Prethodni

7. Radna snaga

7.1. Zaposlenost

7.1.1 Ukupna zaposlenost

Tabela 19. Ukupna zaposlenost

 

1995  

2000  

2001  

2002  

2003  

2004  

2005  

Opština

59.658

56.467

55.515

52.766

51.448

56.565

53.985

Okrug

84.660

82.225

80.994

 

75.204

82.308

 

Srbija

2.272.726

1.907.533

1.904.447

 

1.813.570

2.050.854

 

 

7.1.2 Zaposlenost po delatnostima

Tabela 20. Zaposlenost po delatnostima

 

1995 

2000 

2005 

  Privatni  
sektor

Javni i
  društveni  
sektor

Poljoprivreda, šumarstvo, lov i ribolov

516

392

454

 

 

Industrija

31.850

 

 

 

 

- rudarstvo

 

 

5

 

 

- proizvodnja

 

 

 

 

 

- proizvodnja i distribucija energije, gasa i vode

 

52

 

 

 

Građevinarstvo

2008

1810

1667

 

 

Ugostiteljstvo i hotelijerstvo

 

1042

306

 

 

Saobraćaj i telekomunikacije

2595

2349

2.378

 

 

Finansijske aktivnosti

2740

3090

550

 

 

Usluge u prometu nekretnina, lizing i usluge pravnim licima

 

 

 

 

 

Obrazovanje

3870

4134

10.061

 

 

Zdravstvena i socijalna zaštita

3946

4651

4.999

 

 

Kolektivne, javne i lične usluge

 

 

999

 

 

Domaća radinost i zanatstvo

 

2294

 

 

 

Trgovina

 

2640

 

 

 

Stambeno komunalna delatnost

 

1772

 

 

 

Društveno političke organizacije

 

1734

 

 

 

Registrovana pravna lica - total

 

 

 

 

 

Registrovana pravna lica - indeks porasta

 

 

 

 

 

Učešće u odnosu na Srbiju (%)

 

 

 

 

 

Privatna preduzeća

 

10736

 

 

 

Ostali oblici svojine

 

45731

 

 

 

 

7.1.3. Prosečne zarade

Tabela 21. Prosečne mesečne bruto zarade

 

2000

2001

2002

2003

2004

2005

2001/2000

2002/2001

2003/2002

2004/2003

2005/2004

Opština

3440

10266

11806

14909

18594

22684

2,98

1,15

1,26

1,25

1,22

Okrug

3085

10219

11313

14276

17748

21644

3,31

1,11

1,26

1,24

1,22

Srbija

3848

12143

13260

16612

20555

25514

3,15

1,09

1,25

1,24

1,24

 

7.1.4 Zarade po delatnostima

Tabela 22. Zarade po granama delatnosti

 

2000

2001

2002

2003

2004

2005

2001/2000

2002/2001

2003/2002

2004/2003

2005/2004

Poljoprivreda, šumarstvo, lov i ribolov

 

 

 

14043

 

 

 

 

 

 

 

Industrija

 

 

 

13283

 

 

 

 

 

 

 

- rudarstvo

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

- proizvodnja

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

- proizvodnja i distribucija energije, gasa i vode

 

 

 

17057

 

 

 

 

 

 

 

Građevinarstvo

 

 

 

13263

 

 

 

 

 

 

 

Ugostiteljstvo i hotelijerstvo

 

 

 

8377

 

 

 

 

 

 

 

Saobraćaj i telekomunikacije

 

 

 

14302

 

 

 

 

 

 

 

Finansijske aktivnosti

 

 

 

23813

 

 

 

 

 

 

 

Usluge u prometu nekretnina, lizing i usluge pravnim licima

 

 

 

15959

 

 

 

 

 

 

 

Obrazovanje

 

 

 

8307

 

 

 

 

 

 

 

Zdravstvena i socijalna zaštita

 

 

 

15753

 

 

 

 

 

 

 

Kolektivne, javne i lične usluge

 

 

 

 

 

 

 

 

 

15621

 

Domaća radinost i zanatstvo

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

7.2 Nezaposlenost

7.2.1 Stopa nezaposlenosti

Tabela 23. Stopa nezaposlenosti prema polnoj strukturi

 

1995
m

1995
ž

2000
m

2000
ž

2001
m

2001
ž

2002
m

2002
ž

2003
m

2003
ž

2004
m

2004
ž

2005
m

2005
ž

Opština

4364

9368

7086

10818

8012

11692

9977

13615

10982

14213

13755

12405

10102

13412

Okrug

6870

13539

10214

15468

11861

17142

14627

19695

16258

20811

19057

18322

14977

19608

Srbija

720336

 

315138

416182

345531

435010

408078

496416

431656

513283

502900

466988

 

 

 

Tabela 23.a Stopa nezaposlenosti prema polnoj strukturi (%)

 

1995
m

1995
ž

2000
m

2000
ž

2001
m

2001
ž

2002
m

2002
ž

2003
m

2003
ž

2004
m

2004
ž

2005
m

2005
ž

Opština

31.78

68.22

39.58

60.42

40.66

59.34

57.71

49.59

49.59

50.41

52.58

47.42

42.96

57.03

Okrug

33.66

66.34

39.77

60.23

40.9

59.1

57.39

43.86

43.86

56.14

50.98

40.92

43.3

56.7

 

7.2.2 Nezaposlenost prema stepenu obrazovanja

Tabela 24. Stopa nezaposlenosti prema stepenu obrazovanja

Stepen
stručne
spreme

1998
total

1998
%

2000
total

2000
%

2001
total

2001
%

2002
total

2002
%

2003
total

2003
%

2004
total

2004
%

2005
total

2005
%

1

3583

23,37

4133

23,08

4615

23,42

5638

23,9

6024

23,91

4449

20,84

5457

23,28

2

1002

6,54

1265

7,06

1438

7,30

1889

8,01

2080

8,26

1597

7,48

2194

9,33

3

4554

29,71

5380

30,05

5802

29,44

6803

28,84

7354

29,19

6542

30,64

6498

27,63

4

5310

34,64

6046

33,77

6447

32,72

7382

32,29

7701

30,57

7115

33,32

7240

30,79

5

87

0,57

180

1,00

294

1,49

481

2,04

567

2,25

313

1,47

510

2,17

6

367

2,39

451

2,52

541

2,74

694

2,94

761

3,02

659

3,09

817

3,47

6/2

46

0,3

3

0,01

3

0,01

6

0,02

4

0,01

2

0,01

0

0

7/1

373

2,43

427

2,38

553

2,81

684

2,90

696

2,76

666

3,12

789

3,36

7/2

6

0,04

11

0,06

10

0,05

14

0,06

6

0,02

7

0,03

7

0,03

8

1

0,04

1

0,00

1

0,00

1

0,00

2

0,00

1

0,005

2

0,00

UKUPNO

15329

100

17904

100

19704

100

23592

100

25195

100

21351

100,00

23514

100

 

7.2.3 Nezaposlenost prema dužini čekanja

Tabela 25. Nezaposlenost prema dužini čekanja

Meseci

1995
total

1995
%

2000
total

2000
%

2001
total

2001
%

2002
total

2002
%

2003
total

2003
%

2004
total

2004
%

2005
total

2005
%

Do 12

2777

18,12

3440

19,21

4635

23,52

6471

27,43

5001

19,85

4297

20,12

4383

28,94

12-24

2359

15,39

2341

13,08

2789

14,15

3810

16,15

5352

21,24

2940

13,77

3998

26,39

24-36

2091

13,64

2095

11,71

1855

9,41

2391

10,13

3080

12,22

2905

13,61

2400

15,85

Preko 36

8102

52,85

10021

55,97

3119

15,83

10920

46,29

12362

49,06

11209

52,50

4364

28,82

Ukupno

15329

100

17904

100

19704

100

23592

100

25195

100

21351

100,00

15145

100

 

7.2.4 Nezaposlenost prema starosnoj strukturi

Tabela 26. Nezaposlenost prema starosnoj strukturi

God

2000
total

2000
%

2001
total

2001
%

2002
total

2002
%

2003
total

2003
%

2004
total

2004
%

2005
total

2005
%

Do 18

  23

  0,13

  49

  0,25

  49

  0,21

  55

  0,22

  41

  0,19

  324

  1,38

19-25

  5547

  30,99

  5371

  27,26

  5473

  23,20

  5441

  21,60

  4902

  22,96

  5238

  22,28

26-30

  4637

  25,91

  4687

  23,79

  5049

  21,40

  5034

  19,98

  4577

  21,44

  4120

  17,52

31-40

  4375

  24,45

  5002

  25,39

  5830

  24,71

  6263

  24,86

  6291

  29,46

  5672

  24,12

41-50

  2075

  11,59

  2705

  13,73

  4006

  16,98

  4439

  17,62

  3783

  17,72

  4303

  18,30

preko 50

  1240

  6,93

  1890

  9,59

  3185

  13,50

  3963

  15,73

  1757

  8,23

  3857

  16,40

ukupno

  14582

  100,00

  19704

  100,00

  23592

  100,00

  25195

  100,00

  21351

  100,00

  23514

  100,00

 

8. Javni resursi

8.1. Saobraćajna infrastruktura

Grad ima razvijenu privrednu i drugu infrastrukturu prema kojoj se svrstava odmah posle Beograda i Novog Sada. U Kragujevcu se nalazi čvorište telefonske i električne mreže.

1 Putevi

- lokalni 305 km,

- regionalni 54 km,

- magistralni 48 km,

- Auto-put Beograd-Lapovo-Batočina-Kragujevac,

- Magistralni put Kragujevac-Topola ( Beograd),

- Regionalni putevi za: Jagodinu, Raču, Gornji Milanovac i Rudnik.

2 Železnički saobraćaj

Pruga Lapovo-Kraljevo-Požega - zbog značaja planirana je njena elektrifikacija.

Železnička stanica stara je 110 godina i pod zaštitom je države kao kulturni spomenik.

3 Telefonski saobraćaj

"Telekom Srbija", radna jedinica Kragujevac zapošljava 330 radnika.

- ukupan broj telefonskih pretplatnika 61.459

- broj naselja sa telefonskom mrežom-seoskih 35

- broj pretplatnika na selu 8.338

4 Poštanski saobraćaj

U oblasti PTT saobraćaja izgrađena su 3 objekta od regionalnog značaja, novoizgrađeni objekat je najmoderniji na Balkanu. U Kragujevcu se nalazi čvorište telefonske mreže. Radna jedinica PTT saobraćaja "Kragujevac" zapošljava 359 radnika. Poštansko-telefonski saobraćaj se odvija preko:

- 30 pošta,

- 50 šalterskih mesta.

8.2. Komunalna infrastruktura

1 Vodosnabdevanje i upravljanje otpadnim vodama

• Vodosnabdevanje

Snabdevanje stanovništva pijaćom vodom vrši se iz 3 međusobno povezana vodovodna sistema. JKP "Vodovod i kanalizacija" Kragujevac raspolaže izgrađenim kapacitetima za proizvodnju vode i kapacitetima u opremi za održavanje sistema za vodosnabdevanje u funkciji, a delom za izgradnju vodovodne i kanalizacione mreže.

JKP "Vodovod i kanalizacija" obavlja delatnost proizvodnje i distribuciju vode, prikupljanja, odvođenja i prečišćavanja otpadnih voda, kontrole kvaliteta vode za piće, održavanje kanalizacione i vodovodne mreže, kao osnovnu delatnost i izgradnju vodovodne i kanalizacione mreže i dr. Zapošljava 617 radnika.

Prosečni kapaciteti izvorišta vode mogu godišnje da proizvedu oko 44,6 miliona m3 vode.

-

Moravski sistem kapaciteta

7,9 miliona m3,

-

Grošnički sistem kapaciteta

5.2 miliona m3,

-

Gružanski sistem kapaciteta 31.5 miliona m3, na čije kapacitete je priključeno više susednih opština, što mu daje regionalni značaj.

 

-

broj naselja obuhvaćen vodovodnom mrežom

35

-

broj stanovnika obuhvaćen vodovodnom mrežom

140.000

-

broj naselja koji nije obuhvaćen

22

-

dužina vodovodne mreže

492 km

-

dužina kanalizacione mreže

288 km

 

Upravljanje otpadnim vodama

U zadnjih 15 godina Grad je investirao i izgradio oko 40 km kolektora za sakupljanje i odvođenje otpadnih voda. Izgrađen je Primarni kolektor i većina sekundarnog kolektora. Centralno postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda za grad Kragujevac - Cvetojevac završeno je 1990. godine i dato JKP "Vodovod i kanalizacija" na upravljanje. Prva faza ovog postrojenja sa kapacitetom prečišćavanja otpadne vode od 1.520 l/sec i prema razvoju (planiranom) Grada treba da zadovolje potrebe u narednih 25 godina.

Prečišćavanje otpadnih voda vrši se fekalnim kolektorima većim od 300 mm dužine 75 km.

Preostaje izgradnja još oko 20 km sekundarnih i priključnih kolektora da bi se svim naseljima omogućilo ulično priključenje, a samim tim i direktnih korisnika.

2 Javni prevoz

• Gradski prevoz poveren je AD "Autosaobraćaj" koji zapošljava 870 radnika i Vulović transport.

-

18 linija

 

-

628 dnevnih polazaka

 

-

314 obrtaja dnevno

 

-

broj naselja koja imaju organizovan gradski i prigradski prevoz

45

-

broj naselja koja nemaju organizovan prevoz

12

-

broj autobusa kojima se obavlja gradski prevoz

48

-

broj vozila koja nedostaju

40

• Taksi prevoz

Kvalitetu gradskog prevoza doprinosi oko 600 privatnih taksista.

3 Javne pijace

JKP "Gradske tržnice" za osnovnu delatnost imaju pružanje usluga na pijacama, a kao dopunsku pružanje ugostiteljskih usluga u restoranu "Nec" na Šarenoj pijaci. U preduzeću je zaposleno 132 radnika. Snabdevanje stanovništva svežim voćem, povrćem i drugom robom se organizuje u 2 moderna objekta i više uređenih pijaca i to:

6 zelenih - kapaciteta 820 pijačnih tezgi,

1.

"Zelena" pijaca

454

2.

"Aerodrom" pijaca

219

3.

"Bubanj" pijaca

47

4.

"Erdoglija" pijaca

69

5.

"Šarena" pijaca

909

6.

"Stanovo" pijaca

31 tezga.

1 kvantaška,

1 stočna,

1 šarena - kapaciteta 909 pijačnih tezgi.

4 Gradska groblja

JKP "Gradska groblja" je registrovano za obavljanje sledećih delatnosti: pogrebne i prateće aktivnosti, sečenje, oblikovanje i obrada kamena u drumskom saobraćaju, proizvodnja betona za građevinske svrhe. Zapošljava 73 radnika.

Na području Grada ima 4 grobalja:

-

Varoško 17.000 grobnih mesta,

-

Bozman 5.000 grobnih mesta,

-

Sušičko 800 grobnih mesta,

-

Palilulsko 3.500 grobnih mesta.

Godišnje se prosečno na gradskim grobljima sahrani preko 700 lica, odnosno prosečno 2 lica dnevno.

5 Komunalno održavanje

Komunalno održavanje predstavlja jednu od osnovnih javnih funkcija koja omogućava nesmetano korišćenje građevinskog zemljišta i obuhvata:

-

održavanje javne higijene,

-

održavanje kišne kanalizacije,

-

zimska služba,

-

održavanje ulica i trotoara,

-

održavanje horizontalne signalizacije,

-

održavanje vertikalne signalizacije,

-

održavanje semafora,

-

održavanje zelenila,

-

održavanje drvoreda,

-

održavanje parkova,

-

održavanje Spomen parka,

-

održavanje vodotokova,

-

održavanje javne rasvete i utrošak električne energije,

-

održavanje gradskih grobalja,

-

održavanje putnih prelaza,

-

estetsko uređenje Grada,

-

ostalo komunalno održavanje.

Pružanjem ovih usluga bave se: JKP "Niskogradnja" obavlja delatnost izgradnje saobraćajnica, ugradnje signalnih sistema na putevima, rušenje bespravno izgrađenih objekata, uklanjanje snega i leda na putevima, održavanje i upotreba parkirališta. Preduzeće zapošljava 91 radnika.

JKP "Čistoća" - delatnost preduzeća je čišćenje javnih površina, održavanje javne higijene u Gradu, iznošenje i deponovanje otpadaka. JKP "Čistoća" zapošljava 186 radnika.

JKP "Zelenilo" obavlja komunalnu delatnost održavanja i uređenja zelenih površina u Gradu i van Grada, kao i proizvodnju cveća, povrća i ostalog sadnog materijala. Zapošljava 77 radnika.

Ukupno ima 7 Javno-komunalnih preduzeća i 2 preduzeća kojima je poverena delatnost - AD "Autosaobraćaj" koji obavlja javni gradski prevoz i DOO "Zastava Energetika" koja se bavi proizvodnjom i distribucijom toplotne energije.

8.2.1. Vodovod i kanalizacija

8.2.2. Sistem daljinskog grejanja

8.2.3. Elektro infrastruktura

8.2.4. Telekomunikacioni sistem

8.3. Energetika

Table 27. Iskorišćenje energije

 

1995

 

 

 

2000

 

2005

 

Električna energija (MWx)

 

 

 

 

 

 

 

 

- domaćinstva

 

 

 

 

 

 

 

 

- pravna lica

 

 

 

 

 

 

 

 

Stopa iskorišćenosti

 

 

 

 

 

 

 

 

Cena

 

 

 

 

 

 

 

 

Gas (1.000 m3)

 

 

 

 

 

 

 

 

Stopa iskorišćenosti

 

 

 

 

 

 

 

 

Cena

 

 

 

 

 

 

 

 

Voda (1.000 m3)

 

21.257

 

 

 

25.736

 

24.409

Stopa iskorišćenosti

 

 

 

 

53%

 

 

 

Cena

Domaćinstva

0,25

 

0,15 DEM/m3

 

 

0,34 EUR

 

DEM/m3

 

 

0,69 DEM/m3

 

 

0,66 EUR

 

Pravna lica

1,74

 

 

 

 

 

 

 

DEM/m3

 

 

 

 

 

 

 

Daljinsko grejanje (Gcal)

 

565.9554

 

 

 

428.672

 

435.781

- domaćinstva

 

191.310

 

 

 

157.411

 

209.303

- pravna lica

 

296.090

 

 

 

214.076

 

82.978

Stopa iskorišćenosti

 

86.1%

 

 

86.7%

 

67.1%

 

Cena

Domaćinstva

0,08

 

0,08 DEM/m3

 

0,32 EUR/m3

 

 

 

DEM/m3

 

 

0,34 DEM/m3

 

0,83 EUR/m3

 

 

 

Pravna lica

0,30

 

 

 

 

 

 

 

DEM/m3

 

 

 

 

 

 

 

 

8.4. Zdravstvena zaštita

Tabela 28. Bolnički kapaciteti

 

Broj kreveta

Broj kreveta na 100 stanovnika

Akutni

  455

0,26

Hronični

  324

0,18

Psihijatrijski

91

0,05

Socijalni

  387

0,22

Total

   1257

0,72

KC Kragujevac je bolnički centar regionalnog značaja koji dnevno zbrinjava 1200 bolesnika iz Kragujevca i susednih opština. Dom zdravlja Kragujevac pruža usluge primarne zdravstvene zaštite za oko 180 000 stanovnika Kragujevca i oko 110 000 iz susednih opština Šumadijskog okruga.

8.5. Obrazovni kapaciteti

Table 29. Kapaciteti obrazovnih institucija

 

1995

2000

2005

Pretškolske ustanove

26, 4015 dece

26, 4018 dece

 

Osnovne škole

62, 755 odeljenja, 20405 učenika

62, 720 odeljenja, 18581 učenik

 

Srednje škole

9 škola, 301 odeljenje, 9233 učenika

9, 324 odeljenja, 10276 učenika

9, 345 odeljenja, 10261 učenik

Visoko i više obrazovanje

6 ustanova, 7711 studenata

6 ustanova, 9151 studenata

11, 12000 studenata

 

9. Resursi životne sredine

9.1. Kvalitet vazduha

U mesecu maju 2006. godine koncentracije sumpor dioksida praćene su na pet, formaldehida na četiri merna mesta, a čađi i azotovih oksida na (5+4) merna mesta.

Sumpor dioksid

Srednje mesečne koncentracije sumpor dioksida, u toku ovog meseca nisu bile iznad zakonom dozvoljenih 150µg/mg3. Maksimalno izmerena koncentracija bila je 14 µg/mg3 I izmerena je u centru grada.

9.2. Kvalitet zemljišta

Šumadiju karakteriše brežuljkasto-brdovito zemljište, blago zatalasano i pitomo. Rudnik je najveća planina u Šumadiji sa najvišim vrhom 1.123 m. Ovo područje je dobilo ime jer je nekada bilo prebogato šumama, koje danas zauzimaju 1/4 ukupne površine.

Ovaj kraj ima razuđenu mrežu rečnih tokova, ali bez većih reka. Zbog nedostatka većih reka i ograničenih padavina za snabdevanje Grada vodom izgrađene su veštačke akumulacije. Tako je nastalo Grošničko, Gružansko i jezero u Šumaricama.

Najveći deo poljoprivrednog zemljišta nalazi se u privatnom vlasništvu. Produktivne površine u poljoprivredi nastavljaju da se smanjuju razvojem privrednog i urbanog dela grada. Prosečna veličina parcele (0,33 ha) je mala, rasparčanost i neuređenost zemljišnih poseda je velika, kao i međusobna udaljenost parcela koje su često i nepristupačne za sredstva mehanizacije. Setvena struktura se menja u korist žitarica i krmnog bilja. Odsustvo meliorativnih radova na visoko produktivnom zemljištu duž Lepenice, Uglješnice i drugih većih vodotokova dovelo je do toga da se ovo zemljište i dalje koristi ekstenzivno. U okviru poljoprivrednog zemljišta određen je kompleks poljoprivrednog zemljišta visokog boniteta pogodnog za gajenje specifičnih poljoprivrednih kultura na teritoriji grada u površini od 2.050 hektara i to u sledećim selima: Novi Milanovac, Desimirovac, Opornica, Gornje Jarušice, Resnik, Lužnice, Šljivovac, Dragobraća, Cvetojevac, Jovanovac, Petrovac i Korman. Uređenje poljoprivrednog zemljišta u smislu ukrupnjavanja poljoprivrednih poseda nije izvršeno.

9.3. Kvalitet voda

Kontrolu kvaliteta pijaće vode sa javnih česama na području grada Kragujevca vrši Institut za zaštitu zdravlja u Kragujevcu redovno, 2 puta mesečno u toku zimskog perioda i 4 puta u toku letnjeg.

U toku meseca maja 2006. godine je uzeto ukupno po 30 uzoraka pijaćih voda sa javnih česama za hemijsku i bakteriološku analizu.

U posmatranom periodu hemijska neispravnost je registrovana u 23 ispitivana uzorka (76.67%). Bakteriološka neispravnost je registrovana u svih 30 (100.00%), a uzročnici su bakterije indikatori fekalnog zagađenja. U toku meseca maja kompletna ispravnost nije registrovana ni u jednoj od kontrolisanih javnih česama.

9.4. Upravljanje čvrstim komunalnim otpadom

Upravljanje otpadom karakterišu sledeći problemi:

-

Nepostojanje sanitarne deponije (postojeće "smetlište pred zatvaranjem)

-

Nepostojanje reciklaže

-

Neadekvatno tretiranje medicinskog i hemijskog otpada

-

Postojeće stanje zelenih površina u Gradu

-

Niska energetska efikasnost

Više detalja o ovoj materiji dato je u studiji "Održivi sistem odlaganja komunalnog čvrstog otpada u opštini Kragujevac", koja je prilog ovog dokumenta.

10. Turistički resursi

10.1. Broj posetilaca

Tabela 30. Broj posetilaca

 

   2000

   2001

   2002

   2003

   2004

   2005

Opština

21.166

22.011

26.375

21.867

19.889

27.846

Okrug

167.960

162.594

163.793

142.381

71.472

69.175

Srbija

7.696.290

7.195.272

7.206.734

6.684.512

6.642.623

7.112.019

 

10.2. Smeštajni kapaciteti

Tabela 31. Smeštajni kapaciteti

Destinacija

Broj kreveta

% iskorišćenja kapaciteta

HOTELI

524      

75%

MOTELI

32      

81%

Total

556      

 

 

11. Lokalni razvoj u relaciji sa regionalnim i državnim strateškim dokumentima

1. Integrativni plan društveno-ekonomskog razvoja regiona Šumadije i Pomoravlja

2. Strategija turizma Republike Srbije

Aneks 2

PROJEKTNI FORMULARI

KLJUČNO PITANJE: UNAPREĐENJE PRIVREDNOG AMBIJENTA

Cilj

Razvoj infrastrukturnih sistema u funkciji razvoja privrede

Podrška investicijama u infrastrukturne sisteme i sisteme za zaštitu životne sredine

Zadatak
(projekat)

Sanacija, rekultivacija, zatvaranje i proširenje deponije komunalnog otpada "Jovanovac" u Kragujevcu

Opis

Gradska deponija u Jovanovcu se nalazi na severo - istočnom obodu grada oko 3 km od centra. U eksploataciji je više od 30 godina. Sastoji se od starog i novog dela ukupne neto površine od 14 ha. Prosečna visina deponije kreće se od 10 - 15 m. Procenjene godišnje količine otpada su 150.000 m3 ili oko 60.000 t.
Prema planu detaljne regulacije planira se otkup 10 ha zemljišta u južnom delu, od čega 8 ha za izgradnju sanitarnih kaseta i 2 ha za izgradnju reciklažnog centra i platoa za separaciju.
Projektom je predviđeno fazno zatvaranje starog dela deponije i izgradnja sanitarne deponije.
U sklopu I faze urađen je ulazni deo deponije, započet je postupak otplinjavanja biogasa i uspostavljen monitoring nad prostorom.

Rezultati
projekta

Realizacija projekta sanacije, rekultivacije i proširenja deponije komunalnog otpada rešila bi esencijalno pitanje u smislu zaštite životne sredine i učinila grad atraktivnijim za investiranje.

Ekonomski
benefit

Br. radnih mesta

20

Količina investicija

Budžet RS

PJP

 

Realizacija

Organizacija

Osoba

Nadležni

Lokalna samouprava

koordinator

Partneri
u saradnji

JKP Čistoća

koordinator

Budžet (total)

cca 2.000.000 EUR

 

Finansiranje

100 % Budžet RS

 

 

PLAN RADA - AKTIVNOSTI

Aktivnost

Opis

Nadležnost

Rok

1

Sređivanje deponije na potezu prema reci Uglješnici

 

 

2

Izgradnja sanitarne kasete

 

 

3

Izgradnja platoa za separaciju

 

 

4

Konačno zatvaranje stare deponije

 

 

 

KLJUČNO PITANJE: UNAPREĐENJE PRIVREDNOG AMBIJENTA

Cilj

Podizanje nivoa konkurentnosti grada Kragujevca na tržtu DSI (S)
Prepoznatljivost grada kao investicione destinacije (O)

Poboljšanje imidža grada u cilju privlačenja direktnih investicija (S)
Unapređenje usluga koje pruža lokalna samouprava investitorima (O)
Razvoj mehanizama podrške privatnom sektoru (S)
Podrška razvoju poslovnih udruženja, klastera (O)

Zadatak
(projekat)

Pružanje post investment podrške stranim investitorima kroz formiranje mreže usluga

Opis

Jedan od važnih faktora prilikom donošenja odluke o mestu investiranja svakako je i podrška investitorima u tzv. post - investment fazi. Formiranje mreže usluga za podršku stranim investitorima podrazumeva povezivanje grupe uslužnih firmi sa lokalnim iskustvom koje mogu podržati ulazak stranim investitorima u grad Kragujevac i ponuditi širok spektar profesionalnih usluga stranim investitorima posle ulaska na lokalno tržište. Glavni cilj formiranja mreže, je da pomognu stranim investitorima da njihov ulazak na lokalno tržište bude olakšan, koliko je to moguće , kako bi sa druge strane doprineo ostvarivanju strateških ciljeva LER-a. Izbor firmi bi se obavio po preciziranoj proceduri, po predviđenim, strogim kriterijumima kako bi budućim investitorima pružen visok nivo usluga.

Rezultati
Projekta

-Selektovane firme koje mogu pružiti visok nivo kvalitetnih usluga stranim investitorima
-formirana mreža usluga
-postavljeni podaci na sajtu lokalne samouprave i Agencije za promociju investicija

Ekonomski
benefit

Br. radnih mesta

Min. 30

Količina investicija

 

PJP

 

Realizacija

Organizacija

Osoba

Nadležni

GM-Konsalting

Gordana Matović

Partneri
u saradnji

Agencija za promociju investicija i podršku biznisu Centralne Srbije
Lokalna samouprava

Predrag Lučić
Slobodan Lazić

Budžet (total)

9.200 Euro

Finansiranje

Donator - (70%)

Lokalna samouprava - (30%)

 

KLJUČNO PITANJE: UNAPREĐENJE PRIVREDNOG AMBIJENTA

Cilj

Razvoj mehanizama podrške privatnom sektoru (S)
Podrška sektoru MSP (O)

Razvoj koncepta održivog razvoja kroz sinergijsko partnerstvo privrede, univerziteta i lokalne samouprave (S)
Razvoj koncepta globalne konkurentnosti privrede grada (O)

Zadatak
(projekat)

Promocija preduzetničkih dostignuća i uspešnih preduzetnika kroz dodelu nagrada NAJBOLJI PREDUZETNIK KRAGUJEVCA

Opis

Prethodni period je bio veoma težak za poslovanje preduzetnika u Srbiji. Zato je bitno prepoznati i nagraditi uspešna preduzeća, a to će se ovim projektom i ustanovljenjem nagrada upravo i uraditi. Projektom se planira dodela nagrada jednom godišnje, za tri najbolje male firme u Kragujevcu. Pobednici bi dobili na kredibilitetu kod kupaca i dobavljača, a sigurno bi se povećao i moral i motivacija zaposlenih. Kriterijumi za firme će se precizirati u toku projekta, ali bi se odnosili na sledeće: broj zaposlenih, planovi zapošljavanja, posedovanje i uvođenje sertifikata kvaliteta, ekonomski pokazatelji (profitabilnost, likvidnost, solventnost...), učestalost slanja zaposlenih na edukacije itd. U žiriju bi bili ugledni gradski stručnjaci iz oblasti ekonomije. Mala i srednja preduzeća veoma doprinose razvoju ekonomije, kao i konkurentnosti grada, tako da treba promovisati i nagraditi napore najuspešnijih preduzetnika.
Ovim projektom bi bila ustanovljena godišnja nagrada "Najbolji preduzetnik Kragujevca" i iznosila bi 3000 Euro za prvo mesto, za drugo 2.000 evra, i za treće mesto 1.000 evra.
Takođe, kroz promociju uspešnih preduzetnika, obavljala bi se i promocija preduzetništva kao bitnog faktora razvoja privrede grada Kragujevca, a i Srbije.

Rezultati
Projekta

- Povećanje publiciteta preduzetništva
- Objavljena 3 najbolja preduzetnika
- Dodeljene nagrade
- Promocija nagrađenih preduzetnika

Ekonomski
benefit

Br. radnih mesta

Min. 50

Količina investicija

 

PJP

 

Realizacija

Organizacija

Osoba

Nadležni

GM-Konsalting

Gordana Matović

Partneri
u saradnji

Lokalna samouprava
Privredna komora
Udruženje Sloga
Ekonomski fakultet

Dragan Ranković
Dušan Puača
Dragan Paunović
Prof. Stevo Janošević

Budžet (total)

20.000 euro

Finansiranje

Lokalna samouprava - 25%

Donator - 75%

 

KLJUČNO PITANJE: UNAPREĐENJE PRIVREDNOG AMBIJENTA

Cilj

Razvoj mehanizama podrške privatnom sektoru (S)
Podrška privatnom sektoru u oblastima uvođenja novih tehnologija, izvozne orijentacije i standardizacije (O)

Razvoj koncepta održivog razvoja kroz sinergijsko partnerstvo privrede, univerziteta i lokalne samouprave (S)
-Razvoj koncepta globalne konkurentnosti privrede grada (O)

Zadatak
(projekat)

PROGRAM PODRŠKE IZVOZU MSP U KRAGUJEVCU (PPI)

Opis

Za oporavak srpske privrede, a posebno privrede Kragujevca, koja je u periodu sankcija i tranzicije pretrpela velike promene, neophodna je njena rekonstrukcija, usmeravanje ka tržišnoj ekonomiji i povratak na svetska, a posebno zapadna tržišta.
Unapređenje izvoza je od velikog značaja za rast i makroekonomsku stabilnost. Ovo je vrlo težak zadatak jer dosadašnji rezultati beleže značajan pad izvoza u odnosu na period 90-tih godina. Iako su skorašnji izvozni rezultati poboljšani, jer je u 2005. godini u regionu Šumadije i Pomoravlja izveženo za 32% više nego u 2004. godini, nastavak rasta izvoza je neophodan kako bi došlo do povećanja obima privrednih aktivnosti i smanjenja nezaposlenosti na lokalnom nivou.
Povratak na strana tržišta zajedno sa nefinansijskom i finansijskom pomoći postojećim i potencijalnim izvoznicima doprineće da lokalne firme na najbolji mogući način iskoriste međunarodne Sporazume o slobodnoj trgovini.
Srbija, a samim tim i Kragujevac, poseduje veliki broj strateških prednosti koji su dobra osnova za stalan rast izvoza, uključujući: blizinu regionalnih i međunarodnih tržišta, odlične uslove za razvoj poljoprivrede, stratešku poziciju, stručnu radnu snagu i konkurentne troškove poslovanja.
Uprkos navedenim prednostima, postojeći i potencijalni izvoznici u Kragujevcu još uvek moraju da se suočavaju sa brojnim poteškoćama i imaju potrebu za svakom podrškom kako bi zauzeli svoje mesto na inostranim tržištima.
Problemi sa kojima se suočava privreda Kragujevca u povećanju izvoza su nedostatak informacija i saznanja o stranim tržištima, nedostatak finansijske podrške za pripremu i realizaciju izvoza, učešće srpskih preduzeća na međunarodnim sajmovima i poslovnim manifestacijama, nedovoljno edukovan kadar za izlaz na strana tržišta.
Saradnja relevantnih subjekata, na lokalnom nivou, će kroz institucionalni razvoj, kao i kroz sprovođenje serije aktivnosti za unapređenje i podršku izvozu omogućiti lokalnim firmama da započnu ili povećaju postojeći izvoz.
U okviru Programa podrške izvozu, firme koje uđu u Program moći će da računaju na podršku u:
- analizama i istraživanju stranih tržišta
- pronalaženju partnera na stranom tržištu
- promociji
- izradi izvoznih marketing planova
- podizanja nivoa znanja

Rezultati
Projekta

- Porast broja izvozno orijentisanih preduzeća
- Porast izvoza vrednosno
- Porast zaposlenosti
- Podizanje konkurentnosti privrede Kragujevca
- Razvoj Kragujevca

Ekonomski
benefit

Br. radnih mesta

Min. 100

Količina investicija

 

Realizacija

Organizacija

Osoba

Nadležni

GM-Konsalting

Gordana Matović

Partneri
u saradnji

Lokalna samouprava
Privredna komora

Dragan Ranković
Dušan Puača

Budžet (total)

90.000 Euro

Finansiranje

Lokalna samouprava - (15%)

Donator - (75%)

Privatni biznis - (10%)

 

KLJUČNO PITANJE: UNAPREĐENJE PRIVREDNOG AMBIJENTA

Cilj

Podizanje nivoa konkurentnosti grada Kragujevca na tržištu stranih direktnih investicija (S)
Prepoznatljivost grada kao investicione destinacije (O)

Poboljšanje imidža grada u cilju privlačenja direktnih investicija (S)
Unapređenje usluga koje pruža lokalna samouprava (O)

Zadatak
(projekat)

Formiranje programa Start up podsticaja stranim investitorima za započinjanje biznisa na teritoriji grada Kragujevca

Opis

Ideja projekta je da se formiranjem programa start-up podsticaja stranim investitorima Kragujevac predstavi i nametne kao interesantan i konkurentan grad za strana ulaganja. U tom smislu program predviđa pozivanje stranih investitora kroz aplikacionu proceduru da u Kragujevcu borave 2 dana kako bi im se predstavila ekonomija grada i investicioni podsticaji, b2b sastanci sa lokalnim firmama, kao i predstavljanje potencijalnih lokacija za započinjanje biznisa (inkubator centar, tehnološki park, industrijska zona...). Takođe, u toku boravka stranih investitora biće im pružene besplatne usluge usmenog prevođenja, prevođenja njihovih kataloga i brošura, usluge konsultanata i advokata, kao i popusta na hotelski smeštaj. Takođe bi im, ukoliko to žele, bila pružena usluga dočeka na aerodromu i prevoza do Kragujevca.
U slušaju velikog broja aplikanata, prednost će imati investitori iz inovativnih industrija (IT i telekomunikacije, biotehnologija i nanotehnologija, genetski inženjering).
Smatramo da će ove, jako bitne pre-investment aktivnosti, značajno doprineti poboljšanju imidža grada, dolasku stranih investitora, a samim tim i otvaranju novih radnih mesta.

Rezultati
Projekta

- Izrađene aplikacije za identifikovanje potencijalnih investitora
- Identifikovani i uključeni u program podsticaja potencijalni investitori
- Organizovan dvodnevni boravak za 20 potencijalnih investitora
- Podignut nivo konkurentnosti Kragujevca
- Poboljšan imidž grada Kragujevca kao investicione destinacije
- Povećan broj stranih investitora u Kragujevcu

Ekonomski
benefit

Br. radnih mesta

min. 200

Količina investicija

31.560 Euro

PJP

 

Realizacija

Organizacija

Osoba

Nadležni

GM-Konsalting

Gordana Matović

Partneri
u saradnji

Agencija za promociju investicija
Lokalna samouprava

Predrag Lučić
Dragan Ranković

Budžet (total)

31.560 Euro

Finansiranje

Lokalna samouprava

30% iz sredstava NIP-a i budžeta

Donator

70%

 

KLJUČNO PITANJE: UNAPREĐENJE PRIVREDNOG AMBIJENTA

Cilj

Razvoj infrastrukturnih sistema u funkciji razvoja privrede

Podrška investicijama u infrastrukturne sisteme i sisteme za zaštitu životne sredine

Zadatak
(projekat)

Industrijsko kompostiranje biljnog otpadnog materijala

Opis

Analizom problema deponovanja otpadne bio mase, a na osnovu praćenja komunalnih obračuna, došlo se do konstatacije da se godišnje otpremi na deponiju više od 500t bio otpada. Sakupljeni bio otpad opterećuje i čini dvostruku "štetu" za komunalni sistem: Ekološku i ekonomsku

Rezultati
Projekta

Jeftinija proizvodnja cveća i dendromaterijala zbog korišćenja sopstvenog organskog substrata, izostanak troškova za odvoz i troškova deponovanja otpadne biomase. Finansijska dobit od prodaje dela organskog substrata na tržištu.

Ekonomski
benefit)

Br. radnih mesta 4

osoba za nadzor: 1
KV vozač mašina: 1
radnik: 2

Količina investicija

Nabavka mašina i opreme:
- za usitnjavanje biomase - 250.000 €
- za mešanje komposta - 60.000 €
- za enzimske preparate - 10.000 €
- merni instrumenti - 5.000 €
- traktor sa kašikom - 15.000 €
- linija za separaciju ili sita - 10.000 €

PJP

D.o.o. "RADANOV" Novi Bečej

Realizacija

Organizacija

Osoba

Nadležni

JKP "Zelenilo", Kragujevac

Dobrila Desivojević - Direktor

Partneri u saradnji

Skupština grada Kragujevca

 

Budžet (total)

350.000 €

Finansiranje

 

 

KLJUČNO PITANJE: UNAPREĐENJE PRIVREDNOG AMBIJENTA

Cilj Strateški

Kreiranje poslovnog ambijenta podsticajnog za osnivanje inovativnih biznisa i ubrzan rast postojećih biznisa, zasnovan na inovacijama i mreži znanja.

Operativni

-Podrška osnivanju nove generacije inovativnih preduzeća
-Pružanje podrške postojećim preduzećima u cilju modernizacije poslovnih procesa
-Promovisanje novih metoda u podršci sektoru MSPP i doprinos poboljšavanju privrednog ambijenta

Zadatak
(projekat)

Formiranje biznis inovacionog centra u Kragujevcu

Opis

Regionalna agencija za ekonomski razvoj Šumadije i Pomoravlja je u toku 2003. godine pokrenula inicijativu za formiranje biznis inkubator centra na teritoriji Kragujevca. U tom periodu je i osnovana Radna grupa za podršku procesima inkubacije biznisa u čiji su sastav ušli : Skupština Grada Kragujevca, Regionalna agencija za ekonomski razvoj Šumadije i Pomoravlja, Regionalna privredna komora i Univerzitet grada Kragujevca. Ispitivanjem konkurentskog okruženja kao i sektorskom analizom privrede u regionu, zaključeno je da akcenat treba staviti ne na klasičan način inkubacije već na formiranje biznis inovativnog centra koji treba da pruži podršku onim poslovima koji ne pripadaju tradicionalnim kategorijama poslovanja u regionu. Ova inicijativa je dobila saglasnost Radne grupe čiji je zadatak da pruži institucionalnu podršku i kordinira inicijative usmerene na formiranje biznis inovativnog centra

Rezultati
projekta

1. Kupljena i adaptirana zgrada za rad BIC-a
2. Izrađena studija izvodljivosti za rad BIC-a
3. Razvijeni tehnički i ljudski kapaciteti za rad BIC-a
4. Useljen i operativan BIC
5. Obučeni stanari BIC-a

Ekonomski
benefit

Br. radnih mesta

Osoblje BIC-a: 4 Dodatno zapošljavanje kod stanara BIC-a: 40

Količina investicija

Kupovina, adaptacija i opremanje zgrade BIC-a: 890.000,00 € Investicije iz privatnog sektora(stanari BIC-a): 60.000, 00 €

PJP

Skupština Grada Kragujevca-Regionalna Agencija za ekonomski razvoj Šumadije i Pomoravlja-
Mašinski fakultet Univerziteta u Kragujevcu-preduzetnici stanari BIC-a

...

 

Realizacija

Organizacija

Osoba

Nadležni

Skupština Grada Kragujevca

Dragan Ranković

Partneri
u saradnji

Regionalna Agencija za ekonomski razvoj Šumadije i Pomoravlja
Mašinski fakultet Univerziteta u Kragujevcu

Jasminka Luković Jagličić
Vesna Mandić

Budžet (total)

1.000.000,00 €

Finansiranje

Nacionalni investicioni program

Skupština Grada Kragujevca

Regionalna Agencija za ekonomski razvoj Šumadije i Pomoravlja

Donatorski programi

 

KLJUČNO PITANJE: UNAPREĐENJE PRIVREDNOG AMBIJENTA

Cilj

Opšti cilj:
Doprinos razvoju poslovne klime u Kragujevcu

Specifični cilj:
Uspostavljanje direktne saradnje na relaciji lokalna uprava-biznis zajednica - vlasnici nekretnina kroz identifikaciju i prilagođavanja potencijalnih lokacija za svrhe formiranja poslovnog distrikta.

Zadatak
(projekat)

Formiranje poslovne zone u Kragujevcu

Opis

Formiranje poslovnog distrikta podrazumeva snažno javno privatno partnerstvo između lokalne samouprave, lokalne biznis zajednice i građana. Cilj formiranja poslovnog distrikta je unapređenje poslovne klime identifikacijom delova teritorije grada koji imaju potencijala za koncentraciju biznisa, koji se u direktnoj saradnji sa vlasnicima nepokretnosti infrastrukturno i komunalno unapređuju, čime im se svrha menja od stambenog ka poslovnom prostoru. Kariku u ovom odnosu predstavljaju privatni preduzetnici koji treba da uzmu aktivno učešće u formiranju biznis distrikta putem identifikacije potreba za uslugama visokog nivoa i jasno izražene spremnosti da postanu stanari tog novog prostora.
Formiranje biznis distikta je intervencija koja mora da se sastoji od više faza, pri čemu se ovaj predlog projekta odnosi na pripremne korake analize i davanja predloga mogućih lokacija, kao i formulisanje plana rekonstrukcije i uvođenja novih usluga za biznis čime će se stvoriti mogućnosti da se u formiranje biznis distrikta i krene.
Postoji 4 osnovna koraka u realizaciji projekta:
1. Analiza trenutnog rasporeda biznis zajednice u gradu
2. Identifikacija mogućih lokacija za formiranje poslovnog distrikta
3. Formulisanje seta mera za transformaciju mogućih lokacija u svrhe poslovnog distrikta
4. Pilot poslovni distrikt:
- Odabir jedne identifikovane lokacije
- Formiranje Saveta distrikta od strane predstavnika Grada, poslovne zajednice i vlasnika nekretnina
- Identifikacija potreba predstavnika poslovne zajednice za uslugama višeg nivoa
- Identifikacija mogućih oblika učešća vlasnika nekretnina u transformacija distrikta
- Identifikacija mera koje grad u infrastrukturnom pogledu mora da preduzme u procesu transformacije
- Izrada i usvajanje biznis plana distrikta
- Registracija poslovnog distrikta
Nakon usvajanja biznis plana poslovnog distrikta od strane Saveta započinje se sa realizacijom plan aktivnosti. Na ovaj način će se stvoriti osnov za primenu ovog modela u drugim delovima grada.

Rezultati
Projekta

- Unapređen ambijent za poslovanje biznis sektora
- Bolji uslovi za privlačenje investitora
- Podignut nivo neophodne infrastrukture
- Podignut nivo usluga za poslovni sektor

Ekonomski
benefit

Br. radnih mesta

Tokom projekta: 10
Po završetku projekta: 200

Količina investicija

 

PJP

Skupština Grada - poslovna zajednica- vlasnici nekretnina - Regionalna Agencija za ekonomski razvoj

Realizacija

Organizacija

Osoba

Nadležni

Skupština Grada Kragujevca

 

Partneri
u saradnji

Regionalna Agencija za ekonomski razvoj Šumadije i Pomoravlja

 

Budžet (total)

50.000,00 €

Finansiranje

Skupština Grada Kragujevca

Regionalna Agencija za ekonomski razvoj

Donator

 

KLJUČNO PITANJE: UNAPREĐENJE PRIVREDNOG AMBIJENTA

Cilj

Opšti cilj:
Doprinos poboljšanju strukture spoljnotrgovinske razmene preduzeća sa teritorije Grada Kragujevca

Specifičan cilj:
Razvoj poslovanja izvozno orijentisanih preduzeća sa teritorije Grada Kragujevca

Zadatak
(projekat)

Servis centar za izvozno orijentisana preduzeća

Opis

Smanjenje spoljnotrgovniskog deficita i unapređenje vrednosne i robne strukture u spoljnoj trgovini je prepoznato kao jedan od osnovnih preduslova za razvoj srpske privrede i otvaranje mogućnosti za povećano investiranje koje bi usledilo kao posledica povećanog obima dohotka.
Na nacionalnom nivou se sprovodi nekolicina programa koje imaju za cilj da pruže tehničku i finansijsku podršku izvozno orijentisanim preduzećima, ali vrlo često ti programi nisu dostupni preduzetnicima iz unutrašnjosti. Pored nedovoljnog nivoa informisanosti, jedan od osnovnih razloga za ovo je i nedovoljna stručna i kadrovska osposobljenost preduzeća za sistematičan pristup kako samom izvoznom opredeljenju u poslovanju, tako i korišćenju podsticajnih mera koje stoje na raspolaganju.
Servis centar za izvozno orijentisana preduzeća će se upravo baviti ovim grupama problema:
1. Dostavljanjem informacija
2. Pružanjem saveta
3. Poslovnim povezivanjem
4. Obukom
Teritorija koju će centar svojim aktivnostima pokrivati je Grad Kragujevac, čime će se lokalnim preduzetnicima stvoriti mogućnost da imaju neposredno dostupan izvor informacija i znanja koji treba da im omogući da svoje izvozne poslove unaprede ili da realizuju svoje izvozne potencijale.
Usluge koje će centar pružati će biti opšte i po zahtevu pojedinačnog klijenta, čime će se omogućiti da se pojedinačno rešavaju problemi svakog zainteresovanog preduzetnika.
Jedan od osnovnih preduslova za pružanje adekvatne podrške kragujevačkim izvoznicima je i proširenje već postojeće baze podataka preduzeća Regionalne Agencije detaljnim podacima o aktivnim izvoznicima. Novoprikupljeni podaci će omogućiti izradu studije izvozne ponude iz grada i omogućiti formulisanje mera opšteg karaktera za podršku izvozu na lokalnom nivou.
Pored ove studije biće izrađena i analiza potreba izvoznika sa posebnim akcentom na obuku, što će predstavljati osnovu za formulisanje i izvođenje konkretnih trening modula za export menadžere izvoznih preduzeća.
Pored interevencije na lokalnom nivou biće uspostavljena bliska saradnja sa institucijama na nacionalnom nivou i međunarodnim organizacijama koje se bave podrškom izvozu i unapređenjem međunarodne trgovine. Ova saradnja će se ogledati u sistematičnoj razmeni informacija i korišćenju različitih IT alata, poput internacionalnih baza podataka, a u cilju što pravovremenijeg obaveštavanja preduzeća o aktuelnostima sa tržišta.
Poseban akcenat će biti stavljen na pomoć u procesu standardizacije i sertifikacije, u kome će biti angažovani service provider-i Regionalne Agencije.
Servis centar za izvoznike će biti formiran kao odeljenje Regionalne Agencije uz direktnu podršku Skupštine Grada Kragujevca i učešće lokalnih asocijacija preduzetnika.
Biće formirana radna grupa za podršku izvozu sa teritorije grada, koju će činiti predstavnici Grada, Regionalne Agencije, Privredne Komore, Univerziteta i preduzetnika.

Rezultati
Projekta

1. Ažurirana baza podataka preduzeća Regionalne Agencije sa detaljnim informacijama o izvoznicima sa teritorije Grada Kragujevca
2. Izrađena analiza izvozne strukture sa teritorije Grada Kragujevca i date preporuke za mere podrške na lokalnom nivou
3. Formirana radna grupa za podršku izvozu
4. Formiran i operativan servis centar za izvoznike
5. Obučeni export menadžeri izvoznih preduzeća

Ekonomski benefit
(predvideti br radnih mesta, investicije, PJP, koji će se stvoriti zahvaljujući implementaciji ovog programa)

Br. radnih mesta

- 3 zaposlena u servis centru
- Doprinos povećanju zaposlenosti kroz podizanje kapaciteta izvozno orijentisanih preduzeća

Količina investicija

S obzirom da se projekat odnosi na tehničku podršku izvozu, neće biti direktnih investicija u hardware, već u know how komponentu.

PJP

Regionalna Agencija za ekonomski razvoj Šumadije i Pomoravlja-Skupština Grada Kragujevca-
Lokalne Asocijacije preduzetnika

...

 

Realizacija

Organizacija

Osoba

Nadležni

Regionalna Agencija za ekonomski razvoj Šumadije i Pomoravlja

Jasminka Luković Jagličić

Partneri u
saradnji

Skupština Grada Kragujevca
Lokalne Asocijacije preduzetnika

 

Budžet (total)

50.000,00 €

Finansiranje

Skupština Grada Kragujevca

 

Regionalna Agencija za ekonomski razvoj Šumadije i Pomoravlja

 

Donatorska sredstva

 

KLJUČNO PITANJE: UNAPREĐENJE PRIVREDNOG AMBIJENTA

Cilj

Opšti cilj:
Doprinos razvoju preduzetništva, povećanju broja preduzeća i održivom razvoju novoosnovanih preduzeća na teritoriji Grada Kragujevca

Specifičan cilj:
Stvaranje mehanizma za tehničko finansijsku podršku start up preduzećima na teritoriji Grada Kragujevca

Zadatak
(projekat)

Biznis inkubator centar bez zidova

Opis

 

Koncept biznis inkubacije je široko primenjivan kao oblik podrške početnicima u privatnom preduzetništvu u zemljama EU. Osnovni razlog za svojevrsno tutorstvo nad razvojem preduzeća u prvim godinama poslovanja se nalazi u potrebi da se poveća stepen preživljavanja preduzeća u periodu kada postoji veliki stepen osetljivosti na promene, a istovremeno i oskudnost materijalnih i ljudskih resursa.
U Srbiji je ovaj rizik od gašenja novoosnovanih preduzeća dodatno uvećan zbog nepostojanja adekvatnih finansijskih i institucionalnih okvira za podršku start up preduzećima.
Povećanja broja novoosnovanih preduzeća je posebno značajno za Kragujevac, a u cilju promene privredne strukture i stvaranja novih radnih mesta. Samo povećanje, ne znači istovremeno i razvoj, tako da je potrebno stvoriti mehanizam koji će omogućiti da start up preduzeća uspešno prebrode krize koje rane faze u životnom ciklusu nose sa sobom.
Klasičan model biznis inkubatora podrazumeva funkcionisanje centra u okviru zajedničkog prostora, gde se korisnicima nudi set zajedničkih usluga i povlašćeno rentiranje poslovnog prostora.
U našim okolnostima se kao prepreka javlja nedostatak adekvatnog poslovnog prostora, što umnogome otežava i usporava formiranje klasičnih biznis inkubator centara.
S druge strane, Regionalna Agencija za ekonomski razvoj još od 2002. god, kao jednu od svojih osnovnih ciljeva ima upravo podršku razvoju preduzetništva, sa preko 4.000 klijenata u dosadašnjem periodu. Pri tome treba posebno izdvojiti stečeni know how iz saradnje sa organizacijom ACDI VOCA u dodeli bespovratnih sredstava za započinjanje sopstvenog biznisa, u kome je i Skupština Grada Kragujevca dala značajnu finansijsku i tehničku podršku.
Jedna od potreba koja je identifikovana prilikom realizacije pomenutog programa pomoći se odnosi na tehničko - savetodavnu podršku koja bi novoosnovanim preduzećima olakšala i unapredila poslovanje. Projekat biznis inkubator centra bez zidova se i bazira na ove dve osnovne komponente-finasijska podrška za osnivanje biznisa i tehnička pomoć u poslovanju od strane za to osposobljene institucije.
Pored ove osnovne komponente projekat ima za cilj i promovisanje preduzetništva kod mladih, tako da se ciljne grupe dele na 2 osnovne kategorije:
1. Mladi do 18 godina
2. Nezaposlena lica od 18 do 30 godina.
Ciljne grupe su odabrane prema kriterijumu ugroženosti iz aspekta mogućnosti za zapošljavanje.
Projekat ima 4 osnovne komponente:
1.Preduzetništvo među mladima- serijal obuka za kragujevačke srednjoškolce u kojima će im biti približen i predstavljen model privatnog preduzetništva. Obuka će biti završena konkursom za najbolju poslovnu ideju, gde će prva tri mesta biti novčano nagrađena.
2.Prijavljivanje i selekcija kandidata za bespovratnu novčanu pomoć za započinjanje sopstvenog biznisa. Na osnovu javnog konkursa biće kroz intervjuisanje i ocenjivanje preduzetničkih sposobnosti biti izvršena selekcija kandidata za novčanu pomoć. Odabrani kandidati će proći serijal treninga iz poslovnog planiranja gde će kao završni ispit imati izradu biznis plana za sopstvenu poslovnu ideju. Završni rad će biti ocenjen od strane komisije, nakon čega će uslediti obilazak kandidata na terenu i verifikacija prikazanog stanja. Potrebno je napomenuti da će kandidati morati da obezbede sopstveni poslovni prostor, kao i lično učešće u iznosu od 20% ukupne vrednosti investicije. Na osnovu obavljene verifikacije komisija će doneti odluku o dodeli bespovratne pomoći koja će moći da bude iskorišćena za kupovinu nove ili polovne opreme. Kandidati moraju da budu na evidenciji tržišta rada u Kragujevcu, a po dodeli sredstava moraju da registruju preduzeće ili radnju. Potrebno je pomenuti da će biti formirana i lista delatnosti koje će imati prioritet u dodeli sredstava.
3. Tehničko savetodavna pomoć novoregistrovanim preduzetnicima. U okviru Regionalne Agencije za ekonomski razvoj Šumadije i Pomoravlja će biti formirano odeljenje za podršku korisnicima pomoći. Usluge ovog odeljenja će se deliti na nekoliko kategorija:
• Poslovno informisanje
• Razvoj proizvoda i procesa
• Poslovno povezivanje
• Pravni saveti
• Tehničke usluge - poslovna korespondencija, korišćenje fax-a, interneta, kopir aparata.
Zaposleni u odeljenju će biti razvojno - administrativna podrška korisnicima pomoći, što upravo i predstavlja elemente koji su najkritičniji u kategoriji start up preduzeća.
4. Kandidatima koji nisu prošli prvi i drugi krug selekcije će biti ponuđen program prekvalifikacije. Sam program će biti razvijen u saradnji sa Nacionalnom službom za zapošljavanje i stručnim školama uz direktno angažovanje preduzetnika. Ovo angažovanje će se odvijati u 2 smera: analiza potreba za kadrom i prijem volontera na probni rad.

Rezultati
Projekta

1. 300 srednjoškolaca pošlo obuku iz privatnog preduzetništva i novčano nagrađene 3 najbolje poslovne ideje
2. 100 kandidata prošlo obuku iz poslovnog planiranja i uradilo završni ispit
3. Odabrano 30 najboljih radova i izvršena verifikacija na terenu
4. Dodeljeno 20 bespovratnih pomoći za nabavku nove opreme
5. Registrovano 20 novih radnji/preduzeća
6. Zapošljeno 30 novih radnika
7. Operativan biznis inkubator centar bez zidova kao odeljenje Regionalne Agencije
8. 100 kandidata prošlo program prekvalifikacije
9. 20 polaznika programa prekvalifikacije dobilo novi posao

Ekonomski
benefit

Br. radnih mesta

50

Količina investicija

60.000,00€ za nabavku nove opreme

PJP

Biće ostvarena direktna saradnja između institucija, Regionalne Agencije i Skupštine Grada, s jedne, i predstavnika privatnog sektora s druge strane.

Realizacija

Organizacija

Osoba

Nadležni

Regionalna Agencija za ekonomski razvoj Šumadije i Pomoravlja

Jasminka Luković Jagličić - direktor

Partneri
u saradnji

Skupština Grada Kragujevca
Nacionalna Služba za zapošljavanje - filijala u Kragujevcu

 

Budžet (total)

120.000,00 €

Finansiranje

Skupština Grada Kragujevca

Regionalna Agencija za ekonomski razvoj Šumadije i Pomoravlja

Donatorska sredstva

Sledeći

Napomene

U "Sl. listu grada Kragujevca", br. 5/2010 nisu objavljene izmene i dopune Strateškog plana lokalnog ekonomskog razvoja grada Kragujevca za period 2007-2011 ("Sl. list grada Kragujevca", br. 14/2006) u poglavlju 6 - Plan implementacije, aneksu 1 - Profil zajednice i aneksu 3 - Sastav komisije.