MEMORANDUM

O BUDŽETU I EKONOMSKOJ I FISKALNOJ POLITICI ZA 2010. GODINU, SA PROJEKCIJAMA ZA 2011. I 2012. GODINU

("Sl. glasnik RS", br. 103/2009)

 

I MAKROEKONOMSKI OKVIR ZA PERIOD OD 2010. DO 2012. GODINE

1. Ekonomska kretanja i izgledi u 2009. godini

Nepovoljne tendencije u privredi, formirane u drugom delu 2008. godine, nastavljene su u 2009. godini. Privredna aktivnost i spoljnotrgovinska razmena u prvih devet meseci 2009. godine su drastično smanjene zbog velikog smanjenja domaće i izvozne tražnje, pada kreditne aktivnosti i smanjenja likvidnosti preduzeća usled globalne ekonomske krize.

Preduzetim merama ekonomske i monetarne politike sprečen je kolaps finansijskog i realnog sektora i ublažene su posledice globalne finansijske krize na privredu Srbije. Recesione tendencije su zaustavljene, s tim što je neizvestan početak oporavka privrede Srbije i njegovo trajanje.

Tabela 1. Osnovni ekonomski indikatori u periodu januar-oktobar 2009. godine

 

I-X 2009

I-X 2008

 

Stope, %

Bruto domaći proizvod, realni rast1

-4,1

Industrijska proizvodnja, fizički obim

-14,0

Prerađivačka industrija

-18,1

Realni promet u trgovini na malo

-10,7

Turizam, noćenja

-5,0

Vrednost građevinskih radova, stalne cene1

-22,4

Obim saobraćajnih usluga1

-14,6

Obim poštanskih aktivnosti i telekomunikacija1

26,9

Potrošačke cene, kraj perioda

6,0

Potrošačke cene, prosek perioda

8,5

Izvoz robe izražen u evrima

-22,4

Uvoz robe izražen u evrima

-30,7

Prosečna neto zarada, ukupno, realni rast

1,2

Ukupan broj zaposlenih kod pravnih lica, prosek perioda

-2,1

Aktivno nezaposlena lica

-1,6

 

Januar-oktobar

 

Milioni EUR

Spoljnotrgovinski deficit

-4.213,7

Deficit tekućeg računa, bez donacija2

-1.381,4

Neto priliv stranih direktnih investicija2

1.006,5

Prihodi od privatizacije društvenih preduzeća

79,6

Devizne rezerve NBS, kraj perioda

9.726,1

Devizna štednja stanovništva, kraj perioda

5.373,4

Izvor: RZS, NBS, NSZ

_______________
1 Podatak se odnosi na prvo polugodište 2009. godine.
2 Podatak se odnosi na period januar-septembar 2009. godine.

Bruto domaći proizvod u prvom polugodištu 2009. godine je smanjen za 4,1% u odnosu na isti period prethodne godine. Međugodišnji pad BDP u prvom kvartalu 2009. godine iznosio je 4,2%, a u drugom kvartalu 4%. Posmatrano po aktivnostima, najveći pad u prvom polugodištu je zabeležen u sektoru prerađivačke industrije (-20,5%), građevinarstvu (-15,0%) i sektoru vađenje rude i kamena (-8,1%). Rast je zabeležen u sektoru saobraćaja 5,9%, sektoru finansijskog posredovanja 6,0% i sektoru ostalih usluga 2%. Prema proizvodnom pristupu obračuna bruto domaćeg proizvoda u stalnim cenama 2002. godine, pad bruto dodate vrednosti u prvih šest meseci 2009. godine je iznosio 3,0%, dok je kategorija porezi umanjeni za subvencije manja za 8,3% u odnosu na isti period 2008. godine. Desezonirana serija podataka kvartalnog obračuna BDP, u stalnim cenama 2002. godine, pokazuje da je privreda Srbije ušla u recesiju u trećem kvartalu 2008. godine (-0,6%) koja je nastavljena u četvrtom kvartalu 2008. godine (-0,9%) i u prvom i drugom kvartalu 2009. godine (-2,0% i -0,1%, respektivno). Ohrabrujući je podatak da je u drugom kvartalu 2009. godine registrovan manji pad BDP u odnosu na prethodna tri kvartala, kao i da se blago oporavlja industrijska proizvodnja u avgustu i septembru 2009. godine.

Fizički obim industrijske proizvodnje u prvih deset meseci 2009. godine u odnosu na isti period 2008. godine je smanjen za 14,0%. Najveći pad proizvodnje registrovan je u prerađivačkoj industriji od 18,1%. Posmatrano po nameni, zabeležen je pad proizvodnje kod svih namenskih grupa proizvoda, najviše u proizvodnji intermedijarnih proizvoda (-26,2%) i investicionih dobara (-23%). Osim industrije u ovom periodu registrovan je međugodišnji pad realnog maloprodajnog prometa u trgovini od 10,7%. Pad trgovine na malo praćen je realnim padom konsolidovanih javnih prihoda u ovom periodu od 8,8%. U ovom periodu turistički promet, meren brojem noćenja turista, niži je za 5%. Građevinska aktivnost, merena vrednošću izvedenih radova, u prvom polugodištu 2009. godine realno je smanjena za 22,4%, a fizički obim saobraćaja za 14,6%, dok je obim usluga poštanskih aktivnosti i telekomunikacija zabeležio rast od 26,9%, sve u odnosu na isti period 2008. godine. Poljoprivreda, uključujući lov, šumarstvo i ribarstvo, je zabeležila rast BDV u prvom kvartalu (1,6%) i drugom kvartalu (3,2%) 2009. godine.

Izvoz i uvoz robe u prvih 10 meseci 2009. godine pratili su kretanje ekonomske aktivnosti. U ovom periodu registrovan je veliki pad izvoza i uvoza robe, uz veliko smanjenje deficita spoljne trgovine. Smanjenje tekućeg deficita prvenstveno je posledica smanjenja uvoza zbog smanjenja domaće tražnje i proizvodnje. U prvih 10 meseci 2009. godine izvoz robe izražen u evrima je smanjen za 22,4%, a uvoz robe za 30,7%. Spoljnotrgovinski deficit na kraju oktobra 2009. godine iznosio je 4,2 mlrd evra. Na smanjenje izvoza u prvih 10 meseci 2009. godine najviše je uticalo smanjenje izvoza intermedijarnih proizvoda za 41%. Izvoz trajnih proizvoda za široku potrošnju je smanjen za 9,6%, a kapitalnih proizvoda za 17,2%, dok je izvoz energije povećan za 2,8%.

U platnom bilansu na tekućem računu u periodu januar-septembar 2009. godine su ostvareni povoljniji rezultati nego u istom periodu 2008. godine. Deficit tekućeg računa (bez donacija) u ovom periodu je smanjen za 3,3 mlrd evra u odnosu na isti period 2008. godine, kao rezultat smanjenja deficita robe i usluga za 2,4 mlrd evra i povećanja priliva na poziciji tekućih transfera za 723,7 mil. evra, pre svega doznaka za 739,7 mil. evra. Na kapitalnom računu je zabeležen odliv od 1,3 mil. evra (u istom periodu 2008. godine priliv je iznosio 13,1 mil. evra), a pogoršan je i rezultat na finansijskom računu za 3,3 mlrd evra. I pored toga, u prvih devet meseci je registrovan suficit ukupnog platnog bilansa u iznosu od 1,4 mlrd evra. Na poziciji dohotka ostvaren je deficit zbog toga što su plaćene kamate više od naplaćenih za oko 350 mil. evra (u 2008. godini su plaćene kamate bile više za 571 mil. evra od naplaćenih).

Neto priliv stranih direktnih investicija u periodu januar-septembar 2009. godine iznosio je 1 mlrd evra i za 607 mil. evra je manji nego u istom periodu prošle godine. Kod portfolio investicija zabeležen je neto odliv u iznosu od 55,8 mil. evra, prema 59,2 mil. evra u uporedivom periodu 2008. godine. Prihodi od privatizacije preduzeća u prvih 10 meseci 2009. godine iznosili su 79,6 mil. evra.

Ukupna inflacija u prvih 10 meseci 2009. godine, merena potrošačkim cenama, iznosila je 6,0% (oktobar 2009/decembar 2008) i najvećim delom rezultat je rasta regulisanih cena. U ovom periodu zabeležen je visok rast potrošačkih cena u prvom kvartalu (3,8%) i blago usporavanje njihovog rasta u drugom kvartalu (3,0%). Izdvajaju se januar i maj, sa rastom od po 2,1%. U junu je zabeležena nulta inflacija, a u julu, avgustu i oktobru deflacija (-0,9%, -0,1% i -0,2%, respektivno).

NBS je u periodu januar-oktobar 2009. godine snizila referentnu kamatnu stopu sa 17,75% na 11%, polazeći od toga da su smanjeni inflatorni pritisci usled znatnog pada agregatne tražnje u poslednjem kvartalu 2008. godine i tokom 2009. godine.

Monetarni agregati M2 i M3 zabeležili su povećanje u prvih 10 meseci u odnosu na kraj 2008. godine od 5,8% i 10,8% respektivno, dok su istovremeno dinarski primarni novac i novčana masa M1 zabeležili pad od 31,7% i 5,3%, respektivno.

Plasmani banaka od početka godine zaključno sa oktobrom beleže rast od 12,1%, pri čemu je porast plasmana izražen u evrima bio ispod dugoročnog trenda, što je rezultat nominalne deprecijacije deviznog kursa početkom 2009. godine. U istom periodu plasmani u privredi su ostvarili veći rast (15,7%) od porasta plasmana stanovništvu (5,7%).

Devizne rezerve NBS na kraju oktobra 2009. godine iznosile su 9,7 mlrd evra i za 1,6 mlrd evra su veće nego na kraju 2008. godine. Istovremeno, rezerve komercijalnih banaka iznosile su 1,1 mlrd evra, što je za 9,3 mil. evra više u odnosu na kraj prethodne godine. Ukupne devizne rezerve u prvih 10 meseci 2009. godine su povećane za oko 1,6 mlrd evra. Na rast deviznih rezervi najviše je uticalo povlačenje u maju 2009. godine prve tranše u iznosu od 782,5 mil. evra iz odobrenog kredita MMF od 2,9 mlrd evra. Nivo deviznih rezervi NBS dovoljan je za pokrivenost novčane mase M1 od 399% i pokrivenost uvoza robe i usluga za oko devet meseci.

Devizna štednja u prvih 10 meseci 2009. godine je povećana za 598 mil. evra i na kraju oktobra je iznosila 5,4 mlrd evra. U ovom periodu u strukturi devizne štednje povećano je učešće štednje po viđenju za 6,2 procentnih poena, dok je štednja preko godinu dana zabeležila smanjenje od dva procentna poena.

Kurs dinara prema evru u prvih 10 meseci 2009. godine kretao se u rasponu od 89,5 do 96,3 dinara za evro. U prva dva meseca 2009. godine NBS je intervenisala na deviznom tržištu sa 555,4 mil. evra, dok je u ostalim mesecima devizni kurs stabilizovan, pa su intervencije NBS izostale. Stabilizaciji kursa dinara značajno je doprineo porast deviznih rezervi i devizne štednje. Prosečan kurs u ovom periodu iznosio je 93,7 dinara. Krajem oktobra 2009. godine u odnosu na kraj 2008. godine kurs dinara prema evru je nominalno deprecirao za 5,2%, a realno aprecirao za 0,03%.

Ukupna prosečna neto zarada u periodu januar-oktobar iznosila je 31.263 dinara i realno je povećana za 1,2%, u odnosu na isti period 2008. godine. U ovom periodu prosečna neto zarada u javnom sektoru je iznosila 38.426 dinara i realno je smanjena za 2,6%. Prosečno isplaćena penzija u periodu januar-oktobar 2009. godine iznosila je 19.785 dinara i realno je povećana za 6,3% u odnosu na isti period 2008. godine. Odnos prosečne penzije i prosečne neto zarade u periodu januar-oktobar 2009. godine iznosio je 63,3%.

Prosečan broj zaposlenih kod pravnih lica, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u prvih 10 meseci 2009. godine iznosio je 1.415 hiljada, što je manje za 2,1% u odnosu na isti period prethodne godine. Pored toga, zabeležen je veliki pad broja privatnih preduzetnika i zaposlenih kod njih, najvećim delom zbog ažuriranja evidencije RZZO iz marta 2009. godine. U ovom periodu zaposlenost u javnom sektoru se nije značajnije menjala. Broj aktivno nezaposlenih lica u periodu januar-oktobar 2009. godine iznosio je 751 hiljadu, što je manje za 1,6% u odnosu na isti period prethodne godine. Od početka godine ovaj broj se povećavao svakog meseca sve do maja od kada se beleži smanjenje. Prema Anketi o radnoj snazi, stopa nezaposlenosti povećana je sa 14,4% u 2008. godini na 16,4% u aprilu 2009. godine.

Zaustavljanju produbljivanja recesionih tendencija, nakon oštrog pada krajem 2008. godine i početkom 2009. godine, doprinele su mere ekonomske politike Vlade i mere monetarne politike NBS, koje su preduzimane u ovom periodu. Stabilizaciji makroekonomske situacije, jačanju deviznih rezervi i stabilnosti kursa značajno je doprineo prvi petnaestomesečni aranžman sa MMF u vrednosti od 520 mil. dolara, a zatim i prošireni aranžman sa MMF kojim je povećan obim finansijske podrške na 2,9 mlrd evra, koju je odobrio Izvršni odbor MMF 15. maja 2009. godine, kao i postignuti sporazum u Beču sa najvećim bankama u Srbiji sa većinskim stranim vlasništvom da zadrže ukupan nivo izloženosti prema Srbiji. Podsticanju privrede značajno doprinosi i dodatna finansijska podrška Srbiji od SB, EBRD i EU, prvenstveno za saobraćajnu infrastrukturu.

Poseban značaj za poboljšanje situacije u realnom sektoru imaju mere NBS za povećanje likvidnosti bankarskog sektora i mere Vlade za povećanje likvidnosti privrede.

Radi ublažavanja posledica globalne finansijske krize Vlada i NBS u novembru 2008. godine donele su odgovarajuće mere za finansijsku stabilnost:

- podizanje garantovanog nivoa štednih depozita na 50.000 evra;

- privremeno izuzimanje od oporezivanja u periodu od 30. januara do 31. decembra 2009. godine, porezom na prihode od kapitala po osnovu kamate na devizne štedne i druge depozite građana i poreza na kapitalne dobitke po osnovu prihoda od prenosa uz naknadu hartija od vrednosti i udela u imovini pravnih lica, kao i brisanje iz predmeta oporezivanja porezom na nasleđe i poklon i porezom na prenos apsolutnih prava prenosa hartija od vrednosti i udela u pravnom licu;

- ukidanje obavezne rezerve banaka na nove kredite iz inostranstva radi povećanja devizne likvidnosti.

Vlada je početkom 2009. godine donela Program mera za ublažavanje posledica globalne finansijske krize na realni sektor u Srbiji, usmerene na smanjenje javne potrošnje, podsticanje privredne aktivnosti i zaposlenosti i modernizaciju saobraćajne infrastrukture.

Od posebnog značaja je paket podsticajnih mera za privredu kojim se stimulišu banke da odobre 117 mlrd dinara kredita privredi, sa upola nižom kamatnom stopom u odnosu na tržišnu kamatnu stopu. Ključne mere da se to postigne su:

- krediti za likvidnost - 4 milijarde dinara daje država, a banke plasiraju 80 milijardi dinara kredita za likvidnost;

- povoljni potrošački krediti za kupovinu domaćih trajnih potrošnih dobara;

- dodatne mere za poboljšanje likvidnosti privrede (reprogram dugova, privremena konverzija dugova u kapital, multilateralna kompenzacija i drugi instrumenti za jačanje likvidnosti);

- krediti za investicije - 5 milijardi dinara daje država, a banke plasiraju 12 milijardi dinara, ukupno privredi će biti plasirano 17 milijardi dinara;

- krediti privredi iz inostranih kreditnih linija - EIB, EBRD, KfW, Vlada Italije - 45 milijardi dinara.

Banke su u periodu od marta do oktobra 2009. godine odobrile oko 900 mil. evra kredita sa subvencionisanim kamatama, od čega najviše za likvidnost od preko 800 mil. evra. Efekti stimulativnih mera za privredu ispoljili su se u usporavanju pada industrijske proizvodnje i spoljnotrgovinske razmene i njihovom blagom oporavku krajem trećeg kvartala 2009. godine.

Vladin program sadrži i stimulativni paket za zapošljavanje, čije su ključne mere:

- podrška programu zapošljavanja 10.000 mladih pripravnika do polaganja pripravničkog ispita i podrška programu javnih radova, sa 3 mlrd dinara;

- krediti za početnike bez hipoteke sa 3 mlrd dinara;

- krediti iz Fonda za razvoj za mala i srednja preduzeća sa 15 mlrd dinara.

Vladin Program sadrži i podsticanje investicija u saobraćajnu infrastrukturu:

- auto putevi na Koridoru X koji će se finansirati većim delom iz kredita međunarodnih finansijskih organizacija i manjim delom iz budžeta Republike;

- pruga na Koridoru X za koju će se izgraditi projektna dokumentacija za njenu rekonstrukciju i modernizaciju i finansirati rekonstrukcija određenih deonica.

Radi ublažavanja posledica globalne finansijske i ekonomske krize Vlada je krajem aprila izvršila rebalans budžeta Republike za 2009. godinu, kojim je obezbeđeno:

- fiskalno prilagođavanje u 2009. godini većim delom na rashodnoj strani, a manjim delom na prihodnoj strani;

- neinflatorno finansiranje fiskalnog deficita u 2009. godini.

Vlada je početkom maja donela dodatne stimulativne mere za privredu koje obezbeđuju podršku privredi kroz:

- dodatnih 40 mlrd dinara kredita za likvidnost (ukupni paket povoljnih kredita privredi je povećan na 180 mlrd dinara);

- skoro duplo niže kamatne stope - 3 odsto na godišnjem nivou za kredite za likvidnost sa deviznom klauzulom;

- uvođenje dinarskih kredita za likvidnost sa kamatnom stopom do 10,5 odsto na godišnjem nivou;

- duplo veće kredite za izvoznike;

- povoljne potrošačke kredite i za kupovinu građevinskog materijala.

Vlada je sredinom septembra 2009. godine usvojila Program subvencionisanja stambenih kredita za novogradnju sa ciljem da građani lakše i jeftinije dođu do novog stana, kao i da se podstakne štednja za kupovinu stanova u novogradnji i povećanje zaposlenosti građevinske industrije.

Imajući u vidu tendencije u privrednim kretanjima formirane u četvrtom kvartalu 2008. godine i tokom 2009. godine pod uticajem svetske ekonomske krize i Program mera Vlade za podsticanje privrede, revidirana je projekcija osnovnih makroekonomskih indikatora za 2009. godinu. Procenjuje se da će stopa realnog pada BDP u 2009. godini iznositi 3,0%, a stopa inflacije 7,5% (kraj perioda). Prema makroekonomskoj projekciji očekuje se pad uvoza robe za 29,7% i pad izvoza robe za 22,0%, uz smanjenje deficita tekućeg računa na 6,5% BDP.

Tabela 2. Procena osnovnih makroekonomskih indikatora za 2009. godinu

 

Stope, u %

BDP, realno

-3,0

Izvoz robe, izražen u evrima

-22,0

Uvoz robe, izražen u evrima

-29,7

Deficit tekućeg računa, bez donacija, % BDP

-6,5

Realne investicije u kapital

-22,3

Inflacija, kraj perioda

7,5

Realne prosečne neto zarade

-2,0

Produktivnost rada

-1,2

Izvor: MFIN

Pad BDP Srbije u 2009. godini od 3% uslovljen je smanjenjem tražnje u inostranstvu, smanjenjem priliva stranog kapitala kao posledica nelikvidnosti svetske privrede i opreza stranih investitora pri donošenju investicionih odluka i smanjenjem potrošnje u zemlji, a to je dovelo do pada aktivnosti u pojedinim segmentima privrede, sa negativnim posledicama na zaposlenost i životni standard. Srbija je, ipak, ostvarila manji pad BDP u odnosu na zemlje jugoistočne Evrope.

2. Međunarodno ekonomsko okruženje

Međunarodni monetarni fond u oktobru 2009. godine revidirao je prethodne ekonomske prognoze za 2009. i 2010. godinu. Prognoziran je globalni pad u 2009. godini od 1,1% i globalni rast od 3,1% u 2010. godini. Za razvijene zemlje prognoziran je pad BDP u 2009. godini od 3,4% i rast BDP u 2010. godini od 1,3%. EU će zabeležiti pad BDP u 2009. godini od 4,2%, dok je za 2010. godini projektovan rast od 0,5%. SAD će zabeležiti u 2009. godini pad BDP od 2,7%, a u 2010 godini se očekuje rast BDP od 1,5%.

Tabela 3. Međunarodno okruženje - makroekonomski pokazatelji

 

2007

2008

2009

2010

Realni rast bruto domaćeg proizvoda,1 %

 

 

 

 

Svet ukupno

5,2

3,0

-1,1

3,1

Evropska unija

3,1

1,0

-4,2

0,5

SAD

2,1

0,4

-2,7

1,5

Zemlje u razvoju

8,3

6,0

1,7

5,1

Rast svetske trgovine,%

7,3

3,0

-11,9

2,5

Stopa nezaposlenosti, %

 

 

 

 

Evrozona

7,5

7,6

9,9

11,7

SAD

4,6

5,8

9,3

10,1

Potrošačke cene, godišnje promene, %

 

 

 

 

Razvijene ekonomije

2,2

3,4

0,1

1,1

Zemlje u razvoju

6,4

9,3

5,5

4,9

Rast cena nafte, u dolarima, godišnje promene, %

10,7

36,4

-36,6

24,3

_______________
1 Svetski BDP računat po paritetu kupovne moći.

Izvor: MMF, Svetski ekonomski pregled, oktobar 2009. godine

Prognoziran je rast BDP zemalja u razvoju po stopama od 1,7% u 2009. godini i 5,1% u 2010. godini, što su znatno niže stope rasta u odnosu na godine pre svetske ekonomske krize i posledica su smanjenja izvoza i pada svetskih cena sirovina, metala i hrane i pada eksternog finansiranja. Za zemlje centralne i istočne Evrope prognoziran je pad BDP u 2009. godini od 5%, dok je za 2010. godinu predviđen blag rast BDP ovih zemalja od 1,8%.

MMF je prognozirao veliki pad svetske trgovine u 2009. godini od 11,9% i njen blagi rast u 2010. godini od 2,5%. Takođe, prognoziran je porast stope nezaposlenosti u Evrozoni sa 9,9% u 2009. godini na 11,7% u 2010. godini, a u SAD sa 9,3% u 2009. godini na 10,1% u 2010. godini. I druge vodeće ekonomije suočavaju se sa rastom nezaposlenosti. Nemačka će u 2009. godini zabeležiti stopu nezaposlenosti od 8%, Francuska od 9,5% i Velika Britanija od 7,6%, a najveću stopu nezaposlenosti u EU imaće Španija (18,2%).

Prema prognozama MMF, ukupna inflacija će u 2009. godini biti niža u odnosu na prethodne godine zbog pada cena sirovina i usporavanja privredne aktivnosti. U razvijenim zemljama očekuje se u 2009. godini inflacija od 0,1% na godišnjem nivou, a u zemljama u razvoju od 5,5%, što je veliko sniženje u odnosu na 2008. godinu (3,4% u razvijenim zemljama i 9,3% u zemljama u razvoju).

MMF je revidirao prognoze cene nafte na svetskom tržištu. Predviđeno je povećanje cene nafte u 2009. godini na 61,53 US$ po barelu i na 76,5 US$ po barelu u 2010. godini, imajući u vidu nižu tražnju u narednom periodu u uslovima depresirane svetske privrede.

MMF za zemlje u regionu predviđa pad BDP u 2009. godini, blagi rast BDP u 2010. godini, a za 2011. i 2012. godinu predviđa ubrzavanje rasta u svim zemljama u okruženju. Prema oktobarskim projekcijama MMF, najveći pad će imati Rumunija (-8,5%), Mađarska (-6,7%) i Bugarska (-6,5%) koje su najviše pogođene krizom svetskog finansijskog tržišta. Srbija će imati pad BDP od 3%, dok se za naredne tri godine predviđa rast po prosečnoj stopi od 3,2%. Inflacija u 2009. godini će biti viša u Srbiji u odnosu na zemlje regiona (7,5%). Za zemlje u regionu predviđa se povećanje inflacije na kraju 2012. godine između 2,5% i 3% na godišnjem nivou, dok se za Srbiju predviđa stopa inflacije od 4%. Crna Gora, Bugarska i Srbija u 2008. godini su zabeležile najveći deficit tekućeg računa meren učešćem u BDP. U 2009. godini, pod uticajem globalne finansijske krize, saldo tekućeg računa zemalja u regionu je prepolovljen. Padu spoljnotrgovinske razmene najviše je doprineo pad međunarodne tražnje, kao i drastičan pad kreditne aktivnosti. Za neke zemlje u regionu predviđa se visoko učešće tekućeg računa u BDP na kraju posmatranog perioda, kod Srbije (-12,6%), Crne Gore (-9%) i BiH (-8,6%), a kod drugih zemalja u okruženju smanjenje učešće deficita na nivo ispod 7% BDP.

Tabela 4. Regionalno okruženje - makroekonomski pokazatelji

 

 

2008

2009

2010

2011

2012

Rast BDP-a, %

Bugarska

6,0

-6,5

-2,5

2,0

4,0

Rumunija

7,1

-8,5

0,5

4,6

6,6

Bosna i Hercegovina

5,5

-3,0

0,5

4,0

6,0

Crna Gora

7,5

-4,0

-2,0

3,7

4,2

Mađarska

0,6

-6,7

-0,9

3,2

4,5

Hrvatska

2,4

-5,2

0,4

2,5

4,0

Makedonija

4,9

-2,5

2,0

5,0

5,0

Srbija

5,5

-3,0

1,5

3,0

5,0

Inflacija, kraj perioda, %

Bugarska

7,2

1,5

1,7

2,0

3,5

Rumunija

6,3

4,3

3,0

3,2

3,5

Bosna i Hercegovina

3,8

0,8

1,8

2,0

2,2

Crna Gora

7,2

1,0

2,2

2,7

3,4

Mađarska

3,5

6,1

2,4

2,7

3,0

Hrvatska

2,8

3,0

2,8

2,8

2,8

Makedonija

4,1

-1,0

2,0

3,0

3,0

Srbija

8,6

7,5

6,0

4,5

4,0

Saldo tekućeg računa (% BDP)

Bugarska

-25,5

-11,4

-8,3

-6,6

-6,3

Rumunija

-12,4

-5,5

-5,6

-6,0

-6,0

Bosna i Hercegovina

-14,7

-8,8

-9,1

-8,8

-8,6

Crna Gora

-29,6

-16,0

-11,0

-9,0

-9,0

Mađarska

-8,4

-3,0

-3,3

-3,4

-3,4

Hrvatska

-9,4

-6,1

-5,4

-5,8

-6,3

Makedonija

-13,1

-10,6

-9,7

-8,1

-7,1

Srbija

-17,8

-6,5

-9,0

-10,5

-12,6

Izvor: MMF, Svetski ekonomski pregled, oktobar 2009. godine; MFIN procena indikatora za Srbiju

Evropska komisija u novembru 2009. godine je revidirala septembarske ekonomske projekcije i procenila je brži oporavak od projektovanog, s obzirom da su se pojedini finansijski indikatori stabilizovali i vratili na nivo iz perioda pre krize. Međutim, ocenjeno je da će oporavak biti dugotrajan i praćen visokim stopama nezaposlenosti. Za zemlje članice EU procenjen je pad BDP od 4,1% u 2009. godini i rast 0,7% u 2010. godini. Predviđa se za EU niska stopa inflacije od 1,0% u 2009. godini i od 1,3% u 2010. godini. Stopa nezaposlenosti u EU biće veća u 2009. godini (9,1%) i 2010. godini (10,3%), u odnosu na prethodne godine.

Tabela 5. Međunarodno okruženje - makroekonomski indikatori

 

2009

2010

2011

Realni rast bruto domaćeg proizvoda, u %

 

 

 

Svet ukupno

-1,2

3,1

2,5

EU

-4,1

0,7

1,6

Italija

-4,7

0,7

1,4

Nemačka

-5,0

1,2

1,7

Slovenija

-7,4

1,3

2,0

Evrozona

-4,0

0,7

1,5

Potrošačke cene, godišnja promena, u %

 

 

 

EU

1,0

1,3

1,6

Evrozona

0,3

1,1

1,5

Stopa nezaposlenosti, u %

 

 

 

EU

9,1

10,3

10,2

Evrozona

9,5

10,7

10,9

Izvor: Evropska komisija, Ekonomske projekcije, novembar 2009. godine

EURIBOR se tokom 2009. godine kretao u rasponu 2,97%-1,04%. Sredinom maja 2009. godine vrednost ove kamatne stope je počela da opada, kao posledica smanjivanja referentne kamatne stope ECB na rekordno nizak nivo od 1%. Sredinom novembra 2009. godine vrednost šestomesečnog EURIBOR je bila na nivou referentne kamatne stope ECB (0,98%).

Cena uralske nafte spustila se krajem 2008. godine na nivo od 35 dolara po barelu, kao posledica drastičnog pada tražnje za ovom sirovinom na svetskom tržištu, uzrokovan ulaskom u recesiju. Pad svetske cene nafte donekle je ublažio snažan efekat finansijske krize koji se prelio na realan sektor. Cena uralske nafte u periodu januar-oktobar 2009. godine kretala se u rasponu 38,6 - 77,95 dolara po barelu, dok je u avgustu zabeležen nagli rast cene nafte, vođen očekivanjima da je najgori deo recesije završen i da je oporavak svetske privrede na pomolu. Prema oktobarskim procenama MMF očekuje se pad cene svetske nafte u 2009. godini za 36,6%.

Grafikon 1. Kretanje cene nafte

3. Projekcija makroekonomskih pokazatelja Srbije za period od 2010. do 2012. godine

Na osnovu tendencija u globalnoj ekonomiji i privredama najznačajnijih spoljnotrgovinskih partnera Srbije, procena osnovnih makroekonomskih indikatora od strane međunarodnih finansijskih institucija i planirane ekonomske politike, projektovani su osnovni makroekonomski agregati i indikatori za naredni trogodišnji period.

Prema makroekonomskim projekcijama za period od 2010. do 2012. godine privreda Srbije ostvariće prosečnu godišnju stopu rasta BDP od 3,2%. U ovom periodu se očekuje da dođe do oporavka ekonomije posle pada privredne aktivnosti u 2009. godini od 3,0%.

Tabela 6. Projekcija osnovnih makroekonomskih pokazatelja Republike Srbije

 

Ostvarenje

Procena

PROJEKCIJA

 

2008

2009

2010

2011

2012

BDP, mlrd dinara (tekuće cene)

2.790,9

2.953,5

3.159,7

3.417,2

3.731,6

BDP po stanovniku, u evrima

4.661

4.304

4.528

4.819

5.168

BDP, godišnje stope realnog rasta, %

5,5

-3,0

1,5

3,0

5,0

Realni rast pojedinih komponenti BDP, %

 

 

 

 

 

Lična potrošnja

8,3

-5,7

3,6

3,3

4,9

Državna potrošnja

4,7

-7,8

-7,2

0,4

3,9

Investicije

8,4

-22,3

4,7

11,3

18,0

Izvoz robe i usluga

13,5

-8,0

6,2

7,3

9,2

Uvoz robe i usluga

13,0

-16,8

4,8

7,5

10,4

Spoljnotrgovinski saldo, u evrima, % BDP

-22,8

-15,3

-15,3

-15,9

-17,1

Saldo tekućeg računa platnog bilansa, u evrima, % BDP

-17,8

-6,5

-9,0

-10,5

-12,6

Spoljni dug, % BDP

63,6

71,1

72,2

73,5

73,3

Inflacija, kraj perioda, u %

8,6

7,5

6,0

4,5

4,0

Broj zaposlenih, godišnji prosek, u 000*

1.857

1.823

1.823

1.833

1.853

* Obračunato u MFIN

Izvor: MFIN

Projekcija BDP. Prema proceni za 2009. godinu predviđa se realni pad BDP od 3%, a u narednom trogodišnjem periodu realni rast BDP po prosečnoj stopi od 3,2%, što je manje od ostvarene prosečne godišnje stope realnog rasta BDP u periodu 2005-2008. godine (5,8%) za 2,6 procentna poena. Događaji u 2008. godini prema svim očekivanjima doveli su do usporavanja rasta privrede i njenog ulaska u recesiju u 2009. godini, dok se u 2010. godini procenjuje da će doći do blagog rasta BDP od 1,5%, koji će se nastaviti u 2011. i 2012. godine po stopama 3% i 5%, respektivno.

Posmatrano po sektorima, u 2009. godini očekuje se pad aktivnosti kod većine sektora. Veći pad se očekuje kod industrije i građevinarstva, dok se od poljoprivrede očekuje da ostvari umeren rast bruto dodate vrednosti i time delimično amortizuje očekivani pad ukupne bruto dodate vrednosti. Rast koji se zasniva na dominantnom rastu sektora usluga nije održiv na dug rok, a najbolji primer su baltičke države koje će zabeležiti dvocifrene stope pada BDP u 2009. godini. Ekonomsku politiku je neophodno usmeriti na oporavak industrijske proizvodnje i u tom cilju kreirati adekvatnu industrijsku politiku za naredni period i obezbediti stimulisanje velikih investicija u industriji. Održivi rast privrede podrazumeva da se pokrene značajniji rast i razvoj industrije, posebno izvozno orijentisanih industrija i time poveća udeo razmenljivih dobara u izvozu.

Na rashodnoj strani BDP u 2009. godini najviše će pasti investicije u osnovna sredstva za 22,3%, državna potrošnja će pasti za 7,8%, a lična potrošnja za 5,7%. Izvoz robe i usluga u dinarskoj vrednosti biće realno smanjen za oko 8%, a uvoz robe i usluga za 16,8%. U periodu 2010-2012. godina doći će do realnog rasta lične potrošnje od 3,9% prosečno godišnje, realnog pada državne potrošnje od 1% prosečno godišnje, rasta investicija u fiksni kapital od 11,4% prosečno godišnje, rasta izvoza i uvoza robe i usluga po stopama od 7,5% prosečno godišnje.

Ključna pretpostavka za oporavak privrede i stvaranje stabilne osnove za dugoročno održiv privredni rast je baziranje rasta BDP na investicijama u fiksni kapital, jer se samo na taj način mogu kreirati nova radna mesta i povećati potencijal celokupne privrede i društva u celini. Projektovan rast u narednom trogodišnjem periodu bazira se na relativno visokoj stopi rasta investicija od preko 11%, s obzirom da će u 2009. godini doći do pada ove komponente finalne tražnje za preko 22%, što će omogućiti da se nivo investicija nivo iz 2008. godine dostigne u 2012. godini.

Grafikon 2. Realni rast BDP: ostvarena stopa i dugoročni trend

Na rashodnoj strani BDP u periodu 2010-2012. godina najveći doprinos rastu poticaće od investicija i lične potrošnje. Planirane mere fiskalne politike, koje se ogledaju u zamrzavanju zarada, smanjenju broja zaposlenih u javnom sektoru i efikasnijem trošenju budžetskih sredstava doprineće smanjenju učešća državne potrošnje (troškovi zarada, troškovi nabavke robe i usluga) u BDP sa 17,1% u 2009. godini na 15,6% u 2012. godini. Državna potrošnja će negativno doprinositi rastu BDP u periodu 2010-2012. godina na nivou od 0,2 procentnih poena prosečno godišnje.

Izvoz robe i usluga izražen u evrima u periodu 2010-2012. godina predviđa se da raste po stopi od 10%, a uvoz robe i usluga po stopi od 10,1%, što bi doprinelo održavanju učešća deficita spoljnotrgovinskog računa na nivou od oko 16% BDP.

Grafikon 3. Doprinosi kategorija agregatne tražnje realnom rastu BDP

Projekcija zaposlenosti i zarada. U periodu 2010-2012. godine predviđa se rast zaposlenosti od 1,6% kumulativno. Zarade u posmatranom periodu trebalo bi da se kreću kao i produktivnost.

Grafikon 4. Projekcija zaposlenosti

Projekcija inflacije. Projekcija inflacije u naredne tri godine zasniva se na:

- planiranoj ekonomskoj politici u naredne tri godine;

- restriktivnoj fiskalnoj politici i kontroli zarada u celom javnom sektoru;

- očekivanoj niskoj agregatnoj tražnji u srednjem roku;

- očekivanoj stabilnosti kursa zasnovanoj na smanjenju deficita tekućeg računa, rastu štednje i poboljšanju uslova zaduživanja banaka i preduzeća u inostranstvu;

- planiranoj dinamici otklanjanja dispariteta pojedinih regulisanih cena;

- stvaranju konkurentskog ambijenta i zaštiti konkurencije.

Polazeći od navedenih pretpostavki za 2010. godinu procenjuje se inflacija od 6%, a zatim i njeno smanjenje na 4,5% 2011. godine i na 4% 2012. godine. U naredne tri godine faktori usporavanja rasta cena biće niska tražnja, stabilizacija deviznog kursa, usporavanje rasta regulisanih cena i umeren porast svetskih cena nafte, kao i dalje snižavanje referentne kamatne stope u narednom periodu.

Grafikon 5. Projekcija inflacije

Projekcija spoljnotrgovinskih tokova. U narednom srednjoročnom periodu usled globalne recesije, pada cene nafte i osnovnih sirovina, pada kupovne sposobnosti usled deprecijacije dinara, otežanog zaduživanja u inostranstvu i smanjene likvidnosti privrede, u spoljnotrgovinskoj razmeni u 2009. godini očekuju se negativne stope rasta od 22% kod izvoza robe i 29,7% kod uvoza robe u evrima, što bi trebalo da smanji učešće deficita tekućeg računa u BDP za preko 11 procentnih poena u odnosu na 2008. godinu na 6,5% BDP.

U periodu 2010-2012. godina očekuje se oporavak izvoza i uvoza robe i ostvarivanje relativno visokih stopa rasta od 11,4% i 11% prosečno godišnje izraženo u evrima, respektivno, što će omogućiti održavanje spoljnotrgovinskog deficita (neto izvoz roba i usluga) u rasponu od 16% do 17% BDP prosečno godišnje.

Grafikon 6. Izvoz i uvoz robe i usluga

U narednom trogodišnjem periodu očekuje se priliv u tekućem računu po osnovu tekućih transfera, kao i odliv po osnovu faktorskih plaćanja. Najvažnija komponenta u tekućim transferima su prihodi od doznaka i štednja stanovništva, dok su u okviru faktorskih plaćanja ključni odlivi po osnovu plaćanja kamata na inostrane kredite. Procenjuje se da će neto tekući transferi sa nekamatnim dohocima po osnovu faktora u periodu 2010-2012. godina iznositi u proseku oko 2,8 mlrd evra godišnje. Očekuje se negativan saldo po osnovu neto kamatnih plaćanja, i to 749 mil. evra u 2010. godini, 845 mil. evra u 2011. godini i 996 mil. evra u 2012. godini. Projektovani pad neto plaćanja po osnovu kamata u 2009. godini je uslovljen istorijski niskom vrednošću osnovnih kamatnih stopa (Euribor, Libor), koje su oko 3,5 procentnih poena niže nego u 2008. godini.

Neto efekat tekućih transfera i neto faktorskih plaćanja u narednom trogodišnjem periodu biće pozitivan i stabilan i procenjuje se da će iznositi oko 2 mlrd evra godišnje. Suficit salda tekućih transfera i neto faktorskih plaćanja pokrivaće u proseku oko 34% deficita spoljnotrgovinskog bilansa Srbije u periodu 2010-2012. godina.

Grafikon 7. Deficit tekućeg računa i strane investicije

Na osnovu projektovanog kretanja spoljne trgovine, tekućih transfera i neto faktorskih usluga izvedene su projekcije salda bilansa tekućih plaćanja. Bilans tekućih plaćanja biće negativan i iznosiće u periodu 2010-1012. godine u proseku 3,8 mlrd evra. Deficit tekućeg računa finansiraće se direktnim stranim investicijama i inostranim kreditima. Očekuje se da godišnje strane direktne investicije u periodu 2010-2012. godine u proseku iznose oko 1,8 mlrd evra.

Procenjuje se da će ukupan (privatni i javni) spoljni dug Srbije u periodu 2009-2012. godine biti povećan za oko 5,6 mlrd evra. Pri tome, privatni spoljni dug (dug preduzeća, banaka, NBS) biće povećan za oko 3,4 mlrd evra, dok će javni spoljni dug biti povećan za oko 2,1 mlrd evra. U 2010. godini kao i u 2009. godini primat u povlačenju sredstava iz spoljnih izvora imaće javni sektor (NBS će povući oko 2,0 mlrd evra od MMF, država oko 1 mlrd evra od međunarodnih finansijskih institucija). Privatni sektor bi trebalo da povuče nova sredstva iz ino-kredita kada dođe do oporavka finansijskog tržišta, što se predviđa u 2011. godini.

U narednom trogodišnjem periodu, ukupan spoljni dug Srbije zadržaće učešće od 73% BDP, a očekuje se da racio spoljni dug/izvoz robe i usluga ostane na relativno visokom nivou od 260%.

Devizne rezerve Srbije bi u posmatranom periodu trebalo da budu na nivou dovoljnom da pokriju osmomesečni uvoz roba i usluga.

Rizici ostvarenja projekcije. Utvrđena makroekonomska projekcija biće ostvarena ukoliko se ostvare planirane pretpostavke na kojima se projekcija bazira.

Makroekonomski rizici su smanjeni u drugom i trećem kvartalu 2009. godine kada je zabeležen rast BDP u vodećim ekonomijama. Nemačka i Francuska su ostvarile rast BDP po stopama od 0,4% i 0,3% u drugom kvartalu i u trećem kvartalu po stopama 0,7% i 0,3%, u odnosu na prethodni kvartal. Takođe, SAD su u trećem kvartalu 2009. godine postigle realni rast BDP po stopi od 0,9% u odnosu na prethodni kvartal, nakon višekvartalnog pada BDP. Privreda Srbije takođe beleži prema procenama realni rast BDP u trećem kvartalu 2009. godine od oko 2,5% u odnosu na prethodni kvartal. Ovi indikatori ukazuju na početak oporavka svetske privrede, kao i privrede Srbije. Međutim, i dalje su prisutni spoljni i unutrašnji rizici za ostvarenje novih makroekonomskih projekcija koje su znatno povoljnije nego prethodne projekcije. Glavni globalni rizik prvenstveno je vezan za trajanje i intenzitet oporavka privrede. Teško je prognozirati i neizvesno je po kom obliku krive će se oporavljati globalna i nacionalna ekonomija.

Održivost započetog oporavka privrede Srbije zavisiće dobrim delom od povećanja inostrane tražnje i priliva stranog kapitala. Pozitivan uticaj na oporavak privrede Srbije imaće postignuti sporazum o nastavku aranžmana sa MMF, opadajući trend inflacije, smanjeni deprecijacijski pritisci, utvrđeni okviri ekonomske, posebno fiskalne politike za 2010. godinu i naredne dve fiskalne godine.

Interni rizici ostvarenja projekcije su: nesprovođenje planiranih reformi i mera ekonomske politike, nagle promene agregatne tražnje, ubrzanje inflacije, velike oscilacije kursa dinara prema evru, veći pad od očekivanog priliva stranih direktnih investicija, porast premije za rizik na ino kredite domaćim subjektima, politički rizici, i dr.

4. Osnovni ciljevi i smernice ekonomske politike u periodu od 2010. do 2012. godine

Ekonomska politika u 2010. godini i naredne dve godine biće usmerena na:

- održavanje makroekonomske i finansijske stabilnosti u uslovima promenjenog globalnog finansijskog i ekonomskog okruženja;

- oporavak privrede i povratak održivih realnih stopa rasta uz prilagođavanja u proizvodnji, tražnji, kreditima, izvozu i eksternim finansijskim tokovima;

- nastavak procesa evropskih integracija i sprovođenje strukturnih reformi, u skladu sa SSP.

Glavno ograničenje za realizaciju ciljeva ekonomske politike jeste globalna ekonomska kriza koja je izazvala recesiju u velikom broju zemalja, čiji su negativni efekti preneti na privredu i finansije Republike Srbije.

Ekonomska i monetarna politika prilagođavaće se promenama u globalnom ekonomskom okruženju i makroekonomskoj situaciji u zemlji, kako bi očuvale makroekonomsku i finansijsku stabilnost i doprinele oporavku privrede.

Od ključnog značaja za ostvarivanje ciljeva ekonomske politike u 2010. godini i naredne dve godine jeste koordinacija u kreiranju i sprovođenju monetarne i fiskalne politike.

Prelazak iz privredne ekspanzije u zonu negativnih stopa učinio je fiskalnu poziciju Srbije ranjivom. Ekonomska kontrakcija i eksterno prilagođavanje uzrokovali su smanjenje javnih prihoda i povećanje fiskalnog deficita. Fiskalna konsolidacija u 2010. godini i naredne dve godine zahteva reforme javnog sektora, posebno u državnoj upravi, penzionom sistemu, zdravstvu i obrazovanju kojima će se kompenzirati pad poreskih prihoda, povećana plaćanja po kamatama i povećana kapitalna potrošnja da bi se unapredila javna infrastruktura.

Na srednji rok ključne su strukturne reforme u oblasti državne uprave, zdravstva, obrazovanja, penzija i socijalnih davanja, kojima će se značajno smanjiti finansijski transferi iz budžeta Republike za finansiranje penzionog fonda i smanjiti ukupna javna potrošnja u odnosu na njen nivo iz 2009. godine. Povratak održivim javnim finansijama podrazumeva značajno fiskalno prilagođavanje u 2010. godini i naredne dve godine, pre svega kroz smanjenje troškova javnog sektora a ukoliko je potrebno i kroz odgovarajuće poresko prilagođavanje.

Imajući u vidu makroekonomske rizike i posledice globalne ekonomske krize u narednom srednjoročnom periodu potrebno je fiskalnu politiku čvrsto usmeriti na smanjenje javne potrošnje i na štednju kod svih budžetskih korisnika, uz održivi fiskalni deficit koji se može finansirati na neinflatoran način. Fiskalna politika obezbediće smanjenje javne potrošnje na svim nivoima kroz smanjenje tekućih rashoda i doprineće rastu privredne aktivnosti kroz kredite za likvidnost privrede i kapitalna ulaganja, pre svega u infrastrukturu. Fiskalni prioriteti biće racionalizacija države na svim nivoima, socijalna zaštita siromašnih i Koridor 10.

Monetarna politika ostaće usmerena na održavanje niske i stabilne inflacije, uz održavanje finansijske stabilnosti. Monetarna relaksacija će se vršiti oprezno zbog visokih inflatornih očekivanja, pritisaka za povećanje regulisanih cena, rasta cene nafte u uslovima oporavljene globalne tražnje i pritisaka na kurs zbog povećanja uvozne potražnje. NBS će delovati korektivnim politikama. NBS će nastaviti politiku rukovođeno-plivajućeg deviznog kursa, uz održavanje adekvatnog nivoa deviznih rezervi kao štita protiv eksternih šokova u finansijskom sektoru.

Politikama u finansijskom sektoru obezbediće se jačanje pripremljenosti za suočavanje sa posledicama svetske finansijske krize. U tom cilju doneće se plan prioritetnih aktivnosti Vlade, NBS i Agencije za osiguranje depozita, uzimajući u obzir uloge i odgovornosti ovih institucija u očuvanju finansijske stabilnosti. Vlada i NBS obezbediće podršku finansijskom sektoru kroz nove izvore likvidnosti, uz stvaranje uslova za restrukturiranje kredita. U srednjem roku obezbediće se razvoj tržišta dinarskih obveznica, uz transparentnost i tržišno formiranje kamatnih stopa. Preostale banke i osiguravajuća društva u državnom vlasništvu biće privatizovane zavisno od uslova na tržištu.

Strukturnu politiku je potrebno usmeriti na jačanje domaće ponude kroz privatizaciju, restrukturiranje ili likvidaciju preduzeća u društvenom i državnom vlasništvu radi podizanja kapaciteta privrede Srbije za veću proizvodnju, izvoz i štednju. Time bi se stvorile zdrave osnove za rast privrede po okončanju globalne finansijske i ekonomske krize i ostvario potencijalni BDP. U tom cilju dovršiće se privatizacija preostalih društvenih preduzeća. Nastaviće se sa restrukturiranjem državnih preduzeća, uz povećanje učešća privatnog sektora i unapređenje uslova za investiranje. Kroz poboljšanje regulative obezbediće se predvidivo poslovno okruženje i smanjenje troškova biznisa. Nastaviće se sa pripremom javnih preduzeća za privatizaciju. Doneće se zakon o bankrotstvu kako bi se olakšala likvidacija preduzeća gubitaša. Nastaviće se sa korporativizacijom praćenom potpunom ili delimičnom privatizacijom. U planu je da se u kratkom roku restrukturira JAT Airways, pokrenu tenderi za privatizaciju Galenike, Aerodroma "Nikola Tesla" i Telekoma, kao i pronalaženje manjinskog partnera za EPS.

Sprovođenje preostalih ekonomskih reformi u naredne tri godine, koje su tipične za drugu fazu tranzicije, obezbediće osnove za održiv rast i stabilnost privrede Srbije, nakon njenog izlaska iz recesije. Ključne ekonomske reforme koje će se sprovoditi u naredne tri godine jesu:

- unapređenje privrednog zakonodavstva i jačanje institucija kroz donošenje i primenu sistemskih zakona, usklađenih sa pravom EU, kojima se stvaraju pravni okvir i sistemski uslovi za funkcionisanje tržišne privrede;

- dovršetak privatizacije društvenih preduzeća, državnih banaka i osiguravajućih društava;

- unapređenje regulatornog okvira za infrastrukturne i komunalne delatnosti i pokretanje privatizacije (delimične ili potpune) preduzeća iz tih delatnosti, u skladu sa strategijom razvoja pojedinih infrastrukturnih delatnosti;

- poboljšanje poslovnog i investicionog ambijenta, uključujući i efikasnu primenu stečajnog zakonodavstva;

- nastavak reforme sudstva i njegovo institucionalno i funkcionalno unapređivanje, posebno u delu mehanizama izvršenja sudskih odluka;

- privatizacija državnog poljoprivrednog i građevinskog zemljišta, uključujući i regulisanje restitucije;

- izgradnja i modernizacija infrastrukture kao opšte razvojne pretpostavke;

- unapređenje politike konkurencije;

- suzbijanje korupcije i kriminala.

Od ključnog značaja za dugoročno održiv privredni rast i makroekonomsku stabilnost jesu privatizacija i stvaranje konkurentskog ambijenta i uslova za slobodnu tržišnu utakmicu u kojoj su svi učesnici ravnopravni, transakcioni troškovi minimalni i monopoli adekvatno regulisani. Takav ambijent podstiče preduzetništvo, poslovnu i tehnološku inovativnost i konkurentnost privrednih subjekata, a s druge strane potiskuje traganje za rentama i redistributivno ponašanje, uz orijentaciju na bogaćenje posredstvom privilegija i korupcije.

Prikaz planiranih reformi dat je u poglavlju III. Strukturne reforme u periodu od 2010. do 2012. godine.

4.1. Smernice fiskalne politike

Imajući u vidu pogoršanje fiskalne pozicije Srbije zbog cikličnog i strukturnog pada javnih prihoda za naredni srednjoročni period neophodan je kredibilan program fiskalnog prilagođavanja baziran na smanjenju javne potrošnje. U tom pogledu fiskalna politika u narednom srednjoročnom periodu imaće ključnu ulogu u ostvarivanju makroekonomskih ciljeva.

Prioriteti fiskalne politike biće fiskalno prilagođavanje, završetak reforme poreskog sistema i unapređenje upravljanja javnim rashodima i javnim dugom. U tom pogledu poseban značaj će imati izmene zakona o budžetskom sistemu koje predviđaju uvođenje fiskalne odgovornosti.

Poreske reforme uz efikasniju naplatu, kao i jačanje upravljanja javnom potrošnjom uz bolju koordinaciju na svim nivoima vlasti, osiguraće fiskalnu održivost. Posebna pažnja posvetiće se reformama obrazovanja, zdravstva i penzionog sistema.

Smanjenje javne potrošnje i fiskalnog deficita na održiv nivo, naročito deficita republičkog budžeta, predstavlja ključnu polugu za smanjenje domaće tražnje i posledično smanjenje inflacije, uvoza i spoljnotrgovinskog deficita u narednim godinama.

Nastaviće se reforma poreskog sistema koji je već sada podsticajan i konkurentan u odnosu na regionalno okruženje, u cilju stvaranja povoljnijih uslova za rast investicija i zaposlenosti.

Reforma javnih rashoda sprovodiće se u pravcu smanjivanja tekućih rashoda i povećanja investicija u ljudski kapital (obrazovanje, nauka) i fizički kapital (infrastruktura, životna sredina). Posebna pažnja posvetiće se unapređenju selekcije javnih investicija, u skladu sa strateškim prioritetima, kao i povećanju efikasnosti u njihovoj realizaciji (minimalne cene i rokovi, dobar kvalitet proizvoda). Rast ulaganja države u infrastrukturu predstavlja neophodan uslov za privlačenje privatnih investicija koje su primarni faktor dugoročno održivog privrednog rasta. Takođe, neophodno je u okviru fiskalne decentralizacije sprovesti ustavna načela o podeli imovine između različitih nivoa vlasti.

Detaljan prikaz planirane fiskalne politike dat je u poglavlju II. Fiskalni okvir za period od 2010. do 2012. godine.

4.2. Smernice monetarne politike

Narodna banka Srbije, u skladu sa Zakonom o NBS, sprovodiće monetarnu politiku koja će, prvenstveno, biti usmerena na ostvarivanje ciljane inflacije. Krajem 2008. godine usvojen je Memorandum Narodne banke Srbije o ciljanju (targetiranju) inflacije kao monetarnoj strategiji, kojom se definiše formalna primena režima inflacionog targetiranja od 1. januara 2009. godine. Memorandum je sačinjen u skladu sa Sporazumom Narodne banke Srbije i Vlade Republike Srbije o ciljanju (targetiranju) inflacije. Memorandumom se formulišu osnovni principi i funkcionisanje novog režima monetarne politike NBS.

Ciljana stopa inflacije, kao godišnja procentualna promena potrošačkih cena, jedina je numerička smernica za monetarnu politiku. Monetarna politika će podržati i sprovođenje ekonomske politike Vlade pod uslovom da time nije ugroženo ostvarivanje ciljane stope inflacije, niti stabilnost finansijskog sistema.

NBS ciljanu stopu inflacije postiže promenama referentne kamatne stope, koja se primenjuje u sprovođenju osnovnih operacije monetarne politike (trenutno u sprovođenju dvonedeljnih repo operacija). Referentna kamatna stopa predstavlja glavni instrument monetarne politike, dok ostali instrumenti monetarnog regulisanja imaju pomoćnu ulogu - doprinose nesmetanoj transmisiji uticaja referentne kamatne stope na tržište, kao i razvoju finansijskih tržišta, bez ugrožavanja stabilnosti finansijskog sistema.

Ciljane stope inflacije utvrđuje NBS u saradnji sa Vladom, na osnovu analize tekućih i očekivanih makroekonomskih kretanja i srednjoročnog plana korekcije cena na koje Vlada ima direktan ili indirektan uticaj. Ciljanje ukupne inflacije podrazumeva čvrstu koordinaciju monetarne i ukupne ekonomske politike, postojanje dugoročnih instrumenata razvoja finansijskog tržišta i uređeno institucionalno okruženje.

Radi jačanja tržišnih instrumenata monetarnog regulisanja, NBS će nastaviti da podstiče razvoj međubankarskog tržišta novca. NBS će radi regulisanja likvidnosti bankarskog sistema omogućiti bankama efikasnije korišćenje kreditnih i depozitnih olakšica, uz istovremeno korišćenje koridora osnovnih kamatnih stopa za upravljanje kamatnim stopama na novčanom tržištu.

NBS će koristiti stopu obavezne rezerve banaka samo ako se iscrpe efekti ostalih tržišnih instrumenata monetarnog regulisanja. Ukoliko NBS oceni da kreditna aktivnost banaka ugrožava ostvarenje ciljeva monetarne politike, preduzeće prudencijalne i dodatne mere monetarnog regulisanja usmerene na restrikciju kreditne aktivnosti, a time i agregatne tražnje.

U skladu sa ciljem očuvanja inflacije na niskom nivou nastaviće se sa politikom rukovođeno plivajućeg kursa kao jednog od stubova novog monetarnog režima. NBS će koristiti ograničene i ciljane intervencije usmerene na ublažavanje šokova i očuvanje finansijske stabilnosti, na način koji će biti konzistentan sa postizanjem inflacionog cilja, uz održavanje adekvatnog nivoa deviznih rezervi.

NBS će do kraja 2009. godine dovršiti dijagnostičku analizu svih banaka, tzv. stres testovi, sa ciljem da se utvrdi sposobnost svake banke pojedinačno da odgovori na rizike u vreme krize.

Radi efikasnije kontrole finansijskog sektora i jačanja njegove stabilnosti, NBS će svoju kontrolnu aktivnost usmeriti na primenu standarda Bazela II koji se odnose na upravljanje rizicima u poslovanju banaka, nadzor nad društvima za osiguranje, društvima za upravljanje dobrovoljnim penzionim fondovima i nadzor nad poslovanjem davalaca finansijskog lizinga.

U pripremi je novi zakon o NBS kojim će se učvrstiti nezavisnost NBS u vođenju monetarne politike. Takođe, obezbediće se jačanje kapaciteta NBS za donošenje odluka, unapređivanje inflacionog modeliranja i okvira za projekcije, zabraniće se kreditiranje javnog sektora i pojednostaviti procedure za rekapitalizaciju centralne banke. U cilju povećanja efikasnosti NBS i usklađivanja njene upravljačke i organizacione strukture sa funkcijama centralne banke koje su primerene modernoj tržišnoj privredi, izvršiće se restrukturiranje NBS.

4.3. Smernice spoljnoekonomske politike

Jedan od prioriteta ekonomske politike u narednom srednjoročnom periodu jeste ubrzanje procesa pridruživanja EU i procesa pristupanja STO, kao i jačanje saradnje sa zemljama jugoistočne Evrope u okviru Regionalnog saveta za saradnju i kroz CEFTA sporazum koji su ratifikovale sve zemlje u regionu.

U skladu sa potpisanim i ratifikovanim SSP, Vlada će posebnu pažnju posvetiti ubrzanom stvaranju političkih i ekonomskih uslova za pridruživanje EU. Na bazi ubrzanja ekonomskih i drugih reformi koje su predviđene SSP, očekuje se da Republika Srbija u 2010. godini dobije status kandidata za člana EU i da u srednjem roku ispuni uslove za ulazak u EU. Od posebnog značaja je da se privreda Srbije brzo prilagođava standardima i normama koje važe u trgovanju sa EU i da ih prihvati u svom poslovanju, kako bi koristila značajne povlastice u trgovanju sa EU.

Republika Srbija će u narednom srednjoročnom periodu koristiti finansijsku pomoć EU, u okviru sprovođenja Instrumenta predpristupne pomoći (IPA), za sve komponente IPA. Potpisivanjem Okvirnog sporazuma o pravilima za saradnju uspostavljen je pravni osnov za utvrđivanje doprinosa EU i doprinosa zemlje korisnika u sufinansiranju projekata finansiranih iz fondova EU. Zakonom o budžetu za određenu budžetsku godinu utvrđivaće se sredstva za kofinansiranje projekata koji se finansiraju sredstvima fondova EU, a koji se realizuju u godini za koju se donosi budžet Republike.

Vlada će ubrzati proces pristupanja STO i spoljnotrgovinsku politiku će usaglašavati sa pravilima u oblasti trgovine robom i uslugama, zaštite prava intelektualne svojine, standardizacije, tehničkih propisa i postupaka za ocenjivanje usaglašenosti sa propisanim zahtevima sanitarnih, veterinarskih i fitosanitarnih propisa.

Republika Srbija, kao izvozno orijentisana zemlja, nastaviće da stvara uslove za stabilan i visok rast izvoza robe i usluga koji obezbeđuje smanjenje učešća deficita tekućeg računa u BDP. Smanjenje visokog deficita robne razmene, kao najvažnije komponente negativnog salda tekućeg računa, ostvariće se u srednjem roku kroz povećanje konkurentnosti privrede Srbije, kao sintetički rezultat realizovanih strukturnih reformi. Iz tog razloga Vlada je donela Strategiju povećanja izvoza Srbije, na bazi koje će se preduzeti odgovarajuća kombinacija mera za podsticanje izvoznog sektora u kratkom i srednjem roku. Podsticanje izvoza predstavlja ključni generator visokih i održivih stopa privrednog rasta. Povećanje izvoza zahteva značajan rast investicija i restrukturiranje privrede koje će omogućiti uvođenje novih proizvodnih programa i proizvoda više faze prerade. Ulaganje novih vlasnika u preduzeća u postprivatizacionom periodu omogućiće rast proizvodnje koja je konkurentna na svetskom tržištu, pa time i rast izvoza.

Posebna pažnja posvetiće se podsticanju izvoza u EU sa ciljem da se struktura i kvalitet domaćih izvoznih proizvoda prilagode tržištu EU. Ovo će se postići ubrzavanjem procesa harmonizacije tehničkih propisa Srbije sa zakonodavstvom EU, odnosno ugrađivanjem u domaću regulativu evropskih direktiva novog i starog pristupa. Nakon ratifikacije SSP, usaglašavanja tehničkih propisa i standarda za određene grupe proizvoda sa onima u EU, kao i uspostavljanja infrastrukture za njihovu primenu, stvoriće se uslovi za potpisivanje sporazuma PECA (Protokol evropskog sporazuma o ocenjivanju usaglašenosti i prihvatanju industrijskih proizvoda) i ACAA (Sporazum o ocenjivanju usaglašenosti i prihvatanju industrijskih proizvoda). Time će se za proizvode koji su obuhvaćeni navedenim sporazumima i pre ulaska u EU obezbediti pristup jedinstvenom tržištu bez dodatnih zahteva u pogledu ispitivanja ili sertifikacije. PECA/ACAA sporazumima proširuje se u određenom sektoru jedinstveno tržište EU na tržište zemlje potpisnice i ukazuje poverenje u sistem zemlje kandidata u pogledu tehničkih propisa, standardizacije, akreditacije i metrologije, zbog čega će Srbija posebnu pažnju posvetiti razvoju navedenih elemenata infrastrukture kvaliteta. To zahteva da se prihvate standardi EU, posebno oni koji se odnose na bezbednost pri korišćenju proizvoda, zaštitu zdravlja i očuvanje životne sredine, kao i da se primenjuju pravila EU u oblasti carinskog postupka, konkurencije, računovodstva i poreza.

Poboljšavanje uslova spoljne trgovine, kroz unapređivanje carinskog sistema i politike u skladu sa propisima EU i pravilima STO i poboljšanje carinskog postupka na granici, značajno će doprineti podsticanju stranih investicija, posebno u oblasti proizvodnje, povećanju izvoza i smanjenju deficita tekućeg računa na održiv nivo. Zaštita domaćeg tržišta (antidamping, mere zaštite od prekomernog uvoza i kompenzatorne mere protiv prakse subvencionisanja), kao i ostale legitimne mere predviđene pravilima STO (npr. ograničavanje uvoza radi zaštite neravnoteže platnog bilansa), vršiće se institucionalno na osnovu harmonizovane regulative i preuzetih međunarodnih obaveza po postupcima koji su unapred precizno propisani.

4.4. Smernice politike plata u javnom sektoru

Plate u javnom sektoru u naredne tri godine, u okviru ukupnog fiskalnog prilagođavanja, strogo će se kontrolisati, sa ciljem da se smanji učešće troškova rada javnog sektora u BDP. U tom cilju preduzeće se odgovarajuće mere politike plata (nominalno zamrzavanje plata u vreme globalne krize, a nakon toga sporiji rast prosečnih plata od nominalnog rasta BDP, smanjenje broja zaposlenih, komercijalizacija određenih delatnosti i slično). Plate u celom javnom sektoru i penzije biće zamrznute u nominalnom iznosu i u 2010. godini.

Vlada će pripremiti srednjoročni plan reforme kompletnog javnog sektora počev od 2010. godine, kao i zakonsku regulativu za sprovođenje racionalizacije državnih institucija. U skladu sa tim na bazi analize potrebnih radnih mesta utvrdiće se viškovi zaposlenih u javnom sektoru na svim nivoima i kod svih državnih institucija.

Obezbediće se čvrsta kontrola mase plata u javnom sektoru, i to na svim nivoima i u svim organima i službama, kao i u javnim republičkim i lokalnim preduzećima, sa ciljem relativnog smanjivanja javne potrošnje. S obzirom na to da je visoko učešće troškova rada državnog sektora u BDP, potreban je srednjoročni plan smanjivanja tog učešća, u sklopu smanjivanja javne potrošnje. Istovremeno, potrebno je utvrditi dugoročnu politiku plata u državnom i celom javnom sektoru, tako da bude čvrsto definisana jasnim i trajno postavljenim pravilima koja će usloviti njihovo usklađivanje sa kretanjem produktivnosti i nivoom i rastom plata u privatnom sektoru.

Plate u republičkim i lokalnim javnim preduzećima kretaće se u skladu sa kretanjem produktivnosti rada i rezultatima poslovanja u tim preduzećima i stanjem na tržištu rada. Neopravdano je da zaposleni u monopolskim delatnostima imaju znatno veće plate od plata koje se na tržištu rada dobijaju za identičan posao, kao i da se plate u ovim delatnostima povećavaju natprosečnim tempom. Uloga i značaj politike plata u javnom sektoru proizilaze iz činjenice da prema anketi o radnoj snazi broj zaposlenih u javnom sektoru čini oko 25% ukupnog broja zaposlenih.

Nastavak reformi državne uprave i javnih službi omogućiće smanjenje rashoda za zarade zaposlenih u ovim organima i službama, smanjenje broja zaposlenih, povećanje njihove efikasnosti u radu i pružanje kvalitetnijih usluga. U tom cilju izmeniće se Zakon o državnim službenicima i Zakon o platama državnih službenika i nameštenika.

4.5. Smernice politike regulisanih cena

U naredne tri godine nastaviće se sa usklađivanjem regulisanih cena na ekonomskim principima, polazeći od sagledanih efekata na makroekonomsku stabilnost i kupovnu snagu stanovništva. Najvažnije sistemske aktivnosti u okviru politike cena jesu:

- smanjivanje obuhvata kontrole cena;

- prenos nadležnosti za odobravanje povećanja cena u infrastrukturnim delatnostima na regulatorna tela, u skladu sa zakonima koji regulišu pojedine infrastrukturne delatnosti;

- unapređenje politike cena u komunalnim delatnostima;

- promena modela usklađivanja cena naftnih derivata u pravcu postepenog prelaska na tržišni princip usklađivanja cena.

NBS projekciju rasta potrošačkih cena za narednu godinu bazira na obavezi Vlade da utvrdi kretanje regulisanih cena u toj godini. Na bazi toga odobrava se tokom godine povećanje cena pod kontrolom države. Memorandumom o utvrđivanju numeričkih smernica rasta cena proizvoda i usluga na koje Vlada utiče direktno ili indirektno, definisan je plan korekcije regulisanih cena za 2010. i 2011. godinu 9%±2, i 7%±2, respektivno.

U okviru usklađivanja cena proizvoda i usluga infrastrukturnih delatnosti na ekonomskim principima najvažnije mere su:

- postepeno dovođenje regulisanih cena na ekonomski nivo. Cene proizvoda i usluga preduzeća čiji je osnivač Republika i jedinica lokalne samouprave utvrđivaće se na ekonomskim principima, imajući u vidu razvojnu kategoriju, uz potpuno poštovanje zaštite životne sredine i objektivizaciju broja zaposlenih i zarada u tim preduzećima;

- postepeno dovođenje cene električne energije na ekonomski nivo kao nužan uslov za osposobljavanje Elektroprivrede Srbije za suočavanje sa konkurencijom i za realizaciju novih investicija. Agencija za energetiku pri određivanju cena električne energije uzimaće u obzir ekonomski opravdane troškove i profit koji obezbeđuje sredstva za nove investicije i razvoj elektroprivrede;

- rebalans tarifnog sistema Telekoma kao ključnog uslova za liberalizaciju fiksne telefonije u Srbiji. Očekuje se da će Agencija za telekomunikacije dosledno sprovoditi svoja ovlašćenja u delu regulisanja tržišta telekomunikacijskih usluga i cena;

- kretanje cena lekova za humanu upotrebu biće u funkciji parametara propisanih kriterijumima za formiranje cena lekova. Usklađivanje cena lekova vršiće se u skladu sa promenama cena lekova u referentnim zemljama (Slovenija, Hrvatska, Italija) u kojima je lek dobio dozvolu za stavljanje u promet i promenama kursa evra prema dinaru. Pri tome, imaće se u vidu uticaj promena cena lekova na izdatke Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje za lekove koji se propisuju i izdaju na recept, kao i uticaj na inflaciju.

II FISKALNI OKVIR ZA PERIOD OD 2010. DO 2012. GODINE

1. Fiskalna kretanja u 2009. godini

1.1. Fiskalna kretanja u periodu januar-septembar 2009. godine

Performanse fiskalnog sektora tokom tri kvartala 2009. godine znatno su pogoršane. Deficit konsolidovanog sektora države je za devet meseci dostigao 79,5 mlrd dinara. U istom periodu prethodne godine deficit sektora države iznosio je 17,5 mlrd dinara. Finansiranje deficita dovelo je do povećanog zaduživanja pa je učešće javnog duga u BDP povećano i na kraju septembra 2009. godine iznosi 31,6%.

Tabela 7. Konsolidovani bilans države u periodu januar-septembar 2008. i 2009. godine

 

u mlrd din.

u %

 

I-IX 2008

I-IX 2009

Nominalni
rast/pad

Realni
rast/pad

Ukupni prihodi i donacije

834,1

822,9

-1,3

-9,4

Tekući prihodi

831,8

821,5

-1,2

-9,3

Poreski prihodi

730,2

723,8

-0,9

-9,0

Porez na dohodak

97,5

97,9

0,5

-7,7

Doprinosi za obavezno socijalno osiguranje

224,3

234,0

4,3

-4,2

Porez na dobit

30,5

24,5

-19,8

-26,4

PDV

224,0

213,4

-4,7

-12,5

Akcize

79,8

93,5

17,2

7,6

Carine

48,0

34,8

-27,5

-33,4

Ostali poreski prihodi

26,1

25,7

-1,5

-9,5

Neporeski prihodi

101,6

97,7

-3,9

-11,8

Kapitalni prihodi

1,1

0,1

-87,3

-88,3

Donacije

1,2

1,3

12,1

2,9

Ukupni rashodi i neto pozajmice

851,6

902,5

6,0

-2,7

Tekući rashodi

775,2

836,4

7,9

-0,9

Rashodi za zaposlene

211,8

219,6

3,7

-4,8

Kupovina roba i usluga

123,3

128,3

4,0

-4,5

Otplata kamata

13,8

17,4

26,7

16,3

Subvencije

49,5

44,5

-10,1

-17,4

Socijalna zaštita i transferi domaćinstvima

360,8

411,2

14,0

4,7

Ostali tekući rashodi

16,2

15,4

-4,8

-12,5

Kapitalni rashodi

61,1

53,0

-13,3

-20,4

Neto budžetske pozajmice

15,2

13,1

-14,2

-21,2

III Konsolidovani bilans (I-II)

-17,5

-79,5

/

/

Izvor: MFIN

U posmatranom periodu, najveći deficit zabeležen je u budžetu Republike Srbije. Značajan deficit je ostvaren i u budžetu AP Vojvodine i kod lokalnog nivoa vlasti (gradovi i opštine), dok su organizacije obaveznog socijalnog osiguranja (Republički zavod za zdravstveno osiguranje) i JP Putevi Srbije za devet meseci tekuće godine ostvarile blagi suficit.

Tabela 8. Deficit u periodu januar-septembar 2009. godine, po nivoima vlasti

 

u mlrd dinara

Republika Srbija

-71,7

AP Vojvodina

-6,0

Gradovi i opštine

-2,8

Organizacije obaveznog socijalnog osiguranja

0,1

JP Putevi Srbije

0,9

Ukupno

-79,5

Izvor: MFIN

Pored redovnih budžetskih rashoda, otplaćen je i javni dug u iznosu od 96 mlrd dinara, od čega se na izmirenje obaveza po osnovu stare devizne štednje i zajma za privredni preporod odnosi 20,9 mlrd dinara.

Tabela 9. Otplata javnog duga u periodu januar-septembar 2008. i 2009. godine

u mlrd dinara

 

I-IX 2008

I-IX 2009

1. Otplata glavnice domaćim kreditorima

25,8

85,2

Od toga otplata glavnice po osnovu stare devizne štednje i zajma za privredni preporod Srbije

16,8

20,9

2. Otplata glavnice stranim kreditorima

6,1

10,8

Ukupno

31,9

96,0

Izvor: MFIN

Pad privredne aktivnosti u zemlji i smanjenje spoljnotrgovinske razmene doveli su do značajnog pada prihoda u periodu januar-septembar 2009. godine. Javni prihodi sektora države u periodu januar-septembar ostvaruju i nominalni i realni pad, u odnosu na isti period prethodne godine. Tekući prihodi realno su manji u odnosu na isti period prethodne godine za 9,3%. Poreski prihodi u istom periodu ostvarili su nešto manji realni pad od 9%, ali je prisutan veći realni pad neporeskih prihoda od 11,8% koji je uticao na nešto viši pad tekućih prihoda. Kapitalni prihodi beleže takođe realan pad od 88,3%, ali je njihovo učešće u strukturi prihoda nisko, te ne utiče značajno na ukupni nivo prihoda.

Svi prihodi po osnovu glavnih poreskih oblika, izuzev akciza, ostvarili su realni pad u odnosu na isti period prethodne godine, dok pojedine kategorije ostvaruju nominalni rast. Tu spadaju porez na dohodak, akcize i doprinosi za socijalno osiguranje. Akcize beleže nominalni rast od 17,2% a socijalni doprinosi od 4,3%. Najveći nominalni pad beleže prihodi od poreza na dobit i carina.

Prilikom sklapanja i kasnije revidiranja Stand-by aranžmana sa MMF kao osnovna mera za postizanje ciljanog deficita određeno je smanjenje javne potrošnje i to pre svega diskrecionih rashoda države. Ovako definisana mera opredelila je i kretanje rashoda sektora države u prvoj polovini 2009. godine.

Ukupni javni rashodi imaju umeren nominalni rast od 6%, dok su realno niži u odnosu na isti period prethodne godine za 2,7%. Kategorije diskrecionih rashoda (subvencije, neto budžetske pozajmice, kupovina roba i usluga i ostali tekući rashodi) beleže najveći realni pad u odnosu na isti period 2008. godine. Realno niži, u odnosu na isti period prethodne godine su i rashodi za zaposlene.

Pad prihoda u proteklom periodu tekuće godine, te neophodnost obezbeđivanja sredstava za mandatne - zakonom određene rashode, ograničio je raspoloživa sredstva, doveo je do odlaganja određenih projekata i drastičnog pada kapitalnih rashoda.

Rashodi za socijalnu zaštitu i drugi transferi domaćinstvima imaju nominalni i realni rast u odnosu na devet meseci prethodne godine. Osnovni uzrok rasta ove kategorije je veliki preneti efekat rasta penzija u prethodnoj godini i usled toga je prisutan visok realan rast izdataka za penzije od 10,3% u 2009. godini. Pored rashoda za socijalnu zaštitu i transfere domaćinstvima, nominalno i realno su veći, u odnosu na prethodnu godinu i rashodi po osnovu otplate kamata.

Na kraju trećeg kvartala 2009. godine svi kvantitativni kriterijumi iz programa sa MMF su ostvareni, izuzev gornje granice fiskalnog deficita. Fiskalni deficit u posmatranom periodu 2009. godine premašio je planirani iznos za 21 mlrd dinara, odnosno blizu 1% BDP. Dva su razloga dovela do deficita većeg od planiranog: prvo, pad prihoda države veći je od predviđenog zbog većeg od projektovanog pada BDP, drugo određene fiskalne mere nisu u punoj meri primenjene te je izostao i predviđeni efekat tih mera.1

_______________
1 Projektovani realni pad BDP prilikom revizije programa sa MMF iznosio je 2%, dok nove procene predstavljene u ovom memorandumu predviđaju pad od 3%.

U trećem kvartalu 2009. godine tekuće godine došlo je do blagog oporavka prihoda zahvaljujući pre svega jednokratnim merama poput preregistracije vozila, ali blagi rast beleže i redovni prihodi različitih kategorija. U odnosu na treći kvartal prethodne godine beleži se nominalni rast prihoda od 4,8%. Rashodi su izvršeni na nivou koji je planiran.

Efekti fiskalnih mera

Prilikom revizije prvobitnog Stand-by aranžmana sa Međunarodnim monetarnim fondom, Republika Srbija je definisala set fiskalnih mera kojima je trebalo da se obezbedi da deficit konsolidovanog sektora države iznosi 3% BDP. Kroz izmene Zakona o budžetu za 2009. godinu i pratećim setom poreskih zakona uvedene su sledeće mere:

 

očekivani efekat
u mlrd din.

Prihodi

 

Izmene Zakona o porezu na dohodak građana

5,0

Povećanje akcize na benzin za 2 dinara po litru

0,9

Povećanje akcize na dizel gorivo za 4 dinara po litru

3,1

Uvođenje poreza na impulse u mobilnoj telefoniji

3,0

Transfer 100% dobiti javnih preduzeća u budžet Republike

5,0

Povećanje poreza na registraciju motornih vozila

1,0

Transfer sopstvenih prihoda korisnika

12,0

Rashodi

 

Zamrzavanje plata korisnicima budžeta Republike

4,5

Uštede po osnovu ograničenja u zapošljavanju

2,9

Uštede na diskrecionim rashodima korisnika budžeta Republike

40,0

Smanjenje transfera lokalnoj samoupravi, praćeno uštedom u rashodima kod lokalnog nivoa vlasti

15,0

Smanjenje transfera Republičkom zavodu za zdravstveno osiguranje, praćeno uštedom u rashodima kod RZZO.

3,0

Ukupan efekat ovog paketa mera na strani prihoda procenjen je na dodatnih 30 mlrd dinara, dok je procenjena ušteda na strani rashoda 65,4 mlrd dinara. Sve mere na rashodnoj strani sprovedene su u rebalansu budžeta za 2009. godinu, dok su na strani prihoda, kasnijom izmenom pojedinih zakona neke mere samo delimično sprovedene. Pregled stvarno sprovedenih mera daje sledeće efekte:

 

očekivani efekat
u mlrd din.

Prihodi

 

Delimične izmene zakona o porezu na dohodak građana

1,0

Povećanje akcize na benzin za 2 dinara po litru

0,8

Povećanje akcize na dizel gorivo za 4 dinara po litru

3,0

Uvođenje poreza na impulse u mobilnoj telefoniji

2,1

Transfer 75% dobiti javnih preduzeća u budžet Republike

3,6

Povećanje poreza na registraciju motornih vozila

1,0

Transfer sopstvenih prihoda korisnika

3,9

Efekat mera na prihodnoj strani nakon redefinisanja pojedinih mera i ažurirane procene iznosi 15,4 mlrd dinara. Razlika u efektima mera na prihodnoj strani delimično je kompenzovana uvođenjem jednokratnih mera koje nisu bile sastavni deo aprilskog paketa mera. To se odnosi na preregistraciju automobila sa tablicama Republike Crne Gore i preregistraciju ekonomskih tablica. Ukupan efekat ovih mera za 2009. godinu procenjuje se na oko 4 mlrd dinara. Pregledom planiranih i sprovedenih mera ukupan manjak na prihodnoj strani, kao posledica redefinisanja aprilskog paketa mera procenjuje se na 10 mlrd dinara.

1.2. Procena fiskalnih kretanja do kraja 2009. godine

Fiskalna kretanja u prvoj polovini godine, pad prihoda veći od predviđenog, kao i redefinisan paket fiskalnih mera, te manji očekivani efekti po tom osnovu, doveli su u pitanje ostvarenje ciljanog deficita od 3% BDP.

Tabela 10. Procena konsolidovanog bilansa opšte države u 2009. godini

 

2009

Javni prihodi

38,6

Javni rashodi i neto pozajmice

43,1

Konsolidovani fiskalni deficit

-4,5

Izvor: MFIN

Vlada Republike Srbije je u razgovorima sa MMF postigla dogovor o većem fiskalnom deficitu za 2009. godinu. Ciljani deficit sektora države je povećan sa 3% na 4,5% BDP u 2009. godini. Ostvarenje ovog cilja podrazumeva, s jedne strane mere koje će obezbediti da se predviđeni efekti na strani prihoda ostvare u projektovanom iznosu (naplata dividendi od javnih preduzeća, prenos dela sopstvenih sredstava korisnika u budžet i dr.), a s druge strane striktnu kontrolu trošenja kako na republičkom tako i na lokalnom nivou vlasti.

Povećanje fiskalnog deficita, u kratkom roku, je opravdana mera s obzirom na značajnu ekonomsku kontrakciju i eksterno prilagođavanje koje je brže od projektovanog. Istovremeno fiskalna održivost će morati da se povrati kroz sveobuhvatnu reformu javne potrošnje koja će se realizovati posebno kroz reformu državne administracije, reforme u javnim službama, zdravstvu i obrazovanju kao i reformu penzionog sistema.

2. Fiskalni okvir za period 2010-2012. godina

2.1. Fiskalne projekcije u periodu 2010-2012. godina

Fiskalna pozicija Republike značajno je pogoršana krajem 2008. i tokom 2009. godine. Pad u prihodima države i pored značajnih ušteda na rashodnoj strani nije u punoj meri mogao biti kompenzovan što je uslovilo povećanje fiskalnog deficita sa 2,5% BDP u 2008. na 4,5% BDP u 2009. godini.

Osnovni cilj fiskalne politike u narednom srednjoročnom periodu jeste svođenje fiskalnog deficita na održivi nivo. Održivi nivo fiskalnog deficita određen je mogućnostima finansiranja i održivim nivoom javnog duga.

Projekcije fiskalnih agregata polaze od ograničenja na strani rashoda i deficita od 4% BDP u 2010. godini. Projekcije za 2011. i 2012. godinu, uz polazne makroekonomske pretpostavke, svode fiskalni deficit na kraju srednjoročnog perioda na 2,4% BDP.

Tabela 11. Projekcija osnovnih fiskalnih agregata u periodu 2010-2012. godine (u % BDP)

 

2010

2011

2012

Javni prihodi

38,3

38,1

38,3

Javni rashodi i neto pozajmice

42,3

41,6

40,7

Konsolidovani fiskalni deficit

-4,0

-3,5

-2,4

Izvor: MFIN

Učešće javnog duga u BDP na kraju posmatranog perioda iznosi 34,3%.

Tabela 12. Projekcija učešća javnog duga u BDP zasnovana na prikazanom scenariju fiskalnih kretanja u periodu 2010-2012. godine

 

2010

2011

2012

Projekcija javnog duga sektora države prema

 

 

 

fiskalnom scenariju

34,0

34,8

34,3

Izvor: MFIN

Grafikon 8. Učešće deficita i duga u BDP

Projekcija prihoda u narednom periodu podrazumeva njihovo stabilno procentualno učešće u BDP i iznosi oko 38%. Realni rast BDP u naredne tri godine biće umeren, tako da će i javni prihodi, koji su determinisani nekim od komponenti BDP, pratiti taj trend.

Tabela 13. Projekcija ukupnih prihoda i donacija u periodu 2010-2012. godine (u % BDP)

 

2010

2011

2012

Ukupni prihodi i donacije

38,3

38,1

38,3

Tekući prihodi

38,1

38,1

38,3

Poreski prihodi

33,7

33,7

33,9

Porez na dohodak

4,5

4,4

4,5

Doprinosi za obavezno socijalno osiguranje

10,7

10,6

10,8

Porez na dobit

0,7

0,8

0,8

PDV

10,3

10,4

10,4

Akcize

4,7

4,7

4,7

Carine

1,4

1,3

1,3

Ostali poreski prihodi

1,4

1,5

1,5

Neporeski prihodi

4,4

4,4

4,4

Kapitalni prihodi

0,0

0,0

0,0

Donacije

0,2

0,0

0,0

Izvor: MFIN

Porez na dohodak projektovan je na oko 4,5% BDP u sve tri godine. Najznačajniji oblik poreza na dohodak je porez na zarade. Kretanje prihoda po osnovu poreza na zarade zavisi od kretanja mase zarada i kretanja zaposlenosti. S obzirom da se očekuje kretanje mase zarada u skladu sa produktivnošću, a ne očekuje se dramatično pogoršanje ili poboljšanje stope zaposlenosti, realno je očekivanje da će prihod po osnovu poreza na dohodak imati stabilno učešće u BDP tokom predstojećeg perioda.

Doprinosi za obavezno socijalno osiguranje predstavljaju najveći pojedinačni oblik javnih prihoda. Učešće doprinosa u BDP kreće se oko 10,7%. Za projekciju doprinosa koriste se iste pretpostavke kao i za projekciju prihoda po osnovu poreza na zarade, te je i kretanje ovog poreskog oblika slično kao i kretanje poreza na dohodak.

Porez na dobit je poreski oblik kod koga je najviše izražen uticaj pada privredne aktivnosti. U 2010. godini očekuje se prenos efekata krize, koja se ogleda u niskoj profitabilnosti preduzeća u 2009. godini. Nakon toga, u 2011. godini, očekuje se blagi oporavak prihoda po osnovu poreza na dobit, i stabilizacija na 0,8% BDP.

Prihodi po osnovu poreza na dodatu vrednost projektovani su na 10,3% u 2010. godini, odnosno na 10,4% u 2011. i 2012. godini. PDV se sastoji iz dve komponente, uvozne i domaće. PDV ostvaren pri uvozu roba i usluga čini preko 57% ukupnog PDV, a projekcija se zasniva na kretanju uvoza i deviznog kursa, te pretpostavkama o efektima primene Prelaznog trgovinskog sporazuma. PDV u zemlji projektovan je na bazi kretanja privatne potrošnje u predstojećem periodu i čini oko 47% ukupnog prihoda po osnovu poreza na dodatu vrednost.

Akcize će se u naredne tri godine stabilizovati na 4,7% BDP. Projekcija prihoda od akciza sačinjena je na osnovu projektovane potrošnje akciznih proizvoda (naftni derivati, duvanske prerađevine, alkohol i kafa) i akcizne politike.

Projekcija prihoda od carina u direktnoj je vezi sa obimom i strukturom uvoza. S obzirom da je na snazi Prelazni trgovinski sporazum sa EU, očekuje se pad ovih prihoda u BDP.

Ostali poreski i neporeski prihodi kreću se u skladu sa BDP, dok kapitalni prihodi i donacije (osim u 2010. godini) nemaju značajnije učešće u BDP.

Tabela 14. Rashodi konsolidovanog sektora države prema ekonomskoj klasifikaciji (u % BDP)

 

2010

2011

2012

Ukupni rashodi i neto pozajmice

42,3

41,6

40,7

Tekući rashodi

37,9

37,4

36,6

Rashodi za zaposlene

9,5

9,4

9,3

Kupovina roba i usluga

5,9

5,8

5,8

Otplata kamata

1,2

1,5

1,5

Subvencije

2,3

2,3

2,2

Socijalna zaštita i transferi domaćinstvima

18,4

18,0

17,3

Ostali tekući rashodi

0,5

0,5

0,5

Kapitalni rashodi

3,5

3,5

3,6

Neto budžetske pozajmice

0,9

0,7

0,5

Izvor: MFIN

Održivi nivo fiskalnog deficita u narednom srednjoročnom periodu dostići će se smanjenjem tekuće javne potrošnje. Fiskalno prilagođavanje na strani rashoda sektora države u posmatranom periodu iznosi 1,6% BDP. Celokupno smanjenje odnosi se na tekuću potrošnju i neto budžetske pozajmice, čime se stvara prostor za održanje, a zatim i povećanje javnih investicija u narednom srednjoročnom periodu.

Prostor za smanjenje u okviru tekućih rashoda proizilazi iz racionalizacije i reforme državne uprave. Smanjenjem i ograničenjem broja zaposlenih u državnoj i lokalnoj administraciji, te sveobuhvatne reforme velikih sektora poput penzionog sistema, obrazovanja i zdravstva stvoriće uslove za smanjenje tekuće potrošnje.

Sveobuhvatna reforme javnog sektora počinje reformom penzionog sistema. Izmenama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju pooštriće se kriterijumi za prevremeni odlazak u penziju, ograničiti broj i vrsta zanimanja na koja će se primenjivati beneficirani radni staž, pooštriti uslovi za sticanje porodične penzije i dr. Penzije će se ponovo usklađivati sa inflacijom od aprila 2011. godine.

Tokom krizne 2009. godine, kao i tokom 2010. godine fiskalni stimulansi značajno su povećali neto budžetske pozajmice (sredstva za subvencionisane kredite privredi - krediti za likvidnost i investicije, subvencionisani stambeni krediti i dr.). Nakon izlaska privrede iz recesije stvaraju se uslovi za smanjenje fiskalnih stimulansa privredi pa se učešće ovih rashoda u BDP smanjuje i vraća na nivo pre krize.

Rashodi za zaposlene. Zamrzavanje plata ostaje na snazi i u 2010. godini i odnosi se na republički i lokalni nivo vlasti, organizacije obaveznog socijalnog osiguranja i javna preduzeća. Na rashode za zaposlene uticaće i ograničenje broja zaposlenih u državnoj i lokalnoj administraciji. Zakonske predloge o maksimalnom broju zaposlenih u republičkoj i lokalnoj administraciji Vlada Republike Srbije uputila je Narodnoj skupštini na usvajanje.

Kupovina roba i usluga. Značajne uštede planiraju se u okviru kupovine roba i usluga. U narednim godinama usklađivanje jednog dela ovih rashoda samo sa inflacijom, a zadržavanje određenih stavki ovih rashoda na nominalno istom nivou, doprineće značajnom smanjenju učešća ovih troškova u BDP.

Otplata kamata. Troškovi otplate kamata planirani su u skladu sa planom otplate glavnice javnog duga. U obzir je uzeto i kretanje kamata koje plaća lokalni nivo vlasti. Učešće rashoda za kamate u BDP u narednom trogodišnjem periodu se povećava do nivoa od 1,5% BDP.

Socijalna pomoć i transferi stanovništvu. Najveća kategorija u okviru transfera stanovništvu su rashodi za isplatu penzija. Kao jedna od najvažnijih mera pored politike plata, a u okviru programa smanjenja javnih rashoda, predviđeno je i da penzije u 2010. godini ostanu na nivou iz 2009. godine. Ukupan fond penzija može da raste samo do nivoa, koji je uslovljen porastom broja primalaca penzija. Ostali transferi stanovništvu (socijalna pomoć iz budžeta, dečiji dodaci, naknade za invalide i dr.) usklađuju se u skladu sa zakonskim propisima koji regulišu ovu oblast.

Kapitalni rashodi. Smanjenjem tekuće potrošnje sektora države stvara se prostor za održanje, a zatim i povećanje javnih investicija u narednom srednjoročnom periodu. Imajući u vidu ograničena sredstva poseban značaj u planiranju investicija na srednji rok imaće investicije od nacionalnog značaja (Koridor X).

Tabela 15. Rashodi konsolidovanog sektora države prema funkcionalnoj klasifikaciji (u % BDP)

 

2010

2011

2012

Socijalna zaštita

17,3

16,9

16,1

Opšte javne usluge

4,1

3,9

3,8

Odbrana

2,1

2,2

2,4

Javni red i bezbednost

2,1

2,1

2,2

Ekonomski poslovi

5,3

5,0

4,8

Zaštita životne sredine

0,3

0,3

0,3

Poslovi stanovanja i zajednice

1,5

1,5

1,5

Zdravstvo

5,5

5,5

5,5

Rekreacija, sport, kultura i vere

0,7

0,8

0,8

Obrazovanje

3,3

3,3

3,3

Ukupno

42,3

41,6

40,7

Kada je reč o funkcionalnoj klasifikaciji u narednom periodu predviđeno je značajno smanjenje učešća rashoda socijalne zaštite u BDP i umereno smanjenje rashoda za opšte javne usluge i ekonomske poslove kao rezultat planiranog smanjenja ukupnih javnih rashoda. Za ostale kategorije funkcionalne klasifikacije predviđeno je ili neznatno smanjenje učešća u BDP ili zadržavanje na dostignutom nivou.

2.2. Ograničenja rashoda budžetskih korisnika u 2010. godini

Ciljani deficit od 4% BDP se odnosi na konsolidovanu državu, pri čemu se na budžet Republike odnosi blizu 80% ovog deficita, odnosno 107 mlrd dinara. Na osnovu utvrđenog deficita republičkog budžeta i projektovanih prihoda u narednoj godini utvrđeni su ukupni rashodi budžeta za narednu godinu koji ne mogu biti veći od 725,5 mlrd dinara.

Tabela 16. Budžet Republike Srbije (u mil. dinara)

Budžet Republike Srbije

2009

2010

Ukupni prihodi

620.030,0

655.971,0

1. Poreski prihodi

572.060,0

609.971,0

2. Neporeski prihodi

47.970,0

46.000,0

Ukupni rashodi

720.000,0

762.971,0

Ukupni fiskalni deficit

-99.970,0

-107.000,0

Limiti rashoda za 2010. godinu određeni su na bazi ažuriranog makroekonomskog okvira i procenjenog neophodnog fiskalnog prilagođavanja koje će omogućiti dostizanje ciljanog deficita od 4% BDP. Ukupni rashodi budžeta, nakon umanjenja za planirane rashode po osnovu otplate kamata i sredstva rezervi, svedeni su na 727,1 mlrd dinara. U procesu revidiranja limita rashoda po budžetskim korisnicima uzete su u obzir promene nadležnosti kod pojedinih organa, zbog spajanja ili ukidanja istih, odnosno osnivanja novih organa.

Tabela 17. Ukupni rashodi budžeta i limiti za rashode (u mil. dinara)

 

2009 - junski
memorandum

2009 - revidirani
memorandum

2010 - junski
memorandum

2010 - revidirani
memorandum

Ukupni prihodi budžeta

645.313,9

620.030,0

671.787,7

655.971,0

1. Poreski prihodi

586.258,0

572.060,0

620.916,6

609.971,0

2. Neporeski prihodi

59.055,9

47.970,0

50.871,1

46.000,0

Ukupni rashodi budžeta

719.854,1

720.000,0

746.972,9

762.971,0

- Otplata kamata

30.482,6

21.500,0

31.814,8

34.900,3

- Sredstva rezervi

1.565,0

1.565,0

1.565,0

567,9

= Ukupno raspoloživo za rashode budžeta

687.806,5

696.935,0

713.593,1

727.502,7

Limiti ukupnih rashoda budžeta za postojeće/ nove politike

687.806,5

696.935,0

706.425,8

727.502,7

Raspoloživa/nedostajuća sredstva

0,0

0,0

7.167,3

0,0

Limiti rashoda za 2010. godinu procenjeni su na 727,1 mlrd dinara i odnose se kako na postojeće politike, tako i na primenu neophodnih mera koje će doprineti ostvarenju ciljanog deficita od 4% BDP.

Tabela 18. Limiti ukupnih rashoda budžeta Republike u 2010. godini (u mil. dinara)

Razdeo

Budžetski korisnik

Limita rashoda,
definisani
junskim memorandumom

Izmene u
definisanim
limitima

Korigovani
limiti

1

NARODNA SKUPŠTINA

1.592,5

1,7

1.594,2

2

PREDSEDNIK REPUBLIKE

158,8

-1,4

157,4

3

VLADA

1.438,3

201,2

1.639,5

4

USTAVNI SUD

105,5

22,7

128,3

5

VISOKI SAVET SUDSTVA

 

133,9

133,9

6

DRŽAVNO VEĆE TUŽILACA

 

50,6

50,6

7

PRAVOSUDNI ORGANI

14.152,8

-933,5

13.219,3

8

ZAŠTITNIK GRAĐANA

121,6

0,0

121,6

9

DRŽAVNA REVIZORSKA INSTITUCIJA

134,8

20,8

155,6

10

MINISTARSTVO SPOLJNIH POSLOVA

5.328,4

-445,3

4.883,2

11

MINISTARSTVO ODBRANE

70.739,4

-2.739,4

68.000,0

12

MINISTARSTVO UNUTRAŠNJIH POSLOVA

40.558,3

1.902,8

42.461,1

13

BEZBEDNOSNO INFORMATIVNA AGENCIJA

3.218,4

289,8

3.508,2

14

MINISTARSTVO FINANSIJA

244.800,2

6.301,6

251.101,8

15

MINISTARSTVO PRAVDE

5.555,0

443,0

5.997,9

16

MINISTARSTVO POLJOPRIVREDE, ŠUMARSTVA I VODOPRIVREDE

15.700,5

4.207,4

19.907,9

17

MINISTARSTVO EKONOMIJE I REGIONALNOG RAZVOJA

34.958,7

5.713,9

40.672,6

18

MINISTARSTVO RUDARSTVA I ENERGETIKE

2.260,3

368,4

2.628,7

19

MINISTARSTVO ZA INFRASTRUKTURU

10.944,7

9.300,4

20.245,1

20

MINISTARSTVO ZA TELEKOMUNIKACIJE I INFORMACIONO DRUŠTVO

260,7

148,8

409,5

21

MINISTARSTVO RADA I SOCIJALNE POLITIKE

96.406,0

-4.340,1

92.065,9

22

MINISTARSTVO ZA NAUKU I TEHNOLOŠKI RAZVOJ

7.961,8

983,2

8.945,0

23

MINISTARSTVO ŽIVOTNE SREDINE I PROSTORNOG PLANIRANJA

2.531,4

1.940,4

4.471,8

24

MINISTARSTVO OMLADINE I SPORTA

3.418,8

5,8

3.424,6

25

MINISTARSTVO KULTURE

5.128,2

734,6

5.862,8

26

MINISTARSTVO ZA DIJASPORU

117,9

97,8

215,8

27

MINISTARSTVO ZA KOSOVO I METOHIJU

3.886,2

-7,1

3.879,1

28

MINISTARSTVO ZA LJUDSKA I MANJINSKA PRAVA

285,2

90,0

375,2

29

MINISTARSTVO ZA NACIONALNI INVESTICIONI PLAN

12.616,0

-3.944,7

8.671,2

30

REPUBLIČKI SEKRETARIJAT ZA ZAKONODAVSTVO

62,4

15,2

77,5

31

REPUBLIČKI ZAVOD ZA RAZVOJ

37,2

5,1

42,3

32

REPUBLIČKI ZAVOD ZA STATISTIKU

587,4

-18,5

568,9

33

REPUBLIČKI HIDROMETEOROLOŠKI ZAVOD

1.199,5

-59,7

1.139,8

34

REPUBLIČKI GEODETSKI ZAVOD

1.444,1

-20,9

1.423,2

35

REPUBLIČKI SEIZMOLOŠKI ZAVOD

23,8

1,5

25,3

36

REPUBLIČKA DIREKCIJA ZA IMOVINU REPUBLIKE SRBIJE

231,4

-23,6

207,8

37

REPUBLIČKI ZAVOD ZA INFORMATIKU I INTERNET

27,3

-0,2

27,1

38

AGENCIJA ZA STRANA ULAGANJA I PROMOCIJU IZVOZA

240,9

65,9

306,8

39

CENTAR ZA RAZMINIRANJE

11,9

0,3

12,2

40

ZAVOD ZA INTELEKTUALNU SVOJINU

107,7

-0,9

106,9

41

DIREKCIJA ZA UNUTRAŠNJE PLOVNE PUTEVE - PLOVPUT

174,7

-1,9

172,8

42

GEOMAGNETSKI ZAVOD

69,1

-0,7

68,4

43

ZAVOD ZA SOCIJALNO OSIGURANJE

21,6

-0,2

21,4

44

SRPSKA AKADEMIJA NAUKA I UMETNOSTI

248,2

-8,1

240,1

45

UPRAVA ZA JAVNE NABAVKE

58,1

3,5

61,5

46

KOMISIJA ZA ISPITIVANJE ODGOVORNOSTI ZA KRŠENJE LJUDSKIH PRAVA

0,1

-0,1

0,0

47

AGENCIJA ZA RUDARSTVO

2,0

-1,3

0,7

48

AGENCIJA ZA ENERGETSKU EFIKASNOST

14,8

-0,5

14,2

49

KOMESARIJAT ZA IZBEGLICE

1.070,3

-0,7

1.069,6

50

AGENCIJA ZA BORBU PROTIV KORUPCIJE

38,5

121,5

160,0

51

POVERENIK ZA INFORMACIJE OD JAVNOG ZNAČAJA I ZAŠTITU PODATAKA O LIČNOSTI

57,0

58,8

115,9

52

POVERENIK ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

 

39,3

39,3

53

DIREKCIJA ZA RESTITUCIJU

62,5

-0,6

61,9

54

DIREKCIJA ZA ŽELEZNICU

50,4

4,8

55,2

55

REPUBLIČKA AGENCIJA ZA MIRNO REŠAVANJE RADNIH SPOROVA

20,8

-0,8

20,0

56

UPRAVA ZA ZAJEDNIČKE POSLOVE REPUBLIČKIH ORGANA

2.199,5

237,5

2.437,1

57

UPRAVNI OKRUZI

391,3

-3,7

387,6

58

MINISTARSTVO TRGOVINE I USLUGA

2.090,1

-81,2

2.009,0

59

MINISTARSTVO ZDRAVLJA

3.244,8

455,2

3.700,0

60

MINISTARSTVO PROSVETE

107.302,7

-345,5

106.957,2

61

MINISTARSTVO ZA DRŽAVNU UPRAVU I LOKALNU SAMOUPRAVU

351,0

88,8

439,8

62

MINISTARSTVO VERA

604,1

-0,5

603,6

Ukupni rashodi isključujući otplatu kamata i sredstva rezervi

706.425,7

21.077,0

727.502,7

Iznos limita, koji je utvrđen junskim Memorandumom, povećan je za 21,1 mlrd dinara. Značajnije korekcije u limitima izvršene su samo kod pojedinih budžetskih korisnika, a u procesu izrade budžeta za narednu godinu.

2.3. Lokalna samouprava

U skladu sa makroekonomskim okvirom i ciljanim deficitom za 2010. godinu, iznos transfernih sredstava iz budžeta Republike jedinicama lokalne samouprave planiran je na nivou koji je utvrđen izmenama Zakona o budžetu Republike Srbije za 2009. godinu, u visini od 25,7 mlrd dinara. Drugim rečima, planirani iznos transfernih sredstava za 2010. godinu jednak je iznosu ovih sredstva u 2009. godini i to kako na ukupnom nivou za sve jedinice lokalne samouprave, tako i po pojedinim jedinicama lokalne samouprave.

Transfer u iznosu od 25.681.000.000 raspodeljuje se po opštinama, gradovima i gradu Beogradu, i to:

A)

GRADOVI

 

1

Beograd

5.241.750.002

2

Valjevo

298.861.478

3

Vranje

288.291.372

4

Zaječar

202.641.734

5

Zrenjanin

292.694.081

6

Jagodina

271.367.345

7

Kragujevac

606.570.511

8

Kraljevo

421.968.459

9

Kruševac

371.897.503

10

Leskovac

534.008.051

11

Loznica

316.000.493

12

Niš

824.525.539

13

Novi Pazar

301.487.354

14

Novi Sad

919.811.937

15

Pančevo

297.646.473

16

Požarevac

192.496.326

17

Smederevo

313.011.750

18

Sombor

275.257.036

19

Sremska Mitrovica

201.219.047

20

Subotica

390.123.488

21

Užice

243.212.876

22

Čačak

350.291.459

23

Šabac

303.229.645

 

 

 

B)   

OPŠTINE

 

1

Ada

52.241.037

2

Aleksandrovac

126.558.147

3

Aleksinac

237.640.645

4

Alibunar

87.942.297

5

Apatin

120.170.530

6

Aranđelovac

150.355.476

7

Arilje

76.002.008

8

Babušnica

92.194.469

9

Bajina Bašta

72.136.547

10

Batočina

46.184.749

11

Bač

48.986.718

12

Bačka Palanka

163.779.915

13

Bačka Topola

96.717.138

14

Bački Petrovac

48.823.882

15

Bela Palanka

84.854.751

16

Bela Crkva

92.090.893

17

Beočin

33.679.186

18

Bečej

120.906.444

19

Blace

65.033.218

20

Bogatić

177.082.602

21

Bojnik

83.961.693

22

Boljevac

102.295.955

23

Bor

224.167.958

24

Bosilegrad

69.081.733

25

Brus

72.290.033

26

Bujanovac

192.515.374

27

Varvarin

103.383.935

28

Velika Plana

170.940.552

29

Veliko Gradište

103.770.823

30

Vladimirci

97.761.251

31

Vladičin Han

116.453.254

32

Vlasotince

150.445.215

33

Vrbas

130.805.349

34

Vrnjačka Banja

57.452.602

35

Vršac

140.860.616

36

Gadžin Han

55.396.277

37

Golubac

54.048.130

38

Gornji Milanovac

148.749.733

39

Despotovac

127.452.980

40

Dimitrovgrad

42.576.915

41

Doljevac

75.245.042

42

Žabalj

90.194.922

43

Žabari

80.555.576

44

Žagubica

106.344.421

45

Žitište

86.964.431

46

Žitorađa

92.648.186

47

Ivanjica

152.316.601

48

Inđija

99.654.950

49

Irig

38.044.890

50

Kanjiža

63.239.436

51

Kikinda

161.298.402

52

Kladovo

71.131.090

53

Knić

85.794.260

54

Knjaževac

192.257.161

55

Kovačica

109.636.963

56

Kovin

109.179.958

57

Kosjerić

41.478.721

58

Koceljeva

69.606.520

59

Krupanj

106.780.480

60

Kula

136.618.349

61

Kuršumlija

111.512.825

62

Kučevo

108.466.221

63

Lajkovac

35.261.324

64

Lapovo

16.812.614

65

Lebane

135.477.083

66

Lučani

108.047.489

67

Ljig

47.026.331

68

Ljubovija

70.657.013

69

Majdanpek

132.968.800

70

Mali Zvornik

49.628.891

71

Mali Iđoš

33.150.786

72

Malo Crniće

79.675.304

73

Medveđa

60.015.306

74

Merošina

69.164.643

75

Mionica

68.380.799

76

Negotin

181.376.600

77

Nova Varoš

74.256.368

78

Nova Crnja

51.392.334

79

Novi Bečej

88.868.377

80

Novi Kneževac

40.703.500

81

Opovo

33.277.250

82

Osečina

83.998.086

83

Odžaci

126.914.052

84

Paraćin

157.950.536

85

Petrovac

184.658.582

86

Pećinci

60.321.903

87

Pirot

228.034.657

88

Plandište

66.406.468

89

Požega

102.988.949

90

Preševo

187.385.981

91

Priboj

141.050.475

92

Prijepolje

197.224.337

93

Prokuplje

179.073.593

94

Ražanj

65.242.665

95

Rača

70.372.231

96

Raška

103.117.570

97

Rekovac

81.217.461

98

Ruma

165.917.237

99

Svilajnac

93.376.149

100

Svrljig

101.323.335

101

Senta

78.130.153

102

Sečanj

73.880.501

103

Sjenica

176.081.299

104

Smederevska Palanka

157.547.814

105

Sokobanja

71.776.296

106

Srbobran

38.637.567

107

Sremski Karlovci

20.945.157

108

Stara Pazova

145.153.054

109

Surdulica

94.426.925

110

Temerin

70.252.751

111

Titel

56.355.932

112

Topola

112.738.489

113

Trgovište

46.889.794

114

Trstenik

251.663.727

115

Tutin

189.309.402

116

Ćićevac

43.753.219

117

Ćuprija

93.916.111

118

Ub

65.578.606

119

Crna Trava

21.702.803

120

Čajetina

50.739.730

121

Čoka

55.259.263

122

Šid

108.421.934

2.4. Poreski i carinski sistem

Poreski sistem u Srbiji je tokom prethodnih godina reformisan i u značajnoj meri usaglašen sa praksom modernih tržišnih privreda, a naročito zemalja EU.

U narednim godinama planira se nastavak poreskih reformi, i to:

- porez na dohodak: izmena Zakona o porezu na dohodak građana u smislu stvaranja uslova za opredeljenje visine poreskog opterećenja različitih vrsta prihoda fizičkih lica shodno njihovoj ekonomskoj snazi; planirane su izmene i dopune Zakona o porezu na dohodak građana u smislu smanjenja stope poreza na prihode od kapitala po osnovu kamate na devizne štedne i druge depozite građana i druge vrste prihoda od kapitala sa 20% na 10%, kao i smanjenje stope poreza na kapitalne dobitke sa 20% na 10%.

- porez na dobit: usaglašavanje sa zakonima koji su usvojeni nakon poslednjih izmena i dopuna Zakona o porezu na dobit preduzeća (Zakonom o privrednim društvima, Zakonom o računovodstvu i reviziji, Zakonom o tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata, Zakonom o bankama i dr.); preciziranje načina utvrđivanja kapitalnih dobitaka rezidentnih obveznika, kao i način utvrđivanja i naplate kapitalnih dobitaka koje ostvaruju nerezidentni obveznici prodajom HOV na organizovanom tržištu u Republici i druge imovine, kao i širi obuhvat prihoda nerezidentnog obveznika koji se oporezuju porezom po odbitku, preciziranje načina priznavanja pojedinih vrsta rashoda u poreskom bilansu; odgovarajuće valorizacije iznosa ulaganja za priznavanje poreskih podsticaja i druge izmene za efikasniju i jednoobraznu primenu ovog zakona;

- poreski postupak: izmenama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji tokom 2009. godine pojednostavljen je postupak i skraćen rok za dobijanje PIB. U narednom periodu planirane su izmene odredaba Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji u cilju definisanja nadležnosti jedinica lokalne samouprave i efikasnijeg postupka utvrđivanja, naplate i kontrole javnih prihoda u nadležnosti jedinica lokalne samouprave, kao i izmene Zakona o porezima na imovinu u smislu oporezivanja, poreskih oslobođenja i poreskih kredita;

- PDV i akcize: aktivnosti radi daljeg usaglašavanja Zakona o porezu na dodatu vrednost i Zakona o akcizama sa propisima EU iz ovih oblasti.

Imajući u vidu da se ekonomski odnosi sa inostranstvom zasnivaju na otvorenoj, izvozno orijentisanoj privredi i aktivnom uključivanju u međunarodne ekonomske tokove, carinski sistem i politika biće koncipirani u skladu sa navedenim načelima, s ciljem povećanja konkurentne sposobnosti privrede na svetskom tržištu i privlačenja stranih investicija.

Očekuje se dalja harmonizacija propisa u oblasti carine sa propisima EU i planira se donošenje sledećih zakona i podzakonskih akata:

- Usklađivanje Carinskog zakona i podzakonskih propisa (u cilju bližeg uređenja primene odredaba Carinskog zakona) sa propisima EU i pravilima STO. Novi Carinski zakon, pored navedenog predviđa i dalje beneficirani uvoz sirovina, repromaterijala i opreme;

- Izmena Zakona o Carinskoj tarifi nakon pristupanja Srbije članstvu u Svetsku trgovinsku organizaciju, u cilju prenošenja konsolidovanih stopa carine koje su u toku pregovora dogovorene sa članicama STO;

- Izmena Uredbe o usklađivanju nomenklature Carinske tarife radi usklađivanja sa Kombinovanom nomenklaturom EU i prenošenja preferencijalnih stopa carine u skladu sa Sporazumima o slobodnoj trgovini koje je Republika Srbija zaključila.

Liberalizacija carinske zaštite u odnosu na uvoz robe poreklom iz Evropske Unije odvija se kroz jednostranu primenu Prelaznog Sporazuma o trgovini i trgovinskim pitanjima između Srbije i EU počev od 30. januara 2009. godine, u skladu sa dinamikom koja je predviđena tim sporazumom između Srbije i EU. Potpuna liberalizacija trgovine očekuje se 2014. godine.

Članstvo u STO podrazumeva prihvatanje određenih obaveza u smislu odobravanja koncesija ali će koristi za privredu u celini biti mnogo veće nego alternativa permanentne zaštite pojedinih delatnosti. Članstvo u STO obezbediće stabilan, otvoren i nediskriminatoran pristup za domaću robu i usluge na tržištu zemalja članica STO. Zaštita domaće ekonomije biće limitirana, ali ipak dozvoljena kroz kompenzatorne mere, antidamping carine, kao i određene vancarinske mere. Kratkoročno, troškovi pristupanja STO biće veći od koristi. Privredni subjekti će usled snižavanja carina biti suočeni sa oštrom inostranom konkurencijom, što će umanjiti profit. S druge strane, potrošači će imati na raspolaganju uvoznu robu po nižim cenama i boljeg kvaliteta. Pored toga, za proizvođače liberalizacija uvoza značiće i niže uvozne cene inputa, što će srednjoročno posmatrano dovesti do povećanja konkurentnosti i profitabilnosti.

Ostale takse i dažbine kao što su posebne dažbine na uvoz poljoprivrednih proizvoda i sezonske carine postepeno će se ukidati pretvaranjem u carinski ekvivalent (ekvivalentna tarifikacija) što je u skladu sa pravilima STO i zahtevima EU.

2.5. Unapređenje upravljanja javnim finansijama

Novi Zakon o budžetskom sistemu. Usvojen je novi Zakon o budžetskom sistemu koji u oblast javnih finansija uvodi savremene i efikasne institute, srednjoročni okvir rashoda i javnih investicija, trogodišnji budžet, procenu fiskalnih rizika i dr. Upravljanje javnim finansijama korišćenjem navedenih instituta neophodno je radi ostvarivanja definisanih budžetskih ciljeva - makroekonomska stabilnost, niska inflacija, ekonomski razvoj i smanjenje finansijskog rizika Republike. Novi Zakon pojednostavljuje regulativu u oblasti javnih finansija tako što inkorporira glavne odredbe Zakona o javnim prihodima i javnim rashodima iz 1991. godine, dok ovaj zakon prestaje da važi.

Ključne novine koje donosi Zakon o budžetskom sistemu odnose se na:

Unapređenje srednjoročnog planiranja kroz uvođenje srednjoročnog okvira za rashode budžeta Republike. Izrada navedenog okvira povećaće predvidivost javnih finansija za budžetske korisnike, ali će predstavljati i određenu prepreku za cikličnu ekspanziju javnih rashoda. Uvodi se i srednjoročni okvir u planiranju investicija, što je neophodno prilikom definisanja strateških razvojnih projekata.

Stvaranje uslova za korišćenje razvojne pomoći Evropske unije i obaveze Srbije da oformi odgovarajuće sopstvene institucije za upravljanje fondovima Evropske unije kroz tzv. decentralizovani sistem upravljanja fondovima Evropske unije.

Neadekvatnost veličine i strukture javne potrošnje u Srbiji naročito je došla do izražaja u kriznom periodu. U godinama visokog privrednog rasta fiskalna politika delovala je prociklično, povećanjem javne potrošnje s jedne strane, i smanjenjem fiskalnog kapaciteta kroz smanjenje određenih poreskih stopa, ukidanje pojedinih poreza, te uvođenje brojnih olakšica, sa druge strane. To je onemogućilo fiskalnu politiku da u recesiji deluje kontraciklično u značajnijoj meri, jer je prostor za fiskalne stimulanse u privredi ograničen.

Imajući u vidu ovakva kretanja prepoznata je potreba da se postojeći Zakon o budžetskom sistemu proširi odredbama koje se odnose na definisanje fiskalne odgovornosti i jačanje fiskalne discipline, a kako bi se obezbedila održivost javnih finansija u srednjem roku. Zakon o budžetskom sistemu će se izmeniti do aprila 2010. godine.

Usklađivanje politike državne pomoći sa principima EU. Usvojen je Zakon o kontroli državne pomoći kojim je uspostavljen sistem kontrole državne pomoći u skladu sa pravnim tekovinama EU.

Politika državne pomoći biće usmerena na smanjenje učešća državne pomoći u BDP, što je opšta tendencija u EU. Pored smanjenja učešća u BDP ukupne državne pomoći na svim nivoima vlasti, aktivnosti će biti usmerene i na izmenu njene strukture, u pravcu povećanja učešća horizontalne državne pomoći u ukupnoj državnoj pomoći, jer se smatra najmanje selektivnom i samim tim u najmanjoj meri narušava konkurenciju na tržištu.

Poseban akcenat u okviru ove kategorije državne pomoći biće podrška malim i srednjim preduzećima, čiji je krajnji rezultat rast zaposlenosti, ali i podrška obuci, istraživanju, razvoju i inovacijama, kao i zaštiti okoline. Državna pomoć za regionalni razvoj, kao oblik horizontalne državne pomoći, dodeljuje se u cilju podsticanja razvoja manje razvijenih, odnosno nerazvijenih područja, odnosno regiona, usmerena je na ublažavanje strukturnih problema i regionalnih neravnomernosti u razvoju, kao i na smanjenje ekonomskih, prirodnih, socijalnih i drugih dispariteta u tim područjima, odnosno regionima.

Efekti uspostavljanja sistema kontrole državne pomoći će biti višestruki i ogledaće se, ne u zabrani dodele državne pomoći, već u alociranju javnih sredstava, pre svega budžetskih, upravo tamo gde su najpotrebnija i gde će efekti takvih ulaganja biti najveći, na opštu dobrobit cele zajednice.

2.6. Fiskalni rizici

Javne finansije Republike Srbije suočavaju se sa brojnim rizicima u tekućoj godini i narednom srednjoročnom periodu što fiskalnu poziciju države čini veoma nestabilnom. Fiskalnim rizicima smatraju se okolnosti koje bi, ukoliko se realizuju, dovele do značajnijeg pada prihoda ili povećanja rashoda. Ostvarenje predviđenog obima prihoda i rashoda zavisi od uspeha fiskalne politike da minimizira verovatnoću realizacije rizika. Uspeh u upravljanju fiskalnim rizicima zavisi od političkih, makroekonomskih i socijalnih okolnosti u zemlji i u okruženju.

Usporavanje privrednog rasta. Značajna determinanta fiskalnih prihoda i kao posledice toga fiskalnog rezultata je nivo bruto domaćeg proizvoda i njegov nominalni i realni rast u narednom periodu. U slučaju smanjenja rasta BDP od 1 procentnog poena u 2010. godini, dolazi do manjeg rasta u prihodima za 0,53 procentnih poena, odnosno 16,7 mlrd dinara.

Dugovi i docnje. Značajan fiskalni rizik predstavlja i moguće aktiviranje garancija po osnovu otplate kredita javnih preduzeća, kao i preuzimanje negarantovanih dugova i docnji javnih preduzeća.

Dokapitalizacije. U narednom periodu moguće su dokapitalizacije pojedinih javnih finansijskih institucija, kao što su Nacionalna korporacija za osiguranje stambenih kredita i Agencija za osiguranje depozita, kao i dokapitalizacija Komercijalne banke radi zadržavanja učešća državnog kapitala.

Sledeći