2.2.61

Klasa 6.1: Otrovne materije

2.2.61.1

Kriterijumi

2.2.61.1.1

Pojam klase 6.1 obuhvata materije za koje je iz iskustva poznato ili se na osnovu eksperimenata na životinjama može pretpostaviti, da mogu u relativno malim količinama pri jednokratnom ili kratkotrajnim uticajima, apsorbovanjem disajnim putevima, preko kože, i gutanjem, naneti štetu zdravlju ili prouzrokovati smrt ljudi.

2.2.61.1.2

Materije klase 6.1 su podeljene kako sledi:

T

Otrovne materije bez sporedne opasnosti;

T1

Organske tečne materije;

T2

Organske čvrste materije;

T3

Organometalne materije;

T4

Neorganske tečne materije;

T5

Neorganske čvrste materije;

T6

Sredstva za suzbijanje štetočina (pesticidi), tečna;

T7

Sredstva za suzbijanje štetočina (pesticidi), čvrsta;

T8

Uzorci;

T9

Ostale otrovne materije;

TF

Otrovne zapaljive materije;

TF1

Tečne materije;

TF2

Tečne materije, koje se koriste kao sredstva za suzbijanje štetočina (pesticidi);

TF3

Čvrste materije;

TS

Otrovne samozagrevajuće, čvrste materije;

TW

Otrovne materije, koje u dodiru sa vodom razvijaju zapaljive gasove;

TW1

Tečne materije;

TW2

Čvrste materije;

TO

Otrovne oksidirajuće materije;

TO1

Tečne materije;

TO2

Čvrste materije;

TC

Otrovne nagrizajuće materije;

TC1

Organske tečne materije;

TC2

Organske čvrste materije;

TC3

Neorganske tečne materije;

TC4

Neorganske čvrste materije;

TFC

Otrovne zapaljive, nagrizajuće materije;

Definicije pojmova

2.2.61.1.3

U svrhu ADR važi:

LD50 (srednje smrtonosna doza) za akutno trovanje gutanjem je statistički dobijena pojedinačna doza materije, kod koje se može očekivati, da u roku od 14 dana pri oralnom apsorbovanju (gutanjem) dovodi do uginuća 50 procenata mlađih odraslih albino pacova. Vrednost LD50 se izražava u masi testirane supstance prema masi tretiranih životinja (mg/kg);
LD50 za akutnu otrovnost apsorbovanjem preko kože je ona doza koja pri kontinuiranom kontaktu u toku 24 sata sa golom kožom albino zečeva, sa najvećom verovatnoćom dovodi do uginuća polovine testiriranih životinja u roku od 14 dana. Broj testiranih životinja, mora biti dovoljno veliki, da bi se dobio statistički verodostojan rezultat i da je u saglasnosti sa dobrom farmakološkom praksom. Rezultat se izražava u mg po kg telesne mase;
LC50 za akutnu otrovnost apsorbovanjem disajnim putevima je ona koncentracija pare, magle ili prašine, koja pri neprestanom udisanju u toku jednog sata od strane mladih, odraslih muških i ženskih albino pacova, sa najvećom verovatnoćom dovodi do uginuća polovine testiranih životinja u roku od 14 dana. Čvrsta materija mora biti podvrgnuta ispitivanju, ako postoji opasnost, da se najmanje 10% njene ukupne mase sastoji od prašine, koja se može udisati, npr. ako aerodinamički prečnik čestica iznosi najviše 10 µm.Tečna materija mora biti podvrgnuta ispitivanju, ako postoji opasnost od stvaranja magle zbog nezaptivenosti posude koja se koristi za transport. Kako kod čvrstih tako i kod tečnih materija, preko 90% mase uzoraka pripremljenog za ispitivanje se mora sastojati od čestica, koje se kako je prethodno opisano, mogu udisati. Rezultat se izražava u miligramima po litri vazduha za prašinu i maglu, a u mililitrama po kubnom metru vazduha (ppm) za paru.

Klasifikacija i razvrstavanje u ambalažne grupe

2.2.61.1.4

Materije klase 6.1. se klasifikuju u tri ambalažne grupe prema stepenu opasnosti koji one predstavljaju za transport, kako sledi:

Ambalažna grupa I:

vrlo otrovne materije;

Ambalažna grupa II:

otrovne materije;

Ambalažna grupa III:

slabo otrovne materije;

2.2.61.1.5

Materije, smeše, rastvori, i predmeti klasifikovani u klasu 6.1 navedeni su u Tabeli A Poglavlja 3.2. Razvrstavanje materija, smeša, i rastvora, koji nisu poimenično navedeni u Tabeli A Poglavlja 3.2, u odgovarajući naziv 2.2.61.3 i u odgovarajuću ambalažnu grupu u skladu odredbama Poglavlja 2.1, mora se vršiti prema sledećim kriterijumima u 2.2.61.1.6 do 2.2.61.1.11.

2.2.61.1.6

Procena stepena otrovnosti vrši se na osnovu iskustva sa slučajevima trovanja ljudi, nadalje, treba imati u vidu posebne osobine materije koja se ocenjuje, kao što su tečno stanje, visoka isparljivost, posebna verovatnoća apsorbovanja preko kože i posebna biološka dejstva.

2.2.61.1.7

Ukoliko ne postoje iskustva u odnosu na ljude, stepen otrovnosti se utvrđuje korišćenjem raspoloživih podataka iz eksperimenata na životinjama prema sledećoj tabeli:

(a) Materije za proizvodnju suzavca treba svrstati u ambalažnu grupu II, čak i ako podaci o njihovoj otrovnosti odgovaraju kriterijumima za ambalažnu grupu III.

2.2.61.1.7.1

Ako neka materija pokazuje različite stepene otrovnosti prilikom dve ili više vrsta izlaganja, treba je klasifikovati u najveći stepen otrovnost.

2.2.61.1.7.2

Materije, koje ispunjavaju kriterijume klase 8 i prilikom udisanja prašine i magle (LC50) pokazuju otrovnost, koja odgovara ambalažnoj grupi I, mogu se svrstati u klasu 6.1. samo ako otrovnost pri apsorbovanju disajnim putem ili preko kože odgovara grupi pakovanja I ili II. U drugom slučaju materiju treba, ako je potrebno svrstati u klasu 8 (vidi 2.2.8.1.5).

2.2.61.1.7.3

Kriterijumi za otrovnost prilikom udisanja prašine ili magle baziraju se na LC50 vrednostima koje se odnose na 1-časovno izlaganje i ako se takvim informacijama raspolaže, potrebno ih je primeniti. Međutim, ako se raspolaže samo LC50 vrednostima koje se odnose na 4-časovno izlaganje, te vrednosti se mogu pomnožiti sa četiri, a rezultat može da zameni gore navedene kriterijume, tj. učetvorostručena vrednost LC50 (4 sata) smatra se ekvivalentnom vrednosti LC50 (1 sat).

Otrovnost pri udisanju para

2.2.6.1.8

Tečne materije, koje emituju otrovne pare klasifikuju se u sledeće grupe gde slovo "V" predstavlja zasićenu koncentraciju pare (u ml/m3 vazduha) (isparljivost) na 20 °C i pri standardnom atmosferskom pritisku:

(a) Materije za proizvodnju suzavca treba svrstati u ambalažnu grupu II, čak i ako podaci o njihovoj otrovnosti odgovaraju kriterijumima ambalažne grupe III.
Ovi kriterijumi za otrovnost udisanjem pare se baziraju na vrednostima LC50 koje se odnose na 1-časovno izlaganje i ako se takvim informacijama raspolaže, moraju se primeniti.
Međutim, ako se raspolaže samo vrednostima LC50 koje se odnose na 4-časovno izlaganje pari, te vrednosti se mogu pomnožiti sa dva, a rezultat može da zameni gore navedene kriterijume, tj. LC50 (4 sata) x 2 se smatra kao ekvivalent vrednosti LC50 (1 sat).

Linija razdvajanja grupa ambalaže - Otrovnost pri udisanju para

Na ovoj skici su kriterijumi prikazani grafički, radi olakšanja klasifikacije. Međutim, zbog približne tačnosti u korišćenju grafičkih prikaza, materije, koje se nalaze na ili blizu linije razdvajanja, neophodno je preispitati uz pomoć numeričkih kriterijuma.

2.2.61.1.9

Smeše tečnih materija, koje su otrovne pri udisanju, razvrstavaju se u ambalažnu grupu imajući u vidu sledeće navedene kriterijume:

2.2.61.1.9.1

Ako je vrednost LC50 poznata za svaku otrovnu materiju koja je sastojak smeše, ambalažne grupe se utvrđuje na sledeći način:

(a) Izračunavanje vrednosti LC50 smeše:

pri čemu su

fi = molska frakcija i-tog sastojka smeše,

LC50i = srednja smrtonosna koncentracija i -tog sastojka u ml/m3

(b) Izračunavanje isparljivosti svakog sastojka smeše:

pri čemu je

pi = parcijalni pritisak i-tog sastojka u kPa na 20 °C i pri normalnom atmosferskom pritisku

(c) izdračunavanje odnosa isparljivosti prema vrednosti LC50:

(d) Izračunate vrednosti za LC50 (smeše) i R tada služe za utvrđivanje ambalažne grupe smeše:

Ambalažna grupa I:

R ≥ 10 i LC50 (smeše) ≤1000 ml/m3;

Ambalažna grupa II:

R ≥ 1 i LC50 (smeše) ≤ 3000 ml/m3 i ako smeša ne ispunjava kriterijume grupe ambalaže I;

Ambalažna grupa III:

R ≥ 1/5 i LC50 (smeše) ≤ 5000 ml/m3 i ako smeša ne ispunjava kriterijume ambalažne grupe I ili II.

2.2.61.1.9.2

Ako vrednost LC50 otrovne komponente nije poznata, smeša se može svrstati u jednu od ambalažne grupe na osnovu pojednostavljenog ispitivanja praga toksičnosti opisanog u nastavku. Ako se koriste ova ispitivanja praga toksičnosti mora se odrediti najstrožija ambalažna grupa i koristiti za transport.

2.2.61.1.9.3

Smeša se razvrstava u ambalažnu grupu I samo, ako ispunjava oba sledeća kriterijuma:

(a)   

Uzorak tečne smešese raspršava i tako razblažuje vazduhom da bi se stvorila ispitna atmosfera od 1.000 ml/m3 raspršene smeše. Deset albino pacova (5 muških i 5 ženskih) izlažu se ispitnoj atmosferi u toku 1 sata i posmatraju se 14 dana. Ako pet ili više eksperimentalnih životinja ugine u toku 14-todnevnog perioda posmatranja, pretpostavlja se da smeša ima LC50 jednak ili manji od 1000 ml/m3.

(b)   

Uzorak pare u ravnoteži sa tečnom smešom se razblaži sa 9-strukom zapreminom vazduha da stvori ispitnu atmosferu. Deset albino pacova (pet muških i pet ženskih) izlažu se ispitnoj atmosferi u toku 1 sata i posmatraju se 14 dana. Ako pet ili više eksperimentalnih životinja ugine u toku 14-to dnevnog perioda posmatranja, pretpostavlja se, da smeša ima isparljivost jednaku ili veću od 10-struke vrednosti LC50 smeše.

2.2.61.1.9.4

Smeša se razvrstava u ambalažnu grupu II, ako ispunjava oba sledeća kriterijuma, ali ne i kriterijume za ambalažnu grupu I:

(a)   

Uzorak tečne smeše se raspršava i tako razblaži vazduhom, da se stvori ispitna atmosfera od 3000 ml/m3 raspršene smeše. Deset albino pacova (5 muških i 5 ženskih) izlažu se u toku 1 sata ispitnoj atmosferi i posmatraju se 14 dana. Ako pet ili više eksperimentalnih životinja ugine u toku 14-todnevnog perioda posmatranja, pretpostavlja se da smeša ima LC50 isti ili manji od 3000 ml/m3.

(b)   

Uzorak pare u ravnoteži sa tečnom smešom se koristi da bi se stvorila ispitna atmosfera. Deset albino pacova (5 muških i 5 ženskih) izlažu se u toku 1 sata ispitnoj atmosferi i posmatraju se 14 dana. Ako pet ili više eksperimentalnih životinja ugine u toku 14-to dnevnog perioda posmatranja, pretpostavlja se, da smeša ima isparljivost istu ili veću od LC50 smeše.

2.2.61.1.9.5

Smeša se razvrstava u ambalažnu grupu III, ako ispunjava oba sledeća kriterijuma, ali ne i kriterijume ambalažnu grupu I ili II:

(a)

Uzorak tečne smeše se raspršava i tako razblaži vazduhom, da se stvori ispitna atmosfera od 5000 ml/m3 raspršene smeše. Deset albino pacova (5 muških i 5 ženskih) se izlaže u toku 1 sata ispitnoj atmosferi i posmatra u toku 14 dana. Ako pet ili više eksperimentalnih životinja ugine u toku 14-todnevnog perioda posmatranja, pretpostavlja se da smeša ima LC50 isti ili manji od 5000 ml/m3.

(b)

Koncentracija pare (isparljivost) tečne smeše se meri i ako je koncentracija pare ista ili veća od 1000 ml/m3 pretpostavlja se da smeša ima isparljivost istu ili veću od 1/5 LC50 smeše.

Metode izračunavanja otrovnosti smeše pri gutanju i apsorbovanju preko kože

2.2.61.1.10.

Pri klasifikaciji i razvrstavanju smeša u odgovarajuću ambalažnu grupu klase 6.1 u skladu sa kriterijumima za otrovnost pri gutanju i apsorbovanju preko kože (vidi 2.2.61.1.3) potrebno je da se izračuna akutni LD50 smeše.

2.2.61.1.10.1

Ako smeša sadrži samo jednu aktivnu materiju, čija je vrednost LD50 poznata, u nedostatku pouzdanih podataka za akutnu otrovnost pri gutanju i apsorbciji preko kože aktuelne smeše koja se transportuje, vrednost LD50 za gutanje i apsorbciju preko kože može se utvrditi sedećom metodom:

2.2.61.1.10.2

Ako neka smeša sadrži više od jednog aktivnog sastojka, postoje tri moguće metode koje se mogu koristiti za izračunavanjevrednost LD50 pri gutanju ili apsorbovanju preko kože. Prioritetna metoda se sastoji u tome da se dobiju pouzdani podaci za akutnu otrovnost pri gutanju i apsorbovanju preko kože smeše koja se transportuje. Ako se ne raspolaže pouzdanim, preciznim podacima, u tom slučaju se može koristiti bilo koja od sledećih metoda:

(a)

Klasifikacija preparata u zavisnosti od najopasnijeg aktivnog sastojka smeše pod pretpostavkom da ona ima istu koncentraciju kao što je celokupna koncentracija svih aktivnih sastojaka;

(b)

Primena formule:

pri čemu su:

C

- procenat koncentracije sastojka A, B, ...Z u smeši;

T

- vrednost LD50 pri gutanju sastojka A, B, ...Z

TM

- vrednost LD50 pri gutanju smeše.

Napomena:

Ova formula može se koristiti i za otrovnost pri apsorbovanju preko kože, pod pretpostavkom, da su na isti način poznate informacije za sve sastojke. Primena ove formule ne uzima u obzir eventualne potencirajuće ili zaštitne efekte.

Klasifikacija i razvrstavanje sredstava za suzbijanje štetočina (pesticida)

2.2.61.1.11

Sve aktivne materije pesticida i njihovi preparati, za koje su poznate vrednosti LC50 i/ili LD50 i koje su klasifikovane u klasu 6.1, klasifikuju se u odgovarajuću ambalažnu grupu u skladu sa kriterijumima navedenim u 2.2.61.1.6 do 2.2.61.1.9. Materije i preparati, koji poseduju sporednu opasnost, klasifikuju se prema Tabeli pretežnih opasnosti iz 2.1.3.10 sa svrstavanjem u odgovarajuću ambalažnu grupu.

2.2.61.1.11.1

Ako za neki preparat pesticida nije poznata vrednost LD50 pri gutanju ili apsorbovanju preko kože, ali je poznata vrednost LD50 njegove aktivne materije (materija), vrednost LD50 za preparat može se utvrditi primenom postupka iz 2.2.61.1.10.

Napomena:

Podaci o otrovnosti LD50 za izvestan broj najrasprostranjenijih sredstava za suzbijanje štetočina (pesticida) mogu se naći u najnovijem izdanju dokumenta "Preporučena klasifikacija pesticida prema opasnosti i uputstva za klasifikaciju od strane Svetske zdravstvene organizacije" (The WHO Recommended Classification of Pesticides by Hazard and Guidlines to Classification), koji se može naručiti kod Međunarodnog programa o hemiskoj bezbednosti, Svetske zdravstvene organizacije (WHO), (International Programme on Chemical Safety, World Health Organisation (WHO), 1211 Geneva 27, Switzerland). Dok se ovaj dokument može koristiti kao izvor podataka za vrednost LD50 za sredstva za suzbijanje štetočina (pesticide), njegov sistem za klasifikaciju ne treba da se koristiti za klasifikaciju sredstava za suzbijanje štetočina (pesticida) za transport ili razvrstavanja u ambalažnu grupu, koja mora biti u skladu sa zahtevima ADR.

2.2.61.1.11.2

Zajednički naziv pesticida koje se koristi u transportu, treba odabrati na osnovu aktivnog sastojka, agregatnog stanja pesticida i svih sporednih opasnosti koje se mogu ispoljavati (vidi odeljak 3.1.2).

2.2.61.1.12

Ako materije klase 6.1, zbog primesa, spadaju u različite kategorije opasnosti od onih u koje spadaju materije poimenično navedene u Tabeli A Poglavlja 3.2, ove smeše ili rastvore treba svrstati u naziv u koji one spadaju na osnovu njihovog stvarnog stepena opasnosti.

Napomena:

Za klasifikaciju rastvora i smeša (kao što su preparati i otpaci), vidi i odeljak 2.1.3.

2.2.61.1.13

Na osnovu kriterijuma iz 2.2.61.1.6 do 2.2.61.1.11 može se takođe utvrditi, da li je osobina poimenično navedenog rastvora ili smeše, odn. rastvora ili smeše koja sadrži poimenično navedeni sastojak, takva, da rastvor ili smeša ne podleže zahtevima ove klase.

2.2.61.1.14

Materije, rastvori i smeše, sa izuzetkom materija i preparata korišćenih kao sredstva za suzbijanje štetočina (pesticidi), koji ne odgovaraju kriterijumima Direktiva 67/548/EEC4 ili 88/379/EEC5 u važećem izdanju i koji zbog toga nisu klasifikovani kao vrlo otrovni, otrovni ili opasni u skladu sa ovim Direktivama, u važećem izdanju, mogu se smatrati kao materije koje ne pripadaju klasi 6.1.

4Direktiva Saveta Evropske zajednice 67/548/EEC od 27. juna 1967. godine za usklađivanje pravnih i administrativnih odredbi država članica (Evropska zajednica) za klasifikaciju, ambalažu i obeležavanje opasnih materija (Službeni list Evropske zajednice br. L196 od16.08.1967. godine, strana 1).
5Smernica Saveta Evropske zajednice 88/379/ EEC od 7. juna 1988. godine za usklađivanje pravnih i administrativnih odredbi država članica (Evropska zajednica) za klasifikaciju, ambalažu i obeležavanje opasnih preparata (Službeni list Evropske zajednice br. L187 od 16.07.1988. strana 14).

2.2.61.2

Materije koje nisu dozvoljene za transport

2.2.61.2.1

Hemijski nestabilne materije klase 6.1 su dozvoljene za transport samo ako su preduzete neophodne mere za sprečavanje svake opasne reakcije raspadanja ili polimerizacije tokom transporta. U tom cilju mora se posebno voditi računa o tome, da posude i cisterne ne sadrže materije, koje mogu da podstiču takve reakcije.

2.2.61.2.2

Sledeće materije i smeše nisu dozvoljene za transport:

- Cijanovodonik, bezvodni (anhidrovan) i rastvori cijanovodonika (rastvori cijanidne kiseline), koji ne odgovaraju opisu UN-brojeva 1051,1613,1614 i 3294;

- karbonili metala, sa tačkom paljenja ispod 23 °C, osim UN-brojeva 1259 NIKLTETRAKARBONIL i UN 1994 FEROPENTAKARBONIL;

- 2,3,7,8-TETRAHLORDIBENZO-1,4-DIOKSIN (TCDD) u koncentracijama, koje se prema kriterijumima u 2.2.61.1.7 smatraju vrlo otrovnim;

- UN-broj 2249 DIHLORDIMETILETAR, SIMETRIČAN;

Preparati fosfida bez dodataka za usporavanje razvijanja otrovnih zapaljivih gasova.

2.2.61.3

Spisak zajednički naziva

T7

TF2

TO1

TC1

TC3

Fusnote

(a)

Materije i preparati za suzbijanje štetočina, koji sadrže alkaloide ili nikotin, klasifikuju se pod UN 2588 PESTICID, ČVRST, OTROVAN, N.D.N.; UN 2902 PESTICID, TEČAN, OTROVAN, N.D.N. ili UN 2903 PESTICID, TEČAN, OTROVAN, ZAPALJIV, N.D.N.

(b)

Aktivne materije kao i trituracije (usitnjene komponente smeše) ili smeše materija, koje su namenjene za laboratorijske ili istraživačke svrhe, kao i proizvodnju lekova klasifikuju se sa drugim materijama u skladu sa njihovom otrovnošću (vidi 2.2.61.1.7 do 2.2.61.1.11).

(c)

Slabo otrovne, samozagrevajuće materije i samozapaljiva organometalna jedinjenja su materije klase 4.2.

(d)

Slabo otrovne materije, koje reaguju sa vodom i razvijaju zapaljive gasove i organometalna jedinjenja koja reaguju sa vodom i razvijaju zapaljive gasove, su materije klase 4.3.

(e)

Fulminat žive, ovlažen sa najmanje 20% (mase) vode ili smešom alkohola i vode je materija klase 1, UN-broj 0135.

(f)

Fericijanidi, ferocijanidi kao i alkalni tiocijanati i amonijumtiocijanati ne podležu odredbama ADR.

(g)

Olovne soli i olovni pigmenti, pomešani u odnosu 1:1000 sa 0,07M hlorovodonične kiseline i ako pri mešanju sat vremena na temperaturi od 23 °C ± 2 °C, ispoljavaju rastvorljivost od najviše 5%, ne podležu odredbama ADR.

(h)

Predmeti impregnirani ovim sredstvima za suzbijanje štetočina (pesticidima), kao što su kartonske ploče, papirne trake, kuglice od vate, plastične ploče, u hermetički zatvorenim omotima, ne podležu odredbama ADR.

(i)

Smeše čvrstih materija, koje ne podležu odredbama ADR i otrovnih tečnih materija mogu se transportovati pod UN-brojem 3243, a da se prethodno ne primenjuju kriterijumi klasifikacije za klasu 6.1, pod uslovom, da za vreme tovarenja materije ili zatvaranja ambalaže, kontejnera ili transportne jedinice nije vidljiva nikakva slobodna tečnost. Svaka ambalaža mora odgovarati vrsti konstrukcije, koja je uspešno izdržala ispitivanja zaptivenosti za ambalažnu grupu II. Ovaj naziv se ne sme koristiti za čvrste materije, koje sadrže tečnu materiju ambalažnu grupu I.

(j)

Vrlo otrovne ili otrovne, zapaljive tečne materije sa tačkom paljenja ispod 23 °C, izuzev materija, koje su vrlo otrovne pri udisanju, tj. UN-brojevi 1051, 1092, 1098, 1143, 1163, 1182, 1185, 1238, 1239, 1244, 1251, 1259, 1613, 1614, 1695, 1994, 2334, 2382, 2407, 2438, 2480, 2482, 2484, 2485, 2606, 2929, 3279 i 3294 - su materije klase 3.

(k)

Slabo otrovne zapaljive tečne materije, sa tačkom paljenja od 23 °C do uključivo 60°C, sa izuzetkom sredstava za suzbijanje štetočina, su materije klase 3.

(l)

Slabo otrovne, oksidirajuće materije su materije klase 5.1.

(m)

Slabo otrovne i slabo nagrizajuće materije su materije klase 8.

(n)

Fosfidi metala svrstani u UN-brojeve 1360, 1397, 1432, 1714, 2011 i 2013 su materije klase 4.3.

2.2.62

Klasa: 6.2 Zarazne materije

2.2.62.1

Kriterijumi

2.2.62.1.1

Pojam klase 6.2 obuhvata zarazne materije. Zarazne materije u smislu ADR su materije, za koje je poznato ili se pretpostavlja, da sadrže uzročnike bolesti. Uzročnici bolesti su mikroorganizmi (uključujući bakterije, viruse, rikecije, parazite i gljivice) kao i drugi uzročnici kao što su prioni, koji kod ljudi ili životinja mogu prouzrokovati bolesti.

Napomena: 1:

Genetski modifikovani mikroorganizmi i organizmi, biološki proizvodi, dijagnostički uzorci i zaražene žive životinje svrstavaju se u ovu klasu, ako ispunjavaju uslove ove klase.

2:

Toksini od biljaka, životinja ili bakterija, koji ne sadržezarazne materije ili organizme ili koji nisu sadržani u zaraznim materijama ili organizmima, su materije klase 6.1 UN-broj 3172 ili 3462.

2.2.62.1.2

Materije klase 6.2 podeljene su kako sledi:

I1

Zarazne materije, opasne po ljude;

I2

Zarazne materije, opasne samo za životinje;

I3

Klinički otpaci;

I4

Biološke materije;

Definicije pojmova

2.2.62.1.3

U svrhu ADR važi:
"Biološki proizvodi" su proizvodi živih organizama, koji se proizvode i distribuiraju u skladu zahtevima nadležnih državnih organa, koji mogu da donose posebne zahteve za dozvole i koji se koriste ili za prevenciju, lečenje ili dijagnosticiranje bolesti kod ljudi ili životinja ili u svrhu razvoja, eksperimenata ili istraživanja, sa tim u vezi. Oni obuhvataju finalne ili međuproizvode kao što su vakcine, ali nisu samo na njih ograničeni;
"Kulture" su rezultat procesa, kojim se namerno razmnožavaju uzročnici bolesti. Ova definicija pojma ne obuhvata uzorke od ljudskih i životinjskih pacijenata, prema definiciji datoj u ovom odeljku;
"Genetski modifikovani mikroorganizmi i organizmi" su mikroorganizmi i organizmi u kojima je genetski materijal genetskim inženjeringom namerno izmenjen na način kako se u prirodi ne dešava.
"Medicinski i klinički otpad" je otpad, koji potiče od medicinskog tretmana na životinjama ili ljudima ili od bioloških istraživanja.
"Uzorci od pacijenata" su ljudski ili životinjski materijal, koji se uzima direktno od ljudi i životinja, uključujući, ali nije ograničeno na: izlučevine, sekret, krv i njeni sastojci, tkiva i tampone sa tečnošću tkiva, kao i delove tela, koji se transportuju izuzetno u svrhu istraživanja, dijagnosticiranja, ispitivanja, terapije ili preventive.

Klasifikacija

2.2.62.1.4

Zarazne materije se klasifikuju u klasu 6.2 i svrstane su u zavisnosti od slučaja u UN-brojeve 2814, 2900, 3291 ili 3373.
Zarazne materije su podeljene na sledeće kategorije:

2.2.62.1.4.1

Kategorija A: Zarazna materija, koja se transportuje u takvom obliku da, ukoliko se njoj izlože, kod inače zdravih ljudi ili životinja može da izazove trajnu nesposobnost, opasnu po život ili smrtonosnu bolest. Primeri za materije, koje ispunjavaju ove kriterijume, navedene su u Tabeli u ovom stavu.

Napomena:

Izlaganje zaraznoj materiji nastaje kada se ona oslobodi iz zaštitne ambalažu i dovede do fizičkog kontakta sa ljudima ili životinjama.

(a)

Zarazne materije, koje ispunjavaju ove kriterijume i koje mogu izazvati bolesti kod ljudi ili i kod ljudi i životinja, razvrstavaju se u UN-broj 2814. Zarazne materije, koje mogu izazvati bolesti samo kod životinja, razvrstavaju se u UN-broj 2900.

(b)

Razvrstavanje u UN-broj 2814 ili 2900 se vrši na osnovu poznate istorije bolesti i simptoma obolelih ljudi ili životinja, lokalnih endemskih uslova ili procene specijalista vezano za individualno stanje obolelih ljudi ili životinja.

Napomene: 1:

Zajednički naziv za transport za broj UN 2814 je "ZARAZNA MATERIJA, OPASNA ZA LJUDE". Zajednički naziv za transport za broj UN 2900 je "ZARAZNA MATERIJA, OPASNA SAMO ZA ŽIVOTINJE".

2:

Tabela u nastavku nije potpuna. Zarazne materije, uključujući nove ilinepredviđene uzročnike bolesti, koji nisu navedeni u Tabeli, ali ispunjavaju iste kriterijume, razvrstavaju se u Kategoriju A. Osim toga, ako postoji sumnja da li neka materija ispunjava ove kriterijume, treba da bude uključena u Kategoriju A.

3:

U Tabeli u nastavku, mikroorganizmi koji su napisani iskošenim slovima (italic) su bakterije, mikoplazme, rikecije ili gljivice.

a Kulture, koje su predviđene za dijagnostičke i kliničke svrhe ali se mogu klasifikovati i kao infektivne materije Kategorije V.

2.2.62.1.4.2

Kategorija B: Zarazna materija, koja ne odgovara kriterijumima za uključivanje u Kategoriju A. Zarazna materija Kategorije B svarstava se u UN-broj 3373.

Napomena:

Zajednički naziv za transport UN-broja 3373 glasi "BIOLOŠKA MATERIJA, KATEGORIJA B"

2.2.62.1.5

Izuzeća

2.2.62.1.5.1

Materije, koje ne sadrže zarazne materije ili materije za koje ne postoji verovatnoća da izazovu bolest kod ljudi ili životinja, ne podležu odredbama ADR, izuzev ako ispunjavaju kriterijume za uključivanje u neku drugu klasu.

2.2.62.1.5.2

Materije, koje sadrže mikroorganizme koji nisu patogeni za ljude ili životinje, ne podležu zahtevima ADR, izuzev ako ispunjavaju kriterijume za uključivanje u neku drugu klasu.

2.2.62.1.5.3

Materije u obliku, u kojem su svi postojeći uzročnici bolesti tako neutralizovani ili deaktivirani, da više ne predstavljaju rizik za zdravlje, ne podležu propisima ADR, izuzev ako ispunjavaju kriterijume za uključivanje u neku drugu klasu.

2.2.62.1.5.4

Materije, kod kojih je koncentracija uzročnika bolesti na nivou kao što se nalazi u prirodi (uključujući hranu i uzorke vode) i za koje se ne smatra, da predstavljaju značajan rizik od zaraze, ne podležu propisima ADR, izuzev ako ispunjavaju kriterijume za uključivanje u neku drugu klasu.

2.2.62.1.5.5

Osušena krv, koja se dobija nanošenjem kapi krvi na upijajući materijal ili preventivnim ispitivanjima krvi sadržane u stolici kao i krvi ili sastojaka krvi, koji su sakupljeni u svrhu transfuzije ili pripreme proizvoda krvi za upotrebu pri transfuziji ili transplantaciji i sva tkiva ili organi, koji su namenjeni za transplantaciju, ne podležu odredbama ADR.

2.2.62.1.5.6

Uzorci od ljudi i životinja (uzorci pacijenata), kod kojih postoji najmanja verovatnoća, da oni sadrže uzročnike bolesti, ne podležu propisima ADR, ako se uzorak transportuje u ambalaži, koja sprečava bilo kakvo oslobađanje uzorka i koja je označena rečima "IZUZETI MEDICINSKI UZORCI" ili "IZUZETI VETERINARSKI UZORCI"
Ambalaža se smatra da je odgovarajuća prema napred navedenim zahtevima ako ispunjava sledeće uslove:

(d) 

Ambalaža se sastoji od tri komponente:

(i)

Nepromočive(-ih) primarne(-ih) posude(-a);

(ii)

nepromočive sekundarne ambalaže i

(iii)

spoljne ambalaže, odgovarajuće čvrstine u odnosu na njenu zapreminu, masu i namenu i sa najmanje jednom površinom minimalne dimenzije od 100 mm x 100 mm;

(e)  

Za tečne materije, između primarne posude (primarnih posuda) i sekundarne ambalaže umetnut je upijajući materijal u dovoljnoj količini za prihvat celokupnog sadržaja, tako da bilo kakvo oslobađanje ili curenje tečne materije tokom transporta ne dospe do spoljne ambalaže i ne dovede do oštećenja upijajućeg materijala;

(f)  

Ako je više lomljivih primarnih posuda umetnuto u jednu pojedinačnu spoljnu ambalažu, one su ili pojedinačno obmotane ili odvojene jedna od druge radi sprečavanja svakog međusobnog kontakta.

Napomena:

Radi utvrđivanja, da li je materija izuzeta prema propisima ovog stava, neophodno je stručno mišljenje. Ovo mišljenje se mora dati na osnovu poznate istorije bolesti, simptoma, individualnih okolnosti odnosnog pacijenta ili životinje i lokalnih endemskih uslova. Primeri za uzorke, koji se mogu transportovati prema ovom stavu su:

-

uzorci krvi ili urina radi kontrole nivoa holesterola, šećera u krvi, hormona ili antitela specifičnih za prostatu (PSA);

-

neophodni uzorci za kontrolu funkcije organa, kao što su funkcija srca, jetre ili bubrega, kod ljudi ili životinja sa bolestima koje nisu zarazne ili za terapeutske kontrole lekova;

-

uzorci uzimani u svrhu osiguranja ili zaposlenja, koji imaju za cilj utvrđivanje prisustva droge ili alkohola;

-

testovi za utvrđivanje trudnoće;

-

biopsije radi utvrđivanja postojanja tumora i

-

utvrđivanje antitela kod ljudi ili životinja.

2.2.62.1.6

(Rezervisano)

2.2.62.1.7

(Rezervisano)

2.2.62.1.8

(Rezervisano)

2.2.62.1.9

Biološki proizvodi

U svrhu ADR, biološki proizvodi su podeljeni u sledeće grupe:

(a)  

oni koji su proizvedeni i upakovani u skladu sazahtevima nadležnog državnog organa itransportuju se usvrhu konačne ambalaže ili distribucije ikoriste se za medicinski tretman od strane medicinskog osoblja ilipojedinaca. Materije ove grupe nepodležu odredbama ADR;

(b)  

oni koji ne spadaju pod stav (a) i za koje je poznato ili za koje postoji opravdano verovanje da sadrže zarazne materije i koji ispunjavaju kriterijume za uključivanje u Kategoriju A ili Kategoriju B. Materije ove grupe se u zavisnosti od slučaja razvrstavaju u UN-brojeve 2814, 2900 ili 3373.

Napomena:

Neki zajednički dozvoljeni biološki proizvodi mogu predstavljati biološku opasnost samo u određenim delovima sveta. U takvom slučaju, nadležni državni organ može propisati, da ovi biološki proizvodi moraju odgovarati lokalnim zahtevima za zarazne materije ili može propisati neka druga ograničenja.

2.2.62.1.10

Genetski modifikovani mikroorganizmi i organizmi

Genetski modifikovani mikroorganizmi, koji ne odgovaraju definiciji pojma za zarazne materije, klasifikuju se prema odeljku 2.2.9.

2.2.62.1.11

Medicinski ili klinički otpad

2.2.62.1.11.1

Medicinski ili klinički otpad, koji sadrži zarazne materije Kategorije A, se mora svrstati u zavisnosti od slučaja u UN-broj 2814 ili 2900. Medicinski ili klinički otpad, koji sadrži zarazne materije Kategorije B, mora se svrstati u UN-broj 3291.

Napomena:

Medicinski ili klinički otpad, koji je prema Evropskom katalogu otpada kao Prilog Odluci Evropske Komisije 2000/532/ES5 u važećem izdanju, svrstan u broj 18 01 03 (Otpad nastao kao rezultat zdravstvene nege ljudi i životinja i/ili istraživanja - otpad od pomoći pri porođaju, dijagnoze, lečenja ili prevencije bolesti kod ljudi - otpad, čije sakupljanje i uklanjanje iz razloga sprečavanja zaraze podleže posebnim zahtevima) ili u 18 02 02 (Otpad nastao kao rezultat zdravstvene nege ljudi i životinja i/ili istraživanja - otpad od istraživanja, dijagnoze, lečenja ili prevencije bolesti kod životinja - otpad, čije sakupljanje i uklanjanje iz razloga sprečavanja zaraze podleže posebnim zahtevima), klasifikuju se prema odredbama ovog stava na osnovu lekarske ili veterinarske dijagnoze odnosnog pacijenta, odn. životinje.

2.2.62.1.11.2

Medicinski ili klinički otpad, za koji postoji opravdano verovanje da je mala verovatnoća da sadrži zarazne materije, razvrstava se u UN-broj 3291.

Napomena: 1:

Zajednički naziv za transport za UN-broj 3291 je KLINIČKI OTPAD, BEZ TEHNIČKIH PODATAKA, N.D.N. ili (BIO)MEDICINSKI OTPAD, N.D.N. ili MEDICINSKI OTPAD KOJI PODLEŽE PROPISIMA, N.D.N.

2:

Bez obzira na prethodno opisane kriterijume za klasifikaciju, medicinski i klinički otpad, koji je prema Evropskom katalogu otpada kao Prilog Odluci Evropske Komisije 2000/532/ES6 u važećem izdanju, svrstan u broj 18 01 04 [Otpad nastao kao rezultat zdravstvene nege ljudi i životinja i/ili istraživanja - otpad od pomoći pri porođaju, dijagnoze, lečenja ili prevencije bolesti kod ljudi - otpad, čije sakupljanje i uklanjanje iz razloga sprečavanja zaraze ne podleže posebnim zahtevima (npr. zavoji za rane ili za gips, rublje, odeća za jednokratnu upotrebu, pelene)] ili u 18 02 03 (Otpad nastao kao rezultat zdravstvene nege ljudi i životinja i/ili istraživanja - otpad od istraživanja, dijagnoze, lečenja ili prevencije bolesti kod životinja - otpad, čije sakupljanje i uklanjanje iz razloga sprečavanja zaraze ne podleže posebnim zahtevima), ne podleže odredbama ADR.

2.2.62.1.11.3

Dekontaminirani medicinski i klinički otpad, koji je prethodno sadržao zarazne materije, ne podleže odredbama ADR, osim ako odgovara kriterijumima za njegovo uključivanje u neku drugu klasu.

2.2.62.1.11.4

Medicinski ili klinički otpad svrstan u UN-broj 3291 se razvrstava u ambalažnu grupu II.

2.2.62.1.12

Zaražene životinje

2.2.62.1.12.1

Žive životinje se ne smeju koristiti za transportovanje zaraznih materija, ukoliko se one ne mogu transportovati na neki drugi način. Žive životinje koje su namerno zaražene i za koje je poznato ili se pretpostavlja da sadrže zarazne materije, mogu se transportovati samo pod uslovima odobrenim od nadležnih organa i prema odnosnim regulativama za transport životinja7.

2.2.62.1.12.2

Tela životinja zaražena uzročnicima bolesti Kategorije A ili koja bi bila svrstana samo u kulturama u Kategoriju A, svrstavaju se, u zavisnosti od slučaja u broj UN 2814 ili UN 2900.
Ostala tela životinja zaražena uzročnicima bolesti uključena u Kategoriju B, potrebno je transportovati u skladu sa odredbama utvrđenim od strane nadležnih organa8.

2.2.62.2.

Materije, koje nisu dozvoljene za transport

Žive životinje, kičmenjaci ili beskičmenjaci se ne smeju koristiti za transport zaraznih materija, osim ako se one ne mogu na neki drugi način transportovati ili ako je ovaj transport odobren od strane nadležnih organa (vidi 2.2.62.1.12.1).

2.2.62.3

Spisak zajedničkih naziva

____________
6Odluka Komisije 2000/532/EC od 3. maja 2000. godine koja zamenjuje Odluku 94/3/EC za uspostavljanje spiska otpada prema 1(a) Direktivi Saveta 75/442/EEC o otpadu i Odluci Saveta 94/904/EC o uspostavljanju spiska opasnog otpada u smislu člana 1(4) Direktive Saveta 91/689/EEC o opasnom otpadu (Službeni list Evropske zajednice br. L 226 od 6. septembra 2000. godine, strana 3).
7Propisi za transport živih životinja sadržane su npr. u Direktivi 91/628/EEC od 19. novembra 1991. godine o zaštiti životinja tokom transporta (Službeni list Evropske Zajednice br. L 340 od 11. decembra 1991. godine, strana 17) i Preporuke Saveta Evrope (Komiteta Ministara) za transport određenih vrsta životinja.
8Propisi za mrtve zaražene životinje sadržane su npr. u Regulativi (EC) br. 1774/2002 Evropskog parlamenta i Saveta od 3. oktobra 2002. godine sa higijenskim propisima koji se odnose na životinjske nusproizvode koji nisu određeni za ljudsku ishranu (Službeni list Evropske Zajednice, br. L 273 od 10. oktobra 200. godine, strana 1).

3291

(BIO)MEDICINSKI OTPAD, N.D.N. ili