(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)
Zujanje sa i bez usnika. Proširivanje obima tonova. Artikulacija, fraziranje.
SKALE
Sve durske i molske skale, po mogućnosti do decime ili duodecime, u osminama, napamet
PROGRAM
A. Strnad: Metoda učenja trube, IV razred
Đ. Tošić: Udžbenik fleksibilne tehnike za nižu muzičku školu, IV deo
V. Vurm: Lake etide - izbor
J. Arban - izbor
Škola pedalnih tonova za IV razred niže muzičke škole
Do četiri vežbe ili etide drugih autora, po izboru nastavnika.
KOMADI
B. Trudić: Rondino
Đ. Tošić: Na logorovanju, Četiri komada za trubu i klavir
Đ. Tošić: Što ti je, Stano, mori
Drugi komadi po izboru nastavnika i mogućnostima učenika
OBAVEZNI MINIMUM PROGRAMA
a) 50 vežbi i etida,
b) četiri kompozicije.
ISPITNI PROGRAM
1. Jedna durska i jedna molska skala;
2. Dve etide ili vežbe različitog karaktera;
3. Jedna kompozicija uz klavirsku pratnju.
Skale i kompozicija se izvode napamet.
VI razred trube ili horne i I razred cinka ili korneta
(izborni 1 čas nedeljno, izbornih 35 časova godišnje)
Upoznati učenika s građom instrumenta i usnika, postavkom usana, načinom izvođenja početka i završetka tona, postavkom prstiju. Uputiti učenika da ovlada specifičnom tehnikom disanja i kontrolom daha i obraditi sve tonove iz opsega cinka in C (ce1 - ce3) i cinka in A (a - a2) ili korneta in D (de1 - de3) ili korneta in A (a - a2).
PROGRAM
- koristiti dela iz epohe renesanse i ranog baroka u sastavima dua, tria ili kvarteta čije pojedine deonice odgovaraju tonskom opsegu cinka in C i cinka in A ili korneta in D i korneta in A.
ISPITNI PROGRAM
1. Tri kompozicije za duo, trio ili kvartet sačinjen od različitih kombinacija navedenih instrumenata: kornamuza, krumhorn, šalmaj, dulcijan, segbat, cink, kornet ili u kombinaciji sa nekim od gudačkih ili žičanih instrumenata srednjeg veka, renesanse i ranog baroka.
TRUBA
- ZABAVNA I DŽEZ MUZIKA -
III razred trube i I razred za zabavnu i džez muziku
(izborni 1 čas nedeljno, izbornih 35 časova godišnje)
SKALE
Dorska i moksolidijska skala - MODUSI u Ce, De, e, Ef, Ge i BLUZ skala u Ce, Ef i Ge.
LITERATURA
Zbirka akordskih skala i vežbi za trubu u osnovnoj i srednjoj muzičkoj školi - džez edukacija, vežbe od 1 - 14.
Zbirka džez i zabavnih melodija za osnovnu i srednju muzičku školu - džez edukacija
OBAVEZNI MINIMUM PROGRAMA
a) sve planirane skale,
b) 14 vežbi,
v) dve džez kompozicije.
g) dve zabavne kompozicije.
ISPITNI PROGRAM
1. Jedna durska ili miksolidijska skala;
2. Jedna bluz skala;
3. Jedna vežba;
4. Jedna džez kompozicija u ansamblu ili uz pratnju klavira ili matrice;
5. Jedna zabavna kompozicija u ansamblu ili uz pratnju klavira ili matrice.
Skale i komadi se izvode napamet.
IV razred trube i II razred za zabavnu i džez muziku
(izborni 1 čas nedeljno, izbornih 35 časova godišnje)
SKALE
Dorska i miksolidijska skala u A, Ha, Cis, Dis, Fis, Bluz skala u De, A, Be.
LITERATURA
Zbirka akordskih skala i vežbi za trubu u osnovnoj i srednjoj muzičkoj školi - džez edukacija, vežbe od 14 do 28.
Zbirka džez i zabavnih melodija za trubu u osnovnoj i srednjoj muzičkoj školi - zabavna i džez muzika.
OBAVEZNI MINIMUM PROGRAMA
a) Ceo predviđen program
ISPITNI PROGRAM
1. Jedna dorska ili miksolidijska skala;
2. Jedna bluz skala;
3. Jedna vežba;
4. Jedna džez kompozicija u ansamblu ili uz pratnju klavira ili matrice;
5. Jedna zabavna kompozicija u ansamblu ili uz pratnju klavira ili matrice.
Skale i komadi se izvode napamet.
(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)
SKALE
Najmanje četiri durske skale u obimu jedne oktave dostupne učeniku, sa toničnim trozvukom u četvrtinama - napamet.
PROGRAM
B. Slokar: Škola za tenor trombon, od 5. do 37. strane
R. Miler: Škola za tenor trombon I deo - od 38. do 63. strane
KOMADI
Ujfalusi-Steiner: Komadi za izvođenje za trombon i klavir
R. Miler: Igrački komadi za trombon i klavir
B. Grigorjev: Laki komadi i ansambli za trombon i klavir
OBAVEZNI MINIMUM PROGRAMA
a) dve skale,
b) 20 etida,
v) dve kompozicije po slobodnom izboru.
ISPITNI PROGRAM
1. Jedna od obrađenih skala;
2. Dve vežbe različitog karaktera;
3. Jedna kompozicija za izvođenje uz klavirsku pratnju.
Skala i kompozicija se izvode napamet.
(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)
SKALE
Najmanje osam durskih skala u obimu jedne oktave, zaključno sa četiri predznaka, sa toničnim trozvucima u četvrtinama - napamet
PROGRAM
E. Gaetke: 32 svakodnevne vežbe za jezik i mišiće usana - izbor
B. Slokar: Škola za tenor trombon od 37. do 63. strane
R. Miler: Škola za tenor trombon I deo od 64. strane do kraja (85. strana)
A. Lafose: Kompletna metoda I deo - izbor
J. Ušak: Škola za trombon - izbor
F. Kvitvovski: Izbor etida I deo - izbor
KOMADI
Ujfalusi-Štajner: Komadi za izvođenje za trombon i klavir
H. Miler: Igrački komadi za trombon i klavir
B. Grigorjev: Laki komadi i ansambli za trombon i klavir
Komadi za trombon i klavir "Muzika" Lenjingrad 1991. ("Mladi trombonist")
Album za trombon i klavir - "Muzička Ukrajina" Kijev 1989. (Album učenika trombonista)
OBAVEZNI MINIMUM PROGRAMA:
a) četiri skale sa dva predznaka,
b) 20 etida,
v) četiri komada.
ISPITNI PROGRAM
1. Jedna od obrađenih skala;
2. Dve vežbe različitog karaktera;
3. Jedna kompozicija za izvođenje sa klavirskom pratnjom.
Skala i kompozicija se izvode napamet.
(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)
SKALE
Sve durske skale sa toničnim trozvucima u osminama, u obimu jedne oktave ili decime, prema mogućnostima učenika - napamet
PROGRAM
E. Gaetke: 32 svakodnevne vežbe za jezik i mišiće usana - izbor
B. Slokar: Škola za tenor trombon, od 63. do 93. strane
Škola za legato, od 122. do 125. strane
R. Miler: Škola za tenor trombon III. II deo
A. Lofose: Kompletna metoda, I deo - izbor
J. Ušak: Škola za trombon - izbor
F. Kvitvovski: Izbor etida II deo - izbor
KOMADI
Ujfalusi-Štajner: Komadi za izvođenje za trombon i klavir
H. Miler: Igrački komadi
Komadi za trombon i klavir ("Mladi trombonisti") izdanje "Muzika" Lenjingrad 1991.
Album za trombon i klavir ("Album" - učenika trombonista) izdanje "Muzička Ukrajina" Kijev 1989. godina
B. Grigorjev: Laki komadi i ansambli za trombon i klavir
OBAVEZNI MINIMUM PROGRAMA
a) skale sa četiri predznaka,
b) 20 etida,
v) četiri komada.
ISPITNI PROGRAM
1. Jedna od obrađenih skala;
2. Dve vežbe različitog karaktera;
3. Jedna kompozicija za izvođenje sa klavirskom pratnjom.
Skala i kompozicija se izvode napamet.
(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)
SKALE
Sve durske i molske skale sa toničnim trozvucima u obimu od dve oktave ili duodecime, u osminama - napamet
PROGRAM
E. Gaetke: 32 svakodnevne vežbe jezika i mišića usana - izbor
B. Slokar: Škola za tenor trombon, od 93. do 151. strane
R. Miler: Škola za tenor trombon, III deo - početne vežbe u tenor ključu od 3. do 27. strane
A. Lafose: Kompletna metoda, I deo - izbor
F. Kvitvovski: Izbor etida, III deo - izbor
KOMADI
Ujfalusi-Štajner: Komadi za izvođenje za trombon i klavir
H. Miler: Igrački komadi za trombon i klavir
B. Grigorjev: Laki komadi i ansambli za trombon i klavir
Komadi za trombon i klavir ("Mladi trombonisti") izdanje "Muzika" Lenjingrad 1991. godina
Album za trombon i klavir (Album učenika trombonista) izdanje "Muzička Ukrajina" Kijev 1989. godine
OBAVEZNI MINIMUM PROGRAMA
a) skale do pet predznaka,
b) 20 etida,
v) četiri slobodne kompozicije.
ISPITNI PROGRAM
1. Jedna durska i jedna molska skala sa trozvucima;
2. Dve vežbe ili etide različitog karaktera;
3. Jedna kompozicija za izvođenje sa klavirskom pratnjom.
Skala i kompozicija se izvode napamet.
IV razred trombona i I razred segbata
(izborni 1 čas nedeljno, izbornih 35 časova godišnje)
Upoznati učenika sa građom instrumenta i usnika, postavkom usana, načinom izvođenja početka i završetka tona i pozicijama u sviranju. Uputiti učenika da ovlada specifičnom tehnikom disanja i kontrolom daha i obraditi sve tonove iz opsega alt segbata (Ha - ha1) i tenor segbata (E - e1).
PROGRAM
- koristiti dela iz epohe renesanse i ranog baroka u sastavima dua, tria ili kvarteta čije pojedine deonice odgovaraju tonskom opsegu alt ili tenor segbata, obraditi minimum 10 kompozicija.
ISPITNI PROGRAM
1. Tri kompozicije za duo, trio ili kvartet sačinjen od različitih kombinacija navedenih instrumenata: kornamuza, krumhorn, šalmaj, dulcijan, cink, kornet, segbat ili u kombinaciji sa nekim od gudačkih ili žičanih instrumenata srednjeg veka, renesanse i ranog baroka.
TROMBON
- ZABAVNA I DŽEZ MUZIKA -
III razred klasičnog programa i I razred za zabavnu i džez muziku
(izborni 1 čas nedeljno, izbornih 35 časova godišnje)
Upoznavanje učenika sa istorijatom džez muzike u svetu i kod nas.
Artikulacija u džez muzici.
SKALE
Dorske i miksolidijske skale Ce, De, E, Ef i Ge.
Bluz skale Ce, Ef i Ge.
LITERATURA
Džimi Debersold: Vežbe akorada (razloženih) u bas ključu, od 1 do 10
Američka škola: Džez etide
KOMADI
Dve zabavne kompozicije
Dva džez standarda po izboru nastavnika
ISPITNI PROGRAM
1. Jedna dorska ili miksolidijska skala;
2. Jedna bluz skala;
3. Jedna džez etida;
4. Jedna zabavna kompozicija;
5. Jedan džez standard.
Ispitni program se izvodi napamet.
IV razred klasičnog trombona i II razred za zabavnu i džez muziku
Upoznavanje učenika sa oznakama džez akorada i šiframa.
SKALE
Dorske i miksolidijske skale A, Ha, Cis, Dis, Fis.
Bluz skale De, A i Be.
LITERATURA
Džimi Debersold: Vežbe akorada (razloženih) u bas ključu, od 10 do 20 vežbe
Američka škola: Džez etide
KOMADI
Tri zabavne kompozicije
Tri džez standarda po izboru nastavnika
ISPITNI PROGRAM
1. Jedna dorska ili miksolidijska skala;
2. Jedna bluz skala;
3. Jedna džez etida;
4. Jedna zabavna kompozicija;
5. Jedna džez standard.
Ispitni program se izvodi napamet.
(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)
Upoznavanje instrumenta - sklop, mehanizam, osvrt na prirodne tonove, održavanje. Disanje i postavljanje osnovnih tonova u obimu od jedne oktave, prema mogućnostima učenika.
Vežbe na alikvotnim tonovima: Fis - ce2 za Ef hornu. Maksimalni opseg u zavisnosti od trenutnih mogućnosti učenika da svira visinu lako, kvalitetno i bez pritiska na usne.
Opseg u notalnom sviranju: ge - de2.
PROGRAM
Šolar: Početne vežbe, I sveska
D. Girtl: I sveska, početne vežbe do broja 33.
D. Marković: Škola za trubu (ili hornu), I deo
Druga odgovarajuća literatura
KOMADI
M. Vlajin: I Bagatela
V. A. Mocart: Azbuka
Druge kompozicije na nivou gradiva po izboru nastavnika i mogućnostima učenika
OBAVEZNI MINIMUM PROGRAMA
a) četiri durske skale,
b) 20 vežbi,
v) jedan komad s klavirom.
ISPITNI PROGRAM
1. Jedna durska i ledna molska skala;
2. Dve vežbe različitog karaktera;
3. Jedan komad uz pratnju klavira.
Komad se izvodi napamet.
(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)
Vežbe na alikvotnim tonovima: Fis - e2 za Ef hornu. Maksimalni opseg u zavisnosti od trenutnih mogućnosti učenika da svira visinu lako, kvalitetno i bez pritiska na usne.
Opseg u notalnom sviranju: fis - ef2
SKALE
Durske do četiri predznaka, molske do dva predznaka u celim notama, polovinama, četvrtinama i osminama, u raznim artikulacijama.
PROGRAM
Šolar: I sveska
D. Girtl: I sveska do kraja
D. Marković: Škola za trubu (ili hornu), II deo
Druga odgovarajuća literatura
KOMADI
V. A. Mocart: Vesna (Proleće)
Kriger: Menuet
Druge kompozicije na nivou gradiva po izboru nastavnika i mogućnostima učenika
OBAVEZNI MINIMUM PROGRAMA
a) osam durskih skala,
b) dve molske skale,
v) Girtl do 40 vežbe,
g) dva komada sa klavirom.
ISPITNI PROGRAM
1. Jedna durska i jedna molska skala;
2. Dve vežbe različitog karaktera;
3. Jedan komad uz pratnju klavira.
Komad se izvodi napamet.
(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)
Vežbe na alikvotnim tonovima: Fis - ge2 za Ef hornu. Maksimalni opseg u zavisnosti od trenutnih mogućnosti učenika da svira visinu lako, kvalitetno, i bez pritiska na usne.
Opseg u notalnom sviranju: fis - ge2.
SKALE
Sve durske - do sedam predznaka i molske do pet predznaka. Fis, Gis i Ge-dur kroz dve oktave u celim notama, polovinama, četvrtinama, osminama i šesnaestinama, u različitim artikulacijama.
PROGRAM
D. Girtl: II sveska
Šolar: I sveska
D. Marković: Škola za trubu (ili hornu) III deo
KOMADI
Čajkovski: Stara francuska pesma
B. Pergolezi: Romansa
Kriger: Menuet
J. S. Bah: Menuet
Drugi komadi po izboru nastavnika, na nivou gradiva
OBAVEZNI MINIMUM PROGRAMA
a) durske i molske skale do četiri predznaka,
b) terce, kvarte i cela sveska broj I Girtla.
v) Čajkovski: Stara francuska pesma,
g) Kriger: Menuet.
ISPITNI PROGRAM
1. Jedna durska i jedna molska skala;
2. Dve vežbe različitog karaktera;
3. Jedan komad uz pratnju klavira.
Komad se izvodi napamet.
(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)
Vežbe na alikvotnim tonovima: Fis - be2 za Ef hornu. Maksimalni opseg u zavisnosti od trenutnih mogućnosti učenika da svira visinu lako, kvalitetno i bez pritiska na usne.
Opseg u notalnom sviranju: Fis - a2.
SKALE
Sve durske i molske skale kroz jednu ili dve oktave, zavisno od opsega, od celih noga do šesnaestina, u različitim artikulacijama.
PROGRAM
Šolar: I i II sveska - izbor
D. Marković: Škola za trubu (ili hornu) IV deo.
KOMADI
J. D. Škroul: Koncert Be-dur - sa ili bez kadence
E. Miler: Romansa Be-dur
M. Vlajin: Bagatela II
A. Koreli: Sonata Ef-dur, I stav
M. Baš: Nokturno
Druge odgovarajuće kompozicije po izboru nastavnika
OBAVEZNI MINIMUM PROGRAMA
a) sve durske i molske skale,
b) Šolar: do 64. vežbe,
v) Baš: Nokturno.
ISPITNI PROGRAM
1. Jedna durska i jedna molska skala;
2. Dve vežbe različitog karaktera;
3. Jedan komad uz pratnju klavira.
Komad se izvodi napamet.
Program je isti kao kod trube.
Tubu, osim učenika koji se odmah opredele za taj instrument, mogu da nastave u trećem razredu, posle završene druge godine osnovne muzičke škole, učenici sa odseka horne i trombona.
(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)
Upoznavanje instrumenta - sklop, mehanizam, značaj tube u orkestru, upoznavanje njenih dubokih tonova. Postavljanje osnovnih tonova u obimu jedne oktave dostupno učeniku.
SKALE
Najmanje četiri durske skale u celim notama, polovinama, četvrtinama sa toničnim trozvucima u obimu jedne oktave.
PROGRAM
R. Kitzer: I deo
D. Marković: Škola za tubu, I i II sveska
OBAVEZNI MINIMUM PROGRAMA
a) dve skale,
b) deset etida,
v) jedan komad po izboru.
ISPITNI PROGRAM
1. Jedna od obrađenih skala;
2. Dve vežbe različitog karaktera;
3. Jedan komad po izboru nastavnika.
Skale i komad se izvode napamet.
(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)
SKALE
Durske skale do četiri predznaka u obimu jedne oktave sa toničnim trozvucima.
PROGRAM
R. Kitzer: I deo do kraja
D. Marković: Škola za tubu, III deo
OBAVEZNI MINIMUM PROGRAMA
a) četiri skale sa dva predznaka,
b) 15 etida,
v) dva komada.
ISPITNI PROGRAM
1. Jedna od obrađenih skala;
2. Dve vežbe različitog karaktera;
3. Jedan komad po izboru nastavnika.
Skala i komad se izvode napamet.
(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)
SKALE
Sve durske skale sa toničnim trozvucima u obimu jedne oktave, prema mogućnostima učenika.
PROGRAM
R. Kitzer: II deo
D. Marković: Škola za tubu, IV deo
OBAVEZNI MINIMUM PROGRAMA
a) skale sa četiri predznaka,
b) 20 etida,
v) četiri komada.
ISPITNI PROGRAM
1. Jedna od obrađenih skala;
2. Dve vežbe različitog karaktera;
3. Jedan komad po izboru nastavnika.
Skala i komad se izvode napamet.
(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)
SKALE
Sve durske i molske skale kroz jednu ili dve oktave, zavisno od opsega, od celih nota do osmina.
PROGRAM
R. Kitzer: II deo do kraja
C. Kopraš: I sveska - etide svirati po izboru nastavnika
D. Marković: Škola za tubu, IV deo - do kraja
KOMADI
Krotov-Blažević: Koncertna etida
E. Saš: Koncertino za tubu
J. Novakovski: Koncertino za tubu
OBAVEZNI MINIMUM PROGRAMA
a) skale do pet predznaka,
b) 25 etida,
b) dva komada sa pratnjom klavira.
ISPITNI PROGRAM
1. Jedna durska skala sa trozvucima;
2. Jedna molska skala sa trozvucima;
3. Dve vežbe različitog karaktera;
4. Jedan komad uz pratnju klavira.
Skale i komad se izvode napamet.
UPUTSTVO ZA NASTAVU DUVAČKIH INSTRUMENATA
U nastavi duvačkih instrumenata posebnu pažnju treba usmeriti na oblikovanje tona i njegovu pravilnu postavku kroz upoznavanje sa osnovama tehnike disanja i pravilnu impostaciju usnika ili piska. Od samog početka, u okviru registra koji omogućava najlakšu emisiju tona, primeniti sve elemente koji se odnose na pravilno uzimanje vazduha i njegovo racionalno korišćenje kroz odgovarajuće oblikovanje usana kod instrumenata sa usnikom (flauta, truba, trombon, horna, tuba) i pravilno oblikovanje usana kod instrumenata sa trskom (klarinet) i sa piskom (oboa, fagot).
Posebnu pažnju u nastavi duvačkih instrumenata obratiti na tonske vežbe (tonovi u dužim notnim vrednostima i različitim intervalima) preko kojih učenik treba, tokom školovanja u osnovnoj muzičkoj školi, da ovlada tonovima svog instrumenta podjednako zvučno i kvalitetno u različitim registrima.
Uporedo sa tonskim raditi i na tehničkim vežbama koje, počev od jednostavnijih ka složenijim, doprinose razvoju svih tehničkih elemenata vladanja instrumentom. Posebnu pažnju usmeriti na sviranje vežbi u različitim artikulacijama (svim kombinacijama stakato i legato sviranja).
U toku školovanja obraditi sve tonalitete, kako durske tako i molske, sa toničnim trozvucima. U četvrtoj godini učenja primenjivati u sviranju lestvica i razloženo sviranje kao i sviranje dominantnih durskih i umanjenih septakorada kod molskih tonaliteta. Lestvice uvek svirati u određenom ritmu, od početka do kraja u istom tempu bez ubrzavanja i usporavanja. Lestvice obavezno svirati napamet.
U toku školovanja u radu na etidama, bez obzira na godinu učenja, uvek i do kraja insistirati na potpunom ovladavanju svakog tehničkog i tonskog zahteva koji je sadržan u notnom tekstu. Uputiti učenika na analitičan pristup rada sa etirama koji se odnosi na tonalitet i eventualne predznake u toku same vežbe, složenije ritmičke, tehničke i tonske elemente kao i rad na pojedinim, pasažima koji zahtevaju posebnu pažnju. Kod učenika, preko etida raznovrsnog sadržaja i zahteva, razvijati urednost u vežbanju, poštovanje svake note i oznake u notnom tekstu koje se odnose na tempo, dimaničko i agogičko nijansiranje.
U radu sa komadima za izvođenje uz pratnju klavira od samog početka kod učenika razvijati osećanje za interpretaciju koja u sebi sadrži osnovne stilske karakteristike kompozicije i kroz pravilno usmeravanje muzičke interpretacije omogućiti ovakom učeniku razvijanje njegove sposobnosti da u potpunosti izrazi svoju muzikalnost.
U okviru svih elemenata koji čine nastavni proces (tonske i tehničke vežbe, lestvice, etide i komadi za izvođenje uz pratnju klavira) neophodno je pažnju učenika usmeriti na intonaciju i čisto sviranje koje može omogućiti samo pravilna postavka instrumenta i pravilna primena tehnike disanja.
(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)
PRVO POLUGODIŠTE
Upoznavanje sa instrumentom i funkcijama njegovih pojedinih delova. Opuštanje tela bez instrumenta i bez batića. Vežbe za opuštanje ruku. Vežbe za držanje batića, funkcija ručnog zgloba i cele ruke. Pravilno sedenje za instrumentom. Počeci pedalizacije.
Intoniranje narodnih pesama uz pratnju nastavnika.
Opuštanje ruku bez batića i sa njima. Pedalizacija za klavirom i sedenje za klavirom. Pokreti leve i desne ruke od ge1 do ce2. Pedalizacija sa jednim i dva tona. Pokreti ruku se proširuju od ce1 do ce2. Uvežbavanje lepog, pravilnog tona i priprema za sledeći pokret.
Vežbe za opuštanje na narodnim pesmama, naizmenično sa obe ruke. Proširenje tonova na malu oktavu ha, a, ge, fis. Prelazak u drugu oktavu de2 i e2.
Ce-dur, pa Ge-dur lestvica kroz jednu oktavu.
Narodne pesme uz pratnju nastavnika.
Vežbe za opuštanje na bilo kojoj narodnoj pesmi. Uvežbavanje lepog tona. Pedalizacija. Intoniranje narodnih pesama. Transpozicija vežbi u drugu oktavu.
LESTVICE
Ce i Ge-dur kroz dve oktave, kasnije Ef i De-dur. Trozvuci. Kvintakord u obrtajima - sve u osminama.
ŠKOLE
Tarjani-Tot: Mađarska škola za cimbalo, I sveska od broja 1. prosečno po deset vežbi mesečno
V. Brada: Škola sviranja na cimbalu, od broja 1. do broja 5, brojevi 23, 24, 6, 7. i 8.
KOMADI
Narodne peome - mesečno po dve
DRUGO POLUGODIŠTE
LESTVICE
Be, A i E dur kroz dve oktave, uz stalno ponavljanje naučenih lestvica. Akordi isti.
ŠKOLE
Tarjani-Tot: od broja 97. do broja 249, najmanje 8 tehničkih vežbi mesečno
V. Brada: Etide brojevi 33, 9, 10, 12, 13, 35. i 15.
KOMADI
Narodne pesme - po dve mesečno
OBAVEZNI MINIMUM PROGRAMA
a) sve planirane skale,
b) 60 tehničkih vežbi,
v) 10 etida,
g) 14 narodnih pesama.
ISPITNI PROGRAM
1. Jedna skala;
2. Dve vežbe različitog karaktera;
3. Jedna etida;
4. Dve narodne pesme.
Ispitni program se izvodi napamet.
(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)
PRVO POLUGODIŠTE
TEHNIČKE VEŽBE
Vežbe za opuštanje u naučenim tonalitetima i ritmovima. Sekvence u okviru tri tona. Žapka - uvežbavanje.
LESTVICE
Ce-a, Ge-e, Ef-de, De-ha. Kvintakord sa obrtajima. Arpeđo kroz ceo raspon instrumenta u naučenim skalama, sa ritmizacijom.
ŠKOLE
Tarjani-Tot: Mađarska škola, II sveska od broja 1. do broja 32, a kasnije 17, 33, 36, 37, 16, 21, 25. 38, 8, 18, 23, 40, 10, 42, 43. i 48.
V. Brada: Škola za vežbanja cimbala, vežbe brojeva 117, 120, 122, 118, 136, 137, 119, 138, 123. i 121.
Volfart op. 45: Etide za violinu brojeva 1, 2, 5, 7. 9, 10, 15, 11. i 3.
KOMADI
Tarjani-Tot: Mađarska škola, I i II sveska - prema mogućnostima učenika najmanje dva komada različitog karaktera.
IMPROVIZACIJA narodne pesme, transponovane, dvoglas, arpeđo - mesečno dve najmanje.
DRUGO POLUGODIŠTE
TEHNIČKE VEŽBE
Uvežbavanje tremola na tonovima već naučenih lestvica. Sekvence u razmaku tri (3) do četiri (4) tona u ritmizaciji.
LESTVICE
Obnavljanje pređenih lestvica. Nove A-fis, E-cis, Es-ce. As-ef. Terce u jednostavnijim durskim lestvicama, paralelno, razloženo i zajedno. Troglasno kvintakord sa obrtajima razloženo i arpeđo. Harmonska kadenca T-SD-D-T u duru i molu.
ŠKOLE
Tarjano-Tot: Vežbe brojevi 30, 31, 34, 49, 29, 11, 44, 47, 45. i 60.
V. Brada: brojevi 34, 38, 32, 40. i 45.
Volfart op. 45: Etide brojevi 4, 6, 14. i 37.
Klajnova-Fišerova-Milerova: Klavirski album, brojevi 6, 20, 17, 30. i 36.
KOMADI
Izbor po mogućnostima učenika, najmanje dva komada različitog karaktera.
IMPROVIZACIJA narodne peome - transponovanje, varijacije, osnovna akordska pratnja.
OBAVEZNI MINIMUM PROGRAMA
a) sve lestvice,
b) 30 tehničkih vežbi,
v) 10 vežbi,
g) 8 etida,
d) četiri komada.
ISPITNI PROGRAM
1. Jedna skala sa načinima;
2. Dve etide različitog karaktera;
3. Jedan komad;
4. Jedna narodna pesma;
5. Jedna improvizacija.
Ispitni program se izvodi napamet.
(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)
PREO POLUGODIŠTE
LESTVICE I TEHNIČKE VEŽBE
Ce, Ge, De, A, E, Ha, Fis, Cis, Ef, Be, Es, As, a, e, ha. Krešendo i dekrešendo. Tremolo, sekvence, ritmičke varijacije. Terce, četvoroglasni akordi i obrtaji. Arpeđa, velika razlaganja. Kadenca T-SD-D-T.
ŠKOLE
Tarjani-Tot: Mađarska škola, II sveska vežbe brojevi 51, 52, 60, 62, 59, 63, 58, 64. i 67.
V. Brada: Škola sviranja na cinbalu, vežbe brojevi 43, 139, 127, 128. i 47.
Volfart op. 45: Etide brojevi 25, 19, 26. i 31.
Klajnova-Fišerova-Milerova: Album klavirskih etida I sveska, brojevi 11, 16, 25, 34. i 14.
POLIFONIJA
J. S. Bah: Male kompozicije za Anu Magdalenu, brojevi 2. i 13. (sa klavirom)
K. F. E. Bah: 10 komada za gitaru - jedna kompozicija
V. Koržinek: Melodijske etide za violinu, I sveska
V. Koržinek: Prvi komadi za violinu i klavir
IMPROVIZACIJA slobodna na T-SD-D-T u različitim tonalitetima. Harmonizacija jednostavnih narodnih pesama i transponovanje u različite tonalitete.
Oblaganje batića i štimovanje žica.
DRUGO POLUGODIŠTE
LESTVICE I TEHNIČKE VEŽBE
Fis, cis, gis, dis, de, ge, ce, ef, be mol hromatska. Tremolo. Sekvence u razmaku kvarte, terce. Četvorozvuci - Ce, Ge, De, A, E, Ha, Fis, Cis, Ef, Be, Es, As, a, e, NJENI7.
ETIDE
Alaga: Izabrane studije za cimbalo, brojevi 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8. i 10.
Alaga: Album etida IV, brojevi 13, 1, 20. i 21.
V. Brada: Osmotaktne vežbe etide od broja 1. do broja 9.
Volfart op. 45: Etide brojevi 45. i 46.
Klajnova-Fišerova-Milerova: Album etida, IV sveska broj 22, 4. i 8.
POLIFONIJA
J. S. Bah: Male kompozicije, broj 13. (sa klavirom)
J. S. Bah: Mali preludijum broj 3. (u II polugodištu dva do tri prelida)
SVIRANJE S LISTA, IMPROVIZACIJA, samostalan rad sa narodnom pesmom.
Oblaganje batića i štimovanje oktava.
OBAVEZNI MINIMUM PROGRAMA
a) sve skale.
b) 10 tehničkih vežbi,
v) 30 etida,
g) pet polifonih kompozicija.
ISPITNI PROGRAM
1. Jedna skala sa načinima;
2. Dve etide različitog karaktera;
3. Jedna polifona kompozicija;
4. Jedan komad;
5. Jedna improvizacija.
Ispitni program se izvodi napamet.
(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)
PRVO POLUGODIŠTE
LESTVICE I TEHNIČKE VEŽBE
Ce-a, Ge-e, De-ha, A-fis, E-cis, Ha-gis, Fis-dis, Cis-dis. Ef-de, Be-ge. Tremolo u dvoglasu. Sekvence u razmaku kvinte. Terce, sekste, četvoroglas u obrtajima, arpeđo.
ETIDE
Alaga: Izabrane studije za cimbalo brojevi 12, 13. i 14.
Kajzer: Etide za violinu, brojevi 10, 12, 17. i 24.
Krojcer: Etide za violinu, broj 6.
V. Brada: Osmotaktne etide. brojevi 10, 12, 13. i 14.
Klajnova-Fišerova-Milerova: Album etida, I sveska, broj 4. 11. II sveska broj 8.
POLIFONIJA
J. S. Bah: Dvoglasne invencije (sa klavirom)
K. F. E. Bah: 10 komada za gitaru (dva komada - izbor)
KOMADI
- dva, tri u toku polugođa.
SVIRANJE S LISTA - vežbe na nivou II razreda
IMPROVIZACIJA - samostalni aranžmani narodnih pesama i varijacija
Oblaganje batića i štimovanje instrumenta.
DRUGO POLUGODIŠTE
LESTVICE I TEHNIČKE VEŽBE
Es-csi, As-fis, Des-be, Ges-se. Hromatske lestvice. Tremolo.
ETIDE
Alaga: Studije brojevi 9. i 15.
Krojcer: Etide brojevi 13, 7. i 8.
V. Brada: Etide brojevi 15, 16, 17. i 18.
Klajnova-Fišerova-Milerova: Album etida, V sveska broj 11. i 18.
POLIFONIJA
K. F. E. Bah: 10 komada za gitaru - izbor jednog komada
OBAVEZNI MINIMUM PROGRAMA
a) sve skale,
b) 20 studija i etida,
v) tri polifone kompozicije,
g) tri komada.
ISPITNI PROGRAM
1. Jedna skala sa načinima;
2. Dve etide različitog karaktera;
3. Jedna polifona kompozicija;
4. Jedan komad;
5. Dve improvizacije - jedna narodna pesma i jedan samostalan aranžman.
Ispitni prorgam se izvodi napamet.
(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)
DOBOŠ: postavljanje ruku u gard.
TEHNIČKE VEŽBE
"Hidraulika" - oponašanje udaraca iz zgloba sa kontrolom putanje palice - jednostruki udarci iz zgloba sa osvrtom na polažaj ruku i tela. Uporedo sa tim u II tromesečju postepeno upoznavati učenika sa notnim vrednostima: cela, polovina, četvrtina i osmina note (teoretski), što u II polugodištu treba praktično primeniti, a do kraja školske godine na isti način obraditi triole i šesnaestine - u zavisnosti od sposobnosti učenika.
LITERATURA
J. Šprunk: Etide za doboš, vežbe od broja 1. do 45.
Knauer: Etide za doboš, vežbe od broja 1. do 7.
D. Paliev: Komadi uz pratnju klavira
Šinstin-Hoe: Dueti za dva doboša
Drugi materijal sa istom problematikom
ISPITNI PROGRAM
1. Dve vežbe iz programa;
2. Jedan komad uz pratnju klavira ili jedan duet.
(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)
DOBOŠ
TEHNIČKE VEŽBE
Dvostruki udarci iz zgloba sa postepenim uvođenjem rudimenta - SINGL-ROL, LONG-ROL, PARADIDL. Uporedo sa tim napraviti retrospektivu gradiva iz prethodnog razreda, a nakon toga teoretski i praktično upoznati učenika sa punktiranim šesnaestinama. Vežbe izvoditi u dva dinamična nivoa - piano i forte.
LITERATURA
J. Šprunk: Etide za doboš, vežbe od broja 20. do 60.
Šinstin-Hoe: Dueti za dva doboša
D. Paliev: Komadi uz pratnju klavira
Drugi materijal sa istom problematikom
ISPITNI PROGRAM
1. Dve vežbe iz programa;
2. Jedan komad uz pratnju klavira ili jedan duet.
(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)
DOBOŠ
TEHNIČKE VEŽBE
Tehnika prstiju. Upoznavanje učenika sa tridesetdvojkama, jednostrukim predudarcem i odgovarajućim rudimentima koji u sebi sadrže jednostruki predudarac. Uvodne vežbe za izvođenje virela.
LITERATURA - sva literatura koja u sebi sadrži obrađenu pomenutu problematiku. komadi uz pratnju klavira i dueti.
TIMPANI
TEHNIČKE VEŽBE
Jednostruki udarci sa odbijanjem palice (REBUND). Jednostruki i naizmenični udarci iz prstiju, kao i sviranje po notama osnovnih ritmičkih vrednosti: cela, polovina, četvrtina i osmina note prvo na jednom, a zatim na dva timpana.
LITERATURA
Knauer: Etide za timpane, vežbe od broja 1. do 13.
Hošrainer: Etide za timpane, vežbe od broja 1. do 10.
Pauken-Keune-Shulwerk: vežbe od broja 1. do 24.
Drugi materijal sa istom problematikom
ISPITNI PROGRAM
1. Dve etide iz programa za doboš;
2. Dve etide iz programa za timpane.
(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)
DOBOŠ
TEHNIČKE VEŽBE
Dvostruki udarci sa kombinacijom zgloba i prstiju, Dvostruki predudarac na četvrtini i osmini i odgovarajući rudimenti. Teoretski i praktično učenika upoznati sa tridesetdvojkama, kao i sa nepravilnim grupama petola, sedmola i devetola. Pres virel sa dinamičkim nijansiranjem. Rudimenti 5; 7; 9; TROK ROL.
LITERATURA - po izboru, a za virel vežbe osnovnih ritmičkih vrednosti od cele do osmine.
TIMPANI
TEHNIČKE VEŽBE
Vežbe za dva timpana sa triolama i šesnaestinama i dinamičkim izrazom u pianu i forte, kao i prigušivanje rukom.
LITERATURE
Knauer: Etide za timpane, vežbe od broja 14. do 31.
Keune-Shulwerk: vežbe od broja 25. do 36.
Drugi materijal sa istom problematikom
MELODIJKE UDARALJKE (VIBRAFON, KSILOFON, MARIMBA)
Durske i molske skale do dva predznaka i dve etide.
LITERATURA - po izboru nastavnika sa notama osnovnih ritmičkih vrednosti (od cele do osmine).
ISPITNI PROGRAM
1. Dve vežbe ili etide za timpane iz programa;
2. Jedna skala za melodijske udaraljke;
3. Jedna etida za melodijske udaraljke.
UDARALJKE
- ZABAVNA I DŽEZ MUZIKA -
III razred i I razred za zabavnu i džez muziku
(izborni 1 čas nedeljno, izbornih 35 časova godišnje)
Upoznati učenike sa džez fraziranjem i načinom sedenja za instrumentom, sa posebnom pažnjom na položaj nogu.
Postepeno obrađivati SVING ritam tako što se prvo uvežbava figura na čineli (RIDE CYMBAL). Kad sviranje na čineli postane stabilno dodati udarce levom rukom po dobošu u četvrtinskom pokretu po slobodnom izboru.
U zavisnosti od sposobnosti učenika dodati figuru na kontra čineli (na 2. i 4. dobu) i na bas bubnju (na 1, 2, 3. i 4. dobu).
Cilj vežbanja je osamostaliti levu ruku da, nezavisno od ostala tri ekstremiteta, svira zadate vežbe.
Od narodnih ritmova obratiti "es-tam" (dvojku), rumbu i 7/8 prvo samo na dobošu, a zatim i na kompletu bubnjeva.
Na vibrafonu skalu i jedan bluz džez standard.
ISPITNI PROGRAM
1. Dve kompozicije sa ansamblom.
Ispitni program se izvodi napamet.
IV razred i II razred za zabavnu i džez muziku
(izborni 1 čas nedeljno, izbornih 35 časova godišnje)
Nastaviti sa razvijanjem nezavisnosti leve ruke sviranjem vežbi u osminskom pokretu bez akcenta, a u zavisnosti od učenikovih mogućnosti i sa akcentiranjem pojedinih nota.
Paralelno sa tim upoznati učenika sa BEAT ritmom - osnovni oblik - a u zavisnosti od afiniteta i sa varijacijama. U savlađivanju ovog ritma krenuti takođe od figure u desnoj ruci (kontra činela), zatim dodati levu ruku (doboš) i na kraju desnu nogu (bas bubanj).
Od latino-američkih ritmova obraditi BOSA NOVU ritam sa uprošćenom figurom na bas bubnju (1. i 3. doba četvrtine). U savlađivanju ovog ritma ili istim postupkom kao kod prethodnog ritma.
Od narodnih ritmova: orijental, 9/8, 11/8 i "sa-sa" ritam.
Na vibrafonu: starocrkvene monuse (džez skale) i jedan džez standard po izboru.
ISPITNI PROGRAM
1. Dve kompozicije sa ansamblom.
Ispitni program se izvodi napamet.
UPUTSTVO ZA IZVOĐENJE NASTAVE UDARALJKI
Program se bazira na principu postepenog upoznavanja sa osnovnim notnim vrednostima, od cele do osmine ili od cele do šesnaestine u zavisnosti od sposobnosti i mogućnosti učenika. Program omogućava primenu udžbenika i ostale literature svih autora koji obrađuju ovu problematiku. Da bi se lakše savladao, neophodno je napraviti dobru pripremu tehničkim vežbama (rad zgloba, prsti šake, putanja palice). Tehničke vežbe i etide moraju biti sastavni deo svakog časa kao i slobodne kompozicije-komadi uz pratnju klavira, kad god je to moguće.
Zahtevi ispitnog programa mogu se delimično korigovati za one učenike koji su u toku godine imali nastupe na takmičenjima kao solisti ili članovi kamernih ansambala.
(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)
Tokom ovog razreda pored jednostavnih melodijskih vežbi uključiti i vežbe disanja.
TEHNIČKE VEŽBE
Konkone op. 9: Vokalize, od broja 1. - 8.
Abt: Vokalize - izbor
Vakaji: Vežbe sa tekstom
Litten: Vokalize, od broja 1. - 6.
O. Grujić-Slavić: Izbor vokaliza za osnovne muzičke škole - izbor
STARI MAJSTORI
R. Tirnanić: Pesme italijanskih kompozitora, I sveska - izbor
Lakše kompozicije italijanskih autora (Kačinija, Kaldare, Skarlatija) i druga dela iste težine, po izboru nastavnika.
PESME
B. Cvejić: Pesme za mlade pevače - izbor
Šubert i Šuman - pesme koje odgovaraju uzrastu i tehničkim mogućnostima učenika, po izboru nastavnika.
OBAVEZNI MINIMUM PROGRAMA
a) osam tehničkih vežbi - vokaliza.
b) šest pesama starih majstora,
v) tri pesme.
ISPITNI PROGRAM
1. Dve melodijske vežbe - vokalize - različitog karaktera;
2. Jedna pesma starog majstora.
Ispitni program se izvodi napamet.
(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)
TEHNIČKE VEŽBE
Konkone op. 9: Vokalize, od broja 8. do kraja
Abt: Vokalize - izbor
Vakaji: Vežbe sa tekstom
Litgen: Vokalize, od broja - izbor
Zajdler: Vokalize - izbor
Mirzojeva: Vokalize - izbor
O. Grujić-Slavić: Izbor vokaliza za osnovne muzičke škole - izbor
STARI MAJSTORI
R. Tirnanić: Pesme starih majstora, II i III sveska - izbor
Pesme starih majstora po izboru nastavnika, odgovarajuće težine
PESME KLASIČARA ILI ROMANTIČARA
Lakše pesme klasičara ili romantičara (Mocart, Mendelson, Šubert, Šuman, Brams) po izboru nastavnika, odgovarajuće težine.
PESME JUGOSLOVENSKIH I SLOVENSKIH AUTOR\
Lakše pesme jugoslovenskih i slovenskih autora (Hristić, Marinković, Bajić, Z. Jovanović, Čajkovski, Rahmanjinov, Glinka) odgovarajuće težine i po izboru nastavnika.
OBAVEZNI MINIMUM PROGRAMA
a) osam vokaliza,
b) šest pesama starih majstora,
v) četiri pesme klasičara i romantičara,
g) dve pesme jugoslovenskih i slovenskih kompozitora.
ISPITNI PROGRAM
1. Dve vokalize različitog karaktera;
2. Jedna arija starih majstora;
3. Jedna pesma klasičara, romantičara, jugoslovenskog ili slovenskog kompozitora.
Ispitni program se izvodi napamet.
UPUTSTVO ZA IZVOĐENJE NASTAVE SOLO PEVANJA
Prijemnom ispitu mogu pristupiti devojke od 16 godina starosti, i muškarci po završenoj mutaciji, odnosno od 17-18 godina starosti.
Na ispitu kandidat mora pokazati zdrav glasovni materijal (potrebno lekarsko uverenje), čistu intonaciju, muzičku memoriju, posedovanje ritma.
Prijem učenika sa jakom govornom manom nije preporučljiv.
U zavisnosti od napredovanja učenika u vokalnoj tehnici, kad god je moguće, obrađivati i dela domaćih kompozitora, naročito onih koji su u komponovanju svojih solo pesama koristili kvalitetna dela naše literature.
Pri savladavanju vokalne tehnike trebalo bi prednost dati onim metodama koje se u svojim osnovnim načelima oslanjaju na italijanski "bel canto".
U nastavi solo pevanja treba uvek težiti da učenici ostvaruju sadržaje programa prema svojim sposobnostima, počevši od tehničkih vežbi - vokaliza pa prema složenijim delima vokalne literature. U tim zahtevima, praksa je pokazala, da je bolje ići i nešto malo ispod mogućnosti učenika nego opteretiti ih preteškim delima i obeshrabriti ih u daljem savladavanju vokalne tehnike.
II razred solo pevanja klasičnog programa i I razred interpretacije rane muzike
(izborni 1 čas nedeljno, izbornih 35 časova godišnje)
Upoznati učenika sa istorijskim karakteristikama pesama perioda od srednjeg veka do baroka, razvojem solo pevanja u tom periodu i specifičnosti pevanja različitih podneblja (Italija - Francuska, kastratsko i kontratenorsko pevanje i dr.).
Insistirati na prilagođavanju klasične tehnike pevanja staroj literaturi ali kroz interpretaciju na autentičan način i izraz. Posebnu pažnju posvećivati elementima stila kao što su primerena upotreba vibrata, atogika, dinamika, ornamentika i tempo.
Voditi računa o pravilnom izgovoru teksta, naročito pesama trubadura i truvera, na stari francuski, engleski i španski jezik. Učenike obavezno upoznavati sa prevodom teksta radi pravilnog dočaravanja kroz interpretaciju.
Pesme, odnosio kompozicije OBAVEZNO PEVATI U ORIGINALU i koristiti izdanja koja nisu redigovana (imaju oznaku "URTEKST").
Obavezno je slušanje rane muzike putem audio sredstava i koncerata, i upoznavanje sa istorijatom i literaturom navedenih perioda.
Osposobljavati učenike za grupno muziciranje. Kod višeglasnih kompozicija koristiti stare instrumente.
Kroz klasičnu edukaciju u renesansnom maniru obuhvatiti sve glasove, a naročitu pažnju obratiti na jedan od najkarakterističnijih glasova za period rane muzike - kontratenor, odnosno na predispozicije određenih učenika (muškaraca) i njihove sklonosti za bavljenjem kontraterskim, odnosno falsetnim pevanjem u srednjoj školi, i dalje.
LITERATURA
Kompozicije za pevanje iz perioda srednjeg veka, renesanse i ranog baroka iz zbirki za solo pevanje:
a) Kompozicije SREDNJEG VEKA (Ars nova) - Kralj Ričard Lavljeg Srca, Kralj Alfonso X el Sabio (Mudri), Valter fon der Fogelvajde, F. Landini, Gijom de Mašo i drugi
b) Kompozicije ITALIJANSKE RENESANSE - B. Trombončini, O. Veki, Andrija Motovunjanin i drugi
v) Kompozicije ENGLESKE RENESANSE I ELIZABETANSKE EPOHE - Kralj Henri VIII, V. Bird, Dž. Daulend, T. Morli, T. Kempion, T. Hjum, O. Gibono i drugi
g) Kompozicije FRANCUSKE RENESANSE - Ž. B. Bezar, P. Serton, K. Sermizi, K. le Žen i drugi
d) Kompozicije FLAMANSKIH autora - Dž. Danstejbl, Gijom Difaj, Žosken de Pre i drugi
đ) Kompozicije STARIH MAJSTORA - kompozitori Italije XVII i XVIII veka - K. Monteverdi, B. Kačini, F. Durante, A. Stradela i drugi
MINIMUM PREĐENOG PROGRAMA
a) pet kompozicija srednjeg veka,
b) pet kompozicija iz perioda renesanse i ranog baroka,
v) tri višeglasne kompozicije (vokalne kompozicije sa različitim instrumentalnim sastavima)
ISPITNI PROGRAM
1. Jedna pesma srednjeg veka;
2. Jedna pesma iz perioda renesanse (Engleske, Francuske, Flamanskih zemalja ili Italije, odnosno Engleske Elizabetanske epohe);
3. Jedna pesma - arija starog majstora (kompozitora Italije XVII ili XVIII veka);
4. Jedna višeglasna kompozicija u sastavu po izboru nastavnika i učenika.
PEVANJE - ZABAVNA I DŽEZ MUZIKA
(izborni 1 čas nedeljno, izbornih 35 časova godišnje)
Nastava ovog programa traje jednu godinu i mogu je pohađati učenici svih odseka koji se nalaze na poslednjoj godini glavnog predmeta a zainteresovani su, i imaju smisla za ovu vrstu pevanja.
Cilj ove nastave je univerzalnije upoznavanje učenika sa ovim vidovima muziciranja, a posebno drugačiji prilaz u interpretativnim elementima koji su karakteristični za ovu vrstu muzike.
NASTAVNI PROGRAM
Tokom jednog časa radio bi se istorijat, slušanje muzike i praktična nastava.
IZBOR KOMPOZICIJA
a) Domaći autori:
D. Kraljić, B. Simić, A. Korać, P. Ivanović, M. Kotlić
b) Strani autori:
Dž. Geršvin, K. Porter, R. Rodžers, A. K. Jobim, Dž. Kern, H. Arlen, I. Berlin, D. Elington, H. Mancini
OBAVEZNI MINIMUM PROGRAMA
a) pet kompozicija domaćih autora,
b) pet kompozicija stranih autora,
v) kroz pesme savladati stilske i ritmičke karakteristike, kao i variranje osnovne melodijske teme kada su u pitanju džez i bluz standardi
ISPITNI PROGRAM - KONCERT
Na kraju godine održati koncert u kamernoj saradnji sa instrumentalistima koji takođe pohađaju odsek za zabavnu i džez edukaciju.
1. Jedna kompozicija DOMAĆEG autora;
2. Jedna kompozicija STRANOG autora.
UPUTSTVO ZA IZVOĐENJE NASTAVE PEVANJA ZA ZABAVNU I DŽEZ MUZIKU
Težište delovanja na početku treba da bude usmereno na proučavanje i upoznavanje zabavnih i evergrin melodija i njihovih karakteristika, kao i lakših džez i bluz standarda. Sledi upoznavanje sa osnovnim interpretativnim elementima i dostupnom literaturom, povezivanje sa drugim muzičkim oblastima, informisanje o istorijskom razvoju i slušanje muzike.
Pristup učeniku treba da bude kroz praktičnu prezentaciju, kroz istorijski pregled, pružanje dostupnih audiovizuelnih materijala, saradnju sa drugim odsecima i kroz seminarska predavanja.
(izborni 1 čas nedeljno, izbornih 35 časova godišnje)
Nastava ovog programa traje jednu godinu i mogu je pohađati učenici ovih odseka koji se nalaze na poslednjoj godini glavnog predmeta a zainteresovani su, i imaju smisla za ovu vrstu pevanja.
Cilj ove nastave je univerzalnije upoznavanje učenika sa ovim vidom muziciranja, a posebno drugačiji prilaz u interpretativnim elementima koji su karakteristični za ovu vrstu muzike.
NASTAVNI PROGRAM
Tokom jednog časa radio bi se istorijat, slušanje muzike i praktična nastava.
IZBOR KOMPOZICIJE
a) Narodne pesme:
- Igrali se vrani konji,
- Raslo mi je badem drvo,
- Razgranala grana jorgovana (3/4),
- Oj, javore, javore,
- Oro se vije kraj manastira,
- Širok Dunav, ravan Srem,
- Bećarac (Srem, Banat, Bačka, Slavonija),
- Gorom jezde kićeni svatovi,
- S' one strane Morave,
- Sve se kunem i preklinjem.
- Sagradiću šajku,
- Jovane, sine (Vranje),
- Šano, dušo,
b) Starogradske pesme:
- Ti bi htela pesmom da ti kažem,
- Za tobom moje srce žudi,
- Sedi Mara na kamen studencu,
- Sunce jarko,
- Što se bore misli moje,
- Lepa Janja,
- Bila jednom Ruža jedna,
- Ja ljubim Milu,
- Osam tamburaša,
- Ne plači, dušo (Moja je draga svaku noć sama),
- Mansarda, mali stan,
- Milkina kuća na kraju,
- Ima dana,
- Oj, spomenče,
v) Romanse:
- K'o lepi san,
- Lakše, lakše moj konjiću,
- Moj spomenče,
- Nestaćeš iz mog života,
- Kad' mi pišeš, mila mati.
- Bele ruže, nežne ruže,
- Molitva je za me,
- Bez bola, bez tuge,
- Kad' ne bude mene više,
- Sto rumenih ruža,
- Balada o starom Ciganinu,
- Hteo bih te videt',
- Sonja,
- Ruzmarine moj zeleni,
- Cura biće žena,
- Ne kuni me, ne ruži me, majko
- Grančice mirisne.
OBAVEZNI MINIMUM PROGRAMA
a) pet narodnih pesama,
b) pet starogradskih pesama,
v) pet romansi.
ISPITNI PROGRAM - KONCERT (program odabira ispitna komisija)
Na kraju godine održati koncert u kamernoj saradnji sa instrumentalistima koji takođe pohađaju odsek edukacije za narodnu muziku.
1. Jedna NARODNA pesma;
2. Jedna STAROGRADSKA pesma;
3. Jedna ROMANSA.
UPUTSTVO ZA IZVOĐENJE NASTAVE PEVANJA ZA NARODNU MUZIKU
Težište delovanja na početku treba da bude usmereno na proučavanje i upoznavanje izvornih narodnih pesama i njihovih ritmičkih i stilskih karakteristika. Sledi upoznavanje sa osnovnim interpretativnim elementima i dostupnom literaturom, povezivanje sa drugim muzičkim oblastima, informisanje o istorijskom razvoju i slušanje muzike
Pristup učeniku treba da bude kroz praktičnu prezentaciju, pružanje dostupnih audiovizuelnih materijala saradnju sa drugim odsecima i kroz seminarska predavanja.
Formiranje ovog odseka proisteklo je iz potrebe da se nacionalni identitet srpskog naroda očuva i to kroz formu izraza putem sviranja i pevanja autohtonog nacionalnog melosa.
Sled istorijskih zbivanja na ovim prostorima delom je prigušio, ali srećom ne i sasvim prekinuo kontinuitet ovog nacionalnog blaga, naravno pre svega zahvaljujući pojedincima iz naroda koji su verno prenosili to nasleđe do naših dana. Nažalost, danas smo svedoci da je srpski narod, kada je u pitanju njegova muzička baština, napustio nacionalne vrednosti i prihvatio model tuđih kultura verno ih kopirajući.
Ovim povodom, kroz sviranje i pevanje, namera je da se srpski narod vrati svojim vlastitim korenima i autentičnoj kulturi koja upravo po svom originalnom izrazu i umetničkom dometu može da se nađe u vrhovima svetske kulturne baštine.
Iz tih razloga proizlazi nužnost potrebe da se ovoj školi da odgovarajući značaj u pogledu obezbeđenja osnovnih uslova za rad:
1. Učionice za izvođenje nastave na narodnim instrumentima: frula, dvojnica, okarina, šupeljka, gajde, duduk, gusle, tambura samica, kao i pevanje.
2. Pomoćni prostor:
a) Radionica za učenje ovladavanja tehnikom izrade i održavanja narodnih instrumenata.
b) Magacinski prostor za čuvanje i pripremu materijala za izradu narodnih instrumenata.
U procesu nastave učenja sviranja izvornih narodnih instrumenata, kao i narodnog pevanja preporučuje se korišćenje fono materijala:
a) Neobjavljena zvučna građa iz:
- fono arhiva FMU,
- Muzikološkog instituta SANU,
- fonoteke Radio Beograda.
b) Zvučni primeri sa gramofonskih ploča:
- Muzička tradicija: 20 godina smotre narodnog stvaralaštva "Homoljski motivi" Kučevo, Muzička produkcija na RTS, Kulturno prosvetna zajednica Tetovo, NL 00069
- Pođo' niz polje, ne znam niz koje (Narodna muzika zvorničkog Podrinja 1), PGP RTB, NL 00043, 1986
- Srpska narodna muzika, 2510057, Beograd 1981
- Muzika i tradicija: Jugoslavije, LPV 190
- Muzika i tradicija: Srbija, LPV 192
- Narodna muzička tradicija: Jugoslavija, RTB, LP 2225270 specijal, 1978.
- Narodna muzička tradicija: Srbija - instrumenti, RTB, 2510030
- Narodna muzička tradicija: Srbija - instrumentalni ansambli, 2510049
- Sve je sveto i čestito bilo (guslarske pesme iz kosovskog ciklusa po zapisima Vuka Karadžića) RTB 201103
- Muzička tradicija (pesme i igre Kosova sa smotre narodnog stvaralaštva u Glogovcu), RTB 2510073
- Pevačice iz Ribaševine, RTB, NL 00046, 1986.
v) Zvučni primeri sa gramofonskih ploča priloženim sledećim publikacijama:
- D. Dević: Narodna muzika Dragačeva (oblici i razvoj), Beograd, FMU, 1986.
- Dr D. O. Golemović: Narodna muzika Podrinja, Sarajevo, Drugari, 1987.
g) Audio-kasete:
- Svetlana Stević-Vukosavljević: Belo vilo - popevanje o Kosovskom boju, Beograd, Biljeg 001, SOKOJ, 1993.
POSEBNA KARAKTERISTIKA U SVIRANJU NARODNIH INSTRUMENATA JE NETEMPEROVANI TONSKI SISTEM. Kao prirodan sistem tonskih visina i međusobnih odnosa tonova, od samog početka nastavnog procesa netemperovani sistem mora biti osnova učenja sviranja izvornih narodnih instrumenata.
I razred - frula, dvojnica, okarina
(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)
U okviru nastavnog programa neophodno je učenika upoznati sa istorijskim nastankom i razvojem navedenih instrumenata. postavkom i načinom dobijanja tona, načinom zatvaranja otvora na instrumentima i postavkom prstiju, postavkom usana u odnosu na usnik, osnovama tehnike disanja i kontrolom daha. Ovladati ovim tonovima iz tonskog opsega navedenih instrumenata. Raditi na formiranju karakterističnog tona izvornih narodnih svirala i ove navedene, elemente primenjivati u sviranju izvornih narodnih melodija.
U radu sa FRULOM mogu se koristiti oba načina sviranja: netemperovani i temperovani sistem, to jest tradicionalne frule (netemperovane) i štimovane frule (temperovane), kao i frule u različitim štimovima.
LITERATURA
Vasić Olivera-Golemović Dimitrije: Narodne pesme i igre u okolini Bujanovca, Etnografski institut SANU, Posebna izdanja knj. 21, Beograd, 1980.
Vukičević-Zakić Mirjana: "Dvojnice bordunskog tipa u muzičkoj tradiciji istočne Srbije" Razvitak god. XXXII br. 3-4 (188-189). Zaječar 1992 104-109
Golemović Dimitrije: "Instrumentalna tradicija Vlaha" (prilog etnomuzikološkom proučavanju područja akumulacije HE "Đerdap II"), RAZVITAK, 4-5 ZAJEČAR novinsko-izdavačka organizacija OOUR "Timok" jul-oktobar 1983 87-93
Golemović Mr Dimitrije O. "Narodni muzičar Krstivoje Subotić", Istraživanja 1. Valjevska Kolubara (etnomuzikologija i etnokoreologija), Beograd 1984 56-57
Golemović Dimitrije O. "Graditelj dvojnica Proko Puzović" Zvuk br. 1. Sarajevo, SOKOJ 1984. 56-67
Golemović Dimitrije O.: Narodna muzika Podrinja, Sarajevo, Drugari 1987
Golemović Dr Dimitrije: Muzička tradicija Azbukovice, Ljubovija SIZ kulture i fizičke kulture opštine Ljubovija 1989
Golemović Dimitrije: Narodna muzika užičkog kraja, Etnografski institut SANU Posebna izdanja knj. 30 sv. 2 Beograd
Miljković Ljubinko: Muzička tradicija Srbije III Donja Jasenica, RO Centar za kulturu "Donja Jasenica" Smederevska Palanka 1985.
Dević Dragoslav: "Okarina" (selo Donja Mutnica, Srbija)" Rad VII kongresa Saveza folklorista Jugoslavije (Ohrid, 1960) Ohrid 1964 204-215
Dević Dragoslav: "Savremene tendencije razvoja svirale u Srbiji u procesu akulturacije" Razvitak bo. 4-5 Zaječar 1978 69-71
Dević Dragoslav: Narodna muzika Dragačeva (oblici i razvoj) Beograd, 1986.
Dević Dr Dragoslav: Narodna muzika Crnorečja (u svetlosti etnogenetskih procesa) Beograd JP ŠRIF Bor, Kulturno-obrazovni centar Boljevac, FMU Beograd 1990.
Dević Dr Dragoslav: "Narodna muzika" Kulturna istorija Svrljiga II Narodni univerzitet - Svrljig, Prosveta - Niš 1992 427-539
Đorđević Vladimir R. Srpske narodne melodije (južna Srbija), Skoplje, 1928.
Đorđević Vladimir R. Srpske narodne melodije (predratna Srbija), Beograd, 1931.
Janković Ljubica S. i Danica S. Narodne igre II Beograd 1937. V Beograd 1949, VI Beograd 1951, VII Beograd 1952, VIII Beograd 1964.
Pored literature kao veoma važna komponenta koja upotpunjava rad na upoznavanju sa izvornim narodnim sviranjem je svakako slušanje autentičnih audio zapisa.
OBAVEZNI MINIMUM PROGRAMA
a) po 10 izvornih narodnih melodija na svakom instrumentu koji je predviđen nastavnim programom.
ISPITNI PROGRAM
1. Tri izvorne narodne melodije na fruli;
2. Tri izvorne narodne melodije na dvojnici;
3. Tri izvorne narodne melodije na okarini.
II razred - frula, dvojnica, okarina, šupeljka
(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)
Nastavni rad na daljem razvoju elementarne tehnike sviranja na navedenim instrumentima. U radu sa frulom uključiti i CREVARU, VLAŠKU FRULU i ĆURLIKU. Ovladati tonskim opsegom šupeljke i svih drugih pomenutih vrsta frula i nastaviti rad na upoznavanju sa novim izvornim melodijama.
Preporučuje se, kada je frula u pitanju, svirka u dvoglasu - dve frule u kvartnom odnosu.
LITERATURA kao iz I razreda i
Linin dr Aleksandar: Narodni muzički instrumenti, Skopje 1986.
Pešić Ljiljana: "Narodni muzički instrumenti na Kosovu i Metohiji" Rad XIV kongresa SUFJ (Prizren 1967) Beograd SUFJ 1974, 97-99
U radu svakako koristiti audio zapise svirke izvornih grupa i solista.
OBAVEZNI MINIMUM PROGRAMA
a) po 10 izvornih narodnih melodija na svakom instrumentu koji je predviđen nastavnim programom.
ISPITNI PROGRAM
1. Tri izvorne narodne melodije na fruli;
2. Tri izvorne narodne melodije na dvojnici;
3. Tri izvorne narodne melodije na okarini;
4. Tri izvorne narodne melodije na šupeljki.
III razred - frula, dvojnica, okarina, šupeljka, gajde
(2 + 1 čas nedeljno, 70 + 35 časova godišnje)
Na instrumentima učenim u I i II razredu preko sviranja izvornih narodnih melodija na usavršavanju tehničkih elemenata na ovakom instrumentu ponaosob, izvođenjem po muzičkom sadržaju složenijih primera narodne svirke.
Sa GAJDAMA, kao novim instrumentom, započeti rad na savladavanju osnovne postavke instrumenta, tehnikom dobijanja tona, načinom disanja i kontrole dotoka i ispuštanja vazduha iz mešine. Rad započeti na jednoj od podvrsta gajdi (južno-moravske, vlaške, erske, banatske) i tokom godine na jednoj od njih savladati osnove tehnike sviranja.
LITERATURA iz I i II razreda i
Vukičević Mirjana, Diple Stare Crne Gore, Beograd Odeljenje za etnologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, 1990
Vukosavljev Petar D. Gajde u Srbiji (njihova sazvučja i mogućnost uklapanja u savremeni orkestar) Beograd, Radio Beograd 1979.
Vukosavljev Petar D. Erske gajde, Beograd, Radio Beograd (OOUR Muzička produkcija) i Narodni univerzitet u Svrljigu 1981
Golemović Mr Dimitrije O: "Gajdaš Dimitrije Perić (prilog proučavanju muzičke tradicije severno-istočne Srbije)" Razvitak god XXV, br. 1 Zaječar 1985
Dević Dragoslav: "Opšti pregled narodnih muzičkih instrumenata u Vojvodini sa posebnim osvrtom na gajde u Srbiji" Rad XX kongresa SUFJ (Novi Sad 1973) Beograd SUFJ 1978. 173-190
Đorđević Vladimir S. "Skopske gajdardžije i njIhovi muzički instrumenti" Glasnik skopskog naučnog društva knj. 1 sv. 2 Skopje 1926.
Linin Aleksandar: "Gajde na Balkanu" Skopje 1969 305-315
Miljković Ljubinko: Banja (rukopisni zbornik - Etnomuzikološke odlike i zapisi arhaičke i novije vokalne i instrumentalne muzičke tradicije sokobanjskog kraja), Knjaževac, Nota 1978.
Pored literature koristiti i audio zapise autentičnog narodnog sviranja na svim instrumentima koš su obuhvaćeni nastavnim planom.
Uputiti učenike u način odabira i pripreme materijala, kao i samu vrstu materijala za izradu instrumenata, njegovu obradu i upotrebu alata.
Upoznati učenika sa izborom i upotrebom sredstava koja služe za održavanje i popravku instrumenata.
Sticati veštine izrade samog instrumenta kroz praktičan rad obrade materijala i izrađivanje najjednostavnijih primeraka.
OBAVEZNI MINIMUM PROGRAMA
a) po 10 izvornih narodnih melodija na svakom instrumentu koji je predviđen nastavnim programom.
ISPITNI PROGRAM
1. Tri izvorne narodne melodije na fruli;
2. Tri izvorne narodne melodije na dvojnici;
3. Tri izvorne narodne melodije na okarini;
4. Tri izvorne narodne melodije na šupeljki;
5. Tri izvorne narodne melodije na gajdama.
IV razred - frula, dvojnica, okarina, šupeljka, gajde, duduk
(2 + 1 čas nedeljno, 70 + 35 časova godišnje)
Ovladati osnovama tehnike sviranja na svim vrstama gajdi (južnomoravske, vlaške, erske, banatske) DIPLAMA i DUDUKU.
Posebnu pažnju obratiti na rad u sviranju u grupama: dve frule, frula - šupeljka, frula - duduk, gajde - bubanj. Kod poslednje kombinacije svaki gajdaš neizmenično treba da svira i u gajde i u bubanj
LITERATURA sva navedena u prethodnim razredima
Pored literature i postojećih notnih zapisa u radu svakako treba koristiti i audio zapise izvornog narodnog sviranja.
Nastaviti rad na sticanju veština izrade samog instrumenta kroz praktičan rad obrade materijala i izrađivanja najjednostavnijih primeraka.
Sticati veštine finalne obrade završenih instrumenata i njihovo karakteristično ukrašavanje.
U okviru četvorogodišnje redovne nastave učenici su obavezni da naprave najmanje: tri frule, dve dvojnice, dve okarine, dve šupeljke, tri gajdanke i da ovladaju veštinom pravljenja i održavanja piskova kod gajdi.
OBAVEZNI MINIMUM PROGRAMA
a) po deset izvornih narodnih melodija na svakom instrumentu koji je predviđen nastavnim programom.
ISPITNI PROGRAM
1. Tri izvorne narodne melodije na fruli;
2. Tri izvorne narodne melodije na dvojnici;
3. Tri izvorne narodne melodije na okarini;
4. Tri izvorne narodne melodije na šupeljki;
5. Tri izvorne narodne melodije na gajdama;
6. Tri izvorne narodne melodije na duduku.
I razred - gusle, tambura samica
(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)
Upoznati učenika sa istorijskim nastankom i razvojem navedenih instrumenata, postavkom i načinom dobijanja tona, držanjem gudala kod gusala, usaglašavanjem žica kod tambure samice i kroz jednostavne primere započeti sa ovladavanjem veštine koja se odnosi na istovremeno pevanje i sviranje na guslama.
Kod gusala se preporučuju u početku rad sa jednostrunim guslama uz pevanje kraćih epskih pesama, a kod tambure samice mogu se koristiti sve vrste u različitim kombinacijama usaglašavanja žica ("lička", "kozaračka", "hercegovačka" i ostale vrste tambura samica).
Od početka školovanja u sviranju gusala insistirati da svirač na guslama istovremeno bude i pevač što predstavlja osnovno obeležje guslarske tradicije.
LITERATURA
Vlahović Mitar S. "O guslama i guslarima u pirotskom kraju" GEM u Beogradu knj. XI Beograd 1936. 142-159
Vukosavljev Sava: "Tambura samica" Zbornik radova XXXIV kongresa SUFJ. Tuzla 1987 493-497
Golemović Dr Dimitrije O. Narodna muzika Podrinja, Sarajevo Drugari 1987.
Golemović Dr Dimitrije: Muzička tradicija Azbukovice, Ljubovija SIZ kulture i fizičke kulture opštine Ljubovija 1989
Golemović Dimitrije: Narodna muzika užičkog kraja, Etnografski institut SANU, Posebna izdanja knj. 30 sv. 2 Beograd
Dević Dragoslav: Narodna muzika Dragačeva (oblici i razvoj) Beograd FMU 1986.
Dević Dragoslav: "Narodna muzika" Kulturna istorija Svrljiga II Narodni univerzitet u Svrljigu Niš - Prosveta, 1992 427-539
Dević Dr Dragoslav: Narodna muzika Crnorečja (u svetlosti etnogenetskih procesa), Beograd JP ŠRIF Bor Kulturno-obrazovni centar Boljevac, FMU Beograd 1990
Dokmanović Mr Jasminka: "Ćemane iz jugoistočne Srbije - od komparativnog pogleda do elemenata etnosocioloških procesa" Razvitak, god. XXXII br. 3-4 (188-189) 1992 110-112
Karakašević Vladimir: "Gusle i guslari" Letopis matice srpske, knj. 195 sv. 3 Novi Sad, 1-38
Knežević Milivoje: "Gusle javorove" rad VII kongresa SFJ (Ohrid 1960) Ohrid 1964
Radović Radmila: "Narodni guslar Pero Ostojić (Prilog proučavanju epskog stvaralaštva zvorničkog Podrinja) Zbornik radova XXXIV kongresa SUFJ Tuzla 1987. 309-316
Miljković Ljubinko: Muzička tradicija Srbije III Donja Jasenica RO Centar za kulturu "Donja Jasenica" Smederevska Palanka 1985.
Stojanović Radmila: "Gusle i guslari Jablanice i Puste Reke" Rad XXVIII kongresa SUFJ, Sutomore UF Crne Gore, 1982. 310-315
Pored literature i postojećih notnih zapisa u radu, treba koristiti i audio zapise izvornog narodnog sviranja.
OBAVEZNI MINIMUM PROGRAMA
a) po 10 izvornih narodnih melodija na svakom od navedenih instrumenata u okviru nastavnog programa.
ISPITNI PROGRAM
1. Tri izvorne narodne melodije na guslama;
2. Tri izvorne narodne melodije na tamburi samici.
II razred - gusle, tambura samica
(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)
Nastaviti rad na razvoju elemenata tehnike sviranja na guslama i tamburi. Pored svih vrsta tambure samice u rad uključiti i gusle sa dve strune i nastaviti rad na epskim i, uz dvostrune gusle, započeti rad na lirskim narodnim pesmama.
LITERATURA kao u I razredu
Pored literature i postojećih notnih zapisa u radu treba koristiti i audio zapise izvornog narodnog sviranja.
OBAVEZNI MINIMUM PROGRAMA
a) po 10 izvornih narodnih melodija na svakom od instrumenata i njihovih podvrsta koje se nalaze u nastavnom programu.
ISPITNI PROGRAM
1. Tri izvorne narodne melodije na guslama;
2. Tri izvorne narodne melodije na tamburi samici.
3. Tri izvorne narodne melodije na dvostrunim guslama.
III razred - gusle, tambura samica
(2 + 1 čas nedeljno, 70 + 35 časova godišnje)
Preko sviranja izvornih narodnih melodija nastaviti rad na usavršavanju tehničkih mogućnosti učenika izvođenjem, po muzičkom sadržaju, složenijih primera narodne svirke.
Uz jednostrune i dvostrune gusle dodati i hercegovačke gusle sa tri strune.
LITERATURA kao u prethodna dva razreda
Pored literature i postojećih notnih zapisa u radu treba koristiti i audio zapise izvornog narodnog sviranja i pevanja uz gusle.
Upoznati učenika sa načinom odabira i obrade drveta, proporcijama i konstrukcijom svakog instrumenta, izradom pojedinih delova i njihovim sklapanjem.
OBAVEZNI MINIMUM PROGRAMA
a) obraditi po 10 izvornih narodnih melodija na različitim vrstama gusala i tambura samica.
ISPITNI PROGRAM
1. Tri izvorne narodne melodije na guslama;
2. Tri izvorne narodne melodije na dvostrunim guslama;
3. Tri izvorne narodne melodije na hercegovačkim guslama;
4. Tri izvorne narodne melodije na tamburi samici.
IV razred - gusle, tambura samica
(2 + 1 čas nedeljno, 70 + 35 časova godišnje)
Nastaviti rad na usavršavanju tehnike sviranja i obogaćivanju programskog repertoara novim primerima izvornog narodnog sviranja i pevanja uz gusle.
LITERATURA kao u prethodnim razredima
Pored literature koristiti audio zapise izvornih grupa i solista.
Upoznati učenike sa izradom pojedinih delova instrumenta i njihovim sklapanjem. Učenik nije u obavezi da sam izradi ceo instrument, ali treba da nauči izradu svih osnovnih delova instrumenta i način kako se oni spajaju. Kod gusala učenik treba u određenoj meri da ovlada veštinom pravljenja gudala i da se upozna sa tehnologijom izrade struna.
OBAVEZNI MINIMUM PROGRAMA
a) obraditi po 10 izvornih narodnih melodija na svakom od instrumenata i njihovih podvrsta kote su predviđene nastavnim programom.
ISPITNI PROGRAM
1. Pet izvornih narodnih melodija na guslama;
2. Pet izvornih narodnih melodija na dvostrukim guslama;
3. Pet izvornih narodnih melodija na hercegovačkim guslama;
4. Pet izvornih melodija na tamburi samici.
(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)
Upoznavanje učenika sa tehnikom disanja i određenim glasovnim tehnikama u srpskom narodnom pevanju. Upoznavanje sa znacima koji se koriste u melografiji i osposobljavanje učenika da čitaju melografske zapise. Posvetiti pažnju i osnovnim odlikama po kojima se narodno muzičko stvaralaštvo razlikuje od umetničkog (tonski nizovi, ritam, agogika, priroda usmenog stvaranja, pojam glasa i njihove funkcije). Uputiti učenika na stilske odlike pesama iz raznih krajeva Srbije.
LITERATURA
Bušević Todor M. - S. St. Mokranjac: Srpske narodne pesme i igre s melodijama iz Levča, CE36 knj. III, Beograd, SKA, 1902.
Vasiljević Miodrag A.: Jugoslovenski muzički folklor I (narodne melodije koje se pevaju na Kosmetu), Beograd, 1950
Vasiljević Miodrag A.: Narodne melodije iz Sandžaka, SAN. Posebna izdanja knj. CCV, Muzikološki institut knj. 5, Beograd, Narodna knjiga, 1953.
Vasiljević Miodrag A.: Narodne melodije leskovačkog kraja, SAN, Posebna izdanja knj. CCCXXX, Muzikološki institut knj. 11, Beograd, Naučno delo, 1960.
Vasić Olivera - D. Golemović: Narodne pesme i igre u okolini Bujanovca, Etnografski institut SANU, Posebna izdanja knj. 21, Beograd, 1980.
Vukosavljević Petar D.-O. Vasić-J. Bjeladinović: Narodne melodije, igre i nošnje Peštersko-sjeničke visoravni, Beograd, Radio-Beograd, 1984., 6-189.
Golemović Dimitrije: Narodna muzika užičkog kraja, Etnografski Institut SANU, Posebna izdanja knj. 30, sv. 2, Beograd, Etnografski institut SANU - Zavičajni muzej Titovo Užice, 1990.
Dević Dragoslav: Narodna muzika Dragačeva (oblici i razvoj), Beograd, FMU, 1986.
Dević Dr Dragoslav: Narodna muzika Crnorečja (u svetlosti etnogenetskih procesa), Beograd, JP ŠRIF Bor, Kulturno-obrazovni centar Boljevac, FMU Beograd, 1990.
Đorđević Vladimir R.: Srpske narodne melodije (predratna Srbija), Beograd, 1931.
Manojlović Kosta P.: Narodne melodije iz Istočne Srbije, SAN, Posebna izdanja knj. CCXII, Muzikološki institut knj. 6, Beograd, Naučna knjiga, 1965.
Mokranjac Stevan St.: Zapisi narodnih melodija Muzikološki institut, Posebna izdanja knj. 13, Beograd, Naučno delo, 1966.
Petrović Radmila: Srpska narodna muzika (pesma kao izraz narodnog muzičkog mišljenja). SANU, Posebna izdanja knj. DXCIII, Odeljenje društvenih nauka knj. 98, Beograd, Muzikološki institut SANU, 1989.
Stanković Živojin: Narodne pesme u Krajini, SAN, Posebna izdanja knj. CLXXV, Muzikološki institut knj. 2, Beograd, Naučna knjiga, 1951.
U nastavnom procesu obavezno koristiti fono-zapise izvornog narodnog pevanja preko čijeg slušanja učenik treba da savlada autentičnu interpretaciju narodnog pevanja.
OBAVEZNI MINIMUM PROGRAMA
a) 10 solističkih pesama i četiri stručne jednoglasne pesme iz raznih krajeva Srbije; centralne, istočne, sa Kosova ili južne Srbije, zapadne Srbije i Vojvodine.
ISPITNI PROGRAM
1. Pet solističkih pesama;
2. Dve grupne jednoglasne pesme.
(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)
Upoznavanje učenika sa dvoglasnim narodnim pevanjem u Srbiji i to, s obzirom na karakteristike dvoglasa, u pojedinim krajevima. Obraditi pesme starije i novije seoske tradicije i njihove podvrste (pesme "na glas" bordunske, hetero-bordunske i heterofone strukture, pesme "na bas" i pesme "prelaznog tipa").
Nastaviti rad na osposobljavanju učenika da se snalazi u čitanju melodijskih zapisa, jednoglasnih i dvoglasnih, kao i na produbljivanju veštine tehnike disanja i određenih vokalnih tehnika zastupljenih u narodnom pevanju.
LITERATURA pored navedene literature za I razred i
Golemović Dimitrije O.: Dvoglasno pevanje novije seoske tradicije u Srbiji, Beograd, izdanje autora 1981.
Golemović Dr Dimitrije O.: Muzička tradicija Azbukovice, Ljubovija, SIZ kulture i fizičke kulture opštine Ljubovija, 1989.
Golemović Dr Dimitrije O.: Narodna muzika Podrinja, Sarajevo, Drugari, 1987.
Dević Dr Dragoslav: "Narodna muzika", Kulturna istorija Svrljiga II, Svrljig - Narodni Univerzitet, Niš - Prosveta, 1992., 427-539.
U nastavnom procesu obavezno koristiti fono-zapise izvornog narodnog pevanja preko čijeg slušanja učenik treba da savlada autentičnu interpretaciju narodnog pevanja.
OBAVEZNI MINIMUM PROGRAMA
a) tri izvođački zahtevnije solističke pesme,
b) pet jednoglasnih pesama starije tradicije,
v) tri dvoglasne pesme novije tradicije.
ISPITNI PROGRAM
1. Dve solističke pesme;
2. Dve jednoglasne pesme starije tradicije;
3. Dve dvoglasne pesme novije tradicije.
PROGRAM RADA S UČENICIMA OŠTEĆENOG VIDA
Rad osnovne muzičke škole sa učenicima oštećenog vida obuhvata izučavanje klavira, harmonike, flaute, klarineta, trube, solfeđa i teorije muzike. Pored toga, ovim planom i programom se predviđa poseban fond časova za muzičko opismenjavanje, po jedan čas u I, II i III razredu.
Nastavni plan i program za učenike oštećenog vida obuhvata i rad u pripremnim odeljenjima. Nastava u pripremnoj fazi, za razliku od redovne škole, biće organizovana u dvogodišnjem trajanju tj. oformiće se I i II pripremni razred. Razlog za produžavanje pripremne nastave na dve godine je u specifičnosti nastavnog procesa sa učenicima oštećenog vida. Zbog toga se nastava tog instrumenta u ovim razredima neće moći da izvodi u grupama od dva-tri učenika kako to predviđa plan redovnih škola. Ona će se obavljati isključivo individualno. Po završetku pripremnog razreda organizovaće se kontrolni ispit radi daljeg usmeravanja učenika.
Nastava instrumenta u ostalim razredima, kao i u redovnim školama, odvijaće se individualno.
CILJ i ZADACI programa za učenike oštećenog vida obuhvataju sledeće:
- uključivanje što većeg broja učenika oštećenog vida u nastavu osnovnog muzičkog obrazovanja, odnosno uključivanje i onih učenika koji nemaju izrazite muzičke sposobnosti ali kod kojih bi se one mogle razviti sistematskim radom;
- razvijanje sluha i njegovo izoštravanje, što će učenicima, pored ostalog, doneti i velike koristi u oblasti prostorne orijentacije;
- osposobljavanje što većeg broja učenika oštećenog vida za amatersko bavljenje muzikom što je od ne procenjivog značaja za njihovu specijalnu integraciju i ličnu afirmaciju;
- razvijanje stvaralačkih sposobnosti učenika s obzirom na to da im je zbog prirode oštećenja muzika sredstvo najpotpunijeg umetničkog izražavanja;
- rad na sinhronizaciji pokreta što će umnogome doprineti korekciji eventualnih deformacija nastalih usled oštećenja vida;
- razvijanje ljubavi prema muzici kao sredstvu potpunijeg umetničkog doživljaja a radi obogaćivanja kulturnog života;
- podsticanje interesovanja za šire muzičko obrazovanje, kako u školi tako i van nje;
- podsticanje učenika na aktivno uključivanje u muzički život šire društvene sredine u cilju dalje socijalizacije i socijalne integracije lica oštećenog vida;
- solidno ovladavanje komplikovanim notnim pismom za slepe, rad na delimičnom ili potpunom opismenjavanju linijskim notnim sistemom za učenike sa odgovarajućim ostacima vida;
- osposobljavanje učenika za kombinovano korišćenje Brajevog i običnog notnog sistema;
- profesionalno usmeravanje izrazito sposobnih učenika na dalje muzičko školovanje i njihovo uspešno uključivanje u redovne srednje i visoke muzičke škole;
- pružanje stručne i druge pomoći učenicima koji se nalaze na školovanju u redovnim školama;
- osposobljavanje učenika za prepisivanje stručne muzičke literature sa crnog tiska na pismo za slepe;
- upućivanje učenika na način korišćenja stručne i druge pomoći biblioteka i drugih muzičkih ustanova u inostranstvu;
- iznalaženje mogućnosti za preštampavanje muzičke literature na Brajevo pismo.
Nastava klavira i harmonike ostvaruje se u I i II pripremnom razredu i I, II, III, IV. V i VI razredu osnovne škole.
Zbog posebnih uslova i načina rada sa učenicima oštećenog vida nastava klavira je individualna i časovi u I i II pripremnom razredu traju po 30 minuta, a od I do VI razreda nastavni čas traje 45 minuta.
U jednoj nedelji svaki učenik ima po dva časa.
U I pripremni razred upisuju se učenici od sedam do devet godina starosti. Na kraju I pripremnog razreda učenici polažu kontrolni ispit. Ako učenik ne pokaže zadovoljavajući uspeh ne može da nastavi školovanje.
Učenik II pripremnog razreda polaže godišnji ispit na kraju školske godine i ako ne pokaže zadovoljavajući uspeh ne može da nastavi školovanje.
Učenik koji na kraju školske godine u II pripremnom razredu položi godišnji ispit upisuje se u I razred osnovne muzičke škole.
(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)
Razvijanje muzikalnosti.
Približavanje deteta muzici preko lakih pesmica i sviranja po sluhu u okviru prve oktave, ili u širem rasponu.
Upoznavanje klavira i njegovih svojstava, klavijature i osnovni prikaz ruke.
Orijentacija na klavijature - crne i bele dirke.
Imena tonova i pokazivanje odgovarajućih tipki pomoću opipa. Određivanje i imenovanje oktave na klavijaturi.
Postavka ruke i prstiju. Upoznavanje pokreta. Vežbe za opuštanje. Vežbe za pravilno ritmiziranje.
Razvijanje muzičke memorije jer su učenici kod kojih je oštećen vid prinuđeni da u toku školovanja svaku kompoziciju sviraju napamet.
Osnovna vrsta udara: portezento, legato, stakato.
Dinamičke oznake: piano, forte.
Pojam takta, dvotakta, trotakta.
Upoznavanje dužine trajanja tona: četvrtina, polovina, cela nota, punktirana polovina i odgovarajuće pauze.
Negovanje ritmičke svesti - brojanje i drugo.
TEHNIČKE VEŽBE
Za povezivanje tonova;
Za orijentaciju na klavijaturi.
LITERATURA
Jedna od početnih škola za klavir: Jela Kršić, Nikolajev, Bajer - osnovne vežbe (ova škola je štampana i na Brajevom pismu i "Osnovne vežbe" su u prvoj svesci.
KONTROLNI ISPIT - učenik svira tri vežbe
(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)
Smeštaj kod klavira. Postavka ruke i prstiju. Vežbe za opuštanje. Vežbe za pravilno ritmiziranje.
Negovanje muzičke memorije. Privikavanje učenika na samokontrolu zvuka i shvatanje muzičkog oblika.
Osnovne vrste udara: portezento, legato, stakato.
Dinamičke oznake: piano, mecoforte, forte, krešendo i diminuendo.
Oznake za brzinu: andante, moderato, alegreto, alegro.
Pojam luka. Pojam fraze. Pojam takta, dvotakta, trotakta sa odgovarajućim naglascima. Upoznavanje vrednosti note i pauze kao i triole, sinkope i punktirane note. Uvođenje učenika u načine vežbanja.
LESTVICE
Sviranje durskih lestvica od četiri povisilice i jedne snizilce u razmaku od jedne oktave, u četvrtinama, samo u paralelnom kretanju, suprotno od istog tona.
TEHNIČKE VEŽBE
Za povezivanje tonova, podmetanje palca.
LITERATURA
Jedna od početnih škola za klavir: Jela Kršić, Nikolajev, Bajer - vežbe od 1. do 84.
Klavirska abeceda - izbor
OBAVEZNI MINIMUM PROGRAMA
a) 50 vežbi.
ISPITNI PROGRAM
1. Jedna lestvica;
2. Dve vežbe;
3. Dve kompozicije.
(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)
Opismenjavanje učenika Brajevom notacijom - čitanje nota, znaci za oktave, znaci za intervale, ostali znaci na koje se nailazi u literaturi predviđenoj u programu.
Privikavanje učenika na samokontrolu zvuka. Očuvanje i shvatanje muzičkog oblika.
Pojam polifonija - kanon, imitacija.
LESTVICE
Sviranje lestvica do četvrte povisilice i jedne snizilice u razmaku jedne oktave, u četvrtinama, u paralelnom i suprotnom pravcu od istog tona.
Sviranje durskih trozvuka istovremeno i razloženo - osnovni položaj i dva obrtaja troglasno u četvrtinama.
TEHNIČKE VEŽBE
Za povezivanje tonova, podmetanje palca.
LITERATURA
Jedna od početnih škola za klavir - Jela Kršić, Nikolajev
Bajer: Škola za klavir - od vežbe 85. i dalje
Divernoa op. 76: Etide - osnovne vežbe za klavir
Černi op. 599. op. 139: I sveska
Gnjesina: Klavirska abeceda - izbor
Lešhorn op. 192: Melodične etide - izbor
OBAVEZNI MINIMUM PROGRAMA
a) lestvice i trozvuci po programu,
b) 35 kompozicija - vežbe, etide i razni komadi.
ISPITNI PROGRAM
1. Jedna lestvica i trozvuk;
2. Jedna etida;
3. Tri kompozicije različitog karaktera.
Ispitni program se izvodi napamet.
(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)
Opis i funkcije pojedinih delova harmonike. Držanje harmonike pri sviranju. Upoznavanje učenika sa funkcijom desne i leve ruke uz osnovnu primenu celih nota, polovina i četvrtina.
Kroz početni rad treba obrađivati pesme iz jugoslovenskog folklora i pesme za decu koje bi poslužile za negovanje i razvijanje sluha, ritma i memorije.
(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)
Sviranje pesmica po sluhu. Osnovni pojam ritmiziranja. Uvod u razvijanje muzičke memorije. Osnovna postavka ruku i prstiju. Upoznavanje notnih vrednosti - polovine, četvrtine i odgovarajućih pauza.
Vrste taktova: 4/4, 3/4, 2/4 uz odgovarajući naglasak.
Samokontrola zvuka uz odgovarajući rad meha. Sinhronizacija promene pravca meha sa promenom prsta na naglašenim delovima takta.
Osnovno formiranje tona:
a) istovremenim spuštanjem prsta i pokretanjem meha,
b) priprema tona bez akcenta.
Osnovna postavka legato kretanja meha u jednom pravcu. Portato uz promenu pravca kretanja meha, kao i kroz jedan pravac kretanja meha. Stakato sa pokretom ruku iz lakta uz kretanje meha u jednom pravcu - sinhronizovano. Potez meha sa spuštanjem prsta na dirku.
Postavka leve ruke na solo i akordski dur-bas.
Dinamičke oznake piano i forte.
TEHNIČKE VEŽBE
Sviranje Ce, Ge, De i Ef dura kroz jednu oktavu, posebno desnom rukom i posebno levom rukom.
LITERATURA
V. Vuković-Terzić: Škola za klavirsku harmoniku, I sveska
M. Baračkov: Originalne solističke kompozicije domaćih i stranih autora, I sveska
A. Fakin: Škola za klavirsku harmoniku, I sveska
ISPITNI PROGRAM
1. Jedna lestvica;
2. Dve kompozicije različitog karaktera.
Učenik prelazi u I razred ako pokaže zadovoljavajući uspeh.
(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)
Upoznavanje sa Brajevom muzičkom notacijom - notni znaci za cele note, polovine i četvrtine, punktirane polovine, osmine i četvrtine. Upoznavanje obeležavanja notnog teksta za levu ruku.
Pojam luka, fraze, dvotakta i eventualnog trotakta služi kao primer za shvatanje muzičkog oblika.
Obrada dve oktave desnom rukom. Podmetanje palca i prebacivanje prsta. Promena položaja ruke.
Dinamika oznake: piano i forte.
Oznake za tempo: andante, moderato, alegro i ritardando.
Upotreba osnovnog i tremolo registra za uključivanje na polovini i četvrtini pauze.
LESTVICE
Sviranje Ce, Ge, De i Ef-dura i trozvuka troglasno, u malom razlaganju i istovremeno desnom i levom rukom kroz jednu oktavu, u paralelnom kretanju.
LITERATURA
V. Vuković-Terzić: Škola za klavirsku harmoniku, I sveska
M. Baračkov: Originalne solističke kompozicije domaćih i stranih autora, I sveska
A. Fakin: Škola za klavirsku harmoniku, I sveska
ISPITNI PROGRAM
1. Jedna lestvica i trozvuk - zadaje se na ispitu;
2. Dve etide sa zastupljenim različitim tehničkim problemima desne i leve ruke;
3. Dve kompozicije različitog karaktera.
Ispitni program se izvodi napamet.
Nastava solfeđa za učenike oštećenog vida osnovne muzičke škole traje osam godina i obuhvata I i II pripremni razred i I do IV, odnosno VI razred po sistemu redovne osnovne muzičke škole.
Nastava se odvija u grupama od šest učenika.
(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)
Pevanje pesama po sluhu - pesme za decu i izvorne narodne pesme. Vežbe muzičke memorije. Usmeno opažanje lakših melodijskih motiva. Pevanje grupno i pojedinačno. Slušanje muzike za decu sa instrumentima, magnetofona, gramofonskih ploča, kasete, kompakdiska. Slušanje priča i drugih tekstova za decu uz muzičku ilustraciju i literaturni prikaz slušanja muzike.
Muzičko stvaralaštvo za decu - improvizacija melodije na zadati tekst. Muzičke igre za decu - igre za razvijanje sluha i igre prostorne orijentacije.
Osobine tona: jačina, visina, trajanje i boja. Zvuk - određen i neodređen. Razlikovanje i uočavanje zvuka iz različitih zvučnih izvora - zvukovi iz prirode, zvukovi predmeta različitih materijala i namena,... Korišćenje zvuka u prostornoj orijentaciji.
Razvijanje ritma. Opažanje lakših ritmičkih motiva.
Prikazivanje melodije pokretom. Prikazivanje ritma pokretom.
Obrada brojalica u različitim kombinacijama. Taktiranje taktova 2/4, 3/4, 4/4.
Organizovanje raznih aktivnosti kojima nastavnik smatra da će probuditi kreativnu maštu učenika.
Na kraju školske godine učenik se izvodi na kontrolni ispit.
(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)
MELODIKA
Primeri u notnom sistemu na Brajevom pismu.
Ce-dur.
Osnovna jedinica za brojanje - četvrtina note. Taktovi 2/4, 3/4, 4/4. Promena taktova. Notne vrednosti: cela, polovina, polovina s tačkom, četvrtina note i odgovarajuće pauze. Ligatura.
Opažanje melodijskih motiva u okviru gradiva izvedenih na klaviru ili glasom. Usmeni melodijski diktakt. Pevanje lakših melodijskih motiva. Pevanje pesmica sa tekstom.
RITMIKA
Osnovna jedinica za brojanje - četvrtina note. Taktovi: 2/4, 3/4, 4/4. Notne vrednosti i odgovarajuće pauze kao u melodici. Promena taktova. Ligatura. Usmeni ritmički diktat.
TEORIJA
Lestvica tetrahord, stupanj, stepen, polustepen.
ISPITNI PROGRAM
1. Opažanje tonova i melodijskih motiva;
2. Jedna melodijska vežba;
3. Jedna ritmička vežba.
(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)
MELODIKA
Primeri u notnom sistemu na Brajevom pismu.
Dalja obrada Ce-dur tonaliteta. Novi tonaliteti Ge i Ef-dur.
Osnovna jedinica za brojanje - četvrtina note.
Taktovi: 2/4, 3/4, 4/4. Promena taktova.
Notne vrednosti: cela, polovina, polovina s tačkom i četvrtina note i odgovarajuće pauze.
Dvodelna podela osnovne jedinice brojanja: sve figure jednostavnijeg izgleda, sinkopa i kontrtan.
Opažanje melodijskih motiva u okviru gradiva izvedenih na klaviru ili glasom. Usmeni melodijski diktakt. Pevanje lakših melodijskih, motiva, primera i kanona. Pevanje pesmica sa tekstom.
RITMIKA
Osnovna jedinica za brojanje - četvrtina note. Taktovi 2/4. 3/4, 4/4. Notne vrednosti i odgovarajuće pauze kao i u melodici. Promena taktova. Osnovna jedinica brojanja: sve figure jednostavnijeg izgleda, sinkopa i kontrtan i odgovarajuće pauze. Usmeni ritmički diktakt.
TEORIJA
Dalja obrada lestvice - tetrahord, stupanj, stepen, polustepen. Predtakt, Povisilice, snizilice, razrešilice.
ISPITNI PROGRAM
1. Opažanje tonova i melodijskih motiva u tonalitetu ispitne vežbe;
2. Melodijska vežba u jednom od prećenih tonaliteta - dete izvlači primer na ispitu;
3. Jedna ritmička vežba.
UPUTSTVO ZA IZVOĐENJE NASTAVE SA DECOM OŠTEĆENOG VIDA
NASTAVNI PLAN I PROGRAM KLAVIRA ZA II, III, IV, V i VI razred ODGOVARA planu i programu osnovnih muzičkih škola i sa prilagođenim planom i programom do II razreda čini celinu.
Na kraju školske godine učenik I pripremnog razreda HARMONIKE polaže kontrolni ispit i ako na ispitu ne pokaže zadovoljavajući uspeh ne može da nastavi dalje školovanje.
Učenik koji je položio ispit za II pripremni razred harmonike nastavlja školovanje u I razredu bez polaganja prijemnog ispita.
OD II DO VI RAZREDA izučavanje harmonike vrši se po programu za osnovne muzičke škole.
Za izučavanje DUVAČKIH INSTRUMENATA za učenike oštećenog vida primenjuje se program osnovne muzičke škole.
Nastava SOLFEĐA I TEORIJE MUZIKE za učenike oštećenog Vida OD II DO VI RAZREDA odvijaće se po nastavnom planu i programu osnovne muzičke škole.
Grupno muziciranje se deli na instrumentalno (orkestarsko) i vokalno (horsko).
Orkestar, kao vid grupnog muziciranja, obavezan je za učenike violine, viole, violončela i harmonike IV, V i VI godine, i duvačkih instrumenata, kontrabasa i udaraljki III i IV godine.
Ukoliko u školi postoji hor, pevanje u ovom ansamblu, kao u vidu vokalnog grupnog muziciranja, obavezno je za učenike IV, V i VI godine klavira i gitare, kao i za one učenike koji iz bilo kojih razloga ne mogu da se uključe u rad orkestra.
Učenici su obavezni da dva puta nedeljno prisustvuju času grupnog muziciranja - probi hora ili orkestra. Pred javni nastup, koncert, takmičenje i slično, broj proba hora ili orkestra može se povećati, s tim da ukupan godišnji fond časova ne bude premašen u odnosu na godišnji fond časova.
Orkestar
Treba u školi oformiti gudački orkestar prema mogućnostima. Ukoliko nema viola, mogu ih zameniti III violine. Rad s gudačima treba da obuhvati usklađivanje prstoreda, poteza i položaja gudala.
Duvači se mogu dodati gudačkom orkestru, ili nastupati samostalno, ukoliko ih ima dovoljan broj.
Rad s celim orkestrom obuhvata uvežbavanje deonica, ritmičko i intonativno usklađivanje, zajedničku artikulaciju, fraziranje, dinamičku obradu.
Orkestar harmonika se formira samostalno i obično se deli na četiri do pet deonica. Rad s pojedinim deonicama i celim orkestrom sličan je radu s gudačima i duvačima.
Orkestar tambura se formira samostalno i to u okviru mogućnosti škole (u osnovnoj školi se uče samo dva instrumenta što nije dovoljno za ansambl pa je potrebno koristiti učenike srednje škole radi dopune svih instrumenata).
Ansambli renesansnih instrumenata, narodne i zabavne i džez muzike formiraju se samostalno i dele se na onoliko deonica koliko ima instrumenata.
Radi boljeg i bržeg savladavanja programa neophodno je da nastavnici instrumenata, na individualnim časovima, s učenicima pročitaju i tehnički obrade deonice koje se sviraju na časovima orkestra.
U toku školske godine potrebno je uraditi - nastudirati najmanje tri kraća dela ili jedno delo u više stavova (svita ili slično) po izboru dirigenta. S nastudiranim kompozicijama obavezno nastupiti na internom času, javnom času, koncertima ili takmičenju.
Hor
Program rada sa horom treba da sadrži: vežbe disanja, vokalize za ujednačavanje boje glasova, pevanje kanona za osamostaljivanje deonica, studiranje najmanje tri troglasne kompozicije iz različitih stilskih epoha, uključujući i domaće autore. S nastudiranim kompozicijama trebalo bi nastupati na školskim, i drugim, priredbama, koncertima ili takmičenjima.
CILJ nastave solfeđa je razvijanje muzikalnosti i procesa pismenosti - prožimanje vaspitnog i obrazovnog procesa.
ZADACI
- Razvijanje muzičkih sposobnosti (svih elemenata muzikalnosti, posebno muzičke memorije, sposobnosti praćenja melodijskog, polifonog i harmonskog toka).
- Razvoj čitanja, pisanja i shvatanja muzike i muzičkog pisma sa razvojem muzičkog mišljenja - usađivanje zvučnih predstava i njihovo vezivanje sa slikom, odnosno slike sa zvukom kroz sticanje znanja i veština (melodika, ritam, diktati).
- Osamostaljivanje učenika i razvoj njihovih kreativnih sposobnosti.
- Upoznavanje muzičke literature, interpretacije i osnovnih elemenata muzičkih stilova (korišćenje odgovarajuće instrumentalne literature).
(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)
MELODIKA
Ce-dur: detaljna obrada sa skokovima u sve stupnjeve (ge - de2).
Ge-dur i Ef-dur: priprema i postavka (skokovi u tonove toničnog trozvuka i vođicu).
Violinski i bas ključ.
Primeri iz literature (za svaki tonalitet po dva - tri primera).
Pripreme molskih tonaliteta: učenje pesmica sa tekstom napamet (a, de i e mol).
Dečje muzičko stvaralaštvo - improvizacije.
Vokalize: ispevavanje lestvičnog trihorda, tetrahorda i pentrahorda, kao i lestvično tercno kretanje sa trodelom kao jedinicom - priprema takta 6/8.
RITAM
Taktiranje i brojanje na 2, 3 i 4. Vrste takta: 2/4, 3/4 4/4 i 3/8.
Notne vrednosti: od cele do šesnaestine note i odgovarajuće pauze.
Ritmičke figure: podela jedinice na dva (sve figure jednostavnijeg izgleda, sinkopa i kontrtan) i četiri (bez pauza i lukova, a takt 3/8 bez četvorodelne podele ritmičke jedinice), uzmah i predtakt, lukovi i korona.
Ravnomerno čitanje: violinski i bas ključ u jednom i dva linijska sistema, kao i čitanje vertikalno ispisanih akorada.
Manuelno izvođenje ritmičkih vežbi.
Čitanje primera na nekoliko tonskih visina uz obeležen tempo i uz taktiranje.
Čitanje primera iz gradiva instrumentalne nastave.
OPAŽANJE - INTONIRANJE - DIKTATI
Usmeni diktati:
- Opažanje pojedinačnih tonova i motiva (klavir ili glas nastavnika) i pevanje tih tonova solmizacijom.
- Opažanje simultano sviranih dvozvuka (posebno donji ton) - priprema dvoglasnog diktata.
- Intoniranje tonova (tabulator - notna slika) solmizacijom.
- Opažanje metra u pesmama sa tekstom.
- Prepoznavanje zapisanih ritmičkih i melodijskih motiva.
Pismeni diktati:
- Zapisivanje pojedinačnih i više tonova.
- Zapisivanje ritmičkih i melodijskih motiva.
- Samodiktat: zapisivanje napamet naučenih pesama i lakših melodijskih primera.
TEORIJA MUZIKE
Termini i pojmova iz melodike i ritma, bez definicija, u okviru sadržaja programa.
Notni i tonski sistem, od velike do treće oktave, sa vežbama pisanja i čitanja.
Imenovanje tonova solmizacijom i abecedom, hromatski znaci, tetrahord, lestvica, imena intervala do oktave (predstavljeni u linijskom sistemu).
Lestvice: Ce, Ge, Ef i De-dur i njihovi toničnih kvintakordi.
Oznake za tempo (Andante, Moderato, Vivo, Alegro), dinamiku (f, p, mf, mp, krešendo i dekrešendo), fraziranje (luk, obeležen dah) i artikulaciju (stakato, legato, tenuto).
NAPOMENA:
Kolokvijum pred komisijom u drugom polugodištu utiče na godišnju ocenu.
(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)
MELODIKA
Obnavljanje: utvrđivanje pređenih tonaliteta, skokovi u Ge i Ef duru, dvoglasno pevanje, primeri iz literature i pesme sa tekstom.
Postavka: a-mol, de-mol, i e-mol (obim do e2) sa skokovima u stupnjeve.
Priprema: De-dur i Be-dur - ilustrativni primeri iz literature uz pomoć nastavnika, pevanje lestvice i kadence.
Primeri iz literature (gradivo za II razred), kompozicije sa klavirskom pratnjom i dvoglas.
Rad na improvizaciji.
RITAM
Metričke vrste i ritmičke figure: jedinica brojanja - četvrtina, osmina i četvrtina sa tačkom. Novi taktovi: 2/8, 4/8, i 2/2 - samo dvodelna podela i 6/8 - samo osnovne figure. Dalja obrada četvorodelne podele (ritmička jedinica - četvrtina) i obnavljanje osnovnih figura (ritmička jedinica - osmina), primena lukova, pauza, uzmaha i predtakta. Promena vrste takta u dečjim pesmama sa tekstom. Punktirana i obrnuto punktirana figura na ritmičkoj jedinici.
Način izvođenja: ravnomerno i ritmičko čitanje manuelna reprodukcija ritma, čitanje instrumentalne literature.
Dvoglasni ritam - izvođenje u dve grupe, a sa improvizacijom melodije u jednom glasu (izvodi učenik ili nastavnik).
OPAŽANJE - INTONIRANJE - DIKTATI
- Opažanje i intoniranje tonova i motiva u obnovljenim i novim tonalitetima.
- Opažanje i intoniranje durskog i molskog kvintakorda - intoniranje svih durskih i molskih kvintakorda na osnovnim tonovima od DO do LA.
- Opažanje i intoniranje male i velike terce i čiste kvinte sa tendencijom vezivanja za tonalitet.
- Opažanje dva simultano odsvirana tona u tonalitetu, bez imenovanja intervala.
- Prepoznavanje ritmičkih i melodijskih motiva prema gradivu melodike i ritma.
- Zapisivanje lakših melodijskih i ritmičkih diktata - ritmički diktati na nekoliko tonskih visina.
- Opažanje metra pesama sa tekstom i u primerima iz literature.
TEORIJA MUZIKE
Utvrđivanje gradiva iz I razreda usmenim i pismenim vežbama - intervali, tetrahordi, lestvice.
Vrste intervala do kvinte. Durski i molski kvintakord na osnovnim tonovima.
Princip izgradnje durskih lestvica sa više predznaka i molske lestvice sa jednim predznakom. Dominantni tetrahord u molu - usmene i pismene vežbe.
Proširivanje znanja iz muzičke terminologije i uvođenje jednostavnih definicija.
GODIŠNJI ISPIT
1. Usmeno opažanje tonova i motiva u tonalitetu vežbe koju učenik izvuče;
2. Melodijski primer - spremiti vežbe u kojima su zastupljeni svi obrađeni tonaliteti (učenici izvlače zadatak);
3. Ritmičko čitanje - težina prema godišnjem gradivu;
4. Usmeno ispitivanje (dva-tri pitanja) iz teorije muzike i intoniranje durskog i molskog kvintakorda na istom tonu.
(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)
MELODIKA
Obnavljanje: utvrđivanje pređenih tonaliteta, i postupno uvođenje skokova u tonove subdominantne funkcije, kroz instruktivne vežbe i primere iz literature. Kompozicije sa klavirskom pratnjom, pevanje dvoglasa, kao u II razredu. Improvizacije.
Obrada: Be-dur, ge-mol, De-dur, ha-mol, A-dur lestvica.
Priprema: ce-mol, E-dur, ef-mol. Pevanje lestvica, kadence, melodijskih motiva i jednostavnih primera u duru i istoimenom molu (Ge-dur i ge-mol, Ce - ce, De - de, A - a). Primena ilustrativnih primera iz literature.
Tehničke vežbe: Pevanje hromatskih skretnica i prolaznica, uz harmonizaciju. Transponovanje motiva u obnovljenje, obrađene i pripremljene tonalitete.
RITAM
Metričke vrste i ritmičke figure: 6/8 - sve osnovne kombinacije i primena lukova i pauza (bez podele trodela). Informativno poređenje 2/4 sa 6/8 - taktiranje i brojanje kao i lakši motivi. Obnavljanje i proširivanje znanja iz dvodelne i četvorodelne podele - sinkopa na dve i na jednoj jedinici, četvorodelna podela osmine i polovine kao ritmičke jedinice. Triola. Utvrđivanje punktiranog ritma - primena primera iz literature. Promena vrste takta.
Ravnomerno i ritmičko čitanje: ravnomerno - povećanje brzine čitanja uz obeležen tempo. Ritmičko čitanje - lakše ritmičke figure i obeležen tempo. Umeren i umereno brzi tempo.
Ritmičko čitanje instrumentalne literature iz programa za III razred.
OPAŽANJE - INTONIRANJE - DIKTATI
- Opažanje i intoniranje tonova i motiva prema gradivu iz melodike.
- Prepoznavanje i zapisivanje ritmičkih motiva, određivanje metra i zapisivanje ritmičke okosnice.
- Pismeni ritmički diktat na nekoliko unapred zadatih tonova u linijskom sistemu.
- Melodijsko-ritmički diktakt jednostavne fakture, po dvotaktima, i samodiktat.
- Intoniranje dominantnog septakorda, u obrađenim tonalitetima, sa razrešenjem u toniku.
TEORIJA MUZIKE
Durske lestvice do četiri predznaka, a molske do dva i ce-mol.
Kvintakorda na glavnim stupnjevima u obrađenim tonalitetima.
Mali durski septakord na dominanti u duru i molu, a umanjeni septakord u molu sa razrešenjem, sve u obrađenim tonalitetima.
Intervali - imena, vrste, zvučnost - do oktave, sa uvodnim vežbama obrtaja intervala ali bez prikazivanja vrste.
Utvrđivanje durskih i molskih kvintakorda na svim osnovnim tonovima.
(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)
MELODIKA
Obnavljanje: tonaliteti iz prethodnih razreda sa primenom skokova, laganih i brzih tempa, većih muzičkih fraza. Višeglasni primeri, kompozicije sa klavirskom pratnjom i primeri iz literature. Improvizacije.
Obrada: fis-mol, Es-dur, ce-mol, E-dur, cis-mol, As-dur i ef-mol uz primenu instruktivnih vežbi i primera iz literature.
Priprema: dijatonske modulacije Ce-Ge-Ce, Ef-Ce-Ef, a-Ce-a jednostavne ritmičke konstrukcije.
Dalji rad na hromatskim skretnicama i prolaznicama - tip tehničkih vežbi.
RITAM
Utvrđivanje metričkih vrsta i ritmičkih figura iz III razreda kroz parlato i diktat. Nove mere i figure: 6/8 sa prostom deobom trodela, 6/4 bez deobe. Sinkopirani ritam u vrstama parne distribucije. Dvostruko punktirana i obrnuto punktirana figura na dve ritmičke jedinice. Sukobljavanje triole i punktiranih figura na jedinici brojanja. Triola na polovini ritmičke jedinice.
Ravnomerno čitanje: čitanje u dva sistema i u jednom sa promenama ključa.
Ritmičko čitanje instruktivnih etida i primera iz literature, sa manjim zahtevima od napred iznetog, a sa primenom svih tempa.
OPAŽANJE - INTONIRANJE - DIKTATI
- Opažanje i intoniranje lestvičnih tonova i motiva, prema gradivu iz melodike, i njihovo zapisivanje. Opažanje, abecedom i bez pevanja, svih hromatskih tonova dominantnih tetrahorada a-mola i de-mola.
- Opažanje i intoniranje lestvičnih dvozvuka u obrađenim tonalitetima - do četiri u seriji.
- Opažanje i intoniranje konsonantnih kvintakorada i njihovih obrtaja u okviru kadence obrađenog tonaliteta, kao i opažanje i intoniranje štimova.
- Ritmički i melodijski diktat u okviru gradiva.
TEORIJA MUZIKE
Utvrđivanje obrtaja intervala do oktave - usmene i pismene vežbe, domaći zadaci.
Obrada molskih lestvica do četiri predznaka.
Postavka lestvičkih kvintakorda samo u a-molu i ce-molu prirodnom i harmonskom.
Utvrđivanje lestvičnih kvintakorda u durskoj lestvici.
GODIŠNJI ISPIT
1. Pismeni melodijsko-ritmički diktat, do osam (8) taktova u jednom od obrađenih tonaliteta;
2. Intoniranje i opažanje štimova i pojedinačnih tonova u tonalitetu vežbe za ispit;
3. Melodijski primer - u vežbama zastupiti sve tonalitete utvrđene i obrađene u III i IV razredu;
4. Ritmičko čitanje - instruktivne vežbe ili primer iz literature.
(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)
MELODIKA
Obnavljanje: utvrđivanje tonaliteta, od dva do četiri predznaka, preko instruktivnih vežbi i primera iz literature. Višeglasno pevanje i kompozicije sa klavirskom pratnjom.
Obrada: Modulacije u dominantne durske tonalitete i paralelni mol; početni tonalitet sa jednim predznakom.
Nove lestvice: Ha-dur, Des-dur i be-mol. Pevanje melodijskih primera u duru i istoimenom molu.
Priprema: pevanje narodnih pesama sa tekstom - jednovremeno tekst i melodija - u osnovnim merama i narodnim ritmovima. Transponovanje motiva i vežbe komponovanja - na dati tekst ili ritam.
RITAM
Metričke vrste i ritmičke figure: složenija podela trodela u taktovima 6/8 i 9/8 sa lukovima i pauzama. Sičilijana i tirana. Upoređivanje 6/4 sa 3/2. Utvrđivanje triole, uzmaha i predtakta. Postavka duole. Narodni ritam 5/8, 7/8 i 9/8 - mere sa jednim trodelom.
Ravnomerno i ritmičko čitanje - instruktivne vežbe i primeri iz literature.
Dvoglasni ritam: individualno izvođenje dve deonice izgovaranjem, pevanjem i kucanjem ili na klaviru. Moguće je dvoglasno izvođenje podelom klase na dve grupe.
OPAŽANJE - INTONIRANJE - DIKTATI
- Opažanje pojedinačnih tonova (brži tempo), motiva i dvozvuka, u svim obrađenim i novim tonalitetima i štimova.
- Opažanje i zapisivanje apsolutnih visina (de1, de2).
- Opažanje i intoniranje umanjenog i prekomernog kvintakorda sa razrešenjem i vezivanjem za tonalitet.
- Opažanje i intoniranje prekomerne kvarte i umanjene kvinte sa razrešenjem.
- Intoniranje dominantnog septakorda u duru i molu i umanjenog u harmonskom molu.
- Zapisivanje ritmičke okosnice pevanih pesama u taktovima 5/8, 7/8 i 9/8.
- Ritmički i melodijski diktati iz pređenog gradiva ritma i melodike.
TEORIJA MUZIKE
Sve lestvice i lestvični kvintakordi. Kadence dura i svih vrsta mola. Postavka mol-dura.
Utvrđivanje i proširivanje znanja: obrtaji konsonantnih kvintakorda, a postavka umanjenog i prekomernog kvintakorda.
Dominantni septakord i obrtaji - utvrđivanje i proširivanje znanja. Termini i ornamentika.
(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)
MELODIKA
Obnavljanje i utvrđivanje pređenih tonaliteta.
Obrada: Fis-dur, Ges-dur i es-mol. Pevanje lestvičnih kvintakorada, štimova i kadenci svih tonaliteta do sedam predznaka.
Hromatske skretnice i prolaznice, u melodijskim primerima, i dijatonske modulacije - početni tonalitet do dva predznaka. Višeglasni primeri i kanoni, kompozicije sa klavirskom pratnjom. Improvizacija.
Pevanje srpskih narodnih pesama.
RITAM
Ritmičko čitanje etida instrumentalnog tipa i čitanje instrumentalne literature iz gradiva VI razreda. Primena promene ključa, ili dva sistema. Manuelno izvođenje ritma.
Novo gradivo: narodni ritmovi 8/8 uz obnavljanje 5/8, 7/8 i 9/8. Ritmička jedinica - šesnaestina (6/16).
Suprotstavljanje 5/4 sa 6/4 i 2/2 u umereno laganom tempu.
OPAŽANJE - INTONIRANJE - DIKTATI
Isti oblici rada kao do VI razreda uz dalji razvoj opažanja i intoniranja.
- Opažanje i intoniranje umanjenog kvintakorda s obrtajima.
- Opažanje i intoniranje malog durskog septakorda s obrtajima i umanjenog septakorda sa razrešenjem.
Opažaj i intoniranje povezati za tonalitet i oblike aka u kadencima.
Ritmički melodijski diktakt u okviru gradiva.
GODIŠNJI ISPIT
1. Melajsko-ritmički diktat - pismeni deo ispita;
2. Opažanje i intoniranje intervala i akorada u tonalitetu ispitne vežbe;
3. Melijski primer;
a) Penje jednog primera bez modulacija u originalu, a zatim istoimenom molu;
b) Primer sa modulacijama u okviru gradiva;
4. Ritmičko čitanje - primer iz instrumentalne literature
5. Pevanje jedne srpske narodne pesme.
(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)
MELODIJA
Tonaliteti: Ce-dur, Ge-dur, Ef-dur, i a-mol. Ce-dur detaljna obrada. Ostali tonaliteti sa pretežnim lestvičnim kretanjem i skokovima u tonove toničnog trozvuka i voicu. Obrada primera iz literature za duvače. Pevanje kadence svih tonaliteta (a-mol samo harmonski). Primena znaka za tempo, dinamiku, artikulaciju i fraziranje. Dvoglasno pevanje motiva i obrada nekoliko kanona. Pevanje srpskih narodnih pesama sa tekstom i solmizaciom.
Priprema: de-mol i e-mol - pevanje lestvice i kadence i ilustrativnih primera iz literature i opažanje tonova toničnog pentahorda.
Tehnički deo: hromatske skretnice i prolaznice u Ce-duru u harmonizaciju na klaviru.
RITAM
Metričke vrste i ritmičke figure:
- Taktovi: 2/4, 3/4, 4/4, 2/2, 3/8 i 6/8 (takt 6/8 bez podele jedinice).
- Figure dvodelne - podele sa pauzama i lukovima, osnovne figure četvorodelne podele i punktirane figure na dve i jednoj ritmičkoj jedinici.
- Ravnomerno čitanje u violinskom i bas ključu - umereno brzi tempo.
- Ritmičko čitanje na nekoliko pozicija u linijskom sistemu i čitanje instrumentalne literature.
OPAŽANJE - INTONIRANJE - DIKTATI
- Opažanje, intoniranje i zapisivanje pojedinačnih i više tonova u obrađenim tonalitetima. Postupno uvesti i opažanje dva simultano odsvirana tona.
- Usmeni melodijsko-ritmički diktat, a pismeni ritmički diktati (ritmički motivi). Opažanje metra pevanih pesama sa tekstom.
- Intoniranje intervala u tonalitetu i toničnih kvintakorada svih navedenih tonaliteta.
(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)
MELODIKA
Obnavljanje i utvrđivanje: C-dur, Ge-dur, Ef-dur i g-mol lestvice - skokovi u tonove toničnog i dominantnog kvintakorda, a u Ce-duru i teži skokovi.
Postavka: e-mol, de-mol. Transponovanje motiva.
Priprema: upoređivanje toničnih kvintakorada i tetrahorada, kao i pevanje lakih melodijskih vežbi u duru istoimenom molu u tonalitetima a-A, Ce-ce, de-De, prema ha-mola. Pevanje kadenci navedenih tonaliteta.
Dvoglasno pevanje motiva, jednostavnih primera i kanona, kao i jednoglasnih kompozicija sa klavirskom pratnjom.
Pevanje primera iz vokalne i instrumentalne literature.
RITAM
Metričke vrste i ritmičke figure:
- Obnavljanje metričkih vrsta sa utvrđivanjem i proširivanjem figura četvorodelne podele - sinkopa i punktirane figure na ritmičkoj jedinici. Nove mere: 3/2 i 3/8.
- Triola u osnovnim merama - 2/4 i 3/4.
- Ravnomerno čitanje u violinskom, bas i tenor ključu. Parlato - instruktivne vežbe i primeri iz literature (pretežno iz programa duvačkog odseka za II razred.
OPAŽANJE - INTONIRANJE - DIKTATI
- Opažanje tonova i motiva i njihovo intoniranje. Opažanje, abecedom i bez pevanja, hromatskih tonova dominantnih tetrahorada a-mola i de-mola. Opažanje dvozvuka - tonaliteti iz okvira melodike. Intoniranje 2 - 3 male terce u nizu. Opažanje i intoniranje štimova obrađenih tonaliteta.
- Opažanje i intoniranje durskog i molskog trozvuka iz kadence i durskog i molskog kvintakorda od osnovnih tonova. Intoniranje hromatskih skretnica.
- Opažanje metričkih vrsta preko pesama sa tekstom.
- Ritmički diktati, kratki motivi - pismeno i melodijski diktati iz gradiva melodike, usmeno opažanje motiva a zapisivanje pojedinačnih tonova i melodijsko-ritmičkih diktata.
TEORIJA MUZIKE
Lestvice: sve durske, a molske u okviru melodike.
Upoređivanje paralelnih i istoimenih lestvica i njihovih toničnih kvintakorada: a-Ce-ce, de-De-ha, ge-Ge-e.
Izgovor malih i velikih terci u nizu.
Konstrukcija svih kvintakorada.
Lestvični kvintakordi u Ce-duru i a-molu harmonskom.
Intervali do oktave i uvod u obrtaje intervala - bez vrste, samo imena.
Nove oznake za tempo, dinamiku, artikulaciju i agotiku.
GODIŠNJI ISPIT
1. Pismeni deo obuhvata:
- test iz teorije;
- zapisivanje pojedinačnih tonova i ritmičkih motiva.
2. Usmeni deo obuhvata:
- proveru poznavanja termina, intervala i lestvica,
- jednu melodijsku vežbu - pripremiti vežbe u svim obrađenim tonalitetima, a učenici izvlače zadatak;
- jednu ritmičku vežbu u okviru gradiva, parlato.
(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)
MELODIKA
Obnavljanje i utvrđivanje: pevanje instruktivnih vežbi i primera iz literature. Dvoglasno pevanje i kompozicije uz klavirsku pratnju.
Obrada: ha-mol, A-dur, ce-mol, E-dur, bez paralelnih tonaliteta. Primena hromatskih skretnica i prolaznica, uz harmonizaciju na klaviru. Transponovanje motiva i pesama sa tekstom. Pevanje melodije u duru i istoimenom molu.
Priprema: paralelni tonaliteti fis-mol i cis-mol. Tonični kvintakord, pentakord, vođica.
Dijatonske modulacije iz dura na dominantu i iz mola na paralelu sa najjednostavnijim melodijsko-ritmičkim kretanjem (Ef-Ce-Ef, Ce-Ge-Ce, a-Ce-a).
RITAM
Utvrđivanje obrađenih metričkih vrsta i ritmičkih figura - parlato, diktati, posebno triole.
Nove metričke vrste: 9/8, 12/8, 5/8 i 7/8.
Suprotstavljanje mera: 5/4 i 2/2 sa 6/4 i 3/2 sa 6/4, lagani tempo, ilustrativni primeri.
Ravnomerno i ritmičko čitanje, kao i manuelno izvođenje ritma prema navedenom gradivu.
OPAŽANJE - INTONIRANJE - DIKTATI
- Opažanje tonova, motiva i dvozvuka u tonalitetu u obimu jedne oktave.
- Opažanje hromatskih tonova dominantnih tetrahorada mola - izgovor abecedom bez pevanja.
- Opažanje akorada iz kadenci obrađenih tonaliteta.
- Intoniranje i opažanje dominantnog septakorda i umanjenog septakorda u molu sa razrešenjem.
- Pismeni ritmički diktat u okviru gradiva i jednostavni melodijsko-ritmički diktat.
TEORIJA MUZIKE
Sve durske i molske lestvice i lestvični intervali u duru i harmonskom molu.
Obrtaji intervala i konsonantnih kvintakorada.
Dominantni septakord sa obrtajima.
Proširivanje znanja iz terminologije korišćenjem instrumentalne literature odgovarajućeg razreda. Poznavanje ornamentike.
(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)
MELODIKA
Utvrđivanje svih obrađenih tonaliteta sa skokovima i u tonove subdominantne funkcije.
Obrada: tonaliteti do četiri predznaka Es-dur, cis-mol i sledeći: Ha-dur, Fis-dur, be-mol i es-mol - njihove paralele samo pevanjem lestvice i kadence.
Transponovanje motiva. Dvoglasni primeri i kompozicije uz klavirsku pratnju.
Modulacije u paralelni i dominantni tonalitet - početni tonalitet bez i sa jednim predznakom.
Mutacije: pevanje melodijskog primera u istoimenim tonalitetima.
RITAM
Kvintola, sekstola i septola - prvenstveno na ritmičkoj jedinici - i triola na polovini jedinice.
Nove metričke vrste: 8/8 i 9/8; ostali narodni ritmovi u primerima iz muzičkog folklora.
Dvoglasni ritam, podela učenika u dve grupe, sa mogućim melodiziranjem jednog glasa - učeničke improvizacije.
Parlato - čitanje primera iz instrumentalne literature i instruktivne vežbe. Primena umereno laganih, umereno brzih i brzih tempa. Poznavanje svih oznaka koje prate instrumentalnu literaturu.
OPAŽANJE - INTONIRANJE - DIKTATI
- Opažanje osnovnih i hromatskih tonova u obimu oktave - opažanje abecedom, bez pevanja.
- Intoniranje hromatskih skretnica i prolaznica u obimu oktave.
- Opažanje dvozvuka u tonalitetu i opažanje štimova, kao i njihovo intoniranje.
- Opažanje hromatskih veza iz kadence - glavni stupnjevi.
- Intoniranje i opažanje dominantniji umanjenog septakorda i njihovo vezivanje za tonalitet.
- Pismeni i usmeni diktat iz gradiva melodike i ritma.
GODIŠNJI ISPIT
Sadržaj ispita je isti kao i kod ispita VI razredu šestogodišnje škole.
(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)
MELODIKA
Tonaliteti: Ce-dur, a-mol, ce-mol, Ge-dur, Ef-dur.
Detaljna obrada Ce-dura i ce-mola.
Transponovanje motiva toničnih kvintakorda i pentakorada u paralelne molske tonalitete (a, i de mol). Kadence
Priprema: pevanje durskih i molskih kvintakorada na osnovnim tonovima od DO do LA.
Obrada: vokalize i solo pesme iz I razreda za solo pevače. Pevanje lestvica u paralelnim tercama. Pevanje deset srpskih narodnih pesama i pet do deset kanona.
RITAM
Taktiranje i brojanje. Mere: 2/4, 3/4, 4/4, 3/8 i 6/8.
Notne vrednosti od cele do šesnaestine note. Dvodelna i četvorodelna podela ritmičke jedinice (osnovne figure), sinkopa, kontrtan i triola.
Ravnomerno i ritmičko čitanje u violinskom i bas ključu.
Ritmičko čitanje instruktivnih primera na nekoliko pozicija u linijskom sistemu i obrada 10-15 primera iz literature sa označenim tempom, agogikom, dinamikom i artikulacijom. Tempa: moderato, andate, alegro, vivo, adađo.
OPAŽANJE - INTONIRANJE - DIKTATI
- Opažanje i intoniranje pojedinačnih tonova u obrađenim tonalitetima.
- Opažanje dvozvuka u Ce-duru, bez analize intervala.
- Opažanje i intoniranje štimova obrađenih tonaliteta.
- Opažanje i intoniranje durskog i molskog kvintakorda.
- Prepoznavanje ispisanih melodijskih i ritmičkih motiva i njihovo izvođenje.
- Zapisivanje pojedinačnih, i više tonova u jednakim trajanjima.
- Pismeni ritmički diktat i usmeni melodijsko-ritmički diktat.
GODIŠNJI ISPIT
1. Opažanje i pevanje tonova i motiva u tonalitetu vežbe koju je učenik izvukao;
2. Melodijski primer - pripremiti vežbe u svim obrađenim tonalitetima. Učenici izvlače vežbu;
3. Ritmičko čitanje prema gradivu iz ritma - poželjno je dati primer iz literature za odgovarajući odsek;
4. Pevanje jedne srpske narodne pesme.
(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)
MELODIKA
Obnavljanje i utvrđivanje: a-mol, Ge-dur, Ef-dur.
Obrada: Melodijski primeri u tonalitetima do četiri predznaka. Modulacije u dominantne tonalitete i paralelu - početni tonalitet bez i sa jednim predznakom. Obrada deset srpskih narodnih pesama.
Tehnički deo: Pevanje svih lestvica do sedam predznaka. Sekundno i tercno kretanje. Pevanje toničnih kvintakorada, kadenci i štimova.
Dvoglas: pevanje kratkih motiva i lakih primera iz literature. Obrada deset kanona i pevanje narodnih pesama u dva glasa.
RITAM
Metričke vrste: 2/2, 3/2, 9/8, 6/4, 6/16, a od narodnih ritmova 5/8, 7/8 i 9/8 - preko pevanja narodnih pesama i vežbi taktiranja i brojanja.
Ritmičke figure: Triola u sukobu sa punktiranom figurom. Teže figure četvorodelne podele - pauze i lukovi. Podela trodela u taktu 6/8 - prosta deoba trodela, sičilijana i tirana. Ostale ritmičke figure i mere samo informativno.
Informativno: upoređivanje mera 3/2 sa 6/4 - ukazivanje na akcente i prikaz primera iz literature.
OPAŽANJE - INTONIRANJE - DIKTATI
- Opažanje i zapisivanje tonova, obim dve oktave, u obrađenim tonalitetima.
- Opažanje i intoniranje melodijskih motiva, intoniranje preko tabulatora, i transponovanje motiva.
- Opažanje i intoniranje intervala u tonalitetu i od osnovnih tonova.
- Opažanje i intoniranje svih kvintakorada, obrtaja durskog i molskog kvintakorda, dominantnog i umanjenog septakorada sa razrešenjem.
- Opažanje i intoniranje štimova.
- Pismeni ritmički diktat, a usmeni melodijsko-ritmički diktat.
GODIŠNJI ISPIT
1. Opažanje tonova i motiva u tonalitetu izvučene vežbe;
2. Melodijski primer:
- pevanje jednog primera bez modulacija u originalu, a zatim u istoimenom molu,
- primer sa modulacijama u okviru gradiva;
3. Ritmičko čitanje - prema godišnjem gradivu;
4. Pevanje jedne srpske narodne pesme.
LITERATURA
Za realizaciju ovih programa neophodna je priprema novih udžbenika, za šestogodišnju, četvorogodišnju i dvogodišnju školu, a dok se oni ne urade od postojećih knjiga mogu se koristiti sledeće:
Borivoje Popović: Solfeđo
Vladimir Jovanović: Solfeđo
Zorislava Vasiljević: Solfeđo-ritam
Miodrag Vasiljević: Jednoglasni solfeđo
Borivoje Popović: Dvoglasni solfeđo
Ljiljana Pantović: Solfeđo kroz pesmu
Druga literatura odgovarajuće težine.
UPUTSTVA ZA IZVOĐENJE NASTAVE SOLFEĐA
Osnovni didaktičko-metodički postupci obuhvataju razvijanje zvučnih predstava s notnom slikom, kako za oblast melodike tako i za oblast ritma. Ovim se nastavnim smerom usklađuje rad na diktatima s pevanjem i ritmičkim čitanjem. Svučne predstave su, po pravilu, melodijski primeri (pesme sa tekstom i primeri iz literature), melodijski motivi (za transponovanje, radi učvršćivanja skokova u pojedine stupnjeve; za pevanje uvek u originalnom tonalitetu radi postavljanja boje tonaliteta i za postavljanje metričkih vrsta i ritmičkih figura) i, tek na trećem mestu, lestvični nizovi (raspevavanje učenika, širenje obima glasa, upoznavanje lestvica). Primeri se obrađuju po sluhu, u početnim razredima ili iz notnog teksta, naravno uz pomoć nastavnika, a i pevanjem solmizacionim slogovima uz taktiranje. Svaka nova nastavna oblast praćena je navedenim postupcima koji se potom prenose na opažanje pojedinačnih i više tonova, ritmičkih figura, metričkih vrsta i usmenih melodijsko-ritmičkih diktata.
Ostale discipline, teorija muzike (videti u didaktičko-metodičkim uputstvima za ovaj predmet), opažanje, intoniranje sa diktatom, usko se povezuju sa nastavnim gradivom iz melodike i ritma, naročito u prva dva razreda.
Za sve godišnje ispite, šestogodišnjeg, četvorogodišnjeg i dvogodišnjeg obrazovanja ispitne vežbe i zadatke ne piše predmetni nastavnik već su istovetne za sve učenike i zadaje ih aktiv nastavnika solfeđa.
Raspored godišnjeg gradiva
Prilikom planiranja nastave za celu godinu, polugodište i tromesečje, treba predvideti vreme za obnavljanje već postavljenih metodskih jedinica, kao i njihovo dalje razrađivanje. Posle određenja kada će se pripremati i postaviti jedan tonalitet treba imati u vidu to da se u poslednja dva meseca školske godine ne postavljaju nove lestvice. To isto važi i za ritmičke postavke, jer i za melodiku i za ritam potrebno je određeno vreme kako bi se zvučne predstave usvojile i nadogradile novim zahtevima (više skokova, teži zahtevi za ritmičko čitanje, primena vokalne i instrumentalne literature iz gradiva tog razreda, pismeni diktati, pevanje primera sa lista) - a radi pripremanja učenika za što samostalnije izvođenje i opažanje muzičkog toka.
Kada se u okviru metodske jedinice planira novo gradivo iz ritma treba koristiti pevanje u već poznatom tonalitetu, a kada je postavka nove lestvice treba koristiti poznate ritmičke figure i meričke vrste. Novo gradivo uvek prati - posle postavke - rad na prepoznavanju, kao najelementarnijem vidu učenja. Pismeni diktati i pevanje sa lista (bez prethodne pripreme) slede kasnije, na drugim časovima, kao i prilikom obnavljanja prethodnih postavki, ali sa većim zahtevima. Time se garantuje postojanje koncentričnih krugova, poznatih u svim pedagoškim disciplinama u školama opšteg obrazovanja.
Opažanje - intoniranje - diktati
Opažanje pojedinačnih tonova osnova je pamćenja zvuka svakog stupnja u lestvici. Opažanje pojedinačnih tonova treba početi sa nekoliko tonova (najbolje tri) i to u jednoj, do dve oktave. Postepeno se brzina sviranih tonova povećava i širi obim (do tri oktave) s tim da se identifikovani tonovi pevaju solmizacijom, kada se izvode u glasovnom registru, a izgovaraju, ili zapisuju kada se primenjuje veći obim. Ovome treba odati prepoznavanje intervala, odnosno prepoznavanje dva simultano odsvirana tona koja učenici najpre prepoznaju pevanjem, a potom utvrđuju koji je interval (u zavisnosti od programa određenog razreda).
Prepoznavanje više tonova (uz primenu ritmičkih diktata) vodi ka uspešnim usmenim i pismenim diktatima, a prepoznavanje akorada u razvijanje harmonskog sluha.
Usmene diktate (melodijske i ritmičke) učenici izvode grupno i pojedinačno, naročito neposredno posle učinjene greške u pevanju, ili pisanju diktata. Pevanjem diktiranog motiva učenici razvijaju memoriju, a ona se dalje usavršava tehnikom rada na samodiktatu (zapisivanje naučene pesme, ili pevanje melijskog primera sa table i njegovog zapisivanja posle brisanja).
Intoniranje tonova, prema usmenom diktatu nastavnika, treba da se izbegava (osim kada se priprema neki detalj). Treba koristiti notnu sliku - tabulator, jer se tako više vezuje zvuk sa notnom slikom. Intoniranje intervala i akorada treba što više vezivati za tonalitet, odnosno lestvicu koja se tada obrađuje u melodici. Intoniranje i opažanje akorada, dakle ima za oslonac kadencu, kao i odnos trozvuka na glavnim stupnjevima. Kao dopuna ovih postupaka intoniraju se akordi i od slobodno datih tonova, ali uvek sa imenovanjem tonova.
Diktati, kao rezultat postavljenih zvučnih predstava, su obavezni na svakom času. Pismene diktate ne mogu uspešno da rade učenici koji nisu vežbali pisanje nota i prepisivanje vežbi iz udžbenika i na taj način savladali čitko i brzo pisanje i, naročito, pravilnu ortografiju.
Ritmički diktati i zapisivanje pojedinačnih tonskih visina prethode svakoj pojavi melodijsko-ritmičkih diktata.
Nova oblast rada koja se nije nalazila u prethodnim programima je OPAŽANJE HROMATSKIH TONOVA. Od II razreda se uvodi opažanje ovih hromatskih tonova od V do I stupnja a-mola i de-mola, s tim da se opaženi tonovi ne pevaju već se izgovaraju abecedom. U V razredu ova disciplina dobija i odgovarajući naziv - OPAŽANJE HROMATSKIH TONOVA (APSOLUTNIH VISINA), a dalji razvoj se prenosi u srednju školu. Opaženi tonovi se mogu i pevati, ali u laganom tempu, dok se izgovor izvodi s tendencijom ubrzavanja diktiranja, ali sa obaveznom pauzom između svake tonske visine. Ovim se ubrzava rad na melodici i diktatima.
Melodika. Novinu predstavlja savlađivanje lestvica u nekoliko etapa, kao i sviranje lestvica na instrumentu. Priprema tonaliteta, u početnim razredima, izvodi se učenjem pesme po sluhu, učenjem iste solmizacijom, opažanjem diktiranih tonova sličnih kretanju melodije u pesmi (po uzoru na mnoge strane škole), prikazivanjem i teorijskim tumačenjem lestvice.
Postavka podrazumeva obnavljanje naučene pesme, utvrđene lestvice abecednim izgovorom u sekundama i tercama, izgovorom toničnog trozvuka i kadance, prepoznavanjem motiva, pevanjem instruktivnih vežbi i lakših primera iz literature i savlađivanjem jednog kanona. Opažanje tonova i kasnije intervala i akorada iz kadence, pevanje težih primera iz literature i dvoglasnih primera odvija se u obliku obnavljanja tonaliteta obično sledeće godine. Tada se utvrđuju naročito tonovi subdominantne funkcije, ali i ostali teži skokovi. Ova faza obrade tonaliteta praćena je pisanim diktatima, dok je prethodna bazirana na usmenim diktatima, a od pismenih je traženo zapisivanje samo pojedinačnih tonova i više tonova.
U starijim razredima, kada učenici imaju dovoljno usvojene funkcionalne odnose, odnosno stabilne "stupnjeve", priprema i postavka slede neposredno jedna iza druge. One lestvice koje imaju veliki broj predznaka ("upoznaju") savlađuju se teorijski, izvode se pevanjem lestvice i kadence i ilustruju se primerom iz literature (Cis-dur na primer).
Ritam je izražen u sadržajima programa kroz postavljanje ritmičkih figura i metričkih vrsta. Ove postavke, kao i u melodici, prati korišćenje odgovarajućih primera pesama sa tekstom, ili iz literature. Nastavnik svojim izvođenjem postavlja zvučne predstave (figure, vrste) a učenici uče primere napamet i koriste ih za dalju postavku ritma. Ona se odvija na sledeći način: prepoznavanje motiva, izvođenje kratkih ritmičkih motiva sa novim gradivom, učenje ritmičkih primera bez tonskih visina, savlađivanje ritmičkih etida - parlato uz pomoć nastavnika radi pravilnog akcentovanja, ispitivanje naučenog gradiva, samostalno izvođenje novih zadataka sa sličnim sadržajem, pismeni diktati i čitanje primera iz vokalne i instrumentalne literature
Opažanje vrste takta stalno prati rad na ritmu i prenosi se na zapisivanje ritmičkih okosnica naših narodnih pesama i igara.
Pre rada na parlatu, ali i kasnije (vežbe sa promenom ključa), koristi se čitanje u jednakom trajanju ispisanih nota, sa ili bez obeležene metričke vrste. Ravnomernim čitanjem učenici savlađuju kontinuirano praćenje notnog teksta sa obeleženim tempom a time i tehniku čitanja literature koju sviraju, odnosno pevaju (bez vraćanja kod učinjene greške!).
Etide za ritmičko čitanje ne smeju da liče na ritmičke zadatke ispisane na jednoj liniji jer su opterećene drugim problemima (tempo, karakter, fraziranje, akcentovanje i dr.). Poželjno je obraditi manji broj zadataka i savladati ih, nego na svakom času iščitavati nove vežbe neprirodnog sadržaja, kakav se ne nalazi u umetničkoj muzici.
Domaći zadatak treba da sadrži: prepisivanje nota, vežbe iz ortografije, utvrđivanje naučenih ritmičkih etida, vežbe ravnomernog čitanja, utvrđivanje dobro naučenih primera za postavku melodike i ritma (pesme sa tekstom i primeri iz literature) i, eventualno, utvrđivanje onih melodijskih vežbi koje su obraćene na času.
Neprihvatljivo je zadavati domaće zadatke koji se odnose na pevanje melodijskih vežbi iz udžbenika, jer je to najnegativniji postupak koji negira opravdanost nastave solfeđa. Njih će učenici vežbati svirajući na svom instrumentu.
UPUTSTVO ZA RAD U ČETVOROGODIŠNJEM I DVOGODIŠNJEM OBRAZOVANJU I VASPITANJU
Problemi sa učenicima četvorogodišnje i dvogodišnje škole su u tome što se ubrzano savlađuje veliki broj tonaliteta, a i veliki obim ritmičkog gradiva. Stoga se ova nastava ne može posmatrati kao prosto sažimanje gradiva već je put za uspešniju realizaciju nastavnih sadržaja. Teorijsko utvrđivanje lestvice odgovara starijim učenicima, a zvučne predstave vezuju se za transponovanje motiva, pevanje hromatskih nizova (naročito duvači i solo pevači), savlađivanje odlomaka iz vokalne i instrumentalne literature, pevane razloženih akorada iz kadence (uz analizu istih) i pevanje sasvim jednostavnih instruktivnih primera i motiva sa lista.
Od diktata trebalo bi realizovati: opažanje i intoniranje tonova i njihovo zapisivanje i pismeni ritmički diktat. Kada se dobro savlada ritmički tok kroz diktate i kada se utvrde tonske visine učenici će moći uspešno da realizuju i melodijsko-ritmički diktat, odnosno da se pripreme za nastavu u srednjoj školi gde prate nastavu zajedno sa učenicima koji su prošli šestogodišnju školu. Ne bi trebalo forsirati bezbroj instruktivnih vežbi za pevanje i melodijsko-ritmičke diktate već ići na segmente koji će se na kraju spajati, naročito u srednjoj školi.
U dvogodišnjoj školi treba pribegavati najjednostavnijim primerima sa dijatonskim modulacijama, ali uz njihovu harmonizaciju (nastavnik) jer će se tako najbrže približiti zahtevima literature za solo pevanje i potrebi razvoja glasa s obzirom na to da se takve vežbe baziraju na harmonskim osnovama.
Tonalitete sa više predznaka (od četiri i više) ovi učenici samo upoznaju (teorijsko poznavanje, pevanje lestvice i kadence, obrada primera iz literature uz ilustraciju zvuka).
Čitanje vokalne i instrumentalne literature prethodnim savlađivanjem težih ritmičkih figura) predstavlja završni rad u osnovnoj školi, ali i jedan od glavnih zadataka. Instruktivni primeri iz ritma i iz melodike predstavljaju samo pripremu za savlađivanje originalnih muzičkih odlomaka. Diktati su pretežno usmeni, a od pismenih primenjuje se zapisivanje tonskih visina i ritmičkih motiva. Svesno vladanje gradivom olakšano je intenzivnijim radom na teoriji muzike.
CILJ nastave teorije muzike je da učenici shvate muzički tok i njegovu vizuelnu prezentaciju.
ZADACI:
- upoznavanje muzičkih pojmova i pojava;
- vladanje zakonitosti teorije muzike;
- povezivanje teorijske nastave sa solfeđom i nastavom instrumenta;
- ostvarivanje funkcionalnih zadataka - sticanje brzine u shvatanju tonskih odnosa (lestvice, intervali i akordi);
- vladanje muzičkom ortografijom.
(1 čas nedeljno, 35 časova godišnje)
Pojmovi i termini: utvrđivanje svih pojmova i termina obrađivanih u prethodnim razredima, njihovo definisanje i sistematizacija - linijski sistem, ključevi, ton i njegove osobine, metar i metričke oznake, odnosno vrste takta, interval, akord - trozvuk i četvorozvuk, tetrahord, lestvica, tonalitet...
Novo gradivo: muzička fraza, fraziranje, agogika, artikulacija, dinamika, tempo s odgovarajućim italijanskim nazivima.
Lestvice: teorijsko obnavljanje svih dijatonskih lestvica, upoređivanjem istoimenih i paralelnih tonaliteta, upoređivanjem lestvica udaljenih za hromatski polustepen (De-Des, Ce-cis), i enharmonskih lestvica (Des-Cis, Ges-Fis, be-ais).
Postavka moldura.
Lestvični kvintakordi.
Intervali: intervali do oktave i njihovi obrtaji - obnavljanje i utvrđivanje.
Složeni intervali.
Hromatske promene intervala i njihova razrešenja; umanjeni i prekomerni intervali.
Karakteristični lestvični intervali.
Trozvuci i četvorozvuci: obnavljanje konsonantnih kvintakorada i njihovih obrtaja i postavka umanjenog i prekomernog kvintakorda. Osnovni oblik i obrtaji MD7 - vezati u tonalitetu za dominantu. Umanjeni, poluumanjeni i mali molski septakord - na odgovarajućim stupnjevima u tonalitetu. Postavka listvičnih septakorada u osnovnoj durskoj i molskoj lestvici.
Mnogostranost tonova i durskog kvintakorda.
Ortografija i ornamentika: vežbe pravilnog pisanja. Osnovni ukrasi i figure.
GODIŠNJI ISPIT
1. Pismeni deo; intervali, lestvice, akordi i ortografija;
2. Usmeni deo:
- Intervali i akordi i njihovi obrtaji; mnogostranost tonova i durskog kvintakorda;
- Poznavanje termina i definicija; poznavanje svih oznaka koje prate notni tekst.
ČETVOROGODIŠNJE I DVOGODIŠNJE OBRAZOVANJE
(1 čas nedeljno, 35 časova godišnje)
Pojmovi i termini vezani za notno pismo, lestvicu, intervale i trozvuke. Ton i tonske osobine. Osnovni tonovi i hromatski znaci. Intervali do oktave i njihovi obrtaji - postavljanje intervala u linijskom sistemu.
Teorijsko upoznavanje sa durskim lestvicama do četiri predznaka, a molske: a-mol, de-mol, e-mol, i ce-mol. Upoređivanje istoimenih lestvica i njihovih kadenci.
Konstrukcija durskih i molskih kvintakorada na osnovnim tonovima od CE do A.
Osnovne oznake za tempo, dinamiku, artikulaciju i agotiku - iz instrumentalne literature za I razred odgovarajućih odseka.
GODIŠNJI ISPIT
1. Pismeni deo:
- obrađene lestvice i intervali - bez vrste;
2. Usmeni deo:
- konstrukcija intervala i konsonantnih kvintakorada. Oznake za dinamiku, tempo i artikulaciju.
II razred dvogodišnjeg i IV razred četvorogodišnjeg obrazovanje
(1 čas nedeljno, 35 časova godišnje)
Lestvice: sve durske i molske lestvice. Upoređivanje istoimenih tonaliteta, kao i paralelnih. Upoređivanje lestvica udaljenih za hromatski polustepen. Enharmonske lestvice.
Intervali i akordi: obrtaji intervala, složeni intervali. Ispisivanje šifri osnovnih intervala. Obrtaji konsonantnih kvintakorada. Umanjeni i prekomerni kvintakord bez obrtaja. Konstrukcija svih kvintakorada na istom tonu. Lestvični kvintakordi. Mnogostranost tonova. Mali durski septakord (na dominanti) sa obrtajima. Umanjeni septakord na VII stupnju u molu sa razrešenjem i poluumanjeni u duru sa razrešenjem. Sve vrste septakorada.
Pojmovi i definicije: proširivanje znanja osnovnim pojmovima i poznavanje novih termina iz oblasti tempa, artikulacije, agogike i ritma. Osnovni ukrasi i figure (ornamenti).
GODIŠNJI ISPIT
1. Pismeni deo:
- šifre intervala i akorada. Ispisivanje predznaka pojedinih lestvica. Ispisivanje vrste intervala i akorada - princip testa;
2. Usmeni deo:
- izgradnja intervala i akorada. Oznake za tempo, dinamiku, artikulaciju i agogiku.
UPUTSTVO ZA IZVOĐENJE NASTAVE TEORIJE MUZIKE
Teorija muzike je poseban predmet u završnim razredima šestogodišnje, četvorogodišnje i dvogodišnje nastave u osnovnim muzičkim školama i u I razredu četvorogodišnje i dvogodišnje škole. Ostvarivanje sadržaja programa ovog predmeta je bitno radi bržeg savlađivanja gradiva kod učenika ko]i su stariji od polaznika šestogodišnje škole. Teorijske postavke sigurno ubrzavaju napredovanje u savladavanju gradiva iz solfeđa.
Od prvog do petog razreda šestogodišnje škole i u drugom i trećem četvorogodišnje, teorija muzike prati svaku postavku i obradu metodske jedinice, kako u melodici i ritmu, tako i u intoniranju, opažanju i diktatima.
U početnim razredima težište rada je na opismenjavanju učenika u okviru domaćih zadataka - prepisivanje primera iz udžbenika i imenovanje ispisanih nota, i notnih zapisa, po diktatu nastavnika, dakle, ovladavanje notnim pismom u violinskom i bas ključu (obeležavanje notnih trajanja i pauza, vrste takta). Redosled notnih tonova, izgovor solmizacijom i abecedom, uspešno je savladan kada učenici nižu ove tonove uzlazno i silazno od bilo kog početnog tona u sekundama, a zatim u tercama u obimu dve oktave. Iako se kvintakord teorijski obrađuje u drugom razredu, u prvom razredu je predviđena priprema kako bi se lakše usvojio kroz izgovor terci i trozvuka na glavnim stupnjevima obrađenih durskih lestvica (kadenca).
Osnovne pojmove nastavnik objašnjava primereno uzrastu učenika. U prvim razredima će to biti jednostavna objašnjenja, a potom će se usložnjavati zavisno od razvoja shvatanja učenika i metodske jedinice. Sve osnovne pojmove: stupanj, stepen, polustepen, predznaci, tetrahord, lestvica, trozvuk, kadenca, takt, taktica, tempo i drugo, trebalo bi ispisivati na tabli rečima i notnom slikom, a i pokazivati i odsvirati na instrumentu. Izgradnja tetrahorda od bilo kog osnovnog tona i pronalaženje polustepena izvanredna je vežba za shvatanje lestvica. Uviđanjem rasporeda celih stepena i polustepena u tetrahordu učenici su spremni za teorijsku izgradnju svih dijatonskih lestvica. Već u I razredu se može postaviti princip izgradnje durskih lestvica: na poznati gornji (dominantni) tetrahord Ce-dura dodavanjem naviše tetrahorda sa polustepenom na kraju niza, dobija se Ge-dur lestvica (kvintni krug naviše), i suprotan smer - od toničnog tetrahorda Ce-dura spuštanjem još jednog tetrahorda sa istim rasporedom celih stepena i polustepena dobijamo Ef-dur (kvintni krug naniže). Hromatske promene osnovnih tonova događaju se u smeru kretanja - kod lestvica sa povisilicama u gornjem tetrahordu (vođica), a kod lestvica sa snizilicama u donjem tetrahordu (subdominanta).
Molske lestvice se postavljaju kao lestvice sa istim tonovima paralelnog dura. Radi očuvanja i daljeg učvršćivanja već prethodno postavljenih harmonskih funkcija (T-SD-D) u početnom razredu obrađivati kadencu harmonskog mola. Obradom svih vrsta molske lestvice utvrđuje se dominantni tetrahord abecednim izgovorom. Izgovaranjem svih tonova dominantnih tetrahorada molske lestvice ulazi se u oblast hromatike. Promenu u harmonskom molu objasniti harmonskim razlozima (durska dominanta), a u melodijskom molu melodijskim razlozima (eliminisanje prekomerne sekunde).
Kvintne krugove treba obraditi u III razredu kao i nizanje povisilica (poslednja povisilica - vođica) i snizilica (pretposlednja snizilica - ime tonaliteta). U kasnijim razredima upoređivati, teorijski i zvučno, istoimeni dur i mol, paralelne lestvice, lestvice udaljene za hromatski polustepen i enharmonske lestvice.
Preporučuju se pismena vežbanja: ispisivanje predznaka zadate lestvice u oba ključa, ispisivanje lestvičnog niza sa predznacima ispred nota, prepoznavanje lestvice na osnovu ispisanog niza (ne uvek od prvog stupnja), upoređivanje lestvičnih tetrahorada, pronalaženje jednog tetrahorda u više lestvica, i drugo.
Obrada intervala je predviđena takođe u početnim razredima. Najpre lestvični intervali, i to imenovanjem bez vrste, a kasnije se vrsta intervala povezuje sa određenim mestom u lestvici (na primer: velike terce na glavnim stupnjevima u duru). Veoma je važno postavljanje intervala u linijski sistem i njegovo brzo prepoznavanje. Izgradnja intervala, imenovanje abecedom, ispisivanje intervala i korišćenje šifri vežbaju se usmenim i pismenim putem. Obrtaje intervala, takođe, treba vežbati usmeno i pismeno, a kasnije definisati ove pojmove. Intervale sekstu i septimu teorijski postavljamo kao obrtaj odgovarajućih intervala. Umanjene i prekomerne intervale prikazujemo sa razrešenjem; u školi za osnovno muzičko obrazovanje prikazujemo prekomernu kvartu i umanjenu kvintu i njihovo pronalaženje u tonalitetu.
Lestvične kvintakorde, koji se ispevavaju u melodici, trebalo bi vežbati i usmenim izgovorom (sa povećanjem brzine izgovora). Kada se obrade vrste kvintakorada, vežbati izgradnju durskog i molskog kvintakorda od istog tona (usmeno i pismeno vežbanje, a i vežbanje na instrumentu). Može se teorijski postaviti u umanjeni i prekomerni kvintakord jer upoređivanjem sa durom i molom ova postavka nije teška učenicima. Svaki kvintakord se izgovara i u svojim obrtajima, u nizu - kvintakord, sekstakord, kvartsekstakord (na ova, način učenici klavirskog odseka sviraju trozvuk od prve godine). Svesnim prihvatanjem da jedan ton može bit: osnovni ton, terca ili kvinta različitih kvintakorad uvodimo učenike u harmonsko mišljenje - usmena i pismena vežbanja izgradnje od istog tona, naviše i naniže, kvintakorda, sekstakorda i kvartsekstakorda.
Septakordi se lako usvajaju nakon usmenih i pismenih vežbanja za terce i kvintakorde. MD7 se vezuje dominantu dura i mola. Predstavljanjem dominantnog septakorda u linijskom sistemu ukazati na položaj tonike, podjednako udaljenje od najnižeg i najvišeg tona. Vežbanje izgradnje dominantnog septakorda i njegovih obrtaja je usmeno, pismeno i na klaviru sa razrešenjem u odgovarajući tonični trozvuk. Isti postupak se koristi kod umanjenog i poluumanjenog septakorda. Ostale septakorde takođe postavljamo u tonalitet i vežbamo bržu i tačniju izgradnju. Hromatskim promenama pojedinih tonova u duru (molduru) i molu (harmonski i melodijski mol) ukazujemo i na promenu u vrsti septakorda, kao i kvintakorda.
U radu sa učenicima sve oznake za tempo, dinamiku, artikulaciju i agogiku trebalo bi primenjivati od prve naučene pesme. Učenje ovih oznaka, sa italijanskim nazivima, bez muzičkog sadržaja ne omogućava učenicima da upoznaju karakter kompozicije. Postupno usvajanje ovih termina, uz adekvatan prevod, pomoći će učenicima da na odgovarajući način interpretiraju i prepoznaju muzički sadržaj.