6.5.1.4.4

Kôd IBC može biti dopunjen slovom "W". Slovo "W" znači da IBC pripada tipu IBC koji je označen kôdom, ali da je izrađen prema specifikaciji koja odstupa od 6.5.5 i da se smatra ekvivalentnim u skladu sa zahtevima iz 6.5.1.1.2.

6.5.2

Obeležavanje

6.5.2.1

Osnovno obeležje

6.5.2.1.1

Svaki IBC koji je izrađen i namenjen za upotrebu u skladu sa ADR mora biti obeležen trajnim, čitljivim i na vidljivom mestu istaknutim obeležjem. Obeležje koje se sastoji iz slova, cifara i simbola sa veličinom znakova od najmanje 12 mm mora da obuhvata sledeće podatke:

(a)

simbol Ujedinjenih nacija za ambalažu.

Za metalne IBC na koje se obeležje nanosi žigom ili utiskivanjem umesto simbola mogu da se koriste slova "UN";

(b)

kod kojim se označava vrsta IBC u skladu sa 6.5.1.4;

(c)

veliko slovo koje označava grupu (grupe) ambalaže čiji je tip konstrukcije dozvoljen:
(i) X za ambalažne grupe I, II i III (samo IBC za čvrste materije),
(ii) Y za ambalažne grupe II i III,
(iii) Z samo za ambalažnu grupu III;

(d)

mesec i godina proizvodnje (poslednje dve cifre);

(e)

oznaka države u kojoj je izdata dozvola za dodelu obeležja, navedena u vidu oznake za motorna vozila u međunarodnom saobraćaju12;

(f)

naziv ili oznaka proizvođača i bilo koja druga identifikacija IBC utvrđena od strane nadležnog organa;

(g)

ispitno opterećenje kod ispitivanja na pritisak pri slaganju u kg. Za IBC koji nisu projektovani za slaganje navodi se "0";

(h)

maksimalno dozvoljena ukupna masa u kg.

Ovo osnovno obeležje mora biti istaknuto prema redosledu iz prethodnih stavova. Dodatno obeležje koje se zahteva u skladu sa 6.5.2.2, kao i svako drugo obeležje odobreno od strane nadležnog organa postavlja se tako da pojedini delovi osnovnog obeležja budu jasno prepoznatljivi.
Svaki od elemenata obeležja koji je istaknut u skladu sa (a) do (h) i u skladu sa 6.5.2.2 mora da bude jasno odvojen u cilju lakše identifikacije, npr. kosom crtom ili praznim mestom.

___________________
12Oznaka za motorna vozila u međunarodnom saobraćaju predviđena Bečkom konvencijom o drumskom saobraćaju (1968.)

6.5.2.1.2

6.5.2.2

6.5.2.2.1

Pored obeležja koje se zahteva u 6.5.2.1, na svakom IBC moraju biti navedeni sledeći podaci koji smeju da budu istaknuti na tablici od materijala otpornog na koroziju, koja je trajno pričvršćena na lako dostupnom mestu za kontrolu:

a) Navesti korišćene jedinice mere.

6.5.2.2.2

Pored oznaka koje se zahtevaju u 6.5.2.1, na fleksibilnim IBC sme biti istaknut piktogram na kome su navedene preporučene metode podizanja.

6.5.2.2.3

Unutrašnja posuda kombinovanih IBC mora biti obeležena najmanje sa sledećim podacima:

(a)

ime ili simbol proizvođača i svako drugo obeležje IBC utvrđeno od strane nadležnog organa u skladu sa 6.5.2.1.1 (f);

(b)

datum proizvodnje u skladu sa 6.5.2.1.1 (d);

(c)

oznaka države u kojoj je izdato odobrenje za dodelu obeležja, u skladu sa 6.5.2.1.1 (e).

6.5.2.2.4

Ako je kombinovani IBC projektovan tako da je moguća demontaža spoljnjeg omotača za transport u praznom stanju (npr. za vraćanje IBC prvobitnom pošiljaocu radi ponovne upotrebe), svi odvojivi delovi u demontiranom stanju moraju biti obeleženi mesecom i godinom proizvodnje i imenom ili simbolom proizvođača ili svakim drugim obeležjem IBC utvrđenim od strane nadležnog organa [vidi 6.5.2.1.1 (f)].

6.5.2.3

Saobraznost sa tipom konstrukcije
Obeležje pokazuje da IBC odgovaraju uspešno ispitanom tipu konstrukcije i da su ispunjeni uslovi navedeni u uverenju o odobrenju za tip konstrukcije.

6.5.3

Zahtevi za izradu

6.5.3.1

Opšti zahtevi

6.5.3.1.1

IBC moraju biti otporni na oštećenja uslovljena okolinom ili adekvatno zaštićeni.

6.5.3.1.2

IBC moraju biti tako izrađeni i zatvoreni da sadržaj u normalnim uslovima transporta, naročito usled dejstva vibracija ili temperaturnih promena, vlage ili pritiska, ne može dospeti u okolinu.

6.5.3.1.3

IBC i njihovi zatvarači moraju biti proizvedeni od materijala koji su kompatibilni sa teretom za punjenje ili iznutra tako zaštićeni da ovi materijali

(a)

ne podležu agresivnom dejstvu tereta za punjenje na taj način da upotreba IBC predstavlja opasnost;

(b)

ne prouzrokuju nikakvu reakciju ili razlaganje tereta za punjenje ili usled delovanja tereta za punjenje na ove materijale ne stvaraju jedinjenja koja su štetna po zdravlje ili opasna.

6.5.3.1.4

Ako se koriste zaptivke, iste moraju biti proizvedene od materijala koji nisu podložni agresivnom dejstvu tereta za punjenje.

6.5.3.1.5

Sva oprema za opsluživanje mora biti tako postavljena ili zaštićena da je opasnost od isticanja tereta za punjenje u slučaju oštećenja tokom rukovanja ili transporta ograničena na najmanju moguću meru.

6.5.3.1.6

IBC, njihovi dodatni uređaji, kao i njihova oprema za opsluživanje i konstrukciona oprema moraju biti projektovani tako da mogu da izdrže unutrašnji pritisak tereta za punjenje bez gubitka tereta za punjenje, kao i naprezanja u normalnim uslovima rukovanja i transporta. IBC koji su namenjeni za slaganje moraju biti projektovani u tu svrhu. Svi uređaji za podizanje i pričvršćivanje IBC moraju imati odgovarajuću čvrstoću, kako bi izdržali normalne uslove rukovanja i transporta bez značajnih deformacija ili oštećenja i biti tako postavljeni da ne dolazi do prekomernih naprezanja bilo kog dela IBC.

6.5.3.1.7

Ako se IBC sastoji iz tela sredstva za pakovanje u okviru, isti mora biti projektovan tako:

(a)

da se telo sredstva za pakovanje ne tare o okvir i na taj način ne oštećuje,

(b)

da telo sredstva za pakovanje uvek ostaje unutar okvira;

(c)

da su delovi opreme pričvršćeni na taj način da ne mogu da budu oštećeni, ako spojevi između tela sredstva za pakovanje i okvira dozvoljavaju relativno istezanje ili pomeranje.

6.5.3.1.8

Ako je IBC opremljen ventilom za ispuštanje na dnu, isti mora imati mogućnost osiguranja u zatvorenom položaju, a celokupan sistem pražnjenja mora biti efikasno zaštićen od oštećenja. Ventili sa zatvaračima u vidu poluge moraju imati mogućnost osiguranja od nenamernog otvaranja, a otvoreni ili zatvoreni položaj mora biti lako prepoznatljiv. Kod IBC za tečne materije otvor za isticanje mora biti opremljen dodatnim uređajem za zatvaranje, npr. slepom prirubnicom ili nekim ekvivalentnim uređajem.

6.5.4

Ispitivanje, odobrenje za tip konstrukcije i kontrolisanje

6.5.4.1

Obezbeđenje kvaliteta: kako bi se obezbedilo da svaki proizvedeni IBC ispunjava zahteve ovog poglavlja, IBC moraju biti proizvedeni i ispitani u skladu sa programom obezbeđenja kvaliteta koji je priznat od strane nadležnog organa.

6.5.4.2

Ispitivanja: IBC moraju biti podvrgnuti tipskim ispitivanjima konstrukcije i eventualno prvim i periodičnim kontrolisanjima i ispitivanjima u skladu sa 6.5.4.4.

6.5.4.3

Odobrenje za tip konstrukcije: za svaki tip konstrukcije IBC izdaje se potvrda o odobrenju za tip konstrukcije i obeležje (u skladu sa zahtevima iz 6.5.2), čime se potvrđuje da tip konstrukcije, uključujući njegovu opremu, odgovara zahtevima o ispitivanju.

6.5.4.4

Kontrolisanje i ispitivanje

Napomena:

U vezi sa ispitivanjima i kontrolisanjima popravljenih IBC vidi i 6.5.4.5.

6.5.4.4.1

Svi metalni IBC, svi tvrdi plastični IBC i svi kombinovani IBC moraju biti podvrgnuti kontrolisanju koje zadovoljava zahteve nadležnog organa:

(a)

pre puštanja u eksploataciju (uključujući posle prerade), a zatim u intervalima ne dužim od pet godina, u pogledu:

(i) usklađenosti sa tipom konstrukcije, uključujući obeležje;
(ii) unutrašnjeg i spoljašnjeg stanja;
(iii) besprekornog funkcionisanja opreme za opsluživanje.

Eventualno postojeću termičku izolaciju potrebno je odstraniti samo ako je to neophodno za besprekorno ispitivanje tela sredstva za pakovanje IBC.

(b)

u vremenskim intervalima od najviše dve i po godine, u pogledu:

(i) spoljašnjeg stanja;
(ii) besprekornog funkcionisanja opreme za opsluživanje.

Eventualno postojeću termičku izolaciju potrebno je odstraniti samo ako je to neophodno za besprekorno ispitivanje tela sredstva za pakovanje IBC.

Svaki IBC mora u svakom pogledu da odgovara svom tipu konstrukcije.

6.5.4.4.2

Svi metalni IBC, svi tvrdi plastični IBC i svi kombinovani IBC za tečne materije ili za čvrste materije koje se pune ili prazne pod pritiskom moraju biti podvrgnuti odgovarajućem ispitivanju zaptivenosti i biti u stanju da dostignu nivo ispitivanja naveden u 6.5.6.7.3:

(a)

pre prve upotrebe za transport;

(b)

u intervalima od najviše dve i po godine.

Za ovo ispitivanje IBC ne mora biti opremljen svojim zatvaračima. Unutrašnja posuda kombinovanog IBC sme biti ispitana bez spoljne obloge, pod uslovom da to ne utiče na rezultate ispitivanja.

6.5.4.4.3

Vlasnik IBC je dužan da čuva izveštaj o svakom kontrolisanju i svakom ispitivanju najmanje do sledećeg kontrolisanja ili ispitivanja. Izveštaj mora da sadrži rezultate kontrolisanja i ispitivanja, uz navođenje tela koje je izvršilo kontrolisanje i ispitivanje (vidi i zahteve o obeležavanju iz 6.5.2.2.1).

6.5.4.5

Popravljeni IBC

6.5.4.5.1

Ako je IBC oštećen usled udara (npr. prilikom vanrednog događaja) ili iz drugih razloga, on mora biti popravljen ili na neki drugi način osposobljen (vidi definiciju pojma "redovno održavanje IBC" u 1.2.1), kako bi odgovarao tipu konstrukcije. Oštećena tela sredstva za pakovanje kod tvrdog plastičnog IBC i oštećene unutrašnje posude kombinovanog IBC moraju biti zamenjeni.

6.5.4.5.2

Dodatno uz ostala ispitivanja i kontrolisanja u skladu sa ADR, IBC posle popravke mora da bude podvrgnut kompletnim ispitivanjima i kontrolisanjima predviđenim u 6.5.4.4; o tome se izrađuju zahtevani izveštaji o ispitivanju.

6.5.4.5.3

Institucija koje sprovodi ispitivanja i kontrolisanja posle popravke mora da obeleži IBC sledećim trajnim podacima u blizini obeležja proizvođača za tip konstrukcije UN:

(a)

država u kojoj su izvršena ispitivanja i kontrolisanja;

(b)

naziv ili dozvoljena oznaka tela koje je izvršilo ispitivanja i kontrolisanja i

(c)

datum (mesec, godina) ispitivanja i kontrolisanja.

6.5.4.5.4

Za izvršena ispitivanja i kontrolisanja u skladu sa 6.5.4.5.2 može se pretpostaviti da odgovaraju zahtevima o periodičnim ispitivanjima i kontrolisanjima koji se sprovode u intervalima od dve i po godine i pet godina.

6.5.4.5.5

Nadležni organ može u svako doba zahtevati da se ispitivanjima u skladu sa ovim poglavljem podnese dokaz o tome da IBC ispunjavaju zahteve o ispitivanju tipa konstrukcije.

6.5.5

Posebni zahtevi za IBC

6.5.5.1

Posebni zahtevi za metalne IBC

6.5.5.1.1

Ovi zahtevi važe za metalne IBC za transport čvrstih ili tečnih materija. Postoje tri vrste metalnih IBC:

(a)

IBC za čvrste materije koji se pune ili prazne putem gravitacije (11A, 11B, 11N);

(b)

IBC za čvrste materije koji se pune ili prazne nadpritiskom većim od 10 kPa (0,1 bar) (21A, 21B, 21N) i

(c)

IBC za tečne materije (31A, 31B, 31N).

6.5.5.1.2

Tela sredstava za pakovanje moraju biti proizvedena od odgovarajućeg deformabilnog metala za koji je pouzdano utvrđeno da je zavarljiv. Zavareni spojevi moraju biti stručno izvedeni i pružati potpunu sigurnost. Po potrebi mora se uzeti u obzir ponašanje materijala na niskim temperaturama.

6.5.5.1.3

Potrebno je voditi računa o tome da se izbegnu oštećenja usled galvanskih dejstava koja nastaju na osnovu dodira različitih metala.

6.5.5.1.4

IBC od aluminijuma za transport zapaljivih tečnih materija ne smeju imati pokretne delove kao što su poklopci, zatvarači, itd. od nezaštićenog rđajućeg čelika koji bi mogli da izazovu opasnu reakciju sa aluminijumom u slučaju kontakta usled trenja ili udara.

6.5.5.1.5

Metalni IBC moraju biti proizvedeni od metala koji ispunjava sledeće zahteve:

(a)

kod čelika istezanje pri kidanju u procentima ne sme da iznosi manje od

Rm = garantovana minimalna zatezna čvrstoća korišćenog čelika u N/mm2;

(b)

kod aluminijuma i njegovih legura istezanje pri kidanju u procentima ne sme da iznosi manje od

Ispitni uzorci koji se koriste za određivanje istezanja pri kidanju moraju se uzimati poprečno u odnosu na smer valjanja i biti tako pričvršćeni da je

pri čemu je:

Lo =

merna dužina ispitnog uzorka pre ispitivanja

d =

prečnik

A =

površina poprečnog preseka ispitnog uzorka

6.5.5.1.6

Minimalna debljina zidova:

(a)

kod referentnog čelika sa proizvodom Rm x A0 =10000 debljina zidova ne sme da iznosi manje od:

pri čemu je:

Ao =

minimalno istezanje (u procentima) korišćenog referentnog čelika pri lomu pod zateznim opterećenjem (vidi 6.5.5.1.5);

(b)

kod drugih metala osim referentnog čelika navedenog pod (a) minimalna debljina zida izračunava se po sledećoj formuli:

pri čemu je:

e1 =

potrebna ekvivalentna debljina zida korišćenog metala (u mm)

eo =

potrebna minimalna debljina zida za referentni čelik (u mm)

Rm1 =

garantovana minimalna zatezna čvrstoća korišćenog metala (u N/mm2) [vidi (c)]

A1 =

minimalno istezanje (u procentima) korišćenog metala pri lomu pod zateznim opterećenjem (vidi 6.5.5.1.5).

Debljina zida, međutim, ni u kom slučaju ne sme da iznosi manje od 1,5 mm.

(c)

U svrhu proračuna prema (b), garantovana minimalna zatezna čvrstoća korišćenog metala (Rm1) je minimalna vrednost utvrđena nacionalnim ili međunarodnim standardima za materijal. Za austenitni čelik se minimalna vrednost Rm1 koja je definisana standardima za materijal sme, međutim, povećati do 15%, ako je u sertifikatu o ispitivanju materijala potvrđena veća vrednost. Ako ne postoje standardi za predmetni materijal, vrednost Rm odgovara potvrđenoj vrednosti u sertifikatu o ispitivanju materijala.

6.5.5.1.7

Zahtevi o rasterećenju od pritiska: IBC za tečne materije moraju biti u mogućnosti da ispuštaju dovoljnu količinu pare, kako bi se izbeglo da pod uticajem vatre dođe do pucanja tela sredstva za pakovanje. To se može postići uobičajenim uređajima za rasterećenje od pritiska ili drugim konstrukcionim sredstvima. Pritisak pri aktiviranju ovih uređaja ne sme iznositi više od 65 kPa (0,65 bar) ni manje od utvrđenog ukupnog nadpritiska u IBC [tj. pritisak pare tereta za punjenje plus parcijalni pritisak vazduha ili drugih inertnih gasova, umanjen za 100 kPa (1 bar)] na 55º C, utvrđenog na osnovu maksimalnog stepena punjenja u skladu sa 4.1.1.4. Potrebni uređaji za rasterećenje od pritiska moraju biti postavljeni u gasnoj fazi.

6.5.5.2

Posebni zahtevi za fleksibilne IBC

6.5.5.2.1

Ovi zahtevi važe za fleksibilne IBC sledećih vrsta:

13H1

plastična vlakna bez obloge ili unutrašnje presvlake

13H2

plastična vlakna, obložen

13H3

plastična vlakna sa unutrašnjom presvlakom

13H4

plastična vlakna, obložen i sa unutrašnjom presvlakom

13H5

plastična folija

13L1

tekstilna vlakna bez obloge ili unutrašnje presvlake

13L2

tekstilna vlakna, obložen

13L3

tekstilna vlakna sa unutrašnjom presvlakom

13L4

tekstilna vlakna, obložen i sa unutrašnjom presvlakom

13M1

papir, višeslojni

13M2

papir, višeslojni, vodootporni

Fleksibilni IBC su namenjeni isključivo za transport čvrstih materija.

6.5.5.2.2

Tela sredstava za pakovanje moraju biti izrađena od odgovarajućih materijala. Čvrstoća materijala i izvedba fleksibilnog IBC moraju biti prilagođeni njegovoj zapremini i predviđenoj upotrebi.

6.5.5.2.3

Svi materijali koji se koriste za proizvodnju fleksibilnih IBC vrsta 13M1 i 13M2 posle najmanje 24-časovnog potpunog potapanja u vodu moraju posedovati još najmanje 85% zatezne čvrstoće koja je prvobitno izmerena posle kondicioniranja materijala do uravnoteženja na relativnoj vlažnosti od najviše 67%.

6.5.5.2.4

Spojevi moraju biti izvedeni šivenjem, vrućim pečaćenjem, lepljenjem ili drugim ekvivalentnim postupcima. Svi šiveni spojevi moraju biti osigurani.

6.5.5.2.5

Fleksibilni IBC moraju posedovati adekvatnu otpornost prema starenju i smanjenju čvrstoće usled ultraljubičastog zračenja, klimatskih uslova ili tereta za punjenje, kako bi bili pogodni za predviđenu upotrebu.

6.5.5.2.6

Kod fleksibilnih IBC za koje je potrebna zaštita od ultraljubičastog zračenja ista se mora obezbediti dodavanjem čađi ili drugih odgovarajućih pigmenata ili inhibitora. Ovi dodaci moraju biti kompatibilni sa teretom za punjenje i zadržati svoje dejstvo tokom ukupnog perioda upotrebe tela sredstva za pakovanje. Kod korišćenja čađi, pigmenata ili inhibitora koji se razlikuju od onih koji su korišćeni za proizvodnju ispitanog tipa konstrukcije može se odustati od ponovnih ispitivanja, ako izmenjeni sadržaj čađi, pigmenata ili inhibitora nema negativan uticaj na fizička svojstva materijala.

6.5.5.2.7

Materijalu za izradu tela sredstva za pakovanje smeju se dodavati aditivi za poboljšanje otpornosti prema starenju ili u druge svrhe, pod uslovom da oni ne utiču negativno na fizička ili hemijska svojstva materijala.

6.5.5.2.8

Za proizvodnju tela sredstava za pakovanje IBC ne sme se koristiti materijal iz već upotrebljavanih posuda. Ostaci od proizvodnje ili otpaci iz istog procesa proizvodnje mogu se, međutim, koristiti. Delovi kao što su pribor i podnožja paleta mogu se, međutim, ponovo koristiti, ako u prethodnoj upotrebi nisu bili ni na koji način oštećeni.

6.5.5.2.9

Kada je posuda napunjena, odnos visine prema širini ne sme da iznosi više od 2:1.

6.5.5.2.10

Unutrašnja presvlaka se mora sastojati od odgovarajućeg materijala. Čvrstoća korišćenog materijala i izvedba unutrašnje presvlake moraju biti prilagođeni zapremini IBC i njegovoj predviđenoj upotrebi. Spojevi i zatvarači moraju biti nepropusni za prašinu i u stanju da izdrže pritiske i udare koji mogu da nastanu u normalnim uslovima rukovanja i transporta.

6.5.5.3

Posebni zahtevi za tvrde plastične IBC

6.5.5.3.1

Ovi zahtevi važe za tvrde plastične IBC za transport čvrstih ili tečnih materija. Postoje sledeće vrste krutih plastičnih IBC:

11H1

za čvrste materije koje se pune ili prazne putem gravitacije, sa konstrukcionom opremom koja je projektovana tako da može da izdrži ukupno opterećenje prilikom slaganja IBC;

11H2

za čvrste materije koje se pune ili prazne putem gravitacije, samonoseći;

21H1

za čvrste materije koje se pune ili prazne pod pritiskom, sa konstrukcionom opremom koja je projektovana tako da može da izdrži ukupno opterećenje prilikom slaganja IBC;

21H2

za čvrste materije koje se pune ili prazne pod pritiskom, samonoseći;

31H1

za tečne materije, sa konstrukcionom opremom koja je projektovana tako da može da izdrži ukupno opterećenje prilikom slaganja IBC;

31H2

za tečne materije, samonoseći.

6.5.5.3.2

Telo sredstva za pakovanje mora biti proizvedeno od odgovarajuće plastike poznatog sastava i specifikacije i njegova čvrstoća mora biti prilagođena njegovoj zapremini i predviđenoj upotrebi. Materijal mora na adekvatan način da bude otporan prema starenju i smanjenju čvrstoće koje je prouzrokovano teretom za punjenje ili eventualno ultraljubičastim zračenjem. Po potrebi mora se uzeti u obzir ponašanje na niskim temperaturama. Permeacija tereta za punjenje u normalnim uslovima transporta ne sme da predstavlja opasnost.

6.5.5.3.3

Ako je potrebna zaštita od ultraljubičastog zračenja, ista se mora obezbediti dodavanjem čađi ili drugih odgovarajućih pigmenata ili inhibitora. Ovi dodaci moraju biti kompatibilni sa sadržajem i zadržati svoje dejstvo tokom ukupnog perioda upotrebe tela sredstva za pakovanje. Kod korišćenja čađi, pigmenata ili inhibitora koji se razlikuju od onih koji su korišćeni za proizvodnju ispitanog tipa konstrukcije sme se odustati od ponovnih ispitivanja, ako izmenjeni sadržaj čađi, pigmenata ili inhibitora nema negativan uticaj na fizička svojstva materijala.

6.5.5.3.4

Materijalu za izradu tela sredstva za pakovanje mogu se dodavati aditivi za poboljšanje otpornosti prema starenju ili u druge svrhe, pod uslovom da oni ne utiču negativno na fizička ili hemijska svojstva materijala.

6.5.5.3.5

Za proizvodnju tvrdih plastičnih IBC se osim prerađenih otpadaka, ostataka ili materijala iz istog procesa proizvodnje ne sme koristiti nikakav drugi upotrebljavani materijal.

6.5.5.4

Posebni zahtevi za kombinovane IBC sa unutrašnjom posudom od plastike

6.5.5.4.1

Ovi zahtevi važe za kombinovane IBC za transport čvrstih ili tečnih materija sledećih vrsta:

11HZ1

kombinovani IBC sa unutrašnjom posudom od tvrde plastike za čvrste materije koje se pune ili prazne putem gravitacije;

11HZ2

kombinovani IBC sa fleksibilnom unutrašnjom posudom od plastike za čvrste materije koje se pune ili prazne putem gravitacije;

21HZ1

kombinovani IBC sa unutrašnjom posudom od tvrde plastike za čvrste materije koje se pune ili prazne pod pritiskom;

21HZ2

kombinovani IBC sa fleksibilnom unutrašnjom posudom od plastike za čvrste materije koje se pune ili prazne pod pritiskom;

31HZ1

kombinovani IBC sa unutrašnjom posudom od tvrde plastike za tečne materije;

31HZ2

kombinovani IBC sa unutrašnjom posudom od tvrde plastike za tečne materije.

Ovaj kôd mora biti dopunjen tako što se slovo Z zamenjuje velikim slovom u skladu sa 6.5.1.4.1 (b) kojim se označava materijal korišćen za spoljni omotač.

6.5.5.4.2

Unutrašnja posuda bez svog spoljnog omotača nije predviđena da funkcioniše kao ambalaža. "Tvrda" unutrašnja posuda je posuda koja u praznom stanju zadržava svoj uobičajeni oblik, a da se zatvarači ne nalaze na pravom mestu i da ga ne podupire spoljni omotač. Unutrašnje posude koje nisu "tvrde" smatraju se "fleksibilnim".

6.5.5.4.3

Spoljni omotač sastoji se, po pravilu, od tvrdog materijala koji je tako oblikovan da štiti unutrašnju posudu od fizičkih oštećenja prilikom rukovanja i transporta, ali nije projektovan za funkciju pakovanja. On po potrebi obuhvata osnovu palete.

6.5.5.4.4

Kombinovani IBC čiji spoljni omotač u potpunosti obuhvata unutrašnju posudu projektuje se tako da se posle ispitivanja zaptivenosti i hidrauličnog ispitivanja unutrašnjeg pritiska lako može oceniti neoštećenost unutrašnje posude.

6.5.5.4.5

Zapremina IBC vrste 31HZ2 mora biti ograničena na 1250 litara.

6.5.5.4.6

Unutrašnja posuda mora biti proizvedena od odgovarajuće plastike poznatog sastava i specifikacije i njena čvrstoća mora biti prilagođena njegovoj zapremini i predviđenoj upotrebi. Materijal mora na adekvatan način da bude otporan prema starenju i smanjenju čvrstoće koje je prouzrokovano teretom za punjenje ili eventualno ultraljubičastim zračenjem. Mora se po potrebi uzeti u obzir njegovo ponašanje na niskim temperaturama. Permeacija tereta za punjenje u normalnim uslovima transporta ne sme da predstavlja opasnost.

6.5.5.4.7

Ako je potrebna zaštita od ultraljubičastog zračenja, ista se mora obezbediti dodavanjem čađi ili drugih odgovarajućih pigmenata ili inhibitora. Ovi dodaci moraju biti kompatibilni sa sadržajem i zadržati svoje dejstvo tokom ukupnog perioda upotrebe unutrašnje posude. Kod korišćenja čađi, pigmenata ili inhibitora koji se razlikuju od onih koji su korišćeni za proizvodnju ispitanog tipa konstrukcije može se odustati od ponovnih ispitivanja, ako izmenjeni sadržaj čađi, pigmenata ili inhibitora nema negativan uticaj na fizička svojstva materijala.

6.5.5.4.8

Materijalu za izradu unutrašnje posude smeju se dodavati aditivi za poboljšanje otpornosti prema starenju ili u druge svrhe, pod uslovom da oni ne utiču negativno na fizička ili hemijska svojstva materijala.

6.5.5.4.9

Za proizvodnju unutrašnjih posuda se osim prerađenih otpadaka, ostataka ili materijala iz istog procesa proizvodnje ne sme koristiti nikakav drugi upotrebljavani materijal.

6.5.5.4.10

Unutrašnje posude IBC vrste 31HZ2 moraju se sastojati od najmanje tri sloja folije.

6.5.5.4.11.

Čvrstoća materijala i konstrukcija spoljneg omotača moraju biti prilagođeni zapremini kombinovanog IBC i predviđenoj upotrebi.

6.5.5.4.12

Spoljni omotač ne sme imati nikakve isturene delove koji mogu da oštete unutrašnju posudu.

6.5.5.4.13

Spoljni omotači od metala proizvode se od odgovarajućeg metala dovoljne debljine.

6.5.5.4.14

Spoljni omotači od prirodnog drveta moraju biti od dobro odležanog, trgovački suvog drveta bez nedostataka, kako bi se sprečilo značajno smanjenje čvrstoće svakog pojedinačnog dela omotača. Gornji i donji delovi mogu se sastojati od vodootpornih materijala od drvnih vlakana, kao što su ploče od drvnih vlakana, iverice ili drugih pogodnih vrsta.

6.5.5.4.15

Spoljni omotači od šper ploče moraju biti proizvedeni od dobro odležanog ljuštenog furnira, sečenog furnira ili od struganog furnira, trgovački suvog i bez nedostataka, kako bi se sprečilo značajno smanjenje čvrstoće omotača. Pojedini slojevi moraju biti međusobno zalepljeni vodootpornim lepkom. Za izradu omotača smeju se koristiti i drugi pogodni materijali zajedno sa šper pločom. Ploče omotača na ugaonim lajsnama ili čeonim stranicama moraju biti čvrsto zakovane ekserima ili spojnicama ili spojene nekim drugim isto tako pogodnim sredstvima.

6.5.5.4.16

Zidovi spoljnog omotača od materijala od drvnih vlakana moraju se sastojati od vodootpornih materijala od drvnih vlakana, kao što su ploče od iverice, ploče od drvnih vlakana ili drugih pogodnih materijala. Ostali delovi omotača smeju biti izrađeni od drugih pogodnih materijala.

6.5.5.4.17

Za spoljne omotače od kartona mora se koristiti čvrst puni karton ili čvrst dvostrani talasasti karton (sa jednim ili više talasa) dobrog kvaliteta, koji je prilagođen zapremini obloge i predviđenoj upotrebi. Vodootpornost spoljne površine mora biti takva da povećanje mase tokom ispitivanja na upijanje vode prema metodi "Cobb" u trajanju od 30 minuta ne iznosi više od 155 g/m2 (vidi standard ISO 535:1991). Karton mora imati odgovarajuću čvrstoću na savijanje. Karton mora biti tako skrojen, bez pukotina savijen i prorezan da se prilikom sastavljanja ne lomi, da njegova površina ne puca ili da se previše se nadima. Talasi talasastog kartona moraju biti čvrsto zalepljeni za spoljne slojeve.

6.5.5.4.18

Krajevi spoljnih omotača od kartona mogu imati drveni okvir ili se u potpunosti sastojati od drveta. Za ojačanje mogu se koristiti drvene lajsne.

6.5.5.4.19

Spojevi spoljnih omotača od kartona moraju biti zalepljeni lepljivom trakom, preklopljeni i zalepljeni ili preklopljeni i učvršćeni metalnim spojnicama. Kod preklopljenih spojeva preklop mora biti odgovarajuće veličine. Ako se zatvaranje vrši lepljenjem ili lepljivom trakom, lepak mora biti vodootporan.

6.5.5.4.20

Ako se spoljni omotač sastoji od plastike, važe odgovarajući zahtevi iz 6.5.5.4.6 do 6.5.5.4.9, pri čemu se u ovom slučaju za spoljni omotač kombinovanih IBC primenjuju merodavni zahtevi za unutrašnje posude.

6.5.5.4.21

Spoljni omotač IBC vrste 31HZ2 mora obuhvatati sve strane unutrašnje posude.

6.5.5.4.22

Podnožje palete koje predstavlja fiksni sastavni deo IBC ili odvojiva paleta moraju biti pogodni za mehaničko rukovanje napunjenim IBC sa maksimalno dozvoljenom ukupnom masom.

6.5.5.4.23

Odvojiva paleta ili podnožje palete moraju biti projektovani tako da se spreče deformacije na dnu IBC koje mogu da prouzrokuju oštećenja prilikom rukovanja.

6.5.5.4.24

Kod odvojive palete spoljni omotač mora biti čvrsto spojena sa paletom, kako bi se obezbedila stabilnost prilikom rukovanja i transporta. Osim toga, površina odvojive palete ne sme imati neravnine koje mogu da oštete IBC.

6.5.5.4.25

Da bi se poboljšala mogućnost slaganja, dozvoljeno je korišćenje uređaja za ojačanje, kao što su drveni podupirači koji se, međutim, moraju nalaziti izvan unutrašnje posude.

6.5.5.4.26

Ako su IBC predviđeni za slaganje, noseća površina mora biti tako izvedena da se teret raspoređuje na siguran način. Ovi IBC moraju biti tako projektovani da unutrašnja posuda ne nosi teret.

6.5.5.5

Posebni zahtevi za IBC od kartona

6.5.5.5.1

Ovi zahtevi važe za IBC od kartona za transport čvrstih materija koje se pune ili prazne putem gravitacije. Vrsta IBC od kartona je 11G.

6.5.5.5.2

IBC od kartona ne smeju biti opremljeni uređajima za podizanje odozgo.

6.5.5.5.3

Telo sredstva za pakovanje mora biti izrađeno od čvrstog punog kartona ili čvrstog dvostranog talasastog kartona (sa jednim ili više slojeva) dobrog kvaliteta, koji je prilagođen zapremini IBC i predviđenoj upotrebi. Vodootpornost spoljne površine mora biti takva da povećanje mase tokom ispitivanja na upijanje vode prema metodi "Cobb" u trajanju od 30 minuta ne iznosi više od 155 g/m2 (vidi standard ISO 535:1991). Karton mora imati odgovarajuću čvrstoću na savijanje. Karton mora biti tako skrojen, bez pukotina savijen i prorezan da se prilikom sastavljanja ne lomi, da njegova površina ne puca ili da se previše se nadima. Talasi talasastog kartona moraju biti čvrsto zalepljeni za spoljne slojeve.

6.5.5.5.4

Zidovi, uključujući poklopac i dance, moraju imati otpornost na probijanje od najmanje 15 J, mereno prema standardu ISO 3036:1975.

6.5.5.5.5

Spojevi tela sredstva za pakovanje IBC moraju imati dovoljan preklop i biti izvedeni lepljivom trakom, lepljenjem, metalnim spojnicama ili drugim sistemima za pričvršćivanje koji su najmanje jednako efikasni. Ako se spajanje vrši lepljenjem ili lepljivom trakom, potrebno je koristiti vodootporni lepak. Metalne spojnice moraju biti provučene kroz sve delove koji se pričvršćuju i tako oblikovane ili zaštićene da ne može da dođe do trenja niti probijanja unutrašnje obloge.

6.5.5.5.6

Unutrašnja presvlaka mora biti izrađena od odgovarajućeg materijala. Čvrstoća korišćenog materijala i izvedba presvlake moraju biti prilagođeni zapremini IBC i predviđenoj upotrebi. Spojevi i zatvarači moraju biti nepropusni za prašinu i izdržati naprezanja usled pritiska i udara koji nastaju u normalnim uslovima rukovanja i transporta.

6.5.5.5.7

Podnožje palete koje predstavlja fiksni sastavni deo IBC ili odvojiva paleta moraju biti pogodni za mehaničko rukovanje napunjenim IBC sa maksimalno dozvoljenom ukupnom masom.

6.5.5.5.8

Odvojiva paleta ili podnožje palete moraju biti projektovani tako da se spreče deformacije na dnu IBC koje mogu da prouzrokuju oštećenja prilikom rukovanja.

6.5.5.5.9

Kod odvojive palete telo sredstva za pakovanje mora biti čvrsto spojeno sa paletom, kako bi se obezbedila stabilnost prilikom rukovanja i transporta. Osim toga, površina odvojive palete ne sme imati neravnine koje mogu da oštete IBC.

6.5.5.5.10

Da bi se povećala sposobnost slaganja, dozvoljeno je korišćenje uređaja za ojačanje, kao što su drveni podupirači koji se, međutim, moraju nalaziti izvan unutrašnje presvlake.

6.5.5.5.11

Ako su IBC predviđeni za slaganje, noseća površina mora biti tako izvedena da se teret raspoređuje na siguran način.

6.5.5.6

Posebni zahtevi za IBC od drveta

6.5.5.6.1

Ovi zahtevi važe za IBC od drveta za transport čvrstih materija koje se pune ili prazne putem gravitacije. Postoje sledeće vrste IBC od drveta:

11C

prirodno drvo sa unutrašnjom presvlakom

11D

šper ploča sa unutrašnjom presvlakom

11F

materijal od drvnih vlakana sa unutrašnjom presvlakom.

6.5.5.6.2

IBC od drveta ne smeju biti opremljeni uređajima za podizanje odozgo.

6.5.5.6.3

Čvrstoća korišćenih materijala i način izrade tela sredstva za pakovanje moraju biti prilagođeni zapremini i predviđenoj upotrebi IBC.

6.5.5.6.4

Ako se tela sredstava za pakovanje sastoje od prirodnog drveta, ono mora biti dobro odležano, trgovački suvo i bez nedostataka, kako bi se sprečilo značajno smanjenje čvrstoće svakog pojedinačnog dela IBC. Svaki deo IBC se mora sastojati iz jednog komada ili biti ekvivalentan sa istim. Delovi se smatraju ekvivalentnim sa jednim komadom, ako je primenjen odgovarajući lepljeni spoj, kao npr. spoj "Linderman" (spoj u vidu lastinog repa), spoj pomoću žlebova i pera, preklopni spoj, sučeoni spoj sa najmanje dva talasasta metalna elementa za pričvršćivanje na svakom spoju ili drugi jednako efikasan postupak.

6.5.5.6.5

Ako se tela sredstava za pakovanje sastoje od šper ploče, ono se mora sastojati iz najmanje tri sloja i biti proizvedeno od dobro odležanog ljuštenog furnira, sečenog furnira ili struganog furnira, trgovački suvog i bez nedostataka koji mogu značajno da smanje čvrstoću tela sredstva za pakovanje. Pojedini slojevi moraju biti međusobno zalepljeni vodootpornim lepkom. Za izradu tela sredstava za pakovanje smeju se koristiti i drugi pogodni materijali zajedno sa šper pločom.

6.5.5.6.6

Ako se tela sredstava za pakovanje sastoje od materijala od drvnih vlakana, on mora biti vodootporan, kao što su ploče od iverice, ploče od drvnih vlakana ili drugi odgovarajući materijali.

6.5.5.6.7

Ploče IBC na ugaonim lajsnama ili čeonim stranicama moraju biti čvrsto zakovane ekserima ili spojnicama ili spojene nekim drugim isto tako pogodnim sredstvima.

6.5.5.6.8

Unutrašnja presvlaka mora biti izrađena od odgovarajućeg materijala. Čvrstoća korišćenog materijala i izvedba presvlake moraju biti prilagođeni zapremini IBC i predviđenoj upotrebi. Spojevi i zatvarači moraju biti nepropusni za prašinu i izdržati naprezanja usled pritiska i udara koji nastaju u normalnim uslovima rukovanja i transporta.

6.5.5.6.9

Podnožje palete koje predstavlja fiksni sastavni deo IBC ili odvojiva paleta moraju biti pogodni za mehaničko rukovanje IBC nakon punjenja sa maksimalno dozvoljenom masom.

6.5.5.6.10

Odvojiva paleta ili podnožje palete moraju biti projektovani tako da se spreče deformacije na dnu IBC koje mogu da prouzrokuju oštećenja prilikom rukovanja.

6.5.5.6.11

Kod odvojive palete telo sredstva za pakovanje mora biti čvrsto spojeno sa paletom, kako bi se obezbedila stabilnost prilikom rukovanja i transporta. Osim toga, površina odvojive palete ne sme imati neravnine koje mogu da oštete IBC.

6.5.5.6.12

Da bi se povećala sposobnost slaganja, dozvoljeno je korišćenje uređaja za ojačanje, kao što su drveni podupirači koji se, međutim, moraju nalaziti izvan unutrašnje presvlake.

6.5.5.6.13

Ako su IBC predviđeni za slaganje, noseća površina mora biti tako izvedena da se teret raspoređuje na siguran način.

6.5.6

Zahtevi za ispitivanje

6.5.6.1

Sprovođenje i učestalost ispitivanja

6.5.6.1.1

Pre upotrebe IBC tip konstrukcije svakog IBC mora biti ispitan prema postupcima utvrđenim od strane nadležnog organa i dozvoljen od strane istog. Tip konstrukcije IBC određuje se prema izvedbi, veličini, korišćenom materijalu i njegovoj debljini, načinu proizvodnje i uređajima za punjenje i pražnjenje; u to mogu biti uključene i razne obrade površine. Takođe su uključeni IBC koji se samo po manjim spoljnim dimenzijama razlikuju od ispitivanog tipa konstrukcije.

6.5.6.1.2

Ispitivanja se moraju sprovoditi na IBC spremnim za otpremu. IBC moraju biti napunjeni u skladu sa podacima u odgovarajućim odeljcima. Materije koje su predviđene za transport u IBC mogu biti zamenjene drugim materijama, ukoliko to ne utiče na tačnost rezultata ispitivanja. Ako se čvrste materije zamenjuju drugim materijama, one moraju imati ista fizička svojstva (masa, veličina zrna, itd.) kao materija koja je predviđena za transport. Dozvoljeno je korišćenje dodataka kao što su vreće sa olovnom sačmom, kako bi se dobila potrebna ukupna masa komada za otpremu, ukoliko se rasporede tako da ne utiču na tačnost rezultata ispitivanja.

6.5.6.2

Ispitivanja tipa konstrukcije

6.5.6.2.1

Za svaki tip konstrukcije, veličinu, debljinu zidova i način izrade, jedan jedini IBC podvrgava se ispitivanju u skladu sa 6.5.6.5 do 6.5.6.12, prema redosledu navedenom u 6.5.6.3.7. Ova ispitivanja tipa konstrukcije moraju biti sprovedena u skladu sa postupcima utvrđenim od strane nadležnog organa.

6.5.6.2.2

U cilju dokazivanja dovoljne hemijske kompatibilnosti sa sadržanim teretima ili standardnim tečnostima u skladu sa 6.5.6.3.3 ili 6.5.6.3.5 za tvrde plastične IBC vrste 31H2 i za kombinovane IBC vrste 31HH1 i 31HH2, sme se koristiti i drugi IBC, ukoliko su ovi IBC projektovani za slaganje. U tom slučaju, oba IBC moraju da budu podvrgnuta prethodnom skladištenju.

6.5.6.2.3

Nadležni organ može da dozvoli selektivno ispitivanje IBC koji se samo neznatno razlikuju od ispitane vrste, npr. u slučaju neznatnih smanjenja spoljnih dimenzija.

6.5.6.2.4

Ako se za ispitivanja koriste odvojive palete, izveštaj o ispitivanju izrađen u skladu sa 6.5.6.13 mora da sadrži tehnički opis korišćenih paleta.

6.5.6.3

Priprema za ispitivanja

6.5.6.3.1

IBC od papira, IBC od kartona i kombinovani IBC sa spoljnim omotačem od kartona moraju da budu kondicionirani najmanje 24 sata u klimatskim uslovima regulisane temperature i relativne vlažnosti vazduha. Postoje tri mogućnosti, od kojih treba odabrati jednu. Najpovoljnija klima je 23º C ± 2º C i 50% ± 2% relativne vlažnosti vazduha. Ostale dve mogućnosti su 20º C ± 2º C i 65% ± 2% relativne vlažnosti vazduha, ili 27º C ± 2º C i 65% ± 2% relativne vlažnosti vazduha.

Napomena:

Prosečne vrednosti moraju se kretati unutar ovih graničnih vrednosti. Kratkotrajna kolebanja i ograničenja merenja mogu da dovedu do odstupanja vrednosti merenja od ± 5% za relativnu vlažnost vazduha, a da to nema značajan uticaj na mogućnost ponovnog izvođenja ispitivanja.

6.5.6.3.2

Neophodno je preduzeti dodatne mere, kako bi se obezbedilo da plastika koja se koristi za proizvodnju krutih plastičnih IBC (vrste 31H1 i 31H2) kao i kombinovanih IBC (vrste 31HZ1 i 31HZ2) odgovara zahtevima iz 6.5.5.3.2 do 6.5.5.3.4 odnosno 6.5.5.4.6 do 6.5.5.4.9.

6.5.6.3.3

U cilju dokazivanja dovoljne hemijske kompatibilnosti sa teretom za punjenje, uzorci IBC se podvrgavaju šestomesečnom prethodnom skladištenju, pri čemu se uzorci pune predviđenim teretom za punjenje ili materijama za koje je poznato da imaju najmanje iste uticaje na predmetne plastične materije koji prouzrokuju pukotine usled naprezanja, nadimanje ili molekularno razgrađivanje, a zatim podvrgavaju ispitivanjima navedenim u tabeli iz 6.5.6.3.7.

6.5.6.3.4

Ako je zadovoljavajuće ponašanje plastičnih materija dokazano nekim drugim postupkom, nije potrebno gore navedeno ispitivanje kompatibilnosti. Ovi postupci moraju biti najmanje ekvivalentni sa gore navedenim ispitivanjem kompatibilnosti i priznati od strane nadležnog organa.

6.5.6.3.5

Za krute plastične IBC od polietilena (vrste 31H1 i 31H2) u skladu sa 6.5.5.3 i za kombinovane IBC sa plastičnom unutrašnjom posudom od polietilena (vrste 31HZ1 i 31HZ2) u skladu sa 6.5.5.4 hemijska kompatibilnost sa tečnim teretom za punjenje koje se izjednačavaju u skladu sa 4.1.1.19 može biti dokazana pomoću standardnih tečnosti (vidi 6.1.6), kako sledi.
Standardne tečnosti su reprezenti za mehanizme koji oštećuju polietilen, a to su: omekšavanje usled nadimanja, pojava pukotina usled naprezanja, molekularno razgrađujuće reakcije i kombinacije istih.
Dovoljna hemijska kompatibilnost IBC može se dokazati tronedeljnim skladištenjem zahtevanih tipova konstrukcije sa odnosnom standardnom tečnošću (standardnim tečnostima) na 40º C; ako je standardna tečnost voda, skladištenje po ovom postupku nije potrebno. Kod standardnih tečnosti "rastvor sredstva za kvašenje" i "sirćetna kiselina" nije potrebno skladištenje ispitnih uzoraka koji se koriste za ispitivanje na pritisak pri slaganju. Posle ovog skladištenja ispitni uzorci moraju biti podvrgnuti ispitivanjima predviđenim u 6.5.6.4 do 6.5.6.9.
Za tert-butilhidroperoksid sa sadržajem peroksida preko 40%, kao i za peroksi-sirćetne kiseline Klase 5.2 ispitivanje kompatibilnosti ne sme da se sprovodi sa standardnim tečnostima. Za ove materije se dovoljna hemijska kompatibilnost ispitnih uzoraka mora dokazati tokom šestomesečnog skladištenja na sobnoj temperaturi sa materijama za čiji su transport predviđeni.
Rezultati postupka prema ovom stavu sa IBC od polietilena mogu biti priznati za isti tip konstrukcije čija je unutrašnja površina fluorisana.

6.5.6.3.6

Za tipove konstrukcija IBC od polietilena u skladu sa 6.5.6.3.5 koji su zadovoljili ispitivanje u skladu sa 6.5.6.3.5 hemijska kompatibilnost sa teretom za punjenje sme biti dokazana i na osnovu laboratorijskih opita kojima treba da bude dokazano da je uticaj ovog tereta za punjenje na probna tela manji od uticaja standardne (standardnih) tečnosti, pri čemu se moraju uzeti u obzir relevantni mehanizmi oštećenja. Za relativne gustine i pritiske pare pri tom važe isti preduslovi kao što je utvrđeno u 4.1.1.19.2.

6.5.6.3.7

Redosled sprovođenja ispitivanja tipa konstrukcije

Vrsta IBC

Dizanje odozdo

Dizanje odozgo(a)

Pritisak pri slaganju(b)

Zaptivenost

Unutrašnji pritisak, hidraulični

Pad

Cepanje

Prevrtanje

Uspravljanje(c)

metal:
11A,
11B,
11N

1.(a)

2.

3.

-

-

4.(e)

-

-

-

21A,
21B,
21N,
31A,
31B,
31N

1.(a)

2.

3.

4.

5.

6.(e)

-

-

-

Fleksibilni(d)

-

x(c)

x

-

-

x

x

x

x

tvrda plastika:
11H1,
11H2

1.(a)

2.

3.

-

-

4

-

-

-

21H1,
21H2,
31H1,
31H2

1.(a)

2.

3.(f)

4.

5.

6.

-

-

-

kombinovani:
11HZ1,
11HZ2

1.(a)

2.

3.

-

-

4.(e)

-

-

-

21HZ1,
21HZ2,
31HZ1,
31HZ2

1.(a)

2.

3.(f)

4.

5.

6(e)

-

-

-

karton

1.

-

2.

-

-

3.

-

-

-

drvo

1.

-

2.

-

-

3.

-

-

-

(a)

Ukoliko su IBC projektovani za ovaj način rukovanja.

(b)

Ukoliko su IBC projektovani za slaganje.

(c)

Ukoliko su IBC projektovani za podizanje odozgo ili sa strane.

(d)

Ispitivanja koje treba sprovesti obeležena su znakom "x"; IBC koji je bio podvrgnut ispitivanju sme da se koristi za druga ispitivanja prema proizvoljnom redosledu.

(e)

Za ispitivanje na pad sme da se koristi drugi IBC istog tipa konstrukcije.

(f)

Drugi IBC u skladu sa 6.5.6.2.2 sme da se koristi mimo redosleda, neposredno nakon prethodnog skladištenja.

6.5.6.4

Ispitivanje podizanjem odozdo

6.5.6.4.1

Oblast primene
Za sve IBC od kartona i od drveta, kao i za sve vrste IBC koji su opremljeni uređajem za podizanje odozdo, kao ispitivanje tipa konstrukcije.

6.5.6.4.2

Priprema IBC za ispitivanje
IBC treba da se napuni. Teret se stavlja i ravnomerno raspoređuje. Masa napunjenog IBC i stavljenog tereta mora da odgovara 1,25-strukoj maksimalno dozvoljenoj ukupnoj masi.

6.5.6.4.3

Postupak ispitivanja
IBC mora dva puta da bude podignut i spušten viljuškarom, pri čemu viljuška mora biti centralno postavljena i imati razmak od ¾ dimenzije stranice uvođenja (izuzev ako su tačke uvođenja utvrđene). Viljuška mora biti uvedena do ¾ u smeru uvođenja. Ispitivanje se mora ponoviti u svakom mogućem smeru uvođenja.

6.5.6.4.4

Kriterijumi za uspešnost ispitivanja
Bez trajne deformacije IBC, uključujući eventualno postojeće podnožje palete, koja bi ugrozila bezbednost transporta i bez gubitka tereta za punjenje.

6.5.6.5

Ispitivanje podizanjem odozgo

6.5.6.5.1

Oblast primene
Za sve vrste IBC koji su projektovani za podizanje odozgo ili kod fleksibilnih IBC za podizanje odozgo ili sa strane, kao ispitivanje tipa konstrukcije.

6.5.6.5.2

Priprema IBC za ispitivanje
Metalni IBC, tvrdi plastični IBC i kombinovani IBC treba da se napune. Stavlja se teret i ravnomerno se raspoređuje. Masa napunjenog IBC i stavljenog tereta mora da odgovara dvostrukoj maksimalno dozvoljenoj ukupnoj masi. Fleksibilni IBC se pune reprezentativnom materijom i zatim tovare do šestostruke maksimalno dozvoljene ukupne mase, pri čemu se teret ravnomerno raspoređuje.

6.5.6.5.3

Postupak ispitivanja
Metalni i fleksibilni IBC moraju biti podignuti na način za koji su projektovani, sve dok se ne budu nalazili slobodno iznad tla i tokom pet minuta zadržani u tom položaju.
Kruti plastični IBC i kombinovani IBC se podižu

(a)

u trajanju od pet minuta na svakom paru dijagonalno postavljenih uređaja za podizanje, tako da sile podizanja deluju vertikalno, i

(b)

u trajanju od pet minuta na svakom paru dijagonalno postavljenih uređaja za podizanje, tako da sile podizanja deluju na sredinu IBC pod uglom od 45º u odnosu na vertikalu.

6.5.6.5.4

Za fleksibilne IBC smeju se primeniti i drugi, najmanje jednako efektivni postupci za ispitivanje podizanjem odozgo i pripremu za ispitivanje.

6.5.6.5.5

Kriterijumi za uspešnost ispitivanja

(a)

Metalni IBC, tvrdi plastični IBC, kombinovani IBC: bez trajne deformacije IBC, uključujući eventualno postojeće podnožje palete, koja bi ugrozila bezbednost transporta i bez gubitka tereta za punjenje.

(b)

Fleksibilni IBC: bez oštećenja IBC ili njegovih uređaja za podizanje usled kojih IBC postaje nepodoban za transport ili rukovanje i bez gubitka tereta za punjenje.

6.5.6.6

Ispitivanje na pritisak pri slaganju

6.5.6.6.1

Oblast primene
Za sve vrste IBC koji su projektovani za slaganje, kao ispitivanje tipa konstrukcije.

6.5.6.6.2

Priprema IBC za ispitivanje
IBC se puni do svoje maksimalno dozvoljene ukupne mase. Ako gustina proizvoda koji se koristi za ispitivanje to ne dozvoljava, stavlja se dodatni teret, kako bi IBC mogao da bude ispitan sa svojom maksimalno dozvoljenom ukupnom masom, pri čemu se teret ravnomerno raspoređuje.

6.5.6.6.3

Postupak ispitivanja

(a)

IBC mora biti postavljen tako da njegovo dno naleže na horizontalnu tvrdu podlogu i izložen ravnomerno raspoređenom naslaganom ispitnom teretu (vidi 6.5.6.6.4). Za tvrde plastične IBC vrste 31H2 i za kombinovane IBC vrsta 31HH1 i 31HH2 ispitivanje na pritisak pri slaganju mora biti sprovedeno sa originalnim teretom za punjenje ili nekom standardnom tečnošću (vidi 6.1.6) u skladu sa 6.5.6.3.3 ili 6.5.6.3.5, pri čemu se drugi IBC u skladu sa 6.5.6.2.2 koristi nakon prethodnog skladištenja. IBC se izlažu ispitnom opterećenju najmanje:

(i) pet minuta kod metalnih IBC;
(ii) 28 dana na 40º C kod tvrdih plastičnih IBC vrsta 11N2, 21N2 i 31N2, kod kombinovanih IBC sa spoljnom plastičnim omotačem koji podnose teret pri slaganju (tj. vrsta 11HH1, 11HH2, 21HH1, 21HH2, 31HH1 i 31HH2);
(iii) 24 sata kod svih drugih vrsta IBC.

(b)

Ispitno opterećenje mora da se postigne jednom od sledećih metoda:

(i) jedan ili više IBC iste konstrukcije, koji su napunjeni do maksimalno dozvoljene ukupne mase, slažu se na IBC koji se ispituje;
(ii) odgovarajući tegovi stavljaju se na ravnu ploču ili na model dna IBC koji se zatim postavljaju na IBC koji se ispituje.

6.5.6.6.4

Proračunavanje naslaganog ispitnog tereta
Teret koji se stavlja na IBC mora da odgovara 1,8-strukom zbiru maksimalno dozvoljene ukupne mase onog broja istovrsnih IBC koji sme da bude naslagan na IBC u toku transporta.

6.5.6.6.5

Kriterijumi za uspešnost ispitivanja

(a)

Sve vrste IBC, izuzev fleksibilnih IBC: bez trajne deformacije IBC, uključujući eventualno postojeće podnožje palete, koja bi ugrozila bezbednost transporta i bez gubitka tereta za punjenje.

(b)

Fleksibilni IBC: bez oštećenja tela sredstva za pakovanje koje utiče na bezbednost transporta i bez gubitka tereta za punjenje.

6.5.6.7

Ispitivanje zaptivenosti

6.5.6.7.1

Oblast primene
Za sve vrste IBC za transport tečnih materija ili čvrstih materija koje se pune ili prazne pod pritiskom, kao ispitivanje tipa konstrukcije ili periodično ispitivanje.

6.5.6.7.2

Priprema IBC za ispitivanje
Ispitivanje mora biti sprovedeno pre stavljanja eventualno postojeće termičke izolacije. Zatvarači sa ventilacijom moraju biti zamenjeni zatvaračima iste vrste bez ventilacije, ili izduvni otvor mora biti hermetički zatvoren.

6.5.6.7.3

Postupak ispitivanja i ispitni pritisak
Ispitivanje se mora sprovoditi najmanje 10 minuta sa vazduhom nadpritiska od najmanje 20 kPa (0,2 bar). Hermetičnost IBC mora da bude određena odgovarajućom metodom, kao npr. ispitivanjem diferencijalnog vazdušnog pritiska ili potapanjem IBC u vodu ili kod metalnih IBC premazivanjem šavova i spojeva rastvorom sapuna. U slučaju potapanja mora se primeniti korektivni faktor za hidrostatički pritisak. Dozvoljena je primena drugih, najmanje jednako efikasnih metoda.

6.5.6.7.4

Kriterijum za uspešnost ispitivanja
Nema propuštanja.

6.5.6.8

Hidraulično ispitivanje unutrašnjeg pritiska

6.5.6.8.1

Oblast primene
Za sve vrste IBC za transport tečnih materija i čvrstih materija koje se pune ili prazne pod pritiskom, kao ispitivanje tipa konstrukcije.

6.5.6.8.2

Priprema IBC za ispitivanje
Ispitivanje mora biti sprovedeno pre stavljanja eventualno postojeće termičke izolacije.
Uređaji za rasterećenje od pritiska moraju biti stavljeni van funkcije ili odstranjeni, a nastali otvori zatvoreni.

6.5.6.8.3

Postupak ispitivanja
Ispitivanje se mora sprovoditi najmanje 10 minuta sa hidrauličnim pritiskom koji ne sme biti manji od pritiska navedenog u 6.5.6.8.4. IBC se tokom ispitivanja ne sme mehanički podupirati.

6.5.6.8.4

Ispitni pritisak

6.5.6.8.4.1

Metalni IBC:

(a)

za IBC vrsta 21A, 21B i 21N za transport čvrstih materija ambalažne grupe I: ispitni pritisak (nadpritisak) od 250 kPa (2,5 bar);

(b)

za IBC vrsta 21A, 21B, 21N, 31A, 31B i 31N za transport materija ambalažne grupe II ili III: ispitni pritisak (nadpritisak) od 200 kPa (2 bar);

(c)

c) osim toga, za IBC vrsta 31A, 31B i 31N: ispitni pritisak (nadpritisak) od 65 kPa (0,65 bar). Ovo ispitivanje se mora sprovesti pre ispitivanja sa 200 kPa (2 bar).

6.5.6.8.4.2

Tvrdi plastični IBC i kombinovani IBC:

(a)

za IBC vrsta 21H1, 21H2, 21HZ1 i 21HZ2: ispitni pritisak (nadpritisak) od 75 kPa (0,75 bar);

(b)

za IBC vrsta 31H1, 31H2, 31HZ1 i 31HZ2 veća od dveju vrednosti, od kojih se prva određuje jednom od sledećih metoda:

(i) izmereni ukupni nadpritisak u IBC (tj. pritisak pare materije predviđene za transport i parcijalni pritisak vazduha ili drugih inertnih gasova minus 100 kPa) na 55º C, pomnožen sa sigurnosnim faktorom od 1,5; ovaj ukupni nadpritisak određuje se na osnovu maksimalnog stepena punjenja u skladu sa 4.1.1.4 i temperature punjenja od 15º C;

(ii) 1,75-struka vrednost pritiska pare materije predviđene za transport na 50º C minus 100 kPa, no najmanje 100 kPa;

(iii) 1,5-struka vrednost pritiska pare materije predviđene za transport na 55º C minus 100 kPa, no najmanje 100 kPa;

a druga se određuje sledećom metodom:

(iv) dvostruki statički pritisak materije predviđene za transport, no najmanje dvostruka vrednost statičkog pritiska vode.

6.5.6.8.5

Kriterijumi za uspešnost ispitivanja

(a)

Za IBC vrsta 21A, 21B, 21N, 31A, 31B i 31N koji se podvrgavaju ispitnom pritisku navedenom u 6.5.6.8.4.1 (a) ili (b): ne sme doći do propuštanja;

(b)

za IBC vrsta 31A, 31B i 31N koji se podvrgavaju ispitnom pritisku navedenom u 6.5.6.8.4.1 (c): ne sme doći ni do trajne deformacije usled koje IBC postaje nepodoban za transport, niti do propuštanja;

(c)

tvrdi plastični IBC i kombinovani IBC: ne sme doći ni do trajne deformacije usled koje IBC postaje nepodoban za transport, niti do propuštanja.

6.5.6.9

Ispitivanje na pad

6.5.6.9.1

Oblast primene
Za sve vrste IBC kao ispitivanje tipa konstrukcije.

6.5.6.9.2

Priprema IBC za ispitivanje

(a)

metalni IBC: IBC za čvrste materije se mora napuniti najmanje do 95%, a za tečne materije najmanje do 98% svoje maksimalne zapremine. Uređaji za rasterećenje od pritiska moraju biti stavljeni van funkcije ili odstranjeni, a nastali otvori zatvoreni;

(b)

fleksibilni IBC: IBC se mora napuniti do svoje maksimalno dozvoljene ukupne mase, pri čemu se sadržaj ravnomerno raspoređuje;

(c)

tvrdi plastični IBC i kombinovani IBC: IBC za čvrste materije mora biti napunjen najmanje do 95%, a za tečne materije najmanje do 98% svoje maksimalne zapremine. Uređaji za rasterećenje od pritiska smeju biti stavljeni van funkcije ili odstranjeni, a nastali otvori zatvoreni. Ispitivanje IBC se sprovodi nakon što je temperatura ispitnog uzorka i njegovog sadržaja smanjena na -18º C ili niže. Ukoliko se ispitni uzorci kombinovanih IBC pripremaju prema ovom postupku, može se odustati od kondicioniranja navedenog u 6.5.6.3.1. Tečne materije koje se koriste za ispitivanje održavaju se u tečnom stanju, eventualno dodavanjem sredstava protiv zamrzavanja. Od kondicioniranja se može odustati, ako materijali poseduju dovoljnu deformabilnost i zateznu čvrstoću na niskim temperaturama;

(d)

IBC od kartona ili od drveta: IBC mora biti napunjen najmanje do 95% svoje maksimalne zapremine.

6.5.6.9.3

Postupak ispitivanja
IBC se mora pustiti da padne na tvrdu, neelastičnu, glatku, ravnu i horizontalnu podlogu, tako da IBC udari na najslabije mesto svoje osnovne površine.
IBC sa zapreminom od najviše 0,45 m3 se takođe mora pustiti da padne:

(a)

metalni IBC: na najslabije mesto, izuzev mesta na osnovnoj površini koje je ispitano prilikom prvog ispitivanja na pad;

(b)

fleksibilni IBC: na najslabije mesto;

(c)

tvrdi plastični IBC i kombinovani IBC, kao i IBC od kartona i od drveta: ravno na jednu stranu, ravno na gornji deo i na jedan ugao.

Za svako ispitivanje na pad smeju se koristiti isti ili različiti IBC.

6.5.6.9.4

Visina pada
Za čvrste materije i tečne materije, ako se ispitivanje sprovodi sa čvrstom ili tečnom materijom predviđenom za transport, ili sa nekom drugom materijom koja uglavnom poseduje ista fizička svojstva:

Za tečne materije, ako se ispitivanje sprovodi sa vodom:

(a)

ako materija predviđena za transport poseduje relativnu gustinu od maksimalno 1,2:

(b)

ako materija predviđena za transport poseduje relativnu gustinu veću od 1,2, visina pada se proračunava na osnovu relativne gustine (d) materije predviđene za transport, zaokružene na prvu decimalu, kako sledi:

6.5.6.9.5

Kriterijumi za uspešnost ispitivanja

(a)

metalni IBC: bez gubitka tereta za punjenje;

(b)

fleksibilni IBC: bez gubitka tereta za punjenje. Neznatno curenje iz zatvarača ili šavova prilikom udara ne smatra se neispravnošću IBC, pod uslovom da ne dolazi do daljeg propuštanja nakon što je IBC podignut sa tla;

(c)

tvrdi plastični IBC, kombinovani IBC, kao i IBC od kartona i od drveta: bez gubitka tereta za punjenje. Neznatno curenje iz zatvarača prilikom udara ne smatra se neispravnošću IBC, pod uslovom da ne dolazi do daljeg propuštanja.

6.5.6.10

Ispitivanje na cepanje

6.5.6.10.1

Oblast primene
Za sve vrste fleksibilnih IBC kao ispitivanje tipa konstrukcije.

6.5.6.10.2

Priprema IBC za ispitivanje
IBC se mora napuniti najmanje do 95% svoje zapremine i do svoje maksimalno dozvoljene ukupne mase, pri čemu se sadržaj ravnomerno raspoređuje.

6.5.6.10.3

Postupak ispitivanja
Kada se IBC nalazi na tlu, nožem treba potpuno raseći poprečnu stranu u dužini od 100 mm pod uglom od 45º u odnosu na glavnu osu IBC na pola visine između dna IBC i gornjeg nivoa tereta za punjenje. IBC se zatim izlaže ravnomerno raspoređenom opterećenju koje odgovara dvostrukoj maksimalno dozvoljenoj ukupnoj masi. Opterećenje mora da deluje najmanje pet minuta. IBC koji su projektovani za podizanje odozgo ili sa strane se nakon uklanjanja opterećenja podižu, sve dok ne budu iznad tla i ostavljaju u tom položaju pet minuta.

6.5.6.10.4

Kriterijum za uspešnost ispitivanja
Rez se ne sme povećati za više od 25% svoje prvobitne dužine.

6.5.6.11

Ispitivanje na prevrtanje

6.5.6.11.1

Oblast primene
Za sve vrste fleksibilnih IBC kao ispitivanje tipa konstrukcije.

6.5.6.11.2

Priprema IBC za ispitivanje
IBC se mora napuniti najmanje do 95% svoje zapremine i do svoje maksimalno dozvoljene ukupne mase, pri čemu se sadržaj ravnomerno raspoređuje.

6.5.6.11.3

Postupak ispitivanja
IBC se mora prevrnuti tako da bilo koje mesto njegovog gornjeg dela padne na tvrdu, neelastičnu, glatku, ravnu i horizontalnu površinu.

6.5.6.11.4

Visina prevrtanja

6.5.6.11.5

Kriterijumi za uspešnost ispitivanja
Bez gubitka tereta za punjenje. Neznatno curenje iz zatvarača ili šavova prilikom udara ne smatra se neispravnošću IBC, pod uslovom da ne dolazi do daljeg propuštanja.

6.5.6.12

Ispitivanje uspravljanjem

6.5.6.12.1

Oblast primene
Za sve fleksibilne IBC koji su projektovani za podizanje odozgo ili sa strane, kao ispitivanje tipa konstrukcije.

6.5.6.12.2

Priprema IBC za ispitivanje
IBC se mora napuniti najmanje do 95% svoje zapremine i do svoje maksimalno dozvoljene ukupne mase, pri čemu se sadržaj ravnomerno raspoređuje.

6.5.6.12.3

Postupak ispitivanja
IBC koji leži na bočnoj strani mora da se podiže na jednom uređaju za podizanje ili na dva uređaja za podizanje, ako ih ima četiri, brzinom od najmanje 0,1 m/s, sve dok ne bude visio slobodno iznad tla u uspravnom položaju.

6.5.6.12.4

Kriterijum za uspešnost ispitivanja
Bez oštećenja IBC ili njegovih uređaja za podizanje usled kojeg IBC postaje nepodoban za transport ili rukovanje.

6.5.6.13

Izveštaj o ispitivanju

6.5.6.13.1

O ispitivanju se sastavlja izveštaj, koji sadrži najmanje sledeće podatke i koji mora da bude stavljen na raspolaganje korisniku IBC:

1.

naziv i adresa ispitne ustanove;

2.

ime i adresa podnosioca zahteva (ukoliko je potrebno);

3.

jedinstveni identifikacioni broj izveštaja o ispitivanju;

4.

datum izveštaja o ispitivanju;

5.

proizvođač IBC;

6.

opis tipa konstrukcije IBC (npr. dimenzije, materijali, zatvarači, debljina zidova, itd.), uključujući postupak proizvodnje (npr. postupak duvanja), eventualno sa crtežom (crtežima) i fotografijom (fotografijama);

7.

maksimalna zapremina;

8.

karakteristične osobine ispitnog sadržaja, npr. viskozitet i relativna gustina za tečne materije i veličina čestica za čvrste materije;

9.

opis i rezultat ispitivanja;

10.

izveštaj o ispitivanju mora biti potpisan imenom i nazivom funkcije potpisnika.

6.5.6.13.2

Izveštaj o ispitivanju mora da sadrži izjavu da je IBC spreman za transport ispitan u skladu sa odgovarajućim zahtevima ovog poglavlja i da ovaj izveštaj o ispitivanju može da postane nevažeći u slučaju primene drugih metoda pakovanja ili upotrebe drugih sastavnih delova ambalaže. Jedan primerak izveštaja o ispitivanju stavlja se na raspolaganje nadležnom organu.

Poglavlje 6.6

Zahtevi za izradu i ispitivanje velike ambalaže

6.6.1

Opšti zahtevi

6.6.1.1

Zahtevi ovog poglavlja ne primenjuju se za:
- ambalažu za Klasu 2, izuzev velike ambalaže za predmete uključujući pakovanja gasa pod pritiskom;
- ambalažu za Klasu 6.2, izuzev velike ambalaže za UN broj 3291 - klinički otpaci;
- komade za otpremu Klase 7 koji sadrže radioaktivne materije.

6.6.1.2

Velika ambalaža mora biti proizvedena i ispitana prema programu obezbeđenja kvaliteta koji nadležni organ smatra zadovoljavajućim, kako bi se obezbedilo da svaka proizvedena ambalaža odgovara zahtevima ovog poglavlja.

6.6.1.3

Posebni zahtevi za veliku ambalažu iz 6.6.4 baziraju se na velikoj ambalaži koja je trenutno u upotrebi. Imajući u vidu naučni i tehnički napredak, dozvoljeno je korišćenje velike ambalaže čije specifikacije odstupaju od navedenih u 6.6.4, pod uslovom da je jednako efikasna, priznata od strane nadležnog organa i da je uspešno podvrgnuta ispitivanjima opisanim u 6.6.5. Druga ispitivanja osim opisanih u ADR su dozvoljena, pod uslovom da su ekvivalentna i priznata od strane nadležnog organa.

6.6.1.4

Proizvođači i naredni distributeri ambalaže moraju da dostave informacije o postupcima kojih se treba pridržavati, kao i opis vrsta i dimenzija zatvarača (uključujući potrebne zaptivke) i svih drugih sastavnih delova koji su neophodni, kako bi se obezbedilo da komadi za otpremu koji su spremni za otpremu mogu da zadovolje ispitivanja performansi koja se primenjuju u skladu sa ovim poglavljem.

6.6.2

Kôd za označavanje tipa konstrukcije velike ambalaže

6.6.2.1

Kôd koji se koristi za veliku ambalažu sastoji se od:

(a)

dve arapske cifre, i to:

50 za krutu veliku ambalažu,
51 za fleksibilnu veliku ambalažu i

(b)

jednog velikog latiničnog slova za vrstu materijala: drvo, čelik, itd, u skladu sa spiskom iz 6.1.2.6.

6.6.2.2

Kôd velike ambalaže može biti dopunjen slovom "W". Slovo "W" znači da velika ambalaža pripada tipu koji je označen kôdom, ali da je izrađena prema specifikaciji koja odstupa od 6.6.4 i da se smatra ekvivalentnom u skladu sa zahtevima iz 6.6.1.3.

6.6.3

Obeležavanje

6.6.3.1

Osnovno obeležje: Svaka velika ambalaža koja je izrađena i namenjena za upotrebu u skladu sa odredbama ADR-a mora biti obeležena trajnim i čitljivim obeležjem koje obuhvata sledeće elemente:

(a)

simbol Ujedinjenih nacija za ambalažu: (u n). za veliku ambalažu od metala na koju se obeležje nanosi žigom ili utiskivanjem umesto simbola mogu da se koriste slova "UN";

(b)

broj "50" za krutu veliku ambalažu ili "51" za fleksibilnu veliku ambalažu, iza kojeg sledi slovo za materijal, u skladu sa spiskom iz 6.5.1.4.1 b);

(c)

veliko slovo koje označava ambalažnu(e) grupu(e) za koju(koje) je konstrukcija dozvoljena:
X za ambalažne grupe I, II i III;
Y za ambalažne grupe II i III;
Z samo za ambalažnu grupu III;

(d)

mesec i godina proizvodnje (poslednje dve cifre);

(e)

oznaka države u kojoj je izdata dozvola za dodelu obeležja, navedena u vidu oznake za motorna vozila u međunarodnom saobraćaju13;

(f)

naziv ili oznaka proizvođača ili bilo koja druga identifikacija velike ambalažeutvrđena od strane nadležnog organa;

(g)

ispitno opterećenje za ispitivanje na pritisak pri slaganju u kg. Za veliku ambalažu koja nije projektovana za slaganje navodi se "0";

(h)

maksimalno dozvoljena ukupna masa u kg.

Elementi osnovnog obeležja moraju biti istaknuti prema redosledu iz prethodnih podstavova.
Svaki element obeležja koji je istaknut u skladu sa a) do h) mora da bude jasno odvojen u cilju lakše identifikacije, npr. kosom crtom ili praznim mestom.

_________________
13Oznaka za motorna vozila u međunarodnom saobraćaju predviđena Bečkom konvencijom o drumskom saobraćaju (1968.)

6.6.3.2

Primeri za obeležavanje

6.6.4

Posebni zahtevi za veliku ambalažu

6.6.4.1

Posebni zahtevi za veliku ambalažu od metala

50A

od čelika

50B

od aluminijuma

50N

od metala (izuzev čelika ili aluminijuma)

6.6.4.1.1

Velika ambalaža mora biti proizvedena od odgovarajućeg deformabilnog metala čija je zavarljivost pouzdano utvrđena. Zavareni spojevi moraju biti stručno izvedeni i pružati potpunu sigurnost. Eventualno se mora uzeti u obzir izdržljivost materijala na niskim temperaturama.

6.6.4.1.2

Potrebno je voditi računa o tome da se izbegnu oštećenja usled galvanskih dejstava koja nastaju na osnovu dodira različitih metala.

6.6.4.2

Posebni zahtevi za veliku ambalažu od fleksibilnih materijala

51H

od fleksibilne plastike

51M

od papira

6.6.4.2.1

Velika ambalaža mora biti proizvedena od odgovarajućih materijala. Čvrstoća materijala i izvedba fleksibilne velike ambalaže moraju biti prilagođeni zapremini i predviđenoj upotrebi.

6.6.4.2.2

Svi materijali koji se koriste za proizvodnju fleksibilne velike ambalaže tipa 51M posle najmanje 24-časovnog potpunog potapanja u vodu moraju posedovati još najmanje 85% otpornosti na kidanje koja je prvobitno izmerena posle kondicioniranja materijala do uravnoteženja na relativnoj vlažnosti od najviše 67%.

6.6.4.2.3

Spojevi moraju biti izvedeni šivenjem, vrućim pečaćenjem, lepljenjem ili drugim ekvivalentnim postupcima. Svi šiveni spojevi moraju biti osigurani.

6.6.4.2.4

Fleksibilna velika ambalaža mora posedovati adekvatnu otpornost prema starenju i smanjenju čvrstoće usled ultraljubičastog zračenja, klimatskih uslova ili tereta za punjenje, kako bi bila pogodna za predviđenu upotrebu.

6.6.4.2.5

Kod fleksibilne velike ambalaže od plastike za koju je potrebna zaštita od ultraljubičastog zračenja ista se mora obezbediti dodavanjem čađi ili drugih odgovarajućih pigmenata ili inhibitora. Ovi dodaci moraju biti kompatibilni sa teretom za punjenje i zadržati svoje dejstvo tokom ukupnog perioda upotrebe velike ambalaže. Kod korišćenja čađi, pigmenata ili inhibitora koji se razlikuju od onih koji su korišćeni za proizvodnju ispitanog tipa konstrukcije može se odustati od ponovnih ispitivanja, ako izmenjeni sadržaj čađi, pigmenata ili inhibitora nema negativan uticaj na fizička svojstva materijala.

6.6.4.2.6

Materijalu za izradu velike ambalaže mogu se dodavati aditivi za poboljšanje otpornosti prema starenju ili u druge svrhe, pod uslovom da oni ne utiču negativno na fizička ili hemijska svojstva.

6.6.4.2.7

Kada je velika ambalaža napunjena, odnos visine prema širini ne sme da iznosi više od 2:1.

6.6.4.3

Posebni zahtevi za veliku ambalažu od krute plastike

50H

od krute plastike

6.6.4.3.1

Velika ambalaža mora biti proizvedena od odgovarajuće plastike poznate specifikacije, a njena čvrstoća mora biti prilagođena njenoj zapremini i predviđenoj upotrebi. Materijal mora na adekvatan način da bude otporan prema starenju i smanjenju čvrstoće koje je prouzrokovano teretom za punjenje ili eventualno ultraljubičastim zračenjem. Izdržljivost na niskim temperaturama mora se eventualno uzeti u obzir. Permeacija tereta za punjenje u normalnim uslovima transporta ne sme da predstavlja opasnost.

6.6.4.3.2

Ako je potrebna zaštita od ultraljubičastog zračenja, ista se mora obezbediti dodavanjem čađi ili drugih odgovarajućih pigmenata ili inhibitora. Ovi dodaci moraju biti podnošljivi sa sadržajem i zadržati svoje dejstvo tokom ukupnog perioda upotrebe spoljne ambalaže. Kod korišćenja čađi, pigmenata ili inhibitora koji se razlikuju od onih koji su korišćeni za proizvodnju ispitanog tipa konstrukcije može se odustati od ponovnih ispitivanja, ako izmenjeni sadržaj čađi, pigmenata ili inhibitora nema negativan uticaj na fizička svojstva materijala.

6.6.4.3.3

Materijalu za izradu velike ambalaže mogu se dodavati aditivi za poboljšanje otpornosti prema starenju ili u druge svrhe, pod uslovom da oni ne utiču negativno na fizička ili hemijska svojstva materijala.

6.6.4.4

Posebni zahtevi za veliku ambalažu od kartona

50G

od krutog kartona

6.6.4.4.1

Velika ambalaža mora biti proizvedena od čvrstog punog kartona ili čvrstog dvostranog talasastog kartona (sa jednim ili više slojeva) dobrog kvaliteta, koji je prilagođen zapremini i predviđenoj upotrebi. Vodootpornost spoljne površine mora biti takva da povećanje mase tokom ispitivanja na upijanje vode prema metodi "Cobb" u trajanju od 30 minuta ne iznosi više od 155 g/m2 (vidi standard ISO 535:1991). Karton mora imati odgovarajuću čvrstoću na savijanje. Karton mora biti tako sečen, bez pukotina savijen i prorezan da se prilikom sastavljanja ne lomi, da njegova površina ne puca ili da se previše se nadima. Talasi talasastog kartona moraju biti čvrsto zalepljeni za spoljne slojeve.

6.6.4.4.2

Zidovi, uključujući poklopac i dno, moraju imati otpornost na probijanje od najmanje 15 J, mereno prema standardu ISO 3036:1975.

6.6.4.4.3

Spojevi spoljne ambalaže velike ambalaže moraju imati dovoljan preklop i biti izvedeni lepljivom trakom, lepljenjem, metalnim spojnicama ili drugim sistemima za pričvršćivanje koji su najmanje jednako efikasni. Ako se spajanje vrši lepljenjem ili lepljivom trakom, potrebno je koristiti vodootporni lepak. Metalne spojnice moraju biti provučene kroz sve delove koji se pričvršćuju i tako oblikovane ili zaštićene da ne može da dođe do trenja niti probijanja unutrašnje obloge.

6.6.4.4.4

Podnožje palete koje predstavlja fiksni sastavni deo velike ambalaže ili odvojiva paleta moraju biti pogodni za mehaničko rukovanje napunjenom velikom ambalažom sa maksimalno dozvoljenom ukupnom masom.

6.6.4.4.5

Odvojiva paleta ili podnožje palete moraju biti projektovani tako da se spreče deformacije na dnu velike ambalaže koje mogu da prouzrokuju oštećenja prilikom rukovanja.

6.6.4.4.6

Kod odvojive palete telo sredstva za pakovanje mora biti čvrsto spojeno sa paletom, kako bi se obezbedila stabilnost prilikom rukovanja i transporta. Osim toga, površina odvojive palete ne sme imati neravnine koje mogu da oštete veliku ambalažu.

6.6.4.4.7

Da bi se poboljšala mogućnost slaganja, dozvoljeno je korišćenje uređaja za ojačanje, kao što su drveni podupirači koji se, međutim, moraju nalaziti izvan unutrašnje obloge.

6.6.4.4.8

Ako je velika ambalaža predviđena za slaganje, noseća površina mora biti tako konstruisana da se opterećenje raspoređuje na siguran način.

6.6.4.5

Posebni zahtevi za veliku ambalažu od drveta

50C

od prirodnog drveta

50D

od šper ploče

50F

od materijala od drvnih vlakana

6.6.4.5.1

Čvrstoća korišćenih materijala i način izrade moraju biti prilagođeni zapremini i predviđenoj upotrebi velike ambalaže.

6.6.4.5.2

Ako se velika ambalaža sastoji od prirodnog drveta, ono mora biti dobro odležano, suvo prema uobičajenim komercijalnim merilima i bez nedostataka, kako bi se sprečilo značajno smanjenje čvrstoće svakog pojedinačnog dela velike ambalaže. Svaki deo velike ambalaže mora biti iz jednog komada ili ekvivalentan sa istim. Delovi se smatraju ekvivalentnim sa jednim komadom, ako je primenjen odgovarajući lepljeni spoj, kao npr. spoj "Linderman" (spoj u vidu lastavičijeg repa), spoj pomoću žlebova i opruga, preklopni spoj, sučeoni spoj sa najmanje dva talasasta metalna elementa za pričvršćivanje na svakom spoju, ili drugi jednako efikasan postupak.

6.6.4.5.3

Ako se velika ambalaža sastoji od šper ploče, ona mora biti sastavljena iz najmanje tri sloja i proizvedena od dobro odležanog ljuštenog furnira, sečenog furnira ili struganog furnira, suvog prema uobičajenim komercijalnim merilima i bez nedostataka koji mogu značajno da utiču na čvrstoću velike ambalaže. Pojedini slojevi moraju biti međusobno zalepljeni vodootpornim lepkom. Za izradu velike ambalaže mogu se koristiti i drugi pogodni materijali zajedno sa šper pločom.

6.6.4.5.4

Ako se velika ambalaža sastoji od materijala od drvnih vlakana, on mora biti vodootporan, kao što su ploče od iverice, ploče od drvnih vlakana ili drugi odgovarajući materijali.

6.6.4.5.5

Ploče velike ambalaže na ugaonim lajsnama ili čeonim stranicama moraju biti čvrsto zakovane ekserima ili spojnicama, ili spojene nekim drugim isto tako pogodnim sredstvima.

6.6.4.5.6

Podnožje palete koje predstavlja fiksni sastavni deo velike ambalaže ili odvojiva paleta moraju biti pogodni za mehaničko rukovanje velikom ambalažom nakon punjenja maksimalno dozvoljenom ukupnom masom.

6.6.4.5.7

Odvojiva paleta ili podnožje palete moraju biti projektovani tako da se spreče deformacije na dnu velike ambalaže koje mogu da prouzrokuju oštećenja prilikom rukovanja.

6.6.4.5.8

Kod odvojive palete telo sredstva za pakovanje mora biti čvrsto spojeno sa paletom, kako bi se obezbedila stabilnost prilikom rukovanja i transporta. Osim toga, površina odvojive palete ne sme imati neravnine koje mogu da oštete veliku ambalažu.

6.6.4.5.9

Da bi se poboljšala mogućnost slaganja, dozvoljeno je korišćenje uređaja za ojačanje, kao što su drveni podupirači koji se, međutim, moraju nalaziti izvan unutrašnje obloge.

6.6.4.5.10

Ako je velika ambalaža predviđena za slaganje, noseća površina mora biti tako konstruisana da se opterećenje raspoređuje na siguran način.

6.6.5

Zahtevi za ispitivanje

6.6.5.1

Sprovođenje i učestalost ispitivanja

6.6.5.1.1

Konstrukcija svake velike ambalaže mora biti podvrgnuta ispitivanjima predviđenim u 6.6.5.3, prema postupcima utvrđenim od strane nadležnog organa, i odobrena od strane istog organa.

6.6.5.1.2

Pre upotrebe velike ambalaže konstrukcija ove velike ambalaže mora uspešno da zadovolji ispitivanja. Konstrukcija velike ambalaže određuje se prema koncepciji, veličini, korišćenom materijalu i njegovoj debljini, načinu izrade i sastavljanja, ali može uključivati i razne obrade površine. U to spada i velika ambalaža koja se od konstrukcije razlikuje samo po manjoj visini.

6.6.5.1.3

Ispitivanja se moraju sprovoditi sa uzorcima iz proizvodnje, u intervalima koje utvrđuje nadležni organ. Ako se takva ispitivanja sprovode na velikoj ambalaži od papira ili kartona, priprema u uslovima okoline smatra se ekvivalentnom sa odredbama navedenim u 6.6.5.2.4.

6.6.5.1.4

Ispitivanja se moraju ponoviti posle svake izmene koncepcije, materijala ili načina izrade velike ambalaže.

6.6.5.1.5

Nadležni organ može da dozvoli selektivno ispitivanje velike ambalaže koja se samo neznatno razlikuje od već ispitane konstrukcije, npr. velika ambalaža koja sadrži unutrašnju ambalažu manje veličine ili manje neto mase, ili velika ambalaža, kao što su burad, vreće i sanduci, kod koje je neznatno smanjena jedna spoljna ili više spoljnih dimenzija.

6.6.5.1.6

(ostaje otvoreno)

Napomena:   U vezi sa zahtevima koji se odnose na raspored razne unutrašnje ambalaže u jednoj velikoj ambalaži i dozvoljenim varijacijama unutrašnje ambalaže vidi 4.1.1.5.1.

6.6.5.1.7

Nadležni organ može u svako doba zahtevati da se ispitivanjima u skladu sa ovim odeljkom dokaže da velika ambalaža iz serijske proizvodnjeispunjava zahteve o ispitivanju konstrukcije.

6.6.5.1.8

Pod uslovom da to ne utiče na važnost rezultata ispitivanja i uz saglasnost nadležnog organa, dozvoljeno je da se sa jednim istim uzorkom sprovede više ispitivanja.

6.6.5.2

Priprema za ispitivanja

6.6.5.2.1

Ispitivanja se sprovode na velikoj ambalaži spremnoj za otpremu, uključujući unutrašnju ambalažu ili predmete koji se transportuju. Kod tečnih materija unutrašnja ambalaža mora biti napunjena do najmanje 98% svoje maksimalne zapremine, a kod čvrstih materija do najmanje 95% svoje maksimalne zapremine. Kod velike ambalaže čija je unutrašnja ambalaža predviđena za transport tečnih ili čvrstih materija potrebna su posebna ispitivanja za tečni i za čvrsti sadržaj. Materije koje su sadržane u unutrašnjoj ambalaži ili predmeti za transport koji su sadržani u velikoj ambalaži mogu biti zamenjeni drugim materijama ili predmetima, ukoliko to ne utiče na tačnost rezultata ispitivanja. Ako se koristi druga unutrašnja ambalaža ili drugi predmeti, oni moraju imati ista fizička svojstva (masa, veličina zrna, itd.) kao unutrašnja ambalaža ili predmeti predviđeni za transport. Dozvoljeno je korišćenje dodataka, kao što su vreće sa olovnom sačmom, da bi se dostigla potrebna ukupna masa komada za otpremu, ukoliko se unose tako da ne utiču na rezultate ispitivanja.

6.6.5.2.2

Ako se kod ispitivanja na pad za tečne materije koristi neka druga materija, ista mora imati uporedivu relativnu gustinu i viskozitet kao materija predviđena za transport. Voda se takođe može koristiti za ispitivanje na pad sa tečnim materijama, pod sledećim uslovima:

a ako materije predviđene za transport imaju relativnu gustinu ne veću od 1,2, primenjuju se visine pada navedene u tabeli iz 6.6.5.3.4.4;

b ako materije predviđene za transport imaju relativnu gustinu veću od 1,2, visina pada se proračunava na osnovu relativne gustine (d) materije predviđene za transport - zaokruženo na prvu decimalu - kako sledi

6.6.5.2.3

Velika ambalaža od plastike i velika ambalaža koja sadrži unutrašnju ambalažu od plastike - izuzev vreća koje su predviđene za sadržavanje čvrstih materija ili predmeta - podvrgavaju se ispitivanju na pad, nakon što je temperatura ispitnog uzorka i njegovog sadržaja smanjena na -18º C ili niže. Od kondicioniranja se može odustati, ako materijali ambalaže poseduju dovoljnu deformabilnost i zateznu čvrstoću na niskim temperaturama. Ako se ispitni uzorci kondicioniraju na ovaj način, nije potrebno kondicioniranje u skladu sa 6.6.5.2.4. Tečne materije koje se koriste za ispitivanje održavaju se u tečnom stanju, eventualno dodavanjem sredstava protiv zamrzavanja.

6.6.5.2.4

Velika ambalaža od kartona mora da bude kondicionirana najmanje 24 sata u klimatskim uslovima regulisane temperature i relativne vlažnosti vazduha. Postoje tri mogućnosti, od kojih treba odabrati jednu.
Najpovoljnija klima je 23º C ± 2º C i 50% ± 2% relativne vlažnosti vazduha. Ostale dve mogućnosti su 20º C ± 2º C i 65% ± 2% relativne vlažnosti vazduha, ili 27º C ± 2º C i 65% ± 2% relativne vlažnosti vazduha.
Napomena:   Prosečne vrednosti moraju se kretati unutar ovih graničnih vrednosti. Kratkotrajna kolebanja i granice merenja mogu imati za posledicu odstupanja od individualnih merenja do ± 5% za relativnu vlažnost vazduha, a da to nema značajan uticaj na mogućnost reprodukcije rezultata ispitivanja.

6.6.5.3

Zahtevi za ispitivanje

6.6.5.3.1

Ispitivanje podizanjem od dole

6.6.5.3.1.1

Oblast primene
Za sve vrste velike ambalaže koja je opremljena uređajem za podizanje od dole, kao ispitivanje konstrukcije.

6.6.5.3.1.2

Priprema velike ambalaže za ispitivanje
Velika ambalaža se puni do svoje 1,25-struke maksimalno dozvoljene ukupne mase, pri čemu se teret ravnomerno raspoređuje.

6.6.5.3.1.3

Postupak ispitivanja
Velika ambalaža mora dva puta da bude podignuta i spuštena viljuškarom, pri čemu viljuške moraju biti centralno postavljene i imati razmak od ¾ dimenzije stranice uvođenja (izuzev ako su tačke uvođenja utvrđene). Viljuške moraju biti uvedene do ¾ u smeru uvođenja. Ispitivanje se mora ponoviti u svakom mogućem smeru uvođenja.

6.6.5.3.1.4

Kriterijumi za uspešnost ispitivanja
Bez trajne deformacije velike ambalaže koja utiče na bezbednost transporta i bez gubitka tereta za punjenje.

6.6.5.3.2

Ispitivanje podizanjem od gore

6.6.5.3.2.1

Oblast primene
Za sve vrste velike ambalaže koja je projektovana za podizanje od gore, kao ispitivanje konstrukcije.

6.6.5.3.2.2

Priprema velike ambalaže za ispitivanje
Velika ambalaža mora biti napunjena svojom dvostrukom maksimalno dozvoljenom ukupnom masom. Fleksibilna velika ambalaža mora biti napunjena svojom šestostrukom maksimalno dozvoljenom ukupnom masom, pri čemu se teret ravnomerno raspoređuje.

6.6.5.3.2.3

Postupak ispitivanja
Velika ambalaža mora biti podignuta na način za koji je projektovana, sve dok se ne bude nalazila slobodno iznad tla, i u trajanju od pet minuta zadržana u tom položaju.

6.6.5.3.2.4

Kriterijumi za uspešnost ispitivanja
(a) Velika ambalaža od metala, velika ambalaža od krute plastike: bez trajne deformacije velike ambalaže, uključujući eventualno postojeće podnožje palete, koja utiče na bezbednost transporta i bez gubitka tereta za punjenje.
(b) Fleksibilna velika ambalaža: bez oštećenja velike ambalaže ili njenih uređaja za podizanje usled kojeg velika ambalaže postaje nepodobna za transport ili rukovanje i bez gubitka tereta za punjenje.

6.6.5.3.3

Ispitivanje na pritisak pri slaganju

6.6.5.3.3.1

Oblast primene
Za sve vrste velike ambalaže koja je projektovana za slaganje, kao ispitivanje konstrukcije.

6.6.5.3.3.2

Priprema velike ambalaže za ispitivanje
Velika ambalaža se puni do svoje maksimalno dozvoljene ukupne mase.

6.6.5.3.3.3

Postupak ispitivanja
Velika ambalaža mora biti postavljena tako da njeno dno naleže na horizontalnu tvrdu podlogu i izložena ravnomerno raspoređenom superponiranom ispitnom opterećenju (vidi 6.6.5.3.3.4) u trajanju od najmanje pet minuta; velika ambalaža od drveta, kartona ili plastike mora biti izložena ovom opterećenju najmanje 24 sata.

6.6.5.3.3.4

Proračunavanje superponiranog ispitnog opterećenja
Teret koji se stavlja na veliku ambalažu mora iznositi najmanje koliko 1,8-struki zbir maksimalno dozvoljene ukupne mase onog broja istovrsne velike ambalaže koji može da bude naslagan na veliku ambalažu u toku transporta.

6.6.5.3.3.5

Kriterijumi za uspešnost ispitivanja
Sve vrste velike ambalaže, izuzev fleksibilne velike ambalaže: bez trajne deformacije velike ambalaže, uključujući eventualno postojeće podnožje palete, koja utiče na bezbednost transporta i bez gubitka tereta za punjenje.
Fleksibilna velika ambalaža: bez oštećenja tela sredstva za pakovanje koje utiče na bezbednost transporta i bez gubitka tereta za punjenje.

6.6.5.3.4

Ispitivanje na pad

6.6.5.3.4.1

Oblast primene
Za sve vrste velike ambalaže kao ispitivanje konstrukcije

6.6.5.3.4.2

Priprema velike ambalaže za ispitivanje
Velika ambalaža mora biti napunjena u skladu sa zahtevima iz 6.6.5.2.1.

6.6.5.3.4.3

Postupak ispitivanja
Velika ambalaža se mora pustiti da padne svojim dnom na krutu, neugibajuću, glatku, ravnu i horizontalnu površinu, tako da velika ambalaža udari na najslabije mesto svoje osnovne površine

6.6.5.3.4.4

Visina pada

Napomena:   Velika ambalaža za materije i predmete Klase 1, za samoreagujuće materije Klase 4.1 i za organske perokside Klase 5.2 mora biti ispitana prema ispitnim uslovima za ambalažnu grupu II.

6.6.5.3.4.5

Kriterijumi za uspešnost ispitivanja

6.6.5.3.4.5.1

Velika ambalaža ne sme imati nikakva oštećenja koja mogu da utiču na bezbednost transporta. Iz unutrašnje ambalaže ili iz predmeta ne sme izlaziti teret za punjenje.

6.6.5.3.4.5.2

Kod velike ambalaže za predmete Klase 1 nije dozvoljena pukotina koja bi mogla da omogući propuštanje eksplozivnih materija u rasutom stanju ili predmeta sa eksplozivnom materijom iz velike ambalaže.

6.6.5.3.4.5.3

Ako je velika ambalaža podvrgnuta ispitivanju na pad, ispitni uzorak je zadovoljio ispitivanje, ako u potpunosti zadržava sadržaj, čak i u slučaju da zatvarač više nije nepropusan za prašinu.

6.6.5.4

Uverenje o odobrenju i izveštaj o ispitivanju

6.6.5.4.1

Za svaku konstrukciju velike ambalaže izdaje se uverenje i dodeljuje obeležje (u skladu sa 6.6.3) kojima se potvrđuje da konstrukcija, uključujući njenu opremu, odgovara zahtevima o ispitivanju.

6.6.5.4.2

O ispitivanju se sastavlja izveštaj, koji sadrži najmanje sledeće podatke i koji mora da bude stavljen na raspolaganje korisniku velike ambalaže:
1. naziv i adresa ispitne ustanove;
2. ime i adresa podnosioca zahteva (ukoliko je potrebno);
3. jedinstveni identifikacioni broj izveštaja o ispitivanju;
4. datum izveštaja o ispitivanju;
5. proizvođač velike ambalaže;
6. opis konstrukcije velike ambalaže (npr. dimenzije, materijali, zatvarači, debljina zidova, itd.) i/ili fotografija (fotografije);
7. maksimalna zapremina / maksimalno dozvoljena ukupna masa;
8. karakteristične osobine ispitnog sadržaja, npr. vrste i opis korišćene unutrašnje ambalaže ili predmeta;
9. opis i rezultat ispitivanja;
10. izveštaj o ispitivanju mora biti potpisan imenom i nazivom funkcije potpisnika.

6.6.5.4.3

Izveštaj o ispitivanju mora da sadrži izjavu da je velika ambalaža pripremljena za transport ispitana u skladu sa odgovarajućim zahtevima ovog poglavlja i da ovaj izveštaj o ispitivanju može da postane nevažeći u slučaju primene drugih metoda pakovanja ili upotrebe drugih sastavnih delova ambalaže. Jedna kopija izveštaja o ispitivanju stavlja se na raspolaganje nadležnom organu.

Poglavlje 6.7

Zahtevi za projektovanje, izradu, kontrolisanje i ispitivanje prenosivih cisterni i UN-gasnih kontejnera sa više elemenata (MEGC)

Napomena:

Za fiksirane cisterne (vozila cisterne), prenosive cisterne, kontejner cisterne i zamenjive cisterne, sa telom izrađenim od metalnih materijala, kao i za baterijska vozila i gasne kontejnere sa više elemenata (MEGC), izuzev UN-MEGC, vidi poglavlje 6.8; za cisterne od ojačanih plastičnih vlakana vidi poglavlje 6.9; za vakuum cisterne za otpatke vidi poglavlje 6.10.

6.7.1

Oblast primene i opšti zahtevi

6.7.1.1

Zahtevi ovog poglavlja primenjuju se za prenosive cisterne za transport materija Klasa 2, 3, 4.1, 4.2, 4.3, 5.1, 6.1, 6.2, 7, 8 i 9, kao i za MEGC za transport neohlađenih gasova Klase 2, i to u svim vidovima saobraćaja. Ukoliko nije navedeno drugačije, sve multimodalne prenosive cisterne ili MEGC, koji odgovaraju definiciji "kontejnera" u smislu Međunarodne konvencije o bezbednosti kontejnera (CSC) iz 1972. godine, moraju, osim zahteva iz ovog poglavlja, zadovoljavati i odgovarajuće zahteve važećeg izdanja navedene Konvencije. Za prenosive "offshore" cisterne ili "offshore" MEGC koji se koriste na otvorenom moru mogu važiti i dodatni zahtevi.

6.7.1.2

S obzirom na napredak u nauci i tehnici, tehnički zahtevi ovog poglavlja smeju se zameniti drugim zahtevima ("alternativnim sporazumima"), koji, u poređenju sa zahtevima ovog poglavlja, pružaju najmanje jednak nivo bezbednosti u pogledu kompatibilnosti sa transportovanim materijama i sposobnosti prenosivih cisterni ili MEGC da izdrže naprezanja izazvana udarima, opterećenjem i vatrom. U međunarodnom transportu prenosive cisterne ili MEGC izrađene u skladu sa tim alternativnim sporazumima moraju imati odobrenje nadležnih organa.

6.7.1.3

Za transport materije za koju u 3.2, tabela A, rubrika 10, nije navedeno nikakvo uputstvo u vezi sa prenosivim cisternama (T 1 do T 23, T 50 ili T 75), nadležni organ zemlje porekla može izdati privremeno odobrenje. To odobrenje mora činiti sastavni deo otpremne dokumentacije i sadržavati najmanje iste one podatke koji se u principu navode u uputstvima za prenosive cisterne, kao i uslove za transport predmetne materije.

6.7.2

Zahtevi za projektovanje, izradu, kontrolisanje i ispitivanje prenosivih cisterni za transport materija Klase 1 i Klasa 3 do 9

6.7.2.1

Definicije pojmova

Za svrhe ovog odeljka važe sledeće definicije pojmova:
Alternativni sporazum: odobrenje koje izdaje nadležni organ za prenosivu cisternu ili za MEGC, projektovane, izrađene i ispitane u skladu sa tehničkim zahtevima i ispitnim postupcima koji odstupaju od zahteva i postupaka navedenih u ovom poglavlju.
Prenosiva cisterna: multimodalna cisterna za transport materija Klase 1 i Klasa 3 do 9. Prenosiva cisterna obuhvata telo cisterne, zajedno sa opremom za rukovanje i strukturnom opremom, neophodnom za transport opasnih materija. punjenje i pražnjenje prenosive cisterne mora biti izvodljivo bez uklanjanja njene strukturne opreme. Ona mora imati elemente za stabilizaciju montirane na spoljašnjoj strani tela cisterne i mora postojati mogućnost njenog podizanja u napunjenom stanju. Ona prvenstveno mora biti projektovana za utovar na transportno vozilo ili na brod i opremljena podupiračima, elementima za nošenje ili priborom radi olakšavanja mehaničkog rukovanja. Vozila cisterne, vagon cisterne, cisterne koje nisu izrađene od metala i IBC ambalaža ne smatraju se prenosivim cisternama.
Telo cisterne: deo prenosive cisterne koji sadrži materiju koja se transportuje (cisterna u užem smislu), uključujući i otvore i njihove zatvarače, ali bez opreme za rukovanje i bez spoljne strukturne opreme.
Oprema za rukovanje: merni instrumenti, kao i uređaji za punjenje, pražnjenje, provetravanje, bezbednost, grejanje, hlađenje, i izolaciju.
Strukturna oprema: elementi za ojačanje, pričvršćivanje, zaštitu i stabilizaciju, montirani na spoljnoj strani tela cisterne.
Najviši dozvoljeni radni pritisak (MAWP): pritisak koji ne sme biti niži od najvećeg među sledećim pritiscima izmerenim na vrhu tela cisterne u radnom stanju:

(a)

najviši dozvoljeni efektivni nadpritisak u telu cisterne za vreme punjenja ili pražnjenja ili

(b)

najviši efektivni nadpritisak za koji je telo cisterne konstruisano, a koji ne sme biti niži od zbira

(i) apsolutnog pritiska pare materije (u bar) na 65°C, umanjenog za 1 bar i

(ii) parcijalnog pritiska (u bar) vazduha ili drugih gasova u neispunjenom prostoru, koji se utvrđuje na osnovu najviše temperature u neispunjenom prostoru od 65°C i širenja tečnosti usled povećanja srednje temperature sadržine od tr - tf (tf = temperatura punjenja, po pravilu 15°C; tr= najviša srednja temperatura sadržine, 50°C).

Proračunski pritisak: pritisak koji se koristi za proračune prema priznatom pravilniku za sudove pod pritiskom. Proračunski pritisak ne sme biti niži od najvišeg među sledećim pritiscima:

(a)

najviši dozvoljeni efektivni nadpritisak u telu cisterne za vreme punjenja ili pražnjenja;

(b)

zbir

(i) apsolutnog pritiska pare materije (u bar) na 65°C, umanjenog za 1 bar;

(ii) parcijalnog pritiska (u bar) vazduha ili drugih gasova u neispunjenom prostoru, koji se utvrđuje na osnovu najviše temperature u neispunjenom prostoru od 65°C i širenja tečnosti usled povećanja srednje temperature sadržine od tr - tf (tf = temperatura punjenja, po pravilu 15°C; tr= najviša srednja temperatura sadržine, 50°C) i

(iii) pritiska tečnosti određenog na osnovu statičkih sila navedenih u 6.7.2.2.12, ali ne manjeg od 0,35 bar, ili

(c)

dve trećine najmanjeg ispitnog pritiska navedenog u važećem uputstvu za prenosive cisterne u 4.2.5.2.6.

Ispitni pritisak: najviši nadpritisak pri vrhu tela cisterne za vreme hidrauličkog ispitivanja, s tim da ne sme biti manji od vrednosti jednog i po proračunskog pritiska. U odgovarajućem uputstvu za prenosive cisterne u 4.2.5.2.6 naveden je najmanji ispitni pritisak za prenosive cisterne za svaku pojedinu materiju koja se transportuje.
Ispitivanje zaptivenosti: ispitivanje pri kojem se, upotrebom nekog gasa, telo cisterne i oprema za rukovanje izlažu unutrašnjem efektivnom pritisku od najmanje 25% MAWP-a.
Najveća dozvoljena ukupna masa (MPGM): zbir mase prazne prenosive cisterne i mase najtežeg tovara dozvoljenog za transport.
Referentni čelik: čelik sa zateznom čvrstoćom od 370 N/mm2 i izduženjem pri kidanju od 27%.
Konstrukcioni čelik: čelik sa najmanjom garantovanom zateznom čvrstoćom između 360 N/mm2 i 440 N/mm2 i najmanjim garantovanim izduženjem pri kidanju prema 6.7.2.3.3.3.
Proračunski temperaturni opseg tela cisterne za materije koje se transportuju u uslovima spoljne sredine mora biti između -40°C i 50°C. Za druge materije, koje se transportuju u uslovima povišenih temperatura, proračunska temperatura ne sme biti niža od najviše temperature koju materija ima pri punjenju, pražnjenju ili transportu. Za prenosive cisterne izložene težim klimatskim uslovima moraju se uzeti u obzir odgovarajuće strožije proračunske temperature.
Sitnozrnasti čelik: čelik koji prema odredbama ASTM E 112-96 ili prema definiciji u EN 10028-3, deo 3, ima feritnu veličinu zrna od najviše 6.
Topljivi osigurač: uređaj za rasterećenje pritiska sa termičkom pobudom, koji se ne može ponovo zatvoriti.
Prenosiva "offshore" cisterna: prenosiva cisterna projektovana naročito za čestu upotrebu za transport ka "offshore" postrojenjima, od tih postrojenja, kao i između njih. Prenosiva "offshore" cisterna projektuje se i izrađuje prema smernicama za dozvolu "offshore" kontejnera za korišćenje na otvorenom moru, a koje je utvrdila Međunarodna organizacija za pomorski saobraćaj (IMO) u svom dokumentu MSC/Circ.860.

6.7.2.2

Opšti zahtevi za projektovanje i izradu

6.7.2.2.1

Tela cisterni projektuju se i izrađuju u skladu sa zahtevima pravilnika za sudove pod pritiskom, koji je priznao nadležni organ. Tela cisterni se moraju proizvoditi od metalnih materijala pogodnih za obradu. Ti materijali u principu moraju odgovarati nacionalnim ili međunarodnim standardima materijala. Za zavarena tela cisterni može se koristi samo onaj materijal čija je zavarljivost u potpunosti dokazana. Šavovi moraju biti stručno izvedeni i pružati potpunu sigurnost. Ukoliko je to neophodno zbog postupka proizvodnje ili upotrebljenih materijala, tela cisterni se moraju podvrgnuti termičkoj obradi da bi se mogla garantovati dovoljna žilavost varova i zona izloženih uticaju toplote. Pri izboru materijala mora se imati u vidu proračunski temperaturni opseg s obzirom na rizike u vezi sa krtim lomom, pojavom naprslina usled naponske korozije i otpornošću materijala na udar. Ako se koristi sitnozrnasti čelik, garantovana vrednost granice elastičnosti ne sme biti veća od 460 N/mm2, a garantovana vrednost gornje granice zatezne čvrstoće ne sme biti veća od 725 N/mm2. Aluminijum se može koristiti kao materijal za izradu prenosive cisterne samo ukoliko je to navedeno u posebnoj odredbi vezanoj za prenosive cisterne za određenu materiju u 3.2, tabela A, rubrika 11, ili ukoliko je to odobrio nadležni organ. Ukoliko je aluminijum dozvoljen, on mora biti izolovan tako da se spreči značajniji gubitak fizičkih svojstava pri termičkom opterećenju od 110 kW/m2 u periodu od najmanje 30 minuta. Izolacija mora ostati delotvorna na svim temperaturama ispod 649°C i mora biti obložena materijalom čija je tačka topljenja najmanje 700°C. Materijali prenosivih cisterni moraju biti pogodni za uslove spoljne sredine koji mogu nastupiti tokom transporta.

6.7.2.2.2

Tela cisterni, delovi opreme i cevi prenosivih cisterni moraju biti izrađeni od materijala koji su

(a)

u visokoj meri otporni na materiju(e) koja(e) se transportuje(u), ili

(b)

hemijskom reakcijom delotvorno pasivizirani ili neutralisani, ili

(c)

obloženi materijalom otpornim na koroziju, koji je nalepljen neposredno na telo cisterne ili je pričvršćen nekim ekvivalentnim postupkom.

6.7.2.2.3

Zaptivke moraju biti izrađene od materijala na koje ne može(gu) delovati materija(e) koja(e) se transportuje(u).

6.7.2.2.4

Ukoliko telo cisterne ima oblogu sa unutrašnje strane, ona mora biti izuzetno otporna na materiju(e) koja(e) se transportuje(u), homogena, neporozna, bez perforacija, dovoljno elastična i kompatibilna sa osobinama širenja tela cisterne na toploti. Obloga tela cisterne, delova opreme i cevovoda ne sme imati prekide i mora obuhvatati i čeonu površinu prirubnice. Ukoliko su spoljni delovi opreme zavareni na cisterni, obloga se bez prekida mora prostirati i preko dela opreme i preko čeone površine spoljne prirubnice.

6.7.2.2.5

Spojevi i šavovi obloge moraju biti izrađeni međusobnim stapanjem materijala ili na drugi podjednako efikasan način.

6.7.2.2.6

Mora se izbegavati dodir različitih metala koji bi mogao izazvati oštećenja usled kontaktne korozije.

6.7.2.2.7

Materijali od kojih su izrađena tela cisterni, uključujući i sve uređaje, zaptivke, obloge i delove opreme, ne smeju ugrožavati materiju(e) za čiji transport su prenosive cisterne predviđene.

6.7.2.2.8

Prenosive cisterne moraju biti projektovane i izrađene sa ležištem koji će obezbeđivati siguran oslonac tokom transporta, kao i sa odgovarajućim vezama za podizanje i pričvršćivanje.

6.7.2.2.9

Prenosive cisterne moraju se projektovati tako da budu u stanju da bez gubitka sadržaja izdrže najmanje unutrašnji pritisak svog sadržaja, kao i statička, dinamička i termička opterećenja koja se javljaju u uslovima normalnog rukovanja i transporta. Iz njihovog projekta mora se jasno videti da su uzeti u obzir uticaji zamora usled ponavljanog dejstva tih opterećenja tokom predviđenog veka trajanja prenosivih cisterni.

6.7.2.2.10

Telo cisterne koje se oprema vakuumskim ventilom mora se projektovati tako da bude u stanju da bez trajnih deformacija izdrži spoljni nadpritisak viši za najmanje 0,21 bar od unutrašnjeg pritiska. Vakuumski ventil mora biti podešen tako da se otvori pri podpritisku ne višem od -0,21 bar, izuzev u slučaju kada je telo cisterne projektovano za viši spoljni nadpritisak; u tom slučaju pritisak pod kojim će se vakuumski ventil otvoriti ne sme da bude veći od podpritiska za koji je cisterna projektovana. Tela cisterni koja se koriste samo za transport čvrstih (praškastih ili zrnastih) materija ambalažne grupe II ili III, koje tokom transporta ne prelaze u tečno stanje, smeju, uz odobrenje nadležnog organa, biti projektovana za niži spoljni nadpritisak. U tom slučaju vakuumski ventil mora biti podešen tako da se otvori pri tom nižem pritisku. Telo cisterne koje nije opremljeno vakuumskim ventilom mora biti projektovano tako da može bez trajnih deformacija da izdrži spoljni nadpritisak koji je za najmanje 0,4 bar viši od unutrašnjeg pritiska.

6.7.2.2.11

Vakuumski ventili predviđeni za prenosive cisterne za transport materija koje prema svojoj tački paljenja odgovaraju kriterijumima Klase 3, uključujući i zagrejane materije koje se transportuju na njihovoj tački paljenja ili iznad te tačke, moraju sprečavati direktan prodor plamena u telo cisterne, ili pak telo prenosive cisterne mora biti u stanju da bez gubitka zaptivenosti izdrži eksploziju do koje dođe usled direktnog prodora plamena u telo cisterne.

6.7.2.2.12

Prenosive cisterne i njihovi uređaji za pričvršćivanje moraju biti u stanju da pod najvećim dozvoljenim opterećenjem izdrže nezavisno dejstvo sledećih statičkih sila:
a) u smeru kretanja: dvostruku najveću dozvoljenu ukupnu masu (MPGM), pomnoženu sa ubrzanjem zemljine teže (g)14;
b) horizontalno, pod pravim uglom u odnosu na smer kretanja: najveću dozvoljenu ukupnu masu (MPGM) (tj. dvostruku najveću dozvoljenu ukupnu masu (MPGM), ukoliko smer kretanja nije nedvosmisleno određen), pomnoženu sa ubrzanjem zemljine teže (g)14;
c) vertikalno naviše: najveću dozvoljenu ukupnu masu (MPGM), pomnoženu sa ubrzanjem zemljine teže (g)14;
d) vertikalno naniže: dvostruku najveću dozvoljenu ukupnu masu (MPGM) (ukupan tovar, uključujući i dejstvo zemljine teže), pomnoženu sa ubrzanjem zemljine teže (g)14.

__________________
14 Za potrebe izračunavanja važi: g = 9,81 m/s2.

6.7.2.2.13

Pod dejstvom svake od sila navedenih u 6.7.2.2.12 moraju se uzeti u obzir sledeći koeficijenti sigurnosti:

(a)

za metalne materijale sa jasno izraženom granicom elastičnosti koeficijent sigurnosti od 1,5 u odnosu na garantovanu granicu elastičnosti, ili

(b)

za metalne materijale bez jasno izražene granice elastičnosti koeficijent sigurnosti od 1,5 u odnosu na garantovanu 0,2%-nu granicu izduženja, a za austenitne čelike na garantovanu 1%-nu granicu izduženja.

6.7.2.2.14

Za granicu elastičnosti ili granicu izduženja važe one vrednosti koje su utvrđene nacionalnim ili međunarodnim standardima materijala. U slučaju austenitnih čelika, najmanje vrednosti za granicu elastičnosti ili granicu izduženja utvrđene standardima materijala mogu biti povećane za najviše 15%, ukoliko su te veće vrednosti potvrđene u sertifikatu o prijemu materijala. Ukoliko za predmetni metal ne postoji standard materijala, vrednost koju treba upotrebiti za granicu elastičnosti ili granicu izduženja odobrava nadležni organ.

6.7.2.2.15

Za prenosive cisterne predviđene za transport materija koje po svojoj tački paljenja odgovaraju kriterijumima Klase 3, uključujući tu i zagrejane materije koje se transportuju na njihovoj tački paljenja ili iznad te tačke, mora postojati mogućnost električnog uzemljenja. Moraju se preduzeti mere za sprečavanje opasnih elektrostatičkih pražnjenja.

6.7.2.2.16

Ukoliko je se za određene materije zahteva uputstvom za prenosive cisterne navedenim u 3.2, tabela A, rubrika 10, i opisanim u 4.2.5.2.6, ili posebnom odredbom za prenosive cisterne navedenom u 3.2, tabela A, rubrika 11, i opisanom u 4.2.5.3, za prenosive cisterne se mora obezbediti dodatna zaštita, koja se može sastojati bilo u povećanoj debljini zida tela cisterne, bilo u višem ispitnom pritisku, pri čemu se veća debljina zida ili viši ispitni pritisak moraju odrediti sa stanovišta opasnosti svojstvenih materiji koja se transportuje.

6.7.2.3

Kriterijumi za projektovanje

6.7.2.3.1

Tela cisterni moraju se projektovati tako da se naprezanja mogu analizirati matematičkim ili eksperimentalnim putem pomoću mernih traka ili drugim postupcima koje je odobrio nadležni organ.

6.7.2.3.2

Tela cisterni moraju se projektovati i izraditi tako da pri hidrauličkom ispitivanju izdrže pritisak od najmanje 1,5 proračunskog pritiska. Za određene materije predviđeni su posebni zahtevi u uputstvu za prenosive cisterne navedenom u 3.2, tabela A, rubrika 10, i opisanom u 4.2.5.2.6, ili u posebnom uputstvu za prenosive cisterne navedenom u 3.2, tabela A, rubrika 11, i opisanom u 4.2.5.3. Skreće se pažnja na zahteve o najmanjoj debljini zida tela cisterni, navedene u 6.7.2.4.1 do 6.7.2.4.10.

6.7.2.3.3

U slučaju metala sa jasno izraženom granicom elastičnosti, ili koji se odlikuju garantovanom granicom izduženja (u principu 0,2%-nom granicom izduženja, a za austenitne čelike 1%-nom granicom izduženja), primarni napon σ membrane tela cisterne pod dejstvom ispitnog pritiska ne sme da bude veći od manje od vrednosti 0,75 Re ili 0,5 Rm, pri čemu je Re = granica elastičnosti u N/mm2 ili 0,2%-na granica izduženja, odn. za austenitne čelike 1%-na granica izduženja
Rm = najmanja zatezna čvrstoća u N/mm2.

6.7.2.3.3.1

Vrednosti upotrebljene za Re i Rm su najmanje vrednosti utvrđene nacionalnim ili međunarodnim standardima materijala. Za austenitne čelike najmanje vrednosti za Re i Rm utvrđene standardima materijala mogu biti povećane za najviše 15%, ukoliko su te veće vrednosti potvrđene u sertifikatu o prijemu materijala. Ukoliko za predmetni metal ne postoji standard materijala, vrednosti koje treba upotrebiti za Re i Rm odobrava nadležni organ ili njegova ovlašćena institucija.

6.7.2.3.3.2

Oni čelici kod kojih je odnos Re/Rm veći od 0,85 ne smeju se koristiti za izradu zavarenih tela cisterni. Vrednosti za Re i Rm koje se koriste za izračunavanje tog odnosa jesu vrednosti utvrđene u sertifikatu o prijemu materijala.

6.7.2.3.3.3

Čelici koji se koriste za izradu tela cisterni moraju imati izduženje pri kidanju u % najmanje 10000/Rm, s apsolutnim minimumom od 16% za sitnozrnasti čelik i 20% za druge čelike. Aluminijum i legure aluminijuma koji se koriste za izradu tela cisterni moraju imati izduženje pri kidanju u % najmanje 10000/6Rm, s apsolutnim minimumom od 12%.

6.7.2.3.3.4

Pri određivanju stvarnih karakteristika materijala, kod valjanog lima je potrebno voditi računa o tome da osa uzorka za ispitivanje naprezanja na istezanje bude pod pravim uglom (poprečno) u odnosu na pravac valjanja. Trajno izduženje pri kidanju mora se meriti na uzorcima sa pravouglim poprečnim presekom prema standardu ISO 6892:1998 uz korišćenje merne dužine od 50 mm.

6.7.2.4

Najmanja debljina zida tela cisterne

6.7.2.4.1

Najmanja debljina zida tela cisterne mora odgovarati najvećoj od sledećih vrednosti:

(a)

najmanja debljina zida određena prema zahtevima u 6.7.2.4.2 do 6.7.2.4.10;

(b)

najmanja debljina zida određena prema odobrenom pravilniku za sudove pod pritiskom, s obzirom na zahteve u 6.7.2.3;

(c)

najmanja debljina zida određena uputstvom za prenosive cisterne navedenim u 3.2, tabela A, rubrika 10, i opisanim u 4.2.5.2.6, ili posebnom odredbom za prenosive cisterne navedenom u 3.2, tabela A, rubrika 11, i opisanim u 4.2.5.3.

6.7.2.4.2

Omotač, dna i poklopci revizionog otvora tela cisterni prečnika ne više od 1,80 m, ukoliko su izrađeni od referentnog čelika, moraju imati debljinu zida ne manju od 5 mm ili tome ekvivalentnu debljinu ako su od drugog metala. Tela cisterni prečnika većeg od 1,80 m moraju imati debljinu zida ne manju od 6 mm ako su izrađena od referentnog čelika, ili tome ekvivalentnu debljinu ako su od drugog metala; međutim, ako su tela cisterni namenjenih za čvrste praškaste i zrnaste materije, ambalažne grupe II ili III, izrađena od referentnog čelika, najmanja potrebna debljina zida može se smanjiti na 5 mm, ili na tome ekvivalentnu debljinu ako su od drugog metala.

6.7.2.4.3

Ako telo cisterne ima dodatnu zaštitu od oštećenja, najmanja debljina zida prenosivih cisterni čiji je ispitni pritisak manji od 2,65 bar može, uz odobrenje nadležnog organa, biti smanjena srazmerno izvedenoj zaštiti. Međutim, tela cisterni prečnika ne više od 1,80 m, ukoliko su izrađena od referentnog čelika, moraju imati debljinu zida ne manju od 3 mm, ili tome ekvivalentnu debljinu ako su od drugog metala. Tela cisterni prečnika većeg od 1,80 m, ukoliko su izrađena od referentnog čelika, moraju imati debljinu zida ne manju od 4 mm, ili tome ekvivalentnu debljinu ako su od drugog metala.

6.7.2.4.4

Debljina zida omotača, dna i poklopaca revizionog otvora tela cisterne, nezavisno od materijala od koga su izrađeni, ne sme biti manja od 3 mm.

6.7.2.4.5

Dodatna zaštita navedena u 6.7.2.4.3 može biti osigurana potpunom spoljnom zaštitom konstrukcije, izvedenom kao odgovarajuća "sendvič" - konstrukcija čiji je spoljni plašt pričvršćen na telo cisterne, ili konstrukcijom sa dvostrukim zidom, ili konstrukcijom u kojoj je telo cisterne u potpunosti obuhvaćeno okvirom sa podužnim i poprečnim nosačima.

6.7.2.4.6

Ekvivalentna debljina zida nekog metala, izuzev debljine referentnog čelika propisane u 6.7.2.4.2, određuje se uz pomoć sledeće formule:

gde je
e1 = tražena ekvivalentna debljina zida (u mm) korišćenog metala;
e0 = najmanja debljina zida (u mm) za referentni čelik, utvrđena uputstvom za prenosive cisterne navedenim u 3.2, tabela A, rubrika 10, i opisanim u 4.2.5.2.6, ili posebnim uputstvom za prenosive cisterne navedenim u 3.2, tabela A, rubrika 11. i opisanim u 4.2.5.3;
Rm1 = garantovana najmanja zatezna čvrstoća (u N/mm2) korišćenog metala (vidi 6.7.2.3.3);
A1 = garantovano najmanje izduženje pri kidanju (u %) korišćenog metala prema nacionalnim ili međunarodnim standardima.

6.7.2.4.7

Ako odgovarajuće uputstvo za prenosive cisterne u 4.2.5.2.6 utvrđuje najmanju debljinu zida od 8 mm ili 10 mm, treba voditi računa o tome da su te debljine izračunate na osnovu svojstava referentnog čelika i prečnika tela cisterne od 1,80 m. Ukoliko se umesto konstrukcionog čelika koristi neki drugi metal (vidi 6.7.2.1), ili ako je prečnik tela cisterne veći od 1,80 m, debljina zida se određuje uz pomoć sledeće formule:

gde je:
e1 = tražena ekvivalentna debljina zida (u mm) korišćenog metala;
e0 = najmanja debljina zida (u mm) za referentni čelik, utvrđena uputstvom za prenosive cisterne navedenim u 3.2, tabela A, rubrika 10, i opisanim u 4.2.5.2.6, ili posebnim uputstvom za prenosive cisterne navedenim u 3.2, tabela A, rubrika 11, i opisanim u 4.2.5.3;
d1 = prečnik tela cisterne (u m), ali najmanje 1,80 m;
Rm1 = garantovana najmanja zatezna čvrstoća (u N/mm2) korišćenog metala (vidi 6.7.2.3.3);
A1 = garantovano najmanje izduženje pri kidanju (u %) korišćenog metala prema nacionalnim ili međunarodnim standardima.

6.7.2.4.8

Debljina zida tela cisterne ni u kom slučaju ne sme biti manja od vrednosti opisanih u 6.7.2.4.2, 6.7.2.4.3 i 6.7.2.4.4. Svi delovi tela cisterne moraju imati najmanju debljinu zida utvrđenu u 6.7.2.4.2 i 6.7.2.4.4. U ovu debljinu ne sme da ulazi eventualni dodatak za koroziju.

6.7.2.4.9

U slučaju upotrebe konstrukcionog čelika (vidi 6.7.2.1), nije potreban proračun prema formuli navedenoj u 6.7.2.4.6.

6.7.2.4.10

Na spoju dna cisterne sa omotačem cisterne ne sme postojati nagla promena u debljini lima.

6.7.2.5

Oprema za rukovanje

6.7.2.5.1

Oprema za rukovanje mora biti postavljena tako da je za vreme rukovanja i transporta zaštićena od otkidanja i oštećenja. Ukoliko spoj između okvira i tela cisterne dopušta relativno kretanje između konstrukcionih grupa, oprema mora biti pričvršćena tako da usled takvog kretanja ne postoji opasnost od oštećenja delova. Spoljni uređaji za pražnjenje (cevni priključci, uređaji za zatvaranje), unutrašnji zaustavni ventil i njegovo ležište moraju biti zaštićeni od opasnosti otkidanja izazvanog spoljnim naprezanjima (na primer korišćenjem zone preseka). Uređaji za punjenje i pražnjenje (uključujući i prirubnice ili navojne zatvarače) i svi zaštitni poklopci moraju imati mogućnost obezbeđenja protiv slučajnog otvaranja.

6.7.2.5.2

Svi otvori na telu cisterne predviđeni za punjenje ili pražnjenje prenosive cisterne moraju biti opremljeni ručnim zaustavnim ventilom smeštenim što je moguće bliže telu cisterne. Ostali otvori, izuzev otvora povezanih sa uređajima za provetravanje i rasterećenje pritiska, moraju biti opremljeni bilo zaustavnim ventilom, bilo nekim drugim pogodnim uređajem za zatvaranje, koji se nalazi što je moguće bliže telu cisterne.

6.7.2.5.3

Sve prenosive cisterne moraju biti opremljene revizionim otvorima ili drugim kontrolnim otvorima dovoljne veličine da omoguće pregled i pogodan pristup unutrašnjosti radi održavanja i opravki. Višekomorne prenosive cisterne moraju za svaku komoru imati revizioni otvor ili druge kontrolne otvore.

6.7.2.5.4

Spoljni konstrukcioni delovi treba budu što je moguće više grupisani. Kod izolovanih prenosivih cisterni gornji konstrukcioni delovi treba da budu obuhvaćeni prelivnim uređajem opremljenim odgovarajućim odvodima.

6.7.2.5.5

Svaki priključak prenosive cisterne mora nositi jasnu oznaku svoje funkcije.

6.7.2.5.6

Svaki zaustavni ventili ili drugi uređaj za zatvaranje mora biti projektovan i izrađen na osnovu nominalnog pritiska koji nije manji od najvećeg dozvoljenog radnog pritiska tela cisterne, pri čemu se moraju uzeti u obzir predviđene temperature u toku transporta. Svi zaustavni ventili sa navojima moraju se zatvarati obrtanjem u smeru kretanja kazaljki na satu. Ostali zaustavni ventili moraju imati jasno obeležen položaj (otvoreno i zatvoreno) i smer u kom treba da se okreću radi zatvaranja. Svi zaustavni ventili moraju biti konstruisani tako da bude onemogućeno njihovo slučajno otvaranje.

6.7.2.5.7

Nijedan pokretni deo, kao što su poklopci, delovi uređaja za zatvaranje itd., koji bi usled trenja ili udara mogao da dođe u dodir sa prenosivom cisternom od aluminijuma predviđenom za transport materija koje po svojoj tački paljenja odgovaraju kriterijumima Klase 3, uključujući i zagrejane materije koje se transportuju na svojoj tački paljenja ili iznad te tačke, ne sme biti izrađen od nezaštićenog čelika osetljivog na koroziju.

6.7.2.5.8

Cevovodi se moraju konstruisati, izraditi i montirati tako da se izbegne opasnost oštećenja usled termičkog širenja i skupljanja, mehaničkih potresa i vibracija. Sve cevi moraju biti izrađene od odgovarajućeg metalnog materijala. U meri u kojoj je to izvodljivo, cevni spojevi moraju biti zavareni.

6.7.2.5.9

Spojevi bakarnih cevi moraju biti tvrdo lemljeni ili izvedeni u vidu metalnog spoja jednake čvrstoće. Tačka topljenja tvrdog lema ne sme biti niža od 525°C. Spojevi ne smeju umanjiti čvrstoću cevovoda, kao što to može biti slučaj sa spojevima izvedenim pomoću zavrtnja.

6.7.2.5.10

Pritisak pucanja svih cevi i konstrukcionih delova cevovoda ne sme biti niži od: četvorostrukog najvećeg dozvoljenog radnog pritiska tela cisterne ili četvorostrukog pritiska do kojeg može doći u radu usled dejstva pumpe ili nekog drugog uređaja (izuzev uređaja za rasterećenje pritiska).

6.7.2.5.11

Za izradu uređaja za zatvaranje, ventila i delova pribora moraju se koristiti elasto-plastični metali.

6.7.2.6

Otvori na dnu

6.7.2.6.1

Određene materije ne smeju se transportovati prenosivim cisternama koje imaju otvore na dnu. Ukoliko uputstvo za prenosive cisterne navedeno u 3.2, tabela A, rubrika 10, i opisano u 4.2.5.2.6, zabranjuje korišćenje otvora na dnu, ispod gornjeg nivoa tečnosti ne smeju se nalaziti nikakvi otvori kada je cisterna napunjena do krajnje dozvoljene granice punjenja. Ukoliko se postojeći otvor zatvara, to se mora izvesti navarivanjem ploče sa unutrašnje i sa spoljne strane tela cisterne.

6.7.2.6.2

Otvori za pražnjenje na dnu prenosivih cisterni kojima se transportuju određene čvrste, kristališuće ili vrlo guste tečne materije, moraju biti opremljeni sa najmanje dva međusobno nezavisna zatvarača koji se nalaze jedan iza drugog. Koncepcija ove opreme mora da zadovolji zahteve nadležnog organa, ili njegove ovlašćene institucije i da obuhvati sledeće:

(a)

spoljni zaustavni ventil, smešten što je moguće bliže telu cisterne i

(b)

uređaj za zatvaranje nepropusan za tečnost, smešten na kraju cevi za istakanje, a koji može biti slepa prirubnica ili navojna kapa.

6.7.2.6.3

Svaki otvor za pražnjenje na dnu, izuzev onog koji je predviđen u 6.7.2.6.2, mora biti opremljen sa tri međusobno nezavisna zatvarača koji se nalaze jedan iza drugog. Koncepcija ove opreme mora da zadovolji zahteve nadležnog organa, ili njegove ovlašćene institucije, i da obuhvati sledeće:

(a)

jedan unutrašnji zaustavni ventil sa automatskim zatvaranjem, tj. zaustavni ventil smešten unutar tela cisterne, ili sa unutrašnje strane navarene prirubnice ili njene kontraprirubnice, i to na taj način

(i) da uređaji za kontrolu funkcionisanja zaustavnog ventila budu koncipirani tako da se spreči nenamerno otvaranje usled udara ili nepažnje;

(ii) da se zaustavnim ventilom može rukovati odozgo ili odozdo;

(iii) da se položaj u kom se nalazi zaustavni ventil (otvoreno ili zatvoreno), ukoliko je to izvodljivo, može proveriti sa zemlje;

(iv) da se zaustavni ventil može zatvoriti sa pristupačnog mesta na prenosivoj cisterni, udaljenog od samog zaustavnog ventila, izuzev kod prenosivih cisterni kapaciteta najviše do 1000 litara i

(v) da zaustavni ventil ostane u funkciji i pri oštećenju spoljnog uređaja za kontrolu funkcionisanja zaustavnog ventila;

(b)

jedan spoljni zaustavni ventil, smešten što je moguće bliže telu cisterne i

(c)

jedan uređaj za zatvaranje nepropusan za tečnost, na kraju cevi za istakanje, a koji može biti slepa prirubnica ili navojna kapa.

6.7.2.6.4

Ukoliko telo cisterne ima oblogu, unutrašnji zaustavni ventil koji se zahteva u 6.7.2.6.3 a) može biti zamenjen dodatnim spoljnim zaustavnim ventilom. Proizvođač mora da zadovolji zahteve nadležnog organa ili njegove ovlašćene institucije.

6.7.2.7

Sigurnosni uređaji

6.7.2.7.1

Sve prenosive cisterne moraju biti opremljene najmanje jednim uređajem za rasterećenje pritiska. Svi uređaji za rasterećenje pritiska moraju biti projektovani, izrađeni i obeleženi tako da zadovoljavaju zahteve nadležnog organa ili njegove ovlašćene institucije.

6.7.2.8

Uređaji za rasterećenje pritiska

6.7.2.8.1

Svaka prenosiva cisterna kapaciteta od najmanje 1900 litara i svaka nezavisna komora prenosive cisterne uporedivog kapaciteta mora biti opremljena najmanje jednim opružnim uređajem za rasterećenje pritiska i sme, pored tog(tih) opružnog(ih) uređaja, dodatno da ima i rasprskavajući disk ili topljivi osigurač, izuzev ako to nije zabranjeno u uputstvu za prenosive cisterne u 4.2.5.2.6 pozivanjem na 6.7.2.8.3. Uređaji za rasterećenje pritiska moraju biti dovoljne propusne moći da spreče pucanje tela cisterne usled nadpritiska ili podpritiska do koga dolazi pri punjenju, pražnjenju ili zagrevanju sadržaja.

6.7.2.8.2

Uređaji za rasterećenje pritiska moraju biti projektovani tako da ne može da dođe do prodora spoljnih materija, isticanja tečnih materija, niti stvaranja opasnog nadpritiska.

6.7.2.8.3

Ukoliko se za određene materije zahteva primenljivim uputstvima za prenosive cisterne navedenim u 3.2, tabela A, rubrika 10, i opisanim u 4.2.5.2.6, prenosive cisterne moraju biti opremljene uređajem za rasterećenje pritiska koji je odobrio nadležni organ. Uređaj za rasterećenje se mora sastojati od rasprskavajućeg diska smeštenog ispred opružnog uređaja za rasterećenje pritiska, izuzev u slučaju da je prenosiva cisterna predviđena za transport samo jedne materije i da je opremljena odobrenim uređajem za rasterećenje pritiska izrađenim od materijala kompatibilnog sa materijom koja se transportuje. Ukoliko se rasprskavajući disk postavlja u red sa zahtevanim uređajem za rasterećenje pritiska, između rasprskavajućeg diska i uređaja za rasterećenje pritiska mora se postaviti uređaj za merenje pritiska ili drugi odgovarajući uređaj sa pokazivačem radi utvrđivanja lomova, perforacija ili nezaptivenosti diska, što bi moglo da dovede do poremećaja funkcionisanja sistema za rasterećenje pritiska. Rasprskavajući disk mora da pukne pri nominalnom pritisku koji je za 10% viši od pritiska reagovanja uređaja za rasterećenje pritiska.

6.7.2.8.4

Prenosive cisterne kapaciteta manjeg od 1900 litara moraju biti opremljene uređajem za rasterećenje pritiska koji može činiti rasprskavajući disk, ukoliko on odgovara zahtevima iz 6.7.2.11.1. Ukoliko se ne koristi opružni uređaj za rasterećenje pritiska, rasprskavajući disk mora da pukne pri nominalnom pritisku koji je jednak ispitnom pritisku.

6.7.2.8.5

Ako je telo cisterne opremljeno za pražnjenje pod pritiskom, dovodni vod mora biti snabdeven odgovarajućim uređajem za rasterećenje pritiska koji će reagovati na pritisak koji nije viši od najvišeg dozvoljenog radnog pritiska tela cisterne, a uređaj za zatvaranje mora se nalaziti što je moguće bliže telu cisterne.

6.7.2.9

Podešavanje uređaja za rasterećenje pritiska

6.7.2.9.1

Treba voditi računa o tome da uređaji za rasterećenje pritiska reaguju samo u slučaju prekomernog povećanja temperature, s obzirom da u telu cisterne pod normalnim uslovima transporta ne sme da dođe ni do kakvog prekomernog kolebanja pritiska (vidi 6.7.2.12.2).

6.7.2.9.2

Kod tela cisterne čiji ispitni pritisak ne prelazi 4,5 bar zahtevani uređaj za rasterećenje pritiska mora se podesiti tako da reaguje pri nominalnom pritisku od pet šestina ispitnog pritiska, a kod tela cisterne čiji ispitni pritisak prelazi 4,5 bar tako da reaguje pri nominalnom pritisku od 110% od dve trećine ispitnog pritiska. Posle sniženja pritiska, uređaj se mora zatvoriti pod pritiskom koji je manji za najviše 10% od pritiska reagovanja. Pri svim nižim pritiscima ovaj uređaj mora ostati zatvoren. Ovim zahtevom ne isključuje se mogućnost upotrebe vakuumskih ventila ili kombinacije sigurnosnog i vakuumskog ventila.

6.7.2.10

Topljivi osigurači

6.7.2.10.1

Topljivi osigurači moraju reagovati na temperaturi između 110°C i 149°C pod pretpostavkom da na temperaturi topljenja pritisak u telu cisterne nije veći od ispitnog pritiska. Ovi topljivi osigurači moraju se postaviti pri vrhu tela cisterne, a njihovi ulazi se moraju nalaziti u parnoj fazi; oni ničim ne smeju biti zaštićeni od spoljne toplote. Topljivi osigurači ne smeju se koristiti u prenosivim cisternama čiji ispitni pritisak prelazi 2,65 bar. Topljivi osigurači koji se koriste u prenosivim cisternama za transport zagrejanih materija moraju se projektovati tako da reaguju na temperaturu koja je viša od najviše temperature koja se javlja tokom transporta i moraju zadovoljavati zahteve nadležnog organa ili od njega određenog tela.

6.7.2.11

Rasprskavajući diskovi

6.7.2.11.1

Ukoliko se u 6.7.2.8.3 drugačije ne zahteva, rasprskavajući diskovi moraju biti podešeni tako da u proračunskom temperaturnom opsegu pucaju pri nominalnom pritisku koji je jednak ispitnom pritisku. Pri upotrebi rasprskavajućih diskova naročito treba uzeti u obzir zahteve u 6.7.2.5.1 i 6.7.2.8.3

6.7.2.11.2

Rasprskavajući diskovi moraju biti odgovarajući za podpritiske koji se javljaju u prenosivim cisternama.

6.7.2.12

Propusna moć uređaja za rasterećenje pritiska

6.7.2.12.1

Opružni uređaj za rasterećenje pritiska koji se zahteva u 6.7.2.8.1 mora imati minimalni poprečni presek strujanja koji je ekvivalentan otvoru prečnika 31,75 mm. Ako se koriste vakuumski ventili, njihov poprečni presek strujanja mora iznositi najmanje 284 mm2.

6.7.2.12.2

Ukupna propusna moć sistema za rasterećenje pritiska (uzimajući u obzir opadanje strujanja ako je prenosiva cisterna opremljena rasprskavajućim diskovima smeštenim ispred opružnih uređaja za rasterećenje pritiska ili ako su opružni uređaji za rasterećenje pritiska opremljeni osiguračem protiv izbijanja plamena) u uslovima potpunog delovanja vatre na prenosivu cisternu mora biti dovoljna da pritisak u telu cisterne bude ograničen na najviše 20% iznad pritiska reagovanja uređaja za rasterećenje pritiska. Za postizanje zahtevane propusne moći mogu se upotrebiti i uređaji za rasterećenje pritiska za slučaj nužde. Ti uređaji mogu biti topljivi osigurači, opružni uređaji, rasprskavajući diskovi, ili kombinacija opružnog uređaja i rasprskavajućeg diska. Ukupna potrebna propusna moć uređaja za rasterećenje pritiska može se odrediti pomoću formule navedene u 6.7.2.12.2.1 ili tabele navedene u 6.7.2.12.2.3.

6.7.2.12.2.1

Za određivanje ukupne potrebne propusne moći uređaja za rasterećenje kao zbira pojedinačnih propusnih moći svih uređaja koji doprinose smanjenju pritiska koristi se sledeća formula:

gde je
Q = najmanja potrebna propusna moć u kubnim metrima vazduha u sekundi (m3/s) u normalnim uslovima od 1 bar i 0°C (273 K);
F = koeficijent koji ima sledeće vrednosti:
za neizolovana tela cisterni F = 1;
za izolovana tela cisterni F = U (649 - t)/13,6, ali ni u kom slučaju manje od 0,25, pri čemu:
U = toplotna provodljivost izolacije na 38°C u kW · m-2 · K-1
t = stvarna temperatura materije pri punjenju (u °C);
ako ta temperatura nije poznata, onda t = 15°C
Gore navedena vrednost F za izolovana tela cisterni sme se upotrebiti pod pretpostavkom da izolacija odgovara zahtevima iz 6.7.2.12.2.4;
A = ukupna spoljna površina tela cisterne u m2;
Z = faktor stišljivosti gasa u uslovima akumulacije (uslovima ispuštanja) (ako ovaj faktor nije poznat, onda Z = 1,0);
T = apsolutna temperatura u kelvinima (°C + 273) iznad uređaja za rasterećenje pritiska u uslovima akumulacije (uslovima ispuštanja);
L = latentna toplota isparavanja tečne materije u kJ/kg u uslovima akumulacije (uslovima ispuštanja);
M = molekularna masa ispuštenog gasa;
C = konstanta koja se izvodi iz jedne od sledećih formula i koja zavisi od odnosa k specifičnih toplota:

gde je
cp specifična toplota pri konstantnom pritisku i
cv specifična toplota pri konstantnoj zapremini;

ako je k > 1:

http://s1.paragraflex.rs/documents/Old/t/t2010_06/

ako je k = 1 ili ako je k nepoznato:

gde je e matematička konstanta 2,7183.
C se takođe može uzeti iz sledeće tabele:

6.7.2.12.2.2

Umesto gore navedene formule, za dimenzionisanje uređaja za rasterećenje pritiska tela cisterni predviđenih za transport tečnih materija može se primeniti i tabela iz 6.7.2.12.2.3. Ova tabela polazi od faktora izolacije F = 1 i na odgovarajući način treba da se prilagodi za izolovana tela cisterni. Vrednosti ostalih parametara upotrebljenih za proračune ove tabele iznose:

6.7.2.12.2.3

Najmanja propusna moć Q u kubnim metrima vazduha u sekundi pri 1 bar i 0°C (273 K)

A
izložena površina
(kvadratnih metara)

Q
(kubnih metara vazduha u sekundi)

A
izložena površina
(kvadratnih metara)

Q
(kubnih metara vazduha u sekundi)

2

0,230

37,5

2,539

3

0,320

40

2,677

4

0,405

42,5

2,814

5

0,487

45

2,949

6

0,565

47,5

3,082

7

0,641

50

3,215

8

0,715

52,5

3,346

9

0,788

55

3,476

10

0,859

57,5

3,605

12

0,998

60

3,733

14

1,132

62,5

3,860

16

1,263

65

3,987

18

1,391

67,5

4,112

20

1,517

70

4,236

22,5

1,670

75

4,483

25

1,821

80

4,726

27,5

1,969

85

4,967

30

2,115

90

5,206

32,5

2,258

95

5,442

35

2,400

100

5,676

6.7.2.12.2.4

Izolacione sisteme koji se upotrebljavaju za smanjenje propusne moći mora odobriti nadležni organ ili njegova ovlašćena institucija. U svakom slučaju, izolacioni sistemi odobreni za tu svrhu moraju

(a)

ostati delotvorni na svim temperaturama do 649°C

(b)

biti obloženi materijalom čija je tačka topljenja najmanje 700°C.

6.7.2.13

Obeležavanje uređaja za rasterećenje pritiska

6.7.2.13.1

Svaki uređaj za rasterećenje pritiska mora nositi jasno i trajno obeležje sa sledećim podacima:

(a)

pritisak reagovanja (u bar ili kPa) ili temperatura reagovanja (u °C);

(b)

dozvoljena tolerancija za pritisak rasterećenja opružnih uređaja;

(c)

referentna temperatura koja odgovara nominalnom pritisku pucanja rasprskavajućih diskova;

(d)

dozvoljena temperaturna tolerancija za topljive osigurače i

(e)

nominalna propusna moć opružnih uređaja za rasterećenje pritiska, rasprskavajućih diskova ili topljivih osigurača u kubnim metrima vazduha u sekundi (m3/s) pod normalnim uslovima;

po mogućnosti, treba navesti i sledeći podatak:

(f)

naziv proizvođača i odgovarajući kataloški broj uređaja za rasterećenje pritiska.

6.7.2.13.2

Nominalna propusna moć navedena na opružnim uređajima za rasterećenje pritiska određuje se prema ISO 4126-1:1991.

6.7.2.14

Priključci za uređaje za rasterećenje pritiska

6.7.2.14.1

Priključci za uređaje za rasterećenje pritiska moraju biti dovoljnih dimenzija da bi potrebna propusna količina mogla nesmetano da dopre do sigurnosnog uređaja. Između tela cisterne i uređaja za rasterećenje pritiska ne smeju se nalaziti nikakvi zaustavni ventili, izuzev ako postoje dvostruki uređaji za održavanje ili za druge potrebe i ako su zaustavni ventili za svaki pojedini korišćeni uređaj za rasterećenje pritiska zabravljeni u otvorenom položaju, ili ako su zaustavni ventili međusobno povezani tako da je kod dvostrukih uređaja uvek barem jedan u funkciji. U otvoru koji vodi ka uređaju za provetravanje ili ka uređaju za rasterećenje pritiska ne smeju postojati nikakve prepreke koje bi mogle da ograniče ili da spreče strujanje od tela cisterne ka tim uređajima. Uređaji za provetravanje ili izlazne cevi uređaja za rasterećenje pritiska moraju prilikom korišćenja odvoditi paru i tečnosti u atmosferu na taj način da na uređaje za rasterećenje pritiska dejstvuje samo minimalan protivpritisak.

6.7.2.15

Raspored uređaja za rasterećenje pritiska

6.7.2.15.1

Svi ulazni otvori uređaja za rasterećenje pritiska moraju se nalaziti na vrhu tela cisterne što je moguće bliže tački preseka podužne i poprečne ose tela cisterne. U stanju potpune napunjenosti svi ulazni otvori uređaja za rasterećenje pritiska moraju se nalaziti u parnoj fazi tela cisterne; uređaji treba da su postavljeni tako da para može nesmetano da izlazi. Kod zapaljivih materija para koja izlazi iz tela cisterne mora biti odvođena tako da ne dolazi u dodir sa telom cisterne. Zaštitni uređaji za sprovođenje tokova pare dozvoljeni su pod uslovom da time ne bude umanjena potrebna propusna količina.

6.7.2.15.2

Moraju se preduzeti mere da neovlašćenim licima bude sprečen pristup uređajima za rasterećenje pritiska, kao i da uređaji za rasterećenje pritiska budu zaštićeni od oštećenja u slučaju prevrtanja prenosive cisterne.

6.7.2.16

Uređaji za pokazivanje stepena napunjenosti

6.7.2.16.1

Pokazivači stepena napunjenosti od stakla i od drugih lomljivih materijala, koji stoje u direktnoj vezi sa sadržajem tela cisterne, ne smeju se upotrebljavati.

6.7.2.17

Ležišta, okviri, uređaji za podizanje i uređaji za pričvršćivanje prenosivih cisterni

6.7.2.17.1

Prenosive cisterne moraju biti projektovane i izrađene sa ležištem koje će obezbeđivati siguran oslonac tokom transporta. Pri tom moraju biti uzete u obzir sile navedene u 6.7.2.2.12 i faktor sigurnosti naveden u 6.7.2.2.13. Dozvoljeni su podupirači, okviri, kolevke i druge slične konstrukcije.

6.7.2.17.2

Kombinovana naprezanja koja prouzrokuju dograđeni elementi na prenosivim cisternama (na pr. kolevka, okvir itd.), kao i uređaji za podizanje i pričvršćivanje, ne smeju ni u jednom delu tela cisterne da dovedu do prekomernih naprezanja. Sve prenosive cisterne moraju trajno biti opremljene uređajima za podizanje i pričvršćivanje. Njih prvenstveno treba montirati na ležišta prenosivih cisterni, ali mogu biti montirani i na ploče za ojačanje, pričvršćene u tačkama oslonca tela cisterne.

6.7.2.17.3

Pri projektovanju ležišta i okvira moraju se uzeti u obzir i dejstva korozije iz spoljne sredine.

6.7.2.17.4

Otvori za viljuške moraju imati mogućnost zatvaranja. Uređaji za zatvaranje otvora za viljuške moraju biti trajni sastavni deo okvira ili trajno pričvršćeni za okvir. Jednokomorne prenosive cisterne dužine manje od 3,65 m ne moraju biti opremljene otvorima za viljuške sa mogućnošću zatvaranja pod uslovom:

(a)

da je telo cisterne, uključujući i sve delove pribora, dobro zaštićeno od udara viljuški viljuškara i

(b)

da rastojanje od sredine jednog do sredine drugog otvora za viljuške iznosi najmanje polovinu najveće dužine prenosive cisterne.

6.7.2.17.5

Ukoliko prenosive cisterne tokom transporta nisu zaštićene u skladu sa 4.2.1.2, tela cisterni i oprema za rukovanje moraju biti zaštićeni od oštećenja usled podužnih ili poprečnih udara ili prevrtanja. Spoljni delovi opreme moraju biti zaštićeni tako da je isključeno da usled udara ili prevrtanja prenosive cisterne dođe do ispuštanja sadržaja tela cisterne na delove njegove opreme. Primeri mera zaštite:

(a)

zaštita od bočnih udara, koja može da se sastoji od podužnih nosača koji štite telo cisterne sa obe strane u visini središnje linije;

(b)

zaštita prenosive cisterne od prevrtanja, koja može da se sastoji od prstenova za ojačanje ili poluga pričvršćenih poprečno na okvir;

(c)

zaštita od udara otpozadi, koja se može sastojati od odbojnika ili okvira;

(d)

zaštita tela cisterne od oštećenja izazvanih udarima ili prevrtanjem, upotrebom ISO okvira prema ISO 1496-3:1995.

6.7.2.18

Odobrenje tipa

6.7.2.18.1

Za svaki novi tip prenosive cisterne nadležni organ ili njegova ovlašćena institucija izdaje uverenje o odobrenju tipa. Tim uverenjem mora se potvrditi da je nadležni organ pregledao prenosivu cisternu i ocenio da je ona pogodna za nameravanu upotrebu i da zadovoljava zahteve ovog poglavlja i, po potrebi, odredbe u vezi sa materijama navedene u 4.2 i u 3.2, tabela A. Ukoliko se prenosive cisterne proizvode serijski bez koncepcijskih izmena, uverenje važi za celokupnu seriju. U tom uverenju moraju se navesti izveštaj o ispitivanju prototipa, materije ili grupe materija čiji je transport dozvoljen, materijali od kojih je izrađeno telo cisterne i (eventualno) obloga, kao i broj odobrenja. Broj odobrenja mora se sastojati iz oznake ili simbola države u kojoj je odobrenje izdato, odn. iz oznake za motorna vozila u međunarodnom saobraćaju, predviđene prema Bečkoj konvenciji o drumskom saobraćaju (1968), i registarskog broja. U uverenju se moraju navesti i eventualni alternativni sporazumi prema 6.7.1. 2. Odobrenje tipa može se koristiti i za odobrenje manjih prenosivih cisterni proizvedenih od materijala iste vrste i debljine, uz primenu iste proizvodne tehnike, sa identičnim ležištima i ekvivalentnim zatvaračima i drugim delovima pribora.

6.7.2.18.2

Izveštaj o ispitivanju prototipa, potreban za odobrenje tipa, mora da sadrži najmanje sledeće podatke:

(a)

rezultate odgovarajućeg ispitivanja okvira, koje je navedeno u ISO 1496-3:1995;

(b)

rezultate prvog kontrolisanja i ispitivanja prema 6.7.2.19.3 i

(c)

po potrebi, rezultate ispitivanja na udar prema 6.7.2.19.1.

6.7.2.19

Kontrolisanje i ispitivanje

6.7.2.19.1

Prenosive cisterne koje odgovaraju definiciji kontejnera u smislu važećeg izdanja Međunarodne konvencije o bezbednosti kontejnera (CSC) iz 1972. godine ne smeju se koristiti, ukoliko nisu uspešno prošle ispitivanje tako što je po jedan reprezentativan uzorak za svaki tip cisterne bio podvrgnut dinamičkom ispitivanju na udar, opisanom u priručniku Ispitivanja i kriterijumi, deo IV, odeljak 41.

6.7.2.19.2

Telo i delovi opreme svake prenosive cisterne moraju se prekontrolisati i ispitati pre prvog puštanja u eksploataciju (prvo kontrolisanje i ispitivanje), a zatim se moraju redovno kontrolisati i ispitivati u intervalima od najviše pet godina (periodično petogodišnje kontrolisanje i ispitivanje), sa redovnom međukontrolom i međuispitivanjem između dva periodična petogodišnja kontrolisanja i ispitivanja (periodično dvoipogodišnje kontrolisanje i ispitivanje). Dvoipogodišnje kontrolisanje i ispitivanje može se obaviti u roku od 3 meseca pre i posle navedenog datuma. Nezavisno od poslednjeg obavljenog redovnog kontrolisanja i ispitivanja mora se izvršiti i vanredno kontrolisanje i ispitivanje ako se to pokaže kao neophodno prema 6.7.2.19.7.

6.7.2.19.3

Prvo kontrolisanje i ispitivanje prenosive cisterne mora da obuhvati proveru konstrukcionih karakteristika, pregled unutrašnjosti i spoljašnjosti prenosive cisterne i delova njene opreme s obzirom na materije koje treba transportovati, kao i ispitivanje pritiskom. Pre puštanja u eksploataciju prenosive cisterne mora se ispitati zaptivenost i funkcionisanje celokupne opreme za rukovanje. Ako se ispitivanje pritiskom tela cisterne i delova njegove opreme izvrši odvojeno, po njihovom sklapanju oni se zajedno moraju podvrgnuti ispitivanju zaptivenosti.

6.7.2.19.4

Periodično petogodišnje kontrolisanje i ispitivanje mora da obuhvati pregled unutrašnjosti i spoljašnjosti prenosive cisterne i, po pravilu, hidrauličko ispitivanje. Zaštitni plaštovi, toplotna izolacija i sl. moraju se ukloniti samo u onoj meri u kojoj je to neophodno za pouzdanu procenu stanja prenosive cisterne. Ako se ispitivanje pritiskom tela cisterne i delova njegove opreme izvrši odvojeno, po njihovom sklapanju oni se zajedno moraju podvrgnuti ispitivanju zaptivenosti.

6.7.2.19.5

Periodično dvoipogodišnje kontrolisanje i ispitivanje mora da obuhvati najmanje pregled unutrašnjosti i spoljašnjosti prenosive cisterne i delova njene opreme s obzirom na materije koje treba transportovati, ispitivanje zaptivenosti i proveru funkcionisanja celokupne opreme za rukovanje. Zaštitni plaštovi, toplotna izolacija i tsl. moraju se ukloniti samo u onoj meri u kojoj je to neophodno za pouzdanu procenu stanja prenosive cisterne. Ukoliko je prenosiva cisterna predviđena za transport samo jedne materije, redovni dvoipogodišnji pregled unutrašnjosti može da se izostavi ili zameni nekim drugim ispitnim postupkom koji utvrdi nadležni organ ili njegova ovlašćena institucija.

6.7.2.19.6

Po isteku roka koji se zahteva u 6.7.2.19.2 za periodično petogodišnje ili dvoipogodišnje kontrolisanje i ispitivanje prenosive cisterne se ne smeju puniti niti predavati na transport. Međutim, prenosive cisterne koje su napunjene pre isteka roka za periodično kontrolisanje i ispitivanje smeju se transportovati u periodu od najviše tri meseca po isteku tog roka. Osim toga, one se po isteku tog roka smeju transportovati

(a)

posle pražnjenja, ali pre čišćenja, kako bi se pre ponovnog punjenja podvrgle narednom zahtevanom kontrolisanju ili ispitivanju, i

(b)

ukoliko nadležni organ nije predvideo drugačije, u periodu od najviše šest meseci po isteku tog roka, kako bi se omogućio povratni transport opasnih materija radi njihovog urednog uklanjanja ili uredne reciklaže. U transportnom dokumentu se mora ukazati na ovaj izuzetak.

6.7.2.19.7

Vanredno kontrolisanje i ispitivanje je potrebno, ukoliko se na prenosivoj cisterni pojave znaci oštećenja, korozije, nezaptivenosti, ili druge nepravilnosti koje ukazuju na neki nedostatak koji bi mogao ugroziti celovitost prenosive cisterne. Obim vanrednog kontrolisanja i ispitivanja zavisi od stepena oštećenja ili pogoršanja stanja prenosive cisterne. Ono mora da obuhvati u najmanju ruku dvoipogodišnje kontrolisanje i ispitivanje u skladu sa 6.7.2.19.5.

6.7.2.19.8

U okviru pregleda unutrašnjosti i spoljašnjosti prenosive cisterne mora biti utvrđeno sledeće:

(a)

da je telo cisterne pregledano na postojanje rupa, korozije, habanja, izbočina, deformacija, grešaka u zavarenim šavovima ili drugih stanja, uključujući i nezaptivenost, usled kojih bi prenosiva cisterna mogla postati nebezbedna tokom transporta;

(b)

da su cevovodi, ventili, sistem za grejanje/hlađenje i zaptivke pregledani na postojanje korozije, kvarova ili drugih stanja, uključujući i nezaptivenost, usled kojih bi prenosiva cisterna mogla postati nebezbedna pri punjenju, pražnjenju ili transportu;

(c)

da uređaji za pričvršćivanje poklopaca revizionih otvora uredno funkcionišu, kao i da na tim poklopcima i njihovim zaptivkama nema pojava nezaptivenosti;

(d)

da su nedostajući ili olabavljeni zavrtnji ili matice na spojevima sa prirubnicama ili na slepim prirubnicama zamenjeni ili dotegnuti;

(e)

da na sigurnosnim uređajima i ventilima nema korozije, deformacija, oštećenja ili kvarova koji bi mogli da spreče njihovo normalno funkcionisanje. Uređaji za zatvaranje sa daljinskim rukovanjem i sa automatskim zatvaranjem moraju se aktivirati da bi se dokazalo njihovo uredno funkcionisanje;

(f)

da su obloge, ukoliko postoje, ispitane prema kriterijumima navedenim od strane proizvođača obloge;

(g)

da su oznake koje se zahtevaju na prenosivoj cisterni čitljive i da odgovaraju relevantnim zahtevima i

(h)

da su okvir, ležište i uređaji za podizanje prenosive cisterne u zadovoljavajućem stanju.

6.7.2.19.9

Kontrolisanja i ispitivanja navedeni u 6.7.2.19.1, 6.7.2.19.3, 6.7.2.19.4, 6.7.2.19.5 i 6.7.2.19.7 treba da izvrši ili potvrdi stručno lice koje je ovlastio nadležni organ ili njegova ovlašćena institucija. Ukoliko sastavni deo kontrolisanje i ispitivanja čini i ispitivanje pritiskom, ono se mora izvršiti onim pritiskom koji je naveden na identifikacionoj pločici prenosive cisterne. Na prenosivoj cisterni pod pritiskom mora se ispitati zaptivenost tela cisterne, cevovoda ili opreme.

6.7.2.19.10

U svim slučajevima kada se na telu cisterne izvedu radovi sečenja, zagrevanja ili zavarivanja, te radove treba da odobri nadležni organ ili njegova ovlašćena institucija s obzirom na pravilnik za sudove pod pritiskom koji je primenjen pri izradi tela cisterne. Po završetku radova mora se izvršiti ispitivanje pritiskom prvobitnim ispitnim pritiskom.

6.7.2.19.11

Ukoliko se utvrdi da prenosiva cisterna ima neki nedostatak koji ugrožava bezbednost, ona se ne sme ponovo puštati u eksploataciju sve dok se nedostatak ne otkloni i cisterna uspešno ne prođe ponovljeno ispitivanje.

6.7.2.20

Obeležavanje

6.7.2.20.1

Svaka prenosiva cisterna mora biti opremljena nerđajućom metalnom pločicom trajno pričvršćenom na vidnom i za potrebe kontrole lako dostupnom mestu. Ako pločica ne može trajno da se pričvrsti na telo cisterne zbog razmeštaja uređaja prenosive cisterne, telo cisterne mora u najmanju ruku biti obeleženo podacima koji se zahtevaju u pravilniku za sudove pod pritiskom. Na toj pločici moraju biti utisnuti ili na sličan način uneseni najmanje sledeći podaci:

6.7.2.20.2

Na samoj prenosivoj cisterni ili na metalnoj pločici pričvršćenoj na prenosivoj cisterni moraju biti navedeni sledeći podaci:

Naziv korisnika
Naziv transportovane(ih) materije(a) i najviša srednja temperatura tovara, ukoliko je viša od 50°C
Najveća dozvoljena ukupna masa ______ kg
Masa u praznom stanju (tara) ______ kg

Napomena:

u vezi sa navođenjem transportovanih materija vidi i 5.

6.7.2.20.3

Ako je prenosiva cisterna projektovana i odobrena za korišćenje na otvorenom moru, identifikaciona pločica mora da nosi oznaku "OFFSHORE PORTABLE TANK".

6.7.3

Zahtevi za projektovanje, izradu, kontrolisanje i ispitivanje prenosivih cisterni za transport neohlađenih tečnih gasova

6.7.3.1

Definicije pojmova

Za svrhe ovog odeljka važe sledeće definicije pojmova:
Alternativni sporazum: odobrenje koje izdaje nadležni organ za prenosivu cisternu ili za MEGC, projektovane, izrađene i ispitane u skladu sa tehničkim zahtevima i ispitnim postupcima koji odstupaju od zahteva i postupaka navedenih u ovom poglavlju.
Prenosiva cisterna: multimodalna cisterna zapremine veće od 450 litara za transport neohlađenih tečnih gasova. Prenosiva cisterna obuhvata telo cisterne, zajedno sa opremom za rukovanje i strukturnom opremom neophodnom za transport gasova. punjenje i pražnjenje prenosive cisterne mora biti izvodljivo bez uklanjanja njene strukturne opreme. Ona mora imati elemente za stabilizaciju montirane na spoljašnjoj strani tela cisterne i mora postojati mogućnost njenog podizanja u napunjenom stanju. Ona prvenstveno mora biti projektovana za utovar na transportno vozilo ili na brod i opremljena podupiračima, elementima za nošenje ili priborom radi olakšavanja mehaničkog rukovanja. Vozila cisterne, vagon cisterne, cisterne koje nisu izrađene od metala, IBC ambalaža, boce za gas i velike posude ne smatraju se prenosivim cisternama.
Telo cisterne: deo prenosive cisterne koji sadrži neohlađen tečni gas koji se transportuje (cisterna u užem smislu), uključujući i otvore i njihove zatvarače, ali bez opreme za rukovanje i bez spoljne strukturne opreme.
Oprema za rukovanje: merni instrumenti i uređaji za punjenje, pražnjenje, provetravanje, bezbednost i izolaciju.
Strukturna oprema: elementi za ojačanje, pričvršćivanje, zaštitu i stabilizaciju montirani na spoljnoj strani tela cisterne.
Najviši dozvoljeni radni pritisak (MAWP): pritisak koji ne sme biti niži od najvišeg među sledećim pritiscima izmerenim na vrhu tela cisterne u radnom stanju, a koji mora iznositi najmanje 7 bar:

(a)

najviši dozvoljeni efektivni nadpritisak u telu cisterne za vreme punjenja ili pražnjenja ili

(b)

najviši efektivni nadpritisak za koji je telo cisterne konstruisano, a koji

(i) za neohlađen tečni gas naveden u uputstvu za prenosive cisterne T 50 u 4.2.5.2.6 mora da bude najviši dozvoljeni radni pritisak (u bar) koji je naveden za taj gas u uputstvu za prenosive cisterne T 50;

(ii) za ostale neohlađene tečne gasove ne sme biti manji od zbira:
- apsolutnog pritiska pare (u bar) neohlađenog tečnog gasa na proračunskoj referentnoj temperaturi, umanjenog za 1 bar, i
- parcijalnog pritiska (u bar) vazduha ili drugih gasova u neispunjenom prostoru, koji se određuje na osnovu proračunske referentne temperature i širenja u tečnoj fazi usled povećanja srednje temperature sadržaja od tr - tf (tf = temperatura punjenja, po pravilu 15°C; tr = najviša srednja temperatura sadržaja, 50°C).

Proračunski pritisak: pritisak koji se koristi za proračune prema priznatom pravilniku za sudove pod pritiskom. Proračunski pritisak ne sme biti niži od najvišeg među sledećim pritiscima:

(a)

najviši dozvoljeni efektivni nadpritisak u telu cisterne za vreme punjenja ili pražnjenja;

(b)

zbir

(i) najvišeg dozvoljenog efektivnog nadpritiska za koji je cisterna projektovana prema stavu b) definicije za najviši dozvoljeni radni pritisak (vidi tamo) i

(ii) pritiska tečnosti određenog na osnovu statičkih sila navedenih u 6.7.3.2.9, ali ne manjeg od 0,35 bar.

Ispitni pritisak: najviši nadpritisak pri vrhu tela cisterne za vreme ispitivanja pritiska.
Ispitivanje zaptivenosti: ispitivanje pri kojem se, upotrebom nekog gasa, telo cisterne i oprema za rukovanje izlažu unutrašnjem efektivnom pritisku od najmanje 25% najvećeg dozvoljenog radnog pritiska.
Najveća dozvoljena ukupna masa (MPGM): zbir mase prazne prenosive cisterne i mase najtežeg tovara dozvoljenog za transport.
Referentni čelik: čelik sa zateznom čvrstoćom od 370 N/mm2 i izduženjem pri kidanju od 27%.
Konstrukcioni čelik: čelik sa garantovanom najmanjom zateznom čvrstoćom između 360 N/mm2 i 440 N/mm2 i garantovanim najmanjim izduženjem pri kidanju u skladu sa 6.7.3.3.3.3.
Proračunski temperaturni opseg tela cisterne za neohlađene tečne gasove koji se transportuju u uslovima spoljne sredine mora biti između -40°C i 50°C. Za prenosive cisterne izložene težim klimatskim uslovima moraju se uzeti u obzir odgovarajuće strožije proračunske temperature.

Proračunska referentna temperatura: temperatura na kojoj se određuje pritisak para sadržaja u svrhu izračunavanja najvišeg dozvoljenog radnog pritiska. Da bi se obezbedilo da gas ostane stalno u tečnom stanju, proračunska referentna temperatura mora biti niža od kritične temperature neohlađenog tečnog gasa koji se transportuje. Za pojedine tipove prenosivih cisterni ta vrednost iznosi:

(a)

tela cisterni prečnika od najviše 1,5 metara: 65°C;

(b)

tela cisterni prečnika većeg od 1,5 metara:

(i) bez izolacije ili zaštite od sunca: 60°C;

(ii) sa zaštitom od sunca (vidi 6.7.3.2.12): 55°C;

(iii) sa izolacijom (vidi 6.7.3.2.12): 50°C.

Gustina punjenja: prosečna masa neohlađenog tečnog gasa po litri zapremine tela cisterne (kg/l). Gustina punjenja je navedena u uputstvu za prenosive cisterne T 50 u 4.2.5.2.6.

6.7.3.2

Opšti zahtevi za projektovanje i izradu

6.7.3.2.1

Tela cisterni projektuju se i izrađuju u skladu sa zahtevima pravilnika za sudove pod pritiskom, koji je priznao nadležni organ. Tela cisterni se moraju proizvoditi od čelika pogodnog za obradu. Materijali u principu moraju odgovarati nacionalnim ili međunarodnim standardima materijala. Za zavarena tela cisterni može se koristiti samo onaj materijal čija je zavarljivost u potpunosti dokazana. Šavovi moraju biti stručno izvedeni i pružati potpunu sigurnost. Ukoliko je to neophodno zbog postupka proizvodnje ili upotrebljenih materijala, tela cisterni se moraju podvrgnuti termičkoj obradi da bi se mogla garantovati dovoljna žilavost varova i zona izloženih uticaju toplote. Pri izboru materijala mora se imati u vidu proračunski temperaturni opseg s obzirom na rizike u vezi sa krtim lomom, pojavom naprslina usled naponske korozije i otpornošću materijala na udar. Ako se koristi sitnozrnasti čelik, prema specifikacijama materijala garantovana vrednost granice elastičnosti ne sme biti veća od 460 N/mm2, a garantovana vrednost gornje granice zatezne čvrstoće ne sme biti veća od 725 N/mm2. Materijali prenosive cisterne moraju biti pogodni za uslove spoljne sredine koji se mogu pojaviti tokom transporta.

6.7.3.2.2

Tela cisterni, delovi opreme i cevi prenosivih cisterni moraju biti izrađeni od materijala koji su

(a)

u visokoj meri otporni na neohlađen(e) tečan(ne) gas(ove) koji se transportuje(u), ili

(b)

hemijskom reakcijom delotvorno pasivizirani ili neutralisani.

6.7.3.2.3

Zaptivke moraju biti izrađene od materijala na koje ne može(gu) delovati neohlađen(i) tečan(ni) gas(ovi) koji se transportuje(u).

6.7.3.2.4

Mora se izbegavati dodir različitih metala koji bi mogao dovesti do oštećenja usled kontaktne korozije.

6.7.3.2.5

Materijali od kojih je izrađeno telo cisterne, uključujući i sve uređaje, zaptivke i delove pribora, ne smeju ugrožavati neohlađen(e) tečni(ne) gas(ove) za čiji je transport prenosiva cisterna predviđena.

6.7.3.2.6

Prenosive cisterne moraju biti projektovane i izrađene sa ležištem koji će obezbeđivati siguran oslonac tokom transporta, kao i sa odgovarajućim mogućnostima za podizanje i pričvršćivanje.

6.7.3.2.7

Prenosive cisterne moraju se projektovati tako da budu u stanju da bez gubitka sadržaja izdrže najmanje unutrašnji pritisak svog sadržaja, kao i statička, dinamička i termička opterećenja koja se javljaju u uslovima normalnog rukovanja i transporta. Iz njihovog projekta mora se jasno videti da su uzeti u obzir uticaji zamora usled ponavljanog dejstva tih opterećenja tokom predviđenog veka trajanja prenosivih cisterni.

6.7.3.2.8

Telo cisterne mora biti projektovano tako da bez trajnih deformacija izdrži spoljni pritisak (nadpritisak) od najmanje 0,4 bar iznad unutrašnjeg pritiska. Ako se telo cisterne pre punjenja ili tokom pražnjenja izlaže značajnijem vakuumu, ono mora biti projektovano tako da može da izdrži spoljni pritisak od najmanje 0,9 bar (nadpritisak) iznad unutrašnjeg pritiska i na tom pritisku mora biti ispitana njegova izdržljivost.

6.7.3.2.9

Prenosive cisterne i njihovi uređaji za pričvršćivanje moraju biti u stanju da pod najvećim dozvoljenim opterećenjem izdrže nezavisno dejstvo sledećih statičkih sila:
a) u smeru kretanja: dvostruku najveću dozvoljenu ukupnu masu (MPGM), pomnoženu sa ubrzanjem zemljine teže (g)17;
b) horizontalno, pod pravim uglom u odnosu na smer kretanja: najveću dozvoljenu ukupnu masu (MPGM) (tj. dvostruku najveću dozvoljenu ukupnu masu (MPGM), ukoliko smer kretanja nije nedvosmisleno određen), pomnoženu sa ubrzanjem zemljine teže (g)4;
c) vertikalno naviše: najveću dozvoljenu ukupnu masu (MPGM), pomnoženu sa ubrzanjem zemljine teže (g)4 i
d) vertikalno naniže: dvostruku najveću dozvoljenu ukupnu masu (MPGM) (ukupan tovar, uključujući i dejstvo zemljine teže), pomnoženu sa ubrzanjem zemljine teže (g)4.

__________________
17 Za potrebe izračunavanja važi: g = 9,81 m/s2.

6.7.3.2.10

Pod dejstvom svake od sila navedenih u 6.7.3.2.9 moraju se uzeti u obzir sledeći koeficijenti sigurnosti:

(a)

za čelike sa jasno izraženom granicom elastičnosti koeficijent sigurnosti od 1,5 u odnosu na garantovanu granicu elastičnosti, ili

(b)

za čelike bez jasno izražene granice elastičnosti koeficijent sigurnosti od 1,5 u odnosu na garantovanu 0,2%-nu granicu izduženja, a za austenitne čelike na garantovanu 1%-nu granicu izduženja.

6.7.3.2.11

Kao vrednosti za granicu elastičnosti ili granicu izduženja važe vrednosti utvrđene nacionalnim ili međunarodnim standardima materijala. U slučaju austenitnih čelika, najmanje vrednosti za granicu elastičnosti ili granicu izduženja utvrđene standardima materijala mogu biti povećane za najviše 15%, ukoliko su te veće vrednosti potvrđene u sertifikatu o prijemu materijala. Ukoliko za predmetni čelik ne postoji standard materijala, vrednost koju treba upotrebiti za granicu elastičnosti ili granicu izduženja mora da odobri nadležni organ.

6.7.3.2.12

Ako je telo cisterne za transport neohlađenih tečnih gasova opremljeno termičkom izolacijom, ona mora da odgovara sledećim zahtevima:

(a)

nju mora da čini zaštitni krov koji pokriva najmanje gornju trećinu, ali najviše gornju polovinu površine tela cisterne, od koje je odvojen slojem vazduha debljine približno 40 mm;

(b)

nju mora da čini potpuna obloga dovoljne debljine, od izolacionih materijala zaštićenih tako da je sprečeno prodiranje vlage i oštećenje pod normalnim uslovima transporta i da se postiže toplotna provodljivost od najviše 0,67 (W · m-2 · K-1);

(c)

ako je zaštitni omotač zatvoren tako da je nepropusan za gas, mora se predvideti uređaj koji će sprečiti pojavu opasnog pritiska u izolacionom sloju, do kojeg može da dođe usled nedovoljne zaptivenosti na gas tela cisterne ili delova njegove opreme i

(d)

termička izolacija ne sme da sprečava pristup delovima pribora i uređajima za pražnjenje.

6.7.3.2.13

Za prenosive cisterne predviđene za transport neohlađenih tečnih zapaljivih gasova mora postojati mogućnost električnog uzemljenja.

6.7.3.3

Kriterijumi za projektovanje

6.7.3.3.1

Poprečni presek tela cisterni mora imati oblik kruga.

6.7.3.3.2

Telo cisterne mora se projektovati i izraditi tako da može da izdrži ispitni pritisak od najmanje 1,3 proračunskog pritiska. Pri projektovanju tela cisterne moraju se uzeti u obzir najmanje vrednosti najvišeg dozvoljenog radnog pritiska, koje su za svaki neohlađeni tečni gas koji treba transportovati navedene u uputstvu za prenosive cisterne T 50 u 4.2.5.2.6. Skreće se pažnja na zahteve o najmanjoj debljini zidu tela cisterne, navedene u 6.7.3.4.

6.7.3.3.3

Kod čelika sa jasno izraženom granicom elastičnosti, ili koji se odlikuju garantovanom granicom izduženja (u principu 0,2%-nom granicom izduženja, a za austenitne čelike 1%-nom granicom izduženja), primarni napon σ membrane tela cisterne pod dejstvom ispitnog pritiska ne sme biti veći od manje od vrednosti 0,75 Re ili 0,5 Rm, pri čemu je
Re = granica elastičnosti u N/mm2 ili 0,2%-na granica istezanja, odn. za austenitne čelike 1%-na granica izduženja
Rm = najmanja zatezna čvrstoća u N/mm2.

6.7.3.3.3.1

Vrednosti upotrebljene za Re i Rm su najmanje vrednosti utvrđene nacionalnim ili međunarodnim standardima materijala. Za austenitne čelike najmanje vrednosti za Re i Rm utvrđene standardima materijala mogu biti povećane za najviše 15%, ukoliko su te veće vrednosti potvrđene u sertifikatu o prijemu materijala. Ukoliko za predmetni čelik ne postoji standard materijala, vrednosti koje treba upotrebiti za Re i Rm odobrava nadležni organ ili njegova ovlašćena institucija.

6.7.3.3.3.2

Oni čelici kod kojih je odnos Re/Rm veći od 0,85 ne smeju se koristiti za izradu zavarenih tela cisterni. Vrednosti za Re i Rm koje se koriste za izračunavanje tog odnosa jesu vrednosti utvrđene u sertifikatu o prijemu materijala.

6.7.3.3.3.3

Čelici koji se koriste za izradu tela cisterni moraju imati izduženje pri kidanju u % najmanje 10000/Rm, s apsolutnim minimumom od 16% za sitnozrnasti čelik i 20% za druge čelike.

6.7.3.3.3.4

Pri određivanju stvarnih karakteristika materijala, kod valjanog lima je potrebno voditi računa o tome da osa uzorka za ispitivanje naprezanja na istezanje bude pod pravim uglom (poprečno) u odnosu na pravac valjanja. Trajno izduženje pri kidanju mora se meriti na uzorcima sa pravouglim poprečnim presekom prema standardu ISO 6892:1998 uz korišćenje merne dužine od 50 mm.

6.7.3.4

Najmanja debljina zida tela cisterne

6.7.3.4.1

Najmanja debljina zida tela cisterne mora odgovarati većoj od sledeće dve vrednosti:

(a)

najmanja debljina zida određena prema zahtevima u 6.7.3.4;

(b)

najmanja debljina zida određena prema odobrenom pravilniku za sudove pod pritiskom s obzirom na zahteve u 6.7.3.3.

6.7.3.4.2

Omotač, dna i poklopci revizionog otvora tela cisterni prečnika ne više od 1,80 m, ukoliko su izrađeni od referentnog čelika, moraju imati debljinu zida ne manju od 5 mm ili tome ekvivalentnu debljinu ako su od drugog čelika. Tela cisterni prečnika većeg od 1,80 m moraju imati debljinu zida ne manju od 6 mm ako su izrađena od referentnog čelika, ili tome ekvivalentnu debljinu ako su od drugog čelika.

6.7.3.4.3

Debljina zida omotača, dna i poklopaca revizionog otvora tela cisterne, nezavisno od materijala od koga su izrađeni, ne sme biti manja od 4 mm.

6.7.3.4.4

Ekvivalentna debljina zida nekog čelika, izuzev debljine referentnog čelika propisane u 6.7.3.4.2, određuje se uz pomoć sledeće formule:

gde je
e1 = tražena ekvivalentna debljina zida (u mm) korišćenog čelika;
e0 = najmanja debljina zida (u mm) za referentni čelik, utvrđena u 6.7.3.4.2;
Rm1 = garantovana najmanja zatezna čvrstoća (u N/mm2) korišćenog čelika (vidi 6.7.3.3.3);
A1 = garantovano najmanje istezanje pri kidanju (u %) korišćenog čelika prema nacionalnim ili međunarodnim standardima.

6.7.3.4.5

Debljina zida tela cisterne ni u kom slučaju ne sme biti manja od vrednosti opisanih u 6.7.3.4.1 do 6.7.3.4.3. Svi delovi tela cisterne moraju imati najmanju debljinu zida utvrđenu u 6.7.3.4.1 do 6.7.3.4.3. U ovu debljinu ne sme da ulazi eventualni dodatak za koroziju.

6.7.3.4.6

U slučaju upotrebe konstrukcionog čelika (vidi 6.7.3.1), nije potreban proračun prema formuli u 6.7.3.4.4.

6.7.3.4.7

Na spoju dna cisterne sa omotačem cisterne ne sme postojati nagla promena u debljini lima.

6.7.3.5

Oprema za rukovanje

6.7.3.5.1

Oprema za rukovanje mora biti postavljena tako da je za vreme rukovanja i transporta zaštićena od otkidanja i oštećenja. Ukoliko spoj između okvira i tela cisterne dopušta relativno kretanje između konstrukcionih grupa, oprema mora biti pričvršćena tako da usled takvog kretanja ne postoji opasnost od oštećenja delova. Spoljni uređaji za pražnjenje (cevni priključci, uređaji za zatvaranje), unutrašnji zaustavni ventil i njegovo ležište moraju biti zaštićeni od opasnosti otkidanja izazvanog spoljnim naprezanjima (na primer korišćenjem zona preseka). Uređaji za punjenje i pražnjenje (uključujući i prirubnice ili navojne zatvarače) i svi zaštitni poklopci moraju imati mogućnost obezbeđenja protiv slučajnog otvaranja.

6.7.3.5.2

Sa izuzetkom otvora za uređaje za rasterećenje pritiska, kontrolnih otvora i zatvorenih otvora za provetravanje, svi otvori prečnika većeg od 1,5 mm na telu prenosivih cisterni moraju biti opremljeni sa najmanje tri međusobno nezavisna zatvarača smeštena jedan iza drugog, od kojih je jedan unutrašnji zaustavni ventil, ventil za ograničenje protoka, ili neki drugi ekvivalentan uređaj, drugi je spoljni zaustavni ventili, a treći je slepa prirubnica ili neki drugi ekvivalentan uređaj.

6.7.3.5.2.1

Ako je prenosiva cisterna opremljena ventilom za ograničenje protoka, on mora biti ugrađen tako da se njegovo sedište nalazi unutar tela cisterne ili unutar zavarene prirubnice; ako je ventil za ograničenje protoka montiran izvan tela cisterne, držači moraju biti projektovani tako da udari ne umanjuju njegovu efikasnost. Ventili za ograničenje protoka moraju se odabrati i montirati tako da se automatski zatvaraju po dostizanju količine protoka koju je utvrdio proizvođač. Spojevi ili delovi pribora koji vode ka nekom takvom ventilu, ili odvode od njega, moraju imati veću propusnu moć nego što iznosi propusna moć ventila za ograničenje protoka.

6.7.3.5.3

Kod otvora za punjenje i pražnjenje prvi zatvarač mora biti unutrašnji zaustavni ventil, a drugi mora biti zaustavni ventil koji je postavljen na nekom pristupačnom mestu svakog sistema cevi za pražnjenje ili punjenje.

6.7.3.5.4

Kod otvora na dnu za punjenje i pražnjenje prenosivih cisterni namenjenih za transport neohlađenih tečnih zapaljivih i/ili otrovnih gasova unutrašnji zaustavni ventili mora biti brzozatvarajući sigurnosni uređaj, koji se automatski zatvara pri slučajnom pomeranju prenosive cisterne za vreme punjenja ili pražnjenja ili pri pojavi vatre. Izuzev kod prenosivih cisterni zapremine do najviše 1000 litara, mora postojati mogućnost daljinskog zatvaranja ovog uređaja.

6.7.3.5.5

Pored otvora za punjenje, pražnjenje i izjednačavanje pritiska gasa, tela cisterni mogu biti opremljena i otvorima za postavljanje pokazivača nivoa tečnosti, termometara i manometara. Priključci ovih instrumenata moraju se sastojati iz odgovarajućih zavarenih naglavaka ili džepova, a ne smeju biti izvedeni kao priključci sa zavrtnjevima koji prolaze kroz telo cisterne.

6.7.3.5.6

Sve prenosive cisterne moraju biti opremljene revizionim otvorima ili drugim kontrolnim otvorima dovoljne veličine da omoguće pregled i pogodan pristup unutrašnjosti radi održavanja i opravki.

6.7.3.5.7

Spoljni konstrukcioni delovi treba budu što je moguće više grupisani.

6.7.3.5.8

Svaki priključak prenosive cisterne mora nositi jasnu oznaku svoje funkcije.

6.7.3.5.9

Svaki zaustavni ventil ili drugi uređaj za zatvaranje mora biti projektovan i izrađen na osnovu nominalnog pritiska koji nije manji od najvišeg dozvoljenog radnog pritiska tela cisterne, pri čemu se moraju uzeti u obzir predviđene temperature u toku transporta. Svi zaustavni ventili sa navojima moraju se zatvarati obrtanjem u smeru kretanja kazaljki na satu. Ostali zaustavni ventili moraju imati jasno obeležen položaj (otvoreno i zatvoreno) i smer u kom treba da se okreću radi zatvaranja. Svi zaustavni ventili moraju biti konstruisani tako da bude onemogućeno njihovo slučajno otvaranje.

6.7.3.5.10

Cevovodi se moraju konstruisati, izraditi i montirati tako da se izbegne opasnost oštećenja usled termičkog širenja i skupljanja, mehaničkih potresa i vibracija. Sve cevi moraju biti izrađene od odgovarajućeg metalnog materijala. U meri u kojoj je to izvodljivo, cevni spojevi moraju biti zavareni.

6.7.3.5.11

Spojevi bakarnih cevi moraju biti tvrdo lemljeni ili izvedeni u vidu metalnog spoja jednake čvrstoće. Tačka topljenja tvrdog lema ne sme biti niža od 525 °C. Spojevi ne smeju smanjiti čvrstoću cevovoda, kao što to može biti slučaj sa spojevima izvedenim pomoću zavrtnja.

6.7.3.5.12

Pritisak pucanja svih cevi i konstrukcionih delova cevovoda ne sme biti niži: četvorostrukog najvišeg dozvoljenog radnog pritiska tela cisterne ili četvorostrukog pritiska do kojeg može doći u radu usled dejstva pumpe ili nekog drugog uređaja (izuzev uređaja za rasterećenje pritiska).

6.7.3.5.13

Za izradu uređaja za zatvaranje, ventila i delova pribora moraju se koristiti elasto-plastični metali.

6.7.3.6

Otvori na dnu

6.7.3.6.1

Određeni neohlađeni tečni gasovi ne smeju se transportovati prenosivim cisternama koje imaju otvore na dnu ako je u uputstvu za prenosive cisterne T 50 u 4.2.5.2.6 navedeno da otvori na dnu nisu dozvoljeni. Na telu cisterne se ne smeju nalaziti nikakvi otvori ispod nivoa tečnosti kada je cisterna napunjena do krajnje dozvoljene granice punjenja.

6.7.3.7

Uređaji za rasterećenje pritiska

6.7.3.7.1

Prenosive cisterne za neohlađene tečne gasove moraju biti opremljene sa jednim ili više opružnih uređaja za rasterećenje pritiska. Ti uređaji za rasterećenje pritiska moraju se automatski otvarati pod pritiskom koji ne sme biti niži od najvišeg dozvoljenog radnog pritiska, a pod pritiskom od 110% od najvišeg dozvoljenog radnog pritiska moraju biti potpuno otvoreni. Po rasterećenju, ti uređaji se moraju ponovo zatvoriti pod pritiskom koji je najviše za 10% niži od pritiska reagovanja, a pri svim nižim pritiscima moraju ostati zatvoreni. Uređaji za rasterećenje pritiska moraju biti onog tipa koji može da izdrži dinamičke sile, uključujući i talasanje tečnosti. Upotreba rasprskavajućih diskova koji nisu redno uključeni sa opružnim uređajem za rasterećenje pritiska nije dozvoljena.

6.7.3.7.2

Uređaji za rasterećenje pritiska moraju biti projektovani tako da ne može da dođe do prodora spoljnih materija, isticanja gasova, niti stvaranja opasnog nadpritiska.

6.7.3.7.3

Prenosive cisterne predviđene za transport određenih neohlađenih tečnih gasova navedenih u uputstvu za prenosive cisterne T 50 u 4.2.5.2.6 moraju biti opremljene uređajem za rasterećenje pritiska koji je odobrio nadležni organ. Uređaj za rasterećenje se mora sastojati od rasprskavajućeg diska smeštenog ispred opružnog uređaja za rasterećenje pritiska, izuzev u slučaju da je prenosiva cisterna predviđena za transport samo jedne materije i da je opremljena odobrenim uređajem za rasterećenje pritiska izrađenim od materijala kompatibilnog sa materijom koja se transportuje. Između rasprskavajućeg diska i uređaja za rasterećenje pritiska mora se postaviti uređaj za merenje pritiska ili drugi odgovarajući uređaj sa pokazivačem radi utvrđivanja lomova, perforacija ili nezaptivenosti ploče, što bi moglo da dovede do poremećaja funkcionisanja sistema za rasterećenje pritiska. Rasprskavajući disk mora da pukne pri nominalnom pritisku koji je za 10% viši od pritiska reagovanja uređaja za rasterećenje pritiska.

6.7.3.7.4

Uređaji za rasterećenje pritiska prenosivih cisterni predviđenih za transport različitih gasova moraju se otvarati pod pritiskom koji je u 6.7.3.7.1, među gasovima odobrenim za transport prenosivom cisternom, naveden za gas sa najvišim dozvoljenim radnim pritiskom.

6.7.3.8

Propusna moć uređaja za rasterećenje pritiska

6.7.3.8.1

Ukupna propusna moć uređaja za rasterećenje pritiska u uslovima potpunog delovanja vatre na prenosivu cisternu mora biti dovoljna da pritisak (uključujući i porast pritiska) u telu cisterne iznosi najviše 120% od najvišeg dozvoljenog radnog pritiska. Za postizanje propisane propusne količine moraju se upotrebiti opružni uređaji za rasterećenje pritiska. Ako je prenosiva cisterna predviđena za transport različitih gasova, ukupna propusna moć uređaja za rasterećenje pritiska mora se izračunati za onaj gas koji od svih gasova dozvoljenih za transport prenosivom cisternom zahteva najveću propusnu moć.

6.7.3.8.1.1

Za određivanje ukupne potrebne propusne moći uređaja za rasterećenje kao zbira pojedinačnih propusnih moći različitih uređaja, koristi se sledeća formula18:

gde je:
Q = najmanja potrebna propusna moć u kubnim metrima vazduha u sekundi (m 3/s) u normalnim uslovima od 1 bar i 0°C (273 K);
F = koeficijent koji ima sledeće vrednosti:
za neizolovana tela cisterni F = 1;
za izolovana tela cisterni F = U (649 - t)/13,6, ali ni u kom slučaju manje od 0,25, pri čemu je:
U = toplotna provodljivost izolacije na 38°C u kW · m-2 · K-1
t = stvarna temperatura neohlađenog tečnog gasa pri punjenju (u °C);
ako ta temperatura nije poznata, onda t = 15°C
A = ukupna spoljna površina tela cisterne u m2;
Z = faktor stišljivosti gasa u uslovima akumulacije (uslovima ispuštanja) (ako taj faktor nije poznat, Z = 1,0);
T = apsolutna temperatura u kelvinima (°C + 273) iznad uređaja za rasterećenje pritiska u uslovima akumulacije (uslovima ispuštanja);
L = latentna toplota isparavanja tečne materije u kJ/kg u uslovima akumulacije (uslovima ispuštanja);
M = molekularna masa ispuštenog gasa;
C = konstanta koja se izvodi iz jedne od sledećih formula kao funkcija odnosa k specifičnih toplota:

gde je
cp specifična toplota pri konstantnom pritisku i
cv specifična toplota pri konstantnoj zapremini;
ako k > 1:

ako k = 1 ili ako je k nepoznato:

gde je e matematička konstanta 2,7183.
C se takođe može uzeti iz sledeće tabele:

________________
18 Ova formula važi samo za neohlađene tečne gasove čije su kritične temperature znatno iznad temperature u stanju akumulacije. Za gasove čija je kritična temperatura blizu ili ispod temperature u stanju akumulacije za određenje ukupne propusne moći uređaja za rasterećenje treba uzeti u obzir ostala termodinamička svojstva gasa [vidi, na primer, CGA S.1,2.2003 "Pressure Relief Device Standards - Part 2 - Cargo and Portable Tanks for Compressed Gases" (Standardi uređaja za rasterećenje pritiska - Deo 2 - Teretne cisterne i prenosive cisterne za sabijene gasove)]

6.7.3.8.1.2

Izolacione sisteme koji se upotrebljavaju za smanjenje propusne moći mora odobriti nadležni organ ili njegova ovlašćena institucija. U svakom slučaju, izolacioni sistemi odobreni za tu svrhu moraju

(a)

ostati delotvorni na svim temperaturama do 649°C i

(b)

biti obloženi materijalom čija je tačka topljenja najmanje 700°C.

6.7.3.9

Obeležavanje uređaja za rasterećenje pritiska

6.7.3.9.1

Svaki uređaj za rasterećenje pritiska mora nositi jasno i trajno obeležje sa sledećim podacima:

(a)

pritisak reagovanja (u bar ili kPa);

(b)

dozvoljena tolerancija za pritisak rasterećenja opružnih uređaja;

(c)

referentna temperatura koja odgovara nominalnom pritisku pucanja rasprskavajućih diskova i

(d)

nominalna propusna moć uređaja u standardnim kubnim metrima vazduha u sekundi (m3/s);

po mogućnosti, treba navesti i sledeći podatak:

(e)

naziv proizvođača i odgovarajući kataloški broj uređaja za rasterećenje pritiska.

6.7.3.9.2

Nominalna propusna moć navedena na uređajima za rasterećenje pritiska određuje se prema ISO 4126-1:1991.

6.7.3.10

Priključci za uređaje za rasterećenje pritiska

6.7.3.10.1

Priključci za uređaje za rasterećenje pritiska moraju biti dovoljnih dimenzija da bi potrebna propusna količina mogla nesmetano da dopre do sigurnosnog uređaja. Između tela cisterne i uređaja za rasterećenje pritiska ne smeju se nalaziti nikakvi zaustavni ventili, izuzev ako postoje dvostruki uređaji za održavanje ili za druge potrebe i ako su zaustavni ventili za svaki pojedini korišćeni uređaj za rasterećenje pritiska zabravljeni u otvorenom položaju, ili ako su zaustavni ventili međusobno tako povezani da je kod dvostrukih uređaja uvek barem jedan u funkciji i u stanju je da ispuni zahteve navedene u 6.7.3.8. U otvoru koji vodi ka uređaju za provetravanje ili ka uređaju za rasterećenje pritiska ne smeju postojati nikakve prepreke koje bi mogle da ograniče ili da spreče strujanje od tela cisterne ka tim uređajima. Kada se koriste, izlazni vodovi uređaja za rasterećenje pritiska moraju odvoditi paru ili tečnosti u atmosferu na taj način da na uređaje za rasterećenje pritiska dejstvuje samo minimalan protivpritisak.

6.7.3.11

Raspored uređaja za rasterećenje pritiska

6.7.3.11.1

Svi ulazni otvori uređaja za rasterećenje pritiska moraju se nalaziti na vrhu tela cisterne što je moguće bliže tački preseka podužne i poprečne ose tela cisterne. U stanju potpune napunjenosti svi ulazni otvori uređaja za rasterećenje pritiska moraju se nalaziti u parnoj fazi tela cisterne; uređaji moraju biti postavljeni tako da para može nesmetano da izlazi. Kod neohlađenih tečnih zapaljivih gasova para koja izlazi iz tela cisterne mora biti odvođena tako da ne dolazi u dodir sa telom cisterne. Zaštitni uređaji za sprovođenje tokova pare dozvoljeni su pod uslovom da time ne bude umanjena potrebna propusna količina.

6.7.3.11.2

Moraju se preduzeti mere da neovlašćenim licima bude sprečen pristup uređajima za rasterećenje pritiska, kao i da uređaji za rasterećenje pritiska budu zaštićeni od oštećenja u slučaju prevrtanja prenosive cisterne.

6.7.3.12

Uređaji za pokazivanje stepena napunjenosti

6.7.3.12.1

Ukoliko nije predviđena za punjenje po masi, prenosiva cisterna mora biti opremljena jednim ili sa više uređaja za pokazivanje stepena napunjenosti. Pokazivači stepena napunjenosti od stakla i od drugih lomljivih materijala, koji stoje u direktnoj vezi sa sadržajem tela cisterne, ne smeju se upotrebljavati.

6.7.3.13

Ležišta, okviri, uređaji za podizanje i uređaji za pričvršćivanje prenosivih cisterni

6.7.3.13.1

Prenosive cisterne moraju biti projektovane i izrađene sa ležištem koje će obezbeđivati siguran oslonac tokom transporta. Pri tom moraju biti uzete u obzir sile navedene u 6.7.3.2.9 i faktor sigurnosti naveden u 6.7.3.2.10. Dozvoljeni su podupirači, okviri, kolevke i druge slične konstrukcije.

6.7.3.13.2

Kombinovana naprezanja koja prouzrokuju dograđeni elementi na prenosivim cisternama (na pr. kolevka, okvir itd.), kao i uređaji za podizanje i pričvršćivanje, ne smeju ni u jednom delu tela cisterne da dovedu do prekomernih naprezanja. Sve prenosive cisterne moraju trajno biti opremljene uređajima za podizanje i pričvršćivanje. Njih prvenstveno treba montirati na ležišta prenosivih cisterni, ali mogu biti montirani i na ploče za ojačanje, pričvršćene u tačkama oslonca tela cisterne.

6.7.3.13.3

Pri projektovanju ležišta i okvira moraju se uzeti u obzir i dejstva korozije iz spoljne sredine.

6.7.3.13.4

Otvori za viljuške moraju imati mogućnost zatvaranja. Uređaji za zatvaranje otvora za viljuške moraju biti trajni sastavni deo okvira ili trajno pričvršćeni za okvir. Jednokomorne prenosive cisterne dužine manje od 3,65 m ne moraju biti opremljene otvorima za viljuške sa mogućnošću zatvaranja pod uslovom:

(a)

da je telo cisterne, uključujući i sve delove pribora, dobro zaštićeno od udara viljuški viljuškara i

(b)

da rastojanje od sredine jednog do sredine drugog otvora za viljuške iznosi najmanje polovinu najveće dužine prenosive cisterne.

6.7.3.13.5

Ukoliko prenosive cisterne tokom transporta nisu zaštićene u skladu sa 4.2.2.3, tela cisterni i oprema za rukovanje moraju biti zaštićeni od oštećenja usled podužnih ili poprečnih udara ili prevrtanja. Spoljni delovi opreme moraju biti zaštićeni tako da je isključeno da usled udara ili prevrtanja prenosive cisterne dođe do ispuštanja sadržaja tela cisterne na delove njegove opreme. Primeri mera zaštite:

(a)

zaštita od bočnih udara, koja može da se sastoji od podužnih nosača koji štite telo cisterne sa obe strane u visini središnje linije;

(b)

zaštita prenosive cisterne od prevrtanja, koja može da se sastoji od prstenova za ojačanje ili poluga pričvršćenih poprečno na okvir;

(c)

zaštita od udara otpozadi, koja se može sastojati od odbojnika ili okvira;

(d)

zaštita tela cisterne od oštećenja izazvanih udarima ili prevrtanjem, upotrebom okvira ISO prema ISO 1496-3:1995.

6.7.3.14

Odobrenje tipa

6.7.3.14.1

Za svaki novi tip prenosive cisterne nadležni organ ili njegova ovlašćena institucija izdaje uverenje o odobrenju tipa. Tim uverenjem mora se potvrditi da je nadležni organ pregledao prenosivu cisternu i ocenio da je ona pogodna za nameravanu upotrebu i da zadovoljava zahteve ovog poglavlja i, po potrebi, odredbe u vezi sa gasovima predviđene u 4.2.5.2.6 uputstva za prenosive cisterne T 50. Ukoliko se prenosive cisterne proizvode serijski bez koncepcijskih izmena, uverenje važi za celokupnu seriju. U tom uverenju mora se navesti izveštaj o ispitivanju prototipa, gasovi čiji je transport dozvoljen, materijali od kojih je izrađeno telo cisterne i broj odobrenja. Broj odobrenja mora se sastojati iz oznake ili simbola države u kojoj je odobrenje izdato, odn. iz oznake za motorna vozila u međunarodnom saobraćaju, predviđene prema Bečkoj konvenciji o drumskom saobraćaju (1968), i registarskog broja. U uverenju se moraju navesti i eventualni alternativni sporazumi prema 6.7.1. 2. Odobrenje tipa može se koristiti i za odobrenje manjih prenosivih cisterni proizvedenih od materijala iste vrste i debljine, uz primenu iste proizvodne tehnike, sa identičnim ležištima i ekvivalentnim zatvaračima i drugim delovima pribora.

6.7.3.14.2

Izveštaj o ispitivanju prototipa, potreban za odobrenje tipa, mora da sadrži najmanje sledeće podatke:

(a)

rezultate odgovarajućeg ispitivanja okvira, koje je navedeno u ISO 1496-3:1995;

(b)

rezultate prvog kontrolisanja i ispitivanja prema 6.7.3.15.3 i

(c)

po potrebi, rezultate ispitivanja na udar prema 6.7.3.15.1.

6.7.3.15

Kontrolisanje i ispitivanje

6.7.3.15.1

Prenosive cisterne koje odgovaraju definiciji kontejnera u smislu važećeg izdanja Međunarodne konvencije o bezbednosti kontejnera (CSC) iz 1972. godine ne smeju se koristiti, ukoliko nisu uspešno prošle ispitivanje tako što je po jedan reprezentativan uzorak za svaki tip konstrukcije cisterne bio podvrgnut dinamičkom ispitivanju na udar, opisanom u priručniku Ispitivanja i kriterijumi, deo IV, odeljak 41.

6.7.3.15.2

Telo i delovi opreme svake prenosive cisterne moraju se prekontrolisati i ispitati pre prvog puštanja u eksploataciju (prvo kontrolisanje i ispitivanje), a zatim se moraju redovno kontrolisati i ispitivati u intervalima od najviše pet godina (periodično petogodišnje kontrolisanje i ispitivanje), sa redovnim međukontrolisanjem i međuispitivanjem između dva periodična petogodišnja kontrolisanja i ispitivanja (periodično dvoipogodišnje kontrolisanje i ispitivanje). Dvoipogodišnje kontrolisanje i ispitivanje može se obaviti u roku od 3 meseca pre i posle navedenog datuma. Nezavisno od poslednjeg obavljenog redovnog kontrolisanje i ispitivanja mora se izvršiti i vanredno kontrolisanje i ispitivanje ako se to pokaže kao neophodno prema 6.7.3.15.7.

6.7.3.15.3

Prvo kontrolisanje i ispitivanje prenosive cisterne mora da obuhvati proveru konstrukcionih karakteristika, pregled unutrašnjosti i spoljašnjosti prenosive cisterne i delova njene opreme s obzirom na neohlađene tečne gasove koje treba transportovati, kao i ispitivanje pritiskom primenom ispitnih pritisaka navedenih u 6.7.3.3.2. Ispitivanje pritiskom može se izvršiti kao hidrauličko ispitivanje, ili upotrebom neke druge tečnosti ili nekog drugog gasa uz saglasnost nadležnog organa ili od njega određenog tela. Pre puštanja u eksploataciju prenosive cisterne mora se ispitati zaptivenost i funkcionisanje celokupne opreme za rukovanje. Ako se ispitivanje pritiskom tela cisterne i delova njegove opreme izvrši odvojeno, po njihovom sklapanju oni se zajedno moraju podvrgnuti ispitivanju zaptivenosti. Svi šavovi koji su izloženi punim naprezanjina u telu cisterne moraju u prvom ispitivanju biti ispitani zračenjem, ultrazvukom ili nekim drugim postupkom bez razaranja. To ne važi za plašt.

6.7.3.15.4

Periodično petogodišnje kontrolisanje i ispitivanje mora da obuhvati pregled unutrašnjosti i spoljašnjosti prenosive cisterne i, po pravilu, hidrauličko ispitivanje. Zaštitni plaštovi, toplotna izolacija i tsl. moraju se ukloniti samo u onoj meri u kojoj je to neophodno za pouzdanu procenu stanja prenosive cisterne. Ako se ispitivanje pritiskom tela cisterne i delova njegove opreme izvrši odvojeno, po njihovom sklapanju oni se zajedno moraju podvrgnuti ispitivanju zaptivenosti.

6.7.3.15.5

Periodično dvoipogodišnje kontrolisanje i ispitivanje mora da obuhvati najmanje pregled unutrašnjosti i spoljašnjosti prenosive cisterne i delova njene opreme s obzirom na neohlađene tečne gasove koje treba transportovati, ispitivanje zaptivenosti i proveru funkcionisanja celokupne opreme za rukovanje. Zaštitni plaštovi, toplotna izolacija i tsl. moraju se ukloniti samo u onoj meri u kojoj je to neophodno za pouzdanu procenu stanja prenosive cisterne. Ukoliko je prenosiva cisterna predviđena za transport samo jednog nehlađenog tečnog gasa, redovan dvoipogodišnji pregled unutrašnjosti može da se izostavi ili zameni nekim drugim ispitnim postupkom koji utvrdi nadležni organ ili od njega određeno telo.

6.7.3.15.6

Po isteku roka koji se zahteva u 6.7.3.15.2 za periodično petogodišnje ili dvoipogodišnje kontrolisanje i ispitivanje prenosive cisterne se ne smeju puniti niti predavati na transport. Međutim, prenosive cisterne koje su napunjene pre isteka roka za periodično kontrolisanje i ispitivanje smeju se transportovati u periodu od najviše tri meseca po isteku tog roka. Osim toga, one se po isteku tog roka smeju transportovati

(a)

posle pražnjenja, ali pre čišćenja, kako bi se pre ponovnog punjenja podvrgle narednom zahtevanom kontrolisanju i ispitivanju, i

(b)

ukoliko nadležni organ nije predvideo drugačije, u periodu od najviše šest meseci po isteku tog roka, kako bi se omogućio povratni transport opasnih materija radi njihovog urednog uklanjanja ili uredne reciklaže. U transportnom dokumentu se mora ukazati na ovaj izuzetak.

6.7.3.15.7

Vanredno kontrolisanje i ispitivanje je neophodno, ukoliko se na prenosivoj cisterni pojave znaci oštećenja, korozije, nezaptivenosti, ili druge nepravilnosti koje ukazuju na neki nedostatak koji bi mogao ugroziti celovitost prenosive cisterne. Obim vanrednog kontrolisanja i ispitivanja zavisi od stepena oštećenja ili pogoršanja stanja prenosive cisterne. Ono mora da obuhvati u najmanju ruku dvoipogodišnje kontrolisanje i ispitivanje u skladu sa 6.7.3.15.5.

6.7.3.15.8

U okviru pregleda unutrašnjosti i spoljašnjosti prenosive cisterne mora biti utvrđeno sledeće:

(a)

da je telo cisterne pregledano na postojanje rupa, korozije, habanja, izbočina, deformacija, grešaka u zavarenim šavovima ili drugih stanja, uključujući i nezaptivenost, usled kojih bi prenosiva cisterna mogla postati nebezbedna tokom transporta;

(b)

da su cevovodi, ventili i zaptivke pregledani na postojanje korozije, kvarova ili drugih stanja, uključujući i nezaptivenost, usled kojih bi prenosiva cisterna mogla postati nebezbedna pri punjenju, pražnjenju ili transportu;

(c)

da uređaji za pričvršćivanje poklopaca revizionih otvora uredno funkcionišu, kao i da na tim poklopcima i njihovim zaptivkama nema pojava nezaptivenosti;

(d)

da su nedostajući ili olabavljeni zavrtnji ili matice na spojevima sa prirubnicama ili na slepim prirubnicama zamenjeni ili dotegnuti;

(e)

da na sigurnosnim uređajima i ventilima nema korozije, deformacija, oštećenja ili kvarova koji bi mogli da spreče njihovo normalno funkcionisanje. Uređaji za zatvaranje sa daljinskim rukovanjem i sa automatskim zatvaranjem moraju se aktivirati da bi se dokazalo njihovo uredno funkcionisanje;

(f)

da su oznake koje se zahtevaju na prenosivoj cisterni čitljive i da odgovaraju relevantnim zahtevima i

(g)

da su okvir, ležište i uređaji za podizanje prenosive cisterne u zadovoljavajućem stanju.

6.7.3.15.9

Kontrolisanja i ispitivanja navedena u 6.7.3.15.1, 6.7.3.15.3, 6.7.3.15.4, 6.7.3.15.5 i 6.7.3.15.7 treba da izvrši ili potvrdi stručno lice koje je ovlastio nadležni organ ili njegova ovlašćena institucija. Ukoliko sastavni deo ispitivanja čini i ispitivanje pritiskom, ono se mora izvršiti onim pritiskom koji je naveden na identifikacionoj pločici prenosive cisterne. Na prenosivoj cisterni pod pritiskom mora se ispitati zaptivenost tela cisterne, cevovoda ili opreme.

6.7.3.15.10

U svim slučajevima kada se na telu cisterne izvedu radovi sečenja, zagrevanja ili zavarivanja, te radove treba da odobri nadležni organ ili njegova ovlašćena institucija s obzirom na pravilnik za sudove pod pritiskom koji je primenjen pri izradi tela cisterne. Po završetku radova mora se izvršiti ispitivanje na pritisak prvobitnim ispitnim pritiskom.

6.7.3.15.11

Ukoliko se utvrdi da prenosiva cisterna ima neki nedostatak koji ugrožava bezbednost, ona se ne sme ponovo puštati u eksploataciju sve dok se nedostatak ne otkloni i cisterna uspešno ne prođe ponovljeno ispitivanje pritiskom.

6.7.3.16

Obeležavanje

6.7.3.16.1

Svaka prenosiva cisterna mora biti opremljena nerđajućom metalnom pločicom trajno pričvršćenom na vidnom i za potrebe kontrole lako dostupnom mestu. Ako pločica ne može trajno da se pričvrsti na telo cisterne zbog razmeštaja uređaja prenosive cisterne, telo cisterne mora u najmanju ruku biti obeleženo podacima koji se zahtevaju u pravilniku za sudove pod pritiskom. Na toj pločici moraju biti utisnuti ili na sličan način uneseni najmanje sledeći podaci:

6.7.3.16.2

Na samoj prenosivoj cisterni ili na metalnoj pločici pričvršćenoj na prenosivoj cisterni moraju biti navedeni sledeći podaci:

Naziv korisnika
Naziv transportovanog(ih) neohlađenog(ih) tečnog(ih) gas(ov)a
Najveća dozvoljena masa punjenja za svaki nehlađeni tečni gas odobren za transport ______ kg
Najveća dozvoljena ukupna masa ______ kg
Masa u praznom stanju (tara) ______ kg

Napomena:

u vezi sa navođenjem transportovanih nehlađenih tečnih gasova vidi i 5.

6.7.3.16.3

Ako je prenosiva cisterna projektovana i odobrena za korišćenje na otvorenom moru, identifikaciona pločica mora da nosi oznaku "OFFSHORE PORTABLE TANK".

6.7.4

Zahtevi za projektovanje, izradu, kontrolisanje i ispitivanje prenosivih cisterni za transport duboko ohlađenih tečnih gasova

6.7.4.1

Definicije pojmova

Za svrhe ovog odeljka važe sledeće definicije pojmova:
Alternativni sporazum: odobrenje koje izdaje nadležni organ za prenosivu cisternu ili za MEGC, projektovane, izrađene i ispitane u skladu sa tehničkim zahtevima i ispitnim postupcima koji odstupaju od zahteva i postupaka navedenih u ovom poglavlju.
Prenosiva cisterna: toplotno izolovana multimodalna cisterna zapremine veće od 450 litara, opremljena opremom za rukovanje i strukturnom opremom, neophodnom za transport duboko ohlađenih tečnih gasova. Punjenje i pražnjenje prenosive cisterne mora biti izvodljivo bez uklanjanja njene strukturne opreme. Ona mora imati elemente za stabilizaciju montirane na spoljašnjoj strani tela cisterne i mora postojati mogućnost njenog podizanja u napunjenom stanju. Ona prvenstveno mora biti projektovana za utovar na transportno vozilo ili na brod i opremljena podupiračima, elementima za nošenje ili priborom radi olakšavanja mehaničkog rukovanja. Vozila cisterne, vagon cisterne, cisterne koje nisu izrađene od metala i IBC ambalaža, boce za gas i velike posude ne smatraju se prenosivim cisternama.
Cisterna: konstrukcija koja se po pravilu sastoji
a) ili iz jednog plašta i jednog ili više unutrašnjih tela cisterne, pri čemu u prostoru između tela cisterne i plašta nema vazduha (vakuumska izolacija), a može postojati sistem toplotne izolacije, ili
b) iz jednog plašta i jednog unutrašnjeg tela cisterne sa međuslojem od čvrstog izolacionog materijala (na pr. čvrsta pena).
Telo cisterne: deo prenosive cisterne koji sadrži duboko ohlađen tečni gas koji se transportuje (cisterna u užem smislu), uključujući i otvore i njihove zatvarače, ali bez opreme za rukovanje i bez spoljne strukturne opreme.
Plašt: spoljni pokrivač ili obloga izolacije, koja može činiti deo izolacionog sistema.
Oprema za rukovanje: merni instrumenti i uređaji za punjenje, pražnjenje, provetravanje, bezbednost, generisanje pritiska, hlađenje, i toplotnu izolaciju.
Strukturna oprema: elementi za ojačanje, pričvršćivanje, zaštitu i stabilizaciju, montirani na spoljnoj strani tela cisterne.
Najviši dozvoljeni radni pritisak (MAWP): najviši dozvoljeni efektivni nadpritisak pri vrhu tela napunjene prenosive cisterne u radnom stanju, uključujući i najviši efektivni pritisak za vreme punjenja ili pražnjenja.
Ispitni pritisak: najviši nadpritisak u gornjem delu tela cisterne za vreme ispitivanja na pritisak.
Ispitivanje zaptivenosti: ispitivanje pri kojem se, upotrebom nekog gasa, telo cisterne i oprema za rukovanje izlažu unutrašnjem efektivnom pritisku od najmanje 90% najvećeg dozvoljenog radnog pritiska.
Najveća dozvoljena ukupna masa (MPGM): zbir mase prazne prenosive cisterne i mase najtežeg tovara dozvoljenog za transport.
Vreme održivosti: vremenski period između uspostavljanja početnog stanja punjenja i trenutka u kom je pritisak, usled dovođenja toplote, porastao do najnižeg pritiska reagovanja uređaja za ograničavanje pritiska.
Referentni čelik: čelik sa zateznom čvrstoćom od 370 N/mm2 i izduženjem pri kidanju od 27%.
Najniža proračunska temperatura: temperatura koja se koristi pri projektovanju i izradi tela cisterne i koja nije viša od najniže (najhladnije) temperature (radne temperature) sadržaja pod normalnim uslovima punjenja, pražnjenja i transporta.

6.7.4.2

Opšti zahtevi za projektovanje i izradu

6.7.4.2.1

Tela cisterni projektuju se i izrađuju u skladu sa zahtevima pravilnika za sudove pod pritiskom, koji je priznao nadležni organ. Tela cisterni i plašt moraju se proizvoditi od metalnih materijala pogodnih za obradu. Plašt mora biti proizveden od čelika. Nemetalni materijali smeju se upotrebiti za uređaje za pričvršćene i držače između tela cisterne i plašta, ukoliko je dokazano da ti materijali imaju zadovoljavajuća svojstva na najmanjoj proračunskoj temperaturi. Materijali u principu moraju odgovarati nacionalnim ili međunarodnim standardima materijala. Za zavarena tela cisterni i plašt mogu se koristiti samo oni materijali čija je zavarljivost u potpunosti dokazana. Šavovi moraju biti stručno izvedeni i pružati potpunu sigurnost. Ukoliko je to neophodno zbog postupka proizvodnje ili upotrebljenih materijala, tela cisterni se moraju podvrgnuti termičkoj obradi da bi se mogla garantovati dovoljna žilavost varova i zona izloženih uticaju toplote. Pri izboru materijala mora se imati u vidu najmanja proračunska temperatura s obzirom na rizike u vezi sa krtim lomom, krtošću usled dejstva vodonika, pojavom prslina usled naponske korozije i otpornošću materijala na udar. Ako se koristi sitnozrnasti čelik, garantovana vrednost granične elastičnosti u skladu sa specifikacijama materijala ne sme biti veća od 460 N/mm2, a garantovana vrednost gornje granice zatezne čvrstoće ne sme biti veća od 725 N/mm2. Materijali prenosivih cisterni moraju biti pogodni za uslove spoljne sredine koji se mogu pojaviti tokom transporta.

6.7.4.2.2

Svi delovi prenosive cisterne, uključujući i delove opreme, zaptivke i cevovode, za koje se normalno može pretpostaviti da dolaze u dodir sa transportovanim duboko ohlađenim tečnim gasom, moraju biti kompatibilni sa tim gasom.

6.7.4.2.3

Mora se izbegavati dodir različitih metala koji bi mogao dovesti do oštećenja usled kontaktne korozije.

6.7.4.2.4

Sistem toplotne izolacije mora da obuhvati potpuno oblaganje tela cisterne efikasnim izolacionim materijalima. Spoljna izolacija mora biti zaštićena plaštom koji će sprečiti upijanje vlage i oštećenja do kojih može doći u normalnim uslovima transporta.

6.7.4.2.5

Ukoliko je plašt zatvoren tako da je nepropusan za gas, mora se predvideti uređaj kojim će se sprečiti stvaranje opasnog pritiska do kojeg može doći u izolacionom sloju.

6.7.4.2.6

Prenosive cisterne predviđene za transport duboko ohlađenih tečnih gasova čija je tačka ključanja ispod -182°C pri atmosferskom pritisku, ne smeju sadržati materijale koji mogu da stupe u opasnu reakciju sa kiseonikom ili sa sredinom obogaćenom kiseonikom ako se ti materijali nalaze u toplotnoj izolaciji i ako postoji opasnost da dođu u dodir sa kiseonikom ili sa tečnošću obogaćenom kiseonikom.

6.7.4.2.7

Tokom rada ne sme doći do prekomernog pogoršavanja kvaliteta izolacionih materijala.

6.7.4.2.8

Za svaki duboko ohlađen tečni gas predviđen za transport u prenosivim cisternama mora biti određeno referentno vreme održivosti.

6.7.4.2.8.1

Referentno vreme održivosti određuje se postupkom koji je priznao nadležni organ, a na osnovu sledećih faktora:

(a)

efikasnost sistema izolacije, određena prema 6.7.4.2.8.2;

(b)

najniži pritisak reagovanja uređaja za ograničavanje pritiska;

(c)

početni uslovi punjenja;

(d)

pretpostavljena temperatura spoljne sredine od 30°C;

(e)

fizička svojstva pojedinih duboko ohlađenih tečnih gasova predviđenih za transport.

6.7.4.2.8.2

Efikasnost sistema izolacije (dovod toplote u vatima) utvrđuje se tipskim ispitivanjem prenosive cisterne po postupku koji priznaje nadležni organ. To ispitivanje mora da obuhvati:

(a)

ili ispitivanje sa konstantnim pritiskom (na primer pod atmosferskim pritiskom), u kome se meri gubitak duboko ohlađenog tečnog gasa u određenom vremenskom periodu,

(b)

ili ispitivanje u zatvorenom sistemu, u kome se meri porast pritiska u telu cisterne u određenom vremenskom periodu.

Pri izvođenju ispitivanja sa konstantnim pritiskom moraju se uzeti u obzir promene atmosferskog pritiska. U oba ispitivanja treba uneti korekcije za eventualna odstupanja temperature spoljne sredine od pretpostavljene referentne vrednosti za temperaturu sredine od 30°C.

Napomena:

za određenje stvarnog vremena održivosti pre svakog transporta vidi 4.2.3.7.

6.7.4.2.9

Plašt vakuumski izolovane cisterne sa dvostrukim zidom mora da ima ili spoljni proračunski pritisak od najmanje 100 kPa (1 bar) (nadpritisak), ili proračunski kritični pritisak loma od najmanje 200 kPa (2 bar) (nadpritisak), izračunat prema priznatom tehničkom pravilniku. Pri izračunavanju otpornosti plašta na spoljni pritisak mogu se uzeti u obzir i spoljna i unutrašnja ojačanja.

6.7.4.2.10

Prenosive cisterne moraju biti projektovane i izrađene sa ležištem koji će obezbeđivati siguran oslonac tokom transporta, kao i sa odgovarajućim mogućnostima za podizanje i pričvršćivanje.

6.7.4.2.11

Prenosive cisterne moraju se projektovati tako da budu u stanju da bez gubitka sadržaja izdrže najmanje unutrašnji pritisak svog sadržaja, kao i statička, dinamička i termička opterećenja koja se javljaju u uslovima normalnog rukovanja i transporta. Iz njihovog projekta mora se jasno videti da su uzeti u obzir uticaji zamora usled ponavljanog dejstva tih opterećenja tokom predviđenog veka trajanja prenosivih cisterni.

6.7.4.2.12

Prenosive cisterne i njihovi uređaji za pričvršćivanje moraju biti u stanju da pod najvećim dozvoljenim opterećenjem izdrže nezavisno dejstvo sledećih statičkih sila:
a) u smeru kretanja: dvostruku najveću dozvoljenu ukupnu masu, pomnoženu sa ubrzanjem zemljine teže (g)21;
b) horizontalno, pod pravim uglom u odnosu na smer kretanja: najveću dozvoljenu ukupnu masu (tj. dvostruku najveću dozvoljenu ukupnu masu, ukoliko smer kretanja nije nedvosmisleno određen), pomnoženu sa ubrzanjem zemljine teže (g)8;
c) vertikalno naviše: najveću dozvoljenu ukupnu masu, pomnoženu sa ubrzanjem zemljine teže (g)8 i
d) vertikalno naniže: najveću maksimalno dozvoljenu ukupnu masu (ukupan tovar, uključujući i dejstvo zemljine teže), pomnoženu sa ubrzanjem zemljine teže (g)8.

_________________
21 Za potrebe izračunavanja važi: g = 9,81 m/s2.

6.7.4.2.13

Pod dejstvom svake od sila navedenih u 6.7.4.2.12 moraju se uzeti u obzir sledeći koeficijenti sigurnosti:

(a)

za materijale sa jasno izraženom granicom elastičnosti koeficijent sigurnosti od 1,5 u odnosu na garantovanu granicu elastičnosti, ili

(b)

za materijale bez jasno izražene granice elastičnosti koeficijent sigurnosti od 1,5 u odnosu na garantovanu 0,2%-nu granicu izduženja, a za austenitne čelike na garantovanu 1%-nu granicu izduženja.

6.7.4.2.14

Kao vrednosti za granicu elastičnosti ili granicu izduženja važe vrednosti utvrđene nacionalnim ili međunarodnim standardima materijala. U slučaju austenitnih čelika, najmanje vrednosti za granicu elastičnosti ili granicu izduženja utvrđene standardima materijala mogu biti povećane za najviše 15%, ukoliko su te veće vrednosti potvrđene u sertifikatu o prijemu materijala. Ukoliko za predmetni metal ne postoji standard materijala, ili se koriste nemetalni materijali, vrednost koju treba upotrebiti za granicu elastičnosti ili granicu izduženja mora da odobri nadležni organ.

6.7.4.2.15

Za prenosive cisterne predviđene za transport duboko ohlađenih tečnih zapaljivih gasova mora postojati mogućnost električnog uzemljenja.

6.7.4.3

Kriterijumi za projektovanje

6.7.4.3.1

Poprečni presek tela cisterni mora imati oblik kruga.

6.7.4.3.2

Telo cisterne mora se projektovati i izraditi tako da može da izdrži ispitni pritisak od najmanje 1,3 najvišeg dozvoljenog radnog pritiska. Za vakuumski izolovane cisterne ispitni pritisak ne sme biti manji od zbira najvišeg dozvoljenog radnog pritiska i 100 kPa (1 bar), pomnoženog sa 1,3. Ispitni pritisak ni u kom slučaju ne sme biti manji od 300 kPa (3 bar) (nadpritisak). Skreće se pažnja na zahteve o najmanjoj debljini zida tela cisterne, navedene u 6.7.4.4.2 do 6.7.4.4.7.

6.7.4.3.3

U slučaju metala sa jasno izraženom granicom elastičnosti, ili koji se odlikuju garantovanom granicom izduženja (u principu 0,2%-nom granicom izduženja, a za austenitne čelike 1%-nom granicom izduženja), primarni napon σ membrane tela cisterne pod dejstvom ispitnog pritiska ne sme biti veći od manje od vrednosti 0,75 Re ili 0,5 Rm, pri čemu je
Re = granica elastičnosti u N/mm2 ili 0,2%-na granica izduženja, odn. za austenitne čelike 1%-na granica izduženja
Rm = najmanja zatezna čvrstoća u N/mm2.

6.7.4.3.3.1

Vrednosti upotrebljene za Re i Rm su najmanje vrednosti utvrđene nacionalnim ili međunarodnim standardima materijala. Za austenitne čelike najmanje vrednosti za Re i Rm utvrđene standardima materijala mogu biti povećane za najviše 15%, ukoliko su te veće vrednosti potvrđene u sertifikatu o prijemu materijala. Ukoliko za predmetni metal ne postoji standard materijala, vrednosti koje treba upotrebiti za Re i Rm odobrava nadležni organ ili od njega ovlašćeno telo.

6.7.4.3.3.2

Oni čelici kod kojih je odnos Re/Rm veći od 0,85 ne smeju se koristiti za izradu zavarenih tela cisterni. Vrednosti za Re i Rm koje se koriste za izračunavanje tog odnosa jesu vrednosti utvrđene u sertifikatu o prijemu materijala.

6.7.4.3.3.3

Čelici koji se koriste za izradu tela cisterni moraju imati izduženja pri kidanju u % najmanje 10000/Rm, s apsolutnim minimumom od 16% za sitnozrnasti čelik i 20% za druge čelike. Aluminijum i legure aluminijuma koji se koriste za izradu tela cisterni moraju imati izduženja pri kidanju u % najmanje 10000/6Rm, s apsolutnim minimumom od 12%.

6.7.4.3.3.4

Pri određivanju stvarnih karakteristika materijala, kod valjanog lima je potrebno voditi računa o tome da osa uzorka za ispitivanje naprezanja na istezanje bude pod pravim uglom (poprečno) u odnosu na pravac valjanja. Trajno izduženja pri kidanju mora se meriti na uzorcima sa pravouglim poprečnim presekom prema standardu ISO 6892:1998 uz korišćenje merne dužine od 50 mm.

6.7.4.4

Najmanja debljina zida tela cisterne

6.7.4.4.1

Najmanja debljina zida tela cisterne mora odgovarati većoj od sledeće dve vrednosti:

(a)

najmanja debljina zida određena prema zahtevima u 6.7.4.4.2 do 6.7.4.4.7;

(b)

najmanja debljina zida određena prema odobrenom pravilniku za sudove pod pritiskom s obzirom na zahteve u 6.7.4.3.

6.7.4.4.2

Tela cisterni prečnika ne više od 1,80 m, ukoliko su izrađena od referentnog čelika, moraju imati debljinu zida ne manju od 5 mm ili tome ekvivalentnu debljinu ako su od drugog metala. Tela cisterni prečnika većeg od 1,80 m moraju imati debljinu zida ne manju od 6 mm ako su izrađena od referentnog čelika, ili tome ekvivalentnu debljinu ako su od drugog metala.

6.7.4.4.3

Tela vakuumski izolovanih cisterni prečnika ne više od 1,80 m, ukoliko su izrađena od referentnog čelika, moraju imati debljinu zida ne manju od 3 mm ili tome ekvivalentnu debljinu ako su od drugog metala. Tela cisterni prečnika većeg od 1,80 m moraju imati debljinu zida ne manju od 4 mm ako su izrađena od referentnog čelika, ili tome ekvivalentnu debljinu ako su od drugog metala.

6.7.4.4.4

Ukupna debljina zida plašta i tela vakuumski izolovane cisterne mora da odgovara najmanjoj debljini zida propisanoj u 6.7.4.4.2, pri čemu debljina zida samog tela cisterne ne sme biti manja od debljine zida propisane u 6.7.4.4.3.

6.7.4.4.5

Nezavisno od upotrebljenog materijala, debljina zida tela cisterne ne sme da bude manja od 3 mm.

6.7.4.4.6

Ekvivalentna debljina zida nekog metala, izuzev debljine referentnog čelika propisane u 6.7.4.4.2 i 6.7.4.4.3, određuje se uz pomoć sledeće formule:

gde je
e1 = tražena ekvivalentna debljina zida (u mm) korišćenog metala;
e0 = najmanja debljina zida (u mm) za referentni čelik, utvrđena u 6.7.4.4.2 i 6.7.4.4.3;
Rm1 = garantovana najmanja zatezna čvrstoća (u N/mm2) korišćenog metala (vidi 6.7.4.3.3);
A1 = garantovano najmanje izduženje pri kidanju (u %) korišćenog metala prema nacionalnim ili međunarodnim standardima.

6.7.4.4.7

Debljina zida tela cisterne ni u kom slučaju ne sme biti manja od vrednosti propisanih u 6.7.4.4.1 do 6.7.4.4.5. Svi delovi tela cisterne moraju imati najmanju debljinu zida utvrđenu u 6.7.4.4.1 do 6.7.4.4.6. U ovu debljinu ne sme da ulazi eventualni dodatak za koroziju.

6.7.4.4.8

Na spoju dna cisterne sa omotačem cisterne ne sme postojati nagla promena u debljini lima.

6.7.4.5

Oprema za rukovanje

6.7.4.5.1

Oprema za rukovanje mora biti postavljena tako da je za vreme rukovanja i transporta zaštićena od otkidanja i oštećenja. Ukoliko spoj između okvira i cisterne ili plašta dopušta relativno kretanje između konstrukcionih grupa, oprema mora biti pričvršćena tako da usled takvog kretanja ne postoji opasnost od oštećenja delova. Spoljni uređaji za pražnjenje (cevni priključci, uređaji za zatvaranje), zaustavni ventil i njegovo ležište moraju biti zaštićeni od opasnosti otkidanja izazvanog spoljnim naprezanjima (na primer korišćenjem zona preseka). Uređaji za punjenje i pražnjenje (uključujući i prirubnice ili navojne zatvarače) i svi zaštitni poklopci moraju imati mogućnost obezbeđenja protiv slučajnog otvaranja.

6.7.4.5.2

Svaki otvor za punjenje i pražnjenje na prenosivoj cisterni korišćenoj za transport duboko ohlađenih tečnih zapaljivih gasova mora biti opremljen sa najmanje tri međusobno nezavisna zatvarača smeštena jedan iza drugog, od kojih prvi mora biti zaustavni ventil smešten što je moguće bliže plaštu, drugi zaustavni ventil, a treći slepa prirubnica ili neki drugi ekvivalentan uređaj. Zatvarač koji je smešten najbliže plaštu mora biti brzozatvarajući uređaj koji se automatski zatvara pri slučajnom pomeranju prenosive cisterne za vreme punjenja ili pražnjenja ili pri pojavi vatre. Mora postojati mogućnost daljinskog zatvaranja ovog uređaja.

6.7.4.5.3

Svaki otvor za punjenje i pražnjenje na prenosivoj cisterni korišćenoj za transport duboko ohlađenih tečnih nezapaljivih gasova mora biti opremljen sa najmanje dva međusobno nezavisna zatvarača smeštena jedan iza drugog, od kojih prvi mora biti zaustavni ventil smešten što je moguće bliže plaštu, a drugi slepa prirubnica ili neki drugi ekvivalentan uređaj.

6.7.4.5.4

Za one delove cevi koji mogu da se zatvore sa obe strane i u kojima može da ostane zatvorena tečnost, mora biti predviđen sistem za automatsko rasterećenje pritiska radi sprečavanja stvaranja prekomernog pritiska unutar cevi.

6.7.4.5.5

Cisterne sa vakuumskom izolacijom ne moraju imati kontrolne otvore.

6.7.4.5.6

Spoljni konstrukcioni delovi treba budu što je moguće više grupisani.

6.7.4.5.7

Svaki priključak prenosive cisterne mora nositi jasnu oznaku svoje funkcije.

6.7.4.5.8

Svaki zaustavni ventil ili drugi uređaj za zatvaranje mora biti projektovan i izrađen na osnovu nominalnog pritiska koji nije manji od najvišeg dozvoljenog radnog pritiska tela cisterne, pri čemu se moraju uzeti u obzir predviđene temperature u toku transporta. Svi zaustavni ventili sa navojima moraju se zatvarati obrtanjem u smeru kretanja kazaljki na satu. Ostali zaustavni ventili moraju imati jasno obeležen položaj (otvoreno i zatvoreno) i smer u kom treba da se obrću radi zatvaranja. Svi zaustavni ventili moraju biti konstruisani tako da bude onemogućeno njihovo slučajno otvaranje.

6.7.4.5.9

Ukoliko se koriste uređaji za generisanje pritiska, priključci za tečnost i paru koji vode ka tom uređaju moraju imati ventil što je moguće bliže plaštu, kako bi se sprečio gubitak sadržaja u slučaju oštećenja uređaja za generisanje pritiska.

6.7.4.5.10

Cevovodi se moraju konstruisati, izraditi i montirati tako da se izbegne opasnost oštećenja usled termičkog širenja i skupljanja, mehaničkih potresa i vibracija. Sve cevi moraju biti izrađene od odgovarajućeg materijala. Da bi se sprečila pojava nezaptivenosti usled dejstva vatre, između plašta i priključka za prvi zatvarač izlaznog otvora smeju se primeniti samo čelične cevi i zavareni spojevi. Postupak pričvršćenja zatvarača na ovaj priključak mora da udovolji zahtevima nadležnog organa ili od njega određenog tela. Ostali spojevi cevi moraju biti zavareni, ukoliko je to neophodno.

6.7.4.5.11

Spojevi bakarnih cevi moraju biti tvrdo lemljeni ili izvedeni u vidu metalnog spoja jednake čvrstoće. Tačka topljenja tvrdog lema ne sme biti niža od 525°C. Spojevi ne smeju smanjiti čvrstoću cevovoda, kao što to može biti slučaj sa spojevima izvedenim pomoću zavrtnja.

6.7.4.5.12

Materijali upotrebljeni za izradu ventila i delova pribora moraju imati zadovoljavajuća svojstva na najnižoj radnoj temperaturi prenosive cisterne.

6.7.4.5.13

Pritisak pucanja svih cevi i konstrukcionih delova cevovoda ne sme biti niži od veće od sledeće dve vrednosti: četvorostruki najviši dozvoljeni radni pritisak tela cisterne ili četvorostruki pritisak do kojeg može doći u radu usled dejstva pumpe ili nekog drugog uređaja (izuzev uređaja za rasterećenje pritiska).

6.7.4.6

Uređaji za rasterećenje pritiska

6.7.4.6.1

Svako telo cisterne mora biti opremljeno sa najmanje dva međusobno nezavisna opružna uređaja za rasterećenje /pritiska. Ti uređaji za rasterećenje /pritiska moraju se automatski otvarati pod pritiskom koji ne sme biti niži od najvišeg dozvoljenog radnog pritiska, a pod pritiskom od 110% od najvišeg dozvoljenog radnog pritiska moraju biti potpuno otvoreni. Po rasterećenju, ti uređaji se moraju ponovo zatvoriti pod pritiskom koji je najviše za 10% niži od pritiska reagovanja, a pri svim nižim pritiscima moraju ostati zatvoreni. Uređaji za rasterećenje /pritiska moraju biti onog tipa koji može da izdrži dinamičke sile, uključujući i talasanje tečnosti.

6.7.4.6.2

Pored opružnih uređaja, tela cisterni za duboko ohlađene tečne nezapaljive gasove i vodonik smeju dodatno biti opremljena i rasprskavajućim diskovima, kao što je navedeno u 6.7.4.7.2 i 6.7.4.7.3.

6.7.4.6.3

Uređaji za rasterećenje /pritiska moraju biti projektovani tako da ne može da dođe do prodora spoljnih materija, isticanja gasova, niti stvaranja opasnog nadpritiska.

6.7.4.6.4

Uređaje za rasterećenje /pritiska mora odobriti nadležni organ ili njegova ovlašćena institucija.

6.7.4.7

Propusna moć i podešavanje uređaja za rasterećenje pritiska

6.7.4.7.1

U slučaju gubitka vakuuma u telu cisterne sa vakuumskom izolacijom, ili u slučaju gubitka 20% izolacije cisterne izolovane čvrstim materijalima, ukupna propusna moć svih ugrađenih uređaja za rasterećenje pritiska mora biti dovoljna da pritisak (uključujući i porast pritiska) u telu cisterne ne prekorači 120% najvećeg dozvoljenog radnog pritiska.

6.7.4.7.2

U slučaju duboko ohlađenih nezapaljivih gasova (izuzev kiseonika) i u slučaju vodonika postizanje ove propusne količine može biti obezbeđeno upotrebom rasprskavajućih diskova istovremeno sa zahtevanim sigurnosnim uređajima. Rasprskavajući diskovi moraju pući pri nominalnom pritisku koji je jednak ispitnom pritisku tela cisterne.

6.7.4.7.3

U okolnostima opisanim u 6.7.4.7.1 i 6.7.4.7.2, a u vezi sa uslovima potpunog delovanja vatre, ukupna propusna moć svih ugrađenih uređaja za rasterećenje pritiska mora biti dovoljna da pritisak u telu cisterne ograniči na ispitni pritisak.

6.7.4.7.4

Potrebna propusna moć uređaja za rasterećenje izračunava se prema proverenom tehničkom pravilniku koji je odobrio nadležni organ.22

________________
22 Vidi, na primer, CGA S-1.2-2003 "Pressure Relief Device Standards - Part 2 - Cargo and Portable Tanks for Compressed Gases" (Standardi za uređaje za rasterećenje pritiska - Deo 2 - Teretne i prenosive cisterne za komprimovane gasove).

6.7.4.8

Obeležavanje uređaja za rasterećenje pritiska

6.7.4.8.1

Svaki uređaj za rasterećenje pritiska mora nositi jasno i trajno obeležje sa sledećim podacima:

(a)

pritisak reagovanja (u bar ili kPa);

(b)

dozvoljena tolerancija za pritisak rasterećenja opružnih uređaja;

(c)

referentna temperatura koja odgovara nominalnom pritisku pucanja rasprskavajućih diskova i

(d)

nominalna propusna moć uređaja u standardnim kubnim metrima vazduha u sekundi (m3/s);

(e)

po mogućnosti, treba navesti i sledeći podatak:

(f)

naziv proizvođača i odgovarajući kataloški broj uređaja za rasterećenje pritiska.

6.7.4.8.2

Nominalna propusna moć navedena na uređajima za rasterećenje pritiska određuje se prema ISO 4126-1:1991.

6.7.4.9

Priključci za uređaje za rasterećenje pritiska

6.7.4.9.1

Priključci za uređaje za rasterećenje pritiska moraju biti dovoljnih dimenzija da bi potrebna propusna količina mogla nesmetano da dopre do sigurnosnog uređaja. Između tela cisterne i uređaja za rasterećenje pritiska ne smeju se nalaziti nikakvi zaustavni ventili, izuzev ako postoje dvostruki uređaji za održavanje ili za druge potrebe i ako su zaustavni ventili za svaki pojedini korišćeni uređaj za rasterećenje pritiska zabravljeni u otvorenom položaju, ili ako su zaustavni ventili međusobno tako povezani da su uvek ispunjeni zahtevi navedeni u 6.7.4.7. U otvoru koji vodi ka uređaju za provetravanje ili ka uređaju za rasterećenje pritiska ne smeju postojati nikakve prepreke koje bi mogle da ograniče ili spreče strujanje od tela cisterne ka tim uređajima. Kada se koriste izlazne cevi za odvod pare ili tečnosti iz uređaja za rasterećenje pritiska, one moraju odvoditi paru ili tečnosti u atmosferu na taj način da na uređaje za rasterećenje pritiska dejstvuje samo minimalan protivpritisak.

6.7.4.10

Raspored uređaja za rasterećenje pritiska

6.7.4.10.1

Svi ulazni otvor uređaja za rasterećenje pritiska mora se nalaziti na vrhu tela cisterne što je moguće bliže tački preseka podužne i poprečne ose tela cisterne. U stanju potpune napunjenosti svi ulazni otvori uređaja za rasterećenje pritiska moraju se nalaziti u parnoj fazi tela cisterne; uređaji treba da su postavljeni tako da para može nesmetano da izlazi. Kod duboko ohlađenih tečnih gasova para koja izlazi iz tela cisterne mora biti odvođena tako da ne dolazi u dodir sa telom cisterne. Zaštitni uređaji za sprovođenje tokova pare dozvoljeni su pod uslovom da time ne bude umanjena potrebna propusna količina.

6.7.4.10.2

Moraju se preduzeti mere da neovlašćenim licima bude sprečen pristup uređajima, kao i da uređaji budu zaštićeni od oštećenja u slučaju prevrtanja prenosive cisterne.

6.7.4.11

Uređaji za pokazivanje stepena napunjenosti

6.7.4.11.1

Ukoliko nije predviđena za punjenje po masi, prenosiva cisterna mora biti opremljena jednim ili sa više uređaja za pokazivanje stepena napunjenosti. Pokazivači stepena napunjenosti od stakla i od drugih lomljivih materijala, koji stoje u direktnoj vezi sa sadržajem tela cisterne, ne smeju se upotrebljavati.

6.7.4.11.2

U plaštu prenosive cisterne sa vakuumskom izolacijom mora se predvideti priključak za vakuummetar.

6.7.4.12

Ležišta, okviri, uređaji za podizanje i uređaji za učvršćivanje prenosivih cisterni

6.7.4.12.1

Prenosive cisterne moraju biti projektovane i izrađene sa ležištem koje će obezbeđivati siguran oslonac tokom transporta. Pri tom moraju biti uzete u obzir sile navedene u 6.7.4.2.12 i faktor sigurnosti naveden u 6.7.4.2.13. Dozvoljeni su podupirači, okviri, kolevke i druge slične konstrukcije.

6.7.4.12.2

Kombinovana naprezanja koja prouzrokuju dograđeni elementi na prenosivim cisternama (na pr. kolevka, okvir itd.), kao i uređaji za podizanje i pričvršćivanje, ne smeju ni u jednom delu tela cisterne da dovedu do prekomernih naprezanja. Sve prenosive cisterne moraju trajno biti opremljene uređajima za podizanje i pričvršćivanje. Njih prvenstveno treba montirati na ležišta prenosivih cisterni, ali mogu biti montirani i na ploče za ojačanje, pričvršćene u tačkama oslonca cisterne.

6.7.4.12.3

Pri projektovanju ležišta i okvira moraju se uzeti u obzir i dejstva korozije iz spoljne sredine.

6.7.4.12.4

Otvori za viljuške moraju imati mogućnost zatvaranja. Uređaji za zatvaranje otvora za viljuške moraju biti trajni sastavni deo okvira ili trajno pričvršćeni za okvir. Jednokomorne prenosive cisterne dužine manje od 3,65 m ne moraju biti opremljene otvorima za viljuške sa mogućnošću zatvaranja pod uslovom

(a)

da je cisterna, uključujući i sve delove pribora, dobro zaštićena od udara viljuški viljuškara i

(b)

da rastojanje od sredine jednog do sredine drugog otvora za viljuške iznosi najmanje polovinu najveće dužine prenosive cisterne.

6.7.4.12.5

Ukoliko prenosive cisterne tokom transporta nisu zaštićene u skladu sa 4.2.3.3, tela cisterni i oprema za rukovanje moraju biti zaštićeni od oštećenja usled podužnih ili poprečnih udara ili prevrtanja. Spoljni delovi opreme moraju biti zaštićeni tako da je isključeno da usled udara ili prevrtanja prenosive cisterne dođe do ispuštanja sadržaja tela cisterne na delove njegove opreme. Primeri mera zaštite:

(a)

zaštita od bočnih udara, koja može da se sastoji od podužnih nosača koji štite telo cisterne sa obe strane u visini središnje linije;

(b)

zaštita prenosive cisterne od prevrtanja, koja može da se sastoji od prstenova za ojačanje ili poluga pričvršćenih poprečno na okvir;

(c)

zaštita od udara otpozadi, koja se može sastojati od odbojnika ili okvira;

(d)

zaštita tela cisterne od oštećenja izazvanih udarima ili prevrtanjem, upotrebom okvira ISO prema ISO 1496-3:1995;

(e)

zaštita prenosive cisterne od udara ili prevrtanja plaštom sa vakuumskom izolacijom.

6.7.4.13

Odobrenje tipa

6.7.4.13.1

Za svaki novi tip prenosive cisterne nadležni organ ili njegova ovlašćena institucija izdaje uverenje o odobrenju tipa. Tim uverenjem mora se potvrditi da je nadležni organ pregledao prenosivu cisternu i ocenio da je ona pogodna za nameravanu upotrebu i da zadovoljava zahteve ovog poglavlja. Ukoliko se prenosive cisterne proizvode serijski bez koncepcijskih izmena, uverenje važi za celokupnu seriju. U tom uverenju mora se navesti izveštaj o ispitivanju prototipa, duboko ohlađeni tečni gasovi čiji je transport dozvoljen, materijali od kojih je izrađeno telo cisterne i plašt i broj odobrenja. Broj odobrenja mora se sastojati iz oznake ili simbola države u kojoj je odobrenje izdato, odn. iz oznake za motorna vozila u međunarodnom saobraćaju, predviđene prema Bečkoj konvenciji o drumskom saobraćaju (1968), i registarskog broja. U uverenju se moraju navesti i eventualni alternativni sporazumi prema 6.7.1. 2. Odobrenje tipa može se koristiti i za odobrenje manjih prenosivih cisterni proizvedenih od materijala iste vrste i debljine, uz primenu iste proizvodne tehnike, sa identičnim ležištima nosača i ekvivalentnim zatvaračima i drugim delovima pribora.

6.7.4.13.2

Izveštaj o ispitivanju prototipa, potreban za odobrenje tipa, mora da sadrži najmanje sledeće podatke:

(a)

rezultate odgovarajućeg ispitivanja okvira, koje je navedeno u ISO 1496-3:1995;

(b)

rezultate prvog kontrolisanja i ispitivanja prema 6.7.4.14.3 i

(c)

po potrebi, rezultate ispitivanja na udar prema 6.7.4.14.1.

6.7.4.14

Pregled i ispitivanje

6.7.4.14.1

Prenosive cisterne koje odgovaraju definiciji kontejnera u smislu važećeg izdanja Međunarodne konvencije o bezbednosti kontejnera (CSC) iz 1972. godine ne smeju se koristiti, ukoliko nisu uspešno prošle ispitivanje tako što je po jedan reprezentativan uzorak za svaki tip konstrukcije cisterne bio podvrgnut dinamičkom ispitivanju na udar, opisanom u priručniku Ispitivanja i kriterijumi, deo IV, odeljak 41.

6.7.4.14.2

Telo i delovi opreme svake prenosive cisterne moraju se prekontrolisati i ispitati pre prvog puštanja u eksploataciju (prvo kontrolisanje i ispitivanje), a zatim se moraju redovno kontrolisati i ispitivati u intervalima od najviše pet godina (periodično petogodišnje kontrolisanje i ispitivanje), sa redovnim međukontrolisanjem i međuispitivanjem između dva periodična petogodišnja kontrolisanja i ispitivanja (periodično dvoipogodišnje kontrolisanje i ispitivanje). Dvoipogodišnje kontrolisanje i ispitivanje može se obaviti u roku od 3 meseca pre i posle navedenog datuma. Nezavisno od poslednjeg obavljenog periodičnog kontrolisanja i ispitivanja mora se izvršiti i vanredno kontrolisanje i ispitivanje, ako se to pokaže kao neophodno prema 6.7.4.14.7.

6.7.4.14.3

Prvo kontrolisanje i ispitivanje prenosive cisterne mora da obuhvati proveru konstrukcionih karakteristika, pregled unutrašnjosti i spoljašnjosti tela prenosive cisterne i delova njegove opreme s obzirom na duboko ohlađene tečne gasove koje treba transportovati, kao i ispitivanje pritiskom upotrebom ispitnih pritisaka navedenih u 6.7.4.3.2. Ispitivanje pritisak može se izvršiti kao hidrauličko ispitivanje, ili upotrebom neke druge tečnosti ili nekog drugog gasa uz saglasnost nadležnog organa ili njegove ovlašćene institucije. Pre puštanja u eksploataciju prenosive cisterne mora se ispitati zaptivenost i funkcionisanje celokupne opreme za rukovanje. Ako se ispitivanje pritiskom tela cisterne i delova njegove opreme izvrši odvojeno, po njihovom sklapanju oni se zajedno moraju podvrgnuti ispitivanju zaptivenosti. Svi varovi koji su izloženi punim naprezanjina u telu cisterne moraju u prvom ispitivanju biti ispitani zračenjem, ultrazvukom ili nekim drugim postupkom bez razaranja. To ne važi za plašt.

6.7.4.14.4

Periodično dvoipogodišnje i petogodišnje kontrolisanje i ispitivanje mora da obuhvati pregled spoljašnjosti prenosive cisterne i delova njene opreme s obzirom na duboko ohlađene tečne gasove koji se transportuju, ispitivanje zaptivenosti, proveru funkcionisanja celokupne opreme za rukovanje i, po potrebi, merenje vakuuma. Kod cisterni bez vakuumske izolacije njen plašt i izolacija se prilikom periodičnog dvoipogodišnjeg i petogodišnjeg kontrolisanja i ispitivanja moraju ukloniti, ali samo u onoj meri u kojoj je to neophodno za pouzdanu procenu.

6.7.4.14.5

Dodatno se pri periodičnom petogodišnjem kontrolisanju i ispitivanju cisterni bez vakuumske izolacije moraju ukloniti njen plašt i izolacija, ali samo u onoj meri u kojoj je to neophodno za pouzdanu procenu.

6.7.4.14.6

Po isteku roka koji se zahteva u 6.7.4.14.2 za periodično dvoipogodišnje ili petogodišnje kontrolisanje i ispitivanje prenosive cisterne se ne smeju puniti niti predavati na transport. Međutim, prenosive cisterne koje su napunjene pre isteka roka za periodično kontrolisanje i ispitivanje smeju se transportovati u periodu od najviše tri meseca po isteku tog roka. Osim toga, njihov transport po isteku tog roka je dozvoljen

(a)

posle pražnjenja, ali pre čišćenja, kako bi se pre ponovnog punjenja podvrgle narednom zahtevanom kontrolisanju i ispitivanju, i

(b)

ukoliko nadležni organ nije predvideo drugačije, u periodu od najviše šest meseci po isteku tog roka, kako bi se omogućio povratni transport opasnih materija radi njihovog urednog uklanjanja ili uredne reciklaže. U transportnom dokumentu se mora ukazati na ovaj izuzetak.

6.7.4.14.7

Vanredno kontrolisanje i ispitivanje je neophodno, ukoliko se na prenosivoj cisterni pojave znaci oštećenja, korozije, nezaptivenosti, ili druge nepravilnosti koje ukazuju na neki nedostatak koji bi mogao ugroziti celovitost prenosive cisterne. Obim vanrednog kontrolisanje i ispitivanja zavisi od stepena oštećenja ili pogoršanja stanja prenosive cisterne. Ono mora da obuhvati u najmanju ruku dvoipogodišnje kontrolisanje i ispitivanje u skladu sa 6.7.4.14.4.

6.7.4.14.8

U okviru pregleda unutrašnjosti prilikom prvog kontrolisanja i ispitivanja mora se obezbediti da telo cisterne bude pregledano na postojanje rupa, korozije, habanja, izbočina, deformacija, grešaka u zavarenim šavovima ili drugih stanja, usled kojih bi prenosiva cisterna mogla postati nebezbedna tokom transporta.

6.7.4.14.9

U okviru pregleda spoljašnjosti mora biti utvrđeno sledeće:

(a)

da su spoljni cevovodi, ventili, eventualno sistemi za pritisak/hlađenje i zaptivke pregledani na postojanje korozije, kvarova ili drugih stanja, uključujući i nezaptivenost, usled kojih bi prenosiva cisterna mogla postati nebezbedna pri punjenju, pražnjenju ili transportu;

(b)

da na poklopcima revizionih otvora ili njihovim zaptivkama nema pojava nezaptivenosti;

(c)

da su nedostajući ili olabavljeni zavrtnji ili matice na spojevima sa prirubnicama ili na slepim prirubnicama zamenjeni ili dotegnuti;

(d)

da na sigurnosnim uređajima i ventilima nema korozije, deformacija, oštećenja ili kvarova koji bi mogli da spreče njihovo normalno funkcionisanje. Uređaji za zatvaranje sa daljinskim rukovanjem i sa automatskim zatvaranjem moraju se aktivirati da bi se dokazalo njihovo uredno funkcionisanje;

(e)

da su oznake koje se zahtevaju na prenosivoj cisternoj čitljive i da odgovaraju relevantnim zahtevima i

(f)

da su okvir, ležište i uređaji za podizanje prenosive cisterne u zadovoljavajućem stanju.

6.7.4.14.10

Kontrolisanja i ispitivanja navedena u 6.7.4.14.1, 6.7.4.14.3, 6.7.4.14.4, 6.7.4.14.5 i 6.7.4.14.7 treba da izvrši ili potvrdi stručno lice koje je ovlastio nadležni organ ili njegova ovlašćena institucija. Ukoliko sastavni deo ispitivanja čini i ispitivanje pritiskom, ono se mora izvršiti onim pritiskom koji je naveden na identifikacionoj pločici prenosive cisterne. Na prenosivoj cisterni pod pritiskom mora se ispitati zaptivenost tela cisterne, cevovoda ili opreme.

6.7.4.14.11

U svim slučajevima kada se na telu cisterne izvedu radovi sečenja, zagrevanja ili zavarivanja, te radove treba da odobri nadležni organ ili njegova ovlašćena institucija s obzirom na pravilnik za sudove pod pritiskom koji je primenjen pri izradi tela cisterne. Po završetku radova mora se izvršiti ispitivanje pritiskom prvobitnim ispitnim pritiskom.

6.7.4.14.12

Ukoliko se utvrdi da prenosiva cisterna ima neki nedostatak koji ugrožava bezbednost, ona se ne sme ponovo puštati u eksploataciju sve dok se nedostatak ne otkloni i cisterna uspešno ne prođe ponovljeno ispitivanje.

6.7.4.15

Obeležavanje

6.7.4.15.1

Svaka prenosiva cisterna mora biti opremljena nerđajućom metalnom pločicom trajno pričvršćenom na vidnom i za potrebe kontrole lako dostupnom mestu. Ako pločica ne može trajno da se pričvrsti na telo cisterne zbog razmeštaja uređaja prenosive cisterne, telo cisterne mora u najmanju ruku biti obeleženo podacima koji se zahtevaju u pravilniku za sudove pod pritiskom. Na toj pločici moraju biti utisnuti ili na sličan način uneseni najmanje sledeći podaci:

6.7.4.15.2

Na samoj prenosivoj cisterni ili na metalnoj pločici pričvršćenoj na prenosivoj cisterni moraju biti navedeni sledeći podaci:

Naziv vlasnika i korisnika
Naziv transportovanog duboko ohlađenog tečnog gasa (i najniža srednja temperatura sadržaja)
Najveća dozvoljena ukupna masa ______ kg
Masa u praznom stanju (tara) ______ kg
Stvarno vreme održivosti transportovanog gasa ______ dana (ili časova)

Napomena:

u vezi sa označavanjem transportovanih duboko ohlađenih tečnih gasova vidi i 5.

6.7.4.15.3

Ako je prenosiva cisterna projektovana i odobrena za korišćenje na otvorenom moru, identifikaciona pločica mora da nosi oznaku "OFFSHORE PORTABLE TANK".

6.7.5

Zahtevi za projektovanje, izradu, kontrolisanje i ispitivanje UN-gasnih kontejnera sa više elemenata (MEGC) predviđenih za transport neohlađenih gasova

6.7.5.1

Definicije pojmova

Za svrhe ovog odeljka važe sledeće definicije pojmova:
Alternativni sporazum: odobrenje koje izdaje nadležni organ za prenosivu cisternu ili za MEGC, projektovane, izrađene i ispitane u skladu sa tehničkim zahtevima i ispitnim postupcima koji odstupaju od zahteva i postupaka navedenih u ovom poglavlju.
Elementi su boce, velike boce ili svežnjevi boca.
Ispitivanje zaptivenosti: ispitivanje u kojem se elementi i oprema za rukovanje MEGC, upotrebom nekog gasa, izlažu efektivnom unutrašnjem pritisku od najmanje 20% od ispitnog pritiska.
Cevovod: sklop cevi i ventila kojim su međusobno povezani otvori za punjenje i/ili pražnjenje elemenata.
Najveća dozvoljena ukupna masa (MPGM): zbir mase praznog MEGC i najtežeg tovara čiji je transport dozvoljen.
UN-gasni kontejner sa više elemenata (MEGC): skup boca, velikih boca i svežnjeva boca predviđen za multimodalni transport, međusobno povezanih cevovodom i montiranih u okviru. MEGC obuhvata opremu za rukovanje i strukturnu opremu potrebnu za transport gasova.
Oprema za rukovanje: merni instrumenti, kao i uređaji za punjenje, pražnjenje, provetravanje i bezbednost.
Strukturna oprema: elementi za ojačanje, pričvršćivanje, zaštitu i stabilizaciju, montirani spolja na elementima.

6.7.5.2

Opšti zahtevi za projektovanje i izradu

6.7.5.2.1

Punjenje i pražnjenje MEGC mora biti izvodljivo tako da se za te potrebe ne mora uklanjati strukturna oprema. On mora imati elemente za stabilizaciju, montirane spolja na elementima, da bi bila obezbeđena celovitost strukture pri rukovanju i transportu. MEGC mora biti projektovan i izrađen sa ležištem koji će obezbeđivati siguran oslonac tokom transporta, kao i sa odgovarajućim mogućnostima za podizanje i pričvršćivanje tako da se omogući podizanje MEGC napunjenog do njegove najveće dozvoljene ukupne mase. MEGC mora biti projektovan tako da je moguć njegov utovar na transportno vozilo ili na brod i opremljen podupiračima, elementima za nošenje ili priborom radi olakšavanja mehaničkog rukovanja.

6.7.5.2.2

MEGC se moraju projektovati, izraditi i opremiti tako da izdrže sve uslove koji se javljaju tokom normalnog rukovanja i transporta. Pri projektovanju se moraju uzeti u obzir uticaji dinamičkog opterećenja i zamora.

6.7.5.2.3

Elementi MEGC moraju biti proizvedeni od bešavnog čelika i izrađeni i ispitani u skladu sa 6.2.5. Svi elementi jednog MEGC moraju pripadati istom tipu.

6.7.5.2.4

Elementi MEGC, delovi opreme i cevi moraju biti

(a)

kompatibilni sa materijom(ama) predviđenom(im) za transport (vidi ISO 11114-1:1997 i ISO 11114-2:2000), ili

(b)

delotvorno pasivizirani ili neutralisani hemijskom reakcijom.