PRAVILNIK

O NASTAVNOM PLANU I PROGRAMU OSNOVNOG OBRAZOVANJA I VASPITANJA ZA GLUVE I NAGLUVE UČENIKE

("Sl. glasnik RS - Prosvetni glasnik", br. 16/97)

Član 1

Ovim pravilnikom utvrđuje se nastavni plan i program osnovnog obrazovanja i vaspitanja za gluve i nagluve učenike.

Nastavni plan i program iz stava 1. ovog člana odštampan je uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.

Član 2

Osnovno obrazovanje i vaspitanje gluvih i nagluvih učenika traje osam godina.

Član 3

Gluva i nagluva deca upisuju se u prvi razred osnovne škole u kalendarskoj godini u kojoj navršavaju sedam godina života.

Izuzetno, u prvi razred osnovne škole upisuju se i deca starija od sedam godina života, a koja zbog bolesti ili drugog razloga nisu bila upisana u školu.

Član 4

Obrazovno-vaspitni rad za gluve i nagluve učenike izvodi se u odeljenju, odnosno grupi.

Odeljenje, odnosno grupa iz stava 1. ovog člana ima najviše šest učenika.

Član 5

Čas nastave traje 45 minuta.

Član 6

Za učenike od I do IV razreda škola organizuje razrednu nastavu.

Za učenike od V i VIII razreda škola organizuje razrednu ili razredno-predmetnu nastavu.

Predmetna nastava može se organizovati iz nastavnih predmeta: likovna kultura, tehničko obrazovanje i fizičko vaspitanje.

Član 7

Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaje da važi Pravilnik o planu i programu vaspitno-obrazovnog rada u osnovnoj školi za učenike oštećenog sluha ("Službeni glasnik SRS", broj 32/86 i "Prosvetni glasnik SRS", broj 1/86).

Član 8

Ovaj pravilnik stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Prosvetnom glasniku".

 

PLAN
OSNOVNOG OBRAZOVANJA I VASPITANJA ZA GLUVE I NAGLUVE UČENIKE

 

I OBAVEZNI NASTAVNI PREDMETI

 

Razredi

Naziv predmeta

I

II

III

IV

V

VI

VII

VII

ned

god

ned

god

ned

god

ned

god

ned

god

ned

god

ned

god

ned

god

Srpski jezik

10

370

10

370

9

333

9

333

9

333

9

333

6

222

6

210

Maternji jezik*

10

370

10

370

9

333

9

333

9

333

9

333

6

222

6

210

Srpski jezik kao nematernji**

-

-

-

-

-

-

-

-

2

74

2

74

2

74

2

70

***

 

 

 

 

 

 

 

 

2

74

2

74

2

74

2

70

Likovna kultura

2

74

2

74

2

74

2

74

2

74

2

74

1

74

1

74

Priroda i društvo

-

-

-

-

1

37

1

37

-

-

-

-

-

-

-

-

Poznavanje prirode

-

-

-

-

-

-

-

-

2

74

-

-

-

-

-

-

Poznavanje društva

-

-

-

-

-

-

-

-

2

74

-

-

-

-

-

-

Istorija

-

 

-

 

-

 

-

 

-

 

1

37

1

37

1

35

Geografija

-

 

-

 

-

 

-

 

-

 

1

37

2

74

2

70

Fizika

-

 

-

 

-

 

-

 

-

 

1

37

1

37

2

70

Matematika

4

148

4

148

4

148

4

148

5

185

5

185

5

185

5

175

Biologija

-

 

-

 

-

 

-

 

-

-

1

37

2

74

2

70

Hemija

-

 

-

 

-

 

-

 

-

 

-

 

2

74

1

35

Tehničko obrazovanje

-

-

-

-

-

-

-

-

2

74

2

74

2

74

2

70

Domaćinstvo

-

-

-

-

-

-

-

-

1

37

1

37

1

37

1

35

Fizičko vaspitanje

2

74

2

74

2

74

2

74

2

74

2

74

2

74

2

70

UKUPNO:

18

666

18

666

18

666

18

666

25

925

25

925

25

925

25

875

___________
* Za učenike koji ostvaruju nastavu na jeziku narodnosti.
** Za učenike koji ostvaruju nastavu na jeziku narodnosti.
*** Maternji jezik sa elementima nacionalne kulture za učenike koji ostvaruju nastavu na srpskom jeziku. Član 5. Zakona o osnovnoj školi.

II OBAVEZNE VANNASTAVNE AKTIVNOSTI PO ODELJENJU

 

Razredi

Naziv aktivnosti

I

II

III

IV

V

VI

VII

VII

ned

god

ned

god

ned

god

ned

god

ned

god

ned

god

ned

god

ned

god

Fonetska ritmika

2

74

2

74

2

74

2

74

-

-

-

-

-

-

-

-

Zdravstvena zaštita

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

1

35

Korektivna gimnastika

1

37

1

37

1

37

1

37

1

37

1

37

1

37

1

35

Obavezne sportske aktivnosti

-

-

-

-

-

-

1

37

1

37

1

37

1

37

1

35

Izborna nastava

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

2

74

2

70

Radno proizvodna praksa

-

-

-

-

-

-

-

-

2

74

2

74

2

74

2

70

 

III OBAVEZNE VANNASTAVNE AKTIVNOSTI PO UČENIKU

a) Slušne i govorne vežbe

Ove vežbe ostvaruju se za učenike od I do VIII razreda sa po dva časa nedeljno.

b) Logopedske vežbe

Ove vežbe ostvaruju se za učenike od I do VIII razreda sa po jedan čas nedeljno.

IV IZBORNI PREDMETI

Nastava iz izbornih predmeta ostvaruje se u VII i VIII razredu sa po dva časa nedeljno, tj. 74 časova godišnje prema programu utvrđenom Pravilnikom o nastavnom planu i programu osnovnog obrazovanja i vaspitanja ("Službeni glasnik SRS - Prosvetni glasnik", broj 4/90, "Službeni glasnik RS - Prosvetni glasnik", broj 2/91, "Prosvetni glasnik", br. 2/92, 13/93, 1/94, 5/95 i 6/96).

PROGRAM
OSNOVNOG OBRAZOVANJA I VASPITANJA ZA GLUVE I NAGLUVE UČENIKE

 

SRPSKI JEZIK

CILJ I ZADACI

Cilj obrazovno-vaspitnog rada jeste razvijanje usmenog i pismenog govora i jezika učenika s oštećenim sluhom i njegovoj osnovnoj funkciji - funkciji sporazumevanja.

I razred

(10 časova nedeljno, 370 časova godišnje)

Operativni zadaci

- Osposobljavanje učenika za pravilan, čist i jasan izgovor glasova, glasovnih skupina, reči i rečenica u govoru i čitanju;

- razvijanje govora učenika u njegovoj osnovnoj funkciji - funkciji sporazumevanja;

- međusobno upoznavanje učenika, negovanje drugarskih odnosa, navikavanje na red i rad u školi, razvijanje ljubavi prema školi;

- izgrađivanje navika za pravilno sedenje, kretanje, držanje sveske i olovke;

- razvijanje osećanja dužnosti, obaveza učenja, rada i potreba da se obaveze izvršavaju;

- savlađivanje štampanih i pisanih slova;

- upoznavanje sa osnovnim pravopisnim pravilima.

ARTIKULACIJA (95)

Priprema učenika za nastavu govora.

Artikulaciju pojedinih glasova vršiti istovremeno sa obradom štampanih i pisanih slova.

Rad na spontanom izgovoru glasova, na osmišljenim sadržajima.

Obrada najmanje 24 glasa u toku prvog razreda, i to: redosledom zavisno od obrade glasova datih u bukvaru: A, T, O, P, U, E, M, V, I, N, J, S, L, K, D, Š, C, H, B, R, F, Lj, Z, Nj, Ž, Č, G, Ć, Đ, Dž.

Po mogućstvu izgovor glasova vežbati na početku, u sredini i na kraju.

Upotreba daktilologije.

Korišćenje svih tehničkih dostignuća koja doprinose pravilnom izgovoru.

POČETNO ČITANJE I PISANJE (100)

Vežbe disanja kao pripreme za čitanje.

Vežbe u razvijanju motorike (vežbanje pokreta ruke, šake, prstiju i njihova koordinacija).

Obrada štampanih i pisanih slova i njihovo pravilno vezivanje u reči i rečenice.

Prepisivanje reči i rečenica kratkih tekstova.

Savlađivanje tehnike čitanja reči, rečenica, kraćih jednostavnih tekstova i rad na razumevanju pročitanog sadržaja.

Pravilno oblikovanje slova, povezivanje, jednak razmak između slova u rečima i reči u rečenici, pisanje u svakom redu, vođenje reda do kraja.

Osposobljavanje učenika da vrše logično dopunjavanje izostavljenih slova u rečima, reči i rečenici, kao i da pišu reči i rečenice po kratkom diktatu.

USMENO IZRAŽAVANJE (135)

Treba u sebi da sadrži sve elemente prisutne u dečjem životu (kuća, škola, park, dvorište).

Imenovanje bliske osobe, životinje, biljke, predmeta kao i pojave u prirodi.

Razumevanje, izgovaranje i ispunjavanje, izgovorene ili napisane zapovesti i naređenja. Na primer: ustani, sedi, otvori, zatvori, donesi...

Određivanje radnje koju vrši neko lice (pomoću pitanja: šta radi, šta nosi, itd.).

Određivanje lica koje vrši radnju (npr. ko ide, ko piše, ko spava).

Razlikovanje bića od stvari (pitanja: ko je to? šta je to?).

Određivanje veličine (mali, veliki, mala, velika); razlikovanje osobina (toplo, hladno, dobro, lepo); razlikovanje boja (belo, crveno, plavo, žuto, crno).

Korišćenje najfrekventnijih pitanja iz života učenika.

Osposobljavanje za izražavanje najjednostavnijih potreba, želja, stanja (Molim vode. Hoću hleba. Vesna je bolesna. Gladan sam i sl.).

Sastavljanje rečenice na osnovu date slike.

JEZIK (40 časova)

Pravilna upotreba velikih slova na početku rečenice i u pisanju imena ljudi.

Upotreba tačke na kraju rečenice.

Razumevanje i upotreba rečenice od dve reči (imenica i glagol, npr. Baka spava. Mama piše...).

Rad na potvrdnom i odrečnom obliku glagola imati u rečenici (npr. Imam olovku. Nemam olovku.).

II razred

(10 časova nedeljno, 370 godišnje)

Operativni zadaci

- Isticanje osećanja radosti ponovnog susreta sa školom i drugovima;

- utvrđivanje stepena usvojenosti obrađenih glasova u prvom razredu; dalji sistematski rad na usavršavanju izgovora i obradi preostalih glasova i slova;

- rad na bogaćenju rečnika i razvijanju govora učenika u procesu sporazumevanja;

- osposobljavanje učenika da tačno i sa razumevanjem čitaju govor sa usana drugih osoba;

- dalji rad na razvijanju tehnike čitanja i pisanja (pisanje slova, reči i rečenica - štampanim i pisanim slovima, poštovanje osnovnih zakona u pisanju i razvijanje navike urednosti, tačnosti i upornosti);

- vaspitanje učenika za izvršavanje svojih obaveza u nastavi i pravilno ponašanje prema roditeljima, nastavnicima, vaspitačima i drugovima.

ARTIKULACIJA (85)

Vežbe disanja, fonacije i govornih organa.

Kratko i dugo izgovaranje samoglasnika.

Dalji rad na artikulaciji glasova neobrađenih u prvom razredu.

Spajanje glasova u reči i reči u kratke rečenice.

Izgovaranje reči u rečenici - prirodnim glasom, normalne jačine.

Izgovaranje reči sa grupom suglasnika.

Vežbe za pravilan izgovor svih glasova, naročito afrikata i frikativa.

Vežbe čitanja sa usta i lica kao i upotreba daktilologije kao pomoćnog sredstva u razvoju govora.

Koristiti dostupna tehnička pomagala koja doprinose pravilnoj artikulaciji i razvoju govora.

ČITANJE (140)

Početno čitanje i pisanje nastavlja se u ovom razredu do konačne obrade svih slova.

Dalje savlađivanje tehnike čitanja reči, rečenica i kratkih tekstova.

Razumevanje značenja reči i sadržaja rečenica i teksta.

Uočavanje i procenjivanje osobina likova i događaja u obrađenim tekstovima.

Prepričavanje teksta i shvatanje poruke, namere i osećanja u tekstu (tražiti od učenika da kaže šta su pročitali, šta se opisuje u tekstu, da to pokažu na slici i da umeju hronološki da izlažu događaje ili situacije).

Pouka o tekstu.

Materijal za čitanje uzimati iz oblasti dečjeg života i rada u školi, domu i roditeljskoj kući i sl.

Učenje i kazivanje napamet kraćih tekstova.

Usklađivanje intonacije i tempa u govoru.

Uočavanje interpunkcije.

USMENO I PISMENO IZRAŽAVANJE (102)

Nastaviti sa proširivanjem rečnika učenika i daljim razvojem njihovih sposobnosti komuniciranja usmenim i pismenim putem.

Imenovanje i opisivanje predmeta iz okoline koja okružuje učenika (učionica, roditeljski dom, školsko dvorište, škola, ulica, park, internat, pijaca, ambulanta).

Opisivanje izvršene radnje (Ja sedim. Ja sam sedeo. Ja idem. Ja sam jeo. Ja sam spavao. Ja sam napisao).

Opisivanje pojava u prirodi (Pada kiša. Sneg. Oblačno. Toplo. Hladno. Sunčano.).

Razumevanje i ispunjavanje određenih poruka (Otvori vrata. Obriši tablu. Otvori prozor. Zatvori prozor. Operi ruke.).

Orijentacija u vremenu (Jutro. Podne. Veče. Dan. Noć.).

Postavljanje pitanja i davanje odgovora na njih (Ko je to? Šta je to? Šta radi? Kakve je boje?).

Pozdravi: Dobro jutro! Dobar dan! Dobro veče!

Prepisivanje odlomaka, rečenica i tekstova.

Diktat.

Opisivanje slika kratkim rečenicama, opisivanje predmeta i opisivanje radnji.

Pismeno odgovaranje na kratka postavljena napisana pitanja.

JEZIK (43)

(Bez definicije i samo ono što u životu dece ima najčešću primenu)

Upotreba velikog slova (imena i prezimena ljudi, naselja).

Interpunkcija (tačka, zarez, upitnik).

Lične zamenice: ja, ti, on, ona, mi.

Prisvojne zamenice: moje, tvoje.

Upotreba glagola biti, hteti.

Reči koje kazuju kako je nešto.

Reči koje kazuju koliko je nešto.

Reči koje kazuju čije je nešto.

III razred

(9 časova nedeljno, 333 časa godišnje)

Operativni zadaci

- Osposobljavanje učenika da pravilno čitaju govor sa usana sagovornika;

- dalji rad na pravilnoj artikulaciji i individualna korekcija glasova;

- osposobljavanje učenika za čist i razumljiv govor za potrebe sporazumevanja;

- dalje usavršavanje tehnike čitanja i čitanje sa razumevanjem;

- učenje napamet kraćih i lakših tekstova,

- osposobljavanje učenika za pismeno izražavanje, opisivanje slika, pojava, predmeta, osećanja, doživljaja itd.;

- pisanje po diktatu;

- dalje uvođenje u gramatička pravila;

- čitanje i pisanje drugog pisma;

- vaspitanje učenika za izražavanje radnih obaveza u školi i roditeljskom domu, internatu.

ARTIKULACIJA (76)

Razvijanje tehnike disanja i ekonomično korišćenje vazdušne struje.

Dalji rad na fiksiranju vokala i nazala, pravilnoj artikulaciji frikativa i permanentnoj izgradnji afrikata. U artikulaciji vršiti stalnu individualnu korekciju nepravilno izgovorenih glasova.

Voditi računa o: vokalizaciji, ritmu, melodiji i naglasku, o dužini i trajanju reči u rečenici.

Korišćenje ostatka sluha za razvijanje govora.

OBRADA I ČITANJE TEKSTA (135)

Obrađivanje kratkih i zanimljivih tekstova (iz čitanke, dečje štampe: bajke, basne, slikovnice).

Osposobljavanje učenika da iz pročitanog teksta navede ličnosti (postupke i osobine), predmete ili pojave pomoću ilustracije.

Osposobljavanje učenika da odgovara na kraća pitanja u vezi sa tekstom.

Čitanje sa razumevanjem i prepričavanje priče u nekoliko kratkih rečenica (uz pomoć nastavnikovih pitanja).

Osposobljavanje učenika da čitaju tekst po ulogama (učenje uloga napamet).

USMENO I PISMENO IZRAŽAVANJE (80)

Obogaćivanje rečnika učenika novim pojmovima (kuća, dvorište, grad, selo, prodavnica, polje, voćnjak, domaće i divlje životinje, izlet).

Samostalno iskazivanje ličnih želja, stavova i poruka (Molim šolju čaja. Uzmi tanjir. Sipaj jelo. Jedi. Uzmi svesku i olovku).

Osposobljavanje učenika da pravilno čitaju govor sa usta nastavnika i drugova (da razume pitanje, zahtev za izvršenje radnje, naređenja).

Opisivanje bića, predmeta i pojava prema datoj slici (seriji slika ili filmu).

Sastavljanje kraćih priča na osnovu datih slika.

Razumevanje i upotreba i davanje odgovora na pitanja: Ko je to? Šta je to? Gde je? Kada? S kim? Čime? Šta radi? Kuda ide? Šta ima?

Dopuna izostavljenih reči u rečenici.

Pismeni odgovor na usmena pitanja; usmeni odgovor na napisana pitanja.

Uvežbavanje čitanja i pisanje drugog pisma.

Diktat.

JEZIK (42)

Osposobljavanje učenika da uoče gramatička pravila, usvoje i upotrebe ih u pismu i govoru.

Osposobljavanje učenika da prepoznaju, razlikuju i upotrebe: jedninu i množinu, muški i ženski rod, lične zamenice, imenice, prideve i glagole.

Obrada priloga za mesto i vreme (reči koje označavaju kada se nešto dešava i gde se nešto dešava).

Upotreba znakova interpunkcije: tačka, zarez, dve tačke, upitnik i uzvičnik.

IV razred

(9 časova nedeljno, 333 časa godišnje)

Operativni zadaci

- Osposobljavanje učenika za pravilan govor;

- osposobljavanje učenika za usmeno i pismeno izražavanje, te tačno i jasno iskazivanje svojih misli, osećanja i želja;

- osposobljavanje učenika za čitanje govora sa usta i lica osoba sa kojima komunicira;

- razumevanje pitanja i davanje odgovora na njih;

- razumevanje pisanog teksta;

- upoznavanje učenika sa osnovnim gramatičkim kategorijama;

- razvijanje ljubavi i interesovanja prema knjizi;

- vaspitavanje učenika za pravilan odnos prema životnoj sredini.

ARTIKULACIJA (58)

Korekcija izgovora svakog glasa kod učenika prema potrebi: sprovođenje vežbi koje bi pomogle za postizanje pravilne intonacije, naglaska i ritma u govoru učenika.

Obrati pažnju na pauze u govoru kao i na znakove interpunkcije.

Vežbanje pravilnog izgovora rečenica - u jednom izdahu.

Kod svih vežbi oslanjati se na ostatke sluha kod dece - koristiti slušne amplifikatore.

ČITANJE I OBRADA TEKSTA (125)

Nastojati da učenici savladaju u potpunosti tehniku čitanja i pročitani tekst da razumeju.

Voditi računa o ritmu govora.

Vežbanje čitanja u sebi i naglas.

Vežbanje sposobnosti opisivanja slike i prepričavanje teksta sopstvenim rečima.

Čitanje kratkih priča, bajki, basni, učenje kratkih recitacija.

Osposobljavanje učenika da umeju da odgovore na pitanja koja se odnose na pročitano; da umeju da navedu lica iz teksta; da umeju da prepričaju pročitano uz pomoć nastavnikovih pitanja; da umeju da odaberu ilustraciju za svaki deo pročitane priče kada se koristi serija slika, a isto tako i za svaku sliku izaberu odgovarajući deo teksta.

Dramatizovanje prigodnih tekstova i učenje tekstova po ulogama.

USMENO I PISMENO IZRAŽAVANJE (70)

Osposobljavanje učenika da postavljaju pitanja i traže uzroke nekim pojavama: ko, šta, kako, zašto, o čemu, o kome, kada, s kim, koliko, šta radi (usmeno će izražavaju o tome).

Orijentacija u vremenu i prostoru uz pitanja: kada? gde? odakle? kuda? kako? koliko?

Osposobljavanje učenika da sami formulišu pitanja na datu izjavnu rečenicu.

Zamenjivanje imenica zamenicama (u tekstu).

Osposobljavanje učenika za samostalno izlaganje zapovesti, molbe, želje i stanja, kao i da vode razgovor međusobno - razvijanje dijaloške forme govora.

Prepisivanje kratkih tekstova sa table i iz knjiga.

Pisanje kraćeg diktata.

Sastavljanje priče na osnovu datog plana ili pitanja (nekoliko rečenica) na temu: događaji u školi, na izletu, na ulici, na livadi, u parku i sl.

JEZIK (80)

(bez davanja definicija)

Razlike između imenica i glagola.

Slaganje imenica i prideva (zelena trava, dobar dečak...).

Upoređivanje sadašnjeg, prošlog, budućeg vremena - vežbe na primerima.

Ukazivanje na slaganje roda, broja i padeža - najjednostavniji primeri.

Pravilno pisanje negacije NE i upitne rečce LI.

Stalno suzbijanje agramatizma.

V razred

(9 časova nedeljno, 333 časa godišnje)

Operativni zadaci

- Osposobljavanje učenika da jasno izražavaju svoje misli, želje i osećanja usmenim i pismenim putem;

- podsticanje radoznalosti za bogaćenje rečnika i savlađivanje programskih zadataka;

- osposobljavanje učenika da tačno, tečno i sa razumevanjem čitaju tekstove u prozi i stihu;

- podsticanje učenika da čitaju dečje listove i koriste školsku biblioteku;

- upućivanje učenika da se sistematski vežbaju u usmenom i pismenom izražavanju;

- razvijanje samostalnosti u radu i usmeravanje na međusobno pomaganje.

ČITANJE I OBRADA TEKSTA (124)

ČITANJE (60)

Savladavanje tehnike čitanja naglas. Čitanje teksta prirodnom jačinom i bojom glasa i normalnim tempom.

Shvatanje smisla pročitane rečenice i reči u njoj, pročitanog kraćeg i dužeg teksta. Čitanje naglas uz neprekidnu brigu za čist izgovor naglas i ritam pri čitanju.

Čitanje u sebi kraćih i dužih rečenica radi davanja glasnog odgovora na unapred postavljena pitanja. Čitanje u sebi poznatog teksta i pismeno izražavanje pročitanog. Izražajno (logičko) čitanje.

Čitanje po ulogama i dramatizaciji sadržaja.

OBRADA TEKSTA (64)

Obrada odabranog i posebno podešenog teksta naučno-popularnog i književnog teksta (u stihovima i prozi) sa tematikom iz dečjeg života i sveta sa zanimljivom naracijom i humorom. Obrada bajke i basne. Uočavanje likova glavne radnje i glavnih mesta i vremena dešavanja radnje u pročitanim proznim tekstovima. Obrada poslovica i zagonetki. Obrada pogodnih tekstova iz dečje štampe.

USMENO IZRAŽAVANJE (85)

Pravilan govor; vođenje dijaloga o zajedničkim temama; međusobno postavljanje pitanja i davanje odgovora; izražavanje ličnih želja, zahteva, razmišljanja; pričanje sopstvenih doživljaja; vežbe u posmatranju, pričanje na osnovu posmatranja događaja na ulici, na izletu, u učionici, školskom dvorištu, u prodavnici, bioskopu, pozorištu, na televiziji; obrađivanje mesta i vremena događaja o kojima se priča; nalaženje uzroka određenih pojava i donošenje sopstvenih zaključaka o njima; opisivanje fizičkih osobina ličnosti iz života (portret) i ukazivanje na njihove osnovne karakterne osobine; pričanje na osnovu slike i serije slika.

Prepričavanje obrađenog i pročitanog teksta po unapred pripremljenom planu. Kazivanje napamet naučenih tekstova i recitacija. Prepričavanje sa zadatkom uvežbavanja osnovnih gramatičkih kategorija.

PISMENO IZRAŽAVANJE (60)

Pismene vežbe u trajanju od pet ili deset minuta (na početku ili završetku časa); pisanje pitanja i odgovaranje na postavljena pitanja; kraći diktati (rečenice izabranih pasusa iz određenih tekstova), dopunjavanje izostavljenih reči i rečeničnih delova u datim rečenicama; kolektivna ispravka grešaka.

Pismene vežbe u okviru celog časa: prepričavanje obrađenog teksta prema unapred sačinjenom planu, pismeno izlaganje o događajima i ličnim doživljajima (na osnovu posmatranja), pisanje pisma roditeljima, rođacima, drugovima, sastavljanje priče na osnovu serija slika.

Pismene vežbe u cilju uvežbavanja gramatičkih pravila: pisanje rečenica po značenju sa odgovarajućim interpunkcijskim znacima, vežbe u pisanju vlastitih imena i zajedničkih imenica.

Dva školska pismena zadatka u toku jednog polugodišta.

JEZIK (64)

Ponavljanje i utvrđivanje programskih sadržaja iz prethodnih razreda.

Rečenice po značenju: izjavne, upitne i uzvične - potvrdne i odrečne (uvežbavanje). Razlikovanje rečenica po sastavu: proste, proširene i složene. Imenice i glagoli kao glavni delovi rečenice: subjekat i predikat.

Imenice: vlastite i zajedničke (značenje, način pisanja), rod i broj tih imenica. Glagoli: značenje: prezent - značenje: razlikovanje po značenju između prezenta, perfekta i futura. Lična zamenica u jednini i množini u vezi sa značenjem prezenta: rod ličnih zamenica trećeg lica.

Bogaćenje rečnika učenika novim zajedničkim rečima i vlastitim imenima (bića i predmeta) iz učenikove sredine, glagoli u prezentu sa značenjem radnje koju svakodnevno vrše učenici i lica iz njihove najbliže okoline.

VI razred

(9 časova nedeljno, 333 časa godišnje)

Operativni zadaci

- Osposobljavanje učenika da savladaju tehniku logičnog čitanja i uvođenja učenika u estetsko (umetničko) čitanje;

- osposobljavanje učenika za učešće u razgovoru jednostavnim rečenicama;

- osposobljavanje učenika za samostalno izlaganje misli;

- funkcionalno usvajanje određenih jezičkih zakonitosti sa primenom u govoru i pisanju;

- navikavanje učenika na sistemski rad, redovno učenje, vežbanje i ponavljanje naučenog;

- upućivanje učenika da upoznaju humane poruke pročitanih tekstova.

ČITANJE I OBRADA TEKSTA (105)

Potpuno savladavanje tehnike logičkog čitanja i postupno uvođenje u estetsko čitanje. Čitanje prirodnom jačinom i bojom glasa i normalnim tempom, sa pravilnom intonacijom i ritmom, uz potpuno korišćenje interpunkcijskih znakova (tačka, zarez, pauza, upitnik i uzvičnik). Čitanje dijaloga. Čitanje po ulogama. Razumevanje i shvatanje smisla pročitanog teksta.

Upućivanje učenika u tehniku učenja pesama napamet. Horsko i individualno čitanje i recitovanje.

Čitanje u sebi kraćih i dužih tekstova ili odlomaka i razumevanje pročitanih tekstova radi davanja glasnih odgovora na unapred postavljena pitanja.

Obrada odabranog i posebno podešenog teksta, naučno-popularnog i književnog teksta (u stihovima i prozi) sa tematikom iz dečjeg života i sveta, sa izraženim humanim osećanjima, sa zanimljivim dijalogom, naracijom i humorom. Obrada basni, narodnih pripovedaka (legende). Obrada pesama iz NOB-a i o radu (sa objašnjenjem tematike, osnovnog osećanja i poruke bez književno-teorijskih definicija). Obrada odlomaka narodnih pesama. Obrada prigodnih tekstova iz dečje štampe.

U odabranim tekstovima treba uočavati: glavnu radnju, glavne likove, mesta i vreme dešavanja radnje.

USMENO IZRAŽAVANJE (99)

Podržavanje pravilnog govora: vođenje razgovora o zajedničkim temama iz života i rada (o događajima u toku dana i nedelje, ekskurzijama, školskom raspustu, domaćem zadatku, televizijskoj emisiji, gledanoj filmskoj predstavi i sl.); vežbe u posmatranju, dalje insistiranje na tačnom određivanju lokacijskih i vremenskih relacija; nalaženje uzroka i davanje zaključaka o ranim životnim pojavama i doživljajima; pričanje na osnovu serija slika. Opisivanje ličnosti iz života ili iz pročitanih književnih dela.

Prepričavanje obrađenog i pročitanog teksta na osnovu unapred određenog plana. Kazivanje napamet naučenih tekstova i recitacija. Prepričavanje sa primenom osnovnih gramatičkih pojmova.

PISMENO IZRAŽAVANJE (78)

Prepričavanje obrađenog teksta prema unapred sačinjenom planu, pismeno izražavanje o stvarima ili događajima i ličnostima, sastavljanje priča po seriji slika. Diktat kraćih proznih tekstova. Pisanje pisama.

Pismene vežbe u vezi sa osnovnim gramatičkim pojmovima: pisanje prostih i proširenih rečenica, uz upotrebu novonaučenih imenica, prideva, brojeva i ličnih zamenica i upotrebu odgovarajućih znakova interpunkcije.

Dva školska pismena zadatka u toku jednog polugodišta.

JEZIK (62)

(Bez davanja definicija - na praktičnim primerima)

Ponavljanje i utvrđivanje programskih sadržaja iz prethodnog razreda.

Služba reči u rečenici i njeni delovi (subjekat, predikat i dodaci). Stvaranje porodice reči prefiksima i sufiksima: pisati, opisivati, napisati, zapisati, ispisati, potpisati, itd.

Imenice: zbirne i gradivne (razlike u njihovom značenju i razlika u značenju između njih i imenica koje su obrađene u prethodnom razredu).

Pridevi: opisni i prisvojni (značenje), poređenje prideva kao razlikovanje u jačini i stepenu neke osobine (bez definicije). Upotreba i pisanje lične zamenice iz poštovanja (Vi).

Brojevi: osnovni, redni i zbirni (značenje i razlikovanje).

Glagoli: prezent pravilnih i pomoćnih glagola, perfekt, futur (praktična primena u svakodnevnom govoru).

Upotreba zareza, posebno u proširenoj rečenici (pri nabrajanju). Pisanje prideva - opisnih (pri poređenju), prisvojnih (od vlastitih i zajedničkih imenica).

Pisanje naslova knjiga.

Pisanje skraćenica (malim slovima i bez tačke, malim slovima i sa tačkom).

Pisanje skraćenica koje označavaju imena država.

VII razred

(6 časova nedeljno, 222 časa godišnje)

Operativni zadaci

- Uvežbavanje učenika u umetničkom čitanju kraćeg književnog teksta;

- ovladavanje tehnikom čitanja u sebi sa razumevanjem;

- upućivanje učenika u samostalan rada sa knjigom i razvijanje navika za samoobrazovanjem;

- razumevanje usmenog izlaganja sagovornika i vođenje dijaloga;

- osposobljavanje učenika za samostalno, plansko i ekonomično pričanje, opisivanje i portretisanje;

- proširivanje gramatičkih formi i pravopisna pravila.

ČITANJE I OBRADA TEKSTA (80)

Potpuno savladavanje svih oblika tehnike čitanja. Logičko, pravilno i brzo čitanje tekstova iz čitanki, dečjih listova i štampe. Čitanje u sebi radi pripremanja za usmeno izlaganje (da prepričaju, da nađu glavnu ličnost, da kažu šta im se dopada i zašto).

Obrada tekstova iz narodne i umetničke književnosti, proza i poezija, lirska i epska poezija na odabranim primerima. Obrada umetničkih pripovedaka i kraćih dramskih tekstova.

Čitanje tekstova po ulogama. Čitanje recitacija i učenje napamet.

USMENO IZRAŽAVANJE (40)

Uvođenje raznih oblika izražavanja (opisivanje, prepričavanje, izveštavanje).

Govorne vežbe sa tematikom iz svakodnevnog života, kao i aktuelnih i savremenih zbivanja. Vežbe izražavanja u direktnom i indirektnom govoru.

Navikavanje učenika da govore po planu, da shvate da se svaka govorna celina sastoji iz delova koji su raspoređeni logičkim redom.

PISMENO IZRAŽAVANJE (42)

Sadržaji pismenih vežbanja treba da odgovaraju tematici usmenih vežbanja. Prepričavanje doživljaja po planu (odeljci, pasusi).

Uvođenje učenika u pisanje stavova prema utvrđenoj kompoziciji (uvod, razrada, zaključak). Pisanje pisama, čestitki i popunjavanje praktičnih formulara.

Četiri školska pismena zadatka.

JEZIK (60)

Ponavljanje i utvrđivanje programskih sadržaja iz prethodnog razreda.

Imenice: padeži imenica. Nalaženje odgovarajućih primera, upotreba padeža u određenim tekstovima. Zamenica za sva lica - sebe, se.

Glagoli: prelazni, neprelazni, povratni. Imperativ (značenje i upotreba u govoru).

VIII razred

(6 časova nedeljno, 210 časa godišnje)

Operativni zadaci

- Uvođenje učenika u strukturu osnovnih oblika usmenog i pismenog izražavanja;

- osposobljavanje učenika za uočavanje likova, njihovih osobina i postupka u pročitanim tekstovima i donošenju vlastitih sudova i zaključaka;

- osamostaljivanje učenika za samostalno dalje obrazovanje.

ČITANJE I OBRADA TEKSTA (116)

Savladavanje svih oblika tehnike čitanja, čitanje po ulogama, logičko čitanje, estetsko čitanje. Usavršavanje tehnike brzog glasnog čitanja i čitanja u sebi s razumevanjem.

Obrada umetničkih pripovedaka i kraćih dramskih tekstova, anegdota i šaljivih priča iz narodne književnosti, proze i poezije iz književnosti naroda Jugoslavije.

Ukazivanje na slikovita mesta, karakteristične likove, ključne događaje, vreme i mesto dešavanja radnje. Ukazivanje na primere iz teksta koji imaju vaspitni značaj i donošenje sopstvenih stavova o njima.

Samostalno prepričavanje delova teksta, prepričavanje po planu, dramatizacija.

Učenje napamet prikladnih tekstova i pesama. Dramatizacija i izvođenje malih scena.

Obrada književnih radova (proza, poezija, drama) i vrsta (lirske pesme, epske pesme, pripovetka, roman, putopisi, dnevnici) - uz kratke informacije.

USMENO I PISMENO IZRAŽAVANJE (78)

Pravilno, tačno, tečno i spontano izražavanje, usmenim i pismenim putem u međusobnim odnosima i kontaktima sa okolinom. U radu obuhvatiti sve oblike i sadržaje iz prethodnih razreda.

Razgovor o pročitanom kraćem književnom tekstu uz pomoć pitanja i po unapred sačinjenom planu.

Usmeno i pismeno izražavanje o temi po slobodnom izboru.

Osposobljavanje učenika za samostalno komuniciranje sa životnom i radnom sredinom radi zadovoljenja i ostvarenja prava i potreba u toku školovanja i zapošljavanja (pisanje molbi, zahteva, popunjavanje raznih obrazaca sa podacima i sl.).

Uvođenje učenika u izradu samostalnih sastava; uočavanje usmerenosti teme, prikupljanje podataka, raspoređivanje podataka po planu i oblikovanju.

Upućivanje učenika da i sami pišu tekstove i da ih štampaju u dečjim listovima, zidnim novinama i slično.

JEZIK (28)

Utvrđivanje i sistematizacija obrađenih programskih sadržaja iz prethodnih razreda.

Imenice, lične zamenice, brojevi i njihovo slaganje u rečenici (primer iz tekstova ili iz života učenika).

Lične zamenice i promena ličnih zamenica.

Prisvojne i pokazne zamenice.

Nepromenljive reči (predlozi, prilozi, veznici i uzvici).

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)

Osnovni zadatak nastave srpskog jezika u osnovnoj školi je da deca nauče da čisto i razumljivo izgovaraju, razumeju poruke sagovornika i sami se služe govorom, usmenim i pismenim, kao sredstvom opštenja i sticanja znanja.

Kvalitetan izgovor slušno oštećenih učenika garancija je za savlađivanje programa i njihovu potpunu integraciju u društvu. Na redosled prelaženja glasova u demutizaciji, na ovim prostorima, ukazivali su mnogi surdopedagozi. Redosled koji je dat u programu dat je na osnovu redosleda pojave glasova u dečjem govoru, učestalosti glasova u srpskom jeziku i čitljivosti glasova od strane slušno oštećene dece. No, takođe ostavlja se sloboda nastavniku da, u zavisnosti od situacije, sam odredi redosled prelaženja glasova u svom odeljenju.

Upotreba daktilologije je neophodna jer omogućava da se dete brže razvija, a posebno je važna kao pomoćno sredstvo u početnom čitanju i pisanju. Još od prvih dana nastavnik se učenicima obraća govorom i upućuje ih da ga prate, da poruku primaju i vizelno i auditivno. U periodu prelaženja fonema, u prvom razredu, nastavnik će uporedo koristiti i prstni znak za svaku grafemu i daktilirati prema poznatim i ustaljenim pravilima.

Ukoliko se učenik uključuje u procese nastave prvog razreda neposredno po dolasku u školu, a pre toga nije pohađao predškolsko odeljenje, neophodno je da se prođe period opšte pripreme, ne duži od petnaest dana.

Pre nego se pristupi sistematskom radu na izgovoru treba izvršiti prethodna ispitivanja, jer izgovor dece umnogome zavisi od stepena oštećenja sluha, od vremena oštećenja, od stanja čula vida, stepena inteligencije, a posebno od anatomsko-fizioloških nedostataka organa koji učestvuju u izgovoru. Sve te nalaze treba nastavnik da pribavi i ima u učeničkom dosijeu, kako bi podesio i postupak prema svakom učeniku.

U svakom radu, pa i u ovom, postoje zakonitosti kojih se nastavnik treba da pridržava. Pre nego se pređe na izgovor, tj. na artikulaciju glasa, neophodno je da se izvrši opšta priprema. Mi se ovde nećemo zadržati na tome, jer je program to dovoljno razradio, ali ćemo ukazati na neke elemente o kojima nastavnik u radu treba da vodi računa.

Izgovor kod dece razvijati kroz igru. Postoje brojne didaktičke igre koje se navode u literaturi i koje se u nastavi gluvih mogu uspešno da koriste. Tu su u prvom redu igre podržavanja, npr. let aviona, rad lokomotive, onomatopeja životinja i sl. Prilikom podražavanja prirodnih zvukova treba stvoriti takvu životnu situaciju da se deca sažive i aktivno učestvuju u igri, kako bi se glas što spontanije dobio. Za ove igre koristiti predmete, modele, slike, muzičke instrumente, trake sa snimcima, ploče, dijafilmove, TV programe i sve što može da koristi spontanom izgovoru glasa. Preporučljivo je da se glasovi na ovaj način dobiju pre nego se pređe na početno čitanje i pisanje. Prilikom izgovora glasova treba voditi računa da glas bude normalne visine, jačine i boje. Treba izbegavati svako naprezanje organa prilikom izgovora, jer to vodi nečistom i nerazumljivom izgovoru. Izgovor glasova ne treba forsirati. Svako dete imaće svoj tempo u dobijanju glasa. U tome ga treba stručno i postupno voditi. Gluvo dete ne treba forsirati da ide u korak u izgovoru sa nagluvim detetom koje već, u velikoj meri, ima dobar izgovor. Za postizanje izgovora koriste se sva čula.

Najčešće, greška u izgovoru glasa posledica je nepravilnog postupka u radu, ukoliko ne postoje neke anatomske smetnje. Izrazito neprijatan glas je piskav glas, nizak, hrapav, nazalan. Ove anomalije u izgovoru glasa mogu da se otklone. U radu na otklanjanju istih treba koristiti vibratore, zvučne amplifikatore i vizuelne indikatore govora koji su na raspolaganju nastavniku. Međutim, ne treba zapostaviti, naročito kod gluve dece, i dodir.

Česta greška u izgovoru je zamenjivanje glasova, najčešće zvučnih i bezvučnih. Ona je posebno izražena kod gluve dece, kojoj nedostaje auditivna percepcija. Do zamene dolazi zbog toga što je vizuelna percepcija identična i za bezvučne i za zvučne glasova. U takvim slučajevima nastavnik treba da sprovodi posebne vežbe razlikovanja bezvučnih i zvučnih glasova u osmišljenim govornim strukturama.

Vrlo često izgovor je nerazumljiv i neprijatan za slušanje usled naprezanja govornih organa pri izgovoru. Naprezanje dovodi do nepravilnog položaja govornih organa za određeni glas. Tako kod naprezanja usana dolazi do distorzije usnenih i usneno-zubnih glasova p, b, m, f, v, kod podizanja korena jezika posledica je nepravilan izgovor glasova o, a, u, k, g, h, a pri podizanju vrha jezika nepravilan je izgovor e, i, j, nj, lj, itd. Ove nepravilnosti u izgovoru mogu se učenicima predočiti pomoću ogledala, i, na drugi način, pružanjem mogućnosti učeniku da upoređuje svoj izgovor sa izgovorom nastavnika. Međutim, izgovor glasova je individualan za svakog učenika i u zavisnosti od položaja u reči i od prethodnog i narednog glasa. Zato je u izgovoru presudna akustička slika koju o glasu dobija sagovornik. Nije tako važno da li su govorni organi u položaju teoretski opisanom za pojedine glasove, već da li taj glas u određenoj reči i rečenici ima svoje obeležje koje odgovara njegovoj akustičnoj slici.

Praksa je pokazala da čistota izgovora umnogome zavisi od pravilnog disanja. Mnogi praktičari u svom radu koriste vežbe disanja za bolju fonaciju glasa. Izgovor glasa vežba se u jednoj ekspiraciji ili se izgovara glas više puta ili više glasova sa tendencijom pojačavanja i slabljenja intenziteta glasa.

Sistematska obrada glasa počinje sa obradom slova i to analitičko-sintetičkom metodom. Glas se uvek daje u osmišljenim jezičkim strukturama. Na izgovoru glasa, nastavnik se zadržava samo kod one dece koja nemaju taj glas ili ga pogrešno izgovaraju. Ne treba zapostaviti korišćenje daktilologije koja je obavezna i koja olakšava sintezu glasova, odnosno slova u reči.

Naglasak, melodija i ritam imaju značajnu ulogu u razumljivosti govora i najpogodnija forma za njihovo vežbanje su upitne, odrične i potvrdne rečenice.

Rad na izgovoru glasova kod gluvih učenika ne završava se sa IV razredom kako je programom predviđeno. Nastavnici svih predmeta obavezni su da učenicima pomažu da izgrade pravilan izgovor i približe ga standardima našeg jezika.

Rad na izgovoru se izvodi individualno i grupno. Koristi se slušanje i čitanje govora sa usta i lica sagovornika. Učenici se upućuju na samostalno korišćenje tekstova za razvoj govora, na čitanje naglas, čitanje sa razumevanjem i izražajno čitanje.

Čistota izgovora umnogome zavisi i od korišćenja tehničkih pomagala koja olakšavaju vizuelnu, taktičnu i auditivnu percepciju govora.

Izbor sadržine, odnosno gradiva za program od I do IV razreda zasnovani su na izrazitim specifičnostima i mogućnostima individualnog psihofizičkog razvoja učenika sa oštećenim sluhom, na uvažavanju mogućnosti njihovog uzrasta, njihovih interesovanja i potrebama njihovog opštenja s okolinom, kao i služenja pisanim govorom (čitanjem, pisanjem itd.).

Program predviđa elementarne tehnike čitanja i pisanja u prvom i drugom razredu, odnosno njeno usavršavanje u narednim razredima. Posebno je značajna ona komponenta ove nastave koja se odnosi na osposobljavanje učenika da pravilno i sa razumevanjem čitaju govor sa usta i lica drugih osoba. Neophodno je navikavati učenike da sami, međusobno i u kontaktu sa drugim osobama čitaju govor sa lica i usta drugih osoba.

Čitanje sa razumevanjem glasno, a zatim i u sebi, od I do IV razreda treba stalno uvežbavati, ne samo na redovnim časovima u školi već i izvan njih. Vežbanje u čitanju ne znači samo vežbe u tehnici čitanja već neodvojivu povezanost sa misaonom aktivnošću deteta. Brzina čitanja nije bitna. Mnogo je važno pravilno, samostalno izgovaranje reči i fraza, njihovo razumevanje i aktivno usvajanje. Odabrani kratki tekstovi treba da budu pristupačni, da ih postepeno uvode u prikladnu dečju literaturu, odnosno da ih osposobe da se služe dečjim slikovnicama, listovima i knjigama.

Nastavni program predviđa i vežbe u usmenom i pismenom izražavanju. Kao materijal za govorne vežbe može poslužiti sve ono što decu okružuje, sa čime se susreću u svakodnevnom kontaktu, kao i ono što za njih ima praktičnu vrednost. Za ostvarivanje zadataka koji se postavljaju, govor treba da bude jednostavan, dostupan razumevanju nagluve i gluve dece, da budi njihovo interesovanje za govor, i da ih motiviše za slobodan izraz.

Vežbe treba da razvijaju opšte sposobnosti posmatranja, mišljenja i govora, da doprinesu sticanju novih, kao i upotpunjavanju i korigovanju ranije stečenih predstava i proširivanju govornog rečnika učenika. U tom cilju treba naučiti učenike da se služe raznim rečenicama kako za gluve tako i drugim rečenicama u slikama kojima je protumačena semantika reči. Treba obraćati pažnju na pravilnu artikulaciju glasova i vežbati pravilno disanje i izgovaranje reči. Vežbe treba vezivati za život i rad dece u školi i kod kuće kao i za prirodnu i društvenu sredinu učenika uopšte.

Govorni materijal obuhvata život dece u školi, učionici, trpezariji, spavaćoj sobi, internatu, roditeljskom domu itd. Govorne vežbe se vezuju za zanimljive događaje, na primer: dolazak u školu, školska proslava, Nova godina, izleti, dolazak kući, posete roditelja i porodica i dr. Sadržaji treba da su povezani i sa praktičnim potrebama dece: snalaženje u prodavnici, na ulici, u vozilu, na pijaci, ambulanti, kao i sa prirodnim pojavama, kiša, sneg, oblačno, vedro, toplo, mokro, Sunce, Mesec, noć, dan, jutro, veče, podne.

Materijal za vežbe u posmatranju, mišljenju i govoru treba uzimati iz dečjeg života u školi i roditeljskom domu u mestu u kome deca žive; pojave u prirodi i društvenoj sredini su takođe pogodne za govorne i pismene vežbe.

Sadržaji mogu da se odnose na kuću, dvorište, dečje igre, grad sa važnim objektima, kao i na zanimanja ljudi u gradu; selo i zanimanja ljudi u selu; šumi, polju, voćnjaku, vrtu, domaće i divlje životinje, saobraćajna sredstva, godinu i godišnja doba, dane i mesec, tematske slike, dija filmove, gledane filmove, predstave lutkarskog i dečjeg pozorišta.

Upored sa usmenim, trebalo bi da se učenici osposobljavaju i za pismeno izražavanje. Treba praktikovati što češće pismene vežbe kratkih tekstova po diktatu, dopisivanje izostavljenih reči u rečenici, pismene odgovore na usmeno i pismeno postavljanje pitanja: upućivanje učenika u opisivanje doživljaja, predmeta, slika i radnji (davanje usmenih odgovora na pisana pitanja).

Treba osposobiti učenike da usvojeni govorni materijal aktiviraju u konkretnoj govornoj situaciji. Za razvoj govora treba koristiti i stvarati takve govorne situacije koje će stimulisati učenike da govorno saopšte svoje misli. U vežbama usmenog i pismenog izražavanja i dalje koristiti zanimljive dečje doživljaje kao pogodan materijal za opisivanje i bogaćenje dečjeg rečnika. Kao tema za govor može se koristiti porodica, škola i školski praznici, mesto boravka, selo i grad, okolina, teme iz naše bliže prošlosti, u vezi sa državnim praznicima, putovanja, ekskurzije, odlike godišnjih doba, oblici i izgled zemljišta, saobraćaja, zanimanja ljudi, opis majke, oca, rodnog mesta, druga; doživljaji sa sankanja i igre, šetnje po gradu; prikladan film, prigodne TV emisije i dr.

U ovom razredu dečji rečnik treba obogaćivati novim aktivnim izrazima.

Pravilno, tačno i jasno usmeno i pismeno izražavanje; tematika: život i rad učenika u školi i porodici, doživljaji i interesovanja učenika; tema sa praktičnim sadržajima iz obrađenih naučno-popularnih, narodnih i umetničkih tekstova.

Bogaćenje rečnika učenika značenjima novoobrađenih imenica, prideva i brojeva (značenjima njihovih oblika, bez davanja definicija). Treba upućivati decu u stvaranje porodica reči raznim prefiksima i sufiksima.

Na ovom stupnju govor deteta se mora sistematski uvežbavati, treba proširivati njegovu leksičku osnovu, a njegov jezički izraz podizati na viši nivo. Rečnik deteta postepeno se proširuje stalnom upotrebom odabranih, najfrekventnijih reči u raznovrsnim i za gluvo dete interesantnim i značajnim situacijama. Posebno je značajno da se temeljno obradi odgovarajući broj glagola, među kojima naročito glagoli imati, biti, hteti, i sl.

Treba obratiti pažnju na raznovrsnost teme za vežbe u usmenom i pismenom izražavanju. Veoma je značajno pratiti kako se razvija govor i mišljenje učenika. Govornim vežbama treba osposobljavati učenike sa oštećenim sluhom da iz svog osnovnog fonda reči, sa što manje oklevanja, odabiraju i aktiviraju one rečničke obrasce koji su im tog trenutka najpotrebniji.

U početku se pismene vežbe izvode pomoću pitanja koja nastavnik postavlja postupno i sve više. Treba osamostaljivati učenika u pismenom izražavanju.

Pouke o jeziku izvode se samo na konkretnim primerima usvojenog pismenog izražavanja, savladanog teksta iz čitanki i u pismenim vežbama, bez ulaženja u definicije gramatičkih kategorija i oblika.

U celini posmatrano, razvoj govora učenika sa oštećenim sluhom treba osloboditi svakog šablona i formalnog drilovanja. Još u prvom razredu, pri prvom susretu, deci se treba obraćati usmeno. Nije potrebno objašnjavati šta svaka izgovorena reč znači, ali reč koja nosi osnovni smisao izgovorene celine mora se deci objasniti. Ponavljanjem, odnosno uvežbavanjem obrađenih jezičkih obrazaca u različitim situacijama u procesu oralne komunikacije učenici sa oštećenim sluhom postepeno uočavaju značenje i funkciju svake pojedine reči u odnosu na celinu jezičkog izraza.

U starijim razredima program je prilagođen razvijenijim i složenijim potrebama i većim mogućnostima učenika sa oštećenim sluhom da komunicira usmeno i pismeno. Na ovom stupnju učenja govora i jezika program nastave srpskog jezika obuhvata tri osnovna nastavna područja;

a) čitanje i obrada teksta;

b) jezik;

v) usmeno i pismeno izražavanje.

ČITANJE I OBRADA TEKSTA obuhvata sadržaje i zahteve programa koji se odnose na čitanje i obradu odabranih tekstova, s tim što se i na ovom stupnju teži ka razvijanju navika čitanja zbog sticanja novih znanja i razvijanja jezičke kulture. Obrada odabranih tekstova vrši se na primerima narodne i umetničke književnosti i pogodnim tekstovima iz dečje i omladinske štampe.

JEZIK I POUKE O NJEMU na ovom stupnju nastave usmereni su na osposobljavanje učenika sa oštećenim sluhom da se u razvijanju i bogaćenju govora i jezika oslanjaju na sve složenije jezičke forme i strukture; da u jezičkim i govornim celinama očuvaju osnovne gramatičke kategorije i oblike. Program predviđa i osposobljavanje učenika da u pismenom izražavanju primenjuju osnovna pravopisna pravila. Pouke o jeziku treba dati bez definicija i samo ono što u životu dece ima najčešću primenu.

Pošto se u starijim razredima osnovne škole učenici sa oštećenim sluhom znatno brže razvijaju i svestranije obogaćuju svoj rečnik, sposobniji su da prave razliku i uočavaju nijanse u značenju obrađenih reči u određenom kontekstu, da upotrebljavaju sve složenije, izražajnije strukture i počinju da koriste apstraktnije jezičke forme, programom NASTAVE USMENOG I PISMENOG IZRAŽAVANJA postavljeni su veći zahtevi u poređenju sa onima koji su predviđeni programom mlađih razreda. Prema programskim zahtevima treba tražiti da nastava usmenog i pismenog izražavanja bude što više funkcionalna, spontana i živa i da svojim sadržajima i oblicima dalje bogati usmeni govor učenika sa oštećenim sluhom, a njihovo pismeno izražavanje sistematski podiže na viši nivo.

SRPSKI JEZIK KAO NEMATERNJI JEZIK

 

V razred

(2 časa nedeljno, 74 časa godišnje)

Operativni zadaci

- Osposobljavanje učenika za pravilan, čist i jasan izgovor glasova srpskog jezika, glasovnih skupina, reči i rečenica u govoru i čitanju;

- rad na bogaćenju rečnika i razvijanju govora učenika u procesu sporazumevanja;

- osposobljavanje učenika da tačno i sa razumevanjem čitaju govor sa usana drugih;

- osposobljavanje učenika da se pravilno pisano izražavaju (pisanje štampanih i pisanih slova, diktat, poštovanje osnovnih zakona u pisanju);

- osposobljavanje učenika da odgovaraju na pitanja;

- upoznavanje sa pravopisnim pravilima srpskog jezika.

ARTIKULACIJA (15)

Vežbe za pravilan izgovor svih glasova koji se razlikuju od glasova u jeziku učenika.

Spajanje glasova u reči i reči u kratke rečenice.

Izgovaranje reči u rečenici - prirodnim glasom, normalne jačine; pravilno akcentovanje i intonacija.

Izgovaranje reči sa grupom suglasnika.

Vežbe čitanja sa usta i lica, kao i upotreba daktilologije kao pomoćnog sredstva u razvoju govora.

ČITANJE I PISANJE (24)

Usvajanje srpskog pisma.

Negovanje i savlađivanje tehnike čitanja reči, rečenica, kraćih jednostavnih tekstova i rad na razumevanju pročitanog sadržaja.

Prepisivanja reči i rečenica kratkih tekstova.

Osposobljavanje učenika da vrši logično dopunjavanje izostavljenih slova u rečima, reči u rečenici. Pisanje reči i rečenica po kratkom diktatu.

USMENO IZRAŽAVANJE (20)

U sebi treba da sadrži sve elemente prisutne u dečjem životu: škola - učionica, učenici, nastavnici, školski pribor; kuća - porodica i dom, članovi, zanimanje članova uže porodice; park; dvorište.

Imenovanje životinja, biljaka, predmeta kao i pojava u prirodi; imenovanje voća i povrća.

Razumevanje, izgovaranje i ispunjavanje, izgovorene ili napisane zapovesti i naređenja. Na primer: ustani, sedi, otvori, zatvori, donesi, odnesi, daj, uzmi, hodi, dođi....

Razlikovanje osobina (toplo, hladno, dobro, lepo, dugačko, kratko, visoko, nisko, mek, tvrd); određivanje veličine (veliki, mali; velika, mala).

Utvrđivanje naziva za boje.

Brojanje do 10.

Korišćenje najfrekventnijih pitanja iz života učenika i osposobljavanje učenika da samostalno odgovaraju na njih.

Osposobljavanje za izražavanje najjednostavnijih potreba, želja, stanja (Molim vode. Hoću hleba. Gladan sam. Zoran je bolestan.).

Sastavljanje rečenice na osnovu date slike.

Upotreba: danas, juče, sutra.

JEZIK (15)

Pravilna upotreba velikog slova i interpunkcije.

Razumevanje i upotreba rečenice od dve reči (Dečak piše. Devojčica ide. Tata sedi.).

Lične zamenice (Ja crtam. Ti pišeš. On gleda. Ana putuje. Dete spava. Mi govorimo.).

Prisvojne zamenice: moje, tvoje.

Upotreba glagola imati u potvrdnom i odrečnom obliku u rečenici (npr. Imam knjigu. Nemam knjigu).

Upotreba glagola BITI, HTETI.

Reči koje kazuju kakvo je nešto.

Reči koje kazuju koliko je nešto.

Reči koje kazuju čije je nešto.

VI razred

(2 časa nedeljno, 74 časa godišnje)

Operativni zadaci

- Osposobljavanje učenika da pravilno čitaju govor sa usana sagovornika; dalji sistematski rad na usavršavanju izgovora i osposobljavanje učenika za čist i razumljiv govor za potrebe sporazumevanja na srpskom jeziku i individualna korekcija;

- osposobljavanje da se odgovara na pitanja i postavljaju pitanja;

- osposobljavanje za čitanje sa razumevanjem;

- osposobljavanje učenika za pismeno izražavanje, opisivanje slika, pojava, predmeta, osećanja, doživljaja itd.;

- čitanje i pisanje na ćirilici.

ARTIKULACIJA (10)

U artikulaciji vršiti stalnu individualnu korekciju.

Voditi računa o: vokalizaciji, ritmu, melodiji i naglasku, o dužini i trajanju reči u rečenici.

ČITANJE I OBRADA TEKSTOVA (24)

Obrađivanje zanimljivih tekstova (iz čitanke, dečje štampe: basne, bajke, priče....).

Materijal za čitanje uzimati iz oblasti dečjeg života i rada u školi i slično.

Osposobljavanje učenika da iz pročitanog teksta navede ličnosti (postupke i osobine).

Osposobljavanje učenika da odgovore na pitanja u vezi sa tekstom.

Čitanje sa razumevanjem i uz pomoć nastavnika, prepričavanje priče u nekoliko kratkih rečenica.

USMENO I PISMENO IZRAŽAVANJE (25)

Obogaćivanje rečnika učenika novim i dodatnim pojmovima (kuća, selo, grad, prodavnica, pijaca, domaće i divlje životinje, voćnjak, povrtnjak, polje, cveće).

Opisivanje bića, predmeta, pojava prema datoj slici (ili prema slikama u nizu).

Sastavljanje kraćih priča na osnovu datih slika.

Samostalno iskazivanje ličnih želja, stavova i poruka.

(Molim šolju mleka. Uzmi kašiku. Sipaj supu. Jedi.)

Osposobljavanje učenika da pravilno čitaju govor sa usta nastavnika i drugova (da razume pitanje, zahtev za izvršenje radnje, naređenje).

Razumevanje i upotreba i davanje odgovora na pitanja:

Ko je to? Šta je to? Gde? Kada? S kim? Čime? Šta radi? Zbog čega? Zašto? Kuda? Šta ima? Da li....?

Pismeni odgovor na usmena pitanja; usmeni odgovor na napisana pitanja. Dopunjavanje rečenica izostavljenim rečima.

JEZIK (15)

Uočavanje, usvajanje i upotreba gramatičkih pravila u pismu i govoru.

Jednina i množina, muški, ženski i srednji rod.

Imenice, pridevi, glagoli, lične zamenice, prilozi za mesto, vreme i način (reči koje označavaju kada se nešto dešava, gde se nešto dešava i kako se nešto dešava).

Sadašnje vreme.

VII razred

(2 časa nedeljno, 74 časa godišnje)

Operativni zadaci

- Osposobljavanje učenika za pravilan govor;

- osposobljavanje učenika za čitanje govora sa usta i lica sagovornika;

- osposobljavanje učenika da razumeju pitanja i poruke u okviru određenih tema i daju odgovore na njih;

- osposobljavanje učenika za usmeno i pismeno izražavanje kao i tačno i jasno iskazivanje svojih misli, osećanja, želja;

- razvijanje dijaloške forme govora;

- osposobljavanje za razumevanje pisanog teksta;

- upoznavanje sa osnovnim gramatičkim kategorijama.

ARTIKULACIJA (10)

Rad na usavršavanju artikulacije glasova srpskog jezika.

Korekcija izgovora prema potrebi - pravilna intonacija, akcenat, ritam u govoru učenika.

ČITANJE I OBRADA TEKSTA (24)

Nastojati da učenici savladaju u potpunosti tehniku čitanja i da razumeju pročitani tekst.

Vežbanje sposobnosti opisivanja slika i prepričavanje teksta svojim rečima.

Osposobljavanje učenika da umeju da odgovore na pitanja koja se odnose na pročitano, da umeju da navedu lica iz teksta, da umeju da prepričaju pročitano, uz pomoć nastavnikovih pitanja, da umeju da prepričaju kraći tekst po zadanom planu, da umeju za svaku sliku da odaberu odgovarajući deo teksta.

Čitanje kratkih priča, basni, kraćih bajki.

Učenje kratkih recitacija.

Dramatizovanje prirodnih tekstova, učenje po ulogama (kratki tekstovi).

USMENO I PISMENO IZRAŽAVANJE (25)

Osposobljavanje učenika da postavljaju pitanja i traže uzroke nekih pojava: ko, šta, zašto, zbog čega, zbog koga, o čemu, o kome, kada, s kim, gde, šta radi (usmeno izražavanje).

Orijentacija u vremenu i prostoru uz pitanje: kad? gde? odakle? kuda? kako? koliko?

Vođenje razgovora na teme: škola, prodavnica, železnička stanica, pošta, ambulanta, izleti, na ulici.

Sastavljanje kraćih tekstova na osnovu datog plana ili pitanja (teme iz svakodnevnog života - škola, prodavnica, izleti, na ulici).

Osposobljavanje učenika da vode razgovor između sebe - rad na dijalogu.

Osposobljavanje učenika da samostalno izlažu želje, stanje, molbe, zapovesti.

Usvajanje meseca i godišnjih doba.

JEZIK (15)

Sadašnje i prošlo vreme - upoređivanje na primerima.

Slaganje imenica i prideva (lepa devojčica, crvena jabuka, dobar dug...).

Brojevi - brojanje do 100.

Ukazivanje na slaganje roda, broja i padeža - najjednostavniji primeri.

Pravilno pisanje negacije NE.

Predlozi: U, Na.

Prilozi: DOBRO, BRZO, POLAKO, LEPO.

VIII razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

Operativni zadaci

- Osposobljavanje učenika da usvoje predviđene jezičke norme;

- osposobljavanje učenika da izraze svoje misli, želje i osećanja usmenim i pismenim putem;

- negovanje tehnike glasnog čitanja i čitanja u sebi sa razumevanjem pročitanog;

- osposobljavanje učenika za kraće samostalno izražavanje - usmeno i pismeno;

- osposobljavanje učenika da koriste osnovna pravopisna pravila i pravila interpunkcije;

- podsticanje radoznalosti za bogaćenje rečnika i uvođenje učenika u služenje rečnikom iz udžbenika.

ARTIKULACIJA (6)

Dalji rad na jasnom, čistom i pravilnom izgovoru.

ČITANJE I OBRADA TEKSTA (28)

ČITANJE (14)

Savladavanje tehnike čitanja naglas prirodnom jačinom, tempom i ritmom.

Razumevanje pročitanog teksta.

Čitanje u sebi kraćih i dužih rečenica. Davanje glasnog odgovora na osnovu postavljenih pitanja ili postavljenog plana.

Čitanje po ulogama i dramatizacija sadržaja.

OBRADA TEKSTA (14)

Obrada teksta sa tematikom iz dečjeg života (škola, porodica).

Obrada basne i bajke. Uočavanje glavnih likova, kao i mesto, vreme i način dešavanja radnje u pročitanim proznim tekstovima ili poeziji.

Obrada odgovarajućih tekstova iz dečje štampe.

USMENO IZRAŽAVANJE (15)

Pravilan izgovor, vođenje dijaloga o zajedničkim temama, međusobno postavljanje pitanja i davanje odgovora, izražavanje ličnih želja, zahteva, razmišljanja; pričanje sopstvenih doživljaja; pričanje na osnovu događaja na ulici, na izletu, u učionici, za vreme praznika, u porodici, u prodavnici ili robnoj kući, u biblioteci, na televiziji, kod lekara, u apoteci, u pošti; obrađivanje mesta i vremena događaja o kojima se priča; donošenje zaključaka o pojedinim pojavama; opisivanje fizičkih osobina ličnosti iz života (kraćih portreta).

Pričanje na osnovu slike ili serije slika.

Kazivanje napamet kraćih recitacija.

PISMENO IZRAŽAVANJE (15)

Pisanje pitanja i odgovaranje na postavljena pitanja.

Kraći diktati (rečenice izabrane iz tekstova).

Dopunjavanje izostavljenih reči i rečeničkih delova u datim rečenicama.

Pismeno izlaganje o događajima i ličnim doživljajima, na osnovu plana.

Pisanje pisma i razglednica drugovima.

Sastavljanje priče na osnovu niza slika.

JEZIK (10)

Ponavljanje, utvrđivanje programskih sadržaja iz prethodnih razreda.

Sadašnje, prošlo i buduće vreme - vežbe na odabranim primerima i kraćim tekstovima.

Imenice i glagoli kao glavni delovi rečenice: subjekat i predikat.

Imenice - vlastite i zajedničke.

Pridevi - opisni.

Bogaćenje rečnika učenika novim zajedničkim rečima i vlastitim imenima (bića i predmeti) iz učenikove sredine.

Lične zamenice.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)

Osnovni zadatak nastave srpskog jezika, koji se ostvaruje u sredinama u kojima postoje integralne škole naroda i narodnosti, jeste da osposobe slušno oštećene učenike za najosnovnije komuniciranje na jeziku društvene sredine i lakše sporazumevanje, život u zajedništvu i ravnopravno zajedničko bitisanje.

Program srpskog jezika kao nematernjeg zasniva se na najnovijim naučnim saznanjima.

Savladati jedan jezik znači savladati njegove elemente i način na koji oni funkcionišu u samom sistemu jezika.

Program sadrži operativne zadatke, artikulaciju, čitanje i obradu teksta, usmeno i pismeno izražavanje, jezik. Svi delovi programa su veoma povezani i tako ih treba i realizovati.

Glavni zadatak nastave srpskog jezika u osnovnoj školi, od V do VIII razreda je da učenici nauče da čisto i razumljivo izgovaraju, razumeju poruke sagovornika i sami se služe govorom, usmenim i pismenim, kao sredstvom opštenja.

U nastavi srpskog jezika ka nematernjem treba početi od artikulacije glasova i to prvo onih koji se razlikuju od glasova u maternjem jeziku učenika. Artikulacija pojedinih glasova vrši se istovremeno sa obradom štampanih i pisanih slova. Pri obradi obavezno koristiti daktilologiju. Treba koristiti sva tehnička sredstva koja mogu pomoći pravilnoj artikulaciji.

Od početka realizacije ovog programa treba voditi računa o odnosu srpskog jezika i maternjeg jezika učenika, kao i sličnosti i razlikama između dva jezika. Zbog mogućih teškoća koje će se javiti ako postoje velike strukturne razlike između srpskog jezika i nematernjeg jezika učenika, neophodno je da nastavnik koji predaje ovaj program poznaje osnovne karakteristike oba jezika.

Izbor gradiva za program od V do VIII razreda zasnovan je na izrazitim specifičnostima i mogućnostima individualnog psihofizičkog razvoja učenika sa oštećenim sluhom, na uvažavanju mogućnosti njihovog uzrasta, njihovih interesovanja i potrebama njihovog opštenja s okolinom, kao i služenja pismenim govorom (čitanjem, pisanjem, itd.).

Program predviđa savlađivanje elementarne tehnike čitanja i pisanja.

Posebno je značajna ona komponenta ove nastave koja se odnosi na osposobljavanje učenika da pravilno i sa razumevanjem čitaju govor sa usta i lica drugih osoba. Neophodno je navikavati učenike da sami međusobno i u kontaktu sa drugim osobama čitaju govor sa lica i usta drugih osoba.

Čitanje sa razumevanjem glasno, a zatim i u sebi od V do VIII razreda treba stalno uvežbavati, ne samo na redovnim časovima u školi već i izvan njih. Vežbanje u čitanju ne znači samo vežbe u tehnici čitanja već neodvojivu povezanost sa misaonom aktivnošću deteta. Brzina čitanja nije bitna. Mnogo je važno pravilno, samostalno izgovaranje reči i fraza i njihovo razumevanje i aktivno usvajanje. Odabrani kratki tekstovi treba da budu pristupačni, da ih postepeno uvode u prikladnu dečju literaturu odnosno da ih osposobe da se služe dečjim slikovnicama, listovima i knjigama.

Nastavni program predviđa i vežbe u usmenom i pismenom izražavanju. Kao materijal za govorne vežbe može poslužiti sve ono što decu okružuje, sa čime se susreću u svakodnevnom kontaktu kao i ono što za njih ima praktičnu vrednost. Govor treba da bude jednostavan, dostupan razumevanju gluve dece, da budi njihovo interesovanje za govor, i da ih motiviše za slobodan izraz.

Vežbe treba da razvijaju opšte sposobnosti posmatranja, mišljenja i govora, da doprinesu sticanju novih, kao i upotpunjavanju i korigovanju ranije stečenih predstava i proširivanju govornog rečnika učenika. U tom cilju treba naučiti učenike da se služe raznim rečenicama kako za gluve tako i u drugim rečenicama u slikama kojima je protumačena semantika reči. Treba obraćati pažnju na pravilnu artikulaciju glasova i vežbati pravilno disanje i izgovaranje reči. Vežbe treba vezivati za život i rad dece u školi i kod kuće kao i za prirodnu i društvenu sredinu učenika uopšte.

Govorni materijal obuhvata život dece u školi, učionici, trpezariji, spavaćoj sobi, internatu, roditeljskom domu itd. Govorne vežbe se vezuju za zanimljive događaje, na primer: dolazak u školu, školske proslave, Nova godina, izleti, dolazak kuđi, posete roditelja i porodice i dr. Sadržaji treba da su povezani i sa praktičnim upotrebama dece: snalaženje u prodavnici, na ulici, u vozilu, na pijaci, ambulanti, kao i sa prirodnim pojavama, kiša, sneg, oblačno, vedro, toplo, mokro, Sunce, Mesec, noć, dan, jutro, veče, podne.

Materijal za vežbe u posmatranju, mišljenju i govoru treba uzimati iz dečjeg života u školi i roditeljskom domu u mestu u kome deca žive; pojave u prirodi i društvenoj sredini su takođe pogodne za govorne i pismene vežbe.

Sadržaji mogu da se odnose na kuću, dvorište, dečje igre, grad sa važnim objektima, kao i na zanimanja ljudi u gradu; selo i zanimanja ljudi u selu; šum, polje, voćnjak, vrt, domaće i divlje životinje, saobraćajna sredstva; godinu i godišnja doba, dane i mesece, tematske slike, dijafilmove, gledanje filmova, predstave lutkarskog i dečjeg pozorišta.

Uporedo sa usmenim, trebalo bi da se učenici osposobljavaju i za pismeno izražavanje. Treba praktikovati što češće pismene vežbe kratkih tekstova po diktatu, dopisivanje izostavljenih reči u rečenici, pismene odgovore na usmeno i pismeno postavljanje pitanja: upućivanje učenika u opisivanje doživljaja, predmeta, slika i radnji (davanje usmenih odgovora na napisana pitanja).

Treba osposobiti učenike da usvojeni govorni materijal aktiviraju u konkretnoj govornoj situaciji. Za razvoj govora treba koristiti i stvarati takve govorne situacije koje će stimulisati učenike da govorno saopšte svoje misli. U vežbama usmenog i pismenog izražavanja i dalje koristiti zanimljive dečje doživljaje kao pogodan materijal za opisivanje i bogaćenje dečjeg rečnika. Kao tema za govor mogu se koristiti porodica, škola i školski praznici, mesto boravka, selo i grad, okolina, teme iz naše bliže prošlosti, u vezi sa državnim praznicima, putovanja, ekskurzije, odlike godišnjih doba, oblici i izgled zemljišta, saobraćaja, zanimanja ljudi, opis majke, oca, rodnog mesta, druga, doživljaji sa sankanja i igre šetnje po gradu; prikladan film, pogodne emisije TV i dr.

Pravilno, tačno i jasno usmeno i pismeno izražavanje; tematika: život i rad učenika u školi i porodici, doživljaji i interesovanja učenika.

Treba obratiti pažnju na raznovrsnost teme za vežbe u usmenom i pismenom izražavanju. Veoma je značajno pratiti kako se razvija govor i mišljenje učenika. Govornim vežbama treba osposobljavati učenike sa oštećenim sluhom da iz svog osnovnog fonda reči, sa što manje oklevanja, odabiraju i aktiviraju one rečeničke obrasce koji su im tog trenutka najpotrebniji.

Pouke o jeziku izvode se samo na konkretnim primerima usvojenog pismenog izražavanja, savladanog teksta iz čitanke i u pismenim vežbama, bez ulaženja u definicije gramatičkih kategorija i oblika.

U slučaju da nastavnik sa učenicima ne može da obradi sve sadržaje obuhvaćene programom (zbog nemogućnosti učenika da ih savladaju) dozvoljeno je da obradi jednostavnije i lakše sadržaje. Dakle, nastavnicima se ostavlja mogućnost prilagođavanja i definitivnog izbora i odluke.

LIKOVNA KULTURA

CILJ I ZADACI

Cilj obrazovno-vaspitnog rada je da se podstiču i razvijaju učenikove stvaralačke sposobnosti i stvaralačko ponašanje, u skladu sa humanističkim opredeljenjem društva i karakterom ovog nastavnog predmeta.

Zadaci nastave likovne kulture:

- da doprinose emancipaciji ličnosti učenika, da utiču na njen svestrani razvoj i unutrašnju (psihičku) ravnotežu, podstičući posebno razvoj vizuelnih intelektualno-kreativnih, emocionalno-doživljajnih i motorno-manuelnih sposobnosti;

- da razvija učenikovu sposobnost opažanja i pamćenja viđenog, maštovito predstavljanje doživljaja i jača osetljivost za oblik, boje i prostorne odnose;

- da učenike upozna sa pojavama i zakonitostima u prirodi koje se mogu odnositi na likovne aktivnosti;

- da ih upoznaje sa različitim materijalima za rad, da podstiče i razvija njihovu imaginaciju i neguje njihovo interesovanje za kulturnu baštinu i za savremena kretanja u umetnosti svog i drugog naroda;

- da razvija sposobnosti učenika za analitičko posmatranje, likovno predstavljanje i oblikovanje, razumevanje umetničkih dela, razumevanje prostora (sa upoznavanjem raznih mogućnosti predstavljanja), uobličavanje životnog i radnog prostora, uređenja okoline;

- da neguje njihovo interesovanje za likovno-kulturno nasleđe naroda i narodnosti i za svetsku kulturnu baštinu.

Programska kultura:

1. sadržaji programa,

2. kreativnost,

3. sredstva i mediji.

I razred

(2 časa nedeljno, 74 časa godišnje)

Operativni zadaci:

- da učenike motiviše da se slobodno likovno izražavaju i svojstveno uzrastu i individualnoj sklonosti maštovito predstavljaju svet oko sebe;

- da ih osposobljava da se služe sredstvima i tehnikama likovnog izražavanja koja su dostupna njihovom uzrastu;

- da vaspitava i doprinosi razvoju kulture rada, kao i kritičkog odnosa prema vlastitom radu i radu drugih učenika.

UPOZNAVANJE S RAZLIČITIM MATERIJALIMA ZA RAD (10)

1. Karakter i mogućnosti materijala koji će se koristiti u nastavi likovne kulture u ovom razredu.

2. Igre s različitim materijalima: razlivanje boja, premazivanje, namazi, nanosi, šrafure, vrste linija; raspoređivanje predmeta, gomilanje, spajanje materijala i predmeta.

3. Sredstva: tempere, kreda u boji, voštane boje; crtački materijali: meke grafitne olovke, vajarski materijali, plastelin, glinomal, hartije, tkanine, rol-papir.

Mediji: crtanje, slikanje, vajanje, grafika, spomenici kulture i umetnička dela.

OBLICI I NJIHOVI KVALITETI (8)

1. Celo - deo, veliko - malo; bezbojno; meko - tvrdo, hrapavo - glatko.

2. Opažanje i predstavljanje.

3. Sredstva: meka grafitna olovka; slikarski materijali; tempere, kreda u boji, voštane boje; vajarski materijali; plastelin, glinomal, hartija, tkanine, rol-papir, novine.

Mediji: crtanje, slikanje, vajanje; umetnička dela.

ODNOSI U VIDNOM POLJU (10)

1. Levo - desno, gore - dole.

2. Opažanje i predstavljanje.

3. Sredstva: meka grafitna olovka, flomasteri: slikarski materijali: tempere, krede u boji, voštane boje.

Mediji: crtanje, slikanje, umetnička dela.

SVETLO I SENKE (6)

1. Uglovi osvetljavanja: daljina i blizina svetlosnog izvora; utvrđivanje promenljivosti oblika senke zavisno od ugla i daljine osvetljavanja.

2. Igre svetlosnim izvorima i grupnom radu.

3. Sredstva; sveća, sijalica, reflektor, pakpapir, kreda u boji, razni prirodni i veštački oblici.

Mediji: crtanje, slikanje; umetnička dela.

TAKTILNOST (6)

1. Karakteristike raznih predmeta i funkcije raznih oblika.

2. Opažanje karakteristika predmeta taktilnim čulom; prepoznavanje funkcija raznih oblika i materijala.

3. Sredstva: torbe, džak, papirna kesa, neprovidna ambalaža i razni prirodni i veštački materijali.

RAZLIKOVANJE POJEDINIH SREDINA (10)

1. Različite sredine u naseljima: stan, kuća, ulica, naselje, selo, grad.

2. Opažanje: uobličavanje ambijenata po vlastitim idejama učenika.

3. Sredstva: meka grafitna olovka, tempere, glinamol, plastelin i sl.

Mediji: crtanje, slikanje, vajanje, fotografije, spomenici kulture i umetnička dela.

IZGLED UPOTREBNIH PREDMETA (10)

1. Predmeti koji su prilagođeni dečjem uzrastu; predmeti koji nisu prilagođeni dečjem uzrastu; preoblikovanje predmeta.

2. Podsticanje učenika na različite i udaljene asocijacije i ideje preoblikovanja predmeta u smislu promene.

3: Sredstva: školska oprema, predmeti svakodnevne upotrebe.

Mediji: crtanje, slikanje i vajanje.

ODREĐENI PREDMET KAO PODSTICAJ ZA RAD PO SEĆANJU (8)

1. Predmet: akcija, radnja, doživljaj.

2. Podsticanje učenika akciju, radnju doživljaj.

3. Sredstva: meke grafitne olovke, flomasteri, tempere, glinomal, plastelin i razni prirodni i veštački materijali.

Mediji: crtanje, slikanje, vajanje.

PREOBLIKOVANJE MATERIJALA ILI PREDMETA NJIHOVIM SPAJANJEM (6)

1. Građenje oblika po slobodnom izboru prirodnim materijalima: građenje slobodnih oblika spajanjem gotovih predmeta.

2. Uvođenje učenika u načine spajanja različitih materijala ili predmeta u nove celine.

3. Sredstva: kamen, koža, guma, drvo, kanap, žica, opeka, metal, sintetika, tkanina, papir.

Mediji: oblikovanje, povezivanje; umetnička dela.

II razred

(2 časa nedeljno, 74 časa godišnje)

Operativni zadaci:

- da zainteresuje učenika za elemente oblika, prostora, svetlosti i boja;

- da stimuliše likovni rad učenika kao izraz individualnog osećanja, doživljaja i stvaralačke imaginacije;

- da podstiče likovni rad učenika kao izraz spontanog opažanja, sećanja, objašnjavanja i rekonstrukcije: pojava ili situacije oblika, prostora;

- da razvija njihove potrebe i navike za aktivnim individualnim i kolektivnim učestvovanjem u kulturno-umetničkim programima u svojoj sredini.

ŽIVOTNI I RADNI PROSTOR (14)

1. Priroda: konfiguracija terena, vode u prirodi kao faktor oblikovanja predela i materijala; prostran, skučen.

2. Oplemenjavanje životnog i radnog prostora; obilazak raznih prostora, sticanje iskustva i razumevanje, upoređivanje, razlike, orijentacija, prilagođavanja i menjanje.

3. Sredstva: razni prirodni i veštački materijali, fotografije, filmovi, reprodukcije, meke grafitne olovke, tempere, glinomal, plastelin.

Mediji: crtanje, slikanje, vajanje, spomenici kulture; umetnička dela.

KONTRAST (22)

1. Krupan - sitan, višebojan - jednobojan, neravan - ravan, prav - kriv, šiljast - zaobljen.

2. Opažanje i usvajanje znanja o oblicima i kontrastnim vrednostima.

3. Sredstva: meke grafitne olovke, tempere, plastelin, glinomol.

Mediji: crtanje, slikanje, vajanje.

Fotografije, filmovi: umetnička dela.

DEJSTVO SVETLOSTI NA KARAKTER OBLIKA (8)

1. Izvor svetlosti, prodorna svetlost, veštačka svetlost, odbljesak, senka (sopstvena i bačena), pozadina figura, silueta.

2. Stvaralačke igre učenika.

3. Sredstva: sunčeva svetlost, cveće, baterija, ogledalo; pozadina, predmeti različitog oblika, sopstvene ruke, prsti, telo.

Mediji: ocrtavanje silueta.

ZAMIŠLJANJA (4)

1. Verbalni opis, fotografija.

2. Uvođenje učenika u svet mašte putem fotografija.

3. Sredstva: kombinovana tehnika: crtački, slikarski, vajarski, zatim razni prirodni i veštački materijali iz neposredne okoline.

Mediji: crtanje, slikanje, vajanje; umetnička dela.

INDIVIDUALNO KORIŠĆENJE RAZLIČITIH MATERIJALA ZA RAD (6)

1. Seckanje, lepljenje, cepanje, prosipanje, prskanje, vezivanje, pakovanje, raspakivanje.

2. Podsticanje učenika na igre i radnje po slobodnim planiranim i neplaniranim akcijama.

3. Sredstva: hartija, razne vrste lepkova, razne boje, kanapi, kartoni, platno i slično.

RAZNE VRSTE ZNAKOVA I SIMBOLA (4)

1. Saobraćajni znaci, sportske značke, pečat, grb, zastave, matematički simboli, slovni i notni znaci.

2. Uvođenje učenika u svet znakova i simbola.

3. Sredstva: razne vrste papira, grafitne olovke, tempere, tkanine.

Mediji: crtanje, grafika - štampa, slikanje, vajanje, crtani film.

POKRETNI JEDNOBOJNI I VIŠEBOJNI PREDMETI (8)

1. Kretanje jednog i više oblika u prostoru.

2. Opažanje kretanja u prostoru.

3. Sredstva: papir, grafitne olovke, boje, drvo, plastika, platno.

Mediji: slikanje, oblikovanje.

Umetnička dela.

JEDNOBOJNA KOMPOZICIJA UPOTREBNIH PREDMETA (4)

1. Kombinovanje upotrebnih predmeta na određenoj površini i bojenje jednom bojom.

2. Igre svetlosti - tamno, kombinovanje i spajanjem.

3. Sredstva: kombinovana tehnika; šibice - izvor svetlosti, dugmad, otvarači, klikeri, delovi dečjih igračaka, karton, bela boja.

PREOBLIKOVANJE MATERIJALA ILI PREDMETA NJIHOVIM SPAJANJEM (4)

1. Kombinacija različitih materijala iste boje; kompozicija materijala istog porekla.

2. Vizuelno i taktilno opažanje u neposrednoj okolini.

3. Sredstva: kombinovana tehnika; karton, platno, žica, prirodni i veštački oblici.

III razred

(2 časa nedeljno, 74 časa godišnje)

Operativni zadaci:

- da učenici sagledaju smisao kompozicije kao celine;

- da ih vodi u početne likovne odnose i kombinatoriku grafičko-izražajnim sredstvima, bojama i oblicima;

- da im omogući sticanje iskustva pomoću likovnog izražavanja i oblikovanja (površinskog i trodimenzionalnog oblikovanja) i time razvija oblikovano mišljenje i likovno-estetski senzibilitet;

- da doprinosi izgrađivanju svesti i potrebi čuvanja čovekove prirodne i kulturne okoline, te aktivnog učestvovanja učenika u kvalitetnom estetskom i prostornom uređenju životne okoline.

KORIŠĆENJE RAZNIH MATERIJALA ZA KOMPONOVANJE (5)

1. Dorada i preoblikovanje započetih oblika.

2. Igre različitim materijalima i podsticanje mašte.

3. Sredstva: karton, delovi raznih igračaka, kanap, papiri u boji iz časopisa (ne samolepivi kolaž), razni prirodni i veštački oblici, lepak i slično.

Mediji: spomenici kulture, slikanje, oblikovanje (asamblaž).

LINEARNA ORNAMENTIKA (5)

1. Pisanje slovnih i cifarskih znakova.

2. Razvijanje mašte na osnovu postojećih znakova i simbola.

3. Sredstva: meka grafitna olovka, flomasteri, tempere.

Mediji: crtanje, slikanje; umetnička dela.

POKRET U KOMPOZICIJI (6)

1. Pokret s leva na desno, pokret s desna na levo; kretanje odozgo prema dole kretanje odozdo prema gore.

2. Opažanje i predstavljanje pokreta u određenom prostoru.

3. Sredstva: meke grafitne olovke, tempera boje, gvaš, plastelin, glinomol.

Mediji: crtanje, slikanje, vajanje.

POVEZIVANJE RAZNIH OBLIKA U CELINU (16)

1. Povezivanje više predmeta u zajednički pokret, povezivanje prirodnih i načinjenih oblika, uticaj prirodnih sila na položaj oblika u prostoru.

2. Opažanje i predstavljanje oblika u prostoru.

3. Sredstva: meke grafitne olovke, flomasteri, tempere, plastelin, glinomol.

Mediji: crtanje, slikanje, vajanje; umetnička dela.

KOMPOZICIJA KAO CELINA (10)

1. Raspoređivanje pojedinačnih predmeta u zadatom prostoru, pokret u jednom predmetu, pokret u skupu predmeta.

2. Opažanje i predstavljanje.

3. Sredstva: meke grafitne olovke, tempere, gvaš, plastelin i glinamol.

Mediji: crtanje, slikanje, vajanje; spomenici kulture i umetnička dela.

KORIŠĆENJE POTROŠNIH MATERIJALA U INDIVIDUALNE SMISAONE CELINE (12)

1. Gužvanje, cepanje, brisanje, premazivanje, presovanje.

2. Igre i razvoj mašte.

3. Sredstva: karton, novinski papiri u boji, tempere i slično.

ODABIRANJE SLUČAJNO DOBIJENIH LIKOVNIH ODNOSA PO LIČNOM IZBORU (4)

1. Sticanje iskustva prema sopstvenoj sklonosti.

2. Usvajanje, izgrađivanje i tumačenje vrednosti.

3. Sredstva: materijali za crtanje, slikanje, vajanje, umetnički radovi.

Mediji: crtanje, slikanje, vajanje, estetska analiza.

LIKOVNE KONVENCIJE KAO MOGUĆNOST SPORAZUMEVANJA (10)

1. Vizuelno sporazumevanje; profesije, običaji i odevanje.

2. Zapažanje i predstavljanje.

3. Sredstva: meke grafitne olovke, tempere, razne vrste papira.

Mediji: crtanje, slikanje fotografija, film, televizija.

IV razred

(2 časa nedeljno, 74 časa godišnje)

Operativni zadaci:

- da učenike upućuje na mogućnost povezivanja i razlikovanja dvodimenzionih i trodimenzionih oblika;

- da doprinese oblikovanju kriterijuma prema delima likovnih umetnosti i likovnim pojavama u životu;

- da ih upozna s vrednostima i značenjem spomenika kulture i kulturne baštine zavičaja, naroda i narodnosti SRJ;

- da koordinira likovni rad sa pokretom, literarnim izrazom i scenskim lutkarstvom.

KOLAŽ (6)

1. Građenje celine od površinskih i trodimenzionalnih materijala.

2. Igre i razvoj mašte.

3. Sredstva: papir, drvo, tkanina, furnir, tapet, lim, pesak, plastične mase, fotografije, konac, gips, otpadni materijali (asamblaž).

Mediji: slikanje, lepljenje površina.

PRIMARNE I SEKUNDARNE BOJE (18)

1. Upoznavanje osnovnih boja, upoznavanje izvedenih boja.

2. Opažanje i predstavljanje.

3. Sredstva: tempere.

Mediji: slikanje; umetnička dela.

SLIKARSKI MATERIJALI I TEHNIKE (12)

1. Akvarel, gvaš, krede u boji.

2. Igre i razvoj mašte.

3. Sredstva; vodene boje, gvaš, tempere, krede u boji.

Mediji: slikanje; umetnička dela.

MASA, VOLUMEN, POVRŠINA, PROSTOR (24)

1. Volumen kao izraz prostiranja oblika u tri dimenzije (skulptura), prostiranje u dve dimenzije (reljef).

2. Opažanje i predstavljanje.

3. Sredstva: različiti materijali za oblikovanje.

Mediji: vajanje, slikanje; umetnička dela.

VEZIVANJE OBLIKA U TRODIMENZIONALNOM PROSTORU I U RAVNI (10)

1. Rastezanje, rasplinutost, uspon, pad, kotrljanje, stabilnost.

2. Opažanje i predstavljanje.

3. Sredstva: plastelin, žice, različite gustine tečnih glina (eksperim.), glinamol.

Mediji: vajanje.

SCENOGRAFIJA (4)

1. Svetlost, crtež, slika kao deo scenografije.

2. Igra i razvoj mašte.

3. Sredstva: meke olovke, gvaš, tempera, slikanje tekstila.

Mediji: ilustracija bajke, crtanje, slikanje, vajanje.

V razred

(2 časa nedeljno, 74 časa godišnje)

Operativni zadaci:

- da putem mogućnosti koje pruža linija učenike potpuno osposobljava da uočavaju osnovnu ritmičku strukturu prirodnih pojava, oblika i umetničkih dela;

- da likovnim radom dalje razvija njihove sposobnosti oblikovanja, konstruisanja i kombinatorike;

- da postupno razvija sposobnost učenika za vizuelno memorisanje i predočavanje;

- da proširuje saznanja i iskustva učenika o korišćenju sredstava i materijala likovnog izražavanja i oblikovanja;

- da ih upozna sa osnovama arhitekture, urbanizma, dizajna i vizuelnim komunikacijama;

- da im omogući lakše uključivanje u rad i da utiče na formiranje njihovog aktivnog odnosa prema aktuelnim pitanjima zaštite i unapređivanja čovekove prirodne i kulturne sredine.

SLOBODNO RITMIČKO KOMPONOVANJE (12)

1. Upoznavanje različitih crtačkih, slikarskih, grafičkih i vajarskih materijala, kao mogućnosti za stvaranje likovnih celina, veza između prividnih slučajnosti u ponašanju materijala i prirodnih zakonitosti, veza između učenikovog gesta kojim koristi materijal, ponašanje samog materijala i učenikove ličnosti.

2. Opažanje i predstavljanje.

3. Sredstva: kombinovane tehnike, razni prirodni i veštački materijali, meka grafitna olovka, flomasteri, tempere, plastelin, glinamol.

Mediji: crtanje, slikanje, vajanje, grafika.

LINIJA (16)

1. Pokrivanje površina hartije raznim vrstama linija u cilju korišćenja tih hartija, sečenjem ili cepanjem za pravljenje kolaža; konstrukcija, ritam u obliku, dinamičnost oblika izražena linijom, karakter predmeta, analiza učeničkih i drugih likovnih radova (reprodukcija) usmerena na intenzitet ili psihološko dejstvo linija.

2. Opažanje i predstavljanje.

3. Sredstva: meke grafitne olovke, papir, karton, glinamol, kolaž, gipsana ploča, glina.

Mediji: crtanje, vajanje; umetnička dela.

OBLIK (26)

1. Položaj oblika u prostoru, prema drugim oblicima; osvetljenost, oblik u ravni; prirodni, veštački, sažet, uvećan - umanjen, otvoren - zatvoren, prost - složen, grupisanje, kretanje oblika.

2. Opažanje i predstavljanje.

3. Sredstva: meka grafitna olovka, prirodni ugljen, tempere, glinamol, glina.

Mediji: crtanje, vajanje; umetnička dela.

ODNOS VELIČINA (8)

1. Upoređivanje, proporcije, odnosi veličina oblika odnosno prostora oko njega.

2. Opažanje i predstavljanje.

3. Sredstva: meke grafitne olovke, prirodni ugljen, boje i četka (lavirani crtež).

Mediji: crtanje; umetnička dela.

ORNAMENTI (4)

1. Preplet i gustina, preciznost.

2. Igra linijama.

3. Sredstva: grafitna olovka, flomasteri, gvaš.

LUMINOOBJEKTI I KOLAŽ (4)

1. Providno - neprovidno, naslojavanje providnih površina (bojenih ili nebojenih); svetlosni izvor iza providnih površina (pokretan ili nepokretan); kolaž u novijoj svetskoj umetnosti (informacija).

2. Igre i razvoj mašte.

3. Sredstva: razne providne obojene i neobojene folije, dijaprojektori, kartoni, papiri i sl.

VIZUELNO SPORAZUMEVANJE (4)

1. Pregled nekih novijih sredstava vizuelnog sporazumevanja (fotografija, film, televizija, video).

2. Uvođenje učenika u način vizuelnog sporazumevanja.

3. Sredstva: crtački i slikarski materijali, fotografija, film.

Mediji: video i televizija.

VI razred

(2 časa nedeljno, 74 časa godišnje)

Operativni zadaci:

- da podstiče interesovanja i sposobnosti učenika za samostalnijim otkrivanjem vizuelnih pojava i zakonitosti oblika: svetlo - tama, oblik - boja, prostor, kompozicija;

- da razvija sposobnosti učenika za aktivno posmatranje i estetsko doživljavanje dela likovnih umetnosti;

- da podstiče ljubav učenika prema likovnom nasleđu jugoslovenskih naroda i narodnosti;

- da ih osposobljava za stvaralačko prenošenje vizuelno-likovnih iskustava u prirodno-društvena naučna područja i tako razvija aktivan odnos prema oplemenjavanju i zaštiti prirode i smisao za unapređivanje kulture življenja.

SPONTANI RITAM BOJENIH MRLJA, LINIJA, SVETLOSTI (4)

1. Odnos boja i materijala.

2. Igre i razvoj mašte.

3. Sredstva: kombinovana tehnika; tempere.

Mediji: slikanje.

VIZUELNO SPORAZUMEVANJE (6)

1. Stvaranje i dekodiranje vizuelne šifre.

2. Podsticanje stvaralačkog mišljenja i ponašanja.

3. Sredstva: grafitne olovke, tempere, foto-materijal.

Mediji: crtanje, slikanje, fotografisanje.

TEKSTURA (20)

1. Kvalitet, slojevitost, čvrstina, tehnološka svojstva materijala, obojenost, veziva, prirodni materijali, imitacija.

2. Opažanje i predstavljanje.

3. Sredstva: kombinovana tehnika; grafitne olovke, tempere, glinamol, glina, gips i razni prirodni i veštački materijali.

Mediji: crtanje, slikanje, vajanje, grafika, umetnička dela.

SVETLINA (20)

1. Tonske razlike, svetlo - tamno, stepen svetline i zatamnjenosti, gradacija svetlosti u odnosu na određenost izvora, iluzija, zaobljenosti, plastičnosti volumena.

2. Opažanje i predstavljanje.

3. Sredstva: grafitna olovka, tempere, gvaš, karton-grafika, glinamol, glina, gips.

Mediji: crtanje, slikanje, vajanje, grafika; umetnička dela.

BOJA (20)

1. Osnovne boje, mešanje osnovnih boja, hromatske i ahromatske, bela, crna, siva, komplementarne boje i harmonija, slojevito slikanje, tople - hladne boje, kontrast tonaliteta.

2. Opažanje i predstavljanje.

3. Sredstva: akvarel, tempere, pastel, bojene folije, krede u boji, bojeni papir i slično.

Mediji: slikanje, umetnička dela.

SVET UOBRAZILJE U LIKOVNIM DELIMA (4)

1. Slikanje snova i bajki - maske.

2. Analiza reporodukcija ili originala u kojima se javlja fantastika; oslobođenje od funkcionalnosti, zagonetnost, transponovanje stvari smeštajem u novi neuobičajeni prostor.

3. Sredstva: reprodukcije umetničkih dela ili originali.

Mediji: slikanje, crtanje, grafika, primenjena umetnost.

VII razred

(1 čas nedeljno, 74 časa godišnje)

Operativni zadaci:

- da učenike uputi u opažanje i predstavljanje osnovnih struktura u posmatranim ili zamišljenim prizorima i u likovnim delima;

- da upoznaju osnovne principe tumačenja likovnih dela prema teoriji oblikovanja i osnovne elemente likovne organizacije;

- da ih upućuje na samostalno i kolektivno preoblikovanje određenog prostora;

- da povezuje likovni rad s literarnim, scenskim, izrazom i pokretom;

- da učenici upoznaju oblikovane vrednosti spomenika kulture i kulturne baštine u zavičaju;

- da ih osposobljava da zajedno s drugim ljudima, neprekidno i kreativno utiču na unapređivanje duhovnih i materijalnih vrednosti i da olakšaju međuljudsko komuniciranje putem slike.

ARABESKA (6)

1. Mrežasti, zvezdasti preplet.

2. Razvoj mašte.

3. Sredstva: grafitne olovke, flomasteri.

Mediji: crtanje, slikanje.

PROPORCIJE (30)

1. Studija: odnos veličina, mere; pravila za predstavljanje ljudskog tela; egipatska, grčka, romanička, gotička.

2. Opažanje i predstavljanje.

3. Sredstva: prirodni ugljen, meke grafitne olovke.

Mediji: crtanje, spomenici kulture, umetnička dela.

KOMPOZICIJA (30)

1. Ravnoteža oblika, masa boje, veličine; više ritmičkih celina različitog značenja; ponavljanja, stepenovanja; kontrasti; srodnost likovnih vrednosti.

2. Opažanje i predstavljanje.

3. Sredstva: kombinovane tehnike; grafitne olovke, prirodni ugljen, krede u boji, tempere; glinamol, glina, gips, razni prirodni veštački materijali.

Mediji: crtanje, slikanje, vajanje, grafika; umetnička dela.

OBJEDINJAVANJE POKRETA I IGRE (8)

1. Postavljanje na scenu jednostavne priče: pripreme; skice, planovi, ideje za detalje; određivanje glavnih i sporednih ličnosti; realizacija; svetlost, dekor, maske, kostimi. Ritam dešavanja (usporen, ubrzan, naizmeničan) u intervalima određenog trajanja.

2. Grupisanje i preplitanje različitih vrsta opažanja.

3. Sredstva: crtački, slikarski i vajarski materijali, zatim kombinovane tehnike.

VIII razred

(1 čas nedeljno, 70 časova godišnje)

Operativni zadaci:

- da učenike uputi u opažanje i predstavljanje osnovnih struktura u posmatranim i zamišljenim prizorima kao i u likovnim delima, sa težištem na kontrastima, jedinstvu i dominanti;

- da doprinosi da kultura rada, kvalitet proizvoda i kultura života i slobodnog vremena budu na višem nivou;

- da likovno-vizuelnim opismenjavanjem i osposobljavanjem doprinosi stvaranju što šire baze obrazovanja učenika, a razvijanjem njihovih kreativnih sposobnosti da ih pripremi za efikasno i savremeno uključivanje u razne pozive.

SLOBODNO KOMPONOVANJE (8)

1. Jedinstvo akcije i doživljaja; neposrednost; sinteza mrlja i linija nastalih akcijom prskanja, polivanja, procesom slikanja i drugim načinima upotrebe materijala; dejstvo spontanog i kontrolisanog.

2. Podsticanje neposrednog izraza.

3. Sredstva: grafitne olovke, tempere, flomasteri, plastelin, kombinovana tehnika i drugi prirodni i veštački materijali.

VIZUELNA METAFORIKA (8)

1. Amblem, simbol, znak; personifikacije, alegorije.

2. Upoznavanje učenika sa znakovima i simbolima.

3. Sredstva: grafitne olovke, flomasteri, tempere, papiri u boji, tuševi u boji.

Mediji: crtanje, slikanje, grafika.

KONTRAST, JEDINSTVO I DOMINANTA (44)

1. Kontrast kao ritam suprotnosti, smenjivanje svetla i senke; elementi u vidnom polju kao činioci jedinstva kompozicije; mirovanje i kretanje; jedinstvo umetničkog izraza, dominanta - osnovna ideja.

2. Opažanje i predstavljanje.

3. Sredstva: grafitne olovke, prirodni ugljen za crtanje, tempere, akril-boje, glina, glinamol i razni prirodni i veštački materijali.

Mediji: crtanje, slikanje, vajanje, grafika, umetnička dela.

SLOBODNO KOMPONOVANJE I FANTASTIKA (6)

1. Realni oblici u nerealnim odnosima.

2. Zamišljanje. Podsticanje imaginacije.

3. Sredstva: grafitne olovke, tempere, akril-boje, glinamol, glina i drugi prirodni i veštački materijali.

Mediji: crtanje, slikanje, vajanje, grafika.

OBJEKTI (4)

1. Promene značenja upotrebnih predmeta njihovim kombinovanjem, kombinovanjem sa novom svrhom, na neuobičajeni način.

2. Razvoj mašte.

3. Sredstva: grafitne olovke, tempera boje, glinamol, glina i drugi prirodni i veštački materijali.

Mediji: crtanje, slikanje, vajanje, oblici primenjene umetnosti.

VIZUELNO SPORAZUMEVANJE (4)

1. Psihološko i sociološko delovanje znakova.

2. Objašnjavanje uloge simbola u savremenom svetu.

3. Sredstva: boja kao simbol, oblik kao simbol, piktogrami i sl.

SLOBODNE AKTIVNOSTI

Rad sa zainteresovanim učenicima

U toku školske godine članovi likovne sekcije učestvuje u estetskom uređivanju škole i njene okoline i u pripremanju i opremi izložbi i raznih drugih manifestacija u vaspitno-obrazovnoj organizaciji i u okviru kulturne i javne delatnosti. Uloga nastavnika je veoma značajna u podsticanju, okupljanju i angažovanju učenika.

Aktivnosti su: crtanje, slikanje, vajanje, grafika; scenografija; keramika; tapiserija; zidno slikarstvo; vizuelne komunikacije; praćenje savremenog likovnog života (izložbe i druge likovne manifestacije).

Takođe je poželjno formiranje i čuvanje zbirki (individualnih ili zajedničkih kolekcija); crteža, slika, grafika, figura (originala ili reprodukcija), vrednih stvari (delovi nošnji, stare pegle; stari satovi itd.), interesantnih oblika iz prirode (korenje, kamen itd.), umetničkih fotografija (crno-belih i u boji).

Rad sa talentovanim učenicima

IV razred

Crtanje: crtanje o temama koje podstiču izražavanje, raznovrsnim linijama, kako bi se postepeno obogaćivalo linearno-grafičko izražavanje.

Slikanje: tematsko slikanje koje omogućava postepeno obogaćivanje skale pojedinih boja i njihovih kompozicionih odnosa.

V razred

Crtanje: tematski radovi u crtanju postepeno se obogaćuju pojedinostima na osnovu pojedinačnog observiranja ili prethodnim vežbama rada po prirodi.

Slikanje: uvođenje u kolorističke zakonitosti na tematskom radu, radu, radu po prirodi i ilustrovanju.

Grafika: obogaćivanje linearnog izraza grafičkih površina, sa postepenim svesnijim kompozicionim rešenjima.

VI razred

Crtanje: perspektiva - ptičja, žablja, linearna. Insistiranje na preciznosti i detaljima.

Slikanje: obrada prostora - boja, planovi, zlatni presek.

Grafika: ritam, princip - mirno - nemirno. Bogatstvo strukture. Iskustvo u otiskivanju.

VII razred

Crtanje: lavirani crtež; problemi opservacije i kompozicionih odnosa; konstrukcija oblika.

Slikanje: boja kao likovni element; bogatiji tonski kolorit i valer.

Grafika: kompozicija grafičkih elemenata, linija i površina.

VIII razred

Crtanje: autonomnost linije kao samostalnog izražajnog sredstva u crtežu.

Slikanje: tehnika, akvarel, doslednost.

Grafika: visoka, duboka i ravna štampa, grafika u boji; primenjena grafika.

Teorija forme: osnovni likovni elementi; linija boja, pravac, veličina, oblik struktura, valer; kompozicija.

V, VI, VII, VIII razred

Oblikovanje i zaštita sredine

Čovekov rad menja prirodu u cilju zadovoljavanja svojih potreba; korišćenje energije i oblikovanje materijala dovodi do otpada gasovitih, tečnih i čvrstih materija koje zagađuju čovekovu sredinu. Zakonitosti u ekologiji; biološka ravnoteža u prirodi omogućava stalnu reprodukciju žive prirode, odnosi između biosfere i tehnosfere, zbog poremećenog odnosa između reprodukcije živog sveta. Ergonomija kao međusobno prilagođavanje mašine i čoveka; kulturne i funkcionalne vrednosti čovekovog rada; glavni uzroci zagađivanja sredine: nedovoljna organizovanost života i rada na zemlji dovodi do neregulisanog priraštaja stanovništva; neracionalno korišćenje energije i sirovina i zagađenost čovekove sredine dovode u opasnost opstanak čovečanstva. Mogućnost zaštite kulture i prirodne čovekove sredine.

VAJANJE

Teorijske poruke

Plastika i prostor, opšta orijentacija u vajarskim oblastima. Funkcija plastike u arhitekturi, eksterijeru i enterijeru. Primenjeno vajarstvo. Vajarski materijali, alati i proces rada pri izradi vajarskih dela. Oprema i čuvanje vajarskih dela. Oblici i umnožavanje vajarskih dela. Sadržaji i ideje u vajarskim delima u prošlosti i sada.

Praktičan rad (mogućnosti izbora prema varijantama)

a) Meki materijali - glina, gips. Priprema i izrada, konstrukcija i modelovanje pune plastike glinom ili gipsanom kašom. Nanošenje gline ili gipsa. Gipsana smeša sa usporenim vezivanjem. Finalna obrada i sušenje dela. Izrada jednostavnih alatki za rad. Opremanje i čuvanje izvađenih delova. Pečenje glinenih dela.

b) Drvo i vajarska dela od drveta. Puna plastika u drvetu reljef. Upotreba alata, raznovrsnih sekira, noževa, struga i alata za glačanje. Izbor drveta, struktura drveta i njena obrada. Kuvanje drveta, sečenje, spajanje, struganje, glačanje, lakiranje i patiniranje. Opremanje i konzerviranje vajarskih dela.

v) Vajanje u metalu. Kovačka obrada metala, varenje metalnih masa, obrada metalnih listića i lima. Sečenje metala, spajanje (zakivanje, lemljenjem i varenjem), bušenje, izvlačenje i poliranje. Zaštita od korozije i patiniranje. Opremanje vajarskih dela.

g) Vajanje u vezanom gipsu, tvrdoj glini ili kamenu. Izrada svih oblika plastike, koje dozvoljava krt materijal (glina, gips, kamen). Korišćenje dleta, sekača, noža i čekića. Brušenje, glačanje i patiniranje. Oprema i čuvanje vajarskih dela.

d) Plastične mase.

đ) Odlivci (gips, plastika, metal) i umnožavanje vajarskih dela. Priprema kalupa, spravljanje mase za odlivke i skidanje kalupa. Oblikovanje u peščanom kalupu i odlivanje u kalupu za plastiku. Finalna obrada odlivaka, patentiranje i oprema odlivaka.

KERAMIKA

Uvod u keramiku, istorija keramike, keramički proizvodi, tehnologija keramike.

Sticanje prvog iskustva u radu s glinom.

Mešanje, gnječenje, dodavanje i oduzimanje mase, kuglice, zmijice, ploče.

Plastične forme.

Ispupčene i udubljene forme, puni prazni prostori u raznim funkcijama (opeka sa šupljinama i slično).

Elementarno upoznavanje sa reljefom i razlikama između reljefa i pune plastike u prostoru.

Estetska obrada površina, ukrašavanje urezivanjem crta i utiskivanjem drugih oblika i reljefnim dodacima, kuglicama i zmijicama i sl.

Izrada ukrasnih i funkcionalnih predmeta.

Sušenje i pečenje keramičkih predmeta.

Proces sušenja i kontrola sušenja, slaganje - punjenje peći predmetima, nadgledavanje pečenja, hlađenje i pražnjenje peći.

Ukrašavanje - oslikavanje pečenih predmeta. Pečenje i kontrolisanje pečenja i ukrašavanje glaziranih predmeta.

Oslikavanje keramičkih pločica keramičkim bojama.

Izrada kalupa i livenje keramičkih predmeta (broševi, medaljoni, pepeljare, vaze za ikebanu).

PRIMENJENA GRAFIKA

Osnovi primenjene grafike. - Korišćenje reproduktivne grafike u industriji. Grafika u jednoj boji - nacrt za etiketu.

Grafika u dve boje - nacrt za etiketu.

Grafika u dve boje - nacrt za plakat. Grafika u više boja - nacrt za naslovnu stranu knjige (skica u kolažu).

Grafika i grafički slog (korišćenje grafike i letraset slova). Grafika - skica za poštansku marku. Grafika ambalaža (kutije) - nacrt i finalni rad.

Plakat - izvođenje visokom štampom. Plakate - nacrt - skica kolažom.

TAPISERIJA

Istorija tapiserije: tapiserija u srednjem veku. Tapiserija u XVIII i XIX veku. Savremena tapiserija. Izražajna sredstva tapiserije.

Tehnika tkanja. Materijal za tkanje; način tkanja. Boje (biljne i mineralne) i način bojenja.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)

Podsticanje kreativnosti učenika u domenu likovnih aktivnosti podrazumeva pretpostavku da motivacioni sadržaji budu raznovrsni, uvek sa duhovnog horizonta učenikove ličnosti. Metodske postupke i oblike rada nastavnik koncipira usaglašavajući vaspitno-obrazovne zadatke (likovne probleme) sa pobuđenim interesovanjem učenika da ove zadatke prihvati na nivou samoinicijative, odnosno, formiranoj vlastitoj potrebi. U tom smislu uloga nastavnika naglašena je u fazi izbora i didaktičke pripreme motivacionog sadržaja, dok je pitanje izbora tema zavisno od suštine likovnog zadatka odnosno konkretnog sadržaja kojim se učenik motiviše u pravcu određenog likovnog problema. Problemski zahtevi ovog programa imaju karakter nastavnih sadržaja a teme su u službi realizacije predviđenih zadataka. Ali, u procesu pripremanja nastavnika za rad.

U strukturi sadržaja nastavnog rada koji se odnosi na praktične likovne aktivnosti učenika podrazumeva se oslanjanje na širi izbor likovnih sredstava i medija, odnosno savremenih likovno-poetskih sadržaja i iskustava. U tom smislu, likovna osetljivost učenika ostvarila bi se i kao pripremljenost za aktivno učestvovanje u stvaranju estetskih vrednosti koje zahteva naše vreme i kao sposobnost vrednovanja i kritičkog odnosa prema umetnosti savremenog trenutka.

ZADACI I MOGUĆNOST POVEZIVANJA SA DRUGIM NASTAVNIM OBLASTIMA PO RAZREDIMA

 

I razred

Upoznavanje s različitim materijalima za rad

U okviru ove celine učenike treba upoznavati sa svim materijalima kojima će se služiti u procesu nastave likovne kulture. Koristeći se takvim postupkom nastavnik treba da proceni mogućnosti učenika, zatim njihova iskustva i njihove individualne razlike u izražavanju. U ovom slučaju učenike ne treba opterećivati posebnim zadacima i temama nego im treba omogućiti igru sa predviđenim materijalima, kako bi ih što bolje upoznali.

Oblici i njihovi kvaliteti

Pomoću ove metodske celine treba uvoditi decu u svet oblika polazeći od jednostavnijih ka složenijim, zatim i u crtanje, slikanje i vajanje.

Korelacija: matematika (skupovi, brojevi).

Odnosi u vidnom polju

Ovaj likovni problem deca treba da rešavaju nakon posmatranja prirodnih i veštačkih odlika.

Korelacija: matematika (predmeti u prostoru i odnosi među njima, posmatranje predmeta: položaj i oblik).

Svetlo i senke

Usmerene igre svetlosnim izvorima izvode se u cilju razvijanja mašte. U ovom slučaju mogu se koristiti materijali koji su dostupni u svakodnevnim školskim uslovima kako bi deca mogla uočavati odlike i senke a potom i da ih na beloj podlozi raznim kredama u boji opcrtavaju (senke).

Taktilnost

U ovom zadatku učenici treba da shvate da i dodirom mogu otkriti karakteristike materijala i funkcije oblika.

Razlikovanje pojedinih sredina

Učenicima treba omogućiti da uočavaju karakteristike različitih sredina.

Izgled upotrebnih predmeta

Na ovim časovima učenici treba da uočavaju karakteristike različitih predmeta, kao i da dobiju mogućnost za preoblikovanje i funkcije po vlastitim idejama.

Korelacija: maternji jezik.

Određeni predmet kao podsticaj za rad po sećanju

Svako dete ima sećanje na neki predmet. Takav predmet može da posluži kao osnova za crtež ili sliku. Nastavnik bi trebao pomoću razgovora da motiviše decu.

Preoblikovanje materijala ili predmeta njihovim spajanjem

Ideja je da se traži smisao spajanja. Time se dobijaju nove funkcionalne i nefunkcionalne celine. Spojevi kao granice istih i različitih materijala.

II razred

Životni radni prostor

Na ovim časovima učenike treba uvesti u načine uočavanja otvorenog i zatvorenog prostora i mogućnosti njihovog oplemenjivanja.

Kontrast kao motivacija za opažanje oblika

Predmeti i materijali u našoj okolini mogu biti slični i različiti. Cilj ovog problema je da se karakteristike oblika i materijala više ističu kontrastima.

Korelacija: (matematika: geometrijska figura).

Dejstvo svetlosti na karakter oblika

Na ovim časovima učenici treba da shvate kako promena svetlosti utiče na izgled oblika predmeta. Prilikom posmatranja ove pojave, predmete i izvore svetlosti treba stavljati u različite odnose, a pri tome nastojati da se koriste sve pojave svetlosti i senke.

Zamišljanja

Učenicima se zadaju književni tekstovi koji će ih podstaći da se izraze likovnim jezikom.

Korelacija: maternji jezik (izbor iz lektire).

Individualno korišćenje različitih materijala za rad

Na ovim časovima učenici treba slobodno da se izražavaju putem igre i programom predviđenih aktivnosti.

Razne vrste znakova i simbola

Nastavnik će organizovati razgovor s učenicima o funkciji različitih znakova i simbola u savremenom svetu.

Korelacija: matematika.

Pokretni jednobojni i višebojni predmeti

Korišćenjem oblikovanih predmeta učenici će shvatiti kretanje u prostoru.

Korelacija: fizičko vaspitanje.

Jednobojna kompozicija upotrebnih predmeta

Učenicima treba skrenuti pažnju na svetlosnu dinamiku i monohroniju boja (bela).

Preoblikovanje materijala ili predmeta njihovim spajanjem

Nastavnik će motivisati učenike da uočavaju i predstavljaju različite materijale iste boje i materijale porekla iz neposredne okoline sa naglaskom na spoj kao sredstvo za povezivanje oblika i materijala.

III razred

Korišćenje raznih materijala za komponovanje

Polazeći od oblika iz svakodnevnice, može se uticati na razvoj mašte učenika.

Korelacija i izbor motiva: maternji jezik (izbor iz školske lektire).

Linearna ornamentika

Polazeći od slova ili brojeva učenici treba da grade kompoziciju prema ličnom opredeljenju.

Korelacija: priroda i društvo (zajednički život naroda i narodnosti), maternji jezik, matematika.

Pokret u kompoziciji

Najbolje je uvesti učenike u opažanje i predstavljanje pokreta prema njihovim mogućnostima.

Korelacija: fizičko vaspitanje (akrobatika).

Povezivanje raznih oblika u celinu

Na ovim časovima nastavnik će nastojati da učenici uočavaju oblike i njihove međusobne veze.

Korelacija: poznavanje prirode i društva (uslovljenost zanimanja ljudi od uslova prirode i sredine).

Kompozicija kao celina

Polazeći od prirode, poželjno je da učenici u radovima teže ka kompozicionim rešenjima.

Korelacija: poznavanje prirode i društva (prirodni uslovi za život i rad ljudi).

Korišćenje potrošnih materijala u individualne smisao celine

Učenicima treba omogućiti da korišćenjem raznih materijala u igri dolaze do različitih ličnih likovnih rešenja.

Odabiranje slučajno dobijenih likovnih odnosa po ličnom izboru učenika

Ovaj zadatak vezan je za rezultate prethodnog rada, odnosno treba prikupiti radove i zajedno s učenicima vršiti analizu prema postavljenim zadacima. U procesu analize učenicima bi trebalo omogućiti i da se opredeljuju za slučajno nastale likovne vrednosti po ličnom izboru.

Likovne konvencije kao mogućnosti sporazumevanja

Učenicima treba omogućiti da što bolje razumeju i predstavljaju utvrđena likovna rešenja u raznim profesijama.

Korelacija: poznavanje prirode i društva (zanimanja ljudi u mome kraju).

IV razred

Kolaž

Već na prvim časovima učenicima treba omogućiti slobodno izražavanje u tehnici kolaža.

Korelacija: maternji jezik (izbor iz lektire).

Primarne i sekundarne boje

Pomoću obrazovnog karaktera ove celine deca treba da uočavaju i predstavljaju bojene vrednosti.

Korelacija: priroda i društvo (Sunce, prirodni izvor toplota i svetlost, biljni svet, životinjski svet).

Slikarski materijali

Slobodnim izražavanjem deca treba da upoznaju karakteristike akvarela, gvaša i pastela i drugih slikarskih tehnika.

Masa, volumen, površina, prostor

Ovim zadatkom učenike treba upućivati na opažanje i zatim i na predstavljanje oblika u prostoru prema njihovim mogućnostima.

Korelacija: matematika (geometrijske figure); priroda i društvo (čovek deo prirode - delovi tela, oblici, držanje tela).

Vezivanje oblika u trodimenzionalnom prostoru i u ravni

Učenici treba da uoče međusobne zavisnosti oblika u prostoru.

Korelacija: priroda i društvo (kretanje, energija).

Scenografija

Na ovim časovima nastavnik će omogućiti učenicima da što maštovitije izraze lična osećanja u predviđenim tehnikama i materijalima.

Korelacija: maternji jezik (izbor iz školske i domaće lektire).

V razred

Projektovanje upotrebnih predmeta

Poželjno je učenike uvesti u svet dizajna uz prevashodno podsticanje maštovitosti u ličnom izrazu.

Slobodno ritmičko komponovanje.

Na ovim časovima učenicima treba omogućiti da traže individualne mogućnosti i sklonosti za izražavanje pomoću pojedinih materijala.

Korelacija: poznavanje prirode (Zemljina kora, litosfera); fizičko vaspitanje (gimnastika).

Linija

Učenici će prvo uočavati liniju u ambijentima svakodnevice. Potom, koristeći spoznate vrednosti, i sami će tražiti ulogu linije u vlastitim likovnim radovima.

Korelacija: matematika, poznavanje prirode, maternji jezik, poznavanje društva.

Oblik

Ovaj zadatak treba tako planirati da učenici opažaju i praktično realizuju naučeno, uočeno, viđeno u crtežima, slikama i skulpturama.

Korelacija: matematika i poznavanje prirode.

Odnos veličina

Učenici bi trebalo da nauče da mere, upoređuju itd. prilikom crtanja (studija).

Korelacija: poznavanje prirode, fizičko i zdravstveno vaspitanje.

Ornamenti

Učenici treba da osmišljaju preplate u vlastitim maštovitim kompozicionim celinama.

Korelacija: poznavanje društva (ornamenti na spomenicima prošlosti).

Luminoobjekti i kolaž

Na ovim časovima učenicima treba omogućiti slobodne kreativne igre.

Korelacija: matematika.

Vizuelno sporazumevanje

Učenicima treba da budu dostupne informacije o savremenim sredstvima za vizuelno sporazumevanje.

Korelacija; maternji jezik (animirani i igrani film).

VI razred

Spontani ritam bojenih mrlja, linija, svetlosti

Na časovima učenike treba uvoditi u ovu nastavnu oblast razigranim i ekspresivnim individualnim likovnim izražavanjem.

Korelacija: poznavanje prirode (ekosistem: šuma, livada, urbane sredine).

Vizuelno sporazumevanje

Nastavnik će učenike upoznati s raznim vrstama vizuelnog značenja i sporazumevanja.

Korelacija: sa raznim oblicima slobodnih aktivnosti (mladi gorani, izviđači i sl.).

Tekstura

Poželjno je da učenici steknu pojam o raznim vrstama materijala.

Korelacija: domaćinstvo (odeća i obuća).

Valer

Na ovim časovima cilj je da učenici shvate uticaj svetlosti na boju i oblik.

Korelacija: poznavanje prirode (urbani ekosistem, zaštita prirode).

Boja

Iz ove celine obrazovnog karaktera učenici treba da dobiju predviđena znanja o boji a zatim da i sami likovno stvaraju koristeći stečena iskustva.

Svet uobrazilje u likovnim delima

Uz pomoć nastavnika učenici će upoznati maštovitost likovnih umetnika služeći se i literarnim stvaralaštvom.

Korelacija: maternji jezik (izbor iz lektire).

VII razred

Arabeska

Nastavnik će podsticati učenike da rade maštovite kompozicije linijom.

Korelacija: hemija (struktura supstancija); književnost (uređivanje školskog lista, časopisa, zidnih novina).

Proporcije

Učenike treba osposobljavati za rad studija a takođe treba da znaju i o njenom značaju u likovnim umetnostima. Za ovaj zadatak potrebno je pripremiti odgovarajući model - figuru.

Kompozicija

Više nego do sada, učenici bi trebalo da shvate smisao kompozicije u likovnim delima i ličnom likovnom izražavanju. Da bi zadatak bio uspešno realizovan, potrebno je pripremiti odgovarajuće modele.

Korelacija: fizika (ravnoteža); matematika (sličnost), biologija (prestanak života i razvoj živog sveta).

Objedinjavanja pokreta i igre

U radu sa učenicima na ostvarivanju ovog zadatka nastava treba da objedini iskustva u likovnom i literarnom stvaranju.

Korelacija: fizičko vaspitanje (atletika); maternji jezik.

VIII razred

Slobodno komponovanje

U ovoj usmerenoj likovnoj igri nastavnik bi trebalo, prema karakternim osobinama učenika, da podstiče njihovo individualno slobodno izražavanje.

Korelacija: maternji jezik (izbor iz lektire).

Vizuelna metaforika

Dobro bi bilo prikupiti dostupne znakove i simbole koji mogu služiti kao osnova za tumačenje znakovitosti u savremenom svetu. Pored tumačenja korisno bi bilo da i učenici, uz pomoć mašte i saznanja iznalaze razna rešenja.

Korelacija: maternji jezik (analiza pojmova) fizičko vaspitanje, istorija.

Kontrast, jedinstvo i dominanta

U okviru ove celine nastavnik bi trebalo da nađe odgovarajuće primere i modele, kako bi učenici što bolje realizovali predviđeni zadatak.

Korelacija: fizika (svetlost, magnetno polje, talasno kretanje); geografija (klima, vode, biljni i životinjski svet); maternji jezik; istorija (slobodarske tradicije NOB).

Slobodno komponovanje i fantastika

Imajući u vidu intelektualni razvoj učenika i njihovo razumevanje logičnih odnosa u prirodi, o ovom zadatku učenike treba podsticati da logične oblike stavljaju u nelogičan odnos dopuštajući slobodan razvoj maštovitosti.

Korelacija: biologija (čovek i životna sredina); tehničko obrazovanje (konstruktorstvo i pronalazaštvo, fototehnika); maternji jezik.

Objekti

Polazeći od funkcionalnih predmeta, dodaju se ili oduzimaju karakteristične osobine, pa se takvim predmetima naglašava estetsko značenje.

Korelacija: tehničko obrazovanje (kibernetika i automatika); domaćinstvo.

Vizuelno sporazumevanje

Sa učenicima se mogu organizovati razgovori o psihološkom i sociološkom delovanju raznih likovnih znakova.

Korelacija: opštenarodna odbrana; sportski život učenika, kulturne i druge društvene aktivnosti.

Slobodne aktivnosti

Rad u slobodnim aktivnostima koncipiran je veoma široko da bi pružio mogućnost za ispoljavanje interesovanja svim učenicima koji žele da se okupe van redovnih časova. Otuda slobodne aktivnosti ne treba shvatiti u klasičnom smislu kao kurs crtanja već kao svestranu aktivnost učenika na upoznavanju likovne umetnosti, estetskog uređenja ambijenta škole i sredine, prikupljanja vizuelnog materijala itd. Uloga nastavnika u ovom radu je presudna, jer on treba da navikava učenike na samostalnost, inicijativu i pravilnu likovnu orijentaciju.

S obzirom na komunikacionu vrednost likovne aktivnosti sve likovne pojave u društvenoj sredini - izložbe, likovne manifestacije, plakati, reklame, svečano uređenje škole i mesta treba da su predmet interesovanja i aktivnosti cele škole. Likovnom delatnošću učenici se uključuju u delatnost društvene sredine. Različite manifestacije škole, ukoliko su dobro pripremljene, mogu predstavljati kulturne događaje u mestu. Tako škola može da organizuje gostovanje pojedinih likovnih umetnika, da organizuje likovne izložbe i izložbe reprodukcija, kao i izložbe dečjih likovnih radova svoje škole ili učenika druge škole iz zemlje i inostranstva, da organizuje filmske večeri sa temom iz oblasti likovne umetnosti itd. Na svim ovim priredbama treba da učestvuju roditelji i građani.

Obdarenim učenicima treba pružiti mogućnost da zadovolje svoja interesovanja, produbljuju pojedine sadržaje iz likovne umetnosti i razvijaju sposobnosti za likovno stvaralaštvo.

Obdareni učenici treba da se razvijaju ne samo na stručnom polju nego i na moralnom planu. Nastavnik je dužan da razvija skromnost, upornost, solidarnost učenika, kao i pružanje drugarske pomoći i sposobnosti za zajedničku saradnju.

Od klasičnih likovnih područja usavršava se crtanje, slikanje, grafika, odnosno vajanje, kao i teorija umetnosti, a predviđeno je da se posebno obrađuju arhitektura, tapiserija, keramika, film, oblikovanje i zaštita čovekove sredine i primenjena grafika (grafički dizajn). Za crtanje, slikanje, grafiku i vajanje predviđeni su tečajevi I i II, što znači da se oni mogu ostvarivati tokom dve školske godine. Nastavnik će u zavisnosti od sklonosti i interesovanja učenika, svojih afiniteta i mogućnosti škole, predložiti područje koje treba da bude zastupljeno u VI, VII odnosno VIII razredu.

Smisao ovih aktivnosti, pored ostalog, jeste i u tome da se učenici u završnim razredima osnovne škole proveravaju na različitim delatnostima i na taj način profesionalno orijentišu kako bi se kasnije lakše opredelili za budući poziv.

PRIRODA I DRUŠTVO

CILJ I ZADACI

Cilj vaspitno-obrazovnog rada u nastavi predmeta priroda i društvo je da omogući postepeno uvođenje učenika u najelementarnije pojmove i odnose u prirodi i društvu.

Zadaci obrazovno-vaspitnog rada su:

- sistematizacija i proširivanje znanja iz srpskog jezika sa novim znanjima o prirodi i društvu;

- intelektualni, emocionalni i socijalni razvoj učenika i njegovo uspešno prilagođavanje školskom, porodičnom, i društvenom životu i radu;

- uvođenje u posmatranje promena u prirodi, upoznavanje škole, mesta i njegove okoline, upućivanje na povezanost grada i sela;

- upoznavanje delatnosti ljudi i razvijanje poštovanja prema radu;

- razvijanje kulturnih, higijenskih i drugih korisnih navika;

- upoznavanje delova čovekovog organizma, sticanje pojma o biljkama i životinjama;

- razvijanje estetskih osećanja i ljubavi prema prirodi;

- negovanje pravilnih međuljudskih odnosa, pravilan odnos prema članovima porodice, starijima, odgovornost prema radu i obavezama;

- orijentisanost u prostoru i vremenu, sticanje elementarnih predstava o geografskim objektima;

- osposobljavanje za pravilno i bezbedno kretanje učenika u saobraćaju i kulturno ponašanje u sredstvima javnog saobraćaja;

- formiranje navike korišćenja udžbenika i druge literature;

- razvijanje govora.

III razred

(1 čas nedeljno, 37 časova godišnje)

Operativni zadaci

Učenici treba da:

- steknu znanja o školi, dužnostima i pravima učenika;

- osposobe se za život u odeljenjskom kolektivu, za saradnju, dogovaranje i međusobno poštovanje;

- razviju svest i naviku održavanja lične higijene i čuvanje zdravlja i kolektivne higijene;

- neguju ljubav i poštovanje prema članovima porodice;

- osposobe se za učešće u saobraćaju i razumeju značenje osnovnih saobraćajnih znakova;

- osposobe se za orijentaciju u prostoru i vremenu, uoče elementarne, prostorne i vremenske odnose;

- upoznaju mesto u kome se nalazi škola i njegovu bližu okolinu, upoznaju zanimanja ljudi u školi i mestu;

- upućuju u praćenje vremenskih promena u prirodi u zavisnosti od godišnjih doba.

Sadržaji programa prirode i društva u trećem razredu trebalo bi da omoguće da učenici formiraju sledeće navike:

- održavanje higijene tela, odeće i prostorija;

- poštovanje kućnog reda škole i doma;

- izvršavanje obaveza;

- sticanje sigurnosti pri kretanju ulicom;

- korišćenje udžbenika.

SADRŽAJI PROGRAMA

I. ŠKOLA (4-0-1)

1. Moja škola i dom: prostorije škole i doma.

2. Učionica: namena, nameštaj. Učenički pribor - nazivi.

3. Ponašanje učenika u školi i domu. Održavanje lične higijene i higijene učionice.

PRAKTIČAN RAD: Dužnosti redara, provetravanje, brisanje table, zalivanje cveća.

II. RODITELJSKI DOM (2-1)

1. Moja porodica: članovi uže i šire porodice. Obaveze članova porodice.

2. Roditeljski dom: prostor u kome se živi (stan-kuća), prostorije u roditeljskom domu.

III. UČENIK U SAOBRAĆAJU (2-0-2)

1. Kretanje ulicom - putem: ulica i put, kolovoz, trotoar, pešačka staza; kretanje desnom stranom trotoara.

2. Semafor i saobraćajni milicioner, upravljanje prema semaforu, značenje pokreta saobraćajnog milicionera na raskrsnici.

PRAKTIČAN RAD: Semafor i prelaženje ulice.

PRAKTIČAN RAD: Raskrsnica i saobraćajni milicioner.

IV. ORIJENTACIJA U VREMENU I PROSTORU (5-3-1)

1. Orijentacija u prostoru: desno, levo, gore, dole, napred, pozadi, iznad, između, unutra.

2. Orijentacija u vremenu: delovi dana, jutro, pre podne, podne, posle podne, veče, noć.

3. Orijentacija u vremenu: nedelja, nazivi i redosled dana u nedelji, danas, juče, sutra.

PRAKTIČAN RAD: Vežbe iz orijentacije.

V. MOJE MESTO I OKOLINA (2-6-1)

1. Upoznavanje mesta u kome se nalazi škola: naziv mesta, važniji objekti oko škole, reka, prodavnice, park, pošta, ambulanta itd.

PRAKTIČAN RAD: Obilazak okoline škole i poseta objektima koji se izučavaju.

VI. RADNI LJUDI U MOM MESTU (2-1-1)

1. Zanimanja ljudi u školi i domu.

2. Značajna preduzeća, ustanove, fabrike, prodavnice.

PRAKTIČAN RAD: Učenik kao kupac.

VII. GODIŠNJA DOBA (4-3-2)

1. Jesen - osnovni pojmovi o jeseni.

PRAKTIČAN RAD: Vođenje kalendara prirode.

2. Zima - osnovni pojmovi o zimi.

3. Proleće - osnovni pojmovi o proleću.

PRAKTIČAN RAD: Vođenje kalendara prirode, analiza prirode.

4. Leto - osnovni pojmovi o letu.

IV razred

(1 čas nedeljno, 37 časova godišnje)

Operativni zadaci

Učenici treba da:

- prošire znanje o prirodi i društvu, prošire znanje o školi, porodici i razviju interesovanje za rad ljudi u školi i domu;

- upoznaju nazive glavnih delova čovečjeg tela i razviju higijenske navike (održavanje čistoće tela, odeće i obuće), steknu navike korišćenja ličnog pribora za higijenu i navike uređenja radnog mesta;

- prošire znanje o orijentaciji u prostoru i vremenu;

- prepoznaju osnovne oblike reljefa u mestu i uoče razliku između tekućih i stajaćih voda;

- razumeju razliku između grada i sela na osnovu njihovog izgleda i proizvodnih karakteristika;

- steknu osnovna znanja o biljkama kao živim bićima, delovima biljaka i uslovima za razvoj biljaka;

- upoznaju obeležja domaćih i divljih životinja;

- prošire znanja o saobraćaju;

- steknu osnovna znanja o sastavu tela čoveka.

Sadržaji programa prirode i društva u četvrtom razredu treba da omoguće dalji razvoj sledećih navika i znanja;

- održavanje lične higijene i higijene prostorija;

- značenje redosleda i imena meseca u godini;

- korišćenje časovnika;

- raspoznavanje glavnih strana sveta;

- raspoznavanje osnovnih oblika reljefa;

- negovanje biljaka i domaćih životinja;

- imenovanje i raspoznavanje vozila javnog saobraćaja;

- korišćenje vozila javnog saobraćaja u prisustvu starijih;

- formiranje navike korišćenja udžbenika,

- razvijanje govora.

SADRŽAJI PROGRAMA

I. ŠKOLA (1-1)

1. Moja škola: naziv, ličnosti ili događaj čije ime škola nosi sa kraćim podacima, adresa škole.

II. UČENIK U SAOBRAĆAJU (2-1-1)

1. Vozila javnog saobraćaja: voz, tramvaj, autobus, avion, automobil.

2. Autobuska stanica, železnička stanica, aerodrom.

PRAKTIČAN RAD: Ponašanje u sredstvima javnog saobraćaja.

III. ORIJENTACIJA U VREMENU I PROSTORU (5-3-1)

1. Orijentacija u vremenu: čas, delovi časa, upotreba časovnika, godina, meseci u godini (nazivi i redosled), broj dana u mesecu, trajanje godišnjih doba.

PRAKTIČAN RAD: Korišćenje časovnika.

2. Orijentacija u prostoru: strane sveta, određivanje strana sveta prema Suncu, glavne strane sveta.

IV. IZGLED MESTA I OKOLINE (4-3-1)

1. Reljef: pojam reljefa, raznovrsnost oblika reljefa, ravnica, brdo, planina.

PRAKTIČAN RAD: Predstavljanje reljefa u peščaniku, modelovanje reljefa, crtanje reljefa.

2. Vode: potok, reka, bara, jezero, more.

3. Naselja: grad i selo. Objašnjavanje pojmova grada i sela, proizvodi grada i sela i uzajamna povezanost.

V. BILJKE I ŽIVOTINJE MOJE OKOLINE (5-3-2)

1. Pojam biljke. Biljka i njeni delovi. Uslovi za život biljaka (zemljište, voda, vazduh, svetlost, toplota).

2. Značaj biljaka za čoveka.

PRAKTIČAN RAD: Uočavanje opstanka biljke u zavisnosti od uslova.

3. Domaće životinje - pojam. Način života, koristi od domaćih životinja.

4. Ptice - stanarice i selice. Odnos prema pticama.

5. Divlje životinje - pojam, poznatije divlje životinje.

PRAKTIČAN RAD: Poseta zoo-vrtu. Pravljenje albuma slika životinja.

VI. ČOVEK KAO DEO PRIRODE (2-1-1)

1. Naše telo, glavni delovi tela čoveka. Pravilno držanje tela i nega zuba.

2. Sprečavanje širenja zaraznih bolesti, štetnost alkohola i duvana za zdravlje učenika.

PRAKTIČAN RAD: Nega zuba.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)

Programski sadržaji predstavljaju funkcionalnu povezanost nastave i života i obavezuju na raznovrsno angažovanje učenika.

Program je dat u III razredu u okviru sedam a u IV razredu u okviru šest programskih celina sa formulisanim temama i nabrojanim nastavnim jedinicama. Programski sadržaji imaju obavezujući karakter, te nastavnik ne bi trebalo da izlaže gradivo koje u programu nije naznačeno osim ako je reč o aktuelizaciji programa (kada se obrađuje ono što se ne može predvideti - poplave, zemljotresi...). Zavisno od uslova, nastavnik može odrediti i druge sadržaje za praktičan rad ako odgovaraju nastavnoj jedinici.

Nije obavezno planiranje ostvarivanja sadržaja prema redosledu iznetom u programu. Obaveza nastavnika je da vodi računa o obradi gradiva u zavisnosti od godišnjih doba. Druga obaveza je aktuelnost nastave koja se postiže prilagođavanjem nastave prirodnim i društvenim zbivanjima. Treća metodička obaveza je poštovanje specifičnosti sredine kada se obrađuju sadržaji kao što su: "Moje mesto i okolina", "Radni ljudi u mom mestu", "Izgled mesta i okoline"...

Koncepcija i sadržaji programa Priroda i društvo pružaju široke mogućnosti za primenu raznovrsnih nastavnih metoda. Izbor metoda zavisi od cilja i zadatka nastavnog časa, sposobnosti učenika i opremljenosti škole. Za učenike oštećenog sluha demonstrativno-ilustrativna metoda je osnovna metoda kojom se nastavnik služi. Uspešnost ove metode zavisi od spremnosti nastavnika pri demonstraciji uzora i od sposobnosti učenika da posmatraju. Verbalno-tekstualna metoda se koristi u zavisnosti od mogućnosti učenika da razumeju izgovorenu ili napisanu reč. Za realizaciju zadataka praktičnih radova primenjuje se eksperimentalna metoda. Najbolje je da se pomenuti postupci racionalno metodički kombinuju.

S obzirom na uzrast učenika kombinuju se frontalni, individualni i grupni oblik rada. Potrebno je više koristiti individualiziran oblik rada.

Obrada sadržaja programa organizuje se uvek kada ima uslova na licu mesta i tako da se predmeti i pojave pokazuju i posmatraju u prirodnom stanju i prirodnim uslovima. Prirodna očigledna sredstva deluju svojom prirodnom veličinom, oblikom, bojom, položajem i odnosom u prirodi na učenike. Potrebno je obezbediti što više objekata gde bi učenici sticali teorijska i praktična znanja. Objekti se mogu obezbediti u školi (kabineti, školski vrt, školski poligon, kutak žive prirode) ili van škole kada se organizuju posete i ekskurzije (fabrike, ustanove, muzeji, reljef...). Pored prirodnih objekata i sredstava, obrada programskih sadržaja podrazumeva korišćenje vizuelnih, auditivnih, audio-vizuelnih sredstava; prirodno - veštačkih (razne zbirke, herbarijum) i pomoćnih nastavnih sredstava (aplikativna, projektivna). Neobično je važno da i sam nastavnik bude kreativan i stvara nastavna sredstva, poznavajući perceptivne karakteristike učenika oštećenog sluha.

Pri ostvarivanju zadataka značajno mesto zauzima korelacija nastavnih sadržaja. Korelacija sa srpskim jezikom je najviše zastupljena jer se časovi poznavanja prirode i društva smatraju kao časovi razvoja govora i mišljenja, a neke nastavne jedinice se sadržajno dopunjuju. Kroz nastavu treba negovati usmeno i pismeno izražavanje učenika a rad na tekstu navikava učenike na korišćenje udžbenika i samostalan rad. Nastavnik je u obavezi da objašnjava nepoznate reči i koriguje svaki netačan verbalan iskaz učenika. Treba sarađivati sa roditeljima i drugim obrazovno-vaspitnim institucijama i ostalim ustanovama pri realizaciji programskih sadržaja.

Dimenzioniranje gradiva

S obzirom na to da je izvođenje nastave ograničeno na jedan čas nedeljno i da su učenici još uvek ili tek izašli iz artikulacionog perioda, nastavnik će da izloži onoliko novih pojmova koliko su učenici u stanju da primene.

POZNAVANJE PRIRODE

CILJ I ZADACI

Cilj obrazovno-vaspitnog rada je da učenicima omogući da razumeju i trajno usvoje znanja o životu u pojavama u prirodi, da ukaže na povezanost zbivanja u prirodi i na aktivno čovekovo delovanje u prirodi.

Celokupnim obrazovno-vaspitnim radom u nastavi poznavanja prirode doprinosi se usvajanju osnova naučnog pogleda na svet, podizanju opšteg nivoa znanja i razvoju govora slušno oštećenih učenika, formiranju ličnosti učenika i sticanju znanja za dalje školovanje.

Zadaci nastave poznavanje prirode su:

- usvajanje osnovnih znanja o životu i pojavama u prirodi, njihovoj uzajamnoj povezanosti i stalnim promenama u prirodi;

- razumevanje, proširivanje i povezivanje znanja i iskustva sa novim znanjima u prirodi;

- razvijanje logičkog mišljenja i zaključivanja na osnovu posmatranja uzročno-posledičnih-veza u prirodi;

- povezivanje teorijskog znanja sa praktičnim radom učenika, osposobljavanje za samostalan rad i učenje, za sticanje umenja i veština;

- shvatanje da čovek svojim radom deluje na prirodu i menja je, koristi njene sile i bogatstva;

- razvijanje govora slušno oštećenih učenika, korigovanje i proširivanje leksike kojom učenici već vladaju;

- razvijanje interesovanja za proučavanje i posmatranje pojava i promena u prirodi i osposobljavanje učenika da primenjuju stečena znanja;

- razvijanje estetskih osećanja i ljubavi prema prirodi, podsticanje učenika na čuvanje prirode i životne i radne sredine;

- osposobljavanje za diferencirano proučavanje prirode u predmetnoj nastavi.

Operativni zadaci

Učenici treba da:

- usvoje osnovna znanja o prirodi radi izučavanja biologije, hemije i fizike;

- osposobe se za posmatranje prirodnih pojava i uočavanje odnosa nežive i žive prirode kao i prirode i čoveka;

- upoznaju svetlost, toplotu, vazduh, vodu i zemljište kao uslove za život na Zemlji;

- upoznaju osnovna svojstva vazduha i vode;

- osposobe se za izvođenje jedinstvenih ogleda i za organizovano i samostalno posmatranje prirode;

- uoče povezanost i uzajamnu zavisnost pojava u prirodi;

- steknu osnovna znanja o postanku Zemlje, formiranju zemljišta i upoznaju svojstva zemljišta;

- razumeju značaj obradivog zemljišta za život i važnost zaštite zemljišta;

- uoče ulogu ljudskog roda u korišćenju prirodnih bogatstava - goriva, rude, minerali;

- upoznaju kretanje tela prema obliku putanje;

- steknu elementarna znanja o elektricitetu, električnoj struji i upoznaju osnovna pravila za rukovanje električnim uređajima;

- upoznaju osnovna svojstva magneta;

- prošire znanja o biljkama, upoznavanjem raznolikosti biljaka, grupisanje biljaka, praćenjem promena na biljkama tokom godišnjih doba i uočavanjem međusobne zavisnosti biljaka i životinja;

- razumeju pojam "gajenje biljaka" uočavajući ljudski rad na njivi, u vrtu, voćnjaku, na livadi, pri menjanju, negovanju, zaštiti i korišćenju gajenih biljaka;

- razumeju pojam "gajenje životinja" uočavajući rad ljudi na stvaranju uslova za život domaćih životinja, plansko negovanje, zaštita i korišćenje domaćih životinja.

Sadržaji programa poznavanja prirode u V razredu treba da omoguće razvoj sledećih navika i znanja:

- merenje temperature vazduha, vode i tela;

- korišćenje električnih uređaja;

- uočavanje povezanosti stanja vode i padavina;

- razlikovanje goriva i upoznavanje načina zagrevanja objekata;

- vođenje kalendara prirode;

- upoznavanje prirodnih pojava organizovanja posmatranjem;

- negovanje životinja i ukrasnih biljaka;

- izgrađivanje vetrokaza i zmaja.

V razred

(2 časa nedeljno, 74 časa godišnje)

SADRŽAJI PROGRAMA

I. PRIRODNA SREDINA I RAD LJUDI (2-1-0)

Uvod u poznavanje prirode. Pojam prirode: živa i neživa priroda. Međusobna povezanost žive i nežive prirode.

II. USLOVI ZA ŽIVOT NA ZEMLJI

Toplota (3-2-1)

1. Sunce - izvor svetlosti i toplote: svetlosno i toplotno zračenje Sunca, koristi i štete Sunčevog zračenja.

2. Zagrevanje: temperatura kao mera zagrejanosti tela, upoređivanje temperature.

PRAKTIČAN RAD: Merenje temperature vode, vazduha i čovekovog tela.

3. Toplota - uslov života: značaj toplote za život biljaka, životinja i čoveka.

Vazduh (4-2-2)

1. Svojstva vazduha: bezbojan, bezmirisan, širi se, kreće se, zauzima prostor. Rasprostranjenost vazduha.

PRAKTIČAN RAD: Izvođenje ogleda o vazduhu.

2. Vazduh - uslov života. Značaj vazduha, uzroci i posledice zagađivanja vazduha (sastav vazduha - informativno).

3. Vetrovi u kraju: naziv, jačina i pravac vetra. Korišćenje vetrova.

PRAKTIČAN RAD: Izrada i postavljanje vetrokaza. Puštanje zmaja.

Voda (5-3-3)

1. Rasprostranjenost vode: voda u potoku, reci, u zemlji, u biljkama, životinjama, telu čoveka, voću, povrću, oblaku, vazduhu itd.

2. Osobine vode: tečnost bez mirisa, boje i ukusa. Upotreba vode za piće i pranje.

3. Kruženje vode u prirodi.

4. Stanja vode. Voda kao rastvarač.

PRAKTIČAN RAD: Stanja vode. Voda kao rastvarač - ogledi.

5. Padavine. Postanak padavina, oblak, kiša, magla, rosa, sneg, slana, inje.

PRAKTIČAN RAD: Vođenje kalendara prirode (temperatura, vetrovi, padavine).

6. Voda - uslov za život: značaj vode za život biljaka, životinja i čoveka. Zaštita vode i racionalno korišćenje.

III. POSTANAK I SASTAV ZEMLJE (9-5-3)

1. Postanak Zemlje. Hlađenje i očvršćavanje. Zemljini omotači (vazdušni, vodeni, Zemljina kora).

2. Postanak zemljišta. Delovanje Sunca, vode, vetra, hladnoće i živih bića na postanak i sastav tla.

3. Vrste tla i njihova svojstva (informativno). Održavanje i povećanje plodnosti, navodnjavanje, odvodnjavanje, đubrenje, pošumljavanje, zaštita od poplava.

PRAKTIČAN RAD: Ispitivanje osobine zemljišta.

4. Negativni uticaji i zaštita zemljišta.

5. Materijali i rude: pojam minerala i ruda, predmeti od metala.

PRAKTIČAN RAD: Zbirka ruda.

6. Goriva: čvrsta, gasovita. Značaj goriva za život i rad ljudi.

PRAKTIČAN RAD: Način zagrevanja škole, doma, kuće.

IV. BILJKE I ŽIVOTINJE MOJE OKOLINE (6-3-1)

1. Biljke okoline: raznovrsnost biljaka, zeljaste i drvenaste biljke.

2. Grupe biljaka: jednogodišnje, dvogodišnje, višegodišnje biljke, zimzeleno i listopadno drveće - šume.

3. Divlje životinje: plemenita divljač i zveri, biljojedi, mesojedi. Način života u raznim godišnjim dobima. Koristi i štete od divljih životinja i odnos čoveka prema divljim životinjama.

4. Jedinstvo žive prirode: međusobna zavisnost biljaka, životinja i čoveka. Čuvanje i zaštita prirode.

PRAKTIČAN RAD: Posmatranje u prirodi.

V. ČOVEK GAJI I KORISTI BILJKE I ŽIVOTINJE (10-8-2)

1. Gajene i samonikle biljke - pojam.

2. Njiva - pojam. Radovi na njivi. Važnije žitarice, odlike i upotreba.

3. Vrt i povrtnjak - pojam. Radovi u vrtu. Povrće - gajenje, upotreba i značaj za zdravlje.

4. Voćka, voće, voćnjak - pojam. Radovi u voćnjaku. Naše najvažnije voćke (šljiva, jabuka), ostalo voće, vinova loza. Upotreba voća i značaj za zdravlje.

5. Livada i pašnjak - pojam i razlika. Livadsko rastinje (trava, korov, livadsko cveće, seno). Lekovite biljke, važnije vrste, delovi biljaka koji se koriste, proizvodi od lekovitih biljaka.

6. Važnije industrijske biljke i proizvodi od njih.

PRAKTIČAN RAD: Sobne i ukrasne biljke. Prepoznavanje, imenovanje, negovanje.

7. Domaće životinje postale od divljih. Briga čoveka o domaćim životinjama (pojam gajenja).

8. Grupa domaćih životinja - stoka: goveče, ovca, svinja. Najvažnije osobine, gajenje i koristi.

9. Grupa domaćih životinja - živina: kokoška, ćurka, guska. Najvažnije osobine, gajenje i koristi.

PRAKTIČAN RAD: Poseta živinarskoj ili stočnoj farmi.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)

Novim programom izmenjen je fond časova od III do VI razreda za predmete poznavanje prirode i društva, poznavanje prirode i biologija. To je uslovilo izmene u rasporedu nastavne građe po godinama učenja, smanjen obim nekih nastavnih tema ili njihovo sažimanje.

Programski sadržaji predstavljaju funkcionalnu povezanost nastave i života. Program obavezuje na raznovrsno angažovanje učenika: perceptivno (slobodno i organizovano posmatranje), misaono angažovanje (opisivanje, upoređivanje, zaključivanje), motorno angažovanje (likovne i tehničke praktične operacije). Program obezbeđuje aktivnu ulogu učenika, osposobljavanje učenika da znanja stečena u nastavi može samostalno da primeni u svakodnevnom radu.

Program je dat u okviru osam programskih celina, sa formulisanim temama u okviru svake programske celine i nabrojanim nastavnim jedinicama. Programski sadržaji imaju obavezujući karakter. Ne bi trebalo da nastavnik izlaže i traži od učenika da usvoje sadržaje koji nisu navedeni, osim ako je reč o aktuelizaciji obrazovno vaspitnog rada (kada se obrađuje ono što se ne može predvideti).

Zavisno od uslova, nastavnik može odrediti i ostvariti i druge sadržaje praktičnog rada, ako odgovaraju nastavnoj jedinici.

Nije obavezno planiranje ostvarivanja sadržaja prema redosledu iznetom u programu. Prva metodička obaveza nastavnika je zavisnost obrade gradiva od godišnjih doba; druga obaveza je aktuelnost nastave koja se postiže prilagođavanjem nastave prirodnim i društvenim zbivanjima; treća metodička obaveza je poštovanje specifičnosti sredine kada se obrađuju sadržaji kao što su prirodna bogatstva, reljef, klima, hidrografija...

Koncepcija i sadržaji programa poznavanje prirode pruža široke mogućnosti za primenu raznovrsnih nastavnih metoda. Izbor metoda zavisi od cilja i zadatka nastavnog časa, sposobnosti učenika i opremljenosti škole. Za učenike oštećenog sluha demonstrativno-ilustrovana metoda je osnovna metoda kojom se nastavnik služi. Uspešnost ove metode zavisi od spretnosti nastavnika pri demonstraciji uzora, od sposobnosti učenika da posmatraju. Verbalno-tekstualna metoda se koristi u zavisnosti od mogućnosti učenika da razumeju izgovorenu ili napisanu reč. Za realizaciju zadataka praktičnih radova primenjuje se laboratorijsko-eksperimentalna metoda. Najbolje je da se pomenuti postupci racionalno metodički kombinuju.

S obzirom na uzrast kombinuje se frontalni, individualni i grupni oblik rada.

Obrada sadržaja programa organizuje se, uvek kada ima uslova, na licu mesta i tako da se predmeti i pojave pokazuju i posmatraju u prirodnom stanju - u prirodnim uslovima. Potrebno je obezbediti što više objekata gde bi učenici sticali teorijska i praktična znanja. Objekti se mogu obezbediti u školi (kabinetu, školski vrt, kutak žive prirode) ili van škole kada se organizuju posete i ekskurzije (prirodnjački muzej, poljoprivredno dobro, šuma, bara). Pored prirodnih objekata i sredstava obrada programskih sadržaja podrazumeva korišćenje vizuelnih, auditivnih, audiovizuelnih sredstava, prirodno-veštačkih (zbirke, herbarijum) i pomoćnih nastavnih sredstava (demonstrativna, aplikativna, projektivna). Neobično je važno da i sam nastavnik bude kreativan i inventivan i sam stvara nastavna sredstava poznavajući perceptivne karakteristike učenika oštećenog sluha.

Pri ostvarivanju zadataka značajno mesto zauzima korelacija nastavnih sadržaja. Korelacija sa srpskim jezikom je najviše zastupljena jer se časovi poznavanja prirode smatraju kao časovi razvoja govora i mišljenja, a rad na tekstu i objašnjavanje nepoznatih reči navikava učenike na korišćenje udžbenika. Tokom procesa nastave kod učenika treba negovati usmeno i pismeno izražavanje odnosno korigovati svaki netačan verbalni iskaz.

Treba sarađivati sa roditeljima i drugim obrazovno-vaspitnim institucijama.

I. Prirodna sredina i rad ljudi

Na uvodnom času treba upoznati učenike sa gradivom koje će učiti u ovom razredu. Na tabli se zapisuju programske celine, zajednički prelistava udžbenik, daju uputstva kako se koristi udžbenik. Učenicima se zatim ukazuje da će tokom godine izlaziti u prirodu gde će obavljati razna posmatranja na biljkama i životinjama, prikupljati raznovrstan materijal, negovati biljke itd. Učenici se dalje obaveštavaju da će raditi veći broj praktičnih radova, ogleda, voditi kalendar prirode, i na kraju pokazati očigledna sredstva kojima će se nastavnik u procesu nastave služiti.

Uočavanje odnosa nežive i žive prirode je izuzetno važno za dalje izučavanje predmeta. Nabrajanje žive i nežive prirode, bez vladanja odnosno razumevanja pojmova "živo", "neživo", vodi učenike u verbalizam. Razumevanje oblika živih bića (rađaju se, rastu, hrane se, razvijaju, razmnožavaju, stare, umiru), je dugotrajan proces sa mnogo ponavljanja i upoređivanja ali ove pojmove treba metodički perfektuirati.

II. Uslovi za život na zemlji

Metodička suština ove nastavne celine je da se obrazuju pojedinačni pojmovi i logički ugrade u pojmove kategorije:

- pojam toplote kao snage promena stanja i pojava u prirodi, i uslova života;

- pojam vazduha kao uslov disanja bez koga se ne mogu održati živa bića;

- pojam vode kao materije za gradnju živih bića i uslov života.

Učenici ovog razreda imaju iskustva ali ne i elemente znanja o vodi, vazduhu, toploti.

Pri obradi teme o Suncu, pošto je to prvi susret učenika sa jednim astronomskim pojmom, treba dati najkraći osvrt na vasionu u kojoj je Sunce najveća i najjača zvezda koja nas greje i osvetljava. Ulogu Sunčeve svetlosti i toplote najbolje je istaći u razgovoru sa učenicima pri čemu maksimalno treba koristiti njihova iskustva. Razvijanje sposobnosti posmatranja pojava u prirodi kroz ovu temu se vežba upućivanjem učenika da razlikuje veštački izazvane pojave (toplotne i svetlosne) od onih koje se sreću u prirodi izazvane dejstvom Sunca. Tema pruža mogućnost da učenik na času oseti toplotno dejstvo Sunca, pali hartiju pomoću sočiva, posmatra usmerenost listova na biljci u učionici, ili dugotrajno posmatra promene na biljci koja je u zamračenom prostoru.

Merenje toplote je utvrđivanje stepena zagrejanosti (temperature) vode, tela, vazduha. Nastavnik vodi razgovor o toploti i hladnoći uopšte. Učenici na praktičnom času mere jačinu zagrejanosti tela, prostorija za učenje, hodnika, vazduha. Posle toga se vodi razgovor o promenama jačine toplote i hladnoće za određeno vreme. Značaj toplote utvrđujemo na osnovu promena koje se zbivaju u životu biljaka, životinja i ljudi. Na osnovu neposrednog posmatranja i opisivanja promena zaključujemo da je toplota uslov života i da je Sunce izvor života.

Temu "Vazduh" treba obraditi tako da učenici shvate da je vazduh deo nežive prirode od koga zavisi opstanak živih bića. Praktičnim radom, uz stručnu pomoć nastavnika, učenici bi trebalo da otkriju osnovna svojstva vazduha. Izgrađivanje shvatanja o materijalnosti vazduha i njegovom gasovitom stanju, moguće je realizovati samo uz demonstraciju i izvođenje ogleda. Saznavanjem osnovnih svojstava vazduha učenici će razumeti pojavu vetrova, padavina i proces gorenja. Značaj vazduha utvrđujemo pomoću ogleda na sebi (čovek ne može da živi bez udisanja i izdisanja), a samo opisno naglasimo šta bi se desilo sa biljkama i životinjama. Poklapanje životinje ispod čaše (čak i mušice) je nehumano. Uz sva navedena znanja učenici će sagledati značaj vazduha za održavanje zdravlja, steći naviku da provetravaju prostorije, čuvaju ih od zagađivanja, da izlaze u prirodu i da se aktivno bore protiv zagađivanja prirode.

Praćenje, merenje i beleženje atmosferskih pojava navikava učenike na duže posmatranje i opažanje. Kalendar se vodi tokom jedne nedelje ili jednog meseca, a rezultati merenja se upisuju u napravljenu šemu simbolima.

"Voda" je posebna tema sa više nastavnih jedinica. Temu treba obraditi tako da učenici shvate da je voda deo nežive prirode i jedan od uslova za opstanak živih bića. Ogledima i posmatranjem u prirodi treba ukazati na rasprostranjenost vode u prirodi, u biljkama, u životinjama i telu čoveka.

Sva živa bića piju ili upijaju vodu i unose je u telo raznom hranom. Posebna je metodička obaveza nastavnika da objasni i učenici shvate značaj, odlike i oblike javljanja vode u prirodi uopšte. Oblike pojave vode (ogledima i posmatranjem u prirodi) treba povezati sa promenom temperature u prirodi ili primenom veštačkog izvora toplote i hladnoće.

Učenici treba da razumeju večno kruženje vode u prirodi i ulogu koju kruženje vode ima kao izvor energije (samo informativno). Padavine povezati sa specifičnim promenama vode u zavisnosti od temperature (vodena para pri zemlji pretvara se u maglu, rosu, inje, slanu, vodena para na visini prelazi u oblak, kišu, grad i sneg, zavisno od različite atmosfere u različitom godišnjem dobu).

Sposobnost vode da rastvara demonstrirati na više primera i tako učenike uvoditi u eksperimentalni rad.

Značaj vode za život i rad prikazati na primerima. Iz celokupnog sadržaja koji se obrađuje izvodimo zaključak da je voda materija koja učestvuje u gradnji organizma i da je život uopšte (biljaka, životinja i ljudi) nemoguć bez vode.

III. Postanak i sastav zemlje

U temi treba obraditi sadržaje koji se odnose na postanak Zemlje i sistematizovati znanja da vazdušni, vodeni omotač oko Zemlje i Zemljina kora (zemljište) predstavljaju uslove za razvoj živog sveta u odnosu na druge planete.

Rastresiti pokrivač Zemlje nastao je delovanjem sunčeve toplote, vode, vetra i organizama. Postanak tla delovanjem prirodnih sila treba demonstrirati filmom inače se teško razume. Ogledima i praktičnim radom može da se utvrdi sastav tla (voda, vazduh, ostaci organizama, živa bića), a za utvrđivanje svojstava vrste tla potrebni su uzorci zemlje. Više vremena treba posvetiti onoj vrsti tla koja se nalazi u okruženju a ostale je dovoljno konstatovati i istaći njihova svojstva. Sve ove jedinice programa obrađuju se u obimu i dubini potrebnim da učenici shvate najbitniju činjenicu da čovek svojim radom deluje na povećanje plodnosti tla, da nauče načine na koji to čovek radi i da shvate značaj obradivog zemljišta za život uopšte.

U okviru ove teme obrađuje se i nastavna jedinica o mineralima i rudama. Kroz praktičan rad učenika upoznati učenike sa zbirkom ruda i predmetima izrađenim od metala. Koristeći rudnu kartu Srbije prikazati prirodna nalazišta ruda i istaći da privredna i odbrambena moć jedne zemlje zavisi i od rudnog bogatstva. Razgovarati o radu u rudniku.

U jedinici o gorivima treba ukazati da su i ona izvor energije i ukazati na primenu čvrstih, tečnih i gasovitih goriva u svakodnevnom životu. Ne treba ulaziti u detalje obrade. Dovoljno je da učenici uoče razliku između energetske vrednosti pojedinih vrsta goriva i stepena zagađivanja životne sredine. Obavezno treba ukazati na opreznost i mere zaštite pri upotrebi goriva.

IV. Biljke i životinje moje okoline

Tema predstavlja logički nastavak iste teme u IV razredu. Pojam biljke koji je formiran kao pojam višeg ranga u ovom razredu se raščlanjuje na pojmove nižeg ranga (drvenaste, zeljaste, jednogodišnje...).

Osnovni cilj je da učenici steknu predstavu o raznovrsnosti i bogatstvu biljnog sveta i da pravilno razlikuju određene biljke jer su na ovom obrazovnom stupnju u stanju da razumeju i klasifikaciju biljaka. Jedinstvo žive prirode obraditi na elementarnoj potrebi ljudi i životinja za ishranom. Povezanost biljnog i životinjskog sveta dati kroz primere.

V. Čovek gaji i koristi biljke i životinje

Polazeći od rasprostranjenosti biljaka prvo se obradi vrsta biljnog pokrivača (njiva, vrt, povrtnjak, livada...). Oblike i načine rada (od kojih zavisi prinos biljaka i korist za čoveka), objašnjavamo samo nabrajajući radove i sredstva, savremena tehnička sredstva koja se koriste. Pri obradi se koristi i iskustvo učenika (kako za način rada tako za vreme kada se određeni radovi rade kod njihovih kuća).

Osnovno metodičko usmerenje je da učenici prepoznaju, imenuju i razumeju značaj raznovrsnih biljaka (žita, voća, povrća, industrijske biljke), za čoveka i privređivanje.

Biljke se grupišu u kulturne (gajene) i samonikle biljke. Da bi čovek koristio biljke on ih gaji. Pojam "gaji biljke" sadrži u sebi ogroman rad. Čovek: ore, kopa, sadi, seje, đubri, zaliva, čuva od bolesti, bere plodove. Demonstrativno-ilustrovanom metodom treba utvrditi značenje svakog pojma pojedinačno jer će jedino tako učenici shvatiti veličinu uloženog rada i mogućnost čoveka da menja prirodu.

Bogatstvo i raznovrsnost životinjskog sveta učenici su stekli u IV razredu. Posmatranjem u prirodi (farma, privatno domaćinstvo, zoološki vrt), na slikama i projekcijama, učenici su na osnovu izgleda i na osnovu načina ishrane i života grupisali životinje na domaće i divlje životinje. Kroz ovu nastavnu temu ove pojmove diferenciramo na pojmove nižeg ranga. Tako na osnovu izrazitih koristi domaće životinje delimo na stoku (neke prežemo, neke muzemo, neke tovimo) i na živinu. Pojedinačno obrađujemo neke predstavnike. Uslovi za gajenje određene vrste životinja određuju zanimanja ljudi u kraju i mestu.

POZNAVANJE DRUŠTVA

CILJ I ZADACI

Ciljevi i zadaci vaspitno-obrazovnog rada u nastavi Poznavanja društva su da omoguće učenicima da shvate:

- uslovljenost i povezanost pojava, odnosa i procesa u društvu;

- vrednost i ulogu ljudskog rada u menjanju prirode i društvenih odnosa;

- sistematizaciju, korekciju, proširenje i povezivanje iskustva i znanja sa novim znanjima o društvu;

- sticanje znanja o prirodnim uslovima i radu ljudi u mestu i okolini, Srbiji i Jugoslaviji;

- upoznavanje delatnosti ljudi, formiranje i razvijanje poštovanja radom;

- izgrađivanje osnova naučnog pogleda na svet, s tim što se omogućava učenicima da shvate povezanost, zavisnost i uslovljenost razvoja društva;

- podsticanje stvaranja i razvoja sposobnosti učenika za učenje i stvaralaštvo;

- formiranje i negovanje ljubavi, patriotizma, razvijanje osećanja solidarnosti sa svim narodima koji žive na našim prostorima;

- osposobljavanje za diferencirano proučavanje u predmetnoj nastavi geografije.

V razred

(2 časa nedeljno, 74 časa godišnje)

Operativni zadaci

Učenici treba da:

- prodube i prošire znanja iz poznavanja prirode i društva;

- se osposobe za orijentaciju u prostoru, da odrede glavne i sporedne strane sveta prema Suncu;

- se upoznaju sa upotrebom kompasa za orijentaciju u okolini i na geografskoj karti;

- se osposobe za orijentaciju u okolini pomoću časovnika, senke, mahovine, godova, zvezde Severnjače;

- se osposobe da steknu i uoče najosnovnije pojmove o reljefu zemljišta, tekućim i stajaćim vodama;

- steknu najosnovniju kartografsku pismenost, kako bi se mogli služiti kartom;

- steknu predstavu o svom kraju. Republici. Državi;

- se osposobe da uočavaju odnose između ljudi, prostora, prirodne sredine i ljudskih delatnosti;

- uoče način života i privređivanja ljudi, kao i osnovne privredne grane i njihove proizvode;

- da im se pruže osnovna znanja o raznovrsnosti sredina i uslova za život i rad ljudi, i da im prikaže kako čovek u različitim prirodnim uslovima i sredinama živi i radi i kako se upoznajući i menjajući prirodu oslobađa zavisnosti od nje, koristi njena dobra i potčinjava ih svojim potrebama.

SADRŽAJI PROGRAMA

Uvod u predmet izučavanja (1)

I. ORIJENTACIJA U PROSTORU (7)

- Snalaženje u prostoru; usvajanje pojmova - STAJALIŠTE, VIDIK, HORIZONT;

- orijentacija prema Suncu - određivanje strana sveta prema kompasu, upotreba kompasa;

- orijentacija u okolini - prema časovniku, Suncu, zvezdi Severnjači, mahovini, godovima.

II. IZGLED ZEMLJIŠTA (18)

- Pojam reljefa, osnovni oblici reljefa; nizija, visija;

- rasčlanjavanje osnovnih oblika nizije: ravnice, rečne doline, kotline;

- rasčlanjavanje osnovnih oblika visije: brežuljak, breg, brdo, planina, podnožje, obronci (strane), vrh, visoravan;

- podzemne, površinske, tekuće i stajaće vode;

- tekuće vode - izvor, potok, reka, tok, rečno korito, obale, ušće;

- glavna reka i pritoke, rečni sliv;

- stajaće vode: bara, život u bari i okolo bare, močvara, pretvaranje močvare u plodno zemljište;

.- jezera - opstanak, podela, život u jezeru;

- more - život u moru i osobine morske vode, boja, providnost, dubina, ukus.

III. UMANJENO PREDSTAVLJANJE OBJEKATA (4)

- Pojam razmere, plan učionice, školske zgrade i njene okoline, umanjeno predstavljanje objekata - skicom, planom, modelom;

- prelazak s prirode na reljef - izrada plana mesta i okoline, izrada reljefa mesta i okoline prema nacrtanom planu.

IV. PRELAZAK S RELJEFA NA KARTU (5)

- Geografska karta, pojam karte, boje na karti, orijentacija na karti, čitanje karte;

- upoznavanje osnovnih kartografskih znakova, znaci za geografske objekte, naselja, privredne objekte, saobraćajne objekte, granice i dr.

V. MESTO I KRAJ - NAŠA DOMOVINA (11)

- Prirodna, privredna i istorijsko-kulturna bogatstva neposredne okoline u kojoj se škola nalazi;

- pred kartom naše domovine - naziv, federacija, republika, glavni gradovi;

- položaj, granice i veličina naše domovine;

- stanovništvo - narodi, narodnosti koji žive u našoj domovini;

- simboli naše domovine - grb, zastava, himna, simboli Republike.

VI. NAČIN ŽIVOTA I PRIVREĐIVANJE LJUDI U KRAJU (14)

- Zemljište u našem kraju i njegova obrada, plodno i neplodno zemljište, uloga čoveka u poboljšanju plodnosti zemljišta (đubrenje);

- prirodna bogatstva - plodne ravnice, šume, pašnjaci, rudno bogatstvo, banje - lekovite vode, prirodne lepote;

- privreda i privredne grane - poljoprivreda, industrija, zanatstvo, saobraćaj, trgovina, turizam i ugostiteljstvo - pojam, podela i značaj.

VII. ŽIVOT I RAD LJUDI U RAZLIČITIM PREDELIMA JUGOSLAVIJE (14)

- Život i rad ljudi u gradu i selu, gradska sredina kao poseban uslov za život; perspektive razvoja sela;

- život i rad ljudi u ravničarskim krajevima - ravničarski krajevi kao prirodni uslov za život i rad ljudi;

- čovek menja prirodu u ravničarskim krajevima i poboljšava svoj život i rad (isušuje močvare, reguliše tokove reka, kopa kanale);

- život i rad ljudi u planinskim predelima, planinski predeli kao prirodni uslovi za život i rad ljudi;

- čovek menja prirodu u planinskim krajevima i poboljšava svoj život i rad (podiže hidrocentrale, izgrađuje puteve, probija tunele, podiže mostove);

- život i rad ljudi u primorju;

- čovek menja uslove života i rada u primorju (gradi luke, nasipe, vrši humusaciju zemljišta, gradi vodovode, podiže naselja).

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)

U V razredu obrađuju se programski sadržaji koji učenike postepeno uvode u geografska znanja, te je potrebno da se pri realizaciji sadržaja više ili manje obrata paženja na dubinu i obim tih sadržaja.

Kako se orijentacija u prostoru obrađuje u III i IV razredu nastavnik će dati manji obim sadržaja, ali mora voditi računa o formulisanju i usvajanju pojmova - stojište, vidik, horizont, izgled kraja u vidiku, privid horizonta. Potrebno je osposobiti učenike da sami odrede strane sveta prema Suncu (ujutro, u podne i uveče), prema kompasu i ostalim znanjima, kao i uočavanje predmeta u vidiku prema stranama sveta i da se na osnovu crteža orijentišu i kreću u prostoru.

Veoma detaljno se mora obraditi, formirati i usvojiti pojam reljefa; nizija i visija i njihovo rasčlanjavanje.

Potrebno je detaljno formirati pojmove tekuće vode - glavna reka, pritoke, izvor, tok, rečno korito, obale, ušće, rečni sliv. Imenovanje veće reke i njene pritoke. Isto tako formirati pojam stajaće vode: nastanak bare, rita, močvare - biljni i životinjski svet u njima: jezera - kako nastaju i razlike između njih, biljni i životinjski svet jezera; more - svojstva morske vode, bogatstvo živog sveta u moru.

Učenike je potrebno uvesti u osnove kartografije i snalaženja na karti, naučiti ih da "putuju kartom".

U okviru praktičnih zadataka potrebno je učenike uvesti u uočavanje mesta koje predmeti zauzimaju i njihov raspored u prostoru; umanjeno predstavljanje osnove predmeta skicom i crtežom. Pojam skice - izvođenje vežbi - skiciranje učionice, školskog dvorišta, sobe i dr. Učenici moraju da uoče odnos između veličine nacrtane osnove i stvarne veličine osnove predmeta. Vežbati ih u očitavanju i postavljanju razmera izmerenih osnova predmeta i njihovo predstavljanje skicom. Uvesti učenike u uočavanje sličnosti i razlike između skice i plana; uočavanje veličine i neprekidnosti prostora mesta i okoline i orijentira pri izradi reljefa mesta i okoline (planina, brežuljci, putevi, reke, raskršća, mostovi i drugi objekti).

U najkraćim crtama upoznati učenike sa krajem u kome se nalazi škola, sa našom domovinom, njenim republikama, stanovništvom koje živi u njoj, državnim i republičkim simbolima.

U nastavnoj temi VI potrebno je nastojati da se što temeljitije obrade i usvoje pojmovi privređivanja (proizvodnjom materijalnih dobara radi zadovoljavanja čovekovih životnih potreba) povezujući ga sa osnovnim iskustvom učenika; pojam privrede i privrednih grana; imenovanje glavnih i osnovnih privrednih grana.

Detaljno obraditi poljoprivredu - raščlanjavanje poljoprivrede prema delatnosti; formirati osnovni pojam industrije, sirovine potrebne za razvoj industrije, i u okviru toga osnovni pojam rudarstva: ruda, rudnik, rudar, rudarsko naselje, život rudara; zanatstvo kao uslužna delatnost; trgovina - promet robe i usluga; turizam i ugostiteljstvo i saobraćaj - međusobna zavisnost privrednih grana.

U programskoj celini VIII razreda učenicima treba ukazati na to kako se život stalno menja, kako su ljudi živeli pre i da u tom smislu kod učenika razvija svest o stalnom napredovanju čoveka i njegovoj borbi za savlađivanje prirode i poboljšanje uslova života i rada.

ISTORIJA

CILJ I ZADACI

Cilj nastave istorije je da učenici oštećenog sluha ovladaju znanjem o razvoju ljudskog društva od najstarijih vremena do savremenog doba.

Zadaci nastave istorije su da učenici oštećenog sluha:

- savladaju bitne sadržaje o društveno-ekonomskom, političkom i kulturnom razvoju srpskog naroda i narodnosti kao sastavnog dela sveta od najstarijih vremena do danas;

- da se upoznaju sa sadržajima opšte istorije i istorije naroda i narodnosti Jugoslavije;

- neguju patriotsko osećanje na slobodarskim tradicijama srpskog i ostalih jugoslovenskih naroda vaspitavajući se u duhu međusobnog uvažavanja;

- shvate značaj nezavisnosti i integriteta Srbije i Jugoslavije kao zajednice ravnopravnih naroda i narodnosti;

- neguju na istorijskim sadržajima radno, moralno i estetsko vaspitanje.

VI razred

(1 čas nedeljno, 37 časova godišnje)

Operativni zadaci

Učenici oštećenog sluha treba da savladaju:

- osnovnu podelu prošlosti ljudskog društva na periode;

- osnovne istorijske pojmove vezane za praistoriju, stari vek, srednji vek i novi vek prema svojim psihofizičkim mogućnostima;

- način računanja vremena i shvatanja istorijskih događaja i promena koji su se odigrale u vremenu i prostoru;

- najbitnije karakteristike razvitka ljudskog društva i oblike država u starom i srednjem veku;

- opšte odlike antičke i srednjovekovne kulture;

- specifičnosti razvitka srpskog naroda, ostalih slovenskih naroda i njihovih suseda u srednjem veku;

- osobenosti razvitka feudalne države kod Srba;

- uloga religije u srednjem veku;

- odlike naturalne proizvodnje u feudalizmu;

- korišćenje istorijskih karata;

- korišćenje ilustrativnog materijala i eksponata u muzeju i drugih kulturno-istorijskih spomenika.

I. UVOD U ISTORIJU (1+1)

Istorija kao nauka o prošlosti ljudskog društva (predmet istorije, računanje vremena istorijski izvori i podela prošlosti).

II. PRAISTORIJA (doba prvobitnih ljudskih zajednica) (2+1)

- Kameno doba i prvobitne ljudske zajednice (razvoj čoveka, oruđa zarad, zanimanja prvobitnih ljudi, oblici ljudskih zajednica i umetničke i verske predstave prvobitnih ljudi);

- metalno doba i raspadanje prvobitne ljudske zajednice (usavršavanje oruđa za rad, oblici ljudskih zajednica, početak klasnog raslojavanja i pojava privatnog vlasništva).

III. STARI VEK I RAZVOJ ROBOVLASNIČKOG DRUŠTVA I KULTURE (4+2)

- Države, društvo i kultura starog istoka (države starog istoka, društvo, privreda, oblici ropstva, kultura);

- robovlasničko društvo i država starih Grka (najstariji period grčke istorije, grčki polisi, helenističko doba);

- Rim kao svetska robovlasnička država (razvoj rimske države, osvajanja, unutrašnje borbe, oblici vladavine, ustanci robova);

- Grčka, helenistička i rimska kultura (mitologija, književnost, religija, umetnost, filozofija).

IV. SREDNJI VEK I RAZVOJ FEUDALNOG DRUŠTVA (4+2)

- Franačka feudalna država (seobe naroda, rane feudalne države, naturalna privreda, formiranje feudalne hijerarhijske društvene strukture);

- Vizantija nastanak i razvoj (rimsko nasleđe, privreda, kultura, razvoj društva i uticaj na susedne narode);

- islamski svet u srednjem veku (islam, nastajanje muslimanske države, državno i društveno uređenje, kultura);

- bitne odlike feudalizma u zapadnoj Evropi (staleške monarhije, srednjovekovni gradovi, jeresi i seljački ustanci).

V. JUŽNI SLOVENI U RANOM I RAZVIJENOM FEUDALIZMU (10+5)

- Sloveni i njihove seobe (život u prapostojbini, uzroci i pravci seobe, naseljavanje Balkanskog poluostrva);

- Južni Sloveni prema susedima (odnosi sa Avarima, Francima, Vizantincima i starosedeocima, stvaranje plemenskih saveza, naseljavanje Bugara i Mađara);

- širenje i nametanje kulture među Južnim Slovenima (uticaji iz raznih verskih centara, rad Ćirila i Metodija, počeci pismenosti, rana srednjovekovna kultura);

- Srbi od VII do XII veka (knez Časlav, osamostaljenje Bosne, Raške i Duklje);

- razvoj srpske države za vreme Nemanjića (samostalnost, proglašenje Kraljevine, osamostaljivanje crkve);

- uspon srpske države u XIII i XIV veku (širenje, osvajanje, privreda, vladari iz dinastije Nemanjića);

- srpsko carstvo (Dušanova osvajanja, proglašenje Carstva i patrijaršije, Zakonik, državno i društveno uređenje, propast Carstva);

- srednjovekovna kultura Južnih Slovena (verski i klasni karakter, kulturne oblasti, književnost i umetnost);

- turska osvajanja Balkanskog poluostrva (državno i društveno uređenje osmanlijske države, prodor na Balkansko poluostrvo, bitke);

- srpska Despotovina (despoti Lazarević i Branković, odnosi sa Turcima i Ugarima, propast).

VI. NOVI VEK I EVROPA U DOBA POZNOG FEUDALIZMA (3+2)

- Velika geografska otkrića (tehnička otkrića, otkrića pomorskih puteva i Amerike, kolonizacija, borba za tržišta, položaj starosedelaca);

- razvitak kapitalističke privrede unutar feudalnog društva (manufaktura, razvoj trgovine i bankarstva);

- humanizam i renesansa (gradska privreda kao osnov nove kulture, nauka, književnost, umetnost, svetovni karakter nove kulture).

VII razred

(1 čas nedeljno, 37 časova godišnje)

Operativni zadaci

Učenici oštećenog sluha treba da savladaju:

- istorijsku i sociološku periodizaciju novog veka;

- bitne karakteristike razvitka kapitalističkog društva;

- osobenosti razvitka srpskog naroda i njihovih suseda u periodu poznog feudalizma i industrijskog kapitalizma;

- bitne odlike borbe naših naroda za nacionalno oslobođenje;

- suština i oblik društvene i političke borbe u kapitalizmu.

I. TURSKA VLAST NA BALKANU OD XVI DO XVIII VEKA (4+3)

- Položaj pokorenog stanovništva u Osmanlijskom carstvu (osobenosti feudalnih odnosa, državno uređenje, islamizacija pokorenih naroda);

- Pećka patrijaršija i njena uloga u istoriji srpskog naroda (obnova partrijaršije, ukidanje i odnos Turske prema patrijaršiji);

- oblici otpora turskoj vlasti (hajduci, uskoci, ustanici);

- velika seoba Srba i stvaranje Vojne Krajine (seobe u Ugarsku, položaj Srba, Karlovačka Mitropolija, Srbi u Habsburškoj Monarhiji).

II. EVROPA U XVIII I XIX VEKU (6+3)

- Velika buržoaska revolucija u Francuskoj (početak revolucije, krupna buržoazija na vlasti, dolazak Napoleona na vlasti);

- industrijska revolucija u Evropi (tehnička otkrića, društveno-ekonomske posledice);

- Evropa u prvoj polovini XIX veka (širenje industrijske revolucije, prvi klasni sukobi, razvoj buržoaskih i radničkih partija);

- osnovne odlike kapitalizma krajem XIX i početkom XX veka (period slobodnog razvitka kapitalizma, pojačane društvene političke borbe, promene u privredi i društvu);

- međunarodni odnosi krajem XIX i početkom XX veka (ujedinjenje Nemačke i Italije, podela kolonija, formiranje blokova, prvi imperijalistički ratovi);

- revolucija 1848-49 godine (karakter i međunacionalni sukobi).

III. SRBIJA I CRNA GORA U XIX I POČETKOM XX VEKA (12+9)

- Prvi srpski ustanak (prilike u Osmanlijskom carstvu, uzrok, tok i propast ustanka);

- drugi srpski ustanak (uzrok i tok ustanka, borba za stvaranje države);

- razvoj srpske države posle drugog ustanka (Milošev apsolutizam, ekonomske i društvene promene u Srbiji);

- druga vladavina Miloša i Mihaila Obrenovića (ustavobranitelji, dobijanje gradova, delatnost Svetozara Markovića);

- vladavina Milana i Aleksandra Obrenovića (dobijanje nezavisnosti, razvitak privrede, osnivanje političkih partija, Timočka buna, srpsko-bugarski rat, borba radikala);

- majski prevrat i zavođenje parlamentarizma u Srbiji carinski rat, pojačan privredni razvitak;

- razvitak crnogorske države (plemenska struktura, raslojavanje društva, uloga Cetinjske mitropolije, Petar I, Petar II, Danilo);

- oslobodilački ratovi, Crne Gore i dobijanje nezavisnosti (teritorijalno proširenje, dobijanje nezavisnosti, privredni napredak);

- vladavina kneza Nikole (apsolutizam Nikole, modernizacija državne uprave, Ustav i političke borbe);

- razvitak radničkog pokreta kod Srba (stvaranje partija, delatnosti, odnos prema drugim partijama);

- Srbi u Austro-Ugarskoj krajem XIX i početkom XX veka (nagodba, položaj Srba u Bosni, Hrvatskoj i Vojvodini, borba za priznavanje nacionalne posebnosti, pojava jugoslovenske ideje);

- balkanski ratovi (suprotnosti između balkanskih država, balkanski savez, I i II balkanski rat, značaj ratova).

VIII razred

(1 čas nedeljno, 35 časova godišnje)

Operativni zadaci

Učenici oštećenog sluha treba da savladaju:

- bitne činjenice iz istorije I svetskog rata i oktobarske revolucije u Rusiji;

- ekonomski, politički i kulturni razvoj naših naroda u Kraljevini Jugoslaviji;

- pojavu fašizma i njegove posledice za svet;

- bitne činjenice iz istorije II svetskog rata;

- bitne činjenice NOR-a u Jugoslaviji;

- bitne procese savremenog sveta i razvoja SFRJ u posleratnom periodu.

I. PRVI SVETSKI RAT (4+2)

- Prvi svetski rat (1914-1918) (uzroci, posledice, tok rata, frontovi, završetak rata);

- Srbija i Crna Gora u prvom svetskom ratu (Cerska, Kolubarska i Mojkovačka bitka, povlačenje, Solunski front);

- rad na ujedinjenju Južnih Slovena (naši narodi u Ausrougarskoj, rad na ujedinjenju, Kraljevina SHS);

- revolucija u Rusiji (februarska revolucija, oktobarska revolucija, građanski rat, uticaj revolucije na prilike u Evropi).

II. SVET IZMEĆU PRVOG I DRUGOG SVETSKOG RATA (2+1)

- Prilike u svetu posle prvog svetskog rata (promene u međunarodnim odnosima, Društvo naroda, Staljinova vladavina);

- ekonomska kriza i pojava fašizma (uzroci i velika ekonomska kriza, pobeda fašizma u Italiji i nacizma u Nemačkoj, prve fašističke agresije, građanski rat u Španiji).

III. JUGOSLAVIJA IZMEĐU DVA SVETSKA RATA (2+1)

- Kraljevina SHS od 1918. do 1929. godine (konstituisanje države, Vidovdanski ustav, ekonomski i društveni razvoj, političke borbe, nacionalno pitanje);

- Jugoslavija od 1929. do 1941. godine (Šestojanuarski režim, spoljna politika, ubistvo kralja, vlade, stvaranje Banovine Hrvatske).

IV. DRUGI SVETSKI RAT I NOR U JUGOSLAVIJI (10+7)

- Drugi svetski rat 1939-1945. godine (uzroci rata, tok rata, završetak rata, posledice rata);

- pristupanje Jugoslavije Trojnom paktu (potpisivanje pakta, poništenje pakta, državni udar);

- napad na Jugoslaviju 1941. godine (bombardovanje Beograda, aprilski rat 1941. godine, okupacija i podela Jugoslavije);

- oružani ustanak u Jugoslaviji (podizanje i organizovanje ustanka, stvaranje slobodnih teritorija, ratne operacije 1941. godine, pakt Draže Mihajlovića);

- Nezavisna država Hrvatska i genocid nad Srbima, Jevrejima i Romima (stvaranje države, stvaranje logora smrti);

- narodnooslobodilački rat 1942. godine (stvaranje proleterskih brigada, fočanski period, prodor partizanske vojske u zapadnu Bosnu, Kozara, Jasenovac);

- narodnooslobodilački rat 1943. godine (bitke na Neretvi i Sutjesci, stanja na savezničkim frontovima, kapitulacija Italije);

- stvaranje narodne vlasti (narodnooslobodilački odbori, vojni organi, I i II zasedanje AVNOJ-a);

- narodnooslobodilački rat 1994. godine (stanje na savezničkim frontovima, Drvar, Vis, oslobođenje Makedonije, Srbije i Crne Gore, sporazum Tito-Šubašić);

- završne borbe za oslobođenje Jugoslavije (Sremski front, vlada DFJ, obrazovanje Jugoslovenske armije, proboj Sremskog fronta, oslobođenje svih krajeva naše zemlje).

V. SVET POSLE DRUGOG SVETSKOG RATA (2+2)

- Suprotnosti između velikih sila i blokovska politika (suprotnosti, početak hladnog rata i stvaranje blokova, slom kolonijalizma, pokret nesvrstanih);

- Organizacija ujedinjenih nacija u borbi za mir u svetu (stvaranje, problem univerzalnosti, velike sile i OUN, akcije, čuvanje mira).

VI. JUGOSLAVIJA POSLE DRUGOG SVETSKOG RATA (3+1)

- Razvoj Jugoslavije od 1945. do 1962. godine (proglašenje Republike, Ustav, obnova, sukob sa Staljinom, spoljna politika);

- razvoj Jugoslavije od 1962. godine do raspada (ekonomska i politička kriza, jačanje separatizma i nacionalizma, uspostavljanje jedinstvene Srbije;

- raspad SFRJ i stvaranje SR Jugoslavije.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO).

Nastavno gradivo je podeljeno na poglavlja a poglavlja čine nastavne jedinice koje se u operativni (mesečni) plan unose onako kako su u programu formulisane. Nastavniku ostaje da rasporedi časove obnavljanja i utvrđivanja. Za utvrđivanje i obnavljanje se izdvaja deo poglavlja koji čini neku logičku celinu.

Za obradu svake nastavne jedinice planiraju se nastavni cilj, zadatak, metode, sredstva, tekstovi i literatura.

Postoje mogućnosti korelacije sa srodnim nastavnim predmetima (priroda i poznavanje društva, geografija, maternji jezik, likovna kultura). U programu je korelacija izvršena na taj način što je maksimalno izbegnuto ponavljanje iste i srodne materije u različitim predmetima. U planiranju i programiranju obavezne su konsultacije sa drugim nastavnicima u cilju što adekvatnije korelacije.

Oblici rada u nastavi istorije su: frontalni, grupni i individualni. Sva tri oblika rada treba koristiti racionalno i odmereno imajući u vidu da se radi o učenicima oštećenog sluha.

Potpuna realizacija nastavnog programa zavisi od pravilnog izbora odgovarajućih nastavnih metoda. S obzirom da se radi o učenicima oštećenog sluha nastavnik će koristiti kombinovan metod (zastupljenost više metoda u toku jednog nastavnog časa racionalno kombinovanih). Zastupljena su dva osnovna oblika časa:

a) čas za obradu novog gradiva,

b) čas ponavljanja i utvrđivanja gradiva.

Efikasnost u nastavi istorije znatno se povećava ako su brižljivo odabrana nastavna sredstva. Njihovo korišćenje treba da bude brižljivo zastupljeno a njihov izbor izvršiti u skladu sa zahtevima sadržaja programa. Na svakom času istorije treba koristiti istorijsku kartu. Kartu treba koristiti prema zahtevima metodike nastave istorije. Koristiti i tehničke aparate u realizaciji nastave istorije prema zahtevima pojedinih nastavnih sadržaja.

Preistorijskom periodu treba pristupiti kao uvodnom delu u istoriju, kako bi učenici shvatili osnovne elemente koji karakterišu ljudsko društvo. Učenici treba da shvate da je ropstvo ogroman korak napred u odnosu na prvobitnu ljudsku zajednicu, jer je omogućilo brži napredak proizvodnje na čijoj osnovi su nikle prve države i prve velike civilizacije. Treba shvatiti da je evropsko feudalno društvo nastalo na ruševinama robovlasničkog i da je nosilo mogućnost daljeg društvenog napretka. Posebnu pažnju treba posvetiti periodu od XV do XVIII veka, kao periodu začetka kapitalističke privrede u okvirima feudalnog društva. U završnom razredu osnovne škole obrađuje se najkraći ali i najznačajniji istorijski period (prvi svetski rat, drugi svetski rat) i uloga, učešće i značaj doprinosa naših naroda u ovim istorijskim događajima kao i raspad SFRJ i stvaranje SR Jugoslavije. Naročito doprinos srpskog i crnogorskog naroda u oba rata.

GEOGRAFIJA

CILJ I ZADACI

- Učenici oštećenog sluha treba da dobiju najosnovnija znanja iz geografije, kako bi mogli razumeti i pravilno tumačiti prirodno-geografske pojave u geografskom prostoru, kao i ekonomsko-geografske procese u geografskoj sredini;

- upoznaju osnovne geografske pojmove i da se osposobe da se služe geografskom kartom kao izvorom geografskih znanja i informacija;

- upoznaju najvažnije prirodne, društvene i privredne faktore, kao i njihovu međusobnu povezanost u određenoj geografskoj sredini;

- upoznaju sadržinu koja se odnosi na geografske pojave, procese i fenomene u vasionskom i zemaljskom prostoru da bi razvijali maštu i naučno-tehničku radoznalost;

- pružati im elementarna znanja o vasioni i vasionskim telima, o Zemlji kao vasionskom telu, njenom obliku, veličini, kretanjima i posledicama tih kretanja, kao i njihovim sferama;

- sa geografskog aspekta upoznaju najosnovnije prirodno-geografske, demografske i ekonomsko-geografske karakteristike kontinenata;

- u okviru političke podele zemaljskog prostora shvate pojam države sa geografskog aspekta i veće države sveta na pojedinim kontinentima (po prostoru, broju stanovnika, privrednom razvoju);

- budu informisani o stanovništvu na Zemlji, njegovim osnovnim rasnim i demografskim karakteristikama, kao i da shvate značaj čoveka i ljudskih zajednica u geografskom prostoru kao i činioca koji utiču na promene u geografskoj sredini;

- posredstvom opšte i regionalne geografije sveta, shvate svet kao jedinstvenu celinu, upućen na međusobno razumevanje i saradnju njegovog stanovništva na političkom, ekonomskom i kulturnom planu i da kroz to razvija kod učenika osećanje internacionalizma i humanizma prema svim narodima sveta bez obzira na boju kože i versku pripadnost;

- upoznaju geografska obeležja svoje domovine i razumeju njen prostorni, društveno-ekonomski, kulturni i politički položaj kao više nacionalne zajednice i njen kompleksni položaj u okviru međunarodne zajednice.

VI razred

(1 čas nedeljno, 37 časova godišnje)

Operativni zadaci

Učenici treba da:

- usvoje najelementarnija znanja iz osnova opšte geografije;

- steknu predstavu, odnosno pojmove o vasioni i vasionskim telima, njihovim osobinama i kretanjima;

- steknu predstavu o obliku i kretanjima Zemlje kao i posledicama tih kretanja;

- steknu predstavu o geografskim pojavama koje se javljaju na Zemlji: reljef, klimatske, vegetacijske, hidrografske i biografske pojave, odnosno da:

- shvate pojave u atmosferi i glavne klimatske tipove na Zemlji;

- razumeju kruženje vode u prirodi i znaju da razlikuju tekuće i stajaće vode;

- poznaju građu Zemlje i najvažnije oblike reljefa na njoj;

- razlikuju geografsku rasprostranjenost biljnog i životinjskog sveta na Zemlji i njihovu međusobnu zavisnost.

SADRŽAJI PROGRAMA

I. UVODU GEOGRAFIJU (1+1)

Predmet, podela i značaj geografije.

II. KOSMOS I ZEMLJA (5+3)

1. Vasiona i vasionska tela.

2. Pojam vasione, vasionska tela, podela i svojstva.

3. Sunčev sistem, planete Sunčevog sistema.

4. Postanak Zemlje i mesto Zemlje u Sunčevom sistemu.

5. Oblik i veličina Zemlje.

III. GRAFIČKO PREDSTAVLJANJE ZEMLJINE POVRŠINE (3+2)

1. Globus kao model Zemlje, meridijani i uporednici.

2. Geografska mreža, geografska širina i dužina i njeno određivanje.

3. Geografska karta, razmer i razmernik, podela karata prema razmeru i sadržini.

IV. KRETANJA ZEMLJE I NJIHOVE POSLEDICE (3+2)

1. Rotacija - obrtanje oko Zemljine ose, pojam rotacije, Zemljina osa i polovi, smer kretanja i trajanje rotacije, posledice rotacije, smenjivanje obdanice i noći.

2. Revolucija - kretanje Zemlje oko Sunca, pojam revolucije, posledice revolucije, nejednaka dužina obdanice i noći, smena godišnjih doba.

3. Toplotni pojasevi na Zemlji, uzroci pojave, prostiranje, bitne odlike.

V. ZEMLJINA KORA - LITOSFERA (2+2)

1. Građa i sastav Zemlje, Zemljina kora, omotač, jezgro, raspored kopna na Zemlji - kontinenti.

2. Unutrašnje i spoljašnje sile i oblici reljefa nastali njihovim delovanjem.

VI. VAZDUŠNI OMOTAČ ZEMLJE - ATMOSFERA (3+2)

1. Atmosfera, sastav i osobine, pojam i sastav atmosfere, zagrevanje i hlađenje vazduha, vetrovi, vrste padavina.

2. Vreme i klima: pojam vremena i klime, klimatski elementi i njihovi faktori, prognoza vremena.

3. Osnovni tipovi klime; ekvatorijalna, tropska, umerena i polarna - osnovne odlike i rasprostranjenost.

VII. VODE NA ZEMLJI - HIDROSFERA (3+2)

1. Kruženje vode u prirodi, okeani, mora, svojstva i kretanja morske vode.

2. Oblici horizontalne razuđenosti; pojam razuđene i nerazuđene obale, ostrvo, poluostrvo, zaliv, moreuz, zemljouz.

3. Tekuće i stajaće vode; izvor, reke, rečna mreža, rečni sliv, vodopad, jezera, pojam i podela.

VIII. BILJNI I ŽIVOTINJSKI SVET - BIOSFERA (2+1)

1/2. Rasprostranjenost biljnog i životinjskog sveta na Zemlji, biljne zajednice, šume, trave (savane i stepe), pustinje, šume umerenih pojaseva, tundre, problemi zaštite biljnog i životinjskog sveta.

VII razred

(2 časa nedeljno, 74 časa godišnje)

Operativni zadaci

Učenici treba da:

- budu informisani o stanovništvu na Zemlji, o njegovim osnovnim rasnim karakteristikama i demografskim problemima;

- budu informisani o naseljima i njihovoj podeli na gradska i seoska naselja;

- upoznaju prirodnu sredinu, privredu i razvoj privrednih delatnosti u zavisnosti od sredine;

- se upoznaju sa najosnovnijim fizičko-geografskim karakteristikama i političkom podelom kontinentalnih prostora kao i geografsko-ekonomskim karakteristikama većih država na pojedinim kontinentima.

I. STANOVNIŠTVO I NASELJA NA ZEMLJI (3+2)

1. Stanovništvo na Zemlji; broj stanovnika, prirodni priraštaj, gustina naseljenosti, migracija.

2. Rase i jedinstvo ljudskog roda.

3. Pojam gradskih i seoskih naselja i njihove funkcije.

II. GEOGRAFSKA SREDINA I LJUDSKE DELATNOSTI (2+2)

1. Pojam prirodne i geografske sredine; pojam privrede i proizvodne privredne grane (poljoprivreda, rudarstvo, industrija).

2. Neproizvodne privredne grane; saobraćaj, trgovina, turizam.

III. REGIONALNA GEOGRAFIJA VANEVROPSKIH KONTINENATA

AZIJA (5+4)

1. Osnovni geografski podaci o kontinentu, geografski položaj, granice i veličina, razuđenost obala.

2. Prirodna sredina, opšte odlike reljefa i hidrografija Azije.

3. Klima, biljni i životinjski svet.

4. Stanovništvo i regionalna podela.

5. Prirodna bogatstva i privredne odlike sa posebnim osvrtom na NR Kinu, Japan i Indiju.

AFRIKA (5+4)

1. Osnovni geografski podaci o kontinentu: geografski položaj, granice, veličina, razuđenost obala.

2. Opšte odlike reljefa i hidrografija.

3. Klimatska obeležja, biljni i životinjski svet.

4. Stanovništvo (crna i bela Afrika) i regionalna podela.

5. Prirodna bogatstva i privredne odlike.

AMERIKA (11+7)

1 + 1. Osnovni geografski podaci o kontinentu: geografski položaj, granice i veličina, otkriće i podela (Severna, Srednja, Južna - Anglo Amerika i Latinska Amerika).

SEVERNA AMERIKA (4+3)

1. Prirodna obeležja, veličina, granice, reljef, hidrografija.

2. Klima, biljni i životinjski svet.

3. Stanovništvo i politička podela.

4. Prirodna bogatstva i prirodne odlike sa posebnim osvrtom na SAD i Kanadu.

SREDNJA AMERIKA (2+2)

1/2. Geografski položaj, prostiranje, prirodne odlike, stanovništvo, politička podela, prirodna bogatstva i privredne odlike, Meksiko i Kuba, politički i društveni značaj za Ameriku.

JUŽNA AMERIKA (4+3)

1. Geografski položaj, granice, veličina, razuđenost obala i opšte odlike reljefa.

2. Odlike klime, biljni i životinjski svet, hidrografija.

3. Stanovništvo, politička podela, prirodna bogatstva i privredni razvoj.

4. Brazil i Argentina.

AUSTRALIJA, NOVI ZELAND, OKEANIJA (3+2)

1. Prirodno-geografske karakteristike: položaj, otkriće, naseljavanje, granice, veličina, prirodne odlike, stanovništvo - useljavanje Evropljana.

2: Prirodna bogatstva i privredni razvoj.

3. Novi Zeland "Zelena ostrva", Okeanija.

POLARNE OBLASTI (2+1)

1. Arktik i Antartik; geografski položaj i veličina prostora, otkriće i upoznavanje.

2. Osnovne fizičko-geografske karakteristike, specifičnosti privrednog iskorišćavanja prostora, politička podela.

VIII razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

Operativni zadaci

Učenici treba da:

- uoče složenost geografskog položaja naše zemlje u Evropi i Svetu;

- upoznaju prirodne odlike geografskih celina i njihovu raznovrsnost;

- uoče razlike u klimi između pojedinih prirodnih celina, odlike i posledice različitih klimatskih tipova;

- upoznaju osobine Jadranskog mora, važnije reke, jezera, termalne vode i njihov značaj;

- znaju važnije podatke o kretanju stanovništva u našoj zemlji, da steknu znanja o problemima demografskih razlika (heterogene populacije);

- upoznaju bitne karakteristike naselja;

- upoznaju privredni razvoj naše zemlje;

- shvate našu aktuelnu geografsko-društvenu stvarnost, razviju ljubav i patriotska osećanja prema svojoj zemlji;

- shvate ulogu i značaj SR Jugoslavije u savremenom svetu.

I. GEOGRAFSKI POLOŽAJ, GRANICE, VELIČINA SR JUGOSLAVIJE (3+2)

1. Geografski položaj SR Jugoslavije (balkanska, podunavska, srednjeevropska, mediteranska zemlja), tranzitno interkontinentalni položaj.

2. Granice i veličina SR Jugoslavije.

3. Istorijski razvitak Jugoslavije, stvaranje prve i druge Jugoslavije, raspad SFRJ i stvaranje SR Jugoslavije.

II. PRIRODNE ODLIKE (15+12)

1. Opšte odlike i podela reljefa na velike prirodne celine: planinsku, panonsku i jadransku oblast.

PLANINSKA OBLAST

2. Rodopska oblast; odlike, prostiranje, razmeštaj (važnijih) planina, privredni značaj.

3. Karpatsko-Balkanska oblast, odlike, prostiranje, razmeštaj (važnijih) planina i privredni značaj.

4. Dinarska oblast; odlike, prostiranje, razmeštaj (važnijih) planina i privredni značaj.

5. Kosovsko-Metohijska oblast i Šarska oblast; prostiranje, odlike i privredni značaj.

PANONSKA OBLAST

6. Panonska nizija, prostiranje, položaj, oblici reljefa, privredni značaj.

7. Južni obod Panonske oblasti; karakteristike prostiranje, važnije planine, privredni značaj.

8. Jadranska oblast, prostiranje, geografski položaj u Jugoslaviji privredni značaj.

KLIMA (2+2)

1. Klimatski elementi i faktori: temperatura, padavine, insolacija, oblačnosti i vetrovi.

2. Tipovi klime i njihove odlike.

VODE (4+2)

1. Jadransko more: fizičko-hemijska svojstva morske vode, ekonomski i saobraćajni značaj.

2. Reke i morski slivovi: ekonomski i saobraćajni značaj.

3. Jezera: nastanak - prirodna i veštačka, ekonomski značaj.

4. Termomineralne vode i njihov značaj.

BILJNI I ŽIVOTINJSKI SVET SRJ (2+1)

1. Biljne i životinjske oblasti; prostiranje, biljne zajednice - vrste i životinjski svet.

2. Problem zaštite biljnog i životinjskog sveta, nacionalni parkovi u SRJ.

STANOVNIŠTVO I NASELJA (3+2)

1. Osnovne odlike stanovništva (broj, gustina naseljenosti, prirodni priraštaj, populaciona politika).

2. Nacionalni sastav stanovništva; narodi i nacionalne manjine i njihov geografski razmeštaj, migracije stanovništva, pravci kretanja, uzroci i posledice.

3. Naselja u našoj zemlji, seoska, gradska i mešovita.

III. PRIVREDA JUGOSLAVIJE (18+15)

1 + 1. Opšte odlike i podela privrede, pojam, uslovi za razvoj, podela i značaj.

INDUSTRIJA (8+7)

1. Pojam industrije, uslovi za razvoj, podela prema predmetu rada i vrsti proizvoda, značaj, grane teške i lake industrije.

2. Energetika; izvori energije, ugalj, nafta, zemni gas, proizvodnja i potrošnja energije, perspektive.

3. Proizvodnja električne energije (hidroenergija i termoenergija), proizvodnja i potrošnja.

4. Rudarstvo; rudno blago i razmeštaj najvažnijih ruda metala i nemetala.

5. Metalurgija; pojam, podela na crnu i obojenu, razvoj, razmeštaj i proizvodnja.

6. Metalna industrija, pojam, podela, razmeštaj i proizvodnja.

7/8. Laka industrija; pojam, podela, sirovine i teritorijalni razmeštaj.

POLJOPRIVREDA (5+3)

1. Pojam, podela na grane, uslovi za razvoj, mere za unapređenje proizvodnje.

2. Zemljoradnja, pojam, podela na grane, najvažnije kulture, proizvodnja u oblasti ratarstva, povrtarstva, krmnog i industrijskog bilja.

3. Voćarstvo i vinogradarstvo, najvažnije kulture i njihova proizvodnja, rejoni.

4. Stočarstvo, pojam, podela na grane, uslovi za razvoj, lov i ribolov.

5. Šumarstvo, rasprostranjenost šuma, glavna područja, vrste šuma i značaj.

SAOBRAĆAJ (2+2)

1. Saobraćaj, pojam, podela, uslovi za razvoj, najvažnije saobraćajnice.

2. Vrste saobraćaja, kopneni, saobraćaj na vodi, vazdušni, prenosni.

TRGOVINA (1+1)

1. Pojam trgovine, podela na unutrašnju i spoljašnju, značaj trgovine za našu zemlju.

TURIZAM (1+1)

1. Uslovi za razvoj turizma u našoj zemlji, turistička područja i centri, privredni značaj turizma.

IV. GEOGRAFIJA KRAJA U KOME JE ŠKOLA (1+1)

1. Prirodne odlike, glavne privredne delatnosti, perspektive daljeg razvoja.

V. SRPSKE ZEMLJE VAN GRANICA SR JUGOSLAVIJE (1+1)

1. Republika Srpska, prostiranje, prirodne odlike, stanovništvo i naselja, odlike privrede, glavne regije (Bosanska Krajina, Istočna Hercegovina, Romanija, Majevica, Semberija) SBO.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)

Nastavni program geografije za učenike oštećenog sluha prilagođen je njihovim psihofizičkim mogućnostima restrikcijom nastavne sadržine. U njemu je u celosti sadržana koncepcija nastave geografije u osnovnoj školi sa elementima opšte geografije, regionalne geografije sveta i geografije SR Jugoslavije, ali kako je već napomenuto u skraćenom obimu i bez interpretacije regionalnih celina kontinenata.

Skraćivanje programskih sadržaja usledilo je kako je već napomenuto zbog smanjenih psihofizičkih mogućnosti učenika, siromašnijeg vokabulara i broja pojmova i zbog skraćenog nastavnog plana i programa, jer je nastava geografije planirana od VI do VIII razreda, sa po jednim, odnosno dva časa.

Međutim, i pored navedenog daje se mogućnost i sloboda nastavniku da sam proceni i izvrši, ako je to potrebno, sažimanje - smanjivanje obima nastavnih sadržaja na nivo informacije, a što opet zavisi od intelektualnih sposobnosti učenika.

U nastavnom programu je predloženo globalno nastavno vreme za pojedine tematske celine i nastavne jedinice.

Za realizaciju nastavnog programa za učenike oštećenog sluha, manji je postotak časova za ponavljanje, utvrđivanje, praktične radove i sistematizaciju (iako bi bilo idealno jedan za jedan), međutim od nastavnika se traži da se uklopi u taj odnos u procesu nastave, što će zavisiti od sposobnosti i iskustva u nastavnom radu sa učenicima oštećenog sluha.

U VI razredu učenici će upoznati elemente opšte geografije, koji čine uvod u geografiju bez koje se ne mogu realizovati privredni i društveni nastavni sadržaji kontinenata i SR Jugoslavije.

Nastavna sadržina polazi od vasione i vasionskih tela kao najglobalnijih pojmova Kosmosa u kojem se nalazi Zemlja i o tome učenike informisati u najkraćim crtama. Sunčev sistem treba učenicima vizuelno predstaviti, a posebno obratiti pažnju na mesto Zemlje u Sunčevom sistemu, sa podacima o veličini u odnosu na druga vasionska tela.

Obim zemlje treba prezentirati pomoću globusa (indukcionog i fizičko-geografskog) sa ukazivanjem na pojedine prostore koji se nalaze na globusu. Informativno im treba objasniti da Zemlja nije idealna lopta i samo konstatovati da je spljoštena na polovima i da se idealni oblik lopte gubi zbog morfologije reljefa na Zemlji.

Kretanje zemlje takođe treba objasniti uz pomoć globusa, a pomoću svetlosnih efekata objasniti posledice rotacije i revolucije, nastanak obdanice i noći i godišnjih doba. Treba nastojati da učenici shvate Zemljinu mrežu podnevaka i uporednika, pri čemu treba koristiti njihovo znanje iz matematike.

Sve to traži više očiglednih sredstava, funkcionalnih za vizuelnu nastavu i treba imati na umu da bez ilustracija i očiglednih sredstava učenik teško može da shvati apstraktne pojmove.

Pri obrađivanju površine Zemlje treba informisati učenike o delovima Zemljine unutrašnjosti, a zatim se ograničiti na litosferu i raspored kopna i mora i u najkraćim crtama objasniti pojam reljefa.

Pojam vremena i klime treba jasno razgraničiti, jer se sa tim pojmovima operiše tokom celog nastavnog programa. Ovo se odnosi i na hidrosferu.

U VII razredu pri obradi stanovništva Zemlje, potrebno je naglasiti demografske probleme savremenog sveta, sa posebnim osvrtom na socijalni problem kao posledicu naglog priraštaja stanovništva u nerazvijenim zemljama.

Ljudske rase treba objasniti sa stanovišta jedinstva ljudskog roda, a antropološke razlike među ljudima kao posledicu različitih uslova prirodne sredine.

Svi kontinenti obrađuju se na principu Kerovog sistema od položaja i fizičko-geografskih karakteristika do društveno-geografskih i privrednih odlika.

Detaljno isplaniranim nastavnim vremenom u okviru globalnog broja časova koji je predviđen za pojedine kontinente, može da se ostvari u celosti sa optimalnim izlaganjem. Iz programa se vidi da se na kontinentima ne obrađuju posebno države.

Prilikom prezentiranja političke podele na kontinentima treba naglasiti značaj većih - privredno razvijenih država u prostoru. Na Evropskom kontinentu neophodno je da učenici dobiju nešto više informacija o privredno najrazvijenijim zemljama: Velikoj Britaniji, Nemačkoj, Francuskoj, susednim državama i Ruskoj federaciji i njenoj ulozi u svetu.

U VIII razredu SR Jugoslavija se obrađuje kao jedinstven geografski prostor - federacija Republike Srbije i Crne Gore, pri čemu takođe treba voditi računa o smanjivanju obima programskih sadržaja na nivou informacija.

Nastavnik mora imati u vidu da je sa učenicima oštećenog sluha i grupni rad i individualni rad težak, pa će obim interpretacija programskih sadržaja (bez obzira na ono što je ponuđeno) određivati odgovorno i kreativno u konkretnoj situaciji.

Radno iskustvo i odgovornost u nastavnom radu najviše će doprineti optimalnoj realizaciji nastavnog programa.

FIZIKA

CILJ I ZADACI

Cilj vaspitno obrazovnog rada nastave fizike u osnovnoj školi za učenike oštećenog sluha je da, u okviru ostalih nastavnih predmeta pruži učenicima osnovna znanja o prirodnim pojavama, usmerava ih na pravilno tumačenje tih pojava i daje osnovu za formiranje savremenog pogleda na svet. Nastava fizike predstavlja jednu od najznačajnijih osnova politehničke usmerenosti vaspitanja i obrazovanja u osnovnoj školi sa oštećenim sluhom.

Zadaci vaspitno obrazovnog rada su da:

- učenici upoznaju fizičke osnove prirodnih pojava i pojam fizičkog zakona;

- steknu veštinu rukovanja aparatima koji se koriste u nastavi;

- učenicima pruža naučno tumačenje prirodnih pojava i pomaže im u formiranju naučnog pogleda na svet;

- učenicima ukazuje na značaj čuvanja prirode i na aktivno angažovanje u zaštiti čovekove sredine;

- učenici upoznaju značaj zakona fizike u svakodnevnom životu, što doprinosi i njihovom upoznavanju različitih poziva i zanimanja.

VI razred

(1 čas nedeljno, 37 časova godišnje)

Operativni zadaci su da:

- učenici upoznaju veličine važne za opisivanje fizičkih pojava, i da ih primenjuju u potrebnim izračunavanjima;

- usvoje pojam supstanca;

- znaju da mere usvojene fizičke veličine;

- dobiju pojam o masi tela;

- znaju da definišu jedinicu mase (1 kg);

- upoznaju veličinu sila i jedinica za silu (N - njutn);

- ovladaju znanjem (pomoću dinamometra) i mase (pomoću terazija).

SADRŽAJI PROGRAMA

UVOD (6+2+1)

Fizika kao prirodna nauka.

Fizika, pojmovi - fizička tela, supstanca (R).

Fizička veličina i jedinice i merenje dužine (P).

Laboratorijske vežbe.

OSNOVNI PODACI O STRUKTURI SUPSTANCA (5+2+1)

Molekuli i atomi (R).

Tri agregatna stanja tela.

Sitne čestice dima i prašine kao zagađivači sredine (bez angažovanja celog časa).

Laboratorijske vežbe.

KRETANJE (4+2+1)

Kretanje i relativnost kretanja.

Ravnomerno kretanje (P).

Brzina ravnomernog kretanja (P).

Laboratorijske vežbe.

SILA (7+3+3)

Pojam sile na međusobnom delovanju tela i merenja sile (pomoću dinamometra). (P).

Masa tela (uvođenje pojma merenja terazijama). (P)

Sila teže, težina tela (R)

Sila trenja.

Laboratorijske vežbe.

VII razred

(1 čas nedeljno, 37 časova godišnje)

Operativni zadaci su da:

- učenici upoznaju zakone hidrostatike i aerostatike;

- upoznaju promenjivo kretanje i obratno kretanje;

- upoznaju veličine, kao što su mehanički rad, i snaga i njihove jedinice;

- upoznaju osnovne oblike mehaničke energije;

- upoznaju proces hlađenja i zagrevanja tela, kao promene unutrašnje energije tela;

- nauče, dobro, upotrebu termometra;

- razumeju promene agregatnog stanja tela na osnovu molekularno-kinetičke teorije;

- razumeju pojave iz elektrostatike sa stanovišta strukture atoma.

SADRŽAJI PROGRAMA

PRITISAK TEČNOSTI I GASOVA (5+2+0)

Hidrostatički pritisak. Paskalov zakon (R).

Atmosferski pritisak (R).

Demonstracioni ogledi. Ogled za pokazivanje atmosferskog pritiska.

RAVNOMERNO UBRZANO KRETANJE I OBRATNO KRETANJE (4+2+0)

Ravnomerno kretanje - pojam

Pojam o gravitaciji.

Demonstracioni ogled: ogled za ravnomerno ubrzano kretanje.

Pojam o centripetalnoj sili i centrifugalno delovanje.

Demonstracioni ogled: ogled u centrifugalnom delovanju prikazati pomoću pribora na centrifugalnoj mašini.

RAD, SNAGA I ENERGIJA (5+1+1)

Mehanički rad - pojam (R).

Snaga - pojam.

Kinetička energija i potencijalna energija (R).

Demonstracioni ogled - Mehanička energija u oba vida.

Laboratorijska vežba: merenje izvršenog rada.

TOPLOTA I PROMENA AGREGATNIH STANJA (3+1+1)

Toplotno kretanje molekula.

Temperatura - primena merenjem (P).

Količina toplote (R).

Demonstracioni ogled: zagrevanje tela mehaničkim udarom i trenjem.

Laboratorijske vežbe: merenje temperature čvrstih i gasovitih tela.

Rekapitulacija.

Topljenje tela.

Očvršćivanje tela.

Ključanje i isparavanje.

Kondenzovanje.

Termičko zagađivanje okoline i mere zaštite.

Laboratorijske vežbe: topljenje leda i parafina i uočavanje konstantne temperature pri topljenju: ključanje vode, isparavanje i kondenzovanje.

GEOMETRIJSKA OPTIKA (3+1+2)

Pravolinijsko prostiranje svetlosti.

Odbijanje svetlosti - ravna i sferna ogledala (R).

Likovi kod sočiva: lupa.

Likovi kod sočiva: durbin (R).

Likovi kod sočiva: mikroskop (R).

Laboratorijske vežbe: povećanje likova pomoću lupe.

ELEKTROSTATIKA (3+1+2)

Naelektrisanje tela.

Dve vrste elektriciteta. Pojam elektrona.

Električno polje i pojam jačine električnog polja (R).

Pojam električnog potencijala - napon (R).

Demonstracioni ogled: pokazivanje jačine električnog polja elektroskopom.

Laboratorijske vežbe: međusobno dejstvo naelektrisanih polja elektroskopom.

VIII razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

Operativni zadaci su:

- da učenici usvoje fizičke veličine (za jačinu napon i otpor električne struje);

- da razumeju pojavu električne provodljivosti, nastajanje magnetnog polja električne struje; delovanje magnetnog polja na provodnik sa strujom, pojave elektromagnetne indukcije;

- da upoznaju najvažnije hemijske i mehaničke izvore električne struje, vrste provodnika i otpornika, elektromagneta;

- da upoznaju osnovne principe rada elektromagneta i generatora;

- da usvoje osnovne karakteristike kojima se opisuje oscilatorno i talasno kretanje;

- da steknu osnovne predstave o strukturi atoma i pojavama u jezgru atoma.

SADRŽAJI PROGRAMA

ZAKONI STALNE ELEKTRIČNE STRUJE (12+3+2)

Provodnici i izolatori.

Pojam električne struje. Jačina električne struje. Merenje jačine struje; amperima. (R)

Hemijski izvori struje.

Električno strujno kolo - pojam (R).

Električni napon u kolu struje. Merenje napon-voltmetar (R).

Električni otpor (P).

Omov zakon (R).

Rad i snaga u električnom strujnom kolu (R).

Džulov zakon (R).

Laboratorijske vežbe u skladu sa obimom i sadržajem gradiva.

SVOJSTVA MAGNETNOG POLJA (8+2+3)

Međusobno delovanje dva provodnika sa strujom, magnetno polje električna struja (za dva paralelna provodnika - (R).

Primena elektromagneta.

Ram sa strujom u magnetnom polju (princip rada elektromotora - (R).

Stalni magneti i Zemlja kao magnet.

Laboratorijske vežbe u skladu sa gradivom teme broj 2.

OSCILACIJE (6+2+0)

Mehaničke oscilacije tega na pruzi.

Period, frekvencija, amplituda. (R)

Pojam o zvuku.

Prenošenje oscilacije - talasi (talasna dužina) (R).

ELEKTROMAGNETNA INDUKCIJA (8+4+2)

Pojam elektromagnetne indukcije. (R)

Laboratorijske vežbe uz temu broj 4.

Osnovne predstave o atomu (16+4+1)

Modeli najjednostavnijih atoma (vodonik i helijum).

Fisija, fuzija kao izvor energije na Suncu.

Nuklearno oružje - pojam.

Zaštita od nuklearnog oružja.

Laboratorijske vežbe uz temu broj 5.

Ukupan fond godišnjih časova 74:

- za obradu gradiva i demonstracione vežbe - 52.

- za obnavljanje i laboratorijske vežbe - 22.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)

Fizika je relativno težak predmet za učenike sa oštećenim sluhom, pa pri obradi pojmova neophodno je da se koriste sva raspoloživa učila i nastavna sredstva. Na pojavama i izvedenim ogledima treba da se bazira celokupna nastava. Moraju se koristiti i sva raspoloživa audiovizuelna sredstva, jer ona mnogo doprinose razumevanju pojmova.

Učenik sa oštećenim sluhom može da shvati sadržaj jednog pojma jedino ako je došao u neposredni kontakt sa učilima određene nastavne jedinice. Proces shvatanja ovog deteta je znatno sporiji u odnosu na dete koje čuje, jer postoji velika razlika u psihičkom razvitku jednog i drugog. Učenik sa oštećenim sluhom je video mnoge stvari i predmete oko sebe, sa kojima se sada susreće u školi, pri obradi nastavnog gradiva, ali on nije obratio pažnju na veze i zakonitosti. On ih ne shvata tako da bi na osnovu toga stvorio pojmove i karakterisao ih u smislu apstrakcije.

Učenik sa oštećenim sluhom konkretno misli i sve što je apstraktno za njega je teško. Zbog toga mnoge zakone iz fizike treba prezentirati na jednostavan način, kako bi učeniku bili jasniji. Oznake i obrasce treba koristiti, ali samo tamo gde je to korisno i nužno i gde olakšava razumevanje gradiva.

Učenik sa težim oštećenjem sluha poznaje stvari i predmete oko sebe, ali mu nedostaju reči koje označavaju te predmete. Zbog toga treba tražiti od učenika da nauče prvenstveno one reči i izraze bez kojih se ne mogu obraditi nastavne jedinice. Međutim, sa zahtevima ne treba preterivati, naročito onda ako pojedinci učenici iz bilo kojih razloga, to ne mogu naučiti. U takvim slučajevima treba koristiti ogled ili demonstraciju koji izvodi učenik da bi se utvrdio da li je on savladao gradivo.

Nivoi vaspitno-obrazovnih zahteva za sadržaje pojedinačnih tema

Oznake za nivo vaspitno-obrazovnih zahteva stavljaju se iz teksta pojedinih naslova u okviru teme. Veliko slovo u zagradi (P) označava najviši nivo - nivo primene, a slovo (R) nivo razumevanja i odnosi se samo na prethodni tekst naziva u okviru teme. Neoznačeni nazivi u temi odnose se na najniži nivo - nivo obaveštenosti.

Prvi nivo: obaveštenost

Obaveštenost kao nivo vaspitno-obrazovnih zahteva iziskuje od učenika da se seti ili da reprodukuje ono što je učio: termine, specifične činjenice, metode i postupke, opšte pojmove, principe (zakone/ ili teorije. Znači od učenika se očekuje da gradivo koje je učio samo poznaje ili da ga donekle iskaže.

Drugi nivo: razumevanje.

Razumevanje kao nivo vaspitno-obrazovnih zahteva iziskuje od učenika da bude osposobljen da gradivo koje je učio reorganizuje: da određene činjenice, pojmove i principe (zakone) objasni, analizira, dovede u nove veze, koje nisu bile neposredno date u gradivu.

Primena kao nivo vaspitno-obrazovnih zahteva iziskuje od učenika da bude osposobljen za određene generalizacije, principe (zakone/, teorije ili da uopštene metode primenjuje pri rešavanju problema i zadataka.

Ovde je reč o primeni onog što se zna i razume u rešavanju novih problema (zadataka), a ne o njegovom jednostavnom reproduktivnom korišćenju u pojedinim situacijama. Primena kao najviši vaspitno-obrazovni nivo uključuje u sebe i oba prethodna nivoa - obaveštenost i razumevanje.

Uvođenje nivoa vaspitno-obrazovnih zahteva znači suštinsko ograničavanje programskih sadržaja po obimu i po dubini, pri njihovom planiranju radi realizacije u nastavnom procesu. Program, sačinjen na ovaj način, ukazuje nastavniku na bitne i manje značajne elemente programskih sadržaja u nastavi fizike. Pri tome se mnogo dobija u vremenskoj i sadržajnoj racionalizaciji nastavnog procesa i postiže svojevrsno rasterećenje i programa i nastave fizike.

VI RAZRED

Opsežnije se pristupa proučavanju različitih agregatnih stanja tela i pojava na telima, i to sa gledišta strukturne supstance i molekularno-kinetičke teorije.

Učenici treba da saznaju za diskontinuitet supstance svakog tela i da se supstanca svakog tela sastoji od zbira određenih čestica. Da je značajno tako pristupiti objašnjenju građe pojedinih tela, svedoči i podatak da postoji i odgovarajuća veličina - količina supstance koja se izražava brojem čestica (broj atoma ili molekula).

Pomoću pojava, tj. izvedenih ogleda, nastavnik treba da ukaže na činjenicu da se te čestice nalaze u neprestanom kretanju. U tom smislu treba izvesti predviđene oglede (sa tečnim i gasovitim telima) koje su jednostavni i dostupni, a na njih se nastavnik može pozvati na osnovu upoznatih pojava iz poznavanja prirode. Oni su ubedljiv dokaz o zrnastoj prirodi supstance i neprekidnom - haotičnom kretanju čestica.

Za razliku od tradicionalnog redosleda sadržaj u programu fizike, umesto elementa statike, počinje se osnovnim kinematičkim pojmom kretanja i njegovim karakteristikama. Kvantitativno se uvodi brzina stalnog pravolinijskog kretanja. Zatim slede dinamički pojmovi mase i sile, pa tek na kraju osnovni pojmovi statike.

Novina didaktičko-metodičkog karaktera prisutna je pri uvođenju pojma mase, koja se ne definiše, već se uvodi eksperimentalno na osnovu poređenja i masa molekula. Kvalitativno sila se uvodi na bazi uzajamnog delovanja tela, a njeno kvantitativno određivanje statičkim merenjem - dinamometrom.

Izloženi redosled programskih sadržaja omogućuje postupno uvođenje fizičkih pojmova i veličina, koje karakterišu fizičke promene. Nekoliko osnovnih fizičkih veličina usvaja se na nivou primene (P). Time su okarakterisani bitni punktovi programa po svome značaju.

Stavljanjem u prvi plan sadržaja o kretanju i promenama, u okviru programa, obezbeđuju se solidnije idejno-vaspitno delovanje na učenika koji bolje može da usvoji stalnost promena u prirodi i njihovu uzajamnu povezanost i uslovljenost.

Pri upoznavanju pojava ravnomernog kretanja mogu se izvesti ogledi pomoću jednostavnih sredstava. Uz veću pažnju mogu se izvršiti i približna merenja.

I ostale pojave obuhvaćene u poglavlju "Sile" mogu se eksperimentalno izvesti. Potrebno je napomenuti da neophodne aparate u kabinetu za demonstracione oglede i vežbe, u okviru ovih naslova (terazije i veći broj osetljivih dinamometra), treba škola da obezbedi.

Merenje sile trenja može se (i obavezno je) ubedljivo prikazati i kvantitativno proveriti jednostavnim ogledom.

VII RAZRED

U okviru obrade hidrostatičkih i aerostatičkih pojava potrebno je u samom uvodu dati naglasak objašnjenjima koja se zasnivaju na molekularno-kinetičkoj teoriji. Na taj način upotrebljavaju se stečeni pojmovi upoznati na početnim časovima o diskontinuitetu supstance i neprestanom kretanju čestica od kojih je supstanca tela sagrađena.

Da bi se prikazale pojave hidrostatike i aerostatike, takođe su dovoljna jednostavna sredstva koja se mogu pribaviti i samostalnom izradom. Tako, na primer, za proveru Arhimedovog zakona (merenje sile pritiska) i određivanje gustine tele (primenom Arhimedovog zakona) nije ništa drugo potrebno do: dinamometar, metalno telo i čaša sa vodom (tečnost).

U okviru programa VII razreda, pored pojmova o gravitacionom polju i veličini ubrzanja, potrebno je obratiti pažnju obradi programskih sadržaja koji su obuhvaćeni u temi "Rad, snaga i energija".

Reč je o obradi vrlo značajnih veličina: mehanički rad, snaga, energija (kinetička i potencijalna energija).

Nastavnu jedinicu mehanički rad treba obraditi što potpunije, i pomoću eksperimenata, i putem izrade prikladnih zadataka (kvalitativnih - u obliku pitanja i kvantitativnih).

Sva izučavanja fizičkih veličina i jedinica odgovarajućih veličina treba da se nalaze u SI sistemu.

Uz mehanički rad, mehanička energija (kinetička i potencijalna) treba da bude obrađena na većem broju raznovrsnih primena. Nužno je što potpunije sagledati razne oblike potencijalne energije, koji će se kasnije vrlo često sretati. Obrasce za mehaničku energiju ne treba izvoditi, već ih treba, gotove, dati i diskutovati o odnosu veličina u njima.

Veoma je značajno, posle potrebnog objašnjenja, obratiti pažnju na suštinski i fundamentalni zakon, koji će se kasnijim upoznavanjem fizičkih pojava sve više proširivati (u svim oblastima fizike) i dobijati univerzalni značaj. U pitanju je zakon o održanju energije. Ovde je i prilika da se učini rekapitulacioni kritički osvrt na naučno shvatanje sveta. Razume se da ovaj komentar i objašnjenja učenicima treba dati što je mogu pristupačnije.

Tehničke pojave iz oblasti "Toplota i rad" nastavnik bi trebalo da obrađuje na osnovu promena unutrašnje energije, a jedinice pomoću kojih se ta energija izražava daju se u džulima (J), takođe se daje i brojni odnos između kalorija (cal) i džula (J).

Promene agregatnih stanja tela zagrevanjem i hlađenjem veoma su pogodni primeri za objašnjavanje, termičkih pojava na bazi razmene unutrašnje energije. Sve ove pojave su ubedljivi dokazi za molekularno-kinetičku teoriju.

Istovremeno, proučavanjem pojava promene agregatnih stanja tela treba ukazati na tečnost dijalektičkog stav - promene kvaliteta sa promenom kvantiteta. Oni su primeri instruktivni za učenike i treba da budu razumljivi i ubedljivi. Pri kraju nastavne celine o unutrašnjoj energiji, podsećaju se na pojavu o radu gasova (pare) pri širenju, daje se potrebna dopuna ukazivanjem na nenaučno shvatanje - energetizam.

Demonstracioni ogledi i laboratorijske vežbe, osim određivanja specifične toplote tela mogu se izvesi dostupnim sredstvima. Ovi ogledi su jednostavni, evidentni.

Realizovanje nastave u okviru geometrijske optike nema nekih posebnosti na koje bi trebalo ukazivati nastavniku. Ova oblast je naročito pogodna za eksperimentalno zasnovanu nastavu (kvalitativne demonstracije, a u nekim slučajevima i kvantitativna merenja).

Program VII razreda završava se izučavanjem pojava iz elektrostatike.

Pojave u okviru elektrostatike nastavnici najčešće obrađuju pomoću jednostavnih ogleda naelektrisanja tela, privlačenja i odbijanja naelektrisanih tela i kraće se na njima zadržavaju. Međutim, potrebno je zadržati se detaljnije na ovim pojavama, naročito kada se daju određeni podaci radi sticanja tačnih predstava o električnom polju.

Pojave iz oblasti elektrostatike treba da budu savremeno tumačene na osnovu elektronske teorije. Prilikom objašnjenja nastavnik treba da koristi određeno znanje učenika stečeno u vezi sa gravitacionim poljem i da ukazuje na analogiju i razlike koje postoje između električnog i gravitacionog polja.

Kraj obrade elektrostatičkih pojava treba koristiti za određeno uopštavanje (s obzirom na postojanje pozitivnog i negativno svojstva privlačenja i odbijanja) i ukazivanja na dijalektički stav o jedinstvu suprotnosti.

VIII RAZRED

Program VIII razreda sadrži, na početku, tematsku celinu "Zakoni stalne električne struje", koja je, s manjim izuzecima, koncipirana na tradicionalni način. Ova celina predstavlja solidnu osnovu za razmatranje osnovnih primena i fizičkih zakona u elektrotehnici i elektronici.

Dobro razumevanje pojava iz oblasti električne struje u najvećoj meri zavisi od dobre obrade zakona elektrostatistike. Sve električne veličine: jačina električne struje, električni napon, električni rad, snaga električne struje lakše se usvajaju ako se zakoni elektrostatike podrobnije obrade.

Sve pojave i zakoni električne struje koji su programom obuhvaćeni mogu se eksperimentima prikazati i proveriti.

Najčešće su dostupna nastavna sredstva iz oblasti električne struje i nastavniku ne predstavlja teškoću da ih realizuje, pa bilo da su predviđeni za demonstracione oglede ili laboratorijske vežbe.

Tematska celina "Svojstva magnetnog polja" zasnovana je na savremenijem prilazu tumačenja magnetnih pojava (magnetno polje električne struje). Sadržaj ove celine značajan je za važnije elektrotehničke primene.

Mehaničke oscilacije i pojam o talasnom kretanju uključujući i elemente akustike, nalaze se u okviru celine pod nazivom "Oscilacije", koja je preko pojave elektromagnetne indukcije povezana s električnim i elektromagnetnim oscilacijama i talasima u jedinstvenu celinu. Pri realizaciji ove celine važno je da učenici shvate da se oscilacije i talasi različite fizičke prirode opisuju pomoću istih karakteristika. Obrada ove nastavne celine je više pojmovna, na nivou obaveštenosti.

U okviru nastavne jedinice "Osnovne predstave o atomu i atomskom jezgru" dat je nešto opširniji program u odnosu na stari s obzirom na razvoj savremene fizike i primenu njenih rezultata u raznim naučnim disciplinama (biologiji, geologiji, medicini, tehnici).

MATEMATIKA

CILJ I ZADACI

Cilj nastave matematike je da: učenici usvoje elementarna matematička znanja koja su potrebna za shvatanje pojava i sposobnosti u životu i društvu; doprinose razvijanju mentalnih sposobnosti i svestranom razvitku ličnosti učenika; osposobi učenika za uspešno nastavljanje obrazovanja.

Zadaci nastave matematike:

- da učenici savladaju osnovne operacije u skupu prirodnih, celih i racionalnih brojeva;

- da upoznaju najvažnije ravne i prostorne oblike i njihove uzajamne odnose;

- da ovladaju najosnovnijim elementima matematičke tehnologije i simbolike;

- da učenike osposobe za praktičnu primenu usvojenih matematičkih znanja u rešavanju raznih zadataka iz života i prakse;

- da razviju sposobnost opažanja, prepoznavanja i posmatranja, kao i da ih osposobi za preciznost u merenju, modelovanju, crtanju i geometrijskom konstruisanju;

- da razvija logičko mišljenje učenika, upornost, istrajnost, sistematičnost, urednost i odgovornost za obavljeni rad i postignute rezultate;

- da učenicima omogući sticanje matematičkih znanja potrebnih za nastavljanje školovanja.

I razred

(4 časa nedeljno, 148 časova godišnje)

Operativni zadaci:

- na jednostavnijim konkretnim primerima iz svoje okoline uočavaju odnose između predmeta po obliku, boji i veličini;

- na jednostavnijim primerima prilikom upoređivanja predmeta iz života upoznati ih sa značenjima reči: dužina, visina, debljina, širina;

- kod odnosa među predmetima sa rečima: unutar, izvan, na, iza, ispred, levo, desno, gore, dole, između;

- da uočavaju razne primere skupova, pripadanje elemenata skupu i koriste reči: skup, element skupa;

- da nauče da broje, čitaju, zapisuju i upoređuju brojeve do 10;

- da savladaju sabiranje i oduzimanje do 10 i upoznaju znake i termine sabiranja i oduzimanja;

- da shvate broj (0) kao rezultat oduzimanja;

- da upoznaju jedinice za novac: 1 i 10 dinara;

SADRŽAJ PROGRAMA

PREDMETI U PROSTORU I ODNOSI MEĐU NJIMA (6+6)

Posmatranje predmeta: položaj, veličina i oblik predmeta. Odnosi među predmetima: veći, manji, iza, ispred, levo, desno, gore, dole, između.

Predmeti oblika lopte, valjka, kupe, kvadra, kocke i piramide. Uočavanje kruga, pravougaonika, kvadrata i trougla.

LINIJA I OBLAST (6+9)

Krivo i pravo. Kriva i prava linija. Zatvorena i otvorena linija. Unutrašnjost i spoljašnost. Unutra, izvan, na.

RAZVRSTAVANJE PREDMETA PREMA SVOJSTVIMA (6+8)

Isti i različiti oblici i boje. Upoređivanje predmeta po dužini, širini, visini, debljini, obliku i boji. Relacije: biti istog oblika; biti iste boje. Upoređivanje predmeta prema dvema osobinama.

SKUPOVI (4+6)

Skup, član (element) skupa. Pripadnost elemenata skupu. Prikazivanje skupova. Pridružavanje elemenata jednog skupa elementima drugog skupa.

PRVA DESETICA (30+51)

Brojanje. Prethodnik i sledbenik. Skupovi sa različitim i skupovi sa istim brojem elemenata.

Cifre. Pisanje i čitanje brojeva. Upoređivanje brojeva: Znaci: >, <, =, =. Redni brojevi.

Sabiranje brojeva. Znak + (plus). Oduzimanje brojeva. Znak - (minus). Nula kao rezultat oduzimanja. Zadaci sa brojevima do 10. Brojevi od 0 do 10 na pravoj liniji.

MERENJE I MERE (2+2)

Dinar i jedinica od 1 i 10 dinara.

ZADACI ZA UVEŽBAVANJE I OBNAVLJANJE (12)

II razred

(4 časa nedeljno, 148 časova godišnje)

Operativni zadaci:

- da nauče da broje, čitaju, zapisuju i upoređuju brojeve do 20, kao i da ispravno upotrebljavaju znak jednakosti i nejednakosti;

- da savladaju sabiranje i oduzimanje do 20; da shvate pojam nule i upoznaju termine i znake kod sabiranja i oduzimanja;

- da učenici umeju da prepoznaju, razlikuju i pravilno imenuju razne linije;

- da posmatranjem i crtanjem upoznaju tačku i duž, stiču umešnost u rukovanju lenjirom;

- da određuju nepoznati broj u odgovarajućim jednakostima i nejednakostima putem "pogađanja";

- da upoznaju jedinice za dužinu (metar, decimetar).

SADRŽAJI PROGRAMA

OBNAVLJANJE GRADIVA I RAZREDA (5)

PRIRODNI BROJEVI DO 20, SABIRANJE I ODUZIMANJE (45+63)

Brojanje, prirodan broj. Prethodnik, sledbenik. Skupovi sa različitim i skupovi sa istim brojem elemenata.

Cifre. Pisanje i čitanje brojeva. Upoređivanje brojeva. Sabiranje brojeva. Reči: sabirci, zbir, veći za. Oduzimanje brojeva. Reči: umanjenik, umanjilac, razlika, manji za.

Nula kao razlika dva jednaka broja. Nula u sabiranju i oduzimanju. Jednakost i nejednakost. Tačna ili netačna jednakost odnosno nejednakost.

LINIJA, TAČKA I DUŽ (5+10)

Tačka kao presek dveju linija. Spajanje tačaka pravim i krivim linijama. Upotreba lenjira.

Duž kao deo prave linije. Upoređivanje duži (odoka, koracima, kanapom, na kvadratnoj mreži).

MERENJE I MERE (4+6)

Jedinice za dužinu: metar, decimetar.

ZADACI ZA VEŽBANJE I PONAVLJANJE, ZANIMLJIVI ZADACI (10)

III razred

(4 časa nedeljno, 148 časova godišnje)

Operativni zadaci:

- da učenici savladaju čitanje, pisanje i upoređivanje brojeva do 100;

- da upoznaju parne i neparne brojeve;

- da savladaju sabiranje i oduzimanje brojeva do 100;

- da upoznaju (na primerima) zamenu mesta sabiraka i združivanje sabiraka;

- da znaju da odrede vrednost izraza i rešavaju jednostavnije tekstualne zadatke;

- da upoznaju upotrebu slova kao znaka nepoznatnost broja (odnosno kao zamenu za neki broj), da umeju da odrede nepoznati sabirak i nepoznati umanjenik, kao i da odrede rešenje najjednostavnijih jednačina i nejednačina;

- da stiču spretnost crtanja duži, raznih krivih i izlomljenih linija, a posebno kruga, pravougaonika i kvadrata (pomoću trougaonog lenjira i šestara),

- da umeju da odrede dužinu obima pravougaonika i kvadrata (grafičkim nadovezivanjem stranica pravougaonika odnosno kvadrata);

- da upoznaju jedinice za vreme (dan, sat, sedmica) i centimetar kao jedinicu za dužinu.

SADRŽAJ PROGRAMA

OBNAVLJANJE GRADIVA II RAZREDA (6)

PRIRODNI BROJEVI DO 100, SABIRANJE I ODUZIMANJE (30+46)

Brojanje. Pisanje, čitanje i upoređivanje brojeva. Parni i neparni brojevi.

Sabiranje i oduzimanje.

Zamena mesta sabiraka. Združivanje sabiraka. Korišćenje brojevne poluprave.

Brojevni izrazi i jednostavniji tekstualni zadaci.

Jednakost i nejednakost. Slovo kao zamena za nepoznati broj.

Određivanje broja x takvog da se dobije tačna jednakost odnosno nejednakost x±a=b x±a>b. Svaka takva vrednost nepoznate x zove se rešenje jednačine, odnosno nejednačine.

CRTANJE LINIJA (4+6)

Crtanje raznih krivih i izlomljenih linija i mnogougla. Crtanje kruga šestarom. Centar i poluprečnik kruga.

Pravougaonik, kvadrat (6+8)

Uočavanje i crtanje pravougaonika i kvadrata na kvadratnoj mreži.

Prav ugao, uočavanje i crtanje.

Crtanje pravougaonika i kvadrata (pomoću trougaonog lenjira).

DUŽ (8+12)

Upoređivanje duži (šestarom). Podudarne duži. Merenje duži, jedinačna duž, dužina duži, određivanje dužine date duži (pomoću lenjira).

Grafičko nadovezivanje duži (sabiranje duži).

Dužina izlomljene linije.

Obim pravougaonika i kvadrata.

MERENJE I MERE (5+7)

Centimetar. Mere za vreme: sat, dan, sedmica.

Zadaci za vežbanje i obnavljanje (10)

IV razred

(4 časa nedeljno, 148 časova godišnje)

Operativni zadaci:

- da učenici shvate množenje kao sabiranje jednakih sabiraka, upoznaju i koriste termine i znak množenja i savladaju tablicu množenja;

- da upoznaju operaciju deljenja, koriste termine i znak deljenja;

- da uočavaju svojstva nule i jedinice kao činilaca;

- da upoznaju komutativnost, asocijativnost i distributivnost (bez upotreba ovih naziva);

- da znaju šta znače reči veći 2 puta, manji 2 puta od datog broja;

- da znaju da odrede brojevnu vrednost izraza sa dve operacije i da je rešavaju;

- da umeju da rešavaju najjednostavnije jednačine i nejednačine kao i jednostavnije tekstualne zadatke;

- da uočavaju i crtaju ugao (prav, oštar i tup) i trougao;

- da imaju da odrede obim trougla;

- da upoznaju jedinice za vreme: minut, mesec, godina i vek.

SADRŽAJI PROGRAMA

OBNAVLJANJE GRADIVA III RAZREDA (5)

PRIRODNI BROJEVI DO 100, MNOŽENJE I DELJENJE (50+68)

Množenje kao sabiranje jednakih brojeva. Množenje jednocifrenih brojeva (tablica). Znak x. Reči: činioci, proizvod, veći 2 puta, veći 3 puta.

Broj 10 kao činilac.

Pisanje dvocifrenih brojeva u obliku a.10+b.

Brojevi 1 i 0 kao činioci.

Zakon komutativnosti i zakon asocijativnosti.

Distributivnost množenja prema sabiranju i oduzimanju.

Deljenje, znak : Reči: deljenik, delilac, količnik; manji dva puta, manji tri puta...

Deljenje broja brojem 1 i samim sobom,

Jednačine oblika a x=b, x:a=b.

Nejednačine oblika a x>b, a x<b.

Brojevni izrazi. Redosled računskih operacija, zagrade.

Rešavanje jednostavnijih tekstualnih zadataka.

UGAO I TROUGAO (4+6)

Vrste uglova: prav, oštar i tup.

Trougao. Elementi trougla (temena, uglovi, stranice). Crtanje proizvoljnog trougla. Obim trougla.

MERENJE I MERE (2+3)

Minut, mesec, godina i vek.

ZADACI ZA VEŽBANJE I OBNAVLJANJE (10)

V razred

(5 časova nedeljno, 185 časova godišnje)

Operativni zadaci:

- da učenici savladaju čitanje, pisanje i upoređivanje brojeva do 1000;

- da umeju uspešno da savladaju sve četiri osnovne operacije sa brojevima do 1000, da razumeju svojstva operacija i umeju da ih koriste za racionalizaciju usmenih i pismenih izračunavanja;

- da uočavaju nastajanje ugla obrtanjem poluprave oko početne tačke i ravni;

- da umeju da prenose, upoređuju uglove i grafički ih sabiraju i oduzimaju;

- da upoznaju jedinice za merenje ugla;

- da znaju vrste uglova (po uzajamnom položaju);

- da umeju da crtaju simetralu duži, simetralu ugla kao i neke specijalne uglove;

- da upoznaju mere za dužinu: kilometar i milimetar, kao i mere za masu i tečnost;

- da znaju da rešavaju jednostavnije jednačine i nejednačine u skupu brojeva do 1000;

- da znaju da odrede vrednost izraza za date vrednosti slova;

- da znaju da rešavaju jednostavnije tekstualne zadatke;

- da umeju da uspostavljaju odnose između mernih jedinica u okviru skupa brojeva do 1000;

- da upoznaju i znaju da zapisuju razlomke navedene u programu;

- da upoznaju rimske cifre (I, V, X, L, C, D, M) i princip pisanja brojeva pomoću njih.

SADRŽAJI PROGRAMA

OBNAVLJANJE GRADIVA IV RAZREDA (5)

PRIRODNI BROJEVI DO 1000 (6+9)

Pisanje i čitanje brojeva do 1000.

Stepen dekadnih jedinica. Dekadni zapisi brojeva. Upoređivanje prirodnih brojeva do 1000.

Pisanje brojeva rimskim ciframa (I, V, X, L, C, D, M).

SABIRANJE I ODUZIMANJE PRIRODNIH BROJEVA DO 1000 (14+16)

Sabiranje i oduzimanje. Komutativnost i asocijativnost sabiranja. Veza između sabiranja i oduzimanja. Pismeno sabiranje i oduzimanje. Zavisnost zbira i razlike od komponenata.

Jednačine i nejednačine oblika:

x±a=b;a-x=b;x±a<b;x±a<b;x±a>b

MNOŽENJE I DELJENJE PRIRODNIH BROJEVA DO 1000 (26+39)

Množenje. Deljenje. Komutativnost i asocijativnost množenja. Distributivnost množenja prema sabiranju i oduzimanju. Zavisnost proizvoda i količnika od komponenata.

Jednačine i nejednačine oblika:

a·x=b;x:a=b;a:x=b;x·a<b;x·a>b

Izrazi sa jednom od 4 operacije. Brojevna vrednost izraza. Rešavanje jednostavnijih tekstualnih zadataka.

Ugao (16+24)

Ravan, prava, poluprava, duž.

Upravne (normalne prave) simetrala duži.

Ugao. Nastanak i označavanje ugla. Vrste uglova. Odnos centralnog ugla i odgovarajućeg kružnog luka. Prenošenje uglova. Upoređivanje uglova (grafički). Sabiranje i oduzimanje uglova (grafički). Merenje ugla. Jedinice za merenje uglova. Uglomer. Simetrala ugla. Konstrukcija uglova od 60°, 30°.

Komplementni i suplementni uglovi. Susedni, uporedni i unakrsni uglovi. Paralelne prave. Uglovi sa paralelnim kracima.

RAZLOMCI (5+7)

Razlomak kao deo neke celine. Razlomci oblika:

1

  (a < 10) i razlomci

1

;

1

;

1

.

0

10

100

1000

MERENJE I MERE (4+6)

Kilometar, milimetar, kilogram, gram, tona, litar, hektolitar.

Raznovrsni zadaci za vežbanje i ponavljanje (8)

NAPOMENA: Obavezna su 4 jednočasovna školska pismena zadatka sa ispravkom (godišnje 8 časova).

VI razred

(5 časova nedeljno, 185 časova godišnje)

Operativni zadaci:

- da učenici uspešno savladaju da čitaju i pišu prirodne brojeve;

- da upoznaju uređenost prirodnih brojeva i da nauče da prirodnim brojevima pridružuju tačke brojevne poluprave;

- da razumeju izvodljivost operacija u skupu N i No;

- da se uočava funkcijska zavisnost između rezultata i komponenata operacija;

- da znaju da čitaju, sastavljaju i izračunavaju vrednost izraza sa više operacija i da upoznaju promenljivu na pogodnim primerima;

- da umeju da rešavaju jednačine i nejednačine upoznatih oblika kao i tekstualne zadatke pomoću jednačina;

- da upoznaju pisanje i čitanje razlomaka i odgovarajuće termine;

- da umeju razlomak zapisivati u decimalnom i procentualnom obliku;

- da umeju da crtaju pravougaonik i kvadrat kao i da upoznaju njihovu simetriju;

- da upoznaju kvadrat i kocku, da znaju da crtaju mreže i prave modele ovih tela;

- da upoznaju jedinice za površinu i primenjuju ih pri izračunavanju površine kvadrata, pravougaonika, kvadra i kocke;

- da upoznaju jedinice za zapreminu i primenjuju ih pri izračunavanju zapremine kvadra i kocke.

SADRŽAJI PROGRAMA

PONAVLJANJE GRADIVA V RAZREDA (5)

SKUP PRIRODNIH BROJEVA, SKUP NO (8+12)

Pisanje i čitanje prirodnih brojeva u dekadnom sistemu. Upoznavanje prirodnih brojeva i poredak u skupu N i No. Brojevna poluprava. Zapisivanje brojeva u obliku zbira i proizvoda. Mesne vrednosti cifre.

SABIRANJE I ODUZIMANJE U SKUPU NO (16+19)

Sabiranje. Veza između sabiranja i oduzimanja. Pismeno sabiranje. Komutativnost i asocijativnost sabiranja. Pismeno oduzimanje. Zavisnost zbira i razlike od komponenata. Jednačine i nejednačine sa jednom računskom operacijom (sabiranje ili oduzimanje). Jednostavniji tekstualni zadaci.

MNOŽENJE I DELJENJE U SKUPU NO (30+45)

Množenje i deljenje. Uloga nule u operacijama množenja i deljenja. Množenje prirodnog broja dekadnom jedinicom. Množenje i deljenje višecifrenog broja jednocifrenim, dvocifrenim, višecifrenim brojem.

Komutativnost i asocijativnost. Distributivnost množenja u odnosu na sabiranje i oduzimanje.

Uslovna izvodljivost deljenja u skupu prirodnih brojeva. Zavisnost proizvoda i količnika od komponenata.

Jednačine i nejednačine upoznatih oblika.

Jednostavniji tekstualni zadaci.

Izrazi sa više operacija.

Zapisivanje proizvoda jednakih činilaca. Stepen prirodnog broja.

KVADRAT I PRAVOUGAONIK (7+11)

Konstrukcija kvadrata i pravougaonika.

Osna simetričnost kvadrata i pravougaonika.

JEDINICE ZA POVRŠINU

1 m2, 1 dm2, 1 cm2, ar i hektar.

Izračunavanje površine pravougaonika i kvadrata.

KVADAR I KOCKA (7+11)

Rogljasta i obla tela. Kvadar i kocka. Mreža za model kvadra i kocke.

Površina kvadra i kocke.

Jedinice za zapreminu m3, dm3, cm3.

Zapremina kocke i kvadra.

RAZLOMCI OBLIKA 

a

 (a, b є N) (2+4)

b

Pisanje i čitanje razlomaka. Decimalni i procentni zapisi razlomaka.

RAZNOVRSNI ZADACI ZA VEŽBANJE I OBNAVLJANJE (9)

NAPOMENA: Obavezna su 4 jednočasovna školska pismena zadatka sa ispravkom (godišnje 8 časova).

VII razred

(5 časova nedeljno, 185 časova godišnje)

Operativni zadaci:

- da učenici imaju da formiraju i grafički predstavljaju skupove i njihove podskupove, kao i da izvode skupovne operacije, uz upotrebu odgovarajućih oznaka;

- da upoznaju deljivost prirodnih brojeva i osnovna pravila deljivosti kao i da umeju da odrede NZD i NZS datih brojeva;

- da prošire znanja o razlomcima (pojam, način zapisivanja, upoređivanje);

- da savladaju 4 osnovne računske operacije sa razlomcima (običnim i decimalnim);

- da upoznaju razmeru i koriste je pri crtanju i čitanju raznih planova, grafikona i karata;

- da upoznaju procenat i primenu na primerima iz svakidašnjeg života;

- da umeju da čitaju, sastavljaju i izračunavaju jednostavnije izraze, kao i da rešavaju jednostavnije jednačine i tekstualne zadatke sa razlomcima;

- da upoznaju procenat i primenu na primerima iz svakidašnjeg života;

- da umeju da čitaju, sastavljaju i izračunavaju jednostavnije izraze, kao i da rešavaju jednostavnije jednačine i tekstualne zadatke sa razlomcima;

- da upoznaju klasifikaciju trouglova i četvorouglova i znaju njihova osnovna svojstva;

- da shvate relaciju podudarnosti i umeju da je primenjuju u izvođenju osnovnih konstrukcija trougla i četvorougla;

- da shvate pravila o izračunavanju površina trouglova, paralelograma i drugih četvorouglova;

- da upoznaju najvažnija svojstva mnogougla i kruga kao i najvažnije obrasce u vezi sa krugom;

- da umeju da primenjuju obrasce o izračunavanju obima i površine trougla, mnogougla i kruga u raznim praktičnim zadacima.

SADRŽAJI PROGRAMA

PONAVLJANJE GRADIVA VI RAZREDA (5)

Sabiranje, oduzimanje, množenje i deljenje u skupu prirodnih brojeva većih od 1000.

SKUPOVI (4+6)

Pojam skupa, element skupa, podskup, Venov dijagram.

Jednakost skupova.

Skupovne operacije: unija, presek, razlika.

Znaci.

DELJIVOST BROJEVA (8+12)

Pojam deljivost u skupu No. Deljivost dekadnim jedinicama i brojevima: 2, 3, 5 i 9. Prosti i složeni brojevi. Rastavljanje prirodnih brojeva na proste činioce. Zajednički delioci brojeva. NZD. Zajednički sadržaoci brojeva NZS.

RAZLOMCI (26+34)

Osnovni pojmovi o razlomcima (pojam zapisivanje; čitanje razlomaka).

Proširivanje razlomaka i skraćivanje razlomaka. Razlomci i brojevna poluprava. Upoređivanje razlomaka. Decimalni zapis razlomaka. Sabiranje i oduzimanje (zapis a/b).

Sabiranje i oduzimanje (decimalni zapis). Jednačine oblika x±a=b a±x=b. Izrazi sa sabiranjem i oduzimanjem. Množenje i deljenje, zapis a/b. Množenje i deljenje (decimalni zapis). Izrazi sa razlomcima. Jednačine oblika a·b=b; x:a=b. Približne vrednosti broja. Zaokrugljivanje brojeva; greška. Aritmetička sredina. Razmera, pojam, primena. Procenat (pojam, primena).

TROUGAO (10+14)

Trougao. Unutrašnji uglovi trougla. Spoljašnji uglovi trougla. Odnos stranica i uglova trougla. Vrste trouglova. Konstrukcije nekih uglova 60°, 30°, 90°, 45°, 120°. Podudarnost trouglova. Stavovi podudarnosti trougla. (SUS, USU, SSS). Osnovne konstrukcije trouglova. 4 značajne tačke trouglova.

ČETVOROUGAO (7+11)

Četvorougao, vrste četvorouglova. Uglovi četvorougla. Zbir unutrašnjih uglova i zbir spoljašnjih uglova četvorougla. Paralelogram, svojstva i vrste. Konstrukcije paralelograma. Trapez, vrste, srednja linija trapeza. Konstrukcija trapeza. Deltoid, svojstva, konstrukcija.

POVRŠINA ČETVOROUGLA (6+9)

Pojam površina. Jednakost površine geometrijske figure. Površina paralelograma. Površina trougla. Površina trapeza. Površina proizvoljnog četvorougla.

MNOGOUGAO I KRUG (10+14)

Pojam mnogougla. Zbir uglova mnogougla. Pravilni mnogouglovi. Konstrukcije pravilnih mnogouglova sa 6, 8 i 12 stranica. Obim i površina mnogougla. Centralni i periferijski ugao nad istim lukom. Obim kruga. Broj π. Dužina kružnog luka. Površina kruga i njegovih delova.

Raznovrsni zadaci za vežbanje i obnavljanje (9)

NAPOMENA: obavezan su 4 jednočasovna školska pismena zadatka sa ispravkom (godišnje 8 časova).

VIII razred

(5 časova nedeljno, 175 časova godišnje)

Operativni zadaci:

- da učenici shvate potrebu uvođenja negativnih brojeva, upoznaju skupove celih brojeva i racionalnih brojeva; pojam suprotnog broja;

- da usvoje i dovoljno uvežbaju osnovne računske operacije u skupovima Z i Q;

- mogu da čitaju, sastavljaju i izračunavaju razne jednostavnije izraze sa racionalnim brojevima;

- da umeju da rešavaju jednostavnije jednačine u skupu Q (ranije upoznatih oblika);

- da shvate pojam kvadrata racionalnog broja i pojam kvadratnog korena;

- da upoznaju skup realnih brojeva kao uniju skupa racionalnih i skupa iracionalnih brojeva;

- da znaju i umeju da primene Pitagorinu teoremu;

- da znaju da shvate međusobne odnose tačaka, pravih i ravnih u prostoru;

- da upoznaju geometrijska tela (prizma, piramida, valjak, kupa i lopta) i njihove elemente kao i da umeju da određuju njihove površine i zapremine, primenjujući ta znanja u praksi;

- da upoznaju pravougli koordinatni sistem;

- da mogu uočiti funkcijske zavisnosti u raznim oblastima i prikazivati ih na razne načine uključujući i grafičko prikazivanje;

- da upoznaju direktnu i obrnutu proporcionalnost, njihov grafički prikaz i praktičnu primenu;

- da umeju da crtaju grafik linearne funkcije;

- da shvate osnovna svojstva i primenu kod jednačina;

- da umeju da rešavaju linearne jednačine sa jednom nepoznatom i jednostavnije tekstualne zadatke koji se na njih odnose.

SADRŽAJI PROGRAMA

PONAVLJANJE GRADIVA VII RAZREDA (5)

CELI BROJEVI (10+15)

Pojam negativnog broja. Skup celih brojeva (2). Prikazivanje skupa celih brojeva na brojevnoj pravoj. Upoređivanje brojeva u skupu Z. Suprotni brojevi. Računske operacije u skupu Z. Jednačine i nejednačine upoznatih oblika u skupu Z.

RACIONALNI BROJEVI I RAČUNSKE OPERACIJE (16+19)

Skup racionalnih brojeva (Q). Sabiranje i oduzimanje je Q. Jednačine i nejednačine u vezi sa sabiranjem i oduzimanjem. Množenje i deljenje u skupu Q. Izrazi sa promenljivom; mnom i polinom. Jednačine i nejednačine u vezi sa množenjem i deljenjem.

REALNI BROJEVI (6+9)

Kvadrat racionalnog broja. Kvadrat zbira. Kvadratni koren (pojam, određivanje pomoću tablica). Pojam iracionalnog broja primer 2. Skup realnih brojeva.

PITAGORINA TEOREMA (4+6)

Pitagorina teorema. Važniji primeri primene.

TAČKA, PRAVA I RAVAN (4+6)

Odnos tačke i prave. Odnos prave i ravni. Odnos dve ravni. Diedar. Rogalj. Poliedar (pojam).

PRIZMA, PIRAMIDA (11+17)

Prizma, elementi i vrste. Crtanje mreže za model prizme. Površina prizme (pravilne, trostrane i četvorostrane). Zapremina prizme (pravilne trostrane i četvorostrane). Piramida, elementi i vrste. Crtanje mreže za model piramide. Površina piramide (pravilne, trostrane i četvorostrane). Zapremina piramide (pravilne, trostrane i četvorostrane).

VALJAK, KUPA I LOPTA (9+13)

Valjak. Crtanje mreže za model valjka. Površina i zapremina valjka. Kupa. Crtanja mreže za model kupe. Površina i zapremina kupe. Lopta. Površina i zapremina lopte.

NEKE OSNOVNE FUNKCIJE (6+9)

Pravougli koordinatni sistem u ravni. Funkcija i njen grafik. Direktna proporcionalnost funkcija y=kx i njen grafik. Obrnuta proporcionalnost funkcija y=K/x. Primeri praktične primene. Linearna funkcija data jednačinom y>ax+b i njen grafik.

LINEARNE JEDNAČINE SA JEDNOM NEPOZNATOM (4+6)

Osnovna svojstva jednakosti. Rešavanje jednostavnijih linearnih jednačina sa jednom nepoznatom; ax+b=c; ax-b=c.

RAZNOVRSNI ZADACI ZA VEŽBANJE I OBNAVLJANJE (10)

NAPOMENA: Obavezna su 4 jednočasovna školska pismena zadatka sa ispravkom (godišnje 8 časova).

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)

Da bi se ostvario postavljeni cilj nastave matematike, neophodno je u toku nastave uspešno realizovati određene obrazovne, vaspitno-razvojne i praktične ciljeve.

Realizacija matematike postiže se pre svega uspešnom organizacijom nastavnog procesa, a ono pretpostavlja: pravilno planiranje nastavnog rada i redovno pripremanje nastavnika za izvođenje nastave, dobro organizovanu i efikasnu nastavu, celishodno korišćenje fonda časova, primenu savremenih nastavnih metoda, raznovrsnost oblika rada sa učenicima, punu inicijativu nastavnika u odabiranju i pripremanju didaktičkog materijala - primera i zadataka, umešnost i meru u korišćenju nastavnih sredstava, pravilnu upotrebu učila i drugog adekvatnog pribora potrebnog u nastavi matematike. U operativnim zadacima za svaki razred, konkretizovani su bitni zahtevi nastave matematike što nastavniku daje orijentaciju na šta treba pri obradi pojedinih programskih tema i sadržaja da obrati posebnu pažnju tj. kojim matematičkim znanjima, umenjima, i navikama učenici treba da ovladaju pri izučavanju pojedinih sadržaja programa. Pravilno i potpuno shvaćeni operativni zadaci od strane nastavnika bitna su pretpostavka za kvalitetnu i uspešnu realizaciju programa.

U programu je godišnji fond časova za svaki razred razdeljen po nastavnim temama. Ukupan broj časova koji je naznačen za svaku temu valja shvatiti kao približan broj u okviru kojeg treba realizovati odgovarajuće programske sadržaje. U zavisnosti od nivoa znanja učenika, od konkretnih situacija u procesu nastave, nastavnik može da poveća ili smanji vreme za pojedine teme (za oko 10%), uz pretpostavku da će biti obezbeđeno svesno i trajno usvajanje svih sadržaja predviđenih programom za svaki razred. Programske sadržaje svake teme nastavnik deli na nastavne jedinice. Pri ovom planiranju treba polaziti od operativnih zadataka i uz dobro sagledavanje sadržaja cele teme, navesti obrazovno-vaspitne zadatke za svaku pojedinu nastavnu temu, kao važnu orijentaciju za njenu realizaciju. Povezivanjem, svih tako razrađenih planova - tema u celinu dobija se godišnja operativno-tematska razrada celokupnog programskog gradiva na nastavne jedinice - časove (operativni plan). On se može deliti na mesečne ili druge planove rada nastavnika.

U nastavi matematike kod dece oštećenog sluha najčešće su kombinovani časovi, pošto se prilikom obrade novih sadržaja uvežbava i ponavlja. Kod slušno oštećene dece proces zaboravljanja je izraženiji nego kod zdrave dece, pa je potrebno češće ponavljanje gradiva.

Brojevi, računske operacije i formule su za gluvo dete apstrakcija, zato nastavnik treba da ih tumači tako da se najapstraktniji pojmovi prikazuju očigledno i neposredno. Gluvo dete u procesu sticanja znanja je uspešno samo onda ako je aktivno, tj. ako lično rukuje didaktičkim materijalom. Svaka vežba koju dete obavlja mora biti bar u početku propraćena akcijom: demonstriranjem, korišćenjem didaktičkog materijala, modelovanjem, postavljanjem i raspoređivanjem predmeta koji služe za predstavljanje brojnih količina itd.

Od prvog časa učenik treba da oseti da mu je matematičko znanje potrebno za svakodnevni praktičan život. U starijim razredima zadaci treba da prime profesionalnu obojenost budućih poziva kao i zadaci sa kojima će se susresti u svakodnevnom životu. Otuda je velika greška davanje računskih zadataka sa čistim brojevima koji mehanizuju a ne uče. Primer: učenik ima 18 dinara, kupio je 2 knjige po 8 dinara. Prodavac mu je vratio 2 dinara. Da li mu je vratio tačno? Ovakvi tipovi zadataka adekvatni razredu i uzrastu mnogo više koriste nego zadaci čisto školskog tipa kao na primer: koliko je 350+250?

Već prema uspehu u domenu govora, računski zadaci u početku moraju biti što jednostavniji, jasniji, na koncizan način izraženi da bi kasnije u starijim razredima, došli teži komplikovaniji i duži zadaci, sa mnogo više reči i matematičkih izraza.

Da bi u toku nastave matematike učenici sticali trajna znanja, umenja i navike nastava mora biti sistematična.

Objašnjenja sadržaja programa

Skupovi. Izdvajanjem grupa objekata koji se posmatraju kao samostalne celine, planski se sistematizuje didaktički materijal. Da bi imenovanje ovakvih raznovrsnih celina i njihovih objekata bilo jednoobraznije i da bi se time podsticala apstrakcija predviđa se aktivna upotreba reči: skup i elemenat, bez pokušaja da se ideja skupa čini eksplicitnom. Pri izdvajanju skupova neophodno je voditi računa o tome da na neki detetu dostupan način bude jasan ključ po kome je izvršeno izdvajanje i time u njegovoj svesti potpuno određena realizacija pripadnosti.

Grafičko predstavljanje raznih stvarnih situacija pomoću Venovih dijagrama i na druge prikladne načine, ima izvanrednu saznajnu ulogu: isticanje bitnog i zanemarivanje nebitnog, razvijanje "didaktičke pismenosti" i osposobljavanje deteta za svrsishodno mišljenje. Dijagramske slike treba koristiti i u predstavljanju odnosa (relacija). Na podesan vizuelan način treba isticati svojstva relacija, zahtevajući tome da ih sami učenici uočavaju, ispravno predstavljaju u tom smislu sa njima aktivno rade. Pri tome je isključena upotreba termina koji izražavaju svojstva relacija, kao i pokušaj određivanja pojmova putem definicija.

Nastava o skupovima u VII razredu treba da predstavlja izvestan korak napred u odnosu na ono što je učenicima već poznato. Na raznovrsnim primerima koristiti odgovarajuće simbole (znake) i uočavati zakonitosti operacija uz pomoć Venovih dijagrama.

Brojevi i operacije. Program predviđa da učenici postupno upoznaju brojeve prirodnog niza i broj 0, kako bi na kraju šestog razreda savladali sistem prirodnih brojeva. Izdvajanjem po prirodi elemenata i njihovom rasporedu, različitih kolekcija objekata vrši se prebrojavanje (oslanjajući se na sposobnost deteta da mehanički ređa imena brojeva fiksiranim redom) i zapisivanje brojeva ciframa (do 10). Time se uči "aritmetička azbuka" i ističe nezavisnost broja od prirode i rasporeda elemenata koji se broje. Pri brojanju učenici upoznaju ideju preslikavanja i uzastopno brojanje ih navodi na otkrivanje zakonitosti formiranja niza prirodnih brojeva. Već pri izučavanju brojeva prve desetice otkriva se struktura prirodnog niza - kako se formira svaki broj. Kod operacija sa brojevima treba izdvojiti pogodne prirodne i didaktički pripremljene situacije koje daju značenje operacija i brojevima uz isticanje nepromenljivosti rezultata. Program predviđa prvo upoznavanje svojstva operacija, a zatim na njihovoj osnovi objašnjavanje načina računanja. Time se povećava efikasnost nastave i učenicima znatno olakšava usvajanje tablica sabiranja i množenja, kao i formiranje drugih računskih umenja.

Pri izučavanju operacija s prirodnim brojevima treba predvideti dovoljan broj vežbanja čijim će obavljanjem učenici izgrađivati sigurnost i spremnost usmenog i pismenog računanja. Međutim, sama ta tehnika nije dovoljna. Tek razumevanje šta koja računska operacija predstavlja u konkretnim zadacima, odnosno svesno odlučivanje a ne nagađanje kada koju operaciju treba primeniti pretvara tu tehniku u stvarno a ne formalno znanje.

Deljivost brojeva (VII razred) treba obraditi imajući u vidu primenu kod razlomaka (pojam činioca i sadržaoca, osnovna pravila deljivosti, rastavljanje brojeva na proste činioce i određivanje NZD, NZS).

U V i VI razredu učenici upoznaju razlomak kao deo celine. U VII razredu ovaj se pojam proširuje (razlomak se shvata kao količnik dva prirodna broja, a zatim i kao razmera). Najveću pažnju treba posvetiti operacijama sa razlomcima, naročito decimalnim (uzimajući razne primere iz prakse), treba izbegavati glomazne razlomke, kod operacija sa tzv. mešovitim brojevima uzimati samo najprostije slučajeve.

Procentu takođe treba posvetiti značajnu pažnju (zbog velike primene), ali bez izdvajanja u poseban "procentni račun" i pamćenja specijalnih pravila (obrazaca), već izračunavanja vršiti u okviru množenja i deljenja razlomaka uz sadržajno shvatanje termina "procenat".

Takođe je važno pravilno formiranje i razumevanje pojma razmere (preko upoređivanja istoimenih veličina) i osposobljavanje za njeno korišćenje u praksi: crtanju i čitanju raznih planova, karata, grafikona, pri određivanju rastojanja, pri rešavanju slika (geometrijskih i drugih). Potrebnu pažnju treba posvetiti pojmu približne vrednosti i zaokrugljivanju brojeva.

U VIII razredu vrši se dalje proširivanje pojma broja: do tada poznati skupovi brojeva proširuju se (zbog matematičkih i praktičnih potreba) uvođenjem negativnih brojeva (celih i razlomljenih) u vezi s tim treba posebnu pažnju posvetiti celim brojevima i njihovom ilustrovanju na brojevnoj pravoj (pojmovi: suprotan broj, upoređivan>e brojeva, koordinata tačke, operacije). Značajno je da učenici savladaju računske operacije sa pozitivnim i negativnim brojevima - celim i razlomcima (racionalnim brojevima). U VIII razredu takođe, treba pravilno formirati pojam kvadratnog korena i u vezi s tim upoznati pojam iracionalnog broja, odnosno izvršiti dalje proširivanje pojma broja (proširivanje skupa racionalnih u skup realnih brojeva) s tim što se u praktičnom računanju realni brojevi zamenjuju njihovim približno racionalnim vrednostima (u decimalnom zapisu).

Brojevne izraze treba obrađivati uporedo sa uvežbavanjem računskih operacija. Treba insistirati na tome da učenici tekstualno zapisane zadatke prikazuju brojevnim izrazima i da rečima iskazuju brojevne izraze odnosno da ih čitaju.

Matematički jezik. Jednačine. Matematički jezik čine osnovni simboli, izrazi i formule. To je jezik tačan, jasan i istovremeno precizan. Slovo u svojstvu matematičkog znaka pojavljuje se već u trećem razredu. Njime se zamenjuju razni simboli za zapisivanje nepoznatog broja (tačka, crtica, kvadratić) pri sastavljanju jednačina na osnovu zadatka s brojevnim podacima. Kod učenika se postupno izgrađuje predstava o promenljivoj, pri čemu slovo nastupa u svojstvu simbola promenljivo. Učenici najpre određuju vrednosti najprostijih izraza (a+3, b-4, a+b, a-b) za različite brojevne vrednosti slova koja su u njima zapisana. Kasnije postepeno upoznaju složenije izraze. Paralelno sa slučajevima jednakosti dvaju izraza učenici upoznaju i slučajeve nejednakosti (primer odredi vrednost slova za koju je istinit zapis a+4<8, učenici se uveravaju da u njima poznatoj oblasti brojeva datim uslovima udovoljavaju samo vrednosti: 0, 1, 2, 3). Program predviđa da se jednačine i nejednačine kao specijalne formule, rešavaju paralelno s vršenjem odgovarajućih računskih operacija. Sve do VIII razreda jednačine i nejednačine rešavaju se isključivo putem određivanja nepoznate komponente operacije koja se javlja u njima. Tek u VIII razredu rešavaju se jednačine (i to samo najjednostavnije linearne s jednom nepoznatom) na nov način - na osnovu svojstva jednakosti, ilustrujući to isključivo na konkretnim primerima.

Ideja funkcije. Prožima sve programske sadržaje počevši od formiranja pojma broja i operacije. Najveći značaj na ovom planu pridaje se otkrivanju ideje preslikavanja (npr. "svakoj duži, pri određenoj jedinici merenja, odgovara jedan određen broj"). Izgrađivanju pojma preslikavanja pomaže uvođenje tablice i dijagrama.

U V i VI razredu tablični način izražavanja koristi se za utvrđivanje promene rezultata operacije u zavisnosti od promene jedne od komponenata a u VIII razredu i za ustanovljavanje proporcionalnosti veličina.

Otkrivanju ideje funkcije doprinose i raznovrsna vežbanja s brojevnim nizovima. Na primer može se dati zadatak: produžiti niz 10, 15, 20,... Koji će broj biti u nizu na osmom, desetom (petnaestom) mestu? Pojam funkcije u VIII razredu uvodi se opisno, uz uočavanje i navođenje jednostavnijih primera funkcijskih zavisnosti (iz prakse matematike i drugih oblasti), i prikazivanje na razne načine (opisom, tabelom, formulom, grafikom).

Tekstualni zadaci. Koriste se kao sadržaj raznih vežbanja, pri čemu učenici u raznim životnim situacijama uočavaju odgovarajuće matematičke relacije, i obrnuto - matematičke apstrakcije primenjuju u odgovarajućim životnim odnosima; oni predstavljaju sredstvo povezivanja nastave matematike sa životom. U procesu rešavanja zadataka učenici izgrađuju praktična umenja i navike koje su im neophodne u životu i upoznaju našu društvenu stvarnost. Sam proces rešavanja tekstualnih zadataka na najbolji način doprinosi matematičkom i opštem razvitku učenika. Treba nastojati da se u procesu rešavanja potpuno iskoriste sve mogućnosti koje postoje u zadacima. Pri rešavanju tekstualnih zadataka korisno je navikavati učenike da rešenje zapisuju u vidu brojevnog izraza s tim što se izostavlja imenovanje podataka (to daje mogućnost da se prema jednom istom izrazu sastavljaju zadaci različitog konkretnog sadržaja i da tako učenici uviđaju da se različiti zadaci rešavaju jednom istom operacijom). Zadaci sa slovnim podacima još više pomažu učenicima da shvate da se jednom istom operacijom mogu rešiti zadaci s različitim konkretnim sadržajem.

Geometrijski sadržaji. Osnovna intencija programa u oblasti geometrije sastoji se u tome što se insistira i na geometriji oblika, kao i na geometriji merenja (merenje duži, površi, tela). Izučavanje geometrijskog gradiva povezuje se s drugim sadržajima početne nastave matematike. Koriste se geometrijske figure u procesu formiranja broja i operacija sa brojevima i obrnuto, koriste se brojevi za izučavanje svojstva geometrijskih figura.

Učenici upoznaju različite najprostije geometrijske figure: linije, tačku i duž, a tek onda dobijaju prve predstave o pravougaoniku i kvadratu, uglu, trouglu, krugu, pravoj i ravni, kvadru, kocki i nekim njihovim svojstvima.

Početna nastavna geometrija mora biti eksperimentalna, tj. najprostije geometrijske figure i neka njihova svojstva upoznaju se praktičnim radom, preko raznovrsnih modela figura u toku posmatranja, crtanja, rezanja, presavijanja, merenja, procenjivanja, upoređivanja, poklapanja, itd. Tako učenici stiču elementarne geometrijske predstave apstrahujući nebitna konkretna svojstva materijalnih stvari. Ugao treba shvatiti kao deo ravni koji čine dve poluprave sa zajedničkom početnom tačkom zajedno s jednom od tako nastalih oblasti. Učenicima treba ukazati i na to da ugao nastaje rotacijom poluprave u ravni oko njene početne tačke. Bez merenja treba pokazati kako se upoređuju dati uglovi i kako se vrši klasifikacija uglova.

Sadržaje o geometrijskim figurama u ravni predviđene programom u VII i VIII razredu (trougao, četvorougao, mnogougao, krug) treba nadovezati na ranije stečeno znanje učenika i obraditi na standardan način (novi pojmovi i termini, oznake, odnosi, klasifikacije, podudarnosti i osnovne konstrukcije, određivanje obima i površina, Pitagorina teorema), prvenstveno posmatranjem, eksperimentom i merenjem (koristeći i modele). Naročito je važno da učenici razumeju u suštini formule za izračunavanje površina pojedinih figura (po smislu a ne prema slovima).

Merenje i mere. Za upoznavanje učenika sa metarskim sistemom mera treba koristiti očigledna sredstva i davati učenicima da mere predmete iz okoline (u učionici, školskom dvorištu, kod kuće itd.). Isto tako, neophodno je i da se učenici vežbaju da procenjuju odoka (npr. razdaljinu između dva predmeta, masu i sl.), pa da po završenom takvom merenju utvrđuju izračunavanjem koliku su grešku učinili. Prilikom obrade mera za površinu i zapreminu treba koristiti modele u veličini kvadratnog i kubnog metra, kvadratnog i kubnog decimetra, kvadratnog i kubnog centimetra, kao i crteže ovih modela. Mere za površinu i zapreminu treba obrađivati uporedo sa odgovarajućim gradivom iz geometrije.

Dopunski rad. Matematika je među onim nastavnim predmetima koje znatan broj učenika teže savlađuje i gde je zaostajanje učenika relativno veliko. S toga je pred nastavnicima matematike stalno zadatak da se pronađu putevi za sprečavanje tog zaostajanja ili da se efikasno pomogne onima koji već zaostaju, kako tokom redovne nastave, tako i blagovremenim organizovanjem posebno dopunskog rada s takvim učenicima (u vidu tzv. dopunske nastave). Poseban dopunski rad iz matematike organizuje se za pojedine učenike ili grupe učenika istog razreda koji povremeno ili stalno imaju određene teškoće u učenju i ne postižu zadovoljavajući uspeh iz ovog predmeta.

Slobodne aktivnosti. U pogledu slobodnih matematičkih aktivnosti učenika može se naglasiti da se one organizuju prema mogućnostima škole, u vidu sekcije. U takvoj sekciji učestvuju svi učenici koji to žele, bez obzira na uspeh i sposobnosti. Može se organizovati jedna sekcija u školi (za učenike iz svih razreda) ili nekoliko sekcija (po razredima ili drugim kombinacijama).

Sledeći