Prethodni

PRILOG 2

ODELJAK A - PRIMENJIVOST

JAR-OPS 3.001 Primenjivost
(Vidi Dodatak 1 JAR-OPS 3.001)

(a) JAR-OPS Deo 3 propisuje zahteve koji se primenjuju na letenje bilo kog civilnog helikoptera u cilju obavljanja komercijalnog vazdušnog saobraćaja koji obavlja avio-prevoznik čije je glavno poslovno sedište u državi članici JAA-a. JAR-OPS, Deo 3 ne primenjuje se na:

(1) helikoptere kada se koriste u vojne, carinske i policijske svrhe i za SAR traganje i spasavanje; niti

(2) na izbacivanje padobranaca i letove u cilju gašenja požara, kao i na pozicione i povratne letove na kojima su jedina lica koja se prevoze ona lica koja se obično prevoze na letovima za izbacivanje padobranaca ili na letovima u cilju gašenja požara; niti

(3) na letove neposredno pre, za vreme ili neposredno nakon letova u cilju pružanja usluga iz vazduha a koji su u vezi sa tim letovima i na kojima se osim članova posade ne prevozi više od šest osoba koje su neophodne za obavljanje letova u cilju pružanja usluga iz vazduha.

(b) Zahtevi JAR-OPS-a, Deo 3 primenjuju se najkasnije od 1. avgusta 1999. g. osim ako nije drugačije navedeno.

Dodatak 1 uz JAR-OPS 3.001
Naknadni datumi usaglašavanja koji su sadržani u JAR-OPS 3

Neke od odredaba koje su sadržane u JAR-OPS-u 3 imaju datume usaglašavanja koji su kasniji nego sam datum primenjivosti JAR-OPS 3. Odredbe, kada je to slučaj i naknadni datumi usaglašavanja, su sledeći:

JAR-OPS 3.517(a) - 31. decembar 2009. godine

JAR-OPS 3.540(a)(4) - 31. decembar 2009. godine

ODELJAK B - OPŠTE

JAR-OPS 3.005 Opšte

(a) Avio-prevoznik ne sme da leti helikopterom u cilju obavljanja komercijalnog vazdušnog saobraćaja suprotno odredbama JAR-OPS 3.

(b) Avio-prevoznik mora da zadovolji zahteve iz JAR-26 koji su primenjivi na helikoptere kojima se leti u svrhu komercijalnog vazdušnog saobraćaja. Do formalnog usvajanja JAR-26, primenjivaće se pozitivni nacionalni vazduhoplovni propisi.

(v) Svaki helikopter mora da leti u skladu sa uslovima iz Uverenja o plovidbenosti i u okviru odobrenih ograničenja koja su sadržana u Letačkom priručniku helikoptera (vidi Dodatak 1 u JAR-OPS 3.005(v)).

(g) Medicinski prevoz helikopterom - HEMS mora da se obavlja u skladu sa zahtevima koji su sadržani u JAR-OPS 3 osim odstupanja koja su navedena u Dodatku 1 JAR-OPS 3.005(g) za koja se zahteva posebno odobrenje.

(d) Letovi helikopterom preko nepristupačnih predela koji se nalaze van naseljenih područja mora da se obavljaju u skladu sa zahtevima koji su dati u JAR-OPS 3 osim odstupanja koja su navedena u Dodatku 1 JAR-OPS 3.005 (d) za koja se zahteva posebno odobrenje. Ovaj dodatak se ne odnosi na letove koji se obavljaju u skladu sa Dodatkom 1 JAR-OPS 3.005 (g).

(đ) Letovi helikopterima sa maksimalnom odobrenom masom na poletanju - MCTOM od 3175 kg ili manjom; sa maksimalno odobrenim brojem putničkih sedišta - MAPSC od devet ili manje; danju i na rutama kojima se leti pomoću vizuelnih orijentira na zemlji mora da se obavljaju u skladu sa zahtevima koji su sadržani u JAR-OPS 3, osim odstupanja koja su navedena u Dodatku 1 JAR-OPS 3.005(đ) za koja se zahteva posebno odobrenje.

(e) Letovi helikopterima sa maksimalno odobrenom masom na poletanju preko 3175 kg i sa maksimalno odobrenim brojem putničkih sedišta od devet ili manje; danju i rutama kojima se leti pomoću vizuelnih orijentira na zemlji; te koji se obavljaju unutar užeg i određenog geografskog područja koje je prihvatljivo za vazduhoplovne vlasti, i koji planiraju da započnu i da se završe na istom mestu (ili na nekom drugom mestu u okviru užeg područja koje je prihvatljivo za vazduhoplovne vlasti) istog dana, mora da se obavljaju u skladu sa zahtevima koji su dati u JAR-OPS Deo 3 osim za odstupanja koja su sadržana u Dodatku 1 JAR-OPS-u 3.005(e) za koja se zahteva posebno odobrenje.

(ž) Operacije podizanja tereta helikopterom - HHO, mora da se vrše u skladu sa zahtevima koji su dati u JAR-OPS 3 osim odstupanja koja su sadržana u Dodatku 1 JAR-OPS 3.005(ž) za koja se zahteva posebno odobrenje.

(z) Letenje helikopterom do/sa mesta od javnog interesa mora da se obavljaju u skladu sa zahtevima koji su sadržani u JAR-OPS 3 osim odstupanja koja su sadržana u Dodatku 1 JAR-OPS 3.005(ž) za koja se zahteva posebno odobrenje.

(i) Noćni VFR letovi pomoću sistema za gledanje noću - NVIS smeju da se obavljaju samo u skladu s JAR OPS 3 i procedurama utvrđenim u operativnom priručniku za koji se zahteva određeno odobrenje.

JAR-OPS 3.010 Izuzeci

Vazduhoplovne vlasti mogu izuzetno i privremeno da odobre izuzimanje od odredaba JAR-OPS 3 kada su uverene da postoji potreba i da su zadovoljeni dodatni uslovi koje vazduhoplovna vlast smatra neophodnim da bi se obezbedio prihvatljiv nivo sigurnosti u određenom slučaju.

JAR-OPS 3.015 Operativna uputstva

(a) Vazduhoplovna vlast može operativnim uputstvom da zabrani, ograniči ili uslovi obavljanje javnog avio-transporta određenim uslovima, u cilju sigurnog letenja.

(b) Operativna uputstva navode:

(1) razlog izdavanja;

(2) primenljivost i trajanje; i

(3) postupke koji se zahtevaju od avio-prevoznika.

(v) Operativna uputstva su dodaci odredbama JAR-OPS Deo 3.

JAR-OPS 3.020 Zakoni, propisi i procedure - Odgovornosti avio-prevoznika

(a) Avio-prevoznik mora da obezbedi da:

(1) svi zaposleni budu upoznati da su obavezni da poštuju zakone, propise i procedure onih država u kojima se obavlja letenje a koji se odnose na izvršavanje njihovih obaveza; i

(2) svi članovi posade budu upoznati sa zakonima, propisima i procedurama koje se odnose na izvršavanje njihovih obaveza.

JAR-OPS 3.025 Zajednički jezik

(a) Avio-prevoznik mora da obezbedi da svi članovi posade mogu da komuniciraju na zajedničkom jeziku ili na drugi način koji je prihvatljiv za vazduhoplovnu vlast.

(b) Avio-prevoznik mora da obezbedi da svo operativno osoblje može da razume jezik kojim su napisani delovi operativnog priručnika koji se odnose na njihove dužnosti i obaveze.

JAR-OPS 3.030 Lista minimalne ispravnosti opreme i sistema helikoptera - obaveze avio-prevoznika

(a) Avio-prevoznik je obavezan da ustanovi za svaki helikopter Listu minimalne ispravnosti opreme i sistema helikoptera - MEL, koja predstavlja predmet odobrenja vazduhoplovnih vlasti. Lista mora da se zasniva na, ali da ne bude manje restriktivna od odgovarajuće Glavne liste minimalne ispravnosti opreme i sistema helikoptera (ako takva postoji) prihvaćene od vazduhoplovnih vlasti.

(b) Avio-prevoznik ne sme leteti helikopterom suprotno zahtevima liste minimalne ispravnosti opreme i sistema helikoptera osim ukoliko mu to nije odobreno od strane vazduhoplovnih vlasti. Svako takvo odobrenje neće ni u kom slučaju dozvoliti obavljanje letova izvan ograničenja koja su postavljena u MEL listi.

JAR-OPS 3.035 Sistem kvaliteta
(vidi AMC OPS 3.035)
(vidi IEM OPS 3.035)

(a) Avio-prevoznik mora da utvrdi Sistem kvaliteta i odredi jednog rukovodioca kvaliteta da prati usaglašenost i primerenost procedura koje se zahtevaju za obezbeđenje sigurnog letenja i plovidbenosti helikoptera. Praćenje usaglašenosti mora da uključi sistem povratnih informacija odgovornom rukovodiocu (vidi takođe i JAR-OPS 3.175(ž)) kako bi se, ako je potrebno, obezbedila korektivna mera.

(b) Sistem kvaliteta mora da uključi program obezbeđenja kvaliteta koji sadrži procedure koje su donete da potvrde da se svi letovi obavljaju u skladu sa primenjivim zahtevima, standardima i procedurama.

(v) Sistem kvaliteta i rukovodilac kvaliteta mora da budu prihvatljivi za vazduhoplovnu vlast.

(g) Sistem kvaliteta mora da se opiše u odgovarajućoj dokumentaciji.

(d) Bez obzira na na tačku (a) u prethodnom tekstu, vazduhoplovna vlast može da prihvati imenovanje dva rukovodioca kvaliteta, jednog za letenje i drugog za održavanje, pod uslovom da je avio-prevoznik ustanovio odeljenje za upravljanje kvalitetom kako bi obezbedio da se sistem kvaliteta jednoobrazno primenjuje kroz celokupnu delatnost.

JAR-OPS 3.037 Program za sprečavanje udesa i program sigurnosti letenja

(a) Avio-prevoznik je obavezan da donese program za sprečavanje udesa i program sigurnosti letenja, koji može da bude deo sistema kvaliteta, uključujući:

(1) programe za postizanje i održavanje svesti o riziku od strane svih lica koji su uključeni u letenje; i

(2) šemu izveštavanja o vanrednim događajima kako bi se omogućilo odgovarajuće poređenje i procena izveštaja o nezgodama i udesima u cilju prepoznavanja nepovoljnih trendova ili određivanja nedostataka, u cilju sigurnosti letenja. Šema mora da zaštiti identitet lica koje izveštava i da uključuje mogućnost da se izveštaji podnose anonimno (vidi ACJ OPS 3.037(a)(2)); i

(3) procenu odgovarajućih podataka koji se odnose na nezgode i udese i objavljivanje odgovarajućih informacija, ali ne i pripisivanje krivice; i

(4) imenovanje lica odgovornog za upravljanje programom.

(b) Predlozi za primenu mere korektivne aktivnosti koja proizilazi iz sprečavanja udesa i program sigurnosti letenja će biti odgovornost osobe koja je odgovorna za rukovođenje programom.

(v) Efektivnost promena koje rezultiraju iz predloga za primenu mere korektivne aktivnosti koje su uočene u okviru programa za sprečavanje nesreće i programa sigurnosti letenja će biti praćena od strane direktora kvaliteta.

JAR-OPS 3.040 Dodatni članovi posade

Avio-prevoznik je dužan da obezbedi da članovi posade koji ne spadaju u zahtevano kabinsku i letačku posadu, budu obučeni i sposobni da obavljaju dužnosti za koje su određeni.

JAR-OPS 3.045 Namerno ostavljeno prazno

JAR-OPS 3.050 Podaci o traganju i spasavanju

Avio-prevoznik je obavezan da obezbedi da su osnovne informacije koje se odnose na planirani let, a od značaja za traganje i spasavanje, lako dostupne u pilotskoj kabini.

JAR-OPS 3.055 Informacije o opremi za vanredne situacije i spasavanje koja se nalazi u helikopteru

Avio-prevoznik je u obavezi da obezbedi da postoji, u cilju hitne komunikacije sa koordinacionim centrima za spasavanje, liste koje sadrže podatke o opremi za vanredne situacije i spasavanje koja se nalazi u svim helikopterima koje poseduje avio-prevoznik. Ti podaci uključuju, koliko je moguće, broj, boju i tip čamaca za spasavanje i pirotehničkih sredstava, detalje o medicinskim zalihama za slučaj opasnosti, zaliha vode i tip i frekvenciju prenosne radio opreme za vanredne situacije.

JAR-OPS 3.060 Namerno ostavljeno prazno

JAR-OPS 3.065 Prevoz vojnog naoružanja i bojeve municije
(Vidi IEM OPS 3.065)

(a) Avio-prevoznik ne sme prevoziti vojno naoružanje i bojevu municiju ukoliko odobrenje za tu vrstu prevoza nisu dale sve zainteresovane države.

(b) Avio-prevoznik je u obavezi da obezbedi da vojno naoružanje i bojeva municija budu:

(1) smešteni u helikopter na mesto koje je nedostupno putnicima u toku leta; i

(2) u slučaju vatrenog oružja, ono bude nenapunjeno, osim ukoliko je pre započinjanja leta, izdato odobrenje od strane svih zainteresovanih država, da takvo vojno naoružanje i bojeva municija mogu da se prevoze pod uslovima koji se delimično ili u celosti razlikuju od onih koji su navedeni u ovom odeljku.

(v) Avio-prevoznik je obavezan da obezbedi da vođa vazduhoplova bude obavešten pre nego što započne let o detaljima i mestu smeštaja u helikopter bilo kakvog vojnog naoružanja i bojeve municije koju namerava da prevozi.

JAR-OPS 3.070 Prevoz sportskog oružja i sportske municije
(vidi IEM OPS 3.070)

(a) Avio-prevoznik je u obavezi da preduzme sve razumne mere kako bi obezbedio da mu se prijavi svaki nameravani prevoz bilo kog sportskog oružja.

(b) Avio-prevoznik koji prihvata prevoz sportskog oružja je obavezan da obezbedi:

(1) da ono bude smešteno u helikopter na mesto koje je nedostupno putnicima u toku leta, ukoliko vazduhoplovna vlast nije odlučila da je usaglašenost neizvodiva i prihvatila da mogu da budu primenjene drugačije procedure; i

(2) u slučaju vatrenog oružja ili drugog oružja koje može da sadrži municiju isto bude ispražnjeno.

(v) Municija za sportsko oružje može se prevoziti u putničkom registrovanom prtljagu, pod određenim ograničenjima, u skladu sa Tehničkim Instrukcijama (vidi JAR-OPS 3.1160(b)(5)) kako je definisano u JAR-OPS 3.1150(a)(14).

JAR-OPS 3.075 Način prevoza putnika

(a) Avio-prevoznik je u obavezi da preduzme sve razumne mere da obezbedi da se nijedno lice ne nalazi ni u jednom delu helikoptera u letu koji nije deo predviđen za smeštaj lica, osim ukoliko privremeni pristup u bilo koji deo helikoptera nije odobren od strane vođe vazduhoplova:

(1) u cilju preduzimanja neophodnih radnji radi sigurnosti helikoptera ili bilo kog lica, životinje ili dobara koji se nalaze u helikopteru; ili

(2) u kojem se prevoze stvari ili zalihe, a koji je konstruisan da omogući licu pristup u toku leta helikoptera.

JAR-OPS 3.080 Prihvatanje opasnih materija na prevoz

Avio-prevoznik je u obavezi da preduzme sve razumne mere kako bi obezbedio da nijedno lice ne nudi niti prihvata opasne materije na prevoz, osim ako je to lice obučeno i ukoliko je roba propisno klasifikovana, dokumentovana, sertifikovana, opisana, upakovana, označena, obeležena i u dobrom stanju za transport kako je propisano Tehničkim instrukcijama.

JAR-OPS 3.085 Odgovornosti članova posade

(a) Član posade je odgovoran za pravilno obavljanje svojih obaveza koje:

(1) se odnose na sigurnost helikoptera i lica u njemu; i

(2) su navedene u uputstvima i procedurama utvrđenim u Operativnom priručniku.

(b) Član posade će:

(1) Obavestiti vođu vazduhoplova o bilo kakvoj grešci, propustu, otkazu ili kvaru za koji smatra da može da utiče na plovidbenost ili sigurnost letenja helikoptera uključujući sisteme za vanredne situacije.

(2) Obavestiti vođu vazduhoplova o bilo kojoj nezgodi koja bi dovela u opasnost, ili bi mogla dovesti u opasnost sigurnost letenja; i

(3) Koristiti šemu avio-prevoznika za izveštavanja o događajima u skladu sa JAR-OPS 3.037(a)(2). U svim takvim slučajevima, jedan primerak izveštaja (jednog ili više) će biti dostavljen vođi vazduhoplova na letu na koji se izveštaj odnosi.

(v) Ništa iz dela (b) iz prethodnog teksta ne obavezuje člana posade da izveštava o događaju o kojem je već izvestio neki drugi član posade.

(g) Član posade ne sme obavljati svoje dužnosti u helikopteru:

(1) dok je pod uticajem bilo koje droge ili psihoaktivne supstance koja bi mogla da utiče na njegove sposobnosti na način koji bi mogao da ugrozi sigurnost letenja (vidi i JAR-FCL 3.035 i 3.040);

(2) do isteka razumnog vremenskog perioda nakon ronjenja na velikim dubinama;

(3) nakon davanja krvi, osim ukoliko je protekao razuman vremenski period;

(4) ukoliko ima bilo kakvu sumnju da nije sposoban da obavlja dodeljene dužnosti; ili

(5) ukoliko zna ili sumnja da je umoran ili se oseća nespremnim u meri koja bi mogla da ugrozi let.

(d) Član posade ne sme:

(1) da konzumira alkohol manje od osam sati pre započinjanja radnog vremena ili pre dežurstva;

(2) da započne radno vreme sa nivoom alkohola u krvi većem od 0,2 promila;

(3) da konzumira alkohol u toku radnog vremena ili dežurstva.

(đ) Vođa vazduhoplova mora da:

(1) bude odgovoran za sigurnost letenja helikoptera i sigurnost lica koja se u njemu nalaze dok se rotor okreće;

(2) ima ovlašćenje da izdaje sve komande koje smatra neophodnim u cilju obezbeđivanja sigurnosti letenja helikoptera i lica ili imovine koja se helikopterom prevozi;

(3) ima ovlašćenje da iskrca bilo koje lice, ili bilo koji deo tereta, koji, po njegovom mišljenju, mogu predstavljati potencijalnu opasnost za sigurnost helikoptera ili lica koja se u njemu nalaze;

(4) ne dozvoli prevoz helikopterom licu za koje smatra da je pod dejstvom alkohola ili droga, u meri koja bi mogla da predstavlja opasnost za sigurnost helikoptera ili lica koja se u njemu prevoze;

(5) ima pravo da odbije prevoz nepoželjnih putnika, deportovanih lica ili pritvorenih lica ukoliko njihov prevoz predstavlja bilo kakav rizik za sigurnost helikoptera ili lica koja se u njemu nalaze;

(6) obezbedi da svi putnici budu obavešteni o lokaciji izlaza za slučaj opasnosti kao i mestu i upotrebi odgovarajuće sigurnosne opreme i opreme za slučaj opasnosti;

(7) obezbedi da su sve operativne procedure i liste provere izvršene u skladu sa operativnim priručnikom;

(8) neće dozvoliti bilo kom članu posade da obavlja bilo kakvu aktivnost u kritičnoj fazi leta osim onih dužnosti koje se zahtevaju za sigurno letenja helikoptera;

(9) Neće dozvoliti:

(i) onemogućavanje rada, isključivanje ili brisanje podataka u toku leta sa uređaja za beleženje podataka o letu, niti će dozvoliti brisanje zabeleženih podataka nakon leta u slučaju nesreće ili nezgode koja je predmet obaveznog izveštavanja;

(ii) onemogućavanje rada ili isključivanje uređaja za beleženje razgovora u pilotskoj kabini za vreme leta osim u slučaju kada je ubeđen da bi zabeležene podatke, koji bi u protivnom bili automatski izbrisani, trebalo sačuvati radi istrage nezgode ili udesa, niti će dozvoliti da se zabeleženi podaci ručno izbrišu za vreme ili posle leta u slučaju nesreće ili nezgode koja je predmet obaveznog izveštavanja;

(10) odluči da li će prihvatiti ili neće prihvatiti helikopter sa nedostacima koji su dopušteni u Listi odstupanja konfiguracije ili Listi minimalne ispravnosti opreme i sistema; i

(11) obezbedi da se obavi pred poletni pregled.

(e) Vođa vazduhoplova ili pilot kojem je povereno upravljanje helikopterom će u slučaju opasnosti koja zahteva hitnu odluku i delovanje, preduzeti bilo koju aktivnost za koju on smatra neophodnom pod datim okolnostima. U tim slučajevima može da odstupi od pravila, operativnih procedura i metoda u interesu sigurnosti.

JAR-OPS 3.090 Ovlašćenja vođe vazduhoplova

Sva lica koja se prevoze helikopterom će se povinovati svim zakonitim naredbama koje su date od strane vođe vazduhoplova u cilju obezbeđivanja sigurnosti helikoptera i lica ili stvari koji se u njemu prevoze.

JAR-OPS 3.095 Namerno ostavljeno prazno

JAR-OPS 3.100 Pristup pilotskoj kabini

(a) Avio-prevoznik je obavezan da obezbedi da nijedno lice, osim člana posade koji je određen za let, ne sme biti pušteno ili prevoženo u pilotskoj kabini osim ako to lice nije:

(1) član letačke posade na letu;

(2) predstavnik vazduhoplovnih vlasti koji je odgovoran za izdavanje uverenja, dozvola ili za inspekciju, ukoliko se to zahteva radi obavljanja njegovih redovnih dužnosti; ili

(3) ukoliko je to dozvoljeno i ukoliko se to lice prevozi u skladu sa uputstvima koja su sadržana u operativnom priručniku.

(b) Kapetan će obezbediti da:

(1) u interesu sigurnosti, pristup pilotskoj kabini ne prouzrokuje odvraćanje pažnje i/ili ometanje letenja; i

(2) sva lica koje se prevoze u pilotskoj kabini helikoptera budu upoznata sa relevantnim sigurnosnim procedurama.

(v) Konačna odluka o pristupu pilotskoj kabini je odgovornost vođe vazduhoplova.

JAR-OPS 3.105 Neovlašćeni prevoz

(a) Avio-prevoznik je u obavezi da preduzme sve razumne mere da obezbedi da se nijedno lice ne krije, niti da krije stvari u helikopteru.

JAR-OPS 3.110 Prenosivi elektronski uređaji

Avio-prevoznik ne sme dozvoliti nijednom licu da koristi, i preduzeće sve razumne mere, kako bi obezbedio da nijedno lice u helikopteru ne koristi prenosne elektronske uređaje kojima se može nepovoljno uticati na rad helikopterskih sistema i opreme.

JAR-OPS 3.115 Alkohol i droge

Avio-prevoznik ne sme dozvoliti nijednom licu da uđe ili se nalazi, i preduzeće sve razumne mere da obezbedi da niko ne ulazi i ne nalazi se u helikopteru ukoliko je pod dejstvom alkohola ili droga u meri u kojoj bi sigurnost helikoptera ili lica koja se u njemu prevoze bila ugrožena.

JAR-OPS 3.120 Ugrožavanje sigurnosti

(a) Avio-prevoznik je u obavezi da preduzme sve razumne mere da obezbedi da nijedno lice neće činiti ili propustiti činidbu usled nepažnje ili nehata:

(1) na taj način kako bi ugrozio helikopter ili lice koje se u njemu nalazi;

(2) tako da prouzrokuje ili dozvoli da se helikopterom ugrozi bilo koje lice ili imovina.

JAR-OPS 3.125 Dokumenti na helikopteru u letu
(vidi ACJ OPS 3.125)

(a) Avio-prevoznik je u obavezi da obezbedi da se sledeći dokumenti nalaze u helikopteru na svakom letu:

(1) uverenje o registraciji;

(2) uverenje o plovidbenosti;

(3) original ili kopiju Uverenja o buci (ukoliko je primenjivo);

(4) original ili kopiju Uverenja o osposobljenosti avio-prevoznika;

(5) dozvola za rad avionske radio stanice i

(6) original ili kopija Uverenja o osiguranju protiv trećih lica.

(b) Svaki član letačke posade je dužan da prilikom svakog leta nosi važeću letačku dozvolu sa odgovarajućim ovlašćenjima koja odgovaraju vrsti leta.

JAR-OPS 3.130 Priručnici na helikopteru u letu

(a) Avio-prevoznik je obavezan obezbediti da:

(1) se aktuelni delovi operativnog priručnika koji se odnose na obaveze članova posade nalaze u helikopteru na svakom letu;

(2) su delovi operativnog priručnika koji se zahtevaju za izvršenje leta lako dostupni posadi u helikopteru; i

(3) se važeći delovi Letačkog priručnika nalaze u helikopteru osim ako je vazduhoplovna vlast prihvatila to da aktuelni operativni priručnik koji je propisan odredbom JAR-OPS 3.1045, Dodatak 1, Deo B, sadrži odgovarajuće podatke za taj helikopter.

JAR-OPS 3.135 Dodatne informacije i obrasci koji se nalaze u helikopteru

(a) Avio-prevoznik je dužan da obezbedi da se, pored dokumenata i priručnika koji su propisani odredbama iz JAR-OPS 3.125 i JAR-OPS 3.130, na svakom letu nalaze i sledeći podaci i obrasci koji odgovaraju vrsti i području letenja:

(1) operativni plan letenja koji sadrži najmanje podatke koji se zahtevaju prema Part-M - M.A.306 Sistem tehničkih dnevnika avio-prevoznika;

(2) tehnički dnevnik helikoptera koji sadrži najmanje podatke koji se zahtevaju prema odredbi JAR-OPS 3.915(a);

(3) detalje popunjenog ATS plana leta;

(4) odgovarajuću NOTAM/AIS dokumentaciju za pripremu leta;

(5) odgovarajuće meteorološke podatke;

(6) dokumentaciju o masi i težištu kako je propisano u JAR-OPS 3 odeljak J;

(7) obaveštenje o posebnim kategorijama putnika kao što je osoblje zaduženo za bezbednost, ako se ono ne tretira kao posada, osobe sa smanjenom pokretljivošću, nepoželjni putnici, deportovana lica, i pritvorena lica;

(8) obaveštenje o posebnim vrstama robe, uključujući opasne materije, uključujući pisano obaveštenje za vođu vazduhoplova kako je propisano JAR-OPS 3.1215(g);

(9) važeće mape i karte kao i pripadajuća dokumenta propisano odredbom JAR-OPS 3.290(b)(7);

(10) bilo koja druga dokumentacija koja može da se zahteva od država na koje se odnosi ovaj let, kao što je robni manifest, putnički manifest i drugo; i

(11) obrasce koji ispunjavaju zahteve za obaveštavanje vazduhoplovnih vlasti i avio-prevoznika.

(b) Vazduhoplovna vlast može da dozvoli da se podaci koji su opisani u tački (a), ili delovi tih podataka, prikažu u nekom drugom obliku osim zapisa na papiru. Potrebno je da se obezbedi prihvatljiv standard pristupa, korišćenja i pouzdanosti takvih podataka.

JAR-OPS 3.140 Podaci koji ostaju na zemlji

(a) Avio-prevoznik je dužan da obezbedi da:

(1) najmanje za vreme trajanja svakog leta ili serije letova;

(i) podaci koji se odnose na let i odgovaraju određenoj vrsti leta čuvaju na zemlji; i

(ii) podaci koji ostaju na zemlji se čuvaju sve dok se ne kopiraju na mestu na kojem će se čuvati u skladu sa JAR-OPS 3.1065; ili, ukoliko je to moguće,

(iii) da se isti podaci prevoze u helikopteru u kontejneru koji je otporan na plamen.

(b) Podaci navedeni u tački (a) u prethodnom tekstu uključuju:

(1) Kopiju operativnog plana leta tamo gde je moguće;

(2) Kopije odgovarajućih delova tehničkog dnevnika helikoptera;

(3) NOTAM dokumentaciju za rutu ako ju je posebno prilagodio avio-prevoznik;

(4) Dokumentaciju o masi i težištu ako se zahteva (prema JAR-OPS 3.625); i

(5) Obaveštenje o posebnom teretu.

JAR-OPS 3.145 Pravo inspekcijskog nadzora

Avio-prevoznik je dužan da obezbedi da se bilo kojoj osobi koju je ovlastila vazduhoplovna vlast dozvoli da se u bilo koje vreme ukrca i leti bilo kojim helikopterom koji leti u skladu sa AOC-om koji je izdat od strane te vazduhoplovne vlasti i da uđe i ostane u pilotskoj kabini obezbeđujući da kapetan može da odbije pristup u pilotsku kabinu, ukoliko bi po njegovom mišljenju, sigurnost helikoptera time bila ugrožena.

JAR-OPS 3.150 Izrada dokumenata i zapisa

(a) Avio-prevoznik je u obavezi da:

(1) dozvoli bilo kojoj osobi koju je ovlastila vazduhoplovna vlast pristup bilo kojim dokumentima i zapisima koji se odnose na obavljanje letenja ili održavanje; i

(2) izradi sve takve dokumente i zapise, koje vazduhoplovna vlast zahteva, u razumnom vremenskom periodu.

(b) Vođa vazduhoplova će u razumnom vremenskom periodu nakon što je od njega zatražilo ovlašćeno lice, prikazati tom licu dokumentaciju za koju se zahteva da se nalazi u helikopteru.

JAR-OPS 3.155 Čuvanje dokumentacije

(a) Avio-prevoznik je u obavezi da obezbedi da:

(1) bilo kakva originalna dokumentacija, ili kopija te dokumentacije, za koju se to zahteva, čuva zahtevani vremenski period čak i ako avio-prevoznik nije više korisnik helikoptera; i

(2) kada član posade, za kojeg je avio-prevoznik čuvao zapis u skladu sa odeljkom Q, postane član posade drugog avio-prevoznika, omogući dostupnost zapisa novom avio-prevozniku.

JAR-OPS 3.160 Čuvanje, izrada i korišćenje zapisa uređaja za beleženje podataka o letu

(a) Čuvanje zapisa (vidi IEM OPS 3.160(a)).

(1) Nakon udesa korisnik helikoptera u kojem se nalazio uređaj za beleženje podataka o letu će u najvećoj mogućoj meri, sačuvati originalne zapisane podatke koji se odnose na taj udes, onako kako su zabeleženi uređajem za beleženje podataka o letu tokom perioda od 60 dana, osim ukoliko vazduhoplovna vlast ne odredi drugačije.

(2) Ukoliko vazduhoplovna vlast prethodno nije odobrila, nakon udesa koji je predmet obaveznog izveštavanja, korisnik helikoptera u kojem se nalazio uređaj za beleženje, će u najvećoj mogućoj meri, sačuvati originalno zabeležene podatke, koji se odnose na tu nezgodu, onako kako su zabeleženi na uređaju za beleženje u periodu od 60 dana ako organ koji je nadležan za istragu ne odredi drugačije.

(3) Osim toga, kada vazduhoplovna vlast tako naredi, korisnik helikoptera u kojem se nalazi uređaj za beleženje podataka o letu će sačuvati originalno zabeležene podatke u periodu od 60 dana ako organ koji je nadležan za istragu ne odredi drugačije.

(4) Kada se zahteva da u helikopteru bude uređaj za beleženje podataka o letu, korisnik helikoptera će:

(i) sačuvati zapise koji su zapisani za vreme odvijanja leta onako kako zahteva JAR-OPS 3.715 i 3.720 osim što se u svrhu ispitivanja i održavanja uređaja za beleženje podataka o letu u trenutku ispitivanja može izbrisati do jedan sat najstarijeg zabeleženog materijala; i

(ii) čuvati dokument koji predstavlja informaciju koja je neophodna za skidanje i pretvaranje sačuvanih podataka u tehničke jedinice.

(iii) sve vreme čuvati zapise od ne manje od jednog reprezentativnog leta, zabeležene tokom poslednjih 12 meseci koji uključuju poletanje, penjanje, krstarenje, poniranje, prilaz za sletanje i sletanje, zajedno sa sredstvima za identifikaciju leta na koji se odnosi.

(b) Izdavanje zapisa. Korisnik helikoptera na kojem se nalazi uređaj za beleženje podataka o letu će, u razumnom vremenskom roku nakon što mu je upućen zahtev od strane vazduhoplovnih vlasti, izdati bilo koji zapis uređaja za beleženje podataka o letu koji je dostupan i sačuvan.

(v) Korišćenje zapisa

(1) Zapisi sa uređaja za beleženje razgovora u pilotskoj kabini ne mogu da se koriste u druge svrhe osim za istraživanje nezgoda ili udesa ili vanrednih događaja koji su predmet obaveznog izveštavanja osim uz odobrenje svih članova posade o kojima se radi.

(2) Uređaj za beleženje podataka leta ne mogu da se koriste u druge svrhe osim za istraživanje nezgoda ili udesa ili vanrednih događaja koji su predmet obaveznog izveštavanja osim kada:

(i) takve zapise Avio-prevoznik koristi isključivo za svrhe plovidbenosti ili održavanja; ili

(ii) kada su takvi događaji razrešeni; ili

(iii) kada se takvi zapisi obelodanjuju prema bezbednosnim procedurama.

JAR-OPS 3.165 Zakup

(a) Terminologija

Izrazi koji su korišćeni u ovom pododeljku imaju sledeća značenja:

(1) "Dry lease" - zakup kada helikopter leti na osnovu AOC zakupca.

(2) "Wet lease" - zakup kada helikopter leti na osnovu AOC zakupodavca.

(3) JAA avio-prevoznik - avio-prevoznik koji ima uverenje o osposobljenosti izdato prema JAR-OPS 3 koju mu je izdala jedna od država članica JAA.

(b) Zakup ili "lizing" helikoptera između JAA operatora

(1) "Wet lease-out". JAA Avio-prevoznik koji daje helikopter i celokupnu posadu drugom JAA avio-prevoziocu zadržava sve funkcije i odgovornosti koje su propisane u odeljku C ostaće avio-prevoznik helikoptera.

(2) Svaki zakup ili "lizing" osim "Wet lease-out".

(i) osim kako je navedeno u tački (b)(1) u prethodnom tekstu, JAA avio-prevoznik koji koristi helikopter nekog drugog ili daje u najam helikopter nekom drugom JAA operatoru, mora prethodno da dobije odobrenje za let od nadležnih vazduhoplovnih vlasti. Svi uslovi koji su deo odobrenja moraju da budu uključeni u ugovor o zakupu.

(ii) oni elementi ugovora o zakupu koji su odobreni od vazduhoplovnih vlasti, osim ugovora o zakupu u kojima su uključeni helikopter i celokupna posada i po kojima se ne nameravaju prenositi funkcije i odgovornosti, moraju da se smatraju, u pogledu zakupljenog helikoptera, varijacijom AOC po kojem će biti obavljani letovi.

(v) Najam ili "leasing" helikoptera između JAA avio-prevoznika i bilo kog lica osim JAA avio-prevoznika

(1) Dry lease-in

(i) JAA avio-prevoznik neće uzeti u zakup "dry lease-in" od bilo kog lica, osim JAA avio-prevoznika, osim ako to nije odobrila vazduhoplovna vlast. Svi uslovi koji su deo odobrenja mora da budu uključeni u ugovor o zakupu.

(ii) JAA avio-prevoznik će da obezbedi da, u pogledu helikoptera koji su uzeti u "dry leased-in" zakup, bilo kakve razlike u odnosu na zahteve koji su propisani u odeljcima K, L i/ili JAR-26 prijavljene i da su prihvatljive za vazduhoplovnu vlast.

(2) Uzimanje helikoptera u zakup - Wet lease-in

(i) JAA avio-prevoznik neće uzeti u "Wet lease in" zakup helikopter na više od 3 uzastopna meseca u bilo kojih 12 uzastopnih meseci od nekog drugog lica osim JAA avio-prevoznika bez odobrenja vazduhoplovnih vlasti.

(ii) JAA avio-prevoznik će obezbediti da u pogledu helikoptera uzetog u "wet leased-in" zakup:

(a) sigurnosni standardi zakupodavca u pogledu održavanja i letenja jednaki zahtevima JAR;

(b) da je zakupodavac avio-prevoznik koji ima AOC koji je izdala država potpisnica Čikaške konvencije.

(v) helikopteri koji imaju standardno Uverenje o plovidbenosti koje je izdato u skladu sa ICAO Aneksom 8. Standardna Uverenja o plovidbenosti koja su izdale države članice JAA, a koje nisu države odgovorne za izdavanje AOC, će se prihvatiti kada je izdata u skladu sa JAR-21; i

(g) se ispuni svaki zahtev JAA koji vazduhoplovna vlast države zakupca smatra primenjivim.

(3) Davanje u zakup ili "Dry lease-out"

(i) JAA avio-prevoznik može da da helikopter u "dry lease out" zakup u cilju obavljanja javnog avio-transporta bilo kom avio-prevozniku države koja je potpisnica Čikaške konvencije pod uslovom da su ispunjeni sledeći uslovi:

(a) Vazduhoplovna vlast je izuzela JAA avio-prevoznika od relevantnih odredaba JAR-OPS 3 i, nakon što je strana vazduhoplovna vlast prihvatila u pisanom obliku odgovornost za nadzor održavanja i letenja helikoptera, ispisala helikopter iz AOC; i

(b) Helikopter se održava u skladu sa odobrenim programom održavanja.

(4) Davanje u zakup - "Wet lease out". JAA avio-prevoznik koji daje helikopter i celokupnu posadu drugom licu zadržavajući sve funkcije i odgovornosti propisane u odeljku C ostaje avio-prevoznik helikoptera.

(g) Zakup helikoptera uz kratku prethodnu najavu. U uslovima kada je avio-prevoznik suočen sa neposrednom, hitnom i nepredviđenom potrebom da zameni helikopter, odobrenje koje se traži u tački (v)(2)(i) u gornjem tekstu može se smatrati datim pod uslovom da je:

(1) Zakupodavac avio-prevoznik poseduje AOC koji je izdala država potpisnica Čikaške konvencije; i

(2) Period zakupa ne prekoračuje 14 uzastopnih dana; i

(3) Vazduhoplovna vlast momentalno obaveštena pismenim putem o upotrebi ove odredbe.

JAR-OPS 3.170 Namerno ostavljeno prazno

Dodatak 1 JAR-OPS 3.005(v)
Ograničenja u Letačkom priručniku helikoptera

(a) Za helikoptere koji imaju uverenje za kategoriju A, trenutno letenje kroz envelopu velikih brzina (HV - height velocity) je dozvoljeno u toku poletanja i sletanja, kada se helikopterom leti u skladu sa nekim od sledećih zahteva:

(1) JAR-OPS 3.517; ili

(2) Dodatka 1 JAR-OPS 3.005(z); ili

(3) Dodatak 1 JAR-OPS 3.005(d).

Dodatak 1 JAR-OPS 3.005(d)
Helikopteri za pružanje hitne medicinske pomoći
(Vidi ACJ Dodatak 1 JAR-OPS 3.005(d))

Napomena: Vazduhoplovna vlast ima pravo da odluči koji su letovi u svrhu pružanja hitne medicinske pomoći - HEMS u smislu ovog dodatka

(a) Terminologija

(1) Zemaljsko osoblje službe za hitnu medicinsku pomoć. Bilo koje zemaljsko osoblje službe za hitnu medicinsku pomoć (kao što su policajci, vatrogasci itd.) koje je uključeno u HEMS operacije i čiji zadaci su u bilo kom obimu vezani za letenje helikoptera.

(2) Član HEMS posade. Lice koje je određeno za HEMS let u svrhu pružanja pomoći bilo kojoj osobi kojoj je potrebna medicinska pomoć i koje se prevozi helikopterom i pomaže pilotu u izvršenju zadatka. Ovo lice mora da završi određenu obuku kao što je dato u tački (d)(2) u daljem tekstu.

(3) Let helikoptera kojim se pruža hitna medicinska pomoć. Let helikopterom na osnovu odobrenja za HEMS usluge, čija je svrha da omogući hitnu medicinsku pomoć, kada je neophodan momentalan i brz prevoz, pri čemu se prevozi:

(i) medicinsko osoblje; ili

(ii) zalihe medicinskog materijala (oprema, krv, organi, lekovi); ili

(iii) bolesna ili povređena lica i druga neposredno uključena.

(Vidi i ACJ uz Dodatak 1 JAR-OPS 3.005(d), tačka (a)(4).)

(4) HEMS dispečerski centar. Mesto gde, ako je uspostavljeno, se vrši koordinacija ili upravljanje HEMS letovima. Može da bude smešteno u operativnoj bazi za HEMS letove.

(5) Operativna baza za HEMS letove. Heliport na kojem članovi posade za HEMS usluge i HEMS helikopter mogu da dežuraju u cilju obavljanja HEMS letova.

(6) Operativno mesto za HEMS letove. Mesto koje odabere vođa vazduhoplova za vreme HEMS leta za HHO, sletanje i poletanje (vidi ACJ Dodatak 1 JAR-OPS 3.005(d), tačka 7).

(7) Medicinski putnik. Medicinski radnik koji se prevozi u helikopteru za vreme HEMS leta, uključujući, ali ne ograničavajući se na doktore, medicinske sestre i pomoćno medicinsko osoblje. Ti će putnici dobiti uputstva prema detaljima u tački (d)(3) u daljem tekstu.

(b) Operativni priručnik.

Avio-prevoznik je obavezan da obezbedi da operativni priručnik uključuje i dopunu u kojoj su navedeni operativni aspekti specifični za HEMS letove. Odgovarajući delovi operativnog priručnika moraju da budu dostupni organizaciji kojoj se pruža HEMS usluga. (Vidi ACJ Dodatak 1 JAR-OPS 3.005 (d) tačka (b)).

(v) Operativni zahtevi

(1) Helikopter. Letovi sa performansama klase 3 neće se obavljati iznad nepristupačnog područja.

(2) Zahtevi u pogledu performansi:

(i) Poletanje i sletanje helikoptera sa MTOM od 5700 kg ili manje

(A) Helikopteri koji obavljaju let na/sa heliporta u bolnici koja se nalazi u nepristupačnom području, obavljaće letove u skladu sa odeljkom G (osim ako avio-prevoznik ima odobrenje da leti na osnovu Dodatka 1 JAR-OPS-a 3.005(z).

(B) Helikopteri koji obavljaju let na/sa HEMS operativnog mesta sletanja i poletanja koje se nalazi u nepristupačnom području, treba da obavlja letove u najvećoj mogućoj meri u skladu sa odeljkom G. Vođa vazduhoplova će da uloži sve razumne napore da umanji sam period za vreme kojeg će osobe u helikopteru i osobe na zemlji biti u opasnosti u slučaju otkazivanja motora (vidi ACJ Dodatak 1 JAR-OPS-u 3.005(d) tačka (c)(2)(i)(B)).

(V) HEMS mesto sletanja i poletanja mora biti dovoljno veliko kako bi se obezbedilo potrebno rastojanje od svih prepreka. Za noćne letove, mesto mora biti osvetljeno (sa zemlje ili iz helikoptera) kako bi se omogućilo prepoznavanje mesta i bilo kakvih prepreka (vidi ACJ Dodatak 1 JAR-OPS-a 3.005(d), tačka (c)(2)(i)(C).)

(G) Operativni priručnik mora da sadrži procedure za poletanje i sletanje sa/na prethodno neispitanih HEMS operativnih mesta.

(ii) Poletanje i sletanje helikoptera sa MTOM preko 5700 kg. Helikopteri koji obavljaju HEMS operacije moraju da lete u skladu sa performansama klase 1.

(3) Posada. Bez obzira na zahteve propisane u odeljku N, na HEMS letove se primenjuje sledeće:

(i) Selekcija. Operativni priručnik mora da sadrži posebne kriterijume za izbor članova posade za HEMS letove, uzimajući u obzir prethodno iskustvo.

(ii) Iskustvo. Minimalno iskustvo za vođu vazduhoplova za HEMS letove ne sme da bude manja od:

(A) Ili:

(A1) 1000 sati na mestu pilota za komandama helikoptera od čega 500 sati na mestu pilota za komandama helikoptera; ili

(A2) 1000 sati na mestu kopilota na HEMS letovima od čega 500 sati na mestu pilota za komandama pod nadzorom; i 100 sati na mestu pilota za komandama helikoptera.

(B) 500 sati operativnog iskustva u letenju na helikopterima stečenog u operativnom okruženju sličnom planiranim operacijama (Vidi ACJ Dodatak 1 JAR-OPS-u 3.005(d), tačka (c)(3)(ii)(B)); i

(V) Za pilote koji su angažovani na noćnim letovima, 20 sati VMC letenja noću na mestu pilota za komandama; i

(G) Uspešno završena obuka u skladu sa tačkom (d) ovog dodatka.

(iii) Važnost. Svi piloti koji obavljaju HEMS letove moraju da obave najmanje 30 minuta leta isključivo pomoću instrumenata u helikopteru ili u sintetičkom uređaju za obuku u toku poslednjih 6 meseci. (Vidi ACJ Dodatak 1 JAR-OPS-u 3.005(d), tačka (c)(3)(iii).)

(iv) Sastav posade. (Vidi ACJ Dodatak 1 JAR-OPS 3.005(d), tačka (c)(3)(iv).)

(A) Dnevni let. Minimalna posada danju je jedan pilot i jedan član HEMS posade. To može da bude smanjeno na samo jednog pilota samo u izuzetnim okolnostima.

(B) Noćni let. Minimalna posada noću su dva pilota. Ipak, jedan pilot i jedan član HEMS posade mogu da budu posada u posebnim geografskim područjima definisanim u Operativnom priručniku avio-prevoznika što zadovoljava vazduhoplovnu vlast uzimajući u obzir sledeće:

(B1) Odgovarajuće reference na zemlji;

(B2) Sistem praćenja leta za vreme HEMS letova (vidi AMC Dodatak 1 JAR-OPS 3.005(d), tačka (s)(3)(iv)(B)(B2));

(B3) Pouzdanost opreme za izveštavanje o meteo uslovima;

(B4) Lista minimalne opreme za HEMS;

(B5) Kontinuitet sastava posade;

(B6) Minimalne kvalifikacije posade, početna obuka i obuka obnavljanja znanja;

(B7) Operativne procedure, uključujući koordinaciju među posadom;

(B8) Meteorološke minimume;

(B9) Dodatna razmatranja zbog posebnih lokalnih uslova.

(4) Minimalni uslovi HEMS letova.

(i) Letovi sa performansama klase 1 i 2. Minimalni vremenski uslovi za otpremu i fazu leta na maršruti za HEMS letove prikazani su u sledećoj tabeli. U slučaju da za vreme leta na određenoj ruti meteorološki uslovi padnu ispod minimalne baze oblaka i vidljivosti koje su prikazane, helikopteri osposobljeni samo za VMC moraju odustati od leta ili se vratiti u bazu. Helikopteri koji su opremljeni i ovlašćeni za IMC letove mogu odustati od letenja, vratiti se u bazu ili preći na IFR letenje, pod uslovom da je letačka posada kvalifikovana za to.

Tabela 1 - minimalni uslovi HEMS letova

(ii) Letovi performansi klase 3. Minimalni meteorološki uslovi za otpremu i fazu leta na ruti za HEMS letove su: plafon oblaka od 600 stopa i vidljivost na 1500 m. Vidljivost može da se smanji na 800 m u kratkim vremenskim periodima kada se vidi zemlja ako se helikopterom upravlja brzinom koja daje odgovarajuću mogućnost opažanja bilo kakve prepreke i izbegavanja sudara. (Vidi ACJ OPS 3.465.)

(g) Dodatni zahtevi

(1) Medicinska oprema helikoptera

(i) Ugradnja celokupne medicinske opreme helikoptera, kao i njena upotreba, uključujući i bilo kakve druge dodatne modifikacije mora da bude odobrena.

(ii) Avio-prevoznik mora da utvrdi proceduru za upotrebu prenosive opreme u helikopteru.

(2) Komunikaciona i navigaciona oprema u helikopteru

Helikopteri kojima se obavljaju HEMS letovi moraju da budu opremljeni komunikacionom opremom, osim one koja se zahteva u JAR-OPS 3, odeljak L, koja omogućava dvosmernu komunikaciju sa organizacijom kojoj se pružaju HEMS usluge i, kada je moguće, komunikaciju sa zemaljskim osobljem za hitnu medicinsku pomoć. Bilo koja dodatna oprema mora da ima odobrenje za plovidbenost.

(3) Uređaji u HEMS operativnoj bazi

(i) Ako se od članova posade zahteva da budu u pripravnosti sa vremenom reakcije manjim od 45 minuta, obezbediće im se namenski odgovarajući smeštaj u blizini svake operativne baze.

(ii) Svaka operativna baza mora da bude opremljena uređajima za dobijanje aktuelnih meteo podataka i vremenske prognoze, kao i zadovoljavajućom komunikacijom sa odgovarajućom ATS službom. Na raspolaganju moraju da budu i zadovoljavajući uređaji za planiranje svih zadataka.

(4) Punjenje goriva sa putnicima u helikopteru

Kada vođa vazduhoplova smatra da je punjenje goriva neophodno sa putnicima u helikopteru, to može da se uradi bilo da rotori stoje ili se okreću pod uslovom da su udovoljeni sledeći zahtevi:

(i) vrata (jedna ili više) na onoj strani helikoptera na kojoj se puni gorivo ostaće zatvorena;

(ii) vrata (jedna ili više) na strani helikoptera na kojoj se ne puni gorivo ostaće otvorena ukoliko to dozvoljavaju vremenski uslovi;

(iii) vatrogasni uređaji u odgovarajućem broju su pozicionirani tako da u slučaju vatre momentalno budu dostupni; i

(iv) dodatno osoblje mora da bude momentalno dostupno da u slučaju požara ukloni pacijente od helikoptera.

(d) Obuka i provera

(1) Članovi letačke posade

(i) Obuka prema JAR-OPS 3, odeljak N, uključujući sledeće dodatne stavke:

(A) Meteorološka obuka koja je fokusirana na razumevanje i tumačenje dostupnih podataka o vremenu;

(B) Priprema helikoptera i posebne medicinske opreme za HEMS let koji sledi;

(V) Praksa HEMS poletanja;

(G) Procena iz vazduha o podobnosti HEMS operativnih mesta; i

(D) Medicinski uticaji koji vazdušni prevoz može da ima na pacijenta.

(ii) Provere prema JAR-OPS 3, odeljak N, uključujući sledeće dodatne stavke:

(A) Provera obučenosti za letenje u VMC uslovima danju ili noću, uključujući profile za poletanje, sletanje ili letenje koji su slični onima koji će biti korišćeni na HEMS operativnim mestima.

(B) Provera na liniji sa posebnim naglaskom na sledeće (Vidi ACJ Dodatak 1 JAR-OPS-u 3.005(d)):

(B1) Meteorologija lokalnog područja;

(B2) Planiranje HEMS leta;

(B3) HEMS poletanja;

(B4) Izbor HEMS operativnog mesta iz vazduha;

(B5) Letovi na nižim nivoima u lošim vremenskim uslovima; i

(B6) Poznavanje sa uspostavljenim HEMS operativnim mestima koja se nalaze u registru lokalnog područja avio-prevoznika.

(2) Član HEMS posade.

Član HEMS posade mora da bude obučen u skladu sa zahtevima odeljka O sa sledećim dodatnim stavkama:

(i) Dužnosti u HEMS operacijama;

(ii) Navigacija (čitanje karata, principi i upotreba navigacionih sredstava);

(iii) Rad sa radio opremom;

(iv) Upotreba medicinske opreme u helikopteru;

(v) Priprema helikoptera i posebne medicinske opreme za HEMS let;

(vi) Čitanje instrumenata, upozorenja, upotreba normalne i liste provere u vanrednim situacijama kao pomoć pilotu kao što se zahteva;

(vii) Osnovna znanja o tipu helikoptera u smislu lokacije i konstrukcije sistema i opreme za normalne i vanredne situacije;

(viii) Koordinacija između posade;

(ix) Praksa odgovora na HEMS listu provere;

(x) Punjenje goriva i punjenje za vreme rada rotora;

(xi) Izbor i upotreba HEMS operativnog mesta;

(xii) Tehnike postupanja sa pacijentima, medicinske posledice vazdušnog prevoza i određeno poznavanje postupaka pri bolničkom prijemu;

(xiii) Signali navođenja na zemlji;

(xiv) Letovi sa spoljašnjim teretom, prema potrebi;

(xv) Rad sa vitlom, prema potrebi;

(xvi) Opasnosti po sebe i druge od rotora u pokretu za vreme ukrcavanja bolesnika;

(xvii) Korišćenje internog komunikacionog sistema helikoptera.

(3) Medicinski putnici: Pre bilo kojeg leta, ili serije letova, medicinski putnici će biti obavešteni o:

(i) Tipu (tipovima) helikoptera kojima se leti;

(ii) Ulasku i izlasku u normalnim uslovima u slučaju opasnosti i za sebe i za pacijente;

(iii) Korišćenju odgovarajuće medicinske opreme u helikopteru;

(iv) Potrebi da se, pre korišćenja posebne opreme, dobije odobrenje vođe vazduhoplova;

(v) Metoda nadzora drugog medicinskog osoblja;

(vi) Korišćenje sistema interne komunikacije helikoptera; i

(vii) Lokacija i korišćenje aparata za gašenje požara u helikopteru.

(4) Zemaljsko osoblje službe za pružanje hitne pomoći. Avio-prevoznik je u obavezi da preduzme sve razumne mere da obezbedi da zemaljsko osoblje službe za pružanje hitne pomoći bude upoznato sa sledećim (vidi IEM Dodatak 1 JAR-OPS-u 3.005(d), pododeljak (e)(4)):

(i) Procedure dvosmerne radio komunikacije sa helikopterima;

(ii) Izbor odgovarajućih HEMS operativnih mesta za HEMS letove;

(iii) Opasne zone oko helikoptera;

(iv) Kontrola mase sa aspekta letenja helikoptera; i

(v) Evakuacija lica iz helikoptera nakon nesreće na mestu sletanja i poletanja.

Dodatak 1 JAR-OPS 3.005(d)
Letovi helikoptera iznad nepristupačnog područja koje se nalazi van saobraćajnica
(Vidi IEM Dodatak 1 JAR-OPS 3.005(e))

(a) Odobrenje. Avio-prevoznik koji želi da leti u skladu sa ovim dodatkom mora da dobije prethodno odobrenje vazduhoplovne vlasti koja je izdala AOC i od vlasti države u kojoj namerava da obavlja ove letove. Takvo odobrenje treba da sadrži:

(1) Tip helikoptera; i

(2) Vrstu leta.

(b) Primenjivost. Ovaj dodatak se primenjuje isključivo na helikoptere koje pokreće turbina i koji lete preko nepristupačnog područja van saobraćajnica gde je dokazano da ograničenja helikoptera, ili druge opravdane procene, sprečavaju korišćenje odgovarajućih kriterijuma performansi.

(v) Olakšice za performanse klase 2. Helikopteri koji obavljaju letove sa performansama klase 2 iznad nepristupačnog područja van saobraćajnica sa maksimalno odobrenom konfiguracijom putničkih sedišta 9 ili manje putnika izuzeti su od sledećih zahteva JAR-OPS 3, odeljak H:

(1) JAR-OPS 3.520(a)(2);

(2) JAR-OPS 3.535(a)(2).

(g) Olakšice za performanse klase 3. Helikopteri koji obavljaju letove performansama klase 3 preko neprijateljskog okruženja koje se nalazi van saobraćajnica sa maksimalno odobrenom konfiguracijom putničkih sedišta 6 ili manje izuzeti od zahteva JAR-OPS 3.240(a)(5) pod uslovom da avio-prevoznik ispunjava zahteve iz Dodatka 1 JAR-OPS 3.517(a), tačke (a)(2)(i) i (ii).

(d) Letačka delatnost. Moraju da se uspostave posebne procedure u operativnom priručniku u slučaju otkaza motora u toku poletanja i sletanja.

(e) Dodatni kiseonik za helikoptere koji nisu pod pritiskom. Letenje se može obavljati i helikopterima koji nisu pod pritiskom na visinama pritiska iznad 10000 fita bez dodatne kiseoničke opreme koja omogućava čuvanje i ispuštanje zahtevane količine potrebnog kiseonika, pod uslovom da visina kabine ne prekoračuje 10000 fita u periodu koji ne prelazi 30 minuta i da nikada ne prekoračuje 13000 fita visine po pritisku.

Dodatak 1 JAR-OPS 3.005 (đ)
Letovi za male helikoptere (samo VFR letovi danju)

(a) Terminologija.

(1) Lokalni letovi. Let koji se obavlja unutar lokalnog i definisanog geografskog područja koje je prihvatljivo za vazduhoplovne vlasti, koji počinje i završava se na istom mestu istog dana.

(b) Odobrenje. Avio-prevoznik koji želi da obavlja letove u skladu sa ovim dodatkom mora da dobije prethodno odobrenje vazduhoplovne vlasti koja je izdala AOC. Takvo odobrenje mora da sadrži:

(1) Tip helikoptera; i

(2) Vrstu leta.

(3) Geografska ograničenja lokalnih letova u kontekstu ovog dodatka (vidi ACJ Dodatak 1 JAR-OPS-u 3.005(f), stavka (b)(3)).

(v) Zabrana. Sledeće aktivnosti su zabranjene:

(1) JAR-OPS 3.065 - Prevoz ratnog naoružanja i bojeve municije.

(2) JAR-OPS 3.265 - Prevoz neprihvatljivih putnika, deportovanih lica ili lica pod pratnjom.

(3) JAR-OPS 3.305 - Punjenje / istakanje goriva kada se putnici ukrcavaju, iskrcavaju ili su u helikopteru.

(4) JAR-OPS 3.335 - Pušenje u helikopteru.

(g) Olakšice. Sledeća pravila su ublažena:

(1) JAR-OPS 3.100. Pristup pilotskoj kabini:

(i) Avio-prevoznik je u obavezi da utvrdi pravila za prevoz putnika na pilotskom sedištu ukoliko je primenjivo.

(ii) Vođa vazduhoplova mora da obezbedi da:

(A) prevoz putnika na pilotskom sedištu ne prouzrokuje ometanje letenja; i

(B) je putnik koji je smešten na pilotskom sedištu upoznat sa odgovarajućim ograničenjima i sigurnosnim procedurama.

(2) JAR-OPS 3.135. Dodatne informacije i obrasci koji se nose.

(i) Na lokalnim letovima ne treba da se nose sledeći dokumenti:

(A) JAR-OPS 3.135(a)(1) - Operativni plan letenja

(B) JAR-OPS 3.135(a)(2) - Tehnički dnevnik (osim kada se zahteva sletanje na drugom mestu).

(V) JAR-OPS 3.135(a)(4) - NOTAM/AIS dokumentacija

(G) JAR-OPS 3.135(a)(5) - Meteorološki podaci

(D) JAR-OPS 3.135(a)(7) - Informacija o posebnim kategorijama putnika itd.

(Đ) JAR-OPS 3.135(a)(8) - Informacija o posebnim vrstama tereta itd.

(ii) Za letove koji nisu lokalni:

(A) JAR-OPS 3.135(a)(1) - Operativni plan letenja. Plan letenja može da bude u pojednostavljenom obliku, odgovarajući vrsti leta koji se obavlja i prihvatljiv za vazduhoplovne vlasti.

(B) JAR-OPS 3.135(a)(7) - Informacija o posebnim kategorijama putnika. Ne zahteva se.

(3) JAR-OPS 3.140 Podaci koji se čuvaju na zemlji. Podaci se ne moraju čuvati na zemlji kada se koriste druge metode beleženja podataka.

(4) JAR-OPS 3.165 Zakup. Primenjivo je samo kada postoji formalni ugovor o zakupu.

Napomena: Kada je ugovor o prevozu putnika prenet na drugog avio-prevoznika kojem će putnici da plate prevoz, navedeno se ne smatra zakupom.

(5) JAR-OPS 3.215 Korišćenje usluga kontrole letenja. Ne primenjuje se osim ako je obavezno prema zahtevima vazdušnog prostora i ako su ugovori o pružanju usluga traganja i spasavanja prihvatljivi za vazduhoplovne vlasti.

(6) JAR-OPS 3.220 Odobrenje avio-prevoznika za heliporte. Avio-prevoznik mora da utvrdi proceduru kojom ovlašćuje vođe vazduhoplova za izbor heliporta ili mesta za sletanje, odgovarajućeg za tip helikoptera i vrstu leta.

(7) JAR-OPS 3.255 Politika nošenja goriva. Tačke (b) do (g) nisu primenjive kada politika nošenja goriva koja je propisana u JAR-OPS 3.255(a) obezbeđuje da, nakon završetka leta ili serije letova, preostalo gorivo nije manje od količine goriva dovoljne za 30 minuta letenja u normalnom krstarenju (to vreme može da se smanji na 20 minuta kada se leti u području koje stalno omogućava broj odgovarajućih mesta za sletanje). Konačna rezerva goriva mora da bude navedena u Operativnom priručniku kako bi bili zadovoljeni uslovi iz JAR-OPS 3.375(v).

(8) JAR-OPS 3.280 Raspored putnika. Ne zahtevaju se utvrđene procedure.

Napomena: Cilj ovog odeljka je postignut upotrebom normalne procene pilota. JAR-OPS 3.260 se može primeniti i smatra se da se odnosi na neophodnost procedura.

(9) JAR-OPS 3.285 Informisanje putnika.

(i) Član (a)(1). Osim ako bi takvo informisanje putnika ugrožavalo sigurnost, putnici će se usmenim putem upoznati sa stvarima koje se odnose na sigurnost, a mogu u celosti ili delimično prezentovati audio-vizuelno. Za upotrebu prenosnih elektronskih uređaja mora da se dobije odobrenje.

(10) JAR-OPS 3.290 Priprema leta.

(i) Za lokalne letove:

(A) JAR-OPS 3.290(a). Operativni plan leta se ne zahteva.

(ii) Za letove koji nisu lokalni:

(B) JAR-OPS 3.290(a). Operativni plan leta može da se pripremi u pojednostavljenom obliku koji odgovara vrsti leta.

(11) JAR-OPS 3.375 Upravljanje gorivom u toku leta. Dodatak 1 JAR-OPS 3.375 ne mora da se primenjuje (vidi (g)(14) u daljem tekstu).

(12) JAR-OPS 3.385 Upotreba dodatnog kiseonika. Uz prethodno odobrenje vazduhoplovnih vlasti, letenje između 10000 i 16000 stopa tokom kratkog vremenskog perioda može se obavljati bez upotrebe dodatnog kiseonika u skladu sa procedurama datim u operativnom priručniku. (U tom slučaju avio-prevoznik mora da obezbedi da putnici budu obavešteni pre polaska da u helikopteru nema dodatnog kiseonika.)

(13) Dodatak 1 JAR-OPS 3.270 Smeštaj prtljaga i tereta. Kao što je odgovarajuće vrsti leta i tipu helikoptera.

(14) Dodatak 1 JAR-OPS 3.375 Upravljanje gorivom u toku leta. Nije primenjivo.

(15) JAR-OPS 3.630 Opšti uvod. Instrumenti i oprema. Vazduhoplovna vlast može da prihvati alternativnu opremu koja nije u saglasnosti sa važećim JTSO standardima, ali zadovoljava sigurnosne standarde originalne opreme.

(16) JAR-OPS 3.775. Dodatni kiseonik - Helikopteri koji nisu pod pritiskom. Uz prethodno odobrenje vazduhoplovnih vlasti, kratkotrajno letenje između 10000 i 16000 stopa može da se obavlja bez dodatnog kiseonika u skladu sa procedurama koje su date u operativnom priručniku.

(17) Dodatak 1 JAR-OPS 3.775 Dodatni kiseonik za helikoptere koji nisu pod pritiskom. Ne primenjuje se u skladu sa (12) i (16) u prethodnom tekstu.

(18) JAR-OPS 3.955(b) Unapređenje u vođu vazduhoplova. Vazduhoplovna vlast može da prihvati skraćenu obuku za vođu vazduhoplova koja će odgovarati tipu leta koji će se obavljati.

(19) JAR-OPS 3.970(a) Aktuelno iskustvo. Uz prethodno odobrenje vazduhoplovne vlasti kao alternativa zahtevima JAR-OPS 3.970(a), zahtev za aktuelnim iskustvom u 90 dana može da se zadovolji i ukoliko je pilot obavio 3 poletanja, 3 kruga i 3 sletanja na bilo kojem helikopteru iste grupe u toku prethodnih 90 dana (vidi ACJ Dodatak 1 JAR-OPS 3.005(f) tačka (d)(19)). Važeća kvalifikovanost za tip helikoptera kojim će se leteti je uslovljena:

(i) proverom osposobljenosti za tip znanja za važeći tip; i

(ii) ostvarenju 2 sata letenja na tom tipu ili varijanti u toku poslednjih 6 meseci; i

(iii) važećim OPC na jednom od helikoptera određene grupe; i

(iv) striktnom izmenom OPC za sve helikoptere određene grupe na kojima se letelo; i

(v) kompozicija određenih grupa i procedure za vrednovanje TRPC, OPC i ažurnosti koja je sadržana u operativnom priručniku.

(20) Dodatak 1 JAR-OPS 3.965 Aktuelna obuka i provera. Program primenjiv za vrstu letova mora da bude prihvatljiv za vazduhoplovnu vlast.

(21) JAR-OPS 3.1060 Operativni plan leta. Vidi (2)(i)(A) u prethodnom tekstu.

(22) JAR-OPS 3.1235 Bezbedonosni zahtevi. Primenjivo isključivo kada se leti u državama u kojima se nacionalni program bezbednosti primenjuje na letove koji su predmet ovog dodatka.

(23) JAR-OPS 3.1240 Programi obuke. Programi obuke mora da budu prilagođeni vrsti letova koji se obavljaju. Vazduhoplovna vlast može da prihvati odgovarajući program samostalne obuke.

(24) JAR-OPS 3.1250 Kontrolna lista za pretraživanje helikoptera. Ne zahteva se.

Dodatak 1 JAR-OPS-u 3.005(e)
Letovi na lokalnom području (VFR letovi danju)

(a) Odobrenje. Avio-prevoznik koji želi da obavlja letove u skladu sa ovim dodatkom mora prethodno da dobije odobrenje od vazduhoplovne vlasti koja izdaje AOC. U odobrenju mora da stoji:

(1) Tip helikoptera; i

(2) Vrsta leta.

(3) Geografska ograničenja letova u kontekstu ovog dodatka (vidi ACJ Dodatak 1 JAR-OPS-u 3.005(g), stav (a)(3)).

(b) Zabrana. Sledeće aktivnosti su zabranjene:

(1) JAR-OPS 3.065. Prevoz ratnog naoružanja i bojeva municija.

(2) JAR-OPS 3.265. Prevoz nepoželjnih putnika, deportovanih ili lica pod pratnjom.

(3) JAR-OPS 3.305. Punjenje/istakanje goriva kada se putnici ukrcavaju, iskrcavaju ili su u helikopteru.

(4) JAR-OPS 3.335. Pušenje u helikopteru.

(v) Olakšice. Sledeća pravila su ublažena:

(1) JAR-OPS 3.135. Dodatne informacije i obrasci koji se nose.

(i) JAR-OPS 3.135(a)(1) - Operativni plan leta. Plan leta može da bude u pojednostavljenom obliku, odgovarajuće vrsti leta koji se obavlja i prihvatljiv za vazduhoplovnu vlast.

(ii) JAR-OPS 3.135(a)(4) - Dokumentacija Notam/AIS. Ne zahteva se.

(iii) JAR-OPS 3.135(a)(5) - Meteorološki podaci. Ne zahteva se.

(iv) JAR-OPS 3.135(a)(7) - Obaveštenje o posebnim kategorijama putnika, itd. Ne zahteva se.

(v) JAR-OPS 3.135(a)(8) - Obaveštenje o posebnoj robi, itd. Ne zahteva se.

(2) JAR-OPS 3.140 Podaci koji se čuvaju na zemlji. Podaci se ne moraju čuvati na zemlji kada se koriste druge metode beleženja podataka.

(3) JAR-OPS 3.165 Zakup. Primenjivo je samo kada postoji formalni ugovor o zakupu.

Napomena: Kada je ugovor o prevozu putnika prenet na drugog avio-prevoznika kojem će putnici da plate prevoz, navedeno se ne smatra zakupom.

(4) JAR-OPS 3.215 Korišćenje usluga kontrole letenja. Ne primenjuje se osim ako je obavezno prema zahtevima vazdušnog prostora i ako su ugovori o pružanju usluga traganja i spasavanja prihvatljivi za vazduhoplovne vlasti..

(5) JAR-OPS 3.220 Odobrenje avio-prevoznika za heliporte. Avio-prevoznik mora da utvrdi proceduru kojom ovlašćuje vođe vazduhoplova za izbor heliporta ili mesta za sletanje, odgovarajućeg za tip helikoptera i vrstu leta.

(6) JAR-OPS 3.255 Politika nošenja goriva. Tačke (b) do (g) nisu primenjive kada politika nošenja goriva koja je propisana u JAR-OPS 3.255(a) obezbeđuje da, nakon završetka leta ili serije letova, preostalo gorivo nije manje od količine goriva dovoljne za 30 minuta letenja u normalnom krstarenju (to vreme može da se smanji na 20 minuta kada se leti u području koje stalno omogućava broj odgovarajućih mesta za sletanje) budu navedena u Operativnom priručniku kako bi bili zadovoljeni uslovi iz JAR-OPS 3.375(v).

(7) JAR-OPS 3.290(a). Vidi (C)(1)(i) u prethodnom tekstu.

(8) JAR-OPS 3.375 Upravljanje gorivom u toku leta. Dodatak 1 JAR-OPS 3.375 ne mora da se primenjuje (vidi (c)(10) u daljnjem tekstu).

(9) JAR-OPS 3.385 Upotreba dodatnog kiseonika. Uz prethodno odobrenje vazduhoplovnih vlasti, letenje između 10000 i 13000 stopa tokom kratkog vremenskog perioda može se obavljati bez upotrebe dodatnog kiseonika u skladu sa procedurama datim u Operativnom priručniku. (U tom slučaju Avio-prevoznik mora da obezbedi da putnici budu obavešteni pre polaska da u helikopteru nema dodatnog kiseonika.)

(10) Dodatak 1 JAR-OPS 3.375 Upravljanje gorivom u toku leta. Nije primenjivo.

(11) JAR-OPS 3.630 Opšti uvod. Instrumenti i oprema. Vazduhoplovna vlast može da prihvati alternativnu opremu koja nije u saglasnosti sa važećim JTSO standardima, ali zadovoljava sigurnosne standarde originalne opreme.

(12) JAR-OPS 3.775. Dodatni kiseonik - Helikopteri koji nisu pod pritiskom. Uz prethodno odobrenje vazduhoplovnih vlasti, kratkotrajno letenje između 10000 i 16000 stopa može da se obavlja bez dodatnog kiseonika u skladu sa procedurama koje su date u Operativnom priručniku.

(13) Dodatak 1 JAR-OPS-u 3.775 Dodatni kiseonik za helikoptere koji nisu pod pritiskom. Nije primenjivo u skladu sa (9) i (12) u prethodnom tekstu.

(14) JAR-OPS 3.1060 Operativni plan leta. Vidi (V)(1)(i) u prethodnom tekstu.

(15) JAR-OPS 3.1235 Bezbedonosni zahtevi. Primenjivo isključivo kada se leti u državama u kojima se nacionalni program bezbednosti primenjuje na letove koji su predmet ovog dodatkom.

Dodatak 1 JAR-OPS-u 3.005(h)
Operacije podizanja tereta helikopterom - HHO

Napomena: Vazduhoplovna vlast ima pravo da odluči koji let je HHO let u smislu ovog dodatka.

(a) Terminologija

(1) Operacije podizanja tereta helikopterom (HHO let). Let helikopterom koji se obavlja na osnovu odobrenja za HHO let, u cilju omogućavanja prevoza lica i/ili robe podizanjem tereta helikopterom

(2) Član posade HHO leta. Član posade koji obavlja dodeljene zadatke koji se odnose na operacije podizanja tereta helikopterom.

(3) HHO let iznad mora. Let helikopterom koji se obavlja na osnovu odobrenja za HHO let, u cilju omogućavanja prevoz lica i/ili robe podizanjem tereta helikopterom sa ili na brod ili neku konstrukciju koja se nalazi u moru.

(4) Ciklus podizanja tereta. U cilju određivanja osposobljenosti posade u ovom dodatku; jeste jedan ciklus spuštanja i podizanja kuke za podizanje.

(5) Mesto HHO operacije. Određena oblast u kojoj helikopter obavlja operaciju podizanja i prenošenja tereta.

(6) HHO putnik. Osoba koja se prevozi u toku operacije podizanja tereta.

(b) Operativni priručnik. Avio-prevoznik mora da obezbedi da operativni priručnik uključuje dodatak koji je specifičan za HHO. On se posebno odnosi na:

(1) Kriterijum performansi.

(2) Ukoliko se zahteva, uslove pod kojima može da se obavlja HHO prevoz uključujući odgovarajuća ograničenja kretanja broda i brzinu vetra.

(3) Meteorološka ograničenja za HHO.

(4) Kriterijum za određivanje minimalne veličine mesta HHO operacije - koje odgovara zadatku.

(5) Postupci za određivanje minimalne posade.

(6) Metoda na osnovu kojeg članovi posade beleže cikluse podizanja tereta helikopterom.

Kada se zahteva odgovarajući delovi operativnog priručnika mora da budu dostupni organizaciji za koju se obavlja HHO let.

(v) Održavanje HHO opreme. Avio-prevoznik mora da utvrdi uputstva za održavanje HHO sistema u saradnji sa proizvođačem i da ih uključi u program održavanja helikoptera propisan u Part-M - M.A.302 Program održavanja, koja odobrava vazduhoplovna vlast.

(g) Operativni zahtevi:

(1) Helikopter. Za vreme HHO leta, helikopter mora da bude sposoban da izdrži otkaz kritičnog motora sa preostalim motorom (motorima) pri odgovarajuće podešenoj snazi, bez opasnosti za lice (lica) / robu koji se prevoze, treća lica ili imovinu. (Osim za HEMS HHO letove na HEMS operativnim mestima kada ovaj zahtev ne mora da se primenjuje).

(2) Posada. Bez obzira na zahteve koji su propisani u odeljku N, na HHO letove se primenjuje sledeće:

(i) Selekcija. Operativni priručnik treba da sadrži sve kriterijume za selekciju članova posade za HHO zadatak, uzimajući u obzir prethodno iskustvo.

(ii) Iskustvo. Minimalni nivo iskustva za vođe vazduhoplova koji obavljaju HHO letove ne sme da bude manji od:

(A) Za letove iznad vode:

(A1) 1000 sati letenja kao pilot za komandama helikoptera ili 1000 sati letenja kao kopilot na HHO letovima od čega 200 sati kao pilot za komandama pod nadzorom; i

(A2) 50 ciklusa podizanja tereta helikopterom izvršenih iznad mora, od kojih 20 ciklusa mora da bude obavljeno noću, ukoliko se obavljaju noćni letovi.

(B) Za letove na kopnu:

(B1) 500 sati letenja kao pilot za komandama helikoptera ili 500 sati letenja kao kopilot na HHO letovima od čega 100 sati kao pilot za komandama pod nadzorom; i

(B2) 200 sati iskustva u letenju u helikopterima stečenih u operativnom okruženju koje je slično nameravanim operacijama (vidi IEM Dodatka 1 JAR-OPS-a 3.005(d), tačka (c)(3)(ii)(B)); i

(B3) 50 ciklusa operacija podizanja tereta helikopterom, od kojih 20 ciklusa mora da bude obavljeno noću, ukoliko se obavljaju noćni letovi.

(V) Uspešan završetak obuke u skladu sa procedurama koje su utvrđene u operativnom priručniku i odgovarajuće iskustvo u ulozi i u okruženju u kojem se obavlja HHO.

(i) Aktuelno iskustvo. Svi piloti i članovi HHO posade koji obavljaju HHO letove mora da, pored zahteva JAR-OPS 3.970(a), obave u prethodnih 90 dana:

(A) Za dnevne letove: bilo koju kombinaciju od 3 dnevna ili noćna ciklusa podizanja tereta, pri čemu svaki od njih mora da uključuje prelaz na ili sa lebdenja.

(B) Za noćne letove: 3 noćna ciklusa podizanja tereta, pri čemu svaki od njih mora da uključuje prelaz na ili sa lebdenja.

(ii) Sastav posade. Minimalna posada za dnevne ili noćne letove mora da bude kako je navedeno u dodatku Operativnog priručnika i zavisi od tipa helikoptera, vremenskih uslova, vrste zadatka i, za letove nad morem, okruženje HHO operativnog mesta, stanja mora i kretanja broda ali, ni u kom slučaju ne sme da bude manje od jednog pilota i jednog člana HHO posade. (Vidi ACJ Dodatak 1 JAR-OPS 3.005(h) tačka (d)(2)(iv).)

(d) Dodatni zahtevi

(1) HHO oprema. Ugradnja sve opreme helikoptera za podizanja tereta uključujući sve naknadne izmene, i kada je odgovarajuće, njena upotreba, mora da imaju uverenje o plovidbenosti odgovarajuću planiranoj nameni. Pomoćna oprema mora da bude konstruisana i ispitana prema odgovarajućem standardu i prihvatljiva za vazduhoplovnu vlast.

(2) Komunikaciona oprema helikoptera. Za radio opremu, osim one zahtevane u odeljku L, zahteva se uverenje o plovidbenosti. U sledećim slučajevima zahteva se dvosmerna komunikacija sa organizacijom za koju se obavlja HHO let i, gde je moguće, komunikacija sa zemaljskim osobljem:

(i) Dnevni i noćni letovi iznad mora; ili

(ii) Noćni letovi iznad kopna,

(đ) Obuka i provera.

(1) Članovi letačke posade. Članovi letačke posade moraju da budu obučeni iz sledećih oblasti:

(i) Obuka koja je navedena u odeljku N sa sledećim dodacima:

(A) Podešavanje i upotreba dizalice;

(B) Priprema helikoptera i opreme za podizanje tereta za HHO;

(V) Normalne i procedure za vanredne za dnevne, i kada se zahteva, noćne operacije podizanja tereta;

(G) Koncept koordinacije posade specifičan za HHO letove;

(D) Vežbanje HHO postupaka; i

(Đ) Opasnost od pražnjenja statičkog elektriciteta.

(ii) Provere iz odeljka N sa sledećim dodacima:

(A) Provera obučenosti, odgovarajuće za dnevne letove koja mora da bude izvedena i noću, ukoliko avio-prevoznik obavlja takve letove. Provera mora da uključuje procedure koje će se verovatno koristiti na HHO mestima sa posebnim naglaskom na:

(A1) Meteorologiju lokalnog područja;

(A2) Planiranje HHO leta;

(A3) HHO poletanja;

(A4) Prelazak sa i na lebdenja na HHO mestu;

(A5) Uobičajene i simulirane vanredne HHO procedure; i

(A6) Koordinacija posade.

(2) Član HHO posade. Član HHO posade mora da bude obučen u skladu sa zahtevima odeljka O sa sledećim dodacima:

(i) Obaveze u ulozi na HHO letu;

(ii) Podešavanje i upotreba dizalice;

(iii) Upotreba opreme za podizanje tereta;

(iv) Priprema helikoptera i posebne opreme za HHO letove;

(v) Uobičajene procedure i procedure za vanredne situacije;

(vi) Koncept koordinacije posade specifičan za HHO letove;

(vii) Rad sa opremom za internu komunikaciju i radio opremom;

(viii) Poznavanje opreme za podizanje tereta za slučaj opasnosti;

(ix) Tehnike postupanja sa HHO putnicima;

(x) Uticaj kretanja osoblja na centar težišta i masa u toku HHO letova;

(xi) Uticaj kretanja osoblja na performanse u toku leta u normalnim i vanrednim uslovima;

(xii) Tehnike za navođenje pilota iznad HHO mesta;

(xiii) Svesnost o posebnim opasnostima koje se odnose na operativno okruženje; i

(xiv) Opasnost od pražnjenja statičkog elektriciteta.

(3) HHO putnici. Pre bilo kojeg HHO leta, ili serije letova, HHO putnici moraju da budu upoznati i svesni opasnosti od pražnjenja statičkog elektriciteta i ostalog.

Dodatak 1 JAR-OPS 3.005(z)
Letovi helikoptera na mestima od javnog interesa

(a) Odobrenje. Avio-prevoznik koji želi da obavlja letove u skladu sa ovim Dodatkom mora da dobije prethodno odobrenje vazduhoplovnih vlasti koje izdaje AOC i vazduhoplovnih vlasti države u kojoj namerava da obavlja takve letove. Takvo odobrenje mora da sadrži:

(1) mesto (mesta) od javnog interesa (vidi ACJ Dodatak 1 JAR-OPS-u 3.005(i) tačka (a)(1));

(2) Tip helikoptera (jednog ili više); i

(3) Vrstu leta.

(b) Terminologija.

(1) Mesto od javnog interesa: mesto koje se koristi isključivo za letove od javnog interesa.

(v) Primenjivost: ovaj dodatak se primenjuje samo na tipove helikoptera koje pokreće više turbina, sa maksimalnom odobrenom konfiguracijom putničkih sedišta šest ili manje, koji lete na/sa mesta od javnog interesa:

(1) koja se nalaze u nepristupačnom okruženju; i

(2) koja su odobrena kao heliporti pre 1. jula 2002. godine.

(g) Olakšice:

(1) Letovi na/sa mesta od javnog interesa mogu da se obavljaju u skladu sa odeljkom H i izuzeta su od sledećih zahteva:

(i) zahtev JAR-OPS 3.520(a)(2); i

(ii) zahtev JAR-OPS 3.535(a)(2);

do 31. decembra 2004. godine pod uslovom da je avio-prevoziocu vazduhoplovna vlast izdala odobrenje (vidi Dodatak 1 JAR-OPS 3.517(a) tačke (a)(2)(i) i (ii)).

(2) Od 1. januara 2005. gde veličina mesta od javnog interesa ili prepreke u njegovom okruženju ne dozvoljavaju letove helikoptera u skladu sa odeljkom G (performanse klase 1), izuzeće navedeno u tački (g)(1) u prethodnom tekstu može odobriti vazduhoplovna vlast posle 31. decembra 2004. pod uslovom da:

(i) za letove u nepristupačnom okruženju, masa helikoptera ne prelazi maksimalnu masu koja je navedena u Letačkom priručniku helikoptera za AEO OGE lebdenje helikoptera u mirnom vazduhu pri radu svih pogonskih grupa na odgovarajućem režimu snage; i

(ii) za letove u prometnom nepristupačnom okruženju, masa helikoptera ne prelazi maksimalnu masu koja je navedena u Letačkom priručniku helikoptera za gradijent penjanja od 8% u mirnom vazduhu; pri odgovarajućoj sigurnoj brzini poletanja (Vtoss) sa otkazom kritične pogonske grupe i preostalim pogonskim grupama koje rade na odgovarajućem režimu snage (vidi ACJ Dodatak 1 JAR-OPS-u 3.005(i) tačka (d)(2)).

(d) Operacije. U operativnom priručniku mora da se utvrde postupci specifični za mesto kako bi se smanjio vremenski period u kojem bi lica u helikopteru i lica na zemlji bila u opasnosti u slučaju otkaza pogonske grupe u toku poletanja i sletanja na mesto od javnog interesa. Deo C operativnog priručnika mora da sadrži za svako mesto od javnog interesa: crtež ili fotografiju sa napomenama, na kojoj se vide glavni aspekti, dimenzije, neusaglašenost odeljku G, glavni rizici i plan za slučaj nezgode.

ODELJAK C - IZDAVANJE UVERENJA O OSPOSOBLJENOSTI ZA OBAVLJANJE JAVNOG AVIO-TRANSPORTA

JAR-OPS 3.175 Opšta pravila za izdavanje uverenja o osposobljenosti za obavljanje delatnosti u vazdušnom saobraćaju i nadzor

Napomena 1: Dodatak 1 ovog paragrafa određuje sadržaj i uslove iz AOC

Napomena 2: Dodatak 2 ovog paragrafa navodi zahteve koji se odnose na zahteve u pogledu upravljanja i organizacije

(a) Avio-prevoznik ne sme da obavlja letove u javnom avio-transportu drugačije od uslova iz Uverenja o osposobljenosti avio-prevoznika.

(b) Podnosilac zahteva za izdavanje AOC, ili izmenu AOC, mora da omogući vazduhoplovnoj vlasti da oceni sve aspekte sigurnosti planiranih operacija.

(v) Podnosilac zahteva za AOC:

(1) ne sme da poseduje AOC izdato od strane druge vazduhoplovne vlasti osim ukoliko to nije izričito odobreno od vazduhoplovne vlasti odnosne države;

(2) mora da ima svoje poslovno sedište i ukoliko postoji, svoju registrovanu kancelariju u državi koja je odgovorna za izdavanje AOC (vidi IEM OPS 3.175(c)(2));

(3) mora da registruje helikoptere koji će leteti na osnovu AOC u državi koja je zadužena za izdavanje AOC; i

(4) mora da uveri vazduhoplovnu vlast da je sposoban da bezbedno obavlja delatnost.

(g) Bez obzira na tačku (v)(3) u prethodnom tekstu, avio-prevoznik može da leti, na osnovu međusobnog sporazuma koji je zaključen između vazduhoplovne vlasti koja izdaje AOC i vazduhoplovne vlasti druge države, helikopterima koji su registrovani u registru drugo imenovane vazduhoplovne vlasti.

(d) Avio-prevoznik mora da odobri vazduhoplovnoj vlasti pristup organizaciji i helikopterima, i da obezbedi da sa stanovišta održavanja, omogući pristup bilo kojoj ugovornoj organizaciji za održavanje vazduhoplova shodno JAR-145, kako bi se omogućila stalna usaglašenost JAR-OPS.

(đ) AOC će biti izmenjen, suspendovan ili ukinut ukoliko vazduhoplovna vlast više nije uverena da avio-prevoznik može sigurno da obavlja delatnost.

(e) Avio-prevoznik mora da uveri vazduhoplovnu vlast da:

(1) su njegova organizaciona struktura i upravljanje odgovarajući i da su u skladu sa vrstom i obimom saobraćaja; i

(2) su definisane procedure za nadzor nad obavljanjem delatnosti.

(ž) Avio-prevoznik mora da imenuje odgovornog rukovodioca koji je prihvatljiv za vazduhoplovnu vlast koji ima ovlašćenja da obezbedi da sve operativne i aktivnosti održavanja mogu da se finansiraju i izvršavaju u skladu sa standardima zahtevanim od vazduhoplovne vlasti.

(z) Avio-prevoznik mora da imenuje odgovorna lica, koja su prihvatljiva za vazduhoplovnu vlast, koja su odgovorna za upravljanje i nadzor nad sledećim oblastima:

(1) Letačka delatnost;

(2) Sistem održavanja;

(3) Obuku posade; i

(4) Zemaljsku delatnost, (vidi ACJ OPS 3.175(i)).

(i) Jedno lice može biti imenovano za više funkcija ukoliko je to prihvatljivo za vazduhoplovnu vlast ali, za avio-prevoznika koji ima 21 ili više stalno zaposlenih, zahtevaju se najmanje dva lica da pokriju četiri oblasti odgovornosti. (Vidi ACJ OPS 3.175 (j) i (k).)

(j) Za avio-prevoznike koji zapošljavaju 20 ili manje stalno zaposlenih radnika, jednu ili više funkcija može da pokriva odgovorni rukovodilac ukoliko je to prihvatljivo za vazduhoplovnu vlast. (Vidi ACJ OPS 3.175 (j) i (k)).

(k) Avio-prevoznik mora da obezbedi da se svaki let obavlja u skladu sa odredbama operativnog priručnika.

(l) Avio-prevoznik mora da obezbedi odgovarajuću opremu za zemaljsko opsluživanje kako bi se obezbedilo sigurno opsluživanje njegovih letova.

(lj) Avio-prevoznik mora da obezbedi da njegovi helikopteri budu opremljeni i osoblje kvalifikovano kako se zahteva za područje i vrstu operacija.

(m) Avio-prevoznik mora da ispuni zahteve za održavanje u skladu s Delom-M, za sve helikoptere koji lete prema uslovima iz njegovog AOC-a.

(n) Avio-prevoznik mora dostaviti vazduhoplovnoj vlasti kopiju operativnog priručnika, kako je dato u odeljku P i sve izmene i dopune priručnika.

(nj) Avio-prevoznik mora da održava uređaje za podršku letenja u glavnoj letačkoj bazi odgovarajuće području i vrsti letova.

JAR-OPS 3.180 Izdavanje, izmene i trajna važnost AOC

(a) Avio-prevozniku se neće izdati AOC ili se neće odobriti izmene AOC-a, i AOC neće biti važeći osim ako:

(1) Helikopteri kojima leti imaju standardno Uverenje o plovidbenosti koje bi bilo izdato u skladu sa ICAO Aneksom 8 od strane države članice JAA. Standardno Uverenje o plovidbenosti izdato od strane države članice JAA koja nije država odgovorna za izdavanje AOC, biće prihvaćeno bez daljeg pokazivanja, kada je izdato u skladu sa JAR 21;

(2) Sistem održavanja je odobren od strane vazduhoplovne vlasti u skladu s Delom-M; i

(3) Uverio je vazduhoplovne vlasti da je sposoban da:

(i) Uspostavi i održava odgovarajuću organizaciju;

(ii) Uspostavi i održava sistem kvaliteta u skladu sa JAR-OPS 3.035;

(iii) Zadovoljava zahtevane programe obuke;

(iv) Zadovoljava zahteve održavanja, koji su u skladu sa vrstom i obimom navedenih operacija, uključujući odgovarajuće stavke koje su propisane JAR-OPS 3.175(e) do (m); i

(v) Usaglašen sa JAR-OPS 3.175.

(b) Uprkos odredbama JAR-OPS 3.185(đ), avio-prevoznik mora da obavesti vazduhoplovnu vlast, što je pre moguće, o svakoj promeni dostavljenih podataka u skladu sa paragrafom JAR-OPS 3.185(a) u daljem tekstu.

(v) Ako vazduhoplovna vlast nije uverena da su zahtevi paragrafa (a) u prethodnom tekstu ispunjeni, vazduhoplovna vlast može da zatraži obavljanje jednog ili više pokaznih letova, koji se obavljaju kao komercijalni letovi u vazdušnom saobraćaju.

JAR-OPS 3.185 Administrativni zahtevi

(a) Avio-prevoznik mora da obezbedi da prvi zahtev za izdavanje AOC i, kada je primenjivo, svaki zahtev kojim se traži izmena ili obnavljanje AOC sadrži sledeće informacije:

(1) Zvanično i poslovno ime, adresa i poštanska adresa podnosioca zahteva;

(2) Opis predloženih letova;

(3) Opis organizacije upravljanja;

(4) Ime odgovornog rukovodioca;

(5) Imena odgovornih lica, uključujući one koji su odgovorni za letenje, sistem održavanja, obuku posade i zemaljske poslove zajedno sa njihovim kvalifikacijama i iskustvom; i

(6) Operativni priručnik.

(b) Što se tiče isključivo sistema održavanja avio-prevoznika, sledeći podaci moralo bi da se uključe u prvi zahtev za izdavanje AOC i, kada je primenjivo, svaki zahtev za izmenu ili obnovu, i svaki tip helikoptera kojim će se leteti (vidi IEM OPS 3.185(b)):

(1) Upravljanje održavanjem (MME);

(2) Program(i) avio-prevoznika za održavanje helikoptera;

(3) Tehnički dnevnik helikoptera;

(4) Kada je moguće tehničke podatke ugovora (jednog ili više) o održavanju zaključenog između avio-prevoznika i bilo koje organizacije za održavanje odobrene u skladu sa JAR-145;

(5) Broj helikoptera;

(v) Zahtev za prvo izdavanje AOC mora da se preda najmanje 90 dana pre datuma nameravanih letova, osim Operativnog priručnika koji može da se preda i kasnije, ali ne manje od 60 dana pre datuma planiranih letova.

(g) Zahtev za izmenu AOC mora da se preda najmanje 30 dana, ili kako je drugačije dogovoreno, pre datuma nameravanih letova.

(d) Zahtev za obnavljanje AOC mora da se preda najmanje 30 dana ranije, ili kako je drugačije dogovoreno, pre kraja tekućeg perioda važnosti.

(đ) Osim u izuzetnim okolnostima, vazduhoplovna vlast mora da ima na raspolaganju najmanje 10 dana pre obaveštenja o nameravanoj promeni imenovanog rukovodioca.

Dodatak 1 JAR-OPS 3.175
Sadržaj i uslovi Uverenja o osposobljenosti (AOC)

U AOC se navodi:

(a) Ime i mesto (glavno poslovno sedište) avio-prevoznika;

(b) Datum izdavanja i period važnosti;

(v) Opis odobrenih vrsta operacija;

(g) Tip (tipovi) helikoptera odobreni za korišćenje;

(d) Registarske oznake odobrenih helikoptera, osim ako avio-prevoznik ima odobrenje za drugačiji sistem obaveštavanja vazduhoplovnih vlasti o registarskim oznakama helikoptera koji lete na osnovu njegovog AOC;

(đ) Odobrena područja operacija;

(e) Posebna ograničenja (npr. samo VFR); i

(ž) Posebna ovlašćenja/odobrenja, kao što su:

CAT II / CAT III (uključujući odobrene minimume)

Letovi nad morem

HEMS (vidi Dodatak 1 JAR-OPS 3.005(g))

Prevoz opasnih materija (vidi JAR-OPS 3.1155)

Letovi helikopterom iznad nepristupačnih područja (vidi Dodatak 1 JAR-OPS 3.005(d)).

Letenje malim helikopterima (samo VFR danju) (vidi Dodatak 1 JAR-OPS 3.005(đ)).

Lokalni letovi (isključivo dnevni VFR) (vidi Dodatak 1 JAR-OPS 3.005(e))

Letovi u svrhu podizanja tereta helikopterom (vidi Dodatak 1 JAR-OPS 3.005(ž)).

Letovi koji se obavljaju na područjima od javnog interesa (vidi Dodatak 1 JAR-OPS 3.005(z)).

Letovi helikopterom sa otkazom motora za vreme poletanja ili sletanja. (vidi JAR-OPS 3.517 i JAR-OPS 3.540(a)(4).)

Dodatak 2 JAR-OPS 3.175
Upravljanje i organizacija imaoca AOC

(a) Opšte. Avio-prevoznik mora da ima čvrstu i efikasnu upravljačku strukturu kako bi obezbedio sigurno obavljanje letova. Imenovani rukovodioci moraju da budu kompetentni za rukovođenje i moraju da poseduju odgovarajuće tehničke/operativne kvalifikacije (vidi i ACJ OPS 3.175(i)) u vazduhoplovstvu.

(b) Imenovani rukovodioci

(1) Opis funkcija i odgovornosti imenovanih rukovodilaca, uključujući njihova imena, mora da stoji u Operativnom priručniku i vazduhoplovna vlast mora da bude obaveštena u pisanom obliku o bilo kakvoj nameravanoj ili stvarnoj izmeni imenovanih rukovodilaca ili funkcija.

(2) Avio-prevoznik mora da osigura stalnost nadzora u odsustvu imenovanih rukovodilaca.

(3) Rukovodilac imenovan od imaoca AOC ne sme da bude imenovan za rukovodioca od strane drugog imaoca AOC, osim ukoliko to nije prihvatljivo za nadležne vazduhoplovne vlasti.

(4) Lica imenovana za rukovodioce moraju da budu angažovana sa dovoljnim brojem radnih sati kako bi obavljala rukovodeće dužnosti u skladu sa obimom i vrstom operacija.

(v) Adekvatnost i nadzor nad osobljem

(1) Članovi posade. Avio-prevoznik mora da zaposli dovoljan broj letačke i kabinske posade za planirane letove, koji su obučeni i provereni u skladu sa odeljkom N i odeljkom O kako je odgovarajuće.

(2) Zemaljsko osoblje

(i) Broj zemaljskog osoblja zavisi od vrste i obima letova. Odeljenja letačke delatnosti i odeljenja zemaljske delatnosti, posebno moraju da budu popunjena osposobljenim osobljem koje u potpunosti razume svoju odgovornost unutar organizacije.

(ii) Avio-prevoznik, koji u cilju pružanja određenih usluga sklapa ugovore sa drugim organizacijama, zadržava odgovornost za održavanje odgovarajućih standarda. U takvim okolnostima, odgovorno lice mora da obezbedi da svaka ugovorena organizacija ispunjava zahtevane standardima.

(3) Nadzor

(i) Broj imenovanih lica za nadzor zavisi od organizacione strukture avio-prevoznika i broja zaposlenog osoblja.

(ii) Obaveze i odgovornosti lica zaduženih za nadzor moraju da budu definisane, kao i bilo koje druge obaveze koje su im date, tako da mogu da ispunjavaju svoje obaveze nadzora.

(iii) Nadzor nad članovima posade i zemaljskim osobljem mora da se sprovodi od strane pojedinaca koji imaju iskustvo i lične kvalitete dovoljne da obezbede sprovođenje standarda koji su specificirani u operativnom priručniku.

(g) Smeštaj

(1) Avio-prevoznik mora da obezbedi da raspoloživ radni prostor u svakoj letačkoj bazi bude dovoljan za osoblje koje utiče na sigurnost letenja. Mora da se uzmu u obzir potrebe zemaljskog osoblja, koje su zadužene za operativnu kontrolu, čuvanje i prikazivanje ključnih zapisa i planiranje letova od strane posade.

(2) Administrativne usluge zaposlenih da budu takve, da bez odlaganja, dostavljaju operativne instrukcije i druge informacije svima na koje se odnose.

(d) Dokumentacija. Avio-prevoznik mora da predvidi izradu priručnika, izmena i dopuna i izradu druge dokumentacije.

ODELJAK D - OPERATIVNE PROCEDURE

JAR-OPS 3.195 Operativna kontrola
(vidi ACJ OPS 3.195)

Avio-prevoznik je obavezan da:

(a) Utvrdi i održava metodu sprovođenja operativne kontrole odobrenu od vazduhoplovne vlasti; i

(b) Sprovodi operativnu kontrolu bilo kojeg leta koji se obavlja pod uslovima njegovog AOC.

JAR-OPS 3.200 Operativni priručnik

Avio-prevoznik je u obavezi da donese operativni priručnik u skladu sa JAR-OPS 3, odeljak P koji će da koristi i kojim će da se rukovodi operativno osoblje.

JAR-OPS 3.205 Nadležnost operativnog osoblja

Avio-prevoznik je obavezan da obezbedi da celokupno osoblje koje je zaduženo za ili direktno uključeno u zemaljske i letačke delatnosti bude valjano upućeno, da je pokazalo svoje sposobnosti za određene poslove i da je svesno svojih odgovornosti i odnosa tih dužnosti prema izvođenju saobraćaja u celini.

JAR-OPS 3.210 Donošenje procedura

(a) Avio-prevoznik je u obavezi da donese procedure i uputstva, za svaki tip helikoptera, koje sadrže obaveze zemaljskog osoblja i članova posade za sve vrste operacija na zemlji i u letu. (Vidi AMC OPS 3.210(a).)

(b) Avio-prevoznik je obavezan da uspostavi sistem lista provere koji će da koriste članovi posade za sve faze operacija helikopterom u normalnim uslovima, abnormalnim uslovima i uslovima opasnosti, kako je primenjivo, kako bi se obezbedilo poštovanje procedura iz operativnog priručnika (vidi IEM OPS 3.210(b)). Izgled i način upotrebe sistema lista provere mora da uzme u obzir ljudske faktore i CRM principe.

(v) Avio-prevoznik neće zahtevati od člana posade da izvrši bilo kakve aktivnosti tokom kritičnih faza leta osim onih koje se zahtevaju za sigurno letenje helikoptera.

(g) Avio-prevoznik ne sme dozvoliti da se rotor helikoptera okreće snagom motora bez kvalifikovanog pilota za komandama. (Vidi ACJ OPS 3.210(d).)

JAR-OPS 3.215 Korišćenje usluga kontrole letenja

Avio-prevoznik mora da obezbedi da se usluge kontrole letenja koriste za sve letove gde god su raspoložive.

JAR-OPS 3.220 Odobravanje helidroma od strane avio-prevoznika
(Vidi AMC OPS 3.220)

Avio-prevoznik može odobriti korišćenje samo onih helidroma koji odgovaraju tipu (tipovima) helikoptera i vrsti određenog leta (letova).

JAR-OPS 3.225 Minimalni zahtevi koji se odnose na rad helidroma

(a) Avio-prevoznik je u obavezi da odredi minimume za heliport koji su utvrđeni u skladu sa JAR-OPS 3.430 za svaki heliport polaska, opredeljenja i alternativni heliport koji je odobren za upotrebu u skladu sa JAR-OPS 3.220.

(b) Ovi minimumi mora da uzmu u obzir svako povećanje određenih vrednosti koje je uvedeno od strane vazduhoplovne vlasti.

(v) Minimumi za specifičnu vrstu prilaza i sletanja smatraju se primenljivim ako:

(1) su zemaljski uređaji koji se zahtevaju za nameravanu proceduru prikazani na odgovarajućoj karti ispravni;

(2) su sistemi helikoptera koji se zahtevaju za tu vrstu prilaza ispravni;

(3) su zahtevani kriterijumi za performanse helikoptera ispunjeni; i

(4) posada odgovarajuće kvalifikovana.

JAR-OPS 3.230 Procedure odlaska i prilaza

(a) Avio-prevoznik mora da koristi procedure za odlazak i prilaz ako ih je specificirala država u kojoj se nalazi heliport.

(b) Bez obzira na tačku (a) iz prethodnog teksta, vođa vazduhoplova može da prihvati odobrenje kontrole letenja za odstupanje od objavljene rute za odlazak ili prilaz, pod uslovom da obezbedi nadvišavanje prepreka i da su u potpunosti uzeti u obzir svi uslovi letenja. Završni prilaz mora da se vrši vizuelno ili u skladu sa ustanovljenom procedurom instrumentalnog prilaza.

(v) Avio-prevoznik može da primeni drugačije procedure od onih koje se zahtevaju u stavu (a) ovog člana, isključivo ako ih je odobrila država u kojoj se nalazi heliport, ako se to zahteva i ukoliko je to prihvatila vazduhoplovna vlast države prevoznika.

JAR-OPS 3.235 Procedure smanjivanja buke

Avio-prevoznik mora da obezbedi da procedure za poletanje i sletanje uzimaju u obzir potrebu da buka helikoptera bude što manja.

JAR-OPS 3.240 Rute i područja letenja

(a) Avio-prevoznik mora da obezbedi da se letovi obavljaju isključivo onim rutama ili unutar onih područja za koja:

(1) su obezbeđeni zemaljska oprema i usluge, uključujući meteorološke usluge, koji odgovaraju planiranoj operaciji;

(2) performanse helikoptera koji je planiran za let su adekvatne da ispune zahteve u pogledu minimalne visine leta;

(3) oprema helikoptera koji je planiran za let zadovoljava minimalne zahteve za planirani let;

(4) su dostupne odgovarajuće mape i karte (JAR-OPS 3.135(a)(9));

(5) za helikoptere koji lete sa performansama klase 3, na raspolaganju su površine koje omogućavaju bezbedno prinudno sletanje, osim kada helikopter ima odobrenje da leti u skladu sa Dodatkom 1 JAR-OPS 3.005(d).

(6) Za helikoptere koji lete sa performansama klase 3 i koji obavljaju priobalne letove, deo C Operativnog priručnika sadrži procedure koje obezbeđuju širinu priobalnog koridora, i oprema na helikopteru odgovara uslovima koji preovlađuju u tom trenutku (vidi IEM OPS 3.240(a)(6)).

(b) Avio-prevoznik mora da obezbedi da se letovi obavljaju u skladu sa svakim ograničenjem na rutama ili područjima letenja, koje je donela vazduhoplovna vlast.

JAR-OPS 3.243 Letovi u područjima sa posebnim zahtevima za navigacione performanse
(Vidi IEM OPS 3.243)

(a) Avio-prevoznik neće da obavlja letove helikopterom u određenom području ili delu određenog vazdušnog prostora, na osnovu Ugovora o regionalnoj vazdušnoj plovidbi u kojima su propisane minimalne navigacione performanse, osim ukoliko to nije odobreno od strane vazduhoplovne vlasti. (Odobrenje RNP/RNAV.) (Vidi i JAR-OPS 3.865 (v)(2).)

JAR-OPS 3.245 Namerno ostavljeno prazno

JAR-OPS 3.250 Utvrđivanje minimalnih visina leta
(Vidi IEM OPS 3.250)

(a) Avio-prevoznik će utvrditi minimalne visine leta i metode za određivanje tih visina za sve delove rute kojom će se leteti a koje omogućavaju zahtevano nadvišavanje terena uzimajući u obzir zahteve JAR-OPS 3, odeljak F do I.

(b) Metod za određivanje minimalnih visina leta mora da odobri vazduhoplovna vlast.

(v) Kada su minimalne visine leta određene od strane država koje se preleću veće od onih koje je odredio avio-prevoznik, primenjivaće se veće vrednosti.

(g) Avio-prevoznik pri određivanju minimalnih visina leta mora da uzme u obzir sledeće faktore:

(1) Tačnost kojom se može odrediti položaj helikoptera;

(2) Moguće nepreciznosti pokazivača visinomera koji se koriste;

(3) Karakteristike terena (npr. nagle promene visine) duž ruta ili u područjima gde će se obavljati letovi;

(4) Verovatnoća pojave nepovoljnih meteoroloških uslova (npr. jake turbulencije i nispone vazdušne struje); i

(5) Moguća nepreciznost na vazduhoplovnim kartama.

(d) Pri ispunjavanju zahteva koji su propisani u tački (g) ovog člana u obzir moraju da se uzmu:

(1) ispravke za promene temperature i pritiska u odnosu na standardne vrednosti;

(2) zahtevi službe kontrole letenja, i

(3) bilo kakve nepredviđene okolnosti duž planirane rute.

JAR-OPS 3.255 Politika goriva
(Vidi AMC OPS 3.255)

(a) Avio-prevoznik mora da utvrdi politiku goriva u cilju planiranja leta i izmene plana u toku leta kako bi se omogućilo da se na svakom letu nosi dovoljna količina goriva za planirani let i rezerve u slučaju odstupanja od plana.

(b) Avio-prevoznik mora da obezbedi da se planiranje letova bazira isključivo na:

(1) Procedurama i podacima koji su sadržani ili koji proizlaze iz operativnog priručnika ili važećih podataka za određeni helikopter; i

(2) Operativnim uslovima u kojima će se let obavljati uključujući:

(i) stvarne podatke o potrošnji goriva helikoptera;

(ii) predviđene mase;

(iii) očekivane meteorološke uslove; i

(iv) postupci i ograničenja kontrole letenja.

(v) Avio-prevoznik mora da obezbedi da pretpoletni proračun zahtevanog iskoristivog goriva za let uključuje:

(1) gorivo za voženje po zemlji;

(2) putno gorivo;

(3) rezervno gorivo koje se sastoji od:

(i) goriva za nepredviđene okolnosti (vidi IEM OPS 3.255(c)(3)(i));

(ii) goriva za let do alternativnog heliporta, ukoliko se alternativni heliport zahteva za destinaciju (ovo ne isključuje mogućnost izbora polaznog heliporta kao alternativnog heliporta za odredište);

(iii) konačne rezerve goriva; i

(iv) dodatnog goriva, ako to zahteva vrsta leta (npr. izdvojeni heliporti); i

(4) dodatno gorivo ako to zahteva vođa vazduhoplova.

(g) Avio-prevoznik mora da obezbedi da postupci ponovnog planiranja u letu u cilju proračuna potrebnog iskoristivog goriva kada let mora da se nastavi rutom ili do odredišta koje nije prvobitno planirano, uključuju:

(1) putno gorivo za preostali deo leta;

(2) rezervno gorivo koje se sastoji od:

(i) goriva za nepredviđene okolnosti;

(ii) goriva za let do alternativnog heliporta, ukoliko se alternativni heliport zahteva (ovo ne isključuje mogućnost izbora polaznog heliporta kao alternativnog heliporta za odredište);

(iii) konačne rezerve goriva; i

(iv) dodatnog goriva, ako to zahteva vrsta leta (npr. izdvojeni heliporti); i

(3) dodatno gorivo ako to zahteva vođa vazduhoplova.

JAR-OPS 3.260 Prevoz lica sa ograničenom sposobnošću kretanja
(Vidi IEM OPS 3.260)

(a) Avio-prevoznik mora da utvrdi procedure za prevoz lica sa ograničenom sposobnošću kretanja.

(b) Avio-prevoznik mora da obezbedi da se licima sa ograničenom sposobnošću kretanja ne dodeljuju sedišta, niti da se smeštaju na sedišta na kojima bi njihovo prisustvo moglo da:

(1) sprečava posadu u izvršavanju njenih dužnosti;

(2) ometa pristup opremi za slučaj opasnosti; ili

(3) sprečava evakuaciju iz helikoptera u slučaju opasnosti:

(v) Vođa vazduhoplova mora da bude obavešten kada se u helikopteru prevoze lica sa ograničenom sposobnošću kretanja.

JAR-OPS 3.265 Prevoz nepoželjnih putnika, deportovanih lica ili pritvorenih lica

Avio-prevoznik mora da ustanovi procedure za prevoz nepoželjnih putnika, deportovanih lica ili pritvorenika kako bi obezbedio sigurnost helikoptera i lica koja se u njemu nalaze. Vođa vazduhoplova mora da bude obavešten kada se u helikopteru prevoze gore navedena lica.

JAR-OPS 3.270 Smeštaj prtljaga i tereta
(vidi Dodatak 1 JAR-OPS 3.270)
(vidi AMC OPS 3.270)

(a) Avio-prevoznik mora da ustanovi procedure kojima će da obezbedi da se helikopterom može prevoziti, odnosno da se u putničku kabinu može uneti, samo onaj ručni prtljag i teret koji mogu da budu smešteni na odgovarajući i siguran način.

(b) Avio-prevoznik će ustanoviti procedure kojima će da obezbedi da sav prtljag i teret koji se nalazi u helikopteru, a koji u slučaju pomeranja može da prouzrokuje povrede ili štetu, odnosno da ometa korišćenje prolaza i izlaza, bude smešten tako da se spreči njegovo pomeranje.

JAR-OPS 3.275 Namerno ostavljeno prazno

JAR-OPS 3.280 Putnička sedišta
(Vidi IEM OPS 3.280)
(vidi ACJ br. 1 JAR-OPS 3.280)
(vidi ACJ br. 2 JAR-OPS 3.280)

Avio-prevoznik mora da ustanovi procedure koje obezbeđuju da putnici sede tamo gde, kada se zahteva evakuacija u slučaju opasnosti, mogu na najbolji način da pomognu i ne ometaju evakuaciju iz helikoptera.

JAR-OPS 3.285 Informisanje putnika za slučaj opasnosti

Avio-prevoznik mora da obezbedi da:

(a) Opšte

(1) putnici budu usmeno informisani o aspektima sigurnosti, koji mogu delimično ili u potpunosti da budu prezentovani audio-vizuelno.

(2) putnici dobiju uputstvo za postupke u vanrednim situacijama sa ilustracijama koje pokazuju upotrebu opreme za vanredne situacije i izlaze koji su pogodni za evakuaciju putnika.

(b) Pre poletanja

(1) Putnici se obaveštavaju o sledećem:

(i) propisi o pušenju u toku leta;

(ii) naslon sedišta mora da bude u uspravnom položaju, a stočić na sedištu zatvoren;

(iii) lokacija izlaza za slučaj opasnosti;

(iv) lokacija i upotreba podnih oznaka puteva za evakuaciju;

(v) smeštaj ručnog prtljaga;

(vi) ograničenja upotrebe prenosivih elektronskih uređaja; i

(vii) lokacija i sadržaj uputstva za postupke u vanrednim situacijama, i

(2) Putnicima se prikazuje sledeće:

(i) upotreba sigurnosnih pojaseva i/ili sigurnosnih vezova, uključujući i način pričvršćivanja i otkopčavanja sigurnosnih pojaseva i/ili sigurnosnih vezova;

(ii) lokacija i upotreba kiseoničke opreme ako se zahteva (vidi JAR-OPS 3.770 i JAR-OPS 3.775). Putnici moraju da budu upozoreni da ugase cigarete ili druga sredstva za pušenje kada se koristi kiseonik; i

(iii) lokacija i upotreba pojaseva za spasavanje, čamaca za spasavanje kao i odela za preživljavanje ako se zahtevaju (vidi JAR-OPS 3.825, 3.827 i 3.830).

(v) Nakon poletanja

(1) Putnici se podsećaju na sledeće, ukoliko je to primenljivo:

(i) propisi o pušenju; i

(ii) upotreba sigurnosnih pojaseva i/ili sigurnosnih vezova.

(g) Pre sletanja

(1) Putnici se podsećaju na sledeće, ukoliko je primenljivo:

(i) propisi o pušenju; i

(ii) upotreba sigurnosnih pojaseva i/ili sigurnosnih vezova

(iii) naslon sedišta mora da bude u uspravnom položaju, a stočić na sedištu zatvoren;

(iv) premeštanje ručnog prtljaga; i

(v) ograničenja u korišćenju prenosivih elektronskih uređaja.

(d) Nakon sletanja

(1) Putnici se podsećaju na sledeće:

(i) pravila o pušenju; i

(ii) upotreba sigurnosnih pojaseva i/ili sigurnosnih vezova

(e) U slučaju opasnosti za vreme leta, putnici dobijaju uputstva o vanrednim postupcima koji odgovaraju okolnostima.

JAR-OPS 3.290 Priprema leta

(a) Avio-prevoznik mora da obezbedi da je operativni plan leta napravljen za svaki planirani let.

(b) Vođa vazduhoplova neće da započne let ukoliko se nije uverio da:

(1) je helikopter plovidben;

(2) je konfiguracija helikoptera u skladu sa Listom odstupanja od konfiguracije;

(3) su instrumenti i oprema koja se zahteva za obavljanje leta, u skladu sa JAR-OPS 3, odeljci K i L, raspoloživi;

(4) da su instrumenti i oprema u operativnom stanju osim kao što je utvrđeno u listi minimalne ispravnosti opreme i sistema helikoptera MEL;

(5) su delovi operativnog priručnika potrebni za izvršenje leta na raspolaganju;

(6) su dokumenti, dodatne informacije i obrasci koji prema JAR-OPS 3.125 i JAR-OPS 3.135 treba da budu na raspolaganju u helikopteru;

(7) su važeće karte, mape i pripadajuća dokumenta ili ekvivalentni podaci dostupni za planirani let helikoptera, uključujući bilo kakvo razumno očekivano skretanje;

(8) da je zemaljski uređaji i usluge koje su potrebne za planirani let su raspoložive i odgovarajuće;

(9) da odredbe navedene u operativnom priručniku u pogledu zahteva za gorivom, mazivom i kiseonikom, minimalnim sigurnim visinama, operativnim minimumima heliporta i raspoloživosti alternativnih heliporta, kada se zahteva, mogu da se ispune za planirani let;

(10) da je teret pravilno utovaren i obezbeđen;

(11) da masa helikoptera na početku poletanja bude takva da let može da se obavi u skladu sa JAR-OPS 3, odeljci F do I, kako je primenljivo; i

(12) da može da se zadovolji bilo koje operativno ograničenje, pored onih koji su pokriveni tačkama (9) i (11) iz prethodnog teksta.

JAR-OPS 3.295 Izbor heliporta

(a) Avio-prevoznik mora da uspostavi procedure radi izbora odredišnog i/ili alternativnog heliporta u skladu sa JAR-OPS 3.220 kada planira let.

(b) Vođa vazduhoplova mora da izabere alternativni heliport za poletanje koji je udaljen najviše jedan sat vremena pri normalnoj brzini krstarenja za let u meteo uslovima za instrumentalno letenje, ukoliko zbog meteoroloških uslova nije moguć povratak na polazni helidrom.

(v) Da bi se let obavljao u skladu sa pravilima instrumentalnog letenja ili za VFR let pomoću sredstava drugačijih od vizuelnih orijentira, vođa vazduhoplova mora u operativnom planu letenja da odredi najmanje jednu alternativu osim ako:

(1) je odredište priobalni heliport (vidi AMC OPS 3.295(c)(1) i IEM OPS 3.295(c)(1)); ili

(2) za let do bilo kojeg drugog kopnenog odredišta, trajanje leta i prevladavajući meteorološki uslovi su takvi da, u predviđenom vremenu dolaska na planirani helidrom sletanja, prilaz i sletanje mogu da se izvedu u meteorološkim uslovima za vizuelno letenje kako su propisale vazduhoplovne vlasti; ili

(3) planirani helidrom sletanja je izolovan i alternativni nije raspoloživ. Mora da bude određena tačka sa koje nema povratka.

(g) Avio-prevoznik mora da odabere dve alternative za odredište kada:

(1) odgovarajući vremenski izveštaji ili prognoza za odredište, ili bilo koja kombinacija navedenog, ukazuje da će u periodu koji počinje 1 sat pre i završava 1 sat posle predviđenog vremena dolaska, meteorološki uslovi biti ispod primenjivih minimuma za planiranje; ili

(2) meteorološki podaci za odredište nisu dostupni.

(d) Alternativna odredišta na moru moraju da budu određena pod sledećim uslovima (vidi AMC OPS 3.295€ i IEM OPS 3.295(e)):

(1) Alternativa na moru mora da se koristi samo nakon tačke bez povratka. Pre te tačke moraju da se koriste alternative na kopnu.

(2) Na alternaciji mora da bude izvodivo sletanje sa otkazom jednog motora.

(3) Mora da bude garantovana raspoloživost platforme za sletanje. Dimenzije, konfiguracija i nadvišavanje prepreka pojedinačnih paluba za sletanje helikoptera ili drugih mesta mora da bude procenjena u cilju određivanja operativne podobnosti za alternativnu upotrebu za svaki tip helikoptera koji je planiran za korišćenje.

(4) Minimalni meteorološki uslovi moraju da budu određeni uzimajući u obzir tačnost i pouzdanost meteoroloških informacija (vidi IEM OPS 3.295(e)(4)).

(5) Lista minimalne ispravnosti opreme i sistema mora da odražava bitne zahteve za tu vrstu leta.

(6) Alternativno mesto za sletanje na moru, ne sme da bude odabrano ukoliko avio-prevoznik nije objavio proceduru u operativnom priručniku odobrenu od vazduhoplovnih vlasti.

(đ) Avio-prevoznik mora u operativnom planu letenja da navede svaku zahtevanu alternativu.

JAR-OPS 3.297 Minimumi za planiranje letova koji se odvijaju po pravilima instrumentalnog letenja (IFR letovi)

(a) Minimumi za planiranje alternativnih heliporta za poletanje. Avio-prevoznik ne sme da izabere heliport kao alternativni heliport za poletanje ukoliko odgovarajući meteo izveštaji i prognoze i prognoze za aerodrom i sletanje, ili bilo koja kombinacija ovoga ukazuje da će u periodu koji počinje 1 sat pre i završava 1 sat posle predviđenog vremena dolaska na alternativni heliport poletanja, meteo uslovi da budu na ili iznad primenjivih minimuma za sletanje određenih u skladu sa JAR-OPS 3.225. Gornja granica oblačnosti mora da se uzme u obzir kada je jedini mogući prilaz neprecizan prilaz. Svako ograničenje koje se odnosi na letove sa otkazom jednog motora mora de se uzme u obzir.

(b) Minimumi za planiranje za odredišta i za alternativne heliporte za odredišta. Avio-prevoznik mora da izabere heliport odredišta i/ili alternativni heliport(e) odredišta samo kada odgovarajući meteo izveštaji ili prognoze i prognoze za aerodrom ili sletanje, ili svaka kombinacija ovog, ukazuje da će u periodu koji počinje 1 sat pre i završava 1 sat posle predviđenog vremena dolaska na heliport, meteo uslovi da budu na ili iznad primenjivih minimuma za planiranje kao što sledi:

(1) Osim navedenog u JAR-OPS-u 3.295(e), minimumi za planiranje za odredišni heliport biće:

(i) RVR / vidljivost specificirana u skladu sa JAR-OPS-om 3.225; i

(ii) Za neprecizan prilaz, gornja granica oblačnosti na ili iznad MDH; i

(iii) Minimumi za planiranje za alternativni heliport odredišta:

Tabela 1 Minimumi za planiranje alternativnih heliporta odredišta

Napomena 1 RVR
Napomena 2 Najveća visina mora biti iznad MDH

JAR-OPS 3.300 Popunjavanje ATS plana leta
(vidi AMC OPS 3.300)

Avio-prevoznik mora da obezbedi da let ne započne ako nije predat ATS plan leta ili ako nisu dostavljene odgovarajuće informacije, ili predate komunikacijom odmah nakon poletanja, u cilju omogućavanja aktiviranja službe za uzbunjivanje, u slučaju potrebe.

JAR-OPS 3.305 Dopuna / istakanje goriva u toku ukrcavanja, iskrcavanja i boravka putnika u helikopteru
(Vidi Dodatak 1 JAR-OPS 3.305)
(Vidi IEM OPS 3.305)

Avio-prevoznik mora da obezbedi da se dopuna/istakanje goriva tipa avio benzina ili "wide cut" goriva (npr. Jet-B ili slično) ili kada može da dođe do mešanja tih tipova goriva, ne vrši kada se putnici ukrcavaju, iskrcavaju ili borave u helikopteru. U svim drugim slučajevima mora da se preduzmu mere predostrožnosti, a u helikopteru mora da bude kvalifikovano osoblje spremno za započinjanje i vođenje evakuacije helikoptera najpraktičnijim i najbržim raspoloživim sredstvima.

JAR-OPS 3.307 Dopuna / istakanje "wide-cut" goriva
(Vidi IEM OPS 3.307)

Avio-prevoznik mora da ustanovi procedure za dopunu / istakanje "wide-cut" goriva (npr. Jet-B ili ekvivalentnog) ako se to zahteva.

JAR-OPS 3.310 Članovi posade na mestima

(a) Članovi letačke posade

(1) Za vreme vožnje po zemlji, poletanja i sletanja svaki član letačke posade od kojeg se zahteva da bude na dužnosti u pilotskoj kabini mora da bude na svom mestu.

(2) U toku svih drugih faza leta svaki član letačke posade od kojeg se zahteva da bude na dužnosti mora da ostane na svom mestu osim ako njegovo odsustvo nije neophodno zbog izvršavanja njegovih obaveza u vezi sa letenjem ili radi fizioloških potreba, pod uslovom da najmanje jedan odgovarajuće kvalifikovan pilot ostane za komandama helikoptera svo vreme.

(b) Članovi kabinske posade. Na svim palubama helikoptera na kojima se nalaze putnici, zahtevani članovi kabinske posade mora da sede na njihovim dodeljenim mestima za vreme vožnje po zemlji, poletanja i sletanja, i uvek kada vođa vazduhoplova smatra potrebnim u interesu sigurnosti. (Vidi IEM OPS 3.310(b).)

JAR-OPS 3.315 Namerno ostavljeno prazno

JAR-OPS 3.320 Sedišta, sigurnosni pojasevi i vezovi

(a) Članovi posade

(1) Za vreme vožnje po zemlji, poletanja i sletanja, i uvek kada vođa vazduhoplova smatra neophodnim i u interesu sigurnosti, svaki član posade mora da bude odgovarajuće obezbeđen svim postojećim sigurnosnim pojasevima i vezovima.

(2) U toku ostalih faza leta svaki član letačke posade u pilotskoj kabini mora da drži vezan sigurnosni pojas dok je na svom mestu.

(b) Putnici

(1) Pre poletanja i sletanja, i za vreme vožnje po zemlji, i uvek kada se smatra neophodnim u interesu sigurnosti, vođa vazduhoplova mora da obezbedi da svaki putnik u helikopteru zauzima sedište ili ležaj propisno obezbeđen sigurnosnim pojasevima ili vezovima, ukoliko postoje.

(2) Avio-prevoznik mora da propiše, a vođa vazduhoplova da obezbedi da se višestruko zauzimanje sedišta u helikopteru može dozvoliti samo na određenim sedištima i da se to vrši samo smeštanjem jednog odraslog putnika i jedne bebe koja je propisno vezana dodatnim pojasom ili drugim sredstvom za vezivanje.

JAR-OPS 3.325 Obezbeđenje putničke kabine i putničkih hodnika

(a) Avio-prevoznik mora da ustanovi procedure kojima će osigurati da pre vožnje po zemlji, poletanja i sletanja svi izlazi i putevi za napuštanje helikoptera budu bez prepreka.

(b) Vođa vazduhoplova mora da obezbedi da pre poletanja i sletanja, i uvek kada smatra za neophodno u interesu sigurnosti, sva oprema i prtljag bude propisno pričvršćena.

JAR-OPS 3.330 Dostupnost opreme za slučaj opasnosti

(a) Avio-prevoznik mora da obezbedi procedure da osigura da kada se leti preko vodenih površina s performansama klase 3, u obzir se uzmu trajanje leta i uslovi koji će da vladaju kada se donosi odluka o nošenju pojaseva za spasavanje za sva lica.

(b) Vođa vazduhoplova mora da obezbedi da je odgovarajuća oprema za slučaj opasnosti lako dostupna za momentalnu upotrebu.

JAR-OPS 3.335 Pušenje u helikopteru

(a) Vođa vazduhoplova mora da obezbedi da ni jednom licu u helikopteru ne bude dozvoljeno pušenje:

(1) Uvek kada to smatra za neophodno u interesu sigurnosti;

(2) Dok je helikopter na zemlji, osim ako nije izuzetno dozvoljeno u skladu sa procedurama koje su definisane u operativnom priručniku;

(3) Van određenih delova u kojima je dozvoljeno pušenje, u prolazima i u toaletima;

(4) U odeljcima za robu i/ili drugim delovima gde se prevozi roba koja nije smeštena u kontejnere otporne na plamen ili pokrivena tkaninom otpornom na plamen; i

(5) U onim delovima kabine gde se koristi kiseonik.

JAR-OPS 3.340 Meteorološki uslovi

(a) Na IFR letu vođa vazduhoplova ne sme:

(1) Da započne poletanje; niti

(2) Da nastavi iza tačke od koje se primenjuje revidiran plan leta u slučaju ponovnog planiranja u toku leta, osim ako raspoložive informacije ukazuju da su očekivani vremenski uslovi na odredišnom i /ili zahtevanom alternativnom heliportu propisanim u JAR-OPS 3.295 na ili iznad planiranih minimuma propisanih u JAR-OPS 3.297.

(b) Vođa vazduhoplova na VFR letu ne sme da započne poletanje osim ako trenutni meteorološki izveštaji ili kombinacija trenutnih izveštaja i prognoze pokazuju da su meteorološki uslovi duž rute ili onog dela rute kojim će leteti VFR, u odgovarajuće vreme, takvi da omogućavaju poštovanje propisa.

(v) Na IFR letu, vođa vazduhoplova ne sme da nastavi prema planiranom odredišnom heliportu osim ako poslednje dostupne informacije ne pokazuju da će vremenski uslovi na odredištu, ili barem jednom odredišnom alternativnom heliportu, ukoliko se zahteva, u očekivanom vremenu dolaska, biti na ili iznad primenjivih minimuma heliporta, koji su propisani u tački (a) u prethodnom tekstu.

(g) Letovi na platformu ili izdignuti heliport ne smeju da se obavljaju kada je srednja brzina vetra na helikopterskoj platformi ili izdignutom heliportu 60 čvorova ili više.

JAR-OPS 3.345 Led i ostale naslage - postupci na zemlji

(a) Avio-prevoznik mora da uspostavi procedure koje će da se primenjuju kada je neophodno odleđivanje i sprečavanje zaleđivanja na zemlji i pregled helikoptera s tim u vezi.

(b) Vođa vazduhoplova ne sme da započne poletanje ukoliko spoljašnje površine nisu čiste od bilo kakvih naslaga koje bi mogle nepovoljno da utiču na performanse i/ili upravljivost helikoptera osim kako se dozvoljava u Priručniku za letenje helikopterom.

JAR-OPS 3.346 Led i ostale naslage - letačke procedure

(a) Kada je potrebno, avio-prevoznik će da uspostavi procedure za letove u uslovima očekivanog ili stvarnog zaleđivanja (vidi ACJ OPS 3.346 i JAR-OPS 3.675).

(b) Vođa vazduhoplova ne sme da započne let niti da sa namerom leti u uslovima očekivanog ili stvarnog zaleđivanja ukoliko helikopter ne poseduje odobrenje i ukoliko nije opremljen za takve uslove.

JAR-OPS 3.350 Snabdevanje gorivom i mazivom

Vođa vazduhoplova ne sme da započne let ukoliko se nije uverio da helikopter nosi najmanje planiranu količinu goriva i maziva koja je potrebna za sigurno izvršenje leta, uzimajući u obzir očekivane uslove leta.

JAR-OPS 3.355 Uslovi za poletanje

Pre započinjanja poletanja, vođa vazduhoplova mora da se uveri da, u skladu sa njemu dostupnim informacijama, meteo uslovi na helidromu i uslovi u nameravanom području završnog prilaza i poletanja, neće sprečiti sigurno poletanje i odlazak.

JAR-OPS 3.360 Primena minimalnih uslova za poletanje

Pre započinjanja poletanja, vođa vazduhoplova mora da se uveri da su vidljivost na poletno sletnoj stazi (RVR) / opšta vidljivost i najniži nivo oblačnosti u smeru poletanja helikoptera jednaki ili iznad primenjivog minimuma.

JAR-OPS 3.365 Minimalne visine letenja
(Vidi IEM OPS 3.250)

Pilot koji leti ne sme da ponire ispod specificiranih minimalnih visina osim kada je to potrebno radi poletanja ili sletanja, ili kada ponire u skladu sa procedurama koje su odobrene od strane vazduhoplovnih vlasti.

JAR-OPS 3.370 Simuliranje vanrednih situacija u letu

Avio-prevoznik mora da ustanovi procedure kojima se osigurava da se abnormalne i situacije u slučaju opasnosti koje zahtevaju primenu dela ili celokupnih procedura za abnormalne i situacije u slučaju opasnosti i simulacija uslova za instrumentalno letenje (IMC) veštačkim sredstvima, ne simuliraju u toku komercijalnih letova.

JAR-OPS 3.375 Upravljanje gorivom u letu
(Vidi Dodatak 1 JAR-OPS 3.375)

(a) Avio-prevoznik mora da ustanovi procedure kojima se obezbeđuje obavljanje provera goriva i upravljanje gorivom u toku leta.

(b) Vođa vazduhoplova mora da se uveri da količina preostalog upotrebljivog goriva nije manja od goriva koje je potrebno za nastavak leta do heliporta gde može da se obavi sigurno sletanje sa preostalom konačnom rezervom goriva.

(v) Vođa vazduhoplova mora da objavi opasnost kada je stvarna iskoristiva količina goriva u helikopteru manja od konačne rezerve goriva.

JAR-OPS 3.380 Namerno ostavljeno prazno

JAR-OPS 3.385 Upotreba dodatnog kiseonika

Vođa vazduhoplova mora da obezbedi da članovi letačke posade koji obavljaju poslove od značaja za siguran let helikoptera koriste dodatni kiseonik neprekidno uvek kada visina kabine prelazi 10000 stopa u periodu koji je duži od 30 minuta i uvek kad visina kabine prelazi 13000 stopa.

JAR-OPS 3.390 Namerno ostavljeno prazno

JAR-OPS 3.395 Otkrivanje blizine tla

Kada bilo koji član posade ili sistem za upozoravanje o blizini tla otkrije neprikladnu blizinu tla, vođa vazduhoplova ili pilot kojem je predato upravljanje letom mora da obezbedi da odmah otpočne korektivna akcija kako bi se uspostavili uslovi sigurnog letenja.

JAR-OPS 3.398 Upotreba sistema za izbegavanja sudara u letu - ACAS
(Vidi ACJ OPS 3.400)

(a) Avio-prevoznik mora da utvrdi postupke koji obezbeđuju da, kada je sistem ACAS ugrađen i ispravan, mora da se koristi u letu na način koji omogućava prikazivanje upozorenja u saobraćaju.

(b) Avio-prevoznici čiji su vazduhoplovi opremljeni ACAS sistemom mora da ustanove standarde za obuku i rad pre nego što ovlaste posadu da koristi ACAS sistem.

JAR-OPS 3.400 Uslovi za prilaz i sletanje
(Vidi IEM OPS 3.400)

Pre započinjanja prilaza za sletanje, vođa vazduhoplova mora da se uveri da, u skladu sa njemu dostupnim informacijama, meteo uslovi na helidromu i uslovi u nameravanom području završnog prilaza i poletanja, neće sprečiti siguran prilaz, sletanje ili neuspeo prilaz, imajući u vidu podatke o performansama navedene u operativnom priručniku.

JAR-OPS 3.405 Započinjanje i nastavak prilaza

(a) Vođa vazduhoplova ili pilot kojem je predato upravljanje letom može da započne sa instrumentalnim prilazom bez obzira na izveštaj RVR / o opštoj vidljivosti, ali se prilaz neće nastaviti posle spoljašnjeg markera, ili ekvivalentnog mesta, ukoliko je izveštena RVR / opšta vidljivost manja od primenjivih minimuma. (Vidi IEM OPS 3.405(a).)

(b) Kada izveštaj o RVR nije dostupan, RVR vrednosti mogu da se izvedu pretvaranjem opšte vidljivosti iz izveštaja u skladu sa Dodatkom 1 JAR-OPS-om 3.430, tačka (h).

(v) Ukoliko je nakon prolaska spoljašnjeg markera, ili ekvivalentnog mesta u skladu sa tačkom (a) iz prethodnog teksta, izveštaj RVR / o opštoj vidljivosti ispod primenjivog minimuma, prilaz može da se nastavi do visine odluke DA/H ili MDA/H.

(g) Ukoliko ne postoji spoljašnji marker, ili ekvivalentno mesto, vođa vazduhoplova ili pilot kojem je predato upravljanje letom mora da odluči da nastavi ili prekine prilaz pre nego što se spusti ispod 1000 stopa iznad heliporta u segmentu završnog prilaza. Ukoliko je MDA/H na ili iznad 1000 stopa iznad aerodroma, avio-prevoznik mora da odredi visinu, za svaku proceduru prilaza, ispod koje se prilaz neće nastaviti ako je RVR / opšta vidljivost ispod od primenljivih minimuma.

(d) Prilaz može da se nastavi ispod DA/H ili MDA/H i sletanje može da se obavi pod uslovom da je uspostavljen traženi kontakt sa vizuelnom referencom na DA/H ili MDA/H i da se taj kontakt održava.

JAR-OPS 3.410 Namerno ostavljeno prazno

JAR-OPS 3.415 Putna knjiga

Vođa vazduhoplova mora da obezbedi da je putna knjiga popunjena.

JAR-OPS 3.420 Izveštavanje o događajima

(a) Pojmovi

(1) Incident. Događaj koji nije nesreća, u vezi sa helikopterskim operacijama koji utiče ili bi mogao da utiče na sigurnost leta.

(2) Ozbiljan incident. Incident koji uključuje okolnosti koje ukazuju da je skoro došlo do nesreće.

(3) Nesreća. Događaj u vezi sa helikopterskim operacijama koji je nastao od trenutka kada je bilo koje lice ukrcano u helikopter s namerom da leti do trenutka kada su sva lica iskrcana, u kojem:

(i) je lice smrtno ili ozbiljno nastradalo zbog:

(A) prisutnosti u helikopteru;

(B) direktnog kontakta sa bilo kojim delom helikoptera, uključujući delove koji su se odvojili od helikoptera; ili,

(V) direktne izloženosti udaru mlaza ili vazdušnom udaru od rotora;

osim kada su povrede takve da su prouzrokovane prirodno, samopovređivanjem ili povređivanjem od strane drugog lica ili kada su povređeni slepi putnici koji su skriveni van prostora koji je uobičajeno na raspolaganju putnicima i posadi; ili

(ii) helikopter pretrpeo oštećenje ili otkaz koji loše utiče na jačinu strukture, performanse helikoptera ili letačke karakteristike; što obično zahteva opravku ili zamenu dotične komponente; osim za otkaz ili oštećenje motora, kada je oštećenje ograničeno na motor, njegovu oplatu ili pribor, ili za oštećenja koja su ograničena na antene, gume, kočnice, mala ulubljenja ili rupe probušene na oplati helikoptera; ili

(iii) je helikopter nestao ili je potpuno nedostupan.

(b) Izveštavanje o incidentu. Avio-prevoznik mora da uspostavi procedure za izveštavanje o incidentima uzimajući u obzir obaveze opisane u daljem tekstu i okolnosti opisane u odeljku (g) u daljem tekstu.

(1) JAR-OPS 3.085(b) navodi odgovornosti članova posade za izveštavanje o incidentima koji ugrožavaju, ili bi mogli bitno da ugroze sigurnost letenja.

(2) Vođa vazduhoplova ili avio-prevoznik mora da preda izveštaj vazduhoplovnim vlastima o svakom incidentu koji ugrožava ili bi mogao da ugrozi sigurnost letenja.

(3) Izveštaj mora da bude poslat u roku od 72 sata od trenutka kada je incident primećen, osim ukoliko posebni uslovi to ne sprečavaju.

(4) Vođa vazduhoplova mora da obezbedi da se u tehnički dnevnik zabeleže svi uočeni ili pretpostavljeni tehnički kvarovi i sva prekoračenja tehničkih ograničenja do kojih je došlo dok je on bio odgovoran za let. Ako kvar ili prekoračenje tehničkih ograničenja ugrožava ili bi mogao da ugrozi sigurnost leta, vođa vazduhoplova mora da osim toga pokrene slanje izveštaja vazduhoplovnim vlastima u skladu sa stavkom (b)(2) iz prethodnog teksta.

(5) U slučaju incidenata o kojima je izvešteno u skladu sa tačkama (b)(1), (b)(2) i (b)(3) u prethodnom tekstu, koji su proizašli ili su u vezi sa bilo kakvim kvarom, otkazom ili oštećenjem helikoptera, njegove opreme ili bilo kojeg dela opreme za opsluživanje na zemlji, ili koje loše utiču ili bi mogle loše da utiču na kontinualnu plovidbenost helikoptera, avio-prevoznik isto tako mora da obavesti organizaciju koja je odgovorna za projektovanje ili dobavljača ili, ako je primenjivo, organizaciju odgovornu za kontinualnu plovidbenost, istovremeno kada se izveštaj predaje vazduhoplovnim vlastima.

(v) Izveštaj o nesrećama i ozbiljnim incidentima.

Avio-prevoznik mora da ustanovi procedure za izveštavanje o nesrećama i ozbiljnim incidentima uzimajući u obzir odgovornosti koje su opisane u daljem tekstu i okolnosti opisane u tački

(d) u daljem tekstu.

(1) Vođa vazduhoplova mora da obavesti avio-prevoznika o bilo kakvoj nesreći i ozbiljnom incidentu koji se dogodio za vreme dok je on bio odgovoran za let. U slučaju da vođa vazduhoplova nije u stanju da pruži takvo obaveštenje, taj zadatak mora da izvrši bilo koji član posade, ukoliko je u mogućnosti, imajući u vidu preuzimanje komandi kako je predviđeno Operativnim priručnikom avio-prevoznika.

(2) Avio-prevoznik mora da obezbedi da su vazduhoplovne vlasti države avio-prevoznika, najbliže odgovarajuće vazduhoplovne vlasti (ukoliko to nisu vazduhoplovne vlasti države avio-prevoznika) i bilo koja druga organizacija, za koju država avio-prevoznika zahteva da bude obaveštena, obaveste na najbrži mogući način o bilo kojoj nesreći ili ozbiljnom incidentu i, samo u slučaju nesreće, najmanje pre nego što je helikopter pomeren, osim ako posebne okolnosti to sprečavaju.

(3) Vođa vazduhoplova ili avio-prevoznik mora da pošalje izveštaj vazduhoplovnim vlastima države avio-prevoznika u roku od 72 sata od trenutka kada je došlo do nesreće ili ozbiljnog incidenta.

(g) Posebni izveštaji. Događaji za koje se mora da se koriste posebne metode obaveštavanja i izveštavanja opisani su u daljem tekstu:

(1) Incidenti u vazdušnom saobraćaju. Vođa vazduhoplova mora bez odlaganja da obavesti nadležnu kontrolu letenja o incidentu i da obavesti o svojoj nameri da podnese izveštaj o incidentu u vazdušnom saobraćaju nakon završetka leta kad god je ugrožen helikopter u letu:

(i) jer se gotovo sudario sa nekom drugom letećom napravom;

(ii) pogrešnim procedurama službe kontrole letenja ili nepoštovanjem primenjivih procedura od strane službe kontrole letenja ili letačke posade;

(iii) nepravilnim radom sredstava u vazdušnom saobraćaju.

Osim toga vođa vazduhoplova mora da obavesti vazduhoplovne vlasti o incidentu.

(2) Savetodavna odluka sistema za izbegavanja sudara u letu. Vođa vazduhoplova mora da obavesti nadležnu službu kontrole letenja i preda ACAS izveštaj vazduhoplovnim vlastima uvek kada je helikopter u letu manevrisao kao odgovor na savetodavnu odluku sistema za izbegavanja sudara u letu.

(3) Opasnost od ptica i sudari sa pticama

(i) Vođa vazduhoplova mora odmah da obavesti lokalnu službu kontrole letenja kad god je primećena potencijalnu opasnost od ptica.

(ii) Ukoliko je svestan da je došlo do sudara sa pticom, vođa vazduhoplova mora da preda vazduhoplovnim vlastima pisani izveštaj o sudaru sa pticom nakon što sleti, uvek kada je helikopter za koji je odgovoran pretrpeo udar ptice koji je doveo do značajnog oštećenja helikoptera ili gubitka ili smetnje u radu bilo koje ključne funkcije. Ako se udar ptica otkrije kada vođa vazduhoplova nije dostupan, za predaju izveštaja je zadužen avio-prevoznik.

(4) Vanredne situacije u letu kada se u helikopteru nalaze opasne materije. Ukoliko u toku leta dođe do vanredne situacije i situacija to dozvoljava, vođa vazduhoplova mora da obavesti odgovarajuću službu kontrole letenja o bilo kakvim opasnim materijama u helikopteru. Nakon sletanja helikoptera vođa vazduhoplova mora i da, ukoliko je događaj u vezi sa i ukoliko se odnosi na prevoz opasnih materija, se pridržava zahteva za obaveštavanje koji su navedeni u JAR-OPS 3.1225.

(5) Nezakonito ometanje. Nakon dela nezakonitog ometanja u helikopteru vođa vazduhoplova ili, u slučaju njegove odsutnosti, avio-prevoznik, mora da preda izveštaj što je pre moguće lokalnim vlastima i vlastima države avio-prevoznika. (Vidi i JAR-OPS 3.1245)

(6) Pojava potencijalno opasnih uslova. Vođa vazduhoplova mora da obavesti nadležnu službu kontrolu letenja što je pre moguće kad god se u toku leta pojave potencijalno opasni uslovi kao što je nepravilnost u radu zemaljskih i navigacionih sredstava, meteorološke pojave ili vulkanski pepeo.

JAR-OPS 3.426 Izveštavanje o vremenu letenja
(Vidi ACJ OPS 3.426)

(a) Avio-prevoznik mora da omogući vazduhoplovnim vlastima uvid u vreme letenja za prethodnu kalendarsku godinu za svaki helikopter koji koristi.

Dodatak 1 uz JAR-OPS 3.270
Smeštaj prtljaga i tereta

(a) Procedure koje je ustanovio avio-prevoznik kako bi obezbedio odgovarajuće i sigurno smeštanje ručnog prtljaga i tereta mora da uzmu u obzir sledeće:

(1) Svaka stvar koja se prevozi u kabini mora da bude smeštena isključivo na mestu na kojem se može pričvrstiti;

(2) Ograničenja mase naznačena na natpisima na ili pored prostora za smeštaj ne smeju da budu prekoračena;

(3) Mesta za smeštaj stvari ispod sedišta ne smeju da se koriste osim ukoliko sedište nije opremljeno šipkom za pričvršćivanje, a prtljag je takve veličine da se tom opremom može na odgovarajući način pričvrstiti;

(4) Stvari ne smeju da se smeštaju u toalete ili nasuprot prostora za smeštaj kabastog tereta koji nema mogućnost pričvršćivanja stvari, kako bi se sprečilo pomeranje unapred, u stranu, ili na gore, osim ukoliko sam prostor nema natpise koji određuju najveću masu koja tu može da se smesti;

(5) Prtljag i teret koji su smešteni u ormariće ne smeju da budu takve veličine da sprečavaju sigurno zatvaranje vrata sa rezom;

(6) Prtljag i teret ne smeju da budu na mestu na kojem mogu da onemoguće pristup opremi za slučaj opasnosti; i

(7) Pre poletanja, pre sletanja i kada je upaljen znak za vezivanje pojaseva ili je drugačije naređeno, mora da budu izvršene provere kako bi se obezbedilo da je prtljag smešten tamo gde ne može da ometa evakuaciju iz vazduhoplova ili da padanjem (ili nekim drugim kretanjem) uzrokuje povrede u zavisnosti od faze leta.

Dodatak 1 uz JAR-OPS 3.305
Dopuna / istakanje goriva u toku ukrcavanja, iskrcavanja i boravka putnika u helikopteru

(a) Avio-prevoznik mora da uspostavi operativnu proceduru za punjenje/istakanje goriva kada su putnici u helikopteru, bilo da rotori stoje ili su u pokretu, kako bi se obezbedilo preduzimanje sledećih mera predostrožnosti:

(1) Vrata (jedna ili više) na strani helikoptera gde se gorivo puni mora da ostanu zatvorena;

(2) Vrata (jedna ili više) na strani helikoptera gde se gorivo ne puni mora da ostanu otvorena ukoliko to dozvoljavaju vremenski uslovi;

(3) Protivpožarna oprema u odgovarajućem obimu mora da bude postavljena tako da u slučaju požara bude momentalno dostupna; i

(4) Dovoljan broj osoblja mora da bude momentalno raspoloživ da u slučaju požara udalji putnike od helikoptera.

(5) U helikopteru mora da bude dovoljan broj kvalifikovanog osoblja spremnog za momentalnu evakuaciju u slučaju opasnosti;

(6) Ukoliko se otkrije prisustvo isparenja od goriva u helikopteru, ili se pojavi bilo kakva druga opasnost za vreme dopune / istakanja goriva, punjenje/istakanje odmah mora da se obustavi;

(7) Prostor na zemlji ispod izlaza namenjenih za evakuaciju i prostor za otvaranje tobogana za evakuaciju mora da budu slobodni.

(8) Doneta mera za sigurnu i brzu evakuaciju.

Dodatak 1 JAR-OPS 3.375
Upravljanje gorivom u toku leta

(a) Provere goriva u toku leta:

(1) Vođa vazduhoplova mora da obezbedi da se provere goriva sprovode u letu u redovnim vremenskim intervalima. Količina preostalog goriva mora da bude zabeležena i procenjena na osnovu:

(i) poređenja stvarne i planirane potrošnje;

(ii) provere da je preostala količina goriva dovoljna za završetak leta; i

(iii) odrediti očekivani ostatak goriva pri dolasku na odredište

(2) Odgovarajući podaci o gorivu mora da budu zabeleženi.

(b) Upravljanje gorivom u toku leta.

(1) Ako je kao rezultat provere količine goriva u toku leta, očekivana preostala količine goriva na dolasku na odredište manja od zahtevane količine goriva za let do alternativnog aerodroma uvećane za konačnu rezervu goriva, vođa vazduhoplova mora da:

(i) skrene; ili

(ii) ponovo sačiniti plan leta u skladu sa JAR-OPS 3.295(e)(1) osim ukoliko smatra da je sigurnije da nastavi prema odredištu pod uslovom da,

(2) Na priobalnom odredištu, kada su dve pogodne, odvojene površine za poletanje i sletanje raspoložive i vremenski uslovi na odredištu su u skladu sa onima koji su određeni za planiranje u JAR-OPS 3.340(a)(2), vođa vazduhoplova može da odobri da se gorivo za let do alternativnog aerodroma koristi pre sletanja na odredište.

(v) Ako je kao rezultat provere količine goriva u toku leta udaljeni odredišni heliport, planiran u skladu sa AMC OPS 3.255, tačka 3, očekivana količina preostalog goriva na tački poslednjeg mogućeg skretanja sa rute je manja od sume:

(1) goriva za skretanje na heliport koji je izabran u skladu sa JAR-OPS 3.295(b);

(2) goriva za nepredviđene situacije; i

(3) konačne rezerve goriva, vođa vazduhoplova mora:

(4) da skrene sa rute; ili

(5) da nastavi do odredišta pod uslovom da na priobalnom odredištu, kada su dve pogodne, odvojene površine za poletanje i sletanje raspoložive i vremenski uslovi na odredištu su u skladu sa onima koji su određeni za planiranje u JAR-OPS 3.340(a)(2).

ODELJAK E - LETOVI U SVIM VREMENSKIM USLOVIMA

Napomena: Uvek kada se u ovom odeljku zahteva upotreba simulatora letenja ili veštačkog uređaja za obuku oni mora da budu odobreni u skladu sa zahtevima JAR-STD, JAR-OPS 3.440(a), JAR-OPS 3.450(a).

JAR-OPS 3.430 Operativni minimumi helidroma - Opšte

(a) Avio-prevoznik mora da ustanovi, za svaki helidrom koji namerava da koristi, operativne minimume helidroma koji nisu niži od vrednosti koje su date u Dodatku 1. Metod određivanja takvih minimuma mora da bude prihvatljiv za vlasti. Takvi minimumi ne smeju da budu niži od onih koje može da ustanovi država u kojoj se helidrom nalazi, osim ukoliko ta država to posebno odobri.

Napomena: Gornji paragraf ne zabranjuje kalkulaciju minimuma u toku leta za neplanirane alternativne helidrome ukoliko se sprovodi u skladu sa prihvaćenom metodom.

(b) Prilikom utvrđivanja minimuma helidroma koji će se primenjivati na svaki pojedinačni let, avio-prevoznik mora u potpunosti da vodi računa o:

(1) Tipu, performansama i karakteristikama upravljanja helikoptera;

(2) Sastavu letačke posade, njihovu kompetentnost i iskustvo;

(3) Dimenzijama i karakteristikama FATO/piste koji mogu da se odaberu za upotrebu;

(4) Primerenosti i performansama raspoloživih vizuelnih i nevizuelnih sredstava na zemlji; (vidi AMC OPS 3.430(b)(4))

(5) Opremi koja je na raspolaganju u helikopteru u svrhu navigacije i /ili upravljanja putanjom leta, prema potrebi, u toku poletanja, prilaza, lebdenja, sletanja, rulanja i neuspelog prilaza;

(6) Preprekama u zahtevanim zonama prilaza, neuspelog prilaza i penjanja za izvršavanje procedura za vanredne situacije i potrebno nadvišavanje;

(7) Visinama nadvišavanja prepreka za procedure prilaza po instrumentima; i

(8) Načinu određivanja i izveštavanja o meteorološkim uslovima.

JAR-OPS 3.435 Terminologija

(a) Izrazi koji su korišćeni u ovom odeljku, a nisu definisani u JAR 1 i imaju sledeće značenje:

(1) Kruženje. Vizuelna faza prilaza po instrumentima za dovođenje vazduhoplova u položaj za sletanje kada lokacija ne odgovara za direktan prilaz.

(2) Procedure u uslovima smanjene vidljivosti. Procedure koje se primenjuju na helikopter u cilju obezbeđenja sigurnog leta u toku prilaza kategorije II i III i poletanja u uslovima smanjene vidljivosti.

(3) Poletanje u uslovima smanjene vidljivosti. Poletanje kada je vidljivost na poletno-sletnoj stazi - RVR manja od 400 m.

(4) Područje završnog prilaza i poletanja - FATO. Definisano područje u kojem se izvodi završna faza manevra prilaza za lebdenje ili sletanje i iz kojeg počinje manevar za poletanje, gde kada helikopteri sa performansama klase 1 koriste FATO, uključuje raspoloživo područje za prekinuto poletanje.

(5) Vizuelni prilaz. Prilaz u IFR letu kada bilo koji deo ili ceo postupak instrumentalnog prilaza nije završena i prilaz je izvršen prema vizuelnim oznakama na terenu.

(6) Baza oblaka. Visina baze najnižeg osmotrenog ili prognoziranog elementa oblačnosti u blizini aerodroma ili helidroma, ili u određenom području letenja. Visina baze oblaka obično se meri u odnosu na visinu aerodroma, ali u slučaju leta iznad vode baza oblaka se meri u odnosu na srednjeg nivoa mora.

JAR-OPS 3.440 Letenje u uslovima smanjene vidljivosti - Opšta operativna pravila
(Vidi Dodatak 1 JAR-OPS 3.440)

(a) Avio-prevoznik ne sme da obavlja letove kategorije II i III osim ako:

(1) svaki helikopter kojim leti je ovlašćen za letove s visinom odluke ispod 200 stopa, ili bez visine odluke, i opremljen u skladu sa JAR-AWO ili ekvivalentnom opremom koju su prihvatile vlasti;

(2) je uspostavljen odgovarajući sistem za beleženje prilaza i/ili izvršenih ili neizvršenih automatskih sletanja i održava se u cilju nadzora ukupne sigurnosti letenja;

(3) letove su odobrile vazduhoplovne vlasti;

(4) letačka posada se sastoji od najmanje 2 pilota; i

(5) Visina odluke je određena radio visinomerom.

(b) Avio-prevoznik ne sme da obavlja poletanja u uslovima smanjene vidljivosti ako je vidljivost na poletno sletnoj stazi (RVR) manja od 150 m osim ako je to odobreno od vlasti.

JAR-OPS 3.445 Letovi u uslovima smanjene vidljivosti - razmatranja o helidromu

(a) Avio-prevoznik ne sme da koristi helidrom za letove kategorije II ili III ukoliko država u kojoj se nalazi helidrom nije odobrila takve letove.

(b) Avio-prevoznik mora da proveri da su uspostavljene procedure za smanjenu vidljivost i da su na snazi na onim helidromima gde će obavljati letove u uslovima smanjene vidljivosti.

JAR-OPS 3.450 Letovi u uslovima smanjene vidljivosti - Obuka i kvalifikacije
(Vidi Dodatak 1 JAR-OPS 3.450)

(a) Avio-prevoznik mora da obezbedi da, pre poletanja u uslovima smanjene vidljivosti, i obavljanja letova kategorije II i III:

(1) Svaki član letačke posade:

(i) Ispuni zahteve za obukom i proverom koje su propisane u Dodatku 1 uključujući obuku na simulatoru letenja za letenje pri graničnim vrednostima RVR i visine odluke koje odgovaraju ovlašćenju koje ima avio-prevoznik za kategoriju II/III; i

(ii) Da je kvalifikovan u skladu sa Dodatkom 1;

(2) Da se obuka i provera vrši u skladu sa detaljnim programom koji su odobrile vlasti i koji je uključen u operativni priručnik. Ova obuka je dodatak onoj propisanoj u JAR-OPS 3, odeljak N; i

(3) Kvalifikacije letačke posade su specifične za vrstu letova i tip helikoptera.

JAR-OPS 3.455 Letovi u uslovima smanjene vidljivosti - Operativne procedure
(Vidi Dodatak 1 JAR-OPS 3.455)

(a) Avio-prevoznik mora da uspostavi procedure i uputstva koja će se koristiti za poletanje u uslovima smanjene vidljivosti, i obavljanje letova kategorije II i III. Te procedure mora da budu uključene u operativni priručnik i da sadrže dužnosti članova letačke posade za vreme taksiranja, poletanja, prilaza, lebdenja, sletanja, napuštanja piste i neuspelog prilaza, prema potrebi.

(b) Vođa vazduhoplova mora da se uveri da:

(1) je stanje vizuelnih i nevizuelnih sredstava pre početka poletanja pri smanjenoj vidljivosti ili prilaza kategorije II ili III zadovoljavajuće;

(2) su odgovarajuće postupci u uslovima smanjenoj vidljivosti na snazi u prema informacijama koje su primenjene od službe kontrole letenja, pre početka poletanja pri smanjenoj vidljivosti ili prilaza kategorije II ili III;

(3) su članovi letačke posade odgovarajuće kvalifikovani pre početka poletanja pri smanjenoj vidljivosti od manje od 150 m RVR ili prilaza kategorije II ili III.

JAR-OPS 3.460 Letovi u uslovima smanjene vidljivosti - Minimalna oprema

(a) Avio-prevoznik mora da uključi u operativni priručnik minimalnu opremu koja mora da bude u funkciji pre početka poletanja pri smanjenoj vidljivosti ili prilaza kategorije II ili III u skladu sa AFM-om ili drugim odobrenim dokumentom;

(b) Vođa vazduhoplova mora da se uveri da je stanje helikoptera i odgovarajućih sistema helikoptera odgovarajuće za let koji će se obaviti.

JAR-OPS 3.465 VFR operativni minimumi
(Vidi Dodatke 1 i 2 JAR-OPS 3.465)

(a) Avio-prevoznik mora da obezbedi da:

(1) se VFR letovi obavljaju u skladu sa pravilima za vizuelno letenje i u skladu sa tabelom u Dodatku 1 JAR-OPS 3.465:

(2) U skladu sa tačkom (3) i (4) iz daljeg teksta, helikopterima se leti pri vidljivosti leta ne manjoj od 1500 m danju i ne manjoj od 5 km noću. Vidljivost za letenja može da se smanji na 800 m za kratke periode danju, kada je vidljiva zemlja, ako se helikopter kreće brzinom koja pruža odgovarajuću mogućnost da se primeti drugi saobraćaj i bilo kakva prepreka na vreme da bi se izbegao sudar (vidi ACJ OPS 3.465.). Niski letovi iznad vode van vidokruga zemlje mogu da se obavljaju prema VFR kada je baza oblaka veća od 600 stopa danju i 1200 stopa noću.

(3) U vazdušnom prostoru klase G, kada se leti između platformi između kojih je rastojanje iznad vode manje od 10 nm, VFR letovi će se obavljati u skladu sa Dodatkom 2 JAR-OPS 3.465; i

(4) Posebni VFR letovi poštuju minimume koji su na snazi u državi ili zoni.

Dodatak 1 JAR-OPS 3.430
Operativni minimumi heliporta
(Vidi IEM Dodatak 1 JAR-OPS 3.430)

(a) Minimumi za poletanje

(1) Opšte

(i) Minimumi za poletanje koje je utvrdio avio-prevoznik mora da budu izraženi kao vidljivost ili ograničenja RVR, uzimajući u obzir sve odgovarajuće uslove za svaki helidrom koje će se koristiti i karakteristike helikoptera. Kada postoji posebna potreba da se vide i izbegnu prepreku u poletanju i/ili prinudnom sletanju, mora da budu utvrđeni dodatni uslovi (npr. baza oblaka).

(ii) Vođa vazduhoplova ne sme da započne poletanje ukoliko vremenski uslovi na helidromu polaska nisu jednaki ili bolji od onih primenjivih minimuma za sletanje na taj helidrom, osim ukoliko nije na raspolaganju odgovarajući alternativni helidrom za poletanje.

(iii) Kada je vidljivost iz meteorološkog izveštaja ispod zahtevane za poletanje, a ne postoji izveštaj o RVR, poletanje može da započne samo ako vođa vazduhoplova odredi da je RVR / vidljivost duž FATO / piste za poletanje jednaka ili bolja od zahtevanih minimuma.

(iv) Kada nije dostupan meteorološki izveštaj o vidljivosti ili RVR, poletanje može da započne samo ukoliko vođa vazduhoplova može da odredi da je RVR / vidljivost duž FATO / piste za poletanje jednaka ili bolja od zahtevanih minimuma.

(2) Vizuelni orijentiri

(i) Minimumi za poletanje mora da se odaberu tako da se osigura dovoljna orijentacija za upravljanje helikopterom i u slučaju prekinutog poletanja u lošim uslovima i produženog poletanja nakon otkaza kritičnog motora.

(ii) Za noćne letove mora da bude na raspolaganju zemaljsko osvetljenje za osvetljavanje FATO / piste i bilo kakvih prepreka osim ukoliko drugačije nije usklađeno sa vlastima.

(3) Zahtevani RVR / vidljivost

(i) Za letove sa performansama klase 1 avio-prevoznik mora da utvrdi RVR i vidljivost, (RVR/VIS) kao minimume za poletanje u skladu sa sledećom tabelom (Vidi IEM Dodatak 1 JAR-OPS 3.430 tačka (a)(3)(i)):

Tabela 1 - RVR / vidljivost za poletanje

(ii) Za letove iznad kopna sa performansama klase 2 vođa vazduhoplova mora da leti do minimuma za poletanje od 800 m RVR/VIS i da bude udaljen od oblaka za vreme poletanja sve dok ne dostigne sposobnost performansi klase 1.

(iii) Za letove iznad vode sa performansama klase 2 vođa vazduhoplova mora da leti do minimuma ne manjih od minimuma za klasu 1 i da bude udaljen od oblaka za vreme poletanja sve dok ne dostigne sposobnost performansi klase 1. (Vidi napomenu 1 uz Tabelu 1 u prethodnom tekstu.)

(iv) Tabela 6 u daljem tekstu, za pretvaranje meteorološkog izveštaja o vidljivosti u RVR, ne sme da se koristi za proračun minimuma za poletanje.

(b) Neprecizni prilaz

(1) Minimumi sistema

(i) Avio-prevoznik mora da osigura da minimumi sistema za procedure nepreciznog prilaza koje se baziraju na upotrebi ILS bez linije poniranja (samo LLZ), VOR, NDB, CRA i VDF ne budu manji od MDH vrednosti koje su date u Tabeli 2 u daljem tekstu.

Tabela 2 - Minimumi sistema sredstava za neprecizni prilaz

(2) Minimalna visina poniranja. Avio-prevoznik mora da osigura da minimalna visina poniranja za neprecizni prilaz nije niža od:

(i) OCH/OCL za kategoriju helikoptera; ili od

(ii) Minimuma sistema.

(3) Vizuelni orijentiri. Pilot ne sme da nastavi prilaz ispod MDA/MDH osim ukoliko najmanje jedan od sledećih vizuelnih orijentira za planirani FATO / pistu nije jasno vidljiv i prepoznatljiv pilotu:

(i) Elementi sistema prilaznih svetala;

(ii) Prag;

(iii) Oznake praga;

(iv) Svetla praga;

(v) Identifikaciona svetla praga;

(vi) Vizuelni indikator ravni poniranja;

(vii) Zona dodira ili oznake zone dodira;

(viii) Svetla zone dodira;

(ix) Ivična svetla FATO / piste; ili

(x) Drugi vizuelni orijentiri koje je prihvatila vlast.

(4) Zahtevani RVR. (Vidi AMC OPS 3.430 (b)(4).)

(i) Za neprecizne prilaze helikopterima koji lete sa performansama klase 1 ili 2, primenjivaće se minimumi koji su dati u sledećoj tabeli:

Tabela 3 - Minimumi za neprecizni prilaz na kopnu

(ii) Kada je tačka neuspelog prilaza unutar ½ nm od praga za sletanje, minimumi za prilaz dati za punu opremu mogu da se koriste bez obzira na dužinu raspoloživih prilaznih svetala. Ipak, ivična svetla FATO / piste, svetla praga i svetla i oznake FATO / piste se i dalje zahtevaju.

(iii) Noćni letovi. Za noćne letove na raspolaganju mora da bude zemaljsko osvetljenje za osvetljavanje FATO/piste i bilo koje prepreke osim ukoliko je drugačije usaglašeno sa vlastima.

(iv) Letovi sa jednim pilotom. Za letove sa jednim pilotom minimalni RVR je 800 m ili minimumi iz tabele 3; uzima se vrednost koja je veća.

(v) Precizni prilaz - Letovi kategorije I

(1) Opšte. Let kategorije I je precizni prilaz i sletanje pomoću ILS, MLS ili PAR s visinom odluke ne manjom od 200 stopa i sa vidljivošću na poletno sletnoj stazi ne manjom od 500 m.

(2) Visina odluke. Avio-prevoznik mora da osigura da visina odluke koja će se koristiti za precizni prilaz kategorije 1 nije manja od:

(i) Minimalne visine odluke koje su navedene u Priručniku za letenje helikopterom (HFM), ukoliko je navedena;

(ii) Minimalna visina do koje može da se koriste sredstva za precizni prilaz bez zahtevanog vizuelnog orijentira;

(iii) OCH/OCL za kategoriju helikoptera; ili

(iv) 200 stopa.

(3) Vizuelni orijentir. Pilot ne sme da nastavi prilaz ispod visine odluke za kategoriju 1, određene u skladu sa tačkom (v)(2) u prethodnom tekstu, osim ukoliko najmanje jedan od sledećih vizuelnih orijentira za planiranu pistu nije jasno vidljiv i prepoznatljiv pilotu:

(i) Elementi sistema prilaznih svetala;

(ii) Prag;

(iii) Oznake praga;

(iv) Svetla praga;

(v) Identifikaciona svetla praga;

(vi) Vizuelni indikator ravni poniranja;

(vii) Zona dodira ili oznake zone dodira;

(viii) Svetla zone dodira;

(ix) Ivična svetla FATO / piste;

(4) Zahtevani RVR. Za letove kategorije I i helikoptere klase leta 1 i 2 primenjivaće se sledeći minimalni uslovi

Tabela 4 - Minimumi za precizni prilaz na kopnu - Kategorija I

(i) Noćni letovi. Za noćne letove na raspolaganju mora da bude zemaljsko osvetljenje za osvetljavanje FATO/piste i bilo koje prepreke osim ukoliko je drugačije usaglašeno sa vlastima.

(ii) Letovi s jednim pilotom. Za letove s jednim pilotom avio-prevoznik mora da izračuna minimalni RVR za svaki prilaz u skladu s JAR-OPS 3.430 i ovom dodatku. RVR manja od 800 m nije dozvoljena osim ako se koristi pogodni autopilot povezan s ILS ili MLS, gde se pri tom primenjuju normalni minimumi. Primenjena visina odluke ne sme da bude manja od 1.25 x minimalna visina za upotrebu autopilota.

(g) Precizni prilaz na kopnu - letovi kategorije II (Vidi IEM JAR-OPS 3.430, tačka (d))

(1) Opšte. Let kategorije II je precizni prilaz i sletanje pomoću ILS ili MLS sa:

(i) Visinom odluke manje od 200 stopa ali ne manjom od 100 stopa; i

(ii) Vidljivošću na poletno sletnoj stazi ne manjoj od 300 m.

(2) Visina odluke. Avio-prevoznik mora da osigura da visina odluke za precizni prilaz kategorije II nije manja od:

(i) Minimalne visine odluke koje su navedene u Priručniku za letenje helikopterom (HFM);

(ii) Minimalna visina do koje može da se koriste sredstva za precizni prilaz bez zahtevanog vizuelnog orijentira;

(iii) OCH/OCL za kategoriju helikoptera;

(iv) visina odluke za koju je letačka posada ovlašćena; ili

(v) 100 stopa.

(3) Vizuelni orijentir. Pilot ne sme da nastavi prilaz ispod visine odluke za kategoriju II, koja je određena u skladu sa tačkom (g)(2) u prethodnom tekstu, osim ako postoji i održava se vizuelni kontakt s orijentirom koji sadrži segment od najmanje 3 uzastopna svetla centralne linije prilaznih svetala ili svetala zone dodira ili svetla centralne linije FATO /piste ili ivična svetla FATO /piste ili njihovu kombinaciju. Ovaj vizuelni orijentir mora da uključuje poprečni element šeme na zemlji, t.j. prečku prilaznih svetala ili praga za sletanje ili zone dodira.

(4) Zahtevani RVR. Za prilaze kategorije II helikopterima s performansama klase 1 mora da se primenjuju sledeći minimumi:

Tabela 5 - RVR za prilaze kategorije II u odnosu na DH

(d) Namerno ostavljeno prazno

(đ) Kružni prilaz iznad kopna

(1) Kruženje je izraz koji se koristi za opis vizuelne faze instrumentalnog prilaza za dovođenje vazduhoplova u položaj za sletanje na FATO / pistu koja nije pogodno locirana za direktni prilaz.

(2) MDH specificirana za kruženje ne sme da bude manja od 250 stopa i meteorološka vidljivost ne sme da bude manja od 800 m.

Napomena: Vizuelni manevar (kruženje) propisanom putanjom je prihvaćena procedura u smislu ovog člana.

(e) Vizuelni prilaz. Avio-prevoznik za vizuelni prilaz ne sme da koristi RVR manju od 800 m.

(ž) Pretvaranje izveštene meteorološke vidljivosti u RVR

(1) Avio-prevoznik mora da osigura da se pretvaranje meteorološke vidljivosti u RVR ne koristi za proračun minimuma za poletanje, minimuma za kategoriju II ili III ili kada je dostupan izveštaj o RVR.

(2) Pri pretvaranju meteorološke vidljivosti u RVR u svim drugim okolnostima osim navedenih u tački (h)(1) u prethodnom tekstu, avio-prevoznik mora da osigura da se koriste sledeće tabele:

Tabela 6 - Pretvaranje vidljivosti u RVR

(z) Prilaz pomoću radara na helikopteru - ARA za letove iznad mora (Vidi IEM Dodatku 1 JAR-OPS 3.430, tačka (i))

(1) Opšte

(i) Avio-prevoznik ne sme da vrši ARA prilaze ako ih nije odobrila vazduhoplovna vlast.

(ii) Prilaz pomoću radara na vazduhoplovu dozvoljeni su samo na plovila ili brodove koji se kreću kada se koristi koncept višečlane posade.

(iii) Vođa vazduhoplova ne sme da preduzima prilaz pomoću radara na vazduhoplovu ako radar ne obezbeđuje vođenje po kursu za obezbeđenje nadvišavanja prepreka.

(iv) Pre započinjanja završnog prilaza vođa vazduhoplova mora da obezbedi da na radarskom ekranu postoji čista putanja za segmente završnog i neuspelog prilaza. Ako je bočno rastojanje od bilo koje prepreke manje od 1.0 NM vođa vazduhoplova mora da:

(A) prilazi do obližnjeg ciljnog objekta i nakon toga da produži vizuelno do odredišnog objekta; ili

(B) izvrši prilaz iz drugog pravca koji vodi do kruženja.

(v) Vođa vazduhoplova mora da obezbedi da je baza oblaka dovoljno iznad helikopterske platforme da dozvoli sigurno sletanje.

(2) Minimalna visina poniranja. Bez obzira na minimume iz tačke (i) i (ii) u daljem tekstu, MDH ne sme da bude manja od 50 stopa iznad elevacije helikopterske platforme.

(i) MDH je određena radio visinomerom. MDH za prilaz pomoću radara na helikopteru ne sme da bude manja od:

(A) 200 stopa danju;

(B) 300 stopa noću.

(ii) MDH za prilaz koji vodi ka kružnom manevru ne sme da bude manji od:

(A) 300 stopa danju;

(B) 500 stopa noću.

(3) Minimalna visina poniranja. MDA može da se koristi samo ako je radio visinomer neispravan. MDA mora da bude najmanje MDH + 200 stopa i mora da se bazira na kalibrisanom barometru na odredištu ili najnižem prognoziranom QNH za region.

(4) Daljina odluke. Daljina odluke ne sme da bude manja od 0,75 nm osim ako avio prevoznik nije dokazao nadležnim vlastima da može da se koristi manja daljina odluke s prihvatljivim nivoom sigurnosti.

(5) Vizuelni orijentiri. Ni jedan pilot ne sme da nastavi prilaz posle daljine odluke ili ispod MDH/MDA ako nema vizuelni kontakt s odredištem.

(6) Letovi s jednim pilotom. MDH/MDA za ARA letove s jednim pilotom mora da bude 100 stopa viša od izračunate koristeći tačke (2) i (3) iz prethodnog teksta. Daljina odluke ne sme da bude manja od 1,0 nm.

Dodatak 1 uz JAR-OPS 3.440
Letovi u uslovima smanjene vidljivosti - Opšta operativna pravila

(a) Opšte. Sledeće procedure se primenjuju za uvođenje i odobravanje letova u uslovima smanjene vidljivosti.

(b) Operativna demonstracija sistema vazduhoplova. Kada avio prevoznik uvodi u upotrebu za kategoriju II ili III tip helikoptera koji je nov za JAA mora da ispunjava zahteve propisane u tački (c) u daljem tekstu.

Napomena: Za tipove helikoptera koji se već koriste za letove kategorije II ili III u drugoj državi članici JAA, umesto gore navedenog primenjuje se pokazni program iz tačke (đ).

(1) Operativna pouzdanost. Stopa uspešnosti kategorije II i III ne sme da bude manja od zahtevane u JAR-AWO.

(2) Kriterijum za uspešni prilaz. Prilaz se smatra uspešnim ako:

(i) su kriterijumi kao što je navedeno u JAR-AWO ili jednaki njima;

(ii) ne dolazi do otkaza odgovarajućeg sistema helikoptera.

(v) Prikupljanje podataka u toku demonstracije sistema helikoptera. Opšte

(1) Avio-prevoznik mora da uspostavi sistem izveštavanja u cilju omogućavanja provera i periodičnih pregleda u toku perioda operativne procene pre izdavanja ovlašćenja avio prevoziocu za obavljanje letova kategorije II ili III. Sistem izveštavanja mora da pokrije sve uspešne i neuspešne prilaze, s razlozima za ove poslednje, i da uključi zapis o otkazima komponenata sistema. Ovaj sistem izveštavanja mora da se bazira na izveštajima letačke posade i automatskim zapisima kako je propisano u tačkama (d) i (e) u daljem tekstu.

(2) Beleženje prilaza može da se vrši u toku uobičajenih letova na linijama ili u toku drugih letova koje obavlja avio prevoznik.

(g) Prikupljanje podataka u toku demonstracije sistema vazduhoplova - Letovi s DH ne manjom od 50 stopa.

(1) Za letove s DH koja nije manja od 50 stopa podatke mora da beleži i vrednuje avio prevoznik, a nadležna vlast će ih vrednovati prema potrebi.

(2) Dovoljno je da letačka posada beleži sledeće podatke:

(i) Heliport i pista koja se koristi;

(ii) Meteorološki uslovi;

(iii) Vreme;

(iv) Razlog otkaza koji dovodi do prekinutog prilaza;

(v) Primerenost upravljanja brzinom;

(vi) Ravnoteža u trenutku isključenja automatskog sistema za upravljanje letom;

(vii) Kompatibilnost automatskog sistema za upravljanje letom, flight director-a i neobrađenih podataka;

(viii) Pokazivanje položaja helikoptera u odnosu na centralnu liniju ILS pri poniranju kroz 30 m (100 stopa); i

(ix) Položaj pri dodiru piste.

(3) Broj prilaza, kako je odobrila nadležna vlast, koji su izvršeni u toku početne procene mora da bude dovoljan da dokaže da su performanse sistema u stvarnoj upotrebi u vazdušnom saobraćaju takve da će rezultirati 90%-tnom pouzdanošću i 95%-nom uspešnošću prilaza.

(d) Prikupljanje podataka u toku demonstracije sistema vazduhoplova - Letovi s DH manjom od 50 stopa ili bez DH.

(1) Za letove s DH manjom od 50 stopa ili bez DH mora da se koristi uređaj za beleženje podataka o letu ili druga oprema koja daje odgovarajuće podatke uz izveštaje letačke posade kako bi se potvrdilo da sistem u stvarnoj upotrebi u vazdušnom saobraćaju radi kako je predviđeno. Zahtevaju se sledeći podaci:

(i) Distribucija odstupanja od ILS na 30 m (100 stopa), pri dodiru piste i, ako je moguće, pri isključivanju sistema za upravljanje rulanjem i maksimalne vrednosti odstupanja između tih tačaka; i

(ii) Stopa poniranja pri dodiru piste.

(2) Bilo kakva nepravilnost pri sletanju mora da se u potpunosti istraži koristeći sve raspoložive podatke u cilju utvrđivanja uzroka.

(đ) Dokazivanje u toku upotrebe

Napomena: Za avio prevozioca koji ispunjava zahteve iz tačke (b) iz prethodnog teksta smatraće se da zadovoljava zahteve dokazivanja u toku upotrebe iz ove tačke.

(1) Sistem mora da prikaže pouzdanost i performanse na linijskim letovima u skladu s operativnim konceptom. Na linijskim letovima mora da se sprovede dovoljan broj uspešnih sletanja, kako je to odredila nadležna vlast, uključujući letove za obuku, koristeći sisteme za automatsko sletanje i rulanje koji su ugrađeni u svaki tip helikoptera.

(2) Prikazivanje mora da se sprovede koristeći ILS kategorije II ili III. Ipak, ako avio prevoznik tako odabere, može da izvrši prikazivanje na drugim ILS sredstvima ako je zabeležen dovoljan broj podataka za utvrđivanje uzroka nezadovoljavajućih performansi.

(3) Ako avio-prevoznik ima različite varijante istog tipa helikoptera koji koriste isto osnovni sistem za upravljanje i sistem za prikazivanje ili različit osnovni sistem za upravljanje i sistem za prikazivanje na istom tipu helikoptera, avio prevoznik mora da pokaže da varijante zadovoljavaju kriterijum osnovnih performansi sistema, ali avio prevoznik ne mora da vrši potpunu demonstraciju rada za svaku varijantu.

(4) Kada avio prevoznik uvodi tip helikoptera koji je nadležna vlast bilo koje države članice JAA odobrila za letove kategorije II i/ili III može da se odobri smanjeni program dokazivanja.

(e) Stalno praćenje

(1) Nakon dobijanja početnog ovlašćenja, avio prevoznik mora neprestano da prati letove kako bi otkrio bilo kakve neželjene trendove pre nego što postanu opasni. U tu svrhu mogu da se koriste izveštaji letačke posade.

(2) Sledeći podaci moraju da se čuvaju u toku perioda od 12 meseci:

(i) Ukupan broj prilaza, navedenim tipom helikoptera, kada je korišćena oprema na vazduhoplovu za kategoriju II ili III za izvršenje zadovoljavajućih, stvarnih ili prilaza za obuku, prema primenjivim minimumima kategorije II ili III; i

(ii) Izveštaji o nezadovoljavajućim prilazima i/ili automatskim sletanjima, po heliportima i registracijama helikoptera, sledećih kategorija:

(A) Greške opreme vazduhoplova;

(B) Problemi sa zemaljskom opremom;

(V) neuspeli prilazi zbog instrukcija službe kontrole letenja; ili

(G) Drugi razlozi.

(3) Avio-prevoznik mora da utvrdi procedure za praćenje rada sistema za automatsko sletanja za svaki helikopter.

(ž) Prelazni periodi

(1) Avio-prevozioci koji nemaju prethodnog iskustva s kategorijom II ili III

(i) Avio prevoznik koji nema prethodnog operativnog iskustva sa kategorijom II ili III može da dobije odobrenje za letove kategorije II ili IIIA ako ima najmanje 6 meseci iskustva letenja u kategoriji I s tim tipom helikoptera.

(ii) Nakon završetka 6 meseci letenja u kategoriji II ili IIIA navedenim tipom helikoptera avio prevoznik može da bude ovlašćen za letove kategorije IIIB. Pri izdavanju takvog ovlašćenja, nadležna vlast može da nametne više minimume od najnižih primenjivih za dodatni period. Povećanje minimuma će se uobičajeno odnositi samo na RVR i/ili ograničenja letova bez visine odluke i mora da budu tako odabrane da ne zahtevaju bilo kakve promene operativnih procedura.

(2) Avio prevozioci s prethodnim iskustvom s kategorijom II ili III. Avio prevoznik s prethodnim iskustvom s kategorijom II ili III može da dobije odobrenje za smanjenje prelaznog perioda podnošenjem zahteva nadležnim vlastima.

(i) Održavanje opreme za kategoriju III, kategoriju III i LVTO. Uputstva za održavanje sistema navođenja u helikopteru mora da donese avio prevoznik u saradnji s proizvođačem i uključi ih u operaterov program održavanja helikoptera propisan u Part-M - M.A.302 Program održavanja koji mora da odobri nadležna vlast.

Dodatak uz 1 JAR-OPS 3.450
Letovi u uslovima smanjene vidljivosti - Obuka i kvalifikacije

(a) Opšte. Avio prevoznik mora da osigura da programi obuke članova letačke posade za letove u uslovima smanjene vidljivosti uključuju strukturne kurseve obuke na zemlji, simulatoru letenja i/ili obuku u letu. Avio prevoznik može da skrati sadržaj kursa kako je propisano u tačkama (2) i (3) u daljem tekstu pod uslovom da je sadržaj skraćenog kursa prihvatljiv za nadležnu vlast.

(1) Članovi letačke posade koji nemaju iskustva u kategoriji II ili kategoriji III mora da završe potpuni program obuke propisan u tačkama (b), (c) i (d) u daljem tekstu.

(2) Članovi letačke posade koji imaju iskustva u kategoriji II ili kategoriji III kod drugog JAA avio prevozioca mogu da pohađaju skraćeni kurs zemaljske obuke.

(3) Članovi letačke posade koji imaju iskustva u kategoriji II ili kategoriji III kod svog avio prevozioca mogu da pohađaju skraćeni kurs zemaljske obuke, kurs za obuku na simulatoru letenja ili obuke u letu. Skraćeni kurs mora da uključuje najmanje zahteve tačaka (d)(1), (d)(2)(i) ili (d)(2)(ii) kako je odgovarajuće (d)(3)(i).

(b) Zemaljska obuka. Avio prevoznik mora da osigura da početni kurs zemaljske obuke za letove u uslovima smanjene vidljivosti pokriva najmanje:

(1) Karakteristike i ograničenja ILS i/ili MLS;

(2) Karakteristike vizuelnih sredstava;

(3) Karakteristike magle;

(4) Operativne mogućnosti i ograničenja pojedinih sistema helikoptera;

(5) Efekte padavina, stvaranja naslaga leda, smicanja vetra na malim visinama i turbulencije;

(6) Efekat specifičnih kvarova helikoptera;

(7) Korištenje i ograničenja sistema procene RVR;

(8) Principi zahteva za nadvišavanje prepreka;

(9) Prepoznavanje i aktivnosti koje se preduzimaju u slučaju otkaza zemaljske opreme;

(10) Procedure i mere predostrožnosti koje se preduzimaju u odnosu na kretanje po zemlji kada je RVR 400 m ili manja i bilo kakve dodatne procedure koje se zahtevaju za poletanje u uslovima vidljivosti ispod 150 m;

(11) Značaj visina odluke utemeljenih na radio visinomerima i efekat profila terena u području prilaza na očitavanje radio visinomera i na sistem za automatski prilaz / sletanje;

(12) Važnost i značenje upozoravajuće visine ako je primenjivo i aktivnosti u slučaju bilo kakvog otkaza iznad i ispod upozoravajuće visine;

(13) Zahtevi za kvalifikacijama za pilote za dobijanje i održavanje odobrenja za poletanje u uslovima smanjene vidljivosti i obavljanje letova kategorije II ili III; i

(14) Važnost pravilnog sedenja i položaja očiju.

(v) Obuka na simulatoru letenja i/ili u letu

(1) Avio prevoznik mora da osigura da obuka za letenje u uslovima smanjene vidljivosti na simulatoru letenja i/ili u letu uključuje:

(i) Provere zadovoljavajućeg rada opreme, i na zemlji i u letu;

(ii) Uticaj promene stanja zemaljske opreme na minimume;

(iii) Praćenje objava o stanju sistema za automatsko upravljanje letom i automatsko sletanje s naglaskom na aktivnosti koje se preduzimaju u slučaju otkaza takvih sistema;

(iv) Aktivnosti koje se preduzimaju u slučaju otkaza motora, elektro sistema, hidro sistema ili sistema za upravljanje letom;

(v) Efekat poznate neispravnosti i upotreba liste minimalne opreme;

(vi) Operativna ograničenja koja proizlaze iz uverenja o plovidbenosti;

(vii) Vođenje prema vizuelnim oznakama koje se zahteva na visini odluke zajedno s informacijom o maksimalnom dozvoljenom odstupanju od linije poniranja ili lokalajzera; i

(viii) Važnost i značenje upozoravajuće visine ako je primenjivo i aktivnost u slučaju bilo kakvog otkaza iznad i ispod upozoravajuće visine.

(2) Avio-prevoznik mora da osigura da svaki član letačke posade bude obučen da obavlja svoje dužnosti i upućen u koordinaciju koja se zahteva s drugim članovima posade. Za ovu svrhu maksimalno treba da se koriste odgovarajuće opremljeni simulatori letenja.

(3) Obuka može da se podeli u faze koje pokrivaju uobičajene letove bez otkaza helikoptera ili opreme ali uključuju sve vremenske uslove koji mogu da se dogode i detaljne scenarije otkaza helikoptera i opreme koji mogu da utiču na letove kategorije II ili III. Ako sistem helikoptera uključuje upotrebu hibridnih ili drugih posebnih sistema (kao što su "head up display") ili opremu za poboljšanje vidiljivosti članovi letačke posade mora da vežbaju upotrebu tih sistema u normalnim i abnormalnim situacijama u toku faze obuke na simulatoru letenja.

(4) Mora da budu uvežbane procedure u slučaju onesposobljenosti koje odgovaraju za poletanje u uslovima smanjene vidljivosti i letovima kategorije II i III.

(5) Za helikoptere koji nemaju simulatore letenja za taj tip avio prevozioci mora da osiguraju da faza letačke obuke koja se odnosi na scenario vidljivosti za kategoriju II bude sprovedena na simulatoru letenja koji je u tu svrhu odobren od strane nadležne vlasti. Takva obuka mora da uključuje najmanje 4 prilaza. Obuka i procedure koje su posebne za taj tip mora da se vežbaju na helikopteru.

(6) Obuka za kategoriju II i III mora da uključuje najmanje sledeće vežbe:

(i) Prilaz uz upotrebu odgovarajućeg sistema za vođenje, autopilota i sistema komandi leta ugrađenih u helikopter do odgovarajuće visine odluke i mora da uključuju prelaz na vizuelni let i sletanje;

(ii) Prilaz sa svim motorima u radu uz upotrebu odgovarajućeg sistema za vođenje, autopilota i sistema komandi leta ugrađenih u helikopter prema do odgovarajuće visine odluke, nakon koje sledi neuspeo prilaz; sve bez spoljnjih vizuelnih orijentira;

(iii) Kada je odgovarajuće, prilaz uz upotrebu automatskih sistema za letenje koji obezbeđuju automatski flare, lebdenje, sletanje i rulanje; i

(iv) Normalan rad primenjivog sistema i sa i bez uočavanja vizuelnih orijentira na visini odluke.

(7) Sledeće faze obuke mora da uključuju najmanje:

(i) prilazi s otkazom motora u različitim fazama prilaza;

(ii) prilazi s otkazom kritične opreme (npr. elektro sistemi, sistemi za automatsko letenje, ILS/MLS zemaljski i/ili sistemi na vazduhoplovu i pokazivači stanja);

(iii) prilazi kada otkazi opreme za automatsko letenje na maloj visini zahtevaju ili;

(A) vraćanje na ručno upravljanje ravnanja, lebdenja, sletanja i rulanja ili neuspelog prilaza; ili

(B) vraćanje na ručno upravljanje ili sniženju automatskog režima za upravljanje neuspelim prilazom od, na ili ispod visine odluke uključujući one koji mogu da rezultiraju dodirom piste;

(iv) otkazivanje sistema koje će rezultirati povećanim odstupanjima od lokalajzera i/ili ravni poniranja, oboje iznad i ispod visine odluke, pri najmanjoj vidljivosti koja je odobrena za letenje. Osim toga, nastavak ručnog sletanja mora da se vežba ako head up pokazivač čini sniženi automatski režim ili ako je head up pokazivač jedini način za ravnanje; i

(v) Otkazi i procedure specifične za taj tip ili varijantu helikoptera.

(8) Program obuke mora da obezbedi uvežbavanja postupanja s greškama koje zahtevaju vraćanje na više minimume.

(9) Program obuke mora da uključi rukovanje helikopterom kada, u toku fail passive prilaza kategorije III otkaz prouzrokuje isključenje autopilota na ili ispod visine odluke kada je poslednja izveštena RVR 300 m ili manje.

(10) Kada se poletanja vrše na RVR od 400 m i manje, obuka mora da pokrije otkaze sistema i otkaze motora koja rezultiraju nastavkom ili prekidom poletanjima.

(g) Zahtevi za konverzionom obukom za poletanje u uslovima smanjene vidljivosti i letove kategorije II i III. Avio prevoznik mora da osigura da svaki član posade završi sledeću obuku za postupke u uslovima smanjene vidljivosti ako prelazi na novi tip ili varijantu helikoptera na kojem će se obavljati poletanje u uslovima smanjene vidljivosti i letovi kategorije II i III. Zahtevi za iskustvom članova letačke posade za pohađanje skraćenog kursa propisani su u tački (a)(2) i (a)(3) u prethodnom tekstu;

(1) Zemaljska obuka. Odgovarajući zahtevi propisani u tački (b) u prethodnom tekstu, uzimajući u obzir obuku i iskustvo članova letačke posade za letove kategorije II i kategorije III.

(2) Obuka na simulatoru i/ili u letu.

(i) Najmanje 8 prilaza i/ili sletanja na simulatoru letenja odobrenom u tu svrhu.

(ii) Kada simulator letenja za određeni tip nije na raspolaganju, najmanje 3 prilaza uključujući najmanje 1 neuspeli go-around na helikopteru.

(iii) Odgovarajuća dodatna obuka ako se zahteva bilo kakva posebna oprema kao što je head up pokazivač ili oprema za poboljšanje vidljivosti.

(3) Kvalifikacije letačke posade. Zahtevi za kvalifikacijama letačke posade specifični su za avio prevozioca i tip helikoptera koji se koristi.

(i) Avio prevoznik mora da osigura da svaki član letačke posade završi proveru pre obavljanja letova kategorije II ili III.

(ii) Provera propisana u tački (i) u prethodnom tekstu može da se zameni uspešnim obavljanjem obuke na simulatoru letenja i/ili u letu propisanom u tački (d)(2) u prethodnom tekstu.

(4) Linijsko letenje pod nadzorom. Avio prevoznik mora da osigura da svaki član letačke posade obavi sledeće linijsko letenje pod nadzorom:

(i) Za kategoriju II kada se zahteva ručno sletanje, najmanje 3 sletanja od trenutka isključenja autopilota;

(ii) Za kategoriju III, najmanje 3 auto sletanja, osim kada se zahteva samo 1 auto sletanje kada je obuka zahtevana u tački (d)(2) u prethodnom tekstu u potpunosti obavljena na simulatoru letenja koji je pogodan za obuku koja ne zahteva letenje na vazduhoplovu.

(d) Iskustvo na tipu helikoptera i na mestu vođe vazduhoplova. Sledeći dodatni zahtevi se primenjuju na vođe vazduhoplova kojima je tip helikoptera nov:

(1) 50 sati ili 20 sektora kao pilot za komandama na tom tipu pre obavljanja letova kategorije II ili III; i

(2) 100 sati ili 40 sektora kao pilot za komandama na tom tipu. 100 m mora da se doda primenjivu RVR kategorije II ili kategorije III osim ako prethodno nije kvalifikovan za letove kategorije II ili III kod JAA avio prevozioca.

(3) Vazduhoplovna vlast može da odobri smanjenje navedenog zahtevanog za članove letačke posade koji imaju iskustvo u letovima kategorije II ili kategorije III na mestu vođe vazduhoplova.

(đ) Poletanje u uslovima smanjene vidljivosti s RVR manjom od 150 m

(1) Avio-prevoznik mora da osigura da se pre nego dobijanja ovlašćenja za obavljanje poletanja s RVR ispod 150 m obavi sledeća obuka:

(i) normalno poletanje u minimalnim odobrenim RVR uslovima;

(ii) poletanje u minimalnim odobrenim RVR uslovima s otkazom motora na ili nakon TDP; i

(iii) poletanje u minimalnim odobrenim RVR uslovima s otkazom motora pre TDP.

(2) Avio prevoznik mora da osigura da se obuka koja se zahteva u tački (1) u prethodnom tekstu sprovede na odobrenom simulatoru letenja. Ova obuka mora da uključi upotrebu bilo kakvih posebnih procedure i opreme. Kada ne postoji odobreni simulator letenja, nadležna vlast može da odobri takvu obuku u helikopteru bez zahteva za minimalnim RVR uslovima. (Vidi Dodatak 1 JAR-OPS 3.965.)

(3) Avio prevoznik mora da osigura da je član letačke posade obavio proveru pre obavljanja poletanja u uslovima smanjene vidljivosti s RVR m manjim od 150 m ako je primenjivo. Provera može da se zameni samo uspešno završenom obukom na simulatoru letanja i/ili obukom u letu propisanom u tački (f)(1) pri početnom prelasku na taj tip helikoptera.

(e) Zahtevi za obukom i proverom za obnavljanje - Letovi u uslovima smanjene vidljivosti

(1) Avio-prevoznik mora da osigura da, zajedno s uobičajenom obukom za obnavljanjem i proverom osposobljenosti od strane avio prevozioca, znanje pilota i sposobnosti da obavi zadatke u vezi s određenom kategorijom letova, uključujući LVTO, za koje je ovlašćen bude provereno. Zahtevani broj prilaza koja mora da se obave u toku takve obuke za obnavljanje mora da bude najmanje dva, od kojih jedan mora da bude neuspeo prilaz i najmanje jedno poletanje u uslovima smanjene vidljivosti do najmanjem primenjivom minimumu. Period važnosti ove provere je 6 meseci uključujući preostali deo meseca zadavanja.

(2) Za letove kategorije III avio prevoznik mora da koristi simulator letenja odobren za obuku za kategoriju III.

(3) Avio-prevoznik mora da osigura da, za letove kategorije III na helikopterima s fail passive sistemom za upravljanje letom, neuspeo prilaz obavlja najmanje jednom svakih 18 meseci kao rezultat otkaza autopilota na ili ispod visine odluke kada je poslednja izveštena RVR bila 300 m ili manje.

(4) Vazduhoplovne vlasti mogu da odobre obuku za obnavljanje za letove kategorije II na tipu helikoptera za koji ne postoji odobreni simulator letenja.

(ž) Zahtevi za obukom za obnavljanje za LVTO i kategorije II / III

(1) Avio-prevoznik mora da osigura da su, u cilju održavanja kvalifikacija pilota za kategoriju II i kategoriju III, obavili najmanje 3 prilaza i sletanja koristeći odobrene procedure za kategoriju II / III u toku prethodnih šest meseci, od kojih najmanje jedno mora da bude obavljeno na helikopteru.

(2) Važenje za LVTO se održava zadržavanjem kvalifikacija za kategoriju II ili III propisanom u tački (ž)(1) u prethodnom tekstu.

(3) Avio prevoznik ne može da zameni ovaj zahtev za važenjem obukom za obnavljanje.

Dodatak uz 1 JAR-OPS 3.455
Letovi u uslovima smanjene vidljivosti - Operativne procedure

(a) Opšte. Letovi u uslovima smanjene vidljivosti uključuju:

(1) Manuelno poletanje (sa ili bez elektronskog sistema vođenja);

(2) Automatski spregnut prilaz do ispod DH, s manuelnim ravnanjem, lebdenjem, sletanjem i rulanjem;

(3) Automatski spregnut prilaz nakon kog sledi automatsko ravnanje, lebdenje, automatsko sletanje i manuelno rulanje; i

(4) Automatski spregnut prilaz nakon kog sledi automatsko ravnanje, lebdenje, automatsko sletanje i automatsko rulanje kada je primenjiva RVR manja od 400 m.

Napomena 1: Hibridni sistem može da se koristi s bilo kojim od tih načina letenja.

Napomena 2: Mogu da budu odobrene druge vrste sistema vođenja ili prikazivanja.

(b) Procedure i operativne instrukcije

(1) Precizna priroda i obim datih procedura i instrukcija zavisi od korišćene opreme vazduhoplova i postupaka u pilotskoj kabini koji se slede. Avio prevoznik mora u operativnom priručniku jasno da definiše obaveze članova letačke posade u toku poletanja, prilaza, ravnanja, lebdenja, rulanja i neuspelog prilaza. Posebno mora da se istaknu odgovornosti članova posade u toku prelaska iz uslova bez vidljivosti u uslove vidljivosti, i procedure koje će da se koriste pri pogoršanju vidljivosti ili pri otkazima. Posebna pažnja mora da se posveti raspodeli obaveza u pilotskoj kabini kako bi se osiguralo da radno opterećenje pilota koji donosi odluku o sletanju ili vrši neuspeo prilaz omogući tom pilotu da se posveti nadzoru i procesu donošenja odluka.

(2) Avio-prevoznik u operativnom priručniku mora da specificira detaljne operativne procedure i instrukcije. Instrukcije mora da budu u skladu s ograničenjima i obaveznim procedurama koje su sadržane u Priručniku za letenje helikopterom i posebno pokrivaju sledeće stavke:

(i) Provere u cilju zadovoljavajućeg rada opreme helikoptera i pre polaska i u toku leta;

(ii) Uticaj promene stanja zemaljske opreme i opreme na helikopteru na minimume;

(iii) Procedure za poletanje, prilaz, ravnanje, lebdenje, sletanje, rulanje i neuspeo prilaz;

(iv) Procedure koje mora da se slede u slučaju otkaza, upozorenja i drugih neuobičajenih situacija;

(v) Minimalni zahtevani vizuelni orijentiri;

(vi) Važnost pravilnog sedenja i položaja očiju;

(vii) Aktivnosti koje mogu da budu neophodne i koje proizlaze iz pogoršanja vidljivosti orijentira;

(viii) Dodeljivanje obaveza posadi pri izvršavanju procedura prema tačkama (i) do (iv) i (vi) iz prethodnog teksta, kako bi se omogućilo vođi vazduhoplova da se uglavnom posveti nadzoru i donošenju odluka;

(ix) Zahtev da se sva iskazivanja visine ispod 200 stopa baziraju na radio visinomeru i da jedan pilot stalno motri helikopterske instrumente do završetka sletanja.

(x) Zahtev za zaštitom područja osetljivosti lokalizera;

(xi) Upotreba informacija o brzini vetra, smicanju vetra, turbulenciji, prekrivenosti piste i upotreba višestrukih procena RVR;

(xii) Procedure koje mora da se koriste za vežbanje prilaza i sletanja na piste na kojima nisu na snazi potpune procedure za heliporte kategorije II ili kategorije III;

(xiii) Operativna ograničenja koja rezultiraju iz uverenja o plovidbenosti; i

(xiv) Podaci o maksimalnom dozvoljenom odstupanju od ravni poniranja i lokalajzera ILS.

Dodatak 1 uz JAR-OPS 3.465
Minimalne vidljivosti za VFR letove

Dodatak 2 uz JAR-OPS 3.465
Minimumi za letenje između helikopterskih platformi koje se nalaze u vazdušnom prostoru klase G

ODELJAK F - PERFORMANSE UOPŠTE

JAR-OPS 3.470 Primenjivost

(a) Avio-prevoznik mora da obezbedi da:

(1) helikopteri koji lete na/s helikopterskih platformi koje se nalaze u naseljenim nepogodnim područjima: ili

(2) helikopteri sa maksimalno dozvoljenim brojem putničkih sedišta više od 19;

lete u skladu sa JAR-OPS 3, odeljak G (performanse klase 1); osim helikoptera: sa maksimalno dozvoljenim brojem putničkih sedišta više od 19 i koji lete na/s helikopterskih platformi; koji mogu da lete u skladu s JAR-OPS 3.517(a) ili koji imaju operativno odobrenje u skladu s Dodatkom 1 uz JAR-OPS 3.005(z)

(b) Ako drugačije nije propisano u tački (a) u prethodnom tekstu, avio-prevoznik će da obezbedi da helikopteri sa maksimalnim dozvoljenim brojem putničkih sedišta 19 ili manje, ali više od 9 lete u skladu sa JAR-OPS 3, odeljak G ili H (performanse klase 1 ili 2);

(v) Ako drugačije nije propisano u tački (a) u prethodnom tekstu, avio-prevoznik će da obezbedi da helikopteri sa maksimalno dozvoljenim brojem putničkih sedišta 9 ili manje lete u skladu sa JAR - OPS 3, odeljak G, H ili I (performanse klase 1,2 ili 3);

JAR-OPS 3.475 Opšte

(a) Avio-prevoznik mora da obezbedi da masa helikoptera:

(1) na početku poletanja ili u slučaju re-planiranja u toku leta

(2) u tački od koje se primenjuje revidirani operativni plan leta,

nije veća od mase pri kojoj mogu da se ispune zahtevi odgovarajućeg pododeljka za let koji se obavlja, uzimajući u obzir očekivano smanjenje mase u toku leta i za ispuštanje goriva kako je određeno u određenom zahtevu.

(b) Avio-prevoznik mora da obezbedi da se odobreni podaci o performansama, utvrđeni u letačkom priručniku helikoptera, koriste radi usaglašavanja sa zahtevima odgovarajućeg pododeljka, dopunjeni ako je potrebno, drugim podacima prihvatljivim za vazduhoplovne vlasti, kao što je propisano u odgovarajućem pododeljku. Kada se primenjuju odredbe opisane u odgovarajućem pododeljku, mogu da vodi računa o svim operativnim faktorima koji su već obuhvaćeni podacima o performansama u letačkom priručniku helikoptera, da bi se izbegla dvostruka upotreba faktora.

(v) Prilikom ispunjavanja zahteva odgovarajućeg pododeljka, mora da se uzmu u obzir sledeći parametri:

(1) masa helikoptera;

(2) konfiguracija helikoptera

(3) uslovi okruženja, posebno:

(i) visina po pritisku, i temperatura;

(ii) vetar

(A) za poletanje, putanju poletanja i zahteve za sletanje, mora da se uzme u obzir ne više od 50% svake izveštene stabilne komponente čeonog vetra od 5 čvorova ili više.

(B) Kada je prema Letačkom priručniku helikoptera dozvoljeno poletanje i sletanje s repnom komponentom vetra, i u svim slučajevima za putanju poletanja, ne manje od 150% svake izveštene komponente repnog vetra mora da se uzme u obzir.

(V) Kada precizna oprema za merenje vetra omogućava precizno merenje brzine vetra iznad tačke poletanja i sletanja, alternativne komponente vetra specifične za mesto mogu da budu odobrene od vazduhoplovnih vlasti. (Vidi ACJ uz JAR-OPS 3.475(c)(3)(ii);

(4) operativne tehnike; i

(5) rad svakog sistema koji loše utiče na performanse.

JAR-OPS 3.477 Razmatranje prepreka
(Vidi ACJ uz odeljak H)

(a) U svrhu zahteva za nadvišavanjem prepreka, prepreka koja se nalazi iza FATO, na putanji za poletanje ili putanji za neuspeli prilaz, mora da bude razmatrana ako bočna udaljenost od najbliže tačke na površini ispod planirane putanje leta nije veća od:

(1) za VFR letove:

(i) polovine FATO (ili ekvivalentnog termina koji se koristi u Letačkom priručniku) širine definisane u Letačkom priručniku helikoptera (ili, kada širina nije definisana 0.75 D), plus 0.25 puta D (ili 3 m, šta je veće), plus:

0.10 DR za VFR letove danju

0.15 DR za VFR letove noću

(2) za IFR letove:

(i) 1.5 D (ili 30 m, šta je veće), plus:

0.10 DR za IFR letove s preciznim vođenjem po kursu

0.15 DR za IFR letove s standardnim vođenjem po kursu

0.30 DR za IFR letove s preciznim bez vođenja po kursu

(iii) pri razmatranju putanje leta za neuspeli prilaz, divergencija područja za razmatranje prepreka primenjuje se samo posle kraja raspoložive dužine za poletanje;

(iv) standardno vođenje po kursu uključuje ADF i VOR vođenje. Precizno vođenje po kursu uključuje ILS, MLS ili drugo vođenje po kursu koje obezbeđuje ekvivalentnu navigacionu tačnost.

(3) Za letove kod kojih se početno poletanje vrši vizuelno i u prelaznoj tački se prelazi na IFR/IMC, kriterijum zahtevan u (1) se primenjuje do prelazne tačke tada se kriterijum zahtevan u (2) primenjuje posle prelazne tačke:

(i) prelazna tačka ne može da se nalazi pre kraja TODRH za helikoptere koji lete s performansama klase 1 i pre DPATO za helikoptere koji lete s performansama klase 2;

(b) Za poletanje uz upotrebu rezervnih procedura (ili lateralna tranzicija), u svrhu zahteva za nadvišavanjem prepreka, prepreka koja se nalazi u rezervnom području (ili području lateralne tranzicije), mora da se uzme u razmatranje ako je njeno bočno rastojanje od najbliže tačke na površini ispod planirane putanje leta nije veće od:

(1) polovine FATO (ili ekvivalentnog termina koji se koristi u Letačkom priručniku) širine definisane u Letačkom priručniku helikoptera (ili, kada širina nije definisana 0.75 D), plus 0.25 puta D (ili 3 m, šta je veće), plus 0.10 za VFR danju, ili 0.15 za VFR noću, od distance koja je pređena od kraja FATO.

(vidi ACJ OPS 3.490(d))

(v) Prepreke mogu da budu zanemarene ako se nalaze dalje od:

(1) 7 R za dnevne letove ako je osigurano da navigaciona tačnost može da se postigne referencom na pogodne vizuelne orijentire u toku penjanja;

(2) 10 R za noćne letove ako je osigurano da navigaciona tačnost može da se postigne referencom na pogodne vizuelne orijentire u toku penjanja;

(3) 300 m ako navigaciona tačnost može da se postigne odgovarajućim navigacionim sredstvima; i

(4) 900 m u ostalim slučajevima.

JAR-OPS 3.480 Pojmovi

(a) Izrazi korišćeni u odeljcima F, G, H, i I, i koji nisu definisani u JAR-1 imaju sledeća značenja:

(1) "Kategorija A" u odnosu na helikoptere označava helikoptere s više motora projektovane sa karakteristikama izolovanosti motora i sistema specificiranim u CS-27/29 ili ekvivalentom dokumentu prihvatljivom za vazduhoplovne vlasti i informacijama o performansama iz letačkog priručnika helikoptera zasnovanih na konceptu otkaza kritičnog motora koji obezbeđuje odgovarajuće uređenu površinu na zemlji i odgovarajuće performanse za nastavljanje siguranog leta u slučaju otkaza motora.

(2) "Kategorija B" u odnosu na helikoptere označava helikoptere s jednim motorom ili helikoptere s više motora koji ne zadovoljavaju u potpunosti sve standarde kategorije A. Helikopteri kategorije B nemaju garantovanu sposobnost opstanka u slučaju otkaza motora i nepredviđeno sletanje se podrazumeva.

(3) Tačka odluke (CP). Tačka odluke je definisana kao tačka u prilazu na kojoj pilot koji leti odlučuje da je u slučaju otkrivanja otkaza motora najsigurnija opcija nastavak let do platforme za sletanje.

(4) Naseljeno područje. Kada se odnosi na velegrad, grad ili naselje, bilo koje područje koje se u osnovi koristi za stanovanje, trgovinu ili rekreaciju (vidi i definicije za nepogodno okruženje i okruženje koje nije nepogodno).

(5) D. Najveća dimenzija helikoptera kada se rotori okreću.

(6) Definisana tačka nakon poletanja. Tačka u poletanju i fazi početnog penjanja, pre koje sposobnost helikoptera za siguran nastavak leta, s otkazom kritičnog motora nije sigurna i može se zahtevati prinudno sletanje.

(7) Definisana tačka pre sletanja. Tačka u prilazu i fazi sletanja, nakon koje koje sposobnost helikoptera za siguran nastavak leta, s otkazom kritičnog motora nije sigurna i može se zahtevati prinudno sletanje.

Napomena: Definisane tačke primenjuju se isključivo na helikoptere koji obavljaju letove sa performansama klase 2.

(8) Udaljenost DR. DR je horizontalna udaljenost koju je prešao helikopter od kraja raspoložive distance za poletanje.

(9) Izdignuti heliporti. Heliport koji je najmanje 3m iznad okružujuće površine.

(10) Vreme izloženosti. Stvarni vremenski period u toku kojeg let helikoptera s otkazom kritičnog motora u mirnoj atmosferi ne garantuje sigurno prinudno sletanje ili siguran nastavak leta. (Vidi i definiciju maksimalnog dozvoljenog vremena izloženosti).

(11) Helikopterska platforma. Heliport koji se nalazi na plutajućoj ili fiksnoj konstrukciji na vodi.

(12) Heliport. Aerodrom ili određeno područje na zemlji, vodi ili konstrukciji koje se koriste ili namerava da se koristi u celosti ili delimično za dolazak, odlazak ili kretanje helikoptera po površini.

(13) Nepogodno okruženje:

(i) okruženje u kojem:

(A) Ne može da se izvrši sigurno prinudno sletanje zato što je površina neodgovarajuća; ili

(B) Lica u helikopteru ne mogu da budu zaštićene od elemenata na odgovarajući način; ili

(V) Ne postoji konzistentna mogućnost traganja i spasavanja u prihvaćenom vremenskom periodu; ili

(G) Postoji neprihvatljiv rizik od ugrožavanja lica ili imovine na zemlji;

(ii) U svakom slučaju, sledeća će se područja smatrati nepogodnim:

(A) Za letove iznad vode, područja otvorenog mora severno od 45N i južno od 45S, što je određeno od strane vazduhoplovne vlasti države o kojoj se radi; i

(B) Oni delovi nastanjenog područja bez odgovarajućih sigurnih područja za prinudno sletanje

(Vidi IEM OPS 3.480(a)(12))

(14) Tačka donošenja odluke o sletanju (LDP). Tačka koja se koristi za određivanje performansi na sletanju posle koje, ako je u njoj otkriven otkaz kritičnog motora, sletanje može sigurno da se nastavi ili da započne prinudno sletanje.

(15) Raspoloživa udaljenost za sletanje (LDAH). Dužina područja završnog prilaza i sletanja plus bilo kakvo dodatno područje koje je proglašeno raspoloživim i odgovarajućim u svrhu izvršenje manevra sletanja helikoptera sa definisane visine.

(16) Zahtevana udaljenost za sletanje (LDRH). Horizontalno rastojanje potrebno za sletanje i potpuno zaustavljanje sa tačke od 10,7 m (35 stopa) iznad površine za sletanje.

(17) Maksimalna odobrena broj putničkih sedišta (MAPSC). Maksimalni broj putničkih sedišta pojedinačnog helikoptera, isključujući sedišta za posadu, koja koristi prevoznik, koji je odobrilo vazduhoplovne vlasti i koje je uključeno u Operativni priručnik.

(18) Maksimalno dozvoljeno vreme izloženosti. Vremenski period, određen na osnovu stope otkaza motora zabeležene za tip motora helikoptera, u toku kojeg se verovatnoća otkazivanja motora može da se smanji. (Vidi i definiciju vremena izloženosti).

(19) Okruženje koje nije nepogodno.

(i) Okruženje u kojem:

(A) Može da se obavi sigurno prinudno sletanje; i

(B) Lica u helikopteru ne mogu da budu zaštićene od elemenata; i

(V) Postoji konzistentna mogućnost traganja i spasavanja u prihvaćenom vremenskom periodu;

(ii) U bilo kom slučaju, oni delovi nastanjenog područja s odgovarajućim područjima za sigurno prinudno sletanje smatraće se okruženjem koje nije nepogodno.

(20) Prepreka. Prepreke uključuju površinu zemlje, bilo na kopnu ili moru.

(21) Performanse Klase 1. Letovi sa performansama klase 1 su oni letovi gde je, u slučaju otkaza kritičnog motora, helikopter sposoban da sleti unutar raspoložive distance za slučaj prekinutog poletanja ili da sigurno nastavi let do odgovarajućeg područja za sletanje, u zavisnosti od trenutka u kojem je došlo do otkaza motora.

(22) Performanse klase 2. Letovi sa performansama klase 2 su oni letovi gde je, u slučaju otkaza kritičnog motora, helikopter ima performanse koje omogućavaju siguran nastavak leta, osim kada do otkaza dođe u ranoj fazi manevra poletanja ili kasnoj fazi manevra sletanja, i u tim slučajevima može da se zahteva prinudno sletanje.

(23) Performanse klase 3. Letovi sa performansama klase 3 su oni letovi gde je, u slučaju otkaza motora u bilo kom trenutku u toku leta, može da se zahteva prinudno sletanje za helikopter s više motora ali mora da se zahteva za helikopter s jednim motorom.

(24) Raspoloživa dužina za slučaj prekinutog poletanja (RTODAH). Dužina završnog prilaza i prostor za poletanje raspoloživ i pogodan za helikoptere koji lete s performansama klase 1 kako bi se završilo prekinuto poletanje.

(25) Zahtevana dužina za slučaj prekinutog poletanja (RTODRH)

Horizontalna udaljenost koja je potrebna od početka poletanja do tačke potpunog zaustavljanja helikoptera nakon otkaza motora i prekida poletanja u tački odluke o poletanju.

(26) Saopštena komponenta čeonog vetra. Saopštena komponenta čeonog vetra je ona saopštena u vreme planiranja leta i može da se koristi pod uslovom da nema značajnih promena faktora vetra pre poletanja.

(27) Tačka rotacije RP. Tačka rotacije definiše se kao tačka u kojoj je data komanda za započinjanje promena dotadašnjeg položaja nosa na dole u toku poletanja. To je poslednja tačka na putanji poletanja sa koje, u slučaju da je primećen otkaz motora, može da se obavi prinudno sletanje na platformu.

(28) R. Radius rotora.

(29) Sigurno prinudno sletanje. Neizbežno sletanje na površinu zemlje ili vodu s razumnim očekivanjem da neće biti povređenih lica u vazduhoplovu ili na površini.

(30) Tačka odluke o poletanju (TDP). Tačka koja se koristi za određivanje performansi u poletanju sa koje se, kada se na njoj ustanovi otkaz motora, može izvršiti ili prekinuto poletanje ili može da se nastavi sigurno poletanje.

(31) Raspoloživo rastojanje za poletanje (TODAH). Dužina završnog prilaza i područja za poletanje plus dužina predpolja helikoptera (ako postoji) koji su označeni kao dostupni i pogodni za izvršenje poletanja helikoptera.

(32) Zahtevano rastojanje za poletanje (TODRH). Horizontalno rastojanje koje se zahteva od početka poletanja do tačke na kojoj se dostiže VTOSS, izabrana visina i pozitivan gradijent penjanja, nakon prepoznatog otkaza kritičnog motora na tački odluke o poletanju (TDP), s preostalim motorima u okviru odobrenih operativnih granica.

Odabrana visina mora da bude određena upotrebom podataka iz letačkog priručnika helikoptera, i mora da bude najmanje 10.7 m (35 stopa) iznad:

(i) površine poletanja; ili

(ii) alternativno, nivoa definisanog najvišom preprekom na zahtevanoj dužini za poletanje.

(33) Putanja leta za poletanje. Vertikalna i horizontalna putanja, s otkazom kritične pogonske grupe, od određene tačke na poletanju do 1000 stopa iznad površine.

(34) Masa na poletanju. Masa helikoptera na poletanju biće uzeta kao njegova masa, uključujući sve stvari i sva lica koja se prevoze pri započinjanju poletanja.

(35) Mesto dodira i poletanja (TLOF). Mesto koje podnosi opterećenje i na koje helikopter može da sleti ili sa kojeg može da poleti.

(36) Vy. Best rate of climb speed. Najbolja stopa brzine penjanja.

ODELJAK G - PERFORMANSE KLASE 1

JAR-OPS 3.485 Opšte

Avio-prevoznik mora da obezbedi da su helikopteri koji obavljaju letove sa performansama klase 1 sertifikovani za kategoriju A. (vidi ACJ uz JAR-OPS 3.480(a)(1) i (a)(2)).

JAR-OPS 3.490 Poletanje

(a) Avio-prevoznik mora da obezbedi da:

(1) Masa na poletanju ne prelazi maksimalnu masu na poletanju koja je navedena u Priručniku za letenje helikopterom, za procedure koje mora da se koriste (vidi ACJ uz JAR-OPS 3.490 i 3.510).

(2) Masa na poletenju treba da je takva da:

(i) je moguće da se prekine poletanje i sleti na FATO u slučaju da je otkaz kritične pogonske grupe otkriven na ili pre TDP;

(ii) Zahtevana dužina za prekinuto poletanje ne prelazi raspoloživu dužinu za prekinuto poletanje; i

(iii) Zahtevana dužina za poletanje ne prelazi raspoloživu dužinu za poletanje;

(iv) Kao alternativa, zahtev iz JAR-OPS 3.490(a)(2)(III) iz prethodnog teksta može da bude zanemaren ako je obezbeđeno da, helikopter s otkazom kritične pogonske grupe otkriven na TDP može, kada se nastavlja s poletanjem, nadvisi sve prepreke do kraja zahtevane dužine za poletanje s vertikalnim nadvišavanjem ne manjim od 10.7 m (35 stopa) (vidi ACJ uz JAR-OPS 3.480(a)(1).

(b) Prilikom usaglašavanja s tačkom (a) iz prethodnog teksta, mora da se uzmu u obzir odgovarajući parametri iz JAR-OPS 3.475(v) na helidromu polaska:

(g) Deo poletanja do i uključujući TDP mora da bude izveden u vizuelnom kontaktu s zemljom tako da prekinuto poletanje može da se izvede.

(d) Za poletanje uz upotrebu rezervnih procedura (lateralna tranzicija), avio-prevoznik mora da obezbedi, s otkazom kritične pogonske grupe, da su sve prepreke u rezervnom prostoru (lateralna tranzicija) nadvišene s odgovarajućim nadvišenjem (vidi ACJ OPS 3.490)

JAR-OPS 3.495 Putanja poletanja

(a) Avio-prevoznik mora da obezbedi da, od kraja zahtevane dužine za poletanje s otkazom kritične pogonske grupe koji je prepoznat na TDP:

(1) Masa na poletanju je takva da putanja poletanja obezbeđuje vertikalno nadvišavanje ne manje od 10.7 m (35 stopa) za VFR letove i 10.7 m (35 stopa) + 0.01 DR za IFR letove iznad svih prepreka koje se nalaze na putanji penjanja. Uzimaju se u razmatranje samo prepreke navedene u JAR-OPS 3.477.

(2) Kada je izvršena promena smera za više od 15°, odgovarajuće odstupanje od sposobnosti za ispunjenje zahteva za nadvišavanje prepreka je napravljeno za efekat ugla nagiba. Ovaj zaokret ne sme da se izvrši pre dostizanja visine od 61 m (200 stopa) iznad površine poletanja ako nije dozvoljen kao deo odobrene procedure u Letačkom priručniku.

(b) Prilikom usaglašavanja s tačkom (a) iz prethodnog teksta, mora da se uzmu u obzir odgovarajući parametri iz JAR-OPS 3.475(s) na helidromu polaska.

JAR-OPS 3.500 Na ruti - otkaz kritičnog motora

(a) Avio-prevoznik mora da obezbedi da putanja leta na ruti sa otkazom kritične pogonske grupe, u skladu sa očekivanim meteorološkim uslovima u toku leta, zadovoljava uslove iz tačke (1), (2) ili (3) na svim tačkama duž rute.

(1) Kada se planira da se let u bilo kom trenutku obavlja bez vizuelnog kontakta s zemljom, masa helikoptera dozvoljava penjanje od najmanje 50 stopa/minut s otkazom kritične pogonske grupe na visini od najmanje 300 m (1000 stopa), 600 m (2000 stopa) u planinskim područjima, iznad svih prepreka duž rute unutar 9.3 km (5 nm) sa svake strane planirane putanje.

(2) Kada se planira da se let obavlja bez vizuelnog kontakta s zemljom, putanja leta dozvoljava da helikopter nastavi let sa visine krstarenja do visine od 300 m (1000 stopa) iznad mesta za sletanje gde može da se izvrši sletanje u skladu sa JAR-OPS 3.510. Putanja leta vertikalno nadvišava, s najmanje 300 m (1000 stopa), 600 m (2000 stopa) u planinskim područjima sve prepreke duž rute unutar 9.3 km (5 nm) sa svake strane planirane putanje. Mogu da se koriste "drift down" tehnike.

(3) Kada se planira da se let obavi u VMC uslovima i u vizuelnom kontaktu s zemljom, putanja leta dozvoljava da helikopter nastavi let sa visine krstarenja do visine od 300 m (1000 stopa) iznad mesta za sletanje gde može da se izvrši sletanje u skladu sa JAR-OPS 3.510, bez da u bilo kojem trenutku leti ispod minimalne visine leta, prepreke unutar 900 m sa svake strane putanje mora da se uzmu u razmatranje.

(b) Prilikom usaglašavanja sa zahtevima iz tačke (a)(2) ili (a)(3) iz prethodnog teksta, avio-prevoznik mora da osigura da:

(1) se podrazumeva da je do otkaza kritične pogonske grupe došlo u najkritičnijoj tački duž rute.

(2) su u obzir uzeti uticaji vetra na putanju leta.

(3) se planira da se izbacivanje goriva vrši isključivo do stepena koji omogućava dolet do heliporta sa zahtevanom rezervom goriva i koristeći sigurnu proceduru (Vidi ACJ OPS 3.500(b)(3)).

(4) se izbacivanje goriva ne planira ispod 1000 stopa iznad terena.

(v) Širina margina iz tačaka (a)(1) i (a)(2) iz gornjeg teksta mora da se uveća do 18.5 km (10 nm) ako ne može da se postigne navigaciona tačnost za 95% ukupnog vremena letenja (Vidi JAR-OPS 3.240, 3.243 i 3.250).

JAR-OPS 3.505 Namerno ostavljeno prazno

JAR-OPS 3.510 Sletanje

(a) Avio-prevoznik mora da obezbedi da:

(1) Masa sletanja helikoptera u predviđeno vreme sletanja ne prelazi maksimalnu masu navedenu u Priručniku za letenje helikopterom, deo performanse, za procedure koje koje mora da se koriste. (Vidi ACJ OPS 3.490 i 3.510).

(2) U slučaju kada je otkaz kritične pogonske grupe otkriven u bilo kojoj tački pre ili u tački odluke o sletanju (LDP), moguće da se izvrši sletanje i zaustavljanje u okviru FATO, ili da izvrši otežano sletanje nadvišavajući sve prepreke na putanji leta vertikalnom marginom od 10.7 m (35 stopa) (Vidi ACJ OPS 3.480(a)(32)). Samo prepreke navedene u JAR-OPS 3.477 mora da budu uzete u obzir;

(3) U slučaju kada je otkaz kritične pogonske grupe otkriven u ili bilo kojoj tački posle tačke odluke o sletanju (LDP) moguće nadvišavanje svih prepreka na prilaznoj putanji; i

(4) U slučaju da je otkaz kritične pogonske grupe otkriven u ili bilo kojoj tački posle tačke odluke o sletanju (LDP), moguće sletanje i zaustavljanje unutar FATO.

(b) Prilikom usaglašavanja s tačkom (a) iz prethodnog teksta, mora da se uzmu u obzir odgovarajući parametri iz JAR-OPS 3.475(v) u predviđeno vreme sletanja na odredišnom ili svakom alternativnom helidromu, ako se zahteva.

(v) Deo sletanja od LDP do dodira mora da se obavi u vizuelnom kontaktu s zemljom.

ODELJAK H - LETOVI KLASE 2

JAR-OPS 3.515 Opšte

(a) Avio-prevoznik mora da obezbedi da:

(1) su helikopteri koji obavljaju letove sa performansama klase 2 sertifikovani za kategoriju A (vidi i ACJ uz JAR-OPS 3.480(a)(1) i (a)(2)).

JAR-OPS 3.517 Letovi bez obezbeđene sposobnosti sigurnog prinudnog sletanja

(a) Avio-prevoznik mora da se uveri da letovi bez obezbeđene sposobnosti sigurnog prinudnog sletanja u toku faze poletanja i sletanja se ne obavljaju ako avio-prevozilac ne poseduje odgovarajuće odobrenje od vazduhoplovnih vlasti izdato u skladu s Dodatkom 1 uz JAR-OPS 3.517(a). (Vidi i JAR-OPS 3.470(a)(1).)

JAR-OPS 3.520 Poletanje
(Vidi ACJ uz odeljak H)
(Vidi IEM OPS 3.520 i 3.535)

(a) Avio-prevoznik mora da bude uveren da:

(1) Masa na poletanju ne prelazi maksimalnu masu specificiranu za brzinu penjanja od 150 stopa/minuti na 300 m (1000 stopa) iznad nivoa helidroma sa otkazom kritičnog motora i preostalim motorima na odgovarajućem režimu snage.

(2) Za letove, osim onih navedenih u JAR-OPS 3.517(a), poletanje je obavljeno tako da sigurno prinudno sletanje može da se obavi do tačke gde je moguć siguran nastavak leta (vidi ACJ uz odeljak H, tačka 6.2).

(3) Za letove u skladu s u JAR-OPS 3.517(a) osim zahteva iz (a)(1):

(i) Masa na poletanju ne prelazi najveću masu na poletanju koja je specificirana u Priručniku za letenje helikopterom za AEO OGE lebdenje u mirnoj atmosferi s svim pogonskim grupama u radu na odgovarajućoj snazi.

(ii) Za letove na/sa helikopterskih platformi:

(A) s helikopterom koji ima najveću odobrenu putničku konfiguraciju više od 19; i

(B) od 1. januara 2010. svaki helikopter koji leti na/s helikopterske platforme koja se nalazi u nenaseljenom okruženju koje nije nepristupačno kao što je određeno u JAR-OPS 3.480(13)(ii)(A)

masa na poletanju mora da uzme u obzir: procedure; promašaj ivice platforme; propadanje koje odgovara visini platforme - s otkazom kritične pogonske grupe i preostalim pogonskim grupama koje rade na odgovarajućem režimu snage.

(4) Prilikom usaglašavanja s tačkom (a) iz prethodnog teksta, mora da se uzmu u obzir odgovarajući parametri iz JAR-OPS 3.475(s) na helidromu polaska.

(5) Deo poletanja, pre nego što su ispunjeni zahtevi iz JAR-OPS 3.525, mora da bude obavljen u vizuelnom kontaktu s zemljom.

JAR-OPS 3.525 Putanja poletanja
(Vidi ACJ uz odeljak H)

(a) Avio-prevoznik mora da bude siguran da su nakon DPATO, ili alternativno, ne kasnije od 200 stopa iznad površine poletanja, s otkazom kritične pogonske grupe ispunjeni zahtevi iz JAR-OPS 3.495(a)(1), (2) i (b).

JAR-OPS 3.530 Na ruti - s otkazom kritične pogonske grupe

(a) Avio-prevoznik mora da obezbedi da su ispunjeni zahtevi iz JAR-OPS 3.500.

JAR-OPS 3.535 Sletanje
(Vidi IEM OPS 3.520 i 3.535)
(Vidi ACJ uz odeljak H)

(a) Avio-prevoznik mora da bude uveren da:

(1) Masa na sletanju helikoptera u predviđenom vremenu sletanja ne prelazi maksimalnu masu koja bi bila specificirana za brzinu penjanja od 150 stopa/minut na 300 m (1000 stopa) iznad nivoa heliporta sa otkazom kritičnog motora i preostalim motorima na odgovarajućem režimu snage.

(2) U slučaju otkaza kritične pogonske grupe u svakoj tački prilazne putanje:

(i) ometano sletanje može da se izvede ispunjavajući zahteve iz JAR-OPS 3.525; ili

(ii) za letove, osim onih navedenih u JAR-OPS 3.517(a), helikopter može da izvede sigurno prinudno sletanje.

(3) Za letove u skladu s JAR-OPS 3.517(a) pored zahteva iz tačke (a)(1) u gornjem tekstu:

(i) Masa na poletanju ne prelazi najveću masu na poletanju koja je specificirana u Priručniku za letenje helikopterom za AEO OGE lebdenje u mirnoj atmosferi s svim pogonskim grupama u radu na odgovarajućoj snazi.

(ii) Za letove na/sa helikopterskih platformi:

(A) s helikopterom koji ima najveću odobrenu putničku konfiguraciju više od 19; i

(B) od 1. januara 2010. svaki helikopter koji leti na/s helikopterske platforme koja se nalazi u nenaseljenom okruženju koje nije nepristupačno kao što je određeno u JAR-OPS 3.480(13)(ii)(A)

masa na sletanju mora da uzme u obzir: procedure; promašaj ivice platforme; propadanje koje odgovara visini platforme - s otkazom kritične pogonske grupe i preostalim pogonskim grupama koje rade na odgovarajućem režimu snage.

(b) Prilikom usaglašavanja s tačkom (a) iz prethodnog teksta, mora da se uzmu u obzir odgovarajući parametri iz JAR-OPS 3.475(v) na odredišnom ili svakom alternativnom helidromu, ako se zahteva.

(v) Deo sletanja, nakon kojeg zahtevi iz JAR-OPS 3.525 ne mogu da budu ispunjeni, mora da bude obavljen u vizuelnom kontaktu s zemljom.

Dodatak 1 JAR-OPS 3.517(a)
Letovi helikopterom bez obezbeđene sposobnosti sigurnog prinudnog sletanja
(Vidi JAR-OPS 3.517(a))
(Vidi ACJ-1 uz Dodatak 1 uz JAR-OPS 3.517(a))

(a) Odobrenje:

(1) Nakon procene rizika avio-prevoznik može da bude ovlašćen za obavljanje letova bez obezbeđene sposobnosti sigurnog prinudnog sletanja u toku faze poletanja i sletanja, prema odobrenju koje sadrži:

(i) tip helikoptera; i

(ii) vrstu letova.

(2) Takvo odobrenje zavisi od sledećih uslova:

(i) Skup uslova koje primenjuje avio-prevoznik u cilju dobijanja i održavanja odobrenja za tip helikoptera;

(ii) Primena sistema praćenja korišćenja.

ODELJAK I - LETOVI SA PERFORMANSAMA KLASE 3

JAR-OPS 3.540 Opšte

(a) Avio-prevoznik mora da obezbedi da:

(1) helikopteri koji obavljaju letove sa performansama klase 3 su sertifikovani u kategoriju A ili B (vidi i ACJ OPS 3.480(a)(1) i (a)(2)).

(2) se letovi obavljaju samo sa / na heliporte i rutama, područjima koja se nalaze u okruženju koje nije nepristupačno, osim za fazu poletanja i sletanja kako je predviđeno tačkom (b) u nastavku.

(b) Avio-prevoznik može da obavlja letove sa/na heliporte koji se nalaze van naseljenog nepristupačnog područja, bez mogućnosti bezbednog prinudnog sletanja za vreme poletanja i sletanja (vidi ACJ OPS 3.540(b)):

(1) u toku poletanja; pre dostizanja brzine Vy ili 200 stopa iznad površine za poletanje; ili

(2) u toku sletanja; ispod 200 stopa iznad površine za sletanje;

ako avio-prevoznik ima odgovarajuće odobrenje vazduhoplovnih vlasti u skladu s Dodatkom 1 uz JAR-OPS 3.517(a).

(v) Avio-prevoznik mora da obezbedi da se letovi ne obavljaju:

(1) bez vizuelnog kontakta sa zemljom;

(2) noću;

(3) kada je plafon manji od 600 stopa; ili

(4) kada je vidljivost manja od 800 m.

JAR-OPS 3.545 Poletanje

(a) Avio-prevoznik mora da obezbedi da:

(1) Masa na poletanju ne prekoračuje maksimalnu masu koja je specificirana za lebdenje s uticajem zemlje sa svim motorima u radu na režimu za poletanje. Ako su uslovi takvi da izgleda da se lebdenje sa uticajem zemlje ne može postići, masa na poletanju ne sme da prekorači maksimalnu masu na poletanju radi postizanja lebdenja bez uticaja zemlje sa svim motorima koji rade na režimu za poletanje.

(b) u slučaju otkaza motora, helikopter je sposoban da obavi sigurno prinudno sletanje, osim kada leti u skladu sa izuzećem datim u tački 3.540(b).

JAR-OPS 3.550 Na ruti

Avio-prevoznik mora da obezbedi da:

(a) Helikopter je sposoban, da sa svim pogonskim grupama u radu u granicama maksimalne stalne snage u datim uslovima, nastavi planiranom rutom ili planiranim odstupanjem od rute a da, ni u jednoj tački ne leti ispod odgovarajuće minimalne visine letenja; i

(b) U slučaju otkaza pogonske grupe, helikopter je sposoban da obavi sigurno prinudno sletanje.

JAR-OPS 3.555 Sletanje

Avio-prevoznik mora da obezbedi da:

(a) Masa helikoptera na sletanju u predviđeno vreme sletanja ne prekoračuje maksimalnu masu na sletanju specificiranu za lebdenje sa uticajem zemlje sa svim motorima u radu na snazi za poletanje. Ako su uslovi takvi da se lebdenja sa uticajem zemlje ne može postići, masa na sletanju ne sme da prekorači maksimalnu masu na sletanju specificiranu za lebdenje bez uticaja zemlje sa svim pogonskim grupama u radu na snazi za poletanje.

(b) u slučaju otkaza pogonske grupe, helikopter je sposoban da obavi sigurno prinudno sletanje, osim kada leti u skladu sa izuzećem datim u tački 3.540(a)(2) ili 3.540(b).

ODELJAK J - MASA I POLOŽAJ TEŽIŠTA HELIKOPTERA

JAR-OPS 3.605 Opšte
(Vidi dodatak 1 JAR-OPS 3.605)

(a) Avio-prevoznik mora da obezbedi da u svim fazama leta, opterećenje, masa i položaj težišta helikoptera bude u saglasnosti sa ograničenjima navedenim u odobrenom letačkom operativnom priručniku helikoptera ili operativnom priručniku ako je on restriktivniji.

(b) Avio-prevoznik mora da odredi masu i položaj težišta svakog helikoptera mereći njegovu masu pre nego što uvede helikopter u saobraćaj, a nakon toga u vremenskim intervalima od 4 godine. Uticaj modifikacija i popravki na masu i položaj težišta helikoptera mora da se uzmu u obzir i mora da budu odgovarajuće dokumentovani. Osim toga, helikopterima se ponovo mora odrediti masa, merenjem, ukoliko uticaj nastalih modifikacija na masu i položaj težišta helikoptera nije tačno poznat.

(v) Avio-prevoznik mora da odredi masu svih operativnih stavki kao i članova posade uključenih u suvu operativnu masu, merenjem ili upotrebom standardnih masa. Takođe mora da se odredi uticaj njihovog položaja na položaj težišta helikoptera.

(g) Avio-prevoznik mora da odredi masu tereta koji se prevozi, uključujući dodatni teret - balast, merenjem ili da odredi masu tereta koji se prevozi u skladu sa standardnim masama putnika i prtljaga kao što je navedeno u JAR OPS 3.620.

(d) Avio-prevoznik mora da odredi masu goriva koristeći stvarnu gustinu goriva, ili ako ona nije poznata, gustinu goriva izračunatu prema metodama navedenim u operativnom priručniku avioprevozioca (Vidi IEM OPS 3.605(d)).

JAR-OPS 3.607 Pojmovi

(a) Suva operativna masa. Ukupna masa helikoptera spremnog za određenu vrstu leta bez mase iskoristivog goriva tereta koji se prevozi.

(b) Maksimalna masa na poletanju. Maksimalna dozvoljena masa helikoptera na poletanju.

(v) Teret koji se prevozi. Ukupna masa putnika, prtljaga i robe, uključujući i teret čiji se prevoz ne naplaćuje.

(g) Klasifikacija putnika.

(1) Odrasli, muškarci i žene, definisani su kao lica starosti od 12 godina i više.

(2) Deca su definisana kao lica starosti od 2 do 12 godina.

(3) Bebe su definisane kao lica koje imaju manje od 2 godine života.

JAR-OPS 3.610 Utovar, masa i položaj težišta

Avio-prevoznik mora da navede, u kompanijskom operativnom priručniku, principe i metode koje se koriste prilikom utovara kao i za određivanje mase i položaja težišta, a koji zadovoljavaju zahteve JAR-OPS 3.605. Navedeni principi mora da pokrivaju sve tipove planiranih letova.

JAR-OPS 3.615 Masa posade

(a) Avio-prevoznik mora da koristi sledeće mase, u cilju određivanja suve operativne mase:

(1) Stvarne mase koje uključuju masu prtljaga posade; ili

(2) Standardne mase, koje uključuju masu ručnog prtljaga, od 85 kg po članu posade i/ili

(3) Drugu vrednost standardne mase, koja mora da bude prihvatljiva od strane vazduhoplovnih vlasti.

(b) Avio-prevoznik mora da koriguje suvu operativnu masu za svaki dodatni prtljag posade. Položaj dodatnog prtljaga se mora uzeti u obzir prilikom određivanja položaja težišta helikoptera.

JAR-OPS 3.620 Masa putnika i prtljaga

(a) Avio-prevoznik mora da izračuna masu putnika i predatog prtljaga tako što će koristiti njihovu stvarnu masu, kao i stvarnu masu njihovog prtljaga ili standardne mase navedene u tabelama od 1 do 3, osim u slučajevima kada je broj raspoloživih putničkih sedišta u helikopteru manji od 6. U ovom slučaju masa putnika može da bude određena na osnovu izjave svakog putnika, ili u ime svakog putnika i dodavanjem prethodno određene konstantne vrednosti čime se uračunava i masa ručnog prtljaga i garderobe (Vidi AMC OPS 3.620(a)). Procedura kojom se definiše koji od navedenih načina određivanja mase se primenjuje, mora da bude navedena u kompanijskom operativnom priručniku.

(b) Ukoliko se masa određuje merenjem, avio-prevoznik mora da obezbedi da lične stvari i ručni prtljag putnika budu uključeni prilikom merenja. Ovakvo merenje mora da se obavi neposredno pred ukrcavanje i u neposrednoj blizini helikoptera.

(v) Ukoliko se koriste standardne mase za određivanje mase putnika, tada vrednosti standardnih masa, date u tabelama 1, 2 i 3, uključuju i masu bebe, do dve godine starosti koju nosi odrasla osoba na jednom putničkom sedištu. Ukoliko se beba smešta na zasebno sedište, mora da se smatra detetom, za potrebe ovog paragrafa.

(g) Kada je ukupan broj raspoloživih putničkih sedišta u helikopteru 20 i više, primenjuju se standardne mase, za muškarce i žene, a koje su date u tabeli 1. Alternativno, u slučaju ako je ukupan broj raspoloživih putničkih sedišta 30 i više, svi putnici mogu da se smatraju odraslim osobama, pa se primenjuju standardne mase za sve odrasle putnike, koje su date u tabeli 1.

Tabela 1

(d) Kada je ukupan broj raspoloživih putničkih sedišta od 10 do 19, primenjuju se vrednosti standardnih masa, date u tabeli 2.

Tabela 2

(đ) Kada je ukupan broj raspoloživih putničkih sedišta od 1 do 5 ili od 6 do 9, primenjuju se standardne mase putnika koje su date u tabeli 3.

Tabela 3

(e) Kada je ukupan broj raspoloživih putničkih sedišta u helikopteru 20 i više, standardna masa svakog komada predatog prtljaga je 13 kg. Za helikoptere sa 19 putničkih sedišta ili manje mora se koristiti stvarna masa prenetog prtljaga koja se utvrđuje merenjem.

(ž) Ukoliko avio-prevoznik želi da koristi drugačije standardne mase od navedenih u tabelama 1-3, gore, mora da se obrati vazduhoplovnim vlastima, sa razlozima za takvu odluku, kao i da obezbedi odobrenje vazduhoplovnih vlasti pre nego što počne sa upotrebom istih. Isto tako, mora da preda na odobrenje detaljan plan merenja kao i da primeni statističku metodu koja je data u dodatku 1 JAR-OPS-a 3.620(ž). Nakon provere i odobrenja rezultata merenja od vazduhoplovnih vlasti, novousvojene standardne mase mogu da se primenjuju i važe samo za tog avio-prevoznika. Novousvojene vrednosti standardnih masa mogu da se koriste isključivo u okolnostima koje su iste kao i one pod kojima je izvršeno merenje. Ukoliko su novousvojene vrednosti standardnih masa, dobijene merenjem, veće od onih u tabelama 1-3, onda te veće vrednosti mora da se koriste. (Vidi IEM OPS 3.620(ž).)

(z) Ukoliko se na nekom letu očekuje značajan broj putnika za čiju masu, uključujući ručni prtljag, se očekuje da bude veća od standardne vrednosti, avio-prevoznik mora da odredi stvarnu masu tih putnika, merenjem ili dodavanjem određene mase na standardnu masu. (Vidi IEM OPS 3.620(i) i (j).)

(i) Ukoliko se koriste standardne mase za predati prtljag i ukoliko se očekuje da će značajan broj predatog prtljaga biti veće mase nego što je standardna masa, avio-prevoznik mora da odredi stvarnu masu tog prtljaga, merenjem ili dodavanjem određene mase na standardnu masu. (Vidi IEM OPS 3.620(i) i (j).)

(j) Avio-prevoznik mora da obezbedi da vođa vazduhoplova bude obavešten kada se koriste nestandardne metode za određivanje mase tereta, kao i da korišćeni metod mora da bude naznačen u dokumentaciji mase i položaja težišta helikoptera.

JAR-OPS 3.625 Dokumentacija mase i položaja težišta
(Vidi dodatak 1 JAR-OPS 3.625)

(a) Avio-prevoznik mora da obezbedi dokumentaciju težine i položaja težišta, za svaki let, u kojoj je naveden teret kao i njegov raspored u helikopteru. Dokumentacija mase i položaja težišta mora da omogući vođi vazduhoplova da utvrdi da je teret i njegov raspored takav da granične vrednosti mase i položaja težišta helikoptera nisu prekoračene. Ime lica koja je izradilo dokumentaciju mase i položaja težišta helikoptera mora da bude navedeno na dokumentu. Lica koja nadgledaju utovar helikoptera, mora da potvrde svojim potpisom, da je teret kao i njegov raspored u helikopteru, u saglasnosti sa dokumentacijom mase i položaja težišta. Ovaj dokument mora da bude prihvatljiv za vođu vazduhoplova, koji ga prihvata svojim potpisom ili na nekim drugi način. (Vidi i JAR-OPS 3.1055(a)(12).).

(b) Avio-prevoznik mora da definiše procedure za promene u poslednjim minutima.

(v) Avio-prevoznik može da koristi i druge alternativne procedure osim navedenih pod (a) i (b) gore, ali prethodno mora da budu odobrene od vazduhoplovnih vlasti.

Dodatak JAR-OPS 3.605
Masa i položaj težišta - Opšte
(Vidi JAR-OPS 3.605)

(a) Određivanje suve operativne mase helikoptera

(1) Merenje mase helikoptera

(i) Novi helikopteri se mere u fabrici i mogu da se koriste bez ponovnog merenja ako su zapisi mase i položaja težišta prilagođeni promenama ili modifikacijama nastalih na helikopteru. Helikopteri preneti sa jednog JAA avio-prevoznika sa odobrenim programom upravljanja masom na drugog JAA avio-prevoznika sa odobrenim programom ne moraju da se mere pre upotrebe od strane avio-prevoznika koji je uzeo helikopter ukoliko nije prošlo više od 4 godine od poslednjeg merenja mase.

(ii) Pojedinačna masa i položaj težišta za svaki helikopter mora da se određuje periodično. Najduži interval između dva merenja mora da bude definisan od strane avio-prevoznika i mora da bude u skladu sa zahtevima JAR-OPS-a 3.605(b). Pored navedenog, masa i položaj težišta svakog helikoptera mora da se odrede:

(A) Merenjem mase ili

(B) izračunavanjem, ako avio-prevoznik može da obezbedi dokaz, kojim dokazuje ispravnost odabrane metode za izračunavanje, kad god ukupne promene suve operativne mase prelaze ±0,5% od maksimalne mase na sletanju.

(2) Postupak merenja

(i) Merenje mase mora da obavi proizvođač helikoptera ili odobrena organizacija za održavanje helikoptera.

(ii) Mora da budu ispoštovane standardne mere predostrožnosti koje su u potpunosti u saglasnosti sa dobrom praksom, kao što su:

(A) provera potpunosti helikoptera i opreme;

(B) utvrđivanje da su mase fluida uzete na pravilan način;

(V) obezbediti da je helikopter u čistom stanju i

(G) obezbediti da se merenje obavlja u zatvorenom prostoru.

(iii) Sva oprema koja se koristi za merenje mase mora da bude propisno kalibrisana, postavljena na nulu i korišćena u skladu sa instrukcijama proizvođača. Svaka skala mora da bude kalibrisana od strane proizvođača, od državne službe za masu i mere ili od strane odgovarajuće organizacije u periodu od 2 godine ili u periodu koji je definisan od strane proizvođača opreme, uzimajući u obzir kraći period. Oprema za merenje mora omogućiti precizno određivanje mase helikoptera. (Vidi IEM dodatka 1 JAR-OPS-u 3.605, podsekcija (a)(2)(iii)).

(b) Posebne standardne mase za putni teret. Kao dodatak standardnim masama za putnike i registrovani prtljag, avio-prevoznik može da traži odobrenje od vazduhoplovnih vlasti za standardne mase i ostale stavke koje utiču na opterećenje helikoptera.

(v) Utovar helikoptera

(1) Avio-prevoznik mora da obezbedi da se utovar njegovih helikoptera obavlja pod kontrolom kvalifikovanog osoblja

(2) Avio-prevoznik mora da obezbedi da utovareni teret bude u skladu sa podacima koji su korišćeni prilikom izračunavanja mase i položaja težišta helikoptera.

(3) Avio-prevoznik mora da poštuje i druga strukturna ograničenja kao što su ograničenje opterećenja poda, maksimalno linearno opterećenje poda, maksimalna dozvoljena masa u robnom odeljku i/ili maksimalni dozvoljen broj sedišta.

(4) Avio-prevoznik mora da uzme u obzir i promene u opterećenju koja nastaju u toku leta (npr. letovi sa podizanjem tereta).

(g) Granice položaja težišta

(1) Operativne granice položaja težišta. Ukoliko se ne primenjuje dodeljivanje sedišta i uticaji broja putnika po redu na položaj težišta, robe u svakom robnom odeljku ponaosob, goriva u svakom rezervoaru ponaosob pri određivanju položaja težišta, mora da se koriste operativne granice položaja težišta, dodate na sertifikovane granice položaja težišta. Pri određivanju položaja težišta mora da se uzmu u obzir i odstupanja od prihvaćenog rasporeda tereta. Ako je u upotrebi slobodno zauzimanje sedišta, tada avio-prevoznik mora da navede procedure kako bi obezbedio korektivne mere od strane letačke i kabinske posade, ukoliko dođe do izrazito velikog longitudinalnog izbora sedišta od strane putnika. Granice položaja težišta kao i prateće operativne procedure, uključujući pretpostavke o sedenju putnika, mora da budu prihvatljive od vazduhoplovnih vlasti. (Vidi IEM dodatku 1 JAR-OPS-a 3.605, podsekcija (d).)

(2) Položaj težišta helikoptera u toku leta. Osim paragrafa (g)(1) gore, avio-prevoznik mora da pokaže da procedure uzimaju u obzir najekstremnije položaje težišta prilikom njegovog pomeranja u toku leta, a koji je prouzrokovan pomeranjem putnika/posade kao i potrošnjom/premeštanjem goriva.

Dodatak 1 JAR-OPS 3.620(ž)
Procedura određivanja revidiranih standardnih masa putnika i prtljaga
(Vidi IEM dodatka 1 JAR-OPS 3.620(ž))

(a) Putnici

(1) Metoda uzimanja uzorka mase. Prosečna masa putnika i njihovog ručnog prtljaga mora da se odredi merenjem, uzimajući slučajni uzorak. Izbor slučajnog uzorka mora po svojoj prirodi i veličini da predstavlja celokupnu populaciju putnika, uzimajući u obzir vrstu saobraćaja, učestanost letova na različitim rutama, letove vezane u dolasku i odlasku, sezonu i raspoloživi broj sedišta u helikopteru.

(2) Veličina uzorka. Plan merenja mora obuhvatiti merenje barem najvećeg od:

(i) broja putnika izračunatih preko probnog uzorka, koristeći standardne statističke procedure, a baziranog na intervalu relativne pouzdanosti (preciznosti) od 1% u slučaju korišćenja mase putnika za sve odrasle putnike i 2% u slučaju podele putnika na muškarce i žene (proširena statistička procedura sa razrađenim primerom za određivanje minimalno zahtevanog uzorka i srednje vrednosti mase, nalazi se u IEM OPS 3.620(n)); i

(ii) za helikoptere:

(A) sa kapacitetom putničkih sedišta od 40 ili više, ukupno 2000 putnika; ili

(B) sa kapacitetom putničkih sedišta manje od 40, ukupno 50 puta kapacitet putničkih sedišta.

(3) Mase putnika. Mase putnika mora da uključuju masu ličnih stvari putnika, a koje unosi u helikopter. Prilikom uzimanja slučajnog uzorka za određivanje mase putnika, bebe mora da se mere zajedno sa odraslom osobom sa kojom putuju (Vidi i JAR-OPS 3.607(g) i JAR-OPS 3.620(v), (g) i (d)).

(4) Lokacija merenja. Lokacija za merenje mase putnika mora da se izabere tako da bude što bliža helikopteru, tj. u položaju posle koje se ne očekuje promena mase putnika usled predaje ili oduzimanja viška ličnih stvari putnika pre ulaska u helikopter.

(5) Vaga. Vaga koja se koristi za određivanje mase putnika mora da ima kapacitet od najmanje 150 kg. Masa mora da se prikazuje na vagi u najmanjim podeocima od 500 g. Preciznost vage mora da bude u okviru 0,5% ili 200 g, u zavisnosti koja je veličina veća.

(6) Zapisi dobijenih vrednosti masa. Za svaki let mora da se zabeleži masa putnika, odgovarajuća kategorija putnika (npr. muškarac/žena/dete) i broj leta.

(b) Predati prtljag. Statistička procedura za određivanje korigovanih standardnih masa prtljaga, zasnovana na srednjoj vrednosti mase prtljaga minimalne zahtevane veličine uzorka, u osnovi je ista kao i za putnike i definisana je u tački (a)(1)(vidi i IEM OPS 3.620(ž)). Za prtljag, relativan interval pouzdanosti (preciznosti) iznosi 1%. Mora da se izvrši merenje mase najmanje 2000 komada predatog prtljaga.

(v) Određivanje korigovanih standardnih masa za putnike i predati prtljag

(1) Da bi se osiguralo, u korist izbora upotrebe stvarnih masa određenih merenjem, da upotreba korigovanih standardnih masa za putnike i predati prtljag ne utiče negativno na bezbednost letenja, mora da se sprovede statistička analiza (vidi IEM OPS 3.620(ž)). Takva analiza će dati prosečne vrednosti mase putnika i prtljaga kao i druge podatke.

(2) U helikopterima sa 20 ili više putničkih sedišta, prosečne vrednosti se primenjuju kao korigovane standardne mase za muškarce i žene.

(3) Na manjim helikopterima, srednjoj masi putnika se dodaje uvećanje kako bi se odredile korigovane standardne mase:

Alternativno, sve korigovane standardne (prosečne) masa za odrasle osobe mogu da se primene na helikoptere sa 30 ili više putničkih sedišta. Korigovane standardne (prosečne) mase za predati prtljag su primenjive na helikoptere sa 20 ili više putničkih sedišta.

(4) Avio-prevoznici imaju mogućnost da predaju vazduhoplovnim vlastima detaljan plan merenja na odobrenje, a zatim i odstupanja od korigovanih standardnih masa pod uslovom da su te vrednosti koje odstupaju određene upotrebom procedure koja je opisana u ovom dodatku. Takva odstupanja mora da se koriguju u vremenskom intervalu ne dužem od 5 godina. (Vidi AMC dodatka 1 JAR-OPS-u 3.620(ž), tačka (v)(4).)

(5) Sve korigovane standardne mase za odrasle osobe mora da budu bazirane na odnosu broja muškaraca prema broju žena u iznosu od 80 prema 20 primenjujući na sve letove. Ako avio-prevoznik želi da dobije odobrenje za upotrebu drugačijeg odnosa na pojedinim rutama ili letovima, tada podaci mora da se proslede vazduhoplovnim vlastima koji pokazuju da je alternativni odnos broja muškaraca i broja žena procenjen i da pokriva najmanje 84% stvarnih odnosa muškaraca i žena na uzorku od najmanje 100 reprezentativnih letova.

(6) Određena vrednost prosečne mase se zaokružuju na najbliži ceo broj u kg. Masa predatog prtljaga se zaokružuju na najbližu brojku od 0,5 kg.

Dodatak 1 JAR-OPS 3.625
Dokumentacija mase i položaja težišta
(Vidi JAR-OPS 3.625)
(Vidi IEM dodatku JAR-OPS 3.625)

(a) Dokumentacija mase i položaja težišta

(1) Sadržaj

(i) Dokumentacija mase i položaja težišta mora da sadrži sledeće podatke:

(A) Registraciju i tip helikoptera;

(B) Broj i datum leta;

(V) Oznaku identiteta vođe vazduhoplova;

(G) Oznaku identiteta lica koje je pripremilo dokument;

(D) Suvu operativnu masu i odgovarajući položaj težišta;

(Đ) Masu goriva na poletanju kao i putnog goriva;

(E) Masu ostalih potrošnih sredstava osim goriva;

(Ž) Sadržaj tereta uključujući putnike, prtljag, teret i balast;

(Z) Masu na poletanju, na sletanju;

(i) Raspored tereta;

(J) Odgovarajuće položaje težišta helikoptera;

(K) Granične vrednosti masa i položaja težišta.

(ii) Avio-prevoznik može neke od gore navedenih podataka da izostavi iz dokumentacije mase i položaja težišta ali za tako nešto je potrebno odobrenje vazduhoplovnih vlasti.

(2) Promene u poslednjim minutima. Ako dođe do bilo kakve promene u poslednjim minutima nakon završetka izrade dokumentacije mase i položaja težišta, to mora da se naglasi vođi vazduhoplova, a nastala promena mora da se unese u dokumentaciju mase i položaja težišta. Maksimalna dozvoljena promena u broju putnika ili opterećenju u robnim odeljcima, a koja može da se prihvati kao promena u poslednjim minutima, mora da bude definisana u Operativnom priručniku avio-prevoznika. Ako je taj broj prekoračen, nova dokumentacija mase i položaja težišta mora da se uradi.

(b) Kompjuterski sistemi. Kada se za izradu dokumentacije mase i položaja težišta koriste kompjuterski sistemi, avio-prevoznik mora da proveri celovitost izlaznih podataka. Avio-prevoznik mora da ustanovi sistem kojim izmene i dopune njegovih ulaznih podataka mora da budu unete u sistem na odgovarajući način i da sistem radi korektno i neprekidno, tako što će proveravati izlazne podatke u vremenskom periodu ne dužem od 6 meseci.

(v) Sistemi za masu i položaj težišta koji se nalaze u samom helikopteru.

Avio-prevoznik mora prethodno da dobije odobrenje od vazduhoplovnih vlasti ukoliko želi da koristi sistem za određivanje mase i položaja težišta u samom helikopteru kao primarni sistem za otpremu helikoptera.

(g) Prenos podataka putem linka. Kada se dokumentacija mase i položaja težišta šalje u helikopter preko sistema za slanje podataka, tada kopija konačne verzije dokumenta mase i položaja težišta, koja je prihvaćena od strane vođe vazduhoplova, mora da bude dostupna i na zemlji.

ODELJAK K - INSTRUMENTI I OPREMA

JAR-OPS 3.630 Uvod
(Vidi IEM OPS 3.630)

(a) Avio-prevoznik mora da obezbedi da let ne otpočne ukoliko instrumenti i oprema koji se zahtevaju u ovom pododeljku nisu:

(1) Odobreni, osim kako je specificirano u tački (c) i ugrađeni u skladu sa zahtevima koji su za njih primenjivi, uključujući minimalne standarde rada, te i instalirani u skladu sa zahtevima koji su na njih primenjivi, uključujući minimalne standarde performansi i operativne i zahteve plovidbenosti; i

(2) U operativnom stanju za vrstu leta koji se obavlja osim kako je navedeno u MEL (JAR-OPS 3.030).

(b) Minimalni standardi performansi instrumenata i opreme su oni koji su propisani u primenjivim Nalozima zajedničkih tehničkih standarda - JTSO, kako je navedeno u JAR-TSO, osim ako su u pravilnicima o letenju i plovidbenosti propisani drugačiji standardi performansi. Instrumenti i oprema koji zadovoljavaju specifikacije konstrukcije i performansi koji nisu JTSO na dan primene JAR-OPS mogu da ostanu u upotrebi, ili da ostanu ugrađeni, ako u ovom pododeljku nisu propisani dodatni zahtevi. Instrumenti i oprema koji su već odobreni ne mora da zadovoljavaju revidirani JTSO ili revidiranu specifikaciju koja nije JTSO, ako nije propisan retroaktivan zahtev.

(v) Za sledeće stvari se ne zahteva odobrenje opreme:

(1) Električne svetiljke navedene u JAR-OPS 3.640(a)(4);

(2) Uređaj za tačno vreme naveden u JAR-OPS 3.650(b) i 3.652(v);

(3) Držač karata naveden u JAR-OPS 3.652(n);

(4) Komplet prve pomoći naveden u JAR-OPS 3.745;

(5) Megafoni navedeni u JAR-OPS 3.810;

(6) Oprema za preživljavanje i pirotehnička signalna oprema navedena u JAR-OPS 3.835(a) i (v); i

(7) Morsko sidro i oprema za sidrenje ili manevrisanje amfibijama na vodi navedeno u JAR-OPS 3.840.

(g) Ako opremu koristi jedan član letačke posade na svom mestu za vreme leta, ona mora biti spremna za rad sa njegovog mesta. Kada se zahteva da sa jednim komadom opreme radi više od jednog člana letačke posade, oprema mora da bude ugrađena tako da je spremna za rad sa bilo kog mesta na kojem se zahteva rad sa opremom.

(d) Oni instrumenti koje koristi bilo koji član letačke posade mora da budu tako smešteni da dozvoljavaju članu letačke posade da vidi pokazivanja sa svog mesta, sa minimalnim mogućim odstupanjem od mesta i linije vidljivosti koju uobičajeno zauzima kada gleda napred duž putanje leta. Kad god se zahteva da sa jednim instrumentom u helikopteru radi više od jednog člana letačke posade on mora da bude ugrađen tako da je vidljiv sa svakog primenjivog mesta letačke posade.

JAR-OPS 3.635 Namerno ostavljeno prazno

JAR-OPS 3.640 Operativna svetla helikoptera

Avio-prevoznik ne sme da obavlja letove helikopterom ukoliko nije opremljen:

(a) Za dnevne letove prema VFR:

(1) Svetlosni sistem za sprečavanje sudara;

(b) Za letove prema IFR ili noćne letove, osim opreme koja je navedena u tački (a) u prethodnom tekstu:

(1) Osvetljenje koje se napaja iz električnog sistema helikoptera za obezbeđenje dovoljnog osvetljenja za sve instrumente i opremu koji su ključni za sigurno letenje helikoptera; i

(2) Osvetljenje koje se napaja iz električnog sistema helikoptera za obezbeđenje osvetljenja u svim putničkim odeljcima; i

(3) Električnu lampu za svakog zahtevanog člana posade koja je lako dostupna članovima posade kada sede na svojim određenim mestima; i

(4) Navigaciona / poziciona svetla; i

(5) Dva svetla za sletanje od kojih je najmanje jedno podesivo u letu tako da osvetljava tlo ispred i ispod helikoptera i tlo sa svake strane helikoptera; i

(6) Svetla koja mora da zadovoljavaju međunarodne propise za sprečavanje sudara na moru, ukoliko je helikopter amfibija.

JAR-OPS 3.645 Namerno ostavljeno prazno

JAR-OPS 3.647 Oprema za letenje koje zahteva radio komunikacioni i/ili radio navigacioni sistem
(Vidi IEM OPS 3.647)

Kada se zahteva radio komunikacioni i radio navigacioni sistem, avio-prevozilac ne sme da obavlja letove ukoliko helikopter nije opremljen naglavnim slušalicama sa mikrofonom ili sličnim i prekidačem za predaju na upravljačkoj palici za svakog zahtevanog pilota/ili člana posade na njegovom radnom mestu.

JAR-OPS 3.650 Dnevni VFR letovi - letački i navigacioni instrumenti i pripadajuća oprema
(Vidi AMC OPS 3.650/3.652)
(Vidi IEM OPS 3.650/3.652)

Avio-prevoznik ne sme da obavlja letove helikopterom danju u skladu sa pravilima o vizuelnom letenju ("Visual Flight Rules - VFR") ukoliko helikopter nije opremljen letačkim i navigacionim instrumentima i pripadajućom opremom i, kada je primenljivo, pod uslovima koji su navedeni u sledećim tačkama:

(a) Magnetni pokazivač smera;

(b) Instrument za precizno merenje vremena koji pokazuje vreme u satima, minutama i sekundama;

(v) Osetljivi barometarski visinomer kalibrisan u stopama s pod-skalom u hektopaskalima/milibarima, podesiv za svaki barometarski pritisak koji će verovatno biti namešten u toku leta;

(g) Pokazivač vazdušne brzine kalibriran u čvorovima;

(d) Pokazivač vertikalne brzine;

(đ) Pokazivač klizanja;

(e) Sredstvo u delu za letačku posadu za pokazivanje temperature spoljašnjeg vazduha kalibrisan u stepenima celzijusa (vidi AMC OPS 3.650(g) i 3.652(k).)

(ž) Kada se zahtevaju dva pilota mesto drugog pilota mora da ima odvojene sledeće instrumente:

(i) Osetljivi barometarski visinomer kalibrisan u stopama s pod-skalom kalibrisanom u hektopaskalima/milibarima, podesiv za svaki barometarski pritisak koji će verovatno biti namešten u toku leta;

(ii) Pokazivač vazdušne brzine kalibriran u čvorovima;

(iii) Indikator vertikalne brzine; i

(iv) Pokazivač klizanja;

(z) Osim letačke i navigacione opreme koja se zahteva u tačkama (a) do (ž) u prethodnom tekstu, helikopteri sa maksimalno odobrenom masom na poletanju preko 3175 kg ili bilo koji helikopter koji leti iznad vode, izvan vidokruga zemlje ili kada je vidljivost manja od 1500 m mora da bude opremljen sledećim letačkim instrumentima:

(1) Pokazivač visine; i

(2) Žiroskopski pokazivač smera.

(i) Uvek kada se zahtevaju udvojeni instrumenti, zahtevi podrazumevaju odvojene prikazivače za svakog pilota i odvojene selektore ili drugu pripadajuću opremu kada je primenjivo;

(j) Svi helikopteri mora da budu opremljeni sredstvima koji pokazuju da električna energija za zahtevane letačke instrumente nije dovoljna; i

(k) Svaki sistem za pokazivanje vazdušne brzine mora da bude opremljen grejanom pito cevi ili sličnim sredstvom za sprečavanje kvara zbog kondenzacije ili zamrzavanja za helikoptere s najvećom dozvoljenom masom na poletanju preko 3.175 kg ili s najvećom odobrenom putničkom konfiguracijom od više od 9 sedišta.

JAR-OPS 3.652 IFR ili noćni letovi - letački i navigacioni instrumenti i pripadajuća oprema
(Vidi AMC OPS 3.650/3.652)
(Vidi ACJ OPS 3.650/3.652)

Avio-prevoznik ne sme da obavlja letove helikopterom prema pravilima o instrumentalnom letenju - IFR ili noću prema pravilima o vizuelnom letenju - VFR ukoliko helikopter nije opremljen letačkim i navigacionim instrumentima i pripadajućom opremom i, kada je primenljivo, pod uslovima koji su navedeni u sledećim tačkama:

(a) Magnetni pokazivač smera;

(b) Instrument za precizno merenje vremena koji pokazuje vreme u satima, minutama i sekundama;

(v) Dva osetljiva barometarska visinomera kalibrisana u stopama s pod-skalom u hektopaskalima/milibarima, podesiv za svaki barometarski pritisak koji će verovatno biti podešen u toku leta. Za noćno VFR letenje s jednim pilotom jedan barometarski visinomer može da bude zamenjen radio visinomerom;

(g) Sistem za pokazivanje vazdušne brzine s grejanom pito cevi ili sličnim sredstvom za sprečavanje kvara zbog kondenzacije ili zamrzavanja uključujući prikazivanje upozorenja o kvaru grejanja pito cevi. Zahtev za prikazivačem kvara grejanja pito cevi se ne primenjuje na helikoptere s najvećom odobrenom putničkom konfiguracijom od 9 ili manje sedišta ili s najvećom dozvoljenom masom na poletanju od 3.175 kg ili manje i za koje je izdato pojedinačno uverenje o plovidbenosti pre 1. avgusta 1999. (vidi AMC OPS 3.652(d) i (m)(2));

(d) Pokazivač vertikalne brzine;

(đ) Pokazivač klizanja;

(e) Pokazivač položaja;

(ž) Jedan rezervni pokazivač položaja helikoptera (veštački horizont) koji može da se koristi s bilo kojeg pilotskog mesta i koji:

(1) Obezbeđuje pouzdan rad za najmanje 30 minuta ili za vreme zahtevano za let do pogodnog mesta za alternativno sletanje kada se leti iznad nepristupačnog terena ili iznad vode, u zavisnosti koje vreme je veće, nakon potpunog otkaza normalnog elektro sistema, uzimajući u obzir druga opterećenja rezervnog sistema za napajanje i operativne procedure;

(2) Radi nezavisno od bilo kojeg drugog sistema za pokazivanje visine;

(3) Radi automatski nakon potpunog otkaza normalnog elektro sistema;

(4) Je odgovarajuće osvetljen u svim fazama leta;

(z) U skladu s zahtevima tačke (ž) iz prethodnog teksta, letačkoj posadi mora da bude potpuno jasno kada rezervni pokazivač položaja, koji se zahteva tim članom, radi s rezervnim napajanjem. Kada pokazivač položaja ima sopstveno napajanje mora da postoji jasno vidljiv pokazivač da se koristi to napajanje.

(i) Žiroskopski pokazivač smera za VFR letove noću i magnetski žiroskopski pokazivač smera za IFR letove;

(j) Sredstvo u pilotskoj kabini za pokazivanje temperature spoljašnjeg vazduha kalibrisano u stepenima celzijusa (vidi AMC OPS 3.650(g) i 3.652(k).) i

(k) Alternativni izvor statičkog pritiska za visinomer i pokazivače vazdušne i vertikalne brzine; i

(l) Kada se zahtevaju dva pilota mesto drugog pilota mora da ima sledeće odvojene instrumente:

(1) Osetljivi barometarski visinomer kalibrisan u stopama s pod-skalom u hektopaskalima/milibarima, podesiv za svaki barometarski pritisak koji će verovatno biti podešen u toku leta koji može da bude jedan od dva visinomera koji se zahtevaju tačkom (v) u prethodnom tekstu;

(2) Sistem za pokazivanje vazdušne brzine s grejanom pito cevi ili sličnim sredstvom za sprečavanje kvara zbog kondenzacije ili zamrzavanja uključujući pokazivanje upozorenja o kvaru grejanja pito cevi. Zahtev za pokazivačem kvara grejanja pito cevi se ne primenjuje na helikoptere s najvećom odobrenom putničkom konfiguracijom od 9 ili manje sedišta ili s najvećom dozvoljenom masom na poletanju od 3.175 kg ili manje i za koje je izdato pojedinačno uverenje o plovidbenosti pre 1. avgusta 1999. (vidi AMC OPS 3.652(d) i (m)(2)); i

(3) Pokazivač vertikalne brzine; i

(4) Pokazivač klizanja;

(5) Pokazivač položaja; i

(6) Žiroskopski pokazivač smera za VFR letove noću i magnetski žiroskopski pokazivač smera za IFR letove.

(lj) Za IFR letove, držač karata na lako čitljivom mestu koji može da se osvetli za noćne letove.

(m) Uvek kada se zahtevaju dvostruki instrumenti, zahtevi podrazumevaju odvojene prikazivače za svakog pilota i odvojene selektore ili drugu pripadajuću opremu kada je primenjivo; i

(n) Svi helikopteri mora da budu opremljeni sredstvima koji pokazuju da električna energija za zahtevane letačke instrumente nije dovoljna.

JAR-OPS 3.655 Dodatna oprema za letove s jednim pilotom prema IFR
(vidi AMC OPS 3.655)

Avio-prevoznik ne sme da obavlja IFR letove s jednim pilotom ako helikopter nije opremljen s autopilotom s, najmanje, mogućnošću održavanja visine i pravca, osim za helikoptere s najvećom odobrenom putničkom konfiguracijom od 6 ili manje sedišta koji je prvi put ovlašćen od zemlje članice JAA za IMC letenje s jednim pilotom 1. januara 1979. ili ranije i koji je u upotrebi u zemlji članici JAA na dan 1. avgusta 1999. Takvi helikopteri mogu da ostanu u upotrebi do 31. decembra 2004. ako avio-prevozilac ima odgovarajuće odobrenje od vazduhoplovnih vlasti.

JAR-OPS 3.660 Radio visinomeri

(a) Avio-prevoznik ne sme da obavlja letove iznad vode;

(1) kada leti van vidokruga kopna; ili

(2) kada je vidljivost manja od 1500 m; ili

(3) noću; ili

(4) na udaljenosti od zemlje koja odgovara letenju duže od 3 minuta normalnom brzinom krstarenja, ako helikopter nije opremljen radio visinomerom s govornim upozorenjem, ili drugim načinom prihvatljivim za vazduhoplovne vlasti, o letenju ispod zadate postavljene visine i vizuelnim upozorenjem koji može da radi na visini koju može da odabere pilot.

JAR-OPS 3.665 Namerno ostavljeno prazno

JAR-OPS 3.670 Meteorološki radar

Avio-prevoznik ne sme da obavlja IFR ili noćne letove helikopterom s najvećom odobrenom putničkom konfiguracijom od više od 9 sedišta kada aktuelni meteo izveštaji ukazuju da olujno nevreme ili drugi potencijalno opasni meteo uslovi koje je moguće otkriti meteo radarom mogu da se očekuju na ruti kojom se leti, ako helikopter nije opremljen meteorološkom radarskom opremom.

JAR-OPS 3.675 Oprema za letenje u uslovima zaleđivanja

(a) Avio-prevoznik ne sme da leti helikopterom u očekivanim ili stvarnim uslovima zaleđivanja ili ukoliko nije ovlašćen i opremljen za letenje u uslovima zaleđivanja.

(b) Avio-prevoznik ne sme da obavlja letove helikopterom noću u očekivanim ili stvarnim uslovima zaleđivanja osim ako je helikopter opremljen sredstvima za osvetljavanje ili otkrivanje ledenih naslaga. Svako osvetljenje koje se koristi mora da bude takvo da ne prouzrokuje blještanje ili refleksiju koja može da onemogući članove posade u obavljanju njihovih dužnosti.

JAR-OPS 3.630 Namerno ostavljeno prazno

JAR-OPS 3.685 Interfonski sistem za letačku posadu

Avio-prevoznik ne sme da obavlja letove helikopterom za koji se zahteva više od jednog člana letačke posade ukoliko helikopter nije opremljen interfonskim sistemom, uključujući naglavne slušalice sa mikrofonom, koji nije ručnog tipa, namenjen upotrebi od strane svih članova letačke posade.

JAR-OPS 3.690 Interfonski sistem za članove posade

(a) Avio-prevoznik ne sme da obavlja letove helikopterom u kojem se nalazi član posade koji nije član letačke posade osim ako helikopter nije opremljen interfonskim sistemom za članove posade.

(b) Interfonski sistem za članove posade koji se zahteva ovim paragrafom mora da:

(1) Funkcioniše nezavisno od sistema za obaveštavanje putnika osim za ručne, naglavne komplete, mikrofone, prekidače selektora i signalne uređaje;

(2) Omogući dvosmernu komunikaciju između pilotske kabine i mesta za svakog člana posade;

(3) Da bude lako dostupna za korišćenje sa svakog zahtevanog mesta u pilotskoj kabini dodatno za članove kabinske posade;

(4) Da bude lako dostupna za korišćenje na mestu za svakog zahtevanog člana kabinske posade neposredno pored svakog pojedinačnog izlaza ili para izlaza za vanredne situacije, koji su u nivou poda;

(5) Da poseduje sistem upozorenja koji uključuje zvučne ili vizuelne signale koje koriste članovi letačke posade kako bi upozorili kabinsku posadu i koje koristi kabinska posada kako bi upozorila letačku posadu; i

(6) Ima način kako bi lice koje primi poziv moglo da proceni da li je to normalan poziv ili poziv u vanrednim situacijama (Vidi AMC OPS 3.690(b)(6)).

JAR-OPS 3.695 Sistem za obaveštavanje putnika

(a) Osim kako je određeno tačkom (v) u nastavku teksta avio-prevoznik ne sme da obavlja letove helikopterom sa maksimalno odobrenom konfiguracijom putničkih sedišta od više od 9 ukoliko nije ugrađen sistem za obaveštavanje putnika.

(b) Sistem za obaveštavanje putnika koji se zahteva ovim paragrafom mora da:

(1) Radi nezavisno u odnosu na interfonski sistem osim za ručne, naglavne komplete, mikrofone, prekidače selektora i signalne uređaje;

(2) Bude lako dostupan za momentalnu upotrebu sa svakog zahtevanog mesta za letačku posadu;

(3) Bude lako dostupan za upotrebu sa najmanje jednog mesta člana kabinske posade u kabini, i svaki mikrofon sistema za obaveštavanje putnika koji je namenjen za upotrebu od strane kabinske posade mora da se nalazi u neposrednoj blizini sedišta člana kabinske posade koje se nalazi blizu svakog izlaza za slučaj opasnosti koji je u nivou poda u putničkoj kabini;

(4) Da bude takav da član kabinske posade može da ga upotrebi u roku od 10 sekundi sa svakog mesta u kabini sa kojeg je dostupan;

(5) Da može da se čuje i razume na svim putničkim sedištima, u toaletima, na mestima za članove kabinske posade i radnim mestima; i

(6) Da nakon potpunog otkaza normalnog elektro sistema, obezbeđuje pouzdan rad najmanje 10 minuta.

(v) Za helikoptere sa maksimalnom odobrenom konfiguracijom putničkih sedišta više od 9, ali manje od 19, sistem za obaveštavanje putnika se ne zahteva ukoliko:

(1) je helikopter projektovan bez pregrade između pilota i putnika; i

(2) da avio-prevoznik može da pokaže da u letu, glas pilota može da se čuje i da je razumljiv na svim putničkim sedištima.

JAR-OPS 3.700 Uređaji za beleženje glasova u pilotskoj kabini - 1
(Vidi ACJ OPS 3.700)

(a) Avio-prevoznik ne sme da obavlja letove helikopterom kome je prvi put izdato pojedinačno Uverenje o plovidbenosti na dan ili posle 1. Avgusta 1999. g., koji ima maksimalno odobrenu masu na poletanju preko 3175 kg ukoliko nije opremljen uređajem za beleženje glasova u pilotskoj kabini, koji na vremenskoj skali beleži sledeće:

(1) Govornu komunikaciju koju posada predaje ili prima radio stanicom;

(2) Zvučno okruženje u pilotskoj kabini, uključujući bez prekida zvučne signale primljene sa svakog pojedinačnog mikrofona koje koristi posada;

(3) Govornu komunikaciju članova posade upotrebom interfonskog sistema za članove posade;

(4) Govorne ili zvučne signale za identifikaciju navigacionih ili prilaznih sredstava koji se čuju u slušalicama ili zvučniku; i

(5) Govornu komunikaciju članova posade upotrebom sistema obaveštavanja putnika, gde je primenjivo.

(b) Uređaj za beleženje glasova u pilotskoj kabini mora da omogući čuvanja podataka koji snimljeni tokom najmanje poslednjih sat vremena letenja, osim za helikoptere koji imaju maksimalno odobrenu masu na poletanju od 7000 kg ili manje gde taj period može da se smanji na 30 minuta.

(v) Uređaj za beleženje glasova u pilotskoj kabini mora da počne automatski da beleži glasove pre nego što se helikopter pokrene sopstvenim pogonom i da nastavi da beleži glasove sve do završetka leta kada helikopter više nije u stanju da se kreće na sopstveni pogon. Osim toga, u zavisnosti od raspoloživosti električne energije, uređaj za beleženje glasova u pilotskoj kabini mora da počne da beleži što je pre moguće, za vreme provera u pilotskoj kabini, pre startovanja motora na samom početku leta sve do provera u pilotskoj kabini neposredno nakon gašenja motora na kraju leta.

(g) Uređaj za beleženje glasova u pilotskoj kabini mora da poseduje uređaj koji pomaže u pronalaženju tog uređaja u vodi.

(d) Pri ispunjavanju zahteva iz ovog odeljka uređaj za beleženje glasova u pilotskoj kabini može da se kombinuje s uređajem za beleženje podataka o letu. (Vidi ACJ OPS 3.700(e))

JAR-OPS 3.705 Uređaji za beleženje glasova u pilotskoj kabini - 2
(Vidi ACJ OPS 3.705)

(a) Avio-prevoznik ne sme da obavlja letove helikopterom koji bilo da:

ima maksimalno odobrenu masu na poletanju preko 3175 kg, ali ne više od 7000 kg, i prvo pojedinačno Uverenje o plovidbenosti izdato između 1. januara 1987. i 31. jula 1999. uključujući oba datuma, ili

MSTOM od 7000 kg i prvo pojedinačno Uverenje o plovidbenosti izdato do i uključujući 31. juli 1999.

osim ako nije opremljen uređajem za beleženje glasova u pilotskoj kabini koji na vremenskoj skali beleži sledeće:

(1) Govornu komunikaciju koju posada predaje ili prima radio stanicom;

(2) Zvučno okruženje u pilotskoj kabini, uključujući bez prekida zvučne signale primljene sa svakog pojedinačnog mikrofona koje koristi posada;

(3) Govornu komunikaciju članova posade upotrebom interfonskog sistema za članove posade;

(4) Govorne ili zvučne signale za identifikaciju navigacionih ili prilaznih sredstava koji se čuju u slušalicama ili zvučniku;

(5) Govornu komunikaciju članova posade upotrebom sistema obaveštavanja putnika, gde je primenjivo; i

(6) Za helikoptere koji nisu opremljeni uređajem za beleženje podataka o letu, parametre neophodne za određivanje brzine glavnog rotora.

(b) Uređaj za beleženje glasova u pilotskoj kabini mora da omogući čuvanje podataka koji su snimljeni tokom najmanje poslednjih 30 minuta letenja.

(v) Uređaj za beleženje glasova u pilotskoj kabini mora da počne da beleži glasove pre nego što se helikopter pokrene sopstvenim pogonom i da nastavi da beleži glasove sve do završetka leta kada helikopter više nije u stanju da se kreće na sopstveni pogon.

(g) Uređaj za beleženje glasova u pilotskoj kabini mora da poseduje uređaj koji pomaže u pronalaženju tog uređaja u vodi.

(d) Pri ispunjavanju zahteva iz ovog odeljka uređaj za beleženje glasova u pilotskoj kabini može da se kombinuje s uređajem za beleženje podataka o letu. (Vidi ACJ OPS 3.700(e)).

(đ) Helikopteri s najvećom odobrenom masom na poletanju preko 3175 kg ali ne više od 7000 kg koji obavljaju HEMS letove na dan ili pre 31. jula 1999. g., mogu da nastave sa obavljanjem HEMS letova bez da su opremljeni uređajem za beleženje glasova u pilotskoj kabini, do 31. decembra 2010. g. ukoliko je to prihvatljivo za vazduhoplovnu vlast.

JAR-OPS 3.710 Namerno ostavljeno prazno

JAR-OPS 3.715 Uređaji za beleženje podataka o letu - 1
(Vidi Dodatak 1 uz JAR-OPS 3.715/3.720)
(Vidi ACJ OPS 3.715/3.720)

(a) Avio-prevoznik ne sme da obavlja letove helikopterom kome je prvo pojedinačno Uverenje o plovidbenosti izdato na dan ili posle 1. avgusta 1999. g., koji ima maksimalno odobrenu masu na poletanju preko 3175 kg ako nije opremljen uređajem za beleženje podataka o letu, koji koristi digitalnu metodu beleženja i čuvanja podataka, kao i koji poseduje metod lakog skidanja podataka sa medijuma na kojem se ti podaci čuvaju.

(b) Uređaj za beleženje podataka o letu mora da ima mogućnost da zadrži zabeležene podatke najmanje u toku poslednjih osam sati njegovog rada.

(v) Uređaj za beleženje podataka o letu mora, na vremenskoj skali, da zabeleži:

(1) Za helikoptere sa maksimalno odobrenom masom na poletanju više od 3175 kg ali ne više od 7000 kg parametre navedene u tabeli A Dodatka 1;

(2) Za helikoptere sa maksimalno odobrenom masom na poletanju od više od 7000 kg parametre navedene u tabeli B Dodatka 1, osim što, ako je prihvatljivo za vazduhoplovnu vlast, parametar 19 ne mora da se beleži, ukoliko je ispunjen neki od uslova:

(i) Senzor nije lako dostupan,

(ii) Zahteva se promena opreme koja proizvodi poda

(3) Za sve helikoptere uređaj za beleženje podataka o letu mora da zabeleži svaki određeni parametre koji se odnose na novu ili jedinstvenu konstrukciju ili operativne karakteristike helikoptera; i

(4) Za helikoptere koji su opremljeni elektronskim sistemima za prikazivanje, parametre navedeni u tabeli C Dodatka 1.

(g) Podaci mora da se dobiju iz izvora na helikopteru koji omogućava tačnu korelaciju sa podacima koji su prikazani letačkoj posadi.

(d) Uređaj za beleženje podataka o letu mora da počne automatski da beleži glasove pre nego što se helikopter pokrene sopstvenim pogonom i mora da se automatski zaustavi nakon što helikopter više nije u stanju da se kreće na sopstveni pogon.

(đ) Uređaj za beleženje podataka o letu mora da poseduje uređaj koji pomaže pronalaženju uređaja u vodi.

(e) Pri ispunjavanju zahteva iz ovog odeljka, uređaj za beleženje podataka o letu može da se kombinuje s uređajem za beleženje glasova u pilotskoj kabini. (Vidi ACJ OPS 3.700(e)).

JAR-OPS 3.720 Uređaj za beleženje podataka o letu - 2
(Vidi Dodatak 1 uz JAR-OPS 3.715/3.720)
(Vidi ACJ OPS 3.715/3.720)

(a) Avio-prevoznik ne sme da obavlja letove helikopterom kome je prvo pojedinačno Uverenje o plovidbenosti izdato na dan ili nakon 1. januara 1989. godine, do i uključujući 31. juli 1999. godinu, koji ima maksimalno odobrenu masu na poletanju više od 7000 kg ili maksimalno odobrenu konfiguraciju putničkih sedišta više od 9, ukoliko nije opremljen uređajem za beleženje podataka o letu koji koristi digitalnu metodu beleženja i čuvanja podataka kao i metodu lakog skidanja tih podataka sa medija na kojem se ti podaci čuvaju.

Za helikoptere koji nisu opremljeni uređajem za beleženje podataka o letu na dan ili pre 31. jula 1999. godine ispunjavanje ovog zahteva može da se odloži sve do 1. januara 2005. godine.

(b) Uređaj za beleženje podataka o letu mora da ima mogućnost zadržavanja zabeleženih podataka za vreme najmanje poslednjih pet sati njegovog rada.

(v) Uređaj za beleženje podataka o letu mora da beleži na vremenskoj skali:

(1) Za helikoptere s maksimalno odobrenom masom na poletanju od 7000 kg ili manje i s maksimalno odobrenom konfiguracijom putničkih sedišta više od 9 parametre navedene u tabeli A Dodatka 1.

(2) Za helikoptere sa maksimalno odobrenom masom poletanja od više od 7000 kg parametre navedene u tabeli B Dodatka 1, osim što, ukoliko je prihvatljivo za nadležnu vazduhoplovnu vlast, parametar 19 ne mora da se beleži, ukoliko je ispunjen neki od sledećih uslova:

(i) Senzor nije lako dostupan,

(ii) Zahteva se promena opreme koja proizvodi podatke.

(3) Za sve helikoptere uređaj kojim se beleže podaci o letu mora da beleži bilo koje određene parametre koji se odnose na novi ili uobičajeni dizajn ili operativnu karakteristiku helikoptera; i

(4) Za helikoptere koji su opremljeni sistemima elektronskih prikazivača parametre koji su navedeni u tabeli C Dodatka 1.

(g) Pojedinačni parametri koji mogu da se izvedu proračunom iz drugih zabeleženih parametara ne mora da se beleže ako je to prihvatljivo za vazduhoplovnu vlast.

(d) Podaci mora da se dobiju iz izvora na helikopteru koji omogućava tačnu korelaciju sa podacima koji su prikazani letačkoj posadi.

(đ) Uređaj za beleženje podataka o letu mora da počne automatski da beleži glasove pre nego što se helikopter pokrene sopstvenim pogonom i mora da se automatski zaustavi nakon što helikopter više nije u stanju da se kreće na sopstveni pogon.

(e) Uređaj za beleženje podataka o letu mora da poseduje uređaj koji pomaže pronalaženje uređaja u vodi.

(ž) U skladu sa ovim odeljkom, uređaj za beleženje podataka o letu može da se kombinuje sa uređajem za beleženje glasova u pilotskoj kabini. (Vidi ACJ OPS 3.700(e)).

JAR-OPS 3.730 Sedišta, sigurnosni pojasevi za sedišta, štitnici i sredstva za vezivanje dece

(a) Avio-prevoznik ne sme da obavlja letove helikopterom ukoliko nije opremljen:

(1) Sedištem ili ležajem za svako lice koja je staro dve ili više godina;

(2) Za helikoptere kojima je prvo pojedinačno uverenje o plovidbenosti izdato ili u državi članici JAA ili drugde do i na dan 31. jula 1999. godine, sigurnosnim pojasom sa ili bez dijagonalne ramene trake ili sigurnosnim vezovima za upotrebu na svakom putničkom sedištu za svakog putnika koji je star dve ili više godina;

(3) Za helikoptere kojima je prvo pojedinačno uverenje o plovidbenosti izdato ili u državi članici JAA ili drugde na dan ili posle 1. avgusta 1999. g., sigurnosnim pojasom sa dijagonalnom ramenom trakom, ili sigurnosnim vezovima za upotrebu na svakom putničkom sedištu za svakog putnika koji je star dve ili više godina;

(4) Sredstvima za vezivanje za svakog putnika koji je mlađi od dve godine;

(5) Sigurnosnim vezovima za svako sedište člana letačke posade, koji sadrži uređaj koji će automatski da zadrži torzo lica na sedištu u slučaju naglog smanjenja brzine; i

(6) Sigurnosnim vezovima za svako sedište člana kabinske posade.

Napomena: Ovaj zahtev ne isključuje korišćenje putničkih sedišta od strane članova kabinske posade, kada članovi kabinske posade prevazilaze broj koji se traži.

(7) Sedištima za članove kabinske posade, koji su smešteni, gde je to moguće, blizu izlaza za slučaj opasnosti u nivou poda. Ukoliko broj zahtevanih članova kabinske posade premašuje broj izlaza za slučaj opasnosti u nivou poda, dodatna zahtevana sedišta za kabinsku posadu mora da budu smeštena tako da član u (članovima) kabinske posade omoguće da na najbolji način pomognu putnicima u slučaju hitne evakuacije. Takva sedišta mora da budu postavljena u ili suprotno od pravca leta u okviru 15 stepeni u odnosu na uzdužnu osu helikoptera.

(b) Svi sigurnosni vezovi i sigurnosni pojasevi mora da imaju jednu tačku za oslobađanje. Sigurnosni pojas sa ramenom trakom je dozvoljen samo ukoliko iz praktičnih razloga nije moguće ugraditi prethodne.

JAR-OPS 3.731 Znaci za vezivanje pojaseva i znaci zabrane pušenja

Avio-prevoznik ne sme da obavlja letove helikopterom u kojem se sva putnička sedišta ne vide sa sedišta vođe vazduhoplova ili sa sedišta pilota kome je povereno upravljanje letom, ukoliko nije opremljen sredstvima koji pokazuju svim putnicima i kabinskoj posadi kada pojasevi mora da se vežu i kada pušenje nije dozvoljeno.

JAR-OPS 3.735 Namerno ostavljeno prazno

JAR-OPS 3.740 Namerno ostavljeno prazno

JAR-OPS 3.745 Kompleti prve pomoći
(Vidi AMC OPS 3.745)

(a) Avio-prevoznik ne sme da obavlja letove helikopterom ukoliko nije opremljen kompletom prve pomoći, lako dostupnim za upotrebu.

(b) Avio-prevoznik mora da obezbedi da se kompleti prve pomoći:

(1) Povremeno pregledaju da bi se potvrdilo, u najvećoj mogućoj meri, da se sadržaj održava u stanju neophodnom za namensku upotrebu; i

(2) Dopunjavaju u redovnim vremenskim intervalima, u skladu sa uputstvima koji se nalaze na njihovim etiketama, ili po potrebi.

JAR-OPS 3.750 Namerno ostavljeno prazno

JAR-OPS 3.755 Namerno ostavljeno prazno

JAR-OPS 3.760 Namerno ostavljeno prazno

JAR-OPS 3.765 Namerno ostavljeno prazno

JAR-OPS 3.770 Namerno ostavljeno prazno

JAR-OPS 3.775 Dodatni kiseonik - Helikopteri koji nisu pod pritiskom
(Vidi Dodatak 1 uz JAR-OPS 3.775)

(a) Opšte

(1) Avio-prevoznik ne sme da obavlja letove helikopterom koji nije pod pritiskom na visinama iznad 10000 stopa ukoliko nije obezbeđena dodatna kiseonička oprema, sa mogućnošću čuvanja i ispuštanja potrebne količine kiseonika.

(2) Količina dodatnog kiseonika za održanje životnih funkcija koja se zahteva za određeni let mora da se odredi na osnovu visine leta i trajanja leta, u skladu sa operativnim procedurama koje su ustanovljene Operativnom priručniku za svaku operaciju i sa rutama kojim će da se leti i sa procedurama u vanrednim situacijama koje su utvrđene u Operativnom priručniku.

(3) Helikopter koji je namenjen za letenje iznad 10000 stopa barometarske visine mora da poseduje opremu sa mogućnošću čuvanja i ispuštanja potrebne količine kiseonika.

(b) Zahtevi koji se odnose na količinu kiseonika

(1) Članovi letačke posade. Za svakog člana letačke posade koji je na dužnosti u pilotskoj kabini mora da bude obezbeđena dodatnom količinom kiseonika u skladu sa Dodatkom 1. Ukoliko se sva lica koja sede na sedištima u pilotskoj kabini obezbeđuju kiseonikom sa mesta odakle se snabdeva letačko osoblje onda oni mora da se smatraju članovima letačke posade koji su na dužnosti u pilotskoj kabini, u smislu obezbeđenja kiseonika.

(2) Članovi kabinske posade, dodatni članovi posade i putnici. Članovi kabinske posade i putnici mora da budu obezbeđeni kiseonikom u skladu sa Dodatkom 1. Članovi kabinske posade preko zahtevanog minimalnog broja kabinske posade i dodatni članovi posade mora da se smatraju putnicima u smislu obezbeđenja kiseonika.

JAR-OPS 3.780 Namerno ostavljeno prazno

JAR-OPS 3.785 Namerno ostavljeno prazno

JAR-OPS 3.785 Ručni aparati za gašenje požara
(vidi AMC OPS 3.790)

Avio-prevoznik ne sme da obavlja letove helikopterom ukoliko ručni aparat za gašenje požara nije obezbeđen za upotrebu u pilotskoj kabini, putničkoj kabini i, ako je primenjivo, u prostoru za stvari i u kuhinji u skladu s sledećim:

(a) Tip i količina agenasa za gašenje mora da odgovara za sve vrste požara do kojih može da dođe u odeljcima gde će se koristiti aparat, a u odeljcima gde borave lica, mora da se smanji opasnost od koncentracije toksičnih gasova;

(b) Najmanje jedan ručni aparat za gašenje požara koji sadrži halon 1211 (bromo hloro fluorometan CBrCIF2) ili njegov ekvivalent kao vrstu agensa za gašenje, mora biti pogodno smešten u pilotskoj kabini da za upotrebu od strane letačke posade;

(v) Najmanje jedan ručni aparat za gašenje požara mora da bude smešten u, ili lako dostupan za upotrebu u svakoj kuhinji koja se ne nalazi na glavnoj putničkoj palubi;

(g) Najmanje jedan lako dostupan ručni aparat za gašenje požara mora da bude raspoloživ za upotrebu u svakom odeljku za stvari koji je dostupan članovima posade za vreme leta u cilju gašenja požara; i

(d) Mora da postoji najmanje sledeći broj ručnih aparata za gašenje požara koji su pogodno smešteni koji omogućavaju adekvatnu raspoloživost za upotrebu u svakom putničkom odeljku.

JAR-OPS 3.795 Namerno ostavljeno prazno

JAR-OPS 3.800 Označavanje mesta za prosecanje

Avio-prevoznik mora da obezbedi da ukoliko su mesta na trupu helikoptera, pogodna za prosecanje od strane spasilačke službe u vanrednim slučajevima, označena takva mesta mora da budu označena prikazano na skici dole. Boja za označavanje mora da bude crvena ili žuta i ukoliko je potrebno mora da budu oivičena belo kao kontrast podlozi. Ukoliko su oznake uglova udaljene više od dva metra, mora da se umetnu linije 9 cm x 3 cm tako da prostor između susednih oznaka nije veći od 2 metra.

JAR-OPS 3.805 Namerno ostavljeno prazno

JAR-OPS 3.810 Megafoni
(Vidi AMC OPS 3.810)

Avio-prevoznik ne sme da obavlja letove helikopterom s ukupnom maksimalno odobrenom konfiguracijom putničkih sedišta više od 19 ukoliko helikopter nije opremljen prenosivim megafonima koji se napajaju baterijama lako dostupnim za upotrebu od strane članova posade za vreme hitne evakuacije u vanrednim situacijama.

JAR-OPS 3.815 Osvetljenje u slučaju opasnosti

(a) Avio-prevoznik ne sme da obavlja letove helikopterom s maksimalnom odobrenom konfiguracijom putničkih sedišta (MAPSC) od više od 19 ukoliko nije opremljen sa:

(1) Sistemom osvetljenja za slučaj opasnosti koja ima nezavisan izvor napajanja kako bi se obezbedio izvor za opšte osvetljenje kabine u cilju olakšavanja evakuacije helikoptera; i

(2) Osvetljenim oznakama izlaza i mesta izlaza u slučaju opasnosti.

JAR-OPS 3.820 Automatski predajnik lokacije za slučaj opasnosti
(Vidi IEM OPS 3.820)

(a) Avio-prevoznik ne sme da obavlja letove helikopterom ukoliko helikopter nije opremljen automatskim predajnikom lokacije za slučaj opasnosti - ELT.

(b) Avio-prevoznik ne sme da obavlja letove helikopterom s performansama klase 1 ili 2 preko vode u nepristupačnom okruženju kako je definisano u JAR-OPS-u 3.480(a)(12)(ii)(A) na udaljenosti od kopna koje odgovara više od 10 minuta letenja normalnom brzinom krstarenja, na letovima koji su podrška ili su u vezi sa eksploatacijom mineralnih resursa (uključujući gas) na moru ukoliko nije opremljen s automatski aktiviranim predajnikom lokacije u slučaju opasnosti - ELT(AD).

(v) Avio-prevoznik mora da obezbedi da su svi ELT sposobni da predaju istovremeno na 121.5 MHz i 406 MHz, kodirani u skladu s ICAO Aneksom 10 i registrovani kod nacionalne agencije odgovorne za pokretanje traganja i spasavanja ili druge ovlašćene agencije.

JAR-OPS 3.825 Prsluci za spasavanje
(Vidi IEM OPS 3.825)

(a) Avio-prevoznik ne sme da obavlja letove helikopterom na vodi ili iznad vode:

(1) Kada obavlja letove s performansama klase 3 na udaljenosti većoj od auto-rotacione udaljenosti od kopna; ili

(2) Kada obavlja letove s performansama klase 1 ili 2 na udaljenostima od kopna koja odgovara udaljenosti većoj od 10 minuta vremena letenja pri normalnoj brzini krstarenja; ili

(3) Kada obavlja letove s performansama klase 2 ili 3 kada poleće ili sleće na heliport gde je putanja za poletanje ili prilazna putanja iznad vode, osim ako je opremljen prslucima za spasavanje koji su opremljeni svetlom za lociranje preživelih, za svako lice na helikopteru, koji su smešteni na mestu koje je lako dostupno licima kojima je namenjeno s njihovih sedišta ili ležaja s vezanim sigurnosnim pojasevima i pojedinačnim plutajućim sredstvima, koja su opremljena svetlom za lociranje preživelih, za svaku bebu u helikopteru.

JAR-OPS 3.827 Odela za preživljavanje za posadu
(Vidi IEM OPS 3.827)

(a) Avio-prevoznik ne sme da obavlja letove s performansama klase 1 ili 2 na letovima iznad vode na udaljenostima od kopna koja odgovara udaljenosti većoj od 10 minuta vremena letenja pri normalnoj brzini krstarenja koji su podrška ili su u vezi s eksploatacijom mineralnih resursa na moru (uključujući gas) kada meteorološki izveštaj ili prognoza dostupna vođi vazduhoplova ukazuju da će temperatura mora biti manja od plus 10°C u toku leta ili kada predviđeno vreme spasavanja prelazi predviđeno vreme preživljavanja, osim ako svaki član posade nosi odelo za preživljavanje.

(b) Avio-prevoznik ne sme da obavlja letove s performansama klase 3 na letovima iznad vode na udaljenosti većoj od auto-rotacione udaljenosti ili udaljenosti za sigurno prinudno sletanje od kopna kada meteorološki izveštaj ili prognoza dostupna vođi vazduhoplova ukazuju da će temperatura mora biti manja od plus 10°C u toku leta, osim ako svaki član posade nosi odelo za preživljavanje.

JAR-OPS 3.830 Splavovi za spasavanje i ELT za preživljavanje za produžene letove iznad vode
(Vidi AMC OPS 3.830)

(a) Avio-prevoznik ne sme da obavlja letove helikopterom iznad vode na udaljenostima od kopna koja odgovara udaljenosti većoj od 10 minuta vremena letenja pri normalnoj brzini krstarenja kada leti s performansama klase 1 ili 2, ili 3 minuta vremena letenja pri normalnoj brzini krstarenja kada leti s performansama klase 3 ako ne nosi:

(1) U slučaju da helikopter prevozi manje od 12 lica, najmanje jedan splav za spasavanje nominalnog kapaciteta koji nije manji od najvećeg broja lica u helikopteru;

(2) U slučaju da helikopter prevozi više od 11 lica najmanje dva splava za spasavanje dovoljnih da zajedno prihvate sva lica koja mogu da se prevoze helikopterom. Ako je jedan splav za spasavanje najvećeg nominalnog kapaciteta izgubljen, kapacitet preopterećenja preostalog (preostalih) splava mora da bude dovoljan da prihvati sva lica sa helikoptera (Vidi AMC OPS 3.830(a)(2));

(3) Zahteva se najmanje jedan predajnik lokacije za preživljavanje (ELT) za svaki splav za spasavanje koji se nosi, sposoban da predaje na frekvencijama za slučaj opasnosti predviđenim u Dodatku 1 uz JAR OPS 3.830(a)(3));

(4) Osvetljenje izlaza za slučaj opasnosti; i

(5) Opremu za spasavanje koja uključuje sredstva za preživljavanje koja odgovaraju za planirani let.

JAR-OPS 3.835 Oprema za preživljavanje
(Vidi IEM OPS 3.835)

Avio-prevoznik ne sme da obavlja letove helikopterom u područjima gde bi traganje i spasavanje moglo da bude posebno otežano osim ako helikopter nema sledeću opremu:

(a) Signalna pirotehnička oprema opisana u ICAO, Aneks 2;

(b) Najmanje jedan predajnik lokacije za preživljavanje (ELT) sposoban da predaje na frekvencijama za slučaj opasnosti predviđenim u Dodatku 1 uz JAR OPS 3.830(a)(3), (vidi i AMC OPS 3.830(a)(3)); i

(v) Dodatnu opremu za preživljavanje za rutu kojom se leti uzimajući u obzir broj lica u helikopteru (vidi AMC OPS 3.835(c)).

JAR-OPS 3.837 Dodatni zahtevi za helikoptere koji lete na/s helikopterskih platformi koje se nalaze u nepristupačnom morskom području (kao što je definisano u JAR-OPS 3.480(a)(13)(ii)(A))

(a) Avio-prevoznik ne sme da obavlja letove helikopterom na/s helikopterskih platformi koje se nalaze u nepristupačnom morskom području na udaljenostima od kopna koja odgovara udaljenosti većoj od 10 minuta vremena letenja pri normalnoj brzini krstarenja, koji su podrška ili su u vezi s eksploatacijom mineralnih resursa na moru (uključujući gas), osim ako:

(1) Kada meteorološki izveštaj ili prognoza dostupna vođi vazduhoplova ukazuju da će temperatura mora biti manja od plus 10°C u toku leta ili kada predviđeno vreme spasavanja prelazi predviđeno vreme preživljavanja, ili kada je planirano da se let obavlja noću, sva lica na helikopteru nose odela za preživljavanje (vidi IEM OPS 3.827);

(2) Svi splavovi za spasavanje koji se nose u skladu s JAR-OPS 3.830 su ugrađeni tako da mogu da se koriste u morskim uslovima u kojima su karakteristike helikoptera za sletanje na vodu, plutanje i jedrenje procenjene u cilju usaglašavanja za zahtevima za sletanje na vodu prilikom sertifikacije (Vidi IEM OPS 3.837(a)(2));

(3) Helikopter je opremljen sistemom za osvetljenje s nezavisnim napajanjem za osvetljenje kabine radi lakše evakuacije helikoptera;

(4) Svi izlazi za slučaj opasnosti, uključujući izlaze za slučaj opasnosti za posadu, i sredstva za otvaranje su upadljivo označeni za vođenje lica u helikopteru koja koriste izlaze po dnevnom svetlu ili mraku. Oznake mora da budu takve da ostanu vidljive ako se helikopter prevrne ili potone.

(5) Sva vrata koja nisu odbaciva a koja su određena kao izlazi u slučaju opasnosti pri sletanju na vodu imaju sredstva za obezbeđenje u otvorenom položaju tako da ne ometaju napuštanje helikoptera u svim uslovima mora do maksimalnih za koje se zahteva da se procene za sletanje na vodu i plutanje;

(6) Sva vrata, prozori ili drugi otvori u putničkoj kabini odobreni od vazduhoplovnih vlasti kao pogodni za napuštanje pod vodom, su opremljena da mogu da se koriste u slučaju opasnosti;

(7) Prsluci za spasavanje se nose svo vreme, osim ako putnik ili član posade nosi integralno odelo za preživljavanje koje zadovoljava kombinovane zahteve odela za preživljavanje i prsluka za spasavanje koji je prihvatljiv za vazduhoplovne vlasti.

JAR-OPS 3.840 Helikopteri odobreni za letove na vodi - razna oprema

(a) Avio-prevoznik ne sme da obavlja letove na vodi helikopterom koji je odobren za letove na vodi ako nema sledeću opremu:

(1) Morsko sidro i drugu opremu neophodnu da olakša vezivanje, sidrenje i manevrisanje vazduhoplovom na vodi, koje odgovara njegovoj veličini, težini i karakteristikama opsluživanja, i

(2) Opremu za proizvodnju zvučnih signala predviđenih međunarodnim propisima za sprečavanje sudara na moru, gde je primenjivo.

JAR-OPS 3.843 Svi helikopteri na letovima iznad vode - Sletanje na vodu

(a) Avio-prevoznik ne sme da obavlja letove helikopterom s performansama klase 1 ili 2 iznad vode u nepristupačnom okruženju na udaljenostima od kopna koja odgovara udaljenosti većoj od 10 minuta vremena letenja pri normalnoj brzini krstarenja ako helikopter nije konstruisan za sletanje na vodu ili odobren u skladu s odredbama za sletanje na vodu.

(b) Avio-prevoznik ne sme da obavlja letove helikopterom s performansama klase 1 ili 2 iznad vode u nepristupačnom okruženju na udaljenostima od kopna koja odgovara udaljenosti većoj od 10 minuta vremena letenja pri normalnoj brzini krstarenja ako helikopter nije konstruisan za sletanje na vodu ili odobren u skladu s odredbama za sletanje na vodu ili opremljen opremom za plutanje u slučaju opasnosti.

(v) Avio-prevoznik ne sme da obavlja letove helikopterom s performansama klase 1 ili 2 kada poleće ili sleće iznad vode ako helikopter nije konstruisan za sletanje na vodu ili odobren u skladu s odredbama za sletanje na vodu ili opremljen opremom za plutanje u slučaju opasnosti. (Vidi IEM OPS 3.843(s)). Osim kada, u cilju smanjenja izloženosti, sletanje ili poletanje s HEMS operativnog područja koje se nalazi u naseljenom okruženju obavlja iznad vode - ako vazduhoplovna vlast ne zahteva drugačije.

(g) Avio-prevoznik ne sme da obavlja letove helikopterom s performansama klase 3 iznad vode na udaljenosti od kopna većoj od udaljenosti za sigurno prinudno sletanje ako helikopter nije konstruisan za sletanje na vodu ili odobren u skladu s odredbama za sletanje na vodu ili opremljen opremom za plutanje u slučaju opasnosti.

Dodatak 1 uz JAR-OPS 3.715/3.720
Uređaji za beleženje podataka o letu - 1 i 2 - Spisak parametara koji mora da se beleže

Tabela A - Helikopteri s najvećom odobrenom masom na poletanju od 7000 kg ili manjom

Tabela C - Helikopteri opremljeni sistemima elektronskih prikazivača

Tabela B - Helikopteri s najvećom odobrenom masom na poletanju većom od 7000 kg

Dodatak 1 JAR-OPS-u 3.775
Dodatni kiseonik za helikoptere koji nisu pod pritiskom

Tabela 1

Dodatak 1 uz JAR-OPS 3.830
Predajnik lokacije za slučaj opasnosti (ELT)
(Vidi JAR-OPS 3.380 i JAR-OPS 3.835)

(a) Svi ELT mora da budu sposobni da istovremeno predaju na 121.5 MHz i 406 MHz, da budu kodirani u skladu s ICAO Aneksom 10 i registrovani kod nacionalne agencije odgovorne za pokretanje traganja i spasavanja ili druge ovlašćene agencije.

ODELJAK L - KOMUNIKACIONA I NAVIGACIONA OPREMA

JAR-OPS 3.845 Opšti uvod
(Vidi IEM OPS 3.845)

(a) Avio-prevoznik mora da obezbedi let ne započne ukoliko komunikaciona i navigaciona oprema koja se zahteva ovim pododeljkom nije:

(1) Odobrena i ugrađena u skladu sa zahtevima koji su primenjivi na tu opremu, uključujući minimalne standarde performansi, kao i zahteve sa stanovišta letenja i plovidbenosti;

(2) Ugrađena na način da otkaz bilo kojeg pojedinačnog uređaja zahtevanog u svrhu komunikacije ili navigacije, ili obe, neće rezultirati otkazom nekog drugog uređaja potrebnog za komunikaciju ili navigaciju.

(3) U operativnom stanju za vrstu leta koji se obavlja osim kao što je navedeno u MEL (JAR-OPS 3.030); i

(4) Raspoređena na način da ako opremu koristi jedan član posade sa svog mestu u toku leta, ona mora da bude lako dostupna sa njegovog mesta. Kada se za pojedini deo opreme zahteva da ga koristi više članova letačke posade taj deo mora da bude ugrađen na način da je lako dostupan sa bilo kojeg mesta sa kojeg se zahteva upotreba tog dela.

(b) Standardi minimalnih performansi za komunikacionu i navigacionu opremu su ili propisani u primenjivim naredbama zajedničkog tehničkog standarda (JTSO) kako je pak navedeno u JAR-TSO-u osim ako drugačiji standardi performansi opreme nisu propisani u pravilnicima za letenje ili plovidbenost. Komunikaciona i navigaciona oprema koja udovoljava konstrukcionim i specifikacijama performansi drugačijim od onih propisanih u JTSO na dan uvođenja JAR-OPS mogu i dalje da ostanu u upotrebi, ili ostati ugrađeni, ukoliko dodatni zahtevi nisu propisani ovim pododeljkom. Komunikaciona i navigaciona oprema koja je već odobrena ne mora da zadovoljava revidiran JTSO ili revidiranim specifikacijama, drugačijim od JTSO, osim ukoliko nije propisan retroaktivan zahtev.

JAR-OPS 3.845 Radio oprema

(a) Avio-prevoznik neće da obavlja letove helikopterom ako nije opremljen radio opremom potrebnom za vrstu leta koji obavlja.

(b) Kada se ovim pododeljkom zahtevaju dva nezavisna (odvojena i potpuna) radio sistema, svaki sistem mora da ima nezavisnu antenu, osim kada se radi o čvrsto poduprtoj ne-žičanoj anteni ili drugim antenama jednake pouzdanosti, kada se zahteva samo jedna antena.

(v) Radio komunikaciona oprema za koju se zahteva da bude u skladu sa paragrafom (a) mora takođe da obezbedi komunikaciju na vazduhoplovnoj frekvenciji za vanredne situacije 121,5 MHz.

JAR-OPS 3.855 Audio selektor

Avio-prevoznik neće da obavlja IFR letove helikopterom ukoliko helikopter nije opremljen audio selektorom koji je dostupan svakom zahtevanom članu letačke posade.

JAR-OPS 3.860 Radio oprema za VFR letove na rutama na kojima se leti prema vidljivim orijentirima na zemlji

Avio-prevoznik neće da obavlja VFR letove na rutama kojima može da se leti pomoću vidljivih orijentira na zemlji ukoliko helikopter nije opremljen radio opremom (komunikacionom opremom i oprema SSR transpondera) neophodnom da u uobičajenim operativnim uslovima ispuni sledeće:

(a) Komunikacija sa odgovarajućim zemaljskim stanicama;

(b) Komunikacija sa odgovarajućim službama kontrole letenja sa bilo koje tačke u kontrolisanom vazdušnom prostoru unutar kojeg se planira let;

(v) Prijem meteoroloških informacija; i

(g) Kada je obavezno prema zahtevima vazdušnog prostora, odgovor na SSR pitanja sa transponderom za izveštavanje o visini po pritisku koji se koristi u skladu sa ICAO Aneks 10, Knjiga IV.

JAR-OPS 3.865 Komunikaciona i navigaciona oprema za IFR letove ili VFR letove na rutama na kojima se ne leti prema vidljivim orijentirima na zemlji
(Vidi AMC OPS 3.865)

(a) Avio-prevoznik neće da obavlja IFR letove, niti VFR letove helikopterom na rutama na kojima se ne leti prema vidljivim orijentirima na zemlji ukoliko helikopter nije opremljen radio opremom (komunikacionom opremom i oprema SSR transpondera) i navigacionom opremom u skladu sa zahtevima kontrole letenja u području (područjima) letenja.

(b) Radio oprema. Avio-prevoznik će da obezbedi da se radio oprema sastoji najmanje od:

(1) Dva nezavisna radio komunikaciona sistema neophodna u uobičajenim operativnim uslovima za komunikaciju sa odgovarajućom zemaljskom stanicom sa bilo koje tačke na ruti uključujući skretanja sa rute; i

(2) Kada je obavezno prema zahtevima vazdušnog prostora, transpondera za izveštavanje o visini po pritisku koji se koristi u skladu sa ICAO Aneks 10, Knjiga IV.

(v) Navigaciona oprema. Avio-prevoznik će da obezbedi da navigaciona oprema:

(1) Obuhvata najmanje:

(i) dva nezavisna navigaciona uređaja odgovarajuća za rutu / područje u kojem se leti;

(ii) uređaj za prilaz koji odgovara odredišnim i alternativnim helidromima;

(iii) sistem za prostornu navigaciju kada se prostorna navigacija zahteva za rutu / područje u kojem se leti;

(iv) Dva VOR sistema za prijem na bilo kojoj ruti, ili delu rute, gde se navigacija bazira samo na VOR signalima; i

(v) Dva ADF sistema na bilo kojoj ruti, ili delu rute, gde se navigacija bazira samo na NDB signalima, ili

(2) Zadovoljava zahtevane navigacione performanse - RNP za letove u vazdušnom prostoru na koji se odnose. (Vidi i IEM OPS 3.243).

(g) Avio-prevoznik može da leti helikopterom koji nije opremljen navigacionom opremom koja je specificirana u tački (tačkama) (v)(1)(iv) i/ili (v)(1)(v) u prethodnom tekstu, pod uslovom da je opremljen alternativnom opremom koja je odobrena od vazduhoplovnih vlasti za rutu / područje u kojem leti. Pouzdanost i preciznost alternativne opreme mora da omogući sigurnu navigaciju na planiranoj ruti.

(d) Avio-prevoznik će da obezbedi da VHF komunikaciona oprema, ILS lokalajzer i VOR prijemnici ugrađeni u helikopterima koji lete prema IFR su tipa koji je odobren kao tip koji zadovoljava FM standarde imuniteta (vidi ACJ OPS 3.865(e)).

(đ) Kada je neispravan najviše jedan deo opreme koja specificirana pod (a) u trenutku kada helikopter treba da poleti, helikopter može bez obzira na to da poleti ako:

(1) Nije u razumnoj meri izvodiva opravka ili zamena tog dela pre započinjanja leta; i

(2) Helikopter nije obavio više od jednog leta od trenutka kada je ustanovljeno da je deo neispravan; i

(3) Vođa vazduhoplova se uverio da, uzimajući u obzir poslednje raspoložive podatke o ruti / području i heliportu koji će se koristiti (uključujući bilo kakvo planirano odstupanje) i vremenske uslove koji će verovatno vladati, let može da se obavi sigurno i u skladu sa bilo kojim bitnim zahtevom o odgovarajućem ograničenju kontrole letenja.

JAR-OPS 3.870 Namerno ostavljeno prazno

ODELJAK M - ODRŽAVANJE HELIKOPTERA

JAR-OPS 3.875 Opšte

(a) Avio-prevoznik ne sme da koristi helikopter ako ga ne održava i predaje na upotrebu organizacija koja je na odgovarajući način odobrena/prihvaćena u skladu s Pravilnikom evropske komisije br. 2042/2003, Deo 145, osim predpoletnih pregleda za koje nije neophodno da ih obavlja organizacija sertifikovana po delu -145.

(b) Zahtevi u pogledu stalne plovidbenosti helikoptera koji treba da se usaglase s zahtevima sertifikacije iz člana JAR-OPS 3.180 su oni koji su utvrđeni u Pravilniku evropske komisije br. 2042/2003, Deo M (u daljem tekstu Deo M).

Ostatak ovog odeljka je povučen zbog primene odlukom evropske komisije br. 2042/2003, Deo-M.

ODELJAK N - LETAČKA POSADA

JAR-OPS 3.940 Sastav letačke posade

(a) Avio-prevoznik mora da obezbedi:

(1) da je sastav i broj članova letačke posade na dodeljenim funkcijama u saglasnosti, i ne manji od minimalnog broja određenog u letačkom priručniku helikoptera;

(2) da letačka posada uključuje dodatne članove letačke posade kada to zahteva vrsta leta i njihov broj nije manji od broja propisanog u operativnom priručniku;

(3) da svaki član letačke posade poseduje odgovarajuću važeću dozvolu prihvatljivu za nadležni organ i da je odgovarajuće kvalifikovan i kompetentan za obavljanje dužnosti koje su mu dodeljene;

(4) da su utvrđeni postupci, prihvatljivi za nadležni organ kako bi se sprečilo da se planira zajedničko letenje neiskusnih članova letačke posade (videti AMC OPS 3.940(a)(4));

(5) da je jedan pilot među članovima letačke posade, imenovan za vođu vazduhoplova, koji može da preda upravljanje letom drugom odgovarajuće kvalifikovanom pilotu;

(6) kada se koriste usluge članova letačke posade koji rade samostalno i/ili su spoljni saradnici ili rade delimično radno vreme, treba da osigura da svi zahtevi odeljka N budu zadovoljeni;

(7) članovi posade koji su zaposleni kao vođe vazduhoplova, treba da završe početni kurs za upravljanje resursima posade-CRM pre nego započnu obavljanje linijskih letenja bez nadzora.

(b) Piloti. Avio-prevoznik mora da obezbedi:

(1) da vođe vazduhoplova i kopiloti na IFR letovima imaju važeće ovlašćenje za instrumentalno letenje, osim što imaoci pilotske dozvole mogu da lete VMC noću, pod uslovom da su odgovarajuće kvalifikovani za takve okolnosti, vazdušni prostor i uslove u kojima se letenje odvija. Zahtev za kvalifikacije mora da se unesu u operativni priručnik i mora da budu prihvatljivi za nadležne vlasti. (vidi IEM JAR-OPS 3.940(b)(1)).

(2) Za IFR letove helikopterima sa maksimalno odobrenom konfiguracijom putničkih sedišta više od 9:

(i) minimalnu letačku posadu čine dva kvalifikovana pilota; i

(ii) vođa vazduhoplova poseduje važeću dozvolu transportnog pilota helikoptera ATPL (H).

(3) Za letove helikopterima sa maksimalnom odobrenom konfiguracijom sedišta više od 19:

(i) minimalnu letačku posadu čine dva kvalifikovana pilota; i

(ii) vođa vazduhoplova poseduje valjanu dozvolu pilota za vazdušni prevoz helikopterom ATPL (H).

(v) Helikopteri koji nisu pokriveni tačkama (b)(2) i (b)(3) iz prethodnog teksta može da upravlja jedan pilot pod uslovom da su zadovoljeni zahtevi u Dodatku 1. JAR-OPS 3.490(v).

JAR-OPS 3.943 Početna obuka avio-prevoznika za upravljanje resursima posade helikoptera - CRM
(vidi ACJ broj 1 JAR-OPS 3.943)
(vidi ACJ broj 2 JAR-OPS 3.943)

(a) Ako član letačke posade nije prethodno završio početnu obuku o upravljanju resursima posade (CRM) (bilo da se radi o novozaposlenim ili postojećem osoblju), avio-prevoznik će da obezbedi da svaki član letačke posade završi početnu obuku o upravljanju resursima posade (CRM). Novo zaposleni treba da završe početnu obuku o upravljanju resursima posade (CRM) u toku prve godine rada kod avio-prevoznika.

(b) Početnu obuku mora da vrši odgovarajuće kvalifikovano osoblje (vidi ACJ -1 OPS 3.943).

(v) Početna CRM obuka obavljaće se u skladu sa detaljnim programom obuke koji je uključen u Operativni priručnik, i koji mora da obuhvata najmanje sledeće:

(1) Ljudska greška i pouzdanost, lanac grešaka, sprečavanje i otkrivanje grešaka;

(2) Kompanijska kultura sigurnosti, standardne operativne procedure (Standard Operatin Procedur-SOP), organizacioni činioci;

(3) Stres, upravljanje stresom, umor i budnost;

(4) Prikupljanje i obrada podataka, svesnost situacije, upravljanje radnim opterećenjem;

(5) Donošenje odluka;

(6) Komunikacija i koordinacija unutar i izvan pilotske kabine;

(7) Liderstvo, timsko ponašanje, sinergija;

(8) Automatizacija i filozofija korišćenja automatizacije (ako je primenjivo za tip helikoptera);

(9) Specifične razlike koje se odnose na tipove;

(10) Proučavanje slučajeva;

(11) Dodatne oblasti koje zahtevaju dodatnu pažnju, kako je prepoznato programom za sprečavanja nesreća, i sigurnost letenja (vidi JAR-OPS 3.037).

JAR-OPS 3.945 Obuka za konverziju i provera
(videti AMC OPS 3.945)
(videti IEM OPS 3.945)
(videti ACJ broj 1 JAR-OPS 3.945)
(videti ACJ broj 2 JAR-OPS 3.943)

(a) Avio-prevoznik mora da osigura:

(1) da je član letačke posade završio obuku za ovlašćenje za letenje na tipu helikoptera koja zadovoljava zahteve JAR-FCL pri prelasku sa jednog na drugi tip helikoptera za koji se zahteva novo ovlašćenje za tip;

(2) da član letačke posade završi obuku avio-prevozioca za konverziju pre započinjanja letenja na linijama bez nadzora:

(i) kada prelazi na helikopter za koji je potrebno novo ovlašćenje za tip;

(ii) kada menja prevozioca;

(3) da obuku za konverziju sprovodi odgovarajuće kvalifikovano osoblje u skladu sa programom obuke uključenim u operativni priručnik;

(4) da obim obuke koji zahteva obuka za konverziju avio-prevozioca bude određen nakon razmatranja prethodne obuke člana letačke posade kao što je zabeleženo u njegovim zapisima o obuci, propisanim u JAR-OPS 3.985;

(5) da minimalni standardi zahtevanih kvalifikacija i iskustva članova letačke posade pre obuke za konverziju budu utvrđeni u Operativnom priručniku;

(6) da svaki član letačke posade obavi provere zahtevane u JAR-OPS 3.965 (b) kao i provere zahtevane u JAR-OPS 3.965(g) pre započinjanja letenja na liniji pod nadzorom;

(7) da nakon završetka letenja na liniji pod nadzorom sprovede proveru, zahtevane u JAR-OPS 3.965(v);

(8) kada jednom započne obuku prevozioca za novi tip, član letačke posade ne obavlja letačke dužnosti na drugom tipu dok se obuka ne završi ili prekine ako drugačije nije odobrio nadležni organ (vidi IEM OPS 3.945(a)(8)); i

(9) Elementi CRM obuke uključeni su u obuku za konverziju (ACJ-1 OPS 3.943 i ACJ-2 OPS 3.493 i ACJ OPS 3.945 (a) (9) i IEM OPS i IEM OPS 3.945(a)(9)).

(b) U slučaju promene tipa helikoptera, provera zahtevana u JAR-OPS 3.965(b) može da bude kombinovana sa proverom za ovlašćenje za tip kako se zahteva u JAR-FCL.

(c) Obuka avio-prevozioca za konverziju i obuka za ovlašćenje na tipu (Type Rating) zahtevana u JAR-FCL, mogu da budu kombinovani.

JAR-OPS 3.950 Obuka za razlike i obuka za upoznavanje

(a) Avio-prevoznik mora da obezbedi da član letačke posade završi:

(1) obuku za razlike koje zahtevaju dodatno znanje i obučavanje na odgovarajućem uređaju za obuku:

(ii) kada leti na varijanti helikoptera na kojem već leti; ili

(iii) pri značajnoj promeni opreme i/ili postupaka na tipovima ili varijantama na kojima već leti;

(2) obuku za upoznavanje koja zahteva dodatna znanja:

(i) kada leti na drugom helikopteru istog tipa; ili

(ii) pri značajnoj promeni opreme i/ili postupaka na tipovima ili varijantama na kojima već leti;

(b) Avio-prevoznik mora da odredi u operativnom priručniku kada se zahteva obuka za razlike ili upoznavanje.

JAR-OPS 3.955 Unapređenje u vođu vazduhoplova - kapetana
(vidi Dodatak 1 JAR-OPS 3.955)

(a) Pilot koji se unapređuje u kapetana treba da završi odgovarajuću obuku za kapetana,

(b) Avio-prevoznik mora da navede u operativnom priručniku minimum iskustva za unapređenje u kapetana iz kompanije ili za one koji u kompaniju dolaze kao kapetani.

JAR-OPS 3.960 Vođe vazduhoplova - kapetani - minimalni zahtevi za kvalifikacije

(a) Minimalni zahtevi za kvalifikacije su:

(1) Dozvola transportnog pilota helikoptera CPL (H) ili:

(2) Dozvola profesionalnog pilota helikoptera - CPL(H) pod uslovom da:

(i) Pri obavljanju operacija po pravilima instrumentalnog letenja (IFR) vođa vazduhoplova mora da ima najmanje 700 sati ukupnog vremena letenja helikopterom što uključuje 300 sati letenja na mestu prvog pilota (u skladu sa JAR-FCL) i 100 sati IFR letenja. 300 sati na mestu prvog pilota može da se zameni sa satima na mestu kopilota po principu 2 za 1 pod uslovom da su ti sati stečeni prema konceptu posade sa dva pilota kako je utvrđeno u operativnom priručniku;

(ii) Za VMC letove noću, kapetan, bez važećeg ovlašćenja za instrumentalno letenje, ima 300 sati ukupnog letenja na helikopterima što uključuje 100 sati na mestu prvog pilota i 10 sati noćnog letenja.

JAR-OPS 3.965 Periodična obuka i provera
(videti Dodatke 1 i 2 JAR-OPS 3.965)
(videti ACJ-broj 1 JAR OPS 3.943)
(videti ACJ-broj 2 JAR OPS 3.943)
(videti AMC OPS 3.965)
(videti IEM OPS 3.965)

(a) Opšte - Avio-prevoznik mora da obezbedi:

(1) da svaki član letačke posade obavi periodičnu obuku i proveru i da ta obuka i provera odgovara tipu ili varijanti helikoptera na kojem član letačke posade leti;

(2) da je program periodične obuke i provere utvrđen u operativnom priručniku i odobren od vazduhoplovnih vlasti;

(3) da periodičnu obuku sprovodi sledeće osoblje:

(i) obuku za obnovu znanja na zemlji - odgovarajuće kvalifikovano osoblje;

(ii) obuku u helikopteru/simulatoru letenja - instruktor za obuku za ovlašćenje na tipu - TRI, ili instruktor letenja - FI sa odgovarajućim ovlašćenjem za letenje na tipu, ili u slučaju da simulator letenja zadovoljava, Synthetic Flight Instructor (SFI) pod uslovom da ovi instruktori ispunjavaju zahteve prevozioca u pogledu iskustva i znanja dovoljnih za sprovođenje obuke navedene u tačkama (a)(1)(i)(A) i (B) u Dodatku 1 JAR-OPS 3.965;

(iii) obuku za rukovanje opremom za vanredne situacije - odgovarajuće kvalifikovano osoblje; i

(iv) obuku za upravljanje resursima posade (CRM) - odgovarajuće kvalifikovano osoblje;

(4) Periodične provere sprovodi sledeće osoblje:

(i) kompanijsku proveru stručnosti - ispitivač za ovlašćenje na tipu TRE, ili ispitivač FE, sa odgovarajućim ovlašćenjem za tip, ili ispitivač na sintetičkim sredstvima za letenje SFE ako je provera obavljena na simulatoru letenja koji je odobren u te svrhe; i

(ii) linijske provere - od strane odgovarajuće obučenih vođa vazduhoplova - kapetana (obučenih za procenu CRM veština (videti ACJ-2 OPS 3.943 paragraf 4)), koje je imenovao avio-prevoznik a koji su prihvatljivi za vazduhoplovnu vlast;

(b) Provera stručnosti od strane avio-prevoznika:

(1) Avio-prevoznik mora da osigura:

(i) da svaki član letačke posade obavi proveru stručnosti radi pokazivanja sposobnosti u izvođenju normalnih, abnormalnih postupaka i postupaka u vanrednim situacijama;

(ii) da provera bude obavljena bez spoljnih vizuelnih orijentira kada se od člana letačke posade zahteva da lete po IFR;

(2) rok važnosti provere stručnosti od strane operatora je šest kalendarskih meseci, dodatih na preostali deo meseca izdavanja. Ako se izdaje u toku poslednja tri kalendarska meseca važnosti prethodne provere stručnosti, rok važnosti produžiće se od datuma izdavanja do šest kalendarskih meseci od datuma isteka prethodne provere stručnosti. Da bi član posade bez ovlašćenja za instrumentalno letenje, mogao da obavlja VMS letove noću, mora da obavi proveru stručnosti u noćnim uslovima. Zbog toga svaka druga provera stručnosti mora da se sprovodi noću.

(v) Linijska provera - avio-prevoznik mora da osigura da svaki član letačke posade obavi linijsku proveru na helikopteru u cilju prikazivanja sposobnosti u obavljanju normalnog linijskog letenja opisanog u operativnom priručniku. Rok važnosti linijske provere je dvanaest kalendarskih meseci, dodatih na preostali deo meseca izdavanja. Ako je izdata tokom poslednja tri kalendarska meseca važnosti prethodne linijske provere, rok važnosti produžiće se od datuma izdavanja do dvanaest kalendarskih meseci od datuma isteka prethodne linijske provere.

(g) Obuka za rukovanje opremom za vanredne situacije - avio-prevoznik mora da osigura da svaki član letačke posade obavi obuku i proveru o lokaciji i upotrebi celokupne opreme za vanredne situacije koja se nalazi u helikopteru. Rok važnosti linijske provere je dvanaest kalendarskih meseci, dodatih na preostali deo meseca izdavanja. Ako se izdaje tokom poslednja tri kalendarska meseca važnosti prethodne provere rukovanja opremom za vanredne situacije, rok važnosti produžiće se od datuma izdavanja do dvanaest kalendarskih meseci od datuma isteka prethodne provere.

(d) Upravljanje resursima posade - avio-prevoznik mora da osigura:

(1) da su elementi CRM ugrađeni u sve odgovarajuće faze periodične obuke, i

(2) da svaki član letačke posade završi specifičnu modularnu CRM obuku. Sve glavne teme početne CRM obuke mora da budu obuhvaćene u toku perioda ne dužeg od 3 godine.

(đ) Obuka na zemlji i obnavljanje - avio-prevoznik mora da osigura da svaki član letačke posade završi obuku na zemlji i obnavljanje najmanje svakih 12 kalendarskih meseci. Ako je obuka izvedena tokom 3 kalendarska meseca pre isteka perioda od 12 kalendarskih meseci, sledeća obuka na zemlji i obnavljanje mora da bude završena u roku od 12 kalendarskih meseci od prvobitnog datuma isteka prethodne obuke na zemlji i obnavljanja.

(e) Obuka na helikopteru/simulatoru letenja - avio-prevoznik mora da osigura da svaki član letačke posade prođe obuku na helikopteru/simulatoru letenja najmanje svakih dvanaest kalendarskih meseci. Ako je obuka izvedena tokom tri kalendarska meseca pre isteka perioda od dvanaest kalendarskih meseci, sledeća obuka na helikopteru/simulatoru letenja mora da bude završena u toku dvanaest kalendarskih meseci od prvobitnog datuma isteka prethodne obuke na helikopteru/simulatoru letenja.

JAR-OPS 3.968 Kvalifikovanost pilota za letenje sa bilo kojeg pilotskog sedišta
(videti Dodatak 1 JAR-OPS 3.968)
(videti AMC-OPS 3.965)
(videti IEM-OPS 3.965)

(a) Avio-prevoznik mora da osigura:

(1) da pilot koji može da bude određen da leti na bilo kojem pilotskom sedištu uspešno završi odgovarajuću obuku i proveru; i

(2) da program obuke i provere bude utvrđen u operativnom priručniku i da je prihvatljiv za vazduhoplovne vlasti.

JAR-OPS 3.970 Skorašnje iskustvo

(a) Avio-prevoznik mora da osigura da, osim kao što je dozvoljeno u tački (b) dole:

(1) Pilot ne leti helikopterom ako nije obavio najmanje 3 poletanja, tri kruga i tri sletanja kao pilot helikoptera istog tipa, ili na simulatoru letenja za helikopter istog tipa koji se koristi, u toku prethodnih 90 dana.

(2) Za VMC letove noću:

(i) Pilot bez važećeg ovlašćenja za instrumentalno letenje obavio je najmanje tri poletanja, tri kruga, i tri sletanja noću u toku prethodnih 90 dana. Ovo iskustvo se može steći na simulatoru - STD.

(ii) Pilot sa važećim ovlašćenjem za instrumentalno letenje zadovoljava zahteve za skorašnjim iskustvom noćnog letenja ako je obavio najmanje tri instrumentalna prilaza u toku prethodnih 90 dana. Ovo iskustvo se može steći na simulatoru - STD.

(b) Period od 90 dana propisan u tački (a) u prethodnom tekstu može da se produži do najviše 120 dana za letenje na liniji pod nadzorom određenog kapetana.

JAR-OPS 3.975 Kvalifikovanost i kompetentnost pilota za rutu /ulogu /područje
(videti AMC-OPS 3.975)

(a) Avio-prevoznik mora da osigura da, pre nego što je odredio pilota za vođu vazduhoplova ili za pilota kojem vođa vazduhoplova može da prepusti obavljanje leta, na ruti, u određenoj ulozi ili području, mora da stekne odgovarajuće znanje o ruti na kojoj treba da leti i o heliportima (uključujući alternativna), uređajima i postupcima koje treba da koristi.

(b) Period važnosti kvalifikacija i kompetencija pilota za rutu/ulogu/područje mora da bude dvanaest kalendarskih meseci dodatih na preostali deo:

(1) meseca kvalifikacije; ili

(2) meseca poslednjeg leta na određenoj ruti, u ulozi ili području.

(v) Kvalifikovanost i kompetentnost za rutu/ulogu/područje biće obnovljeno letenjem na ruti, u ulozi ili na području u periodu propisanog u stavu (b) gore.

(d) Ako se važnost obnovi tokom poslednja tri kalendarska meseca važnosti prethodne kvalifikacije za rutu/ulogu/područje, period važnosti će se produžiti od datuma obnove do 12 kalendarskih meseci od datuma isteka prethodne kvalifikacije za rutu/ulogu/područje.

JAR-OPS 3.978 Namerno ostavljeno prazno

JAR-OPS 3.980 Letenja na više od jednog tipa ili varijante
(videti Dodatak 1 JAR-OPS 3.980)

(a) Avio-prevoznik mora da osigura da član letačke posade ne leti na više od jednog tipa ili varijanti helikoptera, osim ako:

(1) član letačke posade je kompetentan za to; i

(2) odgovarajuće procedure, odobrene od nadležnih vlasti uključene su u operativni priručnik.

JAR-OPS 3.985 Zapisi o obuci
(videti IEM OPS 3.985)

(a) Avio-prevoznik mora:

(1) da čuva zapise o svim obukama, proverama i kvalifikacijama propisanih u JAR-OPS 3.945, 3.955, 3.965, 3.968 i 3.975 za svakog člana letačke posade; i

(2) da omogući pristup zapisima o svim obukama za konverziju i periodičnih obuka i provera, na zahtev, članu letačke posade o kojem se radi.

Dodatak JAR-OPS 3. 3.940 (v)
IFR letovi ili noćni letovi sa jednim pilotom

(a) Helikopterom navedenim u JAR-OPS 3.940(s) može da leti jedan pilot u IFR ili noću kada su zadovoljeni sledeći zahtevi:

(1) Avio-prevoznik mora da u operativni priručnik uključi programe obuke za konverziju i periodičnu obuku za letove s jednim pilotom;

(2) Obuka i skorašnje iskustvo. Pažnja mora da se posveti procedurama u pilotskoj kabini, posebno u pogledu:

(i) Upravljanja motorima i postupaka u vanrednim situacijama;

(ii) Upotreba normalnih, abnormalnih i lista provera i lista provera u vanrednim situacijama;

(iii) ATC komunikacija;

(iv) Procedure u pilotskoj kabini u vezi sa poletanjem i prilaženjem;

(v) Upravljanje autopilotom, ako je primenjivo; i

(vi) Pojednostavljena dokumentacija u toku leta;

(3) Periodične provere koje zahteva JAR-OPS 3.965 mora da se obavljaju u ulozi jedinog pilota na određenom tipu helikoptera u okruženju koje odgovara vrsti leta;

(4) Pilot treba da zadovolji zahteve za minimalnim kvalifikacijama za kapetana u skladu sa JAR-OPS 3.960.

(5) Za IFR letove, pilot treba da ima sledeće iskustvo:

(i) 25 sati ukupnog IFR letačkog iskustva u odgovarajućem operativnom okruženju;

(ii) 25 sati letačkog iskustva na određenom tipu helikoptera, odobrenom za IFR letove s jednim pilotom, od čega 10 sati u ulozi kapetana ili kapetana pod nadzorom, uključujući 5 sektora IFR linijskih letova pod nadzorom koristeći procedure za letenje s jednim pilotom;

(iii) Minimalno zahtevano skorašnje iskustvo za pilota koji obavlja IFR letove s jednim pilotom mora da bude 5 IFR letova, uključujući 3 instrumentalna prilaza, izvedenih u toku prethodnih 90 dana na helikopteru koji je odobren, u ulozi jedinog pilota. Ovaj zahtev može da se zameni proverom IFR instrumentalnog prilaza instrumenata na helikopteru ili na STD.

Dodatak 1 JAR OPS 3.955
Unapređenje u kapetana

(a) Obuka za unapređenje

(1) Kurs za kapetane koji se zahteva u JAR-OPS 3.955(a) mora da se navede u operativnom priručniku i treba da sadrži najmanje sledeće:

(i) Obuku na simulatoru letenja (uključujući linijski orijentisanu letačku obuku i/ili letačku obuku letenja koja uključuje proveru stručnosti u letenju u ulozi kapetana;

(ii) Odgovornosti kapetana prema avio-prevozniku;

(iii) Obuku na liniji u ulozi kapetana pod nadzorom. Zahteva se najmanje 10 sati uključujući najmanje 10 sektora za pilote koji su već ovlašćeni za taj tip helikoptera;

(iv) Obavljenu proveru na liniji u ulozi kapetana i kvalifikovanost za rute / ulogu / područje.

(v) Za prvo unapređenje u kapetana obuka takođe mora da uključuje CRM. (Vidi ACJ-1 OPS 3.943).

(2) Kombinovana obuka za unapređenje i konverziju. Ako pilot prelazi s jednog tipa ili varijante helikoptera na drugi u toku unapređivanja u kapetana:

(i) Obuka za kapetana takođe mora da uključi i obuku za konverziju u skladu sa JAR OPS 3.945.

(ii) Zahtevaće se dodatni sektori za prelazak pilota na novi tip helikoptera.

Dodatak 1 JAR-OPS 3.965
Periodična obuka i provera - piloti
(videti IEM dodatku 1 JAR OPS 3.965)
(videti ACJ-No. 1 JAR-OPS 3.943)
(videti ACJ-No. 2 JAR-OPS 3.943)
(videti IEM OPS 3.965)

(a) Periodična obuka - periodična obuka mora da obuhvata:

(1) program obuke na zemlji i obuke obnavljanja:

(i) program obuke na zemlji i obuke obnavljanja mora da sadrži:

(A) helikopterske sisteme;

(B) operativne postupke i zahteve, uključujući postupke odleđivanja i sprečavanja zaleđivanja,

(V) onesposobljenost pilota;

(G) pregled nesreća/nezgoda i vanrednih događaja;

(ii) znanje stečeno nakon zemaljske obuke i obuke obnavljanja mora da se potvrdi testom ili drugim pogodnim metodama (videti AMC u Dodatku 1 JAR-OPS 3.965);

(2) obuka na helikopteru/simulatoru leta

(i) program obuke na helikopteru/simulatoru leta mora da bude utvrđen tako da u periodu od prethodne tri godine obuhvati sve glavne greške helikopterskih sistema i postupaka u vezi s tim;

(ii) kada se simuliraju kvarovi motora, ako nema na raspolaganju simulatora za obuku, ovi vanredni događaji mogu da se obave na helikopteru koristeći sigurnu simulaciju u vazduhu. U slučaju da se takva obuka izvodi u helikopteru mora da se obrati puna pažnja na efekat svakog sledećeg otkaza, i vežbi mora da prethodi sveobuhvatna priprema;

(iii) obuka na helikopteru/simulatoru letenja može da se kombinuje sa proverom stručnosti od strane operatora;

(3) obuka za rukovanje opremom za vanredne situacije

(i) obuka za rukovanje opremom za vanredne situacije može da se kombinuje sa proverom rukovanja opremom za vanredne situacije i mora da se izvodi na helikopteru ili pogodnom uređaju za obuku;

(ii) program obuke za rukovanje opremom za vanredne situacije mora da uključi sledeće:

(A) stvarnu upotrebu prsluka za spasavanje, gde su postavljeni;

(B) stvarno korišćenje zaštitne opreme za disanje, gde je postavljena;

(V) stvarno korišćenje sredstava za gašenje požara, vrste koja se koristi;

(G) uputstva o lokaciji i upotrebi sve opreme za vanredne situacije koja se nosi na helikopteru;

(D) uputstva o lokaciji i upotrebi svih vrsta izlaza; i

(Đ) procedure bezbednosti.

(iii) Svake tri godine program obuke mora da uključuje:

(A) stvarnu upotrebu svih vrsta izlaza;

(B) stvarnu upotrebu opreme za gašenje požara koja predstavlja opremu koja se nosi na helikopteru u stvarnom ili simuliranom požaru, osim sredstava za gašenje sa halonom, gde može da se koristi alternativni metod prihvatljiv za vazduhoplovne vlasti;

(V) Učinak dima u zatvorenom prostoru i stvarno korišćenje sve odgovarajuće opreme u simuliranom okruženju ispunjenom dimom, ako je primenjivo;

(G) Demonstracija korišćenja splavova za spasavanje, ako su ugrađeni, ili demonstracija i korišćenje splavova za spasavanje kada su deo opreme za produžene letove iznad vode (videti AMC Dodatku 1 JAR-OPS 3.965, tačka (a)(3) (ili) (D); i

(D) Prva pomoć; odgovarajuće za tip helikoptera, vrstu letova i sastav posade (posebno u slučaju kada na letu nema kabinske posade)

(4) CRM

(b) Periodična provera - periodična provera mora da obuhvata:

(1) provere stručnosti od strane operatora

(i) gde je to primenjivo, provere stručnosti od strane operatora mora da obuhvataju sledeće abnormalne postupke/postupke u vanrednim situacijama:

(A) požar na motoru;

(B) požar na trupu;

(V) vanredni postupci sa stajnim trapom;

(G) izbacivanje goriva;

(D) otkaz motora;

(Đ) otkaz hidraulike;

(E) otkaz elektro sistema;

(Ž) otkaz motora u poletanju pre tačke odluke;

(Z) otkaz motora u poletanju posle tačke odluke;

(i) otkaz motora na sletanju pre tačke odluke;

(J) otkaz motora na sletanju posle tačke odluke;

(K) kvarovi na komandama leta i motora;

(L) Povratak iz neuobičajenih položaja;

(LJ) Sletanje sa otkazom jednog ili više motora;

(M) IMC tehnike auto rotacije;

(N) autorotacija do određenog područja;

(NJ) Onesposobljenost pilota; i

(O) greške i otkazivanja upravljanja pravcem.

(ii) Za pilote od kojih se zahteva letenje po IFR, provera sposobnosti uključuje sledeće dodatne abnormalne postupke/postupke u vanrednim situacijama;

(A) precizan instrumentalni prilaz do minimuma, a u slučaju helikoptera sa više motora, sa simulacijom otkaza jednog motora;

(B) neuspeo prilaz ("go-around") po instrumentima od minimuma, a u slučaju helikoptera sa više motora, sa simulacijom otkaza jednog motora;

(V) neprecizan prilaz do minimuma;

(G) sletanje sa simuliranim otkazom jednog ili više motora;

(D) kada je odgovarajuće za tip helikoptera, prilaženje sa kvarom komandi/sistemom upravljanja letenjem, letačkih instrumenata i navigacione opreme.

(2) provere opreme za vanredne situacije

Stavke koje se proveravaju mora da budu one za koje je sprovedena obuka u skladu sa stavom (a) (3) gore;

(3) linijske provere

(i) linijske provere mora da potvrde sposobnost da celokupna operacija na liniji može da se izvede na zadovoljavajući način, uključujući postupke pre i posle leta i upotrebu opreme kao što je predviđeno operativnim priručnikom;

(ii) letačka posada mora da bude ocenjena u veštini upravljanja posadom radi:

(A) obezbeđenja povratne informacije o posadi kao kolektivu i pojedincu; i

(B) unapređenja sistema obuke iz CRM.

(iii) kada su pilotima dodeljene dužnosti pilota koji leti i pilota koji ne leti oni mora da budu provereni na obe dužnosti;

(iv) linijske provere mora da budu obavljene u helikopteru;

(v) lica koja obavljaju linijske provere, a opisane su u JAR 3.965 (a)(4)(ii) će kada je to moguće zauzeti sedište posmatrača

(4) letovi s jednim pilotom;

(i) Periodične provere koje se traže u prethodnim tačkama od (1) do (3) mora da se obavljaju u ulozi jednog pilota na određenom tipu helikoptera u okruženju koja je reprezentativno za letove.

Dodatak 1 JAR-OPS 3.968
Kvalifikacija pilota da leti sa bilo kojeg pilotskog sedišta

(a) Vođe vazduhoplova čije dužnosti od njih zahtevaju i obavljanje dužnosti kopilota, ili od kojih se zahteva da izvode obuku ili ispitivanje, mora da obave svoju proveru i sa levog ili sa desnog sedišta, na alternativnim proverama osposobljenosti, pod uslovom da kada se provera osposobljenosti za tip obavlja u kombinaciji sa proverom osposobljenosti od strane prevozioca, kapetan obavlja njegovu obuku ili proveru sa sedišta koje uobičajeno zauzima. Sve provere, sa bilo kog sedišta, mora da se obave kako je propisano u JAR-OPS 3.965(b).

(b) Kada se manevri bez motora izvode na helikopteru, otkaz motora mora da se simulira. Kada se to izvodi na helikopteru s jednim motorom, otkaz motora mora da se simulira i kapetan koji se obučava mora da izvede sletanje s autorotacijom i sa levog i sa desnog sedišta, na alternativnoj proveri osposobljenosti.

(v) Pri letenju sa sedišta kopilota, provere koje se zahtevaju u JAR-OPS 3.965 i JAR OPS 3.968 za letenje sa kapetanovog sedišta, mora da budu važeće i ažurne.

(g) Pilot koji zamenjuje vođu vazduhoplova mora da demonstrira, istovremeno sa proverama stručnosti od strane operatora, propisanima u JAR-OPS 3.965(b), izvođenje radnji i postupaka koji nisu uobičajeni posao. Ako razlike između levog i desnog sedišta nisu značajne (npr. zbog upotrebe auto pilota) vežba može da se izvede sa bilo kojeg sedišta.

(d) Pilot, osim vođe vazduhoplova, koji sedi na sedištu kapetana mora da demonstrira izvođenje automatskih radnji i postupaka, istovremeno sa proverama stručnosti od strane prevozioca, kako je propisano u JAR-OPS 3.965(b), što bi u drugim uslovima bilo odgovornost vođe vazduhoplova koji radi kao pilot koji ne leti. Ako razlike između levog i desnog sedišta nisu značajne (npr. zbog upotrebe auto pilota), vežba može da se izvede sa bilo kojeg sedišta.

ODELJAK O - ČLANOVI POSADE KOJI NISU LETAČKA POSADA

JAR-OPS 3.988 Oblast primene
(vidi dodatak JAR OPS 3.988)

Avio-prevoznik mora da obezbedi da svi članovi posade, osim članova letačke posade, kojima je avio-prevoznik odredio dužnosti u helikopteru ispunjavaju zahteve iz ovog pododeljka osim članova kabinske posade koji će ispunjavati isključivo zahteve Dodatka 1 JAR-OPS 3, 3.988.

JAR-OPS 3.990 Namerno ostavljeno prazno

JAR-OPS 3.995 Minimalni zahtevi

(a) Avio-prevoznik mora da obezbedi da je svaki član posade:

(1) star najmanje 18 godina;

(2) uspešno prošao lekarski pregled i da je potvrđeno da je zdravstveno sposoban za obavljanje dužnosti koje su utvrđene u operativnom priručniku (vidi ACJ OPS 3.995(a)(2); i

(3) da održava zdravstvenu sposobnost za obavljanje svojih dužnosti koje su utvrđene u operativnom priručniku.

(b) Avio-prevoznik mora da obezbedi da je svaki član kabinske posade kompetentan za obavljanje svojih dužnosti u skladu sa postupcima utvrđenim u operativnom priručniku.

JAR-OPS 3.1000 Namerno ostavljeno prazno

JAR-OPS 3.1005 Osnovna obuka
(vidi ACJ OPS 3.005)

Avio-prevoznik mora da obezbedi da svaki član posade uspešno završi osnovnu obuku (koji treba da uključi odgovarajuće elemente JAR-OPS 3.943), prihvaćenu od vazduhoplovnih vlasti, i proveru propisanu u JAR-OPS 3.1025 pre započinjanja obuke za konverziju.

JAR-OPS 3.1010 Obuka za konverziju i razlike
(vidi ACJ-OPS 3.1010)

(a) Avio-prevoznik mora da obezbedi da svaki član posade pre preuzimanja dodeljenih dužnosti završi odgovarajuću obuku, kako je utvrđeno u Operativnom priručniku, kao što sledi:

(1) Obuka za konverziju - mora biti završena pre:

(i) nego nego što je avio-prevozilac prvi put odredio lice za člana posade;

(ii) nego što je lice određeno za člana posade na drugom tipu helikoptera;

(2) Obuka za razlike - mora biti završena pre:

(i) letenja na drugoj varijanti helikoptera na kome trenutno leti;

(ii) nego letenja na helikopteru sa drugačijom sigurnosnom opremom, sigurnosnom opremom smeštenom na drugim mestima, opremom bitnom za dužnosti članova posade ili različitim normalnim i vanrednim postupcima od tipa ili varijante helikoptera i na kojem trenutno leti.

(b) Avio-prevoznik mora da odredi sadržaj obuke za konverziju ili razlike uzimajući u obzir prethodnu obučenost člana posade koja je upisana u dokumentima o obuci člana posade, kao što se zahteva u JAR-OPS 3.1035.

(v) Avio-prevoznik mora da obezbedi:

(1) Obuka za konverziju bude obavljena na utvrđen i realističan način;

(2) Da je obuka za razlike obavljena na utvrđen način; i

(3) Obuka za konverziju, i ako je potrebno obuka za razlike, obuhvata korišćenje sve relevantne opreme (uključujući sigurnosnu opremu) i svih normalnih i vanrednih postupaka primenjivih na tip ili varijantu helikoptera, i uključuje obuku i vežbe na simulatoru ili stvarnom helikopteru.

(4) Elementi CRM obuke su integrisani u obuku za konverziju.

JAR-OPS 3.1012 Letovi za upoznavanje

Avio-prevoznik mora obezbediti da po završetku obuke za konverziju svaki član posade obavi let za upoznavanje pre nego otpočne da leti kao jedan od članova posade koje zahteva JAR-OPS 3.

JAR-OPS 3.1015 Periodična obuka
(vidi ACJ OPS 3.1015)

(a) Avio-prevoznik mora da obezbedi da svaki član posade obavi periodičnu obuku, koja pokriva postupke dodeljene svakom članu posade u normalnim i vanrednim okolnostima i vežbe koje su značajne za tip(ove) ili varijantu(e) helikoptera na kojima trenutno leti.

(b) Avio-prevoznik mora da obezbedi da program periodične obuke i provere prihvaćen od vazduhoplovnih vlasti, uključuje teorijsku i praktičnu obuku, kao i pojedinačne vežbe.

(v) Period važnosti periodične obuke i odgovarajuće provere zahtevane u JAR-OPS 3.1025 je dvanaest kalendarskih meseci dodatno na preostale dane meseca izdavanja. Ako se izdaje u toku poslednja tri meseca važnosti prethodne provere, period važnosti se produžava od dana izdavanja do isteka dvanaest kalendarskih meseci od dana isteka važnosti prethodne provere.

(g) Avio-prevoznik mora da osigura da:

(1) Su elementi CRM uključeni u sve odgovarajuće faze periodične obuke i

(2) Svaki član posade pohađa posebnu modularnu CRM obuku. Sve glavne teme početne CRM obuke treba da budu pokrivene u periodu koji nije duži od tri godine.

JAR-OPS 3.1020 Obuka obnove znanja
(vidi ACJ-OPS 3.1020)

(a) Avio-prevoznik mora da obezbedi da svaki član posade koji je odsustvovao sa svih letačkih dužnosti više od šest meseci, završi obuku obnove, kao što je navedeno u operativnom priručniku.

(b) Avio-prevoznik mora da obezbedi da član posade koji nije bio odsutan sa svih letačkih dužnosti u toku prethodnih šest meseci, ali nije izvršavao poslove na tipu helikoptera kao član posade, pre obavljanja takvih dužnosti na tom tipu, mora ili:

(1) da završi obuku obnove na tom tipu helikoptera; ili

(2) obavi dva leta upoznavanja.

JAR-OPS 3.1025 Provera
(vidi AMC OPS 3.1025)

(a) Avio-prevoznik mora da obezbedi da svaki član posade za vreme ili nakon završetka obuke zahtevane prema u JAR-OPS 3.1005, 3.1010 i 3.1015 obavi proveru koja obuhvata završenu obuku u cilju potvrđivanja njegove stručnosti u obavljanju dužnosti u normalnim i vanrednim bezbednosnim situacijama. Proveru obučenosti mora da obave lica prihvatljiva za vazduhoplovnu vlast.

(b) Avio-prevoznik mora da obezbedi da svaki član kabinske posade obavi proveru po sledećim kriterijima:

(1) osnovna obuka. (vidi ACJ-OPS .3.1005);

(2) obuka za novi tip a i razlike (vidi ACJ-OPS 3.1010);

(3) periodična obuka (vidi ACJ-OPS 3.1015);

JAR-OPS 3.1030 Letenje na više od jednog tipa ili varijante

(a) Avio-prevoznik mora da obezbedi da svaki član posade ne leti na više od tri tipa helikoptera, izuzetno, da uz odobrenje vazduhoplovnih vlasti posade može da leti na četiri tipa helikoptera, pod uslovom da je sigurnosna oprema i procedure za slučaj opasnosti slična barem na dva od tih tipova helikoptera:

(b) Za potrebe stava pod (a), varijante tipa helikoptera smatraju se različitim tipovima ako nisu slične u sledećim aspektima:

(1) postupcima sa izlazima za slučaj opasnosti,

(2) po smeštaju i vrsti sigurnosne opreme,

(3) u postupcima u slučaju opasnosti.

JAR-OPS 3.1035 Zapisi o obuci

(a) Avio-prevoznik je dužan:

(1) da vodi zapise o svim obukama i proverama koje se zahtevaju u JAR-OPS 3.1005, 3.1010, 3.1015, 3.1020 i 3.1025;

(2) da na zahtev učini dostupnim zapise o svim osnovnim i obukama za konverziju i proverama, članu posade na kojeg se zapisi odnose.

Dodatak 1 JAR OPS 3.988
Članovi kabinske posade

(a) Primenjivost. Avio-prevoznik mora da obezbedi da članovi kabinske posade, koje je avio-prevoznik odredio za poslove u putničkoj kabini helikoptera ispunjavaju zahteve JAR OPS 1, odeljak O, osim za odstupanja datih u ovom dodatku.

(b) Korišćenje izraza. Prilikom primene teksta JAR OPS 1. odeljak O, sledeći tekst će se tumačiti, u svrhu ovog dodatka, kako je navedeno:

(1) U JAR OPS 1.988, upotreba izraza članovi posade se ne tumači u značenju članova posade u smislu JAR OPS 3, odeljak O.

(2) Vazduhoplov čitati kao helikopter.

(3) Izraz vazduhoplovno pristanište uključuje heliport.

(4) Pozivanje na bilo koji odeljak JAR OPS 1, znači odgovarajući odeljak JAR OPS 3.

(v) Izuzeća. Sledeća pravila se neće primenjivati na članove kabinske posade helikoptera:

(1) Dodatak 1. JAR-OPS 1.1010 Obuka za konverziju i razlike

(i) deo (d); obuka za upotrebu tobogana za evakuaciju

(ii) deo (e) (2) (ii) jaka vazdušna turbulencija;

(iii) deo (e) (2) (iii) iznenadna dekompresija;

(iv) deo (h) (1); tobogani

(v) deo (h) (2); splavovi tobogani

(vi) deo (h) (4); kiseonički sistem sa padajućim maskama.

ODELJAK P - PRIRUČNICI, DNEVNICI I ZAPISI

JAR-OPS 3.1040 Opšta pravila za operativne priručnike

(a) Avio-prevoznik mora da obezbedi da Operativni priručnik sadrži sva uputstva i informacije koje su neophodne operativnom osoblju za obavljanje njihovih dužnosti.

(b) Avio-prevoznik mora da obezbedi da sadržaj operativnog priručnika, uključujući sve dodatke i izmene, nije u suprotnosti sa uslovima iz Uverenja o osposobljenosti avio-prevoznika (AOC) ili bilo kojim primenljivim propisima, i da je prihvatljiv, ili, gde je primenjivo, odobren od strane vazduhoplovne vlasti. (vidi IEM OPS 3.1040(b)).

(v) Ukoliko drugačije nije odobrila vazduhoplovna vlast, ili ukoliko nije drugačije propisano nacionalnim zakonom, avio-prevoznik mora da izradi operativni priručnik na engleskom jeziku. Osim toga avio-prevoznik može da prevede i koristi priručnik ili njegove delove na drugom jeziku (vidi IEM OPS 3.1040(c)).

(g) Ukoliko je neophodno da avio-prevoznik izradi novi operativni priručnik ili njegove glavne delove/poglavlja, mora da ga uskladi sa zahtevima iz stava (v). U svim drugim slučajevima, avio-prevoznik mora da zadovolji zahteve iz tačke (v) što je pre moguće, i ne kasnije od 1. decembra 2000. godine.

(d) Avio-prevoznik može da izda operativni priručnik u više tomova.

(đ) Avio-prevoznik treba da obezbedi da svo operativno osoblje ima lak pristup kopijama svakog dela operativnog priručnika koji se odnosi na njihove dužnosti. Osim toga, avio-prevoznik mora da za svakog člana posade obezbedi lični primerak ili kopiju delova pododeljka A i B operativnog priručnika koji je za njih relevantan.

(e) Avio-prevoznik treba da obezbedi da je operativni priručnik dopunjen ili izmenjen tako da su instrukcije i informacije koje sadrži valjane. Avio-prevoznik mora da obezbedi da je svo operativno osoblje upoznato sa promenama koje se odnose na njihove dužnosti.

(ž) Svaki imalac operativnog priručnika ili njegovih odgovarajućih delova treba da uredno unosi izmene i dopune, koje dobije od avio-prevoznika.

(z) Avio-prevoznik treba da dostavi vazduhoplovnim vlastima nameravane dopune i izmene pre datuma njihovog stupanja na snagu. Ako se dopune i izmene odnose na deo operativnog priručnika koji mora da bude odobren u skladu sa JAR-OPS 3, potrebno je pribaviti odobrenje pre nego što izmena stupi na snagu. Kada se u interesu bezbednosti zahtevaju hitne dopune ili izmene, one mogu da budu objavljene i primenjene trenutno, s tim da je podnet zahtev za njihovo odobrenje.

(i) Avio-prevoznik treba da u operativni priručnik uključi sve dopune i izmene koje traži vazduhoplovna vlast.

(j) Avio-prevoznik mora da obezbedi da su informacije uzete iz odobrenih dokumenata, i bilo kojih dodataka tim odobrenim dokumentima, korektno prenete u operativni priručnik i da operativni priručnik ne sadrži informacije suprotne odobrenim dokumentima. Ipak, ovaj zahtev ne sprečava avio-prevoznika da koristi konzervativnije podatke i procedure.

(k) Avio-prevoznik mora da obezbedi da je sadržaj operativnog priručnika prezentovan u obliku koji je lagan za upotrebu. (Izgled priručnika mora da uzme u obzir i ljudski faktor i principe CRM)

(l) Vazduhoplovna vlast mogu da odobri avio-prevozniku da operativni priručnik ili njegove delove prikaže u obliku drugačijem od štampanog. U takvim slučajevima mora da se obezbedi prihvatljiv nivo pristupačnosti, upotrebljivosti i pouzdanosti.

(lj) Upotreba skraćene verzije Operativnog priručnika ne oslobađa avio-prevoznika od zahteva iz JAR-OPS 3.130.

JAR-OPS 3.1045 Operativni priručnik - struktura i sadržaj
(vidi Dodatak 1 JAR - OPS 3.1045)
(vidi AMC OPS 3.045)

(a) Avio-prevoznik mora da obezbedi da operativni priručnik ima sledeću osnovnu strukturu:

Deo A Opšte/Osnovno

Ovaj deo mora da sadrži operativnu politiku bez obzira na tip vazduhoplova, uputstva i postupke potrebne za bezbedno letenje.

Deo B. Letenje helikopterom

Ovaj deo mora da sadrži sva uputstva i procedure, za tip vazduhoplova, koje su potrebne za bezbedno izvođenje operacija. Ovaj deo mora da uzme u obzir sve razlike između tipova, varijanti ili pojedinačnih helikoptera koje koristi avio-prevoznik.

Deo C. Uputstva i informacije o rutama/područjima i heliportima

Ovaj deo treba da sadrži sva uputstva i informacije potrebne zaoblast u kojoj se obavljaju operacije.

Deo D. Obuka

Ovaj deo treba da sadrži sva uputstva za obuku osoblja koje se zahtevaju radi bezbednog obavljanje leta.

(b) Avio-prevoznik mora da obezbedi da je sadržaj operativnog priručnika u skladu sa Dodatkom 1 JAR-OPS 1.1045 i primeren za područje(a) i vrstu(e) letova.

(v) Avio-prevoznik mora da obezbedi da je detaljna struktura operativnog priručnika prihvatljiva za vazduhoplovne vlasti. (vidi IEM OPS 3.1045(s).

JAR-OPS 3.1050 Letački priručnik helikoptera

Avio-prevoznik treba da čuva važeći odobreni Letački priručnik helikoptera ili ekvivalentan dokument za svaki helikopter koji koristi.

JAR-OPS 3.1055 Putna knjiga helikoptera

(a) Avio-prevoznik mora da čuva sledeće informacije za svaki let u obliku Putne knjige:

(1) registraciju helikoptera;

(2) datum;

(3) ime(na) člana(ova) posade;

(4) dužnosti dodeljene članu(ovima) posade;

(5) mesto polaska;

(6) mesto dolaska;

(7) vreme polaska;

(8) vreme dolaska;

(9) vreme letenja;

(10) vrstu leta;

(11) nezgode, opažanja (ako ih ima);

(12) potpis vođe vazduhoplova (ili odgovarajuće osobe). (vidi IEM OPS 3.1055(a)(12).

(b) Vazduhoplovna vlast može da odobri avio-prevozniku da ne drži Putnu knjigu helikoptera ili njene delove ukoliko su potrebne informacije dostupne u drugoj dokumentaciji (vidi IEM OPS 3.1055(b).

JAR-OPS 3.1060 Operativni plan leta

(a) Avio-prevoznik mora da obezbedi da operativni plan leta koji se koristi i uneti podaci u toku leta sadrže sledeće:

(1) registraciju helikoptera;

(2) tip i varijantu helikoptera;

(3) datum leta;

(4) oznaku leta;

(5) imena članova posade;

(6) dužnosti članova posade;

(7) mesto polaska;

(8) vreme polaska;

(9) mesto dolaska (planirano i stvarno);

(10) vreme dolaska;

(11) vrstu leta (VFR, HEMS, itd.);

(12) rutu i delove rute sa tačkama provere/navigacionim tačkama, rastojanjima, vremenom i putanjom;

(13) planiranu brzinu krstarenja i vremena letenja između tačkama provere/navigacionim tačkama i predviđeno i stvarno vreme preleta tačaka;

(14) bezbedne visine i minimalni nivoi leta;

(15) planirane visine i nivoi leta;

(16) proračun goriva (zapis o proveri goriva u letu);

(17) gorivo u vazduhoplovu prilikom pokretanja motora;

(18) alternaciju(e) za odredište i, gde je primenjivo, alternaciju(e) za poletanje i let na ruti, uključujući podatke tražene u tačkama (12), (13), (14) i (15) gore;

(19) početno odobrenje ATS plana leta i odobrenja koja slede;

(20) proračune za izmenu plana u letu;

(21) odgovarajuće meteorološke podatke.

(b) Stavke koje su odmah dostupne u drugoj dokumentaciji ili iz nekoga drugog prihvatljivog izvora, ili nisu od značaja za vrstu operacije, mogu da budu izostavljene iz operativnog plana leta.

(v) Avio-prevoznik mora da obezbedi da operativni plan leta i njegova primena budu opisani u operativnom priručniku.

(g) Avio-prevoznik mora da obezbedi da svi zapisi u operativni plan leta budu tačni i da su trajni.

JAR-OPS 3.1065 Period čuvanja dokumenata

Avio-prevoznik treba da obezbedi da svi zapisi i svi relevantni operativni i tehnički podaci, za svaki pojedinačni let, budu čuvani u periodu propisanom u Dodatku 1 uz JAR-OPS 3.1065.

JAR-OPS 3.1070 Program održavanja helikoptera

Avio-prevoznik treba da čuva važeći odobreni program održavanja, kako je propisano u Delu M - M.A.306 Prevoznikov sistem tehničkog dnevnika helikoptera.

JAR-OPS 3.1071 Tehnički dnevnik helikoptera

Avio-prevoznik mora da čuva Operativni dnevnik vazduhoplova, kako je propisano u Delu M - M.A.306 Prevoznikov sistem tehničkog dnevnika helikoptera.

Dodatak 3 uz JAR-OPS 3.1045
Sadržaj Operativnog priručnika
(vidi IEM Dodatak 1 uz JAR-OPS 3.1045)

Avio-prevoznik treba da obezbedi da operativni priručnik sadrži sledeće:

A. OPŠTE/OSNOVNO

0. ADMINISTRACIJA I KONTROLA OPERATIVNOG PRIRUČNIKA

0.1. Uvod

(a) Izjava da je priručnik u skladu sa svim primenljivim propisima i sa uslovima primenjivog Uverenja o osposobljenosti avio-prevozioca.

(b) Izjava da priručnik sadrži operativne instrukcije kojih se relevantno osoblje mora da pridržava.

(v) Spisak i kratak opis različitih delova, njihov sadržaj, primenjivost i upotreba.

(g) Objašnjenja i definicije pojmova i izraza potrebnih za korišćenje priručnika.

0.2. Sistem dopuna i izmena

(a) Lice odgovorno za izdavanje i unošenje dopuna i izmena.

(b) Zapis o dopunama i izmenama sa datumima unosa i datumima stupanja na snagu.

(v) Izjava da rukom pisane dopune i izmene nisu dozvoljene, osim u situacijama koje zahtevaju hitnu dopunu ili izmenu u interesu sigurnosti.

(g) Opis sistema za označavanje strana i njihovih datuma važnosti.

(d) Lista važećih strana.

(đ) Obeležavanje izmena (na stranicama teksta i, koliko je primenljivo, na kartama i dijagramima).

(e) Privremene izmene.

(ž) Opis sistema distribucije priručnika, dopuna i izmena.

1. ORGANIZACIJA I ODGOVORNOSTI

1.1. Organizaciona struktura. Opis organizacione strukture, uključujući opštu organizacionu šemu kompanije i organizacionu šemu odeljenja letačke delatnosti. Organizaciona šema mora da prikaže vezu između odeljenja letačke delatnosti i ostalih odeljenja u kompaniji. Posebno, subordinacija i linije izveštavanja između svih sektora, odeljenja itd., koje se odnose na bezbednost letenja mora da budu prikazane.

1.2. Imenovani rukovodioci. Ime svakog imenovanog rukovodioca, odgovornog za letačku delatnost, sistem održavanja, obuku posade i zemaljske poslove, kako je propisano u JAR-OPS 3, Pododeljak C. Opis njihovih funkcija i odgovornosti mora da bude uključen.

1.3. Odgovornosti i obaveze rukovodećeg operativnog osoblja. Opis obaveza, odgovornosti i ovlašćenja rukovodećeg operativnog osoblja, koji se odnose na bezbednost letačkih operacija i usaglašenost sa primenjivim propisima.

1.4. Ovlašćenja, obaveze i odgovornosti vođe vazduhoplova. Izjava koja definiše ovlašćenja, obaveze i odgovornosti vođe vazduhoplova.

1.5. Ovlašćenja, obaveze i odgovornosti ostalih članova posade.

2. OPERATIVNO UPRAVLJANJE I NADZOR

2.1. Nadzor operacija od strane avio-prevozioca. Opis sistema za nadzor operacija od strane avio-prevozioca (vidi JAR-OPS 3.175 (e)). Ovo mora da pokaže kako se vrši nadzor sigurnosti letačkih operacija i kvalifikacije osoblja koje se nadzire. Naročito mora da se opišu procedure koje su u vezi sa sledećim:

(a) važnost dozvole i ovlašćenja;

(b) kompetentnost operativnog osoblja;

(v) upravljanje, analiza i čuvanje zapisa, letačkih dokumenata, dodatnih informacija i podataka.

2.2. Sistem za objavljivanje dodatnih operativnih uputstava i informacija. Opis svih sistema za objavljivanje informacija koje mogu da budu operativne prirode, ali koje su dopuna onima u Operativnom priručniku. Primenjivost ovih informacija i odgovornosti za njihovo objavljivanje mora da budu uključeni.

2.3. Program sprečavanja nezgoda i sigurnost letenja. Opis glavnih aspekata programa sigurnosti letenja.

2.4. Operativno upravljanje. Opis procedura i odgovornosti neophodnih za sprovođenje operativne kontrole u pogledu sigurnosti letenja.

2.5. Ovlašćenja vazduhoplovnih vlasti. Opis ovlašćenja vazduhoplovnih vlasti (i uputstva za osoblje u cilju olakšanja inspekcije od strane ovlašćenih lica vazduhoplovnih vlasti).

3. SISTEM KVALITETA

Opis usvojenog sistema kvaliteta, uključujući najmanje:

(a) politiku kvaliteta;

(b) opis organizacije sistema kvaliteta;

(v) podelu obaveza i odgovornosti.

4. SASTAV POSADE

4.1. Sastav posade. Objašnjenje metode za određivanje sastava posade, uzimajući u obzir sledeće:

(a) tip helikoptera koji se koristi;

(b) oblast i vrstu operacije koja se izvodi;

(v) fazu leta;

(g) minimalnu zahtevanu posadu i planirano radno vreme;

(d) iskustvo (ukupno i na tipu vazduhoplova), važnost i kvalifikovanost članova posade;

(đ) imenovanje vođe vazduhoplova,

(e) imenovanje starijeg člana kabinskog osoblja.

4.2. Namerno ostavljeno prazno

4.3. Onesposobljenost letačke posade. Instrukcije o prepuštanju komande u slučaju onesposobljenosti letačke posade.

4.4. Letenje na više tipova vazduhoplova. Izjava koja ukazuje na to koji se helikopteri smatraju istim tipom, u svrhu:

(a) planiranja letačke posade;

(b) planiranja kabinetskog osoblja.

5. POTREBNE KVALIFIKACIJE

5.1. Opis potrebnih dozvola, ovlašćenja, kvalifikacija/kompetentnosti (npr. za rute i aerodrome), iskustvo, obuka, provera i aktuelnost znanja operativnog osoblja u izvršavanju svojih obaveza. U obzir mora da se uzme tip helikoptera, vrsta operacija i sastav posade.

5.2. Letačka posada

(a) vođa vazduhoplova;

(b) pilot koji zamenjuje vođu vazduhoplova;

(v) drugi pilot;

(g) pilot pod nadzorom;

(d) operator sistema;

(đ) letenje na više tipova ili varijanti vazduhoplova.

5.3. Kabinsko osoblje

(a) stariji član kabinskog osoblja;

(b) član kabinskog osoblja

(i) zahtevani član kabinskog osoblja

(ii) dodatni član kabinskog osoblja i član kabinskog osoblja na letovima za upoznavanje;

(v) letenje na više tipova ili varijanti vazduhoplova.

5.4. Osoblje za obuku, proveru i nadzor

(a) za letačku posadu;

(b) za kabinsko osoblje.

5.5. Ostalo operativno osoblje

6. ZDRAVSTVENE MERE PREDOSTROŽNOSTI ZA POSADU

6.1. Zdravstvene mere predostrožnosti za posadu. Relevantni propisi i uputstva u vezi zdravlja, uključujući:

(a) Psihoaktivna matersredstva uključujući, ali ne ograničavajući se na:

(i) antidepresivi

(ii) alkohol i druga opojna pića;

(iii) narkotike;

(iv) droge i;

(v) tablete za spavanje.

(Vidi JAR-FCL 3 -3.035 i 3.040)

(b) farmaceutske preparate;

(v) imunizaciju;

(g) Ronjenje sa uređajima za disanje pod vodom koji su pod pritiskom;

(d) davanje krvi (koštane srži);

(đ) mere predostrožnosti u vezi sa ishranom pre i u toku leta;

(e) spavanje i odmor;

(ž) hirurške operacije.

7. OGRANIČENJA VREMENA LETENJA

7.1. Ograničenje vremena letenja i radnog vremena i zahtevi u vezi odmora. Opis ograničenja letenja i radnog vremena i zahtevi za odmorom propisani su u JAR-OPS 3, odeljak Q kako je primenjivo na letenje.

7.2. Prekoračenja ograničenja vremena letenja i radnog vremena i/ili smanjenje vremena odmora. Uslovi pod kojima može da se prekorači vreme letenja i radno vreme ili da se vreme odmora smanji, i procedure za izveštavanje o ovim izmenama.

8. OPERATIVNE PROCEDURE

8.1. Instrukcije za pripremu leta. Kako je primenjivo na operaciju:

8.1.1. Minimalne visine leta. Opis metoda za određivanje i primenu minimalnih visina, uključujući:

(a) Proceduru za utvrđivanje minimalnih visina/nivoa leta za VFR letove; i

(b) Proceduru za utvrđivanja minimalnih visina/nivoa leta za IFR letove.

8.1.2. Kriterijum za određivanje upotrebljivosti aerodroma

8.1.3. Metode za utvrđivanje operativnih minimuma aerodroma. Metoda za određivanje operativnih minimuma aerodroma za IFR letove u skladu sa JAR-OPS, 3, odeljak E. Metoda mora da se pozove na procedure za određivanje opšte vidljivosti i/ili vidljivosti duž PSS (RVR) i za primenjivost stvarne vidljivosti opažene od strane pilota, opšte vidljivosti i vidljivosti duž PSS iz meteo izveštaja.

8.1.4. Operativni minimumi na ruti za VFR letove ili VFR delove leta, i, kada se koriste jednomotorni helikopteri, instrukcije za izbor rute s obzirom na raspoloživost terena koji omogućavaju sigurno prinudno sletanje.

8.1.5. Prezentacija i primena operativnih minimuma za aerodrome i rute

8.1.6. Interpretacija meteoroloških informacija. Materijal koji objašnjava dekodiranje meteo prognoza i meteo izveštaja relevantnih za oblast operacije, uključujući interpretaciju uslovnih izraza.

8.1.7. Određivanje količine goriva, maziva i vodenog metanola koji se nose. Metode kojima se određuje i prati tokom leta, količina goriva, maziva i vodenog metanola koja će se nositi na letu. Ovaj deo takođe mora da sadrži uputstvo o merenju i raspodeli fluida koji se nose. Takva uputstva mora da uzmu u obzir sve okolnosti do kojih može da dođe tokom leta, uključujući mogućnost promene plana u letu ili kvara jedne ili više pogonskih grupa helikoptera. Sistem za čuvanje zapisa o gorivu i mazivu mora takođe da bude opisan.

8.1.8. Masa i centar težišta. Opšti principi mase i centra težišta, uključujući:

(a) definicije;

(b) metode, procedure, i odgovornosti za pripremu i prihvatanje proračuna mase i položaja težišta;

(v) politiku korišćenja standardnih, i/ili stvarnih masa;

(g) metod za određivanje primenljive mase putnika, prtljaga i tereta;

(d) primenljivu masu putnika i prtljaga za različite tipove operacija i tipove helikoptera;

(đ) opšte instrukcije i informacije neophodne za verifikaciju različitih vrsta dokumentacije mase i položaja težišta, koje se koriste;

(e) procedure izmena u poslednjem trenutku;

(ž) specifičnu težinu goriva, maziva i vodenog-metanola; i

(z) politiku/procedure razmeštaja putnika

(i) standardni planovi utovara.

8.1.9. ATS plan leta. Procedure i odgovornosti za pripremu i podnošenje ATS plana leta. Faktori koji treba da budu razmotreni uključuju metode i za pojedinačne planove leta i za one koji se ponavljaju.

8.1.10. Operativni plan leta. Procedure i odgovornosti za pripremu i prihvatanje operativnog plana leta helikoptera. Mora da bude opisana upotreba operativnog plana leta, uključujući uzorak operativnog plana koji se koristi.

8.1.11. Tehnički dnevnik helikoptera avio-prevozioca. Odgovornosti i upotreba tehničkog dnevnika vazduhoplova mora da budu opisani uključujući uzorak obrasca koji se koristi.

8.1.12. Spisak dokumenata, obrazaca i dodatnih informacija koji se nose na letu.

8.2. Instrukcije za opsluživanje na zemlji.

8.2.1. Procedure za punjenje gorivom. Opis procedura za punjenje gorivom, uključujući:

(a) mere predostrožnosti u toku punjenja i istakanja goriva uključujući rad rotora, rad motora (jednog ili više njih), i postupke kada je APU u radu;

(b) punjenje i istakanje goriva kada se putnici ukrcavaju, kada su u vazduhoplovu ili kada se iskrcavaju;

(v) mere predostrožnosti koje treba da se preduzmu da bi se izbeglo mešanje goriva.

8.2.2. Procedure za opsluživanje helikoptera, putnika, i stvari, koje se odnose na sigurnost. Opis procedura za opsluživanje koje se koriste kada se dodeljuju sedišta i ukrcavaju i iskrcavaju putnici i kada se vrši utovar i istovar helikoptera. Mora da budu date i druge procedure koje se odnose na sigurnost helikoptera na platformi. Procedure za opsluživanje mora da uključe sledeće:

(a) decu/bebe, bolesne putnike i osobe sa smanjenom pokretljivošću;

(b) prevoz nepoželjnih putnika, deportiraca ili lica pod pratnjom (zatvorenika);

(v) dozvoljenu veličinu i težinu ručnog prtljaga;

(g) utovar i obezbeđenje stvari u vazduhoplovu;

(d) poseban teret i razvrstavanje odeljaka za utovar;

(đ) raspored zemaljske opreme;

(e) rukovanje helikopterskim vratima;

(ž) bezbednost na platformi, uključujući zaštitu od požara, zone udara mlaza i usisavanja;

(z) procedure pokretanja motora, odlaska i dolaska na platformu;

(i) servisiranje helikoptera;

(j) dokumente i obrasce za opsluživanje helikoptera;

(k) višestruko zauzimanje sedišta u avionu.

8.2.3. Procedure za odbijanje ukrcavanja. Procedure koje obezbeđuju da osobama koje su vidno pod dejstvom alkohola ili koje fizički ili svojim ponašanjem pokazuju da su pod uticajem droga, osim bolesnika sa odgovarajućom negom, bude odbijeno ukrcavanje.

8.2.4. Odleđivanje i sprečavanje zaleđivanja na zemlji. Opis politike i procedura za odleđivanje i sprečavanje zaleđivanja helikoptera na zemlji. Ovo treba da uključi opise tipova i efekte zaleđivanja i drugih kontaminirajućih materija na helikopterima u toku stajanja, kretanja na zemlji ili poletanja. Osim toga, mora da se navede opis upotrebljenih vrsta fluida, uključujući:

(a) odgovarajuće ili komercijalne nazive;

(b) karakteristike;

(v) uticaje na performanse helikoptera;

(g) vreme dejstva;

(d) mere predostrožnosti u toku upotrebe.

8.3. Letačke procedure

8.3.1. VFR/IFR politika. Opis politike koja dozvoljava letove koji će se izvršiti kao VFR, odnosno letova za koje se zahteva da se izvrše kao IFR, ili onih koji će menjati status iz jednog u drugi.

8.3.2. Navigacione procedure. Opis svih navigacionih procedura relevantnih za vrstu(e) i oblast(i) operacija. Mora da bude uzeto u obzir:

(a) Standardne navigacione procedure uključujući politiku za vršenje nezavisnih unakrsnih provera unosa preko tastature, kada oni utiču na putanju leta koju će helikopter da prati;

(b) MNPS i POLAR navigacija i navigacija u drugim označenim oblastima;

(v) RNAV. Opis relevantnih RNAV procedura navedenih u delu C.

(g) Promene plana u letu;

(d) Procedure u slučaju degradacije sistema;

8.3.3. Procedure podešavanje visinomera.

8.3.4. Audio vizuelni uređaji za upozoravanje

8.3.5. Namerno ostavljeno prazno

8.3.6. Namerno ostavljeno prazno

8.3.7. Politika i procedure za upravljanje gorivom u letu.

8.3.8. Loši i potencijalno opasni meteorološki uslovi. Procedure za letenje u, i/ili izbegavanje, potencijalno opasnih atmosferskih pojava, uključujući:

(a) oluje;

(b) uslovi zaleđivanja;

(v) turbulencije;

(g) smicanje vetra;

(d) mlazne struje;

(đ) oblake vulkanskog pepela;

(e) teške padavine;

(ž) peščane oluje;

(z) planinske vazdušne talase; i

(i) značajne temperaturne inverzije.

8.3.9. Turbulencija u tragu i downwash rotora. Kriterijum razdvajanja zbog turbulencije u tragu i downwash rotora treba da uzme u obzir tipove helikoptera, stanje vetra i FATO položaj. (Zona finalnog prilaženja i poletanja)

8.3.10. Članovi posade na svojim radnim mestima. Zahtevi da članovi posade budu na dodeljenim mestima ili sedištima u toku različitih faza leta ili kada se to smatra neophodnim u interesu sigurnosti.

8.3.11. Korišćenje sigurnosnih pojaseva za posadu i putnike. Zahtevi da članovi posade i putnici koriste sigurnosne pojaseve i/ili vezove u toku različitih faza leta ili kada se to smatra neophodnim u interesu sigurnosti.

8.3.12. Pristup pilotskoj kabini. Uslovi za pristup pilotskoj kabini za lica koja nisu članovi posade. Politika koja se odnosi na pristup ovlašćenih vazduhoplovnih inspektora takođe mora da bude uključena.

8.3.13. Korišćenje slobodnih sedišta za posadu. Uslovi i procedure za korišćenje slobodnih sedišta za posadu.

8.3.14. Onesposobljenost članova posade. Procedure koje se primenjuju u slučaju onesposobljenosti članova posade u letu. Primeri tipova onesposobljenosti i načina da se prepoznaju mora da budu uključeni.

8.3.15. Zahtevi sigurnosti u putničkoj kabini. Procedure koje obuhvataju:

(a) pripremu kabine za let, zahtevi u toku leta i priprema za sletanje uključujući procedure za obezbeđenje kabine i kuhinja;

(b) procedure koje treba da obezbede da putnici sede tamo gde, u slučaju hitne evakuacije, mogu da pomognu na najbolji način, i ne ometaju evakuaciju iz helikoptera;

(v) procedure koje se sprovode u toku ukrcavanja i iskrcavanja putnika;

(g) procedure u slučaju punjenja/istakanja goriva dok su putnici u avionu, ili se ukrcavaju i iskrcavaju; i

(d) pušenje u helikopteru.

8.3.16. Procedure informisanja putnika. Sadržaj, način i vreme informisanja putnika u skladu sa JAR-OPS 3.285.

8.3.17. Namerno ostavljeno prazno.

8.4. AWO - Opis operativnih procedura koje se odnose na operacije u svim vremenskim uslovima (vidi JAR-OPS 3 odeljak D i E).

8.5. ETOPS. Namerno ostavljeno prazno

8.6. Upotreba Liste minimalne ispravnosti i opreme helikoptera (MEL) i Liste odstupanja od konfiguracije (CDL)

8.7. Nekomercijalni letovi. Procedure i ograničenja za:

(a) letove u cilju obuke;

(b) probne letove;

(v) letove u cilju isporuke vazduhoplova;

(g) prelete;

(d) pokazne letove; i

(đ) prelete na drugo odredište,

uključujući lica koja mogu da se prevoze na takvim letovima.

8.8. Zahtevi u vezi upotrebe kiseonika

8.8.1. Objašnjenje uslova pod kojima kiseonik mora da se obezbedi i koristi.

8.8.2. Zahtevi u vezi upotrebe kiseonika određeni za:

(a) letačku posadu;

(b) kabinska posada; i

(v) putnike.

9. OPASNE MATERIJE I ORUŽJE

9.1. Informacije, instrukcije i opšte uputstvo o prevozu opasnih materija, uključujući:

(a) politiku avio-prevozioca za prevoz opasnih materija;

(b) uputstvo o zahtevima za prihvatanje, označavanje, rukovanje, čuvanje i razdvajanje opasnih materija;

(v) procedure za reagovanje u vanrednim situacijama sa opasnim materijama;

(g) zaduženja svog uključenog osoblja prema JAR-OPS 3.1215;

(d) instrukcije o prevozu zaposlenih.

9.2. Uslovi pod kojima mogu da se prevoze oružje, bojeva municija i sportsko oružje.

10. BEZBEDNOST

10.1. Bezbedonosne instrukcije i uputstva koja nisu poverljive prirode, mora da uključe ovlašćenja i odgovornosti operativnog osoblja. Politika i procedure za postupanje i prijavljivanje nezakonitih radnji u vazduhoplovu, kao što su nezakonito ometanje, sabotaža, pretnja bombom i otmica, mora takođe da budu uključene.

10.2. Opis preventivnih mera bezbednosti i obuka.

Napomena: Delovi bezbednosnih instrukcija i uputstva mogu da se čuvaju kao poverljivi.

11. POSTUPCI, BELEŽENJE I PRIJAVLJIVANJE DOGAĐAJA

Procedure za postupanje, beleženje i prijavljivanje događaja. Ovaj deo mora da sadrži:

(a) definicije događaja i relevantnih odgovornosti svih uključenih osoba;

(b) izgled obrazaca koji se koriste za izveštavanje o svim vrstama događaja (ili kopije samih obrazaca), instrukcije za popunjavanje, adrese na koje treba da se pošalju i dozvoljeni vremenski rok za prijavljivanje;

(v) u slučaju nezgode, opis onih odeljenja kompanije, vlasti i ostalih organizacija koje treba obavestiti, način i redosled po kojem će to da se uradi;

(g) procedure za usmeno obaveštavanje nadležne službe kontrole letenja o događajima koji uključuju ACAS RA, opasnost od ptica, događaje sa opasnim materijama i meteo uslovima opasnim za letenje;

(d) procedure za podnošenje pismenog izveštaja o incidentima u vazdušnom saobraćaju, ACAS RA, udarima ptica, opasnim materijama i nezakonitog ometanja.

(đ) Procedure prijavljivanja koje treba da obezbede usklađenost sa JAR-OPS 3.085(b) i 3.420. Ove procedure mora da sadrže interne procedure prijavljivanja u vezi sigurnosti koje članovi posade treba da slede, koje utvrđene tako da obezbede da vođa vazduhoplova odmah bude informisan o bilo kom događaju koji je ugrozio, ili je mogao da ugrozi, sigurnost u toku leta i da su mu pružene sve relevantne informacije.

12. PRAVILA LETENJA

Pravila letenja, uključujući:

(a) pravila vizuelnog i instrumentalnog letenja;

(b) teritorijalnu primenu pravila letenja;

(v) komunikacione procedure uključujući procedure prilikom gubitka radio veze;

(g) informacije i instrukcije koje se odnose na presretanje civilnih helikoptera;

(d) okolnosti u kojima je potrebno slušati radio-vezu;

(đ) signale;

(e) vremenski sistem koji se koristi u letenju;

(ž) odobrenje za let, pridržavanje plana leta i izveštavanje o poziciji;

(z) vizuelne znakove upozorenja helikopteru koji leti bez odobrenja unutar ili prilazi restriktivnoj, zabranjenoj ili opasnoj zoni;

(i) procedure za pilote koji opaze udes ili prime izveštaj o opasnosti;

(j) vizuelne znakove na zemlji/u vazduhu koje koriste preživeli, opis i upotreba sredstava za signalizaciju;

(k) signali za opasnost.

13. ZAKUP HELIKOPTERA

Opis operativnih sporazuma o zakupu, prateće procedure i odgovornosti rukovodstva.

B. OPERATIVNE STAVKE ZA ODREĐENE TIPOVE HELIKOPTERA

Ovaj deo uzima u obzir razliku između tipova, varijanata tipova, prema sledećim poglavljima:

0. OPŠTE INFORMACIJE I JEDINICE MERE

0.1. Opšte informacije (npr. dimenzije helikoptera), uključujući opis jedinica mere koje se koriste pri izvođenju operacija dotičnim tipom helikoptera i tabele za pretvaranje.

1. OGRANIČENJA

1.1. Opis sertifikovanih ograničenja i primenljivih operativnih ograničenja, uključujući:

(a) primenjeni zahtevi za sertifikaciju (npr. JAR-27, JAR-29, Anneh 16 ICAO (JAR-34 i JAR-36) itd.);

(b) konfiguraciju putničke kabine za svaki tip helikoptera, uključujući skicu;

(v) tipove odobrenih operacija (npr. IFR/VFR, CAT II/III, RNP tip, letovi u poznatim uslovima zaleđivanja itd.);

(g) sastav posade;

(d) masu i centar težišta;

(đ) ograničenja brzine;

(e) envelopu(e) leta;

(ž) ograničenja jačine vetra;

(z) ograničenja performansi za primenljive konfiguracije;

(i) nagib;

(j) kontaminacija zmaja;

(k) ograničenja sistema.

2. PROCEDURE U VANREDNIM SITUACIJAMA

2.1. Procedure u slučaju opasnosti i dužnosti dodeljene posadi, odgovarajuće liste provere, sistem za korišćenje lista provere i izjava koja obuhvata neophodne procedure koordinacije između letačke posade i drugih članova posade (koje pri izradi i korišćenju uzimaju u obzir ljudski faktor i CRM principe). Sledeće procedure u vanrednim situacijama, i dužnosti mora da budu uključene:

(a) onesposobljenost posade;

(b) vežbe u slučaju požara i pojave dima;

(v) udari groma;

(g) komunikacija u opasnosti i uzbunjivanje kontrole letenja;

(d) otkaz motora;

(đ) otkazi sistema;

(e) uputstvo za skretanje sa rute u slučaju ozbiljnog tehničkog kvara;

(ž) AVAD upozorenje;

(z) smicanje vetra;

(i) prinudno sletanje na zemlju/vodu.

3. NORMALNE PROCEDURE

3.1. Normalne procedure i dužnosti dodeljene posadi, odgovarajuće liste provere, sistem za korišćenje lista provere i izjava koja pokriva neophodne procedure koordinacije između letačke posade i kabinskog osoblja. Sledeće normalne procedure i dužnosti mora da budu uključene:

(a) pre leta;

(b) pre poletanja;

(v) podešavanje i provera visinomera;

(g) rulanje, poletanje i penjanje;

(d) smanjenje buke;

(đ) krstarenje i poniranje;

(e) prilaz, priprema za sletanje i informisanje;

(ž) VFR prilaz;

(z) IFR prilaz;

(i) vizuelni prilaz i kruženje;

(j) neuspeo prilaz;

(k) normalno sletanje;

(l) nakon sletanja;

(lj) operacije na vlažnim i kontaminiranim poletno-sletnim stazama.

4. PERFORMANSE

4.0. Podaci o performansama mora da budu obezbeđeni u obliku koji omogućava lako korišćenje.

4.1. Podaci performansama. Materijal o performansama, koji obezbeđuje neophodne podatke za usaglašenost sa zahtevanim performansama propisanim u odeljcima F, G, H i I.

4.2. Ako podaci o performansama, zahtevanim za odgovarajuću klasu performansi, nisu dostupni u odobrenom HFM (Letačkom priručniku helikoptera), onda drugi podaci prihvatljivi za vazduhoplovnu vlast mora da budu uključeni. Umesto toga, operativni priručnik može da se poziva na odobrene podatke sadržane u HFM, ako se takvi podaci ne koriste često ili u vanrednim situacijama.

5. MASA I POLOŽAJ TEŽIŠTA

Instrukcije i podaci za proračun mase i položaja težišta, uključujući:

(a) sistem proračuna (npr. indeksni sistem);

(b) informacije i instrukcije za popunjavanje dokumentacije o masi i položaju težišta, uključujući ručno i kompjuterski izrađene;

(v) ograničenja mase i položaja težišta za tipove, varijante ili pojedinačne helikoptere koje koristi avio-prevoznik;

(g) suvu operativnu masu i odgovarajući položaj težišta ili indeks.

6. UTOVAR

Procedure i odredbe za utovar i obezbeđenje tereta u helikopteru.

7. PLANIRANJE LETA

7.1. Podaci i instrukcije neophodni za planiranje pre i u toku leta. Gde je primenjivo, procedure za letove sa otkazom motora i letove do udaljenih helidroma mora da budu uključene.

7.2. Metod za proračun količine goriva potrebnog za različite faze leta, u skladu sa JAR-OPS 3.255.

8. LISTA ODSTUPANJA KONFIGURACIJE

Lista(e) odstupanja konfiguracije, ako je dobijena od proizvođača, uzimajući u obzir tipove i varijante helikoptera koji se koriste, uključujući procedure koje treba da se sprovedu kada se helikopter otprema na let pod uslovima iz njegove CDL.

9. LISTA MINIMALNE ISPRAVNOSTI OPREME I SISTEMA

Lista minimalne opreme (MEL) uzimajući u obzir tipove i varijante helikoptera koji se koriste i vrstu(e)/područje(a) letova. MEL mora da uključi navigacionu opremu i da uzme u obzir zahtevane navigacione performanse za rutu i oblast operacije.

10. OPREMA ZA PREŽIVLJAVANJE I VANREDNE SITUACIJE, UKLJUČUJUĆI KISEONIK

10.1. Lista opreme za preživljavanje koja treba da se nosi za rute na kojima će se leteti, i procedure za proveru ispravnosti ove opreme pre poletanja. Instrukcije u vezi sa lokacijom, dostupnošću i korišćenjem opreme za preživljavanje i vanredne situacije i odgovarajuće liste provere takođe mora da budu uključene.

10.2. Procedure za određivanje količine potrebnog kiseonika i raspoložive količine. Profil leta i broj lica u helikopteru.

11. PROCEDURE EVAKUACIJE U VANREDNIM SITUACIJAMA

11.1. Instrukcije za pripremu za evakuaciju u vanrednim situacijama, uključujući koordinaciju posade i određivanje njihovog mesta u vanrednim situacijama.

11.2. Procedure evakuacije u vanrednim situacijama. Opis dužnosti svih članova posade za brzu evakuaciju helikoptera i postupanje sa putnicima u slučaju prinudnog sletanja na zemlju ili vodu ili neke druge vanredne situacije.

12. SISTEMI VAZDUHOPLOVA

Opis sistema helikoptera, pripadajućih komandi i pokazivača i operativne instrukcije. (Vidi IEM Dodatak 1 JAR-OPS 3.1045).

C. INSTRUKCIJE I INFORMACIJE O RUTAMA I HELIDROMIMA

1. Instrukcije i informacije koje se odnose na komunikaciju, navigaciju i helidrome, uključujući minimalne nivoe leta i visine za svaku rutu na kojoj se leti, i operativni minimumi za svaki helidrom koji se planira za korišćenje, uključujući:

(a) minimalni nivo /visinu leta;

(b) operativni minimum za aerodrome poletanja, odredišne i alternativne aerodrome;

(v) komunikacioni uređaje i navigaciona sredstva;

(g) podaci o FATO zoni finalnog prilaženja i poletanja (helikoptera) / poletno-sletnoj stazi i objekte na helidromu;

(d) procedure prilaza, neuspelog prilaza i poletanja, uključujući procedure za smanjenje buke;

(đ) procedure kod otkaza radio veze;

(e) službe traganja i spasavanja u oblasti nad kojom će helikopter leteti;

(ž) opis vazduhoplovnih karata koje mora da se nose u helikopteru u zavisnosti od vrste leta i rute kojom se leti, uključujući metod za proveru njihove valjanosti;

(z) dostupnost vazduhoplovnih informacija i MET usluga;

(i) komunikacione/navigacione procedure (COM/NAV) za let na ruti,

(j) namerno ostavljeno prazno

(k) posebna ograničenja helidroma (ograničenja operativnih performansi, itd.)

D. OBUKA

1. Plan obuke i programi provere za svo operativno osoblje kojem su dodeljene operativne dužnosti u vezi s pripremom i/ili izvršenjem leta.

2. Plan obuke i programi provere mora da sadrže:

2.1. Za letačku posadu: sve relevantne stavke propisane JAR OPS 3 u odeljcima E i N.

2.2. Za kabinsku posadu: sve relevantne stavke propisane u odeljku O.

2.3. Za operativno osoblje, uključujući članove posade:

(a) sve relevantne stavke propisane u JAR OPS 3 u odeljku R (Prevoz opasnih materija);

(b) sve relevantne stavke propisane u JAR OPS 3 u odeljku S (Bezbednost).

2.4. Za operativno osoblje, osim članova posade (npr. dispečer, osoblje za prihvat i otpremu itd.). Sve ostale relevantne stavke, propisane u JAR-OPS koje se odnose na njihove dužnosti.

3. Procedure

3.1. Procedure za obuku i proveru.

3.2. Procedure koje se primenjuju u slučaju da osoblje ne postigne ili ne održava potrebne standarde.

3.3. Procedure koje obezbeđuju da se abnormalne ili vanredne situacije koje zahtevaju delimičnu ili primenu svih procedura za abnormalne ili vanredne situacije i simulaciju instrumentalnih meteoroloških uslova (IMC) veštačkim sredstvima, ne simuliraju u toku komercijalnih letova.

4. Opis dokumentacije koja se čuva i periodi čuvanja (vidi Dodatak 1 uz JAR-OPS 3.1065)

Dodatak 1 uz JAR-OPS 3.1065
Vreme čuvanja dokumentacije

Avioprevozilac mora da obezbedi da se sledeće informacije/dokumentacija čuva u prihvatljivom obliku, dostupna vazduhoplovnim vlastima, u periodu datom u tabelama koje slede.

Napomena: Dodatne informacije koje se odnose na zapise o održavanju su propisane u Delu M - M.A.306 Prevoziočev sistem tehničkog dnevnika helikoptera.

Tabela 1 - Informacije koje se koriste za pripremu i izvršenje leta

Tabela 2 - Izveštaji

Tabela 3 - Zapisi o letačkoj posadi

Tabela 4 - Zapisi o kabinskom osoblju

Tabela 5 - Zapisi o ostalom operativnom osoblju

Tabela 6 - Ostali zapisi

ODELJAK Q - OGRANIČENJA RADNOG VREMENA, VREMENA LETENJA I VREMENA ODMORA

Do uvođenja odredbi u ovaj odeljak primenjuje se Pravilnik o vremenu letenja, vremenu letenja u dugolinijskom saobraćaju, vremenu letenja noću, dnevnom radnom vremenu, broju poletanja i sletanja u toku radnog vremena i dužini dnevnog odmora članova posade vazduhoplova ("Službeni list SRJ", br. 51/92 i 38/95).

ODELJAK R - PREVOZ OPASNIH MATERIJA U VAZDUŠNOM SAOBRAĆAJU

JAR-OPS 3.1150 Pojmovi

(a) Pojmovi koji se koriste u ovoj sekciji imaju sledeća značenja:

(1) Kontrolna lista za prihvatanje opasne materije na prevoz. Dokument koji se koristi kao pomoćno sredstvo prilikom spoljašnjeg pregleda paketa i dokumenata koji prate pošiljku sa opasnom materijom, a u cilju utvrđivanja ispunjenosti svih zahteva.

(2) Vazduhoplov namenjen samo za prevoz robe. Svaki helikopter koji prevozi robu ili delove imovine ali ne putnike. U vezi sa tim sledeća lica se ne smatraju putnicima:

(i) član posade;

(ii) zaposleni avioprevozioca kojima je odobren prevoz, a u skladu sa instrukcijama datim u kompanijskom operativnom priručniku

(iii) ovlašćeni predstavnik vazduhoplovnih vlasti;

(iv) lice koja obavlja dužnosti s obzirom na specifičnost utovarene pošiljke;

(3) udes prouzrokovan prevozom opasnih materija. Događaj nastao i koji je povezan sa prevozom opasnih materija, a koji ima za posledicu smrt ili tešku telesnu povredu lica ili veće oštećenje imovine (vidi IEM OPS 3.1.150 (a)(3) & (a)(4)).

(4) incident prouzrokovan prevozom opasnih materija. Događaj koji se razlikuje od udesa, a koji je prouzrokovan i povezan sa prevozom opasnih materija, koji ne mora da se dogodi u vazduhoplovu, a za posledicu ima povređivanje lica, oštećenje imovine, vatru, lomove, prolivanje, curenje tečnosti ili radijaciju ili neki drugi dokaz kojim se ukazuje da nije očuvana celovitost pakovanja. Svaki događaj povezan sa prevozom opasne materije koji ozbiljno ugrožava vazduhoplov ili putnike smatra se incidentom nastalim usled prevoza opasnih materija (Vidi IEM OPS 3.1150 (a)(3) &(a)(4).)

(5) dokument za prevoz opasnih materija. Dokument definisan Tehničkim instrukcijama. Taj dokument popunjava lice koje nudi opasnu materiju na prevoz vazdušnim putem, a sadrži neophodne informacije o toj opasnoj materiji. Dokument sadrži potpisanu izjavu da je opasna roba u potpunosti i tačno opisana svojim odgovarajućim nazivom, UN/ID brojevima, da je pravilno klasifikovana, upakovana, označena i obeležena nalepnicama i u odgovarajućem stanju za prevoz;

(6) robni kontejner. Robni kontejner je deo transportne opreme za prevoz radioaktivnih materija, a koji je projektovan kako bi olakšao prevoz takvih materija, bilo upakovanih ili neupakovanih, jednim ili više različitih vidova transporta;

(7) ovlašćeni zastupnik avio-prevoznika. Organizacija koja u ime avio-prevoznika obavlja neke ili sve poslove u vezi transporta, uključujući prijem, utovar, istovar, transfer ili druge radnje u vezi opsluživanja putnika ili robe;

(8) ID broj. Privremeni identifikacioni broj za opasnu materiju kojoj nije dodeljen UN broj.

(9) Overpak. Ambalaža koju koristi jedan pošiljalac, a sadrži jedan ili više paketa formirajući jednu jedinicu pogodnu za lakše rukovanje i skladištenje.

(10) Paket. Završni proizvod postupka pakovanja koji se sastoji od ambalaže i njenog sadržaja pripremljenog za prevoz;

(11) Ambalaža. Kutija i bilo koji sastavni deo ili materijal neophodan za pakovanje, a koji obezbeđuje usaglašenost za zahtevima pakovanja.

(12) Odgovarajući transportni naziv opasne materije. Naziv koji se koristi za opis određenog artikla ili supstance u svim prevoznim dokumentima i obaveštenjima, i kada je neophodno, na pakovanju;

(13) Ozbiljna povreda. Povreda koju je lice zadobilo u udesu i koja:

(i) zahteva bolničko lečenje duže od 48 sati, a koje je započeto u roku od sedam dana od povređivanja; ili

(ii) ima za posledicu prelom bilo koje kosti (osim jednostavnog preloma ručnih ili nožnih prstiju ili nosa); ili

(iii) uključuje otvorene rane koje prouzrokuju ozbiljna krvarenja, oštećenje živaca, mišića i tetiva; ili

(iv) uključuje povrede bilo kojeg unutrašnjeg organa; ili

(v) uključuje opekotine drugog ili trećeg stepena ili bilo koju opekotinu čija je površina veća od 5 % površine tela; ili

(vi) uključuje potvrđenu izloženost zaraznim supstancama ili štetnoj radijaciji.

(14) Država porekla. Država na čijoj teritoriji su opasne materije bile prvi put utovarene u vazduhoplov;

(15) Tehničke instrukcije. Poslednje važeće izdanje Tehničkih instrukcija za bezbedan prevoz opasnih materija vazdušnim putem (Doc 9284-AN/905), uključujući dopune i sve odobrene izmene objavljene odlukom komiteta Međunarodne organizacije za civilno vazduhoplovstvo;

(16) UN broj. Četvorocifreni broj dodeljen opasnoj materiji od stručnog komiteta Ujedinjenih nacija za prevoz opasnih materija, a u svrhu označavanja supstance ili grupe supstanci;

JAR-OPS 3.1155 Odobrenje za prevoz opasnih materija
(vidi IEM OPS 3.1155)

Avio-prevoznik ne sme da prevozi opasne materije ako to prethodno nisu odobrile vazduhoplovne vlasti.

JAR-OPS 3.1160 Oblast primene

(a) Avio-prevoznik mora da postupa u skladu sa svim propisima navedenim u Tehničkim instrukcijama kada prevozi opasne materije, bez obzira da li se let odvija delimično ili potpuno unutar ili potpuno izvan područja države (Vidi IEM OPS 3.1160(a).).

(b) Artikli ili supstance koje bi inače bile svrstane u opasne materije, ali su isključene iz odredaba navedenih u ovom prilogu, opisane su u Tehničkim instrukcijama, a predviđene su:

(1) da budu u helikopteru, u skladu sa zahtevima JAR-a ili iz operativnih razloga (vidi IEM OPS 3.1160(b)(1));

(2) da se prevoze kao hrana, piće ili potrošni materijal za pružanje usluge u kabini;

(3) prevoze za potrebe u toku leta kao veterinarska pomoć ili kao sredstva za humano ubijanje životinja (vidi IEM OPS 3.1160(b)(3));

(4) prevoze za upotrebu u toku leta za medicinsku pomoć pacijentu, pod uslovom (vidi IEM OPS 3.1160(b)(4):

(i) da su boce sa gasom specijalno proizvedene i namenjene za čuvanje i prevoz određene vrste gasa;

(ii) da su lekovi i drugi medicinski materijal pod kontrolom obučenog osoblja u toku upotrebe u helikopteru;

(iii) da oprema koja sadrži baterije sa vlažnim ćelijama bude u vertikalnom položaju, i ako je potrebno bude pričvršćena kako bi se sprečilo izlivanje elektrolita;

(iv) da su preduzete mere koje za cilj imaju obezbeđivanje opreme za vreme poletanja ili sletanja i u bilo koje drugo vreme kada vođa vazduhoplova smatra potrebnim, a u interesu bezbednosti;

(5) da mogu da ih nose putnici ili članovi posade (vidi IEM OPS 3.1160(b)(5)).

(v) Artikli ili supstance namenjene za zamenu onih navedenih u (b)(1) i (b)(2) gore, a moraju da se prevoze helikopterom na način predviđen Tehničkim instrukcijama.

JAR-OPS 3.1165 Ograničenja pri prevozu opasnih materija

(a) Avio-prevoznik mora da preduzme sve odgovarajuće mere kako bi obezbedio da artikli ili supstance, koje su posebno označene svojim imenom ili opštim opisom u Tehničkim instrukcijama kao zabranjene za prevoz pod bilo kojim okolnostima, neće biti prevožene bilo kojim helikopterom.

(b) Avio-prevoznik mora da preduzme sve odgovarajuće mere kako bi obezbedio da artikli ili supstance, koje su posebno označene svojim imenom ili opštim opisom u Tehničkim instrukcijama kao zabranjene za prevoz u normalnim okolnostima, mogu da se prevoze samo:

(1) ako su izuzete od propisa Tehničkih instrukcija od svih zainteresovanih država (vidi IEM OPS 3.1165(b)(1)); ili

(2) kada prema Tehničkim instrukcijama mogu da se prevoze uz odobrenje države porekla.

JAR-OPS 3.1170 Klasifikacija

Avio-prevoznik mora da preduzme sve odgovarajuće mere kako bi obezbedio da artikli i supstance budu klasifikovani kao opasne materije, kao što je navedeno u Tehničkim instrukcijama.

JAR-OPS 3.1175 Pakovanje

Avio-prevoznik mora da preduzme sve odgovarajuće mere kako bi obezbedio da opasne materije budu upakovane, kao što je to definisano u Tehničkim instrukcijama ili na drugi odgovarajući način što je predmet prethodnog odobrenja vazduhoplovnih vlasti.

JAR-OPS 3.1180 Označavanje i obeležavanje

(a) Avio-prevoznik mora da preduzme sve odgovarajuće mere kako bi obezbedio da pakovanja, overpak i robni kontejneri budu obeleženi nalepnicama na način koji je definisan u Tehničkim instrukcijama.

(b) Avio-prevoznik mora da preduzme sve odgovarajuće mere kako bi obezbedio da pakovanja, overpak i robni kontejneri budu označeni na način definisan u Tehničkim instrukcijama ili na drugi način određen od strane vazduhoplovnih vlasti (vidi AMC OPS 31180 (b).).

(v) Kada se opasne materije prevoze na letu koji se potpuno ili delimično odvija izvan teritorije države, oznake i obeležja, mora da budu na engleskom jeziku, a dodatno mogu da budu i na drugom jeziku ako se to zahteva.

JAR-OPS 3.1185 Dokumentacija za prevoz opasnih materija

(a) Avio-prevoznik mora da obezbedi da se opasne materije prihvataju na prevoz samo sa pratećim dokumentima za prevoz opasnih materija, osim ako drugačije nije navedeno u Tehničkim instrukcijama.

(b) Kad se prevoze opasne materije na letu koji se potpuno ili delimično odvija izvan teritorije države, dokumentacija za prevoz opasnih materija mora da bude popunjena na engleskom jeziku. Dodatno, može da se koristi i drugi jezik ako se to zahteva.

JAR-OPS 3.1190 Namerno ostavljeno prazno

JAR-OPS 3.1195 Prihvatanje opasnih materija na prevoz

(a) Avio-prevoznik ne sme da prihvati opasne materije na prevoz sve dok pakovanje, overpak ili robni kontejner ne budu ispitani u skladu sa procedurom prihvata definisanoj u Tehničkim instrukcijama.

(b) Avio-prevoznik ili njegov ovlašćeni zastupnik mora da koristi kontrolnu listu za prihvatanje opasnih materija na prevoz. Kontrolna lista za prihvatanje opasnih materija mora da omogući proveru svih relevantnih detalja, mora budi u formi koja omogućava ručno, mehaničko ili kompjutersko beleženje rezultata dobijenih pri prihvatanju opasnih materija.

JAR-OPS 3.1200 Kontrola oštećenja, curenja ili zagađenja

(a) Avio-prevoznik mora da obezbedi da se:

(1) pakovanja, overpak i robni kontejner provere u cilju otkrivanja curenja ili oštećenja i to neposredno pre utovara helikoptera, kao što je navedeno u Tehničkim instrukcijama;

(2) pakovanja, overpak ili robni kontejneri iz kojih je primećeno curenje opasne materije ili su oštećeni ne budu utovareni u helikopter;

(3) svako pakovanje opasne materije koje je pronađeno u helikopteru, i izgleda oštećeno ili curi ukloni ili pripremi za uklanjanje od strane vazduhoplovne vlasti ili organizacije. U tom slučaju ostatak pošiljke mora da se proveri kako bi se ustanovilo da li je u ispravnom stanju za prevoz i da nema oštećenja ili zagađenja helikoptera ili njegovog tereta;

(4) pakovanja, overpak i robni kontejneri, budu provereni na znake oštećenja ili curenja nakon istovara iz helikoptera. Ako se uoče oštećenja ili curenje, prostor gde je bila smeštena opasna materija mora da bude proveren da nema oštećenja ili zagađenja.

JAR-OPS 3.1205 Otklanjanje zagađenja

(a) Avio-prevoznik mora da obezbedi da:

(1) svako zagađenje nastalo curenjem ili oštećenjem usled opasnih materija mora da bude uklonjeno bez odlaganja;

(2) helikopter koji je zagađen radioaktivnom materijom odmah mora da bude isključen iz upotrebe i ne sme da se vrati u upotrebu sve dok je stepen radijacije na svakoj pristupačnoj površini i privremeno zagađenje veće od vrednosti definisane u Tehničkim instrukcijama.

JAR-OPS 3.1210 Ograničenja utovara

(a) Putnička, pilotska kabina i robni odeljci. Avio-prevoznik mora da obezbedi da se opasne materije prevoze, da budu utovarene, razdvojene, smeštene, obezbeđene u helikopteru na način definisan Tehničkim instrukcijama ili na drugi način prethodno odobren od vazduhoplovnih vlasti.

(b) Opasne materije predviđene za prevoz samo vazduhoplovom namenjenim za prevoz robe. Avio-prevoznik mora da obezbedi da se paketi, sa opasnim materijama, koji su označeni nalepnicom "Cargo Aircraft Only", prevoze samo vazduhoplovom namenjenim za prevoz robe i da su utovareni u njega na način definisan Tehničkim instrukcijama.

JAR-OPS 3.1215 Obezbeđivanje informacija

(a) Informacije zemaljskom osoblju. Avio-prevoznik mora da obezbedi da:

(1) se dostave informacije zemaljskom osoblju kako bi obavljali svoje dužnosti u vezi prevoza opasnih materija, uključujući i postupke u slučaju udesa i nezgode izazvane opasnim materijama;

(2) kada je primenjivo, da se informacije, koja se odnosi na poglavlje (a)(1), dostave i agentu za opsluživanje avio-prevoznika.

(b) Informacije putnicima i drugim licima (vidi AMC OPS 3.215(b)):

(1) Avio-prevoznik mora da obezbedi da se informacije objavljuju u skladu sa Tehničkim instrukcijama tako da putnici budu upozoreni o vrstama opasnih materija koje su zabranjene za prevoz helikopterima; i

(2) Avio-prevoznik, i gde je primenjivo, njegov agent za opsluživanje, mora da obezbede da su upozorenja o prevozu opasnih materija prisutna na mestima prihvata robe.

(v) Obaveštenje za članove posade. Avio-prevoznik mora da obezbedi da se u kompanijskom operativnom priručniku nalaze informacije koje omogućavaju članovima posade da obavljaju njihove dužnosti u vezi prevoza opasnih materija, uključujući i postupke u vanrednim slučajevima, izazvane opasnim materijama.

(g) Obaveštenja vođi vazduhoplova. Avio-prevoznik mora da obezbedi da vođa vazduhoplova dobije pismeno obaveštenje, na način definisan Tehničkim instrukcijama. (Vidi tabelu 1 dodatka 1 JAR OPS-u 3.1065 za čuvanje dokumentacije).

(d) Obaveštenja u slučaju nezgode ili udesa vazduhoplova (vidi AMC OPS 3.12115(e)).

(1) Avio-prevoznik čiji je helikopter učestvovao u nezgodi, mora na zahtev, da dostavi sve neophodne informacije u cilju smanjenja opasnosti nastale usled prevoza opasnih materija, na najmanju meru.

(2) Avio-prevoznik čiji je helikopter učestvovao u udesu koji se dogodio usled prevoza opasnih materija mora da o tome obavesti vazduhoplovne vlasti države u kojoj se udes dogodio što je pre moguće.

JAR-OPS 3.1220 Programi obuke
(vidi AMC OPS 3.1220)
(vidi IEM OPS 3.1220)

(a) Avio-prevoznik mora da ustanovi i održava programe obuke, kako se zahteva Tehničkim instrukcijama. Programe obuke mora da odobre vazduhoplovne vlasti.

(b) Avio-prevoznici koji nemaju stalno odobrenje za prevoz opasnih materija. Avio-prevoznik mora da obezbedi:

(1) da osoblje koje radi na rukovanju sa opštom robom i prtljagom bude obučeno za obavljanje svojih dužnosti koje se odnose na opasne materije. Obuka mora da obuhvati najmanje oblasti prikazane u koloni 1 Tabele 1 i da bude takvog obima koji obezbeđuje potrebno znanje o opasnostima usled opasnih materija, kako ih prepoznati i koji zahtevi se primenjuju kada ih nose putnici; i

(2) da je sledeće osoblje:

(i) članovi posade;

(ii) osoblje zaposleno na poslovima opsluživanja putnika; i

(iii) osoblje obezbeđenja avio-prevoznika, koje radi na rendgenskoj kontroli putnika i njihovog prtljaga, bude obučeno najmanje iz oblasti u koloni 2 tabele 1. Obuka mora da bude takvog obima koji obezbeđuje neophodno znanje o opasnostima u vezi sa opasnim materijama, prepoznavanju opasnih materija kao i o propisima za opasne materije koje nose putnici.

Tabela 1

Primedba: "X" pokazuje oblasti koje mora da budu pokrivene

(v) Avio-prevoznici koji imaju stalno odobrenje za prevoz opasnih materija. Avio-prevoznik mora da obezbedi:

(1) da osoblje prihvata opasnih materija bude obučeno i kvalifikovano za obavljanje svojih dužnosti. Obuka mora da obuhvati najmanje oblasti koje su prikazane u koloni 1 tabele 2 i mora da bude takvog obima koji obezbeđuje da osoblje može da odlučuje o prihvatanju ili odbijanju opasnih materija ponuđenih na prevoz vazdušnim putem.

(2) da osoblje koje obavlja poslove zemaljskog opsluživanja, kao što je skladištenje i utovar opasnih materija, bude obučeno za obavljanje poslove u vezi prevoza opasnih materija. Kao minimum, obuka treba da pokrije oblasti iz kolone 2 tabele 2 i da je takvog obima koji obezbeđuje potrebno znanje o opasnostima u vezi sa opasnim materijama, osnovnim principima prepoznavanja, rukovanja i utovara.

(3) da osoblje koje radi na rukovanju sa opštom robom i prtljagom bude obučeno za obavljanje svojih dužnosti koje se odnose na opasne materije. Kao minimum, obuka treba da pokrije oblasti iz kolone 3 tabele 2 i da je takvog obima koji obezbeđuje potrebno znanje o opasnostima u vezi sa opasnim materijama, osnovnim principima prepoznavanja, rukovanja, utovara kao i zahtevima koji se primenjuju kada takve materije nose putnici.

(4) da članovi letačke posade budu obučeni najmanje iz oblasti navedenih u koloni 4 tabele 2. Obuka mora da bude takvog obima koji obezbeđuje saznanja o opasnostima u vezi prevoza opasnih materija kao i načinom prevoza te robe helikopterom; i

(5) da je osoblje:

(i) zaposleno na poslovima prihvata putnika;

(ii) obezbeđenja avio-prevoznika koje radi na rendgenskoj kontroli putnika i njihovog prtljaga; i

(iii) članovi posade, osim letačkog osoblja, završilo obuku koja najmanje pokriva oblasti označene u koloni 5 tabele 2. Obuka mora da bude takvog obima koji obezbeđuje potrebno znanje o opasnostima u vezi sa opasnim materijama i zahtevima koji se primenjuju na prevoz takvih stvari kada ih nose putnici, ili njihov prevoz helikopterom uopšte.

Tabela 2

Primedba: "X" pokazuje oblasti koje mora da budu pokrivene

(g) Avio-prevoznik mora da obezbedi da kompletno osoblje polaže test kako bi potvrdilo razumevanje svojih odgovornosti.

(d) Avio-prevoznik mora da obezbedi da kompletno osoblje za koje se zahteva obuka za prevoz opasnih materija, pohađa i obuku osveženja znanja u vremenskim intervalima koji nisu duži od 2 godine.

(đ) Avio-prevoznik mora da obezbedi da se zapisi o izvršenoj obuci iz prevoza opasnih materija čuvaju za kompletno osoblje u skladu sa podsekcijom (g) gore.

(e) Avio-prevoznik mora da obezbedi da je osoblje njegovog ovlašćenog agenta za opsluživanje obučeno u skladu sa odgovarajućom kolonom tabele 1 ili tabele 2.

JAR-OPS 3.225 Izveštaji o nezgodama i udesima izazvanim opasnim materijama
(vidi AMC OPS 3.1225)

(a) Avio-prevoznik mora da prijavi udes ili nezgodu izazvanu opasnim materijama vlastima. Preliminarni izveštaj mora da bude poslat u roku od 72 časa od događaja, osim ako okolnosti to sprečavaju.

(b) Avio-prevoznik mora takođe da prijavi vlastima sve neprijavljene ili pogrešno prijavljene opasne materije otkrivene u robi ili putničkom prtljagu. Prvi, preliminarni izveštaj mora da bude poslat u roku od 72 časa od otkrivanja, osim ako okolnosti to sprečavaju.

JAR-OPS 3.1230 Namerno ostavljeno prazno

ODELJAK S - BEZBEDNOST

JAR-OPS 3.1235 Bezbednosni zahtevi

Avio-prevoznik mora da obezbedi da je svo osoblje upoznato i da postupa u skladu sa odgovarajućim zahtevima iz Nacionalnog programa bezbednosti države avio-prevozioca.

JAR-OPS 3.1240 Programi obuke

Avio-prevoznik mora da donese, održava i sprovodi odobrene programe obuke koji njegovom osoblju omogućavaju da preduzme odgovarajuće mere u cilju sprečavanja nezakonitog ometanja, kao što je sabotaža ili nezakonita otmica helikoptera i da na najmanju moguću meru svede posledice takvih događaja ako se oni dese.

JAR-OPS 3.1245 Prijavljivanje akta nezakonitog ometanja

Nakon akta nezakonitog ometanja u helikopteru vođa vazduhoplova, ili u njegovoj odsutnosti avio-prevoznik, mora bez odlaganja da prijavi akt nezakonitog ometanja nadležnim lokalnim vlastima i vlastima države avio-prevoznika.

JAR-OPS 3.1250 Kontrolna lista za postupak pretraživanja helikoptera

Avio-prevoznik mora da obezbedi da se na svim helikopterima nalazi kontrolna lista postupaka koje treba sprovesti za određeni tip helikoptera prilikom pretraživanja helikoptera radi otkrivanja skrivenog oružja, eksploziva ili drugih opasnih naprava. Avio-prevoznik takođe mora da obezbedi kontrolnu listu sa uputstvima o akcijama koje se preduzimaju u slučaju da je bomba ili sumnjiv predmet pronađen.

JAR-OPS 3.1255 Bezbednost pilotske kabine

Ako su postavljena, vrata pilotske kabine na svim helikopterima koji obavljaju prevoz putnika, mora da se obezbede tako da mogu da se zaključaju iz pilotske kabine kako bi se sprečio neovlašćeni pristup.