Prethodni

III STRUKTURNE REFORME U PERIODU OD 2010. DO 2012. GODINE

Republika Srbija u tranzicionom periodu od 2001. do 2008. godine ostvarila je značajan napredak u strukturnim reformama realnog i finansijskog sektora, a zaostaje u reformi javnog sektora. Globalna ekonomska kriza usporila je sprovođenje strukturnih reformi u 2009. godini. Ekonomske reforme intenziviraće se u 2010. i naredne dve godine, sa ciljem da doprinesu izgradnji tržišne privrede i podizanju njenog kapaciteta za konkurentnu proizvodnju i izvoz, kao i jačanju sposobnosti zemlje za stabilizaciju i pridruživanje EU.

1. Realni sektor

Realni sektor je u značajnoj meri restrukturiran i privatizovan u periodu od 2001. do 2008. godine. U 2009. godini realni sektor je drastično smanjio privrednu aktivnost kao posledica velikog smanjenja tražnje, ograničenog pristupa novim izvorima sredstava i povećane nelikvidnosti. Do oktobra 2008. godine realni sektor se intenzivno zaduživao kod domaćih i stranih banaka, a nakon toga je smanjio zaduživanje u inostranstvu zbog smanjene likvidnosti svetskog finansijskog tržišta.

Prioritetne oblasti u reformi realnog sektora u naredne tri godine su:

- završetak privatizacije društvenih preduzeća i efikasnije sprovođenje stečaja neuspešnih preduzeća;

- ubrzanje procesa restrukturiranja javnih preduzeća i nastavak njihove pripreme za privatizaciju (većinsku ili manjinsku);

- liberalizacija infrastrukturnih delatnosti;

- stvaranje povoljnijih uslova za poslovanje i investicije;

- podsticanje razvoja malih i srednjih preduzeća;

- zaštita konkurencije.

Privatizacija društvenih preduzeća. Proces privatizacije društvenih preduzeća je u završnoj fazi. Agencija za privatizaciju u periodu od 2002. do kraja oktobra 2009. godine, u skladu sa Zakonom o privatizaciji iz 2001. godine, putem tendera i aukcija prodala je 1.797 društvenih preduzeća od kojih je ostvaren prihod od 2,3 mlrd evra i ugovorene investicije od 1,4 mlrd evra. Na tržištu kapitala prodati su paketi akcija 547 društvenih preduzeća i ostvaren prihod od 522,1 mil. evra. Od prodaje ukupno 2.344 društvenih preduzeća ostvaren je ukupan prihod od 2,8 mlrd evra.

Tabela 19. Rezultati privatizacije od 2002. godine do oktobra 2009. godine

Izvor: Agencija za privatizaciju

Agencija za privatizaciju, u skladu sa Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji, raspisala je do kraja 2008. godine tendere i aukcije za preostala društvena preduzeća, a završetak njihove privatizacije predviđen je u 2009. godini. Očekuje se prodaja oko 400 preostalih društvenih preduzeća koje Agencija priprema za privatizaciju, a ostala preduzeća za koja Agencija ne nađe kupca otići će u stečaj ili likvidaciju. Očekuje se da kroz stečaj i gašenje fiktivnih firmi nestane veći broj nelikvidnih preduzeća, što će doprineti oporavku privrede.

Prema podacima Agencije za licenciranje stečajnih upravnika, u Srbiji se vodi 600 stečajnih postupaka, od čega 321 vode stečajni upravnici kojih ima ukupno 381, a stečajeve ostalih preduzeća vodi Agencija za privatizaciju. Prosečna dužina trajanja stečajnog postupka u Srbiji iznosi 2,7 godina, dok u zemljama OECD je 1,7 godina. Poverioci u Srbiji izmiruju potraživanja sa 25,4%, a zemlje OECD sa 68,6%. Troškovi stečajnog postupka u Srbiji učestvuju sa 23% stečajne mase, a u zemljama OECD sa 8%. Usvajanjem novog Zakona o stečaju, obukom stečajnih upravnika i osposobljavanjem sudova povećana je efikasnost u sprovođenju stečaja preduzeća. Potrebno je dodatno ubrzanje i pojeftinjenje stečajnih procedura radi završetka nagomilanih stečaja. U tom cilju doneće se novi zakon koji će obezbediti veći stepen namirenja poverilaca, skraćenje trajanja stečajnog postupka i niže troškove stečajnog postupka.

Posebna pažnja posvetiće se privatizaciji velikih društvenih preduzeća koja se nalaze u postupku restrukturiranja. Do sada je privatizovano 35 takvih preduzeća, a očekuje se da se uspešno restrukturira i privatizuje još jedan broj tih preduzeća u 2009. godini.

Vlada će nastaviti po posebnom programu da restrukturira i privatizuje delove ili celinu preduzeća namenske (vojne) industrije i vojnodohodovnih ustanova.

Agencija za privatizaciju u postprivatizacionom periodu nadgledaće izvršavanje obaveza preuzetih ugovorom o kupovini društvenog kapitala i rešavaće sporne privatizacije.

Doneće se zakon o denacionalizaciji kojim će se regulisati vraćanje nacionalizovane imovine kada je to moguće, kao i uslovi finansijskog obeštećenja bivših vlasnika kada vraćanje imovine nije moguće.

Restrukturiranje i privatizacija javnih preduzeća. U procesu restrukturiranja republičkih javnih preduzeća ostvaren je značajan napredak, dok se zaostaje u restrukturiranju lokalnih javnih preduzeća.

Republička javna preduzeća su kroz restrukturiranje poboljšala ekonomske i finansijske performanse primenom sledećih ključnih mera:

- izdvajanje sporednih delatnosti i smanjenje viškova zaposlenosti;

- usklađivanje cene usluga sa ekonomskim principima;

- formiranje posebnih preduzeća u oblasti elektroprivrede i naftne industrije;

- regulisanje starih dugova;

- modernizacija proizvodno-tehnoloških procesa.

U narednom periodu nastaviće se proces restrukturiranja republičkih državnih preduzeća uz povećanje učešća privatnog sektora i unapređenje uslova za investiranje, i to kroz sledeće aktivnosti:

- finansijska konsolidacija JP "Železnice Srbije" i JP "Putevi Srbije";

- odvajanje železničke infrastrukture od prevoza robe i putnika u posebna preduzeća;

- restrukturiranje JP PEU-Resavica radi pripreme za njegovu privatizaciju;

- restrukturiranje JP PTT saobraćaja "Srbija" nakon raščišćavanja vlasničkih i ugovornih odnosa sa preduzećem "Telekom Srbija" a.d.;

- restrukturiranje "JAT Airways" a.d. radi pripreme za privatizaciju;

- smanjenje preostalih viškova zaposlenih u svim republičkim javnim preduzećima.

U privatizaciji republičkih javnih preduzeća nisu postignuti očekivani rezultati. Privatizovana je "Naftna industrija Srbije", dok privatizacija "JAT Airways" a.d. putem tendera nije bila uspešna. Deo osnovnog kapitala (15%) šest republičkih javnih preduzeća ("Naftna industrija Srbije", "Telekom Srbija" a.d, "Elektroprivreda Srbije", "JAT Airways" a.d, Aerodrom "Nikola Tesla" i "Galenika" a.d.), u skladu sa Zakonom o pravu na besplatne akcije i novčanu naknadu koju građani ostvaruju u postupku privatizacije, biće podeljen građanima koji nisu do sada ostvarili pravo na besplatne akcije. Predviđeno je da se proširi krug javnih preduzeća čiji bi deo kapitala bio namenjen građanima u vidu besplatnih akcija.

U narednom periodu nastaviće se sa pripremom javnih preduzeća za privatizaciju, a njihova prodaja će zavisiti od tržišnog okruženja. U tom cilju otkloniće se sistemske prepreke za privatizaciju (manjinsku ili većinsku) republičkih i lokalnih javnih preduzeća. Na bazi pojedinačnih studija izvodljivosti nastaviće se sa korporativizacijom državnih preduzeća praćenom potpunom ili delimičnom privatizacijom. Privatizacija javnih preduzeća olakšaće se ukidanjem zakonske odredbe prema kojoj je Republika Srbija vlasnik ne samo kapitala nego i imovine javnih preduzeća. Isto tako, obezbediće se rešavanje problema vlasništva nad zemljom i restitucije.

Privatizacija republičkih i lokalnih javnih preduzeća zahteva odgovarajuće izmene postojećih propisa (Zakon o sredstvima u svojini Republike Srbije, Zakon o javnim preduzećima i obavljanju delatnosti od opšteg interesa, Zakon o komunalnim delatnostima, Zakon o privatizaciji).

Privatizacija republičkih i lokalnih javnih preduzeća odvijaće se u skladu sa unapređenim pravnim okvirom na bazi donetih sistemskih zakona i razvojnih strategija iz oblasti energetike, saobraćaja i drugih infrastrukturnih delatnosti na republičkom i lokalnim nivoima.

Liberalizacija infrastrukturnih delatnosti. Privatizacija republičkih i lokalnih javnih preduzeća podrazumeva liberalizaciju infrastrukturnih delatnosti u kojima je moguće uvesti konkurenciju, kao što su:

- proizvodnja i distribucija električne energije;

- fiksna telefonija, uz prethodni rebalans tarifnog sistema i tehnološku modernizaciju preduzeća "Telekom Srbija" a.d.;

- prevoz putnika i robe železnicom;

- određene poštanske usluge;

- vazdušni saobraćaj;

- uvoz nafte;

- određene komunalne delatnosti.

U delatnosti infrastrukturnog karaktera obezbediće se ulazak novih preduzeća i konkurencija radi unapređenja funkcionisanja ovih delatnosti i poboljšanja kvaliteta njihovih proizvoda i usluga.

Javna preduzeća u infrastrukturnim delatnostima koje imaju karakter prirodnog monopola većinski se neće privatizovati, kao što su:

- železnička infrastruktura;

- prenos električne energije;

- međunarodni gasovodi i naftovodi.

Stvaranje povoljnijih uslova za poslovanje i investicije. Srbija je od 2001. do 2008. godine ostvarila značajan napredak u stvaranju stimulativnog ambijenta za poslovanje i investiranje, posebno u oblasti registracije i osnivanja preduzeća.

U narednom periodu nastaviće se sa stvaranjem povoljnijih uslova za poslovanje i investiranje u Srbiji. Na bazi donete Strategije regulatorne reforme u Republici Srbiji za period od 2008. do 2011. godine, u skladu sa propisima EU, unaprediće se regulatorno okruženje kao važan uslov za dugoročni privredni razvoj Srbije. U tom cilju ubrzaće se donošenje sistemskih propisa i uspostaviti efikasna regulativa kao jedan od preduslova privrednog razvoja i socijalnog prosperiteta. Time se stvara povoljniji privredni ambijent, povećava pravna sigurnost i konkurentnost privrede u regionalnom i evropskom okruženju. U okviru regulatorne giljotine propisa preispitaće se postojeći propisi koji se odnose na privredu, sa ciljem da se ukinu nepotrebni i zastareli propisi, unaprede važeći propisi sa stanovišta njihove jasnoće, konzistentnosti i preciznosti i ukinu odredbe koje povećavaju administriranje i usporavaju privredni razvoj zemlje. Radi efikasne primene zakona i podzakonskih akata povećaće se efikasnost rada sudova i obezbediti skraćenje rokova za rešavanje sudskih sporova.

Narodna skupština je u prvih deset meseci 2009. godine donela veći broj sistemskih zakona, usklađenih sa pravom EU kojima poboljšava poslovni ambijent. Među najvažnijim su Zakon o budžetskom sistemu, Zakon o kontroli državne pomoći, Zakon o zaštiti konkurencije, set zakona u oblasti pravosuđa, set zakona za belu šengensku vizu, set zakona iz oblasti zdravstva, set zakona iz oblasti zaštite životne sredine, set zakona o prostornom planiranju i građenju. Poboljšanju poslovnog ambijenta značajno će doprineti i ukidanje većeg broja nepotrebnih propisa koji otežavaju poslovanje privrede. Ukinuto je 100, a očekuje se ukidanje još oko 200 nepotrebnih propisa do sredine 2010. godine.

Posebna pažnja posvetiće se otklanjanju prepreka za investiranje i gradnju objekata. U tom cilju pojednostaviće se procedura za odobravanje dozvola za gradnju objekata i skratiti period za njihovo odobravanje uz eliminaciju korupcije u ovoj oblasti. Doneće se podzakonski akti o gradnji i povećati kapacitet lokalne uprave za primenu tih propisa, uz jaču kontrolu primene propisa i strožih kazni za korupciju. Zadržaće se poreski i drugi podsticaji za nove investicije koje povećavaju proizvodnju, izvoz i zaposlenost. Posebne pogodnosti odobravaće se najvećim novim investicijama.

Podsticanje razvoja malih i srednjih preduzeća i preduzetništva. Srbija je ostvarila značajan napredak u jačanju preduzetništva i stvaranju konkurentnog sektora malih i srednjih preduzeća kroz stvaranje povoljnijeg pravnog i regulatornog okvira, lakši pristup finansijskim institucijama, obrazovanje preduzetnika i zaposlenih u ovom sektoru. Sektor malih i srednjih preduzeća, prema podacima iz završnih računa za 2008. godinu, učestvuje u stvaranju BDV sa 59,1%, u zaposlenosti sa 67,2%, u izvozu sa 45,9% nefinansijskog sektora, dok je u 2007. godini u investicijama nefinansijskog sektora to učešće iznosilo 58,7%.

U naredne tri godine nastaviće se podsticanje bržeg razvoja malih i srednjih preduzeća i preduzetništva kroz implementaciju donete Strategije za konkurentna i inovativna mala i srednja preduzeća i Operativnog plana za njeno sprovođenje. Cilj je da se razvije konkurentan sektor malih i srednjih preduzeća zasnovan na znanju i inovativnosti koji obezbeđuje porast proizvodnje, izvoza i zapošljavanja i ravnomerniji regionalni razvoj Srbije.

Posebna pažnja posvetiće se promociji i podršci preduzetništva i osnivanju novih malih i srednjih preduzeća kroz grinfild investicije uz odgovarajuće finansijske i poreske podsticaje, kao i jačanju konkurentskih prednosti malih i srednjih preduzeća na izvoznim tržištima kroz povećanje znanja i tehnološke inovacije, razvoj klastera, povezivanje sa velikim poslovnim sistemima, uvođenje evropskih standarda i kvaliteta poslovanja.

Zaštita konkurencije. Srbija je donela Zakon o zaštiti konkurencije 2005. godine, ali nije ostvarila potrebni napredak u njegovoj primeni. Formirana je Komisija za zaštitu konkurencije koja nije imala neophodna ovlašćenja za efikasniju zaštitu konkurencije u Srbiji.

Donošenjem novog Zakona o zaštiti konkurencije (jul 2009. godine) otklonjeni su nedostaci postojećeg zakona i obezbeđena:

- nezavisnost i efikasnost rada Komisije za zaštitu konkurencije kao regulatornog tela ovlašćenog za izricanje mera dekoncentracije i novčanih kazni za kršenje propisa i pravila u konkurenciji;

- pravna sigurnost u sistemu zaštite konkurencije uz poštovanje poslovnih ugovora svih učesnika na tržištu;

- preciznost odredbi o horizontalnim i vertikalnim sporazumima i o kriterijumima za određivanje praga za kontrolu koncentracije, kako bi se olakšalo Komisiji da nadgleda učesnike na tržištu i sprečava narušavanje konkurencije u vidu kartela i zloupotrebe dominantnog položaja;

- preciznost odredbi o pokretanju postupka pred Komisijom i o rokovima za njihovo rešavanje.

Novi Zakon o zaštiti konkurencije, harmonizovan sa regulativom EU, obezbeđuje razvoj slobodne konkurencije u proizvodnji i trgovini, snižavanje cena koje se slobodno formiraju na tržištu i poboljšanje kvaliteta proizvoda i usluga. Odredbe ovog zakona omogućuju i uvođenje konkurencije u infrastrukturne delatnosti od opšteg interesa, odnosno demonopolizaciju republičkih i lokalnih javnih preduzeća.

Od posebne važnosti za sprovođenje politike konkurencije je primena Zakona o kontroli državne pomoći od 1. januara 2010. godine, čiji je primarni cilj zaštita slobodne konkurencije na tržištu.

2. Finansijski sektor

Bankarstvo i osiguranje. Srbija je proteklih godina ostvarila značajan napredak u konsolidaciji finansijskog sektora, privatizaciji finansijskih organizacija i uspostavljanju konkurencije. U 2008. godini i tokom 2009. godine održana je stabilnost finansijskog sistema u uslovima globalne finansijske krize, zahvaljujući izmenama i dopunama zakonske regulative (Zakona o osiguranju depozita, Zakona o Agenciji za osiguranje depozita, Zakona o stečaju i likvidaciji banaka i društava za osiguranje), monetarnoj i prudencijalnoj politici NBS, likvidnosti bankarskog sektora i deviznim rezervama. Rekonstrukcija bankarskog sistema se nalazi u završnoj fazi. Do kraja 2008. godine, konverzijom obaveza prema državi u akcijski kapital u vlasništvu države, "čišćenjem" bilansa stanja u tim bankama i nakon toga prodajom akcija obezbeđena su sredstva za izmirenje obaveza prema Pariskom i Londonskom klubu poverilaca i obaveza po osnovu stare devizne štednje. Takođe, ovim prodajama je promenjena vlasnička struktura bankarskog sistema, povećana zaposlenost, izvršen transfer znanja i tehnologija i unapređene finansijske usluge i time dat podsticaj potencijalnim investitorima da ulažu u razvoj privrede Srbije.

Bankarski sektor u prvoj polovini 2009. godine čine 34 banke u vlasništvu stranih i domaćih pravnih i fizičkih lica, od čega u devet banaka vlasničko učešće u kapitalu ima Republika Srbija. Od tog broja, Republika Srbija je većinski vlasnik u četiri banke koje sa 2,7% učestvuju u ukupnoj aktivi bankarskog sektora (na kraju 2008. godine), dok je najveći pojedinačni akcionar u pet banaka koje sa 3,7% učestvuju u ukupnoj aktivi bankarskog sektora (na kraju 2008. godine). Inače, ukupna aktiva bankarskog sektora iznosi preko 1.850 mlrd dinara i veća je za više od 80 mlrd dinara u odnosu na 2008. godinu.

U oblasti osiguranja nastavljene su reforme posle faze koja je počela donošenjem Zakona o osiguranju 2004. godine. Poslednjih godina povećan je broj učesnika na tržištu, povećan je ukupan iznos premija osiguranja, kao i promena u strukturi ukupne premije osiguranja, gde, usled bržeg rasta premije, raste učešće premije životnih osiguranja. Usvojen je Zakon o obaveznom osiguranju u saobraćaju, kojim se u skladu sa evropskim direktivama i praksom razvijenijih tržišta na sveobuhvatan način reguliše oblast obaveznog osiguranja u saobraćaju, kroz unapređenje i povećanje kvaliteta usluge, povećanje zaštite osiguranika i oštećenih lica.

U uslovima globalne finansijske krize nastaviće se sa jačanjem pripremljenosti domaćeg finansijskog sistema za suočavanje sa posledicama krize. Vlada, Narodna banka Srbije i Agencija za osiguranje depozita obezbediće finansijsku stabilnost u zemlji kroz sveobuhvatni program podrške finansijskom sektoru.

Prioritetne oblasti u reformi finansijskog sektora u narednom srednjoročnom periodu su:

- unapređenje regulative finansijskog sistema kroz usvajanje nove i poboljšanje postojeće regulative;

- nastavak privatizacije finansijskih institucija sa državnim učešćem;

- unapređenje nadzora finansijskih institucija.

U vezi sa navedenim, ključne aktivnosti na planu unapređenja regulative u ovoj oblasti su:

- usklađivanje Zakona o bankama, Zakona o Narodnoj banci i podzakonskih akata koje donosi centralna banka sa direktivama EU i Bazel II preporukama;

- liberalizacija kapitalnih transakcija na bazi Zakona o deviznom poslovanju i razvoj tržišta instrumenata zaštite od deviznog rizika;

- donošenje novih zakonskih propisa iz oblasti finansijskog lizinga kojima će se poboljšati upravljanje rizicima, kao i prudencioni nadzor Narodne banke Srbije.

Takođe, na osnovu donete Strategije upravljanja akcijama banaka u vlasništvu Republike Srbije za period 2009-2012. godina, nastaviće se jačanje korporativnog upravljanja, izvršiti analiza ekonomske opravdanosti pripajanja određenih banaka i dokapitalizacija radi unapređenja procedura za upravljanje kreditnim i drugim rizicima, raditi na rešavanju problema nenaplativih kredita, kao i unapređenju pružanja usluga klijentima. U završnoj fazi, kada se steknu povoljniji uslovi na tržištu, sprovešće se prodaja državnog većinskog i manjinskog učešća u ovim bankama.

Reforme i privatizacija preostalih banaka sa državnim paketima akcija povećaće stabilnost, efikasnost i konkurentnost bankarskog sektora i ojačati poverenje u banke.

Vlada će pokrenuti i privatizaciju najvećeg domaćeg društva za osiguranje, Dunav osiguranja a.d. Beograd, ukoliko se oceni da ne treba da bude u većinskom državnom vlasništvu i ukoliko budu povoljni tržišni uslovi.

U narednom periodu će se unaprediti nadzor svih finansijskih institucija, kao bitna pretpostavka stabilnosti celokupnog finansijskog sistema. Biće preduzete mnoge aktivnosti za usklađivanja nadzora banaka i drugih finansijskih institucija, u skladu sa principima Bazela II i regulativom EU, počev od usvajanja novih propisa do obrazovanja zaposlenih u organima nadzora i finansijskim institucijama.

Finansijska tržišta. Tržište kapitala u Republici Srbiji je u velikoj meri zahvaćeno svetskom finansijskom krizom, koja se odražava, pre svega, na značajan pad privrednih aktivnosti, smanjenje obima trgovanja na berzi, pad vrednosti akcija kojima se trguje, pad vrednosti investicionih jedinica kod investicionih i penzijskih fondova i dr.

Na tržištu kapitala u Republici Srbiji trenutno posluju 64 brokersko-dilerska društva, 21 ovlašćena banka koje poseduju dozvolu za obavljanje brokersko-dilerskih poslova, 13 kastodi banaka, 16 investicionih fondova i 10 penzijskih fondova.

Daljim unapređenjem zakonodavnog okvira koji reguliše oblast tržišta kapitala, odnosno izradom novog zakona do kraja 2009. godine koji će u najvećoj mogućoj meri biti harmonizovan sa propisima EU, obezbediće se sigurniji i stabilniji razvoj domaćeg tržišta kapitala. Radi unapređenja zaštite investitora detaljnije i adekvatnije će se regulisati obaveza pružanja pouzdanih i istinitih informacija o poslovanju preduzeća čijim akcijama se trguje na berzi, kvalitetnije i transparentnije finansijsko izveštavanje o svim bitnim činjenicama u okviru poslovanja izdavaoca hartija od vrednosti i pojačaće se i proširiti mere u nadzoru koje preduzimaju Komisija za hartije od vrednosti i Narodna banka Srbije u postupku primene zakona koji se odnose na finansijska tržišta.

Posebna pažnja posvetiće se jačanju osnovne funkcije finansijskog tržišta i finansiranju realnog sektora privrede. Stabilizacija i povećanje likvidnosti finansijskog tržišta, uz dalju zakonodavnu i regulatornu reformu, doprineće smanjivanju rizika investiranja u realni sektor privrede. Istovremeno sa smanjenjem rizika aktiviraće se novi izvori tražnje na finansijskom tržištu, što će doprineti razvoju finansijskog tržišta i povećanju njegove likvidnosti.

U narednom periodu u saradnji sa relevantnim institucijama preduzimaće se aktivnosti na formiranju novih finansijskih instrumenata kojima se trguje na razvijenim tržištima, kako bi se na domaćem finansijskom tržištu proširila i obogatila postojeća ponuda hartija od vrednosti. Na ovaj način bi se proširile mogućnosti za ulaganja domaćih i stranih investitora na domaćem finansijskom tržištu, a proširenjem lepeze u ponudi hartija od vrednosti smanjio bi se potencijalni rizik ulaganja, što bi doprinelo daljem razvoju finansijskog tržišta u celini.

U cilju produbljivanja tržišta kapitala u Srbiji i poboljšanja kvaliteta hartija od vrednosti kojima se trguje, neophodan je ulazak velikih infrastrukturnih preduzeća na berzu ("Telekom Srbija", "Naftna industrija Srbije", "Elektroprivreda Srbije" i dr.). Ulaskom ovih preduzeća na organizovano tržište stvorio bi se kvalitetan tržišni materijal, kako za ulaganja institucionalnih investitora, tako i najširih slojeva građana Srbije. Sa stanovišta samih preduzeća ulazak na organizovano tržište bi omogućio tržišno vrednovanje njihovog kapitala, a otvorio bi se i novi kanal za obezbeđenje dodatnih sredstava.

Srbija će kao punopravni član Međunarodne asocijacije regulatornih tela za hartije od vrednosti ojačati nacionalno finansijsko tržište kroz regionalnu i međunarodnu saradnju sa ciljem da se poboljša kvalitet nacionalne regulative i poveća kapacitet nadzora nacionalnog regulatornog tela. Uz to, podizaće se nivo profesionalnih znanja i veština i povećavati poverenje investitora i javnosti u finansijsko tržište.

Penzijski i investicioni fondovi. Stupanjem na snagu izmena i dopuna Zakona o investicionim fondovima u julu 2009. godine, kao i planiranim izmenama i dopunama Zakona o dobrovoljnim penzijskim fondovima i penzijskim planovima do kraja 2009. godine, stvoriće se uslovi za bolje i stabilnije poslovanje investicionih i dobrovoljnih penzijskih fondova.

Reforma penzijskog sistema započeta je 2005. godine, donošenjem Zakona o dobrovoljnim penzijskim fondovima i penzijskim planovima, kojim je uveden sistem dobrovoljnih penzijskih fondova, tako da sada penzijski sistem Republike Srbije obuhvata Prvi i Treći stub penzijskog osiguranja. Prvi stub čini državni Fond penzijskog i invalidskog osiguranja, koji je obavezan za sve zaposlene i koji funkcioniše po sistemu pay-as-you-go. Treći stub čine dobrovoljni privatni penzijski fondovi koji funkcionišu po sistemu akumulacije i kapitalizacije sredstava i definisanih uplata (defined benefit), gde visina penzije nije garantovana, već zavisi od visine ostvarenih prinosa.

Prema poslednjim zvaničnim podacima na dan 30. juna 2009. godine evidentirano je 16 investicionih fondova (13 otvorenih i 3 zatvorena) i 10 penzijskih fondova. U periodu od kraja 2008. godine pa do 30. juna 2009. godine usled širenja negativnih efekata finansijske krize i na finansijsko tržište Republike Srbije zabeležen je značajan pad, kako vrednosti imovine investicionih fondova, tako i vrednosti investicionih jedinica.

Na probleme u poslovanju investicionih fondova ukazuju podaci da je prosečna vrednost investicione jedinice otvorenih fondova na dan 31. decembra 2007. godine iznosila 1.107,44 dinara, dok je na dan 30. juna 2009. godine iznosila 471,68 dinara. Vrednost imovine ovih fondova se kretala od 4.036.418.031 dinar, na dan 31. decembra 2007. godine, do 1.083.385.619 dinara na dan 30. juna 2009. godine.

Izmene i dopune Zakona o investicionim fondovima, koje su stupile na snagu u julu 2009. godine, treba da doprinesu zaustavljanju ovog negativnog trenda pada vrednosti imovine i investicionih jedinica i stabilizaciji poslovanja ovih fondova. Pored toga, ovaj zakon je predvideo i povećanje nivoa ulaganja u likvidne hartije od vrednosti, smanjenje troškova poslovanja društva za upravljanje, mogućnost ulaganja društva za upravljanje u otvoreni fond kojim upravlja i druge novine koje poboljšavaju uslove poslovanja ovih fondova.

Kada je reč o penzijskim fondovima situacija je malo bolja iz razloga što je regulativa koja se odnosi na visinu i način ulaganja imovine ovih fondova znatno restriktivnija u odnosu na investicione fondove, tako da je i pad vrednosti imovine i investicionih jedinica ovih fondova bio manji u prethodnom periodu.

U Srbiji trenutno posluje 9 društava za upravljanje koji upravljaju sa 10 dobrovoljnih penzijskih fondova. U periodu od 2008. godine do kraja juna 2009. godine ovi fondovi su poslovali pod snažnim negativnim uticajem kako promena u okruženju, tako i lokalnih dešavanja.

Iako su osnovni ekonomski pokazatelji negativni, neto imovina dobrovoljnih penzijskih fondova na kraju prvog kvartala 2009. godine beleži rast od 12,2% u odnosu na kraj 2008. godine i čak 63,8% u odnosu na isti period prethodne godine. Navedeni podaci proizilaze iz povećanog broja uplata penzijskih doprinosa, što ukazuje na porast interesovanja građana za ovakav vid štednje.

Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o dobrovoljnim penzijskim fondovima i penzijskim planovima, koji treba da se usvoji do kraja 2009. godine, treba da doprinese rešavanju postojećih problema. Ovaj zakon između ostalog treba da proširi i pojača mere u nadzoru ovih fondova, smanji rizike poslovanja, smanji tekuće troškove poslovanja društava za upravljanje, poveća konkurenciju između fondova, proširi mogućnosti ulaganja imovine fondova i dr.

Finansijsko izveštavanje i revizija. Unapređenje kvaliteta finansijskog izveštavanja i revizije obuhvatiće donošenje strategije i akcionog plana za unapređenje korporativnog finansijskog izveštavanja u zemlji, dalju harmonizaciju Zakona o računovodstvu i reviziji sa direktivama EU i Međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja, obezbeđenje kvaliteta revizije i primenu Međunarodnih standarda revizije, kao i uspostavljanje efikasnog nadzora nad revizorskom profesijom.

Odnos kvaliteta sistema finansijsko-računovodstvenog izveštavanja i korporativnog upravljanja je uzajaman: unapređenje kvaliteta finansijsko-računovodstvenih informacija i kvantiteta njihovog obelodanjivanja predstavlja preduslov za primenu i razvijanje najboljih praksi korporativnog upravljanja, dok efikasnost i efektivnost primenjenih mehanizama korporativnog upravljanja direktno utiče na kvalitet finansijsko-računovodstvenih informacija.

Obavljanje revizije finansijskih izveštaja je, po definiciji, aktivnost od javnog interesa.

Pretpostavka je da će javni interesi i interesi investitora biti zaštićeni ako se implementiraju profesionalni standardi visokog kvaliteta, unapredi nezavisnost i transparentnost procesa revizije, unapredi kvalifikovanost svih profesionalnih računovođa - računovođa i revizora i dostigne visok nivo profesionalne etike.

Značaj sistema obezbeđenja kvaliteta revizije proističe iz činjenice da se njime kontrolišu: postupci revizora i revizorskih kuća u odnosu na primenjenu metodologiju, uvažavanje principa nezavisnosti i kompetentnosti; mere sprovedene u okviru interne kontrole kvaliteta i adekvatnost revizorskog izveštaja, odnosno uvažavanje profesionalnih standarda. Nova Osma direktiva propisuje da sistem obezbeđenja kvaliteta mora biti nezavisan od revizorske profesije u pogledu organizacije, finansiranja i izbora kontrolnih procedura i da njime moraju biti obuhvaćeni svi revizori i revizorske kuće u regularnim vremenskim intervalima od tri, odnosno šest godina, čime je definisana obaveza zemalja članica za uspostavljanjem efikasnog sistema javnog nadzora nad revizorskom profesijom.

3. Tržište rada

Politika zapošljavanja. Vodiće se aktivna politika zapošljavanja koja će u narednom srednjoročnom periodu biti usmerena na uspostavljanje stabilnog i održivog trenda rasta zaposlenosti, poboljšanje kvaliteta i povećanje produktivnosti, suzbijanje siromaštva, sprečavanje isključenosti sa tržišta rada, podrška osobama iz rizičnih grupa za uključenje u proces rada i smanjivanje regionalnih razlika.

Mere aktivne politike zapošljavanja u narednom periodu biće usmerene na porast održive zaposlenosti, smanjenje dugoročno nezaposlenih i podizanje kvaliteta ponude radne snage, što će se ostvariti povećanjem obuhvata nezaposlenih aktivnim merama na 70% i podrškom zapošljavanju teže zapošljivih kategorija nezaposlenih lica.

U domenu politike zapošljavanja i tržišta rada doneti su Zakon o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti i Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom.

Zakonom o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti se pruža adekvatan, sadržajan i fleksibilan zakonski okvir za planiranje i sprovođenje aktivne politike zapošljavanja u novonastalim uslovima na tržištu rada u Republici i obezbeđuje ravnoteža između aktivne i pasivne politike zapošljavanja. Ovim zakonom uvodi se Nacionalni akcioni plan kao osnovni instrument aktivne politike zapošljavanja. Akcioni plan se usvaja na godišnjem nivou i definiše ciljeve i prioritete politike zapošljavanja, programe i mere aktivne politike zapošljavanja za narednu godinu, sa odgovornostima za njihovo sprovođenje i potrebnim sredstvima i dr.

Zakonom o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom obezbeđuje se potpuno redefinisanje odnosa između osoba sa invaliditetom kao potencijalnih zaposlenih i radnog okruženja, odnosno poslodavaca.

Da bi se efikasno sprovodila i pratila politika u oblasti rada, utvrdiće se zakonski okvir za evidencije u oblasti rada i stvoriti uslovi za njegovu primenu i uspostaviće se sistem projekcija kretanja na tržištu rada. Propisaće se obaveza nadležnih organa teritorijalne autonomije i lokalne samouprave da osnuju savet za zapošljavanje, kao i da donesu program aktivne politike zapošljavanja.

Bezbednost i zdravlje na radu. U narednom srednjoročnom periodu uskladiće se nacionalno zakonodavstvo u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu sa direktivama EU i konvencijama MOR i unaprediti sistem bezbednosti i zdravlja na radu u cilju smanjenja broja povreda na radu i profesionalnih oboljenja.

Inspekcija rada. Doneće se zakon o inspekciji rada kojim će se unaprediti institucionalni okvir zaštite prava zaposlenih u oblasti radnih odnosa. Izvršiće se izmene i dopune Zakona o radu, doneti novi zakon o evidencijama u oblasti rada i novi zakon o štrajku.

Nastaviće se sa jačanjem administrativnih kapaciteta Inspektorata za rad kroz kadrovsku reformu, uključujući uvođenje informacionog sistema i povećanje tehničke opremljenosti. Cilj reforme inspekcije rada jeste napuštanje tradicionalnih metoda nadzora i uvođenje integrisanog metoda koji omogućava veću pokrivenost privrednih subjekata inspekcijskim prisustvom uz češće prisustvo organa nadzora.

4. Društvene delatnosti

Reforme društvenih delatnosti biće usmerene na povećanje kvaliteta usluga stanovništvu i privredi, usklađivanje rashoda za društvene delatnosti sa ekonomskim mogućnostima zemlje i njihovu modernizaciju putem povećavanja snabdevenosti modernom opremom i sistematskog podizanja obučenosti radne snage. Reforme podrazumevaju i racionalizaciju mreže pojedinih društvenih delatnosti i smanjenje broja zaposlenih u tim delatnostima.

Obrazovanje. Reforme obrazovanja u naredne tri godine zasnivaće se na novoj Strategiji reformi sistema obrazovanja na svim nivoima, u skladu sa principima doživotnog učenja i obrazovnim standardima EU. Kako bi se reforme sprovele u potpunosti, pored donetih strategija i zakona, doneće se i zakon o predškolskom vaspitanju i obrazovanju, zakon o osnovnom obrazovanju, zakon o srednjem obrazovanju, zakon o učeničkom i studentskom standardu.

Nastaviće se sa profesionalnim razvojem nastavnog osoblja, uvođenjem savremenih nastavnih programa i udžbenika, prevođenjem kvalitetnih stranih učila, kao i opremanjem multimedijalnih radionica u cilju boljeg prikupljanja i obrade podataka.

U skladu sa Strategijom razvoja obrazovanja odraslih u Republici Srbiji posebna pažnja posvetiće se izgradnji društvenog ambijenta i osnovnih mehanizama za obrazovanje i obuku odraslih.

Na bazi Zakona o visokom obrazovanju ubrzaće se reforme sistema visokog obrazovanja, u cilju obezbeđivanja naučnog, stručnog i umetničkog podmlatka, kao i povećanja broja stanovnika sa visokim obrazovanjem, što je ključna pretpostavka razvoja društva zasnovanog na znanju.

Nauka. Naučnoistraživačka delatnost ima poseban značaj za sveukupan razvoj Srbije i uz visoko obrazovanje glavni je pokretač privrednog i ukupnog društvenog razvoja. Radi povećanja konkurentnosti istraživačkog i inovativnog sektora, posebna pažnja posvetiće se bilateralnim i multilateralnim programima koji uključuju zemlje jugoistočne Evrope.

U skladu sa Zakonom o naučnoistraživačkoj delatnosti i Zakonom o inovacionoj delatnosti, izvršiće se racionalizacija postojeće mreže naučnoistraživačkih organizacija i usklađivanje standarda naučnoistraživačkog rada sa standardima EU, kao i poboljšanje uslova za naučnoistraživačku i inovacionu delatnost. U cilju podizanja kvaliteta naučnoistraživačkog rada i brže primene istraživačkih rezultata doneće se strategija naučnog i tehnološkog razvoja Republike.

Iz budžeta Republike, u skladu sa mogućnostima i utvrđenim prioritetima, finansiraće se posebni programi i projekti interdisciplinarnog karaktera koji objedinjuju ciljno usmerena osnovna istraživanja i projekte tehnološkog razvoja; zatim projekti izgradnje naučnoistraživačke infrastrukture, kao i program razvoja naučnoistraživačkih kadrova.

Kultura i mediji. U oblasti kulture i medija doneće se strategija razvoja kulture na bazi koje će se definisati prioriteti u razvoju ove oblasti. Uvešće se obavezno finansiranje svih programa i projekata iz oblasti kulture putem javnog konkursa i regulisati privatizacija u ovim oblastima. Za pojedinačne oblasti kulture doneće se posebni zakoni.

Omladina i sport. U narednom srednjoročnom periodu nastaviće se sa aktivnostima na obezbeđivanju uslova za poboljšanje položaja i kvaliteta života mladih i unapređenju sporta i fizičke kulture, kroz izgradnju, opremanje i održavanje sportskih objekata neophodnih za bavljenje profesionalnim, rekreativnim i školskim sportom, podsticanjem masovnog i vrhunskog sporta, razvojem sporta dece i omladine i razvojem sportske infrastrukture, kao ključnih prioriteta utvrđenih Strategijom razvoja sporta u Republici Srbiji.

Strateški ciljevi u ovoj oblasti su obezbeđivanje uslova za učešće mladih u donošenju odluka, podsticanje i vrednovanje izuzetnih rezultata mladih u različitim oblastima, podsticanje i stimulisanje svih oblika zapošljavanja, samozapošljavanja i preduzetništva mladih, čuvanje i unapređivanje zdravlja mladih i podsticanje, afirmacija i razvoj vrhunskog sporta.

Doneće se zakon o mladima, kao i zakon o sportu kojim će se preciznije definisati uslovi da sport i sportske aktivnosti obezbeđuju fizičku, mentalnu i socijalnu dobrobit građana. Radi unapređenja zaštite zdravlja sportista i sprečavanja negativnih pojava u sportu izmeniće se Zakon o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama i formirati institucija za borbu protiv nasilja i korupcije u sportu. Doneće se i zakon o privatizaciji u sportu kojim će se regulisati svojinski odnosi u sportskim klubovima i u finansiranju sportskih programa.

5. Zdravstvo

Osnovni ciljevi reforme javnog zdravstvenog sistema jesu poboljšanje zdravstvenog stanja stanovništva, pravičan i jednak pristup zdravstvenoj zaštiti svim građanima, zdravstveni sistem orijentisan ka korisniku (pacijentu), unapređenje kvaliteta i efikasnosti zdravstvene zaštite i uspostavljanje održivog sistema finansiranja u skladu sa materijalnim mogućnostima društva. Nastaviće se sa racionalizacijom mreže zdravstvenih ustanova, uz smanjenje broja zaposlenih. Strategijom javnog zdravlja i strategijom o bezbednosti hrane detaljnije će se razraditi pravci reforme zdravstva.

Posebna pažnja posvetiće se unapređenju zdravstvene zaštite ugroženih grupacija stanovništva i osoba obolelih od bolesti sa težim ekonomskim i socijalnim posledicama; unapređenju usluga u oblasti javnog zdravlja; boljem funkcionisanju zdravstvenog sistema kroz ravnomerno ostvarivanje zdravstvene zaštite na teritoriji Republike; unapređenju regulative za privatni zdravstveni sektor. Uz reformu sistema zdravstvene zaštite sprovodiće se i reforma organizacije zdravstvene službe, zdravstvenog osiguranja, farmaceutske delatnosti i sanitarnog nadzora.

U cilju reforme zdravstvenog sistema doneće se i zakon o zabrani pušenja u zatvorenim prostorijama, zakon o mentalnom zdravlju, zakon o lekovima i medicinskim sredstvima, zakon o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenoj zaštiti, zakon o evidencijama u oblasti zdravstvene zaštite i zakon o predmetima opšte upotrebe.

Funkcije zdravstva finansiraće se delom iz javnih izvora u skladu sa utvrđenim srednjoročnim okvirom, uvažavajući međunarodne standarde, a delom uvođenjem novog sistema finansiranja iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja koji će se zasnivati na sistemu naplate zdravstvenih usluga prema broju pacijenata.

Reforma zdravstvenog osiguranja podrazumeva i nastavak uvođenja različitih vidova dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja, čime će se stvoriti uslovi za rasterećenje sistema obaveznog zdravstvenog osiguranja i poboljšati zdravstvena zaštita.

Uz reformu sistema zdravstvene zaštite izvršiće se i reforma u oblasti lekova i medicinskih sredstava usklađivanjem standarda sa direktivama EU.

6. Sistem socijalne zaštite

Socijalna zaštita. Cilj reforme sistema socijalne zaštite je bolje usmeravanje socijalnih transfera, unapređenje zaštite najsiromašnijih građana i grupa kojima je potrebna posebna podrška i unapređenje kvaliteta njihovog života. Reforma, takođe, podrazumeva jačanje kapaciteta institucija na lokalnom nivou, uz preuzimanje odgovornosti za zadovoljavanje potreba građana u ovoj oblasti. Sredstva za njihovo finansiranje obezbeđivaće se iz izvornih prihoda organa lokalne samouprave. Sredstva iz republičkog budžeta moći će da se koriste samo za opštine koje iz izvornih prihoda ne mogu da obezbede propisani minimum prava u socijalnoj zaštiti.

Aktivnosti u populacionoj politici. Populaciona politika će se u narednom periodu voditi u skladu sa Strategijom podsticanja rađanja, a doneće se i strateški dokument o sveobuhvatnoj populacionoj politici. Podsticanje rađanja vršiće se merama politike javnih rashoda koje pružaju direktnu finansijsku pomoć porodici i deci, a ne poreskim oslobođenjima. Subvencije će se odobravati samo u skladu sa zakonom o budžetu za određenu godinu.

Rodna ravnopravnost. U skladu sa Nacionalnom strategijom za poboljšanje položaja žena i unapređivanje rodne ravnopravnosti doneće se zakon o ravnopravnosti polova. Time će se stvoriti uslovi za unapređivanje položaja žena u oblastima koje su ključne za promenu položaja žena u društvu, uz ostvarivanje ravnopravne zastupljenosti na svim nivoima i u svim oblastima, kao i poboljšanje ekonomskog položaja žena i njihovog zdravlja.

Boračko-invalidska zaštita. Reforma boračko-invalidske zaštite podrazumeva izradu jedinstvenog zakonskog rešenja za ostvarivanje prava i reviziju svih do sada donetih rešenja o priznatim pravima u postupku njihovog prevođenja na novi zakon. Reforma, takođe, obuhvata i implementaciju jedinstvenog informacionog isplatnog sistema u oblasti boračko-invalidske zaštite.

Socijalni dijalog. Vlada će se sa reprezentativnim sindikatima, udruženjima poslodavaca, institucijama građanskog društva i lokalnom samoupravom, na bazi čvrstog partnerstva, dogovarati o svim bitnim pitanjima ekonomske i socijalne politike i o merama koje utiču na položaj i standard zaposlenih.

7. Administrativne reforme

Javna uprava. Reforma državne uprave podrazumeva izgradnju demokratske države zasnovane na vladavini prava, osposobljavanje državnih službenika za pružanje visokog kvaliteta usluga građanima i privatnom sektoru, kao i suzbijanje korupcije u državnom sektoru. Radi ostvarivanja tih ciljeva, u narednom periodu izvršiće se decentralizacija, depolitizacija, profesionalizacija, racionalizacija i modernizacija javne uprave.

Decentralizacija podrazumeva prenos određenih poslova sa nivoa centralne državne uprave na niže nivoe vlasti, zbog čega će se u narednom periodu intenzivno raditi na obuci zaposlenih u jedinicama lokalne samouprave.

Depolitizacija državne uprave se odnosi na jasno razgraničenje poslova koji su u domenu politike i onih koji su u domenu struke, a koje obavljaju karijerni državni službenici.

Profesionalizacija podrazumeva formiranje dobro obučene, odgovorne i efikasne državne uprave, uz kontinuiranu obuku državnih službenika, razvoj sistematskih programa opšteg stručnog usavršavanja, kao i obuke u oblasti evropskih integracija.

Racionalizacijom državne uprave se sa najmanje utrošenih resursa postižu najbolji rezultati.

Modernizacija podrazumeva tehničko i tehnološko opremanje organa državne uprave uz uvođenje savremenih informacionih i komunikacionih tehnologija, što će omogućiti uvođenje elektronskog poslovanja i elektronskog potpisa u rad državnih institucija, kao i razvoj e-uprave.

U narednom periodu doneće se zakoni kojima će se urediti radnopravni status službenika u jedinicama lokalne samouprave, zakon o opštem upravnom postupku i zakon o upravnim sporovima. Time će se uspostaviti pravni okvir za decentralizaciju vlasti, fiskalnu decentralizaciju i izgradnju profesionalne i depolitizovane državne uprave.

Policija. Reforma policije jedan je od prioritetnih zadataka u procesu pridruživanja EU. Pored usaglašavanja zakonske regulative, reforma obuhvata racionalnije organizovanje cele službe, njenu modernizaciju, formiranje efikasnog, fleksibilnog i celishodno postavljenog policijskog obrazovnog sistema kojim se obuka pripadnika policije vrši tokom čitavog radnog veka, zatim jačanje mehanizama unutrašnje kontrole, zakonitosti, profesionalizma i odgovornosti. Cilj reforme jeste obezbeđenje visokog stepena lične i imovinske sigurnosti građana i hitno suzbijanje svih oblika ugrožavanja, uz očuvanje stabilnog javnog reda i mira i povoljnog stanja bezbednosti u Republici.

Prioritetni strateški zadaci su borba protiv organizovanog kriminala, efikasno rasvetljavanje krivičnih dela, sprečavanje pokušaja destabilizacije u pojedinim segmentima i u društvu kao celini, dovršenje započetih aktivnosti na uspostavljanju modernog sistema obezbeđenja državne granice, jačanje unutrašnje kontrole i uspostavljanje spoljašnjeg nadzora, jačanje kapaciteta za kriminalističke istrage, osavremenjavanje informatičke i komunikacione opreme, razvoj policijskog obrazovanja, kao i podizanje ugleda policije i jačanje poverenja u nju.

Poseban značaj ima reforma u oblasti upravnih poslova. Ova reforma obuhvata uvođenje novih identifikacionih dokumenata, u skladu sa evropskim i najvišim svetskim standardima, kojima će se obezbediti lakše i brže ostvarivanje prava, obaveza i interesa građana i modernizacija i unapređenje organizacije i metoda rada državnih organa. Pratiće se svetski tehnološki trendovi i efikasno će se štititi dokumenta od falsifikata, što je jedan od uslova za uključivanje naše zemlje u evropske integracije.

Pravosuđe. Reforma pravosuđa odvijaće se u pravcu jačanja nezavisnosti, odgovornosti i transparentnosti pravosudnog sistema i postizanja veće efikasnosti i ažurnosti u radu, modernizacije zastarele infrastrukture i poboljšavanja uslova rada, kao i uvođenja savremene informatičke tehnologije, za šta je potrebno obezbediti stabilne i realne izvore finansiranja. To podrazumeva donošenje novih zakona: zakona o Nacionalnom institutu za obuku u pravosuđu (Pravosudnoj akademiji), zakona o izmenama i dopunama zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u postupku za ratne zločine, zakona o advokaturi, zakona o javnom beležništvu, kao i zakona o potvrđivanju Konvencije o zaštiti dece od seksualnog iskorišćavanja i seksualnog zlostavljanja.

U skladu sa Strategijom regulatorne reforme u Republici Srbiji za period od 2008. do 2011. godine, u 2009. godini će se izvršiti sveobuhvatne reforme propisa. Time će se jednokratno staviti van snage i izvršiti izmene neefikasnih propisa u cilju unapređenja privrednog ambijenta, smanjenja pravne nesigurnosti i povećanja konkurentnosti domaće privrede na svetskom i evropskom tržištu.

U skladu sa kratkoročnim prioritetima iz Evropskog partnerstva, osnovana je Direkcija za upravljanje oduzetom imovinom kao organ uprave u sastavu Ministarstva pravde, a formiraće se i komora javnih beležnika. Takođe, nadležnosti poverenika za informacije od javnog značaja su proširene i uspostavljene u skladu sa donetim Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti. S tim u vezi ključnu ulogu u primeni ovog zakona imaće nezavisno telo koje će nadzirati i garantovati primenu nacionalnog zakonodavstva o zaštiti ličnih podataka.

U narednom periodu, u skladu sa Nacionalnom strategijom reforme pravosuđa, utvrdiće se nova mreža sudova i tužilaštava, koja će uključivati i prekršajne sudove, kao i apelacione sudove u Beogradu, Kragujevcu, Nišu i Novom Sadu i Upravni sud za celu teritoriju Srbije. Takođe, osnovaće se nacionalni institut za obuku u pravosuđu (Pravosudna akademija) i služba administrativne kancelarije i integrisaće se nadležnosti Velikog personalnog veća i Nadzornog odbora za Visoki savet sudstva.

8. Reforme privrednih delatnosti

Rudarstvo. U narednom srednjoročnom periodu preduzimaće se mere i aktivnosti za uspostavljanje tržišnih principa poslovanja i završetak tranzicije u rudarskom sektoru sa većim učešćem privatnog sektora, poboljšanje konkurentnosti, smanjenje troškova poslovanja i uvođenje informacionih tehnologija u ovu delatnost.

Strategijom razvoja mineralno-sirovinskog kompleksa definisaće se instrumenti, mere i aktivnosti potrebni za razvoj rudarstva, obezbediti uslovi za privlačenje stranog kapitala i primena svetskih standarda u upravljanju i nadzoru nad životnom sredinom. Zakonom o istraživanju i eksploataciji mineralnih sirovina regulisaće se celokupan proces vezan za mineralne sirovine.

U skladu sa Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o rudarstvu osnovaće se agencija za rudarstvo koja će učestvovati u izradi strategije razvoja mineralnih sirovina Srbije i utvrđivanju bilansa rezervi svih mineralnih sirovina, u pripremi dokumentacije za davanje koncesija na eksploataciju i istraživanje mineralnih sirovina i u pripremi podzakonskih akata i pravilnika o tehničkim normativima. Osnovaće se i fond za razvoj rudarstva i geoloških istraživanja kao javni finansijski fond koji će finansirati pripremu i sprovođenje programa, projekata, elaborata, studija i drugih aktivnosti u oblasti rudarstva i geoloških istraživanja mineralnih sirovina i pružati finansijsku podršku realizaciji projekata od značaja za razvoj rudarske i geološke delatnosti. Sredstva za rad fonda obezbediće se iz naknade za eksploataciju mineralnih sirovina i drugih izvora u skladu sa Zakonom.

Energetika. Osnovni ciljevi reforme energetskog sistema u narednom periodu jesu:

- liberalizacija i delimična privatizacija energetske delatnosti;

- povećanje efikasnosti korišćenja i obezbeđenje racionalne upotrebe svih vidova energije u procesu eksploatacije i primarne prerade;

- sigurno i stabilno snabdevanje energentima;

- uspostavljanje kvalitetno novih uslova poslovanja i razvoja proizvodnih energetskih sektora i sektora potrošnje energije;

- stvaranje uslova za veće korišćenje obnovljivih izvora energije (OIE).

Radi ostvarivanja tih ciljeva u narednom srednjoročnom periodu započeće izgradnja novih kapaciteta za proizvodnju energije. Cena energije određivaće se u skladu sa ekonomskim principima. Sredstva za finansiranje razvoja energetike obezbeđivaće se iz cene energetskih proizvoda i usluga, uz mogućnost korišćenja kredita, zajmova i emitovanja obveznica na tržištu kapitala. Takođe, koristiće se koncesije, sredstva obezbeđena Nacionalnim investicionim planom i direktne strane investicije, kao i ulaganja koja će biti realizovana kroz partnerstvo privatnog i javnog kapitala i sopstvene investicije privatnog sektora u razvoj ovih delatnosti.

Izmenama Zakona o energetici regulisaće se unutrašnje tržište električne energije i gasa, što će doprineti realizaciji Ugovora o osnivanju Energetske zajednice i o pristupu elektroenergetskoj mreži radi prekogranične razmene električne energije.

Industrija. Osnovni ciljevi industrijske politike u narednom periodu jesu:

- formiranje efikasne i konkurentne strukture industrije povećanjem proizvodnje, porastom konkurentnosti proizvoda i usluga kroz razvoj i transformaciju poslovne infrastrukture i putem osnivanja industrijskih i tehnoloških parkova i industrijskih zona, porastom produktivnosti, izvoza i zaposlenosti i smanjivanjem spoljnotrgovinskog deficita;

- uspostavljanje strukture privrede zasnovane na znanju i inovativnosti;

- smanjenje regionalnih i unutarregionalnih razlika;

- prilagođavanje industrijskih sektora principima zaštite životne sredine;

- dovršavanje procesa privatizacije, uz efikasno restrukturiranje velikih industrijskih preduzeća.

Prioritet u razvoju industrije imaće tri sektora prerađivačke industrije: proizvodnja elektronske opreme (radio, TV i telekomunikaciona oprema), proizvodnja motornih vozila i komponenti i informacione tehnologije. Doneće se strategija razvoja autoindustrije do 2015. godine.

Poljoprivreda i ruralni razvoj. Osnovni ciljevi reforme u oblasti poljoprivrede u narednom periodu jesu:

- povećanje konkurentnosti i efikasnosti poljoprivrednog sektora;

- obezbeđenje kvalitetne i bezbedne hrane namenjene domaćoj potrošnji i izvozu;

- pružanje podrške održivom razvoju sela;

- očuvanje životne sredine od štetnih uticaja poljoprivrednih tehnoloških postupaka;

- pripreme za pristupanje STO i za pridruživanje EU;

- reforma zadružnog sektora.

Reforma poljoprivrednog sektora podrazumeva kompletiranje zakonske regulative donošenjem zakona o semenu poljoprivrednog bilja i zakona o zadrugama, formiranje novih institucija, zemljišnu reformu i privatizaciju u poljoprivredi. Nacionalnim programom poljoprivrede Srbije 2009-2011. godine razradiće se aktivnosti i mere za realizaciju osnovnih reformskih ciljeva i za reformisanje sistema subvencionisanja.

Strategijom poljoprivrede i ruralnog razvoja i nacionalnim programom ruralnog razvoja definisaće se osnove politike ruralnog razvoja, ruralna područja i kriterijumi za obavljanje kategorizacije po EU modelu.

Šumarstvo. Ciljevi politike u oblasti šumarstva su obezbeđenje ekonomskih, ekoloških i socijalnih funkcija šuma, povećanje doprinosa šumarstva ekonomskom razvoju, adekvatna zaštita i očuvanje šuma, unapređenje njihovog stanja, podizanje novih šuma i razvoj šumarstva kao privredne grane. Radi ostvarivanja tih ciljeva doneće se zakon o šumama i zakon o divljači i lovstvu. Ekonomskim i drugim merama obezbediće se jednak tretman svih oblika svojine nad šumama u smislu njihove pravne zaštite, finansijske podrške i adekvatne organizacije.

Vodoprivreda. Radi efikasnijeg upravljanja vodnim resursima, nakon donošenja nacionalne strategije razvoja vodoprivrede i novog zakona o vodama, doneće se podzakonska akta i drugi propisi iz oblasti voda. Definisaće se prioritetni projekti od državnog značaja i utvrditi nosioci, izvori sredstava, modeli finansiranja i dinamika realizacije. Izvršiće se restrukturiranje javnih vodoprivrednih preduzeća. Obezbediće se ulaganja u komunalnu infrastrukturu vodosnabdevanja, uključujući i regionalne sisteme, revitalizacija postojećih i izgradnja novih objekata i sistema za vodosnabdevanje i zaštitu voda, kao i izgradnja, rekonstrukcija i sanacija hidromelioracionih objekata. Izgradnjom objekata za zaštitu od poplava povećaće se stepen zaštite gradova i naselja lociranih uz velike vodotokove.

Saobraćaj. Radi povećanja obima i kvaliteta saobraćajnih usluga i efikasnosti svih vidova saobraćaja, u naredne tri godine aktivnosti će biti usmerene na podizanje kvaliteta transportnih usluga i usluga saobraćajne infrastrukture, uz povećanje njihovog obima za 20% do kraja 2010. godine. Posebna pažnja posvetiće se:

- racionalizaciji postojeće železničke mreže;

- uspostavljanju i unapređenju međunarodne saradnje, naročito sa državama u regionu;

- razvoju infrastrukture koja će doprineti rastu zaposlenosti, privrednom razvoju, daljem unapređenju investicione klime, ravnomernijem regionalnom razvoju i unapređenju standarda građana;

- povećanju učešća intermodalnog transporta u ukupnom prevozu robe intenzivnijim korišćenjem rečnog i železničkog saobraćaja;

- širem uvođenju kombinovanog železničko-drumsko-rečnog transporta i privlačenju međunarodnih finansijskih organizacija u oblasti transportne infrastrukture i pratećih postrojenja;

- nastavku izgradnje Koridora 10 i izgradnji putnih pravaca u Zapadnoj i Istočnoj Srbiji, za čije će se finansiranje koristiti sredstva NIP i međunarodnih finansijskih institucija.

Komunikacije i informaciono društvo. U oblasti komunikacija u narednom srednjoročnom periodu aktivnosti će biti usmerene na dalju liberalizaciju tržišta komunikacionih usluga, uspostavljanje konkurentskih odnosa i povećanje ulaganja u razvoj komunikacione infrastrukture. Važni preduslovi za to su primena troškovnog principa i odgovarajući rebalans tarifa, uz realizaciju univerzalnog servisa.

U skladu sa Strategijom razvoja informacionog društva u Republici Srbiji posebna pažnja posvetiće se stvaranju društva zasnovanog na znanju kao dela jedinstvenog regionalnog i evropskog informacionog prostora, u skladu sa potpisanim Sporazumom eSEE Agenda+ za razvoj informacionog društva u jugoistočnoj Evropi u periodu 2007-2012. godine. U skladu sa tim pripremljen je Predlog strategije razvoja elektronskih komunikacija u koju su inkorporisana sva sistemska rešenja EU i standardi direktiva EU, a u julu 2009. godine donet je Zakon o elektronskom dokumentu, čime su stvoreni uslovi i informaciona podloga za povećanje broja korisnika javnih elektronskih komunikacija i usluga informacionog društva. Tome će doprineti donošenje zakona o zaštiti privatnosti u javnim elektronskim komunikacijama, o elektronskom dokumentu, o elektronskoj upravi, o elektronskim komunikacijama i podzakonska akta za sprovođenje Zakona o elektronskom potpisu.

U narednom trogodišnjem periodu podsticaće se razvoj širokopojasnog pristupa internetu korišćenjem različitih vrsta pristupnih tehnologija, što je jedan od uslova za razvoj informacionog društva. Naročito je neophodno razvijati i održavati Akademsku mrežu Srbije - AMRES, kako bi se podstakao naučno-istraživački rad i postiglo savremeno i kvalitetno visokoškolsko obrazovanje. Donošenjem Strategije za razvoj širokopojasnog pristupa internetu u Republici Srbiji do 2012. godine i realizacijom njenog Akcionog plana stvoriće se uslovi za privlačenje stranih direktnih investicija, intenzivan privredni rast i stvaranje društva zasnovanog na ekonomiji znanja.

Uspostavljanje jedinstvene računarske mreže institucija od posebnog značaja, modernizacija lokalnih samouprava, koordinisani razvoj i uvođenje usluga elektronske uprave, obezbeđenje i unapređenje dostupnosti interneta u nedovoljno razvijenim i ruralnim područjima, podizanje elektronske pismenosti i promovisanje informacionog društva doprineće smanjenju rashoda i racionalizaciji državne uprave.

Reforma poštanskog saobraćaja u narednom periodu podrazumeva:

- donošenje plana povećanja kvaliteta usluga;

- formiranje agencije za poštanske usluge, izgradnju i početak rada glavnog poštanskog centra radi podmirenja tražnje za poštanskim uslugama;

- razvoj novih varijeteta iz oblasti poštanskih finansijskih usluga, kao i dalje razvijanje elektronskih poštanskih usluga, usluga osiguranja i dr;

- formiranje javnog poštanskog operatora.

Trgovina i usluge. U skladu sa Strategijom razvoja trgovine obezbediće se izgradnja institucionalnog okruženja za održiv razvoj trgovine i usluga i dostizanje njihovog udela u BDP koji bi bio na nivou proseka EU. Celokupan promet robe i usluga i ponašanje učesnika u prometu regulisaće se zakonom o trgovini.

Srednjoročni ciljevi u oblasti trgovine i usluga jesu:

- bezbedni proizvodi uz evropske standarde kvaliteta robe i usluga;

- zaštita potrošača prema evropskim standardima;

- stvaranje razvijenog unutrašnjeg tržišta robe i usluga na kome su uslovi poslovanja jednaki onima na tržištu EU;

- jačanje konkurentnosti robe i usluga;

- obezbeđenje stabilnosti tržišta.

Posebna pažnja posvetiće se izgradnji i pozicioniranju nacionalnog brenda Srbije koji treba da obezbedi visok stepen prepoznatljivosti zemlje. Unapređenjem konkurentnosti uslužnog sektora obezbedilo bi se povećanje udela usluga u BDP i u izvozu, na nivou proseka EU.

Turizam. Cilj politike u oblasti turizma je povećanje atraktivnosti i konkurentnosti turističkih destinacija, uspostavljanje efikasnog sistema upravljanja destinacijama i dostizanje 1,5 mlrd dolara deviznog priliva od turizma. Na osnovu Strategije razvoja turizma doneti su Zakon o turizmu i Pravilnik o razvrstavanju, minimalnim uslovima i kategorizaciji ugostiteljskih objekata, a doneće se i drugi propisi koji regulišu oblast turizma. Nastaviće se privatizacija državnih turističkih preduzeća, renoviranje turističkih objekata, unapređenje turističkog menadžmenta i marketinga i poboljšanje turističke ponude. Do kraja 2012. godine izgradiće se turistička i komunalna infrastruktura u prioritetnim turističkim destinacijama.

Sredstvima iz NIP izgradiće se informacioni sistem koji će uspostaviti brži protok informacija između turističkih organizacija, agencija i korisnika i predstaviti njihovu ponudu u svetu. Formiraće se nacionalna razvojna turistička organizacija za čiji rad je već obezbeđen deo sredstava u iznosu od 1 mil. evra iz predpristupnih fondova EU i IPA 2007.

Regionalni razvoj. Osnovni ciljevi politike regionalnog razvoja u narednom periodu jesu:

- adekvatno korišćenje i upravljanje razvojnim potencijalima teritorijalnih jedinica i širih regija Republike;

- podsticanje područja koja značajno zaostaju u razvoju i smanjenje razlika u nivoima razvijenosti pojedinih delova Srbije;

- otklanjanje nedostataka u vezama između osnovnih jedinica lokalne samouprave, kao i između osnovnih jedinica lokalne samouprave i centralnih organa vlasti, uz ubrzan razvoj prekogranične saradnje.

Aktivna regionalna politika u narednom periodu podrazumeva mere u oblasti razvoja infrastrukture, mere podsticaja (privredni ambijent - industrijske zone i poslovni inkubatori, povoljni krediti) i osposobljavanje ljudskih resursa za implementaciju razvojnih projekata.

Na osnovu važećeg Zakona o regionalnom razvoju, kao osnovnog institucionalnog okvira za smanjivanje regionalnih nejednakosti, doneće se prateća podzakonska akta. Cilj je da se regionalne razlike između područja Republike, merene indeksom razvojne ugroženosti, značajno smanje do kraja 2015. godine. Zakonom su utvrđeni statistički regioni teritorijalno povezanih opština, kojima će se pružati pomoć iz predpristupnih evro-fondova. Institucionalnu podršku implementaciji Zakona o regionalnom razvoju, kao i realizaciju mera iz domena politike regionalnog razvoja pružiće Nacionalna agencija za regionalni razvoj.

Životna sredina. Na osnovu Zakona o zaštiti životne sredine i Strategije održivog razvoja Srbije doneće se nacionalni program zaštite životne sredine, kao i nacionalna strategija održivog korišćenja prirodnih resursa i dobara i nacionalna strategija zaštite biološke, geološke i predeone raznovrsnosti Republike.

Uspostaviće se održiv sistem finansiranja zaštite životne sredine i unaprediti ekonomski i drugi instrumenti finansiranja zaštite životne sredine, kao i modeli finansiranja projekata, uz uključivanje privatnog sektora.

9. Ostale reforme

Religija. Najvažniji ciljevi reforme religije u narednom srednjoročnom periodu jesu:

- podsticanje razvoja verske kulture, verskih sloboda i tolerancije;

- negovanje verskog pluralizma i verske tolerancije i unapređivanje verskog obrazovanja;

- zaštita verskog, nacionalnog, istorijskog i kulturnog jedinstva srpskog naroda, kao i zaštita verskih komponenti u kulturnom identitetu nacionalnih manjina;

- poboljšanje materijalnog i socijalnog položaja sveštenika i verskih službenika;

- poboljšanje opšteg kulturnog standarda stanovništva podizanjem, održavanjem i obnovom verskih objekata;

- sistemsko i trajno rešavanje pitanja zdravstvenog i penzijskog osiguranja sveštenika i verskih službenika.

Dijaspora. Politika saradnje sa dijasporom usmeriće se na jačanje svih vrsta veza između dijaspore i matice, očuvanje nacionalnog i kulturnog identiteta srpske dijaspore, unapređenje privrednih, naučnih, kulturnih i drugih veza dijaspore i matice, kao i na podsticanje i usmeravanje stručnih i finansijskih potencijala dijaspore radi uključenja u ekonomski razvoj zemlje. U tom cilju doneće se zakon o dijaspori i zakon o evidentiranju dijaspore, kao i programi: unapređenja ekonomske saradnje sa dijasporom za poboljšanje položaja dijaspore; za promociju srpske kulture u dijaspori; učenja srpskog jezika u dijaspori.

Od posebnog značaja su aktivnosti na uključivanju ekonomskog potencijala dijaspore u razvoj matice, prvenstveno posredstvom investicija, a manjim delom kroz doznake iz inostranstva koje se, uglavnom, usmeravaju u potrošnju. Posebna pažnja posvetiće se iznalaženju mogućnosti za ulaganja u opštine kroz poboljšanje ukupnog poslovnog i investicionog ambijenta u saradnji sa lokalnim zajednicama, sa čije teritorije u inostranstvu živi velika populacija iseljenika.

Organizacije civilnog društva. U skladu sa prioritetima iz Evropskog partnerstva donet je Zakon o udruženjima kojim će se regulisati delovanje građana i saradnja države i civilnog društva, uključujući i finansiranje organizacija građanskog društva (udruženja, fondovi i fondacije).

Republika će, vodeći računa o društvenim interesima, dodeljivati dotacije nevladinim organizacijama shodno budžetskim mogućnostima, odnosno u skladu sa zakonom o budžetu za određenu budžetsku godinu.

IV STRATEGIJA UPRAVLJANJA JAVNIM DUGOM

Strategija za upravljanje javnim dugom ima za cilj da istakne ključne smernice i prioritete dugoročne politike duga. Značajan iznos duga kao i troškovi koje ima budžet kroz servisiranje i refinansiranje duga imaju veliki uticaj kako na budžet tako i na bilans plaćanja, bankarski sistem i tržište novca. S obzirom na to, strategija za upravljanje javnim dugom je izuzetno značajna za održavanje makroekonomske stabilnosti zemlje, s jedne strane i kao putokaz optimalnom portfoliju investicija kojim će se obezbediti održivi razvoj Republike Srbije, s druge strane.

Strategija za upravljanje javnim dugom je sastavni deo Memoranduma o budžetu i ekonomskoj i fiskalnoj politici za budžetsku godinu i naredne dve fiskalne godine.

1. Institucionalni i pravni okvir

Zakon o javnom dugu ("Službeni glasnik RS", broj 61/05 - u daljem tekstu: Zakon) unifikovao je postojeću regulatornu praksu i obezbedio jasne smernice: načina i postupaka zaduživanja države, funkcija i odgovornosti za upravljanje javnim dugom, načina izdavanja državnih garancija i obaveze izveštavanja o javnom dugu.

Upravljanje i administriranje javnim dugom, koordinacija aktivnosti vezanih za novo zaduživanje, davanje zvaničnih informacija i pripremanje službenih informacija za Vladu je u nadležnosti Ministarstva finansija, Uprave za trezor, Sektora za upravljanje javnim dugom. Zakonom je propisano da je ministar finansija jedini ovlašćen da u ime Vlade i za račun Republike ugovara zaduživanje i zaključuje ugovore o kreditu, odnosno emituje državne hartije od vrednosti. Izuzetno, za zaključivanje ugovora o kreditu, odnosno za emisiju državnih hartija od vrednosti, ministar finansija može rešenjem ovlastiti postavljeno lice u ministarstvu nadležnom za poslove finansija.

Narodna skupština Republike Srbije odlučuje o zaduživanju Republike putem uzimanja dugoročnih kredita, o zaduživanju za finansiranje investicionih projekata, o davanju garancija i kontragarancija,2 kao i o neposrednom preuzimanju obaveza u svojstvu dužnika po osnovu date garancije.

Vlada odlučuje o emitovanju dugoročnih državnih hartija od vrednosti. Dugoročnim kreditima, odnosno dugoročnim državnim hartijama od vrednosti, smatraju se krediti, odnosno državne hartije od vrednosti čiji se period otplate proteže na naredne budžetske godine. Ministar finansija, ili lice u ministarstvu nadležnom za poslove finansija koje ministar rešenjem ovlasti, odlučuje o uzimanju kratkoročnih kredita za finansiranje budžetskog deficita, deficita tekuće likvidnosti i za refinansiranje javnog duga, kao i o emitovanju kratkoročnih državnih hartija od vrednosti.

Zakonom je utvrđeno da je javni dug: 1) dug Republike koji nastaje po osnovu ugovora koji zaključi Republika, 2) dug Republike po osnovu emitovanih hartija od vrednosti, 3) dug Republike po osnovu ugovora, odnosno sporazuma kojim su reprogramirane obaveze koje je Republika preuzela po ranije zaključenim ugovorima, kao i emitovanim hartijama od vrednosti po posebnim zakonima, 4) dug Republike koji nastaje po osnovu date garancije Republike, ili po osnovu neposrednog preuzimanja obaveze u svojstvu dužnika za isplatu duga po osnovu date garancije, 5) dug lokalne vlasti, kao i pravnih lica za koje je Republika dala garanciju.

Javni dug predstavlja bezuslovnu i neopozivu obavezu Republike i ima stalnu aproprijaciju u budžetu. Odredbe zakona kojim se uređuje budžetski sistem koje se odnose na privremenu obustavu izvršenja budžeta, ne odnose se na otplatu javnog duga.

Zakonom o budžetu Republike Srbije utvrđuje se obaveza otplate postojećeg javnog duga, kao i iznos novog zaduživanja.

Cilj upravljanja javnim dugom je da se smanje troškovi zaduživanja Republike u skladu sa odgovarajućim stepenom rizika. Upravljanje javnim dugom obuhvata:

1. obavljanje transakcija radi upravljanja rizikom, uključujući i smanjenje ili eliminisanje rizika od promene kursa, kamatnih stopa i drugih rizika;

2. donošenje odluka o kupovini i prodaji stranih valuta;

3. praćenje dnevnog salda na sistemu konsolidovanog računa trezora; investiranje i obavljanje ostalih transakcija sa prilivima po osnovu javnog duga i ostalom raspoloživom gotovinom Republike posle redovnog izvršenja budžeta Republike.

_______________
2 Ovaj pojam je upotrebljen u smislu već datih kontragarancija koje je Republika Srbija dala državnoj zajednici Srbija i Crna Gora za izmirivanje obaveza po ugovorima o kreditu čija se sredstva koriste za potrebe Republike ili druge namene u Republici.

2. Izveštaj o stanju javnog duga

Javni dug Republike Srbije na dan 31. decembra 2008. godine iznosio je 8.781,4 mil. evra. Započeti trend smanjenja javnog duga se nastavio, pa je zabeleženo smanjenje duga od 1,06 % ili 93,96 mil. evra u apsolutnom iznosu u odnosu na kraj 2007. godine kada je ukupan javni dug iznosio 8.875,4 mil. evra. Stanje javnog duga izraženo u dinarima na kraju 2008. godine u odnosu na kraj 2007. godine se povećalo za 9,61%, odnosno blizu 74 milijardi dinara. Važno je napomenuti da se promena deviznog kursa u analiziranom periodu povoljno odrazila samo na stanje duga izraženo u evrima. Naime, dinar je u proteklih godinu dana deprecirao u odnosu na dolar u iznosu od 14,6%, a 12,9% u odnosu na specijalna prava vučenja, dok je evro deprecirao 4,1% u odnosu na dolar, a 2,2% u odnosu na specijalna prava vučenja. Stanje javnog duga izraženo u evrima je zahvaljujući ovakvom trendu deviznog kursa smanjeno za 160,4 mil. evra.

2.1. Struktura javnog duga

Unutrašnji dug Republike Srbije na dan 31. decembra 2008. godine iznosio je 3.161,5 mil. evra, što je smanjenje od približno 252 mil. evra u odnosu na kraj 2007. godine. U okviru spoljnog duga, direktne obaveze Republike su zabeležile povećanje od 75,4 mil. evra, sa 4.615,8 mil. evra na kraju 2007. godine na 4.691,2 na kraju 2008. godine, dok je kod indirektnih obaveza došlo do povećanja od 82,4 mil. evra u odnosu na kraj prethodne godine. Neto efekat ovih promena na ukupan spoljni dug je povećanje za 157,8 mil. evra.

Rezultat ovih promena na ukupnu strukturu javnog duga na kraju 2008. godine je smanjenje učešća unutrašnjeg duga u ukupnom javnom dugu od 2,46% i srazmerno povećanje učešća spoljnog duga od 2,46% u odnosu na kraj 2007. godine.

Grafikon 9. Struktura javnog duga na kraju 2007. godine

Grafikon 10. Struktura javnog duga na kraju 2008. godine

2.1.1. Unutrašnji dug

Najveći deo unutrašnjeg duga čini stara devizna štednja koja iznosi 2.920.332.175 evra, što čini 92,37% unutrašnjeg duga. To je ujedno i najveći dug Republike Srbije, a nastao je tokom devedesetih godina. Najveći problem kod ovog duga jeste što je denominovan u evrima, što znači da pogoršava valutnu strukturu unutrašnjeg duga, a samim tim i ukupnog javnog duga jer tako preko 90% ukupnog duga čini dug denominovan u stranoj valuti.

Tabela 20. Struktura unutrašnjeg duga na dan 31. decembra 2008. godine

Glavni razlozi smanjenja unutrašnjeg duga u 2008. godini:

1. prevremena otplata dela duga prema republičkim fondovima PIO poljoprivrednika - 5,2 mlrd. dinara;

2. smanjenje obima emisija državnih zapisa - 2,4 mlrd. dinara.

2.1.2. Spoljni dug

Tabela 21. Stanje i struktura direktnih obaveza po poveriocima na dan 31. decembra 2007. godine i 31. decembra 2008. godine

Grafikon 11. Struktura direktnih obaveza po osnovu spoljnog duga po poveriocima, na dan 31. decembra 2008. godine

Kod direktnih obaveza, neto efekat između povlačenja sredstava kod efektivnih zajmova sa jedne strane i otplate glavnice i kretanja kursa evra, sa druge strane je povećanje direktnih obaveza od 75,39 mil. evra u apsolutnom iznosu.

Glavni razlog povećanja spoljnog duga (direktne obaveze) u 2008. godini je deprecijacija evra u odnosu na dolar od 4,1% i deprecijacija u odnosu na specijalna prava vučenja od 2,2%.

Glavni razlozi povećanja spoljnog duga (direktne obaveze) u 2008. godini:

1. Deprecijacija evra u odnosu na dolar od 4,1% i deprecijacija u odnosu na specijalna prava vučenja od 2,2%;

2. Povlačenja sredstava po ratifikovanim IDA kreditima - 18,7 mil. specijalnih prava vučenja;

3. Povlačenja sredstava po ratifikovanim EIB kreditima - 14,6 mil. evra;

4. Povlačenja sredstava po zajmu Vlade Republike Italije - 8,13 mil. evra.

Tabela 22. Stanje i struktura indirektnih obaveza po poveriocima na dan 31. decembra 2007. godine i 31. decembra 2008. godine

Grafikon 12. Struktura indirektnih obaveza po poveriocima na dan 31. decembra 2008. godine

Glavni razlozi smanjenja spoljnog duga (indirektne obaveze) u 2008. godini:

1. Otplata redovnih rata glavnice kod 5 kredita Evropske investicione banke (EIB) - 10,9 mil. evra;

2. Otplata redovnih rata glavnice kod 9 kredita Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) - 21,6 mil. evra;

3. Otplata dve redovne rate glavnice kod kredita KfW-a JP "Elektroprivrede Srbije" - "remont i popravka RB Kolubara i TE Nikola Tesla" - 5,7 mil. evra;

4. Otplata redovne rate glavnice kredita Vlade Republike Poljske - 3,4 mil. dolara.

Glavni razlozi povećanja spoljnog duga (indirektne obaveze) u 2008. godini:

1. Povlačenja sredstava po efektivnim kreditima odobrenim od strane Evropske investicione banke (EIB) - 36,9 mil. evra;

2. Povlačenja sredstava po efektivnim kreditima odobrenim od strane Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) - 74 mil. evra;

3. Povlačenja sredstava po efektivnim kreditima odobrenim od strane KfW-a - 7,4 mil. evra;

4. Povlačenje kredita IDA-4090 odobrenim od strane Svetske banke - 3,3 mil. SDR.

Upoređivanjem gore navedenih iznosa kod faktora povećanja i smanjenja dolazi se do povećanja indirektnih obaveza od 82,4 mil. evra u apsolutnom iznosu. Međutim realni iznos duga po osnovu indirektnih obaveza je manji za 1 mil. evra i iznosi 81,4 mil. evra. Ova razlika je nastala usled aprecijacije evra u odnosu na dolar što je prouzrokovalo smanjenje stanja duga po kreditu Vlade Republike Poljske koji je denominovan u toj valuti. Ovo je ujedno i jedini efekat promene deviznog kursa na stanje duga kod indirektnih obaveza, obzirom da su sva ostala zaduženja denominovana u evrima.

2.1.3. Projekcija strukture javnog duga

Pod pretpostavkom da će svi, trenutno neefektivni zajmovi koji uglavnom čekaju na ratifikaciju u Narodnoj skupštini Republike Srbije postati efektivni u narednoj godini i da će se ostvariti planirana povlačenja po tim zajmovima, stanje javnog duga na kraju 2009. godine će se uvećati za 1.314,7 mil. evra ili 14,97% u odnosu na kraj 2008. godine. Naime, ukupna planirana povlačenja iznose 795,7 mil. evra. Od te sume se 308 mil. evra odnosi na povlačenja kod direktnih zaduženja dok se ostatak od 487,6 mil. evra odnosi na indirektna zaduženja. Pored ovog iznosa na ime emisije državnih zapisa biće ostvaren prihod od 130.798.102.062 dinara.

Sa druge strane, ukupne planirane obaveze po osnov plaćanja glavnice u 2009. godini iznose 1.394,8 mil. evra od čega se 1.264,3 mil. evra odnosi na dospeća u okviru portfolija unutrašnjeg duga (967,3 miliona evra na isplatu glavnice po osnovu tromesečnih zapisa), 75,7 mil. evra na obaveze kod zajmova u okviru direktnih zaduženja, a 54,7 mil. evra na obaveze plaćanja glavnice kod indirektnih zaduženja.

U odnosu na kraj tekuće godine očekuje se povećanje zastupljenosti indirektnih obaveza Republike Srbije u okviru ukupnog duga za 2,85%, smanjenje udela direktnih obaveza spoljnog duga od 4,92% i povećanje udela unutrašnjeg duga od 2,06%.

Grafikon 13. Projekcija strukture javnog duga na kraju 2009. godine

2.1.4. Valutna struktura javnog duga

Pozitivan trend rasta udela duga denominovanog u evrima nije nastavljen, pa je došlo do smanjenja od 0,26% u odnosu na kraj 2007. godine. Takođe, učešće dinarskog dela javnog duga je smanjeno za 1,09%, dok je javni dug denominovan u dolarima povećan za 0,65 %.

Grafikon 14. Valutna struktura javnog duga na dan 31. decembra 2007. godine

Grafikon 15. Valutna struktura javnog duga na dan 31. decembra 2008. godine

2.1.5. Projekcija valutne strukture

Projektovana valutna struktura pokazuje da bi trebalo da dođe do povećanja zastupljenosti duga denominovanog u dinarima na račun smanjenja zastupljenosti duga denominovanog u stranoj valuti, prevashodno evrima.

Grafikon 16. Projekcija valutne strukture javnog duga na kraju 2009. godine

S obzirom da je najveći deo finansijske imovine Republike u dinarima, povećanjem zaduživanja u domaćoj valuti zaštitio bi se portfolio javnog duga od fluktuacija deviznog kursa. U narednom periodu, jedna od mera koja bi imala efekat na valutnu strukturu ali ne i na iznos javnog duga je valutna konverzija duga kroz emitovanje obveznica denominovanih u dinarima radi prevremene otplate dela ili kompletnog duga denominovanog u valutama u odnosu na koje se očekuje deprecijacija dinara u budućnosti.

Takođe, važno je imati u vidu da se prilikom izrade projekcije valutne strukture kao referentna valuta koristio dinar. Naime, iznosi duga po pojedinačnim valutama su konvertovani u dinare po projektovanom srednjem kursu, pa je zastupljenost svake valute utvrđena u odnosu na ukupan dug izražen u dinarima. Ukoliko bi dinar deprecirao u odnosu na neku od zastupljenih valuta u narednom periodu, to bi imalo značajan efekat na ovako dobijenu valutnu strukturu javnog duga.

2.1.6. Struktura kamatnih stopa javnog duga Republike Srbije

Odnos fiksnih i varijabilnih kamatnih stopa dodatno je pogoršan u odnosu na kraj 2007. godine. Naime kamatni rizik portfolija javnog duga povećan je sa smanjenjem učešća duga sa fiksnom kamatnom stopom sa 77% na kraju 2007. godine na 76% na kraju 2008. godine.

Grafikon 17. Struktura javnog duga prema kamatnim stopama na dan 31. decembra 2007. godine

Grafikon 18. Struktura javnog duga prema kamatnim stopama na dan 31. decembra 2008. godine

Unutrašnji dug Republike Srbije, sa izuzetkom trezorskih zapisa, ne sadrži zaduženja sa varijabilnom kamatnom stopom, pa je u tom delu portfolija kamatni rizik minimalan.

Visok nivo fiksnih kamatnih stopa otvara mogućnost tačne projekcije otplate kamata u narednim godinama, i zaštitu od fluktuacija kamatnih stopa na međunarodnom i domaćem finansijskom tržištu, što rezultira realnom projekcijom troškova kamata kao sastavnog dela budžetskih rashoda. Sa druge strane Republika Srbija još uvek ima relativno nizak kreditni rejting, tako da su fiksne kamatne stope koje nude međunarodne finansijske organizacije na znatno višem nivou od kamatnih stopa na međunarodnom finansijskom tržištu.

Više od 79% javnog duga sa varijabilnim kamatnim stopama ili 1.667 mil. evra je vezano za EURIBOR koji je od početka 2008. godine do danas varirao u rasponu od 4,7%-1,54%.3 Sledeća najzastupljenija kamatna stopa je LIBOR na američki dolar za koji se vezuje 13% pomenutog portfolija koji od početka godine beleži konstantan pad. Sledi da je oko 92% duga sa varijabilnim kamatnim stopama vezano za ove dve kamatne stope.

_______________
3 Ovi podaci se odnose na 6-mesečni EURIBOR i LIBOR jer su kamatne stope na taj rok najzastupljenije u okviru ovih zajmova.

Grafikon 19. Struktura varijabilnih kamatnih stopa na dan 31. decembra 2008. godine

http://s1.paragraflex.rs/documents/Old/t/t2009_12/

2.2. Analiza održivosti javnog duga

Održivost javnog duga predstavlja sposobnost Republike Srbije da redovno servisira svoje obaveze prema domaćim i stranim poveriocima.

Osnovni pokazatelji održivosti javnog duga su:

1. Odnos javnog duga i bruto domaćeg proizvoda;

2. Odnos spoljnog javnog duga i izvoza roba i usluga i

3. Odnos primarnog budžetskog salda i bruto domaćeg proizvoda.

Odnos javnog duga i bruto domaćeg proizvoda

Ovaj odnos predstavlja primarni pokazatelj stepena zaduženosti jedne zemlje. Kao jedan od kriterijuma za pristup Evropskoj monetarnoj uniji, Mastrihtskim sporazumom je predviđena gornja granica ovog odnosa od 60% učešća javnog duga u bruto domaćem proizvodu. U skladu sa tim, jedan od osnovnih ciljeva upravljanja javnim dugom Republike Srbije jeste obezbeđenje nesmetanog finansiranja obaveza uz minimiziranje troškova, s tim da stanje javnog duga ne pređe nivo od 60% bruto domaćeg proizvoda.

U 2008. godini nastavljen je trend smanjenja odnosa javnog duga i BDP-a, pa je na kraju godine iznosio 27,6%. Faktore dodatnog smanjenja ovog odnosa treba tražiti u rastu BDP-a i smanjenju javnog duga od 94 miliona evra.

Grafikon 20. Odnos javnog duga i BDP-a

Odnos javnog duga i izvoza roba i usluga

Trend poboljšanja ovog odnosa koji je trajao do 2007. godini, nije nastavljen u 2008. godini i posledica je negativnih efekata Svetske ekonomske krize. Očekuje se da će odnos ove dve kategorije na kraju tekuće, 2009. godine biti još nepovoljniji i da će iznositi 120%.

Grafikon 21. Odnos javnog duga i izvoza robe i usluga

Odnos primarnog budžetskog salda i bruto domaćeg proizvoda

Sposobnost države da servisira svoje obaveze može se sagledati i kroz dinamiku odnosa primarnog budžetskog salda i bruto domaćeg proizvoda. Primarni budžetski saldo se dobija tako što se ukupni rashodi budžeta umanjeni za plaćene kamate oduzmu od ukupnih prihoda budžeta umanjenih za naplaćene kamate. U 2008. udeo primarnog budžetskog salda u BDP-u je smanjen i postao je negativan -1,2%.

Grafikon 22. Odnos primarnog budžetskog salda i bruto domaćeg proizvoda

2.3. Projekcije za period 2010-2012. godina

U narednom periodu očekuje se realno povećanje javnog duga Republike Srbije. Ovakav trend će pre svega biti prouzrokovan kao posledica Svetske ekonomske krize i njenog uticaja na ekonomska kretanja u Republici Srbiji. Planirano je da raste učešće unutrašnjeg duga denominovanog u domaćoj valuti usled povećanog obima emisija kratkoročnih i dugoročnih hartija od vrednosti.

Tabela 23. Projekcija osnovnih pokazatelja zaduženosti Republike Srbije u periodu 2010-2012. godine

Grafikon 23. Projekcija odnosa javnog duga i BDP u periodu 2010-2012. godine

Grafikon 24. Projekcija odnosa javnog spoljnog duga i izvoza robe i usluga u periodu 2010-2012. godina

3. Kreditna sposobnost Republike Srbije

Dve vodeće kompanije za procenu kreditnog rejtinga: Standard and Poor's i Fitch Ratings, javno objavljuju rejtinge država.

Rejting agencija "Standard&Poor’s" je 11. marta 2008. godine revidirala ocenu izgleda (Outlook) Republike Srbije sa "stabilnih" na "negativne", zbog povećanog političkog rizika, koja je potvrđena i 19. decembra 2008. godine.

Istovremeno, potvrđen je dugoročan kreditni rejting "BB-", kao i kratkoročan kreditni rejting "B". Na smanjenje rejtinga takođe bi uticao i dalji rast spoljnotrgovinske neravnoteže ili značajniji propusti u sprovođenju ekonomskih reformi.

Ukoliko se postigne konkretan napredak u pogledu nastavka ekonomskih reformi (naročito privatizacije i restrukturiranja preduzeća), oživljavanja privrede i približavanja EU, izgledi za konkurentnost i kreditni bonitet Republike Srbije bi ponovo mogli da se revidiraju na ocenu "stabilni".

4. Uloga države na tržištu hartija od vrednosti

4.1. Savremena uloga države u regulisanju tržišta kapitala

U regulisanju tržišta kapitala najznačajniju ulogu ima država. Od stepena kvaliteta ove uloge neposredno zavisi uspešnost funkcionisanja celokupnog tržišta kapitala. Efikasno ostvarivanje regulatornih funkcija države na tržištu kapitala u direktnoj je vezi sa zakonskom regulativom koja mora biti:

- objektivna i neutralna - podrazumeva da ona ne može biti koncipirana i operativno sprovedena u praksi u skladu sa interesima pojedinih finansijskih i poslovnih lobija,

- nezavisna i autonomna - podrazumeva potpunu nezavisnost i autonomnost od uticaja bilo kog učesnika na finansijskom tržištu pa i same države. Nezavisna i autonomna regulativa predstavlja čvrstu garanciju za uspešno funkcionisanje tržišnih odnosa, oslobođenih bilo kakvih monopola,

- efikasna - uvažavajući faktor vremena u zakonsku regulativu moraju biti ugrađeni mehanizmi koji obezbeđuju pravovremeno delovanje, ostvarujući na taj način u praksi staro bankarsko pravilo "ko na vreme daje, dvaput daje".

Instrumenti državne regulative

1. Zakonski propisi

2. Ovlašćeni državni organi i komisije

3. Instrumenti zaštite

Zakonima i podzakonskim aktima regulišu se sva pitanja sistemskog karaktera koja se odnose na funkcionisanje tržišta kapitala. Najvažniji instrumenti zakonske regulative su zakoni kojima se uređuju odnosi kupaca i prodavaca u svim oblicima na jednoj, kao i njihov zajednički odnos naspram ostalih učesnika, na drugoj strani.

Komisija za hartije od vrednosti predstavlja centralnu regulatornu vlast na tržištu kapitala koja treba da obezbedi legitimitet i zakonitost rada na domaćem finansijskom tržištu i koja kontinuirano unapređuje funkcije finansijskog tržišta kako bi ono postalo integralni deo međunarodnog finansijskog tržišta.

Berza kao organizovano finansijsko tržište kapitala generiše objektivno formiranje cena tržišnog materijala i transparentnost procedura rada i poslovnih informacija, u skladu sa standardima Evropske unije i savremene poslovne prakse zemalja sa razvijenim finansijskim tržištem.

Centralni registar hartija od vrednosti obavlja kliring i saldiranje obaveza i potraživanja u hartijama od vrednosti i novcu, koje su nastale na osnovu zaključenih poslova sa hartijama od vrednosti. Ova institucija takođe vodi različite vrste evidencija, nastalih na osnovu obavljenih poslova sa hartijama od vrednosti, kao i poslove izrade različitih izveštaja o poslovanju sa hartijama od vrednosti.

4.2. Osnovne funkcije države na tržištu novca

Emisija kratkoročnih hartija od vrednosti i njihova primarna distribucija može biti organizovana plasiranjem direktno preko primarnih dilera ili preko aukcijske platforme Ministarstva finansija. Plasmanom ovih hartija država ostvaruje dva, za nacionalnu ekonomiju važna cilja:

Prvi cilj je prikupljanje slobodnih novčanih sredstava iz realnih izvora od privrednih subjekata i finansijskog sektora, koja su neophodna za pokriće trenutnih budžetskih deficita ili takozvane anticipativne budžetske potrošnje.

Drugi cilj je eliminacija mogućnosti finansiranja budžetskog deficita putem primarne emisije što predstavlja jedan od osnovnih i najvažnijih razloga inflacije, odnosno monetarne i privredne nestabilnosti.

Uobičajeno je da se hartije od vrednosti tržišta novca izdaju bez kamatnih kupona sa diskontnom stopom.

Diskontne stope postignute u primarnoj i sekundarnoj trgovini, predstavljaju reperne stope koje sa postignutim stopama na hartije od vrednosti u izdanju centralne banke, predstavljaju osnov funkcionisanja novčanog tržišta.

Kliring i saldiranje državnih hartija od vrednosti obavlja se preko Centralnog registra hartija od vrednosti.

4.3. Osnovne funkcije države na tržištu kapitala

Država se može javiti u ulozi investitora i emitenta ili istovremeno u obe uloge.

Specifičnost uloge države na ovom području izražena je u njenoj mogućnosti da i ovu svoju ulogu koja ima dvostruki karakter kombinuje i koristi u realizaciji pre svega funkcije regulatora na tržištu kapitala tj. regulisanje odnosa ponude i tražnje i ukupnih tržišnih odnosa na tržištu kapitala, što praktično znači sledeće:

Država će u slučajevima kada je tržište kapitala uznemireno, skupo, prenapregnuto ili teško, što je sve posledica daleko veće tražnje od ponude, da se pojavi kao investitor i na taj način amortizovati negativne tržišne oscilacije.

U slučajevima kada je tržište jeftino, opušteno, što je posledica veće ponude od tražnje, država će se tada pojaviti na tržištu kapitala u ulozi emitenta i na taj način obezbediti funkcionalnu stabilnost tržišta kapitala.

Uloga države u regulisanju tržišta kapitala predstavlja njenu najznačajniju funkciju. Od stepena kvaliteta ove uloge, neposredno zavisi uspešnost funkcionisanja celokupnog tržišta kapitala, a naročito reperne stope i krive prinosa.

5. Emisiona aktivnost države na finansijskom tržištu

U stručnim krugovima često se postavlja pitanje emitovanja državnih hartija od vrednosti u slučaju uravnoteženog budžeta. Cilj emisione funkcije države nije samo finansiranje budžetskog deficita, već kao što je navedeno u prethodnom poglavlju država mora na finansijskom tržištu ostvarivati i svoju interventnu funkciju, odnosno da obezbeđuje normalne uslove poslovanja i drugim učesnicima na tržištu kao što su kompanije, investicioni fondovi, penzioni fondovi, osiguravajuća društva, brokersko-dilerska društva i druge profesionalne finansijske institucije.

Analizirajući efekte postojećih zakonskih propisa na stanje nacionalnog finansijskog tržišta, nameće se zaključak da se prilikom izmene ili izrade novih zakonskih propisa koji regulišu ovu materiju ili definisanja emisione funkcije države, stalno ponavlja jedna te ista greška koja se manifestuje u odsustvu ozbiljne i temeljne analize postojećeg stanja i definisanja mera i aktivnosti kako bi se ono prevazišlo.

Temeljna stručna analiza svih faktora od kojih zavisi uspešnost emisione aktivnosti države na finansijskom tržištu sigurno će doprineti brzoj i efikasnoj realizaciji, što je od presudnog značaja za formiranje tržišta.

Tržišno orijentisana strategija državnog finansiranja je jedna od osnovnih ideja koja podstiče razvoj tržišta hartija od vrednosti. Ovakva strategija podrazumeva poštovanje osnovnih tržišnih principa od strane države koji se tiču širokog pristupa tržištu i transparentnosti, posvećenosti finansiranju putem tržišta i proaktivan pristup u razvoju neophodne regulative u cilju podsticanja tržišnog razvoja.

Država mora da unapredi pristup tržištu i transparentnost kroz pružanje visokokvalitetnih informacija tržišnim učesnicima i široj javnosti o strukturi duga, potrebama finansiranja i strategijama upravljanja dugom. Neophodno je da se gledišta investitora i market - mejkera usklade sa trenutnom strategijom i planovima promena. Na taj način država će bolje razumeti izvore tražnje za njenim instrumentima i imaće mogućnost da dalje deluje u cilju otklanjanja barijera za investiranje u date hartije. Proaktivan pristup tržišnom razvoju podrazumeva razvoj detaljne strategije od strane države koja je nastala u konsultacijama sa centralnom bankom, relevantnim regulatornim telima i tržišnim učesnicima.

Stabilna i razumna politika upravljanja dugom je takođe ključna za uspostavljanje kredibiliteta države kao emitenta. To podrazumeva definisanje jasnih ciljeva strategije upravljanja dugom, adekvatne koordinacije između upravljanja dugom i monetarne i fiskalne politike, opreznog plana upravljanja rizikom, efektivnog institucionalnog okvira i jakog operativnog kapaciteta koji pruža efikasno finansiranje i razumne prakse upravljanja rizikom. Osnovni cilj upravljanja dugom svodi se na to da se obezbede neophodna finansijska sredstva Vladi kao i da se obaveze otplate po najnižim mogućim troškovima na srednji i dugi rok, saglasno sa razumnim nivoom rizika.

S obzirom da će emisiona aktivnost države biti najpre realizovana na novčanom tržištu, veoma je bitno sinhronizovano delovanje Narodne banke Srbije i države, bilo kroz neposrednu saradnju službi na operativnom dnevnom nivou ili osnivanjem Strateškog komiteta za razvoj finansijskog tržišta.

Hartije od vrednosti u izdanju Narodne banke Srbije i države ne bi trebalo da imaju jednake rokove dospeća i druge elemente trgovanja kako ne bi došlo do međusobne konkurencije na tržištu.

Kao deo razvoja i održavanja tržišta državnih obveznica koje adekvatno funkcioniše, nadležna tela će morati da obezbede jasnu i na vreme dostupnu informaciju o strukturi javnog duga i operacija trezora, uključujući raspored amortizacije, kalendar emisije, opis emitovanih hartija, raspored otkupa ili ponovnog emitovanja kao i stanje gotovinskih sredstava Uprave za trezor. S tim u vezi, u cilju efikasne realizacije primarne prodaje treba utvrditi termine održavanja aukcija državnim hartijama od vrednosti za jednu budžetsku godinu i tog plana se treba pridržavati.

Rok na koji se izdaju državne hartije treba za početak da bude primeren domaćim uslovima na tržištu, na primer šest meseci do godine dana, sve dok se ne uspostavi kriva prinosa i ne postigne visok stepen likvidnosti. Nakon toga, hartije se mogu emitovati i na rok od tri do pet godina.

Diskontna stopa na kratkoročne državne hartije od vrednosti u primarnoj trgovini (izvršna diskontna stopa) formira se u postupku aukcije metodom jedinstvene cene ili višestruke diskontne cene u skladu sa uredbom kojom je regulisan postupak emitovanja kratkoročnih državnih hartija od vrednosti.

Diskontna stopa na državne hartije od vrednosti ne bi smela da značajno prelazi projektovanu stopu inflacije, jer se time daje loš signal kako realnom sektoru ekonomije tako i finansijskom.

Kada se uspostave jasni parametri funkcionisanja kratkoročnog tržišta državnih hartija od vrednosti onda se na toj osnovi može kreirati i državna obveznica na srednji rok od tri do pet godina.

Kamatna stopa na date hartije može biti strukturirana iz varijabilnog i fiksnog dela. Varijabilni deo odnosio bi se na kretanje cena na kratkoročnom tržištu državnih hartija. Fiksni deo odnosio bi se na stimulativni deo.

Kada je reč o kreiranju tražnje za državnim hartijama od vrednosti nominovanim u dinarima, potrebno je sagledati mogućnosti za donošenje podsticajnih mera koje treba da državne hartije nominovane u dinarima učine atraktivnijim, u odnosu na hartije od vrednosti nominovane u devizama.

Podsticajne mere treba da se odnose pre svega na:

- Tretman datih hartija u pogledu reeskontne i relombardne politike centralne banke.

- Poreske olakšice za imaoce ovih hartija, na primer kapitalna dobit od trgovine dužničkim hartijama od vrednosti mogla bi da bude oslobođena oporezivanja dve do tri godine.

- Mogućnost da poreski obveznici izmiruju pod povlašćenim uslovima svoje fiskalne obaveze ovim hartijama.

5.1. Pretpostavke za emisiju i trgovinu državnim hartijama od vrednosti u Srbiji

Razvoj tržišta državnih obveznica mora se posmatrati kao dinamički proces u kojem je kontinuirana makroekonomska i finansijska stabilnost osnov za razvoj efikasnih tržišta i postizanje kredibiliteta države kao emitenta datih hartija. Preduslov za stvaranje efikasnog tržišta državnih obveznica u domaćoj valuti uključuje odgovornu i stabilnu vladu, čvrstu i sigurnu fiskalnu i monetarnu politiku, efektivnu pravnu, poresku i regulatornu infrastrukturu, jednostavne i sigurne procedure saldiranja i liberalni finansijski sistem sa konkurentnim posrednicima. U slučaju kada ove osnove ne postoje ili su veoma slabe, prioritet treba da se stavi na uvođenje i primenu stabilne makroekonomske politike, reforme i liberalizaciju finansijskog sektora i obezbeđenje adekvatnog tempa liberalizacije u ostalim sferama.

I domaći i strani investitori biće uzdržani od kupovine državnih hartija od vrednosti, posebno srednjoročnih i dugoročnih, ukoliko imaju očekivanja visoke inflacije, velikih devalvacija ili visokog rizika likvidacije. Rad na okviru makroekonomske politike sa ozbiljnom posvećenošću razumnoj i održivoj fiskalnoj politici, stabilnim monetarnim uslovima i ozbiljnom režimu deviznog kursa je izuzetno važan. Ovakvi potezi smanjuju troškove finansiranja države na srednji i dugi rok kako riziko premija ugrađena u prinose na državne hartije od vrednosti pada

Sa aspekta razvoja tržišta državnih obveznica, nosioci fiskalne politike moraju da teže ka povećanju podsticaja za strane i domaće investitore da ulažu u državne obveznice. Ukoliko se za zemlju smatra da nije sposobna da upravlja svojim javnim trošenjem ili da prikuplja poreske prihode, ili ukoliko je došlo do akumuliranja značajnih eksplicitnih ili implicitnih domaćih ili stranih obaveza, investitori će smatrati da je rizik likvidacije visok čime će i trošak finansiranja državnih obveznica porasti.

Inflatorna očekivanja će direktno uticati na dugoročne nominalne prinose državnih obveznica kao i na sposobnosti države da produži krivu prinosa preko vrlo kratkih rokova dospeća. Samim tim, ozbiljna posvećenost kontrolisanju inflacije je kritična za razvoj tržišta državnih obveznica.

Devizni kurs i politike kapitalnog računa imaju značajne uticaje na razvoj tržišta državnih obveznica, posebno na njihovu sposobnost da privuku strane investitore različitih zemalja. Strani investitori inače imaju izuzetno značajnu ulogu u razvoju tržišta državnih obveznica jer ubrzavaju razvoj neophodne infrastrukture i unose novu konkurenciju u inače stagnantnim tržištima. Strani investitori razmatraju prinos na državne obveznice imajući u vidu prinose na drugim međunarodnim tržištima, vremensku primenu riziko premije deviznog kursa koji odražava očekivanu stopu deprecijacije ili aprecijacije deviznog kursa kao i riziko premiju likvidacije. Svaka volatilnost deviznog kursa može otežati razvoj emitovanja državnih obveznica sa dužim rokom dospeća kao i naškoditi likvidnosti sekundarnog tržišta kada ne postoje slična komplementarna tržišta koja investitori mogu da koriste u cilju zaštite od rizika promene cena.

Stabilnost bankarskog sistema takođe ima značajan uticaj na razvoj tržišta državnih obveznica jer svaka sumnja stranih i domaćih investitora u stabilnost bankarskog sistema neželjeno utiče na sposobnost države da emituje nove dugovne instrumente, što će uticati na likvidnost sekundarnog tržišta i pad efikasnosti. Bankarski sistem u krizi će dalje komplikovati razvoj tržišta državnih obveznica pošto će druga povezana tržišta, kao što su međubankarsko tržište i transakcije repo-kupovine, takođe loše funkcionisati. Značajni nedostaci likvidnosti se kao posledica javljaju na svim nivoima.

5.2. Tržišna infrastruktura

Tržišna infrastruktura podrazumeva efikasan proces trgovanja, kliringa i saldiranja transakcija. Takođe, može se bazirati na razvoju mreže market-mejkera ili primarnih dilera koji olakšavaju i pojeftinjuju proces trgovanja. Potrebno je ukloniti i sve jasne prepreke trgovanju državnim hartijama kao što su poreska opterećenja ili druge regulatorne restrikcije. Procesom razvoja, tržišna struktura se obogaćuje uvođenjem novih instrumenata kao što su kamatni fjučersi i svop ugovori.

5.3. Izvori tražnje

Identifikacija i jačanje tražnje za državnim hartijama znači izgradnju potencijalno široke baze investitora eliminisanjem regulatornih i fiskalnih distorzija, koruptivnih pristupa finansiranju i definisanje nastupa domaćih i inostranih investitora na domaćem tržištu državnih dugovnih instrumenata. Osnovni izvori tražnje za dugovnim hartijama mogu poticati od strane pravnih i fizičkih lica u zemlji i iz inostranstva. U okviru finansijskog sistema u kome još uvek dominantnu ulogu u finansijskom posredovanju imaju banke, neophodno je podstaći dalji razvoj sektora privatnih penzijskih fondova, investicionih fondova, osiguravajućih kuća, koji će podići opšti nivo tražnje za emitovanim instrumentima. Kreiranje jakog sektora lokalnih institucionalnih investitora jeste osnov stabilnije tražnje za lokalnim instrumentima duga na duži rok. Postojanje ovakvih učesnika na tržištu smanjilo bi i jaku zavisnost privrede od stranih investicija. Usled nedovoljne razvijenosti domaćeg tržišta kapitala i udeo stranih investitora koji direktno ulažu u lokalne instrumente nije veliki. Ove institucije zahtevaju raznovrsnost instrumenata za potrebe diversifikacije portfolija i jasna zakonska rešenja kojima se definiše način ulaska i izlaska sa tržišta.

Kako bi se podstakao rast tražnje za obveznicama denominovanim u lokalnoj valuti neophodan preduslov jeste čvrsta posvećenost ovome procesu od strane monetarnih i finansijskih regulatora. Neophodno je stimulisati ulaganje u domaće instrumente kroz pozitivne korekcije poreskih nameta na ostvarene prihode i kapitalne dobitke od ovih investicija, kao i korekcije obaveznih rezervi za banke.

Najveći deo tražnje za ovim instrumentima bi prirodno trebalo da bude iniciran od strane institucionalnih investitora - penzijskih, investicionih fondova, osiguravajućih kuća i banaka. Ulaganja u domaće penzijske i investicione fondove se vrši u dinarima. Zakonski su definisana ograničenja fondova za ulaganja u aktivu denominovanu u stranoj valuti, tako da se najveći deo sredstava usmerava na lokalne finansijske instrumente i potencijalno sa rastom ovih investitora jača tražnju za lokalnom aktivom. Zakonski je potrebno dodatno podržati ovaj proces, stimulativnim merama za ulaganje u dinarima. Takve mere bi mogle podrazumevati oslobađanja od plaćanja poreza na ostvarenu kapitalnu dobit od ulaganja u ove finansijske instrumente.

Sva ulaganja u stranim valutama, pretežno evrima ili dolarima, pojačavaju izloženost deviznom riziku. Zbog toga je neophodno jasno ograničiti visinu ulaganja domaćih institucija koja je izvršena u stranoj valuti.

Ove i druge mere bi podstakle dodatna ulaganja u domaće instrumente i diversifikaciju ponuđene aktive.

Struktura novih instrumenata bi trebalo da uključi i pojavu novih instrumenata tržišta novca i porast depozita u dinarima. To uključuje i paralelni razvoj dugoročnijih instrumenata - pre svega obveznica države, pa potom i korporativnog sektora, kao i municipalne instrumente. Kada se posmatra struktura tržišta, potrebno je težiti uspostavljanju balansa između bankarskih kredita i vlasničkih instrumenata, sa jedne strane i razvijenog segmenta dugovnih hartija od vrednosti, sa druge strane. Cilj jeste povećanje broja raspoloživih instrumenata za ulaganje i trgovinu kao i uvećanje transparentnosti kroz centralizovano izveštavanje o izvršenim transakcijama.

5.4. Kreiranje ponude

Pri kreiranju ponude državnih dugovnih instrumenata akcenat se stavlja na jasne ciljeve emisije, projekciju državnih potreba za likvidnošću, kreaciju sigurnih kanala distribucije (aukcija, sindikacija, sistem primarnih dilera) koji snižavaju transakcione troškove. Ročnost instrumenata se postepeno povećava, i kroz standardizaciju se postepeno formira benčmark - kriva prinosa državnih hartija. Pri tom je bitno poverenje koje se kreira ako ukupni proces emisije i trgovanja rezultuje predvidivim i transparentnim upravljanjem dugom, sa unapred najavljivanim aukcijama i izveštavanjem o rezultatima trgovanja.

Prvi korak u kreiranju ponude moraju biti instrumenati denominovani u dinarima. Ova preporuka ima smisao u činjenici da je nivo fiskalnog deficita i njegove prognoze za budući period moguće pokriti ovim instrumentima.

Emisija obveznica denominovanih u dinarima može biti efikasan način prikupljanja sredstava za finansiranje tog deficita i u situacijama kada je budžet približno izbalansiran ili u suficitu. Emisija obveznica države nije suvišan potez ni u tim uslovima, jer kreira osnovu za emisiju ostalih dugovnih instrumenata kao što su korporativne i municipalne obveznice. Prihodi od emitovanih sredstava u slučaju suficita budžeta bi se mogli koristiti za isplate penzija zaposlenih u državnoj administraciji ili za isplatu oštećenih lica u procesu restitucije imovinskih prava.

Izgradnja dubokog domaćeg tržišta dugovnih hartija od vrednosti pomaže ublažavanju domaćih i međunarodnih finansijskih šokova omogućavajući zajmotražiocima domaće izvore finansiranja, što je posebno važno u periodu globalne finansijske nestabilnosti kada je teško i skupo doći do inostranih finansijskih sredstava.

5.5. Primarno tržište - emisija instrumenata

Emisija dugoročnih državnih hartija od vrednosti bi trebalo da se vrši preko Uprave za trezor Ministarstva finansija, centralizovano, uz aktivnu podršku drugih regulatornih tela kako bi se izgradilo poverenje investitora u ovaj proces i emitovane instrumente. Sva pravila trgovanja i izveštavanja treba da budu jasno i nedvosmisleno dostupna javnosti. Emisija se najčešće vrši mehanizmom aukcije i/ili sindikacije. Aukcija po metodu jedinstvene cene jeste već upotrebljeno rešenje. Postojećim pravilima i arhitekturom aukcijske platforme je omogućeno i rešenje sa višestrukim cenama, koje ima za rezultat maksimizaciju plasmana. Moguća evolucija pravila je u smeru kreiranja jedinstvenog procesa kod koga se trgovanje odvija u jednoj fazi kako ne bi bilo favorizovanja učesnika i mogućih zloupotreba. U ovoj fazi moguće je otvoriti i pitanje aktiviranja sistema primarnih dilera koji, ako nije korumpiran, u praksi omogućava sekundarni promet i sužava kupoprodajne spredove i povećava transparentnost tržišta.

Bilo bi poželjno da se javno objave procenjene vrednosti za emisije državnih hartija u posmatranoj godini u skladu sa budžetskim potrebama. To bi podiglo poverenje javnosti u fiskalni sistem. Precizno zakazivanje aukcija je moguće u nešto kraćim rokovima. Na osnovu uporedivih iskustava je moguće zakazivati aukcije i do 30 dana pre konkretnog trgovanja. Jednom zakazane aukcije ne bi trebalo otkazivati kako se ne bi narušilo uspostavljeno poverenje investicione javnosti.

Kratkoročni instrumenti mogu biti emitovani uporedo od strane Ministarstva finansija i Narodne banke Srbije (državni zapisi Republike Srbije i blagajnički zapisi centralne banke). Bitno je da se jasno definiše namena emitovanih instrumenata i da se ročnosti ne poklapaju između institucija sem ako to nije ultimativno nužno za realizaciju postavljenih ciljeva pred konkretnu instituciju.

Izgradnja krive prinosa treba da teče postepeno. Potrebno je vreme da bi se izgradila domaća investiciona klima i tražnja za ovim instrumentima. Inicijalno, veće poverenje i niži zahtevani prinosi će se svakako vezivati za obveznice kraćeg roka dospeća. Tek kada obim ovih emisija bude bio dovoljno značajan da podstakne aktivno trgovanje i likvidnost sekundarnog tržišta, može se preći na emisiju instrumenata duže ročnosti. Pri tome je važno voditi računa da ponuda instrumenata odgovara tražnji. Kako su državne hartije osnova za emisiju ostalih dužničkih instrumenata one bi trebalo da nose najviše cene i najniže prinose. Od likvidnosti tržišta ovih instrumenata zavisi i likvidnost tržišta budućih korporativnih instrumenata.

5.6. Definisanje kamatnih stopa i problem inflacije

Jedan od najvažnijih zahteva kod emitovanja državnih obveznica jeste i definisanje kamatne stope koju će ovi instrumenti nositi. Zemlje koje se karakterišu nestabilnim uslovima u oblasti kamatnih stopa i deviznog kursa, emituju obveznice po varijabilnoj kamatnoj stopi (Latinska Amerika). Zemlje u Centralnoj Evropi i Aziji emituju većinom instrumente sa fiksnim stopama. Iskustvo Perua, za koga je specifičan visok nivo dolarizacije, jeste indeksacija deviznim kursom. Zemlje koje kao monetarnu strategiju primenjuju ciljanje inflacije, indeksiranje vrše inflacijom (npr. Čile i Izrael). Ipak, ove zemlje zbog zahteva investitora većinom prelaze na fiksne stope.

Smanjenje inflacije jeste jedan od preduslova za izgradnju poverenja investitora u duže rokove dospeća obveznica. Razvoj takvih instrumenata bi imao pozitivne efekte i kod sprovođenja procesa sterilizacije priliva inostranog kapitala.

Tabela 24. Inflacija, prosečno godišnje, promene HICP, %

* Inflacija merena promenama indeksa cena na malo.

Izvor: Izveštaj o inflaciji, Narodna banka Srbije, avgust 2008. godine.

Moguće rešenje problema inflacije mogla bi biti i emisija indeksiranih obveznica po ugledu na američke TIPS. Suština instrumenta bi se ogledala u polugodišnjem indeksiranju nominalne vrednosti duga, koja bi se potom primenjivala kod obračuna vrednosti kupona za posmatrani period. Indeksiranje u lokalnim uslovima bi moglo biti obavljano praćenjem promene vrednosti indeksa cena na malo. Za efikasnu primenu ovog instrumenta veoma su važna očekivanja i prognoze o budućem kretanju inflacije, jer upotreba instrumenta se obesmišljava u uslovima izrazito rastuće inflacije. Takođe, važno je utvrditi stepen međunarodne uporedivosti odabranog indeksa kako bi se sa razvojem ovakvih instrumenata približili zahtevima harmonizacije na evropskom finansijskom tržištu.

5.7. Sekundarno tržište

Na razvoju sekundarnog tržišta dugovnih državnih hartija rade udruženo Ministarstvo finansija, centralna banka i ostali regulatori u finansijskom sektoru, pa i budući tržišni učesnici. Napor se ulaže u izgradnju kodeksa ponašanja tržišnih učesnika i evoluciju same prakse i sistema trgovanja. Razvoj tržišta na dugi rok podrazumeva adekvatan poreski tretman i uklanjanje suvišnih zakonskih nedostataka koji ograničavaju trgovanje. Bitno je eliminisati mogućnost koruptivnih akcija i zloupotreba adekvatnim sistemom izveštavanja i supervizije.

Centralna banka ima ključnu ulogu u čitavom procesu jer upravo njenim načinom vođenja monetarne politike se oblikuje i poverenje tržišnih učesnika i volja da trguju i dugovnim instrumentima države. Uključivanje državnih hartija od vrednosti u operacije na otvorenom tržištu jeste još jedan mogući, indirektni, način podrške razvoju i dugoročnom održanju sekundarnog tržišta državnih dugovnih hartija.

Centralizovana emisija instrumenata ne znači i centralizovano sekundarno tržište. Čak je poželjno da se sekundarni promet ovih instrumenata obavlja na više frontova, uz preporuku da to većinom bude vanberzanski promet. Promet na berzi državnih hartija od vrednosti je u načelu skuplja varijanta zbog viših transakcionih troškova. U praksi se pokazalo da trgovanje preko market-mejker sistema (pod pretpostavkom da ne postoje diskriminatorna pravila u njihovu korist i/ili njihova koalicija protiv države) jeste efikasniji sistem za dužničke instrumente zbog potencijalne veličine pojedinačnih naloga i česte potrebe za direktnom komunikacijom sa klijentima. Vanberzansko trgovanje i funkcija kreatora tržišta podstiče likvidnost ovoga segmenta tržišta što se u praksi može uočiti kroz uske kupoprodajne spredove.

Ono što je svakako važno, jeste pouzdano, predvidivo i svima dostupno centralizovano izveštavanje o svim realizovanim transakcijama za konkretne instrumente. To znači da bi svi učesnici u trgovanju imali obavezu dostavljanja podataka u definisanom roku nakon realizovanih transakcija telu nadležnom za izveštavanje. To inicijalno može biti Ministarstvo finansija ili centralna banka. Efikasan sistem kliringa i poravnanja minimizira transakcione troškove i pojeftinjuje zaduživanje države. Takav pristup povećava transparentnost procesa i njegovu efikasnost.

5.8. Dosadašnje emisije državnih zapisa

U 2009. godini je usvojena Uredba o opštim uslovima za emisiju i prodaju kratkoročnih državnih hartija od vrednosti na primarnom tržištu koja je unela dosta novina u odnosu na prethodnu zakonsku regulativu. U 2009. godini je startovala sa radom i nova aukcijska platforma, koja se nalazi u Upravi za trezor za razliku od prethodne koja se nalazila u Centralnom registru hartija od vrednosti. Ove dve novine su u velikoj meri doprinele rastu tržišta državnih zapisa u 2009. godini u odnosu na 2008. godinu.

Nominalna vrednost prodatih državnih zapisa u 2008. godini je iznosila 8,34 milijarde dinara, dok u 2009. godini na aukcijama održanim do 26. novembra ovaj podatak iznosi 187,6 milijardi dinara. Sa metode višestrukih cena, koja je bila aktuelna do kraja 2008. godine, prešlo se na metodu jedinstvene cene u 2009. godini. Uredbom je predviđena mogućnost korišćenja obe metode. Prosečna ponderisana izvršna diskontna stopa na aukcijama u 2009. godini, zaključno sa aukcijom od 26. novembra, iznosi 13,80% za tromesečne zapise, 12,25% za šestomesečne i 12,25% za dvanaestomesečne državne zapise. Primetan je pozitivan trend u pogledu procenta realizacije emisija i kretanja izvršne diskontne stope, koji se ogleda u njenom padu iz aukcije u aukciju.

Tabela 25. Aukcije tromesečnih državnih zapisa u 2009. godini

Grafikon 25. Pregled izvršnih diskontnih stopa na aukcijama državnih zapisa u 2009. godini

Grafikon 26. Nominalna vrednost prodatih državnih zapisa na aukcijama u 2009. godini

Tabela 26. Aukcije šestomesečnih državnih zapisa u 2009. godini

Grafikon 27. Pregled izvršnih diskontnih stopa na aukcijama državnih zapisa u 2009. godini

Grafikon 28. Nominalna vrednost prodatih državnih zapisa na aukcijama u 2009. godini

Tabela 27. Aukcije dvanaestomesečnih državnih zapisa u 2009. godini

Grafikon 29. Pregled izvršnih diskontnih stopa na aukcijama državnih zapisa u 2009. godini

Grafikon 30. Nominalna vrednost prodatih državnih zapisa na aukcijama u 2009. godini

V ZAVRŠNE ODREDBE

Sastavni deo ovog memoranduma čini: PRILOG - Projekcije makroekonomskih indikatora za period od 2010. do 2012. godine.

Ovaj memorandum objaviti u "Službenom glasniku Republike Srbije".

PRILOG

Projekcije makroekonomskih indikatora za period od 2010. do 2012. godine