Prethodni

HRIŠĆANSKA ETIKA EVANGELIČKE HRIŠĆANSKE CRKVE A.V.

Cilj nastave hrišćanske etike evangeličke hrišćanske crkve a.v. je upoznavanje učenika sa značenjem reči "Bog je među nama".

Zadatak nastave hrišćanske etike evangelističke hrišćanske crkve a.v. je sticanje znanja o Bogu i priznanja Bogu.

SADRŽAJI PROGRAMA

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

"Bliže Isusu Hristu"

Pedagoška metoda upotrebljena u udžbeniku

1. Razgovor (Dijalog)

Dijalog između veroučitelja i učenika, ali i uzajamno, među učenicima, neophodan je deo časa veronauke. Omogućava da učenik može relativno samostalno da dođe do svoga mišljenja, a takođe može da postavlja svoja pitanja.

2. Samostalan rad uz biblijski tekst

Tematika nastave se ostvaruje time što se koriste biblijski tekstovi, ponekad samo jedan stih iz Biblije. To je dobra prilika da učenici nauče i samostalno da upotrebljavaju biblijske tekstove.

3. Pomoćna sredstva

Pored teorije neizbežno je i korišćenje kratkih DVD filmova (ne dužih od 10 minuta) sa odgovarajućom tematikom, koji će pomoći boljem razumevanju gradiva.

4. Pevanje iz omladinske pesmarice

5. Upoznavanje sa planom nastave

Upoznavanje učenika sa planom nastave neophodan je deo utemeljivanja prave atmosfere među učenicima, ali i između učenika i veroučitelja.

VERONAUKA - JUDAIZAM

Cilj nastave jevrejske veronauke - judaizam jeste da učenici steknu osnovna znanja iz bogatog nasleđa jevrejske biblijske književnosti, istorije, rabinske književnosti i etike, kao i da se upoznaju sa jevrejskim praznicima, običajima i simbolima.

Zadatak iz predmeta jevrejske veronauke za osmi razred osnovne škole je da se učenici upoznaju sa jevrejskom istorijom Novog doba i XX veka.

SADRŽAJI PROGRAMA

Nastavne celine i jedinice:

1. NOVO DOBA: Jevrejska migracija i ekonomska delatnost evropskih Jevreja u XVII i XVIII veku, Procvat prosvećenosti, Jevrejstvo u zemljama islama, Borba za ravnopravnost i emancipaciju Jevreja u zemljama zapadne i srednje Evrope, Stradanja ruskog jevrejstva, Asimilacija Jevreja u XIX veku, Demografske i ekonomske promene u strukturi jevrejskog naroda krajem XIX i početkom XX veka., Državni antisemitizam u Rusiji i istočnoj Evropi do Februarske revolucije, Nacionalni pokret i početak samostalne političke delatnosti Jevreja, Jevrejsko središte u Palestini do kraja Prvog svetskog rata.

2. DVADESETI VEK: Promene u političkom položaju i društvenoj strukturi jevrejskog naroda posle Prvog svetskog rata, Stradanje ruskih Jevreja posle Oktobarske revolucije, Procvat jevrejskog središta u SAD, Cionistički pokret i razvoj "nacionalnog ognjišta" u Palestini, Dolazak nacionalista na vlast u Nemačkoj i genocid nad evropskim Jevrejima u godinama Drugog svetskog rata, Rat za nezavisnost i proglašenje države Izrael, Jevrejska dijaspora posle Drugog svetskog rata, Stvaranje države Izrael.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Koristiti sledeće knjige: Istorija jevrejskog naroda, grupa autora (Ginko, Beograd 1996), Kratka istorija jevrejskog naroda, Simon Dubnov (Izdanje Saveza jevrejskih opština Jugoslavije).

Opšte napomene

Istorijsko pamćenje i istorijska perspektiva je od velikog značaja za razumevanje identiteta i sudbine jevrejskog naroda.

GRAĐANSKO VASPITANJE

(1 čas nedeljno, 34 časa godišnje)

Cilj i zadaci

Cilj

Cilj predmeta je da učenici steknu znanja, formiraju stavove, razviju veštine i usvoje vrednosti koje su pretpostavka za uspešan, odgovoran i angažovan život u demokratskom društvu.

Zadaci:

- stvaranje raznovrsnih mogućnosti da kroz različite sadržaje i oblike rada tokom nastave građanskog vaspitanja svrha, ciljevi i zadaci obrazovanja, kao i ciljevi nastave građanskog vaspitanja budu u punoj meri realizovani;

- razumevanje koncepta univerzalnosti prava deteta;

- sticanje znanja o uzrocima različitog stepena ostvarenosti prava deteta u savremenom svetu;

- podsticanje razvoja kritičkog odnosa prema pojavama zloupotrebe prava deteta;

- upoznavanje sa neophodnim uslovima za ostvarivanje najboljeg interesa deteta;

- upoznavanje sa mestom, ulogom i značajem međunarodnih organizacija koje se u svom radu bave unapređivanjem položaja dece;

- upoznavanje sa mestom, ulogom i značajem institucija i organizacija koje se u svom radu bave unapređivanjem položaja dece u Srbiji;

- upoznavanje sa nacionalnim zakonodavnim okvirom čiji je cilj zaštita interesa dece;

- razumevanje mesta, uloge i odgovornosti države, društva, porodice i deteta u unapređivanju položaja dece u jednom društvu;

- identifikovanje osobina, znanja i veština kod dece koje su značajne za njihovu aktivnu ulogu u unapređivanju položaja dece u društvu;

- razumevanje uloge i značaja medija u savremenom društvu;

- unapređivanje veština kritičkog razmatranja informacija dobijenih preko različitih medija;

- upoznavanje sa ulogom medija u kreiranju slike deteta u društvu.

SADRŽAJI PROGRAMA

1. UVOD (2 časa)

Pogled unazad - podsećanje na sadržaje programa građanskog vaspitanja za 5, 6. i 7. razred (prava i odgovornosti na nivou škole/lokalne zajednice i društva; aktivno učešće u životu škole/lokalne zajednice i društva). (1 čas)

Predstavljanje ciljeva, zadataka, sadržaja i metoda rada. (1 čas)

2. DECA U SAVREMENOM SVETU (18 časova)

Položaj dece u savremenom društvu (5 časova)

Položaj deteta u društvu - mesto, uloga i odgovornost države, društva, porodice i deteta.

Univerzalnost ljudskih prava i prava deteta, povezanost dečijih potreba sa pravima deteta.

Činioci koji utiču na ostvarenost dečijih prava - ekonomski razvoj, socijalni i politički ambijent, tradicija, kultura... Primeri zloupotrebe prava deteta - trgovina decom, deca vojnici, dečja pornografija, zloupotreba dečjeg rada, deca beskućnici, nasilje nad decom... Primeri koji pokazuju načine kojima se obezbeđuju uslovi za ostvarivanje najboljeg interesa dece - jednake mogućnosti za sve (u obrazovanju, zdravstvenoj zaštiti...), zakonska regulativa koja zabranjuje telesno kažnjavanje dece, učešće dece u aktivnostima koje su od značaja za njih i društvo...

Međunarodne organizacije koje se bave unapređivanjem položaja dece i zaštitom njihovih interesa (1 čas)

Uloga i značaj organizacija kao što su Unicef, Unesko, Međunarodni komitet Crvenog krsta, Save the children…

Položaj dece u Srbiji (8 časova)

Analiza položaja dece u Srbiji (primeri uspešne zaštite interesa dece i primeri iz kojih se vidi da zaštita nije ostvarena).

Institucionalni okvir - ustanove koje se bave unapređivanjem položaja dece i zaštitom njihovih interesa i odgovarajuća zakonska regulativa u oblastima: socijalne zaštite, bezbednosti, obrazovanja, slobodnog vremena, aktivnog učešća, zapošljavanja, zaštite životne sredine.

Nacionalne i lokalne organizacije koje se bave pitanjima dece i organizacije u kojima deca uzimaju učešće (Prijatelji dece Srbije, Centar za prava deteta, Naša Srbija, Crveni krst Srbije...).

Kompetencije dece značajne za uključivanje u aktivnosti koje doprinose poboljšanju položaja dece u društvu (2 časa)

Osobine, znanja i veštine deteta koje su od značaja za preuzimanje aktivne uloge u društvu (osetljivost za probleme drugih, dobra informisanost, otvorenost za nove ideje, timski rad, inicijativnost, samopouzdanje, argumentovano iznošenje stavova....).

Aktivnosti za unapređivanje položaja dece u Srbiji (2 časa)

Razmatranje predloga učenika o mogućim aktivnostima društva koje bi imale za cilj unapređenje položaja dece u Srbiji i upućivanje inicijativa i odabranih predloga odgovarajućim ustanovama.

3. MEDIJI U SAVREMENOM DRUŠTVU (11 časova)

Mediji u savremenom društvu (2 časa)

Mesto, uloga i značaj medija.

Razumevanje i tumačenje medijskih poruka (4 časa)

Mediji kao izvor informacija; zloupotreba informacija, izobilje informacija, selekcija informacija, verodostojnost informacija.

Uticaj tačke gledišta na objektivnost informacija.

Deca i mediji (5 časa)

Uloga medija u stvaranju slike o položaju dece u jednom društvu i načini na koji se ona prikazuju (deca kao žrtve, deca i obrazovanje, deca i slobodno vreme, deca sa posebnim potrebama...).

Učešće dece u medijima - mogućnosti i načini.

Analiza odabranog domaćeg medija (TV, radio, internet, dnevne ili nedeljne novine...) sa ciljem da se utvrdi kako se u njemu, koliko često i na koji način, prikazuju deca.

Razmatranje predloga učenika koji imaju za cilj sadržajnije, verodostojnije i u većem obimu predstavljanje dece i njihovih problema u analiziranom mediju.

4. ZAVRŠNI DEO (3 časa)

Šta nosim sa sobom (3 časa)

Razmena učeničkih iskustava o aktivnostima realizovanim na časovima građanskog vaspitanja u toku osmog razreda i celokupnog drugog ciklusa. Procena korisnosti i upotrebljivosti stečenih znanja i veština za svakodnevni život.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Program osmog razreda nastavlja razvojni pravac predmeta građansko vaspitanje u drugom ciklusu osnovne škole sa fokusom na položaj deteta u savremenom društvu. Realizacijom programa ovog predmeta u 5, 6. i 7. razredu učenicima je pružena mogućnost da razumeju svoje mesto i ulogu u društvu i da se osnaže u tome da aktivno učestvuju u društvenom životu zajednica kojima pripadaju. Ta znanja i iskustva se ovim programom proširuju, čime se stvaraju uslovi da učenici još bolje razumeju problematiku u vezi sa položajem dece, kako na lokalnom tako i na globalnom nivou. Složeni zahtevi koji proizilaze iz programa su primereni učenicima završnog razreda osnovne škole jer su oni u stanju da uspešno analiziraju uzročno-posledične veze, prave poređenja, donose zaključke i imaju kritički odnos prema pojavama u društvu.

Za razumevanje programskih sadržaja neophodno je poći od bazičnih pojmova kao što su potrebe deteta i prava deteta. Sa ovim pojmovima, kao i sa Konvencijom o pravima deteta učenici su se već upoznali. Međutim, potrebno je još jednom ukazati na te sadržaje jer Konvencija, gde se kao četiri osnovna principa navode nediskriminacija, najbolji interesi deteta, pravo na život i razvoj i participacija, najbolje odražava cilj koji se želi postići u društvu kada je u pitanju položaj deteta. Primeri uspešne zaštite interesa dece i primeri zloupotrebe prava deteta u svetu i Srbiji pružaju mogućnost da učenici steknu znanja o uzrocima različitog stepena ostvarenosti prava deteta, ali i da izgrađuju kritički odnos prema negativnim pojavama.

Prava deteta su prepoznate potrebe deteta, a najveću odgovornost i obavezu da se ta prava što doslednije i svestranije ostvaruju ima država koja je potpisala i ratifikovala Konvenciju. Država sa svojim organima i nadležnim službama garantuje da će se ta prava i uživati. Zato je potrebno da učenici razumeju značaj i neophodnost institucionalnog okvira, odnosno da se upoznaju sa različitim ustanovama (lokalnim, nacionalnim i međunarodnim), i zakonskom regulativom koja je u vezi sa položajem deteta u društvu. Ova tematika je izuzetno složena i zato je važno pravilno odmeriti obim činjenica i njihovu funkciju u nastavnom procesu. Kako su zakoni i ostala dokumenta pisana jezikom koji je učenicima dalek i nerazumljiv, dovoljno je da se učenici upoznaju sa njihovim postojanjem, oblašću koju uređuju i razlozima za njihovo donošenje. Srbija je poslednjih godina usvojila više strateških dokumenata, zakona i podzakona protiv zlostavljanja dece, eksploatacije dece, trgovine ljudima i diskriminacije, kao i dokumenata o pravima dece s invaliditetom. Usvojeni su i Posebni protokol o postupanju policijskih službenika u zaštiti maloletnih lica od zlostavljanja i zanemarivanja, Posebni protokol za zaštitu dece u ustanovama socijalne zaštite od zlostavljanja i zanemarivanja, Posebni protokol za zaštitu dece i učenika od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja u obrazovno-vaspitnim ustanovama. Ova dokumenta, a u pripremi nekih od njih učestvovala su i deca sa svojim predlozima i primedbama, pokazuju da država Srbija stvara uslove za unapređenje položaja dece i ostvarenje njihovih prava.

Institucionalni okvir, iako važan, nije dovoljan da obezbedi dobar položaj dece u jednom društvu. Stoga učenicima treba ukazati na značaj koji ima tzv. socijalni ambijent kojim se stvaraju uslovi da ono što je proklamovano na državnom nivou bude i ostvareno, odnosno primenjeno. Za stvaranje podsticajnog socijalnog ambijenta od izuzetne je važnosti da svi društveni akteri (porodica, mediji, organizacije civilnog društva...) svojim delovanjem doprinose zaštiti interesa deteta i unapređenju njegovog položaja.

Kroz realizaciju programa učenici treba da stvore jasnu sliku o sopstvenom mestu i značaju u aktivnostima čiji je cilj unapređivanje položaja deteta u društvu. Zato je neophodno da steknu potrebna znanja i veštine koje će im omogućiti preuzimanje inicijative u različitim aktivnostima. Blagovremenim upoznavanjem sa pravima koja im pripadaju samim rođenjem i koja im se garantuju Konvencijom, deca imaju veće šanse da se razvijaju u odgovorne osobe koje će znati da poštuju i tuđa prava i da se bore za što doslednije ostvarivanje svojih. U skladu sa tim, program predviđa da učenici sami pripremaju predloge mogućih aktivnosti društva kojima se može unaprediti položaj dece u Srbiji. Da ti učenički predlozi ne bi ostali samo u okviru odeljenja, mogu se proslediti odgovarajućim ustanovama, koristeći tehnike i procedure sa kojima su se učenici upoznali u 6. razredu.

Obrađujući nastavne sadržaje iz tematske celine koja se bavi medijima, učenici treba da shvate njihovu ulogu u savremenom svetu, a posebno u kreiranju slike deteta u jednom društvu i osetljivosti tog društva za poštovanje dečijih prava. Učenike treba upoznati sa činjenicom da mediji imaju moć da se različite teme i problemi učine vidljivim i da se, zahvaljujući njihovom uticaju, pokrene rešavanje tih problema. Za analizu medija, koja je predviđena programom, mogu se izabrati i nacionalni i lokalni mediji. Kako u Srbiji postoji veliki broj lokalnih medija učenicima se može ukazati na prednosti pri njihovoj analizi (lokalni mediji često pored opštih sadržaja obrađuju i one iz lokalne zajednice, koji su učenicima bliži i razumljiviji). Na osnovu analize moguće je pripremiti predloge za sadržajnije i verodostojnije predstavljanje dece i njihovih problema, koji se, zatim, mogu dostaviti tim medijima. Kroz takve aktivnosti učenici imaju priliku da jačaju svoje veštine kritičkog razmatranja informacija, što je potrebna veština za život u svetu koga karakteriše izobilje informacija.

Načini i metode realizacije programa su isti oni koji su već korišćeni u okviru ovog predmeta. Kroz izborni predmet građansko vaspitanje i dalje se neguje i razvija proces saznavanja kroz aktivno učenje, odnosno kroz punu participaciju učenika, učenje od drugih i zajedno sa drugima, kao i učenje za život uz korišćenje iskustva učenika. U skladu sa razvojnim karakteristikama učenika osmog razreda sve češće se mogu koristiti složeniji načini rada kao što su diskusija, argumentovanje, debata, analiza slučaja i poređenje. Neki od sadržaja posebno su pogodni za rad u malim grupama ili parovima (npr. tematski sadržaji o ustanovama i zakonskoj regulativi u Srbiji u različitim oblastima, analiza medija...).

Kao i pri realizaciji prethodnih programa ovog predmeta, nastavnik je izvor znanja, organizator i voditelj učeničkih aktivnosti, kao i osoba koja daje povratnu informaciju. Učenici osmog razreda su u velikoj meri ovladali načinom rada koji podrazumeva lični angažman, saradnju i aktivnosti van učionice, tako da se nastavlja učenje kroz partnerski odnos između njih i nastavnika.

Tokom realizacije programa treba imati u vidu da se time završava obrazovanje iz građanskog vaspitanja u osnovnoj školi. Razmena iskustava učenika i evaluacija nastave predmeta u celini sa stanovišta šta su naučili i kako procenjuju upotrebljivost stečenih znanja i veština za svakodnevni život, predviđeni su za realizaciju u završnom delu programa. Međutim, to nije dovoljno, već je potrebno da se tokom svih časova vrši povezivanje i "umrežavanje" ključnih pojmova građanskog vaspitanja kao što su prava, slobode, odgovornosti, demokratija, poštovanje itd. sa sadržajem koji se obrađuje ovim programom. Cilj celokupnog programa građanskog vaspitanja u osnovnoj školi je da se kod učenika postignu promene na nivou znanja, veština, stavova, vrednosti kao pretpostavke za celovit razvoj ličnosti i za uspešan, odgovoran i angažovan život u savremenom građanskom društvu u duhu poštovanja ljudskih prava i osnovnih sloboda.

STRANI JEZIK

Četvrta godina učenja

(2 časa nedeljno, 68 časova godišnje)

Cilj

Cilj nastave stranog jezika jeste da se osigura da svi učenici steknu bazičnu jezičku pismenost i da napreduju ka realizaciji odgovarajućih Standarda obrazovnih postignuća, da se osposobe da rešavaju probleme i zadatke u novim i nepoznatim situacijama, da izraze i obrazlože svoje mišljenje i diskutuju sa drugima, razviju motivisanost za učenje i zainteresovanost za predmetne sadržaje, kao i da ovladaju komunikativnim veštinama i razviju sposobnosti i metode učenja stranog jezika.

Zadaci nastave stranog jezika u osnovnom obrazovanju i vaspitanju su: razvijanje saznajnih i intelektualnih sposobnosti učenika, njegovih humanističkih, moralnih i estetskih stavova, sticanje pozitivnog odnosa prema drugim jezicima i kulturama, kao i prema sopstvenom jeziku i kulturnom nasleđu, uz uvažavanje različitosti i navikavanje na otvorenost u komunikaciji, sticanje svesti i saznanja o funkcionisanju stranog i maternjeg jezika. Tokom osnovnog obrazovanja i vaspitanja, učenik stiče, usvaja i unapređuje osnovna znanja iz stranog jezika koja će mu omogućiti da se u jednostavnoj usmenoj i pisanoj komunikaciji sporazumeva sa ljudima iz drugih zemalja, usvoji norme verbalne i neverbalne komunikacije u skladu sa specifičnostima jezika koji uči, kao i da nastavi, na višem nivou obrazovanja i samostalno, učenje istog ili drugih stranih jezika na različite načine i u svim okolnostima koje život stvori.

Učenje drugog stranog jezika, oslanjajući se na iskustva i znanja stečena učenjem prvog stranog jezika, pospešuje sticanje višejezičke i višekulturne kompetencije i razvijanje svesti o jezičkom bogatstvu užeg i šireg okruženja.

U procesu učenja nastavu stranih jezika učenik bogati sebe i upoznajući drugog, stiče svest o značaju sopstvenog jezika i kulture u kontaktu sa drugim jezicima i kulturama. Učenik razvija radoznalost, istraživački duh i otvorenost prema komunikaciji sa govornicima drugih jezika. Pored toga, učenik uočava značaj ličnog zalaganja u procesu učenja stranog jezika.

Standardi

Razumevanje govora

Učenik razume jednostavnu usmenu poruku iskazanu savremenim jezikom, ne dužu od 4 do 5 minuta; i to na nivou globalnog razumevanja (osnovno obaveštenje iz poruke), na nivou selektivnog razumevanja (pronalaženje tražene informacije). Razumevanje treba da se odnosi na različite vrste usmenih poruka (monolog, kraći razgovor, kratka informacija).

Razumevanje pisanog teksta

Učenik čita sa razumevanjem kraće pisane i ilustrovane tekstove u vezi sa poznatim temama, sadržajima i komunikativnim funkcijama.

Usmeno izražavanje

U okviru programom predviđene jezičke građe, učenik je u stanju da iskaže jednostavnu usmenu poruku, ispriča lični doživljaj, sadržaj razgovora ili narativnog teksta, samostalno ili uz pomoć nastavnika.

Pismeno izražavanje

U okviru programom predviđene jezičke građe, učenik piše poruke i kratke tekstove.

Interakcija

Učenik ostvaruje komunikaciju i razmenjuje sa sagovornicima kratke informacije u vezi sa poznatim temama, sadržajima i komunikativnim funkcijama.

Znanja o jeziku

Prepoznaje osnovne principe jezika, odnosno gramatičke i sociolingvističke kompetencije.

Operativni zadaci na nivou jezičkih veština

Razumevanje govora

Na kraju osmog razreda, učenik treba da:

- razume nastavnikov govor i njegova uputstva,

- razume kraće usmene tekstove (do 15 rečenica i ne duže od 3 minuta) koje iskazuju govornici različitih standardnih varijeteta, na već obrađene i novouvedene teme u vezi sa svakodnevnim životom, bližim i daljim učenikovim okruženjem i uzrasno specifičnim interesovanjima,

- razume sadržaj tekstova savremenih muzičkih kompozicija iskazanih jednostavnim jezičkim sredstvima,

- u zavisnosti od komunikativnog cilja učenik u tekstu prepoznaje i identifikuje:

a) njegov opšti sadržaj,

b) važne informacije (specifikovane i/ili nalogom zahtevane),

c) suštinu poruke i govornikovu nameru, kao i emocionalni kontekst.

Razumevanje pisanog teksta

Učenik treba da:

- razume opšti smisao autentičnih i adaptiranih tekstova dužine do 150 reči (oglasi, kraći izveštaji i vesti, brošure, prospekti, servisne informacije, kraće reportaže, intervjui, stripovi) iz domena već obrađenih i novouvedenih tema u skladu sa uzrastom i interesovanjima (iz domena svakodnevnog života, bližeg i daljeg učenikovog okruženja, društvenih pojava značajnih za mlade),

- u zavisnosti od komunikativnog cilja učenik u tekstu prepoznaje i identifikuje:

a) njegov opšti sadržaj,

b) važne informacije (specifikovane i/ili nalogom zahtevane),

c) suštinu poruke i govornikovu nameru, kao i emocionalni kontekst.

Usmeno izražavanje

Učenik treba da:

- jednostavnim jezičkim sredstvima (usvojenim rečima, izrazima, rečenicama) dâ osnovne informacije o sebi, svojoj porodici, svom okruženju, školi i drugovima i ostalim uzrasno adekvatnim temama, kao i da kod sagovornika raspita o sličnim informacijama,

- uz nastavnikovu pomoć i uz upotrebu usvojenih jezičkih sredstava vodi kratak razgovor o poznatim, već obrađivanim temama.

Pismeno izražavanje

Učenik treba da:

- zapisuje kratke beleške na osnovu nastavnikovog izlaganja,

- koristi kratke kontaktne forme: razglednice, elektronska pisma, kratka pisma sa sadržajem lične prirode,

- koristi kratke pisane forme da ostvari komunikativnu situaciju molbe, zahvaljivanja, upita, prihvatanja i odbijanja predloga (upotrebljavajući jednostavna i usvojena jezička sredstva),

- samostalno piše kratke sastave na poznate, uzrasno adekvatne i bliske teme, dužine do 70 reči.

Medijacija

U situaciji kada posreduje između osoba (vršnjaka i odraslih) koji ne mogu da se sporazumevaju, učenik treba da:

- usmeno prenosi suštinu poruke sa maternjeg na ciljni jezik i obrnuto

- pismeno prenosi jednostavne poruke i objašnjenja

- prepričava sadržaj kraćeg teksta, audio ili vizuelnog zapisa i kraće interakcije

- započinje kraći razgovor o poznatim temama, održava kontinuitet i završava ga.

Interakcija

Učenik treba da:

- reaguje verbalno ili neverbalno na uputstva i postavljena pitanja u vezi sa konkretnom situacijom;

- postavlja pitanja i odgovara na njih;

- izražava dopadanje ili nedopadanje; nudi i prihvata ponudu, poziv ili izvinjenje;

- učestvuje u komunikaciji na času i van njega (u paru, u grupi, itd.);

- traži razjašnjenja kada nešto ne razume;

- ostvaruje jednostavnu interakciju uz ponovno formulisanje iskaza i vrši korekcije.

Znanja o jeziku

Učenik treba da:

- prepoznaje i koristi gramatičke sadržaje predviđene nastavnim programom;

- poštuje osnovna pravila smislenog povezivanja rečenica u šire celine;

- uviđa mogućnosti pozitivnog transfera znanja i strategija stečenih učenjem prvog stranog jezika;

- koristi jezik u skladu sa nivoom formalnosti komunikativne situacije (npr. forme učtivosti);

- razume vezu između sopstvenog zalaganja i postignuća u jezičkim aktivnostima;

- uočava sličnosti i razlike između maternjeg i stranih jezika koje uči;

- razume značaj upotreba internacionalizama;

- primenjuje kompezacione strategije.

Teme i situacije po domenima upotrebe jezika

KOMUNIKATIVNE FUNKCIJE

SADRŽAJI PROGRAMA

Svi gramatički sadržaji uvode se sa što manje gramatičkih objašnjenja osim ukoliko učenici na njima ne insistiraju, a njihovo poznavanje se evaluira i ocenjuje na osnovu upotrebe u odgovarajućem komunikativnom kontekstu, bez insistiranja na eksplicitnom poznavanju gramatičkih pravila.

Napomena:

U osmom razredu nastavniku se preporučuje da vrši česte sistematizacije gramatičkih sadržaja, čije je usvajanje i učenje bilo predviđeno u prethodnim razredima. Obim novih sadržaja koji se uvode u osmom razredu, kao i stepen njihovog produbljivanja, zavisi, prvenstveno, od nivoa savladanosti prethodno obrađivanih gramatičkih sadržaja, ali i od kognitivnog stila učenika.

Engleski jezik

Učenici treba da razumeju i koriste:

1. Imenice - receptivno i produktivno

a) Brojive i nebrojive imenice: rain, water, season, year

b) Složenice: make-up, tracksuit, sweatshirt

v) Množina imenica na -y, -f, -fe: body, bookshelf, wife

g) Nepravilna množina: feet, people, mice

d) Saksonski genitiv sa imenicom u množini (pravilna i nepravilna množina)

2. Član

a) neodređeni član

- ispred reči: hundred, thousand, da označi jedan

- ispred imena pripadnika naroda: a German

- posle izraza, posle kojih sledi zajednička imenica: There is a book on the table.

b) određeni član

- ispred prezimena da označi celu porodicu: the Browns

- ispred muzičkih instrumenata: the guitar

- ispred imenica koje označavaju nešto jedinstveno: the earth, the moon

v) nulti član

- uz prisvojne zamenice: my book, his house

- ispred imena mostova, trgova, železničkih stanica, parkova, aerodoroma:

3. Zamenice

a) Povratne zamenice, grade se dodavanjem nastavka - self

b) Prisvojne zamenice:

4. Determinatori

few/a few koristimo ispred brojih imenica

little/a little koristimo ispred nebrojivih imenica

Razlika ovih reči sa članom i bez člana je u sledećem sa a imaju pozitivno značenje (malo, ali ipak dovoljno), bez a imaju negativno značenje (vrlo malo, nedovoljno)

5. Pridevi

- izražavanje nacionalne pripadnosti: British

- poređenje sa: as+positive+as: He is as tall as his brother.

6. Brojevi

Prosti brojevi do 10000. Redni brojevi do 100. godine

7. Glagoli

a) The Past Continuous Tense, potvrdni, upitni i odrični oblici, receptivni i produktivno, za izražavanje radnje koja je trajala duži vremenski period u prošlosti

b) Used to

v) The Future Tense

g) Prvi kondicional

d) Modali must /mustn't, have to, should /shouldn't, will/would, may /might

đ) Prepričavanje iskaznih rečenica i pitanja u sadašnjosti

8. Prilozi i priloške odredbe

a) za vreme: last year/week/month, ago, tomorrow, yesterday

b) za mesto i pravac kretanja: beside, by, upstains/downstairs, to

v) za način: well

g) za učestalost: every day, often, once, twice, three times, sometimes, usually

Red priloga u rečenici 1. način, 2. mesto, 3. vreme (ako su zastupljeni):

They were working hard in the garden all day.

9. Predlozi - receptivno i produktivno (bez gramatičkih objašnjenja)

a) pozicija u prostoru: between, in front of

b) pravac kretanja: away, from, into

v) vreme: at 10, on the fourth of July, in March

g) doba dana, godišnje doba: in spring, at noon

d) poreklo: from England

đ) sredstvo: with a pen, by bus

e) namena: for painting

10. Veznici i veznički izrazi: then, before, after, during, later, in the end

11. Rečenica

Red priloga u rečenici 1. način, 2. mesto, 3. vreme (ako su zastupljeni):

They were working hard in the garden all day.

Relativne klauze uz who, which, where

Italijanski jezik

1. Imenice

Vlastite imenice i zajedničke, odgovarajući rod i broj sa determinativom: Maria, Giovanni, Belgrado, Roma, Signor Rossi, Signora Rossi, i miei genitori, il nostro paese, questa casa, l'Italia, la Serbia, il Tirreno, l'Adriatico, le Alpi, gli Appennini; i miei genitori, mia madre, ll loro padre, il nostro paese, i vostri figli, questo studente, questa ragazza, quell'amico, quella casa, itd.

Sistemski prikaz morfoloških karakteristika.

2. Član

Oblici određenog i neodređenog člana. Osnovna upotreba.

Slaganje određenog i neodređenog člana sa imenicom ili pridevom.

Član spojen s predlozima di, a, da, in, su i con.

Određeni član ispred datuma: Oggi è il 25 novembre. Ispred imena dana u nedelji abbiamo lezioni di lingua italiana il linedì e il gioveddì.

Upotreba člana uz vlastita imena, geografske pojmove, imena gradova i država, prezimena.

Partitivni član kao supletivni oblik množine neodređenog člana (C'è un libro: Ci sono dei libri).

Upotreba člana uz prisvojni pridev i imenice koje iskazuju blisko srodstvo (Mia sorella si chiama Ada. Domani andiamo a Roma con i nostri nonni).

Položaj člana i predloga uz neodređeni pridev tutto.

Partitivni član. Mangio delle mele. Izostavljanje u negaciji. Non mangio pane. Upotreba predloga di uz izraze koji izražavaju određenu količinu. Prendo un bicchiere d'acqua minerale.

3. Zamenice

Lične zamenice u službi subjekta: io, tu, lui, lei, Lei, noi, voi, loro.

Naglašene lične zamenice u službi objekta: me, te, lui, lei, Lei, noi, voi, loro.

Naglašene lične zamenice u službi direktnog objekta complemento oggetto: mi, ti, lo, la, La, ci, vi, li, le

Nenaglašene lične zamenice u paru: Compro il libro a Luigi. Glielo compro.

Prisvojne zamenice (mio, tuo, suo, nostro, vostro, loro). Pokazne zamenice (questo, quello).

Upitne zamenice chi? i che?/ che cosa?

Neodređene zamenice pridevi (niente/nulla, nessuno, qualcosa, qualcuno, qualche, alcuni)

Relativne zamenice (che, cui, il quale/la quale)

4. Pridevi

Opisni pridevi, slaganje prideva i imenice u rodu i broju. Opisni pridevi buono i bello; neodređeni pridev tutto. Posebne karakteristike prideva santo i grande

Komparacija prideva: Maria è più alta di Marta. Noi siamo più veloci di voi. Maria e' la piu' alta della classe.

Apsolutni superlativ Maria è bellisima.

Prisvojni pridevi: mio, tuo, suo, nostro, vostro, loro. Upotreba člana uz prisvojne prideve.

Pokazni pridevi: questo, quello.

Naziv boja, morfološke osobenosti prideva viola, rosa, blu, arancione.

Glavni brojevi (preko 1000) i redni (do 20). Redni brojevi.

5. Predlozi

Prosti predlozi di, a, da, in, con, su, per, tra, fra i njihova osnovna upotreba.

Predlozi dentro, fuori, sotto, sopra, davanti dietro.

Upotreba predloga di (Marco finisce di fare i compiti. La mamma dice di non fare tardi), a (Vado a giocare. Sei bravo a pattinare. Usciamo a giocare con gli amici.), da Vengo da Belgrado. Andiamo dai nonni, in (vado in Italia, vivo nel lazio, ho un cappello in testa)

6. Glagoli

Sadašnje vreme (Presente Indicativo)

Imperativ (Imperativo), zapovedni način. Zapovedni način, za sva lica: Fa' presto! Non tornare tardi! Non andate via senza di me. Prego Signora, entri! Mi dia un etto di prosciutto e tre tosette, per favore.

Povratni glagoli.

Upotreba glagola piacere.

Perfekt (Passato Prossimo) Pravilnih i nepravilnih glagola: Ho comprato un chilo di pesche. Sono andata alla stazione. Perfekt modalnih glagola volere, dovere, potere, sapere. Sono dovuto andare dal dentista. Ho potuto leggere i titoli in italiano.

Kondicional prezenta (Condizionale Presente): Vorrei un chilo di mele, per favore! Potresti prestarmi il tuo libro di italiano?

Futur pravilnih i nepravilnih glagola. Noi tormeremo a casa alle cinque.

Imperfekat (Imperfetto): C'era una volta un re e viveva in un castello.

Pluskvamperfekat (Trapassato prossimo): Sono arrivato alla stayione quando il treno era già partito.

Prezent konjunktiva (Congiuntivo presente): Penso che Maria debba studiare di più.

Prosti perfekat (Passato Remoto) tvorba i osnovna upotreba, samo receptivno: Marco entrò e vide il computer acceso. Ma nella stanza non c'era nessuno.

7. Prilozi

Potvrdni, određni (sì, no). Osnovni prilozi bene, male, molto, poco, troppo, meno, più i priloški izrazi za određivanje vremena (prima, durante, dopo) i prostora. a destra, a sinistra, dritto, davanti, dietro, sotto, sopra, su, giù

Upitni prilozi: quando?, come?, perché? dove?

Građenje priloga od prideva pomoću sufiksa mente

Rečce

8. Rečca ci (s priloškom vrednošću), ne.

9. Veznici: e, o, ma, se.

10. Rečenica:

Prosta i proširena rečenica u potvrdnom i u odričnom obliku.

Upitna rečenica:

- s konstrukcijom izjavne rečenice potvrdnog oblika i upitnom intonacijom (Leggete? Scrivete bene?);

- s konstrukcijom izjavne rečenice u odričnom obliku i upitnom intonacijom (Non leggete? Non Scrivete?).

Red reči u rečenici.

Složena rečenica: upotreba veznika koji uvode zavisnu rečenicu (vremensku, uzročnu, relativnu, hipotetički period)

Hipotetički period: Realna pogodbena rečenica Se fa bel tempo vano un gita. Se farà bel tempo andrò un gita.

Irealna pogodbena rečenica, sa imperfektom u protazi i apodozi: Se faceva bel tempo, andavo un gita.

Nemački jezik

1. Imenica, zamenica, član

Upotreba imenica u kategorijama jednine i množine i svim padežima (nominativu, genitivu, dativu i akuzativu).

Upotreba najfrekventnijih obrazaca za izvođenje imenica, upotreba najfrekvenijih imeničkih složenica (Sommerferien, Briefkasten).

Upotreba neodređenog, određenog, nultog, negacionog, upitnog, prisvojnog i pokaznog člana: Ich habe ein Buch. Schau mal, das Buch da! Er trinkt gern Tee. Er trinkt keinen Tee. Welches Buch liest du? Gib mir dein Buch. Gibt mir dieses Buch.

Receptivna upotreba najfrekventnijih neodređenih determinativa (manch-, viel-, einig-, all-).

Upotreba kontrahovanog člana: im Buch, am Strand, ans Meer.

Upotreba ličnih zamenica u nominativu, akuzativu i dativu.

Upotreba neodređenih zamenica man, jemand, etwas.

2. Pridevi, predlozi i partikule

Upotreba prideva u atributskoj funkciji (receptivno).

Upotreba komparativa i superlativa (uključujući i komparativske fraze: Dein Haus ist billiger als meine Wohnung.)

Upotreba predloga za različite vrste prostronih i vremenskih odnosa, upotreba predloga koji regiraju i dativ i akuzativ (Wechselpräpositionen): an, auf, in, hinter, über, unter, vor, zwischen) za izražavanje mesta i pravca vršenja radnje.

Upotreba osnovnih partikula (receptivno): Was machst du denn da? Das kann ich aber nicht.

3. Glagol

Upotreba prezenta, upotreba osnovnih glagola u preteritu - pomoćnih, modalnih i najfrekventnijih jakih glagola, upotreba perfekta slabih glagola, kao i frekventnih glagola sa naglašenim i nenaglašenim prefiksom. Građenje i upotreba futura.

Građenje konjunktiva za izražavanje želje i ljubaznog pitanja: Ich möchte nach Deutschland fahren. Ich hätte gern ein Kilo Äpfel.

Upotreba imperativa.

Upotreba povratnih glagola sa povratnom zamenicom u akuzativu i dativu: Ich wasche mich. Ich wasche mir die Hände.

Upotreba modalnih i osnovnih modalitetnih glagola: Ich habe zu packen. Ich hoffe, dich wiederzusehen.

Fraza i rečenica

Upotreba genitivske posesivne fraze: das Haus meiner Eltern.

Upotreba osnovnih glagola, imenica, prideva sa predložnom dopunom: Interesse für Sport, interessiert daran, sich interessieren für.

Rečenični okvir. Razokvirenje u komunikativne svrhe (receptivno). Nezavisno složene i zavisno složene rečenice (dass, ob, w-..., weil, obwohl).

Ruski jezik

1) Izgovor grupa ши, жи, ци. Funkcija mekog znaka. Sistematizacija znanja o ruskom glasovnom sistemu, pravilima čitanja i pisanja.

2) Tipovi predikata bezličnih rečenica: Мне хочется спать. Ей нужно хорошо отдохнуть. (receptivno)

3) Iskazivanje uzroka: Ученик ответил хорошо, потому что подготовился к уроку. (receptivno)

4) Iskazivanje namere: Я приехала сюда для того, чтобы отдыхать. (receptivno)

5) Osnovni pojmovi o značenju i upotrebi glagolskog vida i sistema vremena glagola брать-взять, говорить-сказать, класть-положить.

6) Iskazivanje neodređenosti: Кто-то пришел. Саша что-то сказал. Позовите кого-нибудь! Расскажи нам что-нибудь! (receptivno i produktivno)

7) Iskazivanje osobine: Сестра красивее брата. Сестра более красива, чем брат. Брат старше сестры. Брат рисует лучше сестры. Аня самая красивая девушка в классе. (receptivno i produktivno)

8) Iskazivanje vremenskih odnosa: Я родилась десятого августа девяносто шестого года... (receptivno i produktivno)

9) Konstrukcije sa glagolima kretanja нести-носить, везти-возить: Вон идет бабушка и несет нам подарки. К нам едет бабушка и везет нам подарки...

Francuski jezik

Učenici treba da razumeju i koriste5:

1. Sredstva za naglašavanje rečeničnih delova - poziciono naglašavanje: Alors, cette chanson, elle vous plaît? Elles, on ne veut plus les voir!

2. Sredstva koja ukazuju na lice - lične zamenice uz negativni imperativ: Ne me regarde pas! Ne lui ouvre pas! Ne te fâche pas!

3. Aktualizatore imenice:

a) Oblici mon, ton, son ispred imenica ženskog roda koje počinju samoglasnikom ili nemim h: Mon école, ton amie, son héroïne;

b) oblik cet ispred imenica muškog roda koje počinju samoglasnikom ili nemim h: cet ami, cet homme;

v) brojeve preko 1000.

4. Sredstva za iskazivanje vremenskih i prostornih odnosa:

- pendant, de ... à, depuis, il y a..;

- près de ..., loin de..., au milieu de... au sommet de..., au bord de... .

5. Glagolske oblike, načine i vremena:

- gerundiv: Je lis mon journal en mangeant; il a réussi en travaillant jour et nuit;

- futur drugi indikativa: Tu sortiras quand tu auras fini tes devoirs;

- receptivno: oblike trećeg lica jednine i množine prostog perfekta indikativa;

- slaganje vremena u indikativa, uključujući i oblike kondicionala.

6. Sredstva za iskazivanje argumenata i logičkih odnosa:

- comme: Comme j'étais en retard, j'ai pris un taxi;

- parce que i puisque: Je voulais venir avec toi parce que tu me semblais triste; mais puisque tu ne veux pas, je n'insiste pas;

- c'est pourquoi: Sa mère est tombée malade, c'est pourquoi elle n'a pas pu venir;

- pourtant: Ils étaient très fatigués: ils sont pourtant venus et ils ont dansé toute la nuit!

- à cause de / grâce à: Il s' est trompé à cause de moi, je suis désolé; Elle a réussi grâce à ses amis;

- pour: Je vous appelle pour réserver;

- pour que: Elle te le dit pour que tu fasses attention la prochaine fois;

- d'abord, ensuite, enfin: D'abord, je vous parlerai de ma famille; ensuite, je vous montrerai quelques photos; enfin, je vous présenterai mon frère qui est pompier.

_______________________
5 Napomena: Date kategorije, uglavnom preuzete iz semantičkih gramatika koncipiranih za učenike francuskog kao stranog jezika, namenjene su autorima udžbenika i nastavnicima i nije potrebno da ih učenici znaju; savetuje se, stoga, što manja upotreba lingvističkih termina u nastavnim materijalima i u procesu nastave. Objašnjenja treba davati u što jednostavnijoj, po mogućnosti shematizovanoj formi.

Španski jezik

1. Imenska grupa

Rod i broj imenica - sistemski prikaz morfoloških karakteristika.

Determinativi - sistemski prikaz.

Opisni pridevi - sistemski prikaz morfoloških karakteristika i osnovni principi sintaksičke upotrebe.

Zamenice

Lične zamenice - sistemski prikaz.

Relativne zamenice: que i quien.

Neodređene zamenice: esto, eso, aquello, lo.

Brojevi.

Brojevi preko 1.000. Upotreba osnovnih brojeva umesto rednih. (Abre el libro en la página 8. 24. de abril).

Predlozi: de, a, por, para, en con, u imenskoj grupi prema građi predviđenoj programom za VIII razred.

2. Glagolska grupa

Glagoli

Glagolska vremena (futur, prezent, perfekat (pretérito perfecto simple, imperfecto, pretérito perfecto compuesto), pluskvamperfekat) do tada usvojenih nepravilnih glagola.

Prezent subjunktiva pravilnih glagola i do tada usvojenih nepravilnih glagola.

Prezent 3. lica subjunktiva u funkciji imperativa.

Osnovne glagolske perifraze: ir a + infintivo, tener que + infinitivo, deber + infinitivo, deber de + infinitivo, dejar de + infinitivo, estar + gerundio u do tada obrađenim glagolskim vremenima.

Prilozi

Formiranje priloga pomoću sufiksa - mente (iz osnovnog rečnika).

Prilozi za vreme: ahora, siempre, a menudo, con frecuencia, nunca, a veces, de vez en cuando, etc...

Prilozi za količinu: mucho, poco, bastante, suficiente(mente).

Prilozi za način: bien, mal, así, de tal manera, rápido, despacio, voluntariamente.

Prilozi za mesto i pravac kretanja: aquí, allí, en la calle, en casa, en iglesia, a casa, a clase, etc.

Predlozi

Predlozi: de, a, en, por, para vezivanje glagola i dodataka. (Hablar por teléfono. Este regalo es para ti. Viajar en avión. Lo hago por ti. Lo hago para ti. Pienso en ti todos los días).

3. Složene rečenice

Složene rečenice: jukstaponirane (Estaba durmiendo, no escuché nada) i koordinirane (Pedro lee y Jorge escucha la música).

Direktan i indirektan govor sa indikativom.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Komunikativna nastava jezik smatra sredstvom komunikacije. Primena ovog pristupa u nastavi stranih jezika zasniva se na nastojanjima da se dosledno sprovode i primenjuju sledeći stavovi:

- ciljni jezik upotrebljava se u učionici u dobro osmišljenim kontekstima od interesa za za učenike, u prijatnoj i opuštenoj atmosferi; govor nastavnika prilagođen je uzrastu i znanjima učenika;

- nastavnik mora biti siguran da je shvaćeno značenje poruke uključujući njene kulturološke i vaspitne elemente kao i elemente koji vode što boljoj socijalizaciji učenika;

- bitno je značenje jezičke poruke;

- nastavnik i dalje učenicima skreće pažnju i upućuje ih na značaj gramatičke preciznosti iskaza;

- znanja učenika mere se jasno određenim relativnim kriterijumima tačnosti i zato uzor nije izvorni govornik;

- u cilju unapređivanja kvaliteta i kvantiteta jezičkog materijala, nastava stranog jezika zasniva se i na socijalnoj interakciji; rad u učionici i van nje sprovodi se putem grupnog ili individualnog rešavanja problema, potragom za informacijama iz različitih izvora (internet, dečiji časopisi, prospekti i audio materijal) kao i rešavanjem manje ili više složenih zadataka u realnim i virtuelnim uslovima sa jasno određenim kontekstom, postupkom i ciljem;

- nastavnik upućuje učenike u zakonitosti usmenog i pisanog koda i njihovog međusobnog odnosa.

Komunikativno-interaktivni pristup u nastavi stranih jezika uključuje i sledeće:

- usvajanje jezičkog sadržaja ciljanim i osmišljenim učestvovanjem u društvenom činu;

- poimanje nastavnog programa kao dinamične, zajednički pripremljene i prilagođene liste zadataka i aktivnosti;

- nastavnik je tu da omogući pristup i prihvatanje novih ideja;

- učenici se tretiraju kao odgovorni, kreativni, aktivni učesnici u društvenom činu;

- udžbenici postaju izvori aktivnosti i moraju biti praćeni upotrebom autentičnih materijala;

- učionica postaje prostor koji je moguće prilagođavati potrebama nastave iz dana u dan;

- rad na projektu kao zadatku koji ostvaruje korelaciju sa drugim predmetima i podstiče učenike na studiozni i istraživački rad;

- za uvođenje novog leksičkog materijala koriste se poznate gramatičke strukture i obrnuto.

Tehnike (aktivnosti)

Tokom časa se preporučuje dinamično smenjivanje tehnika / aktivnosti koje ne bi trebalo da traju duže od 15 minuta.

1. Slušanje i reagovanje na komande nastavnika ili sa trake (slušaj, piši, poveži, odredi ali i aktivnosti u vezi sa radom u učionici: crtaj, seci, boji, otvori/zatvori svesku, itd.).

2. Rad u parovima, malim i velikim grupama (mini-dijalozi, igra po ulogama, simulacije itd.)

3. Manualne aktivnosti (izrada panoa, prezentacija, zidnih novina, postera za učionicu ili roditelje i sl.)

4. Vežbe slušanja (prema uputstvima nastavnika ili sa trake povezati pojmove u vežbanki, dodati delove slike, dopuniti informacije, selektovati tačne i netačne iskaze, utvrditi hronologiju i sl.)

5. Igre primerene uzrastu

6. Pevanje u grupi

7. Klasiranje i upoređivanje (po količini, obliku, boji, godišnjim dobima, volim/ne volim, komparacije...)

8. Rešavanje "tekućih problema" u razredu, tj. dogovori i mini-projekti

9. Crtanje po diktatu, izrada slikovnog rečnika

10. "Prevođenje" iskaza u gest i gesta u iskaz

11. Povezivanje zvučnog materijala sa ilustracijom i tekstom, povezivanje naslova sa tekstom ili pak imenovanje naslova

12. Zajedničko pravljenje ilustrovanih i pisanih materijala (izveštaj/dnevnik sa putovanja, reklamni plakat, program priredbe ili neke druge manifestacije)

13. Razumevanje pisanog jezika:

- uočavanje distinktivnih obeležja koja ukazuju na gramatičke specifičnosti (rod, broj, glagolsko vreme, lice...)

a. prepoznavanje veze između grupa slova i glasova

b. odgovaranje na jednostavna pitanja u vezi sa tekstom, tačno/netačno, višestruki izbor

c. izvršavanje pročitanih uputstava i naredbi

14. Uvođenje dečije književnosti i transponovanje u druge medije: igru, pesmu, dramski izraz, likovni izraz.

15. Pismeno izražavanje:

- povezivanje glasova i grupe slova

- zamenjivanje reči crtežom ili slikom

- pronalaženje nedostajuće reči (upotpunjavanje niza, pronalaženje "uljeza", osmosmerke, ukrštene reči, i slično)

- povezivanje kraćeg teksta i rečenica sa slikama/ilustracijama

- popunjavanje formulara (prijava za kurs, pretplatu na dečiji časopis ili sl, nalepnice za kofer)

- pisanje čestitki i razglednica

- pisanje kraćih tekstova

Elementi koji se ocenjuju ne bi trebalo da se razlikuju od uobičajenih aktivnosti na času. Isto tako, ocenjivanje treba shvatiti kao sastavni deo procesa nastave i učenja, a ne kao izolovanu aktivnost koja podiže nivo stresa kod učenika. Ocenjivanjem i evaluacijom treba da se obezbedi napredovanje učenika u skladu sa operativnim zadacima i kvalitet i efikasnost nastave. Ocenjivanje se sprovodi tako da težište bude na proveri postignuća i savladanosti radi jačanja motivacije, a ne na učinjenim greškama. Elementi za proveru i ocenjivanje:

- razumevanje govora,

- razumevanje kraćeg pisanog teksta,

- usmeno izražavanje,

- pismeno izražavanje,

- usvojenost leksičkih i sintaksičkih sadržaja,

- usvojenost gramatičkih struktura,

- pravopis,

- zalaganje učenika na času

- izrada domaćih zadataka i projekata (pojedinačnih, u paru i grupi).

Načini provere i utvrđivanja usvojenog znanja moraju biti poznati učenicima, odnosno u skladu sa tehnikama, tipologijom vežbi i vrstama aktivnosti koje se primenjuju na redovnim časovima.

Predviđena su dva pismena zadatka, po jedan u svakom polugodištu.

Gramatički sadržaji u osmom razredu

U prethodnim razredima osnovne škole učenici su usvajali strani jezik. Učenje je na tom uzrastu bilo pretežno intuitivno: odgovarajućim nastavnim aktivnostima učenici su dovođeni u situaciju da slušaju strani jezik u okviru određenih, njima bliskih i razumljivih situacija, a zatim da naučene iskaze kombinuju da bi se usmeno i pismeno izrazili u sličnim kontekstima.

U petom razredu učenici su počeli da uočavaju prva jezička pravila koja su im olakšavala početno opismenjavanje na stranom jeziku.

Od petog razreda, paralelno sa usvajanjem, počinje i učenje stranog jezika; reč je o svesnom procesu koji posmatranjem relevantnih jezičkih (i nejezičkih) fenomena i razmišljanjem o njima omogućuje uočavanje određenih zakonitosti i njihovu konceptualizaciju.

Gramatički sadržaji predviđeni u prethodnim razredima dati su, dakle, sa dvostrukim ciljem: da bi učenici mogli da unaprede svoju komunikativnu kompetenciju, ali i da bi stekli osnovna znanja o jeziku kao složenom sistemu. Savladavanje gramatičkih sadržaja, stoga, nije samo sebi cilj, te se autorima udžbenika i nastavnicima predlaže da:

1. ohrabruju učenike da posmatranjem sami pokušavaju da otkriju gramatička pravila;

2. otkrivena gramatička pravila prikažu na shematizovan način;

3. u primerima i vežbanjima koriste što je moguće više poznatu leksiku;

4. primere i vežbanja kontekstualizuju;

5. dodatna objašnjenja - samo najneophodnija - zasnuju na analizi najčešćih gramatičkih grešaka svojih učenika;

6. ukazuju učenicima na nerazumevanje ili nesporazum kao moguće posledice gramatičke nepreciznosti / netačnosti.

Budući da se na ovom uzrastu gramatička znanja proširuju (sposobnost učenika da razumeju strani jezik i da se izraze njime umnogome prevazilazi njihova eksplicitna gramatička znanja), njihovo vrednovanje trebalo bi predvideti, pre svega, u okviru formativne evaluacije, to jest davanjem kratkih usmenih / pismenih vežbi kojima se proverava sposobnost učenika da primene određeno otkriveno gramatičko pravilo; ispravak je za učenike prilika da ga bolje razumeju i zapamte. U sumativnoj evaluaciji (na kraju polugodišta i školske godine), to jest u pismenim zadacima i prilikom provere sposobnosti usmenog izražavanja, ne bi trebalo davati gramatička vežbanja, već bi gramatičku tačnost nastavnik trebalo da vrednuje kao jedan od više elemenata kojim se ocenjuju različite receptivne i produktivne jezičke veštine. Elementi i skala vrednovanja, usaglašeni na nivou škole, trebalo bi da budu poznati i jasni učenicima.

FIZIČKO VASPITANJE - IZABRANI SPORT

(1 čas nedeljno, 34 časa godišnje)

Cilj i zadaci

Cilj nastave izbornog predmeta fizičko vaspitanje - izabrani sport jeste da učenici zadovolje svoja interesovanja i potrebe za sticanjem znanja, sposobnosti za bavljenje sportom kao integralnim delom fizičke kulture i nastojanje da stečena znanja primenjuju u životu (stvaranje trajne navike za bavljenje sportom i učešćem na takmičenjima).

Opšti operativni zadaci:

Opšti operativni zadaci se ne razlikuju od osnovnih opštih zadatka fizičkog vaspitanja:

- razvoj i održavanje motoričkih sposobnosti učenika;

- učenje i usavršavanje motoričkih formi izabranog sporta;

- sticanje teorijskih znanja u izabranom sportu;

- poznavanje pravila takmičenja u izabranom sportu;

- formiranje navika za bavljenje izabranim sportom;

- socijalizacija učenika kroz izabrani sport i negovanje etičkih vrednosti prema učesnicima u takmičenja;

- otkrivanje darovitih i talentovanih učenika za određeni sport i njihovo podsticanje da se bave sportom.

Posebni operativni zadaci:

- razvoj i održavanje specifičnih motoričkih sposobnosti (koje su naročito značajne za uspešno bavljenje izabranim sportom);

- učenje i usavršavanje osnovnih i složenih elemenata tehnike izabranog sporta;

- pružanje neophodnih znanja iz izabranog sporta (principi tehnike, način vežbanja-treniranja, sticanje osnovnih i produbljenih taktičkih znanja, pravila takmičenja u sportu itd.) i njihova primena u praksi;

- učenje i usavršavanje osnovne taktike izabranog sprta i njena primene u praksi;

- obavezna realizacija takmičenja na odeljenjskom i razrednom nivou;

- zadovoljavanje socijalnih potreba za potvrđivanjem i grupnim poistovećenjem i dr.;

- stvaranje objektivnih predstava učenika o sopstvenim mogućnostima za učešće u izabranom sportu;

- podsticanje stvaralaštva učenika u sportu (u domenu tehnike, taktike i takmičenja).

ORGANIZACIONI OBLICI RADA

Osnovni organizacioni oblik rada je nastavni čas.

SADRŽAJI PROGRAMA

Programski sadržaji fizičkog vaspitanja-izabranog sporta čini sledeća struktura:

- razvijanje motoričkih spoosbnosti učenika;

- sportsko-tehničko obrazovanje učenika (obučavanje i usavršavanje tehnike);

- individualna i kolektivna taktika izabranog sporta;

- teorijsko obrazovanje;

- pravila izabranog sporta;

- organizovanje unutar odeljenskih i međuodeljenskih takmičenja.

TEORIJSKO OBRAZOVANJE

Teorijsko obrazovanje:

- upoznavanje učenika vrednostima izabranog sporta;

- upoznavanje učenika sa osnovnim principima vežbanja u skladu sa njegovim uzrastom;

- upoznavanje učenika sa štetnim posledicama nepravilnog vežbanja i predoziranja u izabranom sportu;

- upoznavanje učenika sa etičkim vrednostima i slabostima sporta;

- upoznavanje učenika sa estetskim vrednostima sporta.

Minimalni obrazovni zahtevi:

Predmetni nastavnici utvrđuju minimalne obrazovne zahteve, u skladu sa usvojenim programom za svaki izabrani sport. Pod tim se podrazumeva:

- savladanost osnovne tehnike i njena primena;

- poznavanje i primena elementarne taktike;

- poznavanje i primena pravila;

- angažovanost i učešće učenika na takmičenjima u izabranom sportu.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Nastava fizičko vaspitanje - izabrani sport obavezan je izborni predmet i realizuje se u okviru redovne nastave sa jednim časom nedeljno koji se unosi u raspored časova škole. Časovi se upisuju prema redovnom rasporedu časova u rubriku dnevnika pod nazivom fizičko vaspitanje - izabrani sport (npr. atletika) i posebno se numerišu.

Svaki učenik je obavezan da se opredeli za jedan sport koje mu se ponudi početkom školske godine, a još bolje na kraju prethodnog razreda.

Škola učenicima treba da ponudi takav izbor da njime budu ponuđeni najmanje dva individualna i dva kolektivna sporta. Ukoliko škola ima optimalne uslove za rad, učenicima se može ponuditi i više sportova. Prihvataju se oni sportovi za koje se opredelilo najviše učenika u jednom odeljenju (celo odeljenje realizuje program izabranog sporta cele školske godine). Izbor sporta vrši se na nivou odeljenja.

Predlog za izabrani sport daje aktiv nastavnika fizičkog vaspitanja, u skladu sa uslovima rada škole. Predlog mora biti realan. Predlažu se sportovi za koje postoje adekvatni uslovi.

Učenici jednog odeljenja u osmom razredu mogu izabrati isti sport koji su upražnjavali u prethodnim razredima (V, VI, VII) ili mogu izabrati novi sport koji do tada nisu upražnjavali.

I OSNOVNE KARAKTERISTIKE PROGRAMA

Osnovne karakteristike programu su:

- izbornost;

- da služe potrebama učenika;

- omogućavanje nastavnicima ne samo da planiraju već i da programiraju rad u nastavi u skladu sa sopstvenim znanjima, iskustvima;

- program u velikoj meri omogućava kreativnost nastavnika;

- program je u funkciji celokupne nastave fizičkog vaspitanja učenika.

Predlog sportova koji se ponude učenicima kao izbor.

1. U prvom redu, sportovi koji se u određenom obimu obrađuju kroz nastavu fizičkog vaspitanja:

- atletika;

- gimnastika;

- ritmička gimnastika:

- rukomet;

- košarka;

- odbojka;

- mali fudbal;

- ples.

2. Sportovi koji se nalaze u programima takmičenja "Saveza za školski sport i olimpijsko vaspitanje Srbije":

- atletika;

- streljaštvo;

- plivanje;

- odbojka;

- košarka;

- rukomet;

- mali fudbal;

- stoni tenis;

- gimnastika.

3. Sportovi za koje je zainteresovana lokalna sredina, odnosno lokalna samouprava.

4. Sportovi za koje postoje odgovarajući prirodni i materijalni resursi:

- skijanje;

- veslanje.

5. Sportovi sa kojima su se učenici upoznali kroz kursne oblike rada.

Didaktičko-metodičko uputstvo za realizaciju časova izabrane sportske grane (izbornog sporta)

- Časove izabrane sportske grane potrebno je sa metodičkog stanovišta u što većoj meri prilagoditi modelu časa fizičkog vaspitanja.

- U skladu sa motoričkim formama koje karakterišu izabrani sport i koje se primenjuju u osnovnoj fazi časa, neophodno je birati vežbanja, kako za uvodno-pripremnu tako i završnu fazu časa.

- Težište rada u svim izabranim sportovima da je na tehnici i njenoj primeni u situacionim uslovima.

- Kod individualnih sportova insistirati na primeni kretanja u takmičarskim uslovima. Nastojati da se trči ili pliva što brže, skače što više ili baca što dalje, postiže što više krugova itd.

- Kod kolektivnih sportova (sportskih igara) forsirati uvežbavanje tehnike i taktike najviše kroz igru i situacione uslove približne uslovima igre.

- Na svakom času u određenim vremenskim intervalima sprovoditi takmičenje između ekipa.

- U radu na ovim časovima neophodno je praviti timove-ekipe prema sposobnostima.

- Na časovima izabranog sporta obavezno je primenjivati diferencirane oblike rada u skladu sa znanjima i sposobnostima učenika. Ovakav pristup je obavezan uvažavajući strukturu učenika koji su se opredelili za određeni sport (ima onih koji su se tim sportom već bavili ili se njime bave i učenika početnika).

- Sadržaje rada na časovima programiraju nastavnici zaduženi za realizaciju predmeta fizičko vaspitanje - izabrani sport u skladu sa znanjima o sportskoj grani i sagledavanjem sposobnosti i znanja učenika.

- Programirani sadržaji planiraju se kao i svi ostali časovi nastave fizičkog vaspitanja.

- Ocenjivanje učenika je u skladu sa obimom i kvalitetom onog naučenog sadržaja koji je za učenike određen (program za početnike i program za naprednije).

- Realizacijom časova fizičkog vaspitanja - izabrani sport pratiti i zapažati učenike koji su posebno talentovani za sport i upućivati ih da se njime bave i izvan škole u klubovima i sportskim školama ako to žele ili imaju interesovanja.

- Tokom rada sa učenicima uočavati one čije se interesovanje za određeni sport ne poklapa sa njihovim mogućnostima i istim na kraju školske godine savetovati za koji sport da se opredele u narednoj školskoj godini.

II ORGANIZACIJA VASPITNO-OBRAZOVNOG RADA

Sadržaji nastave fizičko vaspitanje - izabrani sport mogu se realizovati u objektima škole, na odgovarajućim vežbalištima - objektima van škole, pod uslovom da se nalaze u blizini škole ili da je za učenike organizovan namenski prevoz (sportska hala, bazen, otvoreni tereni, klizalište, skijalište itd.).

Časovi se mogu organizovati u istoj smeni u okviru rasporeda časova sa drugim predmetima ili u suprotnoj smeni, ako za tim postoji potreba i adekvatni uslovi.

III PLANIRANJE VASPITNO-OBRAZOVNOG RADA

Planiranje obrazovno-vaspitnog rada sprovode nastavnici u skladu sa osnovnim principima planiranja nastave fizičkog vaspitanja. Godišnji plan rada je obavezni oblik nastavnog planiranja iz koga proističu mesečni i nedeljni planovi rada.

Shodno uobičajenoj praksi, nastavnici obavezno izrađuju i pripremu za pojedinačan čas. Priprema za čas bazira se na prihvaćenoj četvorodelnoj strukturi časa primerenog potrebama nastave fizičkog vaspitanja.

IV PRAĆENJE I OCENJIVANJE

Praćenje i vrednovanje postignuća učenika

Praćenje napretka učenika obavlja se sukcesivno tokom cele školske godine, a na osnovu jedinstvene metodologije koja predviđa sledeće tematske celine. U osmom razredu ocenjivanje se vrši brojčano, na osnovu ostvarivanja operativnih zadataka i minimalnih obrazovnih zahteva:

- stanje motoričkih sposobnosti;

- usvojene zdravstveno-higijenske navike;

- dostignuti nivo savladanosti motornih znanja, umenja i navika u skladu sa individualnim mogućnostima;

- odnos prema radu.

1. Praćenje i vrednovanje motoričkih sposobnosti vrši se na osnovu savladanosti programskog sadržaja kojim se podstiče razvoj onih fizičkih sposobnosti za koje je ovaj uzrast kritičan period zbog njihove transformacije pod uticajem fizičkih aktivnosti - koordinacija, gipkost, ravnoteža, brzina, snaga i izdržljivost.

2. Usvojenost zdravstveno-higijenskih navika prati se na osnovu utvrđivanja nivoa pravilnog držanja tela i održavanja lične i kolektivne higijene, a, takođe, i na osnovu usvojenosti i primene znanja iz oblasti zdravlja.

3. Stepen savladanosti motornih znanja i umenja sprovodi se na osnovu minimalnih programskih zahteva, koji je utvrđen na kraju navođenja programskih sadržaja.

4. Odnos prema radu vrednuje se na osnovu redovnog i aktivnog učestvovanja u nastavnom procesu, takmičenjima i vanškolskim aktivnostima.

Ocenjivanje učenika u okviru praćenja i vrednovanja nastavnog procesa, vrši se na osnovu pravilnika o ocenjivanju učenika osnovne škole i na osnovu savremenih didaktičko metodičkih znanja.

Pedagoška dokumentacija i didaktički materijal

Obavezna pedagoška dokumentacija je:

Dnevnik rada, struktura i sadržaj utvrđuje se na republičkom nivou i odobrava ga ministar, a nastavniku se ostavlja mogućnost da ga dopuni onim materijalom za koje ima još potrebe.

Planovi rada: godišnji, po razredima i ciklusima, plan stručnog aktiva, plan vančasovnih i vanškolskih aktivnosti i praćenje njihove realizacije.

Pisane pripreme nastavnik sačinjava za pojedine nastavne teme koje sadrže: vremensku artikulaciju ostvarivanja nastavne teme (ukupan i redni broj časova, vreme realizacije), konzistentnu didaktičku strukturu časova (oblike rada, metodičke postupke obučavanja i uvežbavanja).

Radni karton: ima svaki učenik sa programom sadržaja koji se vežba, a koji sačinjava učitelj ili predmetni nastavnik i koji je prilagođen konkretnim uslovima rada.

Formulari za obradu podataka za: stanje fizičkih sposobnosti, realizaciju programskih sadržaja u časovnoj i vančasovnoj organizaciji rada.

Očigledna sredstva: crteži, konturogrami, video-trake aranžirane, tablice orijentacionih vrednosti motoričkih sposobnosti, raznovrsna obeležavanja radnih mesta i drugi pisani materijali koji upućuju učenike na lakše razumevanje i ostvarivanje radnih ciljeva i zadataka.

V. IZBORNI NASTAVNI PREDMETI

SVAKODNEVNI ŽIVOT U PROŠLOSTI

(1 čas nedeljno, 34 časa godišnje)

Cilj i zadaci

Cilj izučavanja predmeta svakodnevni život u prošlosti jeste proširivanje znanja iz oblasti opšte kulture i osposobljavanje učenika da, upoznavanjem s načinom života ljudi u prošlosti, bolje razumeju svet i vreme u kome žive i razviju svest o kontinuitetu i raznovrsnosti istorijskih pojava i procesa. Učenici bi trebalo da se upoznaju sa specifičnostima dinamike društvenih i kulturnih promena i da nauče kako da sagledaju sebe u odnosu prema "drugom" kako bi sopstveni identitet potpunije i celovitije integrisali u širi kontekst razuđene i složene sadašnjosti.

Zadaci predmeta su da učenici, posredstvom nastave, koja je usmerena upoznavanju različitih elemenata svakodnevnog života, kao što su odnosi u porodici, ishrana, obrazovanje, igre, zabava, stanovanje, odevanje i drugo, uoče njihovu uslovljenost istorijskim događajima i procesima. Koncepcija nastave ovog izbornog predmeta naglasak stavlja na upoznavanje s osnovnim elementima svakodnevnog života u prošlosti Srbije, Evrope i sveta, s namerom da se uoče njihovi zajednički imenitelji i prepoznaju različitosti koje postoje u datom istorijskom kontekstu, kao i u odnosu na savremeno doba u kojem učenik živi. Podsticanjem radoznalosti, kreativnosti i istraživačkog duha u proučavanju ovog predmeta, učenici treba da ovladaju elementarnim znanjima o prikupljanju istorijske građe i da razviju kritički odnos prema toj građi i drugim ostacima prošlih vremena.

Operativni zadaci

Učenici treba da:

- razumeju značaj proučavanja svakodnevnog života u prošlosti

- usvoje i prošire znanja o razlikama između svakodnevnog života danas i u prošlosti

- steknu znanja o svakodnevnom životu u Evropi i svetu od kraja XIX do kraja XX veka

- steknu znanja o svakodnevnom životu kod Srba od kraja XIX do kraja XX veka

- usvoje i prošire znanja o ulozi fotografije, filma, radija i televizije u svakodnevnom životu ljudi nekad i sad

- razvijaju istraživačku radoznalost

- razvijaju sposobnost povezivanja znanja iz različitih oblasti.

SADRŽAJI PROGRAMA

UVOD

Pojam svakodnevnog života (uočavanje razlike između političke istorije, društvene istorije i istorije svakodnevnog života i ukazivanje na osnovne tematske oblasti istraživanja - ishrana, stanovanje, odevanje, obrazovanje, odnosi u porodici i lokalnoj zajednici, lečenje, religioznost i verovanja običnih ljudi, zabava, takmičarske igre i dr.).

Značaj proučavanja svakodnevnog životau prošlosti (prošlost ne pripada samo vladarima, vojskovođama i državnicima, već i običnim ljudima - ženama, muškarcima i deci, čiji život možemo upoznati jedino istraživanjem njihove svakodnevice).

FOTOGRAFIJA, FILM, RADIO I TELEVIZIJA NEKAD I SAD

Fenomen fotografije, filma, radija i televizije (kao tehnička dostignuća, način umetničkog izražavanja, sredstva masovne komunikacije, saznavanja i obrazovanja, i kao izuzetan istorijski izvor).

Fotografija, film, radio i televizija u sadašnjosti (kao pratioci svih vidova života savremenog čoveka - njihova društvena funkcija, upotreba i zloupotreba; fotografija, film, radio i televizija u tržišnoj utakmici, ekonomskoj i političkoj propagandi).

Fotografija, film, radio i televizija u prošlosti (razvoj - optička sočiva, dagerotipija, mokra ploča, foto-aparat, filmska traka, pokretne slike, bioskop, radio talasi, katodna cev, ekran...; fenomen "tromosti oka", prva filmska projekcija 1895 - braća Limijer, filmski žurnali - film kao izvor informacija o događajima; "fabrika snova" u Holivudu - film kao masovna zabava i industrija, "zvezde" nemog filma - Čarli Čaplin, Baster Kiton, Rudolf Valentino, Glorija Svanson, Lilijen Giš...; početak ere zvučnog filma - Džez pevač iz 1927. sa Al Džolsonom u naslovnoj ulozi, pojava animiranih filmova - Volt Dizni i njegovi junaci; pojava kolor filmova; filmski trikovi, festivali i nagrade - Zlatna palma, Zlatni lav, Zlatni medved, Oskar...; osnivanje radio-stanica, pojava televizije 1925. godine i uvođenje prvih redovnih televizijskih programa 1935/36; prevlast televizije nad drugim medijima u drugoj polovini XX veka; primeri političke zloupotrebe fotografije, filma, radija i televizije u XX veku; najznačajniji reditelji - Dejvid Vork Grifit, Sergej Ejzenštajn, Luis Bunjuel, Čarli Čaplin, Džon Ford, Alfred Hičkok, Federiko Felini, Džon Hjuston, Orson Vels, Fransoa Trifo...).

Fotografija, film, radio i televizija u Srbiji nekad i sad (delatnost dvorskog fotografa Anastasa Jovanovića, porodični foto-albumi, prva filmska projekcija u Srbiji 1896, prvi srpski filmovi - Krunisanje kralja Petra I iz 1904. i prvi igrani film Život i dela besmrtnog vožda Karađorđa iz 1911. godine; bioskopi braće Savić i Svetozara Botorića u Beogradu, najznačajniji i najgledaniji filmovi, značajni filmski glumci - Ilija Stanojević, Dobrica Milutinović, Ljubinka Bobić i drugi; početak rada prve radio-stanice - Radio Beograda 1929, javna demonstracija televizije na sajmu u Beogradu 1939, tajno praćenje programa Radio Londona za vreme okupacije, osnivanje Televizije Beograd 1958, zajedničko gledanje TV programa, postojanje samo jednog televizijskog programa, kućni radio i TV aparati kao statusni simboli; međunarodno priznati srpski reditelji - Aleksandar Petrović, Živojin Pavlović, Dušan Makavejev, Emir Kusturica, Slobodan Šijan, Goran Marković, Srđan Karanović, Goran Paskaljević, Srđan Dragojević...).

SVAKODNEVNI ŽIVOT OD KRAJA XIX DO KRAJA XX VEKA

Svakodnevni život u Evropi i svetu od kraja XIX do kraja XX veka

Način ishrane (promene u pripremanju namirnica, jelovniku, načinu čuvanja i konzerviranja hrane; kuhinjski aparati - električni šporet, frižider i dr; restorani "brze hrane", piće - pojava gaziranih bezalkoholnih pića, konzumiranje kafe, čaja, duvana i dr.).

Odevanje (prirodni i veštački materijali i načini obrade, stilovi u odevanju, kultura odevanja, modne kuće, pojava modne industrije, svakodnevna i svečana odeća, džins kao karakteristika odevanja mladih u čitavom svetu, nakit, frizure, šminka, parfemi, lična higijena...).

Porodični odnosi (tradicionalni i savremeni pogledi na porodicu, položaj deteta; promene nastale posle Prvog svetskog rata u odnosima među polovima, seksualna revolucija).

Stanovanje (građevinski materijali, način gradnje, razvoj građevinske tehnike, vrste objekata i organizacija prostora; razlika u načinu stanovanja između sela i grada i između bogatih i siromašnih; osvetljenje - gas i struja; grejanje, upotreba solarne energije, kućni inventar, kućni aparati - fen, mašina za veš, mikser, usisivač...; ukrašavanje stambenog prostora - slike, portreti članova porodice, fotografije).

Život u gradu (prostorno i urbano planiranje; industrijske četvrti, radnička naselja i predgrađa; boemske četvrti; pojava moderne infrastrukture - vodovod, kanalizacija, metro, problem zagađenja, odnošenje i skladištenje otpada; život u vreme svetskih ratova, primeri Pariza, Londona, Berlina, Njujorka, Moskve, Sankt Peterburga i dr.).

Život na selu (osnovni ritmovi agrarne proizvodnje, organizacija radnog dana, primena savremenih agrotehničkih mera i mehanizacije, migracije seoskog stanovništva u gradove).

Obrazovanje i vaspitanje (škole i univerziteti, uloga crkve i države - pojava svetovnog i obaveznog obrazovanja; širenje pismenosti, pojava školskih udžbenika, zabranjene knjige, pojava legata i zadužbina; položaj učenika - nagrađivanje i kažnjavanje, odevanje učenika, Skautski pokret).

Verski život (obeležja svakodnevnog života pripadnika različitih verskih konfesija - sličnosti i razlike u verovanjima i običajima između katolika, protestanata, pravoslavaca, muslimana, Jevreja; ateizam).

Vojska (život vojnika u ratu i miru, žene u vojsci, izrada i izgled vojne opreme: artiljerija, avijacija, podmornice, nosači aviona, automatsko oružje, torpeda, tenkovi, bojni otrovi, raketne jedinice, radari, nuklearno naoružanje i dr; razvoj moderne vojne strategije i taktike, uniforme i vojna odlikovanja; vojno obrazovanje, vojnici i civili u totalnom ratu).

Zabava (bioskopi, igre, ples uz muziku, gramofoni, magnetofoni, CD, kompjuteri, balovi, matine, maskiranje, ulični zabavljači, putujuća pozorišta; džez, rok i pop muzika i dr.).

Sport (moderne Olimpijske igre, amaterski i profesionalni sport, najpopularniji sportovi - košarka, fudbal, tenis, ragbi i dr.).

Komunikacije, putovanja i turizam (razvoj poštanskog, telegrafskog, telefonskog, železničkog, automobilskog i avionskog saobraćaja; auto i avio klubovi, novine i novinarstvo, Internet, otkrivanje novih destinacija, gostionice i hoteli, putničke agencije...).

Odnosi i stereotipi prema drugom i različitom (prema pripadnicima druge nacije, veroispovesti, pola, rase, političkog uverenja, profesije, prema hendikepiranima i obolelima...).

Briga o telu i zdravlju - lečenje (bolnice, načini zdravstvene zaštite i preventive, razvoj medicine, rendgen zraci, humanitarne organizacije - Crveni krst; lekovi i lekovito bilje, apoteke, zarazne bolesti, bolesti mornara, higijenski uslovi, epidemije i dr.).

Svakodnevni život kod Srba od kraja XIX do kraja XX veka

Način ishrane (rekonstrukcija mogućeg jelovnika - dvor, grad, selo; promene u pripremanju namirnica, načinu čuvanja hrane i njenom konzerviranju; posni i mrsni ciklusi, nacionalna kuhinja, uticaji drugih kuhinja na karakter ishrane; piće, konzumiranje kafe i duvana).

Odevanje (materijali i tkanine, razlike u odevanju kod pripadnika različitih društvenih grupa; građansko odelo i uniforme; narodna nošnja u Srbiji, savremeni način odevanja).

Stanovanje (kultura stanovanja, građevinski materijali, način gradnje, izgled objekata i organizacija prostora; razlike u stanovanju kod Srba: dvorci, gradske kuće, konaci, seoske kuće; dvorovi vladara - Milana i Aleksandra Obrenovića, Petra i Aleksandra Karađorđevića, Nikole Petrovića, rezidencije Josipa Broza; ukrašavanje stambenog prostora - nameštaj, slike, ikone, portreti članova porodice, fotografije; uređenje dvorišta).

Industrija, trgovina i zanatstvo (industrijalizacija Srbije - pivare, staklare, tekstilna i automobilska industrija; stari zanati).

Život u gradu (osnovni tipovi gradskih naselja - grad, varoš, varošica, "divlja" naselja; orijentalni i evropski uticaji; elektrifikacija, javni gradski prevoz - fijakeri, tramvaji, trolejbusi i autobusi, život u gradu za vreme okupacije: 1915-1918. i 1941-1945. godine, primeri Beograda, Novog Sada, Niša, Kragujevca i dr.).

Život na selu (osnovni ritmovi agrarne proizvodnje; osnovna obeležja zemljoradnje, vinogradarstva i stočarstva; zadruga, moba, pozajmica; poljoprivredna oruđa, mlinovi, vetrenjače, čuvanje i skladištenje hrane, život na selu za vreme okupacije: 1915-1918. i 1941-1945. godine, migracije seoskog stanovništva u gradove).

Porodica (običaji životnog ciklusa - rođenje, svadba, smrt, sahrana; položaj muškarca, žene i deteta u porodici i lokalnoj zajednici, život u užoj i široj porodici).

Verski život (pravoslavni identitet, sličnosti i razlike u verovanjima i običajima između pravoslavaca i drugih veroispovesti - katolika, muslimana, Jevreja, protestanata; ateizam).

Društveni život (osnovni praznici - porodični, verski i državni; značaj praznika, promene praznika, promena kalendara; radni i neradni dani; uloga kafana, barova, "kafića", diskoteka; različiti oblici zabavnih aktivnosti: na selu - kolo, prela, posela, seoske slave; u gradu - balovi, matinei, soarei, klubovi, izleti, književne družine i čitališta, pozorište, bioskopi...).

Sport (osnivanje Srpskog olimpijskog kluba 1910, učešće na međunarodnim takmičenjima i veliki uspesi, sportska društva i klubovi - "Soko", "Partizan", "Crvena zvezda", "Vojvodina"...; savremeni sport i sportski život).

Odnosi i stereotipi prema drugom i različitom (prema pripadnicima druge nacije, veroispovesti, pola, rase, političkog uverenja, profesije, prema hendikepiranima i obolelima...).

Obrazovanje (širenje pismenosti u lokalnim sredinama, uvođenje obaveznog osnovnog obrazovanja, osnivanje muzičkih i umetničkih škola, ženskih učiteljskih škola i gimnazije, univerziteti, jedan dan u školi, školska slava, odevanje učenika, školovanje ženske dece, školovanje u inostranstvu, osnivanje pokreta Trezvena mladež, nasilje u školi).

Vojska (život vojnika u ratu i miru, žene u vojsci, izrada i izgled vojne opreme; razvoj vojne strategije i taktike, srpske i jugoslovenske vojne uniforme i odlikovanja; vojno obrazovanje - osnivanje vojne akademije).

Briga o telu i zdravlju - lečenje (bolnice u Srbiji, načini zdravstvene zaštite i preventive, humanitarne organizacije - Crveni krst; narodna i alternativna medicina, apoteke, zarazne bolesti, higijenski uslovi, epidemije...).

Komunikacije, putovanja i turizam (razvoj poštanskog, telegrafskog, telefonskog, železničkog, automobilskog i avionskog saobraćaja; auto i avio klubovi, novine i novinarstvo, Internet, otkrivanje novih destinacija, gostionice i hoteli, vizni režim kao presecanje komunikacija...).

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Nastavni program za osmi razred je koncepcijski tako postavljen da predstavlja smisaonu celinu koja se oslanja na nastavne sadržaje iz petog, šestog i sedmog razreda. Sastoji se iz tri tematske celine.

Prva celina se može odrediti kao bazična jer svi programi za ovaj predmet, od petog do osmog razreda, njome započinju. Sadržaji u okviru ove teme namenjeni su preciznijem određivanju pojma svakodnevni život, kao i objašnjavanju značaja proučavanja svakodnevnog života ljudi u prošlosti.

Druga celina obuhvata samo jedan sadržaj svakodnevnog života. U osmom razredu ta tema je Fotografija, film, radio i televizija nekad i sad, koja se obrađuje polazeći od sadašnjosti koja je učenicima poznata ka daljoj prošlosti, do vremena nastanka ovih medija.

Treća tematska celina se bavi različitim aspektima istorije društva i istorije svakodnevnog života u određenom vremenskom periodu. U osmom razredu to je savremeno doba (XX vek), čime se obezbeđuje veza sa proučavanjem istorijskih događaja u okviru obaveznog predmeta istorija.

Podelom na pomenute tematske celine, učenicima je omogućeno da se u bilo kojem razredu opredeljuju za ovaj izborni predmet prvi put, a da propušteni program(i) ne predstavljaju ozbiljniju prepreku. Oni učenici koji izaberu da tokom čitavog drugog ciklusa osnovnog obrazovanja i vaspitanja izučavaju ovaj predmet, ovladaće najvažnijim pojmovima i pojavama koje čine svakodnevicu života ljudi u rasponu od praistorije do savremenog doba, a sa sadržajima četiri teme (po jedna za svaki razred) biće detaljnije upoznati.

Iako je ceo program zasnovan na saznanjima o prošlosti, neophodno je da se tokom rada sa učenicima vrši stalna komparacija sa savremenim dobom, čime se potencira shvatanje kontinuiteta u razvoju društva i bogatstvu sadržaja iz prošlosti. Programom se, takođe, aktuelizuju odnosi lokalno - globalno, pri čemu učenici imaju priliku da svoj zavičaj bolje prouče u odnosu na zadatu epohu.

U sadržaju programa date su osnovne tematske celine, a nastavnik ima slobodu da kreira konačnu verziju programa za svaku grupu sa kojom radi, uvažavajući interesovanja učenika i ciljeve i zadatke predmeta. Na početku školske godine, kad se učenici međusobno bolje upoznaju jer najčešće pripadaju različitim odeljenjima, potrebno je u dogovoru sa njima izvršiti izbor nastavnih sadržaja. Navodeći interesatne istorijske činjenice ili pitanja (kako su u prošlosti ljudi popravljali zube, kako su znali koliko je sati, na koji način su osvetljavali prostorije i dr.), nastavnik pobuđuje učeničku radoznalost i motiviše ih da se opredele za neke od ponuđenih sadržaja. Uloga i odgovornost nastavnika sastoje se u tome da te sadržaje, zatim, uobliči u konkretne nastavne teme, koje će biti obrađivane na časovima.

Na takav način odabran nastavni sadržaj, osnova je za dalji rad nastavnika, planiranje nastavnih aktivnosti i metodičko pripremanje za čas. Poželjno je da nastavnik tako organizuje svoj rad da planirane aktivnosti dobiju definisanu strukturu, koju odlikuju fleksibilnost i adaptibilnost. U pripremnoj fazi nastavnik prikuplja dovoljno informacija o sadržajima koji će biti predmet rada sa učenicima, ali će konačni obim informacija biti određen učeničkim potrebama i mogućnostima da ih pripreme i prime. Nastavnik je taj koji ne dozvoljava da dominira preterana faktografija, a nastoji da se postigne funkcionalnost znanja i povezanost činjenica u smisaone celine. On na različite načine podstiče osamostaljivanje učenika u prikupljanju i sređivanju istorijskih podataka, usmerava ih na različite izvore informacija i podučava ih kako da se prema njima kritički odnose. Na taj način se neguje istraživački duh i zanimanje za nauku, a podstiče se razvoj mišljenja zasnovanog na proverenim činjenicama i argumentima.

Osnovni pristup u radu jeste interdisciplinarnost i savlađivanje novih i nepoznatih činjenica pomoću onih bliskih i poznatih. U okviru ovog predmeta postoje velike mogućnosti za integraciju školskog i vanškolskog znanja učenika, za izlazak iz okvira školskih udžbenika i učionice, uključivanje roditelja i sugrađana koji poseduju znanja, kolekcije, knjige, filmove i drugu građu koja može da pomogne u realizaciji programa.

Nastavnik svakoj nastavnoj jedinici pristupa kao posebnom obrazovnom i didaktičkom problemu za koji zajedno sa učenicima pronalazi odgovarajuća rešenja. Uvek treba težiti kombinovanju različitih metoda rada (kratka predavanja, gledanje filmova, čitanje knjiga, diskusije, analiza pisanih izvora, slika i fotografija, posete arheološkim i istorijskim lokalitetima, pravljenje upotrebnih predmeta iz prošlosti...). Posebno je prikladno organizovati učenike u timove, gde se centralni zadatak rešava tako što svako ima svoj pojedinačni radni zadatak i ulogu u timu.

U izvođenju nastave samostalno istraživanje učenika je najvažnije, bez obzira na izabrane metode rada. Nastavnikova je uloga da organizuje nastavu, pruži pomoć učenicima u radu (od davanja informacija do upućivanja na izvore informacija) i da podstiče interesovanje učenika za predmet. U toku svih aktivnosti treba ohrabrivati razmenu informacija, kako između učenika i nastavnika, tako i između samih učenika.

Kvalitet nastave unaprediće upotreba različitih nastavnih sredstava kao što su: ilustracije, dokumentarni i igrani video i digitalni materijali, arheološki materijal ili kopije nalaza, posete kulturno-istorijskim spomenicima, kompjuterske igre koje se zasnivaju na rekonstrukciji društva iz prošlosti i dr.

Domaći zadaci imaju svoje opravdano mesto u realizaciji ovog programa. Ukoliko se dobro postave, neće dodatno opteretiti učenike niti kod njih izazvati odbojnost. Razlog za uvođenje domaćih zadataka ne proizilazi iz malog fonda časova i obimnog gradiva, već iz samog cilja predmeta. Domaći zadaci će doprineti da se učenici osamostale u istraživačkim aktivnostima i prikupljanju podataka, posebno kada se usklade s interesovanjima učenika (ne treba svi učenici da imaju isti domaći zadatak). Mnoge domaće zadatke učenici mogu raditi u paru ili manjoj grupi, uz pomoć porodice, za vreme raspusta, što su nedovoljno iskorišćeni modaliteti u radu s učenicima.

Kao i kod drugih izbornih predmeta kod kojih ocena ne utiče na školski uspeh, ocenjivanje dobija nešto drugačiju pedagošku dimenziju. Za ovaj predmet klasično pismeno i usmeno ispitivanje znanja nije pogodno. Svaka nastavna aktivnost je prilika da se učenik oceni. Nastavnik prati celokupni rad učenika i nagrađuju sve njegove aspekte. Pored stečenog znanja o svakodnevnom životu ljudi u prošlosti, nastavnik treba da nagradi i učeničko angažovanje, učešće i posvećenost aktivnostima nezavisno od postignuća. Ocena je odraz individualnog napredovanja učenika i podsticaj za njegov dalji razvoj.

Kako je sadržaj predmeta povezan sa svim oblastima života (ishrana, odevanje, obrazovanje, lečenje, proizvodnja, zabava...), učenici imaju priliku da savlađivanjem programa ovog predmeta dobiju brojne informacije značajne za svoj budući profesionalni razvoj. Nastavnik treba da ima u vidu i ovaj aspekt predmeta i, ukoliko kod nekog učenika prepozna posebno interesovanje za određene sadržaje, ili ih učenik zatraži sam, može da mu ukaže kojom profesijom bi se mogao baviti, odnosno u kojoj srednjoj školi se stiču znanja i zvanja za određenu oblast.

Da bi se zadaci nastave što potpunije ostvarili, trebalo bi da postoji korelacija s drugim obaveznim i izbornim nastavnim predmetima kao što su istorija, geografija, srpski jezik, likovna kultura, muzička kultura, crtanje, slikanje i vajanje, šah, verska nastava, građansko vaspitanje...

Na kraju školske godine, kao mogućnost da se sistematizuje i rekapitulira usvojeno znanje, može se organizovati izložba, priredba ili druga prigodna manifestacija, na kojoj bi učenici pokazali stečeno znanje, materijale, predmete i drugu građu koju su prikupili izučavajući ovaj izborni predmet. Ovakve izložbe/priredbe zahtevaju od nastavnika da planira časove na kraju školske godine za njihovu pripremu.

Posebni zahtevi

Fotografija, film, radio i televizija nekad i sad

Realizovanjem nastavnih sadržaja ove tematske celine učenici će se upoznati sa ulogom i značajem fotografije, filma, radija i televizije u životu ljudi. Nastavne aktivnosti treba tako organizovati da učenici shvate psihološki i socijalni aspekt ovih medija i njihovu pozitivnu i negativnu ulogu.

Da bi razumeli taj aspekt, od učenika se može tražiti da zamisle kako bi se osećali kada bi im neko oduzeo sve fotografije iz njihovog dosadašnjeg života, uništio snimke proslava njihovih rođendana, izgubio snimke njihovih roditelja kad su bili mladi, ili kako bi im izgledao život kada ne bi imali ni radio, ni televizor, ni DVD. Na taj način će se ukazati na značaj koji ovi mediji, osim na društvenom planu, imaju i za identitet i integritet svakog pojedinca. Učenici će uočiti čovekovu potrebu da zadrži i sačuva trenutke, posebno one koji su mu značajni, da bude brzo informisan o aktuelnim događajima, da se zabavi, prevaziđe dosadu...

Od starijih članova porodice učenici mogu da saznaju kako se nekada živelo kad nije svaka kuća imala televizor, radio ili fotoaparat. Neophodno je ukazati na činjenicu da je tehnološki razvoj u poslednjih nekoliko decenija XX veka omogućio veću dostupnost ovih medija ljudima, a da je ranije to bio statusni simbol.

Istoriju razvoja fotografije, filma, radija i televizije treba obraditi u obimu u kojem učenici žele, bez velikog broja podataka, koristeći prethodno stečena znanja i sa fokusom na razumevanje toka tehnološkog razvoja i na to kako su veće tehničke mogućnosti pobuđivale kreativnost. Na osnovu toga, učenici mogu da daju svoju projekciju o potencijalnom pravcu daljeg razvoja medija.

Pored razmatranja prošlosti i budućnosti medija, ipak najviše pažnje treba posvetiti sadašnjosti. Učenici mogu da analiziraju medije koji su sada u upotrebi i shvate kakvu ulogu oni imaju u savremenom društvu. Ta analiza može biti dobra podloga za organizovanje debate između dve grupe, od kojih bi jedna "branila" medije navodeći koliko su značajni za život čoveka, a druga bi ih "napadala" obrazlažući njihov negativan uticaj. Cilj takve debate je realno sagledavanje dobrih i loših strana medija i razvijanje kritičkog odnosa prema onome što mediji nude. U tu svrhu, mogu se korititi kao primer reklame jer su povezane sa svim pojmovima ove teme, a ima ih u velikom broju i učenicima su dostupne.

Kako su fotografija, film, radio i televizija kao fenomeni bliski učenicima i svakodnevno se sa njima susreću, postoje velike mogućnosti da se organizuju različite aktivnosti. Učenici mogu da naprave "kratku istoriju" svoje porodice od dostupnih fotografija s odgovarajućim komentarima. Grupe učenika mogu da pripreme scenario i snime film, čiji je cilj da se zabeleži neki trenutak sadašnjosti za koji procenjuju da bi bio interesantan u budućnosti. Može se, takođe, pripremiti izložba fotografija sa temom iz školskog života.

Svakodnevi život od kraja XIX do kraja XX veka

Nastavni sadržaji preporučeni u ovoj temi daju mogućnost učenicima da steknu jasniju predstavu o periodu od kraja XIX do kraja XX veka. Najveći deo prošlosti pripada običnim ljudima, koji su nam po mnogo čemu veoma bliski. Taj "običan" i uglavnom "bezimeni" svet pojedinaca i lokalnih zajednica (sagledanih kao opozicija centru) čini zapravo istoriju sveta, koju klasična istorija, politički i događajno usmerena, predstavlja samo kroz istoriju država, vladara i vladajućih elita. Upoznavanjem sa ljudskom svakodnevicom u savremenom dobu, kao i u bilo kojoj drugoj istorijskoj epohi, učenicima će se ukazati brojne sličnosti i razlike s današnjim vremenom.

Uočavanje sličnosti i razlika ima dva osnovna cilja. Prvo, učenicima će se apstraktnost istorijske nauke o istorijskim procesima i iščezlim državama i kulturama približiti kroz "konkretizaciju" prošlosti u pojavi svakodnevice običnih ljudi prošlih vremena. Time se kod učenika stvara svest da je prošlost nekada bila nečija sadašnjost, kao što i naša svakodnevica veoma brzo postaje prošlost. Drugo, u dijalogu sa različitim i drugim, učenici će moći da potpunije sagledaju neposredno okruženje i društvo u kojem žive, kao i sebe same. Na taj način, doći će do proširivanja stečenih znanja, a u isto vreme proces formiranja svesti o samom sebi i okolnom svetu biće upotpunjen saznanjem o razvoju i usavršavanju kulturnih odlika različitih zajednica, koje najčešće odgovaraju promenama njihovih društveno-ekonomskih sistema. Time bi trebalo da se kod učenika podstakne razvoj veštine posmatranja, upotrebe komparativnosti i kritičkog sagledavanja njihovog sopstvenog okruženja i sadašnjice.

ODABRANA LITERATURA:

R. Andrić, Kako snimiti film, Beograd 2008.

D. Babac, Specijalne jedinice jugoslovenske vojske u Aprilskom ratu, Beograd 2006.

D. Babac, Č. Vasić, M. Marković, Crnogorska vojska 1896-1916, Beograd 2007.

Dž. Bejli, Veliki pronalasci. Kako se svet menjao, Beograd 2008.

Dž. Bejli, Veliki pronalasci. Oružje nekad i sad, Beograd 2008.

L. Bender, Izumi, Beograd 2005.

A. Veselinović, R. Ljušić, Srpske dinastije, Novi Sad 2001.

A. Vuletić, J. Mijailović, Između posela i balova. Život u Srbiji u 19. veku, Beograd 2005.

R. Vučetić, Prestonica nezavisne Srbije (1878-1918), Beograd 2008.

Lj. Dimić, Kulturna politika u Kraljevini Jugoslaviji 1918-1941, I-III, Beograd 1996.

A. Đurović, Modernizacija obrazovanja u Kraljevini Srbiji 1905-1914, Beograd 2004.

Istorija privatnog života. IV. Od Francuske revolucije do Prvog svetskog rata, prir. F. Arijes i Ž. Dibi, Beograd 2003.

Istorija privatnog života. V. Od Prvog svetskog rata do naših dana, prir. F. Arijes i Ž. Dibi, Beograd 2004.

K. Kanduri, Veliko istraživanje - istorija, Beograd 2005.

D. Kosanović, Počeci kinematografije na tlu Jugoslavije 1896-1918, Beograd 1985.

P. J. Marković, Beograd između Istoka i Zapada 1948-1965, Beograd 1996.

P. J. Marković, Trajnost i promena. Društvena istorija socijalističke svakodnevice u Jugoslaviji i Srbiji, Beograd 2007.

B. Mladenović, Srbija u Velikom ratu (1914-1918), Beograd 2008.

K. Nikolić, Strah i nada u Srbiji 1941-1944. godine. Svekodnevni život pod okupacijom, Beograd 2002.

Obrazovanje kod Srba kroz vekove, Beograd 2001.

R. Plat, Svet filma, Beograd 2006.

Privatni život kod Srba u devetnaestom veku. Od kraja osamnaestog veka do Prvog svetskog rata, prir. A. Stolić i N. Makuljević, Beograd 2006.

Privatni život kod Srba u dvadesetom veku, prir. M. Ristović, Beograd 2007.

Službeno odelo u Srbiji u 19. i 20. veku, Beograd 2001.

N. Tomas, D. Babac, Armije na Balkanu 1914-1918, Beograd 2006.

CRTANJE, SLIKANJE I VAJANJE

(1 čas nedeljno, 34 časa godišnje)

Cilj i zadaci

Cilj vaspitno-obrazovnog rada u nastavi likovne kulture jeste da podstiče i razvija učeničko stvaralačko mišljenje i delovanje, u skladu sa demokratskim opredeljenjem društva i karakterom ovog nastavnog predmeta.

Zadaci:

- razvijanje sposobnosti učenika za opažanje kvaliteta svih likovnih elemenata;

- stvaranje uslova da učenici na časovima u procesu realizacije sadržaja koriste različite tehnike i sredstva i da upoznaju njihova vizuelna i likovna svojstva;

- razvijanje sposobnosti učenika za vizuelno pamćenje i povezivanje opaženih informacija kao osnove za uvođenje u vizuelno mišljenje;

- razvijanje osetljivosti za estetske, likovne i vizuelne vrednosti, koje se stiču u nastavi, a primenjuju u radu i životu;

- razvijanje motoričkih sposobnosti učenika i navike za lepo pisanje;

- podsticanje interesovanja, stvaranje i negovanje potrebe kod učenika za posećivanjem muzeja, izložbi, kao i za čuvanje kulturnih dobara i estetskog izgleda sredine u kojoj učenici žive i rade;

- stvaranje uslova da se upoznavanjem likovnih umetnosti bolje razumeju prirodne zakonitosti i društvene pojave;

- omogućavanje razumevanja i pozitivnog emocionalnog stava prema vrednostima izraženim i u delima različitih područja umetnosti;

- razvijanje sposobnosti za prepoznavanje osnovnih svojstava tradicionalne, moderne i savremene umetnosti.

Operativni zadaci

Učenici treba da se:

- osposobe da opažaju i predstavljaju: slobodne kompozicije, vizuelne metaforike, kontraste, jedinstva i dominante u prostoru, fantastike;

- formiraju navike za viši nivo kulture rada, kvalitet proizvoda, kulturu života i slobodnog vremena;

- likovno-vizuelno opismene, razviju kreativne sposobnosti, pripremaju za efikasno i savremeno uključivanje u rad, odnosno za različita zanimanja.

Struktura:

1. Sadržaji programa

2. Kreativnost

3. Medijumi

SADRŽAJI PROGRAMA

1.1. SLOBODNO KOMPONOVANJE (6+2)

1.1.1. Enformel.... (2)

2.1.1. Neposredno prenošenje dinamičnog toka misli u određenom vremenskom intervalu

3.1.1. Slikanje, odgovarajuća sredstva i materijali

1.1.2. Ritmičko-harmonijska kompozicija čistog odnosa boje i forme (2)

2.1.2. Percepcija - apercepcija

3.1.2. Crtanje, slikanje, vajanje, odgovarajuća sredstva i materijali

1.1.3. Sistem nizanja skupova tačaka, linija, boja, oblika i volumena prema određenoj shemi (2)

2.1.3. Kombinatorika unapred datog skupa geometrijskih bojenih površina, plastičnih elemenata ili lineatura

3.1.3. Crtanje, slikanje, vajanje, odgovarajuća sredstva i materijali

1.1.4. Slobodno komponovanje - vežbanje (2)

1.2. VIZUELNA METAFORIKA (4+2)

1.2.1. Amblem, površinsko oblikovanje (2)

2.2.1. Percepcija i apercepcija

3.2.1. Crtanje, slikanje, vajanje, Odgovarajuća sredstva i materijali

1.2.2. Amblem, trodimenzionalno oblikovanje (2)

2.2.2. Percepcija i apercepcija

3.2.2. Crtanje, slikanje, vajanje, odgovarajuća sredstva i materijali

1.2.3. Vizuelna metaforika vežbanje (2)

1.3. KONTRAST, JEDINSTVO I DOMINANTA U PROSTORU (10+6)

1.3.1. Kontrast, jedinstvo i dominanta u prostoru (10)

2.3.1. Opažanje i predstavljanje

3.3.1. Crtanje, slikanje, vajanje, odgovarajuća sredstva i materijali

1.3.2. Kontrast, jedinstvo i dominanta u prostoru - vežbanje (4)

1.4. SLOBODNO KOMPONOVANJE I FANTASTIKA (3+1)

1.4.1. Realni oblici u nerealnim odnosima (2)

2.4.1. Apercepcija (zamišljanja, podsticanje imaginacije)

3.4.1. Crtanje, slikanje, vajanje, odgovarajuća sredstva i materijali

1.4.2. Fotomontaža (1)

2.4.2. Percepcija i apercepcija

3.4.2. Odgovarajuća sredstva i materijali

1.4.3. Slobodno komponovanje i fantastika - vežbanje (1)

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Koncepcija ovog izbornog predmeta poseban naglasak stavlja na podršku razvoju darovitih učenika, koji imaju mogućnost da prodube znanja u onim sadržajima koji se ne mogu realizovati u redovno-časovnom sistemu. Za izradu ovog programa stručna komisija oslonce je tražila, pre svega, u programu obaveznog predmeta likovna kultura kako bi se nastavila korelacija i utemeljila započeta realizacija sadržaja.

Programski sadržaji omogućavaju prepoznavanje i razvoj darovitosti učenika, njihovih individualnih sposobnosti i postepeno uvođenje učenika u oblast profesionalne orijentacije.

Nastavni program likovne kulture za osmi razred podrazumeva postojanje određenog fonda znanja koji su učenici sticali od prvog razreda i pretpostavlja da se njegovo puno ostvarenje postiže u korelaciji sa drugim nastavnim predmetima (srpski jezik, muzička kultura, biologija, hemija, istorija, fizika, matematika) i različitim vannastavnim aktivnostima. Imajući u vidu da je u pitanju završni razred osnovnog obrazovanja i vaspitanja neophodno je izvršiti sistematizaciju naučenog, kao i pripremu za izbor odgovarajuće stručne škole. U tom pogledu nastavnik treba da ukaže učenicima na široki spektar obrazovnih profila u kojima je obrazovanje u oblasti likovne kulture od velikog značaja. To je istovremeno razlog da se ukazuje na važnost predmeta.

Strukturu programa čine:

1) nastavni sadržaji koji se odnose na savladavanje likovnog jezika i upoznavanje sadržaja likovne kulture, poznavanje dela iz umetničkog nasleđa i elemenata likovne pismenosti;

2) kreativnost - razvijanje percepcije i apercepcije, podrška učenicima da otkrivaju i dolaze do novih rešenja; pretpostavka za podsticanje kreativnosti su motivacioni sadržaji praktičnih likovnih aktivnosti učenika, koji obuhvataju:

- domen učeničkih doživljaja,

- domen korelacije sa drugim obrazovno-vaspitnim područjima.

3) medijumi (tradicionalni i savremeni) i sredstva - korišćenje likovnih disciplina i upotreba određenih materijala u oblikovanju, kao i prošireni medijumi.

Nastavni program likovne kulture tako je koncipiran da posebnu važnost pridaje učeniku. Nastavnik koncipira metodičke postupke i oblike rada usaglašavajući obrazovno-vaspitne zadatke (likovne probleme) sa pobuđenim interesovanjem učenika, tako da ove zadatke prihvate na nivou samoinicijative, odnosno u skladu sa vlastitom izraženom potrebom. Različitim (primerenim) metodama rada treba tumačiti sadržaje programa kako bi učenici postupno i spontano usvajali nova znanja. U tom smislu, uloga nastavnika naglašena je u fazi izbora i didaktičke pripreme motivacionog sadržaja, a izbor teme zavisi od suštine likovnog zadatka, odnosno, konkretnog sadržaja kojim se učenik motiviše u pravcu određenog likovnog problema.

Nastavni sadržaji likovne kulture, problemski postavljeni, vertikalno se razvijaju od prvog do osmog razreda i proizilaze jedan iz drugog. Polazeći od uzrasnih mogućnosti učenika, vodilo se računa o prilagođenosti i spiralnim krugovima sadržaja obrazovnog karaktera za svaki razred posebno, što je i određeno u operativnim zadacima. Takvi sadržaji kao osnov imaju teoriju oblikovanja, a informativnost se stiče u praktičnom (delimično i u teorijskom radu) putem analiza umetničkih dela i estetskim procenjivanjem učeničkih radova. Nastavni programi ovog predmeta organizovani su na principu kumulativnog širenja znanja o pojmovima i pojavama planiranim za upoznavanje i izučavanje u ovoj oblasti u skladu sa uzrastom. Iz razreda u razred se širi opseg znanja i produbljuje njegovo usvajanje na saznajnom, iskustvenom i praktičnom (delatnom) nivou. Učenike je potrebno usmeravati ka kreativnim potencijalima uvažavanjem individualnih sposobnosti prema praktičnom radu gde ponuđene informacije nisu apsolutno obavezujući okviri delovanja i definitivne vrednosti. Podsticanjem kreativnosti učenika isključuje se gotovo rešenje i rad po šablonu. Problemski zahtevi ovog programa imaju karakter nastavnog sadržaja, a teme su u službi realizacije predviđenih zadataka. U procesu pripremanja za rad, neophodno je posvetiti pažnju realizaciji nastavnih tema kako ne bi preovladale nad sadržajima. Stoga je nastavniku data mogućnost da, u skladu sa individualnim sposobnostima učenika, bude slobodan u izboru didaktičke pripreme.

Imajući u vidu obrazovni karakter sadržaja predmeta neophodno je na časovima svaku tematsku jedinicu ilustrovati karakterističnim likovno-umetničkim delom iz različitih epoha. Metodom demonstracije učenike navoditi da uočavaju, upoređuju i razlikuju umetnička dela iz različitih kultura i perioda.

Imajući u vidu racionalno korišćenje vremena, umetničko nasleđe za osmi razred treba obraditi kroz povezivanje teorije oblikovanja sa praktičnim radom. Iz umetničkog nasleđa treba izdvojiti umetnička dela koja najpotpunije ilustruju teoretske probleme koji se obrađuju. Učenici će stoga istovremeno usvajati saznanja iz teorije oblikovanja i umetničkog nasleđa, koja će povezivati u praktičnom radu. Neophodno je imati u vidu i estetsko procenjivanje, koje se vrši u funkciji praktičnih likovnih aktivnosti i didaktičko-metodičke opravdanosti.

Programski sadržaji za osmi razred su organizovani u četiri tematske celine i za svaku od njih je preporučen broj časova koji se smatra optimalnim za realizaciju. Naravno, svaki nastavnik u skladu sa konkretnom situacijom (predznanjem i interesovanjima učenika, itd.) pri izradi operativnih planova može napraviti izvesne izmene u broju časova, vodeći računa da se ne naruši celina nastavnog programa i da svaka tema dobije adekvatan prostor.

U realizaciji sadržaja treba imati u vidu da je za njegovu obradu predviđeno (okvirno) 60% časova, dok je za vežbanje predviđeno 40%. Pod obradom se podrazumeva neposredna prva realizacija tematske jedinice. Pod vežbanjem se podrazumeva produbljivanje iste tematske jedinice u drugom medijumu (drugi, novi materijali i tehnike, utvrđivanje, ponavljanje, sistematizacija). Na časovima vežbanja, takođe, treba vršiti estetsku analizu umetničkih radova, estetsko procenjivanja učeničkih radova, vrednovanje i ocenjivanje. Neophodno je težiti otkrivanju suštine likovnih pojava putem selekcije i apstrahovanja. Nastavnik navodi učenika da vrši selekciju (odvaja bitno od nebitnog) kako bi razmišljao u pravcu kvalitetnog rešavanja likovnog zadatka. Odvajanje bitnog od nebitnog višestruko je celishodno i iz razloga racionalnog korišćenja vremena školskog časa. U programu likovne kulture za osmi razred nastavniku se nude moguća rešenja kojima se preporučuje opažanje i uočavanje neponovljivosti prirode, kao i prirodnog i veštačkog čovekovog okruženja. Mogućnosti učenja po modelu iz prirode i putem umetničke recepcije je samo jedna od metoda kojima nas priroda i umetnička dela uvode u oblike otkrivanja. Nastavnik prati konkurse, smotre, takmičenja, izložbe i druga javna predstavljanja, obaveštava i motiviše učenike u pravcu određene likovne aktivnosti i afirmiše njihovo stvaralaštvo. Podržava učenike u radu i formiranju zbirke radova (mape), u vreme nastave vodi dnevnik i prati razvoj učenika.

HOR I ORKESTAR

(1 čas nedeljno, 34 časa godišnje)

Cilj i zadaci

Opšti cilj nastave izbornog predmeta Hor i orkestar je razvijanje interesovanja za muzičku umetnost i upoznavanje muzičke tradicije i kulture svoga i drugih naroda.

Zadaci nastave su:

- negovanje razvoja muzičkih i kreativnih sposobnosti učenika;

- utvrđivanje osnova muzičke pismenosti i upoznavanje izražajnih sredstava muzičke umetnosti;

- podsticanje kreativnosti učenika;

- pripremanje programa za kulturnu i javnu delatnost škole.

Operativni zadaci

Učenici treba da:

- pevaju/sviraju pesme naših i drugih naroda (narodne, umetničke, dečje, starogradske);

- upoznaju muzičke dela uz osnovne informacije o delu i kompozitoru;

- razvijaju stvaralačke sposobnosti i improvizuju ih na dostupnim instrumentima.

SADRŽAJI PROGRAMA

Znanja muzičke pismenosti, stečena u prethodnim razredima, proširivati i primenjivati na primerima za pevanje/sviranje. Izabrane kompozicije, velikim delom, oslanjaju se na dela srpske kulturne baštine, tako da su, osim dela duhovne muzike, u programima zastupljene narodne melodije, ali i dela savremenih srpskih kompozitora.

U okviru izbornog predmeta, potrebno je da učenici steknu osnovna znanja o izgledu i načinu sviranja na Orfovim instrumentima, osamostale se da sviraju iz notnog teksta, kao i da improvizuju ritmičke i melodijske motive, razvijaju i neguju sposobnost učenika u sviranju na instrumentima.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Sadržaji izbornog predmeta pružaju učenicima znanja i informacije iz oblasti muzičke umetnosti, neophodne za dalje razumevanje, doživljavanje, praćenje, razlikovanje i kvalitetnu procenu muzičkih vrednosti.

Za uspešnu realizaciju nastave neophodno je ostvariti osnovni didaktički preduslov: kabinet sa nastavnim i očiglednim sredstvima. Nastavna sredstva su: klavir, komplet Orfovog instrumentarija za sve učenike, tabla sa linijskim sistemima, kvalitetni uređaj za slušanje muzike, a poželjni su i kompjuter, uređaj za emitovanje DVD sa pratećom opremom. Očigledna sredstva uključuju: slike pojedinačnih instrumenata, gudačkog i simfonijskog orkestra, slike stranih i domaćih kompozitora i izvođača, vizuelno predstavljanje uglednika iz oblasti muzičke umetnosti, kvalitetne snimke primera.

Sadržaji izbornog predmeta treba da pružaju učenicima dovoljno znanja i obaveštenosti i umešnosti koje će im pomoći da razlikuju stvarne vrednosti i kvalitete u svetu muzike koja ih okružuje u svakodnevnom životu od onih sadržaja koji ne doprinose razvoju njihovog muzičkog ukusa i ne doprinose njihovom estetskom vaspitanju.

Usvajanje znanja učenika zavisi od organizacije časa, koja mora biti dobro planirana, osmišljena i zanimljiva. U nastavi je neophodno učenike motivisati za aktivno učešće u radu. Učenik treba da bude aktivan na času, a čas izbornog predmeta Hor i orkestar treba da kod učenika podstiče umetnički doživljaj. Različitim oblicima i metodama rada, tehnikama i očiglednim nastavnim sredstvima učenike motivisati za aktuelizovanje nastavnog rada. Nastavnik je u nastavi ravnopravni učesnik u svim aktivnostima.

Pevanjem/sviranjem učenici ulažu svoje individualne sposobnosti u cilju rešavanja kolektivnih zadataka. Umetnost pevanja obuhvata poeziju i muziku i zbog toga je potrebno sintetizovati ove činioce i posmatrati ih kao integrisane sadržaje. Obratiti pažnju koliko na reči toliko i na muziku. U tom smislu, potrebno je da probu hora započeti vežbama za raspevavanje, jer one razvijaju glas, disanje, učvršćuju ritam, dikciju i intonaciju. Poželjno je da čas počne pripremama za tehničke vežbe i vokalize tako što će se raditi vežbe na jednom tonu, i to na menjanju suglasnika M-N. Ovim vežbama učvrstiće se mišići laringsa, što kasnije olakšava rad na impostaciji. Vežbe je potrebno izvoditi tiho, lagano i bez naprezanja. Za razvijanje i sticanje intonativne sigurnosti izvoditi dvoglasne varijante, pri čemu treba posebno nastojati da svaka deonica sluša drugu deonicu.

Savremena nastava muzičke kulture pretpostavlja korišćenje i primenu muzičkih instrumenata koji zahvaljujući svojoj jednostavnosti omogućuju učenicima mogućnost aktivnog učestvovanja u sviranju i usvajanje osnovnih elemenata muzike. Osnovni cilj sviranja jeste da učenici sviraju na svim raspoloživim instrumentima iz sastava ovog orkestra, a ne da se "usavršavaju" samo na jednom instrumentu. Na prvom času neophodno je sprovesti proveru sposobnosti, a zatim rasporediti instrumente za sviranje učenicima i registrovati pri tom koji učenik može da bude solista. Nastavnik u daljem radu može da daje melodijske fraze koje će, principom postupnosti, najpre da ponavljaju: svi učenici koji sviraju na jednoj vrsti instrumenta, po dva izvođača i pojedinačno, učenici sa različitom kombinacijom instrumenata itd.

Didaktičko-metodička uputstva

Iako na početku školske godine uvek imamo izmene u sastavu orkestra ili ansambla i pojavu novih učenika u njemu, to može da nas sputa, ali i da nam pruži novi izazov i mogućnost za kreativnost, a nikako da nas obeshrabri u radu.

Pre početka školske godine nemoguće je isplanirati realizaciju sadržaja rada izbornog predmeta, jer je nepoznat sastav učenika, nisu provereni njihovi afiniteti, predznanja i sposobnosti. U zavisnosti od rezultata prilikom provere muzičkih sposobnosti, nastavnik će učenicima podeliti štimove, pustiti snimak, ili će sam odsvirati klavirski izvod kompozicije koji je spremio za obradu.

Sam postupak rada na času sastoji se iz nekoliko etapa.

Prva etapa - obnavljanje ranije naučenih kompozicija na časovima muzičke kulture u prethodnim razredima.

Druga etapa - savladavanje sviranja pojedinih deonica (svaku deonicu savladavaju svi učenici pljeskanjem rukama, udaranjem olovke o klupu i čitanjem notnog teksta parlato). Teže deonice, za koje proceni da je potrebno, nastavnik će pokazati učenicima, dok će neke deonice učenici samostalno savladati. Uvežbavanje sviranja pojedinih deonica može biti uz pevanje cele grupe, ili uz pevanje samog nastavnika. Na taj način učenici se osposobljavaju da istovremeno sviraju svoju deonicu i pevaju pesmu. Pravilo je da teže deonice treba poveriti sposobnijim učenicima i obrnuto.

Treća etapa - izvođenje celog aranžmana, uz sviranje i pevanje, kontroliše nastavnik i eventualno ispravlja greške. Pri tom posebno voditi računa da svaka grupa instrumenata tačno izvodi svoju deonicu, dinamički je nijansira i izvodi u pravom tempu.

Od broja prijavljenih učenika zavisiće i organizacija samog časa. Na primer, kada se učenici podele u grupe i svako dobije svoj instrument, pristupa se prvo obradi ritma za svaki instrument postupno. Dok jedna grupa tiho vežba, nastavnik pokazuje drugima njihove deonice. Prilikom sviranja na metalofonu, u toku vežbanja, skrenuti pažnju učenicima da svoje štapiće okrenu naopako i tiho prosviravaju svoju deonicu kako na bi smetali drugima.

U radu ne treba realizovati nove sadržaje ukoliko se uoči problem i isti ne otkloni, bilo da je melodijski, bilo ritmički.

Nesigurnosti i probleme u radu prevazilaziti metodom ponavljanja, sistematičnosti i doslednosti, odnosno upornim ponavljanjem svi učenici savladavaju tehniku i nauče sviranje svoje deonice.

Jedan od mogućih problema može biti pevanje uz sviranje. U takvim situacijama dobro je praviti kombinacije u kojima će se pored slabih izvođača naći neko spretniji u izvođenju koji će im biti siguran oslonac i u pevanju i u sviranju.

Kada je kompozicija tehnički obrađena, pristupa se njenom doterivanju za korektno, tačno, lepo i izražajno izvođenje u odgovarajućem tempu i dinamici. Ako se kompozicija i peva, sviranje treba utišati kada nastupa hor.

Dobro je da svi učenici znaju da sviraju na svim instrumentima Orfovog instrumentarija, pa je zato potrebno da se menjaju učenici ili grupe učenika menjaju izabrane instrumente.

Posle naučene kompozicije trebalo bi je snimiti, a zatim je analizirati i raditi na doradi i usavršavanju.

Najlepše melodije koje su učenici naučili za vreme časova izbornog predmeta mogu se snimiti i povremeno emitovati pre ili posle redovnog časa muzičke kulture. Time se vrši predstavljanje učeničkog rada, a i ostali učenici upoznaju rad izbornog predmeta i dodatno podstiču svoja interesovanja za muzičku umetnost. Ovakvim radom učenici će kroz muziciranje upoznati veći broj muzičkih dela.

U toku školske godine potrebno je izvesti najmanje osam kompozicija.

Za realizaciju potrebno je da sadržaji izbornog predmeta Hor i orkestar obuhvate odgovarajuće priručnike, kao i dela u originalnom obliku prilagođena sastavima učenika konkretne škole, dostupne izvođačkim mogućnostima učenika.

Učenici koji izučavaju izborni predmet predstavljaju svoje stvaralaštvo i svoja dostignuća na takmičenjima i drugim priredbama.

KOMPOZICIJE ZA PEVANJE

Državna himna

Himna Svetom Savi

Školska himna

Božuri

Presvjataja, prečistaja

Nadžnjeva se momče i devojče

Nebo je tako vedro

ARANŽMANI KOMPOZICIJA ZA SVIRANJE

Državna himna

Himna Svetom Savi

Školska himna

Valcer iz baleta "Začarana lepotica" - P. I. Čajkovski

Dunavski valovi - J. Štraus

Tema iz simfonije "Udarac timpana" - J. Hajdn

Veseli pataljuk - S. Nikolić

ARANŽMANI KOMPOZICIJA ZA PEVANJE I SVIRANJE

Državna himna

Himna Svetom Savi

Školska himna

Singing all together - T. Gummesson

Marijo, deli bela kumrijo - narodna

Maria me ta kitrina - V. Dimitrion

INFORMATIKA I RAČUNARSTVO

(1 čas nedeljno, 34 časa godišnje)

Cilj i zadaci

Opšti cilj nastave informatike i računarstva jeste da se učenici osposobe za korišćenje računara i steknu veštine u primeni računara u svakodnevnom životu.

Ostali ciljevi i zadaci nastave informatike i računarstva su:

- upoznavanje osnovnih pojmova iz informatike i računarstva;

- razvijanje interesovanja za primenu računara u svakodnevnom životu i radu;

- osposobljavanje za rad na računaru;

- podsticanje kreativnog rada na računaru.

Operativni zadaci

- upoznavanje učenika sa primenom računara u oblasti tabelarnih proračuna i izradi grafikona;

- upoznavanje učenika sa fazama izrade problemskih zadataka na računaru;

- upoznavanje učenika sa osnovama jezika za izradu jednostavnih prezentacija na mreži;

- upoznavanje učenika sa mogućnostima specijalizovanih programa za izradu prezentacija na mreži;

- osposobljavanje učenika za samostalnu izradu projekta primenom računarskih tehnologija.

SADRŽAJI PROGRAMA

TABELARNI PRORAČUNI (10)

Radna sveska i radni list. Unos podataka. Formatiranje ćelija. Rad sa formulama. Korišćenje ugrađenih funkcija. Rad sa grafičkim objektima. Izrada grafikona. Štampanje.

IZBORNI MODULI (10)

Odabrana poglavlja iz Programiranja ili Prezentacije na mreži.

Programiranje

Postupci za rešavanje problemskih zadataka. Rešavanje problemskih zadataka.

Prezentacije na mreži

Osnovni elementi jezika HTML. Boja i slika za pozadinu. Rad sa tekstom. Rad sa slikom. Hiperlink. Rad sa tabelama. Specijalizovani programi za izradu veb stranica.

IZRADA SAMOSTALNOG PROJEKTA (14)

Izbor teme. Izrada plana rada na projektu. Izbor sredstava za realizaciju projekta. Izrada projekta. Vrednovanje projekta.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Predmet ima status izbornog. Anketiranje učenika vrši se na početku svake školske godine. Ako se učenici opredele za ovaj predmet, pohađaju ga do kraja tekuće školske godine. Anketiranje učenika za sledeću školsku godinu može se izvršiti i na kraju tekuće školske godine.

Od prijavljenih učenika na nivou razreda, potrebno je formirati grupe od 15 do 20 učenika.

Preporučuje se da po jednom računaru bude najviše dva učenika.

Potrebno je da učenički računari imaju zvučnike ili slušalice sa mikrofonom (zbog obrade multimedijalnih sadržaja) a poželjna je i kamera.

U učionici je neophodno da se nalazi i jedan računar za nastavnika, uspostavljena veza sa internetom, skener, štampač i zvučnici. Preporučuje se da svi računari u učionici budu povezani u mrežu i da učionica ima računarski projektor.

Programske sadržaje treba ostvarivati prvenstveno kroz vežbe i praktičan rad na računaru. U cilju što boljeg usvajanja znanja, preporuka je da učenici imaju po jedan čas vežbi svake nedelje ili da se realizuje dvočas svake druge nedelje.

S obzirom na to da učenici ne moraju pohađati predmet u sva četiri razreda, neki sadržaji se moraju tematski ponavljati i provlačiti kroz više razreda, kako bi se predviđene teme što bolje savladale. Tu se, pre svega, misli na teme koje se tiču interneta, a zatim na pravljenje i obradu multimedijalnih sadržaja, kao i na njihovo uklapanje u funkcionalnu celinu kroz projektne zadatke.

U tematskoj celini TABELARNI PRORAČUNI obraditi teme na sledeći način:

Radna sveska i radni list. Objasniti radno okruženje i osnovne elemente prozora. Objasniti pojmove: radna sveska, radni list, ćelija, redovi, kolone, adresa ćelije. Obraditi kroz vežbu rad u radnoj svesci (čuvanje, brisanje, premeštanje i kopiranje, otvaranje nove i postojeće radne sveske), kretanje kroz radni list (pomoću miša i tastature), ubacivanje novog radnog lista, brisanje radnog lista, promenu imena, kopiranje i pomeranje radnih listova. Pokazati selekciju ćelije, reda, kolone i celog radnog lista. Vežbati selekciju susednih i nesusednih ćelija, redova i kolona. Vežbati promenu širine redova i kolona.

Unos podataka u ćeliju. Objasniti koji se tipovi podataka mogu unositi u ćeliju. Vežbati unos tekstualnih, brojčanih i datumskih podataka, njihovo brisanje, izmenu, kopiranje i premeštanje.

Formatiranje ćelija. Objasniti kako se formatom ćelije određuju načini prikaza podataka u obliku teksta, broja, datuma i vremena. Vežbati formatiranje podataka (vrsta, veličina, stil i boja slova). Pokazati kako se mogu bojiti pozadina i okviri ćelije.

Rad sa formulama. Objasniti pojam formule, način njenog unosa, koncept povezivanja ćelija unutar formula preko adresa ćelija. Vežbati na jednostavnim primerima.

Korišćenje ugrađenih funkcija. Objasniti pojam funkcije i način njenog unosa. Obavezno obraditi osnovne funkcije za sabiranje, prosek, minimum i maksimum. Pokazati mogućnost "pametnog" kopiranja formula. Vežbati na jednostavnim primerima. Pokazati da jedna formula može da se sastoji od više ugrađenih operacija.

Rad sa grafičkim objektima. Pokazati mogućnosti rada sa gotovim grafičkim objektima, njihovo umetanje na radni list i formatiranje (slike, dijagrami, gotovi oblici, okviri za tekst, ukrasna slova, simboli i drugi objekti). Povezati sa stečenim znanjima.

Izrada grafikona. Objasniti način izrade grafikona na osnovu unetih podataka. Pokazati i preporučiti određene tipove grafikona. Vežbati izradu grafikona, izmenu podataka i formatiranja na izrađenom grafikonu kao i umetanje grafikona na isti i na poseban radni list.

Štampanje. Objasniti postupak pregledanja radnog lista pre štampe i postupak štampanja. Takođe, objasniti mogućnosti formatiranja stranica za štampu, tj. određivanja veličine i orijentacije papira, kao i podešavanje margina. Skrenuti pažnju na mogućnosti odabira štampača, štampanja određene stranice i određenog broja kopija, kao i na mogućnost štampanja cele radne sveske.

U tematskoj celini IZBORNI MODUL nastaviti obradu zadataka iz programiranja ili predstaviti učenicima način izrade prezentacija na mreži. Teme realizovati na sledeći način:

Programiranje

Preporučuje se nastavniku da osam časova posveti izradi zadataka u programskom jeziku koji je izučavan u VI i VII razredu. Zadaci za vežbu mogu biti neke od sledećih tema: sortiranje, evidencija prisustva, prosečna ocena, fiskalni račun itd. Preporučuje se nastavnicima da sa učenicima urade neki od sledećih primera:

1. Slogovi (ili klase, zavisno od programskog jezika) - Grupisanje srodnih podataka u jedan tip podataka. Primer: definisati tip sloga (klasu) koji predstavlja učenika i sadrži ime, prezime, datum rođenja, adresu, razred i odeljenje.

2. Potprogrami - Napraviti potprogram (proceduru ili metod, zavisno od programskog jezika) koji sa tastature učitava podatke u slog učenika i drugi potprogram koji ispisuje podatke o učeniku na ekranu.

3. Nizovi - Pomoću rešenja prethodnih zadataka sačiniti program koji učitava podatke o svim učenicima u odeljenju, a zatim ispisuje podatke samo učenike koji su rođeni određenog dana ili samo za učenike iz određenog mesta ili odeljenja.

4. Napredne operacije sa nizovima - Sortirati uneti niz učenika po prezimenu ili po datumu rođenja.

5. Ukoliko je moguće, obraditi neki od prethodnih primera u grafičkom okruženju, tj. razviti program koji za unos i prikaz podataka koristi prozore, tastaturu i miša.

Preostala dva časa posvetiti teorijskoj obradi faza izrade problemskih zadataka na računaru. Ova celina će kod učenika zaokružiti sva znanja stečena iz programiranja kroz ponavljanje i razjašnjavanje niza koraka koji se preduzimaju prilikom rešavanja problemskih zadataka na računaru. Time se kod učenika razvija sposobnost da sagledaju ceo proces izrade programa, a da pojam programiranja ne povezuju samo sa jednom njegovom fazom (najčešće se pojam programiranja povezuje sa fazom pisanja programskog koda). Dakle, učenicima objasniti da se proces programiranja ili projektovanja softvera sastoji iz nekoliko faza i svaku od njih rastumačiti: projektovanje zahteva, analiza zahteva, pravljenje modela sistema (pomoću algoritma ili na neki drugi način), definisanje zahteva i njihovo zapisivanje, izbor softvera i alata za rad, izrada programa (pisanje programskog koda), dizajn, testiranje rešenja, analiza grešaka, dorada, završna faza pisanja dokumentacije u vidu tehničkog uputstva. Naglasiti da se u realnom vremenu neke od navedenih faza prepliću i ponavljaju a da je za izradu ozbiljnog softvera potrebno imati čitav tim u kome su uloge učesnika tačno podeljene.

Prezentacije na mreži

Obnoviti sa učenicima pojmove kao što su servisi interneta, prezentacije na internetu, mapa i struktura prezentacija na mreži, pojam sajta, preuzimanje materijala sa drugih prezentacija, autorska prava na internetu i drugo. Izradu prezentacija na mreži započeti radom sa jezikom HTML. Objasniti osnove jezika HTML. U okviru nastavnih jedinica koje slede napraviti jedostavnu prezentaciju na mreži.

Obradu jezika HTML i izradu jednostavne prezentacije na mreži podeliti na sledeće celine:

- Osnovni elementi jezika HTML (pojam tagova sa primerima osnovnog kostura programa, koncept kreiranja strane, pogled iz veb čitača).

- Boja i slika za pozadinu.

- Rad na tekstu (unos teksta, izmena, brisanje, prelazak u novi red, razmak između reči, specijalni znaci, centriranje, font, veličina, boja, stil).

- Rad na slici (umetanje slike na stranu, promena dimenzije slike, pozicioniranje na ekranu, postavljanje i pozivanje izvora slika).

- Hiperlink (tekst, slika, E-mail).

- Kreiranje tabela (definisanje tabela, redova i kolona, spajanje redova, spajanje kolona, okviri za tabelu, rad sa tekstom i slikama).

Na kraju demonstrirati mogućnosti specijalizovanih programa za izradu prezentacija na mreži (MS Publisher, MS Front Page, Dreamweaver, Joomla itd). Pričati sa učenicima o kriterijumima za vrednovanje veb stranica.

Podsticati učenike na kritičko vrednovanje informacija dostupnih na mrežnim prezentacijama. Pričati sa učenicima o utvrđivanju vrednosti prezentacije postavljanjem sledećih pitanja: Da li je sadržaj korektan i aktuelan? Da li je sadržaj prezentacije u skladu sa uzrastom učenika? Da li su kvalitetni tekstualni, grafički i multimedijalni elementi (ako postoje)? Da li postoji preporuka neke relevantne ustanove za korišćenje prezentacije? Da li je lako kretanje (navigacija) kroz prezentaciju? Da li svi linkovi u prezentaciji funkcionišu? Da li prezentacija sadrži biografiju autora i njegovu elektronsku adresu? Da li je autor veb prezentacije poznato ime u svojoj oblasti? Da li postoji link do posmatrane prezentacije sa neke prezentacije u koju već imamo poverenja? Da li se navode potpuni bibliografski podaci u citatima, kako bi se mogli pronaći originalni izvori? Da li posmatrana prezentacija ima obeležen datum postavljanja i datum poslednjeg ažuriranja? Da li je to bitna karakteristika kvalitetne prezentacije?

Teme za IZRADU SAMOSTALNOG PROJEKTA su deo sadržaja nekog predmeta koji se izučava tokom školovanja ili su slobodne. Kao cilj treba postaviti izradu projektnog zadatka. Za realizaciju projektnog zadatka učenici koriste znanja stečena u okviru predmeta Informatika i računarstvo. Projekat može biti realizovan individualno ili u grupi do 3 učenika. Ukoliko se radi u grupi, za svakog učenika jasno definisati zadatke i celine koje treba samostalno da uradi.

Izbor teme. Zajedno sa svakim učenikom pojedinačno, odabrati temu za rad. Preporučiti teme iz školskog programa ili slobodne teme, kao što su: Naša škola, Odeljenjski CD, Stari i retki zanati itd. Diskutovati i analizirati odabranu temu i uputiti učenike na potrebnu literaturu. Obnoviti pojam autorskih prava i skrenuti pažnju na načine deljenja digitalnih materijala, odnosno načine preuzimanja tuđih materijala i postavljanje svojih na internet.

Izrada plana rada na projektu. Objasniti učenicima sve faze izrade projekta pojedinačno: određivanje zadatka projekta i ciljne grupe kojoj je projekat namenjen, istraživanje na zadatu temu, prikupljanje podataka, sortiranje i izbor najkvalitetnijih materijala, obrada materijala na računaru, odabir forme za prikaz projekta, rad na projektu, testiranje funkcionalnosti projekta, predstavljanje projekta ciljnoj grupi, evaluacija projekta.

Izbor sredstava za realizaciju projekta. U odnosu na odabranu temu razgovarati sa učenicima i sačiniti izbor potrebnih programa i alata za izradu projekta, kao što su: digitalni fotoaparat, kamera, skener i drugi. Izbor programa izvršiti od obrađenih u okviru predmeta Informatika i računarstvo.

Izrada projekta. Broj časova koji je na raspolaganju rasporediti tako da se najviše časova posveti izradi projekta. Preporučuje se od šest do osam časova. Pratiti učenike u radu i podsticati ih na samostalan rad.

Vrednovanje projekta. Prikazati i prezentovati urađene projekte odeljenju ili široj zajednici. Komentarisati i analizirati predstavljene projekte zajedno sa učenicima. Razgovarati o teškoćama na koje su učenici nailazili tokom realizacije projekta i na koje načine su ih prevazišli.

Broj časova koji je predviđen za svaku nastavnu oblast je orijentacioni. Nastavniku se ostavlja sloboda da ga koriguje u izvesnoj meri (2 do 3 časa po temi) ukoliko mu je to potrebno radi kvalitetnijeg savladavanja programskih sadržaja.

MATERNJI JEZIK SA ELEMENTIMA NACIONALNE KULTURE

(2 časa nedeljno, 68 časova godišnje)

Cilj i zadaci

Cilj nastave maternjeg jezika sa elementima nacionalne kulture jeste da učenici:

- ovladaju normama standardnog maternjeg jezika, što podrazumeva gramatičku, leksičku, ortografsku i ortoepsku normu,

- razviju jezičke sposobnosti u govornoj i pisanoj upotrebi standardnog jezika i razviju i obogate leksički fond novim pojmovima,

- upoznaju nacionalnu kulturu svog naroda,

- razvijaju pozitivno vrednovanja svog maternjeg jezika i nacionalne kulture,

- razviju svest o značaju upotrebe svog jezika,

- steknu zainteresovanost prema nacionalnoj književnosti i neguju literarne sposobnosti,

- razviju ljubav prema čitanju nacionalne književnosti, kao i književnosti drugih naroda i nacionalnih manjina sa ovog prostora.

Zadaci nastave maternjeg jezika sa elementima nacionalne kulture:

- upoznavanje učenika sa jezikom, gramatikom i normama maternjeg jezika kroz učenje o raznim pojavama upoređujući ga sa jezikom, odnosno gramatikom, srpskog jezika;

- osposobljavanje učenika za slušanje, govor, čitanje i pisanje na svom maternjem jeziku;

- osposobljavanje učenika za govornu i pisanu komunikaciju, za izražajno čitanje, čitanje po ulogama i dramatizaciju književnih tekstova;

- upoznavanje, bogaćenje i razvijanje rečnika;

- usvajanje osnovnih ortografskih i ortoepskih normi jezika;

- upoznavanje i usvajanje fonološkog, morfološkog i sintaksičkog sistema jezika;

- proučavanje književnih dela nacionalne književnosti i književnosti naroda iz svog okruženja;

- razvijanje svesti o vlastitim korenima i identitetu, kulturi, običajima i tradiciji;

- upoznavanje, poštovanje i razvijanje vlastitoga nacionalnog i kulturnog identiteta;

- razvijanje osećanja za poštovanje osnovnih ljudskih vrednosti;

- razvijanje odgovornog ponašanja prema sebi i drugima, osposobljavanje učenika za procenu ljudskih vrednosti;

- razvijanje odgovornosti prema radu, obavezama, razvijanje samostalnosti u radu;

- razvijanje spremnosti za pomoć svojim drugovima, za saradnju i zajedništvo, razvijajući i negujući toleranciju među njima;

- osposobljavanje učenika za istraživački i stvaralački način učenja.

BOŠNJAČKI JEZIK

BOSANSKI JEZIK

Zadaci nastave bosanskog jezika su:

- razvijanje ljubavi prema svom maternjem jeziku i razvijanje potrebe da se on njeguje, čuva i unaprjeđuje;

- ovladavanje bosanskim standardnim jezikom u usmenom i pismenom izražavanju;

- postupno i sistematično usvajanje znanja iz gramatike i pravopisa;

- upoznavanje i njegovanje kulturne baštine Bošnjaka;

- upoznavanje bogate riznice narodnog stvaralaštva Bošnjaka (krajišnice, balade, sevdalinke…);

- sticanje znanja iz historije Bošnjaka;

- uočavanje međusobnih kulturnih uticaja u zajednici i širem okruženju;

- njegovanje osjećaja za različite vrijednosti u sopstvenoj i u drugim kulturama;

- isticanje važnosti interkulturalnog dijaloga i poštivanje različitosti.

Operativni zadaci:

- obnavljanje, sistematizovanje i djelimično proširivanje znanja iz književnosti i jezika obrađenih u prethodnim razredima;

- upoznavanje historijskog razvoja bosanskog jezika i razvoja pisma kojim se služio i služi bosanski jezik (arebica, bosančica, ćirilica i latinica);

- formiranje kriterijuma za samostalan izbor, analizu i procjenu književnih umjetničkih djela primjerenih njihovom uzrastu;

- sistematizacija gradiva iz svih programskih oblasti ovog nastavnog predmeta.

SADRŽAJI PROGRAMA

1. JEZIK

- historijski razvoj bosanskog jezika;

- leksikologija - leksema, rječnici - leksikoni, leksika moga kraja;

- stvaranje riječi i poetska leksika;

- ponavljanje gradiva iz oblasti jezika obrađenog u prethodnim razredima.

Gramatika

- naglasak (akcenat): naglašene i nenaglašene riječi; vrste naglaska po tonu i trajanju; priroda i funkcija naglasaka; pravila raspodjele naglasaka;

- obnavljanje i proširivanje znanja iz fonetike - glasovne promjene: jednačenje suglasnika po zvučnosti i jednačenje po mjestu tvorbe, ispadanje suglasnika, nepostojano a, I i II palatalizacija / sisilarizacija, jotovanje, prelazak l u o, refleksi glasa jat;

- tvorba riječi: korijen, tvorbena osnova i tvorbeni afiks; načini tvorbe - izvođenje i slaganje;

- sintaksa: višestrukosložena rečenica, red riječi u rečenici…

- alternacija JE/IJE;

- pregled usvojenog gradiva.

Pravopis

- razlike u srpskoj i bosanskoj pravopisnoj standardizaciji;

- pregled i utvrđivanje prethodno obrađenog gradiva iz pravopisa.

2. KNJIŽEVNOST

Književnoteorijski pojmovi

• Vrste poezije;

• Poezija: kompozicija, tema, ideja, motiv;

• Stilske figure: antiteza, paradoks, hiperbola, gradacija…

• Prozne vrste: putopis, memoari, humoreska, novela, vrste romana…

• Drama

3. ELEMENTI NACIONALNE KULTURE

Bošnjačka narodna književnost

Znamenitosti

• Život i običaji Bošnjaka;

• Sandžak kroz historiju;

• Događaji i ličnosti o kojima treba znati.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

U procesu nastave predmeta Bosanski jezik sa elementima nacionalne kulture treba uvažiti osnovnu pedagošku pretpostavku da je učenik u centru obrazovno radne kreacije, pa stoga nastavnik mora upoznati i uvažavati intelektualno-mentalne i psihološke sposobnosti učenika, kako bi pronašao didaktičku formulu koja će garantovati da će učenici moći savladati nove sadržaje.

Tokom nastavnog procesa treba na zanimljiv način prezentirati pažljivo odabrane jezičko-literarne vrijednosti koje će učenici bez teškoća usvojiti i koje će im biti potrebne za dalje školovanje, bogaćenje opšte kulture i znanja o životu.

Sem opštih metoda u savremenoj nastavi jezika i književnosti treba primijeniti:

- metodu čitanja i rada na tekstu (tekst metoda)

- metodu razgovora - dijalošku metodu

- metodu izlaganja i objašnjavanja (monološku metodu)

- komparativnu metodu - pažljivo pripremljenim tekstovima, tematski povezanim, učenike treba navikavati da uočavaju sličnosti: ambijentalne, situacione, karakterne (kod književnih likova) i sl.

- metodu praktičnog rada - naučno-istraživačka metoda iz oblasti jezika, iz oblasti dijalektologije, uočavanje prozodijskih osobina lokalnog govora, sakupljanje raznih oblika usmene književnosti, rad na sredstvima medijske tehnologije (davanjem uloga i zaduženja kao: spiker, reporter, urednik, lektor, koreograf, glumac...).

Treba takođe primijeniti različite oblike rada kao što su: rad sa pojedincima - diferencirani rad, rad u parovima, rad u grupama, rad sa cijelim odjeljenjem - te učenje kroz različite vrste igara, kao što su kvizovi na temu poznavanja nacionalne historije, tradicije i običaja Bošnjaka, recitali, imitacije, skečevi i slično, kako bi se nenametljivim ponavljanjem i uvježbavanjem došlo do ciljanih rezultata.

S obzirom da djeca imaju 4 časa nedjeljno srpskog jezika, uz 2 časa izbornog bosanskog, u procesu nastave treba iskoristiti prednost istog porijekla i sličnosti jezika, kako bi se potpunije mogli obraditi svi predviđeni sadržaji oba predmeta.

U osmom razredu već je moguće sintetizovati određene cjeline, pogotovu iz oblasti književnosti, pa treba predložene sadržaje kad je god to moguće i obrađivati na taj način. Naprimjer, Maka Dizdara i Ejuba Štitkovca, ili, Hamzu Humu i Faiza Softića, Zaima Azemovića i Redžepa Nurovića (tema iseljavanja u tursku) treba obrađivati jedne za drugim, ili uporedo, uz primjenu komparativne metode.

BUGARSKI JEZIK

БЪЛГАРСКИ ЕЗИК

Образователни задачи:

- Овладяване на книжовната норма на българския език.

- Усвояване на нов речников фонд чрез възприемане на литературни произведения, произведения на изобразителното, филмовото и сценичното изкуство.

- Овладяване и възприемане на основните закономерности по фонетика, правопис, морфология и синтаксис.

- Разширяване на знания по лексикология и стилистика.

- Разширяване на знания за културата на българския народ.

- Получаване на нови знания за миналото и настоящето на българите.

- Оспособяване за самостоятелно учене и изследване.

- Оспособяване за критическо ползване на информации за откриване на близкости и разлики между езиците, религиите и културите.

ЕЗИК

Граматика

- Преговор и систематизация на основните фонетични правила и принципи./ Съотношение звук: буква; Променливо "Я". Подвижен "Ъ"/.

- Ударението в българския език.

- Преговор и систематизация на основните морфологични и граматични особености при изменяемите части на речта.

- Функционално значение на неизменяемите части на речта.

- Повторение и практическо приложение на изречението и неговите разновидности.

- Особености на основните функционални стилове.

- Стилистични категории думи.

- Междуезикова хомонимия / български - сръбски език/.

- Речници на българския език. Практическо ползване на речниците.

- Преговор и систематизация на знанията придобити в предишните класове.

Правопис и правоговор

Затвърдяване чрез упражнения на прилагането на изучени правописни и правоговорни правила.:

- Букви и буквени съчетания / Я, Ю, Щ, ЬО, ЙО, ДЖ, ДЗ/;

- Звучни съгласни в префиксално положение, междусловие и в края на думите;

- Глаголи от ý и ýý спрежение в 1.л.ед.ч. и 1.л. мн.ч. сег. вр.

- Двойно -нн-; Двойно -тт-;

- Частиците ЛИ, НЕ;

- Ударени гласни в края на думата /в членна форма/;

- Главна и малка буква;

- Препинателни знаци.

ЛИТЕРАТУРА

- За осъществяване на поставените цели и задачи по Български език с елементи от националната култура учениците могат да изплзват различни извори за подбор на жанрове, както от личното, така и от народното творчество при обработка на литературни текстове.

Произведения за осъществяване на програмата:

- Подбрани творби от Читанка за 8. клас

- Любен Каравелов: Хубава си, моя горо

- Христо Ботев: На прощаване

- Йордан Йовков: Разказ /по избор

- Елин Пелин: Земя

- Иван Вазов - Под игото /откъс/

- Димчо Дебелянов: Да се завърнеш в бащината къща

- Подбрани творби от автори българите в Сърбия / Детко Петров, Миле Николов - Присойски, Арсо Тодоров, Биляна Цветкова, Мила Васов, Иван Царибродски, Иван Николов, автори от Банат и др./

- Текстове от детски списания, вестници и нциклопедии

- Илюстрирани книги и енциклопедии за деца и юноши

- Ползване на училищна и градска библиотеки

- Ползване на интернет, CD, литернет и др. съвремени аудиовизуални средства.

- Нагледни табла, схеми модели, илюстрации, снимки, портрети, карти

Четене и тълкуване на текст

- Четене на глас и наум като увод в разговор върху текста.

- Четене, което е съгласувано с вида и природата на текста: лирически, епически, драматични, научни, публицистични и др.

- По-нататъшно упражняване по изразително четене.

- Запаметяване на подбрани текстове / по избор на учителя/.

ЕЗИКОВА КУЛТУРА

- Основни форми на устното и писменото изразяване

- Описание, Разказване, Преразказване, Известяване /задълбочаване, овладяване и жязприемане на поставените задачи в предишните класове/.

- Различни видове устни и писмени упражнения / диктовки, фонетични, морфологични, лексикални, семантични, синтактични и стилистични/ с цел правилно овладяване и възприемане на българската книжовна норма - поставени в предишните класове.

- Периодични писмени и тестови упражнения.

- Две класни писмени упражнения - по едно в полугодие.

ЕЛЕМЕНТИ ОТ НАЦИОНАЛНАТА КУЛТУРА

Народно творчество

- Български народни песни: разнообразни видове - по избор.

- Български народни приказки: разнообразни видове - по избор.

Музика

- Мистерия на българските гласове

Фолклор

- Национални и международни фолклорни фестивали: / Варна, Пирин, Шумен, София/.

Народни обичаи

- Кукери, Нестинари

История

- Българите в края на 19.в. /Освобождение от турско робство/

- Българите през 20.в

- Българите в Сърбия / историческа обусловеност, културно-просветно състояние /.

- Българите в началото на 21.в. / в рамките на ЕС /.

География

- физически особености, релеф, географски области, население, държавни и етнически граници, аминистративно деление на България.

РЕАЛИЗАЦИЯ НА УЧЕБНАТА ПРОГРАМА

- Учебният материал по Български език с елементи от националната култура в преден план е предназначен за ученици числящи се към българското малцинство в Република Сърбия, които нямат възможност да изучават български език като майчин - задължителна програма (българи разпръснати в малки и големи градски квартали, извън компактните им традициони поселища; или пък по друг начин са възпрепятствани да изучават майчиния си език: българите в Банат, горанците и др. както и принадлежащи към други народи, от национално смесени бракове, от смесени етнически среди и други малцинства и етноси, които проявяват интерес към българския език, култура, история...

- Програмата по български език е близка на програмите с езици от славянски произход: сръбски, хърватски, словашки, русински, украински. Така в съседство с тези народи и техните езици може да се осъществи голяма степен на сътрудничество и корелация при изучаване на българския език с елементи от национална култура.

- За обогатяване на културното наследство тази Програма може да бъде изучавана на пярво място от сърби, след това от хървати, русини, чехи, словаци, украинци, унгарци, румънци, роми, албанци, германци и др.

- При изучаването на български език с елементи от национална култура трябва да се приеме основният педагогически постулат, че дедето в центъра на образователно-трудовия процес. Въз основа на това учителят трябва най-напред да опознае и уважи интелектуално-психическите способности на ученика, за да пронамери съответната дидактическата формула, която ще бъде гаранция на ученика да овладее новите програмни съдържания.

- По време на обучението езиково-литературните подбрани елементи трябва на учениците да се представят по привлекателен начин, за да ги овладеят с лекота и които ще им бъдат от полза за понататъшно обучение и богатство в живота.

Освен общите методи, в съвременото обучение по език и литература трябва да се прилагат и следните методи и похвати

- Четене и работа върху текста

- Сравнително-съпоставителен метод и метод на корелация /взаимоотношение/ с други предмети и образователни области, на първо място с музука, история, география и близки езици на българския.

- Диалог

- Излагане и обяснение

- Наблюдаване и описване

- Практическа работа; научно-изследователска работа по: език, диалектология, ударение, събиране на народни умотворения, изработка на нагледни средства, включване в средствата на масова комуникация: говорител по радио и ТВ, редактор-коректор, хореограф, артист-аматьор.

- Също така трябва да се прилагат различни форми на работа: индивидуална, групова, работа по двойки, фронтална, както и учене чрез различни видове игри: тв-игри, рецитали, имитации, едноактовки, песнички за игра, скоропоговорки и под.

MAĐARSKI JEZIK

MAGYAR NYELV

Operatív feladatok:

- Tovább kell fejleszteni a tanulók kommunikatív képességeit a beszédértést és a konkrét szituációkhoz mért megfelelő beszédreakciót.

- Gyakorolni kell a tagolt, érthető beszédet, a szupraszegmentális elemek helyes használatát

- Tovább kell bővíteni a diákok aktív és passzív szókincsét

- A diákoknak meg kell tanulniuk meghatározni a szöveg lényegét és a kulcsszavakat.

- Tovább kell fejleszteni a tanulók ismeretét a magyar nyelvtan köréből.

- A tanulóknak szembe kell tudniuk állítani a magyar nyelv részrendszereit a szerb nyelvrendszer megfelelő szintjeivel és jelenségeivel.

- Az elsajátított magyar és szerb nyelvtani ismereteik felelevenítésével meg kell tudniuk határozni a két nyelv között fennálló hasonlóságokat és különbségeket.

- Meg kell ismerkedniük a magyar irodalom klasszikusainak néhány alkotásával, valamint a kortárs magyar irodalom néhány művével, különös tekintettel a vajdasági magyar írókra.

- A tanulók aktív részvételével a kommunikációs gyakorlatokban fejleszteni kell mondanivalójuk helyes megfogalmazását, és hogy néhány mondatban összegezni tudják a szöveg rezüméjét.

- Ösztönözni kell a diákokat arra, hogy kinyilvánítsák véleményüket a feldolgozásra kerülő témákkal kapcsolatban.

- Rövid hírek és tudósítások alkotása.

TÉMAKÖRÖK ÉS TARTALMAK

ÁLTALÁNOS NYELVÉSZET

- A nyelv mint jelrendszer

- Bevezetés a szövegtanba: a szöveg fogalma, természete.

- A szövegkonnexitás, a szöveg globális és lineáris kohéziója.

KOMMUNIKÁCIÓ

- A beszédhelyzet összetevői.

- A beszélő és a hallgató szempontjai.

- A tömegkommunikáció alapvető feladatai.

- Az írott sajtó műfajai, a televíziós és rádiós műfajok (hír, tudósítás, glossza, interjú, riport, hirdetés).

- Nem verbális kódok a tömegkommunikációban.

- A felolvasással kapcsolatos tudnivalók. Különböző műfajú szövegek felolvasása (mese, elbeszélés, tudományos szöveg, hír stb.)

- Az írásjelek és a felolvasás.

- Az írásjelek átértékelése. (Gyakorlás a tanult szépirodalmi és más szövegek felhasználásával.)

- A szövegértés fejlesztése: a diák különböző fajta hosszabb szövegeket hallgat és ért meg, az információszerzés elsősorban a szókincsbővítést szolgálja.

- A tanuló a kommunikációs helyzettel összhangban különböző jelenségeket ír le, jellemez és magyaráz.

- Fogalmazásírás megadott témára - élményleírás.

- Rövid hír szerkesztése egy mindennapi eseményről, vagy riportkészítés.

NYELVTAN

- Az egyszerű mondat és szerkezete. A mondategység és a mondategész fogalma.

- Az összetett mondat két fajtája és szerkezetük.

- Az alárendelő mondat és fajtái. A főmondat és a mellékmondat szerepe, kapcsolatuk és jelölésük. A tagmondatok közötti kapcsolat valódi kötőszóval, vonatkozó névmással.

- A tagmondatok sorrendje: egyenes, fordított, megszakított. Az alárendelő összetett mondatok típusai: alanyi, állítmányi, tárgyi, határozói, jelzői.

- A mellérendelő mondat és fajtái (kapcsolatos, ellentétes, választó, következető, magyarázó).

- A többszörösen összetett mondat. A körmondat. A mondatrend. A mondatátszövődés.

- A magyar és a szerb nyelv szórendjének eltérései. A szószerkezet és az alárendelt összetett mondatok transzformációs összefüggései a magyar és szerb nyelvben. A tagmondatok közötti egyeztetés összehasonlítása.

- Az írásjelhasználat összevetése.

HELYESÍRÁS

- A tagmondatok közötti írásjelek.

- Egyéb írásjelek használata: az idézés, a kis- és nagykötőjel, gondolatjel, pontosvessző.

- A helyesírási szabályzat használata.

BESZÉDMŰVELÉS

Beszédgyakorlatok során fel kell hívni a tanulók figyelmét a nyelvhelyességi kérdésekre, különös tekintettel a regionális hibákra:

- suksükölés,

- nákolás,

- a viszonyragok helytelen használata.

IRODALOMISMERET

- A próza, a líra, a dráma.

- Az elbeszélés, a novella, az esszé, a tanulmány.

- Az alaphelyzet, a kibontakozás, az ellentmondás, a bonyodalom, a feszültség, a csattanó.

- Versfajták, rímképletek (szabad vers, időmértékes verselés, keresztrím, betűrím, áthajlás)

- Elégia, óda, eposz

- Költői kép, szókép, megszemélyesítés, metafora, jelentésátvitel

- A stíluseszközök felkutatása a konkrét irodalmi művekben.

Az irodalomismeret keretében be kell mutatni a magyar irodalom klasszikusainak néhány alkotását (Arany, Petőfi, Móricz, József Attila, Ady), továbbá ízelítőt kell adni a magyar ifjúsági irodalomból, különös tekintettel a vajdasági magyar írókra: Fehér Ferenc, Német István, Gion Nándor, Kosztolányi Dezső, Tolnai Ottó művei kerüljenek bemutatásra a tanár megítélésére bízva a válogatást. Esetleg, a tanulók nyelvismeretének szintjét megítélve a tanár házi olvasmányként is feladhat egy-egy rövidebb elbeszélést vagy műrészletet.

Ajánlott irodalom:

Móricz Zsigmond: Hét krajcár

Németh István: Az utolsó nomád pulijai

Juhász Gyula: Milyen volt…

József Attila: Tél

Radnóti Miklós: Himnusz a békéről

Petőfi Sándor: Föltámadott a tenger

Déry Tibor: Szerelem (részlet)

Babits Mihály: Mozgófénykép (részlet)

Csáth Géza: Egy vidéki gimnazista naplójából

Nagy Lajos: Pesti gyermek egy napja

Gelléri Andor Endre: Egy fillér

Babits Mihály: Vasárnapi impresszió, autón

Kosztolányi Dezső: Negyven pillanatkép

Kosztolányi Dezső: Késő ősz a ludasi pusztán

Tolnai Ottó: Nem hangzott hasonló édes hang

Házi olvasmány:

Gion Nándor: A kárókatonák még nem jöttek vissza

Kortárs magyar novellaválogatás

A NEMZETI KULTÚRA ALAPJAI

- A magyar nemzeti jelképek (zászló, címer, himnusz)

- A magyar egyházi ünnepekhez kapcsolódó szokások

- A magyar film

- Magyar színházi előadás megtekintése

- Híres magyar zeneszerzők, festők

- Érdekességek a magyar történelemből

- A magyar konyha

A témakörök és azok feldolgozásának szintje feleljen meg a gyermek életkorának. A szövegek, amelyeket az órán feldolgoznak legyenek érthetőek, egyértelműek. A válogatás a vajdasági magyar gyermekirodalom és a magyar klasszikus és kortárs irodalom művein alapuljon.

A TANTERV MEGVALÓSÍTÁSÁNAK MÓDJA

A tanulók tevékenysége:

Olvasásfejlesztés

- Különböző műfajú szövegek felolvasása (mese, elbeszélés, novella, tudományos szöveg, hír, riport stb.)

- Az írásjelek és a felolvasás.

Szövegértés

- Gyakorolni kell a különböző fajta hosszabb szövegek hallgatását és megértését

- A hírek, tudósítások és egyéb sajtószövegek megfigyelése

- A szereplők elemzése, belső tulajdonságaik jellemzésének megfigyelése

Irodalomelméleti fogalmak elsajátítása

- Az elbeszélés, a novella, az esszé, a tanulmány.

- A szöveg szerkezete (bevezetés, alaphelyzet, tárgyalás, kibontakozás, ellentmondás, bonyodalom, feszültség, csattanó, befejezés).

- Az alapvető versfajták ismerése (a szabad vers, az időmértékes verselés, a keresztrím, a betűrím, az áthajlás)

- Költői kép, szókép, megszemélyesítés, metafora, jelentésátvitel

- A stíluseszközök felkutatása a konkrét irodalmi művekben.

Szövegalkotás

- Személyek jellemzése a belső tulajdonságaik alapján

- Valamely híres személy életrajzának a megfogalmazása.

- A hír és riport jellemzői

- Természeti képek leírása

Szókincsbővítés

- A szövegben felbukkanó ritka és szép szavak, kifejezések felkutatása, kiemelése.

- Szinonimák, homonimák, ellentétes jelentésű szavak gyűjtése.

- Szómezők gyűjtése.

Vers- és szövegtanulás

- A diák életkornak megfelelő, a magyar klasszikus és kortárs irodalom néhány versének vagy szövegrészletének megtanulása - tetszés szerint a tanár sugallatára.

Elbeszélés

- A diák számoljon be valamelyik utazásáról.

- Személyek jellemzése belső tulajdonságaik leírása alapján.

A kommunikációs készségek fejlesztése

- Dialógus folytatásának ismérvei.

- Felszólalás, beszéd, monológ.

- Riport és interjú (riporter, riportalany, beszélgetés).

- Hivatalos és magánlevél írása.

- Kérvény megfogalmazása.

- CV írása

Film- és színművészet

- A dráma, drámai műfajok, drámaíró, közönség, színjátszás (felvonás, jelenet, dialógus, monológ)

- A filmművészet (forgatókönyv, filmrendező, szereplők, közönség)

- A fő- és mellékszereplők felismerése és jellemzése.

Házi feladatok

Időnként a tanulók rövid, fél- egyoldalas fogalmazásokat írjanak, lehet az valamilyen sajtóműfaj is, mint pl. a riport.

Írásbeli dolgozatok

Tanév közben a diákok két iskolai dolgozatot írnak, félévenként egyet-egyet. A dolgozatok témáját a tanulók korosztályának megfelelően és általánosan kell meghatározni (Pl. Képzelt riport, Interjú a példaképemmel, Kirándulni voltunk, CV - életrajzírás stb.)

A felsorolt tevékenységeken kívül alkalmazni lehet és kell is a más tárgyak keretében éppen aktuális tevékenységeket is (pl. a szerb nyelvi órákon, vagy az idegen nyelvi órákon stb.)

A tanár tevékenysége

A tanárnak szem előtt kell tartania a gyerekek életkorát, a diákok különböző nyelvi szintjét. A tanár szabadon dönthet a tanítási témák és tartalmak megválasztásáról és azokat összekapcsolhatja más tantárgyak témáival. A tanár nemcsak információkat továbbít, hanem irányítja a tanítási folyamatot, megszervezi a tanítási tevékenységet.

Szakirodalom

A diákok nyelvtudásának szintjétől függően a tanár megválasztja a legmegfelelőbb könyveket és egyéb segédeszközöket, amelyek az előírt eredmények megvalósításához szükségesek. Használhatja már a meglevő könyveket, munkalapokat és gyakorlófüzeteket, amelyek az anyanyelvápolásra készületek, de az hatodik, hetedik osztályos magyar nyelvű olvasókönyvet is, valamint a gyermek-folyóiratokat. Esetleg sokszorosított formában is kioszthatja a témakörnek megfelelő konstruált szövegeket.

A tanár által használt oktatási segédeszközök

Irodalmi lexikon

Értelmező szótárk

Szinonímaszótár

Idegen szavak és kifejezések szótára

Fogalomszótárak

Enciklopédiák

Könyvismertetők

Internet, világháló

Napilapok, folyóiratok, és a diáklapok

Oktatási jellegű tévéműsorok

Munka- és feladatlapok az anyanyelvápolás tárgyköréből

ROMSKI JEZIK

ROMANI ĆHIB

I BUTI SIKLJOVIBASIRI E ROMANE CHIBJAKIRI

I buti sikljovibasiri e romane chibjakiri si specifikaniZadaci. Ano siklovibano procesi, I romani chib dji avdisutno dive na sine standardizujimi, ja dj akana sine amen dajekh jekhutni forma hramimjase. Numa, sine dinde sine butendar propozalja thaj ano Romane Kongresja. Nijekhe Romese adala propozalja na sine sukar, "sose ol djandje posukar. I romani chib sine arakhli vakeribaja, ani adaja forma avdive isi amen ola. Adalese, kamela pes, maskar o Roma te zorjarel pes o godjalipe kotar olengiri phenli thaj olengoro maskarjekhutno dzivdipe thaj tolerancija, dji o dive keda I romani chib ka ovel ola po standardizacija. Adava ka avel kamlipnjaja, na zorjeja, sose thaj anglune manusa, maskar o gadje sine olen adava drom, isi olen dji avdisutno dive adava problemi.

Sa o vakeriba e romane chibjakere lena pes jekhe vlera thaj kerena avdisutni hramomi romani chib thaj sa o literaturakere kotora.

Fundamni buti e romane chibjakiri si:

- te locakerel pes e sikamlenge I siklovibasiri chib, a ki korelacija adala chibjaja, olakere planoja thaj programeja te sikljovel pes, te arakhel pest e buljarel pest e barjarel pes o kamlipe e romane sikamlengor te sikljoven pe dajakiri chib.

- te arakhel pes e mineretetesor identiteti,

- te sikljoven o sikamle hramomi romani chim olakere kanonenca, kolate vakeribaja thaj hramovibaja literarnikane ka vakeren thaj ka hramonen, te sikloven I literature, te analizirinen ola, sar thaj scensko, kinematografsko thaj sa aver artistikane kotora kotar romani thaj averengere chibja.

- te penđaren i istorija pere etnosesiri thaj avere manušengiri so dyivdinena ani Srbija, thaj i kultura kotar o zemanja.

- Te barjarel pes o gođalipe kotar manušikani-istorikani thaj kulturakiri rola e chibjakiri thaj e literaturakiri,

- te phandel pes o manušibe thaj olengiri kultura, te barjarkerel pes thaj te yorjarkerel pes e romane sikamlenkiri kotar o sikloviba e romane chibjakiri, e istorijakiri thaj i kulturakiri,

- tesikloven o sikamle i fundamni karakteristikani intonacija fonetikakere sistemesor, o vakeriba e avazengoro, akcentesoro, ritmesor, e lafjorjakere strukturakere thaj fundamno fondo lafja so ka sikljovel pes ki dendi tematika.

- te haljoven ko kan so kamela pes te vakerel pes, korktikane thaj gođale te reagujinen ko imperativikano vakeriba thaj pučiba,

- te haljoven thaj te vakeren savena vakeribasere strukture ani leksika ko dijalogja so si phanli ki penđardi situacija,

- te sikljovel pes o fundamno kanoni e romane chibjakor ko sa o vakeriba e romengoro so vakerela pes thaj adava te kerel pes komparacija e hramome romane chibjaja,

- te arakhen, barjaren i fundamni romani kultura te kamen ola, thaj te kamen sa o kulture avere manušengere thaj mineretotengere,

- te yorjaripe o gođalipe eRomengoro, so kamlape te nakhas akava drom, thaj so kamela pes te arakha sa adava so đivdinela maškaro amende,

- Po hari sistematikane te pendyarel pes i gramatika thaj i ortografija e romane chibjakiri,

- te penđarel pe e chibjakere karakteristike thaj te sikljovel pes normativikane gramatikakere, stilikano šajdipe ani romani chib,

- te ikaven pes o sikamle literaturno romani chib sar ko vakeriba ađahar thaj ko hramoviba,

- te haljovel pes autentikano thaj estetikane vlerja ani amari literatura,

- te sikljovel pes šukar drabariba sar avazesa ađahar thaj ano peste,

- haljoviba drabariba ano peste, te haljovel pes thaj adalestar averese te vakerel pes, kotar o sa o žanrja,

- te haljovel pes o drabariba sa dajekhe lilesoro, gazetakoro, žurnalesoro sar barenge ađahar thaj chavorenge ki romani chib,

- te haljoven o sikamlje sar scenikani ađahar thaj aver literatura,

- Te arakhel pes sa so isi kotar romani kultura thaj te barjarel pe

- Te del pes motivacija ko sikamle te hramonen korkoro ki romani chib,

- Te sikaven pes o sikamle te keren buti thaj avri e školakere sikamne buča,

- Te barjarel pes o patriotizmi thaj i edukacija sansaresiri, šukare kulturakere, te kerel pes šukar buti maškar o manuša thaj te del pes piko jekh jekhese

OPERITIVIKANE BUČA:

- Zorjariba, sistematizacija, iriba, odujto drom zorjariba thaj kotoralo buljariba o sikloviba so sikljilo pes anglune periodeste ani šola kotar o sa kotora sikljovibasere thaj ko anglune klasja,

- Penđariba e romane istorijakor thaj kulturakor kotar sa o kotora so si hramome kotar o Roma thaj averengere so hramonđe kotar o Roma,

- Penđariba e romane chibjakere istorija, olakere dromoja thaj sa so đanelapesolatar sar ali đi avdisutni forma,

- Te sikljovel pes olakoro šukar vakeriba thaj adava olakere karakteristikane avazengoro, olakoro akcenti thaj i intonacija,

- Te formirinel pes kriterijumi sar te arakhel pes kokorutni analiza thaj i vlera literaturengere kotorenge so kamela pes te sikljoven pes ko akala sikljovlengere berša,

- Te kerel pes buti sar o sikavne te hramonen kokori pere referatja,

- Te šaj o sikamle, korkori te keren kritikani analiza pere referatengere,

- Te šaj kerđa pes te sikljon te den o sikamle kokorutni analiza e literaturengere kotorengere,

- Te zorjarkeren pes o sikamle te ovel olen đandiba kotar o sa sikljojba so sikljile ani škola.

IKERIBA E PROGRAMESORO

CHIB

IKERIBA E PROGRAMESOR

I CHIB

GRAMATIKA E ORTOGRAFIJASA (10+4)

Fundamne informacije kotar istorija e romane chibjakiri thaj harno dikhiba ano avdisutni buti, ani standardizacija e romane chibjakiri.

I chib sar fundamno instrumenti e komunicijakoro maskaro manusa. O ikloviba thaj o keriba e dajakere chibjakoro. E mujesiri thaj e hramimi chib. O keriba e romane abecedakoro. Komparacija e romane thaj e sanskritesere lilesoro. Fundamne informacije kotar o norme ani chib.

Zorlipe thaj i sistematizacija e dyandipasor kotar o sikamno dyandipe ano anglune nakhavne klasja, thaj te buljaripe adava sikljovibe ano akava klasi.

Keriba neve lafja

Sistematiziriba e djandibasor kotar nakhavde thaj binakhavde lafja. Deklinacija e nakhavdine lafjengoro, o dyandipe thaj o chivdipe ki komunikacija e perutnengoro, fundamne informacije kotar o perutne ki romani chib.

Zoralipe thaj i sistematizacija e verbalengiri. O fundamne thaj o buljarde verbalengere vaktja.

Fundamne thaj serune droma ano akcenatska norme.

ORTOGRAFIJA - 4. arja

Sukar vakeriba: kh, ch, ph, th, numa thaj e kovle thaj e zoralea R, Rr, krlesoro H, thaj e hor krlesoro X,

Hramipe lendengere lafja kotar avera chibja, hramovibe e averengere ekvasbuljarde lafjengoro

Hramoviba e ablativesoro ani romani chib.

Sistematiziba o djandiba kotar ortografija: hramoviba e bare sabdajengoro, interpukcija, phanlo thaj ulaviba e lafjengoro ano hramoviba, hramoviba e lafjengoro, keda kamela pes te hramonen pes harnikane. Ulaviba e lafjengoro ko agor e lafjorjakoro.

LITERATURA

ŠKOLAKIRI LEKTIRA (15. arja)

Majšukar kotora kotar tradicionalnikani romani poezija

Majšukar kotora kotar tradicionalnikani romani proza

Mahabharata - kotora

Ramajane 'kotora

Poezija - Slobodan Berberskesir

Poezija - dr Rajka Đurića

Rade Uhlik: Kotora olesere bučatara

Ali Krasnići: Kotora olesere bučatara

Ruth Praver Jhabvala - Me ani Indija thaj o lil Smotra"

Radmila Gigić: "Namaste Indijo"

Oskar Davičo: "Srbija"

Đura Jakšić: "Otadžbina"

Laza Lazarević: "Sve će to narod pozlatiti"

Petar Petrović Njegoš: "Gorski" ikaldo kotor

Petar Kočić: "Kroz mećavu"

Sergej A. Jesenjin: Poezija

CHERUTNI LEKTIRA: (4. arja)

Džafer Šabanović: "Mukhen man " - gili

Ismet Jašarević: "Me sijum"

Bajram Saitović Bajram: "Poezija"

Desanka Ristić: "Poezija"

Ibrahim Osani: drama "Kotor kotar romano dživdipe"

Jovan Nikolić: "Poezija"

Gilja kotar etnikano minoriteti ani Srbija-

Branislav Nušić: "Sumnjivo lice"

Branko Ćopić: "Doživljaj Nikoletine Bursaća"

Gađikani (srbikane paramiza)

Bajrab Haliti: Izbor iz njegovih književnih delova

Ljuan Koka: Izbor iz njegovih književnih delova

Trifun Dimić: Izbor iz njegovih književnih delova

ELEMENTJA KOTAR ROMANI ISTORIJA (10. arja)

Bijandipe thaj o than e Romengor

Miti thaj i legenda - kotar migracijakor drom e Romengor

O Roma thaj i Indija

Roma thaj i Biblija

Sar alo o anav Ciganin - Rom

Aviba thaj o dživdipa e Romengor ano Balkani

Paldipe thaj o mudardipa e Romengor

Holokaust

Milja berš genocidi upralo Roma

Romane logorja

Aušvic

Genocidi upralo Roma ko logori Jasenovac

O Roma thaj olengiri registracija

O than thaj o tretiriba e Romengoro ani Evropa

Arakhiba e romengoro than ani Evropa

O than e Romengoro ani Srbija

Romano etnikano Konsili ani R. Srbija

ELEMENTJA KOTAR ROMANI KULTURA (8. arja)

Romani renesansa (kotar organizacija đi ko etnikano rodiba)

Romano pačiba (religija)

Hristijanstvo

Islamizmi

Protestantizmi

Romano dživdipe (o thana bešibasere)

Tradicija

Phirnipe

Muzika

Kheliba

Adetja

Arti e romengoro thaj o roma ano arti

O DROM REALIBASORO (PROGRAMI)

O sikljovibasoro plani thaj programi kerdo sit e resel I resin sheruni, a adaja sit e arakhel pes o barvalipe romano pana so achilo ani kultura. But si pharo te hramonel pes diso dijekhestar keda nane kotar te ljel pes j ate ovel dajekh sikljovibasiri hanik. Majpharo sit e vakerel pes, te hramonel pes e romane chavorenge te drabaren te sikljoven diso, keda nane sosstar. Akaja literature so si hramomi akale planeste si hramomi ani serbikani chib. But si pharo sar e sikamnenge adjahar thaj e sikamlenge, sostar te drabaren ki romani chib. Nane niso so si dindo nakhavdo ki romani chib.

Numa, sheruno sit e arakha adava so isi amen. Popalal bu'aja ka resa sa adava so nane amen. {eruni buti sit e la te sikljovel pes I romani chib thaj te phandel pes I sikljovna chibja. Te barjaripe o kamlipe amare romendete sikljoven I romani chib, adaleja amen ka arakhas o etnikano identiteti e Romengoro.

RESIN THAJ I BUTI:

Kamela pes te vakerel pes,so angleder thaj avdive, i chib jekh kotar sherune karakteristike jekhe etnosesere thaj so si i literarno chib ko akale themesete jekh kotar šeruno instrumenti te konstituisinipe jekh minoritetesiri kedin.

I chib si angluni thaj majšeruni karakteristika jekhe etnosesiri. Sadajekh etnosi vakerela pere chibjaja thaj palo oleste pendžarela pes, kole manušikane kedinate perela. Sa o etnosja arakhena, barjarena thaj buljarena piri chib sar angluni thaj majšeruno poro barvalipe.

"I chib si adaja so parvarela thaj arakhela jekhe etnose" - vakerđa o Vuk Karadžić. I chib si palo gođavera manuša "adaja so arakhela o dživdipe e manušesoro", i chib si instrumenti kolaja o manušibe haljovela pes.

I romani chib perela ani nevi indijakiri kedin. Akala chibja ulje(iklistilje) kotar maškarindijakere chibja, kolengere si fundamni ano puraneindijakere chibja (vede thaj o sanskriti). Buteberšengoro bihaljovipe e Romengoro sar te avel pes đi ki jekhutno ljil (abeceda) thaj i romani jekhutni chib.

o Romano Konsili (Konsili sikljovibasor thaj chibjakor) ani Srbija so ikerđa bute numerengere kedinja, kote sine sar romane ađahar thaj gadžikane lingvistja kotar Srbija thaj avrijal olatar, alo pes đi ko jekhutno haljojba thaj gođalipe, sar kamela pe te haljoven pes o Roma ani Srbija, lendo o fundamno džandipa, sar te ovel so po loke sa e Romenge o sikljoviba e romane chibjakor, andža akava phanlo paluno lafi ani Kedin.

I romani chib te ovel latinikano lil, (abeceda) kotar 36 šabdaja (grafeme), thaj adala si: a, b, c, č, ć, ch, d, dž, dj, e, f, g, h, x, i, j, k, kh, l, lj, m, n, nj, o, p, ph, r, rr, s, š, t, th, u, v, z, ž, a i standardikani romani chib kerena sa o romane vakeriba so vakerena pes ani Srbija. Ol kerena o fundamno e romane chibjakere. Nijekh vakeriba e romane chibjakoro nane ole nisavo šerunipe anglal avera.

Fundamni buti so ka sikljovel pes i romani chib, isi ola te penđarel pes i istorija thaj i kultura, te arakhel pes o identiteti e minoritetesor. Te barjarel pes o godžalipe kotar i romano manušibe, olesoro manušikano-istorijakoro thaj i kultura, olakiri rola ano sikljoviba e romane chibjakor thaj literaturakor. Te yorjarkerel pes o godžalipe e Romengor kotar olengoro penlakoro phanlipe pere dajakere phuvjaja. O sikljoviba e romane chibjakoro, olakere istorijakor thaj kulturakor si arakhiba, barjariba thaj buljariba e romane chibjakor, olesere identitetesor, sose si ov fundamno ko sa aver aktivitetja. Sikljovibaja e romane chibjaja, e istorijaja thaj i kulturaja, o sikamle ka sikljoven i istorija pere manušengiri' palo zemanja ani pere dajakiri phuv thaj avrijal olate. E romane chibjaja, lendo i komparativno metoda, po šukar thaj po lokhe ka sikljovel pes i sikamni chib (gađikani), so si thaj jekh kotar šeruno faktori te resen šukar suksesi amare chave ani škola. O bipenđaripe e gađikane chibjakor, anela o romane chave te muken i škola. Sa akava ka anelđi ko pošukar komuniciriba e gađikane rakhlenca, ko jekto sa adava ka anel te sikljoven sa o đandipe so dela pes, so sikljovela pes ani škola.I resin e sikljovibasiri e romane chibjakiri, isi ola po fundamno džandiba, te barjarel o kamlipe te sikljovel pes i romani chib a adaleja ka sikljovel pes i literarno romani chib, te šaj po palal te vakeren thaj te hramonen literarnone romane chibjaja, te penđaren pes e romane literaturaja, literaturaja avere manušengiri, scensko thaj kinematografijaja, po šukar te vakerel pes, te barjaren poro gođalipe kotar manušikani-istorijakiri thaj kulturakiri rola e chibjakiri thaj e literaturakiri, te phanden pes o manušiba, olengiri kultura sar te yorjarkerel pes o romano godžalipe te sikljoven pe dajakiri chib, istorija thaj i kultura romani. Te avel pes thaj te sikaven pes o Roma, so sine adava istorijakoro faktori, so anđa dž ko but aver varijante ko vakeriba ani romani chib. Sa adava sikljovibaja e romane chibjakor andor škole thaj sikljovibaja e romane literaturakor ka anel te formirinel pes romani elita so ka anel, đi ko sikljoviba, arakhiba thaj buljariba e romane chibjakor.

I chib si dživdi materija so barjola, so na achola sar so si.I chib si manušikani- kulturakoro fenomeni, jekh kotar šeruno faktori ko sa o kulture. O barjaripe olakoro si phanlo ano manušikano- politikakoro thaj istorijakere. Ekonomikane phanlipnjaja, kote jekh manušikani kedin dživdini thaj barjola.

I chib thaj I kultura vakeribasiri (6. arja)

Te kerel pes buti sar te barjarel pes I literaturakiri chib ko Roma, olakoro stili thaj sikljoviba sar kmela pes literaturnikane te kerel pes lafi, amaro lafi te ovel jagalo, haljardo kotar dajekh tema ja kotar dajekh vakti thaj adava anglal dajekh auditorijumi.

Kamela pest e sikljovel pes o romano vakeriba so vakerela pes ko jekh than, (lokalnikano). Te kerel pes diferencijalna gramatika, koja kamela pes te kerel pes komparacija e gramatikaja so si literarnikani. O sikamne kamela pes bi yorjesor te sikaven i literarnikani romani chib amare chavoren, ko kotora so si hramome adale vakeribaja ja e kotorenca so ka hramonen o chavore. Adava si šeruno, ko sikamne, so kamela pes, ola majanglal te đanen solduj vakeriba thaj so po lokhe te sikaven e sikamlen i romani hramomi chib.(kamela pes te ovel olen metodologija sikljovibasiri hramovibasiri, drabaribasiri thaj analiyiribasiri e hramome kotorengiri so ka ikljon ko chavorikane romane žurnalja.)

LITERATURA

But si pharo te arakhel pes hramome ljila ki literarnikani romani chib. Adalese si šeruni buti e sikamnengiri, te na kerđa pes đi adava vakti diso, kamela pes komparativikane metodaja te keren buti ko romane tekstja so isi.

Literarnikani romani chib (barjariba thaj olakere karakteristike)

Save stilja isi ki romani chib.

Fundamne karakteristike romane hramome chibjakere (kamela pes te arakhel pes kotora thaj šužarde misalja).

Te len pes šužore misalja hramome kotar chavorikane žurnalja.

Kotora kotar hramome drame - kotora literarna, scenska, radiosere, televiyijakere, analiza kote ka den o sikamle piri kritika sar so dikhlje thaj so dramarđe kotora kotar i literatura.

I chib(gramatika thaj ortografija (14.) arja 10+4)

O sikljoviba romane chibjakor ka del šajdipe e romane sikljovlenge te vakeren thaj te hramonen, te komunicirinen kanonikani romani chib. Ano sikljoviba I lafjori a penđarela pes sar gramatikakiri forma (ko dikhiba olakere formakiri thaj strukturakiri) ja sar komunikativnikani struktura, ko dikhiba olakere funkcijakiri ani komunikacija.

Fundamne programesere buća thaj o rodiba ano sikljoviba e gramatikakiri, te šaj e sikamlenge i chib dela pes thaj mothavela pes sar sistemi. Nijekh kotor e chibjakoro na kamela pes te sikljovel pes ulavde, avrijal o konteksti kote vakerela pes kotar olakiri funkcija thaj adava po hari, po lokhe, haljovde thajselektivikane te dikhel pes anglo jakha o baripe e sikamlengor.

Sikloviba palo kotora, loke, šaj te sikljol pes te arakhlja pes o sikljoviba i materija, te konkretizujinel pes o niveli sikljovibasor, sar drom sikljovibasor te šaj adava te ljel pes ki buti (ani praksa) ko disave klasja.

Selektiviba šaj te kerel pes te ljela pes fundamne chibjakere kanonja thaj informacije olendara.

Haljoviba thaj selekcija ano programi dikhela pes ko sikljoviba i sintaksa thaj e morfologijakor kotar o I đi o VIII klasi.

E programesoro ikeriba thaj sikljoviba kotar o akcenti, na kamela pes te sikljovel pes ulavde kotar aver sikljoviba. I sikamlje kamela pes po hari te sikavel pes ko sa dajekh klaso ko standardja e akcentesere thaj olesere norme. Kamelapes te ovel ko sadajekh ari sikljoviba adathar thaj o sikamno te vakerel e sikamlenge so si šukar thaj so na. Ko Roma si but pharo ka avel akava sikljoviba, thaj ka đal sar ka vakerel pes ko thana kote sikljovela pes romani chib, a i buti e sikamnesiri si te vakerel sar si o akcenti vakeribasoro ki literarnikani chib, thaj o sikamle ađahar te vakeren.

Ortografija sikljovela pes palo dendo sikljoviba ando lila, adala si bućakere lila, kote isi hramomo teksti thaj rodela pes te pherel pes. O sikale kamela pes adava ortografikano sikloviba te sikljoven po hari, sar si hramomo ano programi, po šukar te vakerav sar ka keren poro plani o sikamno. Sa adava sikljovela pes kotar anglune dive, keda o sikamlo khuvela ani škola. Isi sistematikano, elementarno sikljoviba ko hramonikani forma thaj adava sar sikljovela sikljoviba kotar i gramatika thaj sa adava đala đi ko sikloviba ano hramoviba personalno so rodela pes programeja. Adava so sikljovela pes, po palal rodela pes programeja te dikhel pes kobor sikljilje o sikamlje ko sadajekh forma thaj ani praksa.

Sa adava sikljojba dikhola ko sikamlje, keda personalno hramonela thaj adathe dikhola kobor sikljilo thaj kobor isi ole đandipe kotar i ortografija e romane chibjakiri.

Na sikljoviba majšukar šaj te ikaljel pes:

- Te del pes e sikamlese gođalo aktiviteti thaj gođalo kokorutnipe te arakhel pere bange hamomo ortografijakor bišukaripe.

- Te našaljel pes gođakiri inercija

- Te sikljovel pes šerutnikano sikljoviba thaj đandiba.

- Te ljel pes e situacijakoro sikljovibasoro chibjakoro sikljoviba

- Te phandel pes o sikljoviba e chibjakoro sar haljilo e arteskoro kotor so drabardža.,

- Sistematikano thaj gođalo sikljoviba ano vakeriba thaj ano hramoviba,

- Arakhiba thaj chiviba ani praksa o sikljoviba,

Avdisutni metodika sikljovibasiri i gramatikakiri rodela sa so si adava fundamno sikljoviba chibjakere teme te oven haljarde thaj te vakerel pe olengere fundamne karakteristikendar, sa adava te ovel phandlo bute formenca sikljovibaja kotar sherune karakteristike thaj stilistikakere funkcijenca. O tekstja, kamela pes te oven pendžarde e sikamlenge, te nane kamela pes te drabaren pes thaj te vakeren pes olendara.

O sikamlo kamela pes te ovel ole ki godi ko sadajekh momenti so si šeruno te del i sikamlenge hramomo sikloviba (vežbanja) thaj te kerel buti olenca sistematikane.

Haljoviba o teksti

Haljoviba o teksti phanlo si drabariba, sar haljovela pes andral thaj go]alipnjaja. Majčeruno si o kvaliteti e drabaribasor. Adalese si ki metodika vakerela pes kotar but droma drabaribasere. O drabariba si adava šeruno elementi haljovibasoro, gođalibasoro, aale kotoresoro literaturakoro so drabarela pes. O angluno drom te chiven pes o sikamle ano artistikano themi si o drabariba.

Izražajno (haljardo) drabariba arakhela pes keda lela pes te kerel pes buti sistematikane, a palo adaleste, rodela pes sa pobut thaj pošukar sar te dikhel pes thaj te lel pes sa o šajdipe o kvaliteti e sikamlesoro, sa adava đi keda na resala pes učo kvaliteti thaj đandipe ano drabaripa.

Po hari thaj vakteja analizirinela pes psihologikano thaj chibjakorostilikani forma so rodena o sikamle te ovel olen vakeribasiri realizacija.

Ko jekh drom arakhela pes thaj barjarela pes e sikamlengoro drabariba ano peste sose si ov majproduktivikano forma te lel pes o đandipe. Literarnoartistikano kotor drabarela pes butfar, đi keda ko manuš na đangavi haljoviba personalnikano thaj sa adava ka ikarel e sikamne te drabarel thaj te haljovel adava literarnoartistikano kotor.

Sikljovibasoro plani thaj programi e romane chibjakoro, pašljola ko metdikane droma so arakhena pes ki sikamli chib (ki serbikani chib so sikljovela pes sar dajakir), adalese, akate nane, thaj na rodela pe te hramonel pes o dujto drom, ki romani chib, sose sa adava arakhela pes ko plani e serbikane chibjate, sar so si fundamne elementja: literaturakere lafja (pojimja), funkcionalna lafja, kultura sar kamela pes te vakerel pes.

Majšeruni buti ki realizacija e sikljovibasere planesoro e romane chibjakoro, kamela pes te del pes so ulavi akala chibja ko vakeriba thaj ko sa o forme gramatikane, stilistikane, leksikane thaj morfolikane, semantikane, sintetikane, sar te chiven pes o sikamle te hramonen korkore pere hramomne kotora so ka ulaven pes pere literarnoartistikane formaja.

Jano leksikane thaj morfologikane forme sikljovibasere, kamela pes te baravarkerel pes e sikamlengoro đandipe kotar o lafi sar forma so lena pes na kokoritikane ani konjugacija thaj deklinacija ja sar kerena pes o lafja (fundamne, butelafjengere thaj ikalde). Te sikljoven pes sar kerena pes lafja soj kerde koter butlafja thaj o lafja so ikalena pes ki nevi forma, a sa adava kamela pes te dikhel pes kotar o lafja so si jekhutne ko teksti, a sa adava kamelapes te barvarkerel e sikamlengoro alavari.

Semantikano sikljoviba phandela pes e morfoligikane thaj sintaksikane sikljovibaja thaj na kamela pest e ulaven e sikamlengoro sikljoviba thaj te barjaren kotar fundamno šeruno đandipa e lafjengoro, a sa adava kamela pest e ovel phanlo te barjarel pes o đandipe te vakerel pes šukar.

Sa akava sikljoviba sar so si sintaktikano, morfoligikano thaj semantikano, adava sa khuvela ko majšeruno sikljoviba ano sa o klasja ani škola. O pharipe rodela, sar so đanelape, naturalno, sa adava palo baripe e sikamlengoro.

Sar te đangavel pe o interesovanje e sikamlengoro te hramonen kokorutne literarna kotora, adava sa kerela pe ko frontalnikani buti sa e klasa, a na sa adava te kerel pes ki literarno sekcija sar olengiri šeruni buti so rodela pes. I buti ani sekcija si mukli thaj kamli buti sa dajekhesiri.

E siklovibasere planeja isi diklo thaj chivdi buti, ja ko sa o siklovibasere kotora, ja na, athe isi izuzetci. Numa, akaja buti ki romani buti kamela pes te ovel bi ulavdi thaj biachavdi. Akale bucaja ka barjarel pes o kamlipa e sikamlengoro te sikljon e dajakiri chib, so đi akana na sikljiljipe.

But angleder thaj akana, but Roma ko sikljoviba e romane chibjakor, dikhena sar majpharo faktori, so o romane chavore nane olen suksesi ani škola. But Roma kotar o tikoripe na dinđe pere chavenge te sikljoven romani chib, ko than adalesoro sikađe olen e gadjikani chib. Adava avela, jekh sar so kamle te sikaven pe chave te ukljel e graste, angleder so sikljilo te phirel..

Adalese sine bange but projektja so kamle angleder te sikaven e romane chavoren serbikani chib, a o chavoro na đanđa romani. But đene kamena te keren thaj kerđe projektja, kote sine o gadjikane chavore ko po baro numero, adava sine duj kotar o trito gađikane a jekh sine romane chave. Sa adava igarđaki pherdi asimilacija thaj ko našaliba e romane chavengoro đandiba maškaral o serbja. Te rodinđe o Roma ulavde paralele romane chavenge o gađe vakerena so si adaja segregacija. Sa akala faktorja khuđe ko nasuksesi so sine olen o romane chave. Kamelape te del pes e Romenge jekhutno sajdipe sar so isi olen aver minoriteti. Sa adava ka kerel pes palo jekhutno plani e Srbijakor, a e dajakiri chib kamela pes te arakhel poro than ko sikljoviba ani škola.

Akaja forma siljovibasiri, kamela pes te realizujinel pes phere berseste, bi achavdo, a te dikhlja pes so kerela pharipe e sikamlenge, šaj jekh periodi te achavel pes.

UPREDERUTNI BUTI

Akale bućate lena pes o chavore, kola korkori kamena te šunen thaj isi olen šajdipe te sikljon šukar thaj mothavena šukar suksesi ani škola. Ko akava sikljoviba avena o chavore, so nane olenge pharo akava sikljoviba, ja olate kamena te aven te sikljoven po but so sikljovela pes ani škola. Akale sikljovibaja e sikamljengoro đandipe barjarela pes thaj buljarelapes, thaj dikhola pes so ola korkori mothavena poro interesi sikljovibasoro e romane chibjakor. Ko akava sikljoviba sikljola pes so kamelao sikamno thaj sokamena o sikamle, ol dena pere propozja, sostar isi olen interesovanje. Majbuter ko akava sikljoviba dela pes o sikamle te siljon so na sikljona sa o chavore so olenca đana ano klasi. Ol sikljona i literatura po bulje, scensko'artistikano sikljoviba, kinomatografija, ja te rodinđe te sikljon po bulje kotar romani chib, istorija thaj kultura.

ORIJENTIKANO BERSESORO PLANI KERIBA BUTI E ROMANE CHIBJAKOR - 72. ARJA

BUTI ANO TEKSTI:

Skolakri lektira - 14. arja

Kherutni lektir - 4. arja

Elemen. e istorijakere - 10. arja

Elemen. E kultur - 8. arja

Vakeribasor siklj. - 6. arja

Hramomo sikljovi - 4. arja

Hramomi buti - 4. časa

Sistematikani buti - 3. časa

RUMUNSKI JEZIK

LIMBA ROMÂNĂ

Scopul activităţii instructive în clasa a VIII-a este:

- dezvoltarea interesului faţă de creaţiile literare în limba română

- dezvoltarea capacităţii de exprimare în limba română literară;

- însuşirea noilor noţiuni de limbă şi literatură română;

- înţelegerea mesajului oral şi scris;

- dezvoltarea şi îmbogăţirea vocabularului cu expresii şi cuvinte noi

- înţelegerea mesajului în comunicarea cotidiană

- deducerea sensului unor cuvinte necunoscute într-un mesaj

- receptarea, iniţierea şi participarea la un act de comunicare oral şi scris în limba română literară,

- dezvoltarea creativităţii prin activităţile de atelier şi activităţile individuale.

Sarcini operative.

La sfârşitul clasei a VIII-a elevii trebuie:

- să-şi îmbogăţească vocabularul cu cuvinte şi expresii noi;

- să înţeleagă semnificaţia unui mesaj oral şi scris;

- să însuşească raportul dintre propoziţii în frază;

- să deducă sensul cuvintelor necunoscute dintr-un mesaj ascultat;

- să însuşească citirea expresivă, citirea pe roluri şi dramatizarea textelor literare;

- să-şi exprime clar şi precis gândurile, ideile şi sentimentele;

- să utilizeze corect limba română literară în diferite situaţii.

LITERATURA

Lectură şcolară

1. Vasile Alecsandri: Miezul iernii

2. Tudor Arghezi: Cuvânt

3. Mircea Cărtărescu: Florin scrie un roman (fragment)

4. Constantin Chiriţă: Cireşarii (fragment)

5. Gheorghe Brăescu: Un scos din pepeni

6. Ion Pillat: Mărţişor

7. Literatura română din Voivodina

8. I. Al. Brătescu-Voineşti: Privighetoarea

9. I. L. Caragiale: Un pedagog de şcoală nouă

10. Ion Creangă: Amintiri din copilărie (fragment)

11. George Coşbuc: Colindătorii

12. Mihai Eminescu: Floare albastră

Lectură

Selecţie din literatura română contemporană

Selecţie din literatura română populară

Analiza textului

Stabilirea contactului direct cu operele literare.

Formarea unor opinii personale despre opera analizată.

Identificarea noţiunilor de teorie literară.

Pregătirea elevilor pentru analiza independentă a textului literar.

Analiza completă a operei literare.

Abordarea poeziilor lirice.

Abordarea operelor dramatice.

Asemănările şi deosebirile dintre operele lirice şi epice.

Noţiuni literare

Actualizarea noţiunilor literare din anii precedenţi.

Genuri şi specii literare: Pastelul. Legenda. Balada. Schiţa. Povestirea. Nuvela. Comedia. Romanul.

Antiteza. Metafora.

Tropii şi figurile de stil.

Versul liber.

Folclorul literar.

LIMBA

Repetarea şi consolidarea materiei din clasa precedentă.

Noţiuni de fonetică (actualizare).

Vocabularul limbii române. Neologismele şi importanţa lor în comunicarea în limba română literară.

Procedeele interne de îmbogăţire a vocabularului. Compunerea.

Părţile de vorbire flexibile (actualizare).

Pronumele (actualizare). Pronumele şi adjectivul interogativ-relativ. Acordul pronumelui relativ care în genitiv precedat de articol genitival. Pronumele şi adjectivul nehotărât.

Verbul. Diatezele, modurile şi timpurile (actualizare). Verbele auxiliare (actualizare). Părţile de vorbire neflexibile, cu accentul pe conjuncţii.

Sintaxa propoziţiei

Subiectul. Subiectul inclus. Subiectul subînţeles. Propoziţii defective de subiect.

Predicatul. Predicatul verbal şi predicatul nominal (actualizare). Verbe copulative. Numele predicativ. Acordul predicatului cu subiectul.

Părţile secundare ale propoziţiei. Atributul adjectival, substantival, pronominal (actualizare). Apoziţia. Exerciţii aplicative referitoare la atribut.

Complementul (actualizare). Complementele circumstanţiale de timp, loc şi mod. Ordinea cuvintelor în propoziţie.

Sintaxa frazei

Propoziţia principală şi propoziţia secundară. Propoziţia regentă. Coordonarea (prin juxtapunere şi cu ajutorul conjuncţiilor). Propoziţii coordonate copulative, adversative, disjunctive şi conclusive. Subordonarea. Propoziţii subordonate atributive, completive directe.

Vorbirea directă şi vorbirea indirectă.

Noţiuni de ortografie

Scrierea corectă a substantivelor, pronumelor şi numeralelor (actualizare).

Punctuaţia în frază.

CULTURA EXPRIMĂRII

Exprimarea orală

Exprimarea propriilor idei şi opinii în diverse situaţii de comunicare.

Înţelegerea textului literar şi comentarea lui ca mijloc de dezvoltare a exprimării orale.

Exerciţii de însuşire şi definire a noţiunilor şi cuvintelor - prin activităţi în ateliere.

Stabilirea legăturilor corecte dintre elementele unei unităţi gramaticale (propoziţie sau frază), precum şi folosirea corectă a categoriilor gramaticale specifice părţilor de vorbire.

Exerciţii de pronunţare corectă a cuvintelor.

Transformarea vorbirii directe în vorbire indirectă.

Transformarea monologului în dialog, exersarea dialogului (adaptarea tematicii, dinamismului, caracterului).

Discuţii pe marginea textelor literare şi a subiectelor libere.

Conversaţii pe teme libere.

Exprimarea în scris

Dictări libere şi de control.

Comentarea textelor literare citite, rezumatul, caracterizarea personajelor.

Transformarea vorbirii directe în vorbire indirectă

Scrierea argumentată a impresiilor provocate de textele literare.

Stabilirea valorilor estetice şi stilistice în textele literare.

Îmbinarea diferitelor forme de expunere (povestire, descriere şi dialog)

Exerciţii de înţelegere şi explicare a noţiunilor de teorie literară.

Aprecierea şi evaluarea cărţilor citite, a emisiunilor, filmelor, CD-urilor audiate şi vizionate.

Jurnalul.

Folosirea în text a cunoştinţelor de morfologie şi sintaxă, respectând semnele de punctuaţie necesare.

Elemente de cultură naţională

Filmul românesc contemporan.

Prezenţe româneşti în cultura europeană a secolului al XX-lea

Creaţii de artă contemporană românească.

Istoria poporului român în secolele al XIX-lea şi al XX-lea.

Din istoria românilor din Voivodina.

Activitatea culturală a românilor din Voivodina

MODUL DE REALIZARE A PROGRAMEI

Programa pentru Limba română cu elemente de cultură naţională pentru clasa a VIII-a se realizează prin metode tradiţionale prezentate în forma unei succesiuni de etape clar delimitate.

În domeniul literaturii se propun următoarele activităţi: dezvoltarea interesului faţă de creaţiile literare în limba română. Dezvoltarea capacităţii de exprimare în limba română literară. Însuşirea noilor noţiuni de limbă şi literatură română. Identificarea noţiunilor de teorie literară. Redarea textelor epice. Abordarea poeziilor lirice. Abordarea operelor dramatice. Asemănările şi deosebirile dintre operele lirice şi epice.

În domeniul limbii se pune accent pe evaluarea posibilităţilor de exprimare prin expresii şi cuvinte noi în vocabularul activ al elevilor. Trebuie să identifice sensul unui cuvânt necunoscut, să aplice regulile de ortografie în scris, să sesizeze abaterile de la normele gramaticale într-un mesaj oral şi scris. Mesajul pe care elevul îl va comunica în limba română trebuie să fie bazat pe structurile lingvistice în spiritul limbii române literare, determinate de gândirea în această limbă.

Cultura exprimării orale şi în scris are o importanţă deosebită deoarece reprezintă baza unei comunicări calitative. Din acest motiv în cursul activităţii trebuie insistat asupra îmbogăţirii fondului lexical, punându-se accentul pe limba literară. Stabilirea principalelor modalităţi de înţelegere şi interpretare a unor texte scrise în diverse situaţii de comunicare - prin activităţi în ateliere. Elevii trebuie să manifeste interes pentru creaţiile literare în limba română, să utilizeze corect şi eficient limba română în diferite situaţii de comunicare şi formarea deprinderilor de muncă independentă, astfel se dezvoltă şi creativitatea acestora.

RUSINSKI JEZIK

РУСКИ ЯЗИК

Оперативни задатки то:

- оперативне, активне бешедне хаснованє модела комуникациї за упознаванє, представянє, знаходзенє у простору у нєпознатим стредку, гледанє и даванє информациї,

- коректне вигварянє гласох руского язика и наглашки,

- ґраматично коректне хаснованє часових одношеньох (прешлосц, терашньосц, будучносц),

- самостойне складанє опитного и розповедного виреченя, виражованє становискох и емоцийох,

- читанє и писанє на руским язику,

- здобуванє основних знаньох о историї и традициї Руснацох.

ЗМИСТИ ПРОГРАМА

КУЛТУРА УСНОГО И ПИСАНОГО ВИСЛОВЙОВАНЯ

Систематизованє усного и писаного висловйованя. Овладованє з елементами приповеданя, преприповедованя, описованя и другима. Богаценє активного словнїка, розуменє цо векшого обсягу значеня словох, виразох, тематични ґрупи словох, контекст, комуникация з другима, локална бешеда.

Виражованє согласносци и нєсогласносци, можлївосци, одреканя, неґациї, упознаванє, привитованє, витанє, молба, информация; розуменє основного и пренєшеного значеня словох и виразох; розуменє и хаснованє опитней, розповедней и викричней вариянти висловйованя зоз словами и интонацию; синоними, антоними, гомоними, деминутиви, ауґументативи; форми висловйованя: вистка, репортажа, информация, писмо, интервю, здогаднїк, состав; познаванє словнїка рижних професийох и подручох роботи; виражованє становиска, чувства. Лексични и семантични вежби.

Два писмени задатки рочно.

РОБОТА НА КНЇЖОВНИМ ТЕКСТУ

Обробок вибраних прикладох з народней и уметнїцкей творчосци на руским язику.

Историйни прегляд кнїжовносци на руским язику.

Моноґрафски обробок - кнїжовне дїло Дюри Папгаргая, Мирослава Стрибера, Юлияна Тамаша.

ЛЕКТИРА

Руски народни приповедки (школске виданє зборнїка)

На крижних драгох (Антолоґия краткей прози - вибор)

ЕЛЕМЕНТИ НАЦИОНАЛНЕЙ КУЛТУРИ

Историйни прегляд живота и творчосци Руснацох од присельованя по нєшка.

Систематизованє материї о култури и просвити, традициї, фолклору, музики, видавательству. Манифестациї култури Руснацох. Културни и други дружтвени орґанизациї Руснацох.

Нащива музейней вистави, Фестивалу култури, музичней манифестациї, видавательней хижи, РТВ редакциї.

Розгварки з писателями, малярами, музичарами и другима творителями. Розгварки з успишнима поєдинцами з привреди.

Упознаванє зоз школярами з других местох.

Стайомне сотруднїцтво зоз културно-уметнїцкима дружтвами и учасц у їх програмох, научиц танцовац и шпивац вецей руски шпиванки и танци.

ҐРАМАТИКА И ПРАВОПИС

Систематизованє здобутих знаньох, схопносцох и навикнуцох з подруча язика и правописа.

Слово - його форма, значенє, служба.

Файти словох и пременка. Деклинация и конюґация. Дїєсловни часи и форми.

Рядошлїд словох у виреченю. Основни синтаксични правила складаня виреченя.

Гласи - правилносц вигваряня и наглашки. Локални характеристики вигваряня и наглашки.

Глас, слово, виреченє - правилносц вигваряня и наглашованя, интонация виреченя и пременка збаченя з интонацию.

Правилносц писаня на руским язику. Фонетично-морфолоґийни и етимолоґийни принцип. Писанє словох вєдно и окреме; писанє неґациї; писанє словох у котрих ше окончує пременка гласох у контакту. Хаснованє знакох интерпункциї.

СПОСОБ ВИТВОРЙОВАНЯ ПРОГРАМА

Програм Руского язика з елементами националней култури през шицки класи основней школи поставени барз флексибилно пре вельочислени фактори. Статус предмета одредзени з наставним планом як єден з виборних предметох а за формованє ґрупи потребне найменєй 15 школяре; то школяре котри нє маю наставу на своїм мацеринским язику и барз розличне їх вообще їх язична компетентносц на руским язику без огляду на возрост. Ґрупи ше формую як комбиновани оддзелєня у котрих школяре розличного календарского возросту и розличного уровня овладаносци з мацеринским язиком. Шицко то вимага же би програм бул поставени барз флексибилно та же би з таку ширину оможлївел индивидуални приступ каждому школярови у складзе з його познаваньом руского язика. У највекшим чишлє поєдинєчних случайох, язик ше учи як странски язик и найвецей ше хасную методи ученя странского язика.

Маюци у оглядзе шицку специфичносц природи и орґанизациї тей настави, програм найвекшу увагу пошвецує култури писаного и усного висловйованя праве прето же основни циль научиц читац, писац и згвариц ше по руски, у смислу глєданя информациї, даваня информациї. Маюци тиж так у оглядзе же школяре котри облапени з тоту наставу нє маю други школски можлївосци дознавац дацо о историї, традициї и култури свойого народу, програм уж зоз своїм насловом упутює на елементи националней култури.

За ученє у таких условийох препоручує ше ученє язика по ткв. моделох. Модели то образци або шеми у форми питаньох и одвитох як язични узвичаєни конструкциї. Так, напр. представянє або упознаванє руша од модела: мойо мено то; модел просторней ориєнтациї подрозумює питаня и одвити на варияциї: модлївас, дзе ше находзи школа? и одвит: школа у першей улїчки на право. Ученє по моделох оможлївює и здобуванє доброго ступня бизовносци у школярови понеже зна же у комуникациї по моделу не будзе гришиц, пред тим як цо ше самостойно почнє упущовац до вариянтох вецей можлївих вирекнуцох. Найвекши обсяг роботи вичерпює ше прейч лексичних и семантичних вежбох и то основни приступ ученю язика у околносцох у котрих ше орґанизує настава. Предзнаня школярох у истей ґрупи барз розлични та индивидуални приступ каждому школярови то основна мира и способ роботи наставнїка. Знука комбинованей ґрупи школяре ше нє дзеля спрам календарского возросту алє ше дзеля спрам ступня овладаносци з язиком та ше найчастейше бешедує о ткв. початним, стреднїм и висшим курсу.

Осма класа то законченє основного образованя, цо нє значи же кажди школяр предходно учел руски язик седем роки тє. седем класи. Календарски возрост осмей класи, медзитим, таки же допущує и цалком є вигодни за ученє историї, обичайох, фолклору и подобне. Програм так конциповани же ше очекує жє школяре буду конкретно присуствовац на концерту, театралней представи и подобних културних манифестацийох та на директни способ як учашнїки або патраче здобуваю вше векше количество знаньох и информацийох зоз широко поставених можлївосцох, од правопису по ученє народних танцох.

Програмске подруче кнїжовносц упутює школяра на ґрупу найзначнєйших авторох на руским язику. Мало єст таких школярох котри можу з достаточним розуменьом читац и дожиц интеґралне дїло на руским язику, та ше очекує же наставнїк будзе тот котри вибере и препоручи виривки або векши цалосци за читанє маюци у оглядзе стварни язични можлївосци каждого школяра. Пре таки причини, програм нє прецизує конкретни наслови дїлох алє лєм менує найзначнєйших авторох.

SLOVAČKI JEZIK

SLEVENSKÝ JAZYK

Čiastkové úlohy:

Úlohou vyučovania slovenčiny v 8. ročníku je prehlbovanie a rozširovanie rečových zručností získaných v predchádzajúcich ročníkoch. Žiaci majú získať väčšiu pohotovosť, samostatnosť a istotu v tematických a obsahovo ohraničených prejavoch.

Prostredníctvom jazyka viesť žiakov k spoznávaniu histórie vlastného národa a vážiť si ľudí, ktorí sa zaslúžili o rozvoj a poznanie slovenského jazyka.

Prehlbovať estetické cítenie žiakov a tak im umožniť vnímať a precítiť krásu umeleckého slova či diela.

Z rečových zručností vo vyučovaní prevažuje ústny prejav, ktorý je stimulovaný počúvaním a čítaním.

Písomný prejav je tiež zastúpený. Systematicky sa upevňujú návyky správnej výslovnosti. Dôležité je uschopňovať žiakov, aby vedeli:

- vhodne, výstižne a správne sa vyjadrovať v konkrétnych spoločenských komunikačných situáciách, a to ústne aj písomne

- aktívne a správne využiť svoju slovnú zásobu a obohacovať ju - používať výkladový a synonymický slovník, jazykové príručky, encyklopédie...

- samostatne a výstižne rozprávať a opisovať - používať pri tom rôzne formy vyjadrovania

- formulovať hlásenie, prosbu, ospravedlnenie, poďakovanie

- chápať a zaujímať postoj k danej situácii v literárnom texte ako i v každodennom živote;

- často sa zapájať do rečovej činnosti, do dialógov a súvislých prejavov a kvalitatívna úroveň týchto sa má zvýšiť.

JAZYK (gramatika a pravopis)

Písanie i/y, í/ý vo vnútri slova a v koncovkách.

Zvykať žiakov správne používať pády podstatných mien a iných ohybných slov s osobitným dôrazom na pravopis.

Podstatné mená a slovesá vo vete - ich funkcia. Písanie vlastných podstatných mien.

Slovesá, slovesné časy, neurčitok. Časovanie slovies.

Zámená - ukazovacie a opytovacie zámená.

Pravopis prídavných mien, zámen, čísloviek, slovies.

Veta - základné rozdelenie. Jednoduchá veta a súvetie.

Základné a rozvíjacie vetné členy.

Vety s tvarmi prídavných mien rád, rada, radi, rady.

Predložky - porovnávanie so srbčinou.

Neohybné slovné druhy.

Pravopisné cvičenia a pravopisný diktát.

KULTÚRA VYJADROVANIA

Ústne vyjadrovanie

Rozprávanie - o udalostiach a zážitkoch (časová postupnosť deja). Rozprávanie o vymyslenej udalosti na základe danej témy - podľa vypracovanej osnovy za pomoci učiteľa. Sloveso ako dynamizujúci prvok rozprávania.

Opis - enteriéru a exteriéru, ľudí, zvierat, detailu v prírode.

Dialóg - rozprávanie o udalosti prostredníctvom vynechania slov opisu; priama a nepriama reč. Majú povedať samostatne a súvisle najmenej osem viet o obrázku, precvičenej téme a viesť dialóg. Dávať dôraz na interpunkciu (bodka, čiarka, výkričník, otáznik).

Dramatizácia - textu podľa výberu, zážitku alebo udalosti z každodenného života (na školskom dvore, v galérii, na ulici, v meste...); čítanie podľa úloh a striedania úloh.

Rozhovor - prihliadať na rozvoj slovníka každodennej konverzácie, obohacovanie aktívnej slovnej zásoby, frazeológia. Frekventné vety z každodenného života. Rozličné tvary vyjadrovania, vynaliezavosť, dôvtip. Cvičenia so zmenou a dopĺňaním viet.

Slovník - použitie slovníka pri obohacovaní slovnej zásoby, paralela so srbským jazykom, kalky, vysvetlenie významu slov v kontexte. Synonymá, homonymá, antonymá, zdrobneniny. Obohacovanie slovnej zásoby žiakov pomocou didaktických hier z jazyka, rébusov, doplňovačiek, prešmyčiek, hlavolamov,... Písanie vlastného slovníka menej známych slov a výrazov.

Čítanie - Hlasné a tiché čítanie, správna dikcia a intonácia vety. Melódia vety. Slová, v ktorých nastáva spodobovanie spoluhlások.

Mimovyučovacie čítanie - časopisy pre deti a mládež, slovenská detská literatúra a ľudová slovesnosť.

Od žiakov očakávame, aby vedeli aspoň štyri básne, päť slovenských ľudových piesní, hádany, riekanky, niektoré porekadlá a príslovia, dve krátke prózy v rozsahu 10-12 riadkov a štyri krátke dialógy alebo účasť v detskom divadelnom predstavení.

Žiaci si majú osvojiť aktívne približne štyristo slov a frazeologických spojení. Pasívna slovná zásoba má byť na každej úrovni vyššia ako aktívna.

Písomné vyjadrovanie

Písanie kratších textov, charakteristických slov a výrazov, odpisovanie so zadanou úlohou (obmena rodu, čísla, času...). Písanie krátkych slohových prác podľa osnovy alebo zadaných otázok. Výber tém sa ponecháva na učiteľa, ktorý má možnosť spracované učivo aktualizovať a prispôsobovať podľa vlastného uváženia. Písanie krátkych literárnych prác do časopisov.

Práca s textom

Čítanie a rozbor kratších poviedok alebo úryvkov z umeleckej tvorby slovenských autorov. Analýza výberu z poézie slovenských romantických spisovateľov a súčasných slovenských básnikov. Rozbor textov slovenkých populárnych piesní. Nacvičovanie plynulého čítania s porozumením, ktoré sa rovná hovoru. Pri spracovaní básní nacvičovanie umeleckého prednesu.

Reprodukcia a rozbor počutého a prečítaného textu: pozorovanie štruktúry deja podaného chronologicky (úvod - začiatok rozprávania, priebeh deja - poukazovanie na najdôležitejšie momenty, vyvrcholenie; ukončenie deja). Analýza postáv na základe ich konania.

Sledovať detské časopisy.

Spoločné pozeranie a rozbor aspoň jedného divadelného predstavenia a filmu pre deti v slovenskej reči.

Školské čítanie

Poézia

Ján Labáth: Na Dolnej zemi

Paľo Bohuš: Sedliak

Pavel Mučaji: Ráno na rovine

Andrej Sládkovič: Marína

Ján Botto: Smť Jánošíkova

Samo Chalupka: Turčín Poničan

Juraj Tušiak: Jednoduché slová

Daniel Hevier: Výber z poézie

Miroslav Antić: Výber z poézie

Slovenská populárna pieseň: Výber

Próza

Božena Slančíková-Timrava: Ťapákovci

Klára Jarunková: Jediná (úryvok)

Martin Prebudila: O prvom bozku a prvom živom škorpióne

Mária Kotvášová-Jonášová: Lektúra sa píše sama

Anna Nemogová-Kolárová: Ľúbostný prípad

Výber zo súčasnej slovenskej literatúry pre deti

Výber zo súčasnej srbskej literatúry pre deti

Výber zo súčasnej svetovej literatúry pre deti

Slovenské noviny a časopisy (výber)

Umenie a kultúra vojvodinských Slovákov

Kresťanské sviatky

Dráma

VHV: Zem (úryvok)

Literárnovedné pojmy

Poviedka, román, rozprávač - autor, autorská reč, čitateľ - divák, poslucháč, rým, verš, strofa, metafora, personifikácia, prirovnanie, epiteton.

Prvky národnej kultúry a tradície

Zoznamovanie detí so základmi dejín slovenskej menšiny vo Vojvodine a v Srbsku (dosťahovanie, kultúrne, vzdelanostné, cirkevné a hospodárske snahy, vrcholné kultúrne výsledky, relevantné organizačné formy a inštitúcie…), sprostredkovanie poznatkov, ale i pestovanie emočného vzťahu k tradícii, kultúre, obyčajom a zvykom slovenskej menšiny vo Vojvodine, Srbsku, ale i na celej Dolnej zemi (folklór, remeslá, ľudová slovesnosť, divadlo, literatúra, hudba, tradičné detské hry, obyčaje, demonológia…), no nie v zmysle romantického tradicionalizmu a paseizmu, ale vždy v relácii k budúcnosti, rozvoju a modernizácii. Na minulosť sa opierať, do budúcnosti sa pozerať. Sprostredkovať deťom poznatky o slovenskej komunite vo Vojvodine a v Srbsku (osady, inštitúcie a organizácie, osobnosti, mená, priezviská, pôvod…), ale i stykoch s inými etnickými skupinami a kultúrami, o prínosoch Slovákov tunajšiemu prostrediu (v školstve, kultúre, umení, architektúre…). Snažiť sa slovenskú identitu a sebaúctu pestovať subtílne, nie prostredníctvom hesiel a fráz, ale na konkrétnych príkladoch, spájať pritom poznatky s emočným nasadením, vždy ale so zreteľom na menšinové a ľudské práva, na európsky kontext, tiež na interetnickú úctu, toleranciu a interakciu.

POKYNY PRE REALIZÁCIU UČEBNÝCH OSNOV

Keď ide o tento predmet, musí sa mať na zreteli podstatná úloha: naučiť žiakov pekne rozprávať po slovensky, pekne čítať, písať a získať zručnosť v jazykovej správnosti. Musia sa mať vždy na zreteli predvedomosti žiakov a na ne sa musí vždy sústavne nadväzovať.

Gramatika sa má podávať v implicitnej podobe, namiesto opravovania chýb sa využíva modelovanie správneho rečového variantu. Neodmysliteľné je vytvorenie príjemnej atmosféry, ktorá predpokladá partnerský vzťah medzi učiteľom a žiakom a má pomôcť prekonať psychickú bariéru pri aktivizácii získaných rečových zručností, schopností a návykov. Každý jazykový prostriedok sa demonštruje v určitom kontexte, nie izolovane. V nácviku rečových zručností majú dominovať rozličné formy párovej konverzácie v interakcii učiteľ - žiak a žiak - žiak. K požiadavkám na spôsob vyjadrovania sa patrí jednoduchosť, prirodzenosť, spontánnosť a jazyková správnosť.

Program je možné realizovať aj cez prácu v dielňach a rôzne kultúrne manifestácie.

UKRAJINSKI JEZIK

УКРАЇНСЬКОЇ МОВИ

Оперативні завдання

В кінці восьмого класу учні повинні:

- правильно і плавно та з розумінням читати відомі та невідомі тексти;

- дотримуватись правил пунктуації при читанні;

- дотримуватись правил правопису на письмі;

- чітко писати писаними літерами під час диктантів та самодиктантів;

- висловлювати свої думки стосовно повсякденного життя;

- зрозуміти прочитане і зробити усний та письмовий висновок прочитаного тексту;

- правильно вимовляти і вживати в розмові близько 300 нових слів та виразів;

- висловлювати свої думки використовуючи реченнєві моделі у минулому, теперішньому і майбутньому часі;

- опанувати технікою переказу текста в рамках засвоєної теми;

- розпізнавати відомі структури тексту;

- поступово опановувати методикою написання творів на вільну тему;

- збагачувати знання про звичаї та традиції українського народу.

ЗМІСТ ПРОГРАМИ

УКРАЇНСЬКИЙ ПРАВОПИС

Вимова, читання, письмо:

У восьмому класі потрібно систематизувати вже вивчений матеріал з морфології української мови і засвоїти дереваційні способи української мови, а також найвживаніші моделі словотворення. Потрібно наводити учнів, щоб вони самі вбачали відмінності між українським і сербським словотворенням з метою запобігання дереваційних кальок. Засвоєння правила написання частки не з прикметниками, прислівниками і дієслівними прикметниками.

Повторення вивченого в 5 класі.

Іменник: Основні словотворчі моделі і способи творення іменників.

Прикметник: Основні словотворчі моделі і способи творення прикметників.

Числівник: Основні словотворчі моделі і способи творення числівників.

Дієслово: Основні словотворчі моделі і способи творення дієслів.

Прислівник: Основні словотворчі моделі і способи творення прислівників.

Прийменник: Похідні (вторинні) прийменники та прийменникові конструкції у значенні прийменника.

Моделі речень

Розвиток усного мовлення шляхом засвоєння синтаксичних моделів наступного загального змісту.

Стверџувальне речення

Тематика

Сім'я: займання, професії.

Школа: шкільні гуртки і захоплення учнів.

Повсякденна інтеракція: в ресторані, під час відпочинку, національні страви.

Культура: період романтизму в українській культурі, реалізм та модернізм в українській літературі наприкінці ІХ - на початку ХХ століття.

Робота над літературним текстом

Закріплення знань про поезію і прозу як літературних видів. Характеристики української поезії періоду романтизму (Микола Костомаров, Левко Боровиковський, Маркіян Шашкевич та ін.). Життя і праця Тараса Шевченка, Івана Франка, Михайла Коцюбинського, Лесі Українки, Василя Стефаника.

Аналіз тексту

Аналіз літературних творів та усної народної творчості.

Поділ текстів на частини. Вибір найцікавішої частини тексту. Висловлювання своєї думки про прочитане та дискусії на базі прочитаного.

Виділення головних героїв та другорядних дійових осіб. Характеристика головних дійових осіб.

Опис природи у тексті.

Пряме та переносне значення слів.

Аналіз поезії (тема, ідея).

Виділення та пояснення виразів, слів та діалогів в тексті стосовно поведінки головних героїв, драматичних ситуацій і їхніх причин та наслідків.

Аналіз частин тексту на базі головної думки тексту.

КУЛЬТУРА МОВЛЕННЯ

Розмовна мова

Розповідь про різні випадки та пригоди.

Складання розповіді на задану тему на вибір учня або викладача. Опис природи. Опис з використанням запропонованих слів. Воџення дискусії на задану тему.

Розмова про улюблену книгу, фільм, телепередачу.

Закінчення розповіді з заданим початком.

Розмови на актуальні теми, що цікавлять дітей. Розмови з використанням тематичних слів.

Переказ тексту.

Опис поодиноких предметів, осіб, природи та природних явищ.

Вправи для збагачення словникового запасу слів.

Короткі розмови на теми з повсякденного життя.

Письмо

Письмовий переказ цікавих пригод з особистого життя учнів.

Опис поодиноких предметів, осіб, природи.

Диктант, самодиктант.

Правильне написання різних граматичних форм слів вжитих у тексті.

Складання творів з дотриманням головних елементів (вступ, головна частина, кінцівка).

Вправи складання простих поширених речень. Вправи перетворення простих коротких речень в поширені.

Вправи правильного вживання правил пунктуації.

Виконання домашніх завдань і їхня перевірка на уроці.

Елементи національної культури

Український народний одяг.

Географічні поняття (міста України, туристичні центри).

Історія формування української нації.

Вивчання українських пісень.

Українські народні ігри.

Архітектура - специфічність української архітектури, деякі назви старовинних побутових предметів.

Презентація народних звичаїв, пісень та ігор на шкільних вечорах в традиційному народному одязі.

Історичний контекст доселення українців на терени південної Панонії.

Огляд доселень українців в колишню Югославію і сьогоднішню Сербію.

ШЛЯХИ ВИКОНАННЯ ПРОГРАМИ

Традиційні методи виконання програми з української мови з елементами національної культури представлені у вигляді чітко сформульованих етапів.

У сфері літератури запропоновано дві адекватні системи: читання з розумінням тексту і письмо з вживанням правил правопису, засвоєних протягом минулих років навчання. Відповідна презентація цих систем та їхнє засвоєння, разом з тим і розуміння поетичних, прозових чи драматургічних творів, допомагають учням в правильному і логічному спілкуванні українською мовою.

В області мови наголос ставиться на вдосконалення спілкування шляхом збагачення словникового запасу, як і використання синонімів та антонімів. Мова учнів повинна грунтуватись на мовних структурах в дусі української мови.

Культура мови та письма є від виняткового значення, аџе являє собою кістяк будь-якого якісного спілкування. З цих причин, протягом роботи з учнями велику увагу потрібно приділяти збагаченню лексичного фонду та проширенню семантичного значення слів, плеканню національної культури, звичаїв, історії та культури.

HRVATSKI JEZIK

HRVATSKI JEZIK

Operativne zadaće:

- Uspoređivanje govornih vrijednosti hrvatskoga jezika s vrijednostima jezika okoline

- Proširivanje znanja o kulturi vojvođanskih Hrvata

- Njegovanje osjećaja za različite vrijednosti u vlastitoj i drugim kulturama

- Upoznati osnovne promjene svakodnevnog života

- Oplemenjivanje i bogaćenje mašte, upućivanje u simboličke forme i njegovanje osobnog izraza i komunikativnosti učenika

- Upoznati važnost interkulturalnog dijaloga

- Upoznati raznolikost kulturnih utjecaja na razvoj vlastite kulture

- Aktivno sudjelovanje u društvenom životu okoline na temelju stečenog

SADRŽAJI PROGRAMA

1. Hrvatski jezik

Gramatika

- naglasak, vrste i mjesto naglaska u riječi

osnovne značajke lokalnog govora

- narječja hrvatskog jezika

Pravogovor i pravopis:

- pisanje kratica

- izgovor i pisanje stranih imena

- izgovor i pisanje riječi iz drugih jezika

- usustavljivanje pravopisnog gradiva

2. Jezično izražavanje

Govorenje:

- opisivanje intervju

Čitanje:

- interpretativno čitanje

- analitičko čitanje

- čitanje tekstova različitim stilovima

Pisanje:

- pisanje zahtjeva, zamolbe, prijave

- pisanje zapisnika

3. Književnost

Školska lektira:

- Dobriša Cesarić, Voćka poslije kiše

- Ivan Gundulić, himna slobodi

- Marija Jurić Zagorka, Kći Lotrščaka (ulomak)

- Slavko Kolar, Breza (ulomak)

- Silvije Strahimir Kranjčević, Moj dom

- Antun Gustav Matoš, Notturno

- Vesna Parun, Ti koja imaš nevinije ruke

- Antun Branko Šimić, Opomena

Domaća lektira:

- Jasna Melvinger, izbor iz poezije

- Petko Vojnić Purčar, izbor iz proze

- Alojzije Stantić, Kruv naš svagdanji (ulomci po izboru)

- "Dužijanca", Lazo Vojnić Hajduk, dr. Andrija Kopilović, Alojzije Stantić (ulomci po izboru)

4. Elementi nacionalne kulture

Glazba:

- glazba religijske tematike (božićne, uskršnje, korizmene)

- klasici hrvatske glazbe, Vatroslav Lisinski, dr. Josip Andrić - opera "Dužijanca"

Filmska umjetnost:

- "Blagajnica hoće ići na more"

- "Tu"

Povijest:

- Hrvati i stvaranje zajednice SHS

- Značaj braće Radić za povijest

- Stradanje slavenskih naroda u II. svetskom ratu

Geografija:

- Društvena obilježja Hrvatske (stanovništvo, naselja i gospodarstvo) po županijama

- Kraj u kojem je škola

Blagdani:

- vjerski: Sv. Nikola, Oce, Materice, Božić, Uskrs, Duhovi (izlaganje, čitanje, razgovor, priredbe)

- blagdani hrvatske nacionalne zajednice: Sv. Josip, rođenje bana Josipa Jelačića, Osnutak HNV, rođenje biskupa Ivana Antunovića

- Hrvati u dijaspori - običaji, blagdani, svjetski kongres

Običaji

- svadbeni

Kulturne manifestacije u zajednici:

- praćenje događaja putem neposrednog učešća

Narodne rukotvorine:

- slamarstvo

- šling, vez,

NAČINI OSTVARIVANJA PROGRAMA

Metode izvođenja nastave:

- interaktivna, nastavnik-učenik

- radioničarska

- ambijentalna

- kooperativno učenje u skupinama učenika

- iskustveno učenje primjenjeno u saznajnim i socijalnim situacijama

- razne forme učenja putem otkrića i rješavanja problema

- integrativni pristup različitim područjima u sklopu kulture

Aktivnosti nastavnika:

- Organizira nastavni proces (planira metode rada, sredstva, planira sadržaj)

- Realizira nastavni proces (stvara prilike za učenje, prezentira sadržaje, vodi ciljani razgovor, omogućuje primjenu stečenih vještina)

- Motivira učenika, podržava i razvija njihova interesovanja

- Prati efekte vlastitog rada

- Unapređuje vlastiti rad

- Sudjeluje u kulturnim događajima okoline s učenicima

Aktivnosti učenika:

- Aktivni promatrači

- Aktivni slušatelji

- Aktivni sudionici u komunikaciji

- Partneri - suradnja s odraslima i vršnjacima, uzimaju u obzir i tuđe mišljenje

- Organizatori - učenje i angažman u zajednici

ŠAH

(1 čas nedeljno, 34 časa godišnje)

Cilj i zadaci

Cilj nastave šaha jeste da učenici ovladaju osnovnim i naprednim zakonitostima i principima šahovske igre radi formiranja njihovih radnih sposobnosti, savesnosti, istrajnosti, upornosti, urednosti, radoznalosti, kreativnosti, originalnosti i spremnosti na saradnju uz uvažavanje tuđeg mišljenja i načela lepog ponašanja, da se kod učenika izgradi kultura rada, da se rad obavlja u određeno vreme u predviđenom radnom prostoru, kao i da se razvija svesna potreba da se započeti posao dovrši do kraja.

Zadaci nastave šaha su:

- razvijanje interesovanja za šahovsku igru kod učenika;

- stimulisanje učenika, njihove mašte, kreativnosti i radoznalosti tokom učenja šaha;

- povezivanje znanja o šahu sa životnim situacijama;

- izgrađivanje razumevanja šahovske igre kao osnove za logičko mišljenje;

- osposobljavanje učenika da samostalno donose odluke kroz igranje šaha;

- jačanje tolerancije na frustraciju kao bitnog faktora emocionalne inteligencije;

- razvijanje svesti o sopstvenom napredovanju i jačanje motivacije za dalje učenje šaha;

- unapređivanje sposobnosti rešavanja šahovskih problema i studija i uživanje u stvaralaštvu velikih majstora ove umetnosti;

- igranje šaha.

Operativni zadaci

Učenici treba da se:

- kroz veći broj zanimljivih i atraktivnih primera, a koji se odnose na veštinu igranja šaha, zainteresuju za razvijanje šahovske igre;

- kroz veći broj zadataka, ali i problema i studija, osposobe da samostalno donose odluke u toku šahovske igre, ali i u svakodnevnom životu.

SADRŽAJI PROGRAMA

UVOD (1+0)

Uvodni čas - upoznavanje sa ciljevima i zadacima programa i načinom rada

(demonstracija, interakcija; vežbanje - samostalno i u parovima, odigravanje partija kroz učeničke turnire, tema-turnire i simultanke).

SVETSKI ŠAMPIONI I NJIHOVO STVARALAŠTVO (9+9)

1. Vasilij Smislov

- Doprinos istoriji šaha. Primeri iz Smislovljevog stvaralaštva.

- Poučna partija: Botvinik - Smislov 0:1, Moskva (m/14) 1954.

(Kraljeva indijska odbrana).

2. Mihail Talj

- Doprinos istoriji šaha. Primeri iz Taljevog stvaralaštva.

- Poučna partija: Talj - Velimirović 1:0, SSSR - Jugoslavija 1979.

(Englesko otvaranje).

3. Tigran Petrosjan

- Doprinos istoriji šaha. Primeri iz Petrosjanovog stvaralaštva

- Poučna partija: Petrosjan - Spaski 1:0, Moskva (m/10) 1966.

(Kraljeva indijska odbrana).

4. Boris Spaski

- Doprinos istoriji šaha. Primeri iz stvaralaštva Spaskog.

- Poučna partija: Larsen - Spaski 0:1, Svet - SSSR, Beograd 1970.

(Nepravilno otvaranje).

5. Robert Fišer

- Doprinos istoriji šaha. Primeri iz Fišerovog stvaralaštva.

- Poučna partija: D. Bern - Fišer 0:1, Njujork 1956.

(Grinfeldova indijska odbrana).

6. Anatolij Karpov

- Doprinos istoriji šaha. Primeri iz Karpovljevog stvaralaštva.

- Poučna partija: Karpov - Hort 1:0, Moskva 1971.

(Sicilijanska odbrana - Keresov napad).

7. Gari Kasparov

- Doprinos istoriji šaha. Primeri iz Kasparovljevog stvaralaštva.

- Poučna partija: Kasparov - Topalov 1:0, Vajk an Ze 1999.

(Pirčeva odbrana).

8. Vladimir Kramnik

- Doprinos istoriji šaha. Primeri iz Kramnikovog stvaralaštva.

- Poučna partija: Kramnik - Topalov 1:0, Nica (Amber) 2008.

(Kraljeva indijska odbrana).

9. Višvanatan Anand

- Doprinos istoriji šaha. Primeri iz Anandovog stvaralaštva.

- Poučna partija: Anand - Kasparov 1:0, Njujork (m/9) 1995.

(Sicilijanska odbrana - Ševeniška varijanta).

ODIGRAVANJE PARTIJA (0+3)

- Praktična igra: tema-turnir učenika (odabrana otvaranja, 2 časa).

- Simultanka predmetnog nastavnika protiv učenika (1 čas).

PROBLEMSKI ŠAH (1+1)

- Semjuel Lojd i njegovo stvaralaštvo. Izabrani problemi.

- Studije. Primeri sa pozicijama koje podsećaju na praktičnu igru.

VRHUNSKI ŠAH NA NAŠIM PROSTORIMA (5+2)

- Predratni period. Bora Kostić.

Poučna partija: Kostić - Ilja, Buenos Aires 1913.

- Prvi posleratni uspesi. Petar Trifunović. Svetozar Gligorić.

Poučna partija: Smislov - Gligorić, Varšava 1947.

- Novi talas: Aleksandar Matanović, Borislav Ivkov, Milan Matulović...

Poučna partija: Ivkov - Portiš, Bled 1961.

Završna kombinacija: Matulović - Cvetkov, Varna 1975.

- Novi talas II: Dragoljub Velimirović, Ljubomir Ljubojević...

Poučna partija: Planinc - Velimirović, Novi Sad 1975.

Poučna partija: Ljubojević - Anderson, Vajk an Ze 1976.

- Ženski šah na ovim prostorima.

Prvi veliki uspesi: Milunka Lazarević, Verica Nedeljković.

Nova generacija: Alisa Marić, Nataša Bojković.

Poučna partija: A. Marić - Hauel, Hestings 1994.

ODIGRAVANJE PARTIJA (0+3)

- Turnir učenika (2).

- Simultanka predmetnog nastavnika protiv učenika (1).

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Nastava se realizuje u specijalizovanoj učionici opremljena za nastavu šaha.

Grupa učenika za realizaciju sadržaja programa nastavnog predmeta šah broji od 10 do 16 učenika.

Pri sastavljanju programa vodilo se računa o obezbeđivanju postupnosti u ostvarivanju sadržaja, pa je neophodno da nastavnik poštuje redosled tematskih celina. Već u petom razredu se otvaranja razmatraju na nivou varijanata, a u šestom razredu novinu predstavlja uvođenje tema-turnira, na kojima učenici mogu da neposredno u praksi provere svoja znanja iz tematske celine koja prethodi, što se nastavilo u sedmom, a kompletira u osmom razredu, gde se partije iz pojedinih otvaranja proučavaju u okviru stvaralaštva svetskih šampiona, a zatim ta otvaranja tematski proigravaju u međusobnim susretima učenika, i/ili u okviru simultanke sa predmetnim nastavnikom. U petom razredu su se proučavali stari majstori iz perioda pre uvođenja zvaničnih takmičenja za prvaka sveta (Andersen i Morfi), u šestom razredu se pažnja posvećuje stvaralaštvu prve trojice svetskih prvaka: Štajnica, Laskera i Kapablanke, u sedmom razredu se obrađuju četvrti, peti i šesti svetski šampioni: Aljehin, Eve i Botvinik, da bi se u osmom razredu sve zaokružilo proučavanjem preostalih svetskih šampiona i upotpunilo stvaralaštvom naših vrhunskih igrača: Bore Kostića, Petra Trifunovića, Svetozara Gligorića, Borislava Ivkova, Aleksandra Matanovića, Milana Matulovića, Dragoljuba Velimirovića, Ljubomira Ljubojevića, Milunke Lazarević, Verica Nedeljković, Alise Marić i Nataše Bojković.

Na ovo se nadovezuje deo iz problemskog šaha posvećen stvaralaštvu najvećeg "kompozitora" problema svih vremena - Semjuela Lojda, kao i izbor nekih od najpoznatijih studija koje podsećaju na pozicije koje mogu nastati u turnirskim partijama.

Uz svaku tematsku celinu dat je broj časova za ostvarivanje vežbi (posmatranje + vežbanje). Nastavnik može da izvrši manja odstupanja od predviđenog broja časova ukoliko se za tim ukaže potreba.

U uvodnom delu časa, nastavnik ističe cilj i zadatke odgovarajuće nastavne jedinice, zatim realizuje teorijski deo neophodan za vežbanje. Uvodni deo časa može da traje najviše 15 minuta.

Za vreme rada nastavnik će voditi računa o stečenom šahovskom znanju svakog učenika. Učenicima koji brzo savladaju postavljeni cilj i zadatke, poželjno je davati složenije zadatke za tu nastavnu jedinicu.

DOMAĆINSTVO

(1 čas nedeljno, 34 časa godišnje)

Cilj i zadaci

Cilj nastave domaćinstva jeste da učenici steknu nova znanja, integrišu, funkcionalizuju i unaprede prethodna znanja i veštine, usvoje vrednosti i formiraju navike u vezi sa važnim aktivnostima u svakodnevnom životu u oblasti stanovanja, odevanja, ishrane i upotrebe različitih materijala.

Zadaci nastave domaćinstva:

- sticanje znanja i veština u vezi s važnim aktivnostima u svakodnevnom životu i razvijanje sposobnosti primene stečenih znanja i umenja u oblastima organizacije i funkcionisanja savremene porodice i domaćinstva, ishrane, kulture stanovanja i odevanja;

- razvijanje veština, stavova i navika održavanja odevnih predmeta i obuće, domaćinstva i okoline;

- razvijanje sposobnosti pravilnog i bezbednog korišćenja različitih sredstava, oruđa i materijala u domaćinstvu;

- razvijanje sposobnosti za pouzdano i stručno korišćenje različitih uređaja u domaćinstvu, novih informacionih i komunikacionih tehnologija;

- razvijanje ekološke svesti i spremnosti da se sopstvenim delovanjem doprinosi očuvanju zdrave okoline, standarda i kvaliteta življenja;

- razvijanje pozitivnih i konstruktivnih stavova o korišćenju naučnih saznanja za unapređivanje kvaliteta života;

- razvijanje saradničkih odnosa sa okolinom, negovanje sposobnosti slušanja i uvažavanja mišljenja drugih, podsticanje sposobnosti tolerancije, iznošenja stava i formulisanja argumenata za izneti stav;

- razvijanje svesti o sopstvenim znanjima i sposobnostima.

SADRŽAJI PROGRAMA

SREDSTVA ZA ODRŽAVANJE LIČNE HIGIJENE I HIGIJENE STANA

Operativni zadaci

Učenik treba da:

- usvoji znanja o korišćenju vode u domaćinstvu, o hemijskoj i mikrobiološkoj ispravnosti vode;

- ovlada znanjima o potrebi i značaju hemijske i mikrobiološke ispravnosti vode;

- pravi razliku između tehničke i pijaće vode;

- zna da su resursi pijaće vode ograničeni i racionalno je troši;

- zna kriterijume za određivanje kvaliteta vode za higijenske potrebe domaćinstva ("meka" i "tvrda" voda) i pravilno ih primenjuje u domaćinstvu;

- pravilno odabira i koristi sredstva za održavanje lične higijene (toaletni sapuni, šamponi, paste za zube) i kozmetičke preparate (dezodoransi, sredstva za negu kože i kose, dekorativna kozmetička sredstva);

- razume konvencionalne oznake na sredstvima za ličnu higijenu i kozmetičkim preparatima i u skladu sa njima ih koristi;

- zna načine čuvanja sredstava za ličnu higijenu i kozmetičkih preparata;

- saglasno konvencionalnim oznakama, čuva i primenjuje lekove i sanitetski materijal u kućnim uslovima;

- ume da prema svojstvima pravilno izabere i racionalno koristi sredstva za čišćenje i dezinfekciju i razume njihovo dejstvo (sredstva za čišćenje stakla, drvenih površina, keramičkih pločica, sanitarija, tekstilnih i metalnih materijala);

- razume funkcionalnost kao kriterijum za izbor materijala u domaćinstvu i koristi različite vrste materijala za opremanje stana (drvo, metal, plastika, staklo, keramika, tekstil);

- ume da bojenjem, lakiranjem i poliranjem zaštiti metalne, drvene i zidne površine od spoljašnjih uticaja;

- ume, zavisno od vrste materijala, da izabere lepak ili da izvede drugi odgovarajući način spajanja;

- razvrstava i pravilno odlaže čvrsti otpad u domaćinstvu primenom konvencionalnih i oznaka;

- pridržava se i/ili preduzima mere zaštite okoline od otpadnih materijala iz domaćinstva.

Sadržaji:

Voda i njen značaj za održavanje higijene.

Sredstva za ličnu higijenu (sapuni, šamponi, paste za zube i dr.).

Kozmetička sredstva. Sredstva za negu kože i kose. Dekorativna kozmetička sredstva.

Kućna apoteka - primena, čuvanje i odlaganje lekova i sanitetskog materijala.

Materijali za opremanje stana (drvo, metal, staklo, keramika, tekstil).

Održavanje stana. Sredstva za čišćenje i dezinfekciju. Održavanje nameštaja, zidova i podova u različitim prostorijama (soba, kuhinja, kupatilo).

Zaštita drveta, metala i zidova od atmosferskih uticaja, bojenje, lakiranje, poliranje.

Otpadni materijali u domaćinstvu - rukovanje, razvrstavanje i odlaganje. Zagađivanje okoline otpadom iz domaćinstva.

Vežbe:

Tumačenje oznaka sa sredstva za ličnu higijenu i kozmetičkih preparata.

Tumačenje oznaka sa sredstava za higijenu stana.

Planiranje kućne apoteke.

Uklanjanje mrlja sa stakla, nameštaja, tekstila i metalnih predmeta u domaćinstvu.

Bojenje i lakiranje drvenih predmeta (ram za sliku, ukrasne kutije).

ISHRANA ČOVEKA

Operativni zadaci

Učenik treba da:

- zna da se ishranom unosi šest glavnih vrsta supstanci neophodnih ljudskom organizmu (proteini, ugljeni hidrati, masti i ulja, vitamini, minerali i voda);

- zna o zastupljenosti proteina, ugljenih hidrata, masti i ulja, vitamina i minerala u namirnicama životinjskog i biljnog porekla;

- zna o ekološkoj i genetski modifikovanoj hrani;

- ume da pravilno čuva i priprema namirnice tako da se održi njihova hranljiva vrednost;

- zna o značaju i postupcima konzervisanja namirnica u domaćinstvu i industriji;

- razume razlike u potrebama u gradivnim, energetskim i zaštitno-regulatorskim sastojcima hrane u zavisnosti od uzrasta, vrste zanimanja, pola, spoljašnje sredine, zdravstvenog i fiziološkog stanja organizma;

- planira dnevne obroke i sastavlja jelovnike, u skladu sa opštim principima pravilne ishrane;

- pravilnom ishranom doprinosi sopstvenom zdravom načinu života;

- zna o posledicama poremećaja u ishrani;

- formira praktična znanja i veštine pripremanja hrane i rukovanja priborom, posuđem, spravama i mašinama za pripremanje hrane;

- razvije higijenske navike rukovanja namirnicama (čuvanje namirnica, pripremanje i služenje), kao i održavanja posuđa i pribora za pripremanje i služenje jela;

- formira praktična znanja i veštine za posluživanje hrane;

- formira kulturne navike prilikom uzimanja hrane;

- neguje kulturu ishrane i života uopšte.

Sadržaji:

Biološki važne supstance: masti i ulja, ugljeni hidrati, proteini, vitamini, minerali i voda i njihova uloga u čovekovom organizmu (gradivna, energetska, zaštitna, regulatorska).

Namirnice biljnog porekla u ishrani. Zastupljenost biološki važnih supstanci u namirnicama biljnog porekla.

Namirnice životinjskog porekla u ishrani. Zastupljenost biološki važnih supstanci u namirnicama životinjskog porekla.

Voda - značaj u ishrani i pripremanju hrane.

Potrebe u gradivnim, energetskim i zaštitno-regulatorskim sastojcima hrane, u zavisnosti od uzrasta, vrste zanimanja, pola, spoljašnje sredine, zdravstvenog i fiziološkog stanja organizma.

Posledice nepravilne ishrane: gojaznost, bulimija, anoreksija, avitaminoze, hipovitaminoze, hipervitaminoze.

Ekološka hrana i genetski modifikovana hrana.

Zagađivanje hrane i zaštita od zagađivanja.

Odlaganje, čuvanje i konzervisanje namirnica (fizičke, hemijske i biološke metode).

Pripremanje hrane. Načini obrade namirnica: tehnička i termička obrada. Priprema namirnica tako da se održi njihova hranljiva vrednost. Higijenski uslovi prilikom pripremanja hrane. Pribor i posuđe za pripremanje hrane. Mašine za obradu namirnica. Aparati za pripremanje i čuvanje hrane.

Kultura ponašanja za trpezom i kultura ishrane. Posluživanje i uzimanje hrane. Stono posuđe i pribor.

Svetske kuhinje.

Vežbe:

Sastavljanje jelovnika (raspodela ukupnih energetskih potreba po pojedinim obrocima u toku dana).

Sprovođenje istraživanja o navikama u ishrani.

Pripremanja hrane u sirovom stanju: salate i sokovi od voća i povrća.

Pripremanje mlečnih napitaka.

Pripremanje napitaka od kiselo-mlečnih proizvoda (voćni jogurt).

Pripremanje premaza od mlečnih proizvoda.

Aranžiranje hrane, stola i posluživanje.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Sadržaji nastave domaćinstva omogućuju učenicima da formiraju praktična znanja, veštine i navike koje će primenjivati u važnim aktivnostima u svakodnevnom životu, kao što su kultura stanovanja, odevanja, ishrane. Usvajanjem znanja iz oblasti nastavnog predmeta domaćinstvo, učenici će biti osposobljeni da samostalno vrše izbor i koriste različite materijale i sredstava.

Domaćinstvo u osmom razredu obuhvata dve teme: Sredstva za održavanje lične higijene i higijene stana i Ishrana čoveka. Zajedničko za obe teme je razmatranje sadržaja sa higijensko-zdravstvenog aspekta, u funkciji razvijanja zdravih stilova života.

U cilju formiranja veština i navika, preciziranih operativnim zadacima uz teme, važno je učenike postavljati u situacije da praktično primenjuju stečena znanja u vezi sa sadržajem tema i razvijaju veštine i stiču navike. Nastavne situacije, odnosno učenje u okviru obe teme, neophodno je tako planirati da se, u korelaciji sa drugim nastavnim sadržajima, funkcionalno povezuju i angažuju stečena znanja iz drugih predmeta, npr. biologija, hemija, fizika i dr. Razmatranja fizičkih i hemijskih promena, primenjena u svim aktivnostima oko pripremanja hrane, pojačavaju motivaciju za rad time što se razume ono što se radi (na primer, kako se ostvaruje vezivanje brašnom, zašto skuvan voćni sirup postaje čvrst i providan kada se ohladi, zašto je so sredstvo za konzervisanje, kako dolazi do podizanja testa i sl.).

Praktične aktivnosti sadržane u temi Ishrana čoveka realizovati u školskoj kuhinji. Učenici mogu, u skladu sa svojim interesovanjima, razmatrati/istraživati pitanja u okviru malih projekata, praviti prezentacije, javna predstavljanja, takmičenja itd.

3. PREPORUČENE VRSTE AKTIVNOSTI U OBRAZOVNO-VASPITNOM RADU

Preporučene vrste aktivnosti u obrazovno-vaspitnom radu date su uz obavezne i preporučene sadržaje svakog obaveznog i izbornog nastavnog predmeta, u odeljku Način ostvarivanja programa.

4. PREPORUČENI NAČIN PRILAGOĐAVANJA PROGRAMA OBRAZOVANJA ODRASLIH, UČENIKA SA IZUZETNIM SPOSOBNOSTIMA, PROGRAMA PREDMETA OD ZNAČAJA ZA NACIONALNU MANJINU I DVOJEZIČNOG OBRAZOVANJA

Prilagođavanje programa za obrazovanje odraslih vrši se u pogledu organizacije, trajanja, ciljeva i ocenjivanja, saglasno potrebama i mogućnostima odraslih u skladu sa zakonom.

Za učenike sa izuzetnim sposobnostima priprema se individualni obrazovnim plan, program i način rada kojim se utvrđuje obogaćen način obrazovanja i vaspitanja koji sadrži:

1) dnevni raspored aktivnosti časova nastave u odeljenju;

2) dnevni raspored rada sa licem koje pruža dodatnu podršku i učestalost te podrške;

3) ciljeve obrazovno-vaspitnog rada;

4) posebne standarde postignuća i prilagođene standarde za pojedine ili sve predmete sa obrazloženjem za odstupanje;

5) program po predmetima, precizirano koji sadržaji se obrađuju u odeljenju, a koji u radu sa dodatnom podrškom;

6) individualizovan način rada nastavnika, izbor adekvatnih metoda i tehnika obrazovno-vaspitnog rada.

Prilagođavanje programa za obrazovanje i vaspitanje na jeziku nacionalne manjine vrši se tako što:

- se obrazovno-vaspitni rad ostvaruje na maternjem jeziku, dvojezično ili na srpskom jeziku;

- nastava srpskog jezika kao nematernjeg jezika ima status obaveznog premeta;

- fond časova za nastavu obaveznih predmeta srpski jezik ili srpski jezik kao nematernji jezik i maternjeg jezika određuje se nastavnim planom;

- u okviru dvojezične nastave ona se može izvoditi na jeziku nacionalne manjine i srpskom ukoliko postoje uslovi i stručan kadar za to;

- za pripadnike nacionalnih manjina program nastave prilagođava se u pogledu sadržaja koji se odnose na istoriju, umetnost i kulturu nacionalne manjine: u nastavi istorije obrađuju se sadržaji iz istorije te manjine sa fondom do 15% od ukupnog broja časova u toku školske godine; u nastavi muzičke kulture do 60% sadržaja koji se obrađuju pevanjem i sviranjem, odnosno do 20% sadržaja u oblasti slušanja muzike, po izboru nastavnika, obuhvata dela nacionalnih stvaralaca; u nastavi likovne kulture, do 30% sadržaja, po izboru nastavnika, obuhvata umetnička dela nacionalnih stvaralaca i nacionalne spomenike kulture.

Prilagođavanje programa za obrazovanje i vaspitanje na stranom jeziku, odnosno dvojezično vrši se tako što:

- se nastava, u skladu sa zakonskim odredbama, realizuje na stranom jeziku ili na stranom jeziku i srpskom/maternjem jeziku:

- škola, u skladu sa neophodnim uslovima za rad u dvojezičnoj nastavi i kvalifikovanim stručnim kadrom, određuje predmete, fond časova koji će se realizovati na stranom jeziku kao i način ostvarivanja nastave koja se odvija na stranom jeziku.

5. PREPORUKE ZA PRIPREMU INDIVIDUALNOG OBRAZOVNOG PLANA ZA UČENIKE KOJIMA JE POTREBNA DODATNA OBRAZOVNA PODRŠKA, KOJI SE SA ZAKAŠNJENJEM UKLJUČUJU U OBRAZOVNI PROCES, KOJI NE POZNAJU JEZIK NA KOME SE OSTVARUJE OBRAZOVNO-VASPITNI RAD

Individualni obrazovni plan se priprema za učenike kojima je usled socijalne uskraćenosti, smetnji u razvoju, invaliditeta, kasnijeg uključivanja u školovanje, nedovoljnog poznavanja jezika i drugih razloga potrebna dodatna obrazovna podrška. Cilj individualnog obrazovnog plana jeste postizanje optimalnog uključivanja takvih učenika u redovan obrazovno-vaspitni rad 8. razreda i njihovo osamostaljivanje u vršnjačkom kolektivu.

Za svakog učenika pojedinačno, prema njegovim specifičnim potrebama i mogućnostima, priprema se prilagođen način obrazovanja koji obuhvata individualni obrazovni plan, program i način rada koji sadrže:

1) dnevni raspored aktivnosti časova nastave u odeljenju;

2) dnevni raspored rada sa licem koje pruža dodatnu podršku i učestalost te podrške;

3) ciljeve obrazovno-vaspitnog rada;

4) posebne standarde postignuća i prilagođene standarde za pojedine ili sve predmete sa obrazloženjem za odstupanje;

5) program po predmetima, precizirano koji sadržaji se obrađuju u odeljenju, a koji u radu sa dodatnom podrškom;

6) individualizovan način rada nastavnika, izbor adekvatnih metoda i tehnika obrazovno-vaspitnog rada.

Individualni obrazovni plan donosi pedagoški kolegijum na predlog stručnog tima za inkluzivno obrazovanje. Tim za inkluzivno obrazovanje čine odeljenjski starešina i predmetni nastavnici, stručni saradnik škole, roditelj/staratelj, a po potrebi pedagoški asistent i stručnjak van škole, na predlog roditelja/staratelja.

Roditelj/staratelj daje saglasnost za sprovođenje individualnog obrazovnog plana.

Nastavnik pri planiranju svog rada u odeljenju usklađuje svoj plan sa individualnim obrazovnim planom učenika.

Sprovođenje individualnih obrazovnih planova prati prosvetni savetnik.

6. DRUGA PITANJA OD ZNAČAJA ZA OSTVARIVANJE NASTAVNIH PROGRAMA

ŠKOLSKI PROGRAM

Školski program je osnovni dokument škole koji se priprema na osnovu definisanog nastavnog plana i programa i u čijoj izradi učestvuju svi nastavnici i stručni saradnici. Od autora Školskog programa očekuje se da uvaže interese, potrebe i interesovanja učenika, roditelja i lokalne zajednice. Školski program sadrži:

- nastavne predmete (obavezne, obavezne izborne, i fakultativne);

- nastavne teme, koje formiraju nastavnici u skladu sa definisanim ciljevima programa. Nastavne teme su osnov modela integrisanog učenja, kojim se pojedinačni nastavni sadržaji organizuju u šire teme i tematske celine. Ovakvo organizovanje nastavnih sadržaja može biti na nivou pojedinačnog predmeta ili se integracija vrši na nivou širih oblasti ili domena znanja. Ovakav vid nastavnog procesa omogućava povezivanje znanja koje učenik stiče ličnim iskustvom, u porodici i široj zajednici, na jednoj strani, i u školi, na drugoj strani. Na ovaj način se učeniku omogućava da veći broj informacija organizuje u smislene celine, kao i lakši i brži transfer znanja;

- vremensku dinamiku;

- metode i tehnike rada;

- aktivnosti nastavnika i učenika;

- ocenjivanje.

PREPORUKE ZA OSTVARIVANJE PROGRAMA

ZDRAVSTVENO VASPITANJE

Cilj i zadaci

Opšti cilj nastave zdravstvenog vaspitanja jeste da učenici ovladaju osnovnim znanjima, veštinama, stavovima i vrednostima u oblasti zdravstvenog vaspitanja, koji predstavljaju osnovu za formiranje odgovornog odnosa prema sopstvenom zdravlju, kao i zdravlju drugih.

Ostali ciljevi i zadaci nastave zdravstvenog vaspitanja jesu:

- sticanje znanja, umenja, stavova i vrednosti u cilju očuvanja i unapređivanja zdravlja;

- razvijanje zdrave ličnosti, odgovorne prema sopstvenom i tuđem zdravlju;

- podsticanje pozitivnog odnosa prema zdravom načinu življenja i zdravstvenoj kulturi;

- motivisanje i osposobljavanje učenika kao aktivnih učesnika u očuvanju svog i tuđeg zdravlja;

- podsticanje humanog odnosa prema bolesnim osobama i spremnosti da im se pruži pomoć;

- prepoznavanje štetnih uticaja po zdravlje i ovladavanje veštinama zaštite.

Operativni zadaci

Učenici treba da:

- steknu znanja o razvojnom periodu adolescencije, posebno o polnom sazrevanju i reproduktivnom zdravlju;

- saznaju sve faktore rizika koji dovode do narušavanja zdravlja u ovom periodu;

- unaprede komunikaciju značajnu za očuvanje zdravlja;

- razvijaju komunikativne sposobnosti, veštine nenasilne komunikacije i konstruktivnog rešavanja sukoba sa odraslima i sa vršnjacima;

- formiraju pravilne odbrambene mehanizme ponašanja u cilju prepoznavanja i suprotstavljanja faktorima rizika;

- steknu znanja o zdravoj ishrani i bolestima koje nastaju kao posledica nepravilne ishrane;

- shvate značaj i ulogu fizičke aktivnosti u očuvanju zdravlja;

- znaju posledice zloupotrebe psihoaktivnih supstanci;

- prepoznavanjem primere i zadatke iz svakodnevnog života razvijaju zdravu ličnost koja će biti odgovorna za sopstveno zdravlje.

SADRŽAJI PROGRAMA

- Polno sazrevanje i reproduktivno zdravlje.

- Posledice nepravilne ishrane.

- Poremećaji rasta i razvoja usled nedovoljne fizičke aktivnosti.

- Bolesti zavisnosti (zloupotreba psihoaktivnih suspstanci, "kompjuterska" zavisnost, hazardske igre). Prevencija zloupotrebe psihoaktivnih suspstanci.

- Prepoznavanje i suprotstavljanje faktorima rizika odgovornim za narušavanje zdravlja mladih.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Škola kao obrazovno-vaspitna ustanova ima zadatak da, pored obrazovanja učenika, stvara uslove za vaspitni razvoj zdrave ličnosti deteta. Organizovanim i pedagoški osmišljenim radom, primenom raznovrsnih vidova obrazovno-vaspitne delatnosti škole, kod učenika treba uticati na usvajanje zdravih stilova života, razvijanje pozitivnog, aktivnog odnosa prema zdravom načinu života, formira nju potreba za čuvanjem i unapređivanjem fizičkog, mentalnog i socijalnog zdravlja. Kod mladih ljudi škola mora da formira razvije mehanizme odbrane koji će im pomoći da se suprotstave svim faktorima rizika koje savremeno društvo nudi, a koji mogu da naruše zdravlje.

Obrazovno-vaspitni rad sa mladima mora da sadrži aktivnosti oko formiranja fonda znanja i navika, što je neophodno kako bi učenici usvojena znanja mogli primeniti u svakodnevnoj praksi. Učenje sadržaja zdravstvenog vaspitanja podrazumeva prevođenje znanja o zdravlju u željeni način ponašanja, uz prepoznavanje pravih životnih vrednosti i podsticanja razvoja ličnosti. Osnovni cilj zdravstveno vaspitnog rada jeste razvoj autonomne, slobodne, sposobne, samosvesne, odgovorne i kreativne ličnosti otvorene za dijalog i saradnju, koja poštuje sebe i druge.

Zdravstveno vaspitanje je proces koji se planski i kontinuirano odvija. Naučna istraživanja pokazala su da 52% svih mogućih uticaja na zdravlje se odnose na svakodnevno ponašanje pojedinca. Veliki broj patoloških stanja mogao bi se izbeći pravilnim odnosom prema zdravlju i životu. Zdrav način života se uči u porodici, školi i široj društvenoj zajednici. Škola treba vaspitno da deluje na učenika i da pokrene pozitivne emocije i formiranje pravilnih stavova i navika, da sprovodi pozitivnu akciju za zdravlje, ugradi znanja u obliku navika u karakter učenika i trasira put ka veštinama zdravog življenja. Ciljeve i zadatke zdravstveno-vaspitnog rada škola može ostvariti samo u jedinstvenom delovanju svih oblika rada škole.

Školski period obuhvata razvoj deteta od polaska u školu do 18-te godine. Adolescencija i pubertet često se koriste kao sinonimi, iako to nisu. Pubertet je skup fizičkih i fizioloških promena, a adolescencija je širi pojam koji osim biološkog obuhvata i psihosocijalno sazrevanje. Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, hronološki se adolescencija definiše kao period između 10 i 19 godine. Adolescencija se deli na tri perioda: ranu: (10 do 13 godina), srednju (14 do 16 godina) i kasnu (17 do 19 godina). Ova podela je arbitrarna jer se stadijumi rasta i razvoja međusobno preklapaju, odvijaju se u kontinuitetu. Prema nekim autorima, srednja adolescencija je period od 15 do 18 godine, a kasna obuhvata uzrast od 19 do 23 godine, po nekima i do 25. godine.

Za period puberteta karakteristična je velika varijabilnost biološkog rasta, saznajnog i emocionalnog razvoja. Imajući u vidu da normalan razvoj u ovom periodu može biti asinhron i prekidan periodima regresije, neophodno je pažljivo planirati i realizovati date sadržaje. Adolescent je veoma osetljiv i sklon stalnom upoređivanju sa vršnjacima i procenjivanju da li su njegove promene uobičajene, odnosno normalne u ovom periodu.

Ranu adolescenciju karakterišu krupne promene, kao što su intezivnije druženje sa vršnjacima, veća mobilnost u kretanju, povećana radoznalost i potreba za nezavisnošću što stvara uslove za povećanje rizičnog ponašanja kada je u pitanju zdravlje.

Za zdrav razvoj ličnosti učenicima je neophodno pomoći da sigurnost traže i nalaze u sopstvenoj moći poimanja sveta, intelektualno, emocionalno i estetski. Zdravo ponašanje je neposredno povezano sa zdravljem i predstavlja svaku aktivnost preduzetu u cilju očuvanja, unapređivanja i održavanja zdravlja. Suprotno ovom, "rizično ponašanje" definisano je kao specifičan oblik ponašanja koji povećava osetljivost za specifične poremećaje zdravlja.

Same informacije nisu dovoljne da učenici prihvate zdravo ponašanje. To je samo početna faza, odnosno azbuka vaspitnog procesa koja se mora dopuniti savremenim zdravstveno-vaspitnim strategijama, sa dobro planiranim i kontrolisanim intervencijama koje utiču na postepeno dobrovoljno prihvatanje ponašanja koje vodi zdravlju.

Na nivou aktiva i nastavničkog veća (škola) prilikom donošenja školskog programa, škola planira i realizuje tematska područja iz oblasti zdravstvenog vaspitanja, u skladu sa potrebama. Izuzetno je važno prethodno odrediti na koji način i u okviru kojih aktivnosti će biti realizovani sadržaji programa, kako bi se ostvarili postavljeni ciljevi i zadaci predmeta.

Sadržaji programa se mogu realizovati u sledećim oblicima:

- obavezna nastava i izborni predmeti,

- izborni i fakultativni predmeti,

- časovi odeljenjskog starešine,

- dodatni rad, sekcije i slobodne aktivnosti,

- saradnja sa roditeljima,

- rad stručnih saradnika

- saradnja sa lokalnom zajednicom.

Nastava kao osnovni oblik obrazovno-vaspitnog rada predstavlja polaznu osnovu za sve oblike rada koje škola organizuje. Nastava kao najzastupljeniji oblik rada pruža povoljne mogućnosti za široko i svestrano vaspitno delovanje na učenike. Svaki nastavni predmet pruža velike mogućnosti da se putem sadržaja predmeta aktivno utiče na zdrav razvoj ličnosti učenika. Govoreći o značaju i ulozi škole pre svega veoma je važna uloga nastavnika kao glavnog realizatora obrazovnih i vaspitnih zadataka. Istraživanja su pokazala da u svim vidovima stimulacije koja se primenjuje na času, 86% zauzimaju one koje je izazvao nastavnik, a samo 14% učenici.

U okviru redovne nastave, izbornih i fakultativnih predmeta postoje velike mogućnosti za integraciju zdravstveno-vaspitnih sadržaja. Za učenje ovih sadržaja veoma je važno primeniti različite metode i oblike aktivnog učenja i saznavanja nastavnih sadržaja, vršnjačku edukaciju i sve one metode rada koje doprinose ne samo sticanju znanja, već i formiranju veština i razvoju pozitivnih stavova i vrednosti što su posebno važni ciljevi ovog programa.

Realizacija ciljeva i zadataka zdravstveno-vaspitnog rada u velikoj meri zavisi od kvaliteta saradnje odeljenjskog starešine sa učenicima i njihovim roditeljima. Odeljenjski starešina je koordinator i organizator vaspitnih uticaja socijalne adaptacije mladih i njihovog razvoja. Posle roditelja, on ima najznačajniju ulogu u procesu razvoja i formiranja ličnosti. Saradnja sa roditeljima primenjujući različite oblike rada doprinosi efikasnijem rešavanju u slučajevima kada dođe do poteškoća i problema u razvoju.

Na časovima odeljenjske zajednice učenika:

- realizuju se sadržaji koji nisu obrađeni u okviru obaveznih nastavnih predmeta;

- ostvaruje se sinteza znanja, koriguju i utvrđuju stavovi i uverenja;

- objektiviziraju se kriterijumi vrednovanja;

- ostvaruje se saradnja sa nosiocima aktivnosti (roditeljima, vršnjačkim edukatorima i zdravstvenim radnicima).

Dobro osmišljeno korišćenje slobodnog vremena omogućava razvijanje pozitivnih osobina ličnosti, kao i sticanje specijalizovanih znanja koja su u funkciji očuvanja zdravlja. U slobodnim aktivnostima učenici se uključuju u rad sekcija koje kao jedan od glavnih ciljeva imaju održavanje zdravstveno-higijenskih uslova u školi. Vannastavne aktivnosti su pogodne za rad klubova zdravlja koji mogu sprovoditi: akcije za unapređivanje školskog prostora i prostora oko škole, akcije posvećene zdravoj ishrani i svim ostalim aktivnostima planiranih kalendarom zdravlja, saradnju sa zajednicom, humanitarne akcije, organizovanje kulturnih aktivnosti i drugih sadržaja za kreativno i rekreativno korišćenje slobodnog vremena.

Za uspešno ostvarivanje programa posebna odgovornost pripada direktoru škole i stručnim saradnicima. U svom preventivnom radu stručni saradnici, pre svega, moraju da uspostave dobru saradnju sa nastavnicima, odeljenjskim starešinama i roditeljima da bi što bolje preduzeli mere savetodavnog rada koji će doprineti kreiranju boljih uslova za svestran i potpun razvoj ličnosti.

Istovremeno, pripremaju godišnji program rada škole i na taj način sa direktorom planiraju aktivnosti i obezbeđuju saradnju sa ustanovama i saradnicima van škole, kao i stručno usavršavanje nastavnika i saradnika koji čine deo tima za realizaciju ovog programa.

Prilikom donošenja godišnjih programa rada škole, polaziti od uloge svakog oblika aktivnosti za celokupni razvoj ličnosti učenika i predvideti njihov doprinos u ostvarivanju ciljeva zdravstvenog vaspitanja.

Uloga direktora škole, stručnih saradnika i celokupna organizacija rada, bitna je za uspostavljanje uspešnih i pozitivnih relacija sa roditeljima, društvenim organizacijama, institucijama iz okruženja i pojedincima koji mogu dati svoj doprinos u realizaciji ovog programa. Za uspešnu promociju zdravlja i zdravih stilova života, veoma je važno efikasno partnerstvo između nastavnika, zdravstvenih radnika i resornih ministarstava.

Nosioci zdravstveno-vaspitnog rada u školama, pored prosvetnih radnika, jesu i zdravstveni radnici.

Realizacija programa ostvaruje se na nivou škole, razreda i odeljenja. Učesnici u realizaciji programa su školski odbor, direktor škole i pedagoška služba kao koordinatori aktivnosti. Realizatori programa su nastavnici, roditelji, učenici, usko specijalizovani stručnjaci angažovani za određenu oblast i ostali radnici škole.

U cilju uspešnije realizacije sadržaja poželjno je organizovati seminar za koordinatore i realizatore programa, na kome će se bolje upoznati sa sadržajem, tehnikama i metodama rada.

Vaspitni proces usmeriti na celokupan razvoj ličnosti sa njenim afektivnim, kognitivnim i psihofizičkim karakteristikama. Nastavnici biologije, geografije, književnosti, umetnosti, građanskog vaspitanja, fizičkog vaspitanja, kao i nastavnici drugih predmeta, u okviru svoga rada, korelativno povezuju nastavne sadržaje i pružaju učenicima osnovne naučno zasnovane informacije iz programa zdravstvenog vaspitanja.

Učešće učenika je dobrovoljno, ali je obaveza škole da im stvori uslove za rad i obezbedi mentora za rad. Metod realizacije sadržaja, vreme i način, zavise od mogućnosti škole, od organizacije i uslova rada škole, stručnih saradnika, nastavnika i odeljenjskog starešine.

U zdravstveno vaspitnom radu veoma je važno odabrati pravu informaciju i metod rada sa učenicima. U skladu sa uzrasnim karakteristikama sadržaji zdravstveno-vaspitnog rada se poput koncentričnih krugova šire.

Metode nastavnoga rada potrebno je prilagoditi sadržaju pri čemu prednost treba dati metodama aktivnog učešća i radu u grupama. Najčešće se preporučuju kako individualne, tako i grupne metode rada: planirani razgovor, kreativne radionice, zdravstveno predavanje, igranje uloga i simulacije, izložbe, pisani radovi, analiza situacija i praktični primeri, debate, audio i vizuelne aktivnosti, vežbanje životnih veština specifičnih za određeni kontekst i rad u maloj grupi. Učešće samih učenika kao organizatora ili vršnjačkih edukatora poželjno je i u praksi je pokazalo pozitivne rezultate.

PREPORUKE ZA OSTVARIVANJE PROGRAMA SLOBODNIH AKTIVNOSTI

HOR I ORKESTAR

Hor

Učešćem u horu mlada ličnost sagledava vrednosti zajedničkog rada u postizanju određenog umetničkog zadatka. Hor je najmasovniji vid kolektivnog muziciranja u osnovnoj školi i od njegovog rada zavisi ugled škole. Od učesnika hora se zahteva jedinstveni pristup i rad svih učenika.

Horsko pevanje može biti:

- odeljenjsko horsko pevanje,

- razredno horsko pevanje,

- horsko pevanje starijih razreda.

Pevanje u horu ima obrazovni i vaspitni cilj. Obrazovni cilj obuhvata razvijanje sluha i ritma, širenje glasovnih mogućnosti, učvršćivanje intonacije. Vaspitni cilj obuhvata razvijanje osećanja pripadnosti kolektivu, razvijanje estetskih osećanja, komunikaciju sa drugim članovima hora.

Razredni hor obuhvata sva odeljenja istog razreda u školi.

Hor učenika starijih razreda obuhvata uzrast učenika od petog do osmog razreda, sa nedeljnim fondom od 3 časa.

Časovi hora ulaze u fond časova neposrednog rada sa učenicima.

Repertoar hora obuhvata dela domaćih i stranih kompozitora. Na repertoaru hora starijih razreda uvrstiti dvoglasne i troglasne kompozicije a kapela ili uz instrumentalnu pratnju.

U toku školske godine potrebno je sa horom uraditi osam do deset kompozicija i nastupati na smotrama, takmičenjima i drugim muzičkim manifestacijama.

Orkestar

Orkestar koji najbolje odgovara interesovanjima i mogućnostima učenika jeste Orfov instrumentarij. Kako se na ovim instrumentima lako savladava tehnika sviranja, velika je mogućnost za odabir najbolje uvežbanih učenika za ovaj sastav.

Na početku rada na Orfovim instrumentima sviranje se svodi na praćenje ritma, pevane pesme ili muzičke igre. Sviranje na melodijskim instrumentima uvodi se kasnije kada se učenici priviknu na zajedničko muziciranje.

U školi se može formirati orkestar sastavljen i od neke druge grupe instrumenata (harmonika, mandolina, tambura, blok flauta).

Časovi rada orkestra predviđaju 3 časa nedeljno i ulaze u fond časova neposrednog rada sa učenicima.

U toku školske godine potrebno je sa orkestrom uraditi najmanje 5 kompozicija i nastupiti na koncertima, priredbama, smotrama, takmičenjima i drugim muzičkim manifestacijama.