2.2.7

Klasa 7: Radioaktivne materije

2.2.7.1

Definicija klase 7

2.2.7.1.1

Radioaktivne materije su materije koje sadrže radionuklide, kod kojih koncentracija aktivnosti kao i ukupna aktivnost po pošiljci premašuje vrednosti navedene u 2.2.7.7.2.1. do 2.2.7.7.2.6.

2.2.7.1.2

Prema ADR, sledeće radiokative materije ne spadaju u klasu 7:

(a)

Radioaktivne materije, koje su integralni deo transportnog sredstva;

(b)

Radioaktivne materije, koje se transportuju u okviru uređaja (postrojenja) za koje se primenjuju određeni bezbednosni propisi i gde se transport ne obavlja na javnim putevima ili železničkim prugama;

(c)

Radioaktivne materije, koje su implantirane ili ugrađene u lica ili žive životinje u dijagnostičke ili terapeutske svrhe;

(d)

Radioaktivne materije u potrošačkim proizvodima, koji su dobili propisano odobrenje/dozvolu, radi njihove prodaje krajnjem korisniku;

(e)

Prirodne materije i rude, koje sadrže radionuklide iz prirode, koje se nalaze ili u svom prirodnom obliku ili su prerađene samo u svrhu ekstrakcije radionuklida, pri čemu oni nisu namenjeni preradi za dalju upotrebu, pod uslovom, da koncentracija aktivnosti ovih materija ne premašuje 10-struke vrednosti navedene u stavu 2.2.7.7.2.1 (b), ili izračunate vrednosti u skladu sa 2.2.7.7.2.2 do 2.2.7.7.2.6.;

(f)

Čvrsti predmeti koji nisu radioaktivni, sa radioaktivnim materijama prisutnim samo na površini u količinama koje ne premašuju granične vrednosti određene u definiciji za "kontaminaciju" u 2.2.7.2.

2.2.7.2

Definicije pojmova

A1 i A2

A1

je vrednost aktivnosti radioaktivnih materija u posebnom obliku, koja je navedena u Tabeli 2.2.7.7.2.1 ili izvedena prema 2.2.7.7.2, koja se primenjuje za utvrđivanje granične vrednosti aktivnosti za zahteve ADR.

A2

je vrednost aktivnosti radioaktivnih materija, izuzev radioaktivnih materija u posebnom obliku, koja je navedena u Tabeli 2.2.7.7.2.1 ili izvedena prema 2.2.7.7.2, koja se primenjuje za utvrđivanje graničnih vrednosti aktivnosti za zahteve ADR.

Ambalaža za transport radioaktivnih materija predstavlja skup svih komponenti neophodnih za kompletno prihvatanje radioaktivnog sadržaja. Ona može, pre svega, da se sastoji od jedne ili više posuda, upijajućeg materijala, odstojnika, zaštite od zračenja, uređaja za punjenje, pražnjenje, provetravanje ili rasterećenje pritiska; uređaja za hlađenje, amortizaciju mehaničkih udara, rukovanje, pričvršćivanje i termičku izolaciju; kao i od uređaja za rukovanje ugrađenih u komade za otpremu. Ambalaža može biti sanduk, bure ili slična posuda, ali i kontejner, cisterna ili veliko sredstvo za pakovanje (IBC).

Napomena:

Za "ambalažu" drugih opasnih tereta vidi definiciju pojmova u odeljku 1.2.1.

Veliki kontejner je kontejner, koji nije mali kontejner prema definiciji pojma ovog odeljka.

Izvori alfa zračenja male toksičnosti su: prirodni uranijum; osiromašeni uranijum; prirodni torijum; uranijum-235 ili uranijum-238; torijum-232; torijum-228; i torijum-230, ako su sadržani u rudama ili fizičkim ili hemijskim koncentratima, ili izvori alfa zračenja sa periodom poluraspada manjim od 10 dana.

Intenzitet zračenja je intezitet zračenja u milisivertima na sat.

Isključiva upotreba je isključiva upotreba vozila ili velikog kontejnera od strane jednog jedinog pošiljaoca, pri čemu se svi postupci tovarenja i istovara pre, u toku i nakon transporta, obavljaju u skladu sa uputstvima pošiljaoca ili primaoca.

Komad za otpremu u transportu radioaktivnih materija je ambalaža sa radioaktivnim sadržajem u obliku u kome je predata na transport. ADR-om obuhvaćeni tipovi komada za otpremu, koji podležu graničnim vrednostima aktivnosti i ograničenjima za materije u 2.2.7.7. i koji odgovaraju odnosnim zahtevima, su:

(a)

izuzeti komad za otpremu;

(b)

industrijski komad za otpremu tipa 1 (tip IP-1- komad za otpremu);

(c)

industrijski komad za otpremu tipa 2 (tip IP -2- komad za otpremu);

(d)

industrijski komad za otpremu tipa 3 (tip IP -3- komad za otpremu);

(e)

komad za otpremu tipa A;

(f)

komad za otpremu tipa B(U);

(g)

komad za otpremu tipa B(M);

(h)

komad za otpremu tipa C;

Komadi za otpremu koji sadrže fisioni materijal ili uranijumheksafluorid, podležu dodatnim zahtevima (vidi 2.2.7.7.1.7 i 2.2.7.7.1.8).

Napomena:

Za "komade za otpremu" drugih opasnih tereta vidi definiciju pojmova u odeljku 1.2.1.

Model je opis radioaktivne materije u posebnom obliku, slabo disperzivne radioaktivne materije, komada za otpremu ili ambalaže, koji omogućava njenu/njihovu potpunu identifikaciju. Opis može da sadrži specifikacije, konstrukcione crteže, izveštaje koji dokazuju usaglašenost sa zahtevima i drugu relevantnu dokumentaciju.

Kontaminacija je prisustvo radioaktivne materije na nekoj površini u količini većoj od 0,4 Bq/cm² za emitere beta i gama zračenja i emitere alfa zračenja niske toksičnosti ili 0,04 Bq/cm² za sve druge izvore alfa zračenja.

Nevezana kontaminacija je kontaminacija, koja se može odstraniti sa površine pri rutinskim transportnim uslovima.

Vezana kontaminacija je svaka kontaminacija, izuzev nevezane kontaminacije.

Mali kontejner je kontejner, koji ima ili spoljne dimenzije manje od 1,5 m ili unutrašnju zapreminu od najviše 3 m³.

Materije sa malom specifičnom aktivnošću (LSA) vidi 2.2.7.3.

Najveći normalni radni pritisak je najveći nadpritisak na srednjoj nadmorskoj visini, koji bi se razvio u zaptivenoj ambalaži u periodu od godinu dana pri temperaturnim uslovima i sunčevom zračenju, koji bi odgovarali uslovima okruženja u toku transporta, bez provetravanja, spoljnog hlađenja pomoću pomoćnog sistema ili operativne kontrole.

Neozračeni torijum je torijum koji sadrži najviše 10-7g uranijuma-233 po gramu torijuma-232.

Neozračeni uranijum je uranijum, koji sadrži najviše 2 x 103 Bq plutonijuma po gramu uranijuma-235, najviše 9 x 106 Bq fisionih proizvoda po gramu uranijuma-235 i najviše 5 x 10-3 g uranijuma-236 po gramu uranijuma-235.

Odobrenje/dozvola

Multilateralno odobrenje/dozvola je odobrenje/dozvola, koje u zavisnosti od slučaja izdaje kako odgovarajući nadležni organi zemlje porekla modela ili transporta, tako i svake zemlje kroz koju ili u koju se odnosna pošiljka transportuje.
Unilateralna dozvola je dozvola za model, koju izdaju samo nadležni organi zemlje porekla modela.
Ako zemlja porekla nije Ugovorna Strana ADR, odobrenje/dozvola mora biti priznata od strane nadležnih organa prve države Ugovorne Strane ADR, na koju pošiljka nailazi (vidi 6.4.22.6).

Površinski kontaminiran predmet (SCO), vidi 2.2.7.5.

Pokazatelj kritične bezbednosti (CSI)9, koji se dodeljuje komadu za otpremu, zbirnoj ambalaži ili kontejneru sa fisionim materijama, je broj za nadzor nakupljanja komada za otpremu, zbirne ambalaže ili kontejnera sa fisionim materijama.

Radioaktivna materija u posebnom obliku, vidi 2.2.7.4.1.

Radioaktivni sadržaj su radioaktivne materije sa svim kontaminiranim ili aktiviranim čvrstim, tečnim i gasovitim materijama unutar ambalaže.
Sistem zaptivanja je celokupnost sastavnih delova ambalaže utvrđenih od strane konstruktora, koji treba da spreče isticanje radioaktivne materije u toku transporta.
Sistem zatvaranja je raspored fisionih materija u ambalaži i sastavnih delova ambalaže definisan od strane konstruktora, i priznat od strane nadležnih državnog organa u cilju obezbeđenja kritične bezbednosti.
Slabo disperzivna radioaktivna materija je čvrsta radioaktivna materija ili čvrsta radioaktivna materija u zatvorenoj kapsuli, koja ima ograničenu disperzivnost i nije u praha.

Napomena:

Slabo disperzivne radioaktivne materije mogu se transportovati u vazdušnom saobraćaju u komadima za otpremu tipa B(U)- ili tipa B(M) u količinama koje su dopuštene u potvrdi za odobrenje tipa komada za otpremu. Ova definicija pojma je ovde navedena, jer se takvi komadi za otpremu sa slabo disperzivnim radioaktivnim materijama smeju transportovati u drumskom saobraćaju.

Specifična aktivnost radionuklida je aktivnost radionuklida po jedinici mase tog nuklida. Specifična aktivnost neke materije je aktivnost po jedinici mase materije, u kojoj su radionuklidi u suštini ravnomerno raspoređeni.
Transport je konkretno premeštanje pošiljke od mesta porekla do uputnog mesta.
Transportni pokazatelj (TI)10koji je dodeljen komadu za otpremu, zbirnoj ambalaži ili kontejneru ili neupakovanom LSA-I ili SCO-I, je broj, koji služi za obezbeđenje nadzora kod izlaganja zračenju.
Uranijum - prirodni, osiromašeni, obogaćeni:
Prirodni uranijum je uranijum (koji može biti hemijski izdvojen), sa prirodnim sastavom izotopa uranijuma (oko 99,28% mase uranijuma-238 i 0,72% mase uranijuma-235).
Osiromašeni uranijum je uranijum sa manjim procentom mase uranijuma-235 od prirodnog uranijuma.
Obogaćeni uranijum je uranijum sa procentom mase uranijuma-235 većim od 0,72%. U svim slučajevima prisutan je vrlo mali procenat mase uranijuma-234.
Fisione materije su uranijum-233, uranijum-235, plutonijum-239, plutonijum-241 ili svaka kombinacija ovih radionuklida. Iz ove definicije pojma izuzimaju se:

(a)

neozračen prirodni ili osiromašeni uranijum ili

(b)

prirodni uranijum ili osiromašeni uranijum, koji je bio ozračen samo u termičkim reaktorima.

2.2.7.3

Materije sa malom specifičnom aktivnošću (LSA)11, određivanje grupa

2.2.7.3.1

Materija sa malom specifičnom aktivnošću (LSA) je radioaktivna materija koja ima ograničenu specifičnu aktivnost ili radioaktivna materija, za koju važe granične vrednosti procenjene srednje specifične aktivnosti. Spoljni zaštitni materijali, koji obuhvataju materiju LSA ne uzimaju se u obzir prilikom utvrđivanja procenjene srednje specifične aktivnosti.

2.2.7.3.2

Materije LSA su podeljene u tri grupe:

(e)

LSA -I

(i)

rude uranijuma ili torijuma i njihovi koncentrati kao i druge rude, koje sadrže radionuklide koji se nalaze u prirodi i čija prerada je predviđena u cilju korišćenja ovih radionuklida;

(ii)

prirodni uranijum, osiromašeni uranijum, prirodni torijum ili njihova jedinjenja ili smeše, pod uslovom da su neozračena i u čvrstom ili tečnom stanju;

(iii)

radioaktivne materije, za koje je vrednost A2 neograničena, izuzev fisionih materija u količinama, koje nisu izuzete prema 6.4.11.2; ili

(iv)

ostale radioaktivne materije, u kojima je aktivnost ravnomerno raspoređena i gde procenjena srednja specifična aktivnost ne premašuje 30 puta vrednost za koncentraciju aktivnosti navedenu u 2.2.7.7.2.1 do 2.2.7.7.2.6, izuzev fisionih materija u količinama, koje nisu izuzete prema 6.4.11.2.

(f)

LSA -II

(v)

voda sa koncentracijom tricijuma do 0,8 TBq/l; ili

(vi)

ostale materije, u kojima je aktivnost ravnomerno raspoređena, a procenjena srednja specifična aktivnost ne premašuje 10-4 A2/g za čvrste materije i gasove, i 10-5 A2/g za tečne materije.

(g) LSA -III

- Čvrste materije (npr. očvrsnuli otpaci, aktivirane materije), izuzev materija u vidu praha, kod kojih su:

(vii)

radioaktivne materije ravnomerno raspoređene u jednom čvrstom predmetu ili skupu čvrstih predmeta ili uglavnom ravnomerno raspoređene u čvrstom kompaktnom vezivnom sredstvu (kao što je beton, bitumen, keramika itd.).

(viii)

radioaktivne materije relativno nerastvorljive ili sadržane unutar relativno nerastvorljive osnovne mase, tako da čak i pri gubitku ambalaže, gubitak radioaktivne materije po komadu za otpremu pri potpunom potapanju u vodu u toku sedam dana usled rastvaranja ne premašuje 0,1 A2; i

(ix)

procenjena srednja specifična aktivnost čvrste materije, ne uzimajući u obzir materijal za zaštitu, ne premašuje 2 x 10-3 A2/g

2.2.7.3.3

Materija LSA - III je čvrsta materija, koja mora imati takve osobine, da ako se ukupan sadržaj komada za otpremu podvrgne ispitivanju propisanom u 2.2.7.3.4, aktivnost u vodi ne premašuje 0,1 A2.

2.2.7.3.4

Materije LSA - III ispituju se na sledeći način:
Čvrst uzorak materije, koji predstavlja celokupan sadržaj komada za otpremu, treba potopiti u vodu u trajanju od 7 dana na temperaturi okoline. Količina vode koja se koristi za ispitivanje mora biti dovoljna da obezbedi, da na kraju perioda ispitivanja od 7 dana slobodna zapremina neupijene i nevezane preostale vode, iznosi najmanje 10% zapremine čvrstog ispitnog uzorka. Voda, na početku mora da pokazuje pH vrednost od 6 - 8 i maksimalnu protočnost od 1 mS/m na 20 °C. Ukupnu aktivnost slobodne zapremine vode treba izmeriti 7 dana nakon potapanja ispitnog uzorka.

2.2.7.3.5

Dokaz o poštovanju kriterijuma izlaganja prema 2.2.7.3.4. mora biti u skladu sa 6.4.12.1. i 6.4.12.2.

2.2.7.4

Zahtevi za radioaktivne materije u posebnom obliku

2.2.7.4.1

Radioaktivna materija u posebnom obliku je ili

(a)

čvrsta radioaktivna materija, koja nije disperzivna ili

(b)

zatvorena kapsula, koja sadrži radioaktivne materije, koja treba da bude tako izrađena, da se može otvoriti samo razaranjem kapsule.

Radioaktivne materije u posebnom obliku moraju imati dimenzije od najmanje 5 mm.

2.2.7.4.2

Radioaktivne materije u posebnom obliku moraju biti takvih osobina ili tako izvedene, da ako se podvrgnu ispitivanjima navedenim u 2.2.7.4.4. do 2.2.7.4.8. ispune sledeće zahteve:

(a)

One ne smeju da se razbiju ili raspadnu pri ispitivanju osetljivosti na udar, ispitivanju na udarac ili savijanjem prema 2.2.7.4.5 (a), (b) (c) i 2.2.7.4.6 (a);

(b)

One ne smeju da se istope ili raspu prilikom ispitivanja na zagrevanje prema 2.2.7.4.5. (d) i 2.2.7.4.6 (b);

(c)

Aktivnost u vodi nakon ispitivanja rastvaranja prema 2.2.7.4.7. i 2.2.7.4.8. ne sme da premaši 2 kBq; ili alternativno, za zatvorene izvore, stepen zaptivenosti za zapreminsko ispitivanje zaptivenosti prema standardu ISO 9978:1992 "Zaštita od zračenja - Zatvoreni radioaktivni izvori - Ispitivanje zaptivenosti" (Radiation Protection - Sealed Radioaktive Sources - LeakageTest Methods) ne sme da premaši primenjivu i od stane nadležnih organa prihvaćenu graničnu vrednost.

2.2.7.4.3

Dokaz o ispunjavanju kriterijuma izvođenja u 2.2.7.4.2. mora biti u skladu sa 6.4.12.1. i 6.4.12.2.

2.2.7.4.4

Uzorci za ispitivanje, koji predstavljaju ili simuliraju radioaktivne materije u posebnom obliku, moraju biti podvrgnuti ispitivanju osetljivosti na udar, ispitivanju na udarac, ispitivanju savijanja i ispitivanju zagrevanjem prema 2.2.7.4.5 ili alternativnom ispitivanju prema 2.2.7.4.6. Za svako ispitivanje može se koristiti drugi ispitni uzorak. Nakon svakog ispitivanja, uzorak se podvrgava ispitivanju rastvaranja ili zapreminskom ispitivanju zaptivenosti prema postupku, koji nije manje osetljiv od postupaka opisanog u 2.2.7.4.7 za ne-disperzivne čvrste materije ili u 2.2.7.4.8 za materije u kapsulama.

2.2.7.4.5

Primenjivi metodi ispitivanja su:

(a)

Ispitivanje osetljivosti na udar: Ispitni uzorak mora da padne sa visine od 9 m na osnovu za ispitivanje udara. Osnova za ispitivanje udara mora da bude tako izrađena kao što je definisano u 6.4.14;

(b)

Ispitivanje na udarac: ispitni uzorak se polaže na olovnu ploču, koja leži na glatkom, tvrdom osloncu i udara se ravnim krajem poluge od mekog čelika, na taj način da izazove udarac koji odgovara slobodnom padu 1,4 kg sa visine od 1 m. Donja strana poluge mora imati prečnik od 25 mm sa zaobljenim ivicama radijusa 3,0 ± 0,3 mm. Olovo čvrstine od 3.5 do 4.5 po Vikersu (Vickers) i debljine od najviše 25 mm, mora pokrivati veću površinu od ispitnog uzorka. Za svako ispitivanje mora se koristiti nova olovna ploča. Poluga mora da udari ispitni uzorak tako, da prouzrokuje najveće moguće oštećenje;

(c)

Ispitivanje na savijanje: ispitivanje važi samo za dugačke, tanke izvore sa najmanjom dužinom od 10 cm i odnosom dužine prema najmanjoj širini od najmanje 10. Ispitni uzorak se vodoravno kruto učvršćuje, tako da polovina njegove dužine viri izvan učvršćenja. Ispitni uzorak mora biti tako usmeren, da najveće oštećenje pretrpi, kada mu se na slobodnom kraju nanese udarac ravnom stranom čelične šipke. Šipka treba da udari ispitni uzorak, tako da prouzrokuje udarac koji odgovara slobodnom padu od 1,4 kg sa visine od 1 m. Donja strana šipke mora imati prečnik od 25 mm sa zaobljenim ivicama radijusa 3,0 ±0,3 mm.

(d)

Ispitivanje zagrevanjem: Ispitni uzorak se zagreva na vazduhu na temperaturu od 800 °C i drži se na toj temperaturi 10 minuta, a nakon toga se ostavlja da se ohladi.

2.2.7.4.6

Ispitni uzorci koji predstavljaju ili simuliraju radioaktivne materije zatvorene u zaptivenoj kapsuli, mogu se izuzeti od:

(g)

ispitivanja propisanih u 2.2.7.4.5 (a) i (b), pod uslovom da je masa radioaktivne materije u posebnom obliku

(i)

manja od 200 g i ako je ispitni uzorak alternativno podvrgnut ispitivanju na udarac klase 4 prema standardu ISO 2919:1999 "Zaštita od radijacije - Zatvoreni radioaktivni izvori - Opšti zahtevi i klasifikacija", (Radiation protection - Sealed Radioactive Sources - General requirments and classification); ili

(ii)

manja od 500 g i ako je ispitni uzorak alternativno podvrgnut ispitivanju na udarac klase 5 prema standardu ISO 2919:1999 "Zaštita od radijacije - Zatvoreni radioaktivni izvori - Opšti zahtevi i klasifikacija", (Radiation protection - Sealed Radioactive Sources - General requirments and classification); i

(h)

ispitivanja propisanog u 2.2.7.4.5 (d), pod uslovom da je ispitni uzorak alternativno podvrgnut ispitivanju zagrevanjem (temperaturni test) klase 6 prema standardu ISO 2919:1999 "Zaštita od radijacije - Zatvoreni radioaktivni izvori - Opšti zahtevi i klasifikacija", (Radiation protection - Sealed Radioactive Sources - General requirments and classification);

2.2.7.4.7

Za ispitne uzorke, koji ne obuhvataju ili ne simuliraju ne-disperzivne čvrste materije, ispitivanje rastvaranja se sprovodi na sledeći način:

(a)

Ispitni uzorak se potapa na 7 dana u vodu na temperaturi okruženja. Količina vode koja se koristi za ispitivanje mora biti dovoljna, da na kraju vremenskog perioda od 7 dana, slobodna zapremina neupijene i nevezane vode iznosi najmanje 10% zapremine čvrstog ispitnog uzorka. Voda mora na početku imati pH vrednost od 6 - 8 i maksimalnu protočnost od 1 mS/m na 20 °C;

(b)

Voda sa ispitnim uzorkom se zagreva na temperaturu od (50 ± 5) °C i drži se četiri sata na toj temperaturi;

(c)

Nakon toga se utvrđuje aktivnost vode;

(d)

Zatim se ispitni uzorak drži najmanje sedam dana na vazduhu bez strujanja na najmanje 30 °C i pri relativnoj vlažnosti od najmanje 90%;

(e)

Ispitni uzorak se tada potapa u vodu istih osobina kao pod a), i voda se sa ispitnim uzorkom zagreva na temperaturu od (50 ± 5) °C, i drži se na toj temperaturi četiri sata;

(f)

Nakon toga se utvrđuje aktivnost vode.

2.2.7.4.8

Za ispitne uzorke koji obuhvataju ili simuliraju radioaktivne materije zatvorene u zaptivenoj kapsuli, potrebno je izvršiti ispitivanje rastvaranja ili zapreminsko ispitivanje zaptivenosti kako sledi:

(a)

Ispitivanje rastvaranja se sastoji od sledećih koraka:

(i)

ispitni uzorak se potapa u vodu na temperaturi okruženja. Voda mora na početku da ima pH vrednost od 6 - 8 i maksimalnu protočnost od 1 mS/m na 20 °C;

(ii)

Voda i ispitni uzorak se zagrevaju na temperaturu od (50 ± 5) °C i drže se četiri sata na toj temperaturi;

(iii)

Nakon toga se utvrđuje aktivnost vode;

(iv)

Zatim se ispitni uzorak drži najmanje sedam dana na vazduhu bez strujanja, na najmanje 30 °C i pri relativnoj vlažnosti od najmanje 90%;

(v)

Postupke u (i), (ii) i (iii) treba ponoviti.

(b)

Alternativno zapreminsko ispitivanje zaptivenosti mora obuhvatiti neko od ispitivanja opisanih u standardu ISO 9978:1992 "Zaštita od zračenja - Zatvoreni radioaktivni izvori - Ispitivanja zaptivenosti" (Radiaton Protection - Sealed Radioactie Sources - LeakageTest Methods), a koji su prihvatljivi za nadležne organe.

2.2.7.5

Površinski kontaminiran predmet (SCO)1212, određivanje grupa

2.2.7.5

Površinski kontaminiran predmet (SCO) je čvrst predmet, koji sam po sebi nije radioaktivan, ali na čijoj površini se nalaze radioaktivne materije. Ovi predmeti (SCO) su podeljeni u dve grupe:

(c)

SCO -I: Čvrst predmet na kome

(i)

nevezana kontaminacija na pristupačnoj površini, raspoređena na preko 300 cm2 (ili preko celokupne površine manje od 300 cm2), ne premašuje 4 Bq/cm2 za beta i gama zračenje i alfa zračenje manje toksičnosti ili 0.4 Bq/cm2 za sva druga alfa zračenja; i

(ii)

vezana kontaminacija na pristupačnoj površini, raspoređena na preko 300 cm2 (ili preko celokupne površine manje od 300 cm2), ne premašuje 4 x 104Bq/cm2 za beta i gama zračenje, i alfa zračenje manje toksičnosti ili 4 x 103Bq/cm2 za sva druga alfa zračenja; i

(iii)

zbir nevezane i vezane kontaminacije na nepristupačnoj površini, raspoređene na preko 300 cm2 (ili preko celokupne površine manje od 300 cm2), ne premašuje 4 x 10 4Bq/cm2 za beta i gama zračenje kao i alfa zračenje manje toksičnosti ili 4 x 103Bq/cm2 za sva druga alfa zračenja.

(d)

SCO-II: Čvrst predmet, na čijoj površini vezana ili nevezana kontaminacija premašuje odgovarajuće granične vrednosti navedene za SCO -I pod (a) i na kome:

(i)

nevezana kontaminacija na pristupačnoj površini, raspoređena na preko 300 cm2 (ili preko celokupne površine manje od 300 cm2), ne premašuje 400 Bq/cm2 za beta i gama zračenje i alfa zračenje manje toksičnosti ili 40 Bq/cm2 za sva druga alfa zračenja; i

(ii)

vezana kontaminacija na pristupačnoj površini, raspoređena na preko 300 cm2 (ili preko celokupne površine manje od 300 cm2), ne premašuje 8 x 105Bq/cm2 za beta i gama zračenje i alfa zračenje manje toksičnosti ili 8 x 104Bq/cm2 za sva druga alfa zračenja; i

(iii)

zbir nevezane i vezane kontaminacije na nepristupačnoj površini, raspoređene na preko 300 cm2 (ili preko celokupne površine manje od 300 cm2), ne premašuje 8 x 105Bq/cm2 za beta i gama zračenje i alfa zračenje manje toksičnosti ili 8 x 104Bq/cm2 za sva druga alfa zračenja.

2.2.7.6

Određivanje transportnog pokazatelja (TI) i pokazatelja kritične bezbednosti (CSI)

2.2.7.6.1

Određivanje transportnog pokazatelja (TI)

2.2.7.6.1.1

Transportni pokazatelj (TI) za komad za otpremu, zbirnu ambalažu ili kontejner ili neupakovanu materiju LSA-I ili za neupakovane predmete SCO-Iodređuje se prema sledećem postupku:

(a)

Neophodno je odrediti najveći intenzitet zračenja u milisivertima na sat (mSv/h) na odstojanju od 1 m od spoljne površine komada za otpremu, zbirne ambalaže, kontejnera, ili neupakovane materije LSA-I ili predmeta SCO-I.
Dobijena vrednost se množi sa 100, a dobijeni broj predstavlja transportni pokazatelj.
Za rude uranijuma i torijuma i njihove koncentrate, za najveći nivo zračenja na svakoj tački na odstojanju od 1 m od spoljne površine tovara, mogu se uzimati sledeće vrednosti:

0.4 mSv/h za rude i fizičke koncentrate uranijuma i torijuma;
0.3 mSv/h za hemijske koncentrate torijuma;
0.02 mSv/h za hemijske koncentrate uranijuma osim uranijum heksafluorida.

(b)

Za cisterne, kontejnere i neupakovane materije LSA-I i predmete SCO-I, utvrđena vrednost prema (a) se množi odgovarajućim faktorom iz Tabele 2.2.7.6.1.1;

(c)

Vrednost utvrđena prema (a) i (b) se zaokružuje na prvu decimalu (npr. od 1.13 na 1.2) sa izuzetkom vrednosti od 0.05 ili manjih koje se mogu izjednačiti sa nulom.

Tabela 2.2.7.6.1.1. - Faktori multiplikacije za cisterne, kontejnere i neupakovane materije LSA-I i predmete SCO-I

(a) Najveći izmereni poprečni presek površine tovara

2.2.7.6.1.2

Transportni pokazatelj za svaku zbirnu ambalažu, svaki kontejner ili svako vozilo određuje se ili sabiranjem transportnih pokazatelja svih sadržanih komada za otpremu ili direktnim merenjem intenziteta zračenja, izuzev u slučaju zbirne ambalaže koja nema stabilan oblik, za koju se transportni pokazatelj određuje samo sabiranjem transportnih pokazatelja svih komada za otpremu.

2.2.7.6.2

Određivanje pokazatelja kritične bezbednosti (CSI)

2.2.7.6.2.1

Pokazatelj kritične bezbednosti (CSI) za komade za otpremu sa fisionim materijama određuje se deljenjem broja 50 sa manjom od dve vrednosti za "N", koja se izvodi iz 6.4.11.11 i 6.4.11.12 (tj. CSI = 50/N). Vrednost pokazatelja kritične bezbednosti može biti nula, pod uslovom da je neograničen broj komada za otpremu ispod kritičnog (tj. N je u stvari u oba slučaja neograničen).

2.2.7.6.2.2

Za svaku zbirnu ambalažu ili kontejner treba izračunati pokazatelj kritične bezbednosti (CSI) sabiranjem CSI svih sadržanih komada za otpremu. Isti postupak treba primeniti za određivanje ukupnog zbira CSI u pošiljci ili u vozilu.

2.2.7.7

Granične vrednosti aktivnosti i ograničenja materija

2.2.7.7.1.

Ograničenja sadržaja za komade za otpremu

2.2.7.7.1.1

Opšte odredbe
Količina radioaktivnih materija u jednom komadu za otpremu ne sme da premaši sledeće utvrđene granične vrednosti:

2.2.7.7.1.2.

Izuzeti komadi za otpremu

2.2.7.7.1.2.1

Za radioaktivne materije, koje nisu proizvodi izrađeni od prirodnog uranijuma, osiromašenog uranijuma ili prirodnog torijuma, izuzet komad za otpremu ne sme da sadrži aktivnosti veće od sledećih:

(a)

za radioaktivne materije u nekom instrumentu ili nekom drugom proizvodu ili su njegov sastavni deo, kao što je npr. sat ili elektronski uređaj, granične vrednosti su utvrđene u rubrikama 2 i 3 Tabele 2.2.7.7.1.2.1 za svaki pojedini predmet i za svaki komad za otpremu; i

(b)

za radioaktivne materije, koje se ne nalaze u nekom instrumentu ili drugom proizvodu ili nisu njegov sastavni deo, granične vrednosti po komadu za otpremu utvrđene su u rubrici 4, Tabele 2.2.7.7.1.2.1.

Tabela 2.2.7.1.2.1. Granične vrednosti aktivnosti za izuzete komade za otpremu

(a) Za smeše radionuklida, vidi 2.2.7.7.2.4 do 2.2.7.7.2.6

2.2.7.7.1.2.2

Za proizvode izrađene od prirodnog uranijuma, osiromašenog uranijuma ili prirodnog torijuma, izuzet komad za otpremu može da sadrži svaku količinu ovih materija, pod uslovom, da je spoljna površina uranijuma ili torijuma obložena neaktivnim omotačem od metala ili nekog drugog čvrstog materijala.

2.2.7.7.1.3

Industrijski komadi za otpremu

Radioaktivni sadržaj u pojedinačnom komadu za otpremu sa materijama LSA ili u pojedinačnom komadu za otpremu sa predmetima SCO se mora ograničiti tako, da se intenzitet zračenja utvrđen u 4.1.9.2.1 ne prekorači; osim toga aktivnost u pojedinačnom komadu za otpremu mora biti ograničena tako, da se granice aktivnosti za jedno vozilo utvrđene u 7.5.11, poseban propis CV 33 (2) ne prekoračuju.

2.2.7.7.1.4

Komadi za otpremu tipa A

2.2.7.7.1.4.1

Komadi za otpremu tipa A smeju sadržati najviše sledeće aktivnosti:

(a)

za radioaktivne materije u posebnom obliku - A1 ili

(b)

za sve druge radioaktivne materije - A2.

2.2.7.7.1.4.2

Za smeše radionuklida, čiji su identiteti i postojeće aktivnosti poznati, za radioaktivni sadržaj komada za otpremu tipa A potrebno je primeniti sledeći uslov:

pri čemu je

B (i) aktivnost radionuklida i kao radioaktive materije u posebnom obliku i A1 (i) je vrednost A1 za radionuklid i;

C (j) aktivnost radionuklida j, koji nije radioaktivna materija u posebnom obliku, i A2 (j) je vrednost A2 za radionuklid j.

2.2.7.7.1.5

Komadi za otpremu tipa B(U) i tipa B(M)

2.2.7.7.1.5.1

Komadi za otpremu tipa B(U) i tipa B(M) uskladu sa njihovim potvrdama o dopuštenju, ne smeju sadržati:

(a)

veće aktivnosti od onih koji su dozvoljene za uzorak komada za otpremu;

(b)

druge radionuklide osim onih koji su dozvoljeni za uzorak komada za otpremu; ili

(c)

sadržaje u obliku ili fizičkom ili hemijskom stanju, koji odstupaju od onih koji su dozvoljeni za uzorak komada za otpremu.

2.2.7.7.1.6

Komadi za otpremu tipa C

Napomena:

Komadi za otpremu tipa C, koji sadrže radioaktivne materije u količinama od ili preko 3000 A1 ili 100.000 A2, u zavisnosti od toga, koja je vrednost niža za radioaktivne materije u posebnom obliku, ili preko 3000 A2 za sve druge radioaktivne materije, mogu se transportovati u vazdušnom saobraćaju. Iako komadi za otpremu tipa C nisu predviđeni za transport radioaktivnih materija u drumskom saobraćaju u takvim količinama (komadi za otpremu tip B(U) - ili tip B(M) zadovoljavaju), sledeći zahtevi se navode, jer se takvi komadi za otpremu mogu transportovati i u drumskom saobraćaju.

Komadi za otpremu tipa C, u skladu sa svojom potvrdom o dopuštenju, ne smeju da sadrže:

(a)

veće aktivnosti od onih koje su dozvoljene za uzorak komada za otpremu;

(b)

druge radionuklide osim onih koji su dozvoljeni za uzorak komada za otpremu; ili

(c)

sadržaje u obliku ili fizičkom ili hemijskom stanju, koji odstupa od onog koji je dozvoljen za uzorak komada za otpremu.

2.2.7.7.1.7

Komadi za otpremu, koji sadrže fisione materije
Ukoliko prema 6.4.11.2 nisu izuzeti, komadi za otpremu, koji sadrže fisione materije, ne smeju, u skladu sa njihovim potvrdama o dopuštenju, da sadrže:

(a)

masu fisionih materija, koja odstupa od one koja je dozvoljena za uzorak komada za otpremu,

(b)

radionuklide ili fisione materije, koji odstupaju od onih koji su dozvoljeni za uzorak komada za otpremu, ili

(c)

sadržaje u obliku, fizičkom ili hemijskom stanju ili sa rasporedom u prostoru, koji odstupa od onog koji je dozvoljen za uzorak komada za otpremu.

2.2.7.7.1.8

Komadi za otpremu, koji sadrže uranijumheksafluorid
Komadi za otpremu, koji sadrže uranijumheksafluorid, ne smeju da sadrže:

(a)

masu uranijumheksafluorida, koja odstupa od one koja je dozvoljena za uzorak komada za otpremu;

(b)

masu uranijumheksafluorida veću od vrednosti, koja bi dovela do stvaranja praznog prostora manjeg od 5% na najvećoj temperaturi komada za otpremu koja je utvrđena za proizvodne sisteme u kojima komad za otpremu treba da se koristi; ili

(c)

uranijumheksafluorid, koji nije u čvrstom obliku ili je prilikom predaje na transport sa unutrašnjim pritiskom iznad atmosferskog pritiska.

2.2.7.7.2

Vrednosti aktivnosti

2.2.7.7.2.1

Sledeće osnovne vrednosti za pojedine radionuklide navedenu su u Tabeli 2.2.7.7.2.1:

(a)

A1 i A2 u TBq;

(b)

Koncentracija aktivnosti za izuzete materije u Bq/g; i

(c)

Granične vrednosti aktivnosti za izuzete pošiljke u Bq.

9Slova "CSI" su skraćenice od engleskog izraza "Criticality Safety Index"
10Slova "TI" su skraćenice od engleskog izraza "Transport Index"
11Slova "LSA" su skraćenice od engleskog izraza "Low Spesific Activity"
12Slova "SCO" su skraćenice od engleskog izraza "Surface Contaminated Object"