CILJ I ZADACI
Cilj nastave biologije u osnovnoj školi je da učenici usvajanjem obrazovno-vaspitnih sadržaja steknu osnovne pojmove o živom svetu, njegovom istorijskom razvoju i zakonitostima koje u njemu vladaju.
Celokupnim obrazovno-vaspitnim radom u nastavi biologije doprinosi se usvajanju osnova naučnog pogleda na svet, razvoju govora slušno oštećenih učenika, razvijanju ljubavi prema prirodi i osećanju dužnosti za čuvanje i zaštitu prirode, sticanje higijenskih navika i zdravstvene kulture.
Zadaci nastave biologije su:
- shvatanje uloge i značaja biologije za razvitak i napredak čovečanstva i svakog pojedinca ponaosob;
- razumevanje, proširivanje i povezivanje znanja i iskustva sa novim znanjima o živoj prirodi;
- sticanje osnovnih znanja o građi i funkcionisanju organizama;
- razvijanje logičkog mišljenja i sposobnosti povezivanja pojmova i procesa u živim bićima u prirodi;
- shvatanje uzajamnih odnosa živih bića i životne sredine;
- shvatanje uloge pojedinca u zaštiti i unapređenju životne sredine;
- razumevanje postupnosti u razvoju živog sveta;
- sticanje znanja o raznovrsnosti i rasprostranjenosti organizama i razumevanje njihovog značaja u prirodi i za čoveka;
- upoznavanje građe i načina funkcionisanja sopstvenog organizma, usvajanje higijenskih navika i sticanje odgovornosti za vlastito zdravlje;
- shvatanje da je polnost sastavni deo života i da čovekovo ponašanje podrazumeva poštovanje normi ponašanja koje obezbeđuju humani odnos među ljudima;
- sticanje osnovnih znanja iz ekologije i razvijanje svesti o ekologiji i ekološkoj kulturi;
- razvijanje radnih navika i sposobnosti za samostalno posmatranje i istraživanje;
- razvijanje govora slušno oštećenih učenika, korigovanje i proširivanje leksike kojom učenici već vladaju;
- sticanje znanja za dalje školovanje i pravilnu orijentaciju pri izboru zanimanja.
(1 čas nedeljno, 37 časova godišnje)
Operativni zadaci
Učenici treba da:
- shvate pojam biologije kao nauke značajne za napredak ljudskog društva i zaštitu prirode;
- budu osposobljeni za rukovanje lupom i mikroskopom;
- steknu osnovna znanja o ćelijskoj građi živih bića;
- shvate osnovne pojmove o biljnim organima, njihovim funkcijama i značaju;
- shvate da su biljke živa bića i da su grupisane prema srodnosti i istorijskom razvitku;
- upoznaju osnovne odlike bakterija i virusa i njihov značaj i ulogu u prirodi;
- upoznaju gljive i njihove osnovne karakteristike;
- upoznaju prirodni sistem biljaka i najznačajnije grupe nižih i viši biljaka;
- shvate značaj pojedinih biljaka u prirodi i privredi čoveka;
- nauče da raspoznaju najtipičnije jestive, lekovite i otrovne biljke;
- razumeju ugroženost biljaka delatnostima čoveka u prirodi i shvate značaj zaštite prirode;
- razvijaju interesovanje za proširivanje znanja u odgovarajućim institucijama (botanička bašta, prirodnjački muzej ...);
- razvijaju naviku i sposobnost korišćenja udžbenika i druge literature;
- razvijaju naviku da posmatraju prirodu i uoče promene u prirodi;
- razvijaju govor.
SADRŽAJI PROGRAMA
I. UVOD (1-0-1)
Zašto učimo biologiju. Kako se priroda upoznaje.
PRAKTIČAN RAD: Lupa i mikroskop, rukovanje i održavanje.
II. ŽIVA BIĆA SU IZGRAĐENA OD ĆELIJA (3-2-1)
Ćelija. Osnovna građa ćelije. Razlika između biljne i životinjske ćelije.
PRAKTIČAN RAD: Posmatranje ćelije pokorice crnog luka.
Građa organizma. Jednoćelijski organizam, višećelijski organizam, tkiva, organi, sistemi organa: biljaka i životinja (informativno).
III. ORGANIZMI BEZ ORGANIZOVANOG JEDRA (1-1)
Bakterije i virusi, osnovne odlike. Značaj bakterija i virusa u prirodi i za čoveka.
IV. BILJKE - GRAĐA I ŽIVOTNI PROCESI (6-3-2)
Biljka je živo biće. Nastanak i razvoj biljaka (informativno).
Koren. Uloga i značaj.
Stablo. Uloga i značaj. Pupoljak.
List. Uloga i značaj. Životni procesi: disanje, fotosinteza, transpiracija (informativno).
Cvet. Delovi cveta i uloga cveta. Cvasti.
PRAKTIČAN RAD: Delovi cveta, vrste cvasti. Oprašivanje i oplođenje.
Plod i seme. Raznovrsnost plodova, građa semena, značaj plodova i semena; rasprostiranje plodova i semena.
PRAKTIČAN RAD: Uslovi klijanja. Klijanje pasulja.
Vegetativno razmnožavanje. Kako rastu biljke (informativno).
V. RAZNOVRSNOST BILJAKA (8-4-1)
Organizmi niže telesne organizacije, odlike (informativno).
Alge. Osnovne odlike (na sporogiri), raznovrsnost i značaj.
Gljive. Osnovne odlike (na primeru kvasca, plesni, pečurke), raznovrsnost. Značaj i uloga gljiva u prirodi.
Lišajevi. Osnovne odlike (na člitičari), raznovrsnost i značaj.
Mahovine. Osnovne odlike (na busenjači), raznovrsnost i značaj.
Paprati. Osnovne odlike (na slatkoj paprati), raznovrsnost i značaj. '
Golosemenice. Osnovne odlike (na crnom boru), raznovrsnost i značaj.
PRAKTIČAN RAD: Golosemenice.
Skrivenosemenice. Osnovne odlike i podela. Važniji predstavnici dikotila i monokotila (informativno). Značaj skrivenosemenica.
VI. ZNAČAJ BILJAKA ZA ČOVEKA (1-1-1)
Lekovite, jestive i otrovne biljke; sakupljanje i upotreba. Iščezavanje i zaštita biljaka.
PRAKTIČAN RAD: Gajenje biljaka. Poseta Botaničkoj bašti. Prikupljanje biljaka za herbarijum.
(2 časa nedeljno, 74 časa godišnje)
Operativni zadaci
Učesnici treba da:
- upoznaju osnovne pojmove o prirodnom sistemu životinja i evolutivnom razvoju glavnih životinjskih grupa;
- nauče podelu životinja na jednoćelijske i višećelijske, beskičmenjake i hordate;
- nauče osnovne odlike, osnove građe i načina života, rasprostranjenost, značaj glavnih životinjskih grupa (predstavnika) u prirodi i za čoveka;
- upoznaju oboljenja koja izazivaju beskičmenjaci - paraziti, i zaštitu od njih;
- upoznaju osnovne vrste ptica i sisara koje se gaje kao domaće životinje;
- upoznaju osnovne elemente zaštite faune i stepen ugroženosti životinja delatnostima čoveka u prirodi;
- upoznaju se sa pojmom ekologije i shvate njen značaj;
- upoznaju ekološke uslove, njihovu promenljivost i značaj za život sveta;
- upoznaju osnovne tipove ekosistema i životne uslove u njima;
- upoznaju osnovne izvore zagađivanja i osnovne postupke i metode za održavanje, očuvanje, zaštitu i unapređenje životne sredine;
- razvijaju govor, interesovanje i naviku za proširivanje znanja u odgovarajućim institucijama (Prirodnjački muzej, zoo-vrt itd.);
- razvijaju sposobnosti i navike korišćenja udžbenika i druge literature.
SADRŽAJI PROGRAMA
I. UVOD (1-1-0)
Osnovne karakteristike životinja. Podela životinja.
II. BESKIČMENJACI (10-8-1)
Jednoćelijske životinje - osnovne odlike (na primeru amebe), raznovrsnost i značaj.
Višećelijske životinje - odlike.
Sunđeri - osnovne odlike (na primeru sunđera), značaj.
Dupljari - osnovne odlike (na primeru hidre), raznovrsnost i značaj.
Gliste - pljosnate gliste (na primeru metilja i pantljičare), raznovrsnost i značaj. Mere zaštite od zaraze. Obli crvi (na primeru dečje gliste i trihine). Mere zaštite od zaraze. Člankovite gliste - značaj kišne gliste.
Zglavkari - osnovne odlike (na primeru rečnog raka), raznovrsnost i značaj. Insekti i njihov značaj u prirodi. Značaj insekata za čoveka.
Mekušci - osnovne odlike (na primeru vinogradskog puža), raznovrsnost i značaj.
Bodljokošci - osnovne odlike (na primeru morske zvezde), raznovrsnost i značaj.
PRAKTIČAN RAD: Prepoznavanje beskičmenjaka, imenovanje i svrstavanje u kola.
III. KIČMENJACI (10-8-3)
Kičmenjaci - osnovne karakteristike i podela.
Ribe - osnovne odlike (na primeru šarana), raznovrsnost i značaj.
PRAKTIČAN RAD: Upoznavanje spoljašnje i unutrašnje građe šarana.
Vodozemci - osnovne odlike (na primeru zelene žabe), raznovrsnost i značaj.
Gmizavci - osnovne odlike (na primeru zelenog guštera), raznovrsnost i značaj.
Ptice - osnovne odlike (na primeru goluba), raznovrsnost. Seoba ptica. Uloga ptica u prirodi i njihov značaj za čoveka. Ptice kao domaće životinje.
PRAKTIČAN RAD: Zaštita ptica. Izrada kućica za ptice.
Sisari - osnovne odlike (na primeru psa) i raznovrsnost. Uloga sisara u prirodi i njihov značaj za čoveka. Sisari kao domaće životinje.
PRAKTIČAN RAD: Prepoznavanje kičmenjaka i svrstavanje u odgovarajuću sistematsku kategoriju.
Uloga životinja u prirodi i njihovo čuvanje.
IV. OSNOVNI POJMOVI IZ EKOLOGIJE (9-7-3)
Uvod u ekologiju - ekologija, nauka o odnosima živih bića prema neživoj i živoj prirodi. Uslovi života i pojam ekoloških faktora. Promenljivost ekoloških faktora. Životna sredina. Životna zajednica (sve pojmovno).
Bara kao ekosistem - ekološki faktori. Biljni i životinjski svet bare. Lanac ishrane u bari. Značaj bare.
PRAKTIČAN RAD: Izrada panoa: "Živi svet bare".
More kao ekosistem - Ekološki faktori. Biljni i životinjski svet mora, zonalni raspored. Lanac ishrane u moru. Privredni značaj mora.
PRAKTIČAN RAD: Razgledanje enciklopedija životinja (Životinje morskih dubina).
Šume kao ekosistem - Ekološki faktori. Listopadne i četinarske šume. Spratovnost šuma. Biljni i životinjski svet šuma. Lanac ishrane u šumi. Značaj šume. Zaštita šuma.
Livada i pašnjak kao ekosistem - Ekološki faktori. Raznovrsnost biljaka i životinja. Livadske lekovite biljke. Lanci ishrane. Značaj livada i pašnjaka za privredu i čoveka.
PRAKTIČAN RAD: Sakupljanje lekovitih biljaka. Sakupljanje biljaka za herbarijum.
V. ZAŠTITA I UNAPREĐIVANJE ŽIVOTNE SREDINE (8-4-1)
Zagađivanje voda - Izvori zagađivanja voda. Štetno dejstvo na živi svet i čoveka. Zaštita voda od zagađivanja.
Zagađivanje vazduha - Izvori zagađivanja vazduha. Štetno dejstvo na živi svet i čoveka. Zaštita vazduha od zagađivanja.
Zagađivanje zemljišta - Izvori zagađivanja zemljišta. Zaštita od zagađivanja.
PRAKTIČAN RAD: Sakupljanje otpadaka i unapređivanje okolnog zemljišta.
Zagađivanje hrane - Izvor zagađivanja hrane. Zaštita hrane od zagađivanja. Ekološka "zdrava hrana" - "zelena jabuka".
(2 časa nedeljno, 70 časovaa godišnje)
BIOLOGIJA ČOVEKA
Operativni zadaci
Učenici treba da:
- shvate jedinstvo građe i funkcije ćelija, povezanost organa i organskih sistema u organizam kao celinu;
- upoznaju osnovnu građu i funkcije kožnog sistema, skeletnog sistema, mišićnog sistema, nervnog sistema, sistema čulnih organa, sistema žlezda sa unutrašnjim lučenjem, sistema organa za varenje, sistema organa za krvotok, sistema organa za razmenu gasova, sistema organa za izlučivanje, sistema organa za razmnožavanje;
- upoznaju međusobnu povezanost i zavisnost organskih sistema;
- shvate neraskidivu vezu koja postoji između čoveka i spoljne sredine;
- upoznaju mere zaštite od povreda i negu pojedinačno, svakog organskog sistema čoveka;
- upoznaju važnije poremećaje i bolesti pojedinih organa čoveka;
- upoznaju mere zaštite od zaraznih bolesti;
- stiču higijenske navike, naviku čuvanja fizičkog i psihičkog zdravlja;
- shvate zrelost za stupanje u brak i planiranje porodice;
- shvate štetno dejstvo upotrebe alkohola, duvana, narkotika i upoznaju mere zaštite od SIDA-e;
- upoznaju čovekovo poreklo i ulogu oruđa za rad kao faktora postanka čoveka;
- razviju govor, interesovanje i naviku za proširivanje znanja;
- razvijaju sposobnost i naviku korišćenja udžbenika i druge literature.
SADRŽAJI PROGRAMA
I. SASTAV ČOVEČIJEG TELA (30-20-10)
Sastav čovečijeg tela
Ćelija, tkiva, organi, sistemi organa, organizam (osnovni pojmovi).
PRAKTIČAN RAD: Upoznavanje na modelu i slici: ćelija, tkiva, organi i sistemi organa čoveka.
Koža
Funkcija kože. Nega i zaštita kože.
PRAKTIČAN RAD: Posmatranje građe kože na modelu, slici ili trajnom mikroskopskom preparatu.
Skeletni sistem
Kost, oblici kostiju, veze između kostiju. Skelet i njegova uloga.
PRAKTIČAN RAD: upoznavanje kostiju na modelu skeleta (oblik, veličina, vezivanje, važnije kosti).
Mišićni sistem
Mišići, vrste, oblici i uloga mišića. Sistem organa za kretanje.
Nega organa za kretanje, povreda i deformiteti.
Nervni sistem
Nervni sistem. Nervna ćelija i njena uloga. Draž. Nervi. Kičmena moždina. Refleksi i refleksni luk.
Mozak. Delovi mozga. Uloga mozga.
PRAKTIČAN RAD: Posmatranje delova mozga na modelu i slici.
Autonomni nervni sistem - informativno. Nega i oboljenja nervnog sistema.
Sistem čulnih organa
Čula. Čulni organi kože. Čulo mirisa i ukusa.
PRAKTIČAN RAD: Ispitivanje osetljivosti čula ukusa i mirisa.
Čulo vida - osnovna građa i uloga. Nega i zaštita čula vida.
Čulo sluha i ravnoteže - građa i uloga. Nega, bolesti i zaštita i korekcija sluha.
PRAKTIČAN RAD: Ispitivanje osetljivosti čula sluha.
Sistem žlezda sa unutrašnjim lučenjem
Endokrine žlezde i hormoni - osnovna uloga. Poremećaji i mogućnost lečenja endokrinih žlezda.
Sistem organa za varenje
Organi za varenje i njihova uloga. Nega i bolesti organa za varenje.
PRAKTIČAN RAD: Organi za varenje na modelu i slici.
Sistem organa za krvotok
Telesne tečnosti. Krv. Limfa. Imunitet. Krvne grupe i mogućnosti transfuzije.
Srce i krvni sudovi i njihova uloga. Limfni sudovi i limfotok - informativno.
PRAKTIČAN RAD: Merenje pulsa i krvnog pritiska.
Nega, zaštita i bolesti organa za krvotok.
Sistem organa za razmenu gasova
Organi za disanje i njihova uloga. Razmena gasova. Ćelijsko disanje.
Glas i govor.
PRAKTIČAN RAD: Posmatranje organa za disanje na modelu i slici. Merenje broja disajnih pokreta u minuti.
Nega, zaštita i bolesti organa za razmenu gasova.
Sistem organa za izlučivanje
Organi za izlučivanje, njihova uloga. Nega i bolesti organa za izlučivanje.
Sistem organa za razmnožavanje
Polni organi i njihova uloga. Polne ćelije, menstruacija, kontracepcija i oplođenje.
PRAKTIČAN RAD: Pokazivanje filma o polnom vaspitanju.
Trudnoća i higijena trudnice. Porođaj.
Detinjstvo, pubertet, mladalačko doba, zrelo doba, starost i smrt.
Higijena polnih organa i zaštita od polnih bolesti.
II. ČOVEK KAO DRUŠTVENO BIĆE (4-2-0)
Zrelost za brak
Zrelost za brak. Željeno dete i odgovorno roditeljstvo. Planiranje porodice. Zdrava porodica.
Bolesti zavisnosti
Delinkvencija, alkoholizam i narkomanija. Suzbijanje i lečenje.
SIDA - zaštita, suzbijanje i mogućnosti lečenja.
III. SPREČAVANJE I SUZBIJANJE ZARAZNIH BOLESTI (3-2-0)
Zarazne bolesti
Pojam bolesti, izazivači bolesti; izvori zaraze. Širenje zaraznih bolesti. Otpornost organizma prema zaraznim bolestima (prirodna i stečena).
Zaštitne mere
Prijavljivanje zaraznih bolesti, vakcinacija, izolacija bolesnika i uništavanje zaraznih klica.
IV. POREKLO I RAZVOJ LJUDSKE VRSTE (2-1-0)
Čovek i njegovo poreklo
Sličnost čoveka sa čovekolikim majmunom. Preci današnjeg čoveka.
Ljudi danas.
NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)
U programu biologije naznačeni su nastavni sadržaji neophodni za razumevanje osnovnih bioloških pojava, procesa i zakonitosti. Sadržaji su odabrani prema cilju predmeta, naučno zasnovani, dimenzionirani prema uzrastu, predznanju i stepenu govorne razvijenosti učenika.
Redosled tema odgovara sistematizaciji oblasti u nauci. Obezbeđeno je maksimalno vreme potrebno za maturaciju gradiva i ispoštovana idealna srazmera: 60% časova za obradu novog gradiva i 40% za časove utvrđivanja, obnavljanja i praktičnog rada.
Neke praktične radove učenici mogu da izvedu sami a za neke je potrebno izvođenje od strane nastavnika. Izuzetno, zbog nedostatka uslova za izvođenje planiranog sadržaja praktičnog rada, daje se mogućnost zamene sadržaja.
Koncepcija i sadržaj programa biologije pružaju široke mogućnosti za primenu raznovrsnih nastavnih metoda. Izbor metoda zavisi od cilja i zadatka nastavnog časa, sposobnosti učenika i opremljenosti kabineta. Prednost pri realizaciji nastave biologije treba dati demonstracionoj metodi koja u sebi sadrži metodu pokazivanja (usmereno posmatranje), izvođenje ogleda i eksperimenta, izleta, ekskurzije i tako danje. Metoda dijaloga i ilustrativna metoda su takođe prikladne za aktiviranje učeničkog interesovanja i mišljenja.
Izbor oblika rada prepušta se nastavniku. Za časove obrade novog gradiva i utvrđivanje, najčešće se primenjuju frontalno-individualni oblik rada, često i individualiziran. Za časove praktičnog rada, pored grupnog i individualnog, potrebno je primenjivati i individualizirani oblik.
Tokom realizacije programa, obradu novih sadržaja a i utvrđivanje, treba organizovati tako da se predmeti i pojave pokazuju i posmatraju u prirodnom stanju - u prirodnim uslovima. Ako za to nema uslova, moraju se koristiti: filmovi, slajdovi, fotografije, modeli, uzorci, skice, zbirke i slično. Neobično je važno da nastavnik bude kreativan i inventivan i da sam stvara odgovarajuća sredstva poznavajući perceptivne karakteristike dece oštećenog sluha.
Nastava treba da usmeri svoj cilj ne samo na trajnost već i na primenljivost znanja stečenih kroz nastavu biologije. Učenicima treba omogućiti i organizovati primenu znanja, a boravak u internatu i organizovan vaspitni rad pruža velike mogućnosti. Veoma su korisne ekskurzije, rad na terenu, posete prirodnjačkom muzeju, zoo-vrtu, botaničkoj bašti. Tokom realizacije programa treba koristiti znanja koja su učenici stekli iz drugih predmeta. Učenike treba upućivati u korišćenje udžbenika, priručnika, enciklopedija. Navika korišćenja udžbenika se razvija godinama i u direktnoj je vezi sa psihofizičkim mogućnostima učenika, njihovim predznanjem i stepenom jezičke razvijenosti. Treba planirati vreme za objašnjavanje pojmova nerazumljivih za učenike.
Dimenzioniranje gradiva
VI RAZRED
Tema - Uvod je namenjen uvođenju učenika u novi razred. Zbog toga treba objasniti pojam biologije, dati definiciju biologije kao nauke, istaći opšti značaj biologije, njen cilj i zadatke i podelu na discipline. Ovo treba povezati sa prethodno stečenim znanjima o neživoj i živoj prirodi. Informativno objasniti metode upoznavanja prirode a praktični rad treba da omogući učenicima da se osposobe da koriste lupu i mikroskop.
Bića su građena od ćelija
Učenici VI razreda prvi put se susreću sa pojmom "ćelija". Koristeći poznate pojmove za učenike, veliko, malo, ne vidi se, deo .... nastavnik će na primeru ćelija pomorandže i ćelija pokorice crnog luka doći do osnovnog dela (jedinice) građe i funkcije svih bića. Osnovne delove ćelije: jedro, citoplazmu, sa plastidima, membranu prikazati i šematski. Pojam o ćeliji učenici mogu da steknu pomoću slike, modela, dijapozitiva, mikropreparata i prirodnog materijala. Pomoću modela biljne ćelije i na primerima krupnih ćelija (kod limuna i pomorandže) učenici mogu da uoče da ćelija ima dužinu, širinu i obim. Građu ćelija učenici treba da upoznaju na času praktičnog rada. Najbolje je raditi vežbu na prirodnom materijalu - pokorici crnog luka. Ukoliko ne postoji mogućnost za mikroskopiranje, potrebno je, uz korišćenje modela biljne ćelije i slajdova, postepenim crtanjem elemenata ilustrovati ćeliju. Korisno je pokazati nastavni film - "Ćelija".
Razlike između biljne i životinjske ćelije dati informativno ali naglasiti da su životni procesi u njima u suštini isti.
Kao primer jednoćelijskih organizama pokazati amebu. Dovoljno je istaći da je njeno telo malo, prosto, sastavljeno od jedne ćelije i da se u toj ćeliji odvija život: ona raste, hrani se, razmnožava.
Višećelijske organizme obraditi na primeru jedne poznate cvetnice (zato što ima sve biljne organe) i la primeru jednog poznatog sisara. Istaći složenost građe - telo sa više ćelija koje imaju izvršnu podelu rada - funkciju. Tkivo pokazati kao grupu ćelija koje imaju istu podelu rada - obavljaju istu ulogu, Tkiva pokazati pomoću slike i slajda, ne upuštajući se u obradu raznovrsnosti tkiva. Organe biljaka i životinja prikazati uporednom slikom.
Organizmi bez organizovanog jedra
Bakterije, živa bića na nivou ćelija (nisu biljke), bez diferenciranog jedra, brzo se dele, hrane organskim materijama. Učenici treba da razumeju pojavu truljenja i vrenja i shvate značaj tih pojava u prirodi. Ukazati na štetno dejstvo bakterija i virusa na čoveka kao izazivača bolesti.
Biljke - građa i životni procesi
Uvodeći učenike u carstvo biljaka treba ih naučiti da posmatrajući prirodu oko sebe prihvate biljke kao bića. Dovoljno je pružiti podatke o osnovnim elementima građe i funkcije biljnih organa. Ukoliko se obezbedi dovoljno očiglednog materijala i urade ogledi o klijanju, rastu, razviću, ova programska celina će biti zanimljiva za učenike. Životne procese: upijanje i provođenje mineralnih materija, disanje biljke, transpiracija, razmnožavanje, dati informativno, a akcenat staviti na razumevanje foto-sinteze tj. stvaranje hrane i kiseonika.
Raznovrsnost biljaka
Ovu temu obraditi po podeli na organizme niže i više telesne organizacije (niže i više biljke). Tokom rada akcenat staviti na opisivanje građe pojedinih predstavnika grupa, odnosno istaći samo one karakteristike građe koje se odnose na evolutivni razvoj biljnih organa. Kada se demonstrira raznovrsnost biljne grupe, dovoljno je pokazati slike I primerke herbarskog materijala, mada je za obradu najpogodniji prirodni materijal. Treba iskoristiti sve mogućnosti koje pružaju botaničke bašte, prirodnjački muzej i sl. Za svaku biljnu grupu treba istaći njen značaj u prirodi i za čoveka.
Alge - Treba istaći više stepena razvoja, pojavu talusa kao nediferenciranog organa viših algi. Biljke vodene i vlažne sredine, s raznovrsnim pigmentima, mada većinom poseduju hloroplast. Naglasiti značaj algi za prirodu i čoveka.
Gljive - Organizmi bez biljnog zelenila (posebna grupa). Istaći kvasac, buđ, pečurke. Jestive i otrovne pečurke obraditi pomoću slika, ali kod učenika ne razvijati sigurnost da su u stanju da raspoznaju iste u prirodi. Obraditi mere pomoći pri trovanju pečurkama. Istaći značaj otkrića antibiotika.
Lišaji - Simbiozu objasniti kao zajednički život dve jedinke koje pomažu jedna drugoj u ishrani. Ovaj spoj objasniti kao meru prilagođavanja lošim životnim uslovima (vrhovi visokih planina, hladna klima). Istaći značaj lišaja za ishranu ljudi, stoke, i u farmaciji.
Mahovine - Biljke i vodene i kopnene sredine, više telesne organizacije. Istaći pojavu stabla i lista i slabog končastog korena; naglasiti da se prvi put pojavljuju muška i ženska stabla i da je za razvoj mahovina potrebna voda.
Paprati - Prave biljke kopnene sredine. Imaju sve biljne organe i provodne sudove. Na primeru slatke paprati pokazati spore na listovima i objasniti njihov značaj informativno. Istaći da je od paprati postao ugalj, da su to i ukrasne biljke i da se mlada paprat može koristiti za ishranu u ratnim uslovima.
Golosemenice - Obraditi golosemenice na primeru crnog bora i istaći prilagođenost ove grupe biljaka na nepovoljne uslove života. Ova nastavna jedinica pruža mogućnost da se kod učenika razvije smisao za posmatranje prirode i razvija navika za prikupljanje biljaka kao prirodnog materijala. Takođe se razvija ljubav prema prirodi i potreba za očuvanjem prirode. Naglasiti privredni značaj golosemenica za čoveka.
Skrivenosemenice - Obrada skrivenosemenica zahteva da se na prethodnom času obnovi građa sveta, oprašivanja, oplođenje, seme i plod. Potrebno je uporediti nabubrelo seme pasulja i kukuruza. Semena treba posmatrati lupom, rastaviti, nacrtati delove semena i pomoću njih uvesti učenika u podelu na monokotile i diskotile. Ostale razlike u listu, korenu, cvetu i broju semena dati pomoću slike. Klasifikaciju cvetnica obraditi tako što će se navesti neki predstavnici: trešnja, grašak, paprika, bukva, lala, visibaba, pšenica. Korisnije je da se u okviru ove nastavne teme sistematizuju znanja o kulturnim biljkama i istakne njihov privredni značaj.
Značaj biljaka za čoveka - Učenici treba da upoznaju najrasprostranjenije vrste jestivih, lekovitih i otrovnih biljaka.
Završni deo nastavne teme treba da podstakne učenike da sami uzgajaju i neguju biljke, čuvaju zelenilo, uključuju se u akcije pošumljavanja i uređenja svoje životne okoline.
VII RAZRED
Uvod
Na ovom času treba obnoviti osnovne karakteristike životinja. Brojnost životinjskog sveta i njegovu klasifikaciju u sistematske kategorije dati informativno. Osnovno je istaći činjenicu da je postanak brojnih vrsta rezultat promena kroz evoluciju. Podelu životinja dati na beskičmenjake i kičmenjake.
Jednoćelijske životinje - obraditi na primeru amebe, a raznovrsnost objasniti pokazivanjem slajdova paramecijuma i euglene. Istaći karakteristike građe praživotinja, navesti postojanje parazitskih praživotinja i objasniti preventivu bolesti.
Sunđeri - Kod sunđera istaći višećelijski sastav, međusobno povezivanje ćelija i izvršenu podelu rada. Viši stepen evolucije objasniti kroz pojavu igličastog skeleta, ćelija kože i ćelija za varenje. Kolonijalni oblik života sunđera objasniti kao meru borbe za opstanak. Napomenuti mali privredni značaj sunđera.
Dupljari - Na primeru hidre obraditi viši stupanj razvoja kroz pojavu zračne simetrije. pojavu pipaka i specijalizovanih ćelija i pojavu duplje. Nepokretne i pokretne dupljare napomenutu.
Gliste - Viši evolutivni stepen objasniti pojavom dvobočne simetrije kod metilja, a ciklus razvića metilja obraditi pomoću slike. Pojavu članaka i organa kod kišne gliste pokazati informativno na prirodnom materijalu. Istaći privredni značaj kišne gliste.
Obrada ove nastavne jedinice podrazumeva stavljanje težišta na vaspitni cilj, shvatanje načina širenja zaraza izazvanih glistama i izgrađivanje navike održavanja lične i kolektivne higijene.
Zglavkari - Kao novine u evolutivnom razvoju istaći telo iz tri dela, hitinski omotač, člankovite noge, krila, Naznačiti sposobnost prilagođavanja zglavkara - raka - i njegovo presvlačenje, čuvanje jaja na trbuhu ženke i retku brigu za potomstvo na ovom nivou organizacije životinja. Raznovrsnost zglavkara obraditi kroz podelu na rakove, pauke, stonoge i insekte, pri čemu je interesantno istaći pletenje mreže kod pauka. Upoznati učenike sa postupkom oslobađanja i zaštite od krpelja. Detaljnije obraditi insekte, istaći brojnost vrsta insekata i, ne upuštajući se u klasifikaciju, označiti medonosnu pčelu i svilenu bubu kao značajne insekte za čoveka. Imenovati 5-6 insekata koji nanose štetu čoveku, obraditi mere i sredstva za suzbijanje istih.
Mekušci - za upoznavanje višeg stepena u razvoju dovoljno je istaći pojavu mekanog tela koje se sastoji iz glave, trupa i stopala, spoljašnju ljušturu, sluz, pipke, oči i pojavu čula. Raznovrsnost mekušaca dati kroz podelu na puževe, školjke i glavonošce. Značaj.
Bodljokošci - Pojava bodlji i radijalna simetrija su karakteristike koje treba istaći. Napomenuti da je morska zvezda grabljivica koja puzi po kamenom tlu, a pliva krakovima. Objasniti značenje pojma regeneracije. Za praktičan rad je potrebno pripremiti veći broj kartona sa ispisanim imenima predstavnika grupa, pripremiti kartone sa nazivima karakteristika kao npr. duplja, stopalo, telo iz tri dela itd. i pripremiti slike predstavnika grupa. Učenik treba da prepozna životinju na slici, da je svrsta u određenu grupu i poveže sa njenim karakteristikama.
Kičmenjaci - Treba obraditi ovu grupu slično beskičmenjacima, kroz isticanje osnovnih odlika pojedinih predstavnika, njihovog načina života i prilagođenosti uslovima sredine. Objasniti kičmu kao organ unutrašnje potpore i čvrstine tela i istaći pojavu mozga kod kičmenjaka. Na kraju obraditi značaj pojedinih predstavnika u prirodi i za čoveka. Dati šematsku podelu kičmenjaka.
Ribe - Ovo su prvi kičmenjaci vodene sredine prilagođeni za život u vodi - odgovarajućim oblikom tela, postojanjem sluzi, krljušti, peraja, škrga, bočne linije, ribljeg mehura. Objasniti postojanje velikog broja jaja kod riba. Raznovrsnost riba obraditi pomoću slika i enciklopedija, a veliki ekonomski značaj i veštačko gajenje riba predstaviti kroz seriju: "Ribe u ribnjacima". Predloženi praktičan rad razvija smisao za istraživanje i kroz disekciju je moguće postaviti i sledeća pitanja učenicima:
- da li se riba lako drži u ruci?
- koje delove tela razlikujemo?
- čime je pokriveno telo ribe?
- razlikuje li se glava i trup, tj. kakav je prelaz?
- koliko peraja ima i koje je najveće?
- vidiš li bočnu liniju i objasni njenu funkciju
- opipaj mehur i objasni funkciju
- posmatraj škrge i kičmu, itd.
Vodozemci - Upoznati prilagođenost vodozemaca na suvozemni način života i na vodenu sredinu istovremeno. Istaći značaj vodozemaca u regulisanju brojnosti insekata i u ishrani čoveka. Objasniti postojanje zakona o zaštiti prirode sa osvrtom na ugroženost i istrebljenje pojedinih vrsta. Razviće žabe od jajeta do zrele jedinke pokazati pomoću mokrog preparata.
Gmizavci - Prvi kičmenjaci prilagođeni za suvozemni način života: rožnate krljušti, presvlačenje, rezerva hrane, u žumancetu, zaštita od isušivanja jajeta. Fosilne vrste kao brojne vrste zmija, kornjača i krokodila pokazati koristeći i enciklopedije. Istaći značaj u regulisanju broja insekata i glodara. Osvrt na uništavanje prirodne životne sredine gmizavaca i uništavanje vrste.
Ptice - Upoznavanje građe tela ptice kao rezultat prilagođenosti ptica letenju. Naznačiti odlike: perje, kljun, šuplje kosti, vazdušne kese. Za razviće ptica koristiti film "Od jajeta do pileta". Objasniti seobu ptica i značaj ptica u: rasejavanju i oprašivanju, smanjenju broja insekata i glodara i u ishrani čoveka. Istaći značaj čuvanja ptica i zaštitu vrsta koje iščezavaju. Praktičan rad se radi u korelaciji sa nastavom OTO-a.
Sisari - Istaći građu sisara i njihovu prilagođenost različitim životnim sredinama, odlike - dlaka, unutrašnje oplođenje, rađanje, mlečne žlezde, stalna toplota tela. Raznovrsnost sisara dati na primeru domaćih i divljih životinja i istaći značaj nauke u poboljšanju osobina sisara koji se gaje kao domaće životinje.
Pri realizaciji programa iz ove nastavne teme, nastavnik treba da izloži onoliko pojmova koliko učenik može da primi. Učenik treba da zna npr. kako se zove životinja o kojoj uči i kojoj grupi pripada; gde živi, šta se kod nje javlja novo u odnosu na prethodnu grupu. Treba obraditi nekoliko karakteristika koje ilustruju viši stepen razvoja, a koje učenici mogu razumeti. Na kraju, uvek istaći značaj životinje u prirodi i za čoveka.
Osnovni pojmovi iz ekologije
Učenici treba da shvate i usvoje ekologiju kao posebnu biološku disciplinu koja proučava odnose između živih bića i spoljne sredine, kao i međusobne odnose živih bića. Ekološke faktore i njihovu promenljivost, životnu sedinu i životnu zajednicu, obraditi shodno saznajnim mogućnostima učenika.
Za sadržaje o životnim zajednicama (bara, more, šuma, livada i pašnjak) učenici će koristiti stečena znanja o biljkama i životinjama i iskustva iz posmatranja prirode. Tako će bez problema savladati naznačene nastavne sadržaje. Bogatstvo biljnog i životinjskog sveta sistematizovati u određene životne zajednice, a međusobnu povezanost živih bića objediniti lancima ishrane. Potrebno je dati više primera lanaca ishrane da bi učenici shvatili da u prirodi nema nezavisnih bića, već da su sva ona povezana putem hrane. Idealno bi bilo svaku životnu zajednicu obraditi u prirodnim uslovima, u suprotnom potrebno je primeniti nastavni materijal.
Obraditi privredni i zdravstveni značaj svake životne zajednice, a promenu u zavisnosti od godišnjih doba, obraditi na primeru bare. U vezi sa uslovima života istaći toplotu, svetlost, hranu, kao i specifičnosti pojedinih zajednica kao što je slojevitost barskih biljaka, zonalnost mora, spratovnost šuma.
Zaštita i unapređivanje životne sredine
Neophodno je učenicima ukazati na izvore i vrste zagađivanja vode, vazduha, zemljišta i hrane, na štetno delovanje zagađivača, kao i na poznate mere zaštite od zagađivanja i pogoršanja uslova životne sredine.
Učenici treba da se ekološki edukuju za primenu znanja kroz praktične radove i stiču navike zaštite prirode.
VIII RAZRED
Ćelija, tkiva, organi i sistemi organa: Organizam
Učenik treba da shvati da je čovečje telo sastavljeno od brojnih ćelija, da se ćelije grupišu u tkiva, tkiva u organe, a organi grade sistem organa. Pri obradi npr. pokazati: nervnu ćeliju, nervno tkivo, mozak, nervni sistem. Na ovom času samo nabrojati organske sisteme i istaći da organizam funkcioniše kao celina. Pri obradi sistema organa uvek treba poći od posmatranja modela ili slike, ne treba se zadržavati na anatomiji više nego što je potrebno za razumevanje funkcije sistema organa.
Koža
Treba upoznati učenike sa građom i ulogom kože. Od bolesti treba obraditi šugu, vašljivost, gljivično oboljenje, kao i načine suzbijanja bolesti - preventivu.
Skeletni i mišićni sistem
Učenici samo informativno treba da upoznaju kosti i mišiće. Oblike i načine vezivanja kostiju prikazati na modelu ili pomoću slike. Istaći podelu kostiju na kosti glave, trupa i udova i nabrojati neke važnije kosti (kičmu, grudnu kost, rebra, karlicu, kosti udova itd.). Prelom kostiju obraditi u isto vreme kada se to radi u kursu prve pomoći. Mišiće obraditi po obliku (kružni, vretenasti, pločasti, trakasti, lepezasti) i istaći podelu mišića i razlike. Objasniti osobine mišićnog tkiva i njihov rad, U okviru zaštite zdravlja upoznati učenike sa pojavom rahitisa, skolioze i ravnih stopala.
Nervni sistem
Nervnu ćeliju i osobine nervnog tkiva treba povezati sa pojmom draži. Na primeru refleksnog luka objasniti akciju i reakciju organizma i objasniti zavisnost reakcije organizma i spoljne sredine. Podelu mozga i funkcije pojedinih delova mozga nabrojati, a vegetativni sistem dati informativno. Napomenuti neka oboljenja, a zadržati se na prevenciji bolesti nervnog sistema. Za praktičan rad je pogodna slojevita grafo folija "Nervni sistem" jer se postupno prikazuju delovi sistema sa ilustrovanim funkcijama.
Sistem čulnih organa
Sistematizovati činjenice da svako čulo ima prijemnik, provodnik i centar u mozgu (šematskim putem) i naglasiti specifičnost reakcije samo na određenu vrstu draži. Pri obradi pojedinih čula građu čula obraditi onoliko koliko je potrebno za razumevanje funkcije čula, a funkciju povezati sa neophodnošću ispravnog rada prijemnika, provodnika i centra u mozgu. Detaljnije obraditi čulo sluha, uzroke oštećenja i korekciju sluha. Ispitivanje osetljivosti čula sluha kroz praktičan rad ima veliki vaspitni značaj jer učenici tek sada mogu da razumeju razloge svog oštećenja i značaj pravilno datih odgovora pri audiometriranju. Za praktičan rad o čulu ukusa i mirisa potrebno je da se koristi prirodni materijal, a cilj je pravilna identifikacija i imenovanje draži.
Sistem žlezda sa unutrašnjim lučenjem
Učenici prvi put sreću reč - hormon - te je treba objasniti i istaći vezu između hormona i funkcije tela. Imena žlezda i mesta gde se one nalaze obraditi pomoću slike, a funkciju informativno. Navesti samo neke bolesti nastale zbog poremećaja u lučenju žlezda i uputiti na mogućnost lečenja.
Sistem organa za varenje
Treba navesti sve organe koji učestvuju u varenju i njihovu funkciju dati informativno. U okviru zaštite organa objasniti negu zuba, oboljenja usne duplje i pojavu crevnih parazita. Hranljive materije i pravilnu ishranu povezati sa gradivom iz domaćinstva.
Sistem organa za krvotok
Obraditi ulogu krvnih zrnaca i funkciju krvi u organizmu. Informativno obraditi limfu i imunitet kao i krvne grupe. Kod građe srca dovoljno je ukazati na komore, pretkomore, mišićni zid i automatizam rada srca. Arterije, vene, kapilare i limfne sudove treba pokazati na grafo foliji ili slici i ukazati na njihovu ulogu u povezanom krvotoku. Povezati krvotok sa gradivom iz prve pomoći. Objasniti negu organa za krvotok i neke uzroke nastanka oboljenja srca i krvnih sudova. Kroz praktičan rad učenici ne treba da nauče da mere pritisak, ali treba da shvate njegove vrednosti i razloge promene pritiska. Demonstracija merenja krvnog pritiska poželjno je da se izvede aparatom za koji, nije potreban sluh (digitalni aparat).
Sistem organa za razmenu gasova
Navesti delove organa za disanje i objasniti način njihovog funkcionisanja informativno. Za učenike su posebno interesantni organi za glas. U okviru teme zaštite organa nabrojati uzroke oboljenja organa za disanje i istaći štetnost duvanskog dima, prašine, industrijskih i drugih gasova na disajne organe.
Sistem organa za izlučivanje
Učenicima treba objasniti značaj bubrega i prečišćavanje krvi. Objasniti značaj ispitivanja mokraće pri oboljenjima bubrega, negu i zaštitu organa za izlučivanje.
Sistem organa za razmnožavanje
Razmnožavanje i razviće obraditi sa biološkog, sociološkog i etičkog stanovišta. Posebno obraditi polno sazrevanje i promene vezane za taj period razvoja. Učenici treba da znaju šta je menstruacija, kako dolazi do oplođenja, šta je trudnoća, kako teče porođaj. Objasniti značaj održavanja higijene polnih organa, upozoriti na polne bolesti i načine njihovog širenja, suzbijanje. Kontracepcija. Na času praktičnog rada prikazati filmove koji na naučan način objašnjavaju pojavu menstruacije, oplođenje, embrionalni razvoj i porođaj.
Čovek kao društveno biće
Ova tema predstavlja logičan nastavak prethodne, popularna je i interesantna za učenike jer razbija neke tabu teme. Kod učenika treba razvijati svest o značenju porodice za razvoj ličnosti, objasniti pojam zdrave porodice i odgovornost pojedinca pri formiranju porodice. Ovoj temi treba prići delikatno, vodeći računa i o interesima društvene sredine, odnosno u okviru teme obraditi patologiju porodice, bolesti zavisnosti i porodičnu terapiju u njihovom lečenju. Informativno objasniti mehanizme prenošenja i mere za sprečavanje SIDA-e.
Sprečavanje i suzbijanje zaraznih bolesti
Učenik treba da razume pojam izazivača bolesti i identifikuje izvore bolesti. Detaljnije obraditi zaštitne mere kod zaraznih bolesti i raditi na razvijanju zdravstvene kulture.
Poreklo i razvoj ljudske vrste
Treba informativno obraditi razvoj ljudske vrste i ukazati na stadijume hominizacije čoveka. Postanak treba objasniti kroz ulogu korišćenja oruđa za rad i promene životne sredine.
Dodatni rad
Dodatni rad se organizuje za učenike čije interesovanje i sposobnosti prelaze okvir nastavnog programa redovne nastave i koji pokazuju posebno interesovanje za predmet.
Predloženi program je dat okvirno za svaki razred. Rad se planira za celu godinu, a učenicima treba omogućiti da imaju na raspolaganju dodatnu literaturu. Časovi dodatnog rada se mogu koristiti i za pripremanje učenika za takmičenja i za izradu učila.
VI razred
- Zajedničke karakteristike živih bića
- Različitosti i sličnosti živih bića
- Izrada privremenih mikroskopskih preparata
- Detaljnije upoznavanje građe i funkcije biljnih organa
- I biljka reaguje - pokreti biljaka
- Kako biljke dobijaju imena i kako se razvrstavaju u botanici
- Ispitivanje uslova za rast biljke - ogledi
- Merenje rasta biljke - ogledi
- Praćenje razvoja biljke od semena do semena
VII razred
- Detaljnije upoznavanje građe i staništa životinja
- Evolutivni razvoj životinja - ilustracija
- Praćenje razvoja životinja - film "Od jajeta do pileta" i sl:
- Skupljanje slika životinja i izrada zbirki prema sistematskim kategorijama
- Detaljnije upoznavanje značaja ekoloških faktora za živa bića
- Poremećaji, narušavanje i degradacija ekosistema pod uticajem čoveka
VIII razred
- Odnos čoveka i prirode - čovečanstvo danas, biološki i društveni činioci porasta broja stanovnika na Zemlji
- Detaljnije upoznavanje organskih sistema čoveka i njihovih funkcija
- Biohemijske analize i njihov značaj za zdravlje i lečenje
- Faze u razvoju čoveka, karakteristike svake faze i mere za očuvanje mentalne higijene
- Šta je klimakterijum
- Šta je transplantacija
Program dodatne nastave mogu koncipirati sami učenici na osnovu ličnog interesovanja.
Slobodne aktivnosti - sekcija
Biološka tribina - održavanje predavanja za učenike uz učešće saradnika sa strane (gostiju).
Kviz - takmičenje učenika u znanju.
Biološki kino - prikazivanje filmova i dijapozitiva sa biološkom tematikom.
Praktikum u biološkom kabinetu - vežbe.
Biološka radionica - izrada nastavnih sredstava, izrada preparata itd.
Izložbe sa određenom tematikom.
Zaštita i unapređenje životne sredine - uređivanje i negovanje zelenih površina u dvorištu.
Izleti u prirodu - upoznavanje biljnog i životinjskog sveta i prikupljanje prirodnog materijala.
Posete botaničkoj bašti, zoo-vrtu, prirodnjačkom muzeju itd.
CILJ I ZADACI
Cilj nastave hemije jeste da osposobi učenika za usvajanje osnovnih hemijskih znanja koja su potrebna za shvatanje pojava u prirodi po kojima se one odigravaju kao i da shvate materijalnost sveta i razviju naučni pogled na svet.
Zadatak nastave hemije jeste da:
- učenicima pruži osnovna znanja o hemijskim pojavama, promenama i zakonitostima i razvija naučni pogled na svet;
- razvija sposobnosti i umenja da se znanja steknu, primenjuju, unapređuju i dalje razvijaju;
- putem eksperimentalne nastave (demonstracioni ogledi koje izvodi nastavnik i laboratorijske vežbe koje izvode učenici) razvija stvaralačke sposobnosti, kritičko mišljenje, objektivno procenjivanje vlastitih sposobnosti i pravilan odnos prema radu;
- ukazuje na potrebu zaštite prirode, životne i radne sredine;
- proučavanjem strukture supstanci, hemijskih reakcija zakonitosti s kojima se učenici susreću u svakodnevnom životu, razvija njihovu prirodnonaučnu kulturu;
- korelacijom sa srodnim disciplinama omogući učenicima sticanje celovite predstave o prirodi i pojavama koje se u njoj odigravaju i da doprinosi formiranju naučnog pogleda na svet;
- ukazuje na neodgovorno korišćenje proizvoda hemijske industrije što dovodi do zagađivanja čovekove okoline, hrane, vode, vazduha i negativno utiče na zdravlje ljudi.
(2 časa nedeljno, 74 časa godišnje)
HEMIJA I NJEN ZNAČAJ (3)
Operativni zadaci
Učenik treba da:
- shvati da je hemija jedna od prirodnih nauka koja objašnjava promene u prirodi;
- da se osposobi za korišćenje udžbenika;
- ovlada osnovnim operacijama laboratorijske tehnike, merama opreznosti, zaštite i prve pomoći kako bi samostalno izvodio jednostavnije eksperimente;
- zna da organizuje radno mesto, priprema i odlaže pribor i drugi materijal za rad.
SADRŽAJI PROGRAMA
Predmet izučavanja hemije.
Hemija u sklopu prirodnih nauka i njena primena.
Vežba
Uvođenje učenika u samostalni rad u hemijskoj laboratoriji.
OSNOVNI HEMIJSKI POJMOVI (37)
Operativni zadaci
Učenik treba da:
- razume razliku između fizičke i hemijske promene;
- shvati da su sve promene koje se zbivaju u prirodi praćene promenom energije;
- samostalno dođe do zaključka da je proizvod svake hemijske promene nova supstancija;
- shvati pojam rastvora i rastvorljivosti;
- praktičnim radom razume pojam elemenata i jedinjenja;
- upozna glavne zagađivače vode, njihovo štetno dejstvo i upozna važnost zaštite vode od zagađivača;
- upozna vodu kao jedinjenje, čistu supstancu, rastvarač i značaj vode za život.
SADRŽAJI PROGRAMA
Materija i supstanca. Svojstva supstanci.
Fizičke i hemijske promene supstanci.
Rastvori i rastvorljivost.
Čiste supstance.
Elementi i jedinjenja.
Smeše.
Razdvajanje smeša.
Analiza i sinteza.
Voda, značaj vode za život sveta.
Dodatna nastava
Zakon o održanju mase
Demonstracioni ogledi
Sagorevanje saharoze i etanola. Rastvaranje saharoze i joda. Rastvaranje u vodi joda. Rastvaranje etanola, sumpora. Destilacija vode. Sagorevanje sveće. Uparavanje različitih uzoraka vode (smeša). Dokazivanje vode kao jedinjenja.
Vežba:
Ispitivanje svojstva nekih supstanci (sumpora, gvožđa, vode). Ispitivanje fizičkih i hemijskih promena supstanci (topljenje leda, sitnjenje šećera, sagorevanje šećera itd.). Pravljenje smeša i njihovo razdvajanje ceđenjem.
STRUKTURA SUPSTANCE (16)
Operativni zadaci
Učenik treba da:
- stekne osnovne predstave o atomu;
- shvate kvalitativno i kvantitativno značenje hemijskih simbola formula;
- hemijskim jednačinama zna prikazati jednostavne hemijske reakcije.
SADRŽAJI PROGRAMA
Atom - hemijski simboli
Periodni sistem elemenata
Molekul
Hemijske formule
Hemijske jednačine
Građenje molekula elemenata i jedinjenja
Dodatna nastava
Građa atoma. Jezgro atoma. Atomski i maseni broj. Izotopi. Relativna atomska masa. Elektronski omotač. Relativna molekulska masa. Količina supstance. Mol. Molarna masa. Jonska veza. Kovalentna veza. Valenca. Zakon stalnih odnosa mase.
Demonstracioni ogledi
Rastvaranje kalijuma-permanganata i kalijum-duhromata u vodi. Sjedinjavanje amonijaka i hlorovodonika. Razblaživanje rastvora kalijum-permanganata. Prikazivanje molekula modelima.
Vežba
Uvežbavanje sastavljanja hemijskih formula i jednačina pomoću modela
NEORGANSKA JEDINJENJA (18)
Operativni zadaci
Učenik treba da:
- razlikuje osnovna hemijska svojstva vodonikači kiseonika;
- pomoću indikatora dokaže da se pri reakciji oksida nemetala i vode grade kiseline;
- indikatorom dokaže da se pri reakciji oksida metala i vode grade baze;
- zna da pored oksida, kiselina i baza postoje i soli kao vrsta jedinjenja karakterističnih osobina i da između njih postoji genetska veza;
- primeni stečena znanja i prepozna osnovne vrste neorganskih jedinjenja na osnovu formule ili karakterističnih osobina.
SADRŽAJI PROGRAMA
Elementi od kojih nastaje voda.
Vodonik.
Kiseonik.
Značaj kiseonika za život.
Oksidacija. Oksidi. Kiseline. Baze. Soli.
Genetska veza između oksida, kiselina, baza i soli.
Demonstracioni ogledi
Dobijanje i ispitivanje svojstava vodonika. Dobijanje i ispitivanje svojstava kiseonika. Sagorevanje magnezijumove i sumporne trake. Neutralizacija rastvora natrijum-hidroksida rastvorom hlorovodonične kiseline.
Vežbe
Ispitivanje svojstva kiselina i baza i njihovo dokazivanje indikatorima.
(1 čas nedeljno, 35 časova godišnje)
PREGLED VAŽNIJIH NEMETALA U PERIODNOM SISTEMU ELEMENATA (15)
Operativni zadaci:
Učenik treba da:
- upozna strukturu i svojstva važnijih nemetala u PSE;
- se osposobi da pomoću eksperimenta proučava osnovna svojstva nemetala i poveže ih sa njihovim položajem u PSE;
- se osposobi da na primeru svojstva jednog elementa dođe do opštih zaključaka o svojstvima elemenata u grupi.
SADRŽAJI PROGRAMA
Ugljenik. Oksidi ugljenika. Ugljena kiselina.
Azot. Oksidi azota, azotna kiselina. Amonijak.
Fosfor. Oksidi fosfora. Fosforna kiselina. Veštačka đubriva.
Sumpor. Oksidi sumpora. Sumporna kiselina.
Hlor. Oksidi hlora. Hlorovodonična kiselina.
Demonstracioni ogledi
Ispitivanje plamena sveće.
Sagorevanje belog i crvenog fosfora.
Sagorevanje sumpora.
Dobijanje i ispitivanje svojstava hlora i hlorovodonika.
Vežbe:
Dobijanje i ispitivanje svojstava ugljenih oksida, fosfor-oksida i sumpor-oksida.
PREGLED VAŽNIJIH METALA U PERIODNOM SISTEMU ELEMENATA (22)
Operativni zadaci:
Učenik treba da:
- se osposobi da proučava svojstva metala i poveže ih sa njihovim položajem u periodnom sistemu elemenata.
SADRŽAJI PROGRAMA
Nalaženje metala u prirodi. Fizičke i hemijske osobine metala.
Natrijum i njegova jedinjenja.
Magnezijum i njegova jedinjenja.
Kalijum i njegova jedinjenja.
Jedinjenja magnezijuma i kalijuma.
Gvožđe, gvožđe u prirodi. Dobijanje gvožđa, osobine gvožđa.
Čelik. Korozija metala i zaštita.
Bakar i jedinjenja bakra.
Cink i jedinjenja cinka.
Aluminijum i jedinjenja aluminijuma.
Olovo i jedinjenja olova.
Legure. Dobijanje legura i osobine.
Demonstracioni ogledi:
Reakcija natrijuma i vode.
Reakcija magnezijuma i kalcijuma sa vodom.
Reakcija oksida magnezijuma i kalcijuma sa vodom.
Vežba:
Oksidacija čelične vune.
NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)
VII RAZRED
HEMIJA I NJEN ZNAČAJ (2-0-1)1
Hemija i njen značaj je uvodna tema kojom nastavnik upoznaje učenike sa predmetom izučavanja hemije, ukazuje na njeno mesto u sklopu prirodnih nauka, kao i drugih, na značaj hemije i hemijskih otkrića za opšteljudsko blagostanje.
Od prvog časa učenike treba uputiti kako da uče hemiju, kako da se samostalno služe udžbenikom, upoznavati ih kako da rukuju hemikalijama, a pri tome upućivati ih i upozoriti na mere opreza i rukovanja laboratorijskim priborom, merama prve pomoći u slučaju ozlede u radu, merama zaštite prirode, životne i radne sredine.
_______________
1 Broj časova za obradu novog gradiva (prva cifra), za utvrđivanje (druga cifra), za vežbe učenika (treća cifra).
Osnovni hemijski pojmovi (16-10-11)
Obraditi pojmove: materija supstanca, telo, masa i energija. Najbolji način za obradu ovih pojmova je kroz samostalni rad učenika, posmatranje i uočavanje. Učenici treba da traže uzroke promene u prirodi, da dođu do dokaza da je čvrsta supstanca i dalje prisutna u rastvoru (uparavanje) pri čemu se razvijaju perceptivne (sposobnost posmatranja; da čulima osete osobine objekta) i misaone sposobnosti učenika.
Potrebno je razvijati manuelne sposobnosti, a to možemo postići postavljanjem pribora za ceđenje, destilaciju, kao i izvođenjem osnovnih laboratorijskih operacija. Posebnu pažnju treba poklanjati rukovanju epruvetom i ekonomičnosti u trošenju hemikalija.
Sagorevanje, sjedinjavanja, razlaganje su pojmovi koji daju osnovu za izučavanje hemijskih promena analize i sinteze, hemijskih jedinjenja i elemenata, kao i za uspostavljanje genetskih veza između fizičkog tela, materije, supstance, elemenata i jedinjenja i omogućava razvijanje sposobnosti uočavanja odnosa, upoređivanja i klasifikacije.
Pri izvođenju vežbi, objašnjavamo značenje pojma hemijski eksperiment, značaj eksperimenta u prirodnim naukama, vežbamo ih u posmatranju i zapažanju kao i iskazivanju onoga što su posmatranjem saznali u vezi sa osobinama i promenama supstanci.
Pri obradi vode potrebno je sumirati stečena znanja iz biologije i fizike i primeniti znanja stečena pri izučavanju osnovnih hemijskih pojmova. Posebno je potrebno ukazati na važnost vode u održavanju života, značaju vode i naporima za održavanje čistoće vode kao značaju vode kao najčešćeg rastvarača.
STRUKTURA SUPSTANCE (8-6-2)
Učenici se upoznaju sa internacionalnom hemijskom simbolikom, sa hemijskim jezikom i pismom.
Hemijskim znacima treba dati kvalitativno i kvantitativno značenje.
Mesto periodnog sistema u nastavi treba biti i na početku i u sredini i na kraju.
Hemijske jednačine služe za prikazivanje hemijskih reakcija, šta treba da neprekidno imamo na umu i učenicima naglašavamo za razliku od matematičkih jednačina koje označavaju stanje.
NEORGANSKA JEDINJENJA (10-5-3)
Učenici upoznaju elemente iz kojih nastaje voda. Upoznaju nalaženje, osobine i primenu vodonika i kiseonika. Učenici samostalnim radom dobijaju okside, rastvaraju ih u vodi, uočavaju promenu boje indikatora kojim se ispituju dobijeni rastvori, klasifikuju supstance, pronalaze zajednička svojstva, uočavaju sličnosti i razlike, sagledavaju genetsku vezu između klasa neorganskih jedinjenja.
VIII RAZRED
PREGLED VAŽNIJIH NEMETALA U PERIODNOM SISTEMU ELEMENATA (10-3-2)
Pregled važnijih nemetala u periodnom sistemu elemenata treba da posluži za sticanje osnovnih znanja o osobinama, upotrebi i merama potrebnim za zaštitu životne sredine pri radu sa njima. Učenici treba da na osnovu položaja u periodnom sistemu elemenata uočavaju sličnost i razlike među njima. Izučavanjem po jednog elementa iz svake grupa ukazuje se na analogiju ostalih u grupi. Zbog uočavanja navedenog bitno je laboratorijsko dobijanje.
PREGLED VAŽNIJIH METALA U PERIODNOM SISTEMU ELEMENATA (15-6-1)
Pregled važnijih metala u periodnom sistemu elemenata obrađuje se sa istog aspekta kao i pregled važnijih nemetala. Učenicima treba dati nekoliko informacija o zajedničkim osobinama metala, zatim ukazati na to da svaka grupa metala ima svoja karakteristična svojstva.
Pri izučavanju osobina metala nastavnik treba da ima u vidu to da nije toliko važno da li će učenici za svaki pojedini metal uspeti da zapamte sve činjenice koje se odnose na fizičke i hemijske osobine, nalazišta u prirodi, dobijanje i upotrebu koliko je važno da vide neophodnost jednog sistema po kome se mogu i moraju, izučavati hemijski elementi.
TEHNIČKO VASPITANJE I OBRAZOVANJE
CILJ I ZADACI
Cilj obrazovno-vaspitnog rada sa slušno oštećenom decom je:
- razvijanje postojećih i stvaranja novih interesovanja kod učenika za pojedine grane tehnike;
- razvijanje radnih veština, navika, sklonosti, sposobnosti, odgovornosti i smisla za kolektivan rad.
Zadaci obrazovno-vaspitnog rada su:
- upoznavanje učenika sa osnovama pojedinih oblasti tehnike;
- razvijanje individualnih sklonosti i sposobnosti;
- osposobljavanje slušno oštećenih učenika za timski i kolektivan rad;
- da racionalno i pravilno organizuju rad, koriste materijal, vreme i snagu;
- upoznavanje učenika sa higijensko-tehničkim merama zaštite na radu, sredstvima zaštite na radu i korišćenja istih;
- da im stečena znanja pomognu pri izboru zanimanja.
(2 časa nedeljno, 74 časa godišnje)
Operativni zadaci:
- upoznavanje učenika sa sadržajem predmeta, organizacijom rada i osnovnim merama zaštite na radu;
- upoznavati mogućnost oblikovanja raznih prirodnih i umetnih materijala uz pomoć alatki;
- osposobiti učenike da primenjuju osnovne saobraćajne propise radi svoje bezbednosti i drugih lica;
- osposobiti učenika da koristi jednostavne tehničke crteže u radu;
- osposobiti učenike u sklapanju raznih tehničkih konstrukcija od elemenata konstruktora.
I. UVOD U PREDMET (2)
- Značaj tehničkog obrazovanja.
- Organizacija rada u školskoj radionici - kabinetu.
II. RAD SA KONSTRUKTORSKIM ELEMENTIMA (12)
- Vrste konstruktorskih kompleta.
- Postupci pri sastavljanju i rastavljanju konstruktorskih elemenata (zamisao, namena, materijal, skica, model, gradnja).
- Sastavljanje jednostavnih konstrukcija (nameštaj, vozila, igračke, mašine, oruđa i dr.).
III. OSNOVE GRAFIČKOG PRIKAZIVANJA U TEHNICI I TEHNIČKO CRTANJE (14)
- Pribor za tehničko crtanje i rukovanje priborom za crtanje.
- Izrada jednostavnih tehničkih crteža.
- Korišćenje strelica, linija, oznaka pri crtanju jednostavnih predmeta.
- Predstavljanje predmeta grafičkim ilustracijama (slike, crteži, sheme).
- Crtanje u razmeri-merilo.
IV. SAOBRAĆAJ (12)
- Bezbednost učenika na putu od kuće do škole.
- Osnovna saobraćajna pravila, saobraćajni znaci (opasnosti, naredbi, obaveštenja), pešački prelazi, kretanje trotoarom, semafori-svetlosna signalizacija.
- Uzroci i posledice koje se javljaju usled nepoznavanja i nepoštovanja pravila o bezbednosti saobraćaja (magla, kiša, sneg, neispravnog vozila i sl.).
- Posmatranje javnog saobraćaja na ulici.
- Vežba vožnje bicikla na poligonu.
V. POZNAVANJE I OBLIKOVANJE MATERIJALA (34)
- Izrada predmeta po sopstvenoj želji od prirodnih materijala (plodovi biljaka).
- Upoznavanje tehničkog materijala: PAPIR - KARTON (alat - makaze, rezanje, savijanje, spajanje, lepljenje); PLASTIKA, STIROPOR, FOLIJA (alat - nož, makaze, lepljenje, prošivanje; nalepljivanje, namotavanje); DRVNE PRERAĐEVINE (alat - testerica, brusni papir, boja, lak, šperploča, lesonit, letvice, daščice - rezanje, glačanje, bojenje, lakiranje); ŽICA - LIM (alat - makaze, probijač, savijanje, probijanje, ravnanje); KOŽA - SKAJ (alat - makaze, igla, konac, sečenje, ušivanje, lepljenje).
- Praktični radovi sa korišćenjem svih vrsta materijala uz upotrebu odgovarajućih alata.
- Mere zaštite na radu za svaku vrstu materijala, i organizacija radnog mesta.
(2 časa nedeljno, 74 časa godišnje)
Operativni zadaci:
- osposobiti učenike da crtaju i koriste jednostavne grafičke crteže i skice;
- upoznati učenike sa vrstama građevinskog materijala;
- razvijati spretnost i umešnost u korišćenju konstruktorskih elemenata;
- sticati osnovna znanja i umenja za izradu jednostavnih predmeta od raznovrsnog materijala;
- proširivati znanje o saobraćaju;
- steći osnovna znanja o poljoprivredi i poljoprivrednim mašinama.
I. RAD SA KONSTRUKTORSKIM ELEMENTIMA (12)
- Vežbe sastavljanja predmeta, građevinskih mašina, poljoprivrednih mašina, saobraćajnih sredstava. Postupak konstruisanja - zamisao, materijal, model - gradnja.
II. OSNOVE GRAĐEVINSKE TEHNIKE (8)
- Priprema zemljišta, nalaženje i raspoznavanje eksplozivnih sredstava i postupak odstranjivanja.
- Vrste građevinskih objekata-niskogradnja-visokogradnja.
- Građevinski materijal-prirodni, veštački.
- Građevinske mašine-mehanizacija.
- Mere zaštite na radu u građevinarstvu.
III. OSNOVE GRAFIČKOG PRIKAZIVANJA (6)
- Tehničko crtanje u građevinarstvu (situacioni plan, razmere, obeležavanje, simboli).
- Vežbe u skiciranju građevinskih objekata, stana.
IV. OSNOVI POLJOPRIVREDE (8)
- Poljoprivredna proizvodnja (priprema, setva, zaštita bilja).
- Poljoprivredne mašine za obradu zemljišta-traktor, motokultivator.
- Priključne mašine za obadu zemljišta i ubiranje plodova.
- Praktični radovi u školskom dvorištu.
- Mere zaštite pri korišćenju poljoprivrednih mašina.
V. SAOBRAĆAJ (12)
- Saobraćajna pravila i saobraćajni znaci.
- Bezbednost slušno oštećenih u saobraćaju.
- Vožnja bicikla u javnom saobraćaju-pravila, na poligonu.
- Tehničke karakteristike bicikla-delovi.
VI. OBLIKOVANJE PREDMETA OD RAZNOG MATERIJALA (28)
- Izrada raznih predmeta, ukrasa, nastavnih sredstava, igračaka i dr. od prirodnog i umetnog materijala: papir-karton, plastične materije, žica, lim, drvo, koža-skaj, tkanina, uz upotrebu odgovarajućih alata-alatki, od jednostavnih do složenijih-bušilica i dr.
- Mere zaštite na radu.
(2 časa nedeljno, 74 časa godišnje)
Operativni zadaci:
- proširivanje znanja iz prethodnih razreda;
- osposobljavanje učenika za jednostavne operacije pri obradi raznih materijala uz upotrebu jednostavnih alata, shodno materijalu koji se obrađuje;
- upoznavanje učenika sa instalacijama u stanu;
- sticanje osnovnih znanja iz mašinstva;
- proširivanje znanja iz saobraćaja.
I. OSNOVE GRAFIČKOG PRIKAZIVANJA (10)
- Tehnička dokumentacija u mašinstvu.
- Vežbe u izradi radioničkih i sklopnih crteža na jednostavnim primerima uz označavanje i kotiranje (simboli u mašinskim crtežima).
II. OSNOVI MAŠINSTVA (8)
- Izvori energije.
- Vodne i parne turbine.
- Motori-mašine (vrste, način rada, primena) - dizalice, transporteri, pumpe, kompresori i dr.
III. KUĆNE INSTALACIJE (8)
- Elektro, vodovodna i kanalizaciona instalacija.
- Sanitarni uređaji u stanu.
- Neispravnost pojedinih delova elektroinstalacije kao uzrok požara.
- Mere zaštite pri korišćenju elektroinstalacije.
IV. SAOBRAĆAJ (6)
- Drumski, vazdušni i vodeni saobraćaj - saobraćajna sredstva.
- Vežbe u vožnji bicikla na poligonu i ulici.
- Proširivanje znanja - saobraćajni znaci i saobraćajna pravila.
V. TEHNOLOGIJA OBRADE MATERIJALA I MERE ZAŠTITE NA RADU (32)
- Nastavak radova iz V i VI razreda.
- Osobine i svojstva metala (čelik, aluminijum, bakar).
- Poluproizvodi (limovi, cevi, valjani profili).
- Postupci obrade metala, merenje, obeležavanje, sečenje, rezanje, bušenje, kovanje) uz primenu odgovarajućih alata i mera zaštite na radu.
- Izrada jednostavnih predmeta.
VI. RAD SA KONSTRUKTORSKIM ELEMENTIMA (10)
- Izrada raznih predmeta po modelu ili slobodnom izboru učenika.
(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)
Operativni zadaci:
- osposobiti učenike da upotrebljavaju fotoaparat;
- upoznati učenike sa pravilnim rukovanjem elektrotehničkim aparatima u domaćinstvu;
- upoznavanje učenika sa proizvodnjom i prenosom električne energije;
- osposobljavanje učenika za bezbedno učešće u javnom saobraćaju;
- pružiti učenicima osnovna znanja iz informatike.
I. OSNOVI FOTOTEHNIKE (10)
- Vrste fotoaparata - glavni delovi.
- Rukovanje fotoaparatom, vežbe snimanja, razvijanja filma i izrada slika.
II. PROIZVODNJA I PRENOS ELEKTRIČNE ENERGIJE (14)
- Vrsta elektrana (hidro, termo, nuklearne).
- Mreža za prenos električne energije (transformator).
- Električne mašine u industriji i domaćinstvu (ventilator, usisivač, veš mašina, hladnjak i dr.).
- Primena električne energije u saobraćaju.
- Izrada sheme, simboli u elektrotehničkim crtežima.
- Mere zaštite na radu.
III. ELEKTRIČNA INSTALACIJA U STANU I ELEKTROTEHNIČKI UREĐAJI (24)
- Elektroinstalacija - strujno kolo, razvodna tabla, brojilo, osigurači.
- elektroinstalaterski materijal (provodnici, prekidači, utikači, sijalična grla, termostat i dr.).
- Vežbe rasklapanja i sklapanja elektro-pribora radi upoznavanja konstrukcije.
- Elektrotehnički uređaji koji se upotrebljavaju u domaćinstvu: rešo, pegla, šporet - štednjak, grejalice, bojler, hladnjak - zamrzivač, veš mašina i dr.
- Mere zaštite pri rukovanju elektroaparatima.
IV. SAOBRAĆAJ (14)
- Elektrouređaji na motornim vozilima (akumulator, sirena, brisač stakla, svetla, svetlosni pokazivači pravca skretanja).
- Praktične vežbe na rastavljanju i sastavljanju delova bicikla, podešavanje lančanika, volana, sedišta i dr.
- Vežbe vožnje bicikla na ulici i poligonu.
- Mere bezbednosti u saobraćaju.
V. INFORMATIKA (12)
- Emisioni elektronski uređaji: radio, TV (klasična, kablovska, satelitska, interna), videofonski uređaji, razglasne stanice.
- Štampani mediji: knjige, novine, časopisi, dopisi, pisana obaveštenja.
- Mediji u slobodnom prostoru: - plakati, panoi, oglasne table, zidne novine, svetleće i druge reklame.
- Ostali mediji: bioskopsko-projekcione sale, izložbe, sajmovi, seminari, simpozijumi, savetovanja i sl.
NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)
Tehničko obrazovanje predstavlja jednu od najvažnijih nastavnih oblasti za učenike oštećena sluha, jer tu mogu ispoljavati one sposobnosti za koje nemaju mogućnosti u drugim nastavnim predmetima.
Putem radnih vežbi, odgovarajućih informacija od strane nastavnika i uputstva, učenici se uvode u svet tehnike. Prilikom obrade novih sadržaja mora se pridržavati didaktičkog principa: od prostog ka složenom, od poznatog ka nepoznatom i dr. Slušno oštećeno dete mora da vidi kako se radi, pokazati mu model ili gotov predmet, a ne samo crtež predmeta.
Cilj i zadaci koji su postavljeni ovim predmetom ostvaruju se i uz saradnju ostalih nastavnih predmeta naročito prirodnih nauka.
Planiranje ostvarivanja cilja i zadataka putem određenih sadržaja nastave obuhvata i niz pitanja koja treba blagovremeno predvideti i obezbediti. Na osnovu programskih sadržaja moraju se, pored sredstava i materijala pripremiti i pojedini praktični zadaci one faze koja obezbeđuje racionalnu organizaciju nastave i efikasno ostvarivanje pojedinih nastavnih celina.
U V, VI, VII i VIII razredu nastava se odvija u skladu sa sledećim načelima:
- Ponavljanje i utvrđivanje sadržaja u ovoj nastavnoj oblasti ima specifičan oblik, jer se mnogi sadržaji ponovo javljaju u drugom vidu i uslovima;
l - Domaći zadaci, kada su u pitanju radne vežbe, po pravilu nisu predviđeni;
- Odnos radnog i teorijskog sadržaja teško se može predvideti, jer su u osnovi svi sadržaji usmereni na radno vaspitanje. Sadržaj nastave je pretežno praktičan rad sa odgovarajućim demonstracijama, ilustracijama i neophodnim informacijama;
- Radni karakter nastave ne mora uvek da rezultira proizvodom koji ima upotrebnu vrednost, jer sastavljanje i rastavljanje, merenje i proveravanje i podešavanje, razni ogledi i sl. predstavljaju takođe određeni rad.
U ostvarivanju onih sadržaja gde svi učenici imaju iste alatke i pribor koristimo frontalni praktičan rad. On se najčešće koristi za sadržaje sa demonstracijama, objašnjenjima, crtanjem i obeležavanjem i sl. Veći deo sadržaja odvija se u grupnom radu koji razvija smisao za saradnju, timski rad, odgovornost, preciznost, podelu rada prema individualnim sposobnostima i sklonostima. Svi sadržaji usmereni su na praktičan rad. Teoretski deo predstavlja samo uvod i eventualno objašnjenja. Nijedan čas ne sme biti ispunjen samo predavanjem.
U ovoj nastavnoj oblasti retki su časovi utvrđivanja i ponavljanja gradiva. Većina sadržaja ponovo se javlja u raznim elementima; npr. rezanje, savijanje, bušenje i dr. ima sličnosti kod raznih materijala. Lepljenje hartije, kartona, plastike i kože vrlo je srodno, kao i rukovanje pojedinim priborom.
Upoznavanje građevinskih mašina, alatnih mašina, poljoprivrednih mašina nemaju za cilj da učenicima pruža profesionalna znanja i umenja.
Ostvarivanje nastavnog programa obavezuje školu da u okviru normativa obezbedi odgovarajuća nastavna sredstva kako bi nastava bila efikasna i racionalna.
Korelaciju sa drugim nastavnim predmetima nije lako rešiti jer se sadržaji ne pojavljuju istovremeno kada bi se u ovoj nastavnoj oblasti mogli obuhvatiti. To pitanje rešavati neposredno među nastavnicima.
U nastavnom programu je često naglašena potreba preduzimanja odgovarajućih mera zaštite na radu. To bi trebalo biti stalni stil rada i nastojanje da se u sastav radne kulture ugrade navike osiguranja bezbednosti i higijene. Pri tome, pored održavanja čistoće u radnim prostorijama i spremnosti za ukazivanje prve pomoći u slučaju povrede, treba voditi računa o otpacima i sprečavanju zagađivanja prirodne sredine. Ova problematika treba sistematski da se ugrađuje u sve nastavne sadržaje. U cilju veđe efikasnosti u svakoj školskoj radionici morao bi da postoji pravilnik o zaštiti na radu sa razrađenim uputstvima kao i razne ilustracije zaštite na radu.
Učenicima treba omogućiti da razviju stvaralaštvo pomoću /igre, tehničkih igračaka, konstruktorskih kompleta, kao i materijala koji se lako oblikuju bez posebnih uslova i alata. Na taj način se obezbeđuju sticanje znanja i formiranje radnih navika i veština kao i osnove za organizovano upoznavanje tehnike.
I - Sklapanje i rasklapanje konstruktorskih elemenata
V-VI-VII razred
Rad sa konstruktorskim elementima učenicima pruža mogućnost da od delova sastavlja veće celine, npr. modeli saobraćajnih sredstava i objekata, jednostavne građevinske konstrukcije, nameštaj, igračke, poljoprivredne mašine i dr. Razvijajući spretnost, umešnost, dovitljivost ono doprinosi razvijanju smisla za tehničko stvaralaštvo - kreativnu sposobnost. Rad se može odvijati grupno i individualno.
Ukoliko za rešavanje nekog zadatka treba dopuniti nekim drugim delovima, kojih nema u kompletu, neka učenici sami po sopstvenoj zamisli oblikuju deo od drugog materijala (karton, drvo, plastika, žica).
II - Poznavanje i oblikovanje raznog materijala
V-VI-VII razred
Primena i obrada tehničkih materijala proširuje se u odnosu na iskustva iz razredne nastave. Bitno je da se nikakvo uvežbavanje ne neguje u dugotrajnim vežbama iste vrste, a treba nastojati da svaki učenik ima mogućnost da u radnim vežbama pruži sopstvenu kreaciju. Upoznavanje svojstva materijala treba da bude ostvareno pomoću ogleda i neposrednog iskustva, a ne putem predavanja.
Od plodova, like, plastelina i sl. učenici treba da oblikuju predmete sa kojima neposredno dolaze u kontakt (nameštaj, ukrasni predmeti i sl.).
Ovakav praktičan rad, kao i prilikom korišćenja hartije i kartona treba da se zasniva na demonstraciji tehničkih karakteristika i radnog postupka od strane nastavnika, da bi kasnije uz pomoć nastavnika učenici radili razne predmete po mogućstvu samostalno.
Tehnologiju obrade nemetala treba praktično upoznavati ogledima i praktičnim radom na izradi raznih jednostavnih predmeta (igračaka, maketa), prvenstveno od pripremljenog materijala i delimično obrađenog. Kombinovani radovi mogu biti nešto složeniji, pri čemu svaki učenik treba da izradi neke korisne predmete ili grupa učenika.
Pod upoznavanjem materijala za gradnju podrazumeva se upoznavanje opeka (šupljih i punih), građevinskih blokova i ploča (salonit, stiropor, pluta i sl.).
Uvod u obradu metala dat je pomoću sadržaja primene tankog, mekog lima i žice. Prilikom obrade metala organizacija rada, postupci i zaštita na radu moraju biti naglašeniji - radi efikasnog ostvarivanja programa. Tome treba da doprinesu savremena nastavna sredstva, a zatim uzorci, modeli, alati, mašine.
Za upoznavanje i oblikovanje materijala od samog početka koristiti, kombinovane radove - od više vrsta materijala i tako upoznavati tehnologiju materijala koji se koristi.
III - Saobraćajno vaspitanje
V-VI-VII-VIII razred
Za saobraćajno vaspitanje treba koristiti prvenstveno one saobraćajne znake koji se nalaze u okolini škole, doma. Problem bezbednosti se odnosi na mesto i način prelaska ulice u zavisnosti od gustine saobraćaja i vremenskih uslova. Pod uslovima bezbednosti podrazumeva se obezbeđenje za vreme naglog kočenja, polaska i zaustavljanja vozila, oslanjanje na vrata i sl.
Vrste, značenje i funkcije pojedinih vrsta saobraćajnih znakova i situacija sa primerima eventualnih posledica uz korišćenje nastavnih sredstava ostvaruje se u učionici, a ostale sadržaje u javnom saobraćaju i poligonu.
Praktično korišćenje bicikla i osposobljavanje za učešće u javnom saobraćaju najvažniji je sadržaj koji se prvo ostvaruje na poligonu a kasnije u javnom saobraćaju - na ulici. Pažnju posvetiti spretnoj vožnji bicikla i održavanju bicikla. Radi bezbednosti učenika u saobraćaju upoznati ih sa automatskom signalizacijom u saobraćaju i elektrosignalizacijom na motornim vozilima.
IV - Osnove grafičkog prikazivanja u tehnici i tehničko crtanje
V-VI-VII razred
Znanje stečeno iz geometrije omogućuje učenicima da shvate pojam grafičkog izraza u tehnici (vrste linija, deblje i tanke linije, konturnih i pomoćnih linija, korišćenje osnovnih simbola - strelice, kote). Uz primenu razmere učenici će upoznati primenu jednostavnih radioničnih crteža i skica. Rad na izradi crteža za radnu vežbu ne mora se ostvariti odmah, pred početak rada na vežbi - predmetu radne vežbe već i ranije.
Putem jednostavnih situacija planova učionice, stana i drugog, učenike treba osposobiti da sagledaju raspored zidova, nameštaja, uređaja i sl. kao grafički prikaz prostora. Osposobiti ih da sagledaju karakteristike i primenu osnovnih simbola grafičkog prikazivanja (sanitarni uređaji, otvori u zidu i sl.) kao i način određivanja prostornih odnosa (kote, razmera, dimenzije).
V - Osnovi građevinske tehnike - tehnologija građevinskog materijala
VI razred
Za uvodni deo potrebno je koristiti modele, projekcije i sl. Tehnologiju građenja, pripremu zemljišta i dr. najbolje je upoznati na samom gradilištu. Od građevinskih mašina treba obraditi one koje se najčešće koriste - mešalica, dizalica, buldožer i dr. informativno uz naglašavanje njihove praktične vrednosti. Ukazati učenicima na ekonomičnost u primeni mehanizacije u odnosu na primitivne metode.
VI - Osnovi poljoprivredne tehnike - tehnička sredstva u poljoprivredi
VI razred
Osnove poljoprivrede treba obraditi kao informativno uz praktično upoznavanje ili uz upotrebu filma, dijapozitiva, crteža - slika sa objašnjenjima, kao i upotrebu tehničkih sredstava u poljoprivredi.
VII - Osnovi mašinstva - mašine, motori
VII razred
Sadržaj se može ostvariti uz pomoć uzoraka, modela ili uz pomoć organizacije, zavisno od opremljenosti školske radionice.
Pogonske mašine i motore treba obraditi informativno uz korišćenje modela, ilustracija i dijafilma.
VIII - Kućne instalacije u stanu
VII razred
Praktično upoznavanje uređenja stana i radnih prostorija obraditi informativno uz isticanje razlika i prednosti pojedinih elemenata. Instalacije učenici treba da upoznaju sa stanovišta njihovog sastava i održavanja ispravnosti. Učenici treba praktično da upoznaju radne postupke i steknu određena radna iskustva.
IX - Osnovi foto-tehnike
VIII razred
Osnove foto-tehnike realizovati bez ulaženja u hemijske procese i zakonitosti optike - sa stanovišta praktične primene i tehničkih mogućnosti s obzirom na vrste aparata. Neophodno je osposobljavati učenike za praktično korišćenje foto-tehnike.
X - Proizvodnja i prenos električne energije
VIII razred
Obrada ove programske celine daje se informativno. Za obradu se koriste film, slajdovi, makete i sl., a ukoliko mogućnosti dozvoljavaju poželjna poseta elektrani.
XI - Električne instalacije u stanu
VIII razred
Ovu nastavnu celinu treba obraditi počev od elektroinstalacionih materijala do celokupne instalacije u stanu. Učenike upoznati sa tehničkom dokumentacijom u elektrotehnici, uz upoznavanje upotrebe oznaka električne instalacije. Elektrotehničke uređaje u stanu učenici upoznaju bez ulaženja u detalje.
XII - Informatika
VIII razred
Nastavni sadržaji se realizuju kroz 12 časova. Učenike je potrebno upoznati sa sistemom tehnologije informatike koja se primenjuje informativno i naučiti ih rukovanju pojedinom aparaturom, objasniti funkciju aparata u sistemu informisanja. Sve ovo uraditi na nivou koji učenici mogu shvatiti.
CILJ I ZADACI
Cilj nastave domaćinstva je da učenike osposobljava za pravilno vođenje domaćinstva i organizovanje života u savremenim uslovima. Zato se mora insistirati na sticanju znanja praksom, tj. praktičnim radom učenika.
Zadaci nastave domaćinstva:
- da kod učenika razvije smisao za ekonomiku domaćinstva, racionalnu organizaciju rada, vremena, materijala, novca, ljudske snage;
- da razvija humanost među polovima (uzajamno pomaganje u radu);
- da upozna učenike sa savremenim načinom stanovanja;
- da razvija ljubav prema radu i radne navike pri obavljanju svakodnevnih poslova u kući;
- da razvija kulturu potrošača;
- da razvija samostalno zaključivanje;
- da se ekonomski odnose prema okolini koja ih okružuje;
- da kroz časove domaćinstva razvijaju spretnost, strpljivost, razvijaju svoju maštu i kreativne sposobnosti;
- da doprinose pravilnom obaveštenju o izboru zanimanja;
- da razviju higijenske i kulturne navike:
- uputiti ih da upoznaju kulturu i običaje našeg naroda.
(1 čas nedeljno, 37 časova godišnje)
Operativni zadaci:
- razvijanje smisla učenika za humane odnose među članovima porodice;
- upoznavanje različitih vrsta stanova - njihovo korišćenje;
- upoznavanje značaja održavanja stana s higijenskog, estetskog i ekonomskog aspekta.
Teme:
I. SAVREMENA PORODICA I NJENE POTREBE (3 časa)
Porodice i organizacija života u porodici; pojam domaćinstva i vođenje istog; dužnosti članova porodice.
II. STAN I OKOLINA STANA (3 časa)
- Pojam gradskog stana i okoline.
- Pojam stana i okoline u selu.
Praktična vežba: crtanje osnove stana i raspored prostorija.
III. OSNOVNI HIGIJENSKI USLOVI STANOVANJA (11 časova)
- Voda u stanu (vodovod, izvori).
- Otpaci u stanu (otklanjanje otpadaka).
- Osvetljenje u stanu (prirodno, veštačko).
- Grejanje u stanu (vrste grejanja).
- Provetravanje stana (prirodno i veštačko provetravanje).
- Zidovi u stanu (bojenje, održavanje).
- Podovi u stanu (vrste, način održavanja).
- Obnavljanje i utvrđivanje gradiva.
Praktične vežbe - otklanjanje otpadaka, pranje zidova, pranje podova, uređivanje kabineta.
IV. ODRŽAVANJE HIGIJENE U STANU (7 časova)
- Pribor za održavanje higijene
- Sredstva za održavanje higijene (nameštaja, podova, sanitarnih uređaja, tekstila u stanu).
- Obnavljanje i utvrđivanje gradiva.
Praktične vežbe - rukovanje i upotreba aparata u domaćinstvu.
V. UREĐENJE STANA (3 časa)
- Pojam uređenja stana.
- Uređenje spavaće sobe, dnevne sobe, kupatila, kuhinje i ostave.
Praktična vežba: održavanje i uređenje svih prostorija u stanu.
- Obnavljanje i utvrđivanje gradiva.
(1 čas nedeljno, 37 časova godišnje)
Operativni zadaci:
- da učenici upoznaju odeću;
- da upoznaju tkanine;
- da nauče da pravilno izaberu i održavaju odevne predmete;
- da razviju pravilne higijenske navike pri održavanju čistoće tela i odeće;
- da nauče osnovne veštine pletenja;
- da se doprinese celokupnom razvoju estetskog smisla učenika u svom odevanju, da primene stečena znanja za praktičnu primenu i korišćenje savremenih sredstava u održavanju odeće.
Teme:
ODEVANJE - ULOGA ODEĆE.
I. TEKSTILNI MATERIJAL ZA IZRADU RUBLJA I ODELA (7 časova)
Osnovne sirovine za izradu tekstilnih materijala, prerada i predivo (informativno).
Tkanine od prirodnih vlakana (pamuk, svila, vuna) svojstva sredstava za održavanje.
Praktična vežba: ogledima utvrditi svojstva tkanina.
- Tkanine od veštačkih vlakana - svojstva, sredstva za održavanje.
Praktična vežba: ogledima utvrditi svojstva tkanina.
- Pletenje i pletivo (ručno, mašinsko).
Praktična vežba: vežbe pletenja sa dve igle.
ODEĆA (10 časova)
- Rublje - vrste (lično, posteljno, stono i kuhinjsko).
- Uloga rublja, higijena tela, udobnost rublja.
Praktična vežba: izrada modela rublja (svih vrsta).
- Higijena rublja: pranje (ručno, mašinsko, sredstva za pranje, pribor za pranje).
Praktična vežba: ručno pranje i peglanje delova svog rublja.
- Mašinsko pranje rublja - sredstva za pranje.
- Rublje za bebe.
- Odelo - vrste odela: radno, školsko, sportsko, svečano - izbor materijala.
Praktična vežba: pranje, peglanje, zašivanje dugmadi.
- Konfekcija - označavanje i obeležavanje tekstilnih proizvoda - prednost i nedostaci konfekcije.
Praktična vežba: poseta konfekcijskoj prodavnici.
HIGIJENA ODEĆE (13 časova).
- Pranje, sredstva za pranje, pribor za pranje, pravilna organizacija posla.
Praktična vežba: pranje odevnih predmeta - prostiranje - sušenje - peglanje, pribor za peglanje - higijenski i estetski značaj peglanja.
Peglanje muških košulja, pantalona, stoljnjaka.
OBUĆA - VRSTE, MATERIJAL (3 časa).
Praktična vežba: održavanje i smeštaj obuće.
UTVRĐIVANJE GRADIVA
Zadaci su:
- da učenici upoznaju odeću;
- da upoznaju tkanine;
- da nauče da pravilno izaberu i održavaju odevne predmete;
- da razviju pravilne higijenske navike pri održavanju čistoće tela i odeće;
- da nauče osnovne veštine pletenja;
- da se doprinese celokupnom razvoju estetskog smisla učenika u svom odevanju, da primene stečena znanja za praktičnu primenu i korišćenje savremenih sredstava u održavanju odeće.
(1 čas nedeljno, 37 časova godišnje)
Operativni zadaci:
- da učenici usvoje osnovna znanja o pravilnoj ishrani, o posledicama nepravilne ishrane za zdravlje i radnu sposobnost;
- da se praktičnim radom osposobe za primenu u životu stečenih znanja i veština o ishrani;
- da usvoje znanja i umenja u rukovanju priborom, posuđem, spravama, mašinama;
- da steknu higijenske navike u vezi sa rukovanjem namirnicama (kupovina, čuvanje, pripremanje, služenje, održavanje posuđa);
- da upoznaju hranljive vrednosti namirnica.
Teme:
SASTOJCI HRANE
- Osnovni pojmovi o sastojcima hrane i njihovom značaju u ishrani.
- Hrana.
- Namirnice kao nosioci sastojaka hrane.
- Uloga sastojaka hrane.
- Značaj pravilne ishrane.
- Gradivni sastojci hrane - belančevine i mineralne materije.
- Energetski sastojci hrane - ugljeni hidrati, masti, belančevine, šećer.
- Regulatorsko-zaštitni sastojci hrane - vitamini - posledice neunošenja vitamina, vitamini rastvorljivi u vodi - rastvorljivi u mastima.
- Mineralne materije: kuhinjska so, gvožđe, jod.
- Utvrđivanje - obnavljanje gradiva.
- Posuđe i pribor za pripremanje hrane (vrste prema nameni i materijalu od koga su izrađeni).
- Razne mašine za obradu namirnica (za sitnjenje, rezanje, mućenje, mešanje) ručne i električne.
- Specijalno posuđe.
Praktična vežba: pranje i održavanje posuđa, pribora i aparata.
- Podela namirnica na grupe.
- Namirnice životinjskog porekla - meso: sastav, vrste i značaj u ishrani.
Praktična vežba: pripremanje mesa na razne načine (kuvanje u vodi - pari, dinstanje, pečenje, prženje).
- Mesne prerađevine: vrste, uloga u ishrani, čuvanje.
- Jaja - vrste, sastav, hranljiva vrednost.
Praktične vežbe: pripremanje jednostavnih jela sa jajima (tvrdo i meko kuvano jaje, poširano, prženo, omlet, punjena jaja, majonez, sendviči sa jajima).
- Mleko: vrste, sastav i hranljiva vrednost, čuvanje, upotreba u ishrani.
Praktična vežba: pripremanje napitaka od mleka sa raznim dodacima (med, kakao, čokolada, jaja, voće, sladoled).
- Mlečni proizvodi (kiselo mleko, jogurt, pavlaka, sirevi, maslac, kajmak). Hranljiva vrednost, čuvanje i upotreba u ishrani.
Praktična vežba: pripremanje napitaka, namaza.
- Utvrđivanje i obnavljanje gradiva.
- Namirnice biljnog porekla.
- Povrće: sastav i hranljiva vrednost, nabavka i čuvanje, higijenske mere.
Praktične vežbe: pripremanje povrća u sirovom stanju - razne salate, sokovi; pripremanje povrća kuvanjem, dinstanjem, pečenjem, prženjem.
- Voće: sastav i hranljiva vrednost, nabavka, higijenske mere, konzerviranje voća.
Praktična vežba: pripremanje voćnih salata, sokova, kompota, marmelada, džemova.
(1 čas nedeljno, 35 časova godišnje)
Operativni zadaci:
- da se učenici osposobe za prilagođavanje savremenim uslovima hrane;
- da se učenici osposobe - usvoje praktična znanja u pripremanju i služenju hrane;
- da steknu osnovna znanja o planiranju dnevnih obroka, sastavljanju jelovnika;
- da razviju sposobnost za pravilnu organizaciju rada prilikom pripremanja i služenja hrane;
- da savladaju osnovna znanja o konzerviranju namirnica i da ih primenjuju.
Teme:
- Namirnice biljnog porekla.
- Žita i proizvodi od žita.
- Sastav, uloga i hranljivost.
- Razlike u hranljivoj vrednosti i svarljivosti raznih vrsta brašna i hleba (beli, polubeli, crni).
- Higijenske i druge mere pri kupovini i čuvanju proizvoda od žita - utvrđivanje znanja o ugljenim hidratima vitamina B grupe.
Praktična vežba: pripremanje raznih proizvoda od žita - pripremanje testa (sa kvascem, sa praškom za pecivo, tečna testa).
- Opšta pravila za sastavljanje jelovnika - dnevnih obroka.
- Potrebe ljudi u hranljivim sastojcima u zavisnosti od uzrasta, pola, vrste zanimanja, temperature, spoljašnje sredine; zdravstvenog i fiziološkog stanja kao i od sastojaka hrane.
Praktična vežba: sastavljanje jelovnika, broj obroka u toku dana i njihov raspored.
- Pripremanje hrane za odojčad, osvrt za potrebe dece ovog uzrasta, izbora i količina namirnica, broj obroka.
Praktična vežba: pripremanje raznih vrsta kaša (griz, mleko, kaša od voća i povrća).
- Pripremanje obroka za dete od 1 do 3 godine i školskog uzrasta.
Praktična vežba: pripremanje jogurta, viršle, pire krompir i dr. .
- Služenje i uzimanje hrane.
- Stono posuđe i stoni pribor (vrste prema nameni i materijalu od koga se izrađuje).
Praktična vežba: postavljanje stola za doručak (stoljnjaci, podmetači, salvete, ukrašavanje stola).
- Postavljanje stola za ručak.
- Postavljanje stola za večeru.
- Postavljanje stola za svečane prilike.
- Pranje stonog posuđa i pribora.
- Utvrđivanje i obnavljanje gradiva.
NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)
Nastava domaćinstva treba učenicima da pruži znanja, umenja i navike koje će im omogućiti pravilno organizovanje života i rada u savremenim uslovima i pravilno vođenje sopstvenog domaćinstva.
Osnovni smisao vaspitno-obrazovnog rada sa učenicima je da im se pomogne da aktivno menjaju zastarele navike pri zadovoljavanju potrebe za hranom, stanovanjem i odevanjem. Znanja, umenja, veštine i navike koje se stiču posredstvom ove vaspitno-obrazovne oblasti nisu korisne samo za njihov vlastiti život već doprinose opštem napretku društva.
CILJ I ZADACI
Cilj nastave fizičkog vaspitanja je zadovoljenje potreba učenika za kretanjem, doprinos povećanju adaptivne i stvaralačke sposobnosti u savremenim uslovima života i rada, razvijanje fizičke kulture neophodne radi očuvanja zdravlja i stvaranje trajne navike da se fizičko vežbanje ugradi u svakodnevni život i kulturu življenja.
Zadaci nastave fizičkog vaspitanja su da učenici:
- upoznaju značaj i suštinu fizičkog vaspitanja;
- postignu harmonični fizički razvoj i pravilno držanje tela;
- razvijaju higijenske navike radi efikasnog očuvanja zdravlja, povećanja otpornosti organizma na štetne uticaje savremenog načina života i rada kao i drugih nepovoljnih uticaja ekološke sredine;
- usvoje određeni fond motoričkog znanja, umenja i navika neophodnih za efikasno zadovoljenje potrebe razvoja i očuvanje zdravlja, korišćenja slobodnog vremena i rešavanja svakodnevnih motoričkih zadataka;
- podstiču i aktiviraju latentne sposobnosti i izuzetne motorne nadarenosti za svestrano razvijanje i usavršavanje u sportu i plesu.
Operativni zadaci s obzirom na pol i uzrast učenika
S obzirom na značajne anatomsko-fiziološke promene organizma, u pojedinim razvojnim razdobljima osnovnoškolskog uzrasta, određeni su operativni zadaci.
U I, II i III razredu:
- pomagati optimalan rast i razvoj deteta koji je otežan promenjenim uslovima života i rada, vezanim za polazak i boravak u školi;
- uticati na razvoj mišića kako bi se osigurao normalan razvitak skeleta;
- uticati na razvoj manipulativnih pokreta, čija se nerazvijenost manifestuje povećanjem trošenja energije i bržom pojavom zamora;
- uticati na povećanje sposobnosti aparata za disanje i krvotok pravilnim smenjivanjem intervala rada i odmora;
- uticati na razvoj receptora koji su presudni za efikasnost adaptacije na savremene uslove života i rada;
- zadovoljavati primarne motive učenika, posebno potrebu za kretanjem i igrom;
- razvijati energetske i kinetičke elemente primenom prirodnih i drugih oblika kretanja;
- razvijati elemente ritma sjedinjavanjem kinetičkih i energetskih elemenata u celine: rad - odmor, naprezanje - relaksacija, ubrzanje - usporavanje.
U IV i V razredu:
- stimulisati telesni razvitak povećanjem snage mišića i daljim razvojem sposobnosti;
- podmiriti primarni biotički motiv izražen u potrebi za kretanjem, igrom i borbom;
- uticati na razvoj motoričkih sposobnosti, a posebno na razvoj brzine, koordinacije, gipkosti i eksplozivne snage;
- razviti zglobno-mišićne (kinetičke) osetljivosti koje se manifestuju svesnim i samostalnim upravljanjem, svojim kretanjem;
- povezati motoričke zadatke u celini, ali bez stvaranja drugih motoričkih automatizama;
- zadovoljiti potrebe za afirmacijom, ali i suzbijanje tendencije precenjivanja vlastitih sposobnosti usled - nedovoljno razvijene samokritičnosti učenika i učenica;
- zadovoljiti potrebe učenika i učenica za grupnom identifikacijom koja u znatnoj meri ubrzava proces socijalizacije ličnosti;
- razvijati sposobnosti za posmatranje, doživljavanje i stvaranje estetskih vrednosti (lepota kretanja, lepota sportske igre i lepota prirode);
- uvoditi učenike i učenice u organizovani sistem priprema za igre, susrete i manifestacije;
- ukazivati na potrebu za stvaralaštvom u dva osnovna smera;
- u smeru sportsko-tehničkih dostignuća (individualni - maksimalni učinak u pojedinoj sportskoj grani);
- u estetskom oblikovanju i doživljavanju motoričkih aktivnosti.
PROGRAM
Program vaspitno-obrazovnog područja ima tri dela:
- razvijanje fizičkih sposobnosti;
- sportsko-tehničko obrazovanje;
- povezivanje fizičkog vaspitanja sa životom i radom.
RAZVIJANJE FIZIČKIH SPOSOBNOSTI
Od I do VIII razreda na svim časovima nastavnog rada obezbeđuje se vreme potrebno za rad na:
- optimalnom razvijanju fizičkih sposobnosti: brzine, snage, izdržljivosti, pokretljivosti i odgovarajućih motornih navika.
Programski zadaci se određuju individualno, prema uzrastu i fizičkom razvitku, polu i fizičkim sposobnostima učenika, a na osnovu orijentacionih vrednosti koje su sastavni deo uputstva za vrednovanje i ocenjivanje rezultata učenika, kao i na osnovu jedinstvenih testova za njihovo praćenje i proveru.
Učvršćivanju normalnog prirodnog držanja tela pri mirovanju i kretanju.
Teorijsko obrazovanje. Upoznavanje učenika sa značajem i funkcijama vežbi oblikovanja, princip sastavljanja kompleksa vežbi oblikovanja, značaj početnog stava izvođenja vežbi, doziranje, ponavljanje, vežbe sa rekvizitima.
PRIRODNA KRETANJA I SPORTSKE GRANE - ZAJEDNIČKI PROGRAM
(2 časa nedeljno, 74 časa godišnje)
Učenici treba da ovladaju osnovnom tehnikom elementarnih kretanja lokomotornog i manipulativnog karaktera.
HODANJE I TRČANJE
Hodanje i trčanje, uz pravilno držanje tela; brzo-polako; na prednjem delu stopala, na spoljašnjem delu stopala, sa visokim podizanjem kolena; u stranu; sa zabacivanjem nogu unazad; sa ukrštanjem nogu; unatraške; brzo trčanje do 20 metara sa polaskom na slobodan način.
SKAKANJA I PRESKAKANJA
Jednonožni poskoci u mestu, napred-nazad; sunožni poskoci sa visokim podizanjem kolena, dodirnuti stopala rukama.
Preskakanje oblica palica poređanih na tlu.
Preskakanje kratke vijače jednonožnim i sunožnim odskokom u mestu.
Sunožni poskoci preko duge vijače koju okreću učenici.
Zaletom i jednonožnim odskokom, naskok na nisku gredu (klupu), skok, meki sunožni doskok na strunjaču.
Skok udalj: zalet, jednonožni odskok, meki sunožni doskok u pesak. Skok preko jarka.
Skok uvis: iz zaleta pravo, jednonožni odskok, noge pogrčiti, i meki sunožni doskok na strunjaču ili pesak.
BACANJA I HVATANJA
Bacanje loptice udalj, u cilj (korpa), boljom i slabijom rukom sa posebnim osvrtom na osnovni stav (asimetričan položaj ruku i nogu).
Bacanje lopte obema rukama uvis i hvatanje slobodno, u ritmu, uz pljesak; vođenje u mestu; dodavanje u parovima, od dole, sa visine grudi, iznad glave - obema rukama.
Bacati obruč uvis jednom rukom i uhvatiti ga.
DIZANJA I NOŠENJA
Nošenje dve lopte na različite načine.
Nošenje dve do tri oblice ili palice ispod sebe; na ramenu.
VUČENJA I GURANJA
U parovima: guranje šakama radi pomeranja s mesta; vučenje i guranje preko linije.
Palicama: u parovima držeći palicu za krajeve - vučenje i guranje preko linije.
Motkom: na svakom kraju po dva do tri učenika - vučenje i guranje preko linije.
Užetom: više učenika, vučenje i guranje; u obliku kruga.
Sankama: u trojkama, vučenje i guranje.
PUZANJA, PROVLAČENJA, PENJANJA
Puzanje: potrbuške, na boku, na leđima.
Provlačenja: kroz okna lestava, pravo i vijugavo; provlačenja obruča do dole prema gore i obratno; provlačenje kroz obruč postavljen uspravno.
Penjanje: uz lestve, po motkama, oknima.
VIŠENJA
Dočelno vratilo: pomicanje ulevo i udesno u visini mešovitom (uz pomoć).
VEŽBE SA REKVIZITIMA
Čunj postaviti na dlan u predručenju, izdržaj: postavljanje čunjeva na tle u obliku kruga, kvadrata i trougla.
Palica iznad glave ravno, pustiti, uhvatiti; suručno baciti uvis, uhvatiti: palica vodoravno na hrbtu u predručenju - izdržaj, hodanje.
Hodati, okretati se, čučnuti, sesti.
VEŽBE NA TLU
Bez pomoći ruku: klek - usprav, leći potrbuške - usprav, leći na leđa - usprav; iz ležanja na leđima u uzručenju, leći potrbuške. Četvoronožno hodanje. Žablji poskoci.
Kolut napred iz čučnja i čučanj.
VEŽBE RAVNOTEŽE
Hodanje po liniji; napred, strance, natraške. Hodanje po švedskoj klupi: napred, strance, natraške. Lagano trčanje no švedskoj klupi.
IGRE
Najmanje 10 elementarnih igara za razvijanje pojedinih psihomotornih osobina (okretnosti, brzine, snage), po izboru nastavnika razredne nastave, učitelja.
MINIMALNI OBRAZOVNI ZAHTEVI (PROVERA):
Kompleks vežbi oblikovanja.
Brzo trčanje na 20 m. Meki sunožni doskok sa visine od 60 cm. Iz zaleta jednonožnim odrivom meki sunožni doskok u pesak ili na strunjaču. Bacanje loptice. Bacanje loptice sa zamahom odozgo u horizontalni cilj sa odstojanja od 10 m. Preskakanje kratke vijače sunožnim odrivom bez međuposkoka 10 puta. Na dočelnom vratilu: pomicanje ulevo i udesno u visini mešovitom. Kolut napred iz čučnja i čučanj. Loptom: dodavanje u parovima.
(2 časa nedeljno, 74 časa godišnje)
Ovladati kombinovanjem elementarnih kretanja savladanih u I razredu.
HODANJA I TRČANJA
- Hodanje i trčanje uz opisivanje figura, dugim i kratkim koracima brzo-sporo; hodanje uspravno - u počučnju - čučnju (talasasto); brzo trčanje do 30 m.
SKAKANJA I PRESKAKANJA
Skok udalj, uvis iz mesta sunožnim odskokom. Preskakanje vijača, palica poređanih na tlu, jednonožnim odskokom. Skok udalj, uvis iz zaleta. Skokovi u dubinu (sanduk, kozlić).
Dugu vijaču okreću učenici: ulazak, preskakanje, izlazak, pojedinačno, udvoje, utroje; pretrčavanje.
- Preskakanje kratke vijače u mestu sa međuskokom: preskakanje u kretanju napred i nazad; preskakanje vijače u parovima, jedan je okreće.
BACANJA I HVATANJA
Bacanja loptica udalj iz mesta i hodanje (jačom i slabijom rukom). Bacanje loptice u odgovarajući cilj.
Bacanje i hvatanje loptice uz okret, poskok; bacanje jednom i hvatanje drugom rukom vođenje lopte jednom rukom u hodanju; dodavanje lopte u parovima u hodanju; od dole, sa visine grudi, iznad glave - obema rukama.
DIZANJA I NOŠENJA
Nošenje tri-četiri lopte na različite načine.
Nošenje više palica ili oblica do 8 metara.
VUČENJA I GURANJA
Palicama; u parovima, po dve palice, držeći ih za krajeve - vučenje i guranje preko linije.
Motkom: na svakom kraju po tri učenika - guranje i vučenje preko linije.
Užetom: više učenika, vučenje i guranje uz pomoć užeta u obliku kruga.
Sankama: u trojkama, naizmenično vučenje i guranje.
PUZANJA, PROVLAČENJA, PENJANJA
Puzanja: potrbuške, na boku, na leđima uz obilaženje prepreka.
Provlačenja: kroz okno lestva pravo, vijugavo.
Penjanja: uz lestve, po vodoravnim motkama i oknima sa provlačenjem, uz visoke motke i stablo, penjanje i spuštanje sa sprava.
Vešanja.
Dohvatno vratilo: odmicanje ulevo i udesno u visu prednjem (pogrčenim nogama).
VEŽBE SA REKVIZITIMA
Raznovrsno okretanje "ulicama" napravljenim od čunjeva.
Okretanje obruča oko ruke: vođenje obruča kotrljanjem napred; u parovima; kotrljanje obruča jedan prema drugom.
Uspravno oslonjena palica o tle: pustiti, pljesnuti rukama, dvojni okret, uhvatiti palicu; uspravno oslonjena palica o tle: uhvatiti je za vrh, sa osam koraka obići je hodajući ili trčeći; u parovima: jedan drži palicu iznad glave radno, pustiti je, drugi je hvata.
VEŽBE NA TLU
Upor čučeći, pomeranjem ruku napred, upor ležeći za rukama; pomeranjem ruku nazad upor ležeći pred rukama.
Dva spojena koluta napred. Kolut napred, uspravno skok uvito.
VEŽBE RAVNOTEŽE
Niska greda (klupa) hodanje sa privlačenjima, sa prednoženjem: čučanj, usprav.
Hodanje štulama napred, ukrug, opisivanjem osmice, kvadrata, trougla.
IGRE
Najmanje deset novih elementarnih igara za razvijanje psihomotornih osobina (okretnosti, brzine, snage), po izboru nastavnika razredne nastave, učitelja.
RITMIČKE VEŽBE I NARODNI PLESOVI
Ponavljanje elemenata programa prvog razreda (tempo, dinamika, ritam).
Primenjivanje raznih varijanti hodanja i trčanja: slobodno u prostoru, po nacrtanim linijama, pojedinačno, u grupama, kolonama, u vidu takmičenja.
Estetsko oblikovanje tela: jednostavne vežbe za ruke.
Poskoci: dečji poskok (prirodni).
MINIMALNI OBRAZOVNI ZAHTEVI (PROVERA)
Kompleks vežbi oblikovanja.
Brzo trčanje do 30 m. Skok udalj iz zaleta jednonožnim odrivom i meki sunožni doskok u pesak ili na strunjaču. Bacanje loptice u horizontalni cilj sa daljine od 15 m. Vođenje lopte u mestu levom i desnom rukom: dodavanje lopte u parovima jednom rukom. Preskakanje kratke vijače međuposkokom. Nisko vratilo: pomicanje u visu prednjem ulevo i udesno (pogrčenim nogama). Niska greda: hodanje sa privlačenjima, čučanj, usprav.
(2 časa nedeljno, 74 časa godišnje)
Ovladati elementarnim kretanjima manipulativnog i lokomotornog karaktera u jednostavnim i složenijim uslovima.
TRČANJA
Trčanje različitim tempom, brzo trčanje do 40 m sa polaskom na različite načine.
SKAKANJA I PRESKAKANJA
Zaletom sa obeleženog odskočišta skok udalj, doskok na meku podlogu. Skokovi u dubini (sanduk, kozlić).
Preskakanje prepreka postavljenih u nizu (vijače, palice, motke), visine od 50 cm. Skok uvis pravim zaletom.
Dvoje okreću kratku vijaču "spoljašnjim" rukama (jedan iza drugog, ili pored drugog) i istovremeno je preskaču, preskakanje vijače u trčanju.
Pretrčavanje ispod druge vijače koju okreću učenici, poskoci preko vijače u grupama.
VEŽBE NA TLU
Kolut napred, kolut nazad iz raznih početnih položaja, stav o lopaticama (sveća).
BACANJA
Bacanje loptice udalj iz zaleta, jačom i slabijom rukom; u pokretan cilj, metu.
Bacanje medicinke nogom (gornjim delom stopala).
Vođenje i dodavanje lopte jednom rukom u trčanju; dodavanje odozdo, sa visine grudi, iznad glave; odbijanje rukama (odbojkaški) u parovima i grupama.
DIZANJA I NOŠENJA
U trojkama: motkom, palicom - nošenje trećeg.
VUČENJA I GURANJA
U parovima, sa srednje linije, vučenje prema svojoj liniji, nadvlačenje na krug nacrtan na tlu, držeći se za ruke oko kruga (devojčice posebno).
Vučenje i guranje na užetu i obliku kvadrata.
Vučenje i guranje trećeg na sankama.
PUZANJA, PROVLAČENJA, PENJANJA
Puzanja: potrbuške, na boku i na leđima uz obilaženje prepreka sa nošenjem lakih predmeta.
Provlačenja: provlačenje u penjanju i spuštanju kroz lestve i okna.
Penjanje: uz motke, mornarske lestve, uže; prelaženje sa sprave na spravu.
VEŠANJA
Dočelno vratilo: vis zavesom o potkoleno.
VEŽBE SA REKVIZITIMA
Kotrljanje obruča ukrug, vijugavo.
Uspravno oslonjena palica o tle pridržavana jednom rukom: promene mesta između dva učenika na 2:2 na jedan prema drugom, puštanje palice, menjanje mesta dok palice još "stoje".
VEŽBE NA TLU
Kolut nazad iz čučnja u čučanj. Kolut nazad iz seda u upor čučeći.
VEŽBE RAVNOTEŽE
Niska greda: hodanje u usponu napred, nazad, pola i ceo okret.
Hodanje štulama napred, bočno i unatraške.
IGRE
Najmanje deset novih elementarnih igara za razvijanje psihomotornih osobina (okretnosti, brzine, snage) po izboru nastavnika razredne nastave, učitelja.
RITMIČKE VEŽBE I NARODNI PLESOVI
Obnavljanje programa iz II razreda. Okreti u mestu za 45°, 90° i 180°. Raznosmerni zamasi rukama u bočnoj i čeonoj ravni. Makazice napred i nazad. Mačiji skok. Plesni korak: korak sa privlačenjem sa p.t.t. i bez p.t.t. Galop napred i stranice kroz vijaču. Kotrljanje lopte po tlu. Bacanje lopte u bočnoj i čeonoj ravni u mestu i kretanju.
MINIMALNI OBRAZOVNI ZAHTEVI (PROVERA)
Brzo trčanje na 40 m. Skokovi u dubinu sa mekim doskokom sa visine od 100 cm. Skok uvis, pravim zaletom do 50 cm. Bacanje loptice udalj iz zaleta. Kolut nazad iz čučnja. Niska greda: hodanje napred, nazad, pola i ceo okret. Vođenje lopte u trčanju. Dočelno vratilo: iz visa mešovitog prednjeg, provlakom do visa mešovitog stražnjeg. Plesni koraci: galop napred, nazad.
(2 časa nedeljno, 74 časa godišnje)
ATLETIKA
Tehnika hodanja, trčanja, skoka uvis prekoračenom tehnikom, skoka udalj zgrčnom tehnikom.
VEŽBE NA SPRAVAMA NA TLU
Vežbe na tlu (za učenike i učenice).
Kolut leteći.
Stav o šakama, uz pomoć.
Preskoci (za učenike i učenice).
Kozlić: raznoška.
Razboj (za učenike).
Paralelni razboj.
Naskok u potpor, njih u potporu, saskok u zanjihu. Na početku razboja naskok u upor, njih u uporu, saskok u zanjihu.
Dvovisinski razboj (za učenice).
Iz stava spetnog ispod v/p licem ka n/p naskok u vis, klim, trećim klimom prema desnom napred, prehvatom i pothvatom upor jašući na n/p odnoška levom sa 1/2 okreta udesno, desnoručke do stava na tlu, desni bok uz razboj (vežba se može izvesti i u suprotnu stranu).
Greda (za učenice i učenike).
Niska greda: hodanje u usponu, trčanje po gredi saskok uvito strance.
FUDBAL (UČENICI)
Vođenje, dodavanje, šutiranje i zaustavljanje lopte. Poznavanje osnovnih pravila igre. Igra na malom terenu.
RITMIČKA GIMNASTIKA (UČENICE) I NARODNI PLES (UČENICI I UČENICE)
Obnoviti program iz III razreda. Povezivanje različitih pokreta ruku, trupa i nogu. Okreti za 180° i 360° osloncem na dve i jednoj nozi. Ravnoteže usponom na dve i jednoj nozi. Visokodaleki skok. Povezivanje galopa i dečijeg poskoka kroz vijaču. Balansiranja loptom u položaju odručenja. Vežbe obručem: zamasi o bočnoj i čeonoj ravni sa prehvatanjem i niskim izbacivanjem obruča iz ruke u ruku u mestu i kretanju (korakom, trčećim korakom, dečijim poskokom itd.).
MINIMALNI OBRAZOVNI ZAHTEVI (PROVERA)
Kompleks vežbi oblikovanja.
Atletika: tehnika trčanja, prekoračna tehnika skoka uvis, zgrčna tehnika skoka udalj.
Vežbe na spravama i tlu - učenici: nastavni sadržaji programa vežbi na tlu, preskoci, jedna sprava u uporu; učenice: nastavni sadržaji programa vežbi na tlu, preskoci, greda i dvovisinski razboj.
Fudbal: igra na malom terenu.
(2 časa nedeljno, 74 časa godišnje)
ATLETIKA
Tehnika istrajnog trčanja, skok uvis opkoračenom tehnikom: skok udalj, dalja obrada zgrčene tehnike, bacanje loptice od 200 grama.
VEŽBE NA SPRAVAMA I TLU
Vežbe na tlu (za učenike i učenice).
Iz stava raskoračnog kolut napred do stava raskoračnog.
Iz stava raskoračnog kolut nazad do stava raskoračnog.
Premet strance ulevo i udesno - "zvezda".
Preskok (za učenike i učenice).
Kozlić visine 110 cm zgrčka.
Razboj (za učenike).
Paralelni razboj do visine grudi, u sredini razboja; naskok u upor, zamah u uporu opruženim rukama, prednoška udesno, ulevo.
Dvovisinski razboj (za učenice).
Na nižoj pritki: iz visa zavesom o potkoleno, na upor jašući, podnoška sa 1/2 okreta do stava na tlu, bok uz razboj.
Greda (za učenice).
Niska greda: kosim zaletom ili bočno: sunožnim odskokom u stav na obe noge (na prstima - u usponu); hodanje u usponu, ceo okret u usponu, hodanje sa visokim prednoženjima, saskok uvito strance sa 1/1 okretom.
Konj sa hvataljkama (za učenike).
Naskok u upor prednji (izdužiti se) odnožiti desnom sa prenosom težine tela na levu stranu, i obrtno, povezano.
RUKOMET
Hvatanje, dodavanje, vođenje i šutiranje lopte na gol. Upoznavanje osnovnih pravila igre. Igra.
RITMIČKA GIMNASTIKA I NARODNI PLES
Usavršavanje obrađenog programa iz mlađih razreda. Mačiji skok kroz vijaču. Visoko daleki skok kroz vijaču. Osmice loptom u horizontalnoj ravni. Bacanje u bočnoj i čeonoj ravni, povezano sa naučenim poskocima i skokovima. Vrtenje obruča oko ruke i drugih delova tela. Kotrljanja obruča po tlu.
PLIVANJE
Naučiti plivanje proizvoljnom tehnikom.
MINIMALNI OBRAZOVNI ZAHTEVI (PROVERA)
Atletika: skok uvis i skok udalj na rezultat.
Vežbe na spravama na tlu: učenici: nastavni sadržaji programa vežbi na tlu, preskoka, jedne sprave u uporu, učenice: nastavni sadržaji programa vežbi na tlu, preskoka, grede i dvovisinskog razboja.
Rukomet: igra.
Plivanje: preplivati samostalno 25 metara.
(2 časa nedeljno, 74 časa godišnje)
ALTETIKA
Tehnika brzog i istrajnog trčanja - 800 m učenicima i 500 m učenice, dalja obrada opkoračne tehnike skoka uvis, skoka udalj uvinućem, bacanje kugle iz mesta (učenici 4 kg, učenice 3 kg).
VEŽBE NA SPRAVAMA NA TLU
Vežbe na tlu (za učenike i učenice).
Razovka čeono na levoj i desnoj nozi.
Preskok (za učenike i učenice).
Kozlić visine 120 cm: raznoška sa 1/1 okretom.
Razboj (za učenike).
U sredini razboja: naskok u upor na proizvoljan način, zamah u uporu opruženim rukama, prednoška ulevo, udesno, zanoška ulevo, udesno.
Dvovisinski razboj (za učenice).
Iz stava spetnog ispod v/p licem ka n/p, naskok uvis klimom premah zgrčno uvis ležeći na n/p u upor stražnji, zamahom nogama napred saskok.
Greda (za učenice).
Niska greda: naskok u upor prednji (iz mesta sa daske), premah odnožno, okret za 90° (upor jašući), grčenjem nogu postaviti stopala na gredu i preći u upor čučeći, usprav.
Niska greda: poskoci sunožnim odrivom sa doskokom na obe noge, na jednu nogu.
Konj sa hvataljkama (za učenike).
Naskok u upor prednji, premah odnosno desnom napred, premah odnosno levom napred, premah odnožno desnom nazad, premah odnožno levom nazad, saskok nazad.
KOŠARKA
Vođenje, hvatanje, dodavanje i bacanje lopte u koš. Upoznavanje pravila igre. Igra.
RITMIČKA GIMNASTIKA I NARODNI PLES
Osmice vijačom u bočnoj i horizontalnoj ravni. Kotrljanje lopte po telu (duž jedne ruke). Vrtenje obruča oko ruke spojeno sa bacanjem i hvatanjem. Kraći sastavi vijačom i loptom uključivanjem novonaučenih kretanja.
MINIMALNI OBRAZOVNI ZAHTEVI (PROVERA)
Atletika: trčanje na 800 m (učenici) i 500 m (učenice), bacanje kugle iz mesta (učenici 4 kg, učenice 3 kg).
Vežbe na spravama i tlu - učenici: nastavni sadržaji programa vežbi na tlu, preskoka, jedne sprave u uporu; učenice: nastavni sadržaji programa vežbi na tlu, preskoka, grede i dvovisinskog razboja.
Košarka: igra.
Prikazati osnovnu tehniku rada vijačom i loptom.
(2 časa nedeljno, 74 časa godišnje)
ATLETIKA
Tehnika brzog štafetnog trčanja (4x60 m), skok uvis leđnom tehnikom (pod uslovom da postoji odgovarajuće doskočište), skok udalj, bacanje kugle iz zaleta (učenici 4 kg, učenice 3 kg).
VEŽBE NA SPRAVAMA I TLU
Vežbe na tlu (za učenike i učenice).
Stav o šakama bez pomoći suvežbača.
Most iz ležanja na leđima (učenice).
Dva povezana premeta strance "zvezda".
Povaljka.
Preskoci (za učenike i učenice).
Konj u širinu visine 110 cm: zgrčka, raznoška.
Razboj (za učenike).
U sredini razboja: naskok u upor na proizvoljan način, zamah u uporu opruženim rukama, prednoška ulevo, udesno, zanoška ulevo, udesno.
Dvovisinski razboj (za učenice).
Iz stava spetnog ispod v/p licem ka n/p, naskok uvis klimom premah zgrčno uvis ležeći na n/p upor stražnji, zamahom nogama napred saskok.
Greda (za učenice).
Niska greda: naskok u upor prednji (iz mesta sa daske), premah odnožno, okret sa 90° (upor jašući), grčenjem nogu postaviti stopala na gredi preći u upor čučeći, usprav.
Niska greda: poskoci sunožnim odrivom sa doskokom na obe noge, na jednu nogu.
Konj sa hvataljkama (za učenike).
Iz upora prednje na hvataljkama: premah odnožno desnom napred van, premah odnožno desnom nazad, i spojeno prema odnožno levom napred van, prema odnožno levom nazad, saskok nazad; provlakom nogu između hvataljki, saskok, napred.
ODBOJKA
Odbijanje, dodavanje, serviranje lopte. Upoznavanje osnovnih pravila igre. Igra.
Ritmičke vežbe i narodni ples
Skokovi kroz obruč (Sunožni i mačiji skok). Vežbe zamaha sa dva čunja u sve tri ravni u mestu i kretanjem.
Minimalni obrazovni zahtevi (provera)
Atletika: trčanje na 100 m za učenike i 60 m za učenice, skok udalj i skok uvis - na rezultat.
Vežbe na spravama i tlu: učenici: nastavni sadržaj programa vežbi na tlu, preskoka, jedne sprave, u uporu; učenice: nastavni sadržaji programa vežbi na tlu, preskoka, grede i dvovisinskog razboja.
Odbojka: igra.
(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)
ATLETIKA
Ponoviti i uvežbati tehniku atletskih disciplina koje su obrađivane u ranijim razredima (brzo i istrajno trčanje, skokovi udalj i uvis i bacanje kugle) kako bi se što bolje osposobili za atletski petoboj.
VEŽBE NA SPRAVAMA I TLU
Vežbe na tlu (za učenike i učenice).
Stav o šakama, kolut napred u kombinaciji sa skokom (mačiji skok), plesnim korakom (valcer korak), okretom i okret u usponu za 180° i ravnotežom (vaga pretklonomi, zanoženjem).
Preskoci (za učenike i učenice).
Konj i širinu visine 100 cm: zgrčka, raznoška - usavršavanje izvedbe i doskoka.
Razboj (za učenike).
Paralelni razboj (doskočni): u sredini razboja iz upora, spust u sklek opružanjem ruku upor; spustu sklek, zamasi u skleku.
Dvovisinski razboj (za učenice).
Visina v/p licem prema n/p: odgurivanjem jedne noge o n/p zadnjih, prednjih do n/p zadnjih i sp. saskok u zanjihu.
Greda (za učenice).
Zaletom u sunožnim odskokom naskok premahom odnosno u upor jašući; grčenjem nogu stopala postaviti na gredu i pređi u upor čučeći: usprav, saskok: zgrčeno.
Konj sa hvataljkama (za učenike).
Naskok u upor prednji, premah odnožno desnom napred, premah odnožno levom napred, premah odnožno desnom nazad, premah odnožno levom nazad, provlakom nogu između hvataljki saskok napred.
Pored navedenih elemenata ponoviti i uvežbati elemente iz vežbi na spravama i tlu koji su obrađivani u ranijim razredima, kako bi svi učenici svoja dostignuća uspešno potvrdili u gimnastičkom četvoroboju.
RITMIČKA GIMNASTIKA I NARODNI PLES
Ritmički sastav loptom uz raznovrsnije korišćenje prostora (veći broj različitih formacija): ritmički sastav obručom; ritmičko udaranje čunjevima jedan o drugi i o pod: mali krugovi čunjevima (vertikalni i horizontalni).
SPORTSKE IGRE
Usavršiti jednu sportsku igru koja je obrađivana u nekom od prethodnih razreda, koju učenici i nastavnici zajedno odaberu prema sklonostima i potrebama učenika.
MINIMALNI OBRAZOVNI ZAHTEVI (PROVERA)
Atletika: petoboj, trčanje na 60 m i 500 m za učenice, 100 m i 800 za učenike, skok udalj, skok uvis, i bacanje kugle (učenici 4 kg, učenice 3 kg).
Vežbe na spravama i tlu: učenici; vežbe na tlu, preskok i jedna sprava u uporu; učenice: preskok, greda i tlo).
Sportska igra: potpuna savladanost tehnike, taktike i pravila.
SPORTSKE GRANE - IZBORNI PROGRAM
Sportske aktivnosti učenika ostvaruju se po jedan čas sedmično u svakom razredu od IV do VIII.
(1 čas nedeljno, 37 časova godišnje)
ATLETIKA
Trčanje
Usavršavanje tehnike trčanja, visoki i niski start, sprint do 60 m, razvijanje opšte izdržljivosti trčanjem umerenim intenzitetom naizmenično sa hodanjem u trajanju od 5 do 10 minuta.
Skakanje
Usavršavanje odgovarajućih psihomotornih osobina, bacanje loptice od 200 gr udalj u cilj, jačom i slabijom rukom.
Bacanje
Usavršavanje odgovarajućih psihomotornih osobina, bacanje loptice od 200 gr udalj u cilj, jačom i slabijom rukom.
VEŽBE NA SPRAVAMA I TLU
Vežbe na tlu (za učenike i učenice).
Iz stava spetnog kroz upor čučeći, kolut napred do upora čučećeg i stojnog usprav do stava spetnog. Iz stava spetnog kroz upor čučeći kolut nazad do lupra čučećeg i spojeno usprav do stava spetnog. Iz stava spetnog sunožnim odrivom kolut leteći. Stav o šakama uz pomoć, pored zida.
Preskoci (za učenike i učenice).
Kozlić visine 110 cm: raznoška i predvežbe za zgrčku.
Razboj (za učenike).
Paralelni razboj do visine grudi - na početku razboja: naskokom upor, opruženim rukama pomicanje napred raznoručno, suručno; naskok u upor, sed raznožno pred rukama, odnoženjem leve saskok udesno desnoručke sa 1/1 okretom udesno (za 180°) do stava na tlu, desni bok uz razboj (ili obratno).
Dvovisinski razboj (za učenice).
Iz stava spetnog ispod v/p lice ka n/p naskok u vis, klima, trećim klimom premah desnom napred, prehvat u pothvat upor jašući na n/p, odnoška levom sa 1/2 okreta udesno, desnoručke do stava na tlu, desni bok uz razboj (vežba se izvodi i u suprotnu stranu).
Greda (za učešće).
Niska greda: hodanje u usponu: ceo okret u čučnju; hodanje u usponu sa prednoženjima; trčanje po gredi; saskok uvito stranice.
FUDBAL
Tehnika
Udarci po lopti: unutrašnjom stranom stopala, hrptom stopala, spoljašnjom stranom hrpta stopala, udarac po lopti glavom - čelom i stranama čela.
Vođenje lopte: pravolinijsko vođenje; krivolinijsko vođenje.
Primanje lopte: đonom; unutrašnjom stranom stopala; natkolenicom; hrptom stopala; spoljašnjom stranom stopala.
Oduzimanje lopte: osnovno oduzimanje čeono uklizavanje.
Varanje (driblinzi) sa loptom.
Tehnika golmana: hvatanje niskih, poluvisokih i visokih lopti; boksovanje lopte, bacanje na niske lopte; degažiranje golmana.
Ubacivanje lopte u igru: aut; korner.
Taktika
Individualna i ekipna taktika u malom fudbalu.
Pravila igre za mali fudbal.
Igra: štafetne igre za mali fudbal.
Igra: štafetne igre loptom, situacione igre, mali fudbal.
Takmičenja u malom fudbalu (5 + 1).
Ritmička gimnastika i narodni plesovi
Utvrđivanje i proširivanje gradiva iz III razreda radi savladavanja prostorne orijentacije. Elastično - meko hodanje i trčanje.
Estetsko oblikovanje tela:
- vežbe za oblikovanje trupa (pretklon, zaklon, otklon), vežbati u nižim položajima sa fiksiranom karlicom.
Skokovi: skok makaze - opruženim nogama, skok makaze - pogrčenim nogama (mačiji skok).
(1 čas nedeljno, 37 časova godišnje)
ATLETIKA
Trčanje
Usavršavanje odgovarajućih psihomotornih osobina: niski start i progresija tehnika trčanja sprint do 60 m, razvijanje opšte izdržljivosti trčanjem umerenim intenzitetom naizmenično sa hodanjem u trajanju od 5 do 10 minuta.
Skokovi
Skok udalj, obučavanje tehnike "uvinuće", skok uvis: obučavanje prekoračene tehnike, uvežbavanje.
Bacanje
Bacanje loptice od 200 gr, bacanje kugle (4 i 3 kg), obučavanje racionalne tehnike.
VEŽBE NA SPRAVAMA I TLU
Vežbe na tlu (za učenike i učenice)
Iz stava raskoračnog kolut napred do stava raskoračnog.
Iz stava raskoračnog kolut nazad do stava raskoračenog i spojeno usprav opruženim nogama odgurivanjem od tla, do stava spetnog uzručiti priručiti.
"Most" iz ležanja na leđima. Stav o šakama uz pomoć suvežbača.
Premet strance ulevo i udesno - "zvezda".
Preskoci (za učenike i učenice).
Kozlić visine 110 cm - raznoška; zgrčka - usavršavanje; - sklonka.
Razboj (za učenike).
Paralelni razboj do visine grudi u sredini razboja: naskok u upor, zamah u uporu opruženim rukama, prednoška udesno, ulevo.
Paralelni razvoj - doskočni: naskok u potpor o rukama, zamah, u zanjihu saskok iz potpora o rukama prednjihom upor do seda raznožnog snožiti, zanoška.
Dvovisinski razboj (za učenice).
Iz visa zavesom i potkoleno, naupor jašući; iz upora jašućeg odnjihom kovrtljaj nazad u upor jašući.
Greda (za učenice).
Niska greda: hodanje u usponu, ceo okret u usponu (za 180°); hodanje sa visokim prednoženjima; skokovi sa sunožnim odrivom; skokovi sa promenom noge; saskok uvito strance sa 1/1 okretom (za 180°).
Konj sa hvataljkama (za učenike).
Naskok u upor prednji (izdužiti se) odnožiti desnom sa prenosom težine tela u levu stranu, i obratno, povezano.
Naskok u upor stražnji (izdužiti se) odnožiti desnom sa prenosom težine na levu stranu i obratno povezano.
Iz upora prednjeg premah desnom napred, premah levom napred, premah desnom nazad, premah levom nazad povezano saskok nazad.
RUKOMET
Tehnika
Elementi odbrane: osnovni stav igrača u odbrani: kretanje u osnovnom stavu: a) bočna kretanja (kretanja u širinu), b) dubinsko kretanje; blokiranje šuteva: sprečavanje napadača u šutiranju - blokiranje napadača sa loptom; oduzimanje lopte: a) presecanjem dodatnih lopti, b) izbijanjem lopte.
Elementi napada: osnovni stav u napadu; polazak iz odbrambenog stava (start) trčanje, promena pravca kretanja; vođenje lopte na razne načine.
Hvatanja i dodavanja: a) hvatanje lopte u gornjem položaju (dlanovi okrenuti prstima na gore), b) hvatanje lopte u donjem položaju (dlanovi okrenuti prstima na dole); hvatanje lopte koja dolazi: a) sa iste strane kojom se rukom baca lopta, b) sa suprotne strane od ruke kojom se baca lopta, v) hvatanje lopte u trku.
Dodavanja: dodavanje jednom rukom iznad ramena; dodavanje jednom rukom sa strane (iz zgloba šake); dodavanje jednom rukom iza tela: dodavanje jednom rukom odozdo.
Šutiranje na gol: a) šut odozgo sa tla, b) šut odozdo sa tla, v) skok-šut, odskokom u visinu.
Šutiranje sa otklonom: a) prema ruci kojom se šutira, b) od ruke kojom se šutira, c) skok-šut sa krilnih pozicija.
Taktika
Odbrana. Napad; kontranapad.
Igra. Takmičenje između ekipa unutar odeljenja, unutar škole, između škola.
Pravila igre: suđenje.
RITMIČKA GIMNASTIKA I NARODNI PLES
Kretanje u prostoru i kombinaciji sa dokorakom galopom meljajućim i polkinim korakom. Naučene kretnje spojiti u manje ritmičke celine.
Jelenji skok.
Plivanje
Programski zadaci svih plivačkih tehnika - kraul, leđni kraul delfin i prsno plivanje, obuhvataju uvežbavanje određenog načina disanja, obučavanje rada nogu, rada ruku i obučavanje koordiniranog rada nogu i ruku.
Disanje
U okviru obučavanja svake tehnike plivanja treba uvežbavati i odgovarajući način disanja.
Rad nogu
Rad nogu na suvom; rad nogu u vodi u mestu; u sedećem, u ležećem položaju i uz pomoć druga ili pomoćnih sredstava, rad nogu u vodi u pokretu; uz pomoć druga i Pomoćnih sredstava i raznim načinom sa tla i zida plivališta.
Startni skokovi
Skokovi na noge i skokovi na glavu.
Okreti u vodi.
Elementarni okreti; okreti spojeni sa odrivom od okretišta.
Takmičenja
Učestvovanje na svim školskim i međuškolskim takmičenjima. Učestvovanje na svim otvorenim opštinskim i međuopštinskim klupskim takmičenjima.
(1 čas nedeljno, 37 časova godišnje)
ATLETIKA
Tehnika trčanja u krivini i ulaženje u cilj; primopredaja štafetne palice; sprint od 60 m, razvijanje opšte izdržljivosti trčanjem umerenim intenzitetom naizmenično sa hodanjem u trajanju od 5 do 10 minuta.
Skokovi
Skok udalj, skok uvis, usavršavanje jedne od racionalnih tehnika.
Bacanje
Usavršavanje odgovarajućih psihomotornih osobina; bacanje kugle (4x3 kg), uvežbavanje racionalne tehnike.
Vežbe na spravama i tlu.
Vežbe na tlu (za učenike i učenice).
Razovka čeono.
Iz stava raskoračnog zaklonom "most" uz pomoć (učenice).
Iz ležanja na leđima podizanjem "most" (učenici).
Stav o šakama.
Promet strance ulevo i udesno - "zvezda" - usavršavanje.
Preskoci (za učenike i učenice).
Kozlić visine 120 cm; zgrčka i sklonka usavršavanje: raznoška sa 1/1 okretom (za 180°); prekopit.
Razboj (za učenike)
Paralelni razboj (doskočni); iz seda raznožnog pred rukama prehvatom napred kovrtljaj napred sklonjeno do sada raznožnog pred rukama; snožiti, zanjih prednjihom prednoška do stava na tlu.
U sredini razboja: naskok u upor na proizvoljan način zamah u uporu opruženim rukama, zanoška udesno, ulevo.
U sredini razboja: iz potpora o rukama prednjihom upor, uz pomoć.
Dvovisinski razboj (za učenice).
Iz upora jašućeg pothvatom, kovrtljaj napred klimom premah raznožno uvis ležeći na n/p prehvatom na n/p u upor stražnji, zamahom nogama napred saskok.
Iz upora jašućeg pothvatom, kovrtljaj napred u upor jašući.
Greda (za učenice).
Visoka greda: zaletom i sunožnim odrivom naskok u upor prednji premah odnožno desnom (levom) u sed jašući, pola okreta ulevo (udesno), zamahom napred prednožiti, pogrčiti desna ispred leve, i spojeno odrivom rukama čučanj usprav hodanje u usponu do kraja grede i saskok napred uvito.
Hodanje sa visokim prednoženjima: okret za 180° u usponu; saskok strance uvito.
Konj sa hvataljkama (za učenike).
Naskok u upor za rukama i spojeno premah odnožno desnom napred, zamah ulevo premah odnožno desnom nazad i spojeno premah odnožno levo nazad do upra za rukama, povezano, saskok nazad.
KOŠARKA
Tehnika
Osnovni stavovi u napadu bez lopte i u posedu lopte; polazak (start) menjanje pravca (vijugavo i doskokom koso u stranu) i ritma kretanja igre "hvatalice"); dvotaktno i jednotaktno zaustavljanje bez lopte i posle vođenja lopte u trku. Promena pravca kretanja za 90° i 180° zaustavljanjem.
Osnovni stavovi u odbrani i kretanju u tim stavovima.
Pilotiranje: skokovi jednonožnim i sunožnim odskokom; doskoci.
Šut jednom rukom sa visine iznad glave; iz mesta i iskorakom i poskokom; šut "udarcem" lopte u tablu; košarkaški dvoskok - dvokorak: povezivanje vođenja dvoskoka - dvokoraka i šuta; skok - šut iz mesta; skok - šut posle driblinga; šut sa udaljenosti 4-5 m; šut jednom rukom odozdo iz trka i dvoskoka; slobodno bacanje.
Vođenje lopte u mestu i trku po pravoj i kružnoj liniji promenom ritma i tempa kretanja, u svim pravcima; menjanjem pravca kretanja.
Hvatanje i dodavanje lopte obema rukama u visini grudi glave u mestu i kretanju: finta dodavanja ovim načinom; dodavanje obema rukama, udarcem lopte o tlo odozdo strance; udarcem lopte o tlo, hvatanje lopte u skoku; uručivanje lopte; odbijanje lopte obema rukama u visini glave i grudi i iznad glave. (Sve elemente vežbati u mestu i kretanju).
Prenošenje lopte dodavanjem u trku, primenom košarkaškog dvoskoka - dvokoraka; povezivanjem hvatanja i vođenja lopte u trku.
Taktika
Otkrivanje (oslobađanje) od protivnika promenom pravca, kao i ritma i tempa kretanja; utrčavanje u prazan prostor primenom "duplog pasa" u vidu "luka"; kontranapad.
Blokade u mestu i kretanju.
Osnove "držanja čoveka": postavljanje odbrambenog igrača; držanje napadača bez lopte; držanje koji poseduju loptu, u raznim situacijama (pri driblingu, hvatanju i dodavanju lopte u šutu).
Osvajanje lopte "presecanjem dodavanja" oduzimanjem iz ruku protivnika.
Sistem odbrane "čovek na čoveka" zonske odbrane, kombinovane odbrane.
Igra: 1:1, 2:2, 3:2, 3:3 na jedan koš. Povremeno primeniti i igru: 4:4, 5:5 na dva koša.
Pravila: dosledno dosuđivati lične i tehničke greške, korake, dvostruko poigravanje i 3 sekunde; primena svih pravila.
Učestvovanje na takmičenjima.
Ritmička gimnastika
Utvrđivanje i proširivanje gradiva iz V razreda uz primenu sprava (lopte, obruči, čunjevi, vijače, trake).
Estetsko oblikovanje tela: povezivanje pokreta ruku i nogu i trupa.
RVANJE
Priprema učenika za obučavanje tehnike rvanja grčko-rimskim stilom vrše se vežbama kao što su: akrobatika, vežbe za razvijanje snage, izdržljivosti, brzine, okretnosti, koordinacije, orijentacije u prostoru razvijanje taktičkih osećanja, kao i specifičnim vežbama i za vratne mišiće: stoj na glavi, dizanje u most iz ležećeg položaja piruet iz mosta, ulazak i izlazak iz mosta.
Zahvati u stojećem stavu: svlačenje u parte preko ruke, bacanje preko ramena, bacanje zahvatom glave i jedne ruke preko kuka, dolazak na leđa ispod ruke, obaranje sa obuhvatom trupa, bacanje zahvatom preko krsta i jedne ruke preko kuka, prednji pojas preko mosta, dvoručni salto preko mosta, zadnji salto preko mosta, kombinacija bočno bacanje i pojas kombinacija dvoručni salto - obaranje, kombinacija pojas - ramensko bacanje.
Zahvati u parteru: polunelzon ključ na vratu, obuhvatom oko ruke sa strane prevrtanje na plećku dupli nelzon, dizanje ruke, "rolanje" - obuhvatom trupa dolazak na leđa, vučenje sa strane, iz seda ukrštenim obuhvatom trupa prevrtanje iz plećke dizanje obuhvatom trupa i bacanje preko mosta "dizanje krsnim" obuhvatom trupa, dizanje ruku pomoću glave.
Taktika rvanja, propozicije, pravila i sistem takmičenja. Organizacija školskog prvenstva i učestvovanje na takmičenjima. Svrstavanje učenika prema težini u grupe, vreme trajanja borbe 3 i 1 minut sa 1 minutom međupauze.
(1 čas nedeljno, 37 časova godišnje)
ATLETIKA
Trčanje
Sprint do 60 m; štafeta 4 x 60 m; razvijanje opšte izdržljivosti trčanjem, umerenim intenzitetom naizmenično sa hodanjem u trajanju od 5 do 10 minuta.
Skokovi
Skok udalj; usavršavanje obrađenih tehnika, skok uvis; usavršavanje jedne od racionalnih tehnika (zgrčna, opkoračna, flop).
Bacanja
Bacanja kugle (4 i 3 kg); usavršavanje racionalne tehnike.
VEŽBE NA SPRAVAMA NA TLU
Vežbe na tlu (za učenike i učenice).
Stav o šakama, bez pomoći suvežbača, izdržaj 2 sekunde.
Most napred kroz stav o šakama, uz pomoć (učenice).
Dva povezana premeta strance i desno "zvezda".
Iz stava spretnog kolut nazad kroz stav u uporu (samo učenici).
Povaljka.
Preskoci (za učenike i učenice).
Konj u širini visine 110 cm; zgrčka raznoška, sklonka, prekopit - usavršavanje.
Razboj (za učenike).
Paralelni razboj (doskočni); iz zamaha u potporu o rukama prednjihom upor; iz zamaha u uporu; prednotka sa 1/1 okretom (180°) prema pritci do stava na tlu.
Dvovisinski razboj (za učenice).
Na n/p sunožnim odrivom uzmah u upor; iz upora prednjeg na n/p u uporu zanjihom saskok; vis uzneto na n/p; njih u visu uznetom; na upor stražnji uz pomoć.
Greda (za učenice).
Visoka greda: naskok u upor čučeći, okret za 90° u uporu čučećem, usprav; lagano trčanje na prstima po gredi; hodanje sa dokoracima; vaga čeona.
Poskoci sa jednonožnim i sunožnim odrivom i doskokom na jednu nogu.
Konj sa hvataljkama (za učenike).
Premah odnožno desnom napred van, premah odnožno desnom nazad i spojeno premah odnožno levo napred van, premah odnožno levom nazad, saskok nazad.
Iz upora prednjeg, prenosom težine tela ulevo odnožiti visoko desnom, prinožiti i spojeno sa prenosom težine tela udesno odnožiti visoko levo, prinožiti saskok nazad.
ODBOJKA
Tehnika
Dodavanje lopte prstima napred iz različitih položaja i stavova. Dodavanje lopte podlakticama napred iz različitih stavova. Dodavanje lopte za smeč, nisko, srednje i visoko. Smečiranje lopte iz zone napad dijagonalno. Individualno i grupno blokiranje. Servis odozdo - čeoni, bočni.
Taktika
Individualna taktička dejstva kroz igru 1:1. Grupa taktička dejstva kroz igru 2:2, 3:2, 4:4, 4:2. Zaštita bloka u odbrani.
Igra: "ini odboja", takmičenje između odeljenja.
RITMIČKA GIMNASTIKA I NARODNI PLES
Razvijanje i usavršavanje kretnih sposobnosti, sastavljanje malih ritmičkih celina bez sprava i sa spravama koristeći pri tome elemente savladane u prethodnim razredima.
Estetsko oblikovanje tela: vežbe za kičmeni stub i karlicu.
SPORTOVI NA VODI
Veslanje
Savladati tehniku veslanja krmicom; sa jednim veslom (rimen) i sa dva vesla (skul).
Kajakarenje
Ulazak i izlazak iz čamca, baratanje veslom na suvom i u čamcu, tehnika zaveslaja.
(1 čas nedeljno, 35 časova godišnje)
ATLETIKA
Trčanje
Sprint do 60 m; štafeta 4x60 m; razvijanje opšte izdržljivosti trčanjem srednjim intenzitetom u trajanju od 5 do 10 minuta.
Skokovi
Skok udalj: usavršavanje određenih tehnika; skok uvis; usavršavanje jedne od racionalnih tehnika (zgrčka, opkoračna, floc).
Bacanje
Bacanje kugle (4 i 3 kg): usavršavanje racionalne tehnike.
Učestvovanje na takmičenjima.
VEŽBE NA SPRAVAMA I TLU
Vežbe na tlu (za učenike i učenice)
Usavršavanje određenih elemenata.
Preskoci (za učenike i učenice)
Konj u širini visine 110 cm; zgrčka, raznoška, sklopna prekopit - usavršavanje tehnike izvođenja i doskoka.
Doskočni krugovi: iz visa prednjeg zgib, spust (tri puta); iz visa prednjeg, vučenjem vis uzneto, podmetni zamah, zanjih prednjihom prekopit raznožno nazad do stava na tlu.
Razboj (za učenike)
Usavršavanje obrađenih elemenata.
Paralelni razboj (doskočni): iz njiha u potporu i rukama prednjihom upor, zadnjih, prednjihom prednoška sa 1/1 okretom prema pritci, do stava na tlu (spojevi u vežbu).
Dvovisinski razboj (za učenice)
Usavršavanje obrađenih elemenata.
Iz visa ležećeg na n/p jednonožnim odrivom uzmak na v/p spadom iznad podmetni saskok preko n/p jednonožnim odrivom sa n/p.
Usavršavanje obrađenih elemenata.
Visoka greda: na kraju grede, saskok premetom strance.
Konj sa hvataljkama (za učenike)
Usavršavanje obrađenih elemenata.
Iz upora jašućeg, desna napred, zamahom struž ulevo, striž udesno.
Učestvovanje na takmičenjima.
SPORTSKE IGRE
Usavršavanje tehničke i taktičke odbrane sportske igre.
Učestvovanje na takmičenjima.
RITMIČKA GIMNASTIKA I NARODNI PLES
Utvrđivanje pređenog gradiva. Vežbe za trup: talas.
ZIMSKI SPORTOVI
Smučanje
Hodanje, spust, menjanje pravca i zaustavljanje.
Klizanje
Klizački korak napred, prestupnik korak napred, zaustavljanje.
Dva izleta sa pešačenjem
- I razred poludnevni do 3 km (u oba pravca ukupno)
- II razred poludnevni do 4 km (u oba pravca ukupno)
- III razred poludnevni do 5 km (u oba pravca ukupno)
- IV razred poludnevni do 6 km (u oba pravca ukupno)
- V razred celodnevni do 7 km (u oba pravca ukupno)
- VI razred celodnevni do 8 km (u oba pravca ukupno)
- VII razred celodnevni 9 km (u oba pravca ukupno)
- VIII razred celodnevni do 10 km (u oba pravca ukupno)
DVA KROSA, I TO: JESENJI I PROLEĆNI
Stručni aktiv nastavnika fizičkog vaspitanja utvrđuje dužine staza za kroseve, prema uzrastu učenika. Krosevi učenika od I do IV razreda izvode se trčanjem. Od V do VIII razreda, prolećni kros se izvodi trčanjem, a jesenji kros je orijentacioni.
DODATNI VASPITNO-OBRAZOVNI RAD
Sportske sekcije - orijentacioni program
Dodatni obrazovno-vaspitni rad se organizuje za učenike od IV do VIII razreda koji ispoljavaju posebnu sklonost i interesovanje za sport.
Ostvaruje se jednim časom sedmično, odnosno 37 časova godišnje.
Rad se odvija u interesnim grupama, sekcijama ili školskim ekipama koje se formiraju prema sposobnostima i polu:
RUKOMET
Fizička priprema
Izgrađivanje i usavršavanje motoričkih osobina specijalnom fizičkom pripremom.
Tehnička priprema
Kretanje bez lopte, razna trčanja, skokovi u cilju hvatanja lopte, šutiranja vođenja, dodavanja. Pokrivanja i otkrivanja igrača u odbrani i napadu. Zavaravajuća kretnja.
Kretanje s loptom; dodavanje lopte; specijalna dodavanja; vođenje lopte; blokiranje i oduzimanje lopte. Tehnika golmana.
Taktička priprema
Individualna i ekipna odbrana. Čovek na čoveka; presing, zona 6:0; 5:0; 4:2; 4:2; 3:2:1; kombinovana odbrana.
Taktika napada - individualna taktika napada, otkrivanje i utrčavanje, dodavanje i hvatanje lopte, šutevi na gol, vođenje lopte i prelaženje protivnika.
Grupa taktika napada - taktička kombinacija, blokada, sadejstva igrača kod nejednakog broja u odnosu na odbranu. Taktika napada - kontrolisani postepen napad. Prelazak iz napada u odbranu. Izmena igrača. Slobodna bacanja. Sedmerci. Korneri. Taktika golmana.
Teorijska priprema
Pravila igre. Suđenje.
FUDBAL
Fizička priprema
Razvijanje i usavršavanje motoričkih osobina karakterističnih za fudbal.
Tehnička priprema
Kretanje s loptom: udarci; zaustavljanje; igra glavom; vođenje lopte; oduzimanje lopte; ubacivanje lopte. Tehnika golmana.
Taktička priprema
Taktika odbrane - individualna i kolektivna. Postavljanje igrača; oduzimanje lopte; pokrivanje igrača; izvođenje slobodnih udaraca, postavljanje kod izvođenja jedanaesteraca; postavljanje kod izvođenja auta. Taktika golmana.
Taktika napada - individualna taktika napada; kolektivna taktika napada (pokrivanje i otkrivanje, dodavanje lopte, kombinacija). Sistem igre (1:3:4, 1:4:3:3, 1:1:4:2:4 itd.).
Teorijska priprema
Pravila igre i suđenja.
KOŠARKA
Fizička priprema
Tehnička priprema
Start iz raznih stavova i položaja; jednotaktno zaustavljanje, promena pravca za 90° zaustavljanjem; skokovi; pivotiranje u paralelnom i dijagonalnom stavu. Šut na koš jednom rukom i obema rukama na različite načine. Polazak i vođenje, vođenje poskocima i u trku; hvatanje i dodavanje lopte obema rukama, hvatanje jednom rukom privlačenjem do druge, odbijanje lopte obema rukama; dodavanjem lopte jednom rukom.
Taktička priprema
Sistem odbrane "čovek na čoveka" savremena "zonska odbrana","preuzimanje igrača pri blokadi; držanje centra u raznim situacijama; sistem odbrane "čovek na čoveka" u vatrenoj zoni, na pola i celom igralištu; preformiranje jedne vrste zone, u drugu; presing-odbrana; osnovne kombinovane odbrane i praktična primena.
Igra: 1:1 - 2:1 - 3:2 i 3:3 na jedan i 3:3 i 5:5 na jedan i dva koša primenom učenih sistema i kombinacije iz taktike.
Pravila igre se uče uporedo sa obučavanjem tehničkih elemenata i taktike.
Teorijska priprema
Pravila igre.
ODBOJKA
Fizička priprema
Tehnička priprema
Hvatanje niskih lopti, dodavanje brzih lopti; smečiranje i blokiranje brzih lopti. Naučiti laki pad u padu, odbijanje lopte.
Taktička priprema
Individualnu taktiku razvijati singl i dubl partijama. Kolektivne taktike. Taktika napada: napad prvom loptom, napad drugom i trećom loptom. Finte i proigravanje u odbojci. Taktika odbrane: blok, zaštita i specijalizacija mesta u zoni napada i zoni odbrane.
Teorijska priprema
Oprema za odbojku. Sistem takmičenja.
ATLETIKA
Fizička priprema
Tehnička priprema
U osnovnoj školi učenici i učenice mogu se opredeliti za sledeće discipline: trčanje 60 m, 100 m, 800 m, učenici i 600 m učenice, štafeta 4x60 m, skok uvis, skok udalj, bacanje kugle, bacanje diska, bacanje koplja.
Taktička priprema
Taktička priprema u trčanjima, skokovima i bacanjima kada je u pitanju redosled skakanja i bacanja.
Teorijska priprema
Pravila u atletskim takmičenjima.
VEŽBE NA SPRAVAMA
Učenici
Vežbe na tlu. Sklopke, premet napred.
Konj s hvataljkama.
Razboj. Upori, naupor, stav o ramenima, šakama.
Preskoci konja u dužinu. Raznoška, zgrčka, sklonka.
Učenice
Vežbe na tlu. Kolut leteći, premet, most, sklopka s glave.
Visoka greda. Naskok u upor prednji, povlakom jedne upor jašući, saskok prednožno-raznožno, premet strance na kraju grede do stava na tlu. Valcer korak, polkin korak, dečiji poskoci, mačiji skok, strižni skok napred, potpor. ležeći uzno, kolut napred, okret na jednoj nozi za 180°.
Dvovisinski razboj. Iz klima premah zgrčeno, raznožno; uzmak na n/p, v/p; naupor zavesom i potkoleno: naupor jašući naskokom; naupor sa n/p na v/p opiranjem jedne, obe noge; kovrtljaj napred jašući sa i bez pothvata na v/p, kovrtljaj nazad iz upora prednjeg na n/p saskok zgrčka, odbočka.
Preskoci konja u širini. Zgrčka sa zanoženjem, sklonka sa zanoženjem.
Učestvovanje na takmičenjima.
RITMIČKA GIMNASTIKA I PLES
Fizička priprema
Tehnička priprema
Savladavanje kretanja u prostoru. Estetsko oblikovanje pokreta i kretanje bez sprava i sa spravama, koristeći pri tome različitu dinamiku, ritam i tempo. Primena savladane tehnike bez i sa spravama u kratkim ritmičkim sastavima, vijačom, obručem, loptom, čunjevima, bez sprava i sl. Priprema sastava za nastup na priredbama i priprema za školska takmičenja.
SPORTSKA TAKMIČENJA
Škola organizuje i sprovodi sportska takmičenja kao integralni deo procesa fizičkog vaspitanja, prvenstveno u:
- gimnastici (u zimskom periodu);
- atletici (u prolećnom periodu);
- jednoj sportskoj igri (u toku godine).
Sportska takmičenja se organizuju za sve učenike, a sprovode se u okviru radnih subota i u drugo vreme, koje odredi škola.
KOREKTIVNO VEŽBANJE
Organizuje se za učenike koji usled manjih smetnji u fizičkom razvoju, oslabljenog zdravlja i posturalnih poremećaja ne mogu i ne smeju da upražnjavaju redovan program fizičkog vaspitanja, a koje nakon sistematskih lekarskih pregleda uputi komisija.
Sadržaji programa vežbanja se određuju individualno na osnovu nalaza lekara koji je izvršio pregled učenika.
Rad se odvija u grupama od 15 učenika istog uzrasta i iste etiologije poremećaja.
Pri utvrđivanje u sadržaja vežbanja konsultuje se lekar specijalista.
SPORTSKO-REKREATIVNA AKTIVNOST
Prema specifičnim geografskim i klimatskim uslovima i materijalnim mogućnostima škole i mesta, u okviru nastave od 1 do VIII razreda, škola može da organizuje aktivnosti:
a) od I do III razreda: igre na snegu i sankanje
b) od IV Do VIII razreda:
- smučanje (hodanje, okretanje u mestu, spust, promena pravca i zaustavljanje);
- klizanje (klizački korak napred i prestupni korak);
- plivanje (savlađivanje osnovnih tehnika plivanja);
- stoni tenis (osnovni udarci, serviranje).
LOGOROVANJE I ZIMOVANJE
U VII i VIII razredu, učenici treba da učestvuju sa školom na logorovanju (veslanja, plivanja, kajakarenje), i zimovanju (smučanje, klizanje, sankanje).
NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)
Fizičko vaspitanje, s obzirom na zadatak i ulogu koju ima na ukupni razvitak ličnosti, značajni je činilac u vaspitno-obraznovnom radu u osnovnoj školi.
Koncepcija programa fizičkog vaspitanja u osnovnoj školi karakteriše nastojanje da učenik bude aktivna ličnost u smislu oslobođenog individualiteta i da postaje polazna tačka u fizičkom vaspitanju koje je u potpunosti okrenuto njemu, njegovim individualnim, sadašnjim i mogućim potrebama.
Razvoj fizičkog vaspitanja, koje postaje svakodnevna delatnost učenika, prevazilazi se didaktičko-metodički formalizam. Nova koncepcija iziskuje više prave pedagoške kreativnosti nastavnika i više kreativne izražajnosti - ekspresivnosti učenika.
Cilj i zadaci fizičkog vaspitanja proizilaze iz cilja i zadataka osnovnog obrazovanja i vaspitanja i polazna su tačka nove koncepcije.
Svakoj školi ostavljeno je da samostalno, na predlog stručnog aktiva nastavnika fizičkog vaspitanja, nađe najpogodniji model kojim će da realizuje program fizičkog vaspitanja. Pri tome treba imati u vidu potrebe učenika i prostorne i druge uslove koji utiču na ostvarivanje cilja fizičkog vaspitanja.
Godišnji plan, program i raspored izleta, kros, logorovanja, takmičenja, zimovanja utvrđuje na početku školske godine nastavničko veće na predlog stručnog aktiva nastavnika fizičkog vaspitanja i stručnog aktiva učitelja.
Sadržaji programa fizičkog vaspitanja usmereni su na:
- razvijanje fizičkih sposobnosti,
- sportsko-tehničko obrazovanje,
- povezivanje fizičkog vaspitanja sa životom i radom,
- izleti, kao oblik aktivnosti u prirodi,
- četiri dana sporta u svim razredima godišnje, od kojih se dva koriste za jesenji, odnosno prolećni kros,
- dodatni rad za učenike od IV do VIII razreda, sa po jednim časom nedeljno, koji pokazuju posebno interesovanje u želji za razvijanje, stvaralačkih sposobnosti u sportu - rana specijalizacija,
- školska i druga sportska takmičenja kao integralna komponenta programa fizičkog vaspitanja,
- korektivno-pedagoški rad sa po dva časa nedeljno za učenike koji usled oslabljenog zdravlja ili smanjenih fizičkih sposobnosti, ne mogu da prate redovan program. Ovi učenici ne pohađaju časove redovnog programa,
- Logorovanje i zimovanje. U principu, svaki učenik bi trebao u toku školovanja da boravi na jednom logorovanju i zimovanju, na kojima se realizuju programski sadržaji koji se ne mogu realizovati u toku redovne nastave i kao aktivan odmor učenika.
ORGANIZACIJA I NAČELA RADA SA UČENICIMA OD I DO IV RAZREDA
U I, II i III razredu fizičko vaspitanje se ostvaruje dva puta nedeljno u trajanju od po jednog nastavnog časa. Časovi fizičkog vaspitanja se ne smeju spajati kao blok-časovi niti da se zamenjuju časovima drugih predmeta.
Za učenike I do IV razreda predviđeni su obavezni kompleksi vežbi oblikovanja koje moraju naučiti u toku školske godine. Za svaki razred su rađena dva kompleksa - jedan za prvo i jedan za drugo polugodište. Kompleks vežbi može da se organizuje u učionici, sali ili na otvorenom terenu; neophodno je da se učenici oslobode viška odeće i pripreme za vežbanje.
S obzirom na to da su cilj i zadaci fizičkog vaspitanja vrlo složeni i da se, najvećim delom, ostvaruju u okviru nastave, tokom časova, moraju da budu smišljeno pripremljeni i ostvareni. Radi toga svaki čas fizičkog vaspitanja mora da bude u skladu sa didaktičkim i metodičkim zahtevima ali i u skladu sa vaspitnim ciljevima i sadržajima programa, koji su predviđeni za ovaj uzrast.
Za realizaciju sadržaja programa predviđenih za ovaj uzrast koristiti sve nastavne metode, izuzev imitacije i dramatizacije.
Deca ovoga doba se rado takmiče želeći da odmere svoje sposobnosti. Zato su u ovome uzrastu primerene igre na prelazu iz elementarnih dečijih ka sportskim, u okviru kojih se izražava borbenost i časno zalaganje za ostvarivanje uspeha. Naročito, su primenljive igre štafetom koje razvijaju smisao za kolektiv i ulogu svakog pojedinca u njemu.
ORGANIZACIJA I NAČELA RADA SA UČENICIMA OD IV DO VIII RAZREDA
Fizičko vaspitanje se od IV do VIII razreda realizuje sa po 2 časa fizičkog vaspitanja nedeljno na kojima se ostvaruju zadaci i sadržaji zajedničkog nastavnog programa i sa po 1 časom sportskih aktivnosti nedeljno na kojima se ostvaruje poseban sportski program. Zbog toga je i organizacija celokupnog fizičkog vaspitanja znatno složenija.
Radi zadovoljavanja savremenih didaktičkih principa i postizanja što boljih rezultata, u sportsko-tehničkom obrazovanju, nastava se u svim razredima ovog uzrasta organizuje u ciklusima, kojih u svakom od navedenih razreda u toku školske godine ima pet i koji traju približno 13-15 uzastopnih časova, nastavnik fizičkog vaspitanja, zavisno od potreba, precizira trajanje svakog ciklusa, kao i redosled njihovih sadržaja u dogovoru sa svojim kolegama iz stručnog aktiva s obzirom na to da se zajednički koriste objekti, oprema nastavna sredstva i drugo.
Sadržaje pojedinih ciklusa treba planirati na nivou škole.
Sadržaj pojedinih ciklusa su za:
- proveru nivoa znanja na kraju školske godine - pola;
- atletiku - jedan;
- vežbe na spravama i tlu - jedan i po;
- sportsku igru koja je programom predviđena - dva.
U školama koje nemaju odgovarajuće uslove za rad (prostor) u zimskom periodu (vežbe na spravama i tlu), za sportsku igru se planiraju tri ciklusa a za atletiku jedan i po. U školama koje imaju mogućnosti da organizuju obuku plivanja u V razredu se planira za sportsku igru jedan ciklus i za plivanje jedan.
Iako su za svaki razred predviđeni i sadržaji iz plesa, on se ne realizuje u okviru posebnog ciklusa, već tokom cele godine, u okviru ostalih ciklusa, kada je to moguće (gimnastika, sportska igra) pri čemu se elementi plesa koriste kao vežbe za rešavanje zadataka pripremnog i završnog dela časa.
Časovi u toku nedelje treba da budu raspoređeni u jednakim intervalima, ne smeju se održavati kao blok-časovi. Sportski tereni, a posebno sale za fizičko vežbanje, koja je po svojoj površini i higijenskim zahtevima predviđena za jedno odeljenje, ne mogu se koristiti istovremeno za održavanje nastave za dva odeljenja.
U svim razredima ovog uzrasta nastava fizičkog vaspitanja se realizuje odvojeno za učenike i odvojeno za učenice samo u školama koje maju po dva paralelna objekta za fizičko vaspitanje (dve sale ili dva igrališta, bazen i salu itd.).
Po svojoj koncepciji, program uklanja granicu između nastave i vančasovnih aktivnosti. Zbog toga je potrebno da škola, zajedno sa društvenim organizacijama pomaže svim oblicima slobodnih aktivnosti učenika (sportske sekcije, školska društva za fizičku kulturu), a u prvom redu u obezbeđivanju stručnog kadra i materijalnih i prostornih uslova.
U osnovnim školama treba naći pogodna rešenja da se proces fizičkog vaspitanja učenika ne prekida subotom i nedeljom, kao ni tokom školskih raspusta. Sportski život učenika treba kontinuirano da se odvija tokom cele školske godine. Škole su dužne da za stručno rukovođenje tim aktivnostima angažuju stručne nastavnike.
Program fizičkog vaspitanja zahteva savremeniji didaktičko-metodički postupak nastavnika koja se odnosi, u prvom redu, na slobodniju kompoziciju časa fizičkog vaspitanja i na usavršavanje i osavaremenjivanje tehnologije radnih procesa u samom njegovom toku.
Četvorodelnu kompoziciju časa treba shvatiti samo kao obavezno polazište koje obezbeđuje optimalne psihološke, fiziološke i pedagoške preduslove za realizaciju neposrednog zadatka časa fizičkog vaspitanja. Na toj osnovi, sa dosta slobode, treba i komponovati konačnu strukturu časa za svaki zadatak. Moraju se koristiti intenzivnije metode rada kao što su: metod dopunskog vežbanja, kružno-intervalni metod, metod stanica, tarent-trening i sl. Da bi intenzivnije metode rada kao što su: metod dopunskog vežbanja, kružno-intervalni metod, metod stanica, targent-trening i sl. bio optimalan treba voditi računa o racionalnom korišćenju objekata, sprava, rekvizita i ostalog nastavnog pribora, o racionalnijem korišćenju raspoloživog vremena za čas i sl.
Neophodno je da se u organizaciji časova fizičkog vaspitanja koriste: demonstracija pripremljenog učenika, dijafilm, skica, crtež, fotografije, kinogrami, lup-filmovi, kao i komplet za video-motornu obuku.
Tehnologiju rada nastavnik fizičkog vaspitanja može u znatnoj meri da usavrši i korišćenjem u radu instrumenata i uređaja. Usavršavanje i optimalizacija tehnologije radnih procesa, zahteva da sve osnovne škole kabinet za fizičko vaspitanje upotpune instrumentima i uređajima.
RAZVIJANJE FIZIČKIH SPOSOBNOSTI
Programom je predviđeno da se na razvijanju fizičkih sposobnosti radi na svakom času u svim razredima. Posebnu pažnju treba posvetiti:
- razvijanju osnovnih elemenata fizičke kondicije (snage, brzine, ravnoteže, preciznosti i izdržljivosti);
- učvršćivanju normalnog prirodnog držanja tela i mirovanju i kretanju.
Programiranje vrši nastavnik prema stanju telesnog razvoja i fizičkih sposobnosti, potencijalnih mogućnosti i potreba učenika. Učenici se prema sposobnosti grupišu u tri grupe, nastavnik određuje vežbe i dozira opterećenja za svaku grupu.
Veća efikasnost nastave fizičkog vaspitanja može se postići u uslovima kada se učenici izlažu dejstvu dovoljnih fizioloških opterećenja. Bez intenzivnih fizioloških sadržaja vežbe neće izazvati promene u organizmu. Potrebno je davati takve doze fizioloških opterećenja koje će izazvati određene promene organa i organskih sistema u odnosu na njihovo usavršavanje. Za razvijanje fizičkih sposobnosti u metode, izbor vežbi i organizacione forme treba unositi novine. Posebnu pažnju posvetiti primeni individualnog organizacionog oblika rada. U praktičnom radu više koristiti dopunske vežbe, rad sa stanicama.
Uporedo sa praktičnim izvođenjem vežbi nastavnik treba učenika da upoznaje sa njihovim značajem i funkcijom.
PRIRODNA KRETANJA I SPORTSKE GRANE
- ZAJEDNIČKI PROGRAM
Sadržaji zajedničkog programa izloženi su po razredima i polu (gde je to neophodno). Uz njih su dati minimalni obrazovni zahtevi (provera) koji označavaju najniži nivo motornih znanja i umenja koji učenici treba da savladaju i usvoje.
U I, II i III razredu sadržaji područja su: kretanja lokomotornog karaktera (hodanje, trčanje, skakanje, penjanje, puzanje i vršenje); manipulativnog karaktera (hvatanje, nošenje i dodavanje predmeta i rekvizita); statičke i dinamičke ravnoteže i promenu naučnih elemenata u složenim situacijama u raznim igrama.
S obzirom na to da u ovom uzrastu fizičko vaspitanje realizuju učitelji, sadržaji su za ova tri razreda dati detaljno i u potpunosti razrađeni, tako da predstavljaju i programski maksimum.
U starijem uzrastu, od IV do VII razreda, u zajedničkom programu su dati samo osnovni sadržaji koje treba ostvariti. Nastavnik fizičkog vaspitanja može slobodno i kreativno da pronalazi efikasna rešenja i bira vežbe pomoću kojih će tok fizičkog vežbanja prilagođavati konstitucionim, motornim, fiziološkim specifičnostima svakog učenika ili pojedinih grupa.
SPORTSKE GRANE - IZBORNI PROGRAM
Sadržaj ovih aktivnosti čine sportske grane koje su navedene u poglavlju "Sportske grane - izborni program". Učenicima se pruža prilika da, uz savet nastavnika fizičkog vaspitanja, zadovolje svoje proširene želje i interesovanja.
Za sportske grane učenici se opredeljuju na početku školske godine. Jedna izborna sportska grana obrađuje se tokom školske godine. U mešovitim odeljenjima (devojčice i dečaci) mogu se izabrati dve sportske grane. Nastava je obavezna za sve učenike u odeljenju i pripada redovnom rasporedu časova.
Časovi izbornog programa za učenike mogu se organizovati na način koji najviše odgovara mogućnostima škole (mogu biti održavani u suprotnoj smeni - npr. časovi plivanja i dr.).
U slučajevima gde škola ne raspolaže predviđenim uslovima za realizaciju izbornog programa predloženog za određen razred, aktiv učitelja i nastavnika fizičkog vaspitanja predlaže učenicima onu sportsku granu čiji se program može realizovati.
AKTIVNOSTI U PRIRODI
Izleti
Škola je obavezna da u okviru fonda radnih dana planira i obezbedi potrebno vreme od dva dana za izlete, budući da izlaske u prirodi predviđaju i druga nastavna područja (priroda i društvo, priroda, društvo, biologija, geografija i sl.) treba ih organizovati i ostvariti na nivou škole.
Izleti se mogu organizovati po odeljenjima ili sa grupom odeljenja, a njihove operativne zadatke kao i lokaciju utvrđuju zajedno stručni aktivi nastavnika fizičkog vaspitanja, uz saradnju sa svim drugim aktivnostima koji izletom treba da realizuju svoje zadatke.
Dva izleta sa pešačenjem
- I razred poludnevni do 3 km (u oba pravca ukupno)
- II razred poludnevni do 4 km (u oba pravca ukupno)
- III razred poludnevni do 5 km (u oba pravca ukupno)
- IV razred poludnevni do 6 km (u oba pravca ukupno)
- V razred celodnevni do 7 km (u oba prava ukupno)
- VI razred celodnevni do 8 km (u oba pravca ukupno)
- VII razred celodnevni do 9 km (u oba pravca ukupno)
- VIII razred celodnevni do 10 km (u oba pravca ukupno)
Kros
Nastavni program predviđa da se kros održava dva puta godišnje za sve učenike. Organizacija je zadatak škole a zbog velikog broja učesnika u njima u realizaciji učestvuju nastavnici svih obrazovno-vaspitnih područja.
Krosevi se ostvaruju u okviru radnih dana - dana sporta.
Stručni aktiv nastavnika fizičkog vaspitanja utvrđuje dužine staza za kroseve, prema uzrastu učenika od I do VIII razreda. Krosevi učenika od I do IV razreda izvode se trčanjem. Od V do VIII razreda, prolećni kros se izvodi trčanjem, a jesenji kros je orijentacioni.
POVEZIVANJE FIZIČKOG VASPITANJA SA ŽIVOTOM I RADOM
Upućivanje učenika u samostalni rad na razvijanju održavanja fizičke kondicije u svakodnevnom životu.
U tom smislu određivati neposredne radne zadatke, prema individualnim potrebama i mogućnostima, koje će učenici izvršiti u slobodno vreme, kao jutarnju gimnastiku ili u okviru svakodnevne rekreacije.
Učenike čije su fizičke i motorne sposobnosti slabije, učitelj i nastavnik fizičkog vaspitanja treba da upućuje da u slobodno vreme samostalno vežbaju. Oni treba da im prikažu i objasne vežbe koje treba kod svojih kuća, samostalno ili uz pomoć i podršku roditelja, da vežbaju. Posle izvesnog vremena na času fizičkog vaspitanja treba kontrolisati šta je učenik od postavljenog zadatka ostvario.
Razvijanje zdravstveno-higijenskih navika za vreme nastavnih i vannastavnih oblika fizičkog vaspitanja, odnosno celokupnog boravka učenika u školi, kao trajan proces, ostvaruje se pomoću svih nastavnih sadržaja i drugih oblika rada u školi, na taj način što će voditi brigu o higijenskim uslovima objekta za nastavu fizičkog vaspitanja i ličnoj higijeni (pranje ruku, nogu, kupanja nakon vežbanja).
Fizičko vaspitanje je moćan činilac u jačanju zdravlja i preventivno sredstvo u sprečavanju oboljenja, samo kada se sprovodi u higijenskim uslovima.
Bazu fizičkog vaspitanja učenika mora činiti vežbanje na otvorenom, na školskom vežbalištu, igralištu, u timu i sl. Učenici najveći deo dana provode u zatvorenim prostorima, u sedećem - statičkom položaju, stoga je neophodno da putem fizičkog vežbanja i svakodnevnih sportskih aktivnosti nadoknade sve izraženiju hipodinamiku.
Na časovima fizičkog vaspitanja učenici treba da vežbaju u opremi koja je pogodna za to, da posle vežbanja operu ruke, da se umiju, da se presvuku, da se pri aktivnom odmoru raskomote od šalova, kapa i teških kaputa, itd.
DODATNI OBRAZOVNO-VASPITNI RAD
Sportske sekcije - orijentacioni program
Ovaj rad se organizuje za učenike od IV do VIII razreda koji u fizičkom vaspitanju pokazuju posebne sklonosti i interesovanja kao i želju da u ovoj oblasti razvijaju svoje stvaralačke sposobnosti.
Dodatna nastava u fizičkom vaspitanju, u stvari, znači radnu specijalizaciju učenika u jednom sportu. Pošto je izbor sportova kojim učenici mogu da se bave vrlo širok, neophodno je da se u većim osnovnim školama, gde postoji više nastavnika, u stručnom aktivu za fizičko vaspitanje, (zvanično) dogovore ko će izvoditi rad u pojedinim sportovima. S obzirom na to da se radi o angažovanju nastavnika tokom njegovog 40-časovnog radnog vremena neophodno je ova zaduženja i podelu za rad u raznim sportskim sekcijama zvanično i registrovati.
Za ovaj rad postoji okvirni (orijentacioni) program, koji služi nastavnicima samo kao polazna osnova za programiranje sportskog usavršavanja učenika. Svaki nastavnik, za svoju grupu, razrađuje detaljan program rada, a u pojedinačnim sportovima razrađuje i pojedinačan program rada za svakog učenika.
SPORTSKA TAKMIČENJA
Sportska takmičenja čine integralnu komponentu procesa fizičkog vaspitanja. Na njima učenik proverava rezultate svog rada, a nadmetanja sa vršnjacima ga podstiču na vlastito usavršavanje. Zbog toga je neophodno da odredi materijalne, organizacione i druge uslove kako bi školska sportska takmičenja bila dostupna svim učenicima.
KOREKTIVNA VEŽBANJA
Pri sistematskom lekarskom pregledu svi se učenici po zdravstvenim kriterijumima razvrstavaju u tri grupe:
- sposobni za redovnu nastavu;
- sposobni za redovnu nastavu uz izvesna ograničenja;
- upućuju se na dopunsko (specijalno) fizičko vežbanje. Korektivno vežbanje se organizuje za učenike koji usled smanjenih sposobnosti, umanjene motorike, oslabljenog zdravlja, lošeg držanja tela ili telesnih deformiteta ne mogu i ne smeju da ostvaruju opšti program fizičkog vaspitanja. Ovi učenici umesto redovne nastave imaju po dva časa korektivno-pedagoškog rada i njihov rad se ocenjuje.
Ograničenja daje lekar, koji je izvršio pregled, i on tačno precizira koja su to ograničenja, na primer: (izdržljivost, trčanje, česta ubrzanja, vežbe snage, igre sa loptom, vežbe ravnoteže i sl).
Nastavnik fizičkog vaspitanja i učitelj su dužni da zahteve lekara uvažavaju, da ih unesu u svoja zvanična dokumenta u kojima vode evidenciju o fizičkim sposobnostima dece, kao i da na svakom času fizičkog vaspitanja u okviru drugih aktivnosti, vode računa o ovim ograničenjima.
Pri postavljanju zadataka celom razredu, nastavnik upozorava učenika sa ograničenjima koje sadržaje i u kojoj meri oni mogu da ostvaruju.
Program korektivnog vežbanja zajednički utvrđuju lekar i profesor fizičkog vaspitanja a prema potrebama učenika.
Učitelj i nastavnik su obavezni da učenike koji su upućeni u dispanzer na vežbanje redovno prate i u tom pogledu održavaju kontakte sa učenicima i njihovim roditeljima, kao i specijalistima koji taj program realizuju.
SPORTSKO REKREATIVNE AKTIVNOSTI
Škola je dužna da omogući organizaciju sportsko rekreativnih aktivnosti prvenstveno za svoje učenike u vannastavno vreme kao i za vreme radnih subota. Preporučuje se školama da sportsko rekreativne aktivnosti organizuje i za vreme: zimskog, prolećnog i letnjeg školskog raspusta.
Poseban organizacioni oblik je Dan sporta. U toku školske godine škola može više puta organizovati Dan sporta. Dan sporta je preciziran u kalendaru godišnjeg programa i plana škole.
Škola će, zajedno sa organizacijama za fizičku kulturu i roditeljima, stvarati uslove za svakodnevne Sportsko rekreativne aktivnosti učenika.
LOGOROVANJE I ZIMOVANJE
S obzirom na potrebe dece škola treba da organizuje kolektivna logorovanja i zimovanja učenika. Ona, pored rekreativno-zabavnih sadržaja, služe organizovanom preduzimanju mera i režima koje doprinose aktivnom odmoru, jačanju zdravlja, praktičnoj obuci vojno odbrambenih veština i sportova koji se ne mogu realizovati u toku redovne nastave.
CILJ I ZADACI
Sadržajima fonetske ritmike deluje se na telesnu strukturu sintezom kvaliteta fonema i pokreta kroz ritmičke strukture, igru kao kreativnu i ekspresivnu aktivnost; ublažavaju se poremećaji koji prate gubitak sluha i uključuju se u rehabilitaciju sluha i govora.
(2 časa nedeljno, 74 časa godišnje)
Operativni zadaci:
- Formiranje fenomena "motorne slike";
- podsticanje psihomotornog razvoja i razvoja senzomotorike;
- percepcija i reprodukcija takta i ritma;
- usvajanje fonetske napetosti i modulacija glasa;
- usvajanje artikulacije glasova srpskog jezika;
- razvijanje govora u funkciji sporazumevanja;
- diskriminacija akustičkog signala;
- uvođenje u osnovna gramatička pravila.
SADRŽAJI PROGRAMA
- Vežbanje "akta" i efekta - formiranje motorne slike tela.
- Vežbanje kinestetskog osećaja i funkcije tela (u dinamici - jako, slabo, vremenu - brzo, polako; prostoru - gore, dole, napred, nazad).
- Vežbe za razvoj psihomotorne baze i senzomotorike.
- Vežbe disanja, fonacije i govornih organa.
- Vežbe percepcije i reprodukcije takta (jedan, mnogo) i ritma (4/4 takt, 2/4 takt).
- Raditi na spontanom izgovoru glasova, kroz fonološke igre i pokret.
- Obraditi najmanje 24 glasa prateći prirodan razvoj deteta i program srpskog jezika.
- Vežbati fonetsku napetost i modulaciju glasa.
- Vežbati ritamske strukture u formi iracionalnih brojalica.
- Vežbati jednosložnu, dvosložnu reč, rečenicu (imenice, glagol), ritamski, intonacijski korektno.
- Uvođenje u gramatičke strukture prateći program srpskog jezika.
- Vežbe slušnog opažanja govora, zvučnih informacija (ima - nema, jedan - mnogo, ritam, intonacija, intenzitet, trajanje).
- Upotreba slušnih amplifikatora, muzičkih instrumenata kao stimulacija pokreta.
(2 časa nedeljno, 74 časa godišnje)
Operativni zadaci
- Utvrđivanje stepena usvojenosti fonemskog sistema jezika, rad na daljem usvajanju i korekciji;
- percepcija, reprodukcija i diskriminacija govornog ritma, intonacije, akcenta;
- rad na bogaćenju rečnika i usvajanju govora u cilju komunikacije;
- uvođenje u osnovna gramatička pravila;
- korekcija i podsticanje psihomotorne baze, razvoj senzomotorike;
- diskriminacija akustičkog signala slušanje govora.
SADRŽAJI PROGRAMA
- Vežbe disanja, fonacije i govornih organa.
- Vežbanje kinestetskog osećaja i funkcije tela (dinamika - jako, slabo; vreme - brzo, polako; prostor - gore, dole, napred, nazad).
- Vežbe percepcije i reprodukcije ritma kroz 2/4 takt - izgovor reči i rečenica.
- Vežbati izgovor vokala s osnovnim kvalitetima govora - akcenat, intonacija, ritam.
- Dalji rad na artikulaciji glasova neobrađenih u prvom razredu.
- Vežbanje logatomskih struktura.
- Vežbati fonemsko ritamske strukture racionalnih brojalica koje sadrže ritam, intonaciju, akcente.
- Vežbati gramatičke forme i pravila kroz paradigmatske igre, prateći program srpskog jezika.
- Samostalno govorno izražavanje vežbati kroz semantičke igre prateći program srpskog jezika.
- Vežbe slušnog opažanja reči, rečenica, govornih celina.
(2 časa nedeljno, 74 časa godišnje)
Operativni zadaci
- Pravilna artikulacija i korekcija glasova;
- rad na percepciji, reprodukciji i diskriminaciji govornog izraza (ritam - intonacije - akcenta);
- osposobljavanje učenika za čist i jasan govor u cilju komunikacije;
- uvođenje u gramatička pravila srpskog jezika;
- podsticanje i razvoj psihomotorne baze i senzomotorike i njihova korekcija;
- vežbe slušnog opažanja.
SADRŽAJI PROGRAMA
- Permanentno raditi na tehnici disanja, fonacije i vežbama govornih organa.
- Raditi vežbe za korekciju psihomotorne baze.
- Vršiti korekciju i diskriminaciju glasova po mestu i načinu obrazovanja, zvučnosti i frekvenciji javljanja u rečima.
- Osposobljavanje učenika u primeni gramatičkih pravila u govornom izražavanju prateći program srpskog jezika.
- Monološko i dijaloško izražavanje učenika kroz kraće tekstove, pesmice.
- Vežbe u zapamćivanju strukture rečenice.
- Vežbe u slušnom opažanju.
(2 časa nedeljno, 74 časa godišnje)
Operativni zadaci
- Osposobljavanje učenika za pravilan izgovor;
- osposobljavanje učenika za samostalno govorno izražavanje kao i tačno i jasno iskazivanje svojih misli, osećanja i želja;
- osposobljavanje učenika za monološko - dijalošku formu izražavanja;
- uvođenje učenika u gramatičke kategorije jezika;
- korekcija i podsticanje psihomotorne baze, razvoj senzomotorike;
- raditi na razvoju slušnog opažanja.
SADRŽAJI PROGRAMA
Permanentno raditi na tehnici disanja, fonaciji i vežbama govornih organa.
- Raditi vežbe za korekciju psihomotorne baze.
- Raditi korekciju glasova, glasnih grupa u odnosu na mesto i način formiranja, zvučnost i frekvenciju javljanja.
- Raditi na pauzama u reči - rečenici, interpunkciji.
- Vežbati izgovor većih govornih celina u jednom izdahu.
- Vežbati pravilan izgovor govornih celina u odnosu na ritam - intonaciju - akcent.
- Vežbati izgovor kroz igre dramatizacije u cilju dijaloške forme govora.
- Vežbati orijentaciju u vremenu i prostoru.
- Usmeravati učenike na primenjivanje gramatičkih kategorija u govornom izražavanju.
- Samostalno izražavanje.
- Vežbe slušanja.
NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)
Povezanost slušne percepcije i opšte motorike opaža se već u intrauterinom razvoju, kao i povezanost i zavisnost opšte motornosti i govornih organa koja se ispoljava u istovremenom sticanju motornih i govornih sposobnosti.
Razumljivost izgovora, kao i potreba razvoja senzacija i osećaja, doveli su do primene ritma i ritmičkih stimulacija u obučavanju gluvih.
Gluvo dete percipira najpre ritmičke strukture tela, globalne reči i vokale pre nego što može izvoditi i kombinovati elemente govornog artikulacionog lanca. Ono može svesno upravljati ritmom kao i svojim govorom uopšte, a pokretima govornih organa pri govornoj reči.
Preko ritmičkih stimulacija, kroz pokret i igru, mi utičemo na razvoj govora gluvog deteta. Pri tom uzimamo u obzir da je govorni aparat spreman ritmički funkcionisati, kao i da slušni aparat stimulisan ritmičkim vežbama koristi ostatke sluha i upotrebljava ga u slušanju govora.
Stimulaciju započinjemo formiranjem fenomena motorne slike. Serijom različitih pokreta stvaramo onu fiziološku napetost koja spontano izaziva slog, odnosno reč kao rezultat doživljaja. Vežbanjem fonemsko - ritamskih struktura, pamtimo artikulacijske pokrete, odnosno fiksiramo glas, raspoznajemo ga i stvaramo uslove da ga "čujemo". Usvajanjem fonemsko ritamske strukture stvaramo uslove za razvoj govora. Stimulišemo i razvoj slušanja i gradimo "ravnotežu artikulacije" preko koje osećamo trajanje, vreme reči. Preko pokreta i ritma razvijamo osećaj za vreme, za prostor i stvaramo uslove za razvoj motorike. Pravilnim usmeravanjem razvoja motorike i njene veze sa zvukom i pokretom u ritmičkim strukturama stvaramo uslove za dobar govor.
Principi u radu fonetske ritmike su:
1. elementi glasa i elementi pokreta moraju se uskladiti u svojim kvalitetima;
2. telesni pokreti moraju odgovarati uzrastu deteta;
3. pokret mora biti funkcionalan, a ne simboličan;
4. pokret je početak, nosilac dobijanja govora ili korekcije. Kraj je govor bez pokreta, sam govor.
Metodski postupci u radu ritmičkih stimulacija
Na prvom nivou stimulacija pokretom, potrebno je oživeti "krik" koji se realizuje uz motoričko angažovanje. U prvom kontaktu ono je usmereno u "dodiru" iz kojeg proizilaze razne akcije. Preko dodira uvodimo dete u pokretnu igru, kako bi osvestilo glasanje, varijacije dinamike vremena i intonaciju. Uvodimo dete u stimulaciju pokreta za glas.
Nakon stimulacija pokreta za glas, dolazi stimulacija pokreta za reč, rečenicu. Ona sledi odmah iza prvog, dobro usvojenog glasa ili glasovne grupe. Zadatak je stimulirati dobar ritam i intonaciju istih govornih celina koje u svakoj varijaciji nose drugačiju poruku. Polazimo od reči koja ima svoj ritam, akcenat, intonaciju, poruku. Ritam reči doživljavamo globalno kroz pokret. Jednosložne reči predstavićemo kratkim direktnim pokretom, dvosložne reči predstavljamo direktno kretnjom - skokom i doskokom, trosložne reči predstavljamo njihanjem iz raznih delova tela, četvorosložne reči predstavljamo kružnim pokretom, Prve reči su onomatopeje, zatim imenice. U početku, u zavisnosti od intonacije, imenice će imati značenje glagola i malih uzvičnih rečenica. Fonetska realizacija reči odmah se obogaćuje semantičkom intonacijom.
Rečenica kao govorna celina javlja se poslednja mada se provlači od samog početka pojave prvog glasa. Rečenica mora biti praćena pokretom koji u sebi sadrži prirodan ritam govornog jezika. Za konstrukciju rečenice koristimo forme prostornIh oblika. Dvočlana rečenica stimuliše se kretnjom napred - nazad; tročlana rečenica stimuliše se u formi trougla; četvorosložna rečenica stimuliše se u formi kvadrata. Krug, kao prostorna forma, služi nam za objedinjavanje misli i isticanje govornog ritma rečenice.
Odnos akta i efekta ispoljava se na dva područja - senzibilitet samog tela, proprioceptivno područje odnosa sa spoljašnjim svetom, eksteroceptivno, senzibilnost koja kao organ ima čula. Povezivanje akustičke senzibilnosti i pokreta ostvaruje se kroz kružnu reakciju. Efekat koji izaziva njegov gest pokreće novi gest, a cilj je izazivanje novog efekta i njegovog menjanja kroz nizove sa sistematskim varijacijama. Na taj način dete uči da upotrebljava svoje organe pod kontrolom oseta koje samo stvara i koji prepoznaje. Detetove vokalizacije pokazuju kako ono uči da ostvaruje odnose izmeću akustičkih i kinestetičkih područja međusobno povezujući akt i efekat.
Dakle, u radu koristimo pokret za glas, pokret za logatom, pokret za reč, ritmičku igru sa onomatopejom negde između ili na samom početku, pokret za rečenicu. Nijedan od ovih pokreta se ne izvodi izolovano i nijedan ne stoji sam, već se nadograđuje jedan na drugi po principu koncentričnih krugova.
CILJ I ZADACI
U okviru obrazovno-vaspitne oblasti zdravstvene zaštite obuhvaćeni su sadržaji iz zdravstvenog vaspitanja i prve pomoći.
Cilj obrazovno-vaspitnog rada je: povećanje fonda zdravstvenog znanja, formiranje pozitivnih navika i stavova u zaštiti svoga zdravlja i zdravlja sredine, i usvajanje teorijskih i praktičnih znanja iz prve pomoći.
(1 čas nedeljno, 35 časova godišnje)
Operativni zadaci
Učenici treba da:
- budu svesno aktivni u zaštiti i unapređenju zdravlja i zdravlja svoje sredine;
- se upoznaju sa pojmovima fizičkog, i mentalnog zdravlja i socijalnog blagostanja;
- razvijaju i neguju higijenske navike;
- se osposobljavaju da kritički ocenjuju sebe i svoje ponašanje u odnosu na zdravlje;
- razvijaju i neguju humani odnos među polovima;
- steknu osnovna znanja o nastajanju i sprečavanju poremećaja i bolesti zaraznog i nezaraznog porekla kod dece školskog uzrasta;
- upoznaju režim rada, učenja, igre, rekreacije kao preduslova pravilnog telesnog i duhovnog razvoja;
- se upoznaju sa štetnim dejstvom duvana, alkohola i droge na organizam;
- razviju osećanje pripadnosti društvenoj sredini i usvoje norme ponašanja;
- da shvate značaj prve pomoći i osposobe se za pružanje samopomoći i uzajamne pomoći;
- upoznaju sredstva za pružanje prve pomoći;
- upoznaju uzroke nastanka povreda;
- osposobe se za stavljanje zavoja i trougle marame;
- da razumeju pravila imobilizacije i osposobe se za korišćenje priručnih sredstava;
- osposobe se za zaustavljanje krvarenja priručnim sredstvima;
- razumeju razloge za primenu veštačkog disanja i masaže srca i znaju da ih primene;
- znaju kako treba da postupe kod povreda nastalih zbog: hladnoće, toplote, udara struje, udara groma, ujeda zmije, utapanja;
- da se upoznaju sa redosledom hitnosti pri masovnim povredama;
- razvijaju govor.
SADRŽAJI PROGRAMA
I. UVOD U ZDRAVSTVENO VASPITANJE (10-5-2)
Šta je zdravlje i zdravstveno vaspitanje.
Šta je higijena. Lična higijena. Školska higijena. Komunalna higijena. Higijena radne sredine.
Psihosomatske karakteristike puberteta.
Bolesti zavisnosti. Sida.
Prijateljstvo između osoba suprotnog pola.
Odmor i rekreacija.
II. PRVA POMOĆ (10-2-8)
Zašto učimo prvu pomoć. Sredstva za pružanje prve pomoći.
Povrede, uzroci nastanka povreda. Prva pomoć kod rana.
Praktičan rad: Vrste zavoja i pravila pri zavijanju.
Praktičan rad: Prva pomoć kod preloma kostiju. Imobilizacija.
Praktičan rad: Stepeni opekotina i prva pomoć kod opekotina.
Šta je toplotni udar a šta je sunčanica. Prva pomoć. Smrzavanje.
Praktičan rad: Zaustavljanje krvarenja i vrste krvarenja.
Mehaničko ugušenje, uzroci i prva pomoć.
Mere oživljavanja.
Praktičan rad: Vrste veštačkog disanja.
Praktičan rad: Koma položaj.
Prva pomoć kod: ujeda insekta, zmije, besnih životinja.
Prava pomoć kod trovanja. Prva pomoć kod utapanja.
Redosled pružanja pomoći kod masovnih povreda.
NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)
Program zdravstvene zaštite u prvom delu obrađuje sadržaje iz zdravstvenog vaspitanja. On predstavlja, u ovom delu, jedinstvenu obrazovno-vaspitnu oblast čiji se zadaci ne mogu ostvariti isključivo u okviru jednog nastavnog predmeta. Brigu o zdravlju, pravilnom razvitku učenika, higijenskim uslovima života i rada u školi mora, pored Službe za zdravstvenu zaštitu, da preuzme na sebe ceo nastavnički kolektiv, odnosno škola u celini.
Da li će teorijska i praktična zdravstvena pravila biti shvaćena i usvojena zavisi, između ostalog, i od uslova praktičnog života u školi. Gotovo nijedno obrazovno-vaspitno područje nije toliko vezano za doživljen primer koji neposredno deluje na usvajanje pravila, kao što je to slučaj sa zdravstvenim vaspitanjem.
Planirane sadržaje treba dati: u razumljivoj i popularnoj formi; kroz individualni i grupni rad; organizovane tako da pojedinac i grupa dožive proces učenja neposredno kroz iskustvo,
Pojedine teme treba dati u okviru zdravstvene tribine, naročito one koje obrađuju specifičnu zdravstvenu problematiku i za njihovu prezentaciju pozvati odgovarajuće stručnjake.
Složeni proces zdravstvenog vaspitanja, kod učenika oštećenog sluha, zahteva i adekvatan izbor očiglednih zdravstveno-vaspitnih sredstava, kao što su: agitke, plakati, parole, leci, brošure, medicinske slike, film, dijafilm, zdravstvene izložbe itd.
Objašnjenjem pojma zdravlja, definicijom koju je usvojila Svetska zdravstvena organizacija, ostvaren je pristup da se zdravlje smatra prvorazrednom društvenom potrebom, gde čovek predstavlja najveću vrednost.
Kada se govori o ličnoj higijeni onda se često pogrešno misli na pranje i umivanje. Zanemaruje se: higijena zuba, pravilno držanje tela, higijena ishrane, higijenske navike u vezi sa upotrebom nužnika, sprečavanje crevnih zaraznih bolesti, sprečavanje kapljičnih zaraza, vakcinacija.
Školski objekat može da se pretvori i u primeran zdravstveno-vaspitni ambijent. Svojim izgledom, higijenom i opštim atmosferom izgled školske zgrade utiče na formiranje svesti i pozitivnog ponašanja učenika.
Programski sadržaji o zdravoj školskoj sredini, pored školske zgrade, treba da obuhvate razgovore o: školskom dvorištu, školskom smetlištu, sportskim površinama, ukrasnom bilju i zelenilu, režimu školskog dana.
Sadržaji iz komunalne higijene treba da prošire znanja o zdravlju i upoznaju učenike da zdravlje zavisi i od: a) Prirodnih činilaca (zemljotresi, orkani, stanje vazduha, vlažnost, sunčana i druga zračenja, fizičke karakteristike zemlje, vode, zagađenja); b) Društvenih činilaca (higijena stanovanja, higijenski zahtevi naselja - selo, grad i prigradska sredina).
Osnovna znanja iz higijene radne sredine upućuju učenike da i na radnom mestu mogu da postoje posebni uzroci koji utiču na zdravstveno stanje. To. su: fizički, hemijski, mehanički i biološki faktori, ali da postoje i higijenske mere zaštite.
Pravilnom orijentacijom za budući poziv i rad postiže se uspeh u životu i izbegavaju se mnoge lične i opšte neprilike pa i nesreće.
U okviru unapređivanja mentalnog zdravlja planirane su navedene teme, ali se one, po želji učenika mogu promeniti.
U program tečaja prve pomoći uneti su nastavni sadržaji neophodni za razumevanje osnovnih teorijskih i praktičnih znanja iz pružanja prve pomoći. Sadržaji programa na relativno jednostavan način obučavaju učenike da u svakodnevnom životu, pravilno i blagovremeno ukažu prvu pomoć unesrećenom i da pri tom neguju humane odnose u međuljudsko poštovanje. Stoga nastavnik treba da obrati pažnju na operativne zadatke, jer su oni i zahtevi koje nastavnik treba da ispuni u ostvarivanju sadržaja ovog programa.
Program tečaja prve pomoći ima pretežno praktičan karakter i nastavnik treba manji deo vremena da posveti teorijskom objašnjavanju a više demonstraciji i praktičnom radu. Za uspešnu realizaciju programskih sadržaja izuzetno važna je korelacija sa drugim predmetima, prvenstveno sa biologijom. Redosled obrade tema treba uskladiti sa redosledom obrade u nastavi biologije jer se tu stiču osnovna znanja iz anatomije i fiziologije čoveka.
Specifičnost sadržaja nastavne građe zahteva od nastavnika intenzivni racionalni rad, a oblici i metode rada moraju da obezbede maksimalnu angažovanost učenika na času.
Koncepcija i sadržaj programa tečaja prve pomoći pružaju široke mogućnosti za primenu raznovrsnih nastavnih metoda. Izbor metoda zavisi od cilja i zadataka nastavnog časa, sposobnosti učenika i opremljenosti kabineta. Prednost pri realizaciji treba dati metodi demonstracije vežbama i grupnom obliku nastavnog rada.
Da bi se postigao što bolji obrazovni, a naročito praktični efekat nastave, potrebno je obezbediti najneophodnija nastavna sredstva - sanitetska, tehnika, priručna. Program treba organizovati u skladu sa prostornim, materijalnim i kadrovskim mogućnostima škole. Tokom ostvarivanja nastavnog programa neophodno je kod učenika razvijati smisao za kolektivizam, drugarstvo, prijateljstvo, tolerantnost, izdržljivost.
Pri obradi svake nastavne teme nastavnik treba da vodi računa o tome da učenici dobiju onoliki fond novih informacija koliko mogu da savladaju na času.
Elementarna znanja iz zdravstvene zaštite, grupisane su u dve specijalizovane oblasti, treba da čine jedinstvo ukupne spremnosti učenika da se u izazovima koji nisu savremen život izbore - za zdravlje.
(2 časa nedeljno po učeniku)
CILJ I ZADACI
Cilj programa slušnih i govornih vežbi je da se doprinese potpunijem ostvarivanju razvoja govora i jezika kao jednog od osnovnih zadataka nastave sa učenicima oštećenog sluha, jer od stepena razvoja govora ove dece zavisi uspešan nivo vaspitno-obrazovnog rada.
Zadaci su sledeći:
- da se sistematskim korišćenjem preostalih slušnih sposobnosti pomogne daljem razvijanju sposobnosti slušanja glasova ljudskog govora, kao i da doprinesu razvoju govora;
- da se doprinosi uspešnijem razvoju kognitivnih i intelektualnih sposobnosti;
- da se omogući bolja socijalna komunikacija sa licima intaktna sluha i uspešan mentalni razvoj učenika sa oštećenim sluhom;
- da se doprinese uspešnijem oralnom komuniciranju ovih učenika u svakodnevnim prilikama, kao i čistoj i jasnijoj artikulaciji na bazi slušanja;
- da se otklone govorni nedostaci ovih učenika;
- da se sistemom slušnih vežbi poboljša slušni i govorni status učenika i omogući uspešno savladavanje vaspitno-obrazovnih sadržaja;
- da doprinese boljem čitanju i razumevanju govora sa usta sagovornika, a time učini govor pristupačnijim za socijalnu komunikaciju.
SADRŽAJI PROGRAMA
I. KONTAKT SA UČENIKOM
Upoznavanje učenikovih slušnih sposobnosti (govorni i slušni status učenika; upućivanje učenika u rukovanje slušnim aparatom; prijem signala preko slušnog aparata; privikavanje učenika na slušno opažanje; određivanje najugodnijeg nivoa prijema zvuka).
II. DISKRIMINACIJA AKUSTIČNOG SIGNALA
Raspoznavanje zvukova zvučnih izvora - signala (bubnja, tamburice, harmonike, daira, trubice); - igre. (Prilog).
Vežbe za diskriminaciju broja signala (jedan, dva); vežbe za razlikovanje dva stepena intenziteta datog signala (slab - jak, jak - slab, slab - slab, jak - jak); vežbe za razlikovanje dva tonska odnosa (viši - niži); vežbe za diskriminaciju trajanja; vežbe ritma; 4/4, 3/4, 2/4; slušanje onomatopejskih zvukova i oponašanje zvukova i šumova u prirodi.
III. RAD NA GLASU
Spontano dobijanje laringalnog glasa; pravilno postavljanje glasa u odnosu na intenzitet i visinu; vokali.
a) Vežbe sa osmišljenim vokalima; A, O, U, I, E dugački, kratki i prelaz između njih.
Napomena: Reči su većinom dvosložne, jer se one najlakše čuju. Slogove čine suglasnici - samoglasnici (bez suglasničkih grupa). Za normalne reči uzete su one gde se novi glas nalazi uz samoglasnik koji mu je blizak po mestu tvorbe, odnosno uz koji se najlakše izgovara. Normalne reči su podvučene.
A - kao plač bebe ili drugo;
O - kao poziv ili drugo;
U - kao sviranje voza, trube ili drugo;
I - kao znak čuđenja, radosti ili drugo;
E - kao iznenađenje ili drugo.
b) Vežbe sa vokalima različite dužine, jačine i različitog položaja u slogu.
A - Vežbati dužinu vokala. Prema mogućnostima učenika vežbati vokal AAAA-AA
BA - uzvik da se neko uplaši
AU - čuđenje
LA, LA - uspavljivanje bebe
MAMA - dozivanje
AM - oponašanje pokreta pri jelu
O - Vežbati vokale u kombinacijama sa suglasnicima B, P, V.
VO - znak za bol
ZO - uzvik
OP - znak za ustajanje
U - Vežbati sa suglasnicima V, F, M.
MU - onomatopeja
PU, PU - sviranje automobila
FU, FU - sviranje voza
VU, VA - sviranje mašine
E - Vežbati sa suglasnicima P, M, F, V, T, D.
ME, ME - onomatopeja
PEC - upozorenje
I - Vežbati sa suglasnicima P, B, M, F, V.
PI, PI - onomatopeja
BI, BI - sviranje auta
VI, VI - onomatopeja
FI, FI - kao lokomotiva
Konsonanti
Konsonante je najbolje vežbati sa vokalima raznih dužina A, O, U, E, I i u inicijalnom, finalnom i medijalnom položaju.
Korekcija konsonanata vrši se na isti način u slogu.
Vežbe za glas P: | PA |
| PU |
| PI, PI |
| OP |
| PO |
| PEC |
Vežbe za glas B: | BA |
| BUM |
| BI, BI |
| BE |
Vežbe za glas M: | MAU |
| MU |
| MO |
| ME |
| MI |
| AM |
Vežbe za glas T: | TA |
| TU |
| TE |
| TO |
| TI |
| ETO |
| TE-TO |
| TA-TA |
| AT |
Vežbe za glas D: | DA |
| DI, DI |
| OD |
Vežbe za glas N: | NE |
| NA |
| ONA |
| ANA |
| ON |
Vežbe za glas K: | KO, KO |
| KO |
| OKO |
Vežbe za glas G: | GA, GA |
| GU, GU |
| GO, GO |
Vežbe za glas J: | JA |
| OJ |
| JOJ |
| JU |
| JAO |
| EJ |
Vežbe za glas V: | VVVV - kao vetar |
| VO |
| OVO |
| VI, VI |
| EVO |
Vežbe za glas S: | SSSS - kao zmija |
| SA |
| OSA |
| SU |
Vežbe za glas L: | LA, LA |
| LU, LU |
Vežbe za glas Z: | ZZZZ - kao pčela |
| ZU, ZU - kao muva |
Vežbe za glas C: | CI, CI |
| CIU |
| MIC |
| MAC |
Vežbe za glas Š: | ŠŠŠŠ - kao talasi |
| SU, ŠU - kao liše |
| IŠ |
Vežbe za glas Ž: | ŽIV, ŽIV |
Vežbe za glas Ć: | ČI, ĆI |
| ĆU, ĆU |
| ĆI, ĆI |
Vežbe za glas LJ: | LJU, LJU |
Vežbe za glas H: | HI, HI |
| HE |
| HU |
| UHU |
| AH |
| OH |
| OHO |
Vežbe za glas Č: | ČU, ČU |
Vežbe za glas NJ: | NJI, NJI |
| NJA, NJA |
Vežbe za glas R: | RRRRRR |
Vežbe za glas F: | FI, FI |
Vežbe za glas DŽ: | DŽIV, DŽIV |
IV. VEŽBE ZA SLUŠNO OPAŽANJE I IZGOVOR GLASOVA U JEDNOSLOŽNIM I DVOSLOŽNIM REČIMA
Vežbe glasova u rečima (u svim položajima). (Prilog)
Vežbe dužina vokala u rečima.
Vežbe dužine vokala zavisno od govorne situacije (MAA-MA; MA-MAAA).
Vežbe dužine vokala u posebnim rečima (Prilog).
V. VEŽBE SLUŠNOG OPAŽANJA I IZGOVORA GLASOVA U REČENICI
Vežbe za upotrebu imenica, glagola, prideva
Glagoli
Glagoli sa obrađenim pojmovima:
| BATA |
|
| MAMA |
|
JEDE | TATA | JEDE (u inverziji) |
| PAS |
|
| KOKA |
|
Vežbati glagole na isti način: ima, sedi, spava, ide, pije, jede, kupa, kuva, kopa, nosi, kosi, piše, briše i dr.
Pridevi
Upotreba prideva: lep, mali, veliki, kao osobine pojmova uz koji stoje, nakon prethodne obrade njihovog semantičnog značenja:
| LOPTA |
|
| TETA |
|
LEPA | SEKA | LEPA (u inverziji) |
| MACA |
|
| BATA |
|
| AUTO |
|
LEP | SAT | LEP (u inverziji) |
| TATA |
|
| AUTO |
|
MALI | SAT | MALI (u inverziji) |
| VOZ |
|
| AUTO |
|
VELIKI | SAT | VELIKI (u inverziji) |
| VOZ |
|
Vežbe za upotrebu i razumevanje pitanja
Ko je to? | Ko ima? | Kakav je? | Imaš? |
Šta je to? | Gde je? | Šta radi? | Voliš? |
(Prilog) | |||
I. UČENJE VEŽBE ZA SLUŠNO OPAŽANJE I TEHNIKU GOVORA
Raspoznavanje i diferenciranje govora od drugih zvučnih izvora. Na primer: slušati govor i zvuk nekog instrumenta preko mikrofona sa magnetofonske trake ili ploče (truba, flauta, harmonika, daire i dr.).
Snimanje i slušanje sopstvenog glasa. Identifikacija svog glasa i razlikovanje od glasova drugih učenika.
Razlikovanje broja intenziteta udara: na bubnju, dobošu i drugim instrumentima.
Oponašanje ritmičkih stimulacija uz davanje takta: hodanjem (korakom), pljeskom ruke, udarom. Izvori zvuka mogu biti razne udaraljke ili brojalice.
Ritam u govoru: brojalica.
KOJA | KNJIGA | KOJA (u inverziji) |
| SVESKA |
|
| OLOVKA |
|
| GUMA |
|
| KNJIGA |
|
TVOJA | SVESKA | TVOJA (u inverziji) |
| OLOVKA |
|
| GUMA |
|
Razgovor uz dramatizaciju ili uz pomoć slike zbog utvrđivanja i praktične upotrebe zamenica. Na primer: Dečak i devojčica su za stolom. Pred devojčicom je prazan, a pred dečakom pun tanjir.
Tok razgovora:
Majka: Čije je to?
Dečak: Moje nije.
Devojčica: Moje nije.
Majka: Tvoje je. (Pokazuje na devojčicu) Pojedi brzo!
Devojčica: Nije moje. Tvoje je. (Pokazuje na dečaka).
Vežbe za upotrebu prideva koji omogućava osobinu (svojstvo) predmeta uz koji stoje. Vođenje razgovora (kraći dijalozi). Na primer: U prodavnici su mama, dečak i devojčica.
Tok razgovora:
Majka: Hoćeš li ovu loptu?
Devojčica: Hoću.
Mama: A ovu?
Devojčica: Ne, ova je mala.
Mama: Šta ti hoćeš? (pita dečaka)
Dečak: Auto.
Mama: Koji?
Dečak: Ovaj veliki, crveni.
Upotreba glagola u prvom i trećem licu jednine i prvom licu množine:
JA, ON, ONA, MI |
|
|
Leva, desna | ili | Voda, voda |
Jedan, dva |
| Kap, kap, kap |
Ide bata |
| Ide bata |
Idem ja. |
| Tap, tap, tap. |
II. RAD NA GLASU
Ponavljanje i utvrđivanje pređenih glasova i njihova korektura. (Prilog)
Razlikovanje glasova po kvalitetu.
Kvalitet i dužina vokala:
izolovani vokali,
kombinacija dva vokala,
kombinacija tri vokala.
Razlikovanje glasova po zvučnosti i mestu gradnje: P-B, T-D, S-Z, Š-Ž, K-G, F-V, Č-Đ, Č-DŽ. (Prilog)
III. VEŽBE ZA SLUŠNO OPAŽANJE REČI
Korektura glasova u jednosložnim i dvosložnim rečima i unicijalnom, medijalnom i finalnom položaju. (Prilog)
Vežbe naglaska na prvom slogu. Vežbati na već usvojenim rečima. Na primer: lopta, mama, tata, bata i dr. (Prilog)
Vežbe dopunjavanja reči. (Prilog br. ).
IV. VEŽBE ZA SLUŠNO OPAŽANJE REČENICA
Vežbe za upotrebu zamenica: on, ona, moje, tvoje.
| TRČI |
|
ON | BACI | ON (u inverziji) |
| CRTA |
|
| GOVORI |
|
ONA | TRČI | ONA (u inverziji) |
| BEŽI |
|
| CRTA |
|
| GOVORI |
|
| ČITAM |
|
JA | TRČIM | JA (u inverziji) |
| GOVORIM |
|
ON | ČITA | ON (u inverziji) |
| TRČI | GOVORI |
ONA | ČITA | ONA (u inverziji) |
| TRČI |
|
| GOVORI |
|
MI | ČITAMO | MI (u inverziji) |
| TRČIMO |
|
| GOVORIMO |
|
Opisivanje radnje koju učenik sam vrši, koja je demonstrirana ili na slici predstavljena. Upotrebljavati sadašnje vreme uz upotrebu imenica kao subjekta. Vršiti zamenu imenice zamenicama.
Upotreba pitanja:
KO? (čita, piše, ide, trči). Dečak, devojčica i drugi u zavisnosti ko šta radi).
Ko je lep (dobar)? Ti. Ja. On. Ona.
Ko voli? (mamu, tatu). Ja. On. Ona. Mi.
Šta radiš? (dečak, devojčica, čovek žena. Čita, čisti, ore, i dr.).
Čije je to? Moje. Tvoje.
Kakav je? Lep. Mali. Veliki. Plav.
Kada? Sada. Odmah.
Od čega je? Od drveta (klupa, sto). Od stakla (prozor, čaša). Od vune (bluza, džemper). Od hartije (sveska, knjiga).
Kako se ti zoveš?
Kako se on (ona) zove?
Hoćeš li to? Ne. (Neću) (Pa) (Hoću)
Šta voliš? Voće. (Jabuka, grožđe i sl.).
V. SAMOSTALNO IZRAŽAVANJE
Samostalno iskazivanje radnje koju učenik vrši ili koja je prikazana dijapozitivom ili slikom prostom rečenicom (Prilog br. 10).
Opis predmeta (igračke). Na primer: imam loptu. Lepu loptu. Malu loptu. - Inverzija.
Opis slike. Služi se najpre jednostavnom slikom bez mnogo lica, predmeta, detalja. Imenovanje lica i stvari na slici. Iskazivanje prostom rečenicom radnje koju neko na slici vrši.
Opisivanje slike na kojoj je predstavljeno više radnji (Prilog)
Opisivanje svog doživljaja uz prethodno davanje zadatka: Iskazivanje želje, obećanja ili stanja.
Upotreba oblika: hoću, volim, nemoj, boli me, gladan sam, hladno mi je.
Na primer: boli me zub, glava, noga. Hoću loptu, jabuku. Vodim lutku i sl.
Upotreba odrečne i potvrdne rečenice sastavljene od jedne ili dve reči: Na primer: Imaš li auto? Ne. (Nemam). A lutku? Ne. (Nemam). A loptu? Da. Daj mi? Ne dam. Zašto? Moja je.
Pozdravi. Dobar dan. Zdravo.
Naučiti dete da kaže: svoje ime, imena drugova iz razreda, nastavnika, imena članova porodice. Voditi razgovore o porodici. (Prilog)
I. VEŽBE ZA SLUŠNO OPAŽANJE
Realizovanje različitih taktova uz odbrojavanje udaraca i ritmova (sa magnetofonske trake i gramofonske ploče).
Razlikovanje naglašenog i nenaglašenog sloga u rečima (pravilno naglašavanje reči prema akcentima našeg književnog jezika).
Naglasak dvosložnih i trosložnih reči putem taktiranja (kuća, kućica, kiša - kišobran).
Uočavanje razlike glasa, reči i rečenica (voda - ja pijem vodu). Razlikovanje dvosložnih od trosložnih reči putem slušanja.
(Prilog)
II. VEŽBE ZA SLUŠNO OPAŽANJE I IZGOVARANJE OBLIKA REČI
Reči u jednini i množini:
Oko - oči,
uvo - uši,
drug - drugovi.
Reči izvedene iz zajedničkog korena:
rad | pisati |
rad - iti |
|
rad - nik | na - pisati |
rad - nica | za - pisati |
rad - nički | do - pisati |
rad - nja | o - pisati |
| pot - pisati |
Reči sa suglasničkim grupama:
slan | crn |
slana | Crnac |
slanik | Crnogorac |
(Prilog) |
|
III. VEŽBE ZA SLUŠNO OPAŽANJE I IZGOVARANJE REČENICA
Rečenice u jednini i množini:
To je oko. | - To su oči. |
To je prozor. | - To su prozori. |
To je đak. | - To su đaci. |
Đak čita. | - Đaci čitaju. |
Đak čita knjigu. | - Đaci čitaju knjigu. |
Rečenice sa pridevima suprotnog značenja:
Ja sam dobar đak. | Ja nisam loš đak. |
Ti si vredno dete. | On je lenjo dete. |
Rečenice s predlozima (u, na, kod, za): Maramica je u džepu.
Sveska je na klupi.
Olovka je kod Stevana.
Uzeo sam olovku sa stola.
Rečenice sa veznicima (i, da):
Ja imam oca i majku.
Ja nemam dedu i babu.
Idem da se umijem.
Ja znam da čitam.
Rečenice u zapovednom načinu sa izvršavanjem naređenja:
Upali svetlo!
Ugasi svetlo!
Okreni se desno i levo!
Podigni ruke gore!
Rečenice u sadašnjem vremenu:
Ja čitam knjigu.
Dragan piše pismo.
Ti se igraš.
On se šeta.
Rečenice u prošlom vremenu:
Ja sam bio u prodavnici.
Kupio sam bombone.
Platio sam pet dinara.
Vežbe za zapamćivanje strukture rečenice (Subjekat isti, predikat i objekat različiti ili predikat isti, subjekat i objekat različiti, ili objekat isti, subjekat i predikat različiti.
(Prilog)
IV. VEŽBE ZA SLUŠANJE I IZGOVARANJE KONVENCIONALNIH MODELA
Reči i rečenice za praktični svakodnevni govor:
Molim! Hvala! Izvolite! Izvinite! Oprostite!
Hajde! Idi tamo! Dođi ovamo!
Izražavanje prijatnih i neprijatnih osećanja i stanja:
Dobro nam došao! Srećan ti rođendan!
Zdrav sam!
Idem na izlet! Boli me glava!
Bolestan sam! Čuvaj se psa!
Beži od mene! Nisi dobar!
Slušanje i izgovaranje svakodnevnih pozdrava:
Slušanje i izgovaranje pitanja:
Ko si?
Šta radiš?
Šta si?
Koji razred učiš? U kom si razredu?
Gde se nalazi tvoja škola? Mesto, ulica i broj zgrade.
(Prilog)
V. VEŽBE ZA SAMOSTALNO IZRAŽAVANJE
Opis predmeta.
Opis doživljaja.
Opis slike.
(Prilog)
I. VEŽBE ZA SLUŠNO OPAŽANJE I TEHNIKU GOVORA
Raspoznavanje muzike i govora preko radija.
Raspoznavanje muzike ritmova preko magnetofonske trake.
Raspoznavanje muškog i ženskog glasa.
Raspoznavanje (boje glasa svojih drugova).
II. VEŽBE ZA SLUŠNO OPAŽANJE I IZGOVARANJE REČI
Vežbe za izgovor i korekciju suglasničkih grupa u rečima: sneg, crn, trn i sl.
(Prilog)
Vežbe za naglasak u trosložnim i višesložnim rečima.
(Prilog)
III. VEŽBE ZA SLUŠNO OPAŽANJE I IZGOVARANJE REČENICA
Slušanje rečenica od tri i više reči:
Beograd je Lep grad.
U gradu su ulice široke.
(Prilog)
Slušanje rečenica od tri reči u kojoj se menjaju po dve reči:
Mačka lovi miša.
Mačka pije mleko.
(Prilog)
Rečenice u sadašnjem, prošlom i budućem vremenu.
Milan piše pismo.
Juče je bilo lepo vreme.
Ja ću pisati domaći zadatak.
(Prilog)
Dopunjavanje rečenice rečima:
Danas pada __________ (kiša).
Redar je obrisao __________ (tablu).
IV. VEŽBE ZA UPOTREBU I RAZUMEVANJE PITANJA: KO, ŠTA, KAKAV, KOME, ČIJI, ZAŠTO
Ko je danas redar? Šta radi devojčica? Kakav je bio ručak? Kome si napisao pismo? Čija je olovka? Zašto nisi napisao zadatak?
V. VEŽBE ZA UPOTREBU PREDLOGA: IZNAD, ISPOD, IZA I ISPRED
Iznad nas je nebo.
Ispod drveta sedi dečak.
Čiviluk je iza vrata.
Ispred škole je dom.
(Prilog)
VI. VEŽBE ZA UPOTREBU PRILOGA: LEPO, DOBRO, PAŽLJIVO
On lepo piše.
Mama dobro kuva.
Pažljivo iseci hleb.
(Prilog)
VII. VEŽBE ZA UPOTREBU VEZNIKA: I, DA, PA, ALI, A, ILI
Imam olovku i gumu.
Petar zna da pliva.
Seka je pala pa se uplašila.
Pada kiša ali nije hladna.
Nada je kupila svesku, a ja olovku.
Kupiću čokoladu ili bombone.
(Prilog)
VIII. VEŽBE ZA UPOTREBU ODREČNIH REČENICA: NIKO, NIŠTA
Niko nije bolestan.
Ništa nisam jeo.
(Prilog)
IX. VEŽBE ZA UPOTREBU LIČNIH ZAMENICA U MNOŽINI
Mi idemo u bioskop.
Oni igraju fudbal.
Vi gledate film.
(Prilog)
X. VEŽBE ZA SLUŠANJE I IZGOVARANJE KONVENCIONALNIH MODELA
Kada si rođen?
Odakle si?
Gde si rođen?
XI. VEŽBE ZA SAMOSTALNO IZRAŽAVANJE
Na osnovu posmatranja priloženih slika, učenici treba da ih samostalno opisuju (slike godišnjih doba, slike određenih priča i basni).
(Prilog)
KONVENCIONALNI MODELI I VEŽBE ZA SAMOSTALNO IZRAŽAVANJE
I. LJUDI
Gde žive: kontinenti, zemlje (nabrojati, razgovarati)
Koje su boje kože: crne, bele, žute
Kojeg imovnog stanja: bogati, siromašni .
Koje mogu imati osobine: lep, ružan, zao, dobar, mlad, star, brz, spor, veran, neveran, nizak, visok, slab, jak, debeo, mršav, vredan, lenj,...
Imaju svoja zanimanja: lekar, bolničar, medicinski tehničar, zubar, zubni tehničar, profesor, učitelj, inženjer, ekonomista, mehaničar, mesar, fotograf, frizer, krojač, pekar, obućar, zidar, trgovac, kuvar, konobar, monter, optičar, bravar, stolar, električar, ....
Ljudi rade, druže se, susreću se, putuju, upoznaju ....
II. PITANJA I ODGOVORI
Kada? - sada, odmah, posle, uvek, pre, juče, sutra....
Gde? - ovde, tamo, napred, pozadi, gore, dole, napolju, unutra, blizu, daleko, .....
Kako? - dobro, lepo, brzo, izvrsno, sporo, nikako, loše, polako, svakako, nekako, ....
Otkada? - od juče, od pre tri godine, od sledeće nedelje
Zašto?
Šta?
Šta je?
Šta je to?
Koji?
Koliko?
Znaš li?
III. POZDRAVI
Dobro jutro, Dobar dan, Dobro veče, Laku noć, Do viđenja, Zbogom, Zdravo, Srećno, Dobro došli, Dobru zabavu, Na zdravlje, Dobar apetit, Srećan put....
IV. PRIHVATANJE
Da, Svakako, Hoću, Drage volje, Rado ....
V. ODBIJANJE
Ne, Nikako, Nikada, Nemoguće, Šteta, Žao mi je ...
VI. IZRAZITI UČTIVOST
Molbe: Molim, Recite mi, Pokažite mi, Dajte mi, Pričekajte....
Zahvaljivanje: Hvala, hvala lepo, Mnogo vam hvala, Mnogo vam dugujem, Molim, nema na čemu ....
Izvinjenje: Oprostite, Žao mi je, Mnogo mi je žao, Oprostite ako vam smetam, Nije bila moja krivica, Ništa zato...
VII. VREMENSKI IZRAZI
Dan, radni dan, nedelja, praznik, mesec, godina, danas, juče, prekjuče, sutra, vek, jutro, ujutro, jutros, podne, popodne, dopodne, u podne, veče, večeras, uveče, sinoć, noć, noćas ....
VIII. VREMENSKE PRILIKE
Kakvo je vreme?
Vreme je lepo. Vreme je ružno. Kiša pada. Pada sneg. Sneg se topi. Vlažno je. Toplo je. Hladno je. Grmi. Seva. Sunce sija. Vreme je maglovito. Proleće. Leto. Jesen. Zima.
IX. JAVNI NATPISI
Ulaz. Ulaz slobodan. Izlaz. Izlaz za nuždu. Otvoreno. Zatvoreno. Slobodno. Zauzeto. Radno vreme. Prodaje se. Rasprodaja. Voda za piće. Toalet za dame. Toalet za gospodu
X. NAREDBE
Pazi. Opasno. Vuci. Guraj. Zvoni. Ne diraj. Zatvaraj vrata. Idite desno. Idite levo....
ZABRANE
Zabranjeno: ulaz, prolaz, pušenje, kupanje, bacanje ....
KONVERZACIJA U RAZLIČITIM SITUACIJAMA SUSRETI NA ULICI
Dobar dan. Kako ste?
Hvala, dobro, a vi?
Dugo vas nisam videla.
Kako vaša porodica?
Kako su vam deca, suprug, supruga?
Kako uče? Koji su razred?
Sve ih mnogo pozdravite?
Navratite kod nas. Mogli bi svi da se vidimo.
Mi smo se odselili. Evo vam adresa i telefon.
Drago mi je što sam vas srela. Doviđenja.
Pozdravite i vi vaše.
U društvu
Dopustite da vas upozna. Ovo je moj prijatelj, prijateljica.
Drago mi je što smo se upoznali.
Koliko vam je godina? Kada vam je rođendan?
Jeste li oženjeni, udati? Želite li piće, čaj?
Dođite kod nas kad budete imali vremena.
Dođite večeras! Ne mogu. Doći ću sutra.
Volela bih da se opet vidimo. Možete li doći kod nas na ručak.
Radije bih došao na večeru. Vrlo rado ću doći.
Smeta li vam pušenje. Hvala na poseti. Videćemo se opet.
Bilo je prijatno. Dođite i vi kod nas.
U knjižari
O, koga to vidim! Šta radiš u ovom delu grada?
Tražim neke knjige. Čuo sam da ih u ovom knjižari ima.
I ja kupujem knjige. Potražićemo zajedno.
Šta želite?
Imate li ... Imamo, izvolite pogledajte!
Uzeću ovu. Ja ću još malo da razgledam i odaberem još neku knjigu. Kako ti plaćaš?
Platiću u gotovom, a ti?
Ja plaćam čekom. Uzeću nekoliko knjiga.
Odaberite šta želite. Zamotaću vam i dati račun. Platićete na kasi.
Vrlo ste ljubazni. Hvala.
U robnoj kući
Ovo je velika robna kuća. U njoj možeš da kupiš sve što želiš: rublje, gotova odela, tkanine, posude, nameštaj....
Uglavnom sve što čoveku treba.
Ima li veća trgovina u gradu od ove?
Ne, ovo je najveća.
Onda ću ovde sigurno naći dobar materijal za kostim kakav želim. Na kom spratu su tkanine?
Na drugom. Hoćemo li liftom ili pokretnim stepenicama?
Čime vas mogu uslužiti?
Molim vas pokažite mi ....
Ja nosim broj....
Imate li nešto bolje, ali ne preskupo?
Koliko košta metar? To je preskupo. Ima li nešto jeftinije?
Mogu li da probam ovaj komplet? Gde je kabina?
Ovo mi se sviđa. Uzeću.
Putovanja
Informacije
Molim vas gde je šalter za informacije?
Pravo, pa levo, šalter broj 3.
Kad polazi voz za ....
Imate jedan voz u 10 i trideset. Putnički je upravo otišao.
Da li je taj voz direktan ili moram presedati.
Voz je direktan. Želite li kartu?
Da, mogu li dobiti i rezervaciju.
Sve ćete dobiti na šalteru zajedno sa kartom.
Gde mogu predati kofer?
Gde se nalazi garderoba?
Sa kojeg koloseka polazi voz za ....?
Kada dolazi voz iz ....?
Da li kasni voz iz ....? Stiže li na vreme voz iz ....?
Na šalteru
Molim vas kartu drugog razreda i rezervaciju za ...
Želite li ležaj? Koliko košta? Može. Hvala.
U vozu
Ovo je moje mesto. Imam rezervaciju.
Izvolite, moje je do vas.
Izvinite, da li je ovo mesto slobodno.
Ne, zauzeto je.
Nema više mesta. Svi kupei su popunjeni. Moramo stajati.
Kada stižemo ...?
Gde vi putujete? Putujete li sami?
Gde su kola za ručavanje?
Ide kondukter. Pokažite karte! Hvala.
Reči: železnica, kolosek, železnička stanica, čekaonica, garderoba, informacije, kovčeg, nosač, ulaz, izlaz, blagajna, vozna karta, (u jednom pravcu, povratna, prvog razreda, drugog) red vožnje, dolazak, odlazak, kola (spavaća, sa ležajevima, za ručavanje), mesto, pušači, nepušači, kondukter, nosač.
Vozovi: putnički, brzi, ekspresni, šinobus, motorni.
Na stanici
O, profesore, kuda vi putujete?
Vodim đake na ekskurziju.
Gde idete?
Idem u Crnu Goru. Vozom do Bara, a zatim autobusom obilazimo obalu.
Ja čekam prijatelje iz Niša. Voz kasni već deset minuta.
Evo, objavljuju dolazak voza. Idem na kolosek.
Zovi nosača. Koferi su teški.
Uzećemo taksi.
Kako ste putovali?
Dobro, imali smo prijatno društvo.
Dobro došli.
Putovanje automobilom
Putovaćemo našim autom.
Koji je najkraći put za ...?
Molim vas gde da skrenemo?
Skrenite levo, Izaći ćete na autoput. To vam je najbolje.
Dalje je, ali je put bolji ...
Da li je ovo put za ....?
Kuda vodi ovaj put? Koliko ima kilometara do....?
Možemo li ovde parkirati? Gde je najbliža benzinska stanica?
Tu ćemo ostati. Uzećemo benzin i malo se odmoriti.
Nadamo se da ima i restoran.
U gradu
Idemo u šetnju po gradu.
Grad mi je nepoznat prvi put sam u njemu.
Oprostite gde se nalazi ..:?
Kako mogu odavde stići do pošte?
Da li je daleko železnička stanica?
Skrenite desno kod prvog semafora.
Prva ulica desno.
Niste na pravom putu. Vratite se do sledeće ulice pa skrenite levo, a zatim opet nekog pitajte.
Nije daleko. Daleko je. Blizu je.
Šta treba videti u ovom gradu?
Možemo li posetiti neku crkvu?
Koja je ovo zgrada?
Kad se može posetiti muzej? Koliko košta ulaznica?
Ulaz je slobodan.
Gde je najbliži bioskop?
Kojim prevozom možemo do centra grada?
Možemo li peške do centra grada?
Na kojoj stanici treba da siđemo?
Koliko stanica imamo do...?
Ima li u blizini taksi stanica?
Možemo li tramvajem ili trolejbusom do ....?
To nije daleko odavde. Možete peške stići za pet minuta.
Gde se kupuju karte za gradska vozila?
Možete ih kupiti u vozilu ili na trafici.
Ja imam pretplatnu kartu za ceo mesec. Tako je jeftinije.
Pošta
Želim da pošaljem ovo pismo.
Kako? Preporučeno, hitno, avionom ili obično?
Želim jednu marku za pismo i dopisnicu.
Gde je šalter za slanje paketa?
Moram da pošaljem ovaj paket.
Mogu li podići novac?
Molim vas uplatnicu za novac!
Čitko popunite i uplatite na šalteru uplata-isplata.
Na istom šalteru se podiže i uplaćuje novac.
Poslaću razglednicu iz ovog grada mojima.
Želim poslati telegram.
Mogu li da telefoniram iz pošte?
Molim vas telefonski imenik.
Želim da telefoniram.
Koji je pozivni broj za ....?
Pozovite broj...
Hotel
Ima li slobodnih soba?
Ja sam rezervisao dve dvokrevetne sobe.
Kako, pismom ili telefonom?
Kako se zovete? U redu je.
Želim sobu: sa dva kreveta, jednim krevetom, kupatilom, balkonom, telefonom, pogledom na...., na prvom, drugom, trećem spratu ...
Pokažite mi sobu. Ova soba mi se ne sviđa. Mala je.
Imate li veću sobu?
Uzeću ovu.
Koliko želite ostati? (jednu noć, nedelju dana ...)
Koji je broj moje sobe? Na kojem je spratu?
Koliko košta noćenje?
Da li želite samo noćenje sa doručkom, polupansion ili ceo pansion?
Od koliko časova se služi doručak, ručak, večera?
Gde je restoran?
Sutra odlazim. Spremite mi račun da platim.
U restoranu
Konobar! Šta želite?
Ima li slobodan jedan sto za .... osoba?
Da li je ovo mesto slobodno?
Želim samo kafu. Želim jedno piće. Želim da ručam.
Molim vas jelovnik.
Donesite nam ....
Želite li nešto da popijete?
Želite li još nešto?
Donesite nam hladne vode i dve kafe.
Molim vas račun!
Na pošti
- Izvinite, gde je pošta?
- Žao mi je, ali ne znam. Pitajte nekog drugog.
- Hvala ... Molim Vas, da li znate gde je pošta?
- Da, ona se nalazi u glavnoj ulici na levoj strani posle raskrsnice. Pokazaću Vam.
- Veoma ste ljubazni.
- To je sledeća zgrada, doviđenja.
- Hvala Vam. Doviđenja.
- Dobar dan, izvinite poslao bih telegram.
- Izvolite obrazac.
- Hvala, molim Vas i marku i pismo.
- Izvolite. To je 6 dinara i 30 para.
- Hvala Vam. Izvolite.
Poseta frizeru
- Dobar dan gospođo. Šta mogu učiniti za Vas?
- Želela bih: šišanje, farbanje, mini val ...
- Sedite gospođo i sačekajte trenutak. Vi ste sledeći na redu. Da li želite manikira u međuvremenu? On je upravo slobodan.
- Da hvala.
- Kakve želite nokte - duge ili kratke?
- Ja bih volela kratke nokte i crveni lak.
- Svakako gospođo ... Izvolite gotovo je.
- Hvala zadovoljna sam.
- Frizer je upravo slobodan. Izvolite. Kakvu frizuru želite?
- Volela bih da imam kratku frizuru i smeđu kosu.
- Da li Vam odgovara ovakva frizura?
- Da dopada mi se.
.............
Gotovi smo gospođo. Kako Vam se dopada?
- Divna je. Koliko sam dužna?
- Šišanje, farbanje, mini val, 100 dinara.
- Izvolite, hvala Vam.
- Hvala Vama, doviđenja.
- Doviđenja.
Tražimo posao
- Želeo bih da razgovaram s gospodinom Ivanom.
- Izvolite, ja sam.
- Ja sam automehaničar i tražim posao. Imate li nešto za mene?
- Da li imate diplomu?
- Da, svakako, izvolite.
- Da li ste negde radili pre?
- Da radio sam u Čačku. Izvolite preporuke.
- Koliko imate godina?
- Imam 20 godina.
- Dobro, mislim da imam posao za Vas.
Intervju
Ime - Marko
Prezime - Popović
Datum rođenja - 14.05.19..
Mesto rođenja - Beograd
Zanimanje - učenik
Adresa - Zmaj Jovina 3
Marko: "Ja sam Popović Marko, ja sam rođen 14.05.19.. u Beogradu, ja sam učenik, ja živim u Ulici Zmaj Jovina 3, Beograd."
Kako se zoveš? - Marko.
Kako se prezivaš? - Popović.
Kada si rođen? - 14.05.19..
Šta si po zanimanju? - Učenik.
Koja je tvoja adresa? - Zmaj Jovina 3, Beograd.
Marko je učenik, on se preziva Popović, on je rođen 14.05.19.. u Beogradu, on živi u Beogradu u Ulici Zmaj Jovina 3.
(Prilog broj 1)
Žmuriti, a ne dati zvučni signal podići ruku.
Žmuriti, a ne dati zvučni signal tražiti predmet koji nedostaje.
Žmuriti i raspoznati izvor signala.
(Prilog broj 2)
VEŽBE ZA IZGOVOR GLASOVA U REČIMA U RAZNIM POLOŽAJIMA
P | B | M |
PAO | BUBA | MAMA |
PAPA | BUBA |
|
E | D | T |
BEBA | DEDA | TATA |
| DETE | TOP |
| DOM | PET |
I | DA | AT |
TITO | PADA |
|
TI | MED | PUT |
IDI | MEDA | PETA |
IMA (LAMIN) |
| BUT |
|
| AUTO |
L | N | F |
LALA | NE | FES |
LALA | NEMA |
|
LEPO | BANANA |
|
BULA |
|
|
PALA |
|
|
LETI |
|
|
V | K | G |
VODA | OKO | NOGA |
AVION | KO | GUMA |
PEVA | KOKA | H |
DVA | KOPA | HODI |
VO | KAPA | HVALA |
OVO | KUVA | C |
LAV | KUPA | CICA |
VOLI | KOLA | CIPELA |
|
| ZEC |
C |
| Z |
SEKA | SOK | ZEKA |
KOSA | PAS | ZID |
NOS | KOSI | ZMIJA |
SPAVA | NOSI | VOZ |
SO | SUPA | VOZI |
SAT | MESO | UZMI |
OSA | SEDI |
|
J | Š | Ž |
JAJE | PIŠE | ŽENA |
JA | ŠUMA | ŽIR |
DAJE | MIŠ | BEŽI |
JAO | ŠTAP | ŽUT |
JEDE | ŠAL | ŽABA |
PIJE | ŠETA | JEŽ |
R | LJ | NJ |
BIRA | MALJ | NJIVA |
TRI | ULJE | NJIVA |
RUKA | KLJUN |
|
RODA | LJUT |
|
REP | LJULJA |
|
RAK |
|
|
PERO | Č | Ć |
BABA |
| ĆUTI |
BERE | ČITA | ĆEBE |
Ć | ČAŠA | ĆUP |
| BIČ |
|
UĐI |
| Dž |
DOĐI |
| ODŽAK |
ĐUBRE |
| DŽEP |
|
| DŽAK |
Napomena: Reči su većinom dvosložne, jer se one najlakše čuju, a posebno sa samoglasnicima U, O, A. Slogove čine suglasnici - samoglasnici (bez suglasničkih grupa). Kao normalne reči uzimati one gde se nov glas nalazi uz samoglasnik koji mu je blizak po mestu tvorbe, odnosno uz koji se najlakše izgovara. Normalne reči su podvučene.
SPISAK REČI PO VRSTAMA - IMENICE
A | K | S | B | L |
AVION | KAPA | SAT | BABA | LAV |
AT | KOKA | SEKA | BARA | LALA |
AUTO | KLJUN | SO | BATA | LULA |
| KOLA | SOM | BESA |
|
| KOSA | SUPA | BUBA |
|
|
|
| BUT |
|
T | V | M | Ć | G |
TATA | VO | MAMA | ĆEBE | GUMA |
TETA | VODA | MACA | ĆUP |
|
TITO | VOZ | MED |
|
|
TOP |
| MEDA |
|
|
|
| MESO | F | U |
|
| MIŠ | FES | UVO |
| N |
|
|
|
| NOGA |
|
|
|
| NOS |
|
|
|
D | NJ | C | Č | Ž |
DETE | NJIVA | CICA | ČAŠA | ŽABA |
DIM |
| CIPELA | ČITA | ŽENA |
DOM |
|
| BIČ | ŽIR |
O | Z | P | DŽ | Š |
OKO | ZEC | PAS | DŽAK | ŠAL |
| ZMIJA | PERO | DŽEP | ŠTAP |
| ZIMA | PUT |
| ŠUMA |
J | ZID |
| R |
|
JAJE | ZUB |
| PER |
|
JEŽ |
|
| RAK |
|
|
|
| RIBA |
|
|
|
| RODA |
|
|
|
| RUKA |
|
GLAGOLI | VOZI | DAJE | ŽIVI |
|
| KOSA | KUVA | KUPA | JEDE KOPA |
| PAO | PIJE | PIŠE | ŠETA NOSI |
| UČI | ČITA | PIJE | SEDI SPAVA |
|
|
|
| LETI |
PRIDEVI | VELIKI PRILOZI | TU |
|
|
| LEP | TAMO |
|
|
| MALI |
|
|
|
ZAMENICE JA | REČENICE NE |
|
|
|
| TI | DA |
|
|
(Prilog broj 3)
VEŽBE ZA IZGOVOR DUŽINE VOKALA U REČIMA
A |
| O |
|
DUGO A | KRATKO A | DUGO O | KRATKO O |
PAS | PAS | KOS | OKO |
SAD | BRAT | MNOGO | NOVO |
KAP | SAM |
|
|
KADA | KAPA |
|
|
U | E | ||
DUGO U | KRATKO U | DUGO E | KRATKO E |
LUK | LUK | PET | PEČE |
SKUP | SKUP | ZEC | DETE |
PUT | KUPUS | LEP | LEŽE |
PRUG |
| REP |
|
ŽUT |
|
|
|
I |
|
| |
DUGO I | KRATKO I |
|
|
TRI | IM |
|
|
MIMI | MIŠ |
|
|
MI | IS |
|
|
| VIDI |
|
|
Napomena: Prema mogućnosti učenika vežbati dužinu vokala i u drugim rečima.
(Prilog broj 4)
VEŽBE ZA UPOTREBU I RAZUMEVANJE PITANJA
Ko je to? | Bata | Šta je to? | Auto |
| Tata |
| Voz |
| Seka |
| Avion |
| Pas |
| Sat |
| Baba |
| Guma |
|
| U zavisnosti | Auto |
Ko ima? | Auto |
| Sat |
| Voz | Gde je? | Voz |
| Sat |
| Mata. Tu. Tamo. |
| Avion |
|
|
| Sat | Ja. Ti. |
|
| Guma |
|
|
| Auto |
|
|
| Avion |
|
|
Kakav je? | Voz |
|
|
Šta radi? | Pas |
|
|
| Šije |
|
|
| Ide |
|
|
Imaš? |
|
|
|
Voliš? | (mamu, batu) |
|
|
| Da. Ne |
|
|
|
| Beli, Veliki, Lep. |
|
PREDLOG ZA ORGANIZACIJU ČASA
Primer I:
Nastavna tema: Vežba za izgovor glasa A u slogu.
Očigledna sredstva: BUBANJ, SLIKE, ZVUČNI EFEKTI.
Uvod (oko 5 min.). Diskriminacije broja udara, intenzitet dužine.
Glavni deo časa: (oko 10 min.). Izgovor glasa u slogu uz udare bubnja. Izgovor uz određene pokrete. Onomatopejski izgovor glasa kao vizuelni i akustički podsticaj.
Primer II.
Nastavna tema: Glas M u reči.
Očigledna sredstva: Priče u slikama - strip
Prateći zvučni efekti
Uvod (oko 5 min.). Posmatranje slike, uz zvučne efekte gde se nalazi glas (Na selu. Devojčica gleda kravu, ovcu, macu. Čuje se mukanje, maukanje, blejanje. Seka je pala, Viče: "MAMA, MAA-MA"),
Glavni deo časa (10 min.) Imitiranje mukanja, maukanja, blejanja. Imitiranje devojčice, koja doziva mamu. Izgovaranje reči: MAMA.
(Prilog broj 5)
Ponavljanje i utvrđivanje pređenih glasova i korektura
Vidi prilog broj 2. iz I godine.
(Prilog broj 6)
Razlikovanje glasova po zvučnosti i mestu gradnje
P | PU | PA-PA | PI-PI |
B | BU | BABA | BIBI |
T | TI, TI | TETA |
|
D | DI, DI | DEDA, |
|
S | SSSSS | SIMA |
|
Z | ZZZZZ | ZIMA |
|
Š | ŠAL | MIŠ |
|
Ž | ŽAR | JEŽ |
|
K | KO-KO | KU-KU |
|
G | GA-GA | GU-GU |
|
F | FU-FU | PAF |
|
V | VAU, VAU | SAV |
|
Ć | ĆU-ĆU | KUĆA |
|
Đ | ĐI-ĐI | LAĐA |
|
Č | ČAK |
|
|
DŽ | DŽAK |
|
|
(Prilog broj 7)
Korektura glasova u jednosloženim i dvosloženim rečima u svim položajima.
Vežba za glas B: | BRADA |
| BEŽI |
| BANANA |
| TORBA |
| ZUB |
| TABLA |
Vežba za glas V: | VRAT |
| VRATA |
| VILJUŠKA |
| UVO |
| DVA |
| GLAVA |
| SAV |
Vežba za glas D: | POD |
| DVA |
| DAJE |
| IDE |
Vežba za glas Ž: | ŽABA |
| ŽUT |
| BEŽI |
| ŽAR |
Vežba za glas Z: | GROZD |
| ZUB |
| PAZI |
| ZEKA |
Vežba za glas J: | JEDE |
| JOŠ |
| JOVA |
| MOJA |
| MOJ |
Vežba za glas K: | KLUPA |
| BOKAL |
| MAK |
Vežba za glas L: | LUK |
| GLEDA |
| VAL |
| LASTA |
Vežba za glas LJ: | LJUBI |
| LJULJA |
Vežba za glas M: | MALJ |
| MALA |
| ORMAN |
| TAMO |
| SAM |
Vežba za glas N: | NOŽ |
| NOSI |
| SLON |
| ONA |
Vežba za glas NJ: | NJUŠKA |
| NJIVA |
| SANJA |
Vežba za glas P: | PROZOR |
| POD |
| LEPA |
| LEP |
Vežba za glas R: | REPA |
| RUŽA |
| KRAVA |
| ŽAR |
Vežba za glas S: | SKAČE |
| SLIKA |
| NOS |
| SVESKA |
Vežba za glas T: | TORBA |
| TRI |
| PATKA |
| BAT |
Vežba za glas Ć: | ĆUP |
| ĆILIM |
| KUĆA |
| VEĆ |
Vežba za glas U: | UVO |
| UH |
| MUVA |
| PUT |
| TU |
Vežba za glas F: | FENJER |
| FES |
| RAF |
Vežba za glas H: | HODI |
| HLEB |
| HVALA |
Vežba za glas C: | CRTA |
| CVET |
| MACA |
| ZEC |
Vežba za glas Č: | ČEP |
| ČUVA |
| MAČKA |
| MAČ |
Vežba za glas DŽ: | DŽAK |
| ODŽAK |
| DŽEP |
Vežba za glas Š: | ŠTAP |
| ŠTETA |
| MAŠINA |
| MIŠ |
(Prilog broj 8)
Vežbe za izgovor naglaska na prvom slogu.
(koristiti sve do sada naučene reči)
(Prilog broj 9)
Vežbe dopunjavanja reči
AUT-(O) | MI | -(M) |
|
BRAT-(A) | NO | -(S) |
|
VOD-(A) | NJIV | -(A) |
|
DET-(E) | OKO | -(O) |
|
GUM-(A) | PA | -(S) |
|
ŽAB | -(A) | RA | -(K) |
ZEK | -(A) | SO | -(M) |
JAJ | -(E) | TIT | -(O) |
KAP | -(A) | ĆEB | -(E) |
LA-(V) | UV | -(O) |
|
CA-(K) | FE | -(S) |
|
ŠTA | -(P) | DIPEL | -(A) |
| CIC | -(A) |
|
(Prilog broj 10)
Spisak glagola za uvežbavanje postavljenih zadatka iz tačke 5.
Piše, ide, sedi, stoji, spava, čita, pije, jede, nosi, briše, čisti, trči, šeta, govori, gleda, sluša, žmuri, kaže, moli, crta, igra se.
Napomena: Upotrebljavati priložene glagole za opisivanje radnje koju sam učenik vrši ili opisuje radnju koja je prikazana na slici iskazujući je u trećem licu sadašnjeg vremena. Iste primere koristiti u vršenju zamene imenica zamenicama (ja, on, ti, mi, ona).
Sve ostale glagole koji su dati u rečniku koristiti pri ostvarivanju celokupnog programa.
(Prilog broj 11)
Samostalno izražavanje
Opis slike.
Prvi primer: jednostavna slika.
Na slici je dečak koji pliva. Opisati sliku ovim rečenicama.
Bata. Tu je bata. Bata pliva.
Pliva bata.
Drugi primer: složenija slika.
Na slici je park gde se nalaze žena, dečak i beba.
Opisati sliku sledećim rečenicama.
Žena sedi. Dečak trči. Beba spava.
Treći primer: Slike u obliku stripa.
Prva slika na kojoj dečak ide i treća na kojoj sova leti.
Opisati slike sa po jednom rečenicom.
Dečak ide. Sova spava. Sova leti.
(Prilog broj 12)
Razgovor o porodici
U razgovoru koristiti pitanja: Imaš li mamu?
Imaš li tatu? Voliš li mamu? A tatu? Kako se zove mama? Kako se zove tata? A kako se zoveš ti?
Test: Imam mamu. Imam tatu. Volim mamu. Volim i tatu.
Mama se zove __________. Tata se zove __________. Ja se zovem __________.
(Prilog broj 13)
MOJA PORODICA
To je moja porodica: moj tata, moja mama i moja sestra. Ja sam Marko.
Moji roditelji imaju dvoje dece, jednog sina i jednu ćerku. Sin se zove Marko, a ćerka Vera. Marko ima 10 godina, a Vera ima 8 godina. Marko je stariji, a Vera je mlađa.
Marko je Verin brat. Vera je Markova sestra. Naš tata je lekar, a mama je profesor. Mi smo učenici.
(Prilog broj 14)
DORUČAK - RUČAK - VEČERA
- Koliko je sati?
- Sedam je sati.
- Da li je doručak gotov?
- Na stolu je.
- Šta ima za doručak?
- Čaj, hleb, maslac i pekmez.
- Ja to ne volim.
- Imaš jaja ili sir.
- Prijatno.
- Hvala, izvoli.
(Prilog broj 15)
PUTOVANJE
- Molim Vas jednu kartu prvog razreda za Niš.
- Želite li povratnu kartu?
- Ne, u jednom pravcu.
- U redu. To je 30 dinara. Izvolite Vašu kartu. Srećan put.
- Hvala. Doviđenja.
(Prilog broj 16)
ROĐENDAN
- Kada je tvoj rođendan?
- U januaru.
- Kog datuma?
- 16.01. Kada je tvoj rođendan?
- 2. aprila. Sledeće subote. Možeš li doći na moj rođendan?
- Sledeće subote? Volela bih da dođem.
(Prilog broj 17)
1. Brojalice
SAT
Tika, taka, tak,
Kuca, kuca stari sat.
Tika, taka, tika-tak,
Kuca, kuca mali sat.
PIJACA
Pošla seka na pijacu.
Tra-la-la-la.
Kupila je svega dosta.
Tra-la-la-la.
A novčanik prazan osta,
Tra-la-la-la-la,
NA KIŠI
Kaplje kiša kapljicama:
Kap, kap, kap.
Gazi guska baricama.
Šljap, šljap, šljap.
Vrat je dugi nakrivio:
Ga, ga, ga.
Veselo po vodi lupa:
Pljus, pljus, pljus.
LOVAC JOCA
BAM! | Tras! |
BAM! | Tras! |
BAM! | Tras! |
Ubih lava sam! | Nesta Morski pas! |
Tak! | Škljoca! |
Tik! | Škljoca! |
Tak! | Škljoca! |
Ubih tigra čak! | Ja sam lovac Joca! |
2. Dvosložne i trosložne reči
a) glava - glavica | b) lasta - leteti |
noga - nožica | pismo - pisati |
ruka - ručica | knjiga - čitati |
riba - ribica | puška - pucati |
šuma - šumica | lovac - loviti |
reka - rečica | igra - igrati |
v) Reči za vežbanje naglaska
dete | otac |
mleko | selo |
reka | noga |
kuća | seno |
riba | cveće |
vetar | tužan |
(Prilog broj 18)
1. Vojnik - vojnici
ruka - ruke
ptica - ptice
drvo - drveće
pismo - pisma
2. Čist | dati | raditi |
čistiti | dodati | uraditi |
čistač | zadaci | izraditi |
čistačica | predati | zaraditi |
čistoća | izdati |
|
zub | lov | put |
zubar | lovac | putić |
zubarka | loviti | putnik |
3. Grudva | sanke | skije |
grudvanje | sankanje | skijanje |
grudvati se | sankati se | skijati se |
star | slika | slobodan |
starac | slikar | Sloboda |
starica | slikati | Slobodanka |
Brzo, ružno, dobro, sutra, mnogo, igla, dvorište
(Prilog broj 19)
1. To je uvo | To su uši. |
To je kuća | To su kuće. |
To je vojnik | To su vojnici. |
To je ptica | To su ptice. |
To je čovek | To su ljudi. |
2. Ja imam novo odelo. | On ima staro odelo. |
Dobio sam veliku jabuku. | On je dobio malu jabuku. |
Danas je toplo. | Juče je bilo hladno. |
Ja sam visok. | On je nizak. |
Moja maramica je čista. | Tvoja maramica je prljava. |
3. Kupam se u kupatilu.
Plivam u moru.
Na zidu je slika.
Žurim na autobus.
Išao sam kod druga.
Bio sam kod kuće.
Putovao sam sa ocem.
Igram se sa drugom.
4. DRAGAN I VERA | |
To je Dragan. | To je Vera. |
Dragan ima kapu. | Vera ima olovku. |
Dragan ima šal. | Vera ima svesku. |
Dragan ima kapu i šal. | Vera ima olovku i svesku. |
Idem da učim. | Ja znam da plivam. |
Idem da se igram. | Ti ne znaš da plivaš. |
Idem da ručam. | Ja znam da pišem. |
Idem da se kupam. | On zna da crta. |
5. OTVORI; prozor, vrata, ormar, fioku, svesku, knjigu.
ZATVORI: prozor, vrata, ormar, fioku, svesku, knjigu.
NAPIŠI ZADATAK! Pročitaj zadatak. Uzmi olovku! Nacrtaj kuću! Izračunaj! Pogledaj napred i nazad! Predraže, ustani! Druže, idi tamo. Vojniče, dođi ovamo!
6. Đak piše zadatak. Đaci pišu zadatak. Ja učim da govorim. Ti se igraš loptom. Mi idemo u bioskop. Tata ide u fabriku. Mama kuva ručak. Deca se igraju. Dečak otvara prozor. Devojčica zatvara prozor. (Iste rečenice obraditi u inverziji).
7. Ja sam video druga. Mira je kupila cipele. Dečak je igrao fudbal. Ti si bio kod kuće. Mi smo očistili cipele. Vi ste bili u bioskopu. Dečaci su igrali fudbal.
8.
a) Milan piše pismo. | b) Mira čita pismo. | v) Stevan piše pismo. |
Milan čita knjigu. | Rada čita zabavnik. | Milan otvara pismo. |
Milan ima loptu. | Nada čita novine. | Nenad čita pismo. |
(Prilog broj 20)
1. Molim: Olovku, svesku, hleba, vode!
Izvolite: Olovku, svesku, hleba, vode. HVALA!
Pogrešio sam. Oprostite! Izvinite!
Hajde da se igramo.
Hajde da učimo.
Hajde da se kupamo.
Hajde da idemo u bioskop.
2. Dobro jutro! Dobar dan! Dobro veče!
Laku noć! Doviđenja! Zdravo!
(Prilog broj 21)
1. Imam maramicu. Maramica je u džepu. Moja maramica je čista. Maramicom brišem nos. Ovo je moja olovka. Ona je dugačka. Olovka je od drveta. Crvene je boje. Olovkom pišem.
2. Bio sam na izletu. Putovao sam autobusom. Brao sam cveće. Bio sam veseo.
3. Opisivanje slike na kojoj je prikazano više radnji ili slike u stripu.
(Prilog broj 22)
Vežbe izgovora i korekcija suglasničkih grupa u rečima:
zver | breg | crep | svet | ćerka |
mlad | znak | kraj | trag | glas |
stvar | brava | strava | snaga | treba |
vrata | glava | spava | drum | prug |
vruće | srp | trag | škola | grom |
groblje | grabi | crv | grana | hrana |
hlad | hladan | gladan | gnezdo | poštar |
pošten | nepošten | iznad | ispred | između |
šetnja | pretnja | štednja | štednjak | četvrti |
| bolestan | bolesna | ptica | perje |
kljun | ključ | knjiga | klešta | seljanka |
jagnje | banka | senke | psu | psom |
(Prilog broj 23)
Slušanje trosložnih i višesložnih reči:
stolica | čitanka | bojice | kutija | godina |
sednica | doručak | večera | zastava | užina |
salama | kiselo | jagoda | lisica | kamila |
kašika | viljuška | grabulja | udica | makaze |
košulja | čarape | pilići | Dušanka | Marija |
Anđelka | Snežana | Beograd | kuhinja | haljina |
zelena | crvena | dvorište | velika | sekira |
motika | šarena | ravnica | proleće | drveće |
livada | poljana | planina | debela | mršava |
kokoška | kukuruz | devojka | zavesa | ljuljaška |
trčati | skakati | plivati | gledati | obrisati |
čistiti | slikati | crtati | razgovarati | pevati |
igrati | slušati | ubrati | pojesti | kopati |
pogledati | pomagati | boriti | loviti | ručati |
doručkovati | večerati | gledati | zidati | leteti |
(Prilog broj 24)
Iste reči kao u vežbi broj 20. samo sa uvežbavanjem naglaska.
(Prilog broj 25)
Slušanje rečenica od tri i više reči.
Bata čita zabavnik. Učenici igraju fudbal. Pored Zemuna teče Dunav. Mi sadimo cveće u dvorištu. Redar briše tablu sunđerom. Milan piše, Zorica crta. Stevan je dobio pismo. On ima crvenu olovku. Moj tata je radnik. Čovek ore njivu traktorom. Baka plete džemper.
(Prilog broj 26)
Slušanje rečenice od tri reči u kojoj se menjaju po dve reči.
Moja sestra čita. Sestra zatvara knjigu. Sutra idemo kući. Sutra je nedelja. Daj mi svesku. Daj njenu olovku. Izmeri dužinu učionice. Izmeri visinu knjige. Maca je prljava. Maca se umiva. Dečak pere ruke.
(Prilog broj 27)
Rečenice u sadašnjem, prošlom i budućem vremenu.
Sadašnje vreme:
Ja gledam film. Sestra pere ruke. Dečak igra fudbal. Miloš priča priču.
Prošlo vreme:
Redar je obrisao tablu. Lasta je napravila gnezdo. Krojač je sašio odelo. Čovek je orao na njivi i sl.
Buduće vreme:
Ja ću pisati pismo mami. Večeras ću gledati i televiziju. Slušaću roditelje i nastavnike. 29. novembra ću ići kući, i sl.
(Prilog broj 28)
Vežba za upotrebu i razumevanje pitanja: Ko, šta, kakav, kome, čiji, zašto.
KO? Ko je dobio pismo? Ko nije došao u školu? Ko je naučio pesmicu?
ŠTA? Šta si doručkovao? Šta si kupio u prodavnici? Šta raste na njivi? Šta radi tvoj tata i sl.
KAKAV? Kakav je učenik Marko? Kakav je tvoj džemper? Kakav je Zoranov kaput? Kakav je njegov šal i sl.
KOME? Kome je danas rođendan? Kome je došla mama? Kome je hladno? Kome je tata kupio loptu i sl.
ČIJI? Čiji su roditelji došli? Čije su cipele prljave? Čija je stolica slomljena? Čija je mama bolesna?
ZAŠTO? Zašto je tabla prljava? Zašto Nenad nije došao u školu? Zašto bata plače? Zašto si razbio prozor?
(Prilog broj 29)
Vežbe za upotrebu predloga. Iznad, ispod, iza, ispred.
IZNAD. Iznad kreveta leži mačka. Iznad stola je lopta. Iznad koke je jaje. Sveska je iznad knjige.
IZA: Iza kuće je dvorište. Lisica je iza drveta. Ljuljaška je iza doma. Mačka je iza peći.
ISPOD: Ispod kreveta leži mačka. Ispod stola je lopta. Ispod koke je jaje. Sveska je ispod knjige.
ISPRED: Ispred ograde je ulica. Kamion je ispod auta. Ispod kuće je bunar. Ispred Dušana je Dragiša.
(Prilog broj 30)
Vežbe za upotrebu priloga: lepo, dobro, pažljivo.
LEPO. Cvet lepo miriše. On lepo crta. Baka lepo plete. Milan lepo igra kolo.
DOBRO. On je dobro uradio zadatak. Milan je dobro dete. Ti si dobro naučio. Grožđe je dobro rodilo.
PAŽLJIVO. Pažljivo idi preko ulice. Gledaj pažljivo na tablu. Pažljivo ulazi u voz. Pažljivo drži nož.
(Prilog broj 31)
Vežbe za upotrebu veznika: i, da, pa, ali, a, ili.
I. Pada kiša i duva vetar. Zoran ima dedu i babu. Snežana je kupila cipele i čarape. Čitav dan smo se kupali i sunčali.
DA. Zoran uči da vozi auto. On je kazao da će ići u bioskop. Milan želi da putuje kući. U školi učim da govorim.
PA. Bata je igrao pa je umoran. Operi ruke pa idi da ručaš. Dobio je paket pa je veseo. On je bolestan pa ne ide u školu.
ALI. Jovan ima svesku, ali nema olovku. Ima loptu, ali mi ne da. Zadatak je težak, ali sam uradila. Hoće da piše, ali nema olovku.
A. Dušan je pojeo jabuku, a Miloš krušku. Idemo prvo autobusom, a posle vozom. Mi idemo u treći razred, a oni u četvrti. Ja čitam, a mama se odmara.
ILI. Dobiću loptu ili domine. Ići ću u bioskop ili na utakmicu. Da li više voliš meso ili kolače? Ili ću putovati vozom ili avionom.
(Prilog broj 32)
Vežbe za upotrebu odrečnih zamenica: niko, ništa,
NIKO. Niko nema lenjir. Niko ne stoji svi sede. Niko nije gledao televiziju. Niko nije išao u pozorište.
NIŠTA. Ništa nisam napisao. Ništa nisam učio. Ništa nisam ukrao. Ništa nismo našli.
(Prilog broj 33)
Vežbe za upotrebu ličnih zamenica u množini.
Mi smo đaci. Vi ste gledali film. Oni pišu zadatak. One lepo crtaju.
(Prilog broj 34)
Vežbe za slušanje i izgovaranje konvencionalnih modela.
Kakvo je vreme danas? Da li je oblačno? Šta si doručkovao? Šta si ručao? Da li si gladan? Da li si sit? Jesi li žedan? Da li si gledao televiziju? Voliš li da igraš fudbal?
(Prilog broj 35)
Vežbe za samostalno izražavanje.
Slike godišnjih doba: proleće, leto, jesen, zima.
Slike obrađenih priča i basni: | Lenin - rođendan |
| Ranjen golub |
| Veverica i medved |
| Devojčica i zec |
| Dečak i Jova |
| Vuk i lisica |
| Deda i repa |
| Grozd |
| Starica |
NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)
Didaktičko-metodičko uputstvo sadrži preporuke audio pedagozima kako da izvode slušne govorne vežbe.
Tokom rada na razvoju slušnog opažanja treba uvek imati u vidu činjenicu da je subjekt u radu učenika koji ima, u manjoj ili većoj meri, oštećeni slušni analizator. Prema tome, ne postoji opštevažeći metod rada, univerzalno primenljiv na sve učenike, već individualizovani način rada, prilagođen psihofiziološkim dispozicijama slušnog analizatora učenika. Takođe, ne treba zahtevati ništa što je fiziološki uslovljeno, već celokupni napor u radu na slušnom i govornom opažanju treba usmeriti ka tome da se učenici nauče da koriste ostatke sluha i da razviju psihološku funkciju slušnog opažanja - slušanje.
Uspeh u radu na slušnom opažanju i govornom razvoju određen je stepenom integriteta slušnog analizatora svakog učenika posebno.
Nastavni sadržaji dati u programu koncipirani su po savremenom lingvističkom principu, odnosno govornim modelima koji pružaju mogućnosti deci oštećenog sluha da pomoću vežbi uče aktivni govor.
Neke teme i zahtevi ponavljaju se iz godine u godinu, tako da neprekidno doprinose razvoju slušanja, ali, istovremeno, i razvoju govora u leksičkom i semantičkom pogledu. Time slušne i govorne vežbe direktno omogućavaju razvoj edukaciono rehabilitacionog procesa ove dece.
Rad na razvoju slušne percepcije treba otpočeti odmah nakon otkrivanja oštećenja sluha. Naime, učenici sa oštećenim sluhom ne smeju gubiti kontakt sa zvukom, govorom i jezikom. Od onog momenta kada se utvrdi oštećenje sluha, oni moraju da budu uključeni u rehabilitacioni slušni tretman.
Takođe je neophodno što pre ustanoviti stepen oštećenja i nakon toga organizovati adekvatne vežbe za slušno opažanje i govorni razvoj. Učenici sa oštećenim sluhom uvek su heterogene grupe u odnosu na stepen oštećenja sluha te je potrebno organizovati individualizovani slušni trening, a samo u određenim uslovima rad u grupama.
Formiranje grupa vrši se po jednom od sledećih kriterijuma: a) stepenu oštećenja sluha; b) nivou jezičke razvijenosti; v) vremenu nastanka oštećenja sluha; g) uzrastu učenika; d) intelektualnoj mogućnosti učenika.
U individualnom tretmanu podjednaku pažnju treba posvetiti razvoju slušnog opažanja i kvalitetu izgovora.
Sadržaji individualnog i frontalnog treninga sastoje se od slušnog prepoznavanja i percepcije određenog govornog materijala predviđenog programom za svaku fazu učenja. Slušno opažanje izvodi se i na časovima utvrđivanja i uvežbavanja gradiva, kao i na svim časovima predmetne nastave.
Rad na slušnom opažanju izvodi se i u predškolskim, odnosno pripravnim odeljenjima putem individualnog i frontalnog vežbanja i uvežbavanja. Frontalni ili grupni trening izvodi se dva puta nedeljno, a individualni svakodnevno, po 10 do 15 minuta. U slučaju da su pauze u slušnom treningu duže, efekat slušnog opažanja se gubi.
Sistematski trening sluha, u početku, treba bazirati na vizuelno-akustičkoj osnovi, da bi vremenom bio zamenjen čistom akustičkom percepcijom. Uspeh je veći ako se vežbanja izvode na jezičkom materijalu koji je učenicima blizak i poznat. Nesporazumi nastaju, uglavnom, kada se za vežbanje uzimaju reči i složenije strukture koje su detetu nepoznate u artikulacionom i semantičkom pogledu.
Program slušnog vežbanja obuhvata: a) slušanje reči, b) slušanje grupa reči i v) slušanje govornih modela. Reči treba da su različite po akustičkim karakteristikama i usklađene sa dečijim perceptivnim mogućnostima i uzrastom. Materijal za slušni trening sastoji se od logičkih misaonih jedinica - reči, sintagmi, kratkih rečenica i fraza iz svakodnevnog života.
Za vežbanje ne treba koristiti besmislene slogove i deci nepoznate reči.
Za diferenciranje slušne percepcije, u nižim razredima, i predškolskom razredu, ne treba koristiti izolovane glasove, ukoliko oni nemaju značenje reči. Uključivanje foneme u slušni trening u cilju distinktivne percepcije akustičke slike reči za neku decu moguće je i ranije, ali, u načelu, rad na semantičkom značenju distinkcije treba izvoditi znatno kasnije.
Materijal za slušanje vežbe ne treba organizovati po tematskim područjima. Govorna građa za slušne vežbe treba da odgovara osnovnom zahtevu razvoja slušanja i mora biti raznovrsna. Raznovrsnost može biti semantička i gramatička. Prva se manifestuje u tome što na jednom istom vežbanju učenik treba da sluša materijal raznih tematskih grupa (tata, riba, sapun, petao, brod, devojčica, zec, pidžama, mašina i sl.). Druga se manifestuje u tome što se materijal razlikuje morfološki (odnosi se na razne vrste reči i različite gramatičke oblike i sl.) i sintaktički (reči se spajaju u složenije celine, variraju pedagoški oblici i glagolski nastavci: moja mama, dobra deca, mama se šeta, deca se šetaju, u šetnji je našao novac). Ako izbor reči za slušne vežbe nije tematski, onda ni učenikova pažnja nije vezana za određenu situaciju, tj. isključuje se momenat naučenog za akustičke percepcije, pa se učenik usmerava na maksimalno korišćenje svoga sluha u cilju prepoznavanja reči koju je čuo.
Tokom vežbi slušnog opažanja učenicima ne treba davati nikakva očigledna sredstva koja bi im olakšala slušnu percepciju. Njihova slušna pažnja treba da bude koncentrisana na prepoznavanje reči sluhom i njenih karakteristika, kao što su: broj glasova, broj slogova, trajanje reči, naglasne jačine slogova, akustičke izražajnosti fonema itd. Ukoliko ne mogu da čuju novu reč (da je čisto akustičkim putem percipiraju), na primer učenici sa manjim ostacima sluha uviđaju koje glasove ne mogu percipirati, a samim tim i izgovarati, treba ih posebno obraditi uz bisenzornu, odnosno polisenzornu percepaciju (sa dva analizatora: vid i sluh ili tri analizatora: vid, sluh i vibracija). Dakle, slušne vežbe, po pravilu, izvode se na rečima čije je značenje učenicima poznato.
Jedan od osnovnih i bitnih zahteva u razvoju slušnog opažanja, u nekim razredima učenike sa oštećenim sluhom, jeste izgradnja sposobnosti učenika za formiranje samostalnih akustičkih uopštavanja tzv. globalne percepcije reči. Na principu globalne percepcije reči, neki učenici posle nekoliko meseci slušanja mogu percipirati i nove poznate reči, a neki samo njihove suprasegmente (kvantitativne govorne pratioce, kao što su: trajanje, naglasna jačina i tonska dinamika). Rani aktivni značaj slušne funkcije ima veliki značaj za dalji razvoj i izgradnju akustičke percepcije, jer nakon nekoliko godina rada učenici stiču mogućnost aktivne komunikacije sa sredinom u kojoj žive.
U razvoju slušnog opažanja potrebno je stalno imati u vidu mogućnosti učenika i nastojati da se one maksimalno koriste.
Naučno je dokazano da uključivanje u rad slušnog analizatora unosi nove mogućnosti u tok opšteg razvoja deteta, jer postoji najteža filogenetska veza između slušnog analizatora i govorno-motornog aparata, te od samog početka obučavanja treba formirati slušno-govornu reflektornu vezu. Nju treba formirati odmah, kako bi slušno-govorni signal kao podsticaj bio tačan u svom opštem značenju, naravno u skladu sa mogućnostima učenika. Taj put vodi ka stvaranju složenijih slušno-govornih mehanizama kojima se izgrađuje i razvija govor deteta sa oštećenim sluhom.
Bitan uticaj na slušno percepiranje i razvoj govora učenika sa oštećenim sluhom ima kvalitet izgovora lica koje izvodi slušne i govorne vežbe - audiopedagog. Od pravilnosti njegovog izgovaranja zavisi pravilnost akustičke percepcije deteta. Takođe, istovremeno sa razvojem slušnog opažanja treba raditi na korekciji izgovora deteta. Nepravilno je razvijati opažanja a zanemariti izgovor, jer to su dva aspekta jednog istog procesa. Govor audiopedagoga treba da bude model govora u pogledu tempa, jačine, broja ortopedskih zahteva i funkcionalne upotrebe reči, a nipošto izveštačen, usiljen i neprirodan.
Redosled jezičkog materijala za slušne i govorne vežbe određuje se na osnovu akustičkih i artikulacionih kvaliteta reči. Međutim, artikulacioni momenat ne treba da bude dominantan. U slušnim vežbama dominanta je čujnost reči, tj. njena akustička vrednost, koja treba da ide od lakše čujnosti ka težoj, tj. od vokala, preko nazala, ploziva, frikatnih sonanata i ostalih glasova iz te grupe, do laterala i afrikata. Značajno mesto u razvoju slušnog opažanja imaju onomatopejski zvuci, šumovi iz prirode, glasovi iz prirode itd., koje treba snimiti na trake da bi učenici slušanjem naučili da ih razlikuju. Značajno mesto, takođe, ima slušanje muzičkih dela u cilju formiranja muzičke slike: melodija, ritam, takt, zvuk instrumenata, a zatim razlikovanje vrsta muzičkih dela: valcer, tango, džez i sl.
Organizacija akustičkog treninga
Pre svega, potrebno je ustanoviti približno tačan stepen oštećenja sluha pojedinih učenika.
Stepen oštećenja sluha i stepen govorne razvijenosti određuju obim, karakter, tip i metod slušnog i govornog vežbanja. Izgradnja slušnog opažanja može početi od predškolskog uzrasta, odnosno za manju decu to treba da započne sa roditeljskom brigom i vaspitanjem. Roditelji treba da nastave rad na slušnom treningu i za vreme boravka deteta kod kuće.
Preuzimanjem deteta na slušni i govorni trening, neophodno je, pre svega, ustanoviti status govorne razvijenosti deteta.
U početnoj fazi slušnog treninga ne treba skrivati usta već omogućiti detetu i vizuelnu komponentu u akustičkoj percepciji. Ova bienzorna percepcija može biti, po potrebi, nadopunjena i vibracijom za ona vežbanja čiji je cilj formiranje diskriminacije zvučnosti ili formiranje suprasegmentnih elemenata, posebno kada su u pitanju deca sa većim oštećenjem sluha.
Akustički trening na principu celih reči, u početnom periodu obuke, često ne daje zadovoljavajuće rezultate, pošto deca ne mogu akustičkim putem percipirati određene glasove. Zato u takvim slučajevima treba odmah preći na analizu glasova u rečima koje se uvežbavaju, a kritični glas posebno odrediti (vizuelno, grafički, akustički).
U procesu učenja slušanja i izgovaranja deo glasova deca vrlo brzo uključuju u funkciju reči i govora uopšte. Glasovi koji su učenicima nepoznati, koji nisu u njihovoj svesti fiksirali akustičku sliku, moraju se posebno izolovano savladati, i to najpre akustički, pa artikulaciono doterati i tek potom uključiti u funkciju govora.
Razvijanje slušne percepcije je dugotrajan proces, te na njoj treba strpljivo, trajno i sistematski raditi. Može se desiti, naročito u početnom periodu, da učenici ne čuju neke glasove, jer su zbog njihove akustičke strukture inkopatibilne fiziološki perceptivnim mogućnostima.
Etape u vežbanju slušnog opažanja treba da budu sledeće: prva, obuhvata svesno percipiranje zvuka izgovorenog glasa na bazi akustičke, optičke i vibracione percepcije; druga, na bazi akustičke i optičke percepcije. Prelaz iz jedne u drugu etapu treba da bude moguć tek ako je prethodna dobro uvežbana, tj. ako u vežbanjima učenik učestvuje svesno i sa sigurnošću, potpuno samostalno. Ukoliko pogrešno reaguje na podsticaj, ne treba insistirati na reči koju ne čuje, već mu je potrebno davati nove podsticaje da bi ispravio svoju grešku.
Principi rada na razvoju slušnog opažanja su sledeći:
a) baza slušnog i govornog opažanja je akustičko-vizuelna percepcija, a sekundarno često akustički percepcija govornog glasa;
b) vežbe se izvode primenom selektivne elektro-akustičke amplifikacije (grupni i individualni aparat moraju imati identična svojstva) prema programu koji je predložen po godinama učenja;
v) vežbe u slušnom opažanju započinju sa frontalnim radom u cilju oslobađanja dece u govoru, a onda se prelazi na grupne vežbe dva do četiri učenika jednakih ili sličnih rezidualnih ostataka sluha - u cilju oslobađanja i podsticanja za govor, da bi težište rada bilo u individualizovanim vežbama;
g) sadržaj slušnih vežbanja dat je po principu uzorka, a namenjen je nastavnicima koji će za svaki konkretan slučaj programirati vežbe po datim uzorcima;
d) programska vežbanja su data ne po razredima, već po godinama vežbanja u globalu (dakle, nezavisno od razreda u kojem se učenik nalazi);
đ) metod rada je individualizovan, a horski govor treba izbegavati (govorenje na glas stvara zvuke koji onemogućavaju jasnu akustičku percepciju govornog glasa i njegov suprasegment).
U početnoj etapi slušnog vežbanja ne treba davati učenicima akustičke senzacije sa magnetofona ili gramofona, odnosno bilo koga drugog instrumenta koji učenici ne vide. U početnoj fazi slušnog vežbanja učenici treba da asociraju zvuk sa instrumentom koji ga proizvodi, da ga sami proizvedu i dožive zvuk i njegov izvor. Tek kasnije dobijaju vežbe preko gramofona i magnetofona.
Kroz materijal V faze date su konkretne i zabavne situacije iz svakodnevnog života. Svaka situacija treba da se izrazi slikom ili dramatizuje. Ove slike nisu ilustracije rečenica, one predstavljaju stvarnost iz koje treba da proizađe dijalog.
Materijal nije dat u formi dijaloga već kao smernica kako da se vodi dijalog. Nastavnik će birati vrstu dijaloga i način razrade koji mu odgovara u konkretnoj situaciji. Svaka celina može poslužiti kao model za niz različitih situacija i dijaloga. Gramatičke kategorije ne treba raditi izolovano već kroz veliki broj primera i u konkretnim situacijama.
Uputstva vezana za slušne aparate
Za formiranje slušnog opažanja odlučujući značaj ima određivanje slušne proteze - aparata (individualnog ili grupnog) prema stepenu oštećenja sluha. Primena slušnog aparata, njegova upotreba, započinje već sa početkom slušnog treninga. Međutim, njegovo spontano korišćenje treba započeti danom dijagnosticiranja oštećenja sluha, s tim da sistematski rad na slušnom treningu započinje u školi sa danom početka organizovanog rada.
Za grupni ili individualni trening treba koristiti samo adekvatnu i visokokvalitetnu aparaturu sa selektivnom amplifikacijom, kako bi mogla biti maksimalno adaptirana prema kvalitetu i stepenu slušnog oštećenja učenika.
Za razvoj slušnog opažanja u govornom opsegu treba, u različitim etapama slušnog treninga, koristiti i različite aparature (sa linearnim pojačavanjem, sa selektivnom amplifikacijom, sa filterom, sa vizuelnim opažanjem intenziteta glasa).
U početnom periodu obuke treba koristiti fiksirane aparate, one koji su ugrađeni u audiološkom kabinetu. Istovremeno, učenike treba osposobljavati i upućivati u tehniku rukovanja individualnim aparatom kako ne bi bili vezani i zavisni samo od jednog aparata u toku dana.
Odeljenja učenika sa oštećenim sluhom su heterogenog sastava prema stepenu oštećenja sluha, stoga one učenike koji su posle izvesnog treniranja toliko osposobljeni da se mogu dobro koristiti i individualnim slušnim aparatom treba upućivati u redovnu školu radi daljeg školovanja.
Deca sa težim i teškim oštećenjima sluha, pored ostalih aparata, treba da koriste i vibrator ili taktilnu kutiju i vizuelne indikatore intenziteta govora. Vrlo je važno da se istovremeno koristi slušni aparat na oba uva (individualni ili grupni), da bi binouralna percepcija zvuka obostrano aktivirala slušni nerv, istovremeno. U slučaju različitog stepena oštećenja sluha ako je simetrično oštećenje na oba uva ili ako među oštećenjima postoji mala razlika treba koristiti jači aparat.
Zato treba voditi računa o intenzitetu zvuka koji se daje preko aparature, bilo individualne ili grupne. Nikada ne treba davati pojačanje do maksimuma perceptivnih mogućnosti slušnog oštećenja učenika, čak ni za one sa težim i teškim oštećenjem, jer prvo, preterano pojačanje može da izazove bol i učenikov otpor prema aparatu; drugo razara postojeće ostatke sluha i, treće, deformiše akustički signal i čini ga detetu nerazumljivim. Zbog toga se preporučuje da se u početku daje slabiji intenzitet zvuka, da bi se sa utvrđivanjem tačnog praga čujnosti odredilo njegovo povećanje. Posebno pažnju treba obratiti na regulaciju intenziteta zvuka kod binaouralnog oštećenja, jer u tom slučaju jačina progresivno raste za 25 dB i više.
U procesu razvoja slušnog opažanja učenike treba učiti da reaguju na niži intenzitet zvuka. Jedan od načina takvog rada je običan normalni intenzitet glasa bez pojačanja.
Za slušni trening, kasnije, treba koristiti i vežbe za sluh bez aparata, vežbe neposredno preko uva, tim što će se vremenom rastojanje povećavati. Trening sluha govorom i šapatom sastavni je deo individualnog slušnog vežbanja.
Učenike treba na početnim časovima naučiti da rukuju aparaturom (grupnom i individualnom), da znaju da podešavaju potenciometar, da zamenjuju bateriju ili isprobavaju da li je iskidan gajtan ili nije kao i da li je oliva čista od slušne masti ili zapušena i da li slušalice dobro prijanjaju uz glavu ili imaju prolaz zvuka.
CILJ I ZADACI
Cilj logopedskog rada u školama za slušno oštećenu decu je pravovremeno i tačno dijagnostikovanje govorno-jezičkog statusa pomoću najsavremenijih testova; pravilna artikulacija glasova srpskog jezika, korekcija izgovora glasova; savlađivanje funkcionalnih promena u kvalitetu laringalnog glasa; otklanjanje nepravilnosti u čitanju i pisanju; otklanjanje agramatizma i pravilno gramatičko izražavanje; otklanjanje poremećaja prozodijskih elemenata.
Logoped pri izradi plana i programa govorno-jezičke rehabilitacije slušno oštećene dece treba da pođe od dva nivoa:
1. od auditivnog statusa slušno oštećenog deteta; i
2. govorno-jezičkog statusa.
Klasifikacija slušne oštećenosti je bitna za planiranje logopedskog rada jer predstavlja pokazatelj na koje slušne ostatke tj. na kakvo i koliko akustično polje može da se osloni pri govorno-jezičkom razvoju i korekciji; koje fiziološke funkcije mora posebno razvijati da bi se govor i jezik razvio (koje predstavljaju kompenzaciju izgubljenog sluha), koje metode i koja sredstva može koristiti pri govorno-jezičkom razvoju i korekciji za svaku kategoriju slušno oštećenih.
Vreme nastanka slušnog oštećenja je važan pokazatelj u planiranju logopedskog rada jer ukazuje na to šta se od govora razvilo pre slušnog oštećenja i na kom se govorno-jezičkom nivou zaustavilo dete; na osnovu čega se planira habilitacija ili rehabilitacija.
1. Dijagnostika
Odabir dece za logopedski tretman vrši se testiranjem. Testovi za govor i jezik su pokazatelji govorno-jezičkog statusa i kontrolori rehabilitacione prakse.
I. TESTOVI ZA ISPITIVANJE GOVORA I JEZIKA
a) Trijažni artikulacioni test
b) Globalni artikulacioni test
v) Analitički test
II. ISPITIVANJE OSNOVNOG LARINGALNOG GLASA
a) Laringogram
III. ISPITIVANJE SUBGOVORNIH FUNKCIJA
a) Razlikovanje fonema
b) Diskriminacija afrikata
v) Ispitivanje oralne stereognozije
IV. ISPITIVANJE JEZIČKIH STRUKTURA
a) Lingvorgam
b) Test za verbalno pamćenje
v) Semantički test
g) Gramatički testovi
V. TESTOVI ZA ISPITIVANJE ČITANJA I PISANJA
2. Artikulacija
U izgovoru slušno oštećene dece susrećemo se sa mnogobrojnim distorzijama koje predstavljaju artikulaciono-akustička odstupanja. To su:
- omisija glasova,
- supstitucija glasova,
- distorzija glasova,
- sigmatizam,
- lateralizacija,
- rinofonija i rinolalija,
- haplologija,
- adicija,
- desonorizacija, itd.
Vežbe za otklanjanje artikulacionih poremećaja, proširivanje rečnika i formiranje pravilne i funkcionalne rečenice su brojne. Logopedska praksa pominje: akustičke vežbe; vežbe govornih organa; vežbe pažnje - akustičke i vizuelne; vežbe zapamćivanja strukture reči; vežbe zapamćivanja strukture rečenice; učenje kratkih rečenica, priča; opis slike; kraće saopštenje o doživljaju.
Sadržaj logopedskog rada sa decom koja ne govore i koja su totalno gluva obuhvata postupne vežbe koje polaze od razvoja fiziološke osnove govora.
Vežbe disanja moraju biti raznovrsne i imati oblik igre: duvanje balona; mehurića; plamena sveće; sviranje na usnu harmoniku; imitacija prirodnih zvukova uz dug izdisaj - pada kiša š-š, zmija s-s itd. Trajanje udisaja i izdisaja je promenljivo: dug udah - dug izdah; dug udah - isprekidani izdisaj itd.
U vežbe vidne percepcije spadaju: vežbe pokreta očiju i fokusiranje, vežbe vizuelne memorije, vežbe vizuelne komparacije, vežbe vizuelne projekcije i vežbe koordinacije oko - ruka.
Uz vidnu percepciju razvijamo i gnostičke funkcije prilikom vežbi uočavanja i diskriminacije oblika, veličine i boje.
Vežbe govornih organa svode se na usavršavanje funkcije govornih organa, pre svega usana i jezika (kontrolisano gutanje pljuvačke, oblizivanje usana usnom o usnu, oblizivanje usana jezikom, grickanje i brzo pomeranje vilice, podizanje i spuštanje visine glasa; usmerenosti vazdušne struje uz kratku, isprekidanu i dugu vokalizaciju a-a-a.
Totalno gluvo dete određene glasove može da percipira i reprodukuje samo na osnovu taktilnog oseta govornih organa. Pored vežbi za razvijanje fine motorike u koje spadaju sve vežbe za integraciju motornosti (bojenje određenih oblika, razno lepljenje, crtanje, pisanje, manipulacije finim sitnim predmetima), sprovode se vežbe za razvoj oralne stereognozije: tu spadaju vežbe za percepciju i diskriminaciju različitih figura po obliku, veličini, debljini usnama i jezikom bez učešća ostalih receptora. Ove vežbe imaju za cilj stvaranje bolje slike o učešću pojedinih govornih organa pri artikulaciji glasova.
Auditorni trening razvija dečju budnost za prirodni zvučni signal; zvuk postoji ne postoji; kakvog je intenziteta - jak, slab; na kojoj je udaljenosti - blizu, daleko; prepoznavanje zvuka instrumenata. Akustički stimulansi treba da su što jednostavniji da bi se lakše diskriminisali i percepirali. Auditorni trening sa diskriminacije prirodnih zvukova dobija na težini i prelazi na diskriminaciju govora.
Vežbe:
1. Identifikacije i asocijacije (identifikacija predmeta pomoću pokreta, crteža, slike; adekvatna radnja za određeni predmet - donesi, podigni, pokaži, stavi predmet uz fotografiju, itd.).
2. Imitacija uz generalizaciju (zadaci - učini ono što čine drugi sa trenutnom imitacijom neposredne radnje naspram pokazatelja, ispod ogledala).
3. Vežbe za komparaciju i diskriminaciju (poređenje oblika po boji, obliku, veličini, poređaj figure po uzorku; sklopi mozaik po uzorku; sklopi mozaik po naređenju...).
4. Uočavanje grešaka (putem naloga logopeda; šta ne pripada istoj grupi; greške u imitaciji...).
Razvoj fonacije treba usmeravati od spontane vokalizacije, imitacije fonacije, jednostavne imitacije, slogovanog odvijanja (ponavljanja istog sloga) od stapanja slogova u jednu reč.
Spontanu vokalizaciju treba dovesti na nivo voljne vokalizacije i imitativnih oblika govornog izražavanja.
Vežbe za ostvarivanje ovih zadataka obuhvataju imitaciju različitih zvučnih struktura:
- onomatopeja životinja;
- zvučnih realizacija određenih aktivnosti;
- zvukova koji nastaju pokretom različitih materijala, ili su rezultat određenih događaja i zbivanja.
Totalno gluva deca se pri artikulaciji glasova oslanjaju na vizuelno-taktilne osete. Imajući to u vidu logoped pri planiranju vežbi polazi od: klasifikacije glasova prema mestu obrazovanja (kod gluve dece vežbe idu tokom od lako vidljivih glasova po mestu obrazovanja); klasifikacije glasova prema načinu izgovora (gluvo dete postiže lakšu diferenciju glasova taktično-kinestetičkim osetom njegove zvučnosti i količini vazdušne struje potrošene za pojedine glasovne grupe).
Kad je dete artikulaciono usvojilo 5-6 glasova na njima se zaustavlja dok se ne iscrpe sve glasovne kombinacije pomoću kojih se mogu stvarati reči koje će biti lake, deci privlačne i korisne za upotrebu. Čim dete raspolaže jednim od dva vokala treba ih vezivati u konsonantni slog. Od konsonanata najlakši su plozivi - P, B, T, D. Od sonanata na prvo mesto dolazi M zatim N pa J pa V.
3. Korekcija
Ako slušno dete govori, znači prisutna je artikulacija, ona je u većini slučajeva distorzovana i predstavlja artikulaciono-akustička odstupanja i zahteva logopedsku opservaciju i korekciju. Ako se radi o omisiji, logopedske vežbe su usmerene na izazivanje glasa; vežbe za pravilan položaj govornih organa za izgovor; vežbe za artikulaciju izolovanog glasa. Tu se kod slušno oštećenih učenika oslanjamo na taktilne receptore i vizuelne receptore; kad je emitovan glas usvojen utvrđuje se u rečima i rečenicama dok se ne automatizuje.
Kod supstitucije glasova koja je česta artikulaciona pojava kod slušno oštećene dece logopedske vežbe su usmerene na diskriminaciju supstituisanih glasova. (ako se, na primer, supstituišu glasovi P i M).
Vežbe za diskriminaciju glasova P i M; kroz slogove PA-MO; PO-MO; PU-MU, itd. a zatim kroz reči: papa-mama, peta-meta, petak-metak, itd.
Pri izgovoru glasa P nema treperenja podbratka kao kod glasa M. Logoped uključuje taktilni put u diskriminaciju. Vežbe za diskriminaciju ostalih problematičnih glasova su iste kao i kod glasova P i M. Vežbe za vizuelnu percepciju, vežbe za slušnu percepciju, vežbe za taktilnu percepciju; oslanjanje na kinestetički put (akustičko-motorni).
Desonorizacija predstavlja često artikulaciono odstupanje u govoru slušno oštećene dece. Logopedske vežbe su usmerene ka dobroj percepciji i diskriminaciji zvučnih i bezvučnih glasova; komparaciji zvučnih i bezvučnih glasovnih parova - oslanjanje na taktilni oset vibriranja glasnica pri izgovoru zvučnih glasova: P-B, T-D, K-G, Z-S, Ž-Š, itd.
Rotacizam je artikulaciono odstupanje pri izgovoru glasa R. Česta je pojava kod slušno oštećene dece koja inače imaju labavu - umekšanu artikulaciju i koja zamenjuju zvučne sa bezvučnim glasovima. Logopedske vežbe se odnose na jačanje motorike jezika kroz igre, slogove, reči, pesmice, itd., i vežbe za izoštravanje fonetskog sluha; vežbe za razvijanje i izoštravanje vizuelne i kinestetičke percepcije pravilnog izgovora glasa R.
Nazalnost - logopedske vežbe su vežbe za pravilnu usmerenost vazdušne struje.
Bitno je da su kod korekcije artikulacije slušno oštećenog deteta vežbe usmerene na:
- jačanje i izoštravanje vizuelne, taktilne i akustičke percepcije;
- vežbe disanja i pravilnog usmeravanja vazdušne struje pri izgovoru fonema;
- vežbe za jačanje motornosti govornog mehanizma;
- vežbe koje će dovesti slušno oštećeno dete do uočavanja nepravilnog i pravilnog izgovora glasa;
- vežbe koje će razvijati pravilnu artikulaciju i zadržati je u pamćenju;
- vežbe koje će dovesti do automatizma pravilne artikulacije.
4-5. Čitanje i pisanje
Uporedo sa otklanjanjem nedostataka u poremećaju govora i jezika sadržina logopedskog rada se odnosi i na otklanjanje nepravilnosti u čitanju i pisanju: disleksija i agrafija.
Korekcija čitanja i pisanja primenjuje se individualno. Stoga, za svakog učenika se planira da korekcija počne od onog nivoa za koji se dijagnostikom utvrdi da ne funkcioniše dobro. Za jedne će korekcija počinjati od pripreme, za druge od osmišljavanja i tehnike povezivanja, zavisno od potrebe. Osim toga, dijagnostika će pokazati koje su funkcije na kojima se zasnivaju procesi čitanja i pisanja nerazvijene, pa će se u pripremnoj fazi težište vežbi usmeriti ka njihovom razvoju.
Nemogućnost izgovora pojedinih glasova, njihova zamena ili distorzovan način izgovaranja otežavaju čitanje i pisanje. Disleksija ili poremećaj čitanja kod slušno oštećene dece izvire iz auditivno-fonetskih problema ili jezičke nerazvijenosti. Agrafiji ili poremećaju u pisanju kod slušno oštećene dece uzrok je kao i kod disleksije isti - auditivno-fonetski problem.
U aktu čitanja data je pre svega - slika reči - tj. njegova vizuelna komponenta tj. rekognicija (prepoznavanje) grafema i njihovo pretvaranje u glasove (foneme) tj. zvučne predstave reči i na nju se automatski nadovezuje značenje (semantika) reči. Prva dva akta se fiziološki kod gluve dece savlađuju, a to je slovo - grafema - fonema - glas. Semantika ili značenje reči je težak zadatak za slušno oštećene učenike, a čitanje je pre svega mentalni proces shvatanja semantike reči a ne periferni proces rekognicije slova i njihovo pretvaranje u fonemu, a ove u reč.
Proces obuke deteta čitanju i pisanju obuhvata prelazak kroz četiri faze:
I faza pripreme; koja se sastoji iz dva dela:
1. razvoj psihomotornih i subjezičkih priprema i
2. usvajanje slova.
II faza vežbanja tehnike čitanja i pisanja:
III faza osmišljavanja i
IV faza automatizovanja čitanja i pisanja.
I FAZA PRIPREME ZA ČITANJE I PISANJE
1) U ovu fazu spadaju vežbe za razvoj motorike ili subjezičke vežbe a to su vežbe za razvoj:
- motorike i taktilno kinetičkih oseta;
- razvoj gnostičkih funkcija;
- vizuelne percepcije i memorije;
- prostorne orijentacije;
- auditivne percepcije;
- pažnje i koncentracije svesti;
- saznajnih procesa putem osmišljavanja;
- okulomotorne i grafomotorne koordinacije;
- realizacija zadataka, i
- samopouzdanja i autostimulativnosti.
Sve ove vežbe su bile predočene u prethodnom poglavlju govorno-jezičkog razvoja. Bez dovoljno razvijenosti određenih psihomotornih funkcija, govor ne bi mogao da se formira, a samim tim ni čitanje ni pisanje.
2) Usvajanje slova
Deca koja ispoljavaju tendenciju ka teškoćama čitanja i pisanja moraju proći kroz sistematske vežbe koje sadrže sve segmente iz kojih se sastoje funkcije čitanja i pisanja.
Čitanje i pisanje počivaju na procesima analize i sinteze govora. Da bi došlo do glasa - foneme, što predstavlja bazičnu jedinicu govora, potrebno je naučiti decu da razlažu veće govorne iskaze sve dok ne dođu do glasa, a zatim da glasove ponovo sklope u osnovnu semantičku celinu, odnosno reč. Potom je potrebno da dete nauči slovografemu, koja predstavlja ekvivalent korespondirajućem glasu, a zatim da ovlada pripremnim vežbama za pisanje, kao i odgovarajućim pisanjem slova. Svaki element usvajanja slova mora se posebno obrađivati a ti elementi su sledeći:
a) prepoznavanje glasova putem analize i sinteze;
b) prepoznavanje slova, izolovano i u kontekstu;
v) pripremne grafomotorne vežbe, i
g) pisanje grafema.
a) Prepoznavanje glasova putem analize i sinteze reči
Vežbe za analizu reči treba početi od kraćih a zatim od dužih rečenica. Svaku izdvojenu reč treba obeležiti pauzom u govoru, ili je učiniti još očiglednijom brojanjem pomoću sopstvenih prstiju, stavljanjem posebne kockice za svaku reč, ili taktiranjem uporedo sa izgovaranjem redosleda reči. Logoped pomaže u odbrojavanju reči pokazivanjem svojih prstiju i zahteva od deteta da ga imitiranjem sledi. Dodirivanjem sopstvenih prstiju dete stiče doživljaj sopstvenog tela i pri tome vidi odvojenost svake reči. Ovo je jako važno za slušno oštećeno dete jer se pored akustičke analize, potkrepljuju još dve važne povratne veze: taktično-kinetičke i vizuelne.
Posle analize rečenice i prebrojavanja reči dete ponovo sklapa reči (sinteza) i rečenicu izgovora normalnom brzinom.
Drugi stepen vežbi su analiza reči na glasove. Za ove vežbe se biraju jednosložne i dvosložne reči; one koje su fonetski podesnih glasova; da uvek imaju značenje; da se sastoje od glasova koje dete pravilno artikuliše; da nemaju udvojene vokale; i da se sastoje od glasova koji su frekvencijski zastupljeni u govoru.
Postupak analize i sinteze reči je isti kao i analiza i sinteza rečenice na reči. Koriste se ista sredstva i isti principi. Prilikom analize glasova kocke ili drugi predmeti, stavljaju se daleko jedan od drugog, prsti razmiču, glas maksimalno produžava, a prilikom sinteze kocke se primiču, prsti dodiruju a trajanje glasova izgovara skoro normalno.
b) Prepoznavanje slova, izolovana i u kontekstu
Postoje tri najčešće vrste pogreški koje se javljaju u vezi sa prepoznavanjem slova:
1) dete teško uviđa i pamti vizuelni oblik nekih slova (naročito složenijeg sastava);
2) dete nije sigurno koji položaj slovo treba da zauzima u prostoru;
3) između foneme i grafeme nije uspostavljena čvrsta veza.
Da bi se ovi nedostaci prevazišli potrebno je sprovesti vežbe:
- vežbe za ukazivanje grafičke osobine slova (slovo mora biti uočljivo; upoređivanje slova sa sličnim predmetima sličnih oblika; linije iz kojih se slovo sastoji i sl.);
- vežbe za identifikaciju i diskriminaciju slova (traženje određenih slova na kockama, slovarici, novinama; isecanje slova, lepljenje slova, itd.);
- vežbe za uočavanje sastavnih elemenata slova (broj linija, debljina i položaj) i stvaranje čvrste asocijacije između akustičke, vizuelne i artikulacione predstave (vežbe na polistimulatoru, vežbe za pojačanje perceptivnih utisaka).
v) Pripremne grafomotorne vežbe
Pripremne vežbe za pisanje moraju obuhvatiti:
1. vežbe za složene pokrete ruku, odnosno šake i prstiju;
2. vežbe za prenošenje uviđaja vizuelno-orijentacionih pravaca linija na grafomotornu spretnost ruke.
g) Pisanje grafema
1. Vežbe za pokrete ruke, odnosno šake i prstiju su vežbe koje imaju za cilj da ovladaju grupama mišića na širem planu - mikropokreti. To su vežbe u vazduhu: spajanje i razdvajanje tri prsta; kruženje šakom; imitiranje pokreta na klupi; dijagonalni i horizontalni pokreti u vazduhu na klupi, tabli, papiru - vežbe za ovladavanje sitnim pokretima (mikropokreti).
Ovoj grupi vežbi pripadaju vežbe koje podsećaju na pasivnu gimnastiku i imaju fiziološko dejstvo (crtanje različitih oblika - linija, krugova, polukrugova, itd.). To su vežbe pri kojima stimulacija dolazi spolja dok se ne pobude impulsi za samoovladavanjem i samoupravljanjem pokreta.
Sve ove vežbe moraju biti osmišljene da bi se predstave pojačavale asocijacijama iz života i da bi se izbegao faktor demotivisanosti učenika za rad do koga dovodi monotono ređanje crta na papiru - vežbe za uviđanje pojedinih elemenata (slova, oblik linija i njihov položaj iz kojih se slovo sastoji, rastavljanje papirnih, drvenih, itd. slova, ideografski zamisliti svaki element; edografski sastaviti elemente i sve realizovati grafomotornim pokretima).
Kad je učenik napravio čvrst spoj između elemenata slova i oformio jedinstvenu ideografsku sliku slova - treba početi sa pisanjem istog. Dok se piše slovo učenik ga glasno izgovara. Time se postiže jaka veza između grafeme i artikuleme i stvara jedinstvena ideomotorna šema, tako da jedan signal pokreće zatvoren lanac asocijacija.
II FAZA VEŽBANJA TEHNIKE ČITANJA I PISANJA
Korekcija disleksije
Korektivno čitanje prolazi kroz sledeće etape rada:
- I čitanje iz sveske (table) ili sa kocke prema postavljenim zadacima;
- II slaganje slovnih kocki prema diktatu i ponavljanje za logopedom;
- III samostalno slaganje kocki i glasno povezivanje slova koja se ređaju.
U prvoj etapi dete se uči percipiranju slovnog niza, pravilnom redosledu slova i prelasku sa slova na slovo; sa glasa na glas sistemom usporenog i umekšanog izgovora. Dobro izvođenje prve korekcione vežbe je presudno za dalji uspeh. Vežbe se izvode na sledeći način: logoped piše prva slova u dečju svesku. Slova mora da su štampana i razmaknuta a prostor između njih istačkan (A - - - - - B) kako bi dete imalo dovoljno vremena da uoči i percipira naredno slovo. Razmak između slova se postepeno smanjuje sve dok se slovo ne približi jedno drugom.
(A - - - - - - B - - - - - -
A - - - - - B - - - - -
A - - - - B - - - -
A - - B - -
A - B -)
Logoped pokazuje kako treba produžavati glasove i sliti ih jedno sa drugim bez prekida i bez odsečnog završavanja konsonanata sa centralnim glasom. Dete mora poznavati oba slova. Logoped pomaže detetu sve dok se ono ne osamostali u ovoj tehnici.
Svaki slog mora da bude osmišljen da bi dete u početnom radu čitanja odmah tražilo smisao. Vežbe se kasnije usmeravaju na različite slogove sa kombinacijom svih vokala i pet do šest konsonanata (samoglasnik u inicijalnom, pa medijalnom i finalnom položaj); reči sa dva suglasnika ili vokala.
Čitanje afrikata i ploziva zahteva posebne vežbe. Za čitanje ovih slova treba pokazati vrlo umešan izgovor bez produžavanja, već laganog pripajanja narednom slovu.
Slušno oštećena deca nisu u mogućnosti da uoče dva uzastopna udara štapom o sto ako je vremenski interval između udara suviše kratak, jer im se zbog brzine slivaju u jedan utisak. Isto tako ako su dva slova blizu onda ih percipiraju kao jedno. Tako se stvaraju brzopleti čitači.
Ako disleksično dete čita, postupak korekcije zavisi od vrste oštećenja. Ako izokreće slova treba forsirati vežbe za vizuelnu percepciju; ako ne razlikuje glasove, treba vežbati sluh i izgovor; ako ima sužen opseg vizuelne percepcije, treba ga učiti da fiksira slovo po slovo, jer nije u stanju da jednim pogledom obuhvati višesložnu reč.
III FAZA OSMIŠLJAVANJA PROČITANE REČI
Ova faza ide uporedo sa fazom savlađivanja tehnike čitanja. Izdvaja se zbog metodoloških razloga.
Da bi se kod deteta razvila potreba za otkrivanjem smisla svake pročitane reči, logoped mora da zaustavlja dete posle svake pročitane reči i da sa detetom protumači njeno značenje. Tako se dete uči da zastane kod svake reči čije mu je značenje nepoznato i da traži tumačenje. Na isti način se postupa sa tumačenjem pročitane rečenice ili većeg teksta.
Slušno oštećeni učenici savladavaju tehniku čitanja ali im veliki problem predstavlja povezivanje značenja reči sa čitanjem. Kod ovakvih problema veliki značaj ima fonemska metoda.
Fonemska metoda za obučavanje čitanja podrazumeva: prikaže se niz kraćih reči čije se značenje menja promenom jednog slova, dok sva ostala slova ostaju ista npr.
TETO | DEDE |
TATO | DEDA |
TUTO | DETE |
TETE | DADO |
Smisao ovog postupka je da učenik uvidi kolika je uloga jednog slova u reči jer se promenom jednog slova menja smisao reči. Vežbe za percepciju istih i promenljivih slova (ekranizovanje reči u zamračenoj prostoriji - jače nadražuje vizuelnom stimulacijom i bolje se pamti).
KOREKCIJA DISGRAFIJE
Prepisivanje, diktat, samostalno pisanje, predstavljaju pojačan stepen teškoća kod slušno oštećenih učenika, a posebno samostalno pisanje.
Disgrafiju možemo svrstati u dve grupe prema funkcijama koje učestvuju u pisanju:
1. motorne i vizuelne disgrafije - koje nastaju zbog nezrelog ili diskourdiniranog motornog, vizuelnog i orijentacionog prostornog sistema;
2. fonemska i agramtična disgrafija - nastaje zbog auditivnih - fonemskih problema ili jezičke nerazvijenosti;
3. kombinacija prethodno navedenih disgrafija koje su česte kod težih govorno-jezičkih poremećaja kao što su razvijene disgrafije.
Zavisno od tipa pogrešaka, koje se prethodno dijagnosticiraju, preduzimaju se odgovarajuće korekcione vežbe.
1) Kod motorne disgrafije primenjuju se vežbe opšte telesne motorike i fine motorike prstiju (veliki i mali pokreti; pojedinačni i udruženi; istovremeni, raznovrsni asocirani i dislocirani; povlačenje linija na neomeđenom, a zatim u omeđenom prostoru sa kredom, kreonom, hemijskom olovkom). Prilikom korigovanja prvih slova logoped vodi dečju ruku, usmerava je i time razvija pravilan kinestetički pokret, sve do samostalnog, tačnog pisanja slova.
Kod vizuelne i prostorne disgrafije vežbe se zasnivaju na pravilnoj percepciji oblika slova, njihovoj vezi sa artikulemom i fonemom i na predvežbama: slova - podloga - pravac.
Ako je u pitanju jezičko - gramatička disgrafija mora se intenzivno raditi na razvoju jezičke strukture. Pri vežbanju, insistira se da se upotrebi neki predlog, veznik, ili bilo koja druga vrsta reči u pravilnom gramatičkom obliku. Vežbe se odnose na aktuelne, i za decu zanimljive životne situacije. Usvajanje nekog pravilnog gramatičkog oblika ubrzava se i pojačava zapisivanjem, tako da je efekat koji se postiže pisanjem mnogo značajniji za razvoj jezika nego za samo pisanje.
IV FAZA AUTOMATIZOVANJA ČITANJA I PISANJA
Zakoni učenja nalažu da se što više vežba i ponavlja. Vreme utrošeno na vežbanje i broj ponavljanja doprinosi savlađivanju tehnike čitanja. Da bi se to ostvarilo treba da postoji motivisanost. Motivacija je pokretač svih delatnosti pa i čitanja i pisanja. Logoped obezbeđuje pogodan materijal za čitanje i stručno ga koristi, što podrazumeva:
- postepeno smanjenje slova u tekstovima (misli se na dimenziju slova, od većih ka manjim);
- postepeno ubrzavanje tempa čitanja;
- postepeno povećavanje dužine teksta;
- postepeno unošenje nepoznatih reči;
- postepeno savlađivanje ortografskih pravila;
- postepeno savlađivanje drugog pisma (latinica);
- postepeno korišćenje novina, zabavnih i informativnih tekstova;
- vežbe takmičenja sa samim sobom;
- vežbe takmičenja sa drugim licima.
Automatizovanje procesa pisanja ima, takođe svoju postupnost i treba da prođe kroz vežbe: prepisivanja, diktata i samostalnog pisanja.
Počinje se od prepisivanja linija i slova, nastavlja se prepisivanjem reči, kraćih i dužih rečenica, a zatim manjih članaka. U različite varijante vežbanja spadaju: podloga za pisanje, instrument kojim se piše, vrsta grafičkih znakova, dužina reči i stepen njihove razumljivosti.
6. Agramatizam
Slušno oštećena deca koja su dostigla određen stepen socijalizacije i verbalne komunikacije prati agramatična rečenica: U njoj vidno nedostaju pomoćni glagoli, pravilna upotreba padeža, složeniji vremenski oblici. Da bi se pravilno premostio agramatizam logopedske vežbe su usmerene na upotrebu različitih vrsta reči:
Pridevi pomažu diskriminaciji veličina, oblika boja i materijalnih kvaliteta, s jedne strane, i osobina s druge strane.
Vežbe se sastoje u upoznavanju suprotnih prideva, razlikovanju osnovnih boja, razlikovanju predmeta različitih oblika. Šablona nema. Izbor reči, tempo i obim rečnika zavisiće od govorno-situacionih potreba i individualnih mogućnosti učenika.
Vežbe za upotrebu zamenica počinju ličnim zamenicama, zatim se prelazi na prisvojne, upitne, odrečne, na što većem broju primera.
Za razvoj mišljenja treba navoditi učenika da uvidi odnos dve stvari koje jedna drugoj pripadaju. Tome naročito služe predlozi. Vežbe za upotrebu predloga se zasnivaju isključivo na pokazivanju, vizuelnom i akustičkom isticanju i čestom ponavljanju. Praksa ističe upotrebu ovih predloga: u, na, s, kod, od, za, do, o, iza, pored, kroz.
Veznici su daleko apstraktniji od predloga. Upotreba veznika podrazumeva najrazvijenije formiranje rečenice. Zato svaki napredak u korišćenju veznika znači mogućnost misaonog izražavanja na višem nivou. Njihova uloga u rečenici je vrlo različita. Služe za sastavljanje, rastavljanje, nameru, pitanje, dopunu. Vežbe počinju upotrebom veznika "i", zatim veznikom "da", "ali", "ko". Ne isključuje se upotreba i ostalih veznika.
Sve aktivnosti učenika pružaju idealnu priliku za njihovu upotrebu s obzirom na to da su prilozi vezani za glagole. Prilozi strogo podrazumevaju situaciju jer učenik je u stanju da doživi da dobije nešto "mnogo" ili "malo", da ide "gore" ili "dole", da dođe "odmah", da traži "još" i sl. Usvajaju se i ostali prilozi: ovde, blizu, daleko, tako, polako, teško, večeras, danas, jutros, juče, sutra i drugi.
Prve rečenice učenika su jedna reč. Ove rečenice treba proširivati dodavanjem druge reči koja prvu dopunjuje u objašnjenju. Struktura rečenice se razvija na malom fondu reči, ali ona mora da izvire iz životne situacije. Pri ovome treba imati mere, jer gomilanje novih reči može biti smetnja stvaranju strukture rečenice.
Recitacije doprinose, između ostalog, bogaćenju rečnika i formiranju pravilne rečenične strukture, te ih, s obzirom na govorne mogućnosti učenika, treba obilato koristiti.
Pesmice treba učiti napamet, jer se na taj način utvrđuju asocijacije među pojedinim rečima, frazama i kratkim rečenicama. Najbolje je ako se one izgovaraju uz ritmičke pokrete tela, koračanje, pljeskanje, davanje ritma rukama i dramatizaciju,
Imajući u vidu veliki značaj priča za bogaćenje rečnika, razvoj jezičke strukture, razvoj jezičkog pamćenja, razvoj akustičke pažnje, povećanje saznanja preko tuđeg iskustva i drugog, u radu sa učenicima treba ih što više koristiti pridržavajući se pri tom najpogodnijeg metodičkog-didaktičkog postupka u njihovoj obradi (dramatizacija, ilustracija). G^Je reči treba da budu govorna simplifikacija. Kada učenik shvati suštinu, eliminiše sve što je nepotrebno i pričica se svodi na dve do tri rečenice. Pri tome treba računati sa brojnim ponavljanjima koja jedino obezbeđuju uspeh.
Reči imaju svoju funkciju samo ako se ugrade u strukturu jezika, a ova se gradi usvajanjem strukture rečenice. Od elementarne rečenice, koja je najčešće u upotrebi ovih učenika, treba ići na upotrebu padeža, upotrebu vremena, pogodbeni način, zavisne rečenice, odrečni i upitni oblik. Ovo predstavlja veliku teškoću za učenike, ali se trudom, strpljenjem i vremenom ovo može postići, u onoj meri koliko to dozvoljavaju mogućnosti učenika.
Slobodno prepričavanje se izvodi pomoću slike koju učenik vidi, pomoću pričica koje se samo čuju, pomoću konkretnih doživljaja koje učenik doživljava. Za ovo ima bezbroj mogućnosti u logopedskoj praksi.
Ove se vežbe vezuju za različite naloge - programirane situacije (odlazak lekaru, odlazak u obližnju prodavnicu i slično).
7. SAVLAĐIVANJE FUNKCIONALNIH PROMENA U KVALITETU LARINGALNOG GLASA
Kod slušno oštećene dece javljaju se određena odstupanja u glasu koji su vezani za probleme intenziteta, visine i boje. Laringalni glas može biti hrapav, promukao, preterano visok, piskav ili na neki drugi način nepravilan. Logopedske vežbe za otklanjanje ovog defekta su vežbe fonacije:
- vežbe disanja spojene sa fonacijom. Ekspiracija će se izgovarati tiho, poluglasno i umereno glasno produženo A;
- to isto se radi sa ostalim samoglasnicima;
- to isto se radi sa spojenim samoglasnicima : AA, OOO;
- spojeni suglasnici i samoglasnici.
Pri korekciji laringalnog glasa krd slušno oštećene dece bitno je koristiti taktilne receptore, indikator intenziteta glasa i vibrator.
8. OTKLANJANJE TEŠKOĆA U GOVORU KOJI SE MANIFESTUJE NERAZGOVETNIM GOVOROM
Poremećaji trajanja glasa, poremećaji zvučnosti glasa, prelazni glasovi i kombinovani poremećaji remete akcenatsku strukturu reči ili govora i dovode do nerazgovetnog govora. Sreće se kod dece s težim oštećenjem sluha. Logopedske vežbe se planiraju:
- vežbe za normalno trajanje glasa, za pravilnu okluziju ili afrikciju;
- vežbe za pravilno ozvučavanje zvučnih glasova, komparacija zvučnih i bezvučnih parova glasova;
- vežbe za pravilan intenzitet laringalnog glasa;
- vežbe za ritmičko smenjivanje slogovnih intenziteta (akcenti);
- vežbe za intenzitet reči u rečenici.
9. OTKLANJANJE POREMEĆAJA PROZODIJSKIH ELEMENATA
Kada je reč o prozodijskim elementima govora treba obratiti veliku pažnju na slogove, akcente i pauze pri govoru slušno oštećenog deteta jer su oni nosioci ritma reči i rečenice koji je kod slušno oštećene dece često poremećen. Ogleda se u monotonom, jednoličnom govoru koji je neprijatan za slušanje ili je, pak, isprekidan i skandirajući.
Logopedske vežbe se odnose na usvajanje akcentualnog sistema našeg jezika i njegovu pravilnu upotrebu:
- kratkosilazni akcenat;
- kratkouzlazni akcenat;
- dugosilazni akcenat;
- dugouzlazni akcenat.
Kratkosilazni akcenat (") vežbe polaze od dvosložnih reči od kojih je prvi slog naglašen a drugi nenaglašen (mati, brati, sedi). Slogovi su povezani kratkim vokalom. Vežbe su kasnije usmerene na višesložne reči (obala, lasica, kapati).
Kratkouzlazni akcenat vežbe polazi od dvosložnih reči od kojih je prvi naglašen a drugi je nenaglašen (bosa, kosa, jezik). Vežbe se nastavljaju na višesložnim rečima od tri sloga (početi, drugarski).
Dugouzlazni akcenat () vežbe se sprovode na rečima od dva sloga pri čemu je vokal prvog sloga dug i nosi melodiju akcenta (majka, radi, seno, rano, mesi, lepo, mirno). Prvi slog je naglašen drugi nije. Od dvosložnih reči se prelazi na trosložne itd.
Dugosilazni akcenat (/) dvosložne reči - dva sloga na istom tonskom nivou. Ton na prvom slogu razvija se kroz dugi vokal. Naglasna jačina drugog sloga opada dok ton zadržava istu jačinu (pismo, težak, svitac).
Kod totalno gluve dece se pri vežbama akcenta koristi vibrator i grafička stigma (/; /; ; ;) koja se koristi pri usvajanju akcenatskog sistema kod svih kategorija slušno oštećenih.
10. KOREKCIONI PRINCIPI
Za uspeh u svakom radu potrebno je poštovati izvesne principe. Logopedske vežbe nisu korepeticija školskog gradiva. Vežbe se sprovode isključivo radi ispravljanja govornog poremećaja. Logopedske vežbe se planiraju na osnovu principa:
- princip individualnog pristupa;
- princip odmerenosti;
- princip svesnosti;
- princip aktivnosti i interesa;
- princip očiglednosti;
- princip postupnosti.
11. NASTAVA I TEHNIČKA SREDSTVA
Potrebno je dosta nastavnih i tehničkih sredstava i to vrlo različitih.
- Elektronska oprema: vibratori, indikator intenziteta, zvučni spektograf, magnetofon, projektor, kompjuter.
- Klasična oprema: ogledalo - zidno i stono, špatule, artikulacione sonde.
- Slike: logopedsko kormilo, domine sa slikama, lutrija u slikama, prilozi slika iz knjiga, zbirka vlastitih slika, ilustrovane kocke, jednostavne i složene slagalice, slike za dijaprojektor, itd.
- Šabloni: šablon ploče i figure za šablon ploče različitog oblika i materijala, šah table sa različitim figurama, lavirinti od različitog materijala, itd,
- Akustička sredstva: akustičke igračke, zviždaljke, trubice, ksilofon, doboš, zvečke, itd.
- Knjige: slikovnice, pesmarice, brojalice, dečje priče, rečnik za gluve itd.
Saradnja sa roditeljima, upoznavanje sa problemima koje imaju njihova deca i upućivanje roditelja kako pomoći deci je važan činilac koji dovodi do ujednačene i kontinuirane rehabilitacije i integracije slušno oštećenog deteta u svet koji ga okružuje.