PRAVILNIK

O NASTAVNOM PLANU I PROGRAMU OSNOVNOG MUZIČKOG OBRAZOVANJA I VASPITANJA

("Sl. glasnik RS - Prosvetni glasnik", br. 6/94)

Član 1

Ovim pravilnikom utvrđuje se nastavni plan i program osnovnog muzičkog obrazovanja i vaspitanja u trajanju od šest, četiri i dve godine.

Nastavni plan i program osnovnog muzičkog obrazovanja i vaspitanja odštampan je uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.

Član 2

U I razredu osnovne muzičke škole može da se upiše učenik za sticanje šestogodišnjeg obrazovanja i vaspitanja ako je mlađi od devet godina života, za četvorogodišnje obrazovanje i vaspitanje ako je mlađi od jedanaest godina života, sem za kontrabas koji se može upisati ako je mlađi od trinaest godina života.

U I razred osnovne muzičke škole može da se upiše i učenik stariji od godina života utvrđenih u stavu 1. ovog člana ako na prijemnom ispitu pokaže izuzetne muzičke sposobnosti.

U I razred osnovne muzičke škole za sticanje dvogodišnjeg obrazovanja i vaspitanja može da se upiše učenik ako ima najmanje šesnaest godina života.

Član 3

Nastava u osnovnoj muzičkoj školi izvodi se individualno i grupno. Grupa solfeđa i teorije muzike ima od osam do dvanaest učenika, orkestra do trideset i hora do pedeset učenika.

Član 4

Nastavni čas u individualnoj nastavi traje 30 minuta, i to: u šestogodišnjem obrazovanju i vaspitanju u I, II i III razredu, u četvorogodišnjem obrazovanju i vaspitanju u I i II razredu i u dvogodišnjem obrazovanju i vaspitanju u I razredu. U grupnoj nastavi i ostalim časovima individualne nastave nastavni čas traje 45 minuta.

Član 5

Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaje da važi Pravilnik o planu i programu obrazovno-vaspitnog rada za škole za osnovno muzičko obrazovanje ("Službeni glasnik SRS", broj 33/77 i "Prosvetni glasnik", broj 8/77).

Član 6

Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Prosvetnom glasniku".

 

NASTAVNI PLAN
ZA OSNOVNO MUZIČKO OBRAZOVANJE I VASPITANJE

 

ŠESTOGODIŠNJE OBRAZOVANJE

 

Naziv predmeta

razred

I

II

III

IV

V

VI

Fond časova

ned.

god.

ned.

god.

ned.

god.

ned.

god.

ned.

god.

ned.

god.

Instrument

2

70

2

70

2

70

2

70

2

70

2

70

Solfeđo

2

70

2

70

2

70

2

70

2

70

2

70

Teorija muzike

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

1

35

Orkestar, hor, kamerna muzika*

-

-

-

-

-

-

2

70

2

70

2

70

SVEGA

4

140

4

140

4

140

6

210

6

210

7

245

* Nastava kamernog muziciranja se organizuje kada u školi ne postoje uslovi za rad orkestra i u radu izbornih odseka.

ČETVOROGODIŠNJE OBRAZOVANJE

 

Naziv predmeta

razred

I

II

III

IV

Fond časova

ned.

god.

ned.

god.

ned.

god.

ned.

god.

Instrument

2

70

2

70

2

70

2

70

Solfeđo

2

70

2

70

2

70

2

70

Teorija muzike

1

35

-

-

-

-

1

35

Orkestar, hor, kamerna muzika*

-

-

-

-

2

70

2

70

SVEGA

5

175

4

140

6

210

7

245

* Nastava kamernog muziciranja se organizuje kada u školi ne postoje uslovi za rad orkestra i u radu izbornih odseka.

DVOGODIŠNJE OBRAZOVANJE

 

Naziv predmeta

razred

I

II

Fond časova

ned.

god.

ned.

god.

Pevanje

2

70

2

70

Solfeđo

3

105

3

105

Teorija muzike

1

35

1

35

Uporedni klavir

1

35

1

35

SVEGA

7

245

7

245

* Nastava kamernog muziciranja se organizuje kada u školi ne postoje uslovi za rad orkestra i u radu izbornih odseka.

NASTAVNI ODSECI

 

A - OBAVEZNI

B - IZBORNI

1) Odsek za klasičnu muziku;

1) Odsek za renesansnu muziku***;

2) Etnomuzički odsek*

2) Odsek za narodnu muziku***;

Program za decu oštećenog vida**

3) Odsek za zabavnu i džez muziku***.

 

ODSECI I INSTRUMENTI

 

Instrument

ODSEK

Obavezni

Izborni

Klasična muzika

Etno muzika

Renesansna muzika

Narodna muzika

Zabavna i džez muzika

Violina

+

 

+

+

 

Viola

+

 

+

 

 

Violončelo

+

 

+

 

 

Kontrabas

+

 

 

+

+

Žičani narodni instrum.

 

+

 

 

 

Bas gitara

 

 

 

 

+

Gitara

+

 

+

+

+

Tambura

+

 

 

+

 

Harfa

+

 

+

 

 

Klavir

+

 

+

 

+

Orgulje

+

 

 

 

+

Harmonika

+

 

 

+

 

Flauta

+

 

+

+

 

Oboa

+

 

+

 

 

Klarinet

+

 

+

+

 

Fagot

+

 

+

 

 

Saksofon

 

 

 

 

+

Truba

+

 

+

 

+

Trombon

+

 

+

 

+

Horna

+

 

+

 

 

Tuba

+

 

 

 

 

Duvački narodni instrum.

 

+

 

 

 

Cimbalo

+

 

 

 

 

Udaraljke

+

 

 

 

+

Pevanje

+

+

+

+

+

* Nastava na etnomuzičkom odseku organizovana je tako da učenici III i IV razreda žičanih i duvačkih instrumenata imaju po dva časa instrumenta, i po jedan dodatni čas za izradu i popravku instrumenta.
** Program za decu oštećenog vida je isti kao program za učenike osnovne muzičke škole, sem u pripremnom i prvom razredu.
*** Nastava INSTRUMENTA za RENESANSNU, NARODNU i ZABAVNU I DŽEZ muziku u izbornim odsecima organizovana je tako da učenici koji se opredele za te odseke imaju po dva časa nastave obaveznog instrumenta i još po jedan čas instrumenta za koji se sami opredele.
Objašnjenje: znak + objašnjava koji se instrument na kom odseku izučava.

Za učenike sa posebnim sposobnostima, sklonostima i interesovanjima za pojedine instrumente škola, od drugog razreda pa nadalje, zavisno od predmeta, organizuje nastavu u okviru izbornih odseka.

Učenici koji pohađaju izborne odseke (Renesansni, Narodna muzika, Zabavna i džez muzika) imaju još 35 časova nastave drugog instrumenta za koji se opredele.

Opredeljenje škole i učenika za izborne odseke (Renesansni, Narodna muzika, Zabavna i džez muzika) vrši se prema interesu i mogućnostima učenika a po pribavljanju mišljenja predmetnih nastavnika iz prethodnih razreda. Na predlog stručnih aktiva nastavnika i odeljenjskih veća učenici polažu kontrolni ispit za prijem na određeni odsek.

Renesansna harfa i Etnomuzički odsek se ostvaruju po planu četvorogodišnjeg obrazovanja.

ORGANIZACIJA VASPITNO-OBRAZOVNOG RADA

 

A - OBAVEZNI ODSECI

1) Odsek za klasičnu muziku

ŠESTOGODIŠNJE OBRAZOVANJE sadrži program obrazovanja za učenike instrumentalnih klasa: VIOLINA, VIOLA, VIOLONČELO, GITARA, TAMBURA PRIME, TAMBURA A BASPRIM, HARFA, KLAVIR i HARMONIKA.

ČETVOROGODIŠNJE OBRAZOVANJE sadrži program obrazovanja za učenike instrumentalnih klasa: KONTRABAS, RENESANSNA HARFA, FLAUTA, OBOA, KLARINET, FAGOT, SAKSOFON, TRUBA, TROMBON, HORNA, TUBA CIMBALO i UDARALJKE.

DVOGODIŠNJE OBRAZOVANJE sadrži program obrazovanja za učenike SOLO PEVANJA.

2) Etnomuzički odsek

ŽIČANI (gusle, tambura samica) i DUVAČKI (frula, dvojnica, okarina, šupeljka, gajde, duduk) NARODNI INSTRUMENTI se izučavaju po planu četvorogodišnjeg obrazovanja, a IZVORNO NARODNO PEVANJE po planu dvogodišnjeg obrazovanja.

B - IZBORNI ODSECI

1) Odsek za renesansnu muziku

- REBEKA, FIDEL I VIELA učenici V i VI razreda violine i viole,

- VIOLA DA GAMBA učenici V i VI razreda violončela,

- RENESANSNA (MALA) HARFA,

- ČEMBALO učenici V i VI razreda klavira,

- BLOK FLAUTA i TRAVERZO FLAUTA učenici IV razreda flaute,

- ŠALMAJ učenici IV razreda oboe,

- KRUMHORN, KORNAMUZA učenici IV razreda klarineta,

- DULCIJAN učenici IV razreda fagota,

- CINK, KORNET učenici IV razreda trube i horne,

- SEGBAT učenici IV razreda trombona,

- RENESANSNO PEVANJE učenici II razreda solo pevanja.

2) Odsek za narodnu muziku

VIOLINA, KONTRABAS, GITARA, HARMONIKA, FLAUTA, KLARINET i PEVANJE.

3) Odsek za zabavnu i džez muziku

KONTRABAS, BAS GITARA, GITARA, KLAVIR, KLAVIJATURE, KLARINET, SAKSOFON, TRUBA, TROMBON, UDARALJKE i PEVANJE.

ISPITI

U osnovnoj muzičkoj školi polažu se sledeći ispiti:

- prijemni,

- godišnji,

- razredni,

- popravni.

PRIJEMNI ISPIT polaže se pre upisa u I razred. Učenici koji su završili pripremni razred polažu prijemni ispit.

Prijemni ispit se polaže u junskom i avgustovskom roku.

Na prijemnom ispitu proverava se sluh, ritam, muzička memorija, fizički i psihički preduslovi za sviranje na određenom instrumentu.

GODIŠNJI ISPIT - godišnjem ispitu iz glavnog predmeta ne mogu pristupiti učenici koji na kraju školske godine nemaju pozitivnu ocenu.

Godišnji ispit iz solfeđa polaže se na kraju, II, IV i VI razreda, izuzev u dvogodišnjem obrazovanju gde se polaže na kraju I i II razreda.

Godišnji ispit iz teorije muzike polaže se:

- u šestogodišnjem obrazovanju u VI razredu,

- u četvorogodišnjem obrazovanju u I i IV razredu,

- u dvogodišnjem obrazovanju u I i II razredu.

Godišnji ispit polažu učenici koji ubrzano napreduju u dva ispitna roka. U januarskom ispitnom roku polažu ispite razreda u koji su upisani, a ispite iz narednog razreda u ispitnim rokovima koje odredi škola.

Godišnji ispit polažu i učenici koji imaju status vanrednih učenika.

POPRAVNI ISPIT polažu učenici koji na kraju školske godine imaju nedovoljnu ocenu iz predmeta koji se ne polaže kao godišnji ispit i učenici koji su na godišnjem ispitu iz solfeđa ili teorije muzike dobili nedovoljnu ocenu, sem u I razredu.

Provera znanja učenika vrši se dva do tri puta godišnje komisijski (smotre), na internim i javnim časovima i ostalim javnim nastupima. Konačna ocena se odnosi na godišnjem ispitu pri čemu se uzimaju u obzir ocene s prethodnih provera znanja.

Nastavnici su dužni da svakog učenika pripreme za nastup najmanje na jednom internom času u toku polugodišta, odnosno dva puta tokom cele školske godine.

ORGANIZACIJA NASTAVE

a) Nastava INSTRUMENTA, odnosno SOLO PEVANJA

U šestogodišnjoj školi u I, II i III razredu, u četvorogodišnjoj školi u I i II razredu i u dvogodišnjoj školi u I razredu časovi traju po 30 minuta, a u svim ostalim razredima časovi traju 45 minuta.

Čas uporednog klavira na odseku solo pevanja u I i II razredu traje 45 minuta.

Od I do VI razreda nastava instrumenta je individualna.

b) Nastava SOLFEĐA i TEORIJE MUZIKE

Nastava solfeđa i teorije muzike odvija se u grupama od osam do 12 učenika. U školama gde ima manje učenika u jednoj smeni obrazuju se manje grupe.

v) Nastava ORKESTRA, HORA i KAMERNOG MUZICIRANJA

Pored individualne nastave nastavnik odgovarajućeg instrumenta, ili dirigent, organizuje časove grupnog muziciranja (hor, orkestar), sviranje na dva klavira, četvororučno sviranje, zajedničko muziciranje na dva ili više instrumenata.

Nastava grupnog muziciranja održava se sa po dva časa nedeljno u trajanju od po 45 minuta.

Nastava orkestra je obavezna za učenike IV, V i VI razreda violine, viole, violončela, tambura i harmonike, kao i za učenike III i IV kontrabasa, svih duvačkih instrumenata i udaraljki.

Obavezno je zajedničko muziciranje učenika izbornih odseka.

Učenici instrumentalisti koji ne sviraju u orkestru dužni su da pevaju u horu, ukoliko u školi postoji hor.

Za potrebe javne i kulturne delatnosti škole moguće je povećati fond časova orkestra i hora.

g) KLAVIRSKA SARADNJA - KOREPETICIJA

Časovi korepeticije se obavljaju za učenike gudačkih instrumenata, tambure, duvačkih instrumenata i solo pevanja.

Za učenike gudačkih instrumenata i tambure od I do III razreda i učenike kontrabasa, duvačkih instrumenata i udaraljki I i II razreda korepeticija je po 15 minuta nedeljno po učeniku.

Za učenike od IV do VI razreda gudačkih instrumenata i tambure u III i IV razredu kontrabasa, duvačkih instrumenata i udaraljki korepeticija je po 30 minuta nedeljno po učeniku.

Korepeticija za učenike solo pevanja I i II razreda je po 45 minuta nedeljno po učeniku.

Klavirski saradnik - korepetitor obavlja nastavu s učenikom uz prisustvo nastavnika instrumenta ili solo pevanja.

DODATNA NASTAVA

Potrebu za organizovanjem dodatne nastave, od I do VI razreda predlažu stručni aktivi nastavnika.

DOPUNSKA NASTAVA

Dopunska nastava organizuje se za učenike, ili grupe učenika, koji pokazuju određene teškoće u procesu učenja i zbog toga ne postižu zadovoljavajući uspeh.

Organizovanje dopunske nastave predlažu stručni aktivi nastavnika odgovarajućeg predmeta.

KULTURNA I JAVNA DELATNOST

Kulturna i javna delatnost osnovne muzičke škole proizlazi iz njene društvene i kulturne uloge i afirmacije u sredini u kojoj se škola nalazi. Škola, na organizovan način, uvodi učenike u javni i kulturni život uže i šire sredine i organizuje saradnju sa odgovarajućim kulturnim institucijama i svojom delatnošću trebalo bi da bude usko povezana sa osnovnim i drugim školama.

Osnovna muzička škola, u saradnji sa drugim društvenim organizacijama i institucijama, učestvuje u kulturnoj i javnoj delatnosti, na sledeći način:

- organizovanjem koncerata učenika, ansambala, orkestra i hora u školi i van nje;

- učestvovanjem na takmičenjima, festivalima i susretima učenika;

- organizovanjem predavanja učenika i nastavnika:

- učestvovanjem učenika u programima prigodnih proslava u opštini, gradu, radnim kolektivima;

- učestvovanjem na snimanju za radio i televiziju;

- razmenom koncerata sa drugim školama u zemlji i inostranstvu;

- organizovanjem sistematskog rada na pedagoško-psihološkom i muzičko-stručnom obrazovanju roditelja učenika i drugih građana.

NASTAVNI PROGRAM
ZA OSNOVNO MUZIČKO VASPITANJE I OBRAZOVANJE

CILJ nastave osnovnog muzičkog obrazovanja je da obezbedi pravovremen i celovit reproduktivno-kreativan i muzičko-estetski razvoj učenikove ličnosti uz osposobljavanje za aktivno amatersko i profesionalno bavljenje muzikom.

ZADACI

- Razvijanje smisla za negovanje i prihvatanje kulturnog nasleđa, savremenih dostignuća i univerzalnih muzičkih vrednosti kod nas i u svetu;

- Razvijanje kod učenika ljubavi prema našem narodnom stvaralaštvu - neiscrpnom bogatstvu jugoslovenskog muzičkog folklora;

- Razvijanje kod učenika muzičkog ukusa i sposobnost kritičkog zapažanja dobre i loše muzike;

- Razvijanjem instrumentalnih izvođačkih sposobnosti kod učenika upoznavati ih sa osobenostima i izražajnim mogućnostima instrumenta i kompozicijama pisanim za taj instrument;

- Razvijanje smisla za individualno i kolektivno muziciranje u manjim ansamblima, orkestru i horu u okviru zajedničkih muzičko - vaspitnih oblika rada;

- Radom u nastavi i van nje uticati na razvoj opšte muzičke kulture u sredini u kojoj škola deluje;

- Upoznavanje učenika s muzičkim životom njihove uže sredine i najznačajnijim muzičkim institucijama kod nas i u svetu.

PROGRAM GUDAČKIH INSTRUMENATA
VIOLINA, VIOLA, VIOLONČELO, KONTRABAS

 

VIOLINA

 

I razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

ŠKOLE

Dejan Marković: Početna škola za violinu, I sveska

K. Rodionov: Početna škola za violinu

M. Lanji-L. Deneš: Škola za violinu, I sveska

Petar Stojanović: Osnovna škola za violinu, I sveska

Beran-Čermak: Početna violinska škola

Ševčik op. 6: Početna škola za violinu, I sveska

KOMADI

Dejan Marković: Mali komadi za violinu i klavir, I sveska

Grbić: Zlatne stepenice, I sveska

Garlicki-Rodionov-Utkin-Fortunatov: Hrestomatija, I sveska

Fortunatov: Junij skripač, I sveska

OBAVEZNI MINIMUM PROGRAMA

a) 3 durske skale sa trozvucima,

b) 20 vežbi iz III dela početne škole Rodionova,

v) 20 vežbi iz škole Dejana Markovića,

g) 4 komada - pesmica na raznim žicama.

ISPITNI PROGRAM

1. Jedna skala sa trozvukom.

2. Dve vežbe-etide:

- jedna iz III dela početne škole Rodionova (od broja 16. do broja 20);

- jedna vežba iz škole Dejana Markovića.

3. Jedan komad.

4. Jedna narodna melodija.

Ispitni program se izvodi napamet.

II razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

ŠKOLE

Dejan Marković: Škola za violinu, II sveska do broja 80

K. Rodionov: Početna škola za violinu, nastavak Garlicki-Rodionov-Fortunatov: Izabrane etide za violinu, I sveska

M. Lanji-L. Deneš: Škola za violinu, II sveska

Petar Stojanović: Osnovna škola za violinu, II sveska

Beran-Čermak: Violinska škola za početnike, nastavak

O. Ševčik op. 6: Početna škola za violinu, II sveska

Huml-Marjanović: Izbor etida za violinu, I sveska - od broja 15

KOMADI

Dejan Marković: Mali komadi za violinu i klavir, I sveska - nastavak

Garlicki-Utkin-Rodionov-Fortunatov: Hrestomatija, I sveska - nastavak

Grbić: Zlatne stepenice, I i II sveska - izbor

KONČERTINA

S. Mah: Laki končertino

F. Kihler: Končertino Ge-dur, I stav

P. Nikolić: Končertino Ge-dur, I stav

O. Riding: Končertino ha-mol, I stav

Končertina po izboru nastavnika na istom tehničkom nivou

OBAVEZNI MINIMUM PROGRAMA

a) 4 skale

b) obrada polustepena između 1-2 i 0-1 prsta

v) 10 vežbi iz škole Dejana Markovića

g) 10 vežbi iz "Izbora etida"

d) 4 komada raznog sadržaja

ISPITNI PROGRAM

1. Jedna skala sa trozvukom

2. Jedna etida

3. Dva komada

Ispitni program se izvodi napamet.

III razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

ŠKOLE

Dejan Marković: Škola za violinu, II sveska - do kraja

Rodionov: Početna škola za violinu, do kraja

Garlicki-Rodionov-Fortunatov: Izabrane etide, I sveska - izbor

Volfart op. 45: 60 etida za violinu

H. Sit op. 32: Sveska I, prvih pet etida

M. Lanji-L. Deneš: Osnovna škola za violinu, do kraja

Petar Stojanović: Osnovna škola za violinu, III sveska

O. Ševčik op. 6: Početna škola za violinu, II, III i IV sveska

KOMADI

Dejan Marković: Mali komadi za violinu i klavir, II sveska

Garlicki-Rodionov-Utkin-Fortunatov: Hrestomatija, I i II sveska

Grbić: Zlatne stepenice, II sveska

Od pretklasika do moderne, I sveska

Druga komadi na istom tehničkom nivou.

KONČERTINA

A. Komarovski: Končertino Ge-dur

L. Portnof: Končertino e-mol

F. Kihler: Končertino Ge-dur II i III stav

O. Riding: Končertino Ge-dur, De-dur, ha-mol - sva tri stava

A. Vivaldi: Končertino Ge-dur u I poziciji - obrada Felinski

A. Huber: Končertino Ge-dur

J. Mokri: Končertino

Drugi komadi na istom tehničkom nivou

OBAVEZNI MINIMUM PROGRAMA

a) 6 durskih i molskih skala kroz dve oktave u I, II ili III poziciji, bez promena pozicija, sa trozvucima i potezima širokim, kratkim i vezanim,

b) 10 većih etida,

v) 5 manjih etida - vežbi,

g) 5 komada,

d) jedan stav končertina.

ISPITNI PROGRAM

1. Jedna durska skala kroz dve oktave sa trozvucima i potezima;

2. Jedna molska skala kroz dve oktave sa trozvucima - jedna skala je obavezna u II ili III poziciji bez promene pozicija;

3. Jedna etida;

4. Dva komada veća.

Ispitni program se izvodi napamet.

IV razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

ŠKOLE

Dejan Marković: Škola za violinu, III sveska - nastavak

Volfart op. 45: 60 etida za violinu

Kajzer op. 20: 36 etida za violinu, I sveska

Garlicki-Rodionov-Fortunatov: Izbor etida, II sveska

Sit op. 32: I i II sveska

Dopt op. 37a: Etide - izbor

O. Ševčik op. 6: Škola za violinu, VI sveska

O. Ševčik op. 7: Škola za violinu, I sveska

O. Ševčik op. 2: Škola za violinu, I sveska

O. Ševčik op. 1: Škola za violinu, I sveska

H. Šradik: Tehničke vežbe, I sveska

KOMADI

Dejan Marković: Mali komadi za violinu i klavir, III sveska

P. Nikolić: Varijacije A-dur

Garlicki-Rodionov-Fortunatov: Hrestomatija, II sveska

Baklanova: Sonatina Be-dur

Fortunatov: Junij skripač, II sveska

Drugi komadi na istom tehničkom nivou

KONČERTINA

A. Janšinov: Končertino op. 35

F. Kihler: Končertino De-dur u stilu Vivaldija

L. Portnof: Končertino a-mol

F. Zajc: Končertino Ge-dur

A. Huber: Končertino Ef-dur

R. Orsag: Končertino a-mol

N. Baklanova: Končertino de-mol

O. Riding: Končertino Ge-dur

OBAVEZNI MINIMUM PROGRAMA

a) 4 durske i molske skale u I, II i III poziciji sa promenom pozicija

b) 10 etida u raznim vidovima tehnike

v) 4 komada

g) jedna velika forma: stav iz končertina, koncerta, sonatine, varijacije

ISPITNI PROGRAM

1. Jedna skala durska ili molska sa promenom pozicija ili bez, sa trozvukom;

2. Dve etide iz raznih škola;

3. Jedan komad;

4. Jedan stav končertina.

Ispitni program se izvodi napamet.

V razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

ŠKOLE

Dejan Marković: Škola za violinu, IV sveska - IV i V pozicija

Garlicki-Rodionov-Fortunatov: Izabrane etide, III sveska do kraja

Volfart op. 45: 60 etida

Kajzer op. 20: 36 etida, II sveska za violinu

H. Sit op. 32: II i III sveska

Mazas op. 36: Etide, I sveska

Dont op. 37a: Etide - izbor

O. Ševčik op. 6: VI i VII sveska

O. Ševčik op. 2: I sveska

O. Ševčik op. 1: I sveska

O. Ševčik op. 7: II sveska

H. Šradik: I sveska

KOMADI

Dejan Marković: Mali komadi za violinu i klavir, IV sveska

Od predklasike do moderne, II sveska - izdanje Ivanović

Junij skripač: II sveska

Garlicki-Rodionov-Fortunatov: Hrestomatija, II sveska

Hrestomatija za IV i V razred

Drugi komadi na istom tehničkom nivou

VELIKE FORME

A. Vivaldi: Koncert De-dur, I stav

A. Vivaldi: Koncert Ge-dur, I stav I - III pozicija

A. Vivaldi: Koncert a-mol, I stav

O. Riding: Koncert Ge-dur op. 24

O. Riding: Koncert De-dur op. 25

O. Riding: Koncert a-mol - u mađarskom stilu

A. Komarovski: Koncert A-dur

G. F. Teleman: Sonatina A-dur

G. F. Teleman: Sonatina Be-dur i druge na istom nivou

Dankla: Varijacije - izbor

Baklanova: Varijacije - izbor

A. Komarovski: Varijacije - izbor

Druge velike forme na istom tehničkom nivou

OBAVEZNI MINIMUM PROGRAMA

a) 4 dvooktavne durske i molske akale sa trozvucima i septakordima od I - IV pozicije (koristiti skale od Gregorijana),

b) 10 etida raznih autora,

v) 3 komada,

g) 2 velike forme:

- koncert I stav,

- sonatina ili varijacije.

ISPITNI PROGRAM

1. Jedna skala (iz Gregorijana) prema programu;

2. Dve etide raznih autora;

3. Jedan komad;

4. Jedna velika forma - koncert I, ili II i III stav, ili sonatina, ili varijacije.

Ispitni program se izvodi napamet.

VI razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

SKALE

Ge, A, Be, Ha i Ce dur kroz tri oktave, u laganom tempu sa trozvucima - samo dominantni i umanjeno kroz dve oktave - bez poteza

ŠKOLE

Kajzer op. 20: 36 etida za violinu, III sveska

Mazas op. 36: Etide, I sveska

Garlicki-Rodionov-Fortunatov: Izbor etida, III sveska (rusko izdanje)

Krojcer-Jampolski: I sveska - početne etide (izdanje Ivanović)

Sit op. 32: II, III IV i V sveska - izbor

Dont op. 38: Etide - izbor

Dankla op. 68: Etide - izbor

O. Ševčik op. 6: VI i VII sveska

O. Ševčik op. 7: II sveska

O. Ševčik op. 2: I i II sveska

O. Ševčik op. 1: I sveska

H. Šradik: I i II sveska

Druge škole na istom tehničkom nivou

KOMADI

G. F. Teleman: Sarabanda i gavota

L. Bokerini: Menuet

J. H. Fioko: Alegro

P. Stojanović: Romansa

B. Marčelo: Grave i alegro

A. Koreli: Alegro De-dur

N. Rubinštajn: Preslica

V. A. Mocart: Sanje

L. Ober: Žiga

Janšinov: Preslica

Od predklasika do moderne, II sveska - izdanje Ivanović

Zbirka: Hrestomatija, III sveska

Zbirka: Hrestomatija za V i VI razred

Drugi komadi na istom tehničkom nivou

VELIKE FORME

G. F. Teleman: Sonatine Ge-dur, E-dur i Ef-dur

A. Koreli: Sonate A-dur i e-mol

Z. Fibih: Sonatina de-mol

A. Vivaldi: Koncert a-mol, II i III stav

A. Vivaldi: Koncert E-dur

A. Vivaldi: Koncert g-mol

J. S. Bah: Koncert a-mol, I stav

V. A. Mocart: Mali koncert

M. Logar: Omladinski koncert

J. B. Akolaj: Koncert a-mol

G. B. Vioti: Koncert op. 23 Ge-dur, I stav

J. Hajdn: Koncert Ge-dur, I stav

Varijacije i drugi koncerti na odgovarajućem tehničkom nivou

OBAVEZNI MINIMUM PROGRAMA

a) dve durske i dve molske skale kroz tri oktave sa trozvucima - po Gregorijanu,

b) 6 etida,

v) 12 komada,

g) 2 velike forme - iz raznih epoha.

ISPITNI PROGRAM

1. Jedna skala (durska ili molska) kroz tri oktave sa trozvucima i potezima - obavezan potez legato, najmanje po četiri šesnaestine (skale izvoditi po Gregorijanu);

2. Dve etide raznih sadržaja;

3. Jedan komad;

4. Jedna velika forma: koncert I, ili II i III stav

5. Sonata u celosti.

Ispitni program se izvodi napamet.

REBEKA, FIDEL, VIELA

 

V razred violine ili viole i I razred rebeka, fidel, viela

(izborni 1 čas nedeljno, izbornih 35 časova godišnje)

Upoznavanje sa istorijskim nastankom i razvojem gudačkih instrumenata u srednjem veku i renesansi, gradnjom samog instrumenta i gudala, različitim načinima usaglašavanja žica, postavkom instrumenta u odnosu na telo svirača, specifičnim držanjem gudala, načinom dobijanja tona i osnovama interpretacije muzike srednjeg veka i renesanse preko dela nastalih u pomenutim epohama.

SKALE

Ge, De i Ce dur, ge, de, i a mol sa toničnim trozvucima u osminama. Skale vežbati i u razloženim intervalima - terce, potezom jedna nota na jedan potez i legato - dve note na jedan potez.

KOMADI ZA IZVOĐENJE

V. Fraj: Igre srednjeg veka - zbirka

K. Valter: Špilmanske igre I sveska - zbirka (Univerzalna edicija 20008)

Anonimus, XVII vek: "Grinslivs" (Ferlag Doblinger) - izbor varijacija prema mogućnostima učenika)

F. d'Ana: Frotole, Stramboti i Soneta, II knjiga - zbirka (Đ. Rikordi 1976)

S. Rosi: Sinfonije i Galjarde - zbirka (Edicija Šot 4096)

P. Falez: Igre XVI veka - zbirka (Edicija Mek 3601)

F. Bendusi: Opera nova de Bali - zbirka (Edicija Mak 3602)

Drugi komadi i zbirke sličnog sadržaja i težine

U višeglasnim kompozicijama na rebeki, fidelu ili vieli svirati deonice koje po svom opsegu odgovaraju tonskom opsegu navedenih instrumenata.

OBAVEZNI MINIMUM PROGRAMA

a) deset komada za izvođenje - za solo izvođenje ili u grupi.

ISPITNI PROGRAM

1. Tri kompozicije koje odgovaraju tonskom opsegu jednom od navedenih instrumenata za solo izvođenje iz epoha srednjeg ili renesanse;

2. Tri troglasne ili četvoroglasne kompozicije nastale u epohama srednjeg veka ili renesanse čije pojedine deonice odgovaraju tonskom opsegu jednom od navedenih instrumenata. Dela se mogu izvoditi u različitim kombinacijama gudačkih ili duvačkih instrumenata već navedenih perioda, kao i uz lautu, čembalo ili renesansnu harfu.

VI razred violine ili viole i II razred rebeka, fidel, viela

(izborni 1 čas nedeljno, izbornih 35 časova godišnje)

Razvoj tehničkih elemenata u sviranju - tehnika leve i desne ruke, kao i dalje upoznavanje sa muzičkom praksom srednjeg veka i renesanse preko negovanja specifičnog tona instrumenata za ranu muziku, sviranja bez vibrata u levoj ruci, načinima ukrašavanja, dinamici, tempu i svim ostalim stilskim karakteristikama muzike navedenih epoha.

Obraditi stare ključeve (Ce ključeve) i u njima svirati jednostavne primere.

Upoznavati učenike sa osnovama interpretacije rane muzike kroz pravilno oblikovanje tona, odgovarajuću artikulaciju, tempo, agogiku, način ukrašavanja. Na jednostavnim primerima razvijati sposobnost za improvizaciju i karakteristično variranje melodije.

SKALE

Ge, De, Ce, Ef i Be dur, ge, de, a, e i ha mol sa toničnim trozvucima u šesnaestinama.

KOMADI ZA IZVOĐENJE

K. Valter: Špilmanske igre, II sveska - zbirka (Univerzal edicija 20013)

H. Konor: Igre Šekspirovog doba - zbirka, od broja 1. do 8. (Nordijska muzička kuća)

P. Atanjan: Igre Pariza, I sveska - zbirka (Edicija Šot 3758)

P. Žervez: Igre XVI veka - zbirka (Mek 11)

M. Pretorius: Francuske igre iz "Terpsihore" I i II sveska - zbirke (Edicija Mek 3607, 3608)

T. Suzato: Danseraj I i II sveska - zbirke (Edicija Šot 2435, 2436)

Drugi komadi i zbirke sličnog sadržaja i težine

U višeglasnim kompozicijama svirati deonice koje po svom opsegu odgovaraju tonskom opsegu navedenih instrumenata.

OBAVEZNI MINIMUM PROGRAMA

a) pet komada za solo izvođenje,

b) pet dela koja su višeglasna i namenjena grupnom muziciranju.

ISPITNI PROGRAM

1. Tri kompozicije za solo izvođenje iz epohe srednjeg veka ili renesanse;

2. Tri kompozicije u sastavu tria ili kvarteta čije pojedine deonice po svom tonskom opsegu odgovaraju jednom od navedenih instrumenata. Moguće su različite kombinacije instrumenata perioda rane muzike.

VIOLINA
- NARODNA MUZIKA -

Violina je instrument koji u narodnoj muzici može da svira glavnu melodiju, ili da bude prateći instrument, odnosno da izvodi ritmičko-harmonsku pratnju svirajući u dvohvatima na nižim žicama tzv. "violinsku kontru".

V razred violine i I razred za narodnu muziku

(izborni 1 čas nedeljno, izbornih 35 časova godišnje)

SKALE

Vežbati skale za narodnu muziku, do III, eventualno IV pozicije sa kvintakordima, sekstakordima i seprakordima - i umanjeni.

Upoznavanje sa ritmovima 7/8 i 9/8.

LITERATURA

Zbirke I. Cenerića, Đ. Karaklajića, Ž. Petrovića, M. Vasiljevića i N. Sekulića.

a) Narodne pesme:

- Ah, moj Doro,

- Anđelija vodu lila,

- Ajd' d' idemo, Rado,

- Čaj goro - lane moje,

- Oj, javore, javore,

- Oj, devojče, Piroćanče,

- Aoj, Grocko, varošice mala,

- Oj, devojko, đinđo moja,

- Moj Milane, jabuko sa grane,

- Širok Dunav, ravan Srem,

- Šano, dušo,

- Razgranala,

- Bećarac (sremački),

- S' one strane Morave,

- Sagradiću šajku,

- Ima dana,

- Sedi Mara na kamen studencu,

- Obraše se vinogradi,

- Još ne sviće rujna zora,

- Oj, Moravo, moje selo ravno,

- Miljeno, cveće šareno,

b) Starogradske pesme

- Tiho noći,

- Ajde Kato,

- Fijaker stari,

- Ima dana,

- Pred Senkinom kućom,

- O, Jelo, Jelo,

- Kraj jezera jedna kuća mala,

- Oj, spomenče,

- Jesi l' čuo, mili rode,

v) Romanse

- Ruzmarine moj zeleni,

- Sonja,

- Te tvoje oči zelene,

- Zlatan prsten,

g) Narodna kola

- Moravac,

- Srbijanka,

- Žikino kolo,

- Dragišino kolo,

- Svilen konac,

- Užičko,

- Beograđanka,

- Vračarka,

- Brkino kolo,

- Simfonijsko kolo,

- Prelaz,

- Prekid,

- Marš na Drinu,

d) Evergrin melodije

- Gvantanamera,

- Vrati se u Sorento,

- O, sole mio,

- Besame mućo,

- Valcer "Dunavski valovi",

- Valcer "Preko valova".

OBAVEZNI MINIMUM PROGRAMA

a) osam narodnih pesama,

b) pet starogradskih pesama i romansi,

v) četiri kola.

ISPITNI PROGRAM

1. Jedna narodna pesma;

2. Jedna starogradska pesma;

3. Jedna romansa;

4. Dva kola.

Ispitni program se izvodi napamet uz saradnju sa drugim instrumentima odseka za narodnu muziku.

VI razred violine i II razred za narodnu muziku

(izborni 1 čas nedeljno, izbornih 35 časova godišnje)

Utvrđivati skale za narodnu muziku i upoznati ritam 5/8, 11/8, 13/8.

LITERATURA

Zbirke I. Cenerića, Đ. Karaklajića, Ž. Petrovića, M. Vasiljevića i N. Sekulića

a) Narodne pesme

- Raslo mi je badem drvo,

- Šta to niče kroz šibljiče,

- Što grad Smederevo,

- Oj, devojko, Smederevko,

- Stani, stani Ibar vodo,

- Jesi l' čuo mili rode,

- Dimitrijo, sine Mitre,

- Simbil cveće,

- Zapevala sojka ptica,

- Niknalo belo cvetiče,

- Što mi je merak poljak da budam,

- More bel' peline,

- Zemi me, zemi,

- Zlatibore, moj zeleni bore,

b) Starogradske pesme

- Hladan vetar poljem piri,

- U ranu zoru,

- Gde si dušo, gde si rano,

- Haj đi, haj đi,

- Tamo daleko,

- Kreće se lađa francuska,

- Već davno spremam svog Mrkova,

g) Romanse

- Oči čarnije,

- Rjabinuška,

- Tamno višnjeve boje šal,

- Zakleću se ja pred bogom,

- Ja nekoga volim,

- Tužna je nedelja,

- Bele ruže, nežne ruže,

d) Narodna kola

- Žikino,

- Denino,

- Biserka,

- Resavka,

- Graganac,

- Makedonsko oro (7/8 Ha-dur),

- Pašana,

- Cicvarića kololješte,

- Stara šapčanka,

đ) Evergrin melodije

- La kumparista,

- Žaluzi,

- Monti-čardaš,

- Tika-taka,

- Devojko mala,

- To davno beše,

- Beograd volim kad sviće,

- Na lepom plavom Dunavu,

- Granada,

- Jestrdej,

e) Orkestarski odlomci i spletovi: Čuvam ovce tri godine; Oj, boga ti, siva 'tico; Nizamski rastanak; Svilen konac.

OBAVEZNI MINIMUM PROGRAMA

a) osam narodnih pesama,

b) pet starogradskih pesama,

v) četiri kola.

ISPITNI PROGRAM

1. Dve narodne pesme;

2. Jedna starogradska pesma;

3. Jedna romansa;

4. Jedno kolo po izboru;

5. Monti čardaš.

Ispitni program se izvodi napamet uz saradnju ostalih instrumenata za edukaciju za narodnu muziku.

VIOLA

Od I do IV razreda učenici viole rade po planu i programu za violinu i od V razreda počinje diferencijacija i učenici koji se opredele za violu rade po ovom programu.

V razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

ŠKOLE

Frank Marko: Škola za violu

Hans Sit: Škola za violu (Peters)

M. Garlicki - K. Fortunatov - K. Rodionov: Izabrane etide, II sveska

F. Henrik: Škola za violu (Šot)

H. E. Kaizer: Škola za violu

Dejan Marković: IV sveska

O. Ševčik op. 2: I sveska

O. Ševčik op. 1: I sveska - izbor

H. Šradik: I sveska - izbor

KOMADI

Od predklasike do moderne - M. Ivanović

M. Garlicki - K. Fortunatov - K. Rodionov: Hrestomatija, II sveska

S. Grgić: Album za mlade violiste

Minijature za violu (PVM Krakov)

Zbornik komada za violu - FMU

Odgovarajuća literatura za violinu napisana u alt ključu

VELIKE FORME

G. F. Teleman: Sonata De-dur, A-dur, a-mol, de-mol, ce-mol

G. F. Teleman: Sonatina A-dur i De-dur

A. Vivaldi: 6 sonata za violončelo

A. Vivaldi: Koncert u De-duru, Ge-duru i a-molu - transkripcije za violu

Treksler: Sonata

C. F. Zelter: Koncert

OBAVEZNI MINIMUM PROGRAMA

a) 4 dvooktave skale sa trozvucima i septakordima, od I do VI pozicije,

b) 8 etida,

v) 4 komada,

g) 2 velike forme: končertino, koncert I ili II i III stav, sonatine, predklasične sonate, varijacije.

ISPITNI PROGRAM

1. Jedna skala sa potezima i trozvucima;

2. Jedna etida;

3. Jedan komad;

4. Jedna velika forma - koncert I ili II i III stav ili, varijacije, ili dva stava predklasične sonate.

Ispitni program se izvodi napamet.

VI razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

SKALE

A. Mac, K. Fleš, Galimijan

ŠKOLE

H. Sit:

F. Herman: Škola (Peters)

O. Ševčik: op. 2: I sveska

O. Ševčik op. 1: I sveska

O. Ševčik op. 3: I sveska

O. Ševčik op. 8: I sveska

O. Ševčik op. 9: I sveska

H. Sit on. 32: Etide u dvohvatima

H. Šradik: I sveska - izbor

R. Krojcer: Etide op. 1-5

F. Mazas: I sveska

KOMADI

Zbirka pedagoških repertoara za violinu i klavir ("Muzika" Moskva)

Komadi za violinu ("Nauka i iskustvo" Sofija)

Minijature za violu (Krakov)

S. Grgić: Album za mlade violiste

Klasični komadi I i II po Petersu

Od predklasike do moderne - M. Ivanović

Teleman: Tema sa varijacijama

Bokerini: Menuet

B. Marčelo: Grave i alegro

Mocart:

Sanje

 

Žiga

F. Šubert: Balada

B. Bartok: Veče na selu

K. M. Veber: Serenada

F. List: Romansa

J. Hajdn: Menuet

VELIKE FORME

A. Koreli: Sonata A-dur i e-mol

G. F. Teleman: Sonata Ge-dur, E-dur i Ef-dur

A. Vitalov: Koncert u E-duru, a-molu i ge-molu

G. F. Teleman: Koncert u Ge-duru

G. F. Teleman: Koncert za dve viole

J. Handoškin: Koncert

O. Gerster: Koncert

V. Flekton: Sonata

Lokateli: Sonata

OBAVEZNI MINIMUM PROGRAMA

a) 5 skala kroz tri oktave sa trozvucima, četvorozvucima i dvohvatima - terca, sekste, oktave.

b) 6 etida,

v) 4 komada,

g) 2 velike forme.

ISPITNI PROGRAM

1. Trooktavna skala sa potezima trozvucima, četvorozvucima i dvozvucima - do V pozicije;

2. Dve etide;

3. Jedan komad;

4. Jedna velika forma: koncert I ili II i III stav ili sonata u celini.

Ispitni program se izvodi napamet.

VIOLONČELO

 

I razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

Postavljanje desne ruke i upoznavanje osnovnih poteza

Postavljanje leve ruke.

Vežbe za prste. Kosman - u I poziciji na svim žicama.

Skale i trozvuci: Ce, Ge, De i Ef dur u jednoj oktavi.

ETIDE

M. Simić: Izbor etida za I godinu

S. Kaljanov: - I. Merdedovski - Suzuki: Izbor etida

F. Antal: I sveska

KOMADI

Jednostavni kratki komadi uz klavirsku pratnju

Hrestomatija za I razred

OBAVEZNI MINIMUM PROGRAMA

- prema uzrastu i sposobnostima učenika

ISPITNI PROGRAM

1. Skale Ce-dur i Ge-dur;

2. Dve etide;

3. Jedan komad uz klavirsku pratnju.

Ispitni program se izvodi napamet

II razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

Otvoreni stav I položaja naniže i naviše. Zatvoreni stav IV položaja.

Skale i trozvuci: Be, Es, De i A dur - otvoreni stav I oktava i Ce i De dur kroz dve oktave.

Kosman: Vežbe za prste u I položaju; zatvoreni i otvoreni stav na svim žicama.

ETIDE

M. Simić: Izbor etida, II sveska

F. Antal: II sveska

Izabrane etide sledećih autora: Kaljanov, Sapožnikov, Docauer, S. Li, K. Davidov i drugi.

Suzuki

KOMADI

Hrestomatija za I razred

OBAVEZNI MINIMUM PROGRAMA

a) odgovarajuće skale i tehničke vežbe,

b) 10 kratkih etida,

v) 8 kratkih komada uz klavirsku pratnju.

ISPITNI PROGRAM

1. Jedna skala sa trozvucima;

2. Dve etide;

3. Jedan komad uz klavirsku pratnju.

Ispitni program se izvodi napamet.

III razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

Skale i trozvuci (M. Simić) - dve oktave.

Polupozicija i III pozicija.

Kosman: Vežbe za prste

ETIDE

M. Simić: Izbor etida, III sveska

I. Poparić: 22 etide za violončelo, br. 1, 3. i 5.

S. Li: 40 etida op. 70

Izbor etida sledećih autora: Kaljanov, Sapožnikov, Davidov i drugi.

F. Antal: III sveska

KOMADI

Komadi sa klavirom, I ili II sveska

F. Antal: Komadi sa klavirom, II ili III sveska

Primenjivati vibrato.

OBAVEZNI MINIMUM PROGRAMA

a) odgovarajuće skale i tehničke vežbe,

b) 8 etida,

v) 6 komada uz klavirsku pratnju.

ISPITNI PROGRAM

1. Jedna skala sa trozvucima;

2. Dve etide;

3. Jedan komad uz klavirsku pratnju.

Ispitni program se izvodi napamet.

IV razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

Skale i trozvuci - M. Simć. Skale na jednoj žici u obimu jedne oktave.

Druga pozicija i otvoren stav IV položaja naniže i naviše.

B. Kosman: Vežbe za prste od IV do I pozicije

ETIDE

M. Simić: Izbor etida, IV sveska

I. Poparić: 22 etide za violončelo, br. 2, 4. i 6.

I. I. F. Docauer: I sveska

S. Kaljanov: Izabrane etide .

F. Antal: IV sveska

KOMADI

Hrestomatija za III i IV razred

F. Antal: IV sveska

SONATE I KONČERTINA

I. B. Breval: Končertino Ce-dur, I stav

Š. Bodio: Končertino Ce-dur. - I stava

Đordan: Varijacije

Breval: Sonata e-mol

Breval: Sonata Be-dur

OBAVEZNI MINIMUM PROGRAMA

a) odgovarajuće skale i tehničke vežbe,

b) 8 etida,

v) 6 komada uz klavirsku pratnju,

g) jedna sonata ili koncert.

ISPITNI PROGRAM

1. Jedna skala sa trozvucima;

2. Dve etide;

3. Sonata ili jedan stav koncerta.

Ispitni program se izvodi napamet.

V razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

Skale i trozvuci kroz tri oktave, terce i sekste.

TEHNIČKE VEŽBE

B. Kosman: Vežbe za prste IV - I položaja

ETIDE

M. Simić: Izbor etida, V i VI sveska

I. Poparić: 22 etide za violončelo, br. 7, 11. i 13.

S. Li: 40 etida op. 113

I. I. F. Docauer: I sveska

S. Kaljanov: Izabrane etide

F. Antal: V sveska

KOMADI

Hrestomatija za IV i V razred

F. Antal: V sveska

Komadi po slobodnom izboru nastavnika

KONCERTI

Marčelo: Sonata Ge-dur

Zokarini: Končertino De-dur

Zokarini: Končertino A-dur

OBAVEZNI MINIMUM PROGRAMA

a) odgovarajuće skale sa tehničkim vežbama,

b) 8 etida,

v) 5 komada uz klavirsku pratnju,

g) jedna sonata ili koncert.

ISPITNI PROGRAM

1. Jedna skala sa trozvucima;

2. Dve etide;

3. Jedan stav koncerta ili končertina.

Ispitni program se izvodi napamet.

VI razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

Skale i trozvuci kroz tri oktave; terce, sekste.

TEHNIČKE VEŽBE

M. Fejar: 24, 25 i 26 - vežbe za palac poziciju

B. Kosman: Dvoglasi

ETIDE

M. Simić: Izbor etida. VI sveska

I. Poparić: 22 etide za violončelo, br. 8, 9, 14, 15, 16. i 17.

S. Li: Melodijske etide op. 31

I. I. F. Docauer: I sveska

F. Gricmaher: I sveska

M. Simić: 42 etide

F. Antal: VI sveska

J. S. BAH

I svita, dva do tri stava

SONATE

L. V. Betoven: Sonatina de-mol

B. Marčelo: Sonata

A. Vivaldi: Sonata

A. Vivaldi: Sonata e-mol i a-mol

KOMADI

F. Antal: VI sveska

Hrestomatija za V razred

Komadi po slobodnom izboru nastavnika

KONCERTI

I. B. Breval: Koncert EF-dur

I. B. Breval: Koncert De-dur

A. Vivaldi: Koncert a-mol

K. Štamic: Koncert Ce-dur

Klengel: Koncert Ce-dur

M. Zokarini: Končertino de-mol

OBAVEZNI MINIMUM PROGRAMA

a) skale i odgovarajuće tehničke vežbe,

b) 8 etida,

v) 5 komada uz klavirsku pratnju,

g) jedan stav svite J. S. Baha,

d) jedna sonata ili koncert.

ISPITNI PROGRAM

1. Jedna skala sa trozvucima kroz tri oktave;

2. J. S. Bah: I svita, jedan stav;

4. Jedna sonata ili koncert iz programa VI razreda.

Ispitni program se izvodi napamet.

NAPOMENA:

U svakom razredu pedagog će prilagođavati gradivo prema sposobnostima učenika a u okviru minimuma programa. Za razliku od toga za talentovane učenike, zbog bržeg napredovanja, treba odabirati i teži program.

VIOLA DA GAMBA
(SOPRAN, ALT, TENOR-BAS)

 

V razred violončela i I razred viola da gambe

(izborni 1 čas nedeljno, izbornih 35 časova godišnje)

Upoznati učenika sa istorijskim nastankom i razvojem viola da gambe, građom samog instrumenta i gudala, različitim načinima usaglašavanja žica (sopran, alt, tenor - bas), postavkom instrumenta u odnosu na telo svirača, specifičnim držanjem gudala, načinom dobijanja tona kao i sa osnovama interpretacije muzike renesanse preko dela koja su nastala u toj epohi.

Posebnu pažnju usmeriti na činjenicu da učenik violončela sa četiri žice prelazi na viola da gambu sa šest žica. Učenik treba da savlada navi prstored na svakoj od šest žica u osnovnoj poziciji. Obratiti pažnju na sinhronizaciju leve i desne ruke.

Ukazivati na osnove interpretacije renesansne muzike koje se odnose na tempo, frazu, agogiku i dinamiku.

PROGRAM

H. Menkemejer: Škola za tenor-bas gambu, od 1. do 66. vežbe

SKALE

De-dur i de-mol sa toničnim trozvucima, kroz dve oktave u laganim četvrtinama. Skale vežbati u različitim potezima gudala, odvojeno i vezano po dve i po četiri note.

KOMADI ZA IZVOĐENJE

M. Midlar: Mali album, I sveska - komadi br. 7, 8, 12. i 14.

Anonimus, XVII vek: "Grinslivs" (Ferlag Doblinger) - izbor varijacija prema mogućnostima učenika, solo deonicu svirati oktavu niže

F. d'Ana: Frotole, Stramboti i Soneti, II knjiga (đ. Rikordi 1976) - zbirka

S. Rosi: Simfonije i Galjarde (Edicija Šot 4096) - zbirka

P. Falez: Igre XVI veka (Edicija Mek 3601) - zbirka

F. Benduzi: Opera nova de Bali (Edicija Mek 3602) - zbirka .

P. Atanjan: II knjiga igara XVI veka (Edicija Mek 3603) - zbirka

P. Atanjan: IV i V knjiga igara XVI veka (Edicija Mek 3604) - zbirka

Drugi komadi i zbirke sličnog sadržaja i težine.

OBAVEZNI MINIMUM PROGRAMA

a) trideset vežbi iz Škole za viola da gambu,

b) deset komada za solo izvođenje ili u grupi.

ISPITNI PROGRAM

1. Tri kompozicije koje odgovaraju tonskom opsegu jedne od viola da gamba, iz epohe renesanse za solo izvođenje ili uz pratnju (laita, čembalo, renesansa harfa),

2. Tri troglasne ili četvoroglasne kompozicije čije pojedine deonice odgovaraju tonskom opsegu jedne od viola da gamba. Dela se mogu izvoditi u različitim kombinacijama gudačkih, duvačkih i drugih instrumenata perioda rane muzike.

VI razred violončela i II razred viola da gambe

(izborni 1 čas nedeljno, izbornih 35 časova godišnje)

Rad na razvoju tehničkih elemenata u sviranju (tehnika leve i desne ruke), negovanje specifičnog tona instrumenta, sviranje bez vibrata u levoj ruci, načini ukrašavanja, dinamika, tempo i sve ostale stilske karakteristike muzičkih dela koja su nastala u epohama renesanse i ranog baroka.

SKALE

Ef, Ge i Ce dur, e, ge i a-mol sa toničnim trozvucima u osminama. Skale svirati u laganim osminama u različitim potezima gudala, do sedam nota na jedan potez.

PROGRAM

H. Menkemejer: Škola za tenor-bas gambu, od 67. vežbe do kraja, sa izuzetkom 88. i 89. vežbe.

KOMADI ZA IZVOĐENJE

H. Konor: Igre Šekspirovog doba, od broja 1. do 8. (Nordijska muzička kuća) - zbirka - vodeću deonicu transponovati oktavu niže.

P. Atanjan: Igre Pariza, I sveska (Edicija Šot 3758) - zbirka

P. Žervez: Igre XVI veka (Mek 11) - zbirka

M. Pretorius: Francuske igre iz "Terpsihore" I i II knjiga (Edicija Mek 3607. 3608) - zbirke

T. Suzato: Danseraj I i II sveska (Edicija Šot 2435. 2436) - zbirka

Drugi komadi i zbirke sličnog sadržaja i težine.

OBAVEZNI MINIMUM PROGRAMA

a) deset vežbi iz Škole za viola da gambu,

b) pet komada za solo izvođenje, uz pratnju laute čembala ili renesansne harfe,

v) pet komada za grupno muziciranje.

ISPITNI PROGRAM

1. Tri kompozicije iz epohe renesanse ili ranog baroka, za solo izvođenje ili uz pratnju, koje po svojim tehničkim zahtevima odgovaraju predviđenom gradivu;

2. Tri kompozicije u sastavu tria ili kvarteta čije pojedine deonice po svom tonskom opsegu odgovaraju jednoj od viola da gamba. Moguće su najrazličitije kombinacije instrumenata renesanse i ranog baroka.

KONTRABAS

 

I razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

U okviru nastavnog programa za kontrabas u I razredu obuhvaćena je osnovna postavka leve i desne ruke kroz proučavanje I 1 /2 pozicije, sedeći i stojeći pored kontrabasa, i ovladavanje skalama Ef-dura i Be-dura kroz etide i kraće kompozicije, uz klavirsku pratnju.

SKALE

Sa načinima, trozvukom, kvartsekstakordom i dominantnim septakordom.

PROGRAM

Škole za kontrabas po izboru: Montag, Simandl, Prosenik i drugi, proširene vežbama za desnu ruku po praznim žicama, sa vežbama u I 1/2 poziciji.

KOMADI

Lake kompozicije i komadi sa klavirom raznih autora u I 1/2 poziciji.

ETIDE

Kment, Rakov i drugi.

OBAVEZNI MINIMUM PROGRAMA

a) Ef-dur i Be-dur skala,

b) 1/2 pozicije po Montagu (ili I po Simandlu),

v) po dve etide Kmenta, Rakova, ili drugih autora,

g) 4 komada iz Hrestomatije, ili drugih autora.

ISPITNI PROGRAM

1. Jedna skala sa načinima i trozvukom;

2. Dve etide;

3. Jedan komad uz pratnju klavira.

Ispitni program se izvodi napamet.

II razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

U okviru nastavnog programa u II razredu obuhvaćene su pozicije od I do III (po Montagu) zaključno sa De-durom. Započinje se rad sa tonalitetima sa više predznaka u okviru pozicija do kojih se došlo. Obuhvaćeno je i upoznavanje učenika sa dinamičkim oznakama i njihovoj primeni, kao i priprema učenika za javne nastupe.

Početi rad s drugim gudalom, pa se tek kasnije odlučiti za jedno gudalo koje bi bilo glavno.

SKALE

Zaključno sa De-durom sa načinima i trozvukom sa D/7.

PROGRAM

Škola za kontrabas do III pozicije po Montagu, ili drugim autorima - po izboru.

ETIDE

Kment, Simandl, Rakov i drugi.

KOMADI

Hrestomatija i izbor komada, uz pratnju klavira, odgovarajuće težine.

OBAVEZNI MINIMUM PROGRAMA

a) Ge-dur, Ce-dur, Des-dur i De-dur skale,

b) do 3 pozicije po Montagu,

v) po 3 etide Kmenta Simandla, Rakova ili drugih autora,

g) 4 komada sa klavirom iz Hrestomatije, ili drugi komadi odgovarajuće težine.

ISPITNI PROGRAM

1. Jedna skala sa načinima i trozvukom, u okviru pređenog gradiva;

2. Dve etide;

3. Jedan komad uz klavirsku pratnju.

Ispitni program se izvodi napamet

III razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

U okviru nastavnog programa za kontrabas u III razredu predviđeno je da se savladavaju pozicije zaključno sa VI pozicijom po Montagu, obrada etida sa više predznaka, rad na tonskim i tehničkim problemima desne i leve ruke, kao i upoznavanje sa literaturom koja po svojoj težini i sadržaju omogućuje učeniku dalje razvijanje njegovih tehničkih i muzičkih sposobnosti.

Problem vibrata, ukoliko učenik ne oseti potrebu da vibrira ranije, obavezno rešavati u III razredu.

SKALE

Zaključno sa Ge-durom, kroz dve oktave, sa trozvukom i D/7.

PROGRAM

Škola za kontrabas do VI pozicije po Montagu.

ETIDE

Kment, Simandl, Botezini, Rakov i drugi.

KOMADI

Gejc - Noćna pesma, Hrestomatija i drugi, po izboru.

OBAVEZNI MINIMUM PROGRAMA

a) Es-dur, E-dur, Ef-dur, Fis-dur i Ge-dur skale,

b) do 6 pozicije po Montagu,

v) po 4 etide Kmenta, Simandla, Botezinija ili Rakova,

g) Gejc: Noćna pesma, i još 6 komada sa klavirom iz Hrestomatije ili od drugih autora.

ISPITNI PROGRAM

1. Jedna skala sa načinima i trozvukom;

2. Dve etide;

3. Jedan komad uz pratnju klavira.

Ispitni program se izvodi napamet.

IV razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

U okviru nastavnog gradiva za kontrabas u IV razredu predviđeno je da se savladaju pozicije zaključno sa palčevom, nastavak rada na daljem razvoju tehnike desne i leve ruke, kao i rad na delima krupnije forme, uz pratnju klavira (veći komadi i sonate).

SKALE

Zaključno sa Be-durom, kroz dve oktave, sa načinima i trozvukom i D/7.

PROGRAM

Škola za kontrabas Montag II i IV do palčeve pozicije.

ETIDE

Hrabe I 1-3, Rakov, Simendl, Botezini, Kment i drugi.

KOMADI

Hrestomatija po izboru i lakše sonate - dva stava.

OBAVEZNI MINIMUM PROGRAMA

a) As-dur, A-dur i Be-dur skale,

b) do palčeve pozicije,

v) Hrabe I prve tri etide, Simandl etida u Be-duru sa klavirom, Botezini, Kment ili Rakov - po 3 etide,

g) dva stava sonate D. Feša, ili drugo; 4 komada iz Hrestomatije ili drugi komadi odgovarajuće težine.

ISPITNI PROGRAM

1. Jedna skala (Be-dur) kroz dve oktave do palčeve pozicije sa trozvukom na D/7;

2. Dve etide, od kojih jedna uz pratnju klavira;

3. Jedan komad, ili dva stava sonate, uz pratnju klavira.

Ispitni program se izvodi napamet.

KONTRABAS
- NARODNA MUZIKA -

 

III razred kontrabasa i I razred narodne muzike

(izborni 1 čas nedeljno, izbornih 35 časova godišnje)

Posvetiti pažnju sviranju lakših pesama u taktu 2/4 i 3/4 u umerenom tempu i sa harmonskom podlogom T-D-T i T-SD-D-T. Na primer: naše stare narodne pesme, veći broj pesama starogradskih, veliki broj zapisa Mokranjca, Vasiljevića, Miljkovića, Devića i drugih. Naročitu pažnju treba posvetiti učenju na čujnosti promena harmonija.

Svirati i naše narodne igre - kola koja, kao i pesme, treba da ispune istu muzičku formu.

LITERATURA:

a) Narodne pesme:

- Čaj goro, lane moje,

- Povela je Jelka,

- Oj javore, javore,

- Lepo ti je rano uraniti,

- Oj devojče piroćanče,

- Aoj Grocko, varošice mala,

- Oj devojko, đinđo moja,

- Moj Milane, jabuko sa grane.

- Širok Dunav, ravan Srem,

- Kafu mi draga ispeci,

- Gružanke devojke,

- Obraše se vinogradi gore kraj Topole,

- Još ne sviće rujna zora,

- Šano, dušo,

- Razgranala grana jorgovana,

- Bećarac (sremački),

- S one strane Morave,

- Sagradiću šajku,

b) Starogradske pesme

- Tiho noći, moje zlato spava,

- Ajde Kato, ajde zlato,

- Pred Senkinom kućom,

- Fijaker stari,

- Kraj jezera jedna kuća mala,

- Ima dana,

- Sejdefu majka buđaše,

- Milica jedna u majke,

- Sedi Mara na kamen studencu,

- Oj, spomenče,

- Jesi l' čuo, mili rode,

v) Narodna kola:

- Moravac,

- Šapčanka,

- Žikino,

- Užičko,

- Čačak,

- Bačko,

- Šopsko,

- Šota,

- Tobdžijsko,

- Svilen konac,

- Srbijanka,

- Dragišino kolo.

Kao literaturu koristiti zbirke i kompozicije I. Cenerića, Lj. Miljkovića, D. Devića, V. Pavlović-Carevca, B. Karaklajića, M. Vasiljevića, S. Mokranjca...

OBAVEZNI MINIMUM PROGRAMA

a) pet narodnih pesama,

b) pet starogradskih pesama,

v) tri narodna kola.

ISPITNI PROGRAM

1. Dve narodne pesme;

2. Jedna starogradska pesma;

3. Jedno narodno kolo;

4. Carevac: Svilen konac.

Ispitni program se izvodi napamet i obavezno se polaže uz gitaru i jedan melodijski instrument (violina, flauta, klarinet, harmonika ....) ili glasa.

IV razred kontrabasa i II razred narodne muzike

(izborni 1 čas nedeljno, izbornih 35 časova godišnje)

Savladati harmonski i ritmički složenije narodne pesme. Harmonski treba obraditi veze I-IV-V-II 7-V; I-VI-II-V / 7-1; I-IV-VII-II - umanjeni - V/7-I. U mnogim našim narodnim pesmama kraj je na dominanti, a ove harmonske kombinacije sreću se u našim pesmama, starogradskim i romansama.

Ritmika obuhvata izučavanje složenih ritmova. (5/8, 7/8, 9/8, 11/16, 13/16) i njihove kombinacije.

Razlaganje akorada dur, mol, septakord i umanjeni. Sve ovo treba uraditi gudalom i picikato.

Obrađivati kola složenije muzičke forme, bržeg tempa i složenog ritma. Obrađivati melodije susednih zemalja.

LITERATURA:

a) Narodne pesme:

- Raslo mi je badem drvo,

- Šta to miče sred šibljiče,

- Što si Leno na golemo,

- Ruse kose curo imaš,

- Kad sam bio mlađan lovac ja,

- Šta grad Smederevo - Oj, devojko smederevko,

- Oj Moravo, moje selo ravno,

- Stani, stani Ibar vodo,

- Tiho vetri gorom viju,

- Dimitrijo, sine Mitre,

- Simbil cveće,

- Zapevala sojka ptica,

- Niška banja,

- Jesi l'čuo mili rode,

b) Starogradske pesme:

- Hladan vetar poljem piri - čitav splet.

- U ranu zoru,

- Od kako mi frula ne svira,

- Gde si dušo, gde si rano,

- A šta ti je mila kćeri,

- Haj đi, haj đi,

- U tem Somboru,

- Tamo daleko,

- Kreće se lađa francuska.

- Već odavno spremam svog dorata,

- Romansa,

v) Narodna kola:

- Rečenica,

- Vranjansko, Čoček - Vranjanska svita Šarčevića,

- Tašana,

- Čardaš,

- Marš na Drinu,

- Simfonijsko.

Kao literaturu koristiti zbirke i kompozicije I. Cenerića, Lj. Miljkovića, D. Devića, V. Pavlović-Carevca, Đ. Karaklajića, Ž. Petrovića, M. Vasiljevića, S. Mokranjca ....

OBAVEZNI MINIMUM PROGRAMA

a) osam narodnih pesama,

b) osam starogradskih pesama,

c) pet kola.

ISPITNI PROGRAM

1. Dve narodne pesme po izboru;

2. Dve starogradske pesme po izboru;

3. Jedno kolo po izboru;

4. Carevac: Sinoć mi draga dolazi;

5. Binički: Marš na Drinu

Ispitni program se izvodi napamet i obavezno se polaže uz gitaru i jedan melodijski instrument (violina, flauta, klarinet, harmonika ...) ili glasa.

Program sviranja na kontrabasu mora biti u tesnoj vezi sa sviranjem sa ostalim instrumentima.

KONTRABAS
- ZABAVNA I DŽEZ MUZIKA -

Ovaj program, uopšteno, treba da paralelno sa redovnom nastavom kontrabasa predviđenom programom, razvije neke specifične oblike muzičkog znanja i sviračkog umeća koje je svojstveno rok i džez muzici.

III razred kontrabasa i I razred zabavne i džez muzike

(izborni 1 čas nedeljno, izbornih 35 časova godišnje)

U prvoj godini učenja trebalo bi najveću pažnju posvetiti dobijanju picikato tona iz desne ruke, prvo na praznim žicama i to sa prvim i drugim prstom zajedno, a zatim i naizmenično. Uputno je koristiti vežbe RUFUS RID na praznim žicama pri čemu treba odmah voditi računa i prstoredu desne ruke kod izvođenja različitih ritmičkih obrazaca. Na ovome treba insistirati i kasnije kod sviranja skala i razloženih akorada jer se problematika "prstoreda" desne ruke ne pojavljuje u takozvanoj klasičnoj školi kontrabasa.

Učenik treba, u zavisnosti od broja prećenih pozicija, da vežba skale kroz jednu ili dve oktave, terce, kvarte, kvinte, sekste i oktave. Sve ove vrste treba vežbati u različitim ritmičkim obrascima pri čemu se opet problematizuje tehnika dobijanja zvučnog PICIKATA kao i ranije pomenuti prstored desne ruke.

Razloženi akordi i skale su od najveće važnosti ne samo kao izvođački zadatak već i kao imperativ za dobijanje svesti o sklopu i funkcijama pojedinih akorada.

LITERATURA:

Vilijam Kertis: Moderna metoda za bas

Rufus Rid: Basisti u razvoju

Čak Šer: Improvizacijski bas metod

Majk Ričmond: Moderan rad na bas tehnici

Rej Braunov bas metod

ISPITNI PROGRAM

1. Jedna durska skala kroz dve oktave sa intervalima;

2. Bluz progresija, po izboru učenika, u određenom tempu;

3. Osnovni latinski ritmovi: samba, rumba, mambo, begin, ča-ča;

4. Formiranje durskog, molskog ili umanjenog akorda na zadatom tonu;

5. Jedna kompozicija u grupnom izvođenju.

Ispitni program se izvodi napamet.

IV razred kontrabasa i II razred zabavne i džez muzike

(izborni 1 čas nedeljno, izbornih 35 časova godišnje)

U II godini učenja učenik bi morao da nauči da razlaže na kontrabasu bazične vrste akorada: durske, dominantne, prekomerne (uvećane), umanjene i molske, odnosno DUR, MAI/7, DOMINANTNI/7, MOL, MOLSKA SEDMICA, MOL 7-5, UMANJENI. Neke od ovih sazvučja učenik bi trebalo da nauči da slušno prepoznaje dok mu nastavnik svira na klaviru.

Učenik bi, takođe, morao da uvežba formiranje bilo kog od bazičnih akorada (DUR MAI/7, +5, MOL, MOLSKA SEDMICA, MOL 7-5 i UMANJENI) na jednom zadatom tonu kao u BLUZ strukturi od tri akorda (tonika, subdominanta, dominanta) na svim akordima.

Tri elementa: slušanje i prepoznavanje akorada, formiranje bazičnih akorada na zadatom tonu i formiranje BLUZ struktura od tri akorda (tonika subdominanta i dominanta) na zadatom akordu, treba da postanu sastavni deo godišnjeg ispita učenika III i IV razreda osnovne muzičke škole odseka za kontrabas koji bi pohađali pored redovne nastave kontrabasa i džez edukaciju na tom instrumentu.

LITERATURA:

Vilijam Kertis: Moderna metoda za bas

Rufus Rid: Basisti u razvoju

Čak Šer: Improvizacijski bas metod

Majk Ričmond: Moderan rad na bas tehnici

Rej Braunov bas metod

ISPITNI PROGRAM

1. Skala kroz dve oktave sa intervalima ritmizirana tako da iziskuje naizmeničnu upotrebu prvog i drugog prsta desne ruke;

2. Formiranje bazičnih akorada (DUR, MAI 7, DOMINANTNI, PREKOMERNI, MOL, MOL 7, MOL 7-5 i UMANJENI) na zadatom tonu;

3. Oblikovanje dorskog i lidijskog modusa u zadatoj skali;

4. Izvođenje džez standarda "Uvelo lišće" (po mogućstvu u ansamblu).

Ispitni program se izvodi napamet.

UPUTSTVO ZA IZVOĐENJE NASTAVE GUDAČKIH INSTRUMENATA

Suštinski princip rada treba da bude usmeren na formiranje biološki pravilnih i psihomotornih instrumentalno-izvođačkih relacija kod učenika, gde inicijalnu ulogu treba da ima doživljaj zvuka i zvučne materije u mentalnoj sferi ličnosti (unutrašnji sluh, apercepcija zvučne materije). Idući od unutrašnje zvučne predstave ka njenoj realizaciji formira se psihomotorni tok koji omogućava efikasni razvoj kreativno-izvođačkih kvaliteta. Samim tim, uspešnost razvoja mladog instrumentaliste zavisi od profesionalnog razvoja muzičkog sluha koji mora da vodi i organizuje izvođačke pokrete.

U pedagoškom procesu rada treba izbegavati sve vidove instrukcija koje mogu da izazovu utisak idolatrije prema formalističkom ili idealističkom shvatanju profesionalnih principa i postupaka zamaskiranih pojmom "škola". U tom smislu trebalo bi se oslanjati na proverene postupke univerzalnog značaja radi postizanja individualnog prilaza razvoju učenikove umetničke ličnosti, odnosno treba težiti individualnoj edukaciji - školovanosti.

Jedinstvo muzičkog i tehničkog razvoja učenika, individualni prilaz razvoju učenikovih mogućnosti zasnovan na principu postupnosti, odbacivanje rada na bazi "recepata" i postizanje dobre školovanosti učenika treba da budu suštinski orijentiri u realizaciji zahteva postavljenih u nastavnom planu i programu.

Kod dece koja se prijavljuju na odsek za kontrabas posebnu pažnju treba obratiti na njihove fizičke predispozicije, visinu deteta i veličinu ruke, kao i prag čujnosti niskih tonova.

Da bi se svirala NARODNA MUZIKA učenik mora da pokaže naročiti afinitet prema toj muzici. Za sviranje narodne muzike učenik mora da poseduje skoro apsolutan sluh i odličan ritam.

Narodni orkestri obično imaju manji broj članova pa zbog toga u njima svira samo jedan kontrabas. Uloga kontrabasa u takvoj konstalaciji je harmonska i ritmička. Čistoća intonacije, ritmička preciznost, poznavanje harmonije i kontrapunkta čine kontrabas stubom orkestra.

Formalna struktura narodne muzike gradi se u tesnom sadejstvu teksta i melodije. Da bi se narodna muzika na kontrabasu dobro izvodila muzičar mora da zna napamet melodiju, pa i tekst. Zato je vrlo važno posvetiti naročitu pažnju slušanju narodne muzike.

Narodna muzika se uglavnom svira "na sluh". Zato u programu nastave treba odrediti jedan broj časova gde će učenik svirati uz neki orkestar ili instrument.

Narodna muzika na kontrabasu izvodi se gudalom i picikato pa zato treba posvetiti istu pažnju i jednom i drugom načinu sviranja. Sve ono što se odsvira gudalom trebalo bi da se odsvira i picikato.

Učenik, u zavisnosti od broja pređenih pozicija, treba naročitu pažnju da posveti sviranju skala i razlaganju akorada. Dobro poznavanje akorada i harmonije omogućava učeniku veću slobodu u muziciranju.

Sviranje picikata u narodnoj muzici razlikuje se od sviranja istog u tzv. klasičnoj školi. Razlika se zasniva na prstoredu desne ruke kao i u dobijanju jakog kratkog tona. Picikato sviranje naročito je zastupljeno u složenim ritmičkim podelama (5/8, 7/8, 9/8, 11/8).

Tehnika sviranja gudalom je ista kao u klasičnoj školi s tim što i tu ima izvesnih odstupanja.

Kontrabas u narodnoj muzici retko ima solističku ulogu pa zato učenik mora da bude u stalnoj vezi sa ostalim izvođačima. Najefikasnije sviranje narodne muzike, učenje na kontrabasu, je u orkestru.

Ovaj program treba ostvarivati paralelno sa redovnom nastavom za kontrabas.

PROGRAM ZA INSTRUMENTE KOD KOJIH SE ZVUK PROIZVODI TRZANJEM ŽICA GITARA, BAS GITARA, TAMBURA PRIM E, TAMBURA A BASPRIM, HARFA, RENESANSNA (MALA) HARFA

 

KLASIČNA GITARA

 

I razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

Pevanje pesama za decu uz profesorovu pratnju na gitari radi što prirodnijeg uvođenja đaka u muziku i učvršćivanja muzičke memorije, ritma i melodike.

Upoznavanje đaka sa osnovnim delovima instrumenta, pravilnim sedenjem i pravilnim položajem obe ruke.

Početak kontinuiranog rada na muzičkom opismenjavanju deteta koje mora da obuhvati osnovne ritmičke vrednosti (počev od cele note, pa sve do šesnaestina, triola. sinkopa i punktiranih nota) jer se sve one sreću već u kompozicijama za prvi razred, zatim abecedna imena nota, sistem povisilica, snizilica i razrešilica, kao pojam takta i mere uključujući i dvo-, tro- i šestosminski takt).

Jednostavno objašnjenje pojma muzičke faze.

Sviranje tonova "apojando" tehnikom (prvo na praznim žicama, putom u kraćim lestvičnim kretanjima) i "tirando" tehnikom (trzanje akorada i sviranje arpeđa).

Savladavanje najmanje jedne skale u okviru prve pozicije i svih durskih i molskih akorada u prvoj poziciji (bez "bare" hvata).

Uvod u polifoniju preko vrlo jednostavnih kanona i imitacija.

Zahtevi za najjednostavnijim dinamičkim kontrastima (forte-piano) i najjednostavnijim promenama boje, a sve u pokušaju da se ostvari jednostavan muzički izraz na kome treba insistirati od početka.

LITERATURA:

Dr J. Jovičić: Škola za gitaru, I deo

Dr J. Jovičić: Izbor lakih etida za gitaru - dodatak I delu Škole

V. Andre: Zbirka kompozicija za gitaru

S. Prek: Početnica za gitaru i Škola za gitaru I deo.

Šira literatura po izboru nastavnika, a u skladu sa zahtevima programa

OBAVEZNI MINIMUM PROGRAMA

a) četiri lestvice u I poziciji,

b) 4 etide ili vežbe,

v) 4 komada.

ISPITNI PROGRAM

1. Lestvice sa kadencom;

2. Jedna etida (vežba);

3. Dva laka komada - po mogućstvu različitog karaktera.

Ispitni program se izvodi napamet.

II razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

Dalje učvršćivanje tehničkih elemenata naučenih u I razredu (sviranje "apojando" i "tirando" tehnikom, sviranje arpeđa, sviranje melodije uz pratnju basa) kroz komade, etide i vežbe koje moraju biti nešto složenije i duže od onih iz I razreda.

Kompletno upoznavanje svih nota na svim žicama, zaključno sa petom pozicijom.

Savladavanje osnovnih molskih i durskih akorada do petog polja.

Rad na durskim i molskim skalama do petog polja, uz objašnjenje promene pozicije (I - II).

Postavka malog "bare-a".

Nastavak težnje za postizanjem muzičkog izraza uz upotrebu dinamike (forte, fortisimo, piano, pianisimo), boja (ordinare, tasto, pontičelo).

Jednostavno objašnjenje najosnovnijih elemenata muzičke forme - dvotakt, trotakt, motiv, uz odgovarajuće akcente.

LITERATURA:

Dr J. Jovičić: Škola za gitaru, I deo

Dr J. Jovičić: Škola za gitaru, II deo

Dr J. Jovičić: Izbor etida za gitaru (dodatak I delu Škole)

V. Andre: Zbirka kompozicija za klasičnu gitaru

H. Sagreras: Lekcije za gitaru

Šira literatura po izboru nastavnika

OBAVEZNI MINIMUM PROGRAMA

a) Četiri lestvice,

b) 8 etida,

v) 6 komada.

ISPITNI PROGRAM

1. Lestvica sa kadencom;

2. Etida;

3. Dva laka komada.

Ispitni program se izvodi napamet.

III razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

Upoznavanje hvataljke zaključno sa sedmom pozicijom kroz vežbanje pozicionih vežbi za IV, V i VII poziciju.

Uvođenje tipskih dvooktavnih lestvica u novim pozicijama sa detaljnim obrazloženjem promene pozicije i početkom rada na ritmičkim varijantama.

Sviranje lestvičnih intervala u sporom tempu.

Postavljanje tehnike vibrata radi pojačavanja muzičkog izraza.

Rad na postavi velikog "bare" hvata.

Rad na odvajanju melodije i pratnje pomoću različite dinamike i različitih vrsta udara.

Jednostavna analiza kompozicija koje se rade uz obrazloženje karaktera.

LITERATURA:

Dr J. Jovičić: Škola za gitaru, II deo

H. Sagreras: Lekcije za gitaru

V. Andre: Zbirka kompozicija za gitaru

D. Bogdanović: Šest dečjih komada

Šira literatura po izboru nastavnika.

OBAVEZNI MINIMUM PROGRAMA

a) 4 lestvice,

b) 8 etida,

v) 6 komada.

ISPITNI PROGRAM

1. Lestvica sa kadencom i intervalima - može samo jedna vrsta intervala;

2. Etida;

3. Dva komada.

Ispitni program se izvodi napamet.

IV razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

Dalje upotpunjavanje i razvijanje sposobnosti u okviru sadržaja programa:

- Postavka legato tehnike za levu ruku.

- Dalji rad i usavršavanje dvooktavnih skala i intervala.

- Dalje usavršavanje tehnike arpeđa desne ruke.

- Upoznavanje IX pozicije kroz pozicionu vežbu.

- Upoznavanje sa jednostavnim ukrasima - gornji i donji predudar.

- Uvođenje oznaka karaktera u nastavu.

- Insistiranje na potpunoj kontroli ritma i tempa.

- Insistiranje na muzičkom izrazu.

- Objašnjenje i pokušaj upotrebe agogike.

Osposobljavanje učenika za samostalan rad analiziranjem problema koji se jave i iznalaženjem načina na koji se oni mogu rešiti.

Čitanje s lista vrlo jednostavnih kompozicija.

LITERATURA:

Dr J. Jovičić: Škola za gitaru, II deo

Dr J. Jovičić: Škola za gitaru, III deo

V. Andre: Zbirka kompozicija za gitaru

H. Sagreras: Lekcije za gitaru

M. Đulijani: 120 arpeđa, op. 1

F. Sor: Etide op. 31 /I i II

J. A. Logu: Partita

Dž. Daulend: Laki komadi

D. Bogdanović: Šest dečjih komada

Šira literatura no izboru nastavnika

OBAVEZNI MINIMUM PROGRAMA

a) 4 lestvice,

b) 8 etida,

v) 6 komada.

ISPITNI PROGRAM

1. Lestvica sa kadencom i intervalima samo jedna vrsta;

2. Etida;

3. Dva komada - jedan polifoni.

Ispitni program se izvodi napamet.

V razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

Dalji rad na upotpunjavanju stečenog znanja.

Rad na legatima za levu ruku.

Rad na promeni pozicije i skokovima za levu ruku.

Dalji rad na ukrasima - dvostruki predudar, mordent, praltriler.

Rad na artikulaciji (stakato) i detaljna kontrola trajanja tonova.

Vežbe za jačanje ruku ("bare"' vežbe za levu ruku) i vežbe za istezanje.

Dalji rad na čitanju s lista u jednostavnijim primerima.

Proširivanje repertoara renesansnim, baroknim ili modernim kompozicijama uz upoznavanje karakteristika stila.

LITERATURA:

Dr J. Jovičić: Škola za gitaru, II i III deo

V. Andre: Zbirka kompozicija za gitaru

H. Sagreras: Lekcije za gitaru

Šira literatura po izboru nastavnika.

OBAVEZNI MINIMUM PROGRAMA

a) 4 lestvice,

b) 8 etida,

v) 6 komada.

ISPITNI PROGRAM

1. Lestvica sa kadencom i intervalima;

2. Etida;

3. Dve kompozicije različitih stilova.

Ispitni program se izvodi napamet.

VI razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

Dalji rad na kompletnom muzičkom usavršavanju koji podrazumeva zahteve u tempu, kvalitetu tona, dinamici, boji, agogici, odnosno u celokupnom muzičkom izrazu.

Uvođenje trooktavnih durskih i molskih lestvica.

Rad na tremolo tehnici.

Usavršavanje ukrasa - triler.

Rad na oktavnim flažoletima i na raznim vrstama efekata (tambora, picikato, efekat doboša i drugo).

Rad na štimovanju instrumenata - poželjno je đake osposobiti da potpuno samostalno štimuju instrumente.

LITERATURA:

Dr J. Jovičić: Škola za gitaru. III, IV i V deo - samo delovi predviđeni programom i prilagođeni sposobnostima učenika.

V. Andre: Zbirka kompozicija za gitaru

F. Karuli: Sonate

M. Đulijani: Sonatine op. 71

F. Sor - Segovija: 20 etida

Šira literatura po izboru nastavnika

OBAVEZNI MINIMUM PROGRAMA

a) jedna lestvica,

b) 8 etida,

v) 4 komada,

g) 2 ciklične kompozicije u celosti - varijacije, sonatine ili sonate

ISPITNI PROGRAM

1. Jedna lestvica sa kadencom i intervalima - trooktavna;

2. Jedno celo ciklično delo-sonata, svita ili varijacije;

3. Jedna etida;

4. Jedan komad.

Ispitni program se izvodi napamet.

UPUTSTVO ZA IZVOĐENJE NASTAVE KLASIČNE GITARE

Program nastave klasične gitare rađen je na osnovu prethodnog programa, iskustva nastavnika i profesora gitare, kao i na bogato razrađenoj metodici instrumenata koji kod nas imaju dugu tradiciju (na primer klavira i violine).

Primarni zadatak kome profesori, primenjujući ovaj program, treba da streme je razvoj ljubavi ka muzici i stvaranje potrebe za muziciranjem. Ovako stečeno muzičko obrazovanje mora postati važan deo opšte kulture svakog učenika.

Sledeći zadatak je da se talentovanim i ambicioznijim učenicima postavi zdrava i čvrsta osnova za nastavak školovanja i to ne samo tehnička (rad prstiju), već prava, muzička, koja podrazumeva muzički izraz.

Temelj programa čini Škola za gitaru dr Jovana Jovičića, čija prva tri dela obrađuju kompletnu problematiku škole za osnovno muzičko obrazovanje. Muzički materijal koji se obrađuje obuhvata različite kompozicije počev od najjednostavnijih vežbi (prazne žice) pa sve do razvijenih cikličnih i polifonih formi (V i VI razred). Skale, vežbe ili etide moraju biti sastavni deo svakoga časa. Najveću važnost u sviranju tehničkih vežbi treba dati razgovetnosti i pravilnoj ritmizaciji, pa tek potom lepoti tona i brzini. Polifonija ima zadatak da razvije muzičku inteligenciju, memoriju, da poboljša slušne sposobnosti i razvije osećaj za stil. Raznovrstan izbor komada podstaći će maštu, osećajnost i temperament.

Do dobrog zvučanja kompozicija mora se doći ne samo konkretnim izražajnim zahtevima (dinamika, boja, natrikulacija i tako dalje) već i neprekidnom animacijom koja mora prvo oživeti, a potom održavati učenikovu želju za muziciranjem.

Program dozvoljava veliku slobodu izbora za sve vrste kompozicija. Ideja je da se program prirodnije predstavi svakom učeniku, a u zavisnosti od njegovih sposobnosti i želja. Sloboda izbora mora, međutim, obezbediti kvalitet sviranja (ritmičnost, tonska jasnoća, pravilan izbor tempa i slično) a ne broj ili težinu pređenih kompozicija.

Ispitni program može se modifikovati zbog učešća na takmičenjima, ili iz nekih drugih razloga.

LAUTA

 

V razred klasične gitare i I razred laute

(izborni 1 čas nedeljno, izbornih 35 časova godišnje)

Opis izgleda instrumenta, način dobijanja tona i tehnika sviranja.

Učenje tonskih visina slobodnih žica i svih tonova do dvanaestog polja i način njihovog obeležavanja u tabulaturi za lautu i savremenom notnom pismu.

Specifičan pristup sviranju desnom rukom, čiji su koreni u plektrumskoj tehnici izvođenja na srednjovekovnoj i arapskoj lauti i istorijski razvoj instrumenta.

Rad na postavci leve ruke za melodijske i harmonske sklopove i promena pozicije.

Isticanje važnosti fraziranja u okviru stila i razvijanje smisla za kamerno muziciranje izvođenjem muzike pisane za dve laute ili za više instrumenata.

UDŽBENIK

Stefan Lundgren: Škola za renesansnu lautu

LITERATURA:

Jan Harvud: Deset lakih komada za lautu

Entoni Ruli: Potpuni početnik

Tojohiko Saton: Škola za baroknu lautu

Dajana Pulton: Uvođenje u sviranje na lauti

OBAVEZNI MINIMUM PROGRAMA

Iz navedene škole za lautu treba uraditi sve lekcije i uvežbavati najmanje osam kompozicija i dva dua. Izbor kompozicija može biti i iz druge navedene literature.

ISPITNI PROGRAM

1. Jedna kompozicija pisana u francuskoj tabulaturi;

2. Jedna kompozicija pisana u savremenoj notaciji;

3. Jedan duo.

VI razred klasične gitare i II razred laute

(izborni 1 čas nedeljno, izbornih 35 časova godišnje)

Dalji rad na proširenju tehnike sviranja na instrumentu.

UDŽBENIK

Paolo Posiedi: Uvod u studiju renesansne laute

LITERATURA

Stefan Landgren: Škola za renesansnu lautu

Jan Harvud: Deset lakih komada za lautu

Entoni Ruli: Potpuni početnik

Tojohiko Saton: Škola za baroknu lautu

Dajana Pulton: Uvod u sviranje na lauti

OBAVEZNI MINIMUM PROGRAMA

Iz navedene škole za lautu treba uraditi sve vežbe i obraditi najmanje deset kompozicija i tri dua. Izbor kompozicija može biti i iz druge navedene literature.

ISPITNI PROGRAM

1. Jedna kompozicija pisana u francuskoj tabulaturi;

2. Jedna kompozicija pisana u italijanskoj tabulaturi;

3. Jedna kompozicija pisana u savremenoj notaciji;

4. Jedan duo.

UPUTSTVO ZA IZVOĐENJE NASTAVE LAUTE

Lekcije i vežbe u navedenim školama i zbirkama su sistematizovane prema tehničkim i muzičkim zahtevima i prilagođene izučavanju i savladavanju redovnim, kontinuiranim radom uz stručnu pomoć nastavnika.

Treba imati u vidu da je svrha ova dva razreda da osposobi i pripremi učenika za studiozniji rad u srednjoj muzičkoj školi. To podrazumeva neophodnost da učenik za predviđenih 70 časova u toku dve školske godine nauči da čita francusku i italijansku tabulaturu, kao i savremeno notno pismo - zbog drugačijeg štima instrumenta u odnosu na gitaru - da bi kasnije, u srednjoj muzičkoj školi, nesmetano mogao da usvaja znanja i španske i nemačke tabulature.

Namerno nigde nije spomenut termin "renesansna lauta'' zato što učenici koji ispoljavaju interesovanje za baroknu muziku mogu da sviraju na baroknoj lauti ili nekom drugom instrumentu iz porodice lauta (teorba, bandora, orferion, vihuela,.....).

Pošto je najveći broj kompozicija, istorijski gledano, pisan francuskom, odnosno italijanskom tabulaturom u ova dva razreda se upravo one prvo i uče: u prvom razredu francuska, a u drugom i francuska i italijanska.

Što se same tehnike sviranja tiče pri postavci leve ruke, u odnosu na gitaru, praktično i ne postoji razlika, osim što su kod laute žice u paru.

To nije slučaj i sa desnom rukom jer se njena postavka i način sviranja znatno razlikuju od gitarske tehnike. Mali prst pri sviranju PRISLONJEN je na rezonantnu ploču zbog stabilnosti desne ruke. Naglašene dobe, ukoliko je to moguće, sviraju se PALCEM, a nenaglašene KAŽIPRSTOM (i prstom). U slučaju da palac koristimo za izvođenje basove deonice, tada se naglašena doba svira SREDNJIM (m) prstom. Kada je potrebno odsvirati više od tri tona istovremeno, koristi se i DOMALI (a) prst. Podrazumeva se sviranje TIRANDO tehnikom. Bitno je da se ton dobija jagodicom, bez upotrebe nokta, ukoliko je to moguće.

GITARA
- NARODNA MUZIKA -

Obavezno treba organizovati časove slušanja muzike, sinhronizovati program gitare sa radom na ostalim instrumentima za narodnu muziku i rad u orkestru.

V razred klasične gitare i I razred za narodnu muziku

(izborni 1 čas nedeljno, izbornih 35 časova godišnje)

Osposobiti učenika da svira trzalicom (plektrumom) i to u dva pravca: sviranje akorada - harmonske pratnje i solistički - sviranje melodije na jednoj žici.

Upoznavanje šifri i obeležavanje akorda. Sviranje akorda u raznim pozicijama. Kombinacije akorda. Način sviranja akorda u TREMOLANDU.

Obraditi ritam 2/4, 3/4, 4/4.

LITERATURA

J. Jovičić: Škola za gitaru, III, IV i V

J. Jovičić - D. Jovičić: Akordi

I. Cenerić: Pesme iz "Koštane"

I. Cenerić: Biseri narodne muzike I i II

I. Cenerić: Carevčeva lira

I. Cenerić: Narodna kola

B. Karaklajić: Na te mislim

B. Karaklajić: Sto kola I, II, III i IV

Ž. Petrović: Pesme koje večno žive I - X

Ž. Petrović: Solunske pesme - Tamo daleko

Razna etnomuzikološka izdanja

OBAVEZNI MINIMUM PROGRAMA

a) deset narodnih igara,

b) dvadeset pesama.

ISPITNI PROGRAM

1. Dve starogradske ili izvorne narodne pesme, jedna u rubatu - tremolo, druga trzajući (melodija);

2. Dve starogradske ili izvorne narodne pesme, jedna u rubatu, druga u ritmu (harmonska pratnja);

3. Tri narodne igre (harmonska pratnja).

Ispitni program se svira napamet i obavezno se polaže uz kontrabas i jedan melodijski instrument (violina, flauta, klarinet, harmonika .....)

VI razred klasične gitare i II razred za narodnu muziku

(izborni 1 čas nedeljno, izbornih 35 časova godišnje)

Solističko uvežbavanje sviranja na dve žice.

Uvežbavanje ritmova 5/8, 7/8, 9/8, 11/8, 13/8. Uvežbavanje mešovitih ritmova.

Upoznavanje sa muzikom nacionalnih manjina, republika bivše Jugoslavije i susednih zemalja (Mađarska, Rumunija, Bugarska. Albanija) i njihovim uticajem na naš folklor.

LITERATURA

J. Jovičić: Škola za gitaru III, IV i V

J. Jovičić - D. Jovičić: Akordi

I. Cenerić: Pesme iz "Koštane"

I. Cenerić: Biseri narodne muzike I i II

I. Cenerić: Carevčeva lira

I. Cenerić: Narodna kola

B. Karaklajić: Na te mislim

B. Karaklajić: Sto kola I, II, III i IV

Ž. Petrović: Pesme koje večno žive I - X

Ž. Petrović: Solunske pesme - Tamo daleko

Razna etnomuzikološka izdanja

OBAVEZNI MINIMUM PROGRAMA

a) dvadeset izvornih narodnih i starogradskih pesama i romansi,

b) po tri igre u svakom od navedenih ritmova,

v) nekoliko igara sa mešovitim ritmom.

ISPITNI PROGRAM

Dve starogradske ili izvorne pesme u dvoglasu, jedna tremolo, druga trzajući;

2. Dve starogradske izvorne narodne pesme ili romanse jedna u ritmu, druga u tremolu (harmonska pratnja);

3. Tri igre u raznim ritmovima (harmonska pratnja).

Ispitni program se izvodi napamet i obavezno se polaže uz saradnju kontrabasa i jednog melodijskog instrumenta (violina, flauta. klarinet, harmonika ....)

GITARA
- ZABAVNA I DŽEZ MUZIKA -

Da bi se gitara uspešno koristila u džez edukaciji neophodno je osposobiti učenike da pamte temu (melodiju) u odgovarajućem tempu i tonalitetu i da nauče harmonije za odgovarajuću pratnju te melodije.

IV razred gitare i I razred za zabavnu i džez muziku

(izborni 1 čas nedeljno, izbornih 35 časova godišnje)

Upoznati učenike sa ovim tonovima na grif tabeli gitare i sa hromatikom na svakoj žici. Objasniti tonalni centar - džez krug (obrnuti kvintni krug). Upoznati učenike da je akord na I i V stupnju uvek durski, na II, III i VI uvek molski, na V dominantni i na VII poluumanjeni.

Raditi na vežbanju veza II-V-I, I-VI-II-V-I u arpeđo sviranju. Uvežbavati hromatske veze u prvoj, drugoj i trećoj poziciji.

Upoznati učenika sa novom tehnikom desne ruke - upotreba trzalice.

Raditi vežbe za jačanje elastičnosti šake, odnosno prstiju.

Upoznati učenika sa RIFOM S JAM BLUZA kroz jednostavne harmonije - tema iz opere "Za dva groša".

Obrada C-dur i a-mol i skala do tri snizilice (prirodna, harmonska i melodijske) - priprema za "Povedi me na mesec". Hromatske lestvice svirati uvek udarcima na dole.

Obraditi ritam 3/4, 4/4 i 12/8.

LITERATURA

Dž. Menegan: Tehnički i ritmički principi džez improvizacije

V. Levit: Moderna metoda za gitaru

V. Levit: Studije čitanja

T. Grin: Džez gitara

M. Bej: Moderna gitara

OBAVEZNI MINIMUM PROGRAMA

a) poznavanje svih tonova na grif tabeli,

b) sve bluz skale,

v) dve kompozicije sa bluz skalom.

g) jedna kompozicija u sving ritmu,

d) dve kompozicije sa rifom bluza.

ISPITNI PROGRAM

1. Jedna improvizacija skale II-V-I po izboru;

2. Jedna bluz kompozicija po izboru učenika.

Po mogućstvu svirati u dvoje.

Ispitni program se izvodi napamet.

V razred gitare i II razred za zabavnu i džez muziku

(izborni 1 čas nedeljno, izbornih 35 časova godišnje)

Skale u svim tonalitetima i pozicijama. Novi akordi.

Etide sa trzalicom u Ce i Ge duru sa skokovima na žicama, etide i triolama, sve sa upotrebom trzalice na pravi način.

Upoznavanje sa promenom akorda ako se bilo koji ton lestvice snizi ili povisi (dominantina dominanta), promena molske dominante u dursku. Upoznavanje sa 13 i oblicima dominantnog septakorda (6/7/9/11 /13) i njihove skale.

Upoznavanje sa improvizacijom (dijatonski pristup) I-VI-II-I učenje džez progresija.

Ritam begin, ča-ča-ča, mambo, bosanova.

Hromatske vežbe - "Bumbarov let'' - obrada.

LITERATURA

V. Levit: Moderna metoda za gitaru

T. Grin: Džez gitara

Dela domaćih autora D. Kraljić, P. Ivanović, M. Kotlić.

KOMADI

Igram sambu

V. Belošević: Mačkice

OBAVEZNI MINIMUM PROGRAMA

a) skale novih akorada,

b) dominantni septakord i obrtaji,

v) četiri etide,

g) po jedna kompozicija u svakom ritmu.

ISPITNI PROGRAM

1. Jedna skala i položaji desne ruke;

2. Jedna improvizacija po želji učenika;

3. Jedna progresija po želji učenika;

4 Jedna kompozicija po želji učenika.

Po mogućstvu svirati u dvoje.

Ispitni program se izvodi napamet.

VI razred gitare i III razred za zabavnu i džez muziku

(izborni 1 čas nedeljno, izbornih 35 časova godišnje)

Upoznavanje sa novim alterovanim akordima i skalom alterovanih akorada (zajednička skala za više akorada). Vežbanje celotonskih skala i skala ceo ton - polu ton.

Vežbe tehnike leve i desne ruke.

Obrada sambe i drugih južnoameričkih ritmova.

LITERATURA

V. Levit: Moderna metoda za gitaru

V. Levit: Melodija i ritam za gitaru

T. Levit: Studije čitanja

Dž. Menegan: Tonalni i ritmički princip

T. Grin: Džez gitara

Dž. Pas: Gitara stil

M. Boj: Moderna gitara

A. Duplančić: Brazilske pesme

KOMADI

L. Kraljić: Ljubav i moda

D. Kraljić: Uzmi "A" voz

D. Kraljić: Povedi me na mesec

Drugi komadi domaćih i stranih autora po izboru učenika i nastavnika, a u okviru prećenog gradiva.

OBAVEZNI MINIMUM PROGRAMA

a) sve dijatonske,

b) jedna celostepena skala,

v) jedna skala ceo stepen - polu stepen,

g) po jedna kompozicija svakog novog obrađenog ritma.

ISPITNI PROGRAM

1. Jedna skala po izboru;

2. Tri kompozicije različitog ritma po izboru učenika.

Po mogućstvu svirati u dvoje.

Ispitni program se izvodi napamet.

BAS GITARA
- ZABAVNA I DŽEZ MUZIKA -

 

I razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

Upoznavanje sa pet osnovnih pozicija durskih skala kroz sviranje intervala i skalarnih fragmenata. Rad na tehnici desne ruke.

Savlađivanje osnovne bluz skale i bluz forme kroz analizu karakterističnih bas linija i jednostavne bluz progresije. Čitanje osnovnih orkestarskih bluz bas deonica.

Harmonizacija durskih skala na osnovu terci - početak obrade arpeđa. Upoznavanje sa modusima.

Upoznavanje osnovnih latinskih ritmova. Čitanje karakterističnih latino orkestarskih bas deonica i izvođenje jednostavnih latinskih formi.

LITERATURA

Muzički institut - kompletan program, skripta; Los Anđeles 1988.

Dik Gruv škola muzike - kompletan program: Los Anđeles 1988.

Čik Šer: Improvizacijski bas metod

Čarli Fečer: Čitanje muzike za bas I i II

Vilijem Kertis: Moderna metoda za bas

Rajnhard Gleder: Transkripcije za džez bas

Dejvid Časki: Džez i rok ritmovi za basiste

Gover i Hoksman: Etide za bas, trombon i bariton

Rufus Rid: Basista u razvoju

Rej Braun: Rej Braun bas metod

Dejvid Bejker: Bluz paterni za basiste

Kerol Kej: Bas linija I, II, III i IV

ISPITNI PROGRAM

1. Jedna durska skala u najmanje tri pozicije u intervalima;

2. Bluz progresija iz tonaliteta po izboru učenika, svirana u konkretnom tempu;

3. a) Izvođenje osnovnih latinskih ritmova samba, rumba, begin, rege, mambo, ča-ča;

b) Grupno izvođenje kompozicije blu basa.

Ispitni program se izvodi napamet delimično u saradnji instrumenata za zabavnu i džez muziku.

II razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

Izučavanje modusa. Dalji rad na arpeđima. Upoznavanje pentatonskih i složenijih bluz skala. Rad na "slep" tehnici desne ruke.

Upoznavanje osnovnih rok pravaca kroz izvođenje karakterističnih bas deonica.

Osnovi improvizacije po džez harmoniji - upotreba skala.

Konstruisanje džez bas linije.

Izvođenje jednostavnih džez formi.

Srpska i balkanska narodna muzika - osnovne bas linije.

LITERATURA

Muzički institut - kompletan program, skripta. Los Anđeles 1988.

Dik Gruv škola muzike - kompletan program. Los Anđeles 1988

Čak Šer: Improvizacijski bas metod

Vilijam Kertis: Moderna metoda za bas

Rajnhard Gleder: Transkripcije za džez bas

Dejvid Česki: Džez i rok ritmovi za basiste

Gover i Hoksman: Etide za bas, trombon i bariton

Rufus Rid: Basista u razvoju

Rej Braun: Rej Braunov bas metod

Dejvid Bejker: Bluz paterni za basiste

Kerol Kej: Bas linije I, II, III i IV

ISPITNI PROGRAM

1. Izvođenje arpeđa MOL 7-5 i 7;

2. Izvođenje dorskog ili lidijskog modusa;

3. Jedna rok kompozicija;

4. Jedna fank kompozicija

5. Džez standard "Uvelo lišće";

6. Jedna kompozicija u karakterističnom ritmu, srpska ili balkanska.

Ispitni program se izvodi napamet delimično u saradnji sa nekim od instrumenata za zabavnu i džez muziku.

UPUTSTVO ZA IZVOĐENJE NASTAVE BAS GITARE

Nastavu ovog instrumenta mogu da pohađaju učenici koji su završili četiri razreda šestogodišnje ili dva razreda četvorogodišnje osnovne muzičke škole na bilo kom odseku, posle položenog prijemnog ispita za ovo usmerenje.

Tokom školovanja je neophodna saradnja sa ostalim instrumentima ovog usmerenja, naročito bubnjeva i udaraljki, jer grupno izvođenje jednostavnih muzičkih formi izuzetno podstiče i motiviše učenike za rad.

TAMBURA PRIM E

 

I razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

Pravilno sedenje i držanje instrumenta. Postavka leve i desne ruke. Držanje i pravilna upotreba trzalice i proizvodnja tona praznim žicama, otkucavanjem. Osnovni položaj i upotreba leve ruke: prvi prst - fis, drugi prst - gis, treći prst - a, četvrti prst - ha. Upoznavanje tonova u prvom položaju.

Metrika: 2/4, 3./4 i 4/4. Znak za ponavljanje.

Ritam: četvrtina, osmina, šestaestina i odgovarajuće pauze.

SKALE

E, A, De i Ge-dur. Trozvuci kroz jednu oktavu.

TEHNIČKE VEŽBE

Trideset tehničkih vežbi.

ETIDE

Osam etida.

NARODNE PESME I IGRE

Šest narodnih pesama i igara.

KOMADI

Šest komada za izvođenje.

LITERATURA:

Grupa autora - Škola za E prim, I sveska - tehničke vežbe

Grupa autora - Škola za E prim, I sveska - etide

Grupa autora - Škola za E prim, I sveska - komadi

OBAVEZNI MINIMUM PROGRAMA

a) sve predviđene skale,

b) 20 tehničkih vežbi,

v) pet etida,

g) četiri narodne pesme i igre,

d) četiri komada za izvođenje.

ISPITNI PROGRAM

1. Jedna skala i trozvuk kroz jednu oktavu;

2. Jedna etida;

3. Jedna narodna pesma ili igra;

4. Dva komada uz klavirsku pratnju.

Ispitni program se izvodi napamet.

II razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

Sviranje u 2. i 3. položaju: sistematska obrada 4. položaja. Savlađivanje tremola.

Ritam: cela, polovina, četvrtina, četvrtina sa tačkom, sinkopa, sa odgovarajućim pauzama. Sviranje hromatike.

SKALE

Durske skale do tri predznaka. Istoimene molske skale. Trozvuci kroz jednu oktavu na načine: stakato i legato.

TEHNIČKE VEŽBE

Trideset tehničkih vežbi.

NARODNE PESME I IGRE

Šest narodnih pesama i igara.

KOMADI

Pet komada za izvođenje.

KONCERTI, KONČERTINA

Jedan stav koncerta ili končertina.

LITERATURA:

Grupa autora - Škola za E prim, II sveska - tehničke vežbe

Grupa autora - Škola za E prim, II sveska - etide

Grupa autora - Škola za E prim, II sveska - komadi

D. Marković: Mali komadi, I sveska

P. Nikolić: Končertino Ge-dur, I stav.

OBAVEZNI MINIMUM PROGRAMA:

a) sve predviđene skale,

b) 20 tehničkih vežbi,

v) četiri narodne pesme i igre,

g) tri komada,

d) jedan stav končertina.

ISPITNI PROGRAM

1. Jedna skala sa trozvucima kroz jednu oktavu i sa načinima;

2. Jedna etida;

3. Dva komada ili jedan končertino uz klavirsku pratnju;

4. Jedna narodna pesma ili igra.

Ispitni program se izvodi napamet.

III razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

Sviranje u 5, 6. i 7. položaju. Promena položaja.

Metrika: 3/8, 6/8.

Ritam: triola, mala sinkopa, osmina s tačkom i obrnuto sa odgovarajućim pauzama.

Čitanje s lista. Dinamika.

SKALE

Sve durske i molske skale. Trozvuci kroz jednu oktavu na načine.

TEHNIČKE VEŽBE

Trideset tehničkih vežbi.

ETIDE

Osam etida.

NARODNE PESME I IGRE

Šest narodnih pesama i igara, solo ili dueta.

MALE FORME

Šest malih formi, jedna velika forma.

LITERATURA

Grupa autora - Škola za E prim, III sveska - tehničke vežbe

Grupa autora - Škola za E prim, III sveska - etide

Grupa autora - Škola za E prim, III sveska - male forme

D. Marković: Mali komadi, II sveska.

OBAVEZNI MINIMUM PROGRAMA

a) sve predviđene skale,

b) 20 tehničkih vežbi,

v) pet etida,

g) četiri narodne pesme i igre,

d) četiri male forme,

đ) jedna velika forma.

ISPITNI PROGRAM

1. Jedna molska skala sa trozvucima kroz jednu i na načine;

2. Jedna etida;

3. Jedna narodna pesma ili igra;

4. Dve male forme ili jedna velika forma.

Ispitni program se izvodi napamet.

IV razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

Puna sinhronizacija leve i desne ruke. Sviranje u 8, 9. i 10. položaju.

Ukrasi: predudar, triler.

Ritam: sekstila, pentola i duola.

SKALE

Durske i molske skale do četiri predznaka, kroz dve oktave, sa trozvucima i razloženim trozvucima, i na načine.

TEHNIČKE VEŽBE

Trideset tehničkih vežbi.

ETIDE

Deset etida.

NARODNE PESME I IGRE

Šest narodnih pesama i igara, solo i dueti.

MALE FORME

Šest malih formi, jedna do dve velike forme.

LITERATURA:

Grupa autora - Škola za E prim, IV sveska - tehničke vežbe.

Grupa autora - Škola za E prim, IV sveska - etide

Grupa autora - Škola za E prim, IV sveska - male forme

D. Marković: Mali komadi, III sveska.

OBAVEZNI MINIMUM PROGRAMA

a) sve predviđene skale,

b) 20 tehničkih vežbi,

v) šest etida,

g) četiri narodne pesme i igre,

d) četiri male forme,

đ) jedna velika forma.

ISPITNI PROGRAM

1. Jedna skala kroz dve oktave sa promenom položaja, trozvucima i razloženim trozvucima, i na načine;

2. Jedna etida;

3. Jedna narodna pesma ili igra;

4. Jedna mala forma;

5. Jedna velika forma.

Ispitni program se izvodi napamet.

V razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

Upoznavanje sa svim položajima. Promena položaja. Negovanje lepog tona. Ukrasi.

SKALE

Durske i molske skale, u svim položajima, kroz dve oktave sa trozvucima i razloženim trozvucima, dominantni septakordi, na načine.

TEHNIČKE VEŽBE

Trideset tehničkih vežbi

ETIDE

Deset etida

NARODNE PESME I IGRE

Deset narodnih pesama i igara.

MALE FORME

Šest malih formi

VELIKE FORME

Jedna - dve velike forme

LITERATURA:

Grupa autora - Škola za E prim, V sveska - tehničke vežbe

Grupa autora - Škola za E prim, V sveska - etide

Grupa autora - Škola za E prim, V sveska - velike forme

T. Albinoni: Adađo

S. Vukosavljev: Adađo

A. Vivaldi: Končertino a-mol, I stav

G. F. Teleman: Sonatina A-dur, Be-dur

OBAVEZNI MINIMUM PROGRAMA

a) sve predviđene skale,

b) 20 tehničkih vežbi,

v) šest etida,

g) šest narodnih pesama i igara,

d) četiri male forme,

đ) jedna velika forma.

ISPITNI PROGRAM

1. Jedna molska skala kroz dve oktave sa trozvucima, razloženim trozvucima i dominantnim septakordom, na načine;

2. Jedna etida;

3. Jedna narodna pesma ili igra - mala forma;

4. Jedna velika forma.

Ispitni program se izvodi napamet.

VI razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

Dalji rad na razvoju tehnike. Vežbe za promenu položaja. Negovanje muzičke fraze, izražajnosti i muzičke individualnosti.

SKALE

Durske i molske skale u celokupnom opsegu instrumenta sa trozvucima i razloženim trozvucima, dominantnim i umanjenim septakordom, na načine.

TEHNIČKE VEŽBE

Trideset tehničkih vežbi

ETIDE

Deset etida

NARODNE PESME I IGRE

Deset narodnih pesama i igara

VELIKE FORME

Dve velike forme

LITERATURA:

Grupa autora - Škola za E prim, VI sveska - tehničke vežbe;

Grupa autora - Škola za E prim, VI sveska - etide;

M. Molcer: Koncertni komad za prim;

P. I. Čajkovski: Ruska igra iz baleta "Labudovo jezero";

Z. Mulić: Gajdaško kolo - Kad zaigra srce u primaša;

V. Kostić: Ciganska svita;

I. Kovač: Rapsodični skerco;

J. S. Bah: BEDINERIJA iz ha-mol svite

OBAVEZNI MINIMUM PROGRAMA

a) sve predviđene skale,

b) 20 tehničkih vežbi,

v) šest etida,

g) šest narodnih pesama i igara,

đ) jedna velika forma.

ISPITNI PROGRAM

1. Jedna skala u celokupnom opsegu sa trozvucima i razloženim trozvucima, dominantnim i umanjenim septakordom, na načine;

2. Jedna etida;

3. Jedna narodna igra;

4. Jedna velika forma.

Ispitni program se izvodi napamet.

TAMBURA A BASPRIM

 

I razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

Pravilno sedenje i držanje instrumenta. Postavka leve i desne ruke. Držanje i pravilna upotreba trzalice i proizvodnja tona na praznim žicama, otkucavanjem. Osnovni položaj i upotreba leve ruke: prvi prst na ton - ha, drugi na - ce, treći na - cis i četvrti na ton - de. Upoznavanje tonova u prvom položaju.

Metrika: 2/4, 3/3 i 4/4. Znak ponavljanja.

Ritam: četvrtina, osmina i šesnaestina i odgovarajuće pauze.

SKALE

A, De, Ge i Ce-dur skale i trozvuci kroz jednu oktavu.

TEHNIČKE VEŽBE

Trideset tehničkih vežbi

ETIDE

Osam etida

NARODNE PESME I IGRE

Najmanje deset

KOMADI

Šest komada

LITERATURA:

Grupa autora - Škola za A basprim, I sveska - tehničke vežbe

Grupa autora - Škola za A basprim, I sveska - etide

Grupa autora - Škola za A basprim, I sveska - komadi

OBAVEZNI MINIMUM PROGRAMA

a) sve predviđene skale,

b) 20 tehničkih vežbi,

v) pet etida,

g) šest narodnih pesama i igara,

d) četiri komada.

ISPITNI PROGRAM

1. Jedna skala i trozvuci kroz jednu oktavu;

2. Jedna etida;

3. Jedna narodna pesma ili igra;

4. Dva komada uz klavirsku pratnju.

Ispitni program se izvodi napamet.

II razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

Sviranje u drugom i trećem položaju, sistematska obrada 4. položaja. Savladavanje tremola.

Ritam: cela, polovina, četvrtina, četvrtina s tačkom. Sinkopa na dva sa odgovarajućim pauzama.

SKALE

Durske skale do tri predznaka, istoimene molske i trozvuci kroz jednu oktavu na načine: stakato i legato.

TEHNIČKE VEŽBE

Trideset tehničkih vežbi

ETIDE

Deset etida

NARODNE PESME I IGRE

Šest narodnih pesama i igara

KOMADI

Šest komada od čega jedan končertino

LITERATURA:

Grupa autora: Škola za A basprim, II sveska - tehničke vežbe

Grupa autora: Škola za A basprim, II sveska - etide

Grupa autora: Škola za A basprim, II sveska - komadi

D. Marković: Mali komadi, I sveska

P. Nikolić: Končertino, I stav

OBAVEZNI MINIMUM PROGRAMA

a) sve predviđene skale,

b) 20 tehničkih vežbi,

v) šest narodnih pesama i igara,

g) četiri mala komada.

ISPITNI PROGRAM

1. Jedna skala sa trozvucima kroz jednu oktavu na načine;

2. Jedna etida;

3. Dva komada ili jedan končertino uz klavirsku pratnju;

4. Jedna narodna pesma ili igra.

Ispitni program se izvodi napamet.

III razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

Sviranje u 4, 5, 6. i 7. položaju.

Ritam: triola, mala sinkopa, osmina s tačkom i obrnuto sa odgovarajućim pauzama.

Čitanje s lista. Dinamika.

SKALE

Sve durske i molske skale i trozvuci kroz jednu oktavu na načine - stakato, legato.

TEHNIČKE VEŽBE

Trideset tehničkih vežbi.

ETIDE

Osam etida.

NARODNE PESME I IGRE, SOLO ILI DUETI

Šest narodnih pesama i igara, solo ili dueta.

KOMADI

Šest malih formi i jedna velika forma.

LITERATURA:

Grupa autora - Škola za A basprim, III sveska - tehničke vežbe

Grupa autora - Škola za A basprim, III sveska - etide

Grupa autora - Škola za A basprim, III sveska - male forme

D. Marković: Mali komadi, II sveska

OBAVEZNI MINIMUM PROGRAMA

a) sve predviđene skale,

b) dvadeset tehničkih vežbi,

v) pet etida,

g) četiri narodne pesme i igre,

d) četiri male forme.

ISPITNI PROGRAM

1. Jedna molska skala sa trozvucima kroz jednu oktavu na načine;

2. Jedna etida;

3. Jedna narodna pesma ili igra;

4. Dve male forme ili jedna velika forma.

Ispitni program se izvodi napamet.

IV razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

Puna sinhronizacija leve i desne ruke. Sviranje u 8, 9. i 10. položaju.

Ukrasi: predudar i triler.

Ritam: sekstola, pentola, duola.

SKALE

Durske i molske skale do četiri predznaka kroz dve oktave, po pogrebi s prelomom, sa trozvucima i razloženim trozvucima, na načine.

TEHNIČKE VEŽBE

Trideset tehničkih vežbi

ETIDE

Deset etida

NARODNE PESME I IGRE

Šest narodnih pesama i igara, solo i dueta.

MALE FORME

Šest malih formi

VELIKE FORME

Jedna do dve velike forme

LITERATURA:

Grupa autora - Škola za A basprim, IV sveska - tehničke vežbe

Grupa autora - Škola za A basprim, IV sveska - etide

Grupa autora - Škola za A basprim, IV sveska - male forme

D. Marković: Mali komadi, III sveska

OBAVEZNI MINIMUM PROGRAMA

a) sve predviđene skale,

b) dvadeset tehničkih vežbi,

v) šest etida,

g) četiri narodne pesme i igre,

d) jedna veća forma.

ISPITNI PROGRAM

1. Jedna skala kroz dve oktave s promenom položaja, trozvucima i razloženim trozvucima, na načine;

2. Jedna etida;

3. Jedna narodna pesma ili igra;

4. Jedna mala forma;

5. Jedna velika forma.

Ispitni program se izvodi napamet.

V razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

Upoznavanje sa svim položajima. Promene položaja. Negovanje lepog tona. Svi do sad neobrađeni položaji.

SKALE

Sve durske i molske skale, u svim položajima, kroz dve oktave, po potrebi sa prelomom, sa trozvucima i razloženim trozvucima. Dominantni saptakordi na načine.

TEHNIČKE VEŽBE

Trideset tehničkih vežbi

ETIDE

Deset etida

NARODNE PESME I IGRE

Deset narodnih pesama i igara

MALE FORME

Šest malih formi

VELIKE FORME

Jedna do dve velike forme

LITERATURA:

Grupa autora - Škola za A basprim, V sveska - tehničke vežbe

Grupa autora - Škola za A basprim, V sveska - etide

T. Albinoni: Adađo

S. Vukosavljev: Končertino za basprim, II stav

A. Vivaldi: Končertino a-mol, I stav

G. F. Teleman: Sinatina A-dur i Be-dur

OBAVEZNI MINIMUM PROGRAMA

a) sve predviđene skale,

b) 20 tehničkih vežbi,

v) šest etida,

g) šest narodnih pesama i igara,

d) četiri male forme,

đ) jedna velika forma.

ISPITNI PROGRAM

1. Jedna molska skala kroz dve oktave, sa trozvucima i razloženim trozvucima i dominantnim septakordima, na načine;

2. Jedna etida;

3. Jedna narodna pesma ili igra;

4. Jedna mala forma;

5. Jedna velika forma.

Ispitni program se izvodi napamet.

VI razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

Dalji rad na razvoju tehnike. Vežbe za promenu položaja. Negovanje muzičke fraze, izražajnosti i muzičke individualnosti.

SKALE

Durske i molske skale u celokupnom opsegu instrumenta, sa prelomom po potrebi, sa trozvucima i razloženim trozvucima, dominantnim i umanjenim septakordom, na načine.

TEHNIČKE VEŽBE

Trideset tehničkih vežbi

ETIDE

Deset etida

NARODNE PESME I IGRE

Deset narodnih pesama i igara po izboru

VELIKE FORME

Dve velike forme

LITERATURA:

Grupa autora - Škola za A basprim, VI sveska - tehničke vežbe

Grupa autora - Škola za A basprim, VI sveska - etide

V. Kostić: Ciganska svita

I. Kovač: Rapsodični skerco

A. Marković: Dva stara plesa - sarabanda i gavota

V. Milošević: Kolo u A-duru

M. Prebanda: Šaljiva igra - skerco

S. Vukosavljev: Končertino za basprim, I ili III stav

OBAVEZNI MINIMUM PROGRAMA

a) sve predviđene skale,

b) 20 tehničkih vežbi,

v) šest etida,

g) šest narodnih pesama i igara,

d) jedna velika forma.

ISPITNI PROGRAM

1. Jedna skala u celokupnom opsegu instrumenta, sa trozvucima i razloženim trozvucima, dominantnim i umanjenim septakordom, na načine;

2. Jedna etida;

3. Jedna narodna pesma ili igra;

4. Jedna velika forma.

Ispitni program se izvodi napamet.

UPUTSTVO ZA IZVOĐENJE NASTAVE TAMBURA PRIM E i A BASPRIM

Zbog dosadašnjeg neujednačenog pristupa u izučavanju tambure izabrane su one metode koje su u praksi dale najveće rezultate. Pokreti desne ruke su iz šake sa upotrebom trzalice od roga ili adekvatne tvrde plastike. Dužina trzalice treba da je ista kao dužina palca desne ruke učenika. Trzalica u odnosu na palac treba da zahvati ugao od 20 do 30 stepeni. Desna ruka ne sme da se oslanja na gornju ploču tambure osim na samom obodu tj. na stranicama. Kod prima položaj leve ruke je takav da svaki prst ide na sledeći lestvični ton a kod basprima u svako polje po jedan prst.

Težište programa je na savladavanju tehničkih i muzičkih problema u okviru praktičnog rada sa svakim učenikom posebno.

U prva tri razreda težište je na rešavanju tehničkih problema, pravilnom držanju instrumenta i proizvođenju zdravog tona a u četvrtom, petom i šestom razredu se pored tehnike više radi na interpretaciji.

Program obuhvata narodnu i umetničku muziku pa treba insistirati na stilskoj različitosti. U četvrtom, petom i šestom razredu važan element u savlađivanju programa je rad u orkestru gde se na praktičan način razvija smisao za kolektivno muziciranje.

HARFA

 

I razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

Skale kroz jednu, a kasnije kroz dve oktave u duru u svim tonalitetima. Trozvuk u osnovnom položaju i obrtajima harmonski i razloženo. Na taj način učenik se najbolje upoznaje sa pedalizacijom na harfi, koja je veoma komplikovana.

Tehničke vežbe i vežbe za prste raditi veoma pažljivo, precizno ritmički i tonski.

U prvoj godini učenja treba izbegavati modulacije da se učenik ne bi odmah, na početku, opteretio naporima koji bi izazvali strah od instrumenta - zbog potrebe za promenama pedala u toku sviranja. Eventualno je moguće i to učiniti u prvoj godini, ali tek u II polugođu, i to najviše promenu jednog pedala.

PROGRAM

Jedna od početnih škola za harfu: Rubin, Parfenov, Marteno, Šuker i drugi.

Bauer-Boksa: Etide

Kastner: Etida broj 47.

Rubin: Etide br. 2, 5, 10, 12, 14, 18. i 31.

Grosi - Pokoli: Etide.

KOMPOZICIJE

Boksa: Tema sa varijacijama

Betoven: Sonatina Ge-dur

Grečaninov: Na ljuljašci

Gedike: Mali komadi

Haselman: Mali komadi

Erdeli: Izbor komada za harfu

Hrestomatija I: Izbor komada.

OBAVEZNI MINIMUM PROGRAMA

a) sve durske skale kroz dve oktave s trozvucima,

b) pet do sedam etida,

v) četiri do sedam komada.

ISPITNI PROGRAM

1. Skala sa trozvucima;

2. Dve etide različitog karaktera;

3. Tri komada.

Ispitni program se izvodi napamet.

II razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

Sve durske skale kroz dve i tri oktave, trozvuci i arpeđa. U II polugodištu razložene oktave sa udvojenim osnovnim tonom i dominantni septakordi harmonski i razloženo kroz tri oktave. Molske skale kroz dve oktave, trozvuci i arpeđa

PROGRAM

Rubin: Početna škola za harfu - izbor

Šuker: Etide op. 18. I deo

Bauer-Boksa: Etide

Naderman: Etide br. 10, 11, 12, 13, 14. i 15.

Marteno: Škola, II deo

Labare: Škola, II deo.

KOMPOZICIJE

Boksa: Prelid I

Pose: Dva mala komada

Ziring: Arabeska

Gedike: Rigodon

Grečaninov: Mazurka, Na balu

Žilinski: Litvanska narodna pesma

Kabalevski: Bajka

Teleman: Komad za harfu

Haselman: Uspavanka

Glinka: Polka

Bartok: Izbor malih komada

OBAVEZNI MINIMUM PROGRAMA

a) sve durske skale sa trozvucima i septakordima kroz tri oktave,

b) pet do sedam etida,

v) četiri do sedam komada.

ISPITNI PROGRAM

1. Jedna skala sa trozvucima i septakordima;

2. Dve etide;

3. Tri komada.

Ispitni program se izvodi napamet.

III razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

Sve durske i molske skale kroz tri, a zatim kroz četiri oktave, trozvuci i septakordi sa promenom ruku kroz četiri oktave, široka arpeđa trozvuka i četvorozvuka.

Prstne vežbe klizanja prvog i četvrtog prsta, specijalne vežbe drugog i prvog prsta kao preteče budućeg trilera.

PROGRAM

Boksa: Etide br. 4, 5, 6, 7. i 17.

Žilinski: Etide, broj 118.

Kastner: Etide, broj 105.

Šuman: Mala etida

Haselman: Melodična etida

Grosi-Pokoli: Etide - izbor.

KOMPOZICIJE

Rubin: Pedagoški album 1960/70. - izbor

Bah: Menuet, Marš, Arija, Poloneza, Preludij

Gedike: Sonatina

Čimaroza: Sonatina

Dusek: I sonatina

Naderman: II sonatina

Glinka: Polka, Ševa

Naderman: Tokata

Renije: Gavota

Haselman: Mala priča, Melanholična serenada, Preslica

Godefroa: Pesma bez reči

Pret: Sonatina u klasičnom stilu

OBAVEZNI MINIMUM PROGRAMA

a) skale, trozvuci i četvorozvuci kroz tri oktave,

b) pet do šest etida,

v) četiri do pet komada od kojih obavezno jedna sonatina ili tema sa varijacijama.

ISPITNI PROGRAM

1. Jedna skala, durska ili molska, sa arpeđom;

2. Dve etide različitog karaktera;

3. Jedna sonatina ili tema s varijacijama;

4. Jedan komad po slobodnom izboru.

Ispitni program se izvodi napamet .

Sledeći