju sistem za upozorenja na probleme u radu pito-cevi;

(d) merač vertikalne brzine;

(đ) pokazivač zaokreta i klizanja aviona;

(e) veštački horizont;

(ž) sinhronizovani pokazivač smera;

(z) instrument koji u pilotskoj kabini pokazuje spoljnu temperaturu vazduha, kalibrisan u stepenima Celzijusa;

(i) dva nezavisna statička sistema pritiska, izuzev za avione na elisni pogon čija je maksimalna odobrena masa na poletanju do 5 700 kg, za koje je dozvoljen jedan statički sistem pritiska i drugi način kojim se obezbeđuje dobijanje podataka o statičkom pritisku;

(j) ako let obavljaju dva člana letačke posade, drugi član letačke posade mora na svom mestu da ima:

(1) osetljivi barometarski visinomer, kalibrisan u fitima, sa mogućnošću postavljanja podskale kalibrisane u hektopaskalima/milibarima i sa mogućnošću podešavanja na različite vrednosti pritiska u toku leta;

(2) sistem za merenje brzine koji uključuje i sistem za upozorenje na probleme u radu pito-cevi, a koji se sastoji od pito-cevi koja može da se zagreva ili se njen pravilan rad u uslovima u kojima može da dođe do kondenzacije i zaleđivanja omogućava na neki drugi način. Avioni koji imaju najveći odobreni broj putničkih sedišta devet i manje ili čija je maksimalna odobrena masa na poletanju do 5 700 kg i kojima je uverenje o plovidbenosti izdato pre 1. aprila 1998. ne moraju da imaju sistem za upozorenje na probleme u radu pito-cevi;

(3) merač vertikalne brzine;

(4) pokazivač zaokreta i klizanja aviona;

(5) veštački horizont;

(6) sinhronizovani pokazivač smera;

(k) avioni čija je maksimalna odobrena masa na poletanju 5 700 kg i više i sa najvećim odobrenim brojem putničkih sedišta devet i više, moraju da imaju dodatni (rezervni) pokazivač položaja (veštački horizont) koji može da se koristi sa oba mesta koja koriste članovi letačke posade, tako da:

(1) stalno bude uključen u uobičajenim uslovima leta, a koji se, u slučaju potpunog otkaza električnog sistema, napaja iz nezavisnog izvora električne energije;

(2) omogući pouzdan rad sistema u trajanju od 30 minuta posle potpunog otkaza električnog sistema, uključujući i ostala opterećenja sistema za napajanje koja se koriste u slučaju nužde i za operativne postupke;

(3) radi nezavisno od drugih delova sistema veštačkog horizonta;

(4) automatski radi u slučaju potpunog otkaza električnog sistema;

(5) je osvetljen, izuzev za avione čija je maksimalna odobrena mase na poletanju do 5 700 kg koji su registrovani do 1. aprila 1995. godine, sa veštačkim horizontom postavljenim na levoj strani table sa instrumentima;

(l) za ispunjenje uslova propisanih u (k), posadi aviona mora da bude poznato kada se pomoćni veštački horizont napaja iz izvora električne energije koji je predviđen za korišćenje u slučaju nužde. U slučaju da se veštački horizont napaja iz sopstvenog izvora, na tabli sa instrumentima ili na samom instrumentu, mora da postoji oznaka koja ukazuje da se veštački horizont napaja električnom energijom iz sopstvenog izvora;

(lj) nosač karte koji je postavljen tako da karta koja se nalazi na njemu može lako da se čita i koja može biti osvetljenja;

(m) pokazivač zaokreta i klizanja aviona koji može da se zameni rezervnim sistem za prikazivanje položaja koji je odobren u skladu sa tehničkom standardima za proizvodnju vazduhoplovnog proizvoda i načinom kojim se potvrđuje ispunjenost standarda (CS) 25.1303(b)(4) ili drugim propisom;

(n) odvojeni pokazivači i posebni selektori i druga oprema za svakog člana letačke posade, ako se zahtevaju dvostruki instrumenti;

(nj) instrumenti za pokazivanje nedovoljnog napajanja instrumenata električnom energijom;

(o) pokazivač mahovog broja na mestu svakog člana letačke posade, za avione sa ograničenjem stišljivosti koju pokazuju pokazivači brzine;

(p) komplet za radio-vezu (slušalice i mikrofon) za glavu i taster za aktiviranje predajnika koji se nalazi na upravljačkoj komandi za svakog člana letačke posade za letove koji se obavljaju po pravilima za instrumentalno letenje i letove koji se obavljaju noću, po pravilima za vizuelno letenje.

OPS 1.655 Dodatna oprema za letove koji se obavljaju sa jednim članom letačke posade, po pravilima za instrumentalno letenje

Letovi koji se obavljaju po pravilima za instrumentalno letenje mogu da se obavljaju s jednim članom letačke posade samo ako je avion opremljen automatskim pilotom koji održava visinu i smer leta.

OPS 1.660 Sistem koji upozorava na dostizanje visine leta i odstupanje od visine leta

(a) Avioni na turboelisni pogon čija je maksimalna odobrena masa na poletanju 5 700 kg i više ili imaju najveći odobreni broj putničkih sedišta devet i više i avioni na turbomlazni pogon mogu da se koriste samo ako su opremljeni sistemom za upozorenje na dostizanje visine leta i odstupanje od visine leta koji može da upozori članove letačke posade zvučnim signalom da:

(1) se avion približava odabranoj visini leta;

(2) je avion odstupio od odabrane visine leta, izuzev za avione čija je maksimalna odobrena masa na poletanju do 5 700 kg ili koji imaju najveći odobreni broj putničkih sedišta više od devet, kojima je prvo uverenje o plovidbenosti izdato pre 1. aprila 1972. godine, a koji su registrovani pre 1. aprila 1995. godine.

OPS 1.665 Sistemi za upozoravanje na opasno približavanje zemlji (Ground Proximity Warning System - GPWS i Terrain Awerrness Warning System - TAWS)

(a) Avion na turbomlazni pogon čija je maksimalna odobrena masa na poletnju veća od 5 700 kg ili najveći odobreni broj putničkih sedišta devet i više može da se koristi samo ako je opremljen sistemom za upozoravanje na opasno približavanje aviona zemlji;

(b) Sistem za upozoravanje na opasno približavanje aviona zemlji mora automatski i pravovremeno da upozori posadu aviona zvučnim signalom koji može da prati i svetlosni signal, na brzinu poniranja, blizinu zemlje, gubitak visine posle poletanja ili na početku ponovljenog prilaza, nepravilnu konfiguraciju terena u toku sletanja i na odstupanje aviona od nagiba prilazne ravni.

(v) Sistem za upozoravanje na opasno približavanje terenu (TAWS) mora na vreme, automatski, vizuelnim ili zvučnim signalom da upozori na opasno približavanje terenu. Sistem za upozoravanje na opasno približavanje tertenu mora da omogući prepoznavanje terena ispred kao i da pruži podatke o visini terena.

OPS 1.668 Sistem za sprečavanje sudara u vazduhu

Avion na turbomlazni pogon čija je maksimalna odobrena masa na poletanju 5 700 kg ili više ili sa najvećim odobrenim brojem putničkih sedišta većim od 19, ne može da se koristi ako nije opremljen sistemom za sprečavanje sudara u vazduhu koji ima najmanje karakteristike sistema za sprečavanje sudara u vazduhu ACAS II.

OPS 1.670 Avionski meteorološki radar

(a) Avion čija je maksimalna odobrena masa na poletanju 5 700 kg i veća ili avion koji ima maksimalni odobreni broj putničkih sedišta veći od devet, a čije kabine nisu pod pritiskom, može da se koristi ako je opremljen avionskim meteorološkim radarom za letove koji se obavljaju noću ili u meteorološkim uslovima za instrumentalno letenje, u područjima u kojima se očekuje grmljavinska nepogoda ili druge opasne vremenske pojave, koje mogu da se otkriju avionskim meteorološkim radarom.

(b) U avionima na elisni pogon čija je maksimalna odobrena masa na poletanju do 5 700 kg ili sa najvećim odobrenim brojem putničkih sedišta koji nije veći od devet, a čija je kabina pod pritiskom, avionski meteorološki radar može da se zameni drugom odgovarajućom opremom koju odobri vazduhoplovna vlast, a koja je u mogućnosti da otkrije grmljavinske nepogode ili druge opasne vremenske pojave koje mogu da se otkriju avionskim meteorološkim radarom.

OPS 1.675 Oprema za letenje u uslovima zaleđivanja

(a) U očekivanim ili stvarnim uslovima zaleđivanja avion može da se koristi ako je opremljen za letenje u uslovima zaleđivanja i ako ima odobrenje za letenje u tim uslovima.

(b) Noću, u očekivanim ili stvarnim uslovima zaleđivanja, avion može da se koristi samo ako ima opremu za osvetljenje kojim može da se otkrije prisustvo leda. Osvetljenje ne sme da stvara bleštanje ili odsjaj koji bi mogli da ometaju posadu u vršenju dužnosti.

OPS 1.680 Oprema za otkrivanje kosmičke radijacije

(a) Avion koji leti na visinama iznad 15 000 m (49 000 ft) mora da ima opremu:

(1) za otkrivanje i merenje primljene kosmičke radijacije (ukupne jonske i neutronske radijacije galaktičkog i sunčevog porekla) i ukupnu količinu primljene radijacije u toku leta;

(2) kojom se, na svaka tri meseca, uzima uzorak zračenja, ako to prihvati vazduhoplovna vlast.

OPS 1.685 Sistem interfona za članove letačke posade

Avion sa višečlanom posadom mora da bude opremljen sistemom interfona za posadu i kompletom za radiovezu (slušalice i mikrofon) za glavu (ali ne ručnog mikrofona) za sve članove posade.

OPS 1.690 Sistem interfona za članove posade

(a) Avion čija je maksimalna odobrena mase na poletanju 15 000 kg i više ili sa najvećim odobrenim brojem putničkih sedišta većim od 19 može da se koristi ako je opremljen sistemom interfona za članove posade, izuzev za avion čije je prvo uverenje o plovidbenosti izdato pre 1. aprila 1965. godine i koji je registrovan u Republici Srbiji.

(b) Sistem interfona za članove posade:

(1) mora da radi nezavisno od sistema za obaveštavanje putnika, izuzev ručnih kompleta, kompleta za glavu, mikrofona, selektorskih prekidača i signalnih uređaja;

(2) mora da omogući dvosmernu komunikaciju između pilotske kabine i:

(i) odeljaka za putnike;

(ii) bifea koji nisu u nivou putničke kabine;

(iii) izdvojene kabine za posadu ako nije u nivou putničke kabine;

(3) mora da bude lako dostupan sa mesta svakog člana posade u pilotskoj kabini;

(4) mora da bude lako dostupan sa mesta svakog člana kabinske posade, pored svakog izlaza za slučaj nužde ili para izlaza za slučaj nužde u istom nivou;

(5) mora da ima sistem za upozoravanje koji čini zvučni ili svetlosni sistem koji koriste članovi letačke posade da upozore članove kabinske posade ili koje koriste članovi kabinske posade da upozore članove letačke posade;

(6) mora da ima sredstvo za prijem poziva kojim se utvrđuje da li je u pitanju uobičajeni poziv ili poziv u slučaju nužde;

(7) mora da omogući dvosmernu komunikaciju između zemaljskog osoblja i najmanje dva člana letačke posade dok je avion na zemlji.

OPS 1.695 Sistem ozvučenja za putnike

(a) Avion koji ima najveći odobreni broj putničkih sedišta veći od 19 može da se koristi ako ima ugrađen sistem ozvučenja za putnike.

(b) Sistem ozvučenja za putnike mora da:

(1) radi nezavisno od sistema interfona, izuzev ručnih kompleta, kompleta za glavu, mikrofona, selektorskih prekidača i uređaja za signalizaciju;

(2) bude lako dostupan za svakog člana posade sa njegovog mesta;

(3) za svaki izlaz za putnike koji je predviđen da se koristi u slučaju nužde, a koji se nalazi neposredno pored sedišta za kabinsku posadu, ima mikrofon koji je lako dostupan članu posade sa njegovog mesta, s tim što jedan mikrofon može da se koristi za više izlaza, pod uslovom da rastojanje između izlaza omogućava uobičajenu govornu komunikaciju između članova kabinske posade koji sede;

(4) ima mogućnost da u roku od deset sekundi član kabinske posade može da reaguje sa radnog mesta na kojem je moguća njegova upotreba;

(5) se čuje i da se razaznaje na svim putničkim sedištima, sedištima za članove kabinske posade i u toaletima.

OPS 1.700 Uređaj za beleženje zvuka u pilotskoj kabini - 1

(a) Višemotorni turbomlazni avion koji ima najveći odobreni broj putničkih sedišta devet i više ili čija je maksimalna odobrena mase na poletanju 5 700 kg i više, ne može da se koristi ako mu je prvo uverenje o plovidbenosti izdato posle 1. aprila 1998. godine ako nije opremljen uređajem za beleženje zvuka u pilotskoj kabini koji, pored vremena, beleži i:

(i) glasovnu komunikaciju u pilotskoj kabini aviona obavljenu posredstvom radio-stanice;

(ii) zvuke u pilotskoj kabini, uključujući zvuke iz mikrofona na slušalici i mikrofona u masci;

(iii) glasovnu komunikaciju članova letačke posade u pilotskoj kabini koji koriste sistem interfona;

(iv) glas ili zvučni znak identifikacije navigacijskog ili prilaznog sredstva iz zvučnika ili slušalica;

(v) glasovnu komunikaciju članova letačke posade ako koriste sistem ozvučenja putničke kabine.

(b) Uređaj za snimanje zvuka u pilotskoj kabini mora da bude takav da može da beleži podatke snimljene u toku poslednja dva sata leta. Za avione čija je maksimalna odobrena masa na poletanju 5 700 kg i manje to vreme iznosi 30 minuta.

(v) Snimanje zvuka u pilotskoj kabini počinje automatski, pre nego što avion započne kretanje na sopstveni pogon, a završava se kada avion prestane da se kreće na sopstveni pogon. Ako se sistem za snimanje zvuka napaja iz spoljnjeg izvora električne energije, snimanje zvuka u pilotskoj kabini mora da počne još u toku provera u pilotskoj kabini, pre početka rada motora, a završava se posle provera u pilotskoj kabini, po završetku leta.

(g) Uređaj za snimanje zvuka mora da ima napravu koja pomaže pri pronalaženju uređaja u vodi.

OPS 1.705 Uređaj za beleženje zvuka u pilotskoj kabini - 2

(a) Višemotorni turbomlazni avion koji ima maksimalnu odobrenu masu na poletanju do 5 700 kg ili koji ima najveći odobreni broj putničkih sedišta devet i više ne može da se koristi ako mu je prvo uverenje o plovidbenosti izdato u periodu između 1. januara 1990. godine i 31. marta 1998. godine, ako nije opremljen uređajem za snimanje zvuka u pilotskoj kabini, koji beleži:

(1) glasovnu komunikaciju u pilotskoj kabini obavljenu posredstvom radio-stanice.

(2) zvuke u pilotskoj kabini, uključujući zvuke iz mikrofona na slušalici i mikrofona u masci;

(3) glasovnu komunikaciju članova letačke posade u pilotskoj kabini koji koriste sistem interfona;

(4) glas ili zvučni znak identifikacije navigacijskog ili prilaznog sredstva iz zvučnika ili slušalica;

(5) glasovnu komunikaciju članova letačke posade ako se koristi sistem ozvučenja putničke kabine.

(b) Uređaj za snimanje zvuka u pilotskoj kabini mora da bude takav da može da beleži podatke snimljene u toku poslednjih 30 minuta leta.

(v) Snimanje zvuka u pilotskoj kabini počinje automatski, pre nego što avion započne kretanje na sopstveni pogon, a završava se kada avion prestane da se kreće na sopstveni pogon. Ako se sistem za snimanje zvuka napaja iz spoljnjeg izvora električne energije snimanje zvuka u pilotskoj kabini mora da počne još u toku provera u pilotskoj kabini, pre početka rada motora, a završava se posle provera u pilotskoj kabini, po završetku leta.

(g) Uređaj za snimanje zvuka mora da ima napravu koji pomaže pri pronalaženju uređaja u vodi.

OPS 1.710 Uređaj za beleženje zvuka u pilotskoj kabini - 3

(a) Avion koji ima maksimalnu odobrenu masu na poletanju 5 700 kg i više i kome je prvo uverenje o plovidbenosti izdato pre 1. aprila 1998 godine, može da se koristi ako je opremljen uređajem za beleženje zvuka u pilotskoj kabini koji beleži:

(1) glasovnu komunikaciju u pilotskoj kabini obavljenu posredstvom radio-stanice;

(2) glasovnu komunikaciju članova posade u pilotskoj kabini aviona;

(3) glasovnu komunikaciju članova posade u pilotskoj kabini koji koriste sistem interfona;

(4) glas ili zvučni signal identifikacije navigacijskog ili prilaznog sredstva iz zvučnika ili slušalica;

(5) glasovnu komunikaciju članova letačke posade kada koriste sistem ozvučenja putničke kabine.

(b) Uređaj za zapisivanje glasova u pilotskoj kabini mora da bude takav da može da beleži podatke snimljene u poslednjih 30 minuta leta.

(v) Snimanje zvuka u pilotskoj kabini počinje pre nego što avion započne kretanje na sopstveni pogon, a završava se kada avion prestane da se kreće na sopstveni pogon.

(g) Uređaj za zapisivanje zvuka mora da ima napravu koja pomaže pri pronalaženju uređaja u vodi.

OPS 1.715 Uređaj za beleženje podataka o letu aviona - 1
(vidi Dodatak 1 OPS 1.715)

(a) Višemotorni turbomlazni avion koji ima najveći odobreni broj putničkih sedišta devet ili više i maksimalnu odobrenu masu na poletanju 5 700 kg i više, može da se koristi ako mu je prvo uverenje o plovidbenosti izdato posle 1. aprila 1998. godine i ako je opremljen uređajem za digitalno beleženje i čuvanje podataka o letu, kao i uređajem kojim se zabeleženi podaci mogu očitati iz memorije.

(b) Uređaj za beleženje podataka o letu mora da bude takav da može da beleži podatke o letu snimljene u poslednjih 25 sati leta. Za avione koji imaju maksimalnu odobrenu masu na poletanju 5 700 /ili manje to vreme može da iznosi 10 sati.

(v) Uređaj za beleženje podataka o letu, pored vremena, mora da beleži i:

(1) parametre leta navedene u tabeli A1 ili A2 iz Dodatka 1 OPS 1.715;

(2) dodatne parametre navedene u tabeli B Dodatka 1 OPS 1.715, za avione čija je maksimalna odobrena masa na poletanju 27 000 kg ili više;

(3) sve dodatne parametre koje propiše vazduhoplovna vlast, ako je reč o postupku utvrđivanja sertifikata o tipu aviona ili postupku utvrđivanja dodatnog sertifikata o tipu;

(4) parametre navedene u tabeli C, Dodatka 1 OPS 1.715, za avion koji poseduje elektronski pokazivač parametara leta, izuzev za avion kome je prvo uverenje o plovidbenosti izdato pre 20. avgusta 2002 godine, a kod koga beleženje parametara nije moguće jer:

(i) senzor nije moguće nabaviti;

(ii) oprema aviona mora da se modifikuje;

(iii) signal nije podudaran sa sistemom za beleženje podataka.

U ovom slučaju parametri leta ne moraju da se beleže ako to odobri vazduhoplovna vlast.

(g) Podaci moraju da budu dobijeni iz izvora u avionu koji omogućavaju tačnu povezanost sa podacima koji su prikazani letačkoj posadi.

(d) Beleženje podataka o letu počinje automatski kada avion počne kretanje na sopstveni pogon, a završava se automatski kada avion prestane da se kreće na sopstveni pogon.

(đ) Uređaj za beleženje podataka o letu aviona mora da ima i napravu koja pomaže u pronalaženju uređaja u vodi.

(e) Avion, kome je prvo uverenje o plovidbenosti izdato u periodu od 1. aprila 1998. godine do 1. aprila 2001. godine, ne mora da ispunjava zahteve propisane po OPS 1.715(v). Za primenu ove odredbe potrebno je odobrenje vazduhoplovne vlasti. Da bi se ova odredba primenila potrebno je dokazati vazduhoplovnim vlastima da je za primenu odredbe OPS 1.715(v) potrebna velika izmena u avionskim sistemima i opremi koja nije sastavni deo uređaja za beleženje parametara o letu aviona ili da avion ispunjava odredbe navedene u OPS 1.720(v), s tim da parametar 15b iz tabele A, dodatka 1 OPS 1.720, ne mora da se beleži.

OPS 1.720 Uređaj za beleženje podataka o letu aviona - 2
(vidi dodatak 1 OPS 1.720)

(a) Avion koji ima maksimalnu odobrenu masu na poletanju 5 700 kg i više i prvo uverenje o plovidbenosti koje je izdato u periodu između 1. juna 1990. godine i 31. marta 1998. godine, može da se koristi ako je opremljen uređajem za digitalno beleženje i čuvanje podataka o letu kao i uređajem kojim se zabeleženi podaci mogu očitati iz memorije.

(b) Uređaj za beleženje podataka o letu mora da bude takav da može da zabeleži podatke o letu snimljene u poslednjih 25 sati leta.

(v) Uređaj za beleženje podataka o letu, pored podataka o vremenu mora da beleži:

(1) parametre leta navedene u tabeli A Dodatka 1 OPS 1.720;

(2) dodatne parametre koji su navedeni u tabeli B Dodatka 1 OPS 1.720, za avion čija je maksimalna odobrena masa na poletanju 27 000 kg i više.

(g) za avione čija je maksimalna odobrena masa na poletanju do 27000 kg, ako je prihvatljivo za vazduhoplovnu vlast, parametri 14 i 15b koji su navedeni u tabeli A Dodatka 1 OPS 1.720 ne moraju biti zabeleženi, ako:

(1) senzor nije moguće lako nabaviti;

(2) sistem za beleženje parametara leta nije dovoljnog kapaciteta;

(3) je potrebna promena opreme pomoću koje se dobijaju podaci o letu aviona.

(d) kod aviona čija je maksimalna odobrena masa na poletanju 27000 kg i više, parametar 15b iz tabele A Dodatka 1 OPS 1.720 i parametri 23, 24, 25, 26, 27, 28, 29, 30 i 31 iz tabele B Dodatka 1 OPS 1.720, ne moraju da se beleže. Da bi se primenjivala ova odredba potrebno je dokazati vazduhoplovnim vlastima da:

(1) senzor nije moguće lako nabaviti;

(2) sistem za beleženje parametara nije dovoljnog kapaciteta;

(3) je potrebna promena opreme pomoću koje se dobijaju podaci o letu aviona;

(4) signal navigacijskih podatka (NAV izbor frekvencije, DME rastojanje, geografska širina i dužina, brzina u odnosu na zemlju, odstupanje) nije dostupan u digitalnom obliku.

(đ) Parametri koji mogu da se dobiju proračunom, pomoću parametara koji se beleže, ne moraju da se beleže ako to prihvati vazduhoplovna vlast.

(e) Podaci moraju da budu dobijeni iz izvora u avionu koji omogućavaju tačnu povezanost sa podacima koji su prikazana letačkoj posadi

(ž) Beleženje podataka o letu počinje kada avion počne kretanje na sopstveni pogon, a završava se kada avion prestane da se kreće na sopstveni pogon.

(z) Uređaj za beleženje podataka o letu mora da ima i napravu koja pomaže u pronalaženju uređaja u vodi.

OPS 1.725 Uređaj za beleženje podataka o letu aviona - 3
(vidi dodatak 1 OPS 1.725)

(a) Avion na turbomlazni pogon koji ima maksimalnu odobrenu masu na poletanju 5 700 kg i više kome je prvo uverenje o plovidbenosti izdato do 1. juna 1990. godine može da se koristi ako je opremljen uređajem za digitalno beleženje i čuvanje podataka o letu, kao i uređajem kojim se zabeleženi podaci mogu očitati iz memorije.

(b) Uređaj za beleženje podataka o letu mora da zabeleži podatke o letu snimljene u poslednjih 25 sati leta.

(v) Uređaj za beleženje podataka o letu, pored podataka o vremenu, mora da zabeleži i:

(1) parametre koji su navedeni u tabeli A Dodatka 1 OPS 1.725

(2) dodatne parametre od 6 do 15b iz tabele B Dodatka 1 OPS 1.725, ako avion ima maksimalnu odobrenu masu na poletanju 27 000 kg i više i kome je prvi sertifikat o tipu izdat posle 30. septembra 1969. godine. Parametri 13, 14 i 15b iz tabele B dodatka 1 OPS 1.725 ne moraju da se beleže, ako to prihvati vazduhoplovna vlast, a dokaže se da:

(i) senzor nije moguće lako nabaviti;

(ii) sistem za beleženje parametara nije dovoljnog kapaciteta;

(iii) je potrebna promena opreme pomoću koje se dobijaju podaci o letu aviona.

(3) Parametre:

(i) od 6 do 15b koji su navedeni u tabeli B Dodatka 1 OPS 1.725, za avion kome je prvo uverenje o plovidbenosti izdato posle 1. januara 1989. godine, a koji ima maksimalna odobrenu masu na poletnju između 5 700 kg i 27 000 kg,

(ii) koji su navedeni u tabeli B Dodatka 1 OPS 1.725, za avion kome je prvo uverenje o plovidbenosti izdato posle 1. januara 1987. godine, a čija je maksimalna odobrena masa na poletanju preko 27000 kg, pod uslovom da je sistem kojim se vrši beleženje parametara leta odgovarajućeg kapaciteta, senzor dostupan, a promena u opremi koja omogućava beleženje podatka nije potrebna.

(g) Parametri koji mogu da se dobiju proračunom, pomoću parametara koji se beleže, ne moraju da se beleže ako to prihvati vazduhoplovna vlast.

(d) Podaci se dobijaju iz izvora u avionu, koji omogućava tačnu povezanost sa podacima koji su prikazani letačkoj posadi.

(đ) Beleženje podataka o letu počinje kada avion počne kretanje na sopstveni pogon, a završava se kada avion prestane da se kreće na sopstveni pogon.

(e) Uređaj za beleženje podataka o letu aviona mora da ima i napravu koja pomaže u pronalaženju uređaja u vodi.

OPS 1.727 Kombinovani uređaj za beleženje podataka

(a) Beleženje zvuka u pilotskoj kabini i beleženje podataka o letu aviona može da se obavi:

(i) kombinovanim uređajem za beleženje podataka, ako je avion opremljen uređajem za beleženje zvuka u pilotskoj kabini ili uređajem za beleženje parametara leta aviona;

(ii) kombinovanim uređajem za beleženje podataka, ako je avion čija je maksimalna odobrena masa na poletanju do 5 700 kg, opremljen uređajem za beleženje zvuka u pilotskoj kabini i uređajem za beleženje parametara leta;

(iii) pomoću dva kombinovana uređaja za beleženje podataka, ako je avion čija je maksimalna odobrena masa na poletanju preko 5 700 kg, opremljen uređajem za beleženje zvuka u pilotskoj kabini i uređajem za beleženje parametara leta.

(b) Kombinovani uređaj za beleženje podataka je uređaj koji beleži:

(i) glasovnu komunikaciju i zvuke;

(ii) parametre kojima se beleže podaci o letu.

OPS 1.730 Sedišta, sigurnosni pojasevi i pojasevi za posadu i sigurnosna oprema za dete

(a) Avion može da se koristi ako je opremljen:

(1) sedištem ili ležajem za svako lice starije od dve godine;

(2) sigurnosnim pojasom, sa ili bez dijagonalnog vezivanja preko ramena, ili sigurnosnim pojasom na svakom putničkom sedištu za putnika starijeg od dve godine;

(3) dodatnom vezom za svaku dete do dve godine starosti koja je prihvatljiva za vazduhoplovnu vlast;

(4) sigurnosnim ramenim pojasom koji se vezuje preko ramena, za sedište koje koristi član letačke posade i za sedište smešteno pored pilotskog sedišta koje ima dodatak za automatsku zaštitu tela u slučaju naglog kočenja;

(5) sigurnosnim ramenim pojasom za sedište koje koristi član kabinske posade i za sedište na kome sedi posmatrač. Ovim zahtevom se, u slučaju proširene posade, ne sprečava da član kabinske posade upotrebljava putničko sedište.

(6) sedištima za članove kabinske posade postavljenih u blizini izlaza za slučaj nužde. Kabinska posada može da sedi i na drugim sedištima, ako to doprinosi brzini evakuacije putnika iz aviona. Sedišta moraju da budu okrenuta napred ili nazad, unutar ugla od 15° u odnosu na uzdužnu osu aviona.

(b) Sigurnosni rameni pojas može da ima samo jednu tačku otpuštanja.

(v) U avionu čija je maksimalna odobrena masa na poletanju do 5 700 kg može da se koristi sigurnosni rameni pojas koji se dijagonalno vezuje, a u avionu čija je maksimalna odobrena masu na poletanju do 2 730 kg sigurnosni pojasevi mogu da se koriste umesto sigurnosnih ramenih pojaseva, ako takav pojas ne može da se pričvrsti.

OPS 1.731 Oznake za vezivanje sigurnosnog pojasa i oznake zabranje pušenja

Avion, u kome sva sedišta za putnike nisu vidljiva iz pilotske kabine, može da se koristi, ako je opremljen znacima koji pokazuju da putnici i kabinska posada moraju da budu vezani sigurnosnim pojasevima i da pušenje nije dopušteno.

OPS 1.735 Vrata i zavese u kabini aviona

Avion može da se koristi ako je opremljen:

(a) vratima između putničke i pilotske kabine sa natpisom "Samo za posadu" i uređajem za zaključavanje koji sprečava putnike da otvore vrata bez odobrenja posade aviona, ako avion ima najveći odobreni broj putničkih sedišta veći od 19.

(b) uređajem za otvaranje vrata koja odvajaju putničku kabinu od ostalog prostora u kojem se nalaze izlazi u slučaju nužde. Uređaj za otvaranje vrata mora da bude lako dostupan.

(v) zavesom koja se koristi za odvajanje putničke kabine od ostalog prostora aviona, pri čemu ona mora da ima mogućnost da se zakači ili priveže;

(g) natpisom, na svim unutrašnjim vratima ili u blizini zavese, kojim se ukazuje da vrata, odnosno zavesa moraju da budu u otvorenom položaju u toku poletanja i sletanja, kao i u slučaju da se kroz njih prolazi do izlaza u slučaju nužde;

(d) vratima koja može da otključa član posade, a koja su dostupna putnicima i koje putnik može da zaključa.

OPS 1.745 Komplet prve pomoći

(a) Avion mora da bude opremljen kompletom prve pomoći koji je lako dostupan. Broj kompleta za prvu pomoć zavisi od broja ugrađenih putničkih sedišta.

(b) Komplet prve pomoći mora da se:

(1) proverava u redovnim intervalima čime se utvrđuje da li sadržaj adekvatan;

(2) dopuni posle isteka roka važenja ili posle upotrebe pojedinih medikamenata.

OPS 1.755 Komplet za pružanje medicinske pomoći u slučaju nužde

(a) Avion koji ima najveći odobreni broj putničkih sedišta veći od 30, mora da bude opremljen kompletom za pružanje medicinske pomoći u slučaju nužde, ako je neka tačka na planiranoj ruti na rastojanju koje odgovara vremenu od 60 minuta leta (pri normalnoj brzini krstarenja) od aerodroma na kome može da bude ukazana stručna medicinska pomoć.

(b) Vođa vazduhoplova mora da obezbedi da proizvodima iz kompleta rukuju samo obučeni doktori, medicinske sestre ili drugo osposobljeno osoblje.

(v) Komplet za pružanje medicinske pomoći mora da bude smešten na sigurno mesto (po mogućstvu u pilotsku kabinu) i mora da bude otporan na prašinu i vlagu. Sadržaj kompleta za pružanje medicinske pomoći mora da se proverava u redovnim intervalima čime se utvrđuje da li sadržaj adekvatan. Komplet mora da se dopuni po isteku roka važenja ili posle upotrebe nekog sredstva koje se nalazilo u kompletu.

OPS 1.760 Kiseonik za prvu pomoć

(a) Avion, kome je kabina pod pritiskom, i u kome se zahteva prisustvo kabinske posade, može da se koristi, na visinama iznad 25 000 ft, ako je opremljen dovodom nerazređenog kiseonika za putnike, kojima iz fizioloških razloga može da bude potreban kiseonik posle dekompresije kabine. Količina potrebnog kiseonika mora da se odredi na osnovu prosečne brzine protoka od najmanje tri litra pri standardnoj temperaturi, količini vlage i pritisku u minuti po osobi. Količina kiseonika mora da bude dovoljna za ostatak leta posle dekompresije kabine koja je nastala na visinama između 8000 ft i 15 000 ft, i to za najmanje 2% putnika, odnosno za najmanje jedno lice. Na raspolaganju moraju da budu dve razdelne jedinice koje mogu da budu prenosnog tipa.

(b) Količina kiseonika za prvu pomoć se određuje na osnovu visine i trajanja leta, u skladu sa operativnim postupcima utvrđenim za svaki let i rutu.

(v) Oprema za dovod kiseonika mora da obezbedi dotok od najmanje četiri litra u minuti. Protok kiseonika može da se smanji do dve litre u minuti, na bilo kojoj visini.

OPS 1.770 Dodatna količina kiseonika za avione sa kabinom pod pritiskom
(videti dodatak 1 OPS 1.770)

(a) Opšte odredbe:

(1) avion sa kabinom pod pritiskom može da se koristi na visinama iznad 10 000 ft ako ima ugrađenu opremu za dovod dodatnog kiseonika koja može da obezbedi skladištenje i snabdevanje kiseonikom.

(2) potrebna količina dodatnog kiseonika mora da se odredi na osnovu visine i trajanja leta, kao i pretpostavke da se dekompresija kabine dešava na visini leta i u tački na putanji leta koja je najkritičnija u pogledu potrebe za kiseonikom i da će, posle pada pritiska u kabini, avion da ponire u skladu sa postupcima u slučaju nužde koji su navedeni u letačkom priručniku aviona do sigurne visine za rutu, koja dozvoljava siguran nastavak leta i sletanje;

(3) posle dekompresije kabine, smatra se da je pritisak u kabini isti kao i pritisak na visini na kojoj se nalazi avion, ukoliko se ne pokaže vazduhoplovnoj vlasti da pad pritiska u kabini ili u sistemu pritiska neće dovesti do izjednačavanja pritiska u kabini sa pritiskom na visini na kojoj avion leti. U tom slučaju se najveća visina pritiska u kabini uzima kao osnova za određivanje snabdevanja kiseonikom.

(b) Oprema za dovod dodatnog kiseonika i uslovi za snabdevanje kiseonikom

1. Članovi letačke posade

(i) član letačke posade koji je na dužnosti u pilotskoj kabini mora da ima mogućnost da koristi dodatni kiseonik, u skladu sa Dodatkom 1 OPS 1.770. Ako lica koja sede u pilotskoj kabini koriste dodatni kiseonik iz izvora predviđenog za letačku posadu, smatraju se članovima letačke posade, dok se u ostalim slučajevima smatraju putnicima.

(ii) članovi letačke posade koji nisu obuhvaćeni (b)1.(i), smatraju se putnicima;

(iii) maske za kiseonik moraju da budu smeštene tako da budu lako dostupne članovima letačke posade dok su na svojim radnim mestima.

(iv) maske za kiseonik koje koriste članovi letačke posade, na visini iznad 25 000 ft, moraju da budu podobne za brzu upotrebu;

2. Članovi kabinske posade, dodatni članovi posade i putnici

(i) članovi kabinske posade i putnici moraju da imaju mogućnost da koriste dodatni kiseonik kako je navedeno u Dodatku 1 OPS 1.770, izuzev u slučaju primene propisanog u (v). Dodatni članovi kabinske posade, u odnosu na minimalni broj članova kabinske posade, u pogledu korišćenja dodatnog kiseonika, smatraju se putnicima;

(ii) avioni koji lete na visinama iznad 25 000 ft moraju da imaju dovoljan broj priključaka i maski ili dovoljan broj prenosnih jedinica za korišćenje kiseonika za sve članove kabinske posade. Rezervni priključci i prenosne jedinice moraju da budu ravnomerno raspoređene u kabini, kako bi se omogućilo brzo korišćenje kiseonika, bez obzira na položaj člana posade u trenutku dekompresije;

(iii) avioni koji lete na visinama iznad 25 000 ft moraju da imaju dovoljan broj priključaka za korišćenje kiseonika. Priključci moraju da budu ravnomerno raspoređeni u kabini i dostupni svakom licu, bez obzira gde sedi. Ukupan broj jedinica za raspodelu kiseonika i priključaka mora da bude veći od broja ugrađenih sedišta, najmanje za 10%;

(iv) avioni, kojima je prvo uverenje o plovidbenosti izdato posle 9. novembra 1998. godine, a koji lete na visinama iznad 25 000 ft ili na visinama ispod 25 000 ft, a ne mogu sigurno da poniru na visinu od 13 000 ft za četiri minuta, moraju da imaju opremu za automatsko aktiviranje opreme za korišćenje kiseonika koja mora da bude lako dostupna svakom licu, bez obzira gde sedi. Ukupan broj jedinica za raspodelu kiseonika mora da bude veći za 10% od broja ugrađenih sedišta. Dodatne jedinice moraju da budu ravnomerno raspoređene u kabini.

(v) Kod aviona koji nisu odobreni za letove iznad 25 000 ft, zahtevi za količinom dodatnog kiseonika iz Dodatka 1 mogu da se smanje tako da se količina dodatnog kiseonika određuje na osnovu ukupnog vremena leta na visinama između 10 000 ft i 13 000 ft, za sve članove kabinske posade i najmanje 10% putnika ako, na bilo kojoj tački rute na kojoj leti, avion može da se spusti u roku od četiri minuta na visinu od 13 000 ft.

OPS 1.775 Dodatna količina kiseonika za avione kojima kabina nije pod pritiskom
(videti Dodatak 1 OPS 1.775)

(a) Opšte odredbe

(1) avion čija kabina nije pod pritiskom može da se koristi na visinama iznad 10 000 ft ako ima ugrađenu opremu za dovod dodatnog kiseonika koja može da obezbedi skladištenje i snabdevanje kiseonikom;

(2) količina dodatnog kiseonika određuje se za svaki pojedinačni let, na osnovu visine, trajanja leta i planirane rute, u skladu sa postupcima (uključujući i postupke u slučaju nužde) propisanim u operativnom priručniku;

(3) avion koji leti na visini iznad 10 000 ft mora da ima opremu koja omogućava dovoljno i pravilno snabdevanje kiseonikom.

(b) Zahtevi za snabdevanje dodatnim kiseonikom

(1) član letačke posade u pilotskoj kabini mora da ima mogućnost korišćenja dodatnog kiseonika prema Dodatku 1. Ako se sva lica koja sede u pilotskoj kabini snabdevaju kiseonikom iz izvora kiseonika za letačku posadu, smatraju se članovima letačke posade;

(2) članovi kabinske posade i putnici moraju da imaju mogućnost da koriste dodatni kiseonik prema Dodatku 1. Dodatni članovi kabinske posade, u odnosu na najmanji zahtevani broj članova kabinske posade, smatraju se putnicima.

OPS 1.780 Zaštitna oprema za disanje

(a) Avion kome je kabina pod pritiskom, avion čija je maksimalna odobrena masa na poletanju veća od 5 700 kg i avion sa najvećim odobrenim brojem putničkih sedišta većim od 19, a čija kabina nije pod pritiskom, može da se koristi:

(1) ako član letačke posade na dužnosti u pilotskoj kabini može da koristi opremu za zaštitu očiju, nosa i usta i ako ona može da obezbedi potrebnu količinu kiseonika neophodnu za 15 minuta. Kiseonik koji se koristi pri upotrebi ove opreme može da bude obezbeđen od dodatnog kiseonika koji se zahteva prema OPS 1.770(b)(1) ili OPS 1.775(b)(1). U slučaju višečlane letačke posade, kada na letu nema kabinske posade, u avionu mora da se nalazi prenosiva oprema za zaštitu očiju, nosa i usta za jednog člana letačke posade i obezbeđen kiseonik za disanje za najmanje 15 minuta;

(2) ako ima dovoljan broj prenosne opreme za zaštitu očiju, nosa i usta za sve članove kabinske posade, a koja omogućava upotrebu kiseonika za disanje za najmanje 15 minuta.

(b) Prenosiva oprema za disanje koja je predviđena za letačku posadu mora da bude smeštena u pilotskoj kabini i da bude lako dostupna za trenutnu upotrebu svakom članu letačke posade sa njegovog radnog mesta.

(v) Prenosiva oprema za disanje predviđena za kabinsku posadu mora da bude postavljena pored radnog mesta svakog člana kabinske posade.

(g) Dodatna, lako dostupna prenosiva oprema, mora da bude obezbeđena i postavljena pored prenosivog uređaja za gašenje požara, u skladu sa OPS 1.790(v) i (g), izuzev ako je uređaj za gašenje požara smešten u odeljku za smeštanje tereta. U tom slučaju, prenosiva oprema za disanje mora da bude postavljena izvan robnog odeljka, ali u blizini ulaza u odeljak.

(d) Upotreba prenosive opreme za disanje ne sme da sprečava komunikaciju kao što je propisano u OPS 1.685, OPS 1.690, OPS 1.810 i OPS 1.850.

OPS 1.790 Ručni aparati za gašenje požara

Avion može da se koristi ako u letačkoj kabini, putničkoj kabini, robnom odeljku i bifeu postoje ručni aparati za gašenje požara. Aparat za gašenje požara mora da ispunjava sledeće uslove:

(a) vrsta i količina sredstva za gašenje požara mora da odgovara vrsti požara, s tim da, sredstvo koje se primenjuje za gašenje požara u putničkoj kabini mora da sadrži što manju koncentraciju otrovnih gasova;

(b) u pilotskoj kabini aviona mora da bude najmanje jedan ručni aparat za gašenje požara koji sadrži Halon 1211 (bromoklorodifluorometan - CBrClF2) ili drugo odgovarajuće sredstvo. Ovaj ručni aparat mora biti lako dostupan letačkoj posadi.

(v) u svakom bifeu koji se nalazi van putničke kabine, mora da bude najmanje jedan lako dostupan ručni aparat za gašenje požara;

(g) u svakom robnom odeljku klase A, B, E i odeljku za smeštaj prtljaga mora da bude najmanje jedan lako dostupan ručni aparat za gašenje požara;

(d) u putničkoj kabini, ručni aparati za gašenje požara, moraju da budu ravnomerno raspoređeni i lako dostupni. Broj ovih aparata se određuje u zavisnosti od maksimalnog odobrenog broja putničkih sedišta u kabini aviona.

(đ) u putničkoj kabini aviona koji ima najveći odobreni broj putničkih sedišta između 31 i 60, moraju da budu jedan aparat ili dva aparata za gašenje požara, a ako je najveći broj odobrenih putničkih sedišta u kabini više od 61, mora da sadrži Halon 1211 (bromoklorodifluorometan - CBrClF2) ili drugo odgovarajuće sredstvo za gašenje požara.

OPS 1.795 Sekire i poluge

(a) Avion čija je maksimalna odobrena masa na poletanju veća od 5 700 kg ili sa najvećim odobrenim brojem putničkih sedišta većim od devet mora da ima najmanje jednu sekiru ili gvozdenu polugu u pilotskoj kabini. Avion čiji je najveći odobreni broj putničkih sedišta veći od 200, mora da ima dve sekire ili dve gvozdene poluge u blizini zadnjeg bifea.

(b) Sekire i gvozdene poluge koje se nalaze u putničkoj kabini ne smeju da budu na mestu na kojem putnici mogu da ih vide.

OPS 1.800 Označivanje mesta za prosecanje kabine

Deo trupa aviona, pogodan za ulazak spasilačke službe u slučaju nužde, mora da budu slikovito označen. Oznaka može biti crvene ili žute boje i može da se uokviri belom bojom. Ako su ugaone oznake udaljene više od 2 m, spojne linije, dužine 9 cm x 3 cm, moraju da budu umetnute tako da između susednih oznaka razmak ne bude veći od 2 m:

OPS 1.805 Sredstva koja se koriste za evakuaciju

(a) Izlaz za putnike može da se koristi za evakuaciju ako je visina praga izlaza:

(1) do 1.83 m (6 ft), ako je avion na zemlji i stajni trap izvučen;

(2) veća od 1.83 m (6 ft), merena posle pada ili neizvlačenja jedne ili više nogu stajnog trapa, ako je zahtev za prvo izdavanje uverenja o plovidbenosti predat posle 1. aprila 2000. godine. Ovakvi izlazi moraju da imaju opremu koja omogućava putnicima i posadi sigurno spuštanje na zemlju.

(b) Oprema kojom se obezbeđuje sigurno spuštanje putnika i posade na zemlju ne mora da se nalazi na izlazima koji se nalaze iznad krila, ako je mesto na krilu aviona, gde se završava put u slučaju napuštanja aviona na visini do 1.83 m (6 ft), ako avion stoji sa izvučenim stajnim trapom, a zakrilca su u položaju za poletanje ili sletanje, zavisno od toga koji je položaj zakrilaca na većoj visini iznad zemlje.

(v) Avion mora da ima uređaj kojim se obezbeđuje sigurno spuštanje članova letačke posade na zemlju, ako ima poseban izlaz za napuštanje aviona za članove letačke posade u slučaju nužde, čija je najniža tačka na visini:

(1) većoj od 1.83 m (6 ft), mereno kada avion stoji sa izvučenim stajnim trapom;

(2) većoj od 1.83 metra (6 ft), mereno u slučaju udesa ili neizvlačenja jedne ili više nogu stajnog trapa, a za koji je podnet zahtev za prvo izdavanje uverenja o plovidbenosti posle 1. aprila 2000. godine;

OPS 1.810 Megafoni

(a) Avion sa najvećim odobrenim brojem sedišta većim od 60 u kome se nalazi bar jedan putnik, mora da bude opremljen prenosivim megafonom kome je izvor napajanja baterija. Megafon mora da bude lako dostupan u toku evakuacije aviona. Broj megafona zavisi od broja putničkih sedišta i određuje se na osnovu sledeće tabele:

(1) za svaku putničku kabinu:

(2) avioni koji imaju putničku kabinu u više nivoa. Ako je ukupan broj putničkih sedišta veći od 60, potreban je najmanje jedan megafon.

OPS 1.815 Svetlo za slučaj nužde

(a) Avion koji ima najveći odobreni broj putničkih sedišta veći od devet mora da ima sistem osvetljenja koji se koristi za olakšavanje evakuacije. Ovaj sistem mora da ima poseban izvor napajanja električnom energijom. Sistem osvetljenja u slučaju nužde se sastoji od:

(1) za avione koji imaju najveći odobreni broj putničkih sedišta veći 19:

(i) izvora opšteg osvetljenja kabine;

(ii) osvetljenja na podu u području izlaza koji se koristi u slučaju nužde;

(iii) osvetljenja za oznake koje ukazuju na izlaz za slučaj nužde;

(iv) spoljnjeg osvetljenja na izlazima koji se koriste u slučaju nužde, a nalaze se na krilima i na drugim izlazima koji imaju ugrađenu opremu za izlaz putnika, za avione za koje je podnet zahtev za izdavanje uverenja o tipu ili drugog dokumenta pre 1. maja 1972. godine, a koriste se noću;

(v) spoljnog osvetljenja na svim izlazima koji se koriste u slučaju nužde, za avione za koje je podnet zahtev za izdavanje uverenja o tipu ili drugog dokumenta posle 1. maja 1972. godine, a koji se koristi noću;

(vi) sistema kojim se obeležava put za evakuaciju na podu putničke kabine, za avione kojima je uverenje o tipu prvi put izdato posle 1. januara 1958. godine.

(2) za avione koji imaju do 19 sedišta, a koji su odobreni prema CS-23 ili CS-25:

(i) izvora opšteg osvetljenja kabine;

(ii) unutrašnjeg osvetljenja u području izlaza koji se koriste u slučaju nužde;

(iii) osvetljena za izlaze koji se koriste u slučaju nužde i oznaka koje ukazuju na mesto izlaza;

(3) za avione koji imaju do 19 sedišta, a nisu odobreni prema CS-23 ili CS-25, od izvora opšteg osvetljenja kabine.

(b) Avion koji ima do devet putničkih sedišta, a koristi se noću, može da se koristi ako je opremljen izvorom opšteg osvetljenja putničke kabine koji olakšava evakuaciju putnika iz aviona. Sistem opšteg osvetljenja može da ima kupolasta svetla ili druga svetla koja se već nalaze u avionu i koja mogu da rade i kada se isključi avionska baterija.

OPS 1.820 Predajnik za određivanje mesta nesreće (ELT)

(a) Avion koji ima najveći odobreni broj putničkih sedišta veći od 19 može da se koristi ako je opremnjen:

(i) jednim automatskim ili sa dva predajnika za određivanje mesta nesreće;

(ii) sa dva predajnika, od kojih je jedan automatski, ako mu je prvo uverenje o plovidbenosti izdato posle 1. jula 2008. godine.

(b) Avion koji ima najveći odobreni broj putničkih sedišta do 19 može da se koristi ako je opremnjen:

(i) jednim predajnikom za određivanje mesta nesreće;

(ii) jednim automatskim predajnikom za određivanje mesta nesreće, ako mu je prvo uverenje o plovidbenosti izdato posle 1. jula 2008. godine.

(v) Predajnik za određivanje mesta nesreće mora da ispunjava zahteve navedene u ICAO Aneks 10, tom III.

OPS 1.825 Prsluci za spasavanje

(a) Avion koji je opremljen prslucima za spasavanje sa pozicionim svetlom za svako lice može da se koristi:

(1) za letove iznad vode, na udaljenostima većim od 50 NM od obale;

(2) ako poleće ili sleće na aerodrom na kome je prilazna ili odletna putanja iznad vode tako da u slučaju nesreće avion može da sleti na vodu.

Prsluk za spasavanje mora da bude na mestu koje je lako dostupno sa sedišta ili ležaja. Prsluci za spasavanje dece do dve godine starosti mogu da se zamene drugim plutajućim sredstvima opremljenim pozicionim svetlima.

(b) Hidroavion ili amfibija na vodi može da se koristi ako je opremljen prslucima za spasavanje koji imaju poziciono svetlo, za svako lice u avionu. Prsluk za spasavanje mora da bude lako dostupan sa svakog sedišta ili ležaja. Prsluci za spasavanje za decu do dve godine starosti mogu biti zamenjeni drugim plutajućim sredstvima opremljenim pozicionim svetlima.

OPS 1.830 Čamci za spasavanje i predajnici za određivanje mesta nesreće (ELT) za produžene letove iznad vode

(a) Produženi letovi iznad vode mogu da se obavljaju na određenoj udaljenosti od kopna, gde je moguće prinudno sletanje, pri čemu ta udaljenost odgovara rastojanju kraćem od:

(1) rastojanja koje odgovara vremenu od 120 minuta leta, pri brzini krstarenja ili 400 NM, u slučaju aviona koji može da nastavi let do aerodroma posle otkaza kritičnog motora sa bilo koje tačke rute ili planiranog skretanja sa rute;

(2) rastojanja koje odgovara vremenu od 30 minuta leta, pri brzini krstarenja ili 100 NM, za sve ostale avione, ako avion nije opremljen u skladu sa propisanim u (b) i (v).

(b) Dovoljno čamaca za spasavanje svih lica u avionu - ako nema dodatnih čamaca dovoljnog kapaciteta, broj plovaka i broj mesta u čamcima mora da bude veći od nominalnog kapaciteta čamaca da se smeste svi putnici u slučaju gubitka jednog od čamaca najvećega kapaciteta. Spasilački čamci moraju da budu opremljeni:

(1) svetlom kojim se osvetljava mesto na kojem se nalaze preživeli;

(2) opremom za spasavanje, uključujući i sredstva za preživljavanje, shodno letu koji se obavlja.

(v) Najmanje dva predajnika za određivanje mesta nesreće koji moraju da emituju signal na frekvencijama propisanim u ICAO Aneks 10, sveska V, poglavlje 2

OPS 1.835 Oprema za preživljavanje

Avion može da leti iznad područja u kojima je traganje i spasavanje otežano, ako je opremljen:

(a) pirotehničkom opremom koja može da se koristi za signaliziranje, a koja je opisana u ICAO Aneks 2;

(b) jednim predajnikom za određivanje mesta nesreće (ELT) koji može da emituje signal na frekvencijama propisanim u ICAO Aneksu 10, sveska V, poglavlje 2;

(v) dodatnom opremom za preživljavanje koja zavisi od rute na kojoj se leti i broja putnika u avionu. Ova oprema ne mora da bude u avionu ako se područje u kome traganje i spasavanje nije teško:

(1) nalazi na rastojanju koje odgovara vremenu od:

(i) 120 minuta leta sa otkazom jednog motora pri brzini krstarenja, ako avion može da nastavi let do aerodroma sa otkazom kritičnog motora sa bilo koje tačke rute ili planiranog skretanja sa rute;

(ii) 30 minuta leta pri brzini krstarenja, u slučaju ostalih aviona.

(2) nalazi na rastojanju koje odgovara vremenu od 90 minuta leta, pri brzini krstarenja od područja pogodnog za prinudno sletanje i ako je avion odobren prema CS-25 ili drugom odgovarajućem propisu.

OPS 1.840 Oprema za hidroavion i amfibiju

(a) Hidroavion i amfibija na vodi mora da ima:

(1) sidro za vodu i drugu opremu koja olakšava plovidbu, sidrenje i manevrisanje aviona na vodi, a koja odgovara veličini, težini i karakteristikama aviona;

(2) opremu koja daje zvučne signale u cilju sprečavanja sudara na moru.

Dodatak 1 OPS 1.715
Uređaji za beleženje podataka o letu - lista parametara koji moraju da budu zabeleženi

Napomena: brojevi koji se nalaze u prvoj koloni odnose se na serijske brojeve određene u dokumentu EUROCAE, ED55

Dodatak 1 OPS 1.720
Uređaji za beleženje podataka o letu - 2 - lista parametara koji moraju da budu zabeleženi

Dodatak 1 OPS 1.725
Uređaji za beleženje podataka o letu - 3 - Lista parametara koji moraju biti zabeleženi

Dodatak 1 OPS 1.770
Minimalni zahtevi za dodatnim kiseonikom za avione sa kabinom pod pritiskom
(Napomena 1)

Dodatak 1 OPS 1.775
Dodatna količina kiseonika za avione čije kabina nije pod pritiskom

Napomena: U smislu ove tabele izraz "putnici" označava stvaran broj putnika u avionu, uključujući i decu mlađu od dve godine.

ODELJAK L - KOMUNIKACIONA I NAVIGACIONA OPREMA

OPS 1.845 Opšte odredbe

(a) Let može da počne ako je komunikaciona i navigaciona oprema aviona:

(1) odobrena i ugrađena u skladu sa propisanim uslovima za njeno korišćenje;

(2) ugrađena tako da otkaz ili kvar opreme koja se koristi za komunikaciju i navigaciju nema za posedicu kvar druge opreme koja se koristi za istu svrhu;

(3) ispravna za vrstu leta koji treba da se obavi, izuzev ako je drugačije predviđeno u MEL listi (videti OPS 1.030);

(4) smeštena tako da članovima letačke posade, u toku leta, bude lako dostupna sa njihovih radnih mesta.

(b) Standardi za komunikacionu i navigacionu opremu propisani su Evropskim pravilnikom tehničkih standarda (ETSO) i primenjuju se ako nije drugačije određeno nekim drugim propisom. Komunikaciona i navigaciona oprema koja je odobrena pre donošenja ETSO ne mora da ispunjava uslove predviđene ETSO ili drugim propisima, ako to nije izričito propisano.

OPS 1.850 Radio-oprema

(a) Avion mora da ima odgovarajuću radio-opremu.

(b) Ako avion mora da ima dva nezavisna (potpuna i odvojena) radio-sistema, svaki sistem mora da ima nezavisnu antensku instalaciju, izuzev kad se koristi bežična antena ili drugi podjednako pouzdan antenski sistem kada je potrebna samo jedna antena.

(v) Pored uslova propisanih u (a), radio-komunikaciona opreme mora da omogući komunikaciju na vazduhoplovnoj frekvenciji za slučaj opasnosti od 121.5 MHz.

OPS 1.855 Panel sa audio selektorom

Za letenje po pravilima za instumentalno letenje avion mora da bude opremljen panelom sa audio selektorom koji je dostupan svakom članu letačke posade.

OPS 1.860 Radio-oprema za letove koji se obavljaju po pravilima za vizuelno letenje duž ruta na kojima se leti prema vidljivim orijentirima na zemlji

Za letenje po pravilima za vizuelno letenje, na rutama na kojima može da se leti prema vidljivim orijentirima na zemlji, avion mora da ima radio-komunikacionu opremu koja, u uobičajenim uslovima letenja, može da:

(a) obezbedi vezu sa odgovarajućim stanicama na zemlji;

(b) obezbedi vezu sa odgovarajućim uređajima za kontrolu letenja iz bilo koje tačke u kontrolisanom vazdušnom prostoru u kome se leti;

(v) prima meteorološke podatke.

OPS 1.865 Oprema za komunikaciju i navigaciju za letenje po pravilima za instumentalno letenje (IFR) ili za letenje po pravilima za vizuelno letenje (VFR) duž ruta na kojima ne može da se leti prema vidljivim orijentirima na zemlji

(a) Za letenje po pravilima za instumentalno letenje (IFR) ili za letenje po pravilima za vizuelno letenje (VFR) na rutama na kojima ne može da se leti prema vidljivim orijentirima na zemlji avion mora da bude opremljen radio opremom (komunikacionom i SSR odziv) u skladu sa zahtevima pružaoca usluga u vazdušnom saobraćaju.

(b) Radio-oprema obuhvata:

(1) dva nezavisna radio-komunikaciona sistema koja su, u uobičajenim okolnostima, neophodna za vezu sa zemaljskim stanicama iz svake tačke na ruti, uključujući skretanja sa rute;

(2) opremu SSR odziva shodno propisanim uslovima za rutu duž koje se leti.

(v) za kratke letove koji se obavljaju u NAT MNPS vazdušnom prostoru, a koji se ne odvijaju preko severnog dela Atlantskog okeana, avion može biti opremljen jednim komunikacionim sistemom dalekog dometa (HF sistem) samo ako je za taj deo vazdušnog prostora objavljen alternativni postupak za komunikaciju.

(g) Navigaciona oprema. Radio-oprema

(1) obuhvata:

(i) jedan prijemni VOR sistem, jedan ADF sistem i jedan DME sistem. Izuzetno, ADF sistem ne mora da bude ugrađen ako nije neophodan u svim fazama planiranog leta;

(ii) jedan ILS sistem ili MLS sistem neophodan za navigaciju u prilazu;

(iii) jedan sistem za prijem signala radio-markera neophodan za navigaciju u prilazu;

(iv) jedan sistem za prostornu navigaciju ako je neophodna za rute duž kojih se leti;

(v) jedan dodatni DME sistem na ruti, ili na delu rute, ako se navigacija vrši samo na osnovu DME signala;

(vi) jedan dodatni VOR prijemni sistem na ruti ili na delu rute, ako se navigacija vrši samo na osnovu VOR signala;

(vii) jedan dodatni ADF sistem na ruti ili na delu rute, ako se navigacija vrši samo na osnovu NDB signala;

(2) ispunjava propisane navigacione performanse (RNP) za let u određenom vazdušnom prostoru.

(d) Avion koji nije opremljen ADF sistemom ili navigacionom opremom navedenom u (v)(1)(vi) i/ili (v)(1)(vii), može da se koristi ako ima alternativnu opremu čije korišćenje je odobrila vazduhoplovna vlast za rutu duž koje se planira da leti. Alternativna oprema mora da omogući sigurno letenje na planiranoj ruti.

(đ) avion koji se koristi za letenje po pravilima za instumentalno letenje (IFR) može da bude opremljen samo VHF komunikacionom opremom, ILS sistemom i VOR prijemnikom koji su odobreni u skladu sa standardima funkcionisanja za zaštitu od FM smetnji.

(e) Avion koji se koristi za ETOPS letove mora da ima komunikacionu opremu za uspostavljanje veze sa odgovarajućim zemaljskim centrima. Održavanje veze je obavezno na rutama na kojima mogu da se obavljaju ETOPS letovi, duž kojih se nalaze sredstva za vezu. Za ETOPS letove u trajanju dužem od 180 minuta avion mora da ima ugrađenu opremu za prenošenje zvučnog signala ili opremu za prenošenje podataka. Ako duž rute nema sredstva za vezu, ako nije moguće uspostaviti vezu zvučnim signalom ili je veza lošeg kvaliteta mora da postoji rezervni način za uspostavljanje veze.

OPS 1.866 Oprema za odziv - Transponder

(a) Avion mora da bude opremljen:

(i) SSR transponderom koji daje podatke o visini po pritisku;

(ii) drugim SSR transponderom koji odgovara zahtevima za rutu duž koje se leti.

OPS 1.870 Dodatna navigaciona oprema za letenje u MNPS vazdušnom prostoru

(a) Za letenje u MNPS vazdušnom prostoru avion mora da ima navigacionu opremu predviđenu ICAO Dokumentom 7030 u skladu sa zahtevima regiona u kojem se planira da avion leti.

(b) Navigaciona oprema mora da bude vidljiva i lako dostupna svakom članu posade sa mesta na kojem sedi.

(v) Za letenje bez ograničenja u MNPS vazdušnom prostoru, avion mora da ima dva nezavisna navigaciona sistema za letenje na dugim linijama (LRNS).

(g) Za letenje u MNPS vazdušnom prostoru po posebnim objavljenim rutama avion mora da ima jedan navigacioni sistem za letenje na dugim linijama (LRNS), ako drugačije nije propisano.

OPS 1.872 Oprema za letenje u vazdušnom prostoru sa smanjenim minimumom vertikalnog razdvajanja (RVSM)

(a) Avion koji leti u RVSM vazdušnom prostoru mora da ima:

1. dva nezavisna sistema za merenje visine;

2. sistem za upozorenje o visini;

3. automatskim sistem za kontrolu visine;

4. SSR transponder sa sistemom za obaveštavanje o visini koji može da bude povezan sa sistemom za merenje visine.

OPS 1.873 Elektronska navigaciona baza podataka

(a) navigaciona baza podataka koja se koristi za navigacione uređaje koji predstavljaju osnovno sredstvo za navigaciju mora da bude pismom o prihvatanju (LoA) odobrena kao tip 2;

(b) navigaciona baza podataka koja nije odobrena kao tip 2 može da se koristi ako vazduhoplovna vlast odobri dodatne postupke kojima se obezbeđuje usklađenost sa propisanim standardima;

(v) avio-prevoznik ne sme da koristi navigacionu bazu podataka za druge potrebe izuzev ako vazduhoplovna vlast ne odobri korišćenje dodatnih postupaka kojima se obezbeđuje ispunjavanje propisanih standarda;

(g) avio-prevoznik mora da vrši kontrolu rada navigacionih uređaja i kontrolu korišćenja navigacione baze podataka u skladu sa odredbama OPS 1.035;

(d) Avio-prevoznik mora da propiše postupke za dostavljanje i prenos podataka u navigacione uređaje u odgovarajućem roku.

ODELJAK M - ODRŽAVANJE AVIONA

OPS 1.875 Opšte odredbe

(a) Avion održava i predaje na upotrebu ovlašćena organizacija izuzev pretpoletnih pregleda.

(b) Avio-prevoznik je dužan da obezbedi kontinuiranu plovidbenost aviona u skladu sa OPS 1.180.

ODELJAK N - LETAČKA POSADA

OPS 1.940 Sastav letačke posade

(a) Avio-prevoznik je dužan da obezbedi:

(1) da sastav i broj članova letačke posade, na određenim mestima koja odgovaraju njihovim dužnostima, odgovara minimalnom broju članova posade određenom u letačkom priručniku aviona (AFM);

(2) da letačka posada, kada to zahteva vrsta leta, obuhvata dodatne članove čiji broj nije manji od propisanog u operativnom priručniku;

(3) da članovi letačke posade imaju važeću dozvolu prihvatljivu za vazduhoplovnu vlast i da su osposobljeni i sposobni za obavljanje poslova za koje su ovlašćeni;

(4) propiše postupke prihvatljive za vazduhoplovnu vlast, kojima se sprečava planiranje letačke posade u kojoj su svi članovi bez iskustva;

(5) da pilot kojeg je avio-prevoznik odredio za vođu vazduhoplova može da poveri obavljanje leta drugom odgovarajuće osposobljenom pilotu;

(6) ako se letačkim priručnikom aviona predviđa inženjer letač, letačka posada obuhvata inženjera letača ili odgovarajuće osposobljenog član letačke posade koji je prihvatljiv za vazduhoplovnu vlast;

(7) da članovi letačke posade koji rade po bilo kom pravnom osnovu, ispunjavaju uslove odeljka N. Članovi letačke posade koje avio-prevoznik odredi za vođu vazduhoplova, moraju da završe osnovnu obuku za upravljanje radom posade (CRM) pre nego što počnu da lete u linijskom saobraćaja, bez nadzora.

(b) Minimalan broj članova letačke posade za letenje po pravilima za instumentalno letenje (IFR) ili za noćno letenje

(1) za turboelisne avione sa najvećim odobrenim brojem putničkih sedišta 9 i više i za turbomlazne avione, letačku posadu čine najmanje dva pilota;

(2) avionima, koji nisu obuhvaćeni (b)(1), može da upravlja samo jedan pilot, pod uslovom da su ispunjeni uslovi iz Dodatka 2 OPS 1.940. Ako uslovi predviđeni u Dodatku 2 nisu ispunjeni, minimalnu letačku posadu čine najmanje dva pilota.

OPS 1.943 Osnovna obuka za upravljanje radom članova posade (CRM)

(a) Ako član letačke posade nije prethodno završio osnovnu obuku za upravljanje radom članova posade, avioprevoznik je dužan da omogući da član letačke posade završi obuku.

(b) Član letačke posade koji nije završio obuku iz ljudskog faktora mora da završi teorijski kurs zasnovan na programu ljudskih mogućnosti i ograničenja za ATPL pre nego što počne osnovnu obuku za upravljanje radom članova posade ili istovremeno sa njom.

(v) Osnovnu obuku za upravljanje radom članova posade vrši najmanje jedan instruktor koji je prihvatljiv za vazduhoplovnu vlast, a za posebne oblasti mogu da se angažuju odgovarajući stručnjaci.

(g) Osnovna obuka za upravljanje radom članova posade se vrši prema programu koji je sastavni deo operativnog priručnika.

OPS 1.945 Prelazna obuka i provera

(a) Avio-prevoznik je dužan da obezbedi:

(1) da svaki član letačke posade završi odgovarajuću obuku za sticanje ovlašćenja za letenje na tipu aviona ako prelazi sa jednog tipa aviona na drugi tip ili klasu aviona za koji se zahteva obuka za sticanje ovlašćenja za letenje na drugom tipu ili klasi aviona.

(2) da član letačke posade, pre nego što počne da leti u linijskom saobraćaju, bez nadzora, završi prelaznu obuku koju je propisao avio-prevoznik ako:

(i) prelazi na avion za koji je potrebno novo ovlašćenje za tip ili klasu;

(ii) počne da radi kod drugog avio-prevoznika;

(3) da prelaznu obuku vrši stručno osoblje shodno sadržaju obuke propisanom u operativnom priručniku. Osoblje koje određuje sadržaj prelazne obuke za upravljanje radom članova posade pri promeni tipa aviona ili promeni avio-prevoznika mora da bude osposobljeno;

(4) da odredi obim prelazne obuke, na osnovu uvida u prethodnu obuku člana letačke posade;

(5) da uslovi u pogledu osposobljenosti i iskustva člana letačke posade za prelaznu obuku budu utvrđeni u operativnom priručniku;

(6) da član letačke posade obavi provere propisane u OPS 1.965(b), kao i obuku i provere propisane u OPS 1.965(g) pre započinjanja linijskog letenja pod nadzorom;

(7) da se posle završetka linijskog letenja pod nadzorom obavi provera, kao što je propisano u OPS 1.965(v);

(8) u toku prelazne obuke, član letačke posade ne može da leti na drugom tipu ili klasi aviona;

(9) da je obuka za upravljanje radom članova posade sastavni deo prelazne obuke.

(b) U slučaju promene tipa ili klase aviona, provera zahtevana OPS 1.965(b) može da bude kombinovana sa proverom sposobnosti za ovlašćenje za tip ili klasu aviona, u skladu sa uslovima za izdavanje letačkih dozvola.

(v) Prelazna obuka i obuka za sticanje ovlašćenja za drugi tip ili klasu aviona, neophodne za izdavanje letačkih dozvola mogu da budu kombinovane.

(g) Pilot koji pohađa obuku za tip aviona, bez naleta (ZFTT kurs) mora da:

(1) počne linijsko letenje pod nadzorom, što je pre moguće, u roku od 21 dana od dana kada je obavljena provera sposobnosti.

Ako linijsko letenje pod nadzorom nije početo u roku od 21 dana od dana kada je obavljena provera sposobnosti, avio-prevoznik je dužan da sprovede obuku koja je prihvatljiva za vazduhoplovnu vlast.

(2) obavi šest poletanja i sletanja na uređaju za simuliranje letenja koji je sertifikovan i ima dozvolu za korišćenje vazduhoplovne vlasti, u roku od 21 dana po obavljenoj proveri sposobnosti. Obuku na uređaju za simuliranje letenja vrši ovlašćeni instruktor za letenje na tipu aviona (TRI(A)) koji sedi na pilotskom sedištu. Broj poletanja i sletanja može da se smanji ako to odobri vazduhoplovna vlast. Ako pilot ne obavi poletnja i sletanja u periodu od 21 dan, avio-prevoznik je dužan da obezbedi obuku osveženja znanja, prihvatljivu za vazduhoplovnu vlast.

(3) obavi prva četiri poletanja i sletanja u toku linijskog letenja pod nadzorom instruktora letenja na tipu aviona (TRI(A)) koji se nalazi na pilotskom sedištu. Broj poletanja i sletanja može da se smanji ako to odobri vazduhoplovna vlast.

OPS 1.950 Obuka za razlike i obuka upoznavanja

(a) Avio-prevoznik je dužan da obezbedi da član letačke posade završi:

(1) obuku za razlike koja zahteva dodatno znanje i obuku na odgovarajućem uređaju za simulirano letenje za određeni tip aviona:

(i) ako leti na drugoj varijanti istog tipa aviona ili drugom tipu aviona iste klase na kojem trenutno leti;

(ii) pri promeni opreme i postupaka na tipovima ili varijantama na kojima trenutno leti;

(2) obuku upoznavanja za koju je potrebno dodatno znanje:

(i) ako leti na drugom avionu istog tipa ili varijante;

(ii) pri promeni opreme i izmeni postupaka na tipovima ili varijantama aviona na kojima leti.

(b) U operativnom priručniku mora se navesti kada se vrši obuka za razlike i obuka upoznavanja.

OPS 1.955 Imenovanje vođe vazduhoplova

(a) Za vođu vazduhoplova avio-prevoznik može da imenuje pilota koji ima:

(1) iskustvo propisano u operativnom priručniku koje je prihvatljivo za vazduhoplovnu vlast;

(2) završenu odgovarajuću obuku za vođu vazduhoplova, za letove sa višečlanom posadom

(b) Obuka za vođu vazduhoplova propisana je u operativnom priručniku i sastoji se od:

(1) obuke na uređaju za simulirano letenje (uključujući obuku u linijskom letenju), kao i obuku u letu;

(2) provere stručnosti koju vrši avio-prevoznik;

(3) obuke upoznavanja sa odgovornostima vođe vazduhoplova;

(4) obuke na linijama pod nadzorom. Obuka pilota koji su već osposobljeni za određeni tip aviona sastoji se od najmanje deset sektora;

(5) provere obučenosti za vođu vazduhoplova na liniji, kao što je propisano u OPS 1.965(v) i osposobljenosti za letenje na rutama i aerodromima, kao što je propisano u OPS 1.975;

(6) odgovarajućeg dela obuke za upravljanja radom članova posade.

OPS 1.960 Vođa vazduhoplova koji ima dozvolu profesionalnog pilota aviona

(a) Avio-prevoznik je dužan da obezbedi:

(1) da profesionalni pilot aviona (CPL) ne bude određen za vođu vazduhoplova na avionu koji je u letačkom priručniku odobren za letenje sa jednim pilotom, izuzev:

(i) ako prevozi putnika po pravilima za vizuelno letenje (VFR), van kruga čiji je poluprečnik 50 NM, sa centrom na aerodromu poletanja, pilot mora da ima najmanje 500 sati ukupnog vremena letenja avionom ili važeće ovlašćenje za instrumentalno letenje;

(ii) ako leti višemotornim avionom po pravilima za instrumentalno letenje (IFR), pilot mora da ima najmanje 700 sati ukupnog letenja avionom, od čega 400 sati kao pilot kome je dodeljeno obavljanje leta (u skladu sa zahtevima za izdavanje letačkih dozvola), od čega 100 sati letenja po pravilima za instrumentalno letenje (IFR), uključujući 40 sati letenja višemotornim avionom. 400 sati letenja kao pilot kome je dodeljeno obavljanje leta može da se zameni satima rada u svojstvu drugog pilota, tako da se dva sata letenja u svojstvu drugog pilota računaju kao jedan sat letenja u svojstvu pilot kome je dodeljeno izvršenje leta, pod uslovom da su ti sati ostvareni u višečlanoj pilotskoj posadi;

(2) da su ispunjeni uslovi propisani u Dodatku 2 OPS 1.940, ako profesionalni pilot aviona leti kao jedini pilot u posadi, po pravilima za instrumentalno letenje (IFR);

(3) da vođa vazduhoplova na letovima sa višečlanom posadom, pored propisanog u (a)(1), mora da završi obuku za vođu vazduhoplova koja je propisana u OPS 1.955(a)(2).

OPS 1.965 Periodična obuka i provera
(videti Dodatke 1 i 2 OPS 1.965)

(a) Opšte odredbe - Avio-prevoznik je dužan da obezbedi:

(1) da član letačke posade završi periodičnu obuku i proveru za tip ili varijantu aviona na kojem leti;

(2) da program periodične obuke i provere bude utvrđen u operativnom priručniku i odobren od strane vazduhoplovne vlasti;

(3) da periodičnu obuku sprovodi:

(i) obuka na zemlji i osveženje znanja - stručno osoblje;

(ii) obuka na avionu i na uređaju za simulirano letenje - instruktor za tip aviona (TRI), instruktor za klasu aviona (CFI) i instruktor za obuku na uređaju za simulirano letenje (SFI) koji ispunjavaju uslove avio-prevoznika u pogledu iskustva i znanja iz oblasti navedenih u Dodatku 1 OPS 1.965(a)(1)(i)(A) i (B), koji su sastavni deo obuke;

(iii) obuka za rukovanje opremom za vanrednu situaciju i sigurnost - odgovarajuće osposobljeno osoblje;

(iv) obuka za upravljanje radom članova posade (CRM);

(A) uvođenje elemenata CRM u sve faze periodične obuke. Avio-prevoznik je dužan da obezbedi da osoblje koje vrši periodičnu obuku bude odgovarajuće osposobljeno.

(B) Obuka CRM po modulima - najmanje jedan CRM instruktor, prihvatljiv za vazduhoplovnu vlast, a za posebne oblasti mogu da se angažuju odgovarajući stručnjaci.

(4) Periodične provere sprovodi:

(i) proveru stručnosti od strane avio-prevoznika (OPC) - ispitivač ovlašćen za tip aviona (TRE), klasu aviona (CRE) ili, ako se provera vrši na uređaju za simulirano letenje, TRE, CRE ili ispitivač na veštačkom uređaju za obuku (SFE), koji imaju završenu obuku za CRM i obuku za ocenu CRM veština;

(ii) linijske provere - odgovarajuće obučen vođa vazduhoplova kojeg imenuje avio-prevoznik, koji je prihvatljiv za vazduhoplovnu vlast;

(iii) proveru rukovanja opremom u slučaju vanredne situacije i sigurnosnom opremom - odgovarajuće obučeno osoblje.

(b) Provera stručnosti koju vrši avio-prevoznik

(1) Avio-prevoznik je dužan da obezbedi:

(i) da svaki član letačke posade obavi proveru stručnosti koju sprovodi avio-prevoznik u sprovođenju uobičajenih postupaka, vanrednih postupaka i postupaka u slučaju nužde;

(ii) da provera bude sprovedena bez spoljne vizuelne reference ako član letačke posade treba da leti po pravilima za instrumentalno letenje (IFR);

(iii) da svaki član letačke posade obavi proveru stručnosti pri redovnom obavljanju svojih dužnosti kao član posade aviona.

(2) rok važenja provere stručnosti koju sprovodi avio-prevoznik je šest meseci, računajući od kraja meseca u kome je provera obavljena. Ako je provera obavljena u toku poslednja tri meseca važenja prethodne provere stručnosti, rok njenog važenja produžiće se za vreme od datuma kada je provera obavljena do isteka šest meseci od datuma isteka predhodne provere stručnosti.

(v) Linijska provera - avio-prevoznik je dužan da obezbedi da član letačke posade obavi linijsku proveru na avionu u cilju provere sposobnosti u sprovođenju uobičajenih postupaka u letu na liniji, a koji su opisani u operativnom priručniku avio-prevoznika. Rok važenja linijske provere je 12 meseci, računajući od kraja meseca u kome je provera obavljena. Ako je provera obavljena u toku poslednja tri meseca važenja prethodne linijske provere, rok njenog važenja produžiće se za vreme od datuma kada je provera obavljena do isteka 12 meseci od datuma isteka prethodne linijske provere.

(g) Obuka i provera rukovanja opremom u slučaju nužde i sigurnosnom opremom - avio-prevoznik je dužan da obezbedi da član letačke posade obavi obuku i proveru u pogledu poznavanja mesta gde se oprema nalazi i njene upotrebe u slučaju nužde kao i sigurnosne opreme koja se nalazi u avionu. Rok važenja ove provere je 12 meseci, računajući od kraja meseca u kome je provera obavljena. Ako je provera obavljena u toku poslednja tri meseca važenja prethodne provere, rok njenog važenja produžiće se za vreme od datuma kada je provera obavljena do isteka 12 meseci od datuma isteka prethodne provere.

(d) Upravljanje radom članova posade. Avio-prevoznik je dužan da obezbedi:

(1) da elementi upravljanja radom članova posade budu uključeni u sve faze periodične obuke;

(2) da član letačke posade završi modularnu obuku upravljanja radom članova posade. Glavni teme obuke za upravljanje radom posade moraju da budu obrađene u roku od 3 godine.

(đ) Obuka na zemlji i osveženje znanja

Avio-prevoznik je dužan da obezbedi da član letačke posade obavi obuku na zemlji i osveženje znanja najmanje jednom u 12 meseci. Ako je obuka obavljena u toku poslednja tri meseca važenja prethodne obuke, sledeća obuka na zemlji i osveženje znanja mora da bude završeno u roku od 12 meseci od datuma isteka prethodne obuke.

(e) Obuka na avionu / uređaju za simulirano letenje

Avio-prevoznik je dužan da obezbedi da član letačke posade završi obuku na avionu/ uređaju za simulirano letenje najmanje svakih 12 meseci. Ako je obuka obavljena u toku poslednja tri meseca važenja prethodne obuke, sledeća obuka na avionu/uređaju za simulirano letenje mora da se obavi u roku od 12 meseci od datuma isteka prethodne obuke.

OPS 1.968 Osposobljenost pilota za letenje sa bilo kog pilotskog sedišta
(videti Dodatak 1 OPS 1.968)

(a) Avio-prevoznik je dužan da obezbedi da:

(1) pilot koji može da bude određen da leti na bilo kojem pilotskom sedištu uspešno završi odgovarajuću obuku i proveru;

(2) program obuke i provere bude utvrđen u operativnom priručniku i prihvatljiv za vazduhoplovne vlasti.

OPS 1.970 Skorašnje iskustvo

(a) avio-prevoznik je dužan da obezbedi da:

(1) pilot ne može da bude član minimalne sertifikovane posade, ni kao pilot koji leti, ni kao pilot koji asistira, ako u prethodnih 90 dana nije obavio najmanje tri poletanja i tri sletanja avionom kao pilot koji leti ili na uređaju za simulirano letenje istog tipa/klase;

(2) pilot koji nema važeće ovlašćenje za instrumentalno letenje ne može da upravlja avionom noću, kao vođa vazduhoplova, izuzev ako je obavio najmanje jedno sletanje noću u predhodnih 90 dana kao pilot koji leti ili na uređaju za simulirano letenje istog tipa/klase.

(b) Rok od 90 dana može da bude produžen na najviše 120 dana letenjem na liniji, pod nadzorom instruktora ili ispitivača za taj tip aviona. Za period preko 120 dana zahtev za skorašnje iskustvo je ispunjen obukom/letom na avionu ili na uređaju za simulirano letenje istog tipa.

OPS 1.975 Znanje o ruti i o aerodromima

(a) Avio-prevoznik je dužan da obezbedi da, pre nego što odredi pilota za vođu vazduhoplova ili za pilota kojem vođa vazduhoplova može da prepusti upravljanje letom, pilot stekne odgovarajuće znanje o ruti na kojoj treba da leti, aerodromima (uključujući alternativne), uređajima i postupcima koje treba da koristi.

(b) Rok važenja kvalifikacije za rute i aerodrome je 12 meseci, koji se produžava:

(1) do kraja meseca u kome je stečeno znanje o ruti; ili

(2) do kraja meseca kada je obavljen poslednji leta na ruti ili ka aerodromu.

(v) Znanje o ruti i o aerodromima može da se obnovi letenjem na određenoj ruti ili ka aerodromu u toku perioda važenja propisanog u (b).

(g) Ako se važenje obnovi u toku poslednja tri meseca važenja prethodno stečenog znanja o ruti i aerodromima, period važenja se produžava do datuma isteka prethodno stečenog znanja o ruti i o aerodromima.

OPS 1.978 Alternativna obuka i program obučenosti (ATQP)
(videti Dodatak 1 OPS 1.978)

(a) Posle dve godine letnja bez prekida, avio-prevoznik može da izmeni zahteve obuke i provere navedene u dodatku 1 OPS 1.978(a) alternativnom obukom i programom obučenosti (ATQP) koji su odobrile vazduhoplovne vlasti. Period od 2 godine neprekidnog letenja može da bude skraćen po diskrecionom pravu vazduhoplovnih vlasti.

(b) ATQP sadrži obuku i proveru koja obezbeđuje i održava nivo pokazane stručnosti koji nije manji od nivoa stručnosti postignutog primenom odredbi OPS 1.945, 1.965 i 1.970. Standard obuke letačke posade i osposobljenosti moraju da budu uspostavljeni pre uvođenja ATQP, pri čemu kriterijumi za ispunjenje standarda moraju da budu određeni.

(v) Avio-prevoznik koji podnosi zahtev za odobrenje ATQP mora da podnese plan implementacije vazduhoplovnim vlastima, u skladu sa propisanim u (v) Dodatka 1 OPS 1.978.

(g) Pored uslova iz OPS 1.965 i 1.970, avio-prevoznik mora da obezbedi da svaki član posade obavi linijski orjentisanu procenu (LOE).

(1) LOE se sprovodi na uređaju za simulirano letenje. LOE može da se sprovede na nekoj drugoj odobrenoj ATQP obuci.

(2) Rok važenja LOE je 12 meseci, do kraja meseca u kome je LOE obavljen. Ako se izdaje u toku poslednja tri meseca važenja prethodnog LOE, rok važenja se produžava od datuma izdavanja do isteka 12 meseci od datuma isteka prethodne provere.

(d) Posle 2 godine letenja sa odobrenom ATQP obukom, avio-prevoznik može, uz odobrenje vazduhoplovnih vlasti, da produži rok važenja periodične obuke i provere i skorašnjeg iskustva propisanog u OPS 1.965 i 1.970:

(1) provera stručnosti koju sprovodi avio-prevoznik - 12 meseci, računajući od kraja meseca u kome je provera obavljena. Ako je provera obavljena u toku poslednja tri meseca važenja prethodne provere stručnosti, rok njenog važenja produžiće se za vreme od datuma kada je provera obavljena do isteka 12 meseci od datuma isteka prethodne provere stručnosti.

(2) linijska provera - 24 meseca, računajući od kraja meseca u kome je provera obavljena. Ako je provera obavljena u toku poslednja tri meseca važenja prethodne linijske provere, rok njenog važenja produžiće se za vreme od datuma kada je provera obavljena do isteka 24 meseca od datuma isteka prethodne linijske provere.

(3) provera rukovanja opremom u slučaju nužde, kao i sigurnosnom opremom - 24 meseca, računajući od kraja meseca u kome je provera obavljena. Ako je provera obavljena u toku poslednja tri meseca važenja prethodne provere, rok njenog važenja produžiće se za vreme od datuma kada je provera obavljena do isteka 24 meseca od datuma isteka prethodne provere.

(đ) Za ATQP je odgovorano odgovorno lice.

OPS 1.980 Letenje na više od jednog tipa ili varijanti aviona
(videti Dodatak 1 OPS 1.980)

(a) Avio-prevoznik je dužan da obezbedi da član letačke posade ne leti na više od jednog tipa ili varijante aviona, izuzev ako je osposobljen za to.

(b) Pri razmatranju mogućnosti za davanje odobrenja za letenje na više od jednog tipa ili varijanti aviona, avioprevoznik je dužan da obezbedi da razlike i/ili sličnosti aviona opravdavaju takve letove, uzimajući u obzir:

(1) nivo tehnologije;

(2) operativne procedure;

(3) karakteristike opsluživanja.

(v) Avio-prevoznik je dužan da obezbedi da član letačke posade koji leti na više od jednog tipa ili varijanti aviona ispunjava zahteve propisane u odeljku N za svaki tip ili varijantu aviona, izuzev ako je nadležni organ odobrio upotrebu kredita stečenog prethodnom obukom, proverama i skorašnjim iskustvom.

(g) Avio-prevoznik je dužan da u operativnom priručniku propiše odgovarajuće postupke i/ili ograničenja u korišćenju aviona koje su odobrile vazduhoplovne vlasti, za sve letove na više od jednog tipa ili varijanti aviona, uključujući:

(1) najmanji nivo iskustva člana letačke posade;

(2) najmanji nivo iskustva na jednom tipu ili varijanti aviona, pre početka obuke za upravljanje drugim tipom ili varijantom aviona;

(3) postupak tokom kojeg će član letačke posade kvalifikovan za jedan tip ili varijantu aviona da bude obučen i osposobljen za drugi tip ili varijantu aviona;

(4) zahteve skorašnjeg iskustva primenjivog za svaki tip ili varijantu aviona.

OPS 1.981 Letenje na helikopterima i avionima

(a) Ako član letačke posade upravlja i helikopterom i avionom:

(1) avio-prevoznik je dužan da obezbedi da upravljanje helikopterom i avionom bude ograničeno na jedan tip aviona, odnosno helikoptera;

(2) avio-prevoznik mora, u svom operativnom priručniku, da utvrdi odgovarajuće postupke i/ili ograničenja u korišćenju aviona ili helikoptera, koje odobrava vazduhoplovna vlast.

OPS 1.985 Zapisi o obuci

(a) Avio-prevoznik je dužan da:

(1) čuva zapise o obavljenim obukama, proverama i položenim ispitima, kao što je propisano u OPS 1.945, 1.955, 1.965, 1.968 i 1.975 za svakog člana letačke posade;

(2) članu letačke posade omogući pristup zapisima o prelaznim i periodičnim obukama i proverama koje se na njega odnose.

Dodatak 1 OPS 1.940
Oslobađanje dužnosti članova letačke posade tokom leta

(a) Člana letačke posade, na dužnostima za komandama aviona, u toku leta, može da zameni drugi odgovarajuće osposobljeni član letačke posade.

(b) Oslobađanje člana letačke posade dužnosti vođe vazduhoplova

(1) vođa vazduhoplova može upravljanje letom da prepusti:

(i) drugom osposobljenom vođi vazduhoplova;

(ii) pilotu osposobljenom kao što je propisano u (v), samo za letenje iznad FL 200,

(v) Minimalni zahtevi za pilota koji zamenjuje vođu vazduhoplova:

(1) važeća dozvola pilota transportnog aviona;

(2) prelazna obuka i provera (uključujući obuku za ovlašćenje za tip aviona), kao što je propisano u OPS 1.945;

(3) periodične obuke i provere, kao što je propisano u OPS 1.965 i OPS 1.968;

(4) osposobljenost za rute, kao što je propisano u OPS 1.975.

(g) Oslobađanje od dužnosti drugog pilota

(1) drugog pilota može da zameni:

(i) drugi odgovarajuće osposobljeni pilot;

(ii) drugi pilot koji može da ga zameni u fazi krstarenja, osposobljen kao što je propisano u (d).

(d) Minimalni zahtevi za drugog pilota koji može da ga zameni u krstarenju

(1) važeća dozvola profesionalnog pilota, sa ovlašćenjem za instrumentalno letenje;

(2) prelazna obuka i provera, uključujući obuku za ovlašćenje za tip aviona, kao što je propisano u OPS 1.945, izuzev zahteva za obuku za poletanje i sletanje;

(3) periodične obuke i provere, kao što je propisano u OPS 1.965, izuzev zahteva za obuku u poletanju i u sletanju;

(4) letenje u svojstvu drugog pilota u toku leta, samo iznad FL 200;

(5) skorašnje iskustvo, kao što je propisano u OPS 1.970 se ne zahteva. Pilot je dužan da obavi obuku obnavljanja u letu ili na uređaju za simulirano letenje u periodima koji ne prelaze 90 dana. Obuka osveženja znanja može da se kombinuje sa obukom propisanom u OPS 1.965;

(đ) zamena operatera sistema- operatera sistema, u toku leta, može da zameni član posade koji poseduje dozvolu inženjera letača ili član letačke posade koji ima ovlašćenja prihvatljiva za vazduhoplovnu vlast.

Dodatak 2 OPS 1.940
Letenje po pravilima za instrumentalno letenje (IFR) ili letenje noću, sa jednim pilotom

(a) Avionima na koje se odnosi OPS 1.940(b)(2) može da upravlja jedan pilot, po pravilima za instrumentalno letenje ili noću ako su ispunjeni sledeći zahtevi:

(1) da operativni priručnik sadrži program prelazne i periodične obuke pilota, koji uključuje dodatne zahteve za letove koji se obavljaju sa jednim pilotom;

(2) da postupci u pilotskoj kabini obuhvataju:

(i) upravljanje motorom i postupanje u slučaju nužde;

(ii) upotrebu uobičajenih i vanrednih lista provere, kao i lista provere u slučaju nužde;

(iii) komunikaciju sa kontrolom letenja;

(iv) postupke pri odlasku i prilazu;

(v) rukovanje automatskim pilotom;

(vi) upotrebu pojednostavljene dokumentacije u toku leta;

(3) da su periodične provere propisane u OPS 1.965 sprovedene primenom postupaka koje primenjuje pilot kada je jedini član letačke posade na tipu ili klasi aviona;

(4) da pilot ima najmanje 50 sati letenja na određenom tipu ili klasi aviona, po pravilima za instrumentalno letenje, od kojih je deset sati na mestu vođe vazduhoplova;

(5) da skorašnje iskustvo obuhvata pet letova koji se obavljaju po pravilima za instrumentalno letenje, uključujući tri instrumentalna prilaza izvedena u prethodnih 90 dana na tipu ili klasi aviona, ako je pilot jedini član letačke posade ili proveru IFR instrumentalnog prilaza na tipu ili klasi aviona.

Dodatak 1 OPS 1.945
Prelazna obuka

(a) Prelazna obuka obuhvata:

(1) obuku na zemlji i proveru poznavanja avionskih sistema i poznavanja uobičajenih i vanrednih postupaka, kao i postupka u slučaju nužde;

(2) obuku i proveru za rukovanje sigurnosnom opremom i opremom koja se koristi u slučaju nužde. Ova obuka mora da bude završena pre početka obuke na avionu;

(3) obuku i proveru na avionu i uređaju za simuliranje letenja;

(4) letenje na liniji pod nadzorom i linijsku proveru.

(b) Prelazna obuka mora da bude sprovedena po redosledu navedenom u (a).

(v) Elementi obuke za upravljanje radom članova posade (CRM) moraju da budu uključeni u prelaznu obuku i sprovode ih odgovarajuće osposobljena lica.

(g) Ako član letačke posade nije prethodno završio prelaznu obuku, avio-prevoznik je dužan da obezbedi da, pored zahteva iz (a), član letačke posade završi osnovnu obuku za pružanje prve pomoći i obuku za postupke u slučaju prinudnog sletanja na vodu, uz upotrebu opreme u vodi.

Dodatak 1 OPS 1.965
Periodična obuka i provera - piloti

(a) Periodična obuka obuhvata:

(1) obuku na zemlji i obuku za osveženje znanja:

(i) program obuke na zemlji i program obuke za osveženje znanja sadrže:

(A) poznavanje avionskih sistema;

(B) operativne postupke i zahteve, uključujući postupke odleđivanja i sprečavanja zaleđivanja i onesposobljenost pilota;

(V) pregled nezgoda, udesa i događaja;

(ii) znanje stečeno posle završene obuke na zemlji i obuke za osveženje znanja mora da se potvrdi na odgovarajući način;

(2) obuka na avionu i na uređaju za simuliranje letenja

(i) program obuke na avionu i na uređaju za simuliranje letenja obuhvata glavne otkaze avionskih sistema i postupke u vezi s otkazima koji su se desili u prethodne tri godine;

(ii) pri izvođenju obuke u avionu, otkaz motora mora da bude simuliran;

(iii) obuka na avionu i uređaju za simuliranje letenja može da se kombinuje sa proverom stručnosti;

(3) Obuka za rukovanje sigurnosnom opremom i opremom koja se koristi u slučaju nužde

(i) obuka za rukovanje može da se kombinuje sa proverom rukovanja sigurnosnom opremom i opremom koja se koristi u slučaju nužde i sprovedi se u avionu ili na odgovarajućem uređaju za obuku;

(ii) godišnji program obuke za rukovanje sigurnosnom opremom i opremom koja se koristi u slučaju nužde obuhvata:

(A) stvarnu upotrebu prsluka za spasavanje;

(B) stvarnu upotrebu zaštitne opreme za disanje;

(V) stvarno rukovanje aparatima za gašenje požara;

(G) uputstva o mestu gde se oprema nalazi i upotrebu opreme za spasavanje i sigurnosne opreme koja se nalazi u avionu;

(D) uputstva o mestu gde se izlazi nalaze i upotrebu izlaza;

(Đ) bezbednosne postupke;

(iii) Program obuke koja se sprovodi svake treće godine obuhvata:

(A) stvarno rukovanje izlazima;

(B) prikaz rukovanja toboganom;

(V) stvarno gašenje stvarnog ili simuliranog požara upotrebom opreme za gašenje požara koja se nalazi u avionu, izuzev aparata koji sadrže halon ili gašenje požara na drugi način ako to odobri vazduhoplovna vlast;

(G) uticaj dima u zatvorenom prostoru i stvarna upotreba odgovarajuće opreme;

(D) stvarno ili simulirano rukovanje pirotehničkim sredstvima;

(Đ) prikaz upotrebe splava za spasavanje.

(4) Obuka za rukovođenje posadom (CRM)

(i) elementi CRM moraju biti sastavni deo svih faza periodične obuke;

(ii) program obuke po specifičnim modulima mora da bude definisan tako da sve glavne teme CRM obuke budu obrađene u periodu koji ne prelazi 3 godine, i to:

(A) ljudska greška i pouzdanost, lanac greške, prepoznavanje greške i sprečavanje greške;

(B) sigurnosna kultura u okviru kompanije, SOP, organizacioni činioci;

(V) stres, upravljanje stresom, zamor i pažnja;

(G) usvajanje informacija i postupanje po njima, svesnost situacije, upravljanje stresom;

(D) donošenje odluka;

(Đ) komunikacija i koordinacija u letačkoj kabini i van letačke kabine;

(E) vođstvo i timsko ponašanje, zajedničko delovanje;

(Ž) automatizacija i upotreba automatizacije;

(Z) specifičnosti koje se odnose na tip aviona;

(i) razmatranje pojedinačnih slučajeva;

(J) dodatna područja na koja treba obratiti pažnju, a koja su određena u okviru programa prevencije udesa i programa sigurnosti leta (vidi OPS 1.037);

(iii) avio-prevoznik je dužan da propiše postupke kojima ažurira periodične programe za CRM. Izmena programa mora da se izvrši najkasnije u periodu od 3 godine. Izmena programa obuhvata rezultate dobijene na osnovu CRM sprovedenih procena posade i podatke koji su od ranije bili poznati u okviru programa sprečavanja udesa i programa sigurnosti letenja.

(b) Periodična provera - periodična provera obuhvata:

(1) proveru stručnosti koju vrši avio-prevoznik

(i) provera stručnosti koju vrši avio-prevoznik obuhvata sledeće manevre:

(A) prekinuto poletanje ako je uređaj za simulirano letenje na raspolaganju, a u drugim slučajevima samo vežbe pokreta;

(B) poletanje sa otkazom motora između brzina V1 i V2 ili čim to sigurnosni razlozi dozvole;

(V) precizni instrumentalni prilaz do minimuma, s otkazom jednog motora, kod višemotornih aviona;

(G) neprecizni prilaz do minimuma;

(D) neuspeli instrumentalni prilaz od minimuma s otkazom jednog motora, kod višemotornih aviona;

(Đ) sletanje s otkazom jednog motora. Kod jednomotornih aviona zahteva se vežba prinudnog sletanja.

(ii) ako se izvode manevri s otkazom motora, kvar motora mora da bude simuliran.

(iii) pored provera propisanih u (i)(A) do (Đ), zahtevi za produženje ili obnovu ovlašćenja za tip aviona moraju da budu ispunjeni svakih dvanaest meseci i mogu da se kombinuju sa proverom stručnosti koju vrši avio-prevoznik;

(iv) za pilota koji leti samo VFR letove, provere propisane u (i)(V) do (D), mogu da se izostave, izuzev u slučaju prilaza i odleta višemotornim avionom, sa otkazom jednog motora.

(v) proveru stručnosti koju vrši avio-prevoznik mora da obavi ispitivač za ovlašćenja na tipu aviona.

(2) Provera upotrebe sigurnosne opreme i opreme koja se koristi u slučaju nužde. Elementi koji se proveravaju su oni koji su bili predmet obuke u skladu sa (a)(3);

(3) Linijske provere.

(i) linijske provere moraju da potvrde sposobnost člana letačke posade da let na liniji može da obavi na zadovoljavajući način, uključujući postupke pre i posle leta i upotrebu opreme, kao što je određeno u operativnom priručniku;

(ii) letačka posada mora da bude ocenjena u veštini rukovođenja posadom u skladu sa metodologijom prihvatljivom za vazduhoplovnu vlast koja je utvrđena u operativnom priručniku. Svrha ove ocene je da:

(A) obezbedi povratnu informaciju posadi (grupnu ili individualnu) kako bi se odredila ponovna obuka;

(B) se unapredi sistem CRM obuke;

(iii) CRM ocena samostalno ne treba da se koristi kao razlog neuspešno obavljene linijske provere.

(iv) ako su pilotima dodeljene dužnosti pilota koji leti i pilota koji ne leti oni moraju da budu provereni na obe dužnosti;

(v) linijske provere moraju da se obave u avionu;

(vi) linijske provere mora da obavi vođa vazduhoplova koga je imenovao avio-prevoznik i koji je prihvatljiv za vazduhoplovnu vlast. Lice koje sprovodi linijsku proveru, a koje je opisano u OPS 1.965(a)(4)(ii), treba da bude obučeno za CRM i da su njegove veštine za CRM ocenjene. To lice treba da koristi sedište namenjeno za posmatrača. U dugolinijskom saobraćaju za koji se planira dodatni član letačke posade, lice koje vrši linijsku proveru može da obavlja poslove pilota oslobođenog dužnosti u fazi krstarenja i nije prisutno u pilotskoj kabini u toku poletanja, odlaska, početka krstarenja, poniranja, prilaza i sletanja. Njegova CRM ocena zasniva se na posmatranju u toku informisanja pre ulaska u avion, informisanja u kabini, informisanja u letačkoj kabini i u fazama leta kada je prisutan u letačkoj kabini aviona.

Dodatak 2 OPS 1.965
Periodična obuka i provera - operatori sistema

(a) Periodična obuka i provera za operatore sistema mora da zadovolji zahteve za pilota i druge dodatne specifične dužnosti, izuzev onih stavki koje se ne odnose na operatore sistema.

(b) Periodična obuka i provera za operatore sistema mora, kad god je to moguće, da bude sprovedena istovremeno sa periodičnom obukom i proverom pilota.

(v) Linijsku proveru mora da obavi vođa vazduhoplova koga je imenovao avio- prevoznik i koji je prihvatljiv za vazduhoplovne vlasti, instruktor ili ispitivač za ovlašćenje na tipu za operatore sistema.

Dodatak 1 OPS 1.968
Osposobljenost pilota da radi na bilo kom pilotskom sedištu

(a) Vođe vazduhoplova čije dužnosti od njih zahtevaju da rade na desnom sedištu i obavljaju dužnosti drugog pilota ili vođe vazduhoplova od kojih se zahteva da sprovode obuku ili ispituju sa desnog sedišta, moraju da završe dodatnu obuku i proveru, kao što je određeno u operativnom priručniku, istovremeno sa proverama stručnosti, kako je propisano u OPS 1.965(b). Dodatna obuka mora da obuhvati najmanje sledeće:

(1) otkaz motora u toku poletanja;

(2) prilaz i produžavanje iz neuspelog prilaza s otkazom jednog motora;

(3) sletanje s otkazom jednog motora;

(b) Kada se manevri s otkazom jednog motora izvode na avionu, kvar motora mora da se simulira.

(v) Pri upravljanju sa desnog sedišta, provere koje su propisane u OPS za rad sa levog sedišta moraju da bude valjane i važeće.

(g) Pilot koji zamenjuje vođu vazduhoplova mora da demonstrira, istovremeno sa proverama stručnosti od strane avio-prevoznika propisanima u OPS 1.965(b), izvođenje automatskih radnji i postupaka koji nisu stalan posao pilota kojeg zamenjuje. Ako razlike između levog i desnog sedišta nisu značajne (npr. zbog upotrebe automatskog pilota) vežba može da se izvede sa bilo kog sedišta.

(d) Pilot, izuzev vođe vazduhoplova, koji sedi na levom sedištu mora da demonstrira izvođenje automatskih radnji i postupaka, istovremeno sa proverama stručnosti, kako je propisano u OPS 1.965(b), što bi u drugim uslovima bilo u odgovornosti vođe vazduhoplova koji radi kao pilot koji ne leti. Ako razlike između levog i desnog sedišta nisu značajne (npr. zbog korišćenja automatskog pilota), vežba može da se izvede sa bilo kog sedišta.

Dodatak 1 OPS 1.978
Alternativni program obuke i program obučenosti

(a) Avio-prevoznikov alternativni program obuke ATQP može primeniti sledeće zahteve koji se odnose na obuku i obučenost:

(1) OPS 1.450 dodatak 1 OPS 1.450 - Letenje u uslovima smanjene vidljivosti;

(2) OPS 1.945 Prelazna obuka i provera i Dodatak 1 OPS 1.945;

(3) OPS 1.950 Obuka za razlike i upoznavanje;

(4) OPS 1.955 (g) - predloženi vođa vazduhoplova;

(5) OPS 1.965 Periodična obuka i provera i Dodaci 1 i 2 OPS 1.965;

(6) OPS 1.980 Letenje na više od jednog tipa ili varijanti aviona i Dodatak 1 OPS 1.980;

(b) sadržaj ATQP - alternativne obuke:

(1) dokumentacija koja definiše obim i zahteve programa;

(2) analiza zadataka kako bi se odredili zadaci koje treba analizirati u pogledu:

(i) znanja;

(ii) zahtevanih veština;

(iii) obuke koja se zasniva na dodatnoj veštini

(iv) odgovarajuće pokazatelje ponašanja.

(3) Planovi i programi nastave - struktura i sadržaj plana nastave određuje se analizom zadataka i obuhvata ciljeve provere obučenosti, uključujući kada i kako se ovi ciljevi postižu. Vazduhoplovna vlast mora da prihvati plan i program rada.

(4) Poseban program obuke za:

(i) Svaki tip, odnosno klasu aviona u okviru ATQP;

(ii) Instruktore (CRI/SFI/TRI) i drugo osoblje koje se bavi obukom letačkog osoblja;

(iii) Ispitivače (CRI/SFI/TRI) treba da obuhvati standardizaciju instruktora i ispitivača;

Povratnu spregu informacija sa ciljem potvrde i poboljšanja plana i programa nastave kako bi se potvrdilo da je program zadovoljavajućeg nivoa.

Metod ocenjivanja letačke posade, kako u toku prelazne obuke, tako i u toku periodične obuke i provere. Proces ocenjivanja obuhvata ocenu događaja kao dela LOE. Metod ocenjivanja mora da bude usaglašen sa OPS 1.965;

(7) Integrisan sistem kontrole kvaliteta koji obezbeđuje usaglašenost sa procesima i postupcima programa nastave.

(8) Proces kojim je opisan metod koji se koristi ako programi praćenja i procene ne obezbeđuju usaglašenost sa utvrđenim standardima provere obučenosti i osposobljenosti članova letačke posade.

(9) Program analize i praćenja podataka

(v) Primena - avio-prevoznik je dužan da razvije strategiju procene i primene programa, prihvatljivu za vazduhoplovne vlasti, pri čemu je potrebno da se ispune sledeći zahtevi:

(1) Proces primene se sastoji iz sledećih faza:

(i) Slučaj bezbednosti koji potkrepljuje valjanost:

(A) Izmenjenih standarda za obuku i osposobljavanje kada se uporede sa standardima koji su postignuti u skladu sa OPS 1 pre uvođenja ATQP.

(B) Novih metoda obuke koji su primenjeni kao deo ATQP.

Ako nadležni organ odobri, avio-prevoznik može da odredi odgovarajući metod koji se razlikuje od formalnog slučaja sigurnosti:

(ii) Ako se vrši analiza zadatka kako se zahteva stavom (b)(2), kako bi avio-prevoznik definisao program ciljne obuke i, s tim u vezi, ciljeva te obuke.

(iii) period rada tokom kojeg se vrši prikupljanje i analiza informacija u cilju efikasnosti slučaja bezbednosti ili sličnog i potvrde analize zadatka. Tokom ovog perioda avio-prevoznik nastavlja sa radom u skladu sa zahtevima OPS 1 koji prethode uvođenju ATQP. Trajanje ovog perioda treba da bude usaglašeno sa vazduhoplovnom vlašću.

(2) Po ispunjenju navedenog avio-prevoznik dobija dozvolu za sprovođenje obuke i osposobljavanja prema ATQP.

Dodatak 1 OPS 1.980
Upravljanje više od jednog tipa ili varijanti aviona

(a) Ako član letačke posade leti na više od jedne klase, tipa ili varijante aviona navedenih u JAR-FCL i dodanim postupcima za klasu aviona sa jednim pilotom i/ili JAR-FCL i odgovarajućim procedurama za avion sa jednim pilotom, ali ne sa jednim ovlašćenjem upisanim u dozvolu, avio-prevoznik mora da se usaglasi sa sledećim:

1. član letačke posade ne sme da upravlja sa više od: (i) tri tipa ili varijante aviona sa klipnim motorom, ili

(ii) tri tipa ili varijante turboelisnih aviona; ili

(iii) jednoga tipa ili varijante turboelisnog aviona i jednog tipa ili varijante aviona sa klipnim motorom; ili

(iv) jednog tipa ili varijante turboelisnog aviona i bilo kog aviona posebne klase.

2. OPS 1.965 za svaki tip ili varijantu aviona kojim se upravlja, izuzev ako je avio-prevoznik demonstrirao određene postupke i/ili operativna ograničenja koja su prihvatljiva za vazduhoplovne vlasti.

(b) Ako član letačke posade leti na više tipova ili varijanti aviona sa jednim ili više ovlašćenja upisanih u dozvolu, kao što je određeno u JAR-FCL i dodatnih procedura za avion sa više članova posade, avio-prevoznik je dužan da obezbedi:

1. da najmanji broj dopune letačke posade, određen u operativnom priručniku, bude isti za svaki tip ili varijantu aviona kojima treba da upravlja;

2. da član letačke posade ne leti na više od dva tipa ili varijanti aviona za koje je potrebno posebno ovlašćenje;

3. samo jednim avionom iz ovlašćenja u dozvoli može da upravlja u jednom letu, izuzev ako avio-prevoznik utvrdi postupke za obezbeđenje odgovarajućeg vremena za pripremu.

Napomena: u slučajevima kada je više od jednog ovlašćenja upisano u dozvolu, videti (v) i (g).

(v) Ako član letačke posade upravlja većim brojem tipova ili varijanti aviona navedenih u JAR-FCL i dodatnih procedura koje se odnose na avion sa višečlanom posadom, ali ne u okviru jednog ovlašćenja upisanog u dozvolu, avio-prevoznik mora da se usaglasi sa:

1. (b)(1), (b)(2) i (b)(3);

2. (g).

(g) Ako član posade upravlja sa više od jednog tipa ili varijanti aviona navedenih u JAR-FCL i dodatnih procedura koje se odnose na avion sa višečlanom posadom, ali ne u okviru jednog ovlašćenja upisanog u dozvolu, avio-prevoznik je dužan da ispuni:

1. (b)(1), (b)(2) i (b)(3);

2. pre korišćenja privilegije dva ovlašćenja u dozvoli:

(i) članovi letačke posade moraju da obave dve uzastopne provere stručnosti od strane operatora i moraju da imaju 500 sati na određenim dužnostima u posadi koja obavlja javni avio-transporta kod istog avio-prevoznika;

(ii) ako pilot stekne iskustvo kod avio-prevoznika i koristi privilegije dva ovlašćenja upisana u dozvolu i bude unapređen u vođu vazduhoplova kod istog avio-prevoznika na jednom od tih tipova aviona, najmanje potrebno iskustvo na dužnosti vođe vazduhoplova je šest meseci i 300 sati, pri čemu pilot mora da obavi dve uzastopne provere stručnosti pre nego što bude ponovno sposoban za korišćenje dva ovlašćenja iz dozvole;

(3) Pre početka obuke za i letenja na drugom tipu ili varijanti aviona, članovi letačke posade moraju da provedu tri meseca i 150 sati letenja na osnovnom avionu koji mora da uključuju najmanje jednu proveru stručnosti;

(4) po završetku početne linijske provere na novom tipu, 50 sati letenja ili 20 sektora mora da bude ostvareno isključivo na avionima sa ovlašćenjem za novi tip.

(5) OPS 1.970 za svaki tip kojim se upravlja, izuzev ako vazduhoplovna vlast odobri upotrebu kredita u skladu sa propisanim u (7).

(6) Period tokom kojeg se zahteva iskustvo letenja na liniji na svakome tipu aviona mora da bude utvrđeno u operativnom priručniku;

(7) Ako se traži odobrenje za kredit da bi se skratila obuka i provera i umanjili zahtevi za skorašnje iskustvo između tipova aviona, avio- prevoznik je dužan da pokaže vazduhoplovnim vlastima koje stavke zbog sličnosti nije potrebno ponavljati na svakom tipu ili varijanti aviona;

(i) OPS 1.965(b) zahteva dve provere stručnosti prevoznika svake godine. Kada se odobri kredit, u skladu sa stavom (7), provere stručnosti avio-prevoznika naizmenično se izvode na dva tipa aviona. Svaka provera stručnosti prevoznika čini proveru stručnosti za drugi tip ponovno valjanom. Pod uslovom da period između licenciranih provera stručnosti ne prelazi ono označeno u JAR-FCL za svaki tip, zahtevi JAR-FCL mora da budu zadovoljeni. Pored toga, relevantna i odobrena periodična obuka mora da bude određena u operativnom priručniku;

(ii) OPS 1.965(v) zahteva jednu linijsku proveru svake godine. Ako se odobri kredit, u skladu sa stavom (7), linijske provere treba da se naizmenično izvode na tipovima ili varijantama aviona; svaka linijska provera čini linijsku proveru za drugi tip ili varijantu aviona ponovno važećom;

(iii) godišnja obuka i provera za hitnu i sigurnosnu opremu mora da pokrije sve zahteve za svaki tip;

(8) OPS 1.965 za svaki tip ili varijantu kojom se upravlja, izuzev ako vazduhoplovna vlast nije odobrila kredit u skladu sa propisanim u (7).

(e) Ako član letačke posade upravlja kombinacijom tipova ili varijanti aviona kao što je definisano u JAR-FCL i dodanih procedura koje se odnose na avion sa jednim članom posade i JAR-FCL i dodatnih procedura za avione sa višečlanom posadom, avio-prevoznik je dužan da demonstrira da su specijalni postupci i/ili operativna ograničenja odobreni u skladu sa OPS 1.980 (g).

ODELJAK O - KABINSKA POSADA

OPS 1.988 Oblast primene

Član kabinske posade mora da ispunjava propisane uslove iz ovog odeljka, kao i druge standarde koji su povezani sa obezbeđenjem propisanog nivoa sigurnosti. Član kabinske posade je član posade, izuzev člana letačke posade, koji, u interesu sigurnosti putnika, obavlja dužnosti koje mu odrede avio-prevoznik i vođa vazduhoplova.

OPS 1.989 Terminologija

(a) Član kabinske posade je dužan da nosi uniformu koju odredi avio-prevoznik.

(b) Drugo osoblje, u koje spada medicinsko osoblje, osoblje koje obavlja poslove vezane za bezbednost, pratioci dece, tehničko osoblje, zabavljači i prevodioci koji obavljaju poslove u putničkoj kabini u toku leta, može da nosi uniformu ako takvo osoblje ispunjava zahteve iz ovog odeljaka, kao i sve druge zahteve propisane ovim pravilnikom. U drugim slučajevima ovo osoblje ne sme da nosi uniformu da ne bi putnike dovelo u situaciju da ih ne razlikuju od članova kabinske posade.

OPS 1.990 Broj i sastav kabinske posade

(a) Avion čiji je najveći odobreni broj putničkih sedišta 19 i više, kojim se prevozi bar jedan putnik, mora da ima najmanje jednog člana kabinske posade.

(b) Minimalni broj članova kabinske posade:

(1) po jedan član na svakih 50 ili ostatak do 50 ugrađenih putničkih sedišta koja se nalaze u istoj kabini aviona;

(2) jednak broju članova kabinske posade koji vrše evakuaciju putnika iz aviona ili za koje se pretpostavlja da učestvuju u evakuaciji. Izuzetno, ako je najveći odobreni broj putničkih sedišta manji od broja evakuisanih lica za najmanje 50, broj članova kabinske posade može da bude smanjen za jedan na svakih 50 sedišta.

(v) Izuzetno, na zahtev vazduhoplovne vlasti, broj članova kabinske posade se može povećati.

(g) U nepredviđenim okolnostima broj članova kabinske posade može biti smanjen, pod uslovom da je:

(1) broj putnika smanjen u skladu sa postupcima koji su utvrđeni u operativnom priručniku;

(2) po završetku leta dostavljen izveštaj vazduhoplovnoj vlasti.

(d) Članovi kabinske posade koji rade samostalno i/ili rade sa delimičnim radnim vremenom moraju ispuniti zahteve iz ovog odeljaka uključujući i zahtev koji se odnosi na ukupan broj tipova ili varijanti aviona na kojima član kabinske posade može da leti, a koji je propisan u OPS 1.1030.

OPS 1.995 Minimalni zahtevi

Član kabinske posade mora da ispuni sledeće uslove:

(a) da ima najmanje 18 godina;

(b) da ima lekarsko uverenje kojim se potvrđuje da je zdravstveno sposoban za obavljanje dužnosti utvrđenih u operativnom priručniku;

(v) da ima osnovnu obuku propisanu u OPS 1.1005 i da poseduje potvrdu o završenoj obuci iz oblasti bezbednosti;

(g) da je uspešno završio prelaznu obuku i obuku za razlike propisanu u OPS 1.1010;

(d) da završi periodičnu obuku propisanu u OPS 1.1015;

(đ) da je osposobljen za obavljanje svojih dužnosti prema postupcima propisanim u operativnom priručniku.

OPS 1.1000 Stariji članovi kabinske posade

(a) Ako se kabinska posada sastoji od više članova, avio-prevoznik je dužan da odredi starijeg člana kabinske posade koji je odgovoran vođi vazduhoplova. Ako se zahteva jedan član kabinske posade onda je taj član ujedno i stariji član kabinske posade.

(b) Stariji član kabinske posade je odgovoran vođi vazduhoplova za sprovođenje i koordinaciju uobičajenih postupaka, kao i postupaka u slučaju nužde. Ako u toku turbulencije stariji član kabinske posade ne dobije uputstva od članova letačke posade, može da prekine obavljanje poslova koji nisu u vezi sa sigurnošću i da obavesti članove letačke posade o nivou turbulencije i da predloži da se upali znak obaveznog vezivanja. Po prestanku turbulencije, članovi kabinske posade dužni su da izvrše proveru putničke kabine i drugih delova aviona.

(v) Stariji član kabinske posade može da bude lice koje poseduje najmanje jednogodišnje iskustvo kao aktivni član kabinske posade i koje je završilo odgovarajuću obuku koja obuhvata:

1. pretpoletno informisanje (brifing):

(i) rad u svojstvu člana posade;

(ii) određivanje dužnosti članovima kabinske posade;

(iii) analiza leta, tipa aviona, opreme, područja u kome će se leteti, vrste leta i kategorija putnika (naročito osoba s smanjenom pokretljivošću, dece do dve godine i bolesnika koji moraju da koriste nosila);

2. saradnju članova posade:

(i) disciplina, odgovornost i lanac rukovođenja;

(ii) značaj koordinacije i komunikacije;

(iii) neočekivana onesposobljenost člana letačke posade;

3. upoznavanje sa propisima koji se odnose na:

(i) upoznavanje putnika sa postupcima u slučaju vanredne situacije i nužde;

(ii) obezbeđivanje elemenata u bifeu;

(iii) obezbeđenje ručnog prtljaga;

(iv) elektronsku opremu;

(v) postupke u slučaju punjenja aviona gorivom ako se putnici nalaze u avionu;

(vi) turbulenciju;

(vii) dokumentaciju.

4. uticaj ljudskog faktora i upravljanje radom članova posade;

5. izveštavanje o udesima i nezgodama;

6. ograničenja u pogledu vremena letenja i radnog vremena;

(g) Avio-prevoznik je dužan da propiše postupak za određivanje starijeg člana kabinske posade u slučaju da prvobitno određeni stariji član kabinske posade nije u mogućnosti da obavlja svoje dužnosti. Postupak mora biti prihvatljiv za vazduhoplovnu vlast.

(d) Obuka za upravljanje radom članova posade (CRM): avio-prevoznik je dužan da obezbedi da sve odgovarajuće teme, navedene u Dodatku 2 OPS 1.1005/1.1010/1.1015, tabela 1, kolona (a), budu uključene u obuku, prema nivou koji je definisan u koloni (f).

OPS 1.1002 Letovi koji se obavljaju sa jednim članom kabinske posade

(a) Član kabinske posade na letovima sa jednim članom kabinske posade može da bude lice koje:

(1) je završilo dodatnu obuku koja obuhvata:

(i) odgovornost vođe vazduhoplova za sprovođenja sigurnosnih postupaka i postupaka u slučaju nužde;

(ii) koordinaciju i komunikaciju sa članovima letačke posade i postupke koje je potrebno preduzeti u slučaju ponašanja putnika koje može da ugrozi sigurnost;

(iii) upoznavanje sa propisima;

(iv) dokumentaciju;

(v) izveštavanje o udesima i nezgodama;

(vi) ograničenja u pogledu vremena letenja i radnog vremena;

(2) je ostvarilo najmanje 20 sati letenja ili 15 sektora na letovima koji služe za upoznavanje aviona. Letovi za upoznavanje se obavljaju pod nadzorom iskusnog člana kabinske posade za određeni tip aviona.

(b) Avio-prevoznik je dužan da obezbedi da je član kabinske posade, na letovima sa jednim članom kabinske posade, osposobljen za obavljanje dužnosti u kabini aviona, a prema postupcima propisanim u operativnom priručniku.

OPS 1.1005 Osnovna obuka vezana za sigurnost
(videti Dodatak 1 OPS 1.1005)
(videti Dodatak 3 OPS 1.1005/1.1010/1.1015)

(a) Član kabinske posade mora, pre započinjanja prelazne obuke, da završi osnovnu obuku. Program osnovne obuke mora da bude u skladu sa Dodatkom 1 OPS 1.1005 i mora biti odobren od strane vazduhoplovne vlasti.

(b) Osnovnu obuku, po odobrenju vazduhoplovnih vlasti, vrši centar za obuku.

(v) Program i sadržaj osnovne obuke moraju da ispunjavaju propisane uslove i mora ih odobriti vazduhoplovna vlast.

(g) Članovima kabinske posade dozvolu izdaje vazduhoplovna vlast.

OPS 1.1010 Prelazna obuka i obuka za razlike
(videti Dodatak 1 OPS 1.1010)
(videti Dodatak 3 OPS 1.1005/1.1010/1.1015)

(a) Član kabinske posade, pre preuzimanja dužnosti, mora da završi odgovarajuću prelaznu obuku i obuku za razlike, kako je propisano u operativnom priručniku:

1. Prelazna obuka mora biti završena:

(i) pre nego što prvi put bude određen za člana kabinske posade;

(ii) pre nego što prvi put bude određen za člana kabinske posade na drugom tipu aviona.

2. Obuka za razlike mora biti završena:

(i) pre nego što prvi put bude određen za člana kabinske posade na drugoj varijanti aviona;

(ii) pre nego što prvi put bude određen za člana kabinske posade na tipu aviona koji ima drugačiju opremu ili ima istu opremu drugačije smeštenu ili su postupci u uobičajenim situacijama i situacijama u slučaju nužde različiti u odnosu na tipu ili varijantu aviona na kojem trenutno leti.

(b) Avio-prevoznik je dužan da odredi sadržaj obuke za tip aviona ili drugu varijantu istog tipa aviona, uzimajući u obzir prethodnu obuku člana kabinske posade koja je upisana u dosije o obuci.

(v) Avio-prevoznik je dužan da obezbedi:

1. da se prelazna obuka vrši u skladu sa Dodatkom 1 OPS 1.1010;

2. da prelazna obuka i, ako je potrebno, obuka za razlike, obuhvati korišćenje opreme za prinudne postupke, postupke u uobičajenim situacijama i postupke u slučaju nužde koji se primenjuju za određeni tip ili varijantu aviona. Prelazna obuka se vrši na odgovarajućem uređaju za obuku ili na avionu.

(g) Član kabinske posade, pre prvog stupanja na dužnost, mora da završi kompanijsku obuku za unapređenje potencijala posade, kao i obuku za unapređenje potencijala posade koja se odnosi na tip aviona, kao što je propisano u Dodatku 1 OPS 1.1010 (k). Članovi kabinske posade koji su leteli kao članovi kabinske posade, a nisu predhodno završili kompanijsku obuku za unapređenje potencijala posade, moraju da završe tu obuku pre prve sledeće periodične obuke i provere, u skladu sa propisanim u Dodatku 1 OPS 1.1010(k), uključujući i obuku koja se odnosi na tip aviona.

OPS 1.1012 Let za upoznavanje aviona

Avio-prevoznik je dužan da obezbedi da član kabinske posade, po završetku prelazne obuke, pre nego što počne da leti kao član minimalnog zahtevanog broja kabinske posade, shodno odredbama OPS 1.990, obavi letove radi upoznavanja aviona.

OPS 1.1015 Periodična obuka

(a) Član kabinske posade mora da završi periodičnu obuku koja se odnosi na dužnosti koje ima u uobičajenim i vanrednim situacijama i vežbe koje se odnose na tip aviona ili varijantu istog tipa aviona na kojima leti, u skladu sa Dodatkom 1 OPS 1.1015;

(b) Program periodične obuke i provere obuhvata teorijsku i praktičnu obuku, kao i pojedinačnu praktičnu obuku, kako je propisano u Dodatku 1 OPS 1.1015 i mora ga odobriti vazduhoplovna vlast;

(v) Potvrda o završenoj periodičnoj obuci i proveri izdaje se sa rokom važenja od 12 meseci, a rok počinje da teče od dana njenog izdavanja. Rok važenja potvrde izdate u poslednja tri meseca važenja prethodne potvrde počinje da teče danom prestanka važenja predhodne potvrde.

OPS 1.1020 Osveženje znanja
(videti Dodatak 1 OPS 1.1020)

(a) Član kabinske posade koji u toku važenja potvrde o završenoj obuci nije obavljao letačke dužnosti više od šest meseci, kao što je propisano u OPS 1.1025 (b)3, mora da obavi obuku osveženja znanja, kao što je navedeno u operativnom priručniku i propisano u Dodatku 1 OPS 1.1020;

(b) Član kabinske posade koji u poslednjih šest meseci nije obavljao dužnosti člana kabinske posade na određenom tipu aviona, pre nego što počne da obavlja dužnosti na tome tipu, mora da:

1. obavi obuku osveženje znanja za određeni tip aviona;

2. obavi let na dva sektora u cilju upoznavanja.

OPS 1.1025 Provera

(a) U toku ili po završetku obuke člana kabinske posade propisane u OPS 1.1005, 1.1010 i 1.1015 avio-prevoznik je dužan da obavi proveru njegove stručnosti. Proveru sprovode lica prihvatljiva za vazduhoplovu vlast.

(b) Avio-prevoznik je dužan da obezbedi da svaki član kabinske posade obavi proveru, i to:

1. osnovna obuka: videti Dodatak 1 OPS 1.1005;

2. prelazna obuka i obuka za razlike: videti Dodatak 1 OPS 1.1010;

3. periodična obuka: videti Dodatak 1 OPS 1.1015;

4. obuka osveženja znanja: videti Dodatak 1 OPS 1.1020.

OPS 1.1030 Uslovi za letenje na više tipova ili varijanti aviona

(a) Član kabinske posade može da leti na najviše tri tipa aviona. Izuzetno, uz odobrenje vazduhoplovnih vlasti, član kabinske posade može da leti na četiri tipa aviona, pod uslovom da su za najmanje dva tipa aviona:

1. postupci u uobičajenim situacijama i postupci u slučaju nužde isti;

2. oprema koja se koristi pri izvođenju postupaka u slučaju nužde, postupci u uobičajenim situacijama i postupci u slučaju nužde slični.

(b) U smislu propisanog u (a), varijante jednog aviona smatraju se različitim tipovima aviona ako nisu slični u pogledu:

1. evakuacije putnika iz aviona,

2. lokacije i vrste prenosne opreme aviona koja se koristi u vanrednim situacijama i u slučaju nužde,

3. postupaka u vanrednim situacijama i postupaka u slučaju nužde za određeni tip aviona.

OPS 1.1035 Evidencija o obuci

Avio-prevoznik je dužan da:

1. vodi evidenciju o sprovedenoj obuci i proverama koje su propisane u OPS 1.1005, 1.1010, 1.1015, 1.1020 i 1.1025;

2. čuva kopije potvrda o obukama članova posade;

3. čuva zapise o sadržaju prelazne, periodične i obuke za razlike i lekarska uverenja članova posade;

4. da članu kabinske posade omogući uvid u zapise o svim njegovim osnovnim i prelaznim obukama, obukama za razlike, kao i o proverama.

Dodatak 1 OPS 1.1005
Osnovna obuka

Osnovna obuka se sastoji od:

(a) Obuke u vezi sa pojavom požara i dima koja obuhvata:

1. osposobljavanje kabinske posade da deluje brzo u situacijama koje su posledica požara i dima, kao i za otkrivanje uzroka požara;

2. upoznavanje sa značajem trenutnog obaveštavanja letačke posade i preduzimanja mera neophodnih za koordinaciju i pomoć;

3. upoznavanje sa potrebom čestog proveravanja potencijalno rizičnih mesta za pojavu požara, uključujući toalete i detektore dima;

4. klasifikaciju požara, sredstava za gašenje požara i postupka u slučaju pojave požara, tehniku primene agenasa za gašenje požara, posledice nepravilne upotrebe i posledice upotrebe aparata za gašenje požara u avionu;

5. postupke zemaljskih službi u vanrednim situacijama na aerodromima.

(b) Obuke za preživljavanje u vodi - Obuka za preživljavanje u vodi obuhvata upoznavanje opreme za plutanje na vodi i njenu upotrebu. Pre prvog leta avionom koji ima čamce za spasavanje ili sličnu opremu, neophodno je da član kabinske posade obavi obuku za upotrebu te opreme, uključujući i njeno korišćenje u vodi.

(v) Obuke za preživljavanje - Obuka za preživljavanje mora da bude primerena području iznad ili u koje se leti (npr. polarna oblast, pustinja, džungla, more i sl.).

(g) Medicinskih aspekta i prve pomoći - Medicinska i obuka prve pomoći obuhvata:

1. uputstvo za medicinske aspekte, prvu pomoć i upotrebu opreme za prvu pomoć, sadržaj prve pomoći i opremu za hitne medicinske slučajeve (lekarska torba);

2. prvu pomoć u vezi s obukom za preživljavanje i odgovarajućom higijenom;

3. psihološke efekte letenja sa posebnim naglaskom na hipoksiju.

(d) Postupanje s putnicima - Obuka za postupanje s putnicima obuhvata:

1. prepoznavanje putnika koji su pod dejstvom alkohola ili droga i agresivnih putnika, kao i postupanje s njima;

2. kontrolu nad putnicima i metode za motivisanje putnika za evakuaciju iz aviona;

3. upoznavanje sa propisima za smeštaj ručnog prtljaga (uključujući i opremu za posluženje u kabini) i upoznavanje sa rizikom da ručni prtljag postane opasnost za putnike u kabini, da ometa pristup opremi i izlazima na avionu i da ošteti opremu koja se koristi za postupke u slučaju nužde;

4. upoznavanje značaja pravilnog razmeštanja putnika u skladu sa masom i ravnotežom aviona. Posebna pažnja mora da se posveti razmeštanju lica sa smanjenom pokretljivošću;

5. upoznavanje sa poslovima koje treba obaviti u slučaju neočekivane turbulencije, uključujući obezbeđenje kabine;

6. mere koje treba poduzeti kada se u kabini prevoze žive životinje;

7. obuku za prevoz opasnih materija, kao što je propisano u odeljku R;

8. bezbednosne postupke, uključujući odredbe Odeljka S.

(đ) Obuke za komunikaciju između članova posade aviona - Obuka treba da istakne značaj efektivne komunikacije između kabinske i letačke posade uključujući tehniku, zajednički jezik i terminologiju.

(e) Obuke vezane za poštovanje discipline i odgovornosti - Član kabinske posade mora da završi obuku koja se odnosi na:

1. značaj obavljanja dužnosti u skladu sa operativnim priručnikom;

2. stalnu sposobnost i osposobljenost člana kabinske posade za obavljanje svojih poslova, sa naglaskom na vreme letenja, ograničenje radnog vremena i vremena odmora;

3. vazduhoplovne propise koji se tiču kabinske posade i ulogu vazduhoplovnih vlasti;

4. opšte poznavanje vazduhoplovne terminologije, teorije letenja, postupaka sa putnicima, meteorologije i područja letenja;

5. pretpoletna uputstva kabinskoj posadi i informacije u vezi sa dužnostima članova kabinske posade, a koje su u vezi sa sigurnošću u putničkoj kabini;

6. važnost ažuriranja dokumenata i priručnika;

7. važnost prepoznavanja trenutka kada član kabinske posade treba da otpočne evakuaciju i druge postupke u slučaju nužde;

8. značaj posla koje se odnose na sigurnost, odgovornost i potrebu da se deluje brzo i efektivno u slučajevima opasnosti;

9. kontaminaciju površina aviona i njegovu obavezu da o tome obavesti letačku posadu.

(ž) Koncept unapređenja potencijala posade (CRM)

(i) Član kabinske posade mora da završi uvodnu obuku unapređenja potencijala posade pre nego što počne da obavlja svoje dužnosti. Članovi kabinske posade koji su već bili na letačkim dužnostima u javnom avio-transportu, a nisu predhodno završili uvodnu obuku koncepta unapređenja potencijala posade, moraju da je završe do ponovne obuke i provere;

(ii) Elementi obuke koji su navedeni u Dodatku 2 OPS 1.1005/1.1010/1.1015, u tabeli 1, kolona (a) moraju da budu obrađeni prema nivou iz kolone (b) - Uvodna obuka koncepta unapređenja potencijala posade;

(iii) Obuku vrši najmanje jedan instruktor za koncept unapređenja potencijala posade.

Dodatak 1 OPS 1.1010
Prelazna obuka i obuka za razlike
(videti Dodatak 3 OPS 1.1005/1.1010/1.1015)

(a) Opšte odredbe - avio-prevoznik mora da obezbedi da:

1. prelaznu obuku i obuku za razlike vrše osposobljena lica;

2. se prelazna obuka i obuka za razlike vrši na određenoj lokaciji, uz upotrebu celokupne opreme za postupke u slučaju nužde i opreme za preživljavanje koja se nalazi u avionu, kao i svih uobičajenih , vanrednih i procedura u slučaju nužde koje važe za određeni tip, varijantu i konfiguraciju aviona za koji se vrši obuka.

(b) Obuka u vezi sa pojavom požara i dima

1. Član kabinske posade mora da završi što realniju praktičnu obuku za korišćenje protivpožarne opreme, uključujući zaštitnu odeću koja je ista kao zaštitna odeća koja se nalazi u avionu. Obuka obuhvata:

(i) pojedinačnu obuku svakog člana kabinske posade za gašenje požara u avionu, s tim da izuzev halon protivpožarne boce, može da se koristi i neko drugo sredstvo za gašenje požara;

(ii) upotrebu zaštitne opreme za disanje u zatvorenom prostoru sa simuliranim dimom.

(v) Postupci sa vratima i izlazima

1. rukovanje i otvaranje svih tipova i varijanti izlaza u uobičajenim slučajevima, u slučaju nužde, kao i u slučaju kada ne radi sistem za otvaranje vrata i izlaza. Obuka se vrši na avionu ili na odgovarajućim uređajima za obuku;

2. korišćenje alternativnih izlaza (npr. prozori pilotske kabine).

(g) Obuka za upotrebu tobogana za evakuaciju - avio-prevoznik mora da obezbedi da član kabinske posade izvrši:

1. spuštanje niz tobogan za evakuaciju sa visine koja odgovara visini kabine aviona;

2. da je tobogan ugrađen na avionu ili na odgovarajućem uređaju za obuku;

3. spuštanje niz tobogan ako je visina sa koje treba da se izvrši evakuacija putnika veća od one sa koje je izvršeno predhodno spuštanje.

(d) Postupci pri evakuaciji i postupci u drugim vanrednim situacijama

1. obuka za evakuaciju u slučaju opasnosti obuhvata prepoznavanje planirane ili neplanirane evakuacije na zemlji ili na vodi. Obuka obuhvata prepoznavanje situacija kada su izlazi neupotrebljivi ili je oprema za evakuaciju neispravna;

2. član kabinske posade treba da bude osposobljen da pravilno postupa u slučaju:

(i) požara u toku leta i otkrivanje uzroka požara;

(ii) jake vazdušne turbulencije;

(iii) iznenadne dekompresije i upotrebe prenosne kiseoničke opreme člana kabinske posade;

(iv) u slučajevima drugih opasnosti u toku leta.

(đ) Kontrola nad masom putnika

Obuka sadrži praktične aspekte kontrole nad masom putnika u različitim slučajevima opasnosti na određenom tipu aviona.

(e) Onesposobljenost člana letačke posade da upravlja avionom

Član kabinske posade, izuzev ako je minimalni broj članova letačke posade veći od dva, mora da bude obučen da pruži pomoć u slučaju neočekivane onesposobljenosti člana letačke posade i da upravlja mehanizmom pilotskog sedišta i naslona Obuka za upotrebu kiseoničke opreme u pilotskoj kabini i obuka za korišćenje pilotskih lista provere, shodno standardnoj operativnoj proceduri (SOP), obuhvata i praktičnu demonstraciju.

(ž) Upotreba opreme za prinudne postupke

Član kabinske posade treba da ima što realniju obuku i da bude upoznat gde se nalazi oprema koja se koristi u slučaju izvođenja postupaka u slučaju nužde, kao i sa načinom njene upotrebe. Obuka obuhvata upotrebu:

1. tobogana, ako nisu ugrađeni automatski tobogani i upotrebu svih pripadajućih traka;

2. čamaca za spasavanje i tobogana kao plovnih objekata, uključujući i pripadajuću opremu koja se nalazi u čamcu;

3. pojaseva za spasavanje, pojaseva za spasavanje dece do 2 godine starosti i plivajuće jastuke;

4. fiksnog kiseoničkog sistema;

5. kiseonika za pružanje prve pomoći;

6. aparata za gašenje požara;

7. protivpožarne sekire ili gvozdene poluge;

8. svetla za slučaj opasnosti, uključujući i baterijske lampe;

9. komunikacione oprema, uključujući i megafone;

10. kompleta za preživljavanje, uključujući njihov sadržaj;

11. pirotehničkih sredstva (prava ili sredstava za obuku);

12. sandučeta za prvu pomoć, lekarske torbe za postupke u slučaju nužde i njihov sadržaj;

13. druge opreme koja se koristi pri sprovođenju postupaka u slučaju nužde.

(z) Informisanje putnika/Demonstracija postupaka i korišćenja opreme u slučaju nužde

Obuka u cilju pripreme putnika u uobičajenim situacijama i u slučaju nužde vrši se u skladu sa OPS 1.285.

(i) ako avio-prevoznik obavlja letove u tropskim i subtropskim klimatskim oblastima, obuka mora da obuhvati način izbegavanja infektivnih bolesti

(j) Koncept unapređenja potencijala posade:

1. član kabinske posade mora da završi kompanijsku obuku koja se odnosi na koncept unapređenja potencijala posade koja sadrži elemente navedene u Dodatku 2 OPS 1.1005/1.1010/1.1015, tabela 1, kolona (a) koji moraju da budu obrađeni do nivoa iz kolone (c) pre nego što započne isti kurs za odgovarajući tip aviona i periodičnu obuku koncepta unapređenja potencijala posade.

2. Prelazna obuka obuhvata elemente navedene u Dodatku 2 OPS 1.1005/1.1010/1.1015, tabela 1, kolona (a), do nivoa iz kolone (d) - Koncept unapređenja potencijala posade za tip aviona.

3. Kompanijsku obuku koncepta unapređenja potencijala posade koja se odnosi na tip aviona vrši najmanje jedan instruktor za koncept unapređenja potencijala posade.

Dodatak 1 OPS 1.1015
Periodična obuka
(videti Dodatak 3 OPS 1.1005/1.1010/1.1015)

Avio-prevoznik mora da obezbedi da:

(a) periodičnu obuku vrše stručna lica.

(b) se praktična obuka vrši svakih 12 meseci. Program praktične obuke obuhvata:

1. postupke u slučaju nužde, uključujući i onesposobljenost člana letačke posade da obavlja svoju dužnost;

2. postupke za evakuaciju, uključujući tehnike kontrole nad masom putnika;

3. praktične vežbe za otvaranje izlaza i izlaza namenjenih za evakuaciju putnika;

4. upoznavanje sa mestom na kojem se nalazi oprema za prinudne postupke i rukovanje tom opremom;

5. medicinske aspekte i prvu pomoć, sadržaj sandučeta za prvu pomoć i lekarske torbe;

6. razmeštaj ručnog prtljaga;

7. bezbednosne procedure;

8. primere nezgoda i udesa iz prakse;

9. kontaminaciju površina aviona i obavezu člana kabinske posade da o tome obavesti letačku posadu;

10. koncept unapređenja potencijala posade koji se vrši:

(i) za elemente navedene u Dodatku 2 OPS 1.1005/1.1010/1.1015, u skladu sa tabelom 1, kolona (a), obuka se vrši svake tri godine, do nivoa iz kolone (e).

(ii) od strane instruktora za koncept unapređenja potencijala posade koji određuje sadržaj.

(iii) od strane najmanje jednog instruktora ako se obuka sastoji iz više delova.

(v) Periodična obuka se vrši u periodu koji nije duži od tri godine i obuhvata:

1. korišćenje i otvaranje izlaza i izlaza u slučaju nužde u uobičajenoj situaciji, vanrednoj situaciji, i u situaciji kada ne radi sistem za otvaranje vrata i izlaza. Obuka se vrši na avionu ili odgovarajućem uređaju za obuku;

2. korišćenje alternativnih izlaza (npr. prozori pilotske kabine);

3. praktičnu obuku za korišćenje protivpožarne opreme koja se nalaze u avionu. Obuka obuhvata:

(i) pojedinačnu obuku svakog člana kabinske posade za gašenje požara u avionu, s tim da, izuzev halon protivpožarne boce, može da se koristi i neko drugo sredstvo za gašenje požara;

(ii) upotrebu zaštitne opreme za disanje u zatvorenom prostoru sa simuliranim dimom.

4. upotrebu pirotehničkih sredstava (pravih ili za obuku);

5. upotrebu čamca za spasavanje ili čamca tobogana.

6. Član kabinske posade, izuzev ako je minimalni broj članova letačke posade veći od dva, mora da bude obučen da pruži pomoć u slučaju neočekivane onesposobljenosti člana letačke posade i da upravlja mehanizmom pilotskog sedišta i naslona. Obuka za upotrebu kiseoničke opreme u pilotskoj kabini i obuka za korišćenje pilotskih lista provere, shodno standardnoj operativnoj proceduri (SOP), obuhvata i praktičnu demonstraciju.

Dodatak 1 OPS 1.1020
Obuka za osveženje znanja

Obuku za osveženje znanja vrše odgovarajuće osposobljena lica. Obuka sadrži:

1. postupke u slučaju nužde, uključujući i onesposobljenost člana letačke posade;

2. postupke evakuacije putnika iz aviona, uključujući i tehnike kontrole nad masom putnika;

3. korišćenje i otvaranje izlaza i izlaza u slučaju nužde u uobičajenoj situaciji, vanrednoj situaciji, i u situaciji kada ne radi sistem za otvaranje vrata i izlaza. Ovo uključuje i postupke primene snage neophodne za upotrebu tobogana u slučaju evakuacije putnika. Obuka mora da se obavi na avionu ili odgovarajućem uređaju za obuku.

4. pokaznu vežbu koja uključuje upotrebu svih izlaza, uključujući i izlaze koji se nalaze u letačkoj kabini aviona;

5. upoznavanje sa mestom na kojem se nalazi oprema za prinudne postupke, uključujući i opremu za kiseonik, prsluci za spasavanje, prenosiva oprema za kiseonik, kao i prenosiva zaštitna oprema koja se koristi za disanje.

Dodatak 2 OPS 1.1005/1.1010/11015
Obuka

1. Sadržaj obuke koncepta unapređenja potencijala posade, sa metodologijom i terminologijom, mora da bude naveden u operativnom priručniku.

2. Tabela 1 sadrži elemente koncepta unapređenja potencijala posade i moraju da budu uključeni u obuku.

Tabela broj 1

Napomena: kolona (g) - ako primeri iz prakse za određeni tip aviona nisu dostupni, razmatraju se primeri iz prakse koji odgovaraju vrsti letenja.

Dodatak 3 OPS 1.1005/1.1010/1.1015
Medicinski aspekti i obuka za pružanje prve pomoći

(a) Medicinski aspekti i obuka za pružanje prve pomoći obuhvataju sledeće predmete:

1. Fiziologija leta, uključujući potrebe za kiseonikom i hipoksiju.

2. Hitne medicinske postupke u vazduhoplovstvu u slučaju:

(i) astme;

(ii) gušenja;

(iii) srčanog napada;

(iv) reakcije na stres i alergijske reakcije;

(v) šoka;

(vi) šloga;

(vii) epilepsije;

(viii) šećerne bolesti;

(ix) mučnine prouzrokovane letom;

(x) hiperventilacije;

(xi) uznemirenosti gastro-intestinalnog trakta;

(xii) porođaja.

3. Praktično kardio-pulmološko oživljavanje u avionu i korišćenje specijalne lutke.

4. Osnovni kurs prve pomoći i obuka preživljavanja obuhvata:

(i) gubitak svesti;

(ii) opekotine;

(iii) povrede;

(iv) prelomi i povrede mekog tkiva.

5. Zdravlje i higijena u toku leta obuhvataju:

(i) rizik pri kontaktu sa infektivnim bolestima, posebno na letovima u tropske i subtropske oblasti.

Izveštavanje o infektivnim bolestima, zaštita od infekcija, izbegavanje trovanja vodom i hranom;

(ii) higijena u kabini;

(iii) smrt u kabini;

(iv) rukovanje medicinskim otpadom;

(v) dezinfekcija aviona;

(vi) ukazivanje na opreznost, psihološki aspekti bolesti, fiziologija sna, metabolički ritam i promena vremenske zone.

6. Korišćenje odgovarajuće avionske opreme, uključujući sadržaj opreme za prvu pomoć, medicinsku pomoć u vanrednim situacijama, kiseonik za prvu pomoć, medicinska oprema za vanredne situacije.

ODELJAK P - PRIRUČNICI, DNEVNICI I ZAPISI

OPS 1.1040 Opšte odredbe o operativnom priručniku

(a) Operativni priručnik mora da sadrži instrukcije i informacije koje su neophodne operativnom osoblju za obavljanje njihovih dužnosti.

(b) Sadržaj operativnog priručnika, uključujući sve dodatke i izmene, ne sme da bude u suprotnosti sa uslovima navedenim u uverenju o osposobljenosti za obavljanje javnog avio-transporta (AOC) i uslovima navedenim u odgovarajućim propisima. Operativni priručnik mora da prihvati ili da odobri vazduhoplovna vlast.

(v) Operativni priručnik mora da bude pripremljen na engleskom jeziku, a avio-prevoznik može da ga prevede i na drugi jezik.

(g) Operativni priručnik može da se sastoji od više delova.

(d) Operativnom osoblju mora da bude omogućen pristup kopijama svakog dela operativnog priručnika koji se odnosi na njihove dužnosti. Avio-prevoznik je dužan da za svakog člana posade obezbedi poseban primerak operativnog priručnika ili samo delove A i B operativnog priručnika koji su za njih relevantni.

(đ) Operativni priručnik treba da bude dopunjen ili izmenjen tako da sadrži ažurne instrukcije i informacije. Operativno osoblje mora da bude upoznato sa izmenama koje se odnose na njihove dužnosti.

(e) Lice koje poseduje primerak operativnog priručnika ili njegovih odgovarajućih delova treba da uredno unosi izmene i dopune koje dobije od avio-prevoznika.

(ž) Izmene i dopune operativnog priručnika moraju da budu dostavljene vazduhoplovnim vlastima, pre njihovog stupanja na snagu. Ako se izmena ili dopuna odnosi na deo operativnog priručnika koji podleže odobravanju ili prihvatanju, potrebno je da i izmena ili dopuna budu prihvaćene, odnosno odobrena pre nego što stupe na snagu. Ako je u interesu sigurnosti potrebno hitno dopuniti ili izmeniti operativni priručnik, dopune ili izmene mogu odmah da budu objavljene i primenjene, s tim da se istovremeno mora podneti vazduhoplovnim vlastima zahtev za njihovo prihvatanje, odnosno odobrenje.

(z) Operativni priručnik mora da se dopuni ili izmeni ako to zahtevaju vazduhoplovne vlasti.

(i) Podaci preuzeti iz drugih odobrenih dokumenata moraju da budu adekvatno navedeni u operativnom priručniku. Avio-prevoznik može da propiše i strožije uslove i postupke.

(j) Sadržaj operativnog priručnika mora da omogući da on bude jednostavan za upotrebu. Koncept operativnog priručnika mora da bude takav da uzima u obzir ljudski faktor.

(k) Operativni priručnik ili njegovi delovi, pored štampanog primerka, mogu da budu i u nekom drugom obliku, ako je to odobreno. U tom slučaju mora da se omogući da operativni priručnik bude pristupačan, upotrebljiv i pouzdan.

(l) Korišćenje kraće verzije operativnog priručnika ne oslobađa avio-prevoznika od zahteva navedenih u OPS 1.130.

OPS 1.1045 Struktura i sadržaj operativnog priručnika
(videti Dodatak 1 OPS 1.1045)

(a) Osnovna struktura operativnog priručnika:

Deo A Opšte odredbe. Ovaj deo treba da sadrži operativna uputstva i postupke koji su neophodni za sigurno letenje, a ne odnose se na određeni tip aviona.

Deo B Postupci za korišćenje aviona. Ovaj deo treba da sadrži uputstva i postupke koji su neophodni za sigurno letenje, a odnose se na određeni tip aviona. Razlike između tipova, varijanti ili pojedinačnih aviona koje koristi avio-prevoznik moraju da se uzmu u obzir.

Deo C Instrukcije i informacije o rutama i aerodromima. Ovaj deo treba da sadrži uputstva i informacije koje se odnose na oblast letenja.

Deo D Obuka. Ovaj deo treba da sadrži uputstva za obuku osoblja u cilju sigurnog letenja.

(b) Sadržaj operativnog priručnika mora da bude u skladu sa Dodatkom 1 OPS 1.1045 i da odgovara području na kome se leti i vrsti letova.

(v) Struktura operativnog priručnika mora da bude prihvatljiva za vazduhoplovne vlasti.

OPS 1.1050 Letački priručnik aviona

Avio-prevoznik je dužan da za svaki avion koji koristi čuva važeći odobreni letački priručnik aviona ili drugi odgovarajući dokument.

OPS 1.1055 Nalog za let

(a) Avio-prevoznik je dužan da u obliku naloga za let čuva sledeće podatke o svakom letu:

1. oznake registracije aviona;

2. datum;

3. imena članova posade;

4. dužnosti članova posade;

5. mesto polaska;

6. mesto dolaska;

7. vreme polaska;

8. vreme dolaska;

9. vreme letenja;

10. vrstu leta;

11. nezgode i opažanja;

12. potpis vođe vazduhoplova (ili drugog, odgovarajućeg lica).

(b) Ako su potrebne informacije dostupne kroz drugu dokumentaciju, vazduhoplovna vlast može da odobri avioprevozniku da ne čuva nalog za let ili njegove sastavne delove.

(v) Uneti podaci moraju da budu tačni i da budu trajno zabeleženi.

OPS 1.1060 Operativni plan leta

(a) Operativni plan leta mora da sadrži:

1. oznake registracije aviona;

2. tip i varijantu aviona;

3. datum leta;

4. broj leta;

5. imena članova posade;

6. dužnosti članova posade;

7. mesto polaska;

8. vreme polaska (stvarno vreme odlaska, vreme poletanja);

9. mesto dolaska (planirano i stvarno);

10. vreme dolaska (stvarno vreme sletanja i vreme dolaska);

11. vrstu leta (ETOPS, VFR, prelet itd.);

12. rutu i delove rute sa tačkama, rastojanjima, vremenom i putanjom;

13. planiranu brzinu krstarenja i vremena letenja između navigacijskih/putnih tačaka i predviđeno i stvarno vreme preleta;

14. sigurne visine i minimalni nivoi;

15. planirane visine i nivoi leta;

16. proračun goriva (zapis provere goriva u letu);

17. gorivo u avionu prilikom pokretanja motora;

18. alternativna odredišta i, gde je primenjivo, alternativne aerodrome za poletanje i na ruti, uključujući podatke navedene u tačkama 12, 13, 14 i 15;

19. odobrenje ATS plana leta;

20. proračune izmena plana u letu;

21. potrebne meteorološke podatke.

(b) Iz operativnog plana leta mogu da se izostave podaci koji su sadržani u drugoj dokumentaciji ili podaci koji nisu značajni za tu vrstu leta.

(v) Operativni plan leta i njegova primena moraju da budu opisani u operativnom priručniku.

(g) Podaci koji su uneti u operativni plan leta moraju da budu tačni i da su trajno zabeleženi.

OPS 1.1065 Rok čuvanja dokumenata

Dokumentacija koja se odnosi na svaki let čuva se u rokovima koji su propisani u Dodatku 1 OPS 1.1065.

OPS 1.1070 Priručnik o održavanju aviona

Avio-prevoznik je dužan da vodi i čuva odobreni priručnik organizacije za obezbeđivanje kontinuirane plovidbenosti (Continuing Airworthiness Management Exposition - CAME), kako je propisano u Delu M - M.A 704.

OPS 1.1071 Tehnička knjiga aviona

Avio-prevoznik je dužan da vodi tehničku knjigu aviona, kako je propisano u Delu M - M.A. 306.

Dodatak 1 OPS 1.1045
Sadržaj operativnog priručnika

Operativni priručnik mora da sadrži sledeće:

A. OPŠTE ODREDBE

0. VOĐENJE I KONTROLA OPERATIVNOG PRIRUČNIKA

0.1. Uvod:

(a) izjava da je priručnik u skladu sa propisima i sa uslovima navedenim u uverenju o osposobljenosti za obavljanje javnog avio-transporta;

(b) izjava da priručnik sadrži operativne instrukcije kojih se osoblje mora pridržavati;

(v) lista i kratki opis različitih delova, njihov sadržaj, primenljivost i upotreba;

(g) objašnjenja, značenje pojmova i izraza potrebnih za korišćenje priručnika.

0.2. Sistem izmena i dopuna:

(a) podaci o licu odgovornom za izdavanje i unošenje izmena i dopuna;

(b) evidencija o izmenama i dopunama, sa datumom unosa i datumom stupanja na snagu;

(v) izjava da rukom pisane izmene i dopune nisu dozvoljene, izuzev u situacijama koje zahtevaju hitnu dopunu ili izmenu u interesu sigurnosti;

(g) opis sistema za označavanje strana i njihovog datuma važenja;

(d) lista važećih strana;

(đ) obeležavanje izmena (na stranicama teksta, na kartama i na dijagramima);

(e) privremene izmene;

(ž) opis sistema distribucije operativnog priručnika i njegovih izmena i dopuna.

1. ORGANIZACIJA I ODGOVORNOSTI

1.1. Organizaciona struktura: opis organizacione strukture, uključujući opštu organizacionu šemu kompanije i posebnu organizacionu šemu letačke i zemaljske delatnosti; organizaciona šema mora da prikaže vezu između organizacione jedinice koja se bavi letačkom i zemaljskom delatnošću i ostalih organizacionih jedinica u kompaniji; hijerarhijska struktura u organizaciji i postupci izveštavanja između organizacionih jedinica, odeljenja itd., koji se odnose na sigurnost letenja;

1.2. Imenovani rukovodioci: ime rukovodioca odgovornog za letačke poslove, sistem održavanja, obuku posade i zemaljske poslove, kao što je propisano u OPS 1.175(z); opis njihovih funkcija i odgovornosti;

1.3. Odgovornost i obaveze rukovodećeg operativnog osoblja: opis obaveza, odgovornost i ovlašćenja rukovodećeg operativnog osoblja koji se odnose na sigurnost letenja i usaglašenost sa odgovarajućim propisima;

1.4. Ovlašćenja, obaveze i odgovornosti vođe vazduhoplova: izjava koja određuje ovlašćenja, obaveze i odgovornosti vođe vazduhoplova.

1.5. Ovlašćenja, obaveze i odgovornost ostalih članova posade, izuzev vođe vazduhoplova.

2. OPERATIVNO UPRAVLJANJE I NADZOR

2.1. Nadzor avio-prevoznika nad obavljanjem saobraćaja: opis sistema kojim avio-prevoznik vrši nadzor nad obavljanjem saobraćaja (videti OPS 1.175 (e)). Sistem mora da prikaže kako se vrši nadzor nad sigurnošću letenja i osposobljenošću osoblja, a naročito moraju da budu opisani postupci koji se odnose na:

(a) važenje dozvole i ovlašćenja;

(b) stručnost operativnog osoblja;

(v) analizu i čuvanje evidencije, letačkih dokumenata, dodatnih informacija i podataka.

2.2. Sistem za objavljivanje dodatnih operativnih uputstava i informacija: opis načina za objavljivanje informacija koje mogu da budu operativne prirode, ali predstavljaju dopunu informacija iz operativnog priručnika; način korišćenja ovih informacija, kao i odgovornost za njihovo objavljivanje.

2.3. Program sigurnosti letenja i prevencije udesa: opis glavnih aspekata programa sigurnosti letenja.

2.4. Operativna kontrola: opis postupaka i odgovornosti za sprovođenje operativne kontrole u pogledu sigurnosti letenja.

2.5. Ovlašćenja vazduhoplovnih vlasti: opis ovlašćenja vazduhoplovnih vlasti i uputstva osoblju u cilju olakšanja vršenja inspekcijskog nadzora od strane ovlašćenih lica vazduhoplovnih vlasti.

3. SISTEM KVALITETA

Opis usvojenog sistema kvaliteta uključuje:

(a) politiku kvaliteta;

(b) opis organizacije sistema kvaliteta;

(v) podelu obaveza i odgovornosti.

4. SASTAV POSADE

4.1. Sastav posade. Objašnjenje metode za određivanje sastava posade, uzimajući u obzir sledeće:

(a) tip aviona koji se koristi;

(b) oblast u kojoj se let izvodi i vrstu leta;

(v) fazu leta;

(g) minimalan broj članova posade i planirano vreme letenja;

(d) iskustvo (ukupno i na tipu aviona), skorašnje iskustvo i osposobljenost članova posade;

(đ) određivanje vođe vazduhoplova i postupaka koji se odnose na odmor vođe vazduhoplova ili drugih članova posade (videti Dodatak 1 OPS 1.940);

(e) određivanje starijeg člana kabinske posade i postupaka koji se odnose na odmor starijeg člana kabinske posade ili drugog člana kabinske posade.

4.2. Određivanje vođe vazduhoplova: pravila za određivanje vođe vazduhoplova.

4.3. Onesposobljenost članova letačke posade: uputstva o prenosu ovlašćenja u slučaju onesposobljenosti letačke posade.

4.4. Letenje na više tipova aviona: izjava u kojoj se navodi koji se avioni smatraju istim tipom, radi:

(a) planiranja letačke posade;

(b) planiranja kabinske posade.

5. POTREBNA OBUČENOST

5.1. Opis potrebnih dozvola, ovlašćenja, obučenosti (npr. za rute i aerodrome), iskustva, obuke, provere i obnove znanja operativnog osoblja za izvršavanje dužnosti. Pri određivanju, neophodno je uzeti u obzir tip aviona, vrstu leta i sastav posade.

5.2. Letačka posada

(a) vođa vazduhoplova;

(b) pilot koji zamenjuje vođu vazduhoplova;

(v) drugi pilot;

(g) pilot pod nadzorom;

(d) operator sistema

(đ) letenje na više tipova ili varijanti aviona.

5.3. Kabinska posada

(a) stariji član kabinske posade;

(b) ostali članovi kabinske posade:

(i) zahtevani član kabinske posade;

(ii) dodatni član kabinske posade i član kabinske posade na letovima za upoznavanje;

(v) letenje na više tipova ili varijanti aviona.

5.4. Osoblje za obuku, proveru i nadzor:

(a) za letačku posadu;

(b) za kabinsku posadu.

5.5. Ostalo operativno osoblje

6. MERE ZDRAVSTVENE ZAŠTITE POSADE

6.1. Mere zdravstvene zaštite posade: odgovarajući propisi i uputstva za zdravstvenu zaštitu članova posade, koji se odnose na:

(a) alkohol i druga opojna pića;

(b) narkotike;

(v) droge;

(g) tablete za spavanje;

(d) farmaceutske preparate;

(đ) vakcinaciju;

(e) duboko ronjenje;

(ž) davanje krvi;

(z) mere predostrožnosti u vezi sa ishranom pre i u toku leta;

(i) spavanje i odmor;

(j) hiruške intervencije.

7. OGRANIČENJA VREMENA LETENJA

7.1. Ograničenje vremena letenja, radnog vremena i zahtevi u vezi odmora: šema koju je avio-prevoznik izradio u skladu sa odeljkom Q.

7.2. Prekoračenje ograničenja vremena letenja i radnog vremena i/ili smanjenje vremena odmora: uslovi pod kojima može da se prekorači vreme letenja, radno vreme ili smanji vreme odmora, kao i postupci izveštavanja o ovim izmenama.

8. OPERATIVNI POSTUPCI

8.1. Uputstva za pripremu leta:

8.1.1. Minimalne visine leta. Opis metode za određivanje i primenu minimalnih visina, koja uključuje:

(a) postupak za utvrđivanje minimalne visine leta za letove koji se obavljaju prema pravilima za vizuelno letenje;

(b) postupak za utvrđivanje minimalne visine leta za letove koji se obavljaju prema pravilima za instrumentalno letenje;

8.1.2. Kriterijum i odgovornosti za izdavanje saglasnosti za upotrebu aerodroma, uzimajući u obzir zahteve iz odeljaka D, E, F, G, H, I i J;

8.1.3. Metode za utvrđivanje operativnih minimuma aerodroma: metoda za određivanje operativnih minimuma aerodroma za IFR letove, u skladu sa OPS 1, odeljak E mora da bude zasnovana na postupku kojim se određuje opšta vidljivost ili vidljivosti duž poletno-sletne staze, kao i stvarna vidljivost procenjena od strane pilota, opšta vidljivost i vidljivost duž poletno-sletne staze iz meteo izveštaja.

8.1.4. Operativni minimumi na ruti za VFR letove ili VFR delove leta i ako se koriste jednomotorni avioni, uputstva za izbor rute prema konfiguraciji terena koji omogućava sigurno prinudno sletanje.

8.1.5. Prikaz i primena operativnih minimuma za aerodrome i za rute

8.1.6. Tumačenje meteoroloških podataka: objašnjenje meteoroloških prognoza i izveštaja za oblast letenja, uključujući tumačenje izraza.

8.1.7. Određivanje količine goriva, maziva i vodenog metanola: metode kojima se određuje i prati količina goriva, maziva i vodenog metanola; uputstva o merenju i raspodeli fluida kojima se uzimaju u obzir okolnosti do kojih može da dođe tokom leta, uključujući mogućnost promene plana u letu ili kvara jedne ili više pogonskih grupa aviona; način čuvanja dokumentacije o gorivu i mazivu.

8.1.8. Masa i položaj težišta:

(a) definicije;

(b) metode, postupci i odgovornosti za pripremu i prihvatanje proračuna mase i položaja težišta;

(v) politika korišćenja standardnih ili stvarnih masa;

(g) metod za određivanje primenljive mase putnika, prtljaga i tereta;

(d) primenljiva masa putnika i prtljaga za različite vrste letova i tipove aviona;

(đ) uputstva za prihvatanje dokumentacije kojom je izvršen proračun mase i položaja težišta aviona;

(e) postupak u slučaju izmene u poslednjem trenutku;

(ž) specifična težina goriva, maziva i vodenog-metanola;

(z) postupak razmeštaja putnika.

8.1.9. ATS plan leta: postupak i odgovornost za pripremu i podnošenje ATS plana leta;

8.1.10. Operativni plan leta: postupak i odgovornost za pripremu i prihvatanje operativnog plana leta; korišćenje operativnog plana leta, kao i primer operativnog plana leta.

8.1.11. Tehnička knjiga aviona: odgovornost i korišćenje tehničke knjige aviona, kao i primer dokumenta.

8.1.12. Lista dokumenata, obrazaca i dodatnih informacija koji moraju biti u avionu za vreme leta.

8.2. Uputstva za opsluživanje aviona na zemlji.

8.2.1. Postupak za punjenje aviona gorivom:

(a) mere predostrožnosti u toku punjenja i istakanja goriva uključujući postupke kada je APU u radu ili kada je turbina u pogonu, a elisa je zakočena;

(b) punjenje i istakanje goriva kada se putnici ukrcavaju, kada su u avionu ili kada se iskrcavaju;

(v) mere predostrožnosti koje treba da se preduzmu da bi se izbeglo mešanje goriva.

8.2.2. Postupak za opsluživanje aviona, putnika, i stvari: postupak dodeljivanja sedišta putnicima i ukrcavanja i iskrcavanja putnika, postupak utovara i istovara aviona; drugi postupci vezani za sigurnost i bezbednost aviona dok je na platformi. Postupci opsluživanja odnose se na:

(a) prihvat dece, bolesnih putnika i osoba sa smanjenom pokretljivošću;

(b) prevoz nepoželjnih putnika, deportovanih lica ili lica pod pratnjom (zatvorenika);

(v) dozvoljene dimenzije i težinu ručnog prtljaga;

(g) utovar i obezbeđenje stvari u avionu;

(d) poseban teret i razvrstavanje odeljaka za utovar;

(đ) raspored zemaljske opreme;

(e) rukovanje avionskim vratima;

(ž) sigurnost na platformi koja uključuje zaštitu od požara, udar mlaza motora i usisavanja;

(z) postupak pokretanja motora, odlaska i dolaska na platformu, uključujući guranje i vuču aviona;

(i) servisiranje aviona;

(j) dokumente i obrasce koji se koriste za opsluživanje aviona;

(k) smeštaj više lica na sedište.

8.2.3. Postupak za odbijanje ukrcavanja: postupak koji obezbeđuje da se ne dozvoli ukrcavanje u avion licu koje je vidno pod dejstvom alkohola ili droge (ovo se ne odnosi na bolesne osobe sa odgovarajućom negom).

8.2.4. Odleđivanje i sprečavanje zaleđivanja na zemlji: opis postupaka za odleđivanje i sprečavanje zaleđivanja aviona na zemlji; opis tipova i efekata zaleđivanja i drugih kontaminirajućih materija na avionu u toku stajanja, kretanja na zemlji ili poletanja; opis upotrebljenih fluida koji uključuje:

(a) odgovarajuće ili komercijalne nazive;

(b) karakteristike;

(v) uticaje na performanse aviona;

(g) vreme dejstva;

(d) mere predostrožnosti u toku upotrebe.

8.3. Letački postupci

8.3.1. VFR/IFR pravila: opis postupaka za odobravanje letova koji se vrše prema pravilima za vizuelno letenje (VFR), odnosno pravilima za instrumentalno letenje (IFR) ili postupak po kojem se vrši izmena pravila letenja.

8.3.2. Navigacioni postupci: opis navigacionih postupaka prema vrsti i oblasti letenja, a koji sadrže:

(a) standardne navigacione postupke koji uključuju postupak za unakrsnu proveru unosa preko tastature;

(b) MNPS i POLAR navigacija i navigacija u ostalim označenim oblastima;

(v) RNAV;

(g) promene plana u letu;

(d) postupak u slučaju otkaza sistema;

(đ) RVSM.

8.3.3. Postupak podešavanja visinomera i njegova upotreba:

- metarski visinomer i tablice koverzije;

- QFE operativne procedure;

8.3.4. Postupak za upotrebu sistema za upozoravanje na dostizanje visine leta i na odstupanje od zadate visine leta.

8.3.5. Postupak za sistem upozorenja o opasnom približavanju zemlji/sistem upozorenja za izbegavanje terena: postupak i uputstva za izbegavanje terena, uključujući ograničenja za prilaz velikim vertikalnim brzinama u blizini površine (uslovi u pogledu obuke dati su u operativnom priručniku, u Delu D 2.1)

8.3.6. Postupak za upotrebu TCAS/ACAS sistema.

8.3.7. Postupak za praćenje količine goriva u toku leta.

8.3.8. Nepovoljni i potencijalno opasni meteorološki uslovi: postupci letenja u nepovoljnim i potencijalno opasnim meteorološkim uslovima i postupci kojima se izbegavaju:

(a) oluje;

(b) zaleđivanje;

(v) turbulencija;

(g) smicanje vetra;

(d) mlazne struje;

(đ) oblaci vulkanskog pepela;

(e) teške padavine;

(ž) peščane oluje;

(z) planinski vazdušni talasi;

(i) značajne temperaturne inverzije.

8.3.9. Turbulencija u tragu: kriterijum razdvajanja aviona radi izbegavanja moguće turbulencije u tragu, uzimajući u obzir tipove aviona, uslove vetra i lokaciju poletnosletne staze.

8.3.10. Članovi posade na svojim radnim mestima: obaveza članova posade da se nalaze na dodeljenim mestima ili sedištima u toku različitih faza leta, kao i postupak koji se odnosi na odmor u letačkoj kabini.

8.3.11. Korišćenje sigurnosnih pojaseva za posadu i putnike: obaveza članova posade i putnika da koriste sigurnosne pojaseve i ramene pojaseve u toku različitih faza leta.

8.3.12. Pristup pilotskoj kabini: uslovi za pristup pilotskoj kabini za lica koja nisu članovi letačke posade; način pristupa ovlašćenih vazduhoplovnih inspektora.

8.3.13. Korišćenje slobodnih sedišta za posadu: uslovi i postupci za korišćenje slobodnih sedišta za posadu.

8.3.14. Onesposobljenost članova posade: postupci koji se primenjuju u slučaju onesposobljenosti članova posade u letu; primeri onesposobljenosti i način prepoznavanja onesposobljenosti.

8.3.15. Zahtevi u pogledu sigurnosti u putničkoj kabini: postupci koji moraju da obuhvate:

(a) pripremu kabine za let, zahteve u toku leta i priprema za sletanje, uključujući postupak za obezbeđenje kabine i bifea;

(b) postupak kojim se obezbeđuje da putnici sede na mestima na kojima mogu da na najbolji način pomognu u slučaju hitne evakuacije i da ne ometaju evakuaciju iz aviona;

(v) postupci za ukrcavanje i iskrcavanje putnika;

(g) postupci prilikom punjenja/istakanja goriva dok su putnici u avionu, dok se ukrcavaju ili iskrcavaju;

(d) konzumiranje cigareta u avionu.

8.3.16. Postupci informisanja putnika: sadržaj, način i vreme informisanja putnika u skladu sa OPS 1.285.

8.3.17. Postupci za upotrebu opreme za otkrivanje kosmičke ili solarne radijacije: upotreba opreme i beleženje očitavanja, uključujući mere koje treba da se preduzmu u slučaju prekoračenja graničnih vrednosti navedenih u operativnom priručniku; postupci u slučaju da je doneta odluka o poniranju ili promeni rute, uključujući postupke pružaoca usluga u vazdušnom saobraćaju (ATS).

8.1.18. Postupci za korišćenje autopilota i automatsko podešavanje pogonske grupe.

8.4. Letenje u uslovima smanjene vidljivosti - AWO: opis operativnih postupaka za letenje u uslovima smanjene vidljivosti (videti OPS 1, odeljak D i E).

8.5. ETOPS: opis postupaka za obavljanje ETOPS letova.

8.6. Upotreba Liste minimalne ispravnosti opreme i Liste odstupanja od propisane konfiguracije aviona;

8.7. Nekomercijalni letovi: postupci i ograničenja za:

(a) letove na kojima se vrši obuka;

(b) probne letove;

(v) letove u cilju isporuke aviona;

(g) prelete;

(d) pokazne letove;

(đ) prelete na drugo odredište, uključujući kategorije lica koja mogu da se prevoze na takvim letovima.

8.8. Zahtevi u pogledu količine i uslova korišćenja kiseonika

8.8.1. Potrebna količina kiseonika i uslovi za njegovo korišćenje;

8.8.2. Zahtevi u vezi korišćenja kiseonika za:

(a) letačku posadu;

(b) kabinsku posadu;

(v) putnike.

9. OPASNE MATERIJE I ORUŽJE

9.1. Informacije i uputstva o prevozu opasnih materija obuhvataju:

(a) opredeljenje avio-prevoznika kojim se izjašnjava o prevozu opasnih materija;

(b) uputstvo za prihvatanje, označavanje, rukovanje sa opasnim materijama, čuvanje i razdvajanje opasnih materija;

(v) način obaveštenja o nezgodama i udesima;

(g) postupci u slučaju nužde prilikom prevoza opasnih materija;

(d) dužnosti osoblja prema OPS 1.1215;

(đ) uputstvo za prevoz zaposlenih lica avio-prevoznika.

9.2. Uslovi za prevoz ratnog naoružanja i opreme i sportskog oružja.

10. BEZBEDNOST

10.1. Uputstva koja se odnose na mere bezbednosti koja nisu poverljive prirode, a koja uključuju ovlašćenja i odgovornosti operativnog osoblja. Postupci prijavljivanja protivpravnih radnji izvršenih u avionu, kao što su nezakonito ometanje, sabotaža, pretnja bombom, otmica i sl.

10.2. Opis preventivnih mera bezbednosti i obuka.

11. POSTUPCI, BELEŽENJE I PRIJAVLJIVANJE DOGAĐAJA

Postupci za beleženje i prijavljivanje događaja. Ovaj deo sadrži:

(a) definiciju događaja i odgovornost učesnika u događaju;

(b) izgled obrazaca koji se koriste za izveštavanje o događajima (ili kopije obrazaca), uputstva za popunjavanje, adrese na koje se dostavljaju obrasci i rok u kome se događaji prijavljuju;

(v) organizacione jedinice avio-prevoznika, vazduhoplovnih vlasti i drugih subjekata koje treba obavestiti u slučaju udesa, način i redosled obaveštavanja;

(g) postupci usmenog obaveštavanja nadležne službe kontrole letenja o događajima koji uključuju ACAS RA, opasnost od udara ptica i meteorološke uslove opasne za letenje;

(d) postupci za podnošenje pismenog izveštaja o nezgodama u kojima je učestvovao pružalac usluga u vazdušnom saobraćaju, nezgodama koje su dovele do ACAS RA, nezgodama izazvanim udarima ptica, opasnim materijama i protivpravnim radnjama.

(đ) Postupak prijavljivanja mora da bude u skladu sa OPS 1.085(b) i 1.420; moraju da postoje interne procedure prijavljivanja po kojima postupaju članovi posade kako bi vođa vazduhoplova odmah bio detaljno informisan o svakom događaju koji je ugrozio ili je mogao da ugrozi sigurnost.

12. PRAVILA LETENJA

Pravila letenja moraju da obuhvate:

(a) pravila za vizuelno i pravila za instrumentalno letenje;

(b) primenu pravila letenja u zavisnosti od oblasti u kojoj se leti;

(v) postupci za komunikaciju, kao i postupci u slučaju otkaza sistema za komunikaciju;

(g) informacije i uputstva koja se odnose na presretanje civilnih aviona;

(d) okolnosti u kojima je potrebno održavati radiovezu;

(đ) signale;

(e) vremenski sistem koji se koristi pri letenju;

(ž) odobrenje za let, pridržavanje plana leta i izveštavanje o položaju;

(z) vizuelne znakove upozorenja avionu koji leti bez odobrenja u uslovno zabranjenoj, zabranjenoj ili opasnoj zoni ili im prilazi;

(i) postupci za pilote u slučaju da opaze udes ili prime izveštaj o opasnosti;

(j) vizuelne orjentire na zemlji/u vazduhu koje koriste lica koja su preživela udes, opis i upotreba sredstava za signalizaciju;

(k) signali u slučaju vanrednih situacija i u slučaju nužde.

13. ZAKUP VAZDUHOPLOVA

Uslovi iz ugovora o zakupu, procedure i odgovornost rukovodstva.

B. KORIŠĆENJE ODREĐENOG TIPA AVIONA

Ovaj deo operativnog priručnika uzima u obzir razliku između tipova i varijanti aviona, prema sledećim elementima:

0. OPŠTE INFORMACIJE I JEDINICE MERE

0.1. Opšte informacije (npr. dimenzije aviona), uključujući opis jedinica mere koje se koriste pri letenju određenim tipom aviona i tabele za konverziju.

1. OGRANIČENJA

1.1. Opis operativnih ograničenja obuhvata:

(a) zahteve za izdavanje uverenja o tipu (npr. CS-23, CS-25, ICAO Aneks 16 (CS-36 i CS-34) itd.);

(b) konfiguraciju putničke kabine za svaki tip aviona, uključujući skicu;

(v) tipove odobrenih letova (npr. VFR/IFR, CAT II/III, RNP tip, letovi u poznatim uslovima zaleđivanja itd.);

(g) sastav posade;

(d) masu i položaj težišta;

(đ) ograničenja brzine;

(e) envelopu leta;

(ž) ograničenja jačine vetra, uključujući kretanje na kontaminiranim poletno-sletnim stazama;

(z) ograničenja performansi za primenljive konfiguracije;

(i) nagib poletno-sletne staze;

(j) ograničenja na vlažnim ili kontaminiranim poletno-sletnim stazama;

(k) kontaminacija zmaja;

(l) ograničenja sistema.

2. UOBIČAJENI POSTUPCI

2.1. Uobičajeni postupci i dužnosti dodeljene posadi, odgovarajuće liste provere, sistem za korišćenje lista provere i postupci koordinacije letačke i kabinske posade. Uobičajeni postupci obuhvataju postupke:

(a) pre leta;

(b) pre poletanja;

(v) podešavanja i provere visinomera;

(g) rulanja, poletanja i penjanja;

(d) smanjenja buke;

(đ) krstarenja i poniranja;

(e) prilaza, pripreme za sletanje i informisanja;

(ž) prilaza po pravilima za vizuelno letenje (VFR);

(z) prilaza po pravilima za instrumentalno letenje (IFR);

(i) vizuelnog prilaza i kruženja;

(j) neuspelog prilaza;

(k) uobičajenog sletanja;

(l) posle sletanja;

(lj) kretanja po vlažnim i kontaminiranim poletnosletnim stazama.

3. POSTUPCI U SLUČAJU VANREDNE SITUACIJE I POSTUPCI U SLUČAJU NUŽDE

3.1. Postupci u slučaju vanredne situacije i postupci u slučaju nužde; dužnosti posade; odgovarajuće liste provere i sistem za korišćenje lista provere; postupci koordinacije letačke i kabinske posade.

Postupci u slučaju vanrednih situacija i u slučaju nužde odnose se na:

(a) onesposobljenost posade;

(b) vežbe u slučaju požara i pojave dima;

(v) letove u kojima kabina nije pod pritiskom i letove u kojima je kabina delimično pod pritiskom;

(g) prekoračenje strukturnih ograničenja, kao što je sletanje sa masom većom od dozvoljene;

(d) prekoračenje ograničenja kosmičke radijacije;

(đ) udar groma;

(e) komunikaciju u nevolji i uzbunjivanje službi traganja i spasavanja od strane kontrole letenja;

(ž) otkaz motora;

(z) otkaz sistema;

(i) uputstvo za skretanje sa rute u slučaju ozbiljnog tehničkog kvara;

(j) upozorenje o blizini zemlje;

(k) TCAS upozorenje;

(l) smicanje vetra;

(lj) prinudno sletanje na zemlju/vodu;

(m) procedure poletanja u nepredviđenim okolnostima.

4. PERFORMANSE AVIONA

4.0. Podaci o performansama aviona moraju da budu lako dostupni.

4.1. Podaci o performansama aviona: podaci o performansama aviona koji ukazuju na usaglašenost sa zahtevima koji su sadržani u OPS 1, Odeljcima F, G, H i I, treba da obuhvate:

(a) ograničenja penjanja u poletanju - masa, visina, temperatura;

(b) dužinu staze za poletanje (suva, vlažna, kontaminirana);

(v) podatke o putanji leta za proračun nadvišavanja prepreka i podatke o putanji u poletanju;

(g) gubitak gradijenta u penjanju pod nagibom;

(d) ograničenja penjanja na ruti;

(đ) ograničenja penjanja u prilazu;

(e) ograničenja penjanja pri sletanju;

(ž) dužinu staze za sletanje (suva, vlaža, kontaminirana), uključujući uticaj otkaza sistema ili uređaja u letu, ako to utiče na dužinu staze za sletanje;

(z) ograničenja pri kočenju;

(i) brzine za različite etape leta (imajući u vidu stanje poletno-sletne staze).

4.1.1. Dodatni podaci za letove koji se obavljaju u uslovima zaleđivanja: treba da obuhvate svaku odobrenu performansu koja je u vezi sa dozvoljenom konfiguracijom ili sa odstupanjem od konfiguracije, kao što je otkaz sistema protiv proklizavanja.

4.1.2. Ako u odobrenom letačkom priručniku aviona nisu navedeni podaci koji se zahtevaju za određenu klasu performansi aviona, avio-prevoznik je dužan da u operativnom priručniku navede odgovarajuće podatke koji su prihvatljivi za vazduhoplovnu vlast. Operativni priručnik može i da se poziva na odobrene podatke sadržane u letačkom priručniku aviona, ako se ti podaci ne koriste često ili u slučaju nužde.

4.2. Dodatni podaci o performansama. Dodatni podaci o performansama obuhvataju:

(a) gradijente penjenja sa svim motorima;

(b) podatke za Drift-down;

(v) dejstvo tečnosti za odleđivanje i sprečavanje zaleđivanja;

(g) let sa izvučenim stajnim trapom;

(d) prelet sa otkazom jednog motora, za avione sa tri ili više motora;

(đ) letove obavljene u skladu sa odredbama liste odstupanja od konfiguracije.

5. PLANIRANJE LETA

5.1. Podaci neophodni za planiranje pre i u toku leta, uključujući faktore kao što su planirana brzina i podešavanje snage; postupci za slučaj letova sa otkazom motora, ETOPS (naročito brzina krstarenja sa otkazom jednog motora i maksimalna udaljenost do odgovarajućeg aerodroma određene u skladu sa OPS 1.245) i letova na izolovanim aerodromima.

5.2. Metod proračuna količine goriva koja je potrebna za različite faze leta, u skladu sa OPS 1.255.

6. MASA I POLOŽAJ TEŽIŠTA

Uputstva i podaci za proračun mase i položaja težišta obuhvataju:

(a) sistem proračuna (npr. indeksni sistem);

(b) informacije i uputstva za popunjavanje dokumentacije o masi i položaju težišta (dokumentacije koja se popunjava ručno i na računaru);

(v) ograničenja mase i položaja težišta za sve tipove, varijante ili pojedine avione;

(g) suvu operativnu masu i odgovarajući položaj težišta ili indeks.

7. UTOVAR AVIONA

Postupci za utovar i obezbeđenje tereta u avionu.

8. LISTA ODSTUPANJA OD PROPISANE KONFIGURACIJE

Lista odstupanja od propisane konfiguracije (CDL): ako je dobijena od proizvođača, ova lista uzima u obzir tipove i varijante aviona koji se koriste i postupke koji se primenjuju ako se avion otprema na let pod uslovima njegove CDL.

9. LISTA MINIMALNE ISPRAVNOSTI OPREME

Lista minimalne ispravnosti opreme mora da uzme u obzir tip i varijantu aviona, vrstu letova i područje obavljanja letova. Lista minimalne ispravnosti opreme obuhvata navigacionu opremu i navigacijske performanse za rutu i oblast letenja.

10. OPREMA ZA PREŽIVLJAVANJE I OPREMA U SLUČAJU NUŽDE, UKLJUČUJUĆI POTREBE ZA KISEONIKOM

10.1. Lista opreme za preživljavanje koju je neophodno nositi na ruti kojom se leti i postupci za proveru ispravnosti ove opreme pre poletanja; uputstva za smeštaj, dostupnost i korišćenje opreme za preživljavanje i opreme u slučaju nužde i odgovarajuće liste provere.

10.2. Postupci za određivanje potrebne količine kiseonika i raspoložive količine kiseonika: neophodno je uzeti u obzir vrstu leta, broj putnika i moguću dekompresiju kabine. Navedene informacije moraju da budu u obliku koji je jednostavan za korišćenje.

11. POSTUPCI ZA EVAKUACIJU U SLUČAJU NUŽDE

11.1. Uputstva za pripremu evakuacije u slučaju nužde, uključujući koordinaciju posade i određivanje mesta na kome se nalaze.

11.2. Postupci za evakuaciju u slučaju nužde: opis dužnosti svih članova posade za brzu evakuaciju aviona i postupci koji se odnose na putnike u slučaju prinudnog sletanja na zemlju ili vodu.

12. SISTEMI AVIONA

Opis sistema aviona, pripadajućih komandi i pokazivača i operativna uputstva.

C. UPUTSTVA I INFORMACIJE O RUTAMA I O AERODROMIMA

1. Uputstva i podaci koje se odnose na komunikaciju, navigaciju i aerodrome, uključujući minimalne nivoe leta i visine leta za svaku rutu, i operativni minimumi za svaki aerodrom koji je planiran da se koristi, uključujući:

(a) minimalni nivo/visinu leta;

(b) operativni minimum za aerodrome poletanja, destinacije i alternativne aerodrome;

(v) komunikacijske uređaje i navigacijska sredstva;

(g) podatke o poletno-sletnoj stazi i objektima na aerodromu;

(d) postupke prilaza, neuspelog prilaza i poletanja, kao i postupke smanjenja buke;

(đ) postupke usled prekida komunikacije;

(e) informacije o službi traganja i spasavanja u oblasti nad kojom se leti;

(ž) opis vazduhoplovnih karata koje moraju da budu u avionu u zavisnosti od vrste leta i rute na kojoj se leti, uključujući metod za proveru njihove valjanosti;

(z) podatke o dostupnosti vazduhoplovnih informacija i MET službi;

(i) komunikacijski i navigacioni postupci (COM/NAV) za let na ruti,

(j) kategorizaciju aerodroma radi određivanja osposobljenosti letačke posade;

(k) posebna ograničenja aerodroma (ograničenja performansi i operativni postupci itd.)

D. OBUKA

1. Plan obuke i programi provere za operativno osoblje kojem su dodeljene operativne dužnosti u vezi s pripremom za let ili sa izvršenjem leta.

2. Plan obuke i programi provere sadrže:

2.1. Za letačku posadu: sve relevantne elemente obuke propisane u odeljcima E i N.

2.2. Za kabinsku posadu: sve relevantne elemente obuke propisane u odeljku O.

2.3. Za operativno osoblje, uključujući članove posade:

(a) relevantne elemente obuke propisane u odeljku R;

(b) relevantne elemente obuke propisane u odeljku S.

2.4. Za operativno osoblje, izuzev članova posade (npr. dispečer, osoblje za opsluživanje aviona itd): relevantne elemente obuke koji se odnose na njihove dužnosti, propisane u OPS 1.

3. Postupci

3.1. Postupci za obuku i proveru.

3.2. Postupci koji se primenjuju u slučaju da osoblje ne dostigne potrebne standarde ili ih ne održava.

3.3. Postupci koji obezbeđuju da se u toku komercijalnog leta ne simuliraju situacije u nuždi, vanredne situacije i postupci koji se primenjuju u takvim situacijama, niti da se pomoću veštačkih sredstava simuliraju instrumentalni meteorološki uslovi (IMC).

4. Opis dokumentacije koja se čuva i rok čuvanja (videti Dodatak 1 OPS 1.1065)

Dodatak 1 OPS 1.1065
Rok čuvanja dokumentacije

Dokumentacija koja mora da bude dostupna vazduhoplovnim vlastima čuva se u prihvatljivom obliku, u rokovima datim u sledećim tabelama.

Tabela 1 - Podaci koji se koriste za pripremu i izvršenje leta

Tabela 2 - Izveštaji

Tabela 3 - Podaci koji se odnose na letačku posadu

Tabela 4 - Podaci koji se odnose na kabinsku posadu

Tabela 5 - Podaci koji se odnose na ostalo operativno osoblje

Tabela 6 - Ostali podaci

ODELJAK Q OGRANIČENJA RADNOG VREMENA, VREMENA LETENJA I VREMENA ODMORA

Ograničenja radnog vremena, vremena letenja i vremena odmora regulisana su propisom o organizaciji radnog vremena članova posade civilnog vazduhoplova.

ODELJAK R PREVOZ OPASNIH MATERIJA

OPS 1.1145 Opšte odredbe

Avio-prevoznik mora da se pridržava odgovarajućih odredbi navedenih u Tehničkim instrukcijama, bez obzira:

(a) da li se je reč o domaćem ili međunarodnom saobraćaju;

(b) da li poseduje odobrenje za prevoz opasnih materija u skladu sa odredbama OPS 1.1155.

OPS 1.1150 Pojmovi

(a) Pojmovi koji se koriste u ovom odeljku imaju sledeća značenja:

1. Lista provere za prihvatanje opasne materije na prevoz. Dokument koji se koristi kao pomoćno sredstvo prilikom spoljašnjeg pregleda paketa i dokumenata koji prate pošiljku sa opasnom materijom, a u cilju utvrđivanja ispunjenosti svih zahteva.

2. Odobrenje. U skladu sa odredbama OPS 1.1165(b)(2), odobrenje koje se zahteva Tehničkim instrukcijama i koje izdaje vazduhoplovna vlast za prevoz opasnih materija koje su u uobičajenim okolnostima zabranjene za prevoz vazdušnim putem ili su zabranjene iz drugih razloga, kao što je navedeno u Tehničkim instrukcijama.

3. Avion namenjen samo za prevoz robe. Avion koji prevozi robu ili druge stvari, ali ne i putnike. Putnicima se ne smatraju:

(i) član posade;

(ii) zaposleni kod avio-prevoznika kojima je odobren prevoz, u skladu sa uputstvima datim u operativnom priručniku;

(iii) ovlašćeni predstavnik vazduhoplovnih vlasti;

(iv) lice koja obavlja dužnosti vezane za specifičnost utovarene pošiljke.

4. Opasna materija. Artikli ili supstance koje mogu izazvati rizik po zdravlje, sigurnost, imovinu ili okolinu, a koje su navedene u listama opasnih materija u Tehničkim instrukcijama i koje su klasifikovane u skladu sa tim instrukacima.

5. Udes povezan sa prevozom opasnih materija. Događaj povezan sa prevozom opasnih materija, a koji ima za posledicu smrt ili tešku telesnu povredu lica ili veće oštećenje imovine.

6. Nezgoda povezana sa prevozom opasnih materija. Događaj, koji nije udes, koji se ne mora dogoditi u avionu, a koji je povezan sa prevozom opasnih materija, i ima za posledicu povredu lica, oštećenje imovine, vatru, lomove, prolivanje, curenje tečnosti ili zračenje, kao i neki drugi pokazatelj da nije očuvana celovitost pakovanja. Svaki događaj povezan sa prevozom opasne materije koji ozbiljno ugrožava avion ili putnike smatra se nezgodom povezanom sa prevozom opasnih materija.

7. Dokument koji prati prevoz opasnih materija (tovarni list). Dokument definisan Tehničkim instrukcijama. Navedeni dokument popunjava pošiljalac, a sadrži neophodne informacije o toj opasnoj materiji.

8. Izuzeće. Odobrenje kojim se avio-prevoznik izuzima od primeni odredaba navedenih u Tehničkim instrukcijama, a koje izdaju vazduhoplovne vlasti svih zainteresovanih država, na način naveden u Tehničkim instrukcijama.

9. Robni kontejner. Robni kontejner je deo transportne opreme za prevoz radioaktivnih materija koji je projektovan da bi olakšao prevoz takvih materija, upakovanih ili neupakovanih, jednom ili više vrsta transporta.

(Napomena: videti pojam "jedinice za prevoz robe" kada opasna materija nije radioaktivna.)

10. Ovlašćeni zastupnik avio-prevoznika. Organizacija koja u ime avio-prevoznika obavlja neke poslove ili sve poslove u vezi sa transportom, uključujući prijem, utovar, istovar, transfer ili druge radnje u vezi opsluživanja putnika, prtljaga, pošte ili robe.

11. Overpak. Ambalaža koju koristi jedan pošiljalac, a sadrži jedan ili više koleta, formirajući jednu jedinicu pogodnu za lakše rukovanje i skladištenje. (Napomena: jedinica za prevoz robe ne potpada pod ovu definiciju.).

12. Koleto. Završni proizvod postupka pakovanja koji se sastoji od ambalaže i njenog sadržaja pripremljenog za prevoz.

13. Ambalaža. Spremište i sastavni deo ili materijal neophodan za spremište koji obezbeđuje usaglašenost za zahtevima za pakovanje.

14. Ozbiljna povreda. Povreda koju je lice zadobilo u udesu i koja:

(i) zahteva bolničko lečenje duže od 48 sati, a koje je započelo u roku od sedam dana od povređivanja;

(ii) ima za posledicu prelom bilo koje kosti (osim jednostavnog preloma ručnih ili nožnih prstiju ili nosa);

(iii) uključuje otvorene rane koje prouzrokuju ozbiljna krvarenja, oštećenje nerava, mišića i tetiva;

(iv) uključuje povrede unutrašnjih organa;

(v) uključuje opekotine drugog ili trećeg stepena ili opekotinu čija je površina veća od 5 % površine tela;

(vi) uključuje potvrđenu izloženost infektivnim supstancama ili štetnom zračenju.

15. Tehničke instrukcije. Važeće izdanje Tehničkih instrukcija za siguran prevoz opasnih materija vazdušnim putem, uključujući dopune i sve odobrene izmene objavljene odlukom Organizacije međunarodnog civilnog vazduhoplovstva (ICAO dokument 9284-AN/905).

16. Jedinica za prevoz robe. Svaki tip avionskog kontejnera, palete sa mrežom ili palete sa mrežom i odgovarajućim prekrivačem-igloom (napomena: overpak ne spada u ovu definiciju, a za kontejner koji sadrži radioaktivnu materiju videti definiciju robnog kontejnera).

OPS 1.1155 Odobrenje za prevoz opasnih materija

(a) Avio-prevoznik može da prevozi opasne materije samo ako su to prethodno odobrile vazduhoplovne vlasti.

(b) Pre izdavanja odobrenja za prevoz opasnih materija, avio-prevoznik mora da dokaže vazduhoplovnim vlastima da je obavio adekvatnu obuku, da su podaci i uputstva koji se odnose na opasne materije sadržani u odgovarajućim dokumentima (npr. za rukovanje na zemlji, opsluživanje aviona, obuku), kao i da je utvrdio postupke za bezbedno rukovanje opasnim materijama u svim fazama transporta vazdušnim putem.

OPS 1.1160 Oblast primene

Artikli ili supstance koje bi inače bili svrstani u opasne materije, koje nisu predmet Tehničkih instrukcija, u skladu sa delom 1 i 8 ovih instrukcija, su izuzeti od odredbi ovog odeljka, pod uslovom:

(a) da se nalaze u avionu, uz odobrenje avio-prevoznika, za potrebe pružanja medicinske pomoći pacijentu za vreme leta u slučaju:

(1) ako se prevoze zbog upotrebe na letu: kao sastavni deo stalne opreme aviona namenjenog za medicinski prevoz; ili se prevoze avionom koji treba da primi pacijenta na let ili posle iskrcavanja pacijenta u slučaju kada nije bilo moguće ukrcavanje ili iskrcavanje tih artikala i supstanci u toku leta kojim je pacijent prevežen, ali sa namerom da isti budu istovareni što je pre moguće;

(2) kada su uz odobrenje avio-prevoznika smeštene u avionu kako bi se obezbedila medicinska pomoć pacijentu u toku leta. Sledeće opasne materije moraju da se nalaze u položaju u kojem se koriste ili moraju da budu bezbedno smeštene kada nisu u upotrebi, kao i da budu obezbeđene u toku poletanja, sletanja i u svako drugo vreme kada vođa vazduhoplova smatra da je potrebno, u cilju sigurnosti:

(i) boce sa gasom, koje moraju da budu namenski proizvedene, za potrebe čuvanja i prevoza određene vrste gasa;

(ii) lekovi i ostale medicinske stvari koje moraju biti pod kontrolom obučenog osoblja u toku upotrebe u avionu;

(iii) oprema koja sadrži vlažne baterije koje se moraju čuvati, ako je neophodno, u uspravnom položaju kako bi se sprečilo curenje elektrolita iz njih;

(b) da se zahteva da budu u avionu u toku leta, u skladu sa odgovarajućim operativnim zahtevima, ali artikli ili supstance koji se koriste kao rezervni delovi za zamenu ili koji su demontirani prilikom zamene, moraju da se prevoze u avionu na način koji je definisan u Tehničkim instrukcijama.

(v) da se nalaze u predatom prtljagu:

(1) koji nose putnici ili članovi posade, u skladu sa Tehničkim instrukcijama ili

(2) koji je odvojen od vlasnika u toku tranzita (npr. izgubljeni prtljag ili pogrešno otpremljen prtljag).

OPS 1.1165 Ograničenja za prevozu opasnih materija

(a) Avio-prevoznik je dužan da obezbedi da se avionom ne prevoze opasne materije koje su nazivom ili opštim opisom navedene u Tehničkim instrukcijama kao zabranjene za prevoz pod bilo kojim okolnostima.

(b) Avio-prevoznik ne sme da prevozi opasne materije koje su navedene u Tehničkim instrukcijama i čiji je prevoz zabranjen u uobičajenim okolnostima, izuzev ako nisu ispunjeni sledeći uslovi iz Tehničkih instrukcija:

(1) ako su sve zainteresovane države izdale neophodna izuzeća, shodno uslovima navedenim u Tehničkim instrukcijama ili

(2) ako su sve zainteresovane države izdale odobrenje, u slučajevima da se takvo odobrenje zahteva Tehničkim instrukcijama.

OPS 1.1195 Prihvatanje opasnih materija na prevoz

(a) Avio-prevoznik može da prihvati opasne materije na prevoz samo u slučaju:

(1) ako su koleto, overpak ili robni kontejner provereni u skladu sa postupcima za prihvatanje opasne materije, koji su definisani u Tehničkim instrukcijama;

(2) ako prevoz opasne materije prate dve kopije tovarnog lista, osim ako nije drugačije predviđeno u Tehničkim instrukcijama;

(3) ako se engleski jezik upotrebljava za:

(i) označavanje i obeležavanje koleta;

(ii) tovarni list koji prati opasnu materiju (uz engleski jezik, ovaj dokument može biti pripremljen i na drugom jeziku).

(b) Avio-prevoznik mora da koristi kontrolnu listu za prihvatanje opasnih materija na prevoz, koja mora da omogući proveru svih detalja. Forma kontrolne liste mora da omogućava ručno, mehaničko ili kompjutersko beleženje stanja koleta pri prihvatanju opasnih materija.

OPS 1.1200 Kontrola oštećenja, curenja ili zagađenja

(a) Avio-prevoznik je dužan da obezbedi:

(1) da se koleta, overpak i robni kontejner provere u cilju otkrivanja curenja ili oštećenja, i to neposredno pre utovara u avion ili u jedinicu za prevoz robe, kao što je navedeno u Tehničkim instrukcijama;

(2) da jedinica za prevoz robe može da bude utovarena u avion samo ako se prethodno obavila provera koja se zahteva Tehničkim instrukcijama i ako je rezultat te provere takav da nema indikacija da je došlo do curenja, ili oštećenja;

(3) da u avion ne budu utovareni koleta, overpak ili robni kontejneri iz kojih je primećeno curenje opasne materije ili koji su oštećeni;

(4) da se ukloni ili pripremi za uklanjanje od strane nadležnih službi ili organizacije svako koleto opasne materije koje se nalazi u avionu, a izgleda oštećeno ili curi. U tom slučaju ostatak pošiljke mora da se proveri kako bi se ustanovilo da li je u ispravnom stanju za prevoz i da li ima oštećenja ili zagađenja aviona ili njegovog tereta;

(5) da se koleta, overpak i robni kontejneri provere posle istovara iz aviona ili iz jedinice za prevoz robe u pogledu oštećenja ili curenja. Ako se uoče oštećenja ili curenje, neophodno je proveriti da li ima oštećenja ili zagađenja u prostoru u kome je bila smeštena opasna materija.

OPS 1.1205 Otklanjanje zagađenja

(a) Avio-prevoznik je dužan da obezbedi:

(1) da svako zagađenje nastalo usled curenja ili oštećenja koleta koje sadrži opasne materije mora da bude uklonjeno bez odlaganja, kao i da se preduzmu koraci kojima se neutrališe opasnost na način definisan u Tehničkim instrukcijama;

(2) da odmah bude isključen iz upotrebe avion koji je zagađen radioaktivnom materijom i da ne sme da se vrati u upotrebu sve dok su stepen radijacije na svakoj pristupačnoj površini i privremeno zagađenje veći od vrednosti koje su definisane u Tehničkim instrukcijama.

(b) U slučajevima kada je prekoračen dozvoljeni nivo zračenja ili zagađenja utvrđen u Tehničkim instrukcijama:

(1) avio-prevoznik mora:

(i) da obezbedi da špediter bude informisan o prekoračenju dozvoljenog nivoa zračenja ili zagađenja, ako je prekoračenje uočeno tokom prevoza;

(ii) da odmah preduzme odgovarajuće mere radi smanjenja posledica prekoračenja dozvoljenog nivoa zračenja ili zagađenja;

(iii) da o prekoračenju dozvoljenog nivoa zračenja ili zagađenja obavesti špeditera i odgovarajuće vazduhoplovne vlasti, odmah po nastajanju vanredne situacije ili je izvesno da će da nastupi vanredna situacija.

(2) avio-prevoznik mora u okviru svojih odgovornosti:

(i) da istraži uzroke prekoračenja dozvoljenog nivoa zračenja ili zagađenja, utvrdi činjenice i posledice;

(ii) da preduzme odgovarajuće mere kako bi otklonio uzroke i okolnosti koje su dovele do prekoračenja dozvoljenog nivoa zračenja ili zagađenja kako bi sprečio ponavljanje sličnih događaja;

(iii) da razmotri sa odgovarajućim vazduhoplovnim vlastima uzroke prekoračenja dozvoljenog nivoa zračenja ili zagađenja, kao i korektivne ili kaznene mere koje treba preduzeti.

OPS 1.1210 Ograničenja utovara

(a) Putnička kabina, pilotska kabina i robni odeljci. Avio-prevoznik je dužan da obezbedi da se opasne materije ne prevoze u kabini aviona u kojoj su smešteni putnici ili u pilotskoj kabini, izuzev onih definisanih u Tehničkim instrukcijama.

(b) Robni odeljci. Avio-prevoznik je dužan da obezbedi da opasne materije u avionu budu utovarene, razdvojene, smeštene i obezbeđene na način definisan u Tehničkim instrukcijama.

(v) Opasne materije koje mogu da se prevoze samo avionom koji je isključivo namenjen za prevoz robe. Avio-prevoznik mora da obezbedi da se koleto sa opasnim materijama, koje je označeno nalepnicom "Cargo Aircraft Only", prevozi samo avionom koji je isključivo namenjen za prevoz robe, kao i da je utovareno u avion na način propisan u Tehničkim instrukcijama.

OPS 1.1215 Informisanje

(a) Informacije osoblju. Operativni priručnik ili drugi odgovarajući priručnik mora da sadrži informacije koje treba da omoguće osoblju da obavlja dužnosti koje se odnose na prevoz opasnih materija, a definisane su Tehničkim instrukcijama, uključujući i postupke koje je neophodno preduzeti u slučaju vanredne situacije izazvane opasnim materijama. Ove informacije moraju da budu prosleđene i zastupniku avio-prevoznika.

(b) Informacije putnicima i drugim licima.

(1) Avio-prevoznik mora da obezbedi da se u skladu sa Tehničkim instrukcijama objavi upozorenje putnicima o vrstama artikala koji su zabranjeni za prevoz avionom;

(2) Avio-prevoznik mora da obezbedi da na mestima prihvatanja robe postoje upozorenja neophodna za prevoz opasnih materija.

(v) Obaveštenja vođi vazduhoplova. Avio-prevoznik je dužan da obezbedi:

(1) da vođa vazduhoplova dobije pisano obaveštenje u vezi sa opasnim materijama koje će se nalaziti u avionu, na način definisan Tehničkim instrukcijama.

(2) informacije koje predstavljaju odgovor na vanrednu situaciju nastalu u toku leta, na način definisan u Tehničkim instrukcijama;

(3) da kopija originalnog pismenog obaveštenja za vođu vazduhoplova, koja ostaje na zemlji, bude dostupna do završetka leta na koji se odnosi to obaveštenje. Ova kopija mora da bude dostupna aerodromu sa koga se vrši poslednje poletanje, kao i prvom sledećem aerodromu dolaska, sve do završetka leta;

(4) pisano obaveštenje vođi vazduhoplova mora da bude napisano na engleskom jeziku (pored engleskog jezika, ovaj dokument može da bude pripremljen i na nekom drugom jeziku).

(d) Obaveštenja u slučaju nezgode ili udesa aviona.

Avio-prevoznik čiji je avion učestvovao u nezgodi, mora na zahtev, da dostavi sve neophodne informacije koje se zahtevaju Tehničkim instrukcijama.

1. Avio-prevoznik čiji je avion učestvovao u udesu ili ozbiljnoj nezgodi mora bez odlaganja da obezbedi sve informacije koje se zahtevaju Tehničkim instrukcijama.

2. Avio-prevoznik je dužan da, kao sastavni deo priručnika, utvrdi plan i postupke informisanja za slučaj nezgode.

(e) Informacije u slučaju vanredne situacije u toku leta.

(1) U slučaju vanredne situacije u toku leta vođa vazduhoplova mora, čim situacija dozvoli, da obavesti pružaoca usluga u vazdušnom saobraćaju (ATS) o opasnim materijama koje se prevoze kao roba u avionu, na način definisan u Tehničkim instrukcijama.

OPS 1.1220 Programi obuke

(a) Avio-prevoznik mora da propiše i primenjuje programe obuke osoblja u skladu sa Tehničkim instrukcijama. Programe obuke moraju da odobre vazduhoplovne vlasti.

(b) Avio-prevoznik je dužan da obezbedi da osoblje bude obučeno prema zahtevima koji su primereni njihovim odgovornostima.

(v) Na radno mesto koje je povezano sa prevozom opasnih materija vazdušnim putem, može da se zaposli lice koje je završilo obuku ili koje se upućuje na obuku.

(g) Osoblje koje se obučava mora da prođe test kojim se proverava da li razume svoje odgovornosti.

(d) Avio-prevoznik je dužan da obezbedi da osoblje za koje se zahteva da bude obučeno za prevoz opasnih materija, najmanje svake dve godine ima obnovu znanja.

(đ) Mora da se čuva evidencija o obavljenoj obuci osoblja koja se odnosi na prevoz opasnih materija, kao što se zahteva Tehničkim instrukcijama.

(e) Avio-prevoznik je dužan da obezbedi da je osoblje njegovog ovlašćenog zastupnika osposobljeno, kao što se zahteva Tehničkim instrukcijama.

OPS 1.1225 Izveštaji o nezgodama i udesima izazvanim opasnim materijama

(a) Avio-prevoznik je dužan da udes ili nezgodu povezanu sa opasnim materijama prijavi vazduhoplovnoj vlasti, kao i nadležnom organu države u kojoj su se nezgoda ili udes dogodili, na način koji je propisan u Dodatku 1 OPS 1.1225. Prvi izveštaj mora da bude prosleđen u roku od 72 sata od događaja, izuzev ako okolnosti to sprečavaju i mora da sadrži poznate podatke. Ako je neophodno, u što kraćem roku treba pripremiti i dodatni izveštaj u kojem treba da budu navedene dodatne informacije do kojih se došlo naknadno.

(b) Avio-prevoznik je dužan da prijavi vazduhoplovnoj vlasti, kao i nadležnom organu države na čijoj se teritoriji desio događaj, neprijavljene ili pogrešno prijavljene opasne materije otkrivene u robi ili putničkom prtljagu, kao što je propisano u Dodatku 1 OPS 1.1225. Prvi izveštaj mora da bude prosleđen u roku od 72 sata od otkrivanja opasnih materija, izuzev ako okolnosti to sprečavaju i mora da sadrži sve podatke koje su u to vreme bili poznati. Ako je neophodno, u što kraćem roku treba pripremiti i dodatni izveštaj u kojem treba da budu navedene informacije do kojih se došlo naknadno.

Dodatak 1 OPS 1.1225
Izveštaji o nezgodama i udesima povezanim sa opasnim materijama

1. Avio-prevoznik je dužan da obezbedi da svaki tip nezgode ili udesa povezani sa opasnim materijama budu prijavljeni, nezavisno od toga da li se opasna materija prevozila kao roba ili se nalazila u pošti ili u prtljagu putnika ili posade. Obavezno je prijaviti i pronađene neprijavljene ili pogrešno prijavljene opasne materije koje su se prevozile kao roba, u pošti ili prtljagu.

2. Prvi izveštaj mora da bude prosleđen u roku od 72 sata od događaja, izuzev ako određene okolnosti to sprečavaju. Izveštaj se može dostaviti bilo kojim sredstvom, uključujući i elektronsku poštu, telefon i faks. Ovaj izveštaj mora da sadrži podatke koje su bili poznati u vreme dostavljanja izveštaja, a prema redosledu koji je naveden u tački 3. Ako je neophodno, u što kraćem roku treba pripremiti i dodatni izveštaj u kojem treba da budu navedene informacije do kojih se došlo naknadno. Ako je izveštaj dat usmeno, neophodno je, u što kraćem roku, dostaviti i pismeni izveštaj.

3. Prvi i dodatni izveštaj moraju da budu što precizniji i da sadrže odgovarajuće podatke:

a. datum nezgode ili udesa ili otkrivanja neprijavljenih ili pogrešno prijavljenih opasnih materija;

b. mesto, broj leta, kao i datum leta;

v. opis artikla, broj tovarnog lista, broj prtljažnog priveska, karte itd.

g. odgovarajući naziv opasne materije (uključujući tehnički naziv, ako postoji) i UN/ID broj;

d. klasu ili podklasu, kao i dodatni rizik;

đ. vrstu pakovanja, kao i oznake na pakovanju;

e. količinu;

ž. ime i adresu primaoca, putnika itd;

z. druge relevantne podatke;

i. pretpostavljeni uzrok nezgode ili udesa;

j. preduzete mere;

k. prethodno izveštavanje;

l. ime, zvanje, adresu i broj telefona lica koje je sačinilo izveštaj.

4. Kopije odgovarajućih dokumenata i fotografije moraju biti priložene uz izveštaj.

ODELJAK C - BEZBEDNOST

OPS 1.1235 Zahtevi u pogledu bezbednosti

Avio-prevoznik je dužan da obezbedi da je odgovarajuće osoblje upoznato sa Nacionalnim programom za bezbednost civilnog vazduhoplovstva i da postupa u skladu sa njim.

OPS 1.1240 Program obuke

Avio-prevoznik je dužan da utvrdi i sprovodi odobrene programe obuke koji omogućavaju članovima posade avio-prevoznika preduzimanje odgovarajućih postupaka u cilju sprečavanja protivpravnih radnji, kao što su sabotaža ili otmica aviona, kao i da umanje posledice takvih događaja. Program obuke mora da bude u skladu sa Nacionalnim programom za bezbednost civilnog vazduhoplovstva. Svaki član posade mora da bude osposobljen u pogledu svakog elementa koji je predviđen programom obuke.

OPS 1.1245 Prijavljivanje protivpravnih radnji

Posle izvršene protivpravne radnje u avionu, vođa vazduhoplova, ili u slučaju njegove odsutnosti - avio-prevoznik mora, bez odlaganja, da prosledi izveštaj o protivpravnoj radnji lokalnim vazduhoplovnim vlastima i vazduhoplovnim vlastima države avio-prevoznika.

OPS 1.1250 Lista provere za pretraživanje aviona

U avionu se mora nalaziti lista provere za postupak pretraživanja aviona radi otkrivanja bombe ili improvizovane ekplozivne naprave, ako se sumnja na sabotažu, kao i za proveru aviona u cilju pronalaženja skrivenog oružja, eksploziva ili drugih opasnih naprava, u slučajevima kada postoji osnovana sumnja da će avion biti predmet protivpravne radnje. Lista provere mora da sadrži i uputstvo sa odgovarajućim postupcima koji se moraju preduzeti u slučaju da se pronađe bomba ili sumnjivi predmet, kao i podatke o mestu najmanjeg rizika koje je dao imalac uverenja o tipu aviona.

OPS 1.1255 Bezbednost pilotske kabine

(a) Vrata pilotske kabine moraju da imaju mogućnost da se zaključaju. Procedure kojim kabinska posada obaveštava letačku posadu u slučaju sumnjive aktivnosti ili narušavanja bezbednosti u kabini, moraju da budu prihvatljive za vazduhoplovne vlasti.

(b) Putnički avion sa maksimalnom odobrenom masom na poletanju od 45 500 kg i više ili sa najvećim odobrenim brojem putničkih sedišta od 60 i više, moraju da budu opremljeni odobrenim vratima pilotske kabine. Vrata pilotske kabine moraju da poseduju mogućnost zaključavanja i otključavanja sa svakog pilotskog sedišta, moraju da budu proizvedena na način kojim se ispunjavaju zahtevi za prethodno izdato uverenje o plovidbenosti aviona. Konstrukcija vrata ne sme da ometa postupke u slučaju nužde.

(v) U svim avionima opremljenim vratima pilotske kabine, u skladu sa uslovima navedenim pod (b):

(1) vrata moraju da budu zatvorena pre startovanja motora prilikom poletanja i moraju da ostanu zaključana kada je to definisano procedurom bezbednosti ili kada to zahteva vođa vazduhoplova, sve dok se motori ne ugase posle sletanja, izuzev ako je neophodno da budu otključana radi ulaska ili izlaska ovlašćenih lica, shodno Nacionalnom programu za bezbednost civilnog vazduhoplovstva.

(2) Sredstva za osmatranje prostora van pilotske kabine moraju da budu obezbeđena za svako pilotsko sedište kako bi se prepoznala lica koja hoće da uđu u pilotsku kabinu, kao i da se primeti sumnjivo ponašanje ili potencijalna pretnja.

Sledeći