6.7.5.13.1

Svaki MEGC mora biti opremljen nerđajućom metalnom pločicom trajno pričvršćenom na vidnom i za potrebe kontrole lako dostupnom mestu. Elementi moraju biti obeleženi u skladu sa 6.2. Na toj pločici moraju biti utisnuti ili na sličan način uneseni najmanje sledeći podaci:

Zemlja proizvodnje

U

zemlja

broj

za alternativne sporazume (vidi 6.7.1.2)

N

odobrenja

odobrenja

"AA"

Napomena: 

na elementima ne sme biti pričvršćena metalna pločica.

6.7.5.13.2

Na metalnoj pločici pričvršćenoj na MEGC moraju biti navedeni sledeći podaci:

Naziv korisnika
Najveća dozvoljena masa tovara ______ kg
Radni pritisak na 15°C______ bar (nadpritisak)
Najveća dozvoljena ukupna masa ______ kg
Masa u praznom stanju (tara) ______ kg.

Poglavlje 6.8

Zahtevi za izradu, opremanje, odobrenje tipa, kontrolisanje i ispitivanje i obeležavanje fiksiranih cisterni (vozila cisterne), demontažnih cisterni, kontejner-cisterni i zamenjivih cisterni, čija su tela proizvedena od metalnih materijala, kao i baterijskih vozila i gasnih kontejnera sa više elemenata (MEGC)

Napomena: za prenosive cisterne i UN-gasne kontejnere sa više elemenata (MEGC) vidi 6.7; za cisterne od ojačanih plastičnih vlakana vidi 6.9; za vakuum cisterne za otpatke vidi 6.10.

6.8.1

Oblast primene

6.8.1.1

Zahtevi čiji je tekst ispisan celom širinom stranice primenjuju se kako za fiksirane cisterne (vozila cisterne), demontažne cisterne i baterijska vozila, tako i za kontejner-cisterne, zamenjive cisterne i MEGC. Zahtevi čiji je tekst ispisan u jednoj koloni primenjuju se za
- fiksirane cisterne (vozila-cisterne), demontažne cisterne i baterijska kola (leva kolona),
- kontejner-cisterne, zamenjive cisterne i MEGC (desna kolona).

6.8.1.2

Ovi zahtevi primenjuju se za fiksirane cisterne (vozila cisterne), demontažne cisterne i baterijska vozila kontejner-cisterne, zamenjive cisterne i MEGC koji se koriste za transport gasovitih, tečnih, praškastih ili zrnastih materija.

6.8.1.3

U 6.8.2 navedeni su zahtevi koji se primenjuju kako za fiksirane cisterne (vozila cisterne), demontažne cisterne, kontejner-cisterne i zamenjive cisterne namenjene za transport materija svih klasa, tako i za baterijska vozila i MEGC namenjene za transport gasova Klase 2. Odeljci 6.8.3 do 6.8.5 sadrže posebne zahteve koji predstavljaju ili dopunu zahteva u 6.8.2, ili odstupanja od tih zahteva.

6.8.1.4

Za odredbe u vezi sa upotrebom tih cisterni vidi 4.3.

6.8.2

Zahtevi koji važe za sve klase

6.8.2.1

Izrada

Osnovni principi

6.8.2.1.1

Telo cisterne, njegova oprema za rukovanje i njegova strukturna oprema moraju biti konstruisani tako da bez gubitka sadržaja (izuzimajući one količine gasova koje izađu iz eventualnih otvora za degazaciju) izdrže
- statička i dinamička naprezanja u normalnim uslovima transporta, definisana u 6.8.2.1.2 i 6.8.2.1.13,
- najmanja naprezanja propisana u 6.8.2.1.15.

6.8.2.1.2

Kontejner-cisterne, uključujući i njihove uređaje za pričvršćivanje, moraju biti u stanju da pod najvećim dozvoljenim tovarom izdrže sledeće sile:
- u smeru kretanja: dvostruku ukupnu masu;
- pod pravim uglom u odnosu na smer kretanja: ukupnu masu; (ukoliko smer kretanja nije nedvosmisleno određen: dvostruku ukupnu masu za svaki smer,);
- vertikalno naviše: ukupnu masu i
- vertikalno naniže: dvostruku ukupnu masu.

6.8.2.1.3

Zidovi tela cisterne moraju, najmanje, imati debljinu utvrđenu u

6.8.2.1.17 do 6.8.2.1.21.

6.8.2.1.17 do 6.8.2.1.20.

6.8.2.1.4

Telo cisterne mora biti projektovano i izrađeno prema odredbama pravilnika koji je priznao nadležni organ, a u kojem su pri izboru materijala i debljine zidova tela cisterne uzete u obzir najviše i najniže temperature punjenja i radne temperature; pritom se moraju poštovati minimalni zahtevi navedeni u 6.8.2.1.6 do 6.8.2.1.26.

6.8.2.1.5

Cisterne predviđene za određene opasne materije moraju biti dodatno zaštićene. Ta zaštita može biti obezbeđena povećanom debljinom zida tela cisterne, određenom na osnovu vrste opasnosti svojstvene predmetnoj materiji (povećan proračunski pritisak), ili je može činiti neki zaštitni uređaj (vidi posebne odredbe navedene u 6.8.4).

6.8.2.1.6

Zavareni spojevi moraju biti izvedeni u skladu sa tehničkim propisima i moraju biti potpuno sigurni. Zavarivački radovi i njihova kontrola moraju se obaviti u skladu sa zahtevima navedenim u 6.8.2.1.23.

6.8.2.1.7

Moraju se preduzeti mere za zaštitu tela cisterne od opasnosti deformacije izazvane unutrašnjim podpritiskom.
Tela cisterni, izuzev tela cisterni prema 6.8.2.2.6, projektovana za opremanje vakuumskim ventilima, moraju biti u stanju da bez trajnih deformacija izdrže spoljni nadpritisak od najmanje 21 kPa (0,21 bar) iznad unutrašnjeg pritiska. Tela cisterni koja se koriste isključivo za transport čvrstih (praškastih ili zrnastih) materija ambalažne grupe II ili III, koje tokom transporta ne prelaze u tečno stanje, mogu biti projektovana za niži spoljni nadpritisak, koji nije manji od 5 kPa (0,05 bar). Vakuumski ventili moraju biti podešeni tako da se otvaraju pri podpritisku koji nije viši od onog podpritiska za koji je cisterna projektovana. Tela cisterni koja nisu projektovana za opremanje vakuumskim ventilima moraju biti u stanju da bez trajnih deformacija izdrže spoljni nadpritisak od najmanje 40 kPa (0,4 bar) iznad unutrašnjeg pritiska.

Materijali za tela cisterni

6.8.2.1.8

Tela cisterni moraju se proizvoditi od odgovarajućih metalnih materijala koji, ukoliko za pojedine klase nisu predviđene druge temperature, moraju biti otporni na krti lom i naponsku koroziju na temperaturama između -20°C i +50°C.

6.8.2.1.9

Materijali od kojih su proizvedena tela cisterni ili njihova zaštitna oplata, koji dolaze u dodir sa sadržajem cisterne, ne smeju sadržavati materije koje stupaju u opasnu reakciju sa sadržajem (vidi definiciju datu za opasnu reakciju u 1.2.1), ili koje pod dejstvom sadržaja proizvode opasne materije, ili bitno utiču na slabljenje materijala.
Ukoliko dodir transportovane materije i materijala upotrebljenog za izradu tela cisterne dovodi do progresivnog smanjenja debljine zida tela cisterne, ta debljina se u proizvodnji mora povećati za odgovarajuću vrednost. Ovaj dodatak zbog korozije ne sme biti uzet u obzir pri izračunavanju debljine zida tela cisterne.

6.8.2.1.10

Za zavarena tela cisterni sme se upotrebiti samo onaj materijal za koji je utvrđena izuzetna zavarljivost i za koji se, naročito u zavarenim šavovima i u zonama uticaja toplote, može garantovati dovoljna vrednost udarne žilavosti pri temperaturi spoljne sredine od -20°C.
Ukoliko se upotrebljava sitnozrnasti čelik, garantovana vrednost granice elastičnosti Re u skladu sa specifikacijama materijala ne sme biti veća od 460 N/mm2, a garantovana vrednost gornje granice zatezne čvrstoće Rm ne sme biti veća od 725 N/mm2.

6.8.2.1.11

Za zavarena tela cisterni od čelika odnos Rm/Re ne sme biti veći od 0,85.
Re = granica elastičnosti za čelike sa jasno izraženom granicom elastičnosti ili
0,2%-na granica izduženja za čelike bez jasno izražene granice elastičnosti (odn. 1%-na granica izduženja za austenitne čelike)
Rm = zatezna čvrstoća
U izračunavanju ovog odnosa u svakom slučaju treba poći od vrednosti navedenih u sertifikatu o prijemu materijala.

6.8.2.1.12

Izduženje pri kidanju čelika u % mora iznositi najmanje

Za legure aluminijuma izduženje pri kidanju ne sme biti manje od 12%.25

_____________
25 U slučaju limova, uzorak za ispitivanje istezanjem uzima se poprečno u odnosu na pravac valjanja. Izduženje pri kidanju određuje se na uzorcima kružnog poprečnog preseka, pri čemu je merna dužina l između mernih oznaka jednaka petostrukom prečniku uzorka d (l = 5 d); ukoliko se koriste uzorci pravouglog poprečnog preseka, merna dužina l se određuje prema formuli:
I =5,65√F0, gde je F0 označava prvobitni poprečni presek uzorka.

Izračunavanje debljine zida tela cisterne

6.8.2.1.13

Pritisak merodavan za određivanje debljine zida tela cisterne ne sme biti manji od proračunskog pritiska, s tim što pritom moraju biti uzeta u obzir i naprezanja navedena u 6.8.2.1.1, kao i, po potrebi, sledeća naprezanja:

Pod dejstvom svih ovih naprezanja moraju se uzeti u obzir i sledeći koeficijenti sigurnosti:
- za metalne materijale sa jasno izraženom granicom elastičnosti koeficijent sigurnosti od 1,5 u odnosu na izraženu granicu elastičnosti, ili
- za metalne materijale bez jasno izražene granice elastičnosti koeficijent sigurnosti od 1,5 u odnosu na garantovanu 0,2%-nu granicu izduženja (za austenitne čelike na 1%-nu granicu izduženja).

6.8.2.1.14

Proračunski pritisak je naveden u drugom delu koda cisterne (vidi 4.3.4.1) u skladu sa 3.2, tabela A, rubrika 12.
Ako je navedeno "G", važe sledeći zahtevi:

(a)

Telo cisterne koje se prazni pod dejstvom sile zemljine teže, a koje je namenjeno za materije čiji pritisak pare na 50°C iznosi najviše 110 kPa (1,1 bar) (apsolutni pritisak), mora se proračunati na osnovu pritiska koji odgovara dvostrukom statičkom pritisku materije koja se transportuje, ali najmanje dvostrukom statičkom pritisku vode;

(b)

Telo cisterne sa Punjenjem ili pražnjenjem pod pritiskom, za materije čiji pritisak pare na 50°C iznosi najviše 110 kPa (1,1 bar) (apsolutni pritisak), mora se proračunati na osnovu pritiska koji odgovara pritisku punjenja ili pražnjenja pomnoženog sa 1,3.

Ako je navedena brojčana vrednost najnižeg proračunskog pritiska (nadpritisak), proračun tela cisterne treba izvršiti prema tom pritisku, s tim što on ne sme biti manji od pritiska punjenja ili pražnjenja pomnoženog sa 1,3. U tom slučaju važe sledeći minimalni zahtevi:

(c)

telo cisterne, bez obzira na njegov sistem punjenja ili pražnjenja, namenjeno za materije čiji pritisak pare na 50°C iznosi više od 110 kPa (1,1 bar) i čija je tačka ključanja iznad 35°C, mora se proračunati na osnovu pritiska koji iznosi najmanje 150 kPa (1,5 bar) (nadpritisak) ili koji odgovara pritisku punjenja ili pražnjenja pomnoženom sa 1,3, koji god je viši;

(d)

telo cisterne, bez obzira na njegov sistem punjenja ili pražnjenja, namenjeno za materije čija je tačka ključanja najviše 35°C, mora se proračunati na osnovu pritiska koji odgovara pritisku punjenja ili pražnjenja pomnoženom sa 1,3, ali koji iznosi najmanje 0,4 MPa (4 bar) (nadpritisak).

6.8.2.1.15

Pod dejstvom ispitnog pritiska napon σ u tački najvećeg naprezanja na telu cisterne mora biti manji od dole navedenih graničnih vrednosti, utvrđenih u zavisnosti od materijala, ili jednak tim vrednostima. Pri tom treba uzeti u obzir eventualno slabljenje usled zavarivanja.

6.8.2.1.16

Za sve metale i legure napon σ pod dejstvom ispitnog pritiska mora biti niži od manje vrednosti dobijene iz sledećih formula:

σ ≤ 0,75 Re ili σ ≤ 0,5 Rm

gde je
Re = granica elastičnosti za čelike sa jasno izraženom granicom elastičnosti ili
        0,2%-na granica izduženja za čelike bez jasno izražene granice elastičnosti (odn. 1%-na granica izduženja za austenitne čelike)
Rm = zatezna čvrstoća
Vrednosti koje treba upotrebiti za Re i Rm moraju biti najmanje vrednosti navedene u standardima materijala. Ukoliko za predmetni metal ili leguru ne postoji standard materijala, vrednosti za Re i Rm mora odobriti nadležni organ ili od njega ovlašćeno telo.
Ukoliko se upotrebljavaju austenitni čelici, najmanje vrednosti navedene u standardima materijala mogu biti prekoračene za najviše 15% pod uslovom da su te više vrednosti potvrđene u sertifikatu o prijemu materijala. Međutim, te najmanje vrednosti ne smeju biti prekoračene, ako se primenjuje formula navedena u 6.8.2.1.18.

Najmanja debljina zida tela cisterne

6.8.2.1.17

Debljina zida tela cisterne ne sme biti manja od veće vrednosti dobijene iz sledećih formula:

gde je
e = najmanja debljina zida tela cisterne u mm
PT = ispitni pritisak u MPa
PC = proračunski pritisak u MPa prema 6.8.2.1.14
D = unutrašnji prečnik tela cisterne u mm
σ = dozvoljeni napon u N/mm2 utvrđen u 6.8.2.1.16
λ = koeficijent 1 ili manji od 1, s obzirom na kvalitet šavova i u zavisnosti od ispitnih postupaka definisanih u 6.8.2.1.23.
Debljina zida tela cisterne ni u kom slučaju ne sme biti manja od vrednosti utvrđenih prema

6.8.2.1.18 do 6.8.2.1.20.

6.8.2.1.18

Tela cisterni moraju imati debljinu zida od najmanje 5 mm ukoliko su izrađena nekog konstrukcionog čelika3 (koji odgovara zahtevima navedenim u 6.8.2.1.11 i 6.8.2.1.12) odn. ekvivalentnu debljinu ukoliko su proizvedena od nekog drugog metala.
Ako je prečnik26 veći od 1,80 m, ta debljina, izuzev cisterni za praškaste ili zrnaste materije, mora biti uvećana na 6 mm ukoliko su tela cisterni izrađena od konstrukcionog čelika3, odn. ekvivalentna debljina ukoliko su proizvedena od nekog drugog metala.
Bez obzira na upotrebljeni metal, najmanja debljina zida tela cisterne ni u kom slučaju ne sme biti manja od 3 mm.

_________________
26 U vezi sa definicijom pojmova "konstrukcioni čelik" i "referentni čelik" vidi 1.2.1.
Za tela cisterni koja nemaju kružni presek, npr. za cisterne u obliku sanduka ili za elipsaste cisterne, navedeni prečnici odgovaraju onim prečnicima koji se dobijaju iz kružnih preseka jednake površine. Za te oblike poprečnog preseka, poluprečnici zakrivljenosti omotača cisterne ne smeju biti veći od 2000 mm za bočne strane, odn. 3000 mm za gornju i donju stranu
27 Ova formula proizilazi iz opšte formule:

gde je
e1 = najmanja debljina zida tela cisterne u mm za izabrani metal
e0 = najmanja debljina zida tela cisterne u mm za konstrukcioni čelik prema 6.8.2.1.18 i 6.8.2.1.19
Rm0 = 370 (zatezna čvrstoća za referentni čelik, vidi definiciju pojma u 1.2.1, u N/mm2)
A0 = 27 (izduženje pri kidanju za referentni čelik, u %)
Rm1 = najmanja zatezna čvrstoća izabranog metala, u N/mm2
A1 = najmanje izduženje pri kidanju u % za izabrani metal.

Pod ekvivalentnom debljinom podrazumeva se debljina određena sledećom formulom27:

6.8.2.1.19

Ako su cisterne zaštićene od oštećenja u skladu sa 6.8.2.1.20, nadležni organ može da dozvoli da se vrednosti najmanje debljine zidova umanje srazmerno toj zaštiti; tela cisterni čiji prečnik2 nije veći od 1,80 m ne smeju, međutim, imati debljinu zida manju od 3 mm ako se koristi konstrukcioni čelik3, odn. tome ekvivalentnu debljinu ako se koriste drugi metali. Za tela cisterni čiji je prečnik2 veći od 1,80 m ta debljina se mora povećati na 4 mm ako se koristi konstrukcioni čelik3, odn. na tome ekvivalentnu debljinu ako se koristi neki drugi metal.
Pod ekvivalentnom debljinom podrazumeva se debljina određena pomoću formule navedene u 6.8.2.1.18.
Debljina zida tela cisterne sa zaštitom od oštećenja u skladu sa 6.8.2.1.20 ne sme biti manja od vrednosti koje su navedene u sledećoj tabeli:

Prečnik tela cisterne

≤ 1,80 m

> 1,80 m

Najmanja debljina zida tela cisterne

nerđajući austenitni čelici

2,5 mm

3 mm

ostali čelici

3 mm

4 mm

legure aluminijuma

4 mm

5 mm

aluminijum čistoće 99,80%

6 mm

8 mm

6.8.2.1.20

Zaštita predviđena u 6.8.2.1.19 može se sastojati iz
- kompletne spoljne strukturalne zaštite, u vidu podesne "sendvič-konstrukcije" u kojoj je spoljna zaštita pričvršćena za telo cisterne, ili
- konstrukcije okvira sa podužnim i poprečnim nosačima, koja u potpunosti obuhvata cisternu, ili
- cisterne sa dvostrukim zidom.
Ako su cisterne izrađene kao cisterne dvostrukog zida sa vakuumskom izolacijom, zbir debljine spoljnog metalnog zida i zida tela cisterne mora odgovarati najmanjoj debljini zida utvrđenoj prema 6.8.2.1.18, pri čemu debljina zida samog tela cisterne ne sme biti manja od najmanje debljine zida utvrđene u 6.8.2.1.19.
Ako su cisterne izrađene kao cisterne dvostrukog zida sa međuslojem od čvrstog materijala debljine od najmanje 50 mm, spoljni zid mora imati debljinu od najmanje 0,5 mm ako je izrađen od konstrukcionog čelika, a najmanje 2 mm ako je izrađen od plastike ojačane staklenim vlaknima. Za međusloj od čvrstog materijala može se upotrebiti tvrda pena čija je moć apsorpcije udara ravna, na primer, poliuretanskoj peni

6.8.2.1.21

Ukoliko se koristi metal drugačiji od konstrukcionog čelika 3 debljina zida se mora odrediti prema formuli o ekvivalentnosti predviđenoj u 6.8.2.1.18; debljina zida ne sme da bude manja od vrednosti koje su navedene u sledećoj tabeli:

najveći radijus zakrivljenosti tela cisterne (m)

≤ 2

2-3

2-3

zapremina tela cisterne ili komore cisterne (m3)

≤ 5,0

≤ 3,5

>3,5 ali
≤ 5,0

najmanja debljina tela cisterne

nerđajući austenitni čelik

2,5 mm

2,5 mm

3 mm

ostali čelici

3 mm

3 mm

4 mm

legure aluminijuma

4 mm

4 mm

5 mm

aluminijum čistoće 99,80%

6 mm

6 mm

8 mm

Debljina pregradnih i antitalasnih zidova ne sme biti ni u kom slučaju manja od debljine tela cisterne.

6.8.2.1.22

Antitalasni i pregradni zidovi moraju do dubine od najmanje 10 cm biti naborani ili profolisani ili na neki drugi način ojačani, da bi mogli imati ekvivalentnu čvrstoću. Površina antitalasnog zida mora da iznosi najmanje 70% porečnog preseka površine tela cisterne u kojoj se nalazi antitalasni zid.

Izvođenje i kontrola radova zavarivanja

6.8.2.1.23

Osposobljenost proizvođača za izvođenje radova zavarivanja mora biti priznata od strane nadležnog organa. Radove zavarivanja moraju izvoditi kvalifikovani zavarivači postupkom zavarivanja čiji je kvalitet (uključujući i eventualno potrebnu termičku obradu) dokazan ispitivanjem. Ispitivanje bez razaranja treba izvršiti ultrazvukom ili rentgenografski i ona moraju potvrditi da kvalitet zavarenih spojeva odgovara naprezanjima.
U zavisnosti od vrednosti za koeficijent λ, upotrebljene za određivanje debljine zida tela cisterne prema 6.8.2.1.17, moraju se izvršiti sledeća ispitivanja:
λ = 0,8: vizuelna kontrola šavova sa obe strane, koliko je god to izvodljivo, kao i podvrgavanje šavova ispitivanju bez razaranja metodom slučajnog uzorka, uz naročito obraćanje pažnje na zavarene spojeve;
λ = 0,9: ispitivanje bez razaranja svih podužnih šavova u celokupnoj dužini, kružnih šavova u 25% obima, kao i šavova većih delova opreme, pri čemu se moraju obuhvatiti sva mesta spojeva. Vizuelna kontrola šavova sa obe strane, koliko je god to izvodljivo;
λ = 1: ispitivanje bez razaranja svih šavova i njihova vizuelna kontrola sa obe strane, koliko je god to izvodljivo. Treba uzeti uzorak zavarenog šava.
Ako nadležni organ sumnja u kvalitet varova, on može naložiti dodatna ispitivanja.

Ostali zahtevi za izradu tela cisterni

6.8.2.1.24

Zaštitna oplata mora biti projektovana tako da ostaje zaptivena bez obzira na to kakve se deformacije mogu pojaviti u normalnim uslovima transporta (6.8.2.1.2).

6.8.2.1.25

Toplotna izolacija mora biti projektovana tako da ne sprečava pristup ni uređajima za punjenje i pražnjenje ni sigurnosnim ventilima, niti ugrožava njihovo funkcionisanje.

6.8.2.1.26

Ako tela cisterni za transport tečnih materija sa tačkom paljenja do najviše 60°C imaju nemetalne zaštitne oplate (unutrašnje slojeve), onda tela cisterni i zaštitne oplate moraju biti izvedeni tako da ne može da dođe do opasnosti od požara usled elektrostatičkog pražnjenja.

6.8.2.1.27

Svi delovi kontejner-cisterni za transport tečnih materija sa tačkom paljenja do najviše 60°C, zapaljivih gasova, kao i UN broja 1361 uglja ili UN broja 1361 čađi ambalažne grupe II, moraju imati mogućnost električnog uzemljenja. Svaki metalni kontakt koji bi mogao dovesti do elektrohemijske korozije mora biti izbegnut.

6.8.2.1.28

Zaštita armature na gornjem delu cisterne
Armatura i oprema na gornjem delu cisterne mora biti zaštićena od oštećenja prouzrokovanih eventualim prevrtanjem.
Ova zaštita može da se sastoji od prstenova za ojačanje, zaštitnih poklopaca ili poprečno ili uzdužno postavljenih konstrukcionih elemenata, da bi pružili delotvornu zaštitu.

6.8.2.2

Oprema

6.8.2.2.1

Za proizvodnju opreme za rukovanje i strukturne opreme moraju se koristiti i podesni nemetalni materijali.
Delovi opreme treba da budu postavljeni tako da su tokom transporta i rukovanja obezbeđeni od otkidanja i oštećenja. Oni moraju garantovati sigurnost u istoj meri kao i tela cisterni i moraju
- biti kompatibilni sa transportovanim teretom;
- odgovarati zahtevima navedenim u 6.8.2.1.1.

Zaptivenost opreme za rukovanje mora biti obezbeđena i u slučaju prevrtanja kontejner-cisterni.

Zaptivke moraju biti izrađene od materijala koji je kompatibilan sa materijom koja se transportuje i moraju se zameniti čim počne da dolazi do smanjenja njihove efektivnosti, na primer usled starenja materijala.
Zaptivke koje obezbeđuju zaptivenost opreme za rukovanje tokom normalne upotrebe cisterne moraju biti tako projektovane i postavljene da ne mogu biti oštećene tokom korišćenja opreme za rukovanje.

6.8.2.2.2

Svaki podni otvor za punjenje ili pražnjenje cisterni namenjenih za transport određenih materija koje su u 3.2, tabela A, rubrika 12, obeležene kôdom cisterne koji u trećem delu sadrži slovo "A" (vidi 4.3.4.1.1) mora biti opremljen sa najmanje dva međusobno nezavisna zatvarača koji se nalaze jedan iza drugog i koji se sastoje iz
- jednog spoljnog zaustavnog ventila sa cevnim priključkom od elasto-plastičnog metalnog materijala i
- jednog uređaja za zatvaranje na kraju svakog cevnog priključka, u vidu navojnog poklopca, slepe prirubnice ili nekog sličnog uređaja. Taj uređaj za zatvaranje se mora zatvarati tako da ne dolazi ni do kakvog gubitka sadržaja. Moraju se preduzeti mere da se, pre potpunog uklanjanja uređaja za zatvaranje, cevni priključak na bezopasan način rastereti od pritiska.
Svaki podni otvor za punjenje ili pražnjenje cisterni namenjenih za transport određenih materija koje su u 3.2, tabela A, rubrika 12, obeležene kôdom cisterne koji u trećem delu sadrži slovo "B" (vidi 4.3.3.1.1 i 4.3.4.1.1) mora biti opremljen sa najmanje tri međusobno nezavisna zatvarača koji se nalaze jedan iza drugog i koji se sastoje iz
- jednog unutrašnjeg zaustavnog ventila, tj. zaustavnog ventila unutar tela cisterne ili unutar zavarene prirubnice ili njene kontraprirubnice,
- jednog spoljnog zaustavnog ventila ili njemu sličnog uređaja35,

   smeštenog što je moguće bliže telu cisterne, i

- jednog uređaja za zatvaranje na kraju svakog cevnog priključka, u vidu navojnog poklopca, slepe prirubnice ili nekog sličnog uređaja. Taj uređaj za zatvaranje se mora zatvarati tako da ne dolazi ni do kakvog gubitka sadržaja. Moraju se preduzeti mere da se, pre potpunog uklanjanja uređaja za zatvaranje, cevni priključak na bezopasan način rastereti od pritiska.
Međutim, u slučaju cisterni za transport određenih kristališućih ili vrlo viskoznih materija, kao i u slučaju tela cisterni obloženih ebonitom ili nekim termoplastičnim materijalom, unutrašnji zaustavni ventil može biti zamenjen spoljnim zaustavnim ventilom, koji će obezbeđivati dodatnu zaštitu.
Unutrašnji zaustavni ventil mora imati mogućnost rukovanja odozgo ili odozdo. U oba slučaja mora postojati mogućnost da se kontroliše položaj unutrašnjeg zaustavnog ventila - otvoreno ili zatvoreno - i to, po mogućnosti, sa zemlje. Elementi za rukovanje unutrašnjim zaustavnim ventilom moraju biti konstruisani tako da je isključeno svako njihovo neželjeno otvaranje do kojeg bi moglo doći usled udara ili neke nenamerne radnje.
U slučaju oštećenja spoljnog elementa za rukovanje, unutrašnji zaustavni ventil mora ostati delotvoran.
Da bi se izbegao bilo kakav gubitak sadržaja u slučaju oštećenja spoljnih uređaja (cevnih priključaka, bočnih uređaja za zatvaranje), unutrašnji zaustavni ventil i njegovo sedište moraju biti konstruisani ili zaštićeni tako da pod uticajem spoljnih naprezanja ne može da dođe do njihovog otkidanja. Uređaji za punjenje i pražnjenje (uključujući i prirubnice i navojne zatvarače), kao i eventualni zaštitni poklopci, moraju biti obezbeđeni protiv slučajnog otvaranja.
Položaj i/ili smer zatvaranja ventila mora biti jasno vidljiv.
Svi otvori na cisternama za transport određenih materija, označenim u 3.2, tabela A, rubrika 12, kôdom cisterne koji u trećem delu sadrži slovo "C" ili "D" (vidi 4.3.3.1.1 i 4.3.4.1.1), moraju se nalaziti iznad površine tečnosti. U tim cisternama se ispod površine tečnosti ne smeju nalaziti ni cevi ni cevni priključci. Međutim, za cisterne označene kodom cisterne koji u trećem delu sadrži slovo "S" dozvoljeni su otvori za čišćenje ("otvori za ruke"). Mora postojati mogućnost da se takav otvor hermetički zatvori prirubnicom čiji tip mora da odobri nadležni organ ili od njega ovlašćeno telo.

___________________
27 Uslučaju kontejner-cisterni zapremine manje od 1 m3 taj uređaj može da bude zamenjen slepom prirubnicom.

6.8.2.2.3

Cisterne koje nisu hermetički zatvorene mogu, radi izbegavanja nedozvoljenog unutrašnjeg podpritiska, biti opremljene vakuumskim ventilima;

Ti vakuumski ventili moraju biti podešeni tako da se otvaraju pri podpritisku koji nije veći od onog podpritiska za koji je cisterna projektovana (vidi 6.8.2.1.7). Hermetički zatvorene cisterne ne smeju biti opremljene vakuumskim ventilima.

Međutim, cisterne označene kôdom SGAH, S4AN ili L4BH, a koje su opremljene vakuumskim ventilima, koji se otvaraju pri podpritisku ne manjem od 21 kPa (0,21 bar), smatraju se hermetički zatvorenim. Za cisterne predviđene samo za transport čvrstih (praškastih ili zrnastih) materija ambalažne grupe II ili III, koje tokom transporta na prelaze u tečno stanje, podpritisak se može smanjiti do vrednostine niže od 5 kPa (0,05 bar).

Vakuumski ventili koji se koriste na cisternama predviđenim za transport materija koje prema svojoj tački paljenja ispunjavaju kriterijume Klase 3, moraju sprečiti direktan prodor plamena u cisternu, ili telo cisterne mora biti u stanju da izdrži, bez curenja, eksploziju izazvanu prodorom plamena u cisternu.

6.8.2.2.4

Telo cisterne ili svaka od njegovih komora moraju biti opremljene otvorom dovoljne veličine da omogući pregled unutrašnjosti.

6.8.2.2.5

(Rezervisano)

6.8.2.2.6

Cisterne za transport tečnih materija čiji pritisak pare na 50°C iznosi najviše 110 kPa (1,1 bar) (apsolutni pritisak) moraju ili imati uređaj za provetravanje i sigurnosni uređaj koji sprečava isticanje sadržaja cisterne u slučaju prevrtanja, ili pak odgovarati stavu 6.8.2.2.7 ili 6.8.2.2.8.

6.8.2.2.7

Cisterne za transport tečnih materija čiji pritisak pare na 50°C iznosi više od 110 kPa (1,1 bar), a tačka ključanja je iznad 35°C, moraju ili imati sigurnosni ventil koji je podešen na najmanje 150 kPa (1,5 bar) (nadpritisak) i koji se potpuno otvara pod pritiskom koji nije veći od ispitnog pritiska, ili pak odgovarati stavu 6.8.2.2.8.

6.8.2.2.8

Cisterne za transport tečnih materija čija je tačka ključanja najviše 35°C moraju imati sigurnosni ventil koji je podešen na najmanje 300 kPa (3 bar) (nadpritisak) i potpuno se otvara pod pritiskom koji nije veći od ispitnog pritiska, ili pak biti hermetički zatvorene29.

6.8.2.2.9

Pokretni delovi, npr. poklopci, delovi zatvarača itd., koji mogu doći u dodir, bilo trenjem bilo udarom, sa telom cisterne od aluminijuma namenjene za transport zapaljivih tečnih materija sa tačkom paljenja od najviše 60°C i zapaljivih gasova, ne smeju biti izrađeni od nezaštićenog, rđajućeg čelika.

6.8.2.2.10

Ako su cisterne koje se smatraju hermetički zatvorenim opremljene sigurnosnim ventilima, ispred njih mora biti ugrađen rasprskavajući disk, pri čemu moraju biti ispunjeni sledeći uslovi:
Raspored rasprskavajućeg diska i sigurnosnog ventila mora odgovarati zahtevima nadležnog organa. Između rasprskavajućeg diska i sigurnosnog ventila mora se predvideti manometar ili neki drugi odgovarajući uređaj sa pokazivačem, kako bi se omogućilo utvrđivanje lomova, perforacija, ili nezaptivenosti diska, što bi moglo da dovede do poremećaja funkcionisanja sigurnosnog sistema.

6.8.2.3

Odobrenje tipa

6.8.2.3.1

Za svaki novi tip vozila cisterni, demontažnih cisterni, kontejner-cisterni, zamenjivih cisterni, baterijskih kola ili MEGC nadležni organ ili njegova ovlašćena institucija mora da izda uverenje o tome da je ispitani tip, uključujući i uređaje za pričvršćivanje, podesan za nameravanu upotrebu i da odgovara zahtevima za izradu prema 6.8.2.1, zahtevima o opremi prema 6.8.2.2 i posebnim odredbama za materije koje se transportuju.
U tom uverenju se moraju navesti:
- rezultati ispitivanja,
- broj odobrenja tipa,

   Broj odobrenja se sastoji iz oznake30 države u kojoj je odobrenje izdato i iz registarskog broja.

- kôd cisterne prema 4.3.3.1.1 ili 4.3.4.1.1,
- alfanumerički kodovi posebnih odredbi o izradi (TS), opremi (TE) i odobrenju tipa (TA), spomenutih u 6.8.4, navedeni u 3.2, tabela A, rubrika 13, za one materije za čiji transport cisterna ima odobrenje,
- ukoliko je potrebno, materije i/ili grupe materija za čiji transport cisterna ima odobrenje. Za njih moraju biti navedene njihove hemijske oznake ili odgovarajući zajednički naziv (vidi 2.1.1.2), kao i klasa, klasifikacioni kôd i ambalažna grupa. Sa izuzetkom materija Klase 2 i materija navedenih u 4.3.4.1.3, navođenje dozvoljenih materija u uverenju nije obavezno. U tom slučaju su za transport odobrene one grupe materija koje su odobrene na osnovu kôda cisterne navedenog u racionalizovanom pristupu u 4.3.4.1.2, uzimajući u obzir relevantne posebne odredbe.
Materije navedene u uverenju, odn. grupe materija odobrene prema racionalizovanom pristupu, moraju u načelu biti kompatibilne sa osobinama cisterne. Ukoliko to nije moglo biti do kraja ispitano za potrebe odobrenja tipa, u uverenje treba uneti ogradu u tom smislu.
Kopija ovog uverenja mora biti priložena dosijeu svake proizvedene cisterne, baterijskog vozila ili MEGC (vidi 4.3.2.1.7).

_________________
29 Za definiciju pojma hermetički zatvorene cisterne vidi 1.2.1.
30 Oznaka za motorna vozila u međunarodnom saobraćaju predviđena Bečkom konvencijom o drumskom saobraćaju (1968).

6.8.2.3.2

Ukoliko se cisterne, baterijska vozila ili MEGC proizvode u seriji bez izmena, ovo odobrenje važi i za serijski proizvedene ili na osnovu tog prototipa izrađene cisterne, baterijska vozila ili MEGC.
Odobrenje tipa može se, međutim, iskoristiti i kao odobrenje za cisterne sa ograničenim odstupanjima u koncepciji, koja ili umanjuju opterećenja i naprezanja cisterni (npr. smanjen pritisak, smanjena masa, smanjena zapremina), ili povećavaju sigurnost strukture (npr. povećana debljina zida tela cisterne, više zaštitnih limova, smanjen prečnik otvora). Ova ograničena odstupanja moraju biti jasno opisana u uverenju o odobrenju tipa.

6.8.2.4

Kontrolisanja i ispitivanja

6.8.2.4.1

Tela cisterni i delovi njihove opreme, bilo zajedno ili odvojeno, prvi put se ispituju pre puštanja u eksploataciju. To ispitivanje obuhvata:
- kontrolu saobraznosti sa odobrenim tipom,
- kontrolu konstrukcionih karakteristika,31
- ispitivanje unutrašnjeg i spoljnog stanja,
- ispitivanje hidrauličkim pritiskom32 pomoću ispitnog pritiska navedenog na identifikacionoj pločici cisterne propisanoj u 6.8.2.5.1 i
- ispitivanje zaptivenosti i proveru funkcionisanja delova opreme.
Sa izuzetkom Klase 2, ispitni pritisak za hidrauličko ispitivanje zavisi od proračunskog pritiska i, najmanje, mora da bude jednak dole navedenom pritisku:

Najmanji ispitni pritisci za Klasu 2 navedeni su u tabeli gasova i gasnih mešavina u 4.3.3.2.5.
Hidrauličkom ispitivanju mora biti podvrgnuto telo cisterne u celini i svaka komora višekomorne cisterne zasebno.

Ispitivanje se mora sprovesti za svaku komoru, pritiskom koji iznosi najmanje 1,3 puta najvećeg radnog pritiska.

Hidrauličko ispitivanje mora se izvršiti pre postavljanja eventualno potrebne toplotne izolacije.
Ukoliko se ispitivanje tela cisterne i delova njegove opreme izvrši odvojeno, po njihovom sklapanju oni se zajedno moraju podvrgnuti ispitivanju zaptivenosti prema 6.8.2.4.3.
Ispitivanje zaptivenosti mora se izvršiti zasebno za svaku komoru višekomorne cisterne.

__________________
31 Ispitivanje konstrukcionih karakteristika u slučaju tela cisterni sa najmanjim ispitnim pritiskom od 1 MPa (10 bar) obuhvata i ispitivanje uzoraka šavova - radnih uzoraka - u skladu sa 6.8.2.1.23 i sa ispitnim postupkom navedenim u 6.8.5.
32 posebnim slučajevima i uz saglasnost zvanično priznatog stručnog lica, ispitivanje pritiskom vode se može zameniti ispitivanjem pomoću neke druge tečnosti ili pomoću gasa, pod uslovom da taj postupak nije opasan.
33 G= najmanji proračunski pritisak prema opštim propisima navedenim u 6.8.2.1.14 (vidi 4.3.4.1).
34 Najmanji ispitni pritisak za UN broj 1744 brom, ili UN broj 1744 rastvor broma.

6.8.2.4.2

Tela cisterni i delovi njihove opreme moraju se podvrgavati periodičnim ispitivanjima u predviđenim rokovima. Periodična ispitivanja obuhvataju proveru stanja unutrašnjosti i spoljašnjosti cisterne, a u principu i hidrauličko ispitivanje 9) (u vezi sa ispitnim pritiskom za telo cisterne i, po potrebi, odeljke vidi 6.8.2.4.1).
Omotači za toplotnu izolaciju ili druge vrste izolacije moraju se ukloniti samo u onoj meri u kojoj je to neophodno za pouzdanu procenu svojstava tela cisterne.
U slučaju cisterni za transport praškastih ili zrnastih materija, a uz saglasnost zvanično priznatog stručnog lica, periodična hidraulička ispitivanja mogu biti izostavljena i zamenjena ispitivanjem zaptivenosti prema 6.8.2.4.3 pomoću efektivnog unutrašnjeg pritiska koji ne sme biti niži od najvišeg radnog pritiska.
Periodična ispitivanja se mogu izvoditi u rokovima ne dužim od

pet godina.

6.8.2.4.3

Najkasnije svake dve i po godine

mora se izvršiti dodatno ispitivanje zaptivenosti tela cisterne sa opremom, kao i provera funkcionisanja svih delova opreme.
Tom prilikom cisterna se mora podvrgnuti efektivnom unutrašnjem pritisku koji ne sme biti niži od najvišeg radnog pritiska. Ispitivanje zaptivenosti cisterni za transport tečnih materija ili čvrstih zrnastih ili praškastih materija, ukoliko se obavlja pomoću gasa, mora se izvršiti pritiskom koji iznosi najmanje 25% najvišeg radnog pritiska. Pritisak ni u kom slučaju ne sme biti niži od 20 kPa (0,2 bar) (nadpritisak).
Za cisterne sa uređajima za provetravanje i sigurnosnim uređajem protiv isticanja sadržaja u slučaju prevrtanja, pritisak pri ispitivanju zaptivenosti jednak je statičkom pritisku tereta za punjenje.
Ispitivanje zaptivenosti mora se izvršiti zasebno za svaku komoru višekomorne cisterne.

6.8.2.4.4

Ako je sigurnost cisterne ili njene opreme mogla biti ugrožena usled opravke, modifikacije ili nezgode, mora se izvršiti vanredno ispitivanje.

6.8.2.4.5

Ispitivanja navedena u 6.8.2.4.1 do 6.8.2.4.4 mora izvršiti stručno lice, priznato od strane nadležnog organa. O izvršenim ispitivanjima se moraju izdati uverenja. U tim uverenjima mora se ukazati na spisak materija čiji je transport odobren predmetnom cisternom, ili na kôd cisterne prema 6.8.2.3.
Kopija ovog uverenja mora biti priložena dosijeu svake ispitane cisterne, baterijskog vozila ili MEGC (vidi 4.3.2.1.7).

6.8.2.5

Obeležavanje

6.8.2.5.1

Za potrebe kontrole na svakoj cisterni na pristupačnom mestu mora biti pričvršćena pločica od nerđajućeg metala. Na toj pločici moraju biti utisnuti ili na sličan način uneseni najmanje dole navedeni podaci. Ti podaci mogu biti navedeni i neposredno na zidu tela cisterne ukoliko je on tako ojačan da otpornost tela cisterne time ne bude ugrožena:
- broj odobrenja;
- naziv ili oznaka proizvođača;
- serijski broj proizvođača;
- godina proizvodnje;
- ispitni pritisak (nadpritisak)35;
- spoljni proračunski pritisak (vidi 6.8.2.1.7)12;
- zapremina, za višekomorne cisterne zapremina svake komore12;
- proračunska temperatura (potrebno samo za temperature iznad +50°C ili ispod -20°C12;
- datum i vrsta poslednjeg izvršenog ispitivanja: "mesec, godina", praćeno slovom "P" ukoliko je to ispitivanje prvo ispitivanje ili pak periodično ispitivanje prema 6.8.2.4.1 i 6.8.2.4.2, odnosno "mesec, godina", praćeno slovom "L" ukoliko je to ispitivanje neko međuispitivanje zaptivenosti prema 6.8.2.4.3;

Napomena:

ukoliko periodično ispitivanje obuhvata i ispitivanje zaptivenosti, na pločici treba navesti samo slovo "P".

- žig stručnog lica koje je izvršilo ispitivanje;
- materijal tela cisterne i poziv na standarde materijala, ukoliko postoje, i, eventualno, materijal zaštitne obloge.

Na cisternama koje se pune ili prazne pod pritiskom treba, osim toga, navesti i najviši dozvoljeni radni pritisak12.

___________________
35 Posle brojčanih vrednosti treba navesti jedinice mere.

6.8.2.5.2

Na samoj kontejner-cisterni ili na pločici moraju biti navedeni sledeći podaci:
- naziv vlasnika ili korisnika;
- zapremina tela cisterne12);
- sopstvena masa12);
- najveća dozvoljena ukupna masa12);
- za materije prema 4.3.4.1.3 zvaničan naziv materije(a) dozvoljene(ih) za transport;
- kôd cisterne prema 4.3.4.1.1;
- za materije mimo onih navedenih u 4.3.4.1.3 alfanumerički kôdovi svih svih posebnih odredbi TS i TE, koje su navedene u 3.2, tabela A, rubrika 13, za materije koje se transportuju cisternom.

6.8.2.6

Zahtevi koje moraju da ispune cisterne projektovane, izrađene i ispitane prema standardima

Napomena:

lica ili tela koja su u standardima navedena kao odgovorna prema ADR moraju se pridržavati zahteva ADR.

Zahtevi navedeni u 6.8 smatraju se ispunjenim ako su primenjeni sledeći standardi:

pododeljci/stavovi

referenca

naziv dokumenta

za sve cisterne

6.8.2.1

EN 14025:2003

Cisterne za transport opasnih materija - Metalne cisterne pod pritiskom - Projektovanje i izrada

za ispitivanje i inspekcija

6.8.2.4
6.8.3.4

EN 12972:2001 (sa izuzetkom priloga D i E)

Cisterne za transport opasnih materija - Ispitivanje, kontrolisanje i obeležavanje metalnih cisterni

za cisterne sa najvišim radnim pritiskom od najviše 50 kPa za transport materija za koje je u 3.2, tabela A, kolona 12, naveden kôd cisterne sa slovom "G"

6.8.2.1

EN 13094:2004

Cisterne za transport opasnih materija - Metalne cisterne sa radnim pritiskom od najviše 0,5 bar - Projektovanje i izrada

za cisterne za gasove Klase 2

6.8.2.1 (sa izuzetkom 6.8.2.1.17), 6.8.2.4.1 (sa izuzetkom ispitivanja zaptivenosti), 6.8.2.5.1, 6.8.3.1 i 6.8.3.5.1

EN 12493:2001
(izuzev Prilog C)

Zavarivani rezervoari pod pritiskom od čelika za tečni gas (LPG) - drumska vozila cisterne - konstrukcija i proizvodnja
Nap. Pod "drumskim vozilom cisternom" se podrazumevaju "fiksirane cisterne" i "demontažne cisterne" u smislu ADR.

6.8.3.2 (sa izuzetkom 6.8.3.2.3)

EN 12252:2000

Oprema drumskih vozila cisterni za tečni gas (LPG)
Nap. Pod "drumskim vozilom cisternom" se podrazumevaju "fiksirane cisterne" i " demontažne cisterne" u smislu ADR.

6.8.2.1 (sa izuzetkom 6.8.2.1.17), 6.8.2.4, 6.8.3.1 i 6.8.3.4

EN 13530-2:2002 + A1:2004

Kriogeni rezervoari - veliki pokretni vakuumski izolovani rezervoari - deo 2: projektovanje, proizvodnja kontrolisanje i ispitivanje

za cisterne za transport tečnih naftnih proizvoda, drugih opasnih materija Klase 3 sa pritiskom pare na 50°C najviše od 110 kPa i benzin, koji nema otrovne ili nagrizavajuće sporedne opasnosti

6.8.2.2. i 6.8.2.4.1

EN 13082:2001

Cisterne za transport opasnog tereta - oprema za opsluživanje cisterne - ventil za transfer pare

EN 13308:2002

Cisterne za transport opasnog tereta - oprema za opsluživanje cisterne - ventil na dnu koji nije uravnotežen pritiskom

EN 13314:2002

Cisterne za transport opasnog tereta - oprema za opsluživanje cisterne - poklopac za otvor za punjenje

EN 13316:2002

Cisterne za transport opasnog tereta - oprema za opsluživanje cisterne - ventil na dnu koji je uravnotežen pritiskom

EN 13317:2002 (izuzev za crtež i tabelu B.2 u Prilogu B) (Materijal mora da odgovara propisima standarda EN 13094:2004, broj 5.2)

Cisterne za transport opasnog tereta - oprema za opsluživanje cisterne - sklop poklopca otvora za posmatranje

EN 14595:2005

Cisterne za transport opasnog tereta - oprema za opsluživanje cisterne - odušni ventil za nadpritisak i podpritisak

6.8.2.7

Zahtevi koje moraju da ispune cisterne koje nisu projektovane, izrađene i ispitane prema standardima

Cisterne koje nisu projektovane, izrađene i ispitane prema standardima navedenim u 6.8.2.6 moraju biti projektovane, izrađene i ispitane u skladu sa odredbama tehničkog pravilnika koji garantuje isti nivo sigurnosti i koji je priznao nadležni organ. U svakom slučaju moraju biti ispunjeni minimalni zahtevi navedeni u 6.8.2.
Ukoliko se u 6.8.2.6 ukazuje na neki odgovarajući standard, nadležni organ mora u roku od dve godine da povuče svoje odobrenje za upotrebu tehničkih pravilnika u tu istu svrhu.
Ovim nije ukinuto pravo nadležnog organa na priznavanje tehničkih pravilnika kojima će se poštovati napredak nauke i tehnike, ili u onim slučajevima u kojima ne postoje standardi, ili pak u slučajevima kada u obzir treba uzeti posebne aspekte koji nisu predviđeni standardom.
Nadležni organ mora da preda sekretarijatu UNECE popis tehničkih pravilnika koje je priznao. Taj popis mora da sadrži sledeće podatke: naziv i datum pravilnika, predmet pravilnika i navode u vezi s tim gde se on može obezbediti. Sekretarijat mora da objavi ove informacije na svojoj internet stranici.
U svrhu ispitivanja i obeležavanja može se koristiti i odgovarajući standard na koji je ukazano u 6.8.2.6.

6.8.3

Posebni zahtevi za Klasu 2

6.8.3.1

Izrada tela cisterni

6.8.3.1.1

Tela cisterni za sabijene, tečne ili rastvorene gasove moraju biti proizvedena od čelika.
Kao izuzetak od 6.8.2.1.12, u slučaju bešavnih tela cisterni najmanje izduženje pri kidanju može da iznosi 14%, a napon σ ne sme prelaziti sledeće granice u odnosu na materijal:
(a) ako je odnos Re/Rm (garantovane najmanje vrednosti posle termičke obrade) veći od 0,66, a najviše 0,85: σ ≤ 0,75 Rm;
(b) ako je odnos Re/Rm (garantovane najmanje vrednosti posle termičke obrade) veći od 0,85: σ ≤ 0,5 Rm.

6.8.3.1.2

Zahtevi navedeni u 6.8.5 primenjuju se za materijale i izradu zavarenih tela cisterni.

6.8.3.1.3

(Rezervisano)

Izrada baterijskih vozila i MEGC

6.8.3.1.4

Boce, velike boce, sudovi pod pritiskom i svežnjevi boca, koji čine elemente baterijskih vozila ili MEGC, moraju biti izrađeni u skladu sa 6.2.

Napomena:

1.

Svežnjevi boca koji nisu elementi baterijskih vozila ili MEGC podležu zahtevima navedenim u 6.2.

2.

Cisterne koje su elementi baterijskih vozila ili MEGC moraju biti izrađene prema 6.8.2.1 i 6.8.3.1.

3.

Demontažne cisterne36 se ne smatraju elementima baterijskih vozila ili MEGC.

_______________
36 Uvezi sa definicijom pojma za demontažne cisterne vidi 1.2.1.

6.8.3.1.5

Elementi i njihovi uređaji za pričvršćivanje moraju biti u stanju da u uslovima najveće dozvoljene mase punjenja izdrže sile definisane u 6.8.2.1.2. Pod dejstvom svake od ovih sila naprezanje u najopterećenijoj tački elementa i njegove opreme za pričvršćivanje ne sme da prekorači vrednost definisanu u 6.2.3.1 za boce, velike boce, sudove pod pritiskom i svežnjeve boca, odn. vrednost σ za cisterne definisanu u 6.8.2.1.

6.8.3.2

Oprema

6.8.3.2.1

Odvodni cevni priključci cisterni moraju imati mogućnost zatvaranja slepim prirubnicama ili drugim podjednako pouzdanim uređajima. Za cisterne za duboko ohlađene tečne gasove te slepe prirubnice ili drugi podjednako pouzdani uređaji mogu biti opremljeni otvorima za rasterećenje prečnika od najviše 1,5 mm.

6.8.3.2.2

Tela cisterni za tečne gasove mogu, osim otvora prema 6.8.2.2.2 i 6.8.2.2.4, biti eventualno opremljena i otvorima za pokazivače nivoa tečnosti, termometre, manometre, kao i otvorima za provetravanje, neophodnim za njihov rad i bezbednost.

6.8.3.2.3

Otvori za punjenje i pražnjenje cisterni

  zapremine preko 1 m3

za tečne zapaljive i/ili otrovne gasove moraju biti opremljeni unutrašnjim brzozatvarajućim sigurnosnim uređajem, koji se automatski zatvara u slučaju nenamernog pomeranja cisterne ili u slučaju požara. Ovaj uređaj mora imati i mogućnost zatvaranja i sa sigurnog odstojanja.

6.8.3.2.4

Izuzev otvora za sigurnosne ventile i zatvorenih otvora za provetravanje, svi ostali otvori cisterni za tečne zapaljive i/ili otrovne gasove, nominalnog prečnika većeg od 1,5 mm, moraju biti opremljeni unutrašnjim zaustavnim uređajem.

6.8.3.2.5

Izuzetno od zahteva navedenih u 6.8.2.2.2, 6.8.3.2.3 i 6.8.3.2.4, cisterne za duboko ohlađene tečne gasove mogu biti opremljene spoljnim umesto unutrašnjim uređajima ukoliko je obezbeđena njihova zaštita od spoljnih oštećenja, koja im pruža najmanje istu sigurnost kao i zid tela cisterne.

6.8.3.2.6

Ako su cisterne opremljene pokazivačima nivoa tečnosti koji dolaze u direktan dodir sa transportovanom materijom, ti pokazivači nivoa tečnosti se ne smeju sastojati iz providnih materijala. Ako postoje termometri, oni ne smeju biti uronjeni kroz telo cisterne direktno u gas ili tečnost.

6.8.3.2.7

Otvori za punjenje i pražnjenje cisterne smešteni u njenom gornjem delu moraju, osim prema odredbama navedenim u 6.8.3.2.3, dodatno biti opremljeni i još jednim spoljnim zaustavnim uređajem. On mora imati mogućnost zatvaranja pomoću slepe prirubnice ili pomoću nekog drugog podjednako pouzdanog uređaja.

6.8.3.2.8

Sigurnosni ventili moraju odgovarati zahtevima navedenim u 6.8.3.2.9 do 6.8.3.2.12.

6.8.3.2.9

Cisterne za sabijene, tečne ili rastvorene gasove mogu biti snabdevene opružnim sigurnosnim ventilima. Ti ventili moraju biti u stanju da se otvore automatski pod pritiskom koji je jednak ispitnom pritisku cisterne na kojoj se nalaze, pomnoženim sa 0,9 do 1,0. Ovi ventili moraju biti onog tipa koji može da izdrži dinamičke sile, uključujući i pomeranje tečnosti. Zabranjena je upotreba ventila koji funkcionišu sa protivtegom ili pod uticajem sile zemljine teže. Potrebna propusna moć sigurnosnih ventila izračunava se prema formuli navedenoj u 6.7.3.8.1.1.

6.8.3.2.10

Zahtevima navedenim u 6.8.3.2.9 nije zabranjena montaža sigurnosnih ventila na cisterne koje su namenjene za pomorski transport i koje odgovaraju pravilniku IMDG.

6.8.3.2.11

Cisterne za duboko ohlađene tečne gasove moraju biti opremljene sa dva ili više međusobno nezavisnih sigurnosnih ventila koji su u stanju da se otvore pod najvišim radnim pritiskom navedenim na cisterni. Među tim sigurnosnim ventilima moraju postojati dva koja su tako dimenzionisana, da je omogućeno odvođenje gasova, nastalih isparavanjem u normalnoj upotrebi, tako da pritisak nikada ne prekorači radni pritisak naveden na cisterni za više od 10%.
Jedan od sigurnosnih ventila može biti opremljen rasprskavajućim diskom koji mora da pukne pod ispitnim pritiskom.
U slučaju gubitka vakuuma na cisternama sa dvostrukim omotačem, ili pri oštećenju 20% izolacije na cisternama sa jednim zidom, kombinacijom uređaja za rasterećenje pritiska mora biti ostvaren takav izlazni presek, da pritisak u cisterni ne prekorači vrednost ispitnog pritiska.

6.8.3.2.12

Ovi uređaji za rasterećenje pritiska na cisternama za duboko ohlađene tečne gasove moraju biti konstruisani tako da besprekorno rade i na njihovoj najnižoj radnoj temperaturi. Siguran način rada na toj temperaturi mora se utvrditi i dokazati ispitivanjem svakog pojedinog uređaja, ili ispitivanjem po jednog uzorka za svaki tip konstrukcije.

6.8.3.2.13

Ventili demontažnih cisterni koji se mogu kotrljati moraju biti opremljeni zaštitnim poklopcima.

Toplotna izolacija

6.8.3.2.14

Ako su cisterne za tečne gasove opremljene toplotnom izolacijom, ona se mora sastojati
- ili iz zaštite od sunca, koja pokriva najmanje gornju trećinu, ali najviše gornju polovinu površine cisterne, od koje mora biti odvojena slojem vazduha debljine najmanje 4 cm,
- ili iz potpune obloge od izolacionih materijala dovoljne debljine.

6.8.3.2.15

Cisterne za duboko ohlađene tečne gasove moraju biti toplotno izolovane. Ta toplotna izolacija mora biti obezbeđena potpunom oblogom. Ako je prostor između tela cisterne i obloge bez vazduha (vakuumska izolacija), mora se računski dokazati da zaštitna obloga može bez deformacija da izdrži spoljni pritisak od najmanje 100 kPa (1 bar) (nadpritisak). Izuzetno od definicije pojma proračunskog pritiska u 1.2.1, pri ovom izračunavanju smeju biti uzeta u obzir spoljna i unutrašnja ojačanja. Ukoliko je obloga nepropusna za gasove, jednim uređajem se mora sprečiti pojava opasnog pritiska u izolacionom sloju u slučaju nezaptivenosti tela cisterne ili delova njegove opreme. Taj uređaj mora da spreči prodor vlage u izolacioni sloj.

6.8.3.2.16

U slučaju cisterni za tečne gasove sa temperaturom ključanja ispod -182°C pri atmosferskom pritisku, ni toplotna izolacija ni uređaji za pričvršćivanje kontejner-cisterni, odn. elementi za pričvršćenje cisterne, ne smeju sadržavati zapaljive materije.
Uz saglasnost nadležnog organa, elementi za pričvršćenje cisterni sa vakuumskom izolacijom smeju sadržavati plastične materijale između tela cisterne i obloge.

6.8.3.2.17

Izuzetno od 6.8.2.2.4, tela cisterni za transport duboko ohlađenih tečnih gasova ne smeju biti opremljena otvorom za kontrolu.

Oprema baterijskih vozila i MEGC

6.8.3.2.18

Oprema za rukovanje i strukturna oprema moraju biti raspoređene ili projektovane tako da su sprečena oštećenja koja bi u normalnim uslovima rukovanja i transporta mogla dovesti do oslobađanja sadržaja iz posude pod pritiskom. Ukoliko spoj između baterijskih vozila ili MEGC i elemenata dopušta relativno kretanje između konstrukcionih grupa, oprema mora biti pričvršćena tako da usled takvog kretanja ne dolazi do oštećenja delova. Cevovod koja vodi ka zaustavnim ventilima mora da bude dovoljno fleksibilan da bi zaštitio ventile i cevi od smicanja i od oslobađanja sadržaja posude pod pritiskom. Uređaji za punjenje i pražnjenje (uključujući i prirubnice ili navojne zatvarače) i svi zaštitni poklopci moraju imati mogućnost obezbeđenja protiv slučajnog otvaranja.

6.8.3.2.19

Da bi se izbeglo oslobađanje sadržaja u slučaju oštećenja, cevovodi, uređaji za pražnjenje (cevni priključci, uređaji za zatvaranje) i zaustavni ventili moraju biti zaštićeni ili raspoređeni tako da je sprečeno njihovo otkidanje usled spoljnih naprezanja, ili pak projektovani tako da mogu da ih izdrže.

6.8.3.2.20

Cevovod mora biti projektovan za rad u temperaturnom području od -20°C do +50°C.
Cevovod mora biti projektovan, izrađen i montiran tako da se izbegne opasnost od oštećenja usled termičkog širenja i skupljanja, mehaničkih potresa i vibracija. Sve cevi moraju biti od odgovarajućeg metalnog materijala. U meri u kojoj je to izvodljivo, spojevi cevi moraju biti zavareni.
Spojevi bakarnih cevi moraju biti tvrdo lemljeni ili izvedeni u vidu metalnog spoja jednake čvrstoće. Tačka topljenja tvrdo lemljenog spoja ne sme biti niža od 525°C. Spojevi ne smeju umanjiti čvrstoću cevovoda, kao što to može biti slučaj sa spojevima izvedenim pomoću zavrtnja.

6.8.3.2.21

Sa izuzetkom UN broja 1001 acetilena, rastvorenog, dozvoljeni napon σ cevovoda ne sme prekoračiti 75% garantovane granice elastičnosti materijala pri ispitnom pritisku posuda.
Potrebna debljina zida cevovoda za UN broj 1001 acetilen, rastvoren, izračunava se u skladu sa priznatim tehničkim pravilima.
Primedba: za granicu elastičnosti vidi 6.8.2.1.11.
Osnovne odredbe ovog stava smatraju se ispunjenim ako se primenjuju sledeći standardi:
(Rezervisano)

6.8.3.2.22

Izuzetno od zahteva navedenih u 6.8.3.2.3, 6.8.3.2.4 i 6.8.3.2.7, u slučaju boca, velikih boca, sudova pod pritiskom i svežnjeva boca, koji sačinjavaju baterijska vozila ili MEGC, potrebni zaustavni ventili mogu biti montirani i izvan cevovoda.

6.8.3.2.23

Ako je neki element opremljen sigurnosnim ventilom, a između elemenata se nalaze zaustavni ventili, onda svaki element mora biti opremljen takvim ventilom.

6.8.3.2.24

Uređaji za punjenje i pražnjenje mogu biti montirani u jednom cevovodu.

6.8.3.2.25

Svi elementi, uključujući i sve pojedinačne boce iz svežnja boca, predviđeni za transport otrovnih gasova moraju imati mogućnost međusobnog razdvajanja pomoću zaustavnog ventila.

6.8.3.2.26

Baterijska vozila ili MEGC, predviđeni za transport otrovnih gasova, ne smeju biti opremljeni sigurnosnim ventilima, izuzev ako ispred njih nije postavljen rasprskavajući disk. U tom slučaju raspored rasprskavajućeg diska i sigurnosnog ventila mora odgovarati zahtevima nadležnog organa.

6.8.3.2.27

Zahtevima navedenim u 6.8.3.2.26 nije zabranjeno postavljanje sigurnosnih ventila na baterijska vozila ili MEGC koji su namenjeni za pomorski transport i odgovaraju kodu IMDG.

6.8.3.2.28

Posude koje čine elemente baterijskih vozila ili MEGC za transport zapaljivih gasova moraju biti sastavljene u grupe od po najviše 5000 litara, koje se međusobno mogu razdvojiti zaustavnim ventilom.
Ukoliko se sastoje iz cisterni u skladu sa ovim poglavljem, elementi baterijskih vozila ili MEGC za transport zapaljivih gasova moraju imati mogućnost međusobnog razdvajanja pomoću zaustavnog ventila.

6.8.3.3

Odobrenje tipa

Nema posebnih zahteva.

6.8.3.4

Kontrolisanja i ispitivanja

6.8.3.4.1

Materijali svakog zavarenog tela cisterne, sa izuzetkom boca, velikih boca, sudova pod pritiskom i boca kao delova svežnjeva boca koje čine elemente baterijskih vozila ili MEGC, moraju biti ispitani prema ispitnom postupku navedenom u 6.8.5.

6.8.3.4.2

Osnovni zahtevi u vezi sa ispitnim pritiskom navedeni su u 4.3.3.2.1 do 4.3.3.2.4, a najmanji ispitni pritisci u popisu gasova i mešavina gasova u 4.3.3.2.5.

6.8.3.4.3

Prvo hidrauličko ispitivanje mora se izvršiti pre postavljanja toplotne izolacije. Ako su telo cisterne, njegov pribor, cevovodi i oprema ispitani odvojeno, po njihovom sklapanju cisterna se mora podvrgnuti ispitivanju zaptivenosti.

6.8.3.4.4

Zapremina svakog tela cisterne namenjenog za transport sabijenih gasova, koje se puni po masi, kao i onih tela cisterni koje su namenjene za transport tečnih ili rastvorenih gasova, mora biti određena merenjem težine ili merenjem zapremine vode kojom je cisterna napunjena, pod nadzorom stručnog lica koje je priznao nadležni organ; tačnost merenja zapremine tela cisterne mora iznositi najmanje 1%. Računsko određivanje na osnovu dimenzija tela cisterne nije dozvoljeno. Najveću dozvoljenu masu punjenja utvrđuje zvanično priznato stručno lice prema uputstvu za pakovanje P 200 ili P 203 u 4.1.4.1, kao i prema 4.3.3.2.2 i 4.3.3.2.3.

6.8.3.4.5

Zavareni šavovi tela cisterni ispituju se u skladu sa faktorom λ = 1 prema 6.8.2.1.23.

6.8.3.4.6

Izuzetno od zahteva u 6.8.2.4, periodična kontrolisanja, uključujući i hidrauličko ispitivanje, vrše se:

(a) svake tri godine

svake dve i po godine

na cisternama za UN broj 1008 botrifluorid, UN broj 1017 hlor, UN broj 1048 brom-vodonik, UN broj 1050 hlorovodonik, dehidriran, UN broj 1053 sumpor-vodonik, dehidriran, UN broj 1067 azot-dioksid, UN broj 1076 fozgen ili UN broj 1079 sumpor-dioksid;
(b) šest godina po puštanju u eksploataciju, a zatim svakih 12 godina na cisternama za duboko ohlađene tečne gasove.

Šest godina nakon svake periodične kontrole zvanično priznato stručno lice mora izvršiti ispitivanje zaptivenosti.

Između dva periodična ispitivanja nadležni organ može da zahteva da se izvrši ispitivanje zaptivenosti.

Ako su telo cisterne, njegov pribor, cevovodi i delovi opreme ispitani odvojeno, po njihovom sklapanju cisterna se mora podvrgnuti ispitivanju zaptivenosti.

6.8.3.4.7

U slučaju cisterni sa vakuumskom izolacijom, hidrauličko ispitivanje i provera stanja unutrašnjosti može biti, uz saglasnost zvanično priznatog stručnog lica, zamenjeno ispitivanjem zaptivenosti i merenjem vakuuma.

6.8.3.4.8

Ako se za potrebe periodične kontrole prosecaju otvori u telu cisterne za duboko ohlađene tečne gasove, pre ponovnog puštanja cisterne u eksploataciju zvanično priznato stručno lice mora da odobri metod njenog hermetičkog zatvaranja koji će garantovati besprekorne osobine tela cisterne.

6.8.3.4.9

Ispitivanja zaptivenosti na cisternama za gasove izvode se pod pritiskom koji
- za sabijene, tečne i rastvorene gasove iznosi najmanje 20% ispitnog pritiska;
- za duboko ohlađene tečne gasove iznosi najmanje 90% najvišeg radnog pritiska.

Kontrole i ispitivanja baterijskih vozila i MEGC

6.8.3.4.10

Elementi i delovi opreme svih baterijskih vozila ili MEGC moraju se prekontrolisati i ispitati, bilo zajedno, bilo odvojeno, pre prvog puštanja u rad (prvo kontrolisanje i ispitivanje). Baterijska vozila ili MEGC čije elemente čine posude kontrolišu se potom najkasnije svakih pet godina. Baterijska vozila ili MEGC čije elemente čine cisterne kontrolišu se potom u intervalima prema 6.8.3.4.6. Nezavisno od poslednjeg izvršenog periodičnog kontrolisanja i ispitivanja mora se izvršiti i vanredno kontrolisanje i ispitivanje ukoliko se ono pokaže kao neophodno u skladu sa 6.8.3.4.14.

6.8.3.4.11

Prvo kontrolisanje obuhvata:
- kontrolu saobraznosti sa odobrenim tipom,
- kontrolu konstrukcionih karakteristika,
- ispitivanje stanja unutrašnjosti i spoljašnjosti,
- hidrauličko ispitivanje37 pomoću ispitnog pritiska koji je naveden na identifikacionoj pločici propisanoj u 6.8.3.5.10,
- ispitivanje zaptivenosti pod najvišim radnim pritiskom,
- proveru funkcionisanja delova opreme.
Ako se ispitivanje pritiskom elemenata i opreme izvrši odvojeno, po njihovom sklapanju oni se zajedno moraju podvrgnuti ispitivanju zaptivenosti.

_________________
37U posebnim slučajevima, hidrauličko ispitivanje može, uz saglasnost stručnog lica određenog od strane nadležnog organa, biti zamenjeno ispitivanjem pomoću neke druge tečnosti ili pomoću gasa, pod uslovom da taj postupak nije opasan.

6.8.3.4.12

Boce, velike boce i burad pod pritiskom, kao i boce koje čine delove svežnjeva boca, moraju se ispitati prema uputstvu za pakovanje P 200 ili P 203, navedenom u 4.1.4.1.
Ispitni pritisak za cevovod baterijskih vozila ili MEGC mora biti isti kao i za elemente baterijskih vozila ili MEGC. Ispitivanje pritiskom cevovoda može se izvesti kao hidrauličko ispitivanje ili, uz saglasnost nadležnog organa ili njegove ovlašćene institucije, upotrebom neke druge tečnosti ili nekog gasa. Izuzetno od ovog zahteva, ispitni pritisak za cevovod baterijskih vozila ili MEGC za UN broj 1001 acetilen, rastvoren, mora biti najmanje 300 bar.

6.8.3.4.13

Periodično kontrolisanje obuhvata ispitivanje zaptivenosti pod najvišim radnim pritiskom i spoljni pregled strukture, elemenata i opreme za rukovanje bez demontaže elemenata. Elementi i cevovodi moraju se kontrolisati u rokovima utvrđenim u uputstvu za pakovanje P 200 navedenom u 4.1.4.1 i u saglasnosti sa zahtevima navedenim u 6.2.1.6. Ako se ispitivanje na pritisak elemenata i opreme izvrši odvojeno, po njihovom sklapanju oni se zajedno moraju podvrgnuti ispitivanju zaptivenosti.

6.8.3.4.14

Vanredno kontrolisanje i ispitivanje je potrebno ukoliko se na baterijskim vozilima ili MEGC pojave znaci oštećenja, korozije, nezaptivenosti ili druga stanja koja ukazuju na neki nedostatak koji bi mogao ugroziti celovitost baterijskih vozila ili MEGC. Obim vanrednog kontrolisanja i ispitivanja i demontaža elemenata, ako se ona smatra nužnom, zavisi od obima oštećenja ili pogoršanja stanja baterijskih vozila ili MEGC. Ono mora obuhvatiti najmanje ona ispitivanja koja se zahtevaju u 6.8.3.4.15.

6.8.3.4.15

U okviru ispitivanja mora biti utvrđeno sledeće:

(a)

da su elementi provereni spolja na postojanje rupa, korozije, habanja, izbočina, deformacija, grešaka u zavarenim šavovima ili drugih stanja, uključujući i nezaptivenost, usled kojih bi baterijska vozila ili MEGC mogli postati nebezbedni tokom transporta;

(b)

da su cevovodi, ventili i zaptivke provereni na postojanje korozije, kvarova i drugih stanja, uključujući i nezaptivenost, usled kojih bi baterijska vozila ili MEGC mogli postati nebezbedni pri punjenju, pražnjenju ili transportu;

(c)

da su nedostajući ili olabavljeni zavrtnji ili matice na spojevima sa prirubnicama ili na slepim prirubnicama zamenjeni ili dotegnuti;

(d)

da na sigurnosnim uređajima i ventilima nema korozije, deformacija, oštećenja ili kvarova koji bi mogli da spreče njihovo normalno funkcionisanje. Uređaji za zatvaranje sa daljinskim rukovanjem i sa automatskim zatvaranjem moraju se aktivirati da bi se dokazalo njihovo uredno funkcionisanje;

(e)

da su oznake koje se zahtevaju na baterijskim vozilima ili na MEGC čitljive i da odgovaraju relevantnim zahtevima i

(f)

da su okvir, ležište i uređaji za podizanje baterijskih vozila ili MEGC u zadovoljavajućem stanju.

6.8.3.4.16

Kontrolisanja i ispitivanja navedena u 6.8.3.4.10 do 6.8.3.4.15 mora izvršiti stručno lice određeno od strane nadležnog organa. O izvršenim ispitivanjima moraju se izdati uverenja. U tim uverenjima mora se ukazati na spisak materija čiji je transport odobren predmetnim baterijskim vozilom ili MEGC prema 6.8.2.3.1.
Kopija ovog uverenja mora biti priložena dosijeu svake ispitane cisterne, baterijskih vozila ili MEGC (vidi 4.3.2.1.7).

6.8.3.5

Obeležavanje

6.8.3.5.1

Na pločici cisterne propisanoj u 6.8.2.5.1, ili neposredno na zidu tela cisterne ukoliko je on tako ojačan da otpornost tela cisterne time ne bude ugrožena, moraju biti utisnuti ili na sličan način uneseni najmanje sledeći podaci:

6.8.3.5.2

Na cisternama predviđenim za samo jednu materiju:
- zvaničan naziv gasa za transport, a u slučaju gasova svrstanih u rubriku n.d.m.n. dodatno i tehnički naziv38.
Ovi podaci moraju biti dopunjeni
- najvišim dozvoljenim pritiskom punjenja na 15°C - za cisterne za sabijene gasove koje se pune prema pritisku i
- najvećom dozvoljenom masom punjenja u kg i temperaturom punjenja ako je ona niža od -20°C - za cisterne za sabijene gasove koje se pune po masi, kao i za cisterne za tečne, duboko ohlađene tečne ili rastvorene gasove.

_______________
38 Umesto zvaničnog transportnog naziva ili, eventualno, zvaničnog transportnog naziva rubrike n.d.m.n., propraćenog tehničkim nazivom, dozvoljena je upotreba jednog od sledećih naziva:
- za UN broj 1078 gas kao rashladno sredstvo, n.d.m.n.: smeša F 1, smeša F 2, smeša F 3;
- za UN broj 1060 smešu metil-acetilena i propadijena, stabilizovanu: smeša P 1, smeša P 2;
- za UN broj 1965 smešu gasovitog ugljovodonika, tečnu, n.d.m.n.: smeša A, smeša A 01, smeša A 02, smeša A 0, smeša A 1, smeša V 1, smeša V 2, smeša V, smeša S. Trgovački nazivi navedeni u 2.2.2.3, klasifikacioni kôd 2 F UN broj 1965, napomena 1, smeju se koristiti samo dodatno;
- za UN broj 1010 butadijene, stabilizovane: butadijen-1,2, stabilizovan, butadijen-1,3, stabilizovan.

6.8.3.5.3

Na cisternama za višenamensku upotrebu:
- zvaničan naziv gasa za transport, a u slučaju gasova svrstanih u rubriku n.d.m.n. dodatno i tehnički naziv15 gasova za koje cisterna ima dozvolu.
Ovaj podatak treba da bude dopunjen najvećom dozvoljenom masom punjenja za svaki gas u kg.

6.8.3.5.4

Na cisternama za duboko ohlađene tečne gasove:
- najviši dozvoljeni radni pritisak.

6.8.3.5.5

Na cisternama sa toplotnom izolacijom:
- navodi "toplotno izolovano" ili "vakuumski izolovano".

6.8.3.5.6

Dodatno uz navode propisane u 6.8.2.5.2,

na samoj cisterni ili na tablici

na samoj kontejner-cisterni ili na tablici

mora biti navedeno:
(a) - kôd cisterne, prema uverenju o odobrenju (vidi 6.8.2.3.1), sa efektivnim ispitnim pritiskom cisterne;
- podatak "najniža dozvoljena temperatura punjenja: ..."
(b) na cisternama za samo jednu materiju:
- zvaničan naziv gasa, a u slučaju gasova svrstanih u rubriku n.d.m.n. dodatno i tehnički naziv15;

- za sabijene gasove koji se pune po masi, kao i za tečne, duboko ohlađene tečne ili rastvorene gasove - najveća dozvoljena masa punjenja u kg;

- za sabijene gasove koji se pune po masi, kao i za tečne, duboko ohlađene tečne ili rastvorene gasove - najveća dozvoljena masa punjenja u kg;

(c) na cisternama za višenamensku upotrebu:
- zvaničan naziv gasa, a u slučaju gasova svrstanih u rubriku n.d.m.n. dodatno i tehnički naziv15 gasova za koje cisterna ima odobrenje;

   uz navođenje najveće dozvoljene mase punjenja za svaki gas u kg;

(d) na cisternama sa toplotnom izolacijom:
- navod "toplotno izolovano" ili "vakuumski izolovano" na službenom jeziku zemlje registracije, a ukoliko taj jezik nije francuski, nemački, italijanski ili engleski, onda i na francuskom, nemačkom, italijanskom ili engleskom ukoliko sporazumima između zemalja kroz koje se obavlja transport nije propisano drugačije.

6.8.3.5.7

(Rezervisano)

6.8.3.5.8

Ovi podaci se ne zahtevaju u slučaju vozila koja transportuju prenosive cisterne.

6.8.3.5.9

(Rezervisano)

Obeležavanje baterijskih vozila i MEGC

6.8.3.5.10

Svako baterijsko kolo i MEGC mora biti opremljen nerđajućom metalnom pločicom trajno pričvršćenom na vidnom i za potrebe kontrole lako dostupnom mestu. Na toj pločici moraju biti utisnuti ili na sličan način uneseni najmanje sledeći podaci:
- broj odobrenja;
- naziv i oznaka proizvođača;
- serijski broj proizvođača;
- godina proizvodnje;
- ispitni pritisak (nadpritisak)39;
- proračunska temperatura (potrebna samo ukoliko temperature iznad +50°C ili ispod -20°C)16;
- datum (mesec, godina) prvog i poslednjeg izvršenog periodičnog ispitivanja prema 6.8.3.4.10 i 6.8.3.4.13;
- žig stručnog lica koje je izvršilo ispitivanje

_________________
39 Posle brojčanih vrednosti treba navesti jedinice mere.

6.8.3.5.11

Na samom MEGC ili na tablici moraju biti navedeni sledeći podaci:
- naziv vlasnika i korisnika;
- broj elemenata;
- ukupna zapremina elemenata16;
- najveća dozvoljena ukupna masa16;
- kôd cisterne prema uverenju o odobrenju (vidi 6.8.2.3.1) sa efektivnim ispitnim pritiskom MEGC;
- zvaničan naziv gasa, a u slučaju gasova svrstanih u rubriku n.d.m.n. dodatno i tehnički naziv15 gasova za čiji se transport MEGC koristi;
a za MEGC koji se pune po masi;
- sopstvena masa16.

6.8.3.5.12

Na tablici postavljenoj na okviru baterijskih vozila i MEGC u blizini mesta punjenja mora biti navedeno sledeće:
- najviši dozvoljeni pritisak punjenja16 na 15°C za elemente za sabijene gasove,
- zvaničan naziv gasa prema 3.2, a u slučaju gasova svrstanih u rubriku n.d.m.n. dodatno i tehnički naziv15,
a za tečne gasove još i
- najveća dozvoljena masa punjenja svakog elementa16.

6.8.3.5.13

Boce, velike boce i sudovi pod pritiskom, kao i boce koje čine svežnjeva boca, moraju biti snabdeveni natpisima u skladu sa 6.2.1.7. Ove posude ne moraju biti pojedinačno obeležene listicama opasnosti prema 5.2.
Baterijska vozila i MEGC moraju biti obeleženi i plakatirani u skladu sa 5.3.

6.8.3.6

Zahtevi koje moraju da ispune baterijska vozila i MEGC, projektovani, izrađeni i ispitani prema standardima

Napomena:

Osobe i organi, koji su identifikovani u standardima kao odgovorni prema ADR, moraju ispuniti zahteve ADR.

Zahtevi poglavlja 6.8 se smatraju da su ispunjeni ako su primenjeni sledeći standardi:

primenjivi pododeljci / stavovi

reference

Nazivi dokumenata

6.8.3.14 i 6.8.3.1.5, 6.8.3.2.18 do 6.8.3.2.26, 6.8.3.4.10 do 6.8.3.4.12 i 6.8.3.5.10 do 6.8.3.5.13

EN 13807:2003

Prenosive boce za gas - baterijska vozila - konstrukcija, proizvodnja, obeležavanje i ispitivanje

6.8.3.7

Zahtevi koje moraju da ispune baterijska vozila i MEGC koji nisu projektovani, izrađeni i ispitani prema standardima
Baterijska vozila i MEGC koji nisu projektovani, izrađeni i ispitani u skladu sa standardima navedenim u 6.8.3.6 moraju biti projektovani, izrađeni i ispitani u skladu sa zahtevima tehničkog pravilnika koji je priznao nadležni organ. U svakom slučaju moraju biti ispunjeni minimalni zahtevi navedeni u 6.8.3.

6.8.4

Posebne odredbe

Napomena:

1.

Za tečne materije sa tačkom paljenja do najviše 60°C i za zapaljive gasove vidi i 6.8.2.1.26, 6.8.2.1.27 i 6.8.2.2.9.

2.

U vezi sa zahtevima za cisterne koje se moraju podvrgnuti ispitivanju na pritisak od najmanje 1 MPa (10 bar), ili za cisterne za transport duboko ohlađenih tečnih gasova, vidi 6.8.5.

Ako su navedeni u nekoj rubrici u 3.2, tabela A, kolona 13, onda se primenjuju sledeće posebne odredbe:

Izrada (TS)

TS 1

Za materijale i izradu ovih tela cisterni primenjuju se zahtevi navedeni u 6.8.5.

TS 2

Tela cisterni i delovi njihove opreme moraju biti proizvedeni od aluminijuma čiji je stepen čistoće najmanje 99,5% ili nekog odgovarajućeg čelika koji ne izaziva raspadanje vodonik-peroksida. Ako su tela cisterni proizvedena od čistog aluminijuma sa stepenom čistoće od najmanje 99,5%, debljina zida ne mora biti veća od 15 mm ni u slučaju da iz proračuna prema 6.8.2.1.17 proizilazi viša vrednost.

TS 3

Tela cisterni moraju biti proizvedena od austenitnih čelika.

TS 4

Tela cisterni moraju biti opremljena oblogom od emajla ili nekom ekvivalentnom zaštitnom oblogom ukoliko na materijal tela cisterne dejstvuje UN broj 3250 hlor-sirćetna kiselina.

TS 5

Tela cisterni moraju biti opremljena olovnom oblogom debljine najmanje 5 mm ili nekom ekvivalentnom oblogom.

TS 6

Ukoliko je za cisterne neophodno korišćenje aluminijuma, te cisterne moraju biti proizvedene od aluminijuma čiji je stepen čistoće najmanje 99,5%; i u slučaju da iz proračuna prema 6.8.2.1.17 proizilazi veća vrednost, debljina zidova ne mora biti veća od 15 mm.

TS 7

Efektivna najmanja debljina zida tela cisterne ne sme da bude manja od 3 mm.

(b) Oprema (TE)

TE 1

(Obrisano)

TE 2

(Obrisano)

TE 3

Cisterne moraju dodatno zadovoljavati sledeće zahteve:
Uređaj za grejanje ne sme se voditi u unutrašnjosti cisterne, već mora biti montiran na spoljnoj strani tela cisterne. Međutim, cev koja služi za pražnjenje fosfora može biti opremljena grejnim omotačem. Uređaj za grejanje tog omotača mora biti podešen tako da temperatura fosfora ne može da prekorači temperaturu tovara tela cisterne. Ostale cevi moraju se voditi u gornji deo tela cisterne; otvori se moraju nalaziti iznad najvišeg dozvoljenog nivoa fosfora i imati mogućnost potpunog zatvaranja poklopcima koji se zabravljuju.
Cisterna mora biti opremljena mernim instrumentom za proveru nivoa fosfora, a ako se kao zaštitno sredstvo koristi voda, onda i fiksiranom oznakom za najviši dozvoljeni nivo vode.

TE 4

Tela cisterni moraju biti opremljena toplotnom izolacijom od teško zapaljivih materijala.

TE 5

Ako su tela cisterni opremljena toplotnom izolacijom, ona se mora sastojati od teško zapaljivih materijala.

TE 6

Cisterne mogu biti opremljene uređajem konstruisanim tako da ne može biti začepljen materijom koja se transportuje i da sprečava ispuštanje i stvaranje prekomernog nadpritiska ili podpritiska u unutrašnjosti tela cisterne.

TE 7

Uređaji za pražnjenje cisterni moraju biti opremljeni sa dva međusobno nezavisna zatvarača koji se nalaze jedan iza drugog, od kojih se prvi sastoji od unutrašnjeg brzozatvarajućeg zaustavnog ventila odobrenog tipa, a drugi od spoljnog zaustavnog ventila na kraju svakog izlaznog priključka. Na izlazu svakog spoljnog zaustavnog ventila mora biti montirana slepa prirubnica ili neki drugi ekvivalentan uređaj. Ako dođe do otkidanja cevnih priključaka, unutrašnji zaustavni ventil mora ostati povezan sa telom cisterne i zatvoren.

TE 8

Crevni priključci cisterne moraju biti proizvedeni od materijala koji ne izazivaju razlaganje vodonik-peroksida.

TE 9

Cisterne moraju biti u gornjem delu opremljene uređajem za zatvaranje konstruisanim tako da u unutrašnjosti tela cisterne ne može doći do stvaranja nadpritiska usled razlaganja transportovanih materija niti do isticanja tečnosti ili prodora stranih supstanci u unutrašnjost tela cisterne.

TE 10

Uređaji za zatvaranje cisterni moraju biti proizvedeni tako da tokom transporta ne može da dođe do začepljenja uređaja materijom koja je prešla u čvrsto stanje. Ukoliko su cisterne obložene materijalom za toplotnu izolaciju, on se mora sastojati iz neorganskog materijala i ne sme sadržavati zapaljive materije.

TE 11

Tela cisterni i njihova oprema za rukovanje moraju biti konstruisani tako da je sprečeno prodiranje stranih supstanci u unutrašnjost tela cisterne, isticanje tečnosti i stvaranje opasnog nadpritiska u unutrašnjosti tela cisterne usled razlaganja transportovanih materija.

TE 12

Cisterne moraju biti opremljene toplotnom izolacijom u skladu sa 6.8.3.2.14. Ako SADT organskog peroksida u cisterni iznosi najviše 55°C ili je cisterna proizvedena od aluminijuma, telo cisterne mora biti potpuno izolovano. Zaštita od sunca i svaki deo cisterne koji njome nije pokriven ili spoljna obloga potpune izolacije moraju biti premazani belom bojom ili izrađeni od sjajnog metala. Boja mora biti očišćena pre svakog transporta, a u slučaju da je požutela ili je oštećena mora se obnoviti. Toplotna izolacija ne sme sadržavati zapaljive materije. Cisterne moraju biti opremljene uređajima za merenje temperature.
Cisterne moraju biti opremljene sigurnosnim ventilima i uređajima za rasterećenje pritiska u slučaju opasnosti. Vakuumski ventili se takođe mogu koristiti. Uređaji za rasterećenje pritiska u slučaju opasnosti moraju reagovati na pritiske koji su utvrđeni u zavisnosti od svojstava organskog peroksida i od tipa cisterne. Upotreba topljivih osigurača na telu cisterne ne sme biti dozvoljena.
Cisterne moraju biti opremljene opružnim sigurnosnim ventilima da bi se izbeglo značajnije stvaranje pritiska u telu cisterne usled proizvoda razlaganja i para koje se mogu stvoriti na temperaturi od 50°C. Propusna moć i pritisak reagovanja sigurnosnog(ih) ventila utvrđuje se na osnovu rezultata ispitivanja prema posebnoj odredbi TA2. Međutim, pritisak reagovanja ni u kom slučaju ne sme biti izabran tako da tečne materije mogu da isteknu iz ventila pri prevrtanju cisterne.
Uređaji za rasterećenje pritiska u slučaju opasnosti na cisternama mogu biti izvedeni kao opružni ventili ili kao rasprskavajući diskovi, konstruisani tako da ispuštaju sve proizvode razlaganja i pare, koji nastaju u slučaju samoubrzavajućeg razlaganja ili u slučaju potpunog dejstva vatre u vremenskom periodu od najmanje jednog časa pod uslovima definisanim sledećim formulama:

q = 70961 · F · A0,82

gde je
q = apsorbovana toplota [W]
A = navlažena površina [m2]
F = faktor izolacije [-]
F = 1 za neizolovane cisterne ili

za izlovane cisterne

gde je
K = toplotna provodljivost izolacionog sloja [W · m-1 · K-1]
L = debljina izolacionog sloja [m]
U = K/L = koeficijent toplotne provodljivosti izolacije [W · m-2 · K-1]
TPO = temperatura peroksida u uslovima rasterećenja [K].
Pritisak reagovanja uređaja za rasterećenje pritiska u slučaju opasnosti mora biti viši od gore navedenog pritiska utvrđenog na osnovu ispitnih rezultata prema posebnoj odredbi TA2. Uređaji za rasterećenje pritiska u slučaju opasnosti moraju biti dimenzionirani tako da najviši pritisak u cisterni nikada ne prelazi ispitni pritisak cisterne.

Napomena:
u priručniku Ispitivanja i kriterijumi, u prilogu 5, naveden je primer jednog ispitnog postupka za dimenzionisanje uređaja za rasterećenje pritiska u slučaju opasnosti.

U slučaju potpuno izolovanih cisterni, za izračunavanje kapaciteta i podešavanja uređaja za rasterećenje pritiska u slučaju opasnosti polazi se od pretpostavke gubitka izolacije od 1% površine.

Vakuumski ventili i opružni sigurnosni ventili cisterni moraju biti opremljeni zaštitom od prodora plamena, izuzev u slučaju da materije koje se transportuju i proizvodi njihovog razlaganja nisu zapaljivi. Mora se voditi računa o smanjenju propusne moći ventila usled te zaštite od prodora plamena.

TE 13

Cisterne moraju biti opremljene toplotnom izolacijom, kao i opremom za grejanje montiranom spolja.

TE 14

Cisterne moraju biti opremljene toplotnom izolacijom. Toplotna izolacija u direktnom dodiru sa telom cisterne mora imati temperaturu paljenja koja je za najmanje 50°C viša od najviše temperature za koju je cisterna projektovana.

TE 15

(Obrisano)

TE 16

(Rezervisano)

TE 17

(Rezervisano)

TE 18

Cisterne za materije koje se pune na temperaturi iznad 190°C moraju biti opremljene deflektorima koji su postavljeni vertikalno na gornji otvor za punjenje, da bi se sprečilo iznenadno lokalizovano zagrevanje zida prilikom punjenja.

TE 19

Armature i oprema na gornjem delu cisterne moraju biti:
- ili ugrađeni u udubljeno kućište (omotač); ili
- opremljeni unutrašnjim sigurnosnim ventilom
- ili zaštićeni zaštitnim poklopcem ili poprečno i/ili uzdužno postavljenim konstruktivnim elementima ili drugim uređajima iste delotvornosti, koji moraju biti tako postavljeni, da prilikom prevrtanja vozila ne može doći do oštećenja delova opreme i armature.
Armature i oprema na donjem delu cisterne:
Cevni nastavci i bočni uređaji za zatvaranje kao i svi uređaji za pražnjenje moraju biti postavljeni udubljeno na najmanje 200 mm od krajnje spoljne ivice cisterne ili da su zaštićeni zaštitnim profilom sa koeficijentom inercije od najmanje 20 cm3 poprečno prema pravcu kretanja; visina iznad površine tla kod napunjene cisterne mora iznositi najmanje 300 mm.
Armature i oprema na zadnjoj strani cisterne moraju biti zaštićeni branikom prema 9.7.6. Ovi uređaji moraju biti postavljeni tako visoko iznad tla, da su u dovoljnoj meri zaštićeni branikom.

TE 20

Bez obzira na druge kôdove cisterne, dozvoljene u hijerarhiji cisterni u racionalizovanom pristupu u 4.3.4.1.2, cisterne uvek moraju biti opremljene sigurnosnim ventilom.

TE 21

Zatvarači cisterni moraju biti zaštićeni poklopcem sa zaključavanjem.

TE 22

(Rezervisano)

TE 23

Cisterne moraju biti opremljene uređajem konstruisanim tako da ne može biti začepljen materijom koja se transportuje i da sprečava ispuštanje i stvaranje prekomernog nadpritiska ili podpritiska u unutrašnjosti tela cisterne.

TE 24

Ako su cisterne predviđene za transport i preradu bitumena, na kraju izlaznog priključka opremljene šipkom za rasprskavanje, uređaj za zatvaranje koji se zahteva prema 6.8.2.2.2 može se zameniti ventilom za zatvaranje, koji se nalazi na izlaznom priključku ispred šipke za rasprskavanje.

TE 25

(Rezervisano)

(c) Odobrenje tipa (TA)

TA 1

Transport organskih materija cisternama ne može biti odobren.

TA 2

Transport ove materije može da se vrši fiksiranim cisternama, prenosivim cisternama ili kontejner-cisternama isključivo pod uslovima koje je utvrdio nadležni organ zemlje porekla, ukoliko je nadležni organ na osnovu dole navedenih ispitivanja ustanovio da se takav transport može obaviti na bezbedan način.
Ako zemlja porekla nije Ugovorna Strana ADR, onda te uslove mora da prizna nadležni organ prve Ugovorne Strane ADR kroz koju prolazi pošiljka.
Za odobrenje tipa moraju se izvršiti ispitivanja radi
- dokazivanja kompatibilnosti sa svim materijalima koji normalno dolaze u dodir sa materijom tokom transporta;
- dobijanja podataka za konstrukciju uređaja za rasterećenje pritiska u slučaju opasnosti, kao i sigurnosnih ventila, s obzirom na konstrukcione karakteristike cisterne i
- utvrđivanja svih posebnih zahteva koji su neophodni za bezbedan transport materije.
Rezultati ispitivanja moraju biti navedeni u rešenju o odobrenju tipa cisterne.

TA 3

Transport ove materije može da se vrši isključivo cisternama sa kôdom LGAV ili SGAV; hijerarhija navedena u 4.3.4.1.2 ne važi.

(d) Ispitivanja (TT)

TT 1

Pri hidrauličkom ispitivanju, cisterne od čistog aluminijuma moraju se podvrgnuti i prvom i periodičnom hidrauličkom ispitivanju samo pod pritiskom od 250 kPa (2,5 bar) (nadpritisak).

TT 2

Stanje obloge tela cisterne svake godine mora da ispita stručno lice određeno od strane nadležnog organa pregledom unutrašnjosti tela cisterne.

TT 3

Izuzetno od zahteva navedenih u 6.8.2.4.2, najmanje svakih osam godina se moraju sprovoditi periodične kontrole čiji deo mora činiti i kontrola debljine zidova pomoću odgovarajućih instrumenata. Ispitivanje zaptivenosti i funkcionisanja ovih cisterni u skladu sa 6.8.2.4.3 vrši se najmanje svake četiri godine.

TT 4

(Rezervisano)

TT 5

Hidrauličko ispitivanje mora se izvršiti svake

tri godine.

dve i po godine.

TT 6

Periodična ispitivanja cisterni, uključujući i ispitivanje pritiskom vode, mora se vršiti najmanje svake tri godine.

TT 7

Izuzetno od zahteva navedenih u 6.8.2.4.2, periodična kontrola unutrašnjosti može biti zamenjeno programom koji je odobrio nadležni organ.

TT 8

Na cisternama koje imaju odobrenje za transport UN broja 1006 AMONIJAKA, DEHIDRIRANOG, i koje su proizvedene od sitnozrnastih čelika sa granicom elastičnosti prema standardu materijala preko 400 N/mm2, u okviru svakog periodičnog ispitivanja u skladu sa 6.8.2.4.2 moraju se izvršiti i ispitivanja magnetnim prahom radi utvrđivanja površinskih prslina.
U donjem delu svakog tela cisterne mora se ispitati najmanje 20% dužine kružnih i podužnih šavova, zavareni spojevi svih priključaka, kao i sva opravljena i brušena mesta.

(e) Obeležavanje (TM)

Napomena:
oznake moraju biti sačinjene na službenom jeziku zemlje u kojoj je izdato odobrenje, a ukoliko taj jezik nije nemački, engleski ili francuski, onda i na nemačkom, engleskom, ili francuskom, ukoliko sporazumima između zemalja kroz koje se obavlja transport nije propisano drugačije.

TM 1

Osim podataka prema 6.8.2.5.2, cisterne dodatno moraju nositi napomenu "NE OTVARATI TOKOM TRANSPORTA. SAMOZAPALJIVO" (vidi i gore navedenu napomenu).

TM 2

Osim podataka prema 6.8.2.5.2, cisterne dodatno moraju nositi napomenu "NE OTVARATI TOKOM TRANSPORTA. U DODIRU S VODOM STVARAJU SE ZAPALJIVI GASOVI" (vidi i gore navedenu napomenu).

TM 3

Na identifikacionoj ploči cisterne propisanoj u 6.8.2.5.1 dodatno mora biti naveden i zvaničan naziv materija odobrenih za transport, a za svaku materiju i najveća dozvoljena masa punjenja cisterne u kg.

TM 4

Na cisternama, bilo na identifikacionoj pločici propisanoj u 6.8.2.5.2 ili na samom telu cisterne ukoliko je ono tako ojačano da time nije ugrožena otpornost cisterne, moraju biti utisnuti ili na sličan način navedeni sledeći dodatni podaci:
- hemijski naziv i dozvoljena koncentracija odnosne materije.

TM 5

Osim podataka predviđenih u 6.8.2.5.1, na cisternama mora biti naveden i datum (mesec, godina) poslednje kontrole stanja unutrašnjosti.

TM 6

(Rezervisano)

TM 7

Na cisternama, bilo na identifikacionoj pločici propisanoj u 6.8.2.5.1 ili na samom telu cisterne ukoliko je ono tako ojačano da time nije ugrožena otpornost cisterne, mora biti utisnut ili na sličan način stavljen simbol zračenja prikazan u 5.2.1.7.6.

6.8.5

Zahtevi za materijale i izradu fiksiranih zavarenih cisterni, prenosivih zavarenih cisterni i zavarenih tela kontejner-cisterni za koje se zahteva ispitni pritisak od najmanje 1 MPa (10 bar), kao i fiksiranih zavarenih cisterni, prenosivih zavarenih cisterni i zavarenih tela kontejner-cisterni za transport duboko ohlađenih tečnih gasova Klase 2

6.8.5.1

Materijali i tela cisterni

6.8.5.1.1

(a)

Tela cisterni za transport

- sabijenih, tečnih ili rastvorenih gasova Klase 2,
- materija UN brojeva 1380, 2845, 2870, 3194 i 3391 do 3394 Klase 4.2 i
- UN broja 1052 fluor-vodonika, dehidriranog, i UN broja 1790 fluor-vodonične kiseline sa preko 85% fluor-vodonika Klase 8 moraju biti proizvedena od čelika.

(b)

Tela cisterni od sitnozrnastog čelika za transport

- nagrizajućih gasova i UN broja 2073 rastvora amonijaka Klase 2 i
- UN broja 1052 fluor-vodonika, dehidriranog, i UN broja 1790 fluor-vodonične kiseline sa preko 85% fluor-vodonika Klase 8

moraju biti termički obrađena radi izbegavanja termičkih naprezanja.

(c)

Tela cisterni za transport duboko ohlađenih tečnih gasova Klase 2 moraju biti proizvedena od čelika, aluminijuma, legura aluminijuma, bakra ili legura bakra, kao npr. od mesinga. Međutim, tela cisterni od bakra ili legura bakra dozvoljena su samo za gasove koji ne sadrže acetilen; pritom etilen ipak može da sadrži najviše 0,005% acetilena.

(d)

Mogu se upotrebiti samo materijali pogodni za najnižu i najvišu radnu temperaturu tela cisterne i delova njegove opreme.

6.8.5.1.2

Za proizvodnju tela cisterni dozvoljeni su sledeći materijali:

(a)

čelici kod kojih ne dolazi do krtog loma pri najnižoj radnoj temperaturi (vidi 6.8.5.2.1):

- konstrukcioni čelici (ne za duboko ohlađene tečne gasove Klase 2);
- sitnozrnasti čelici do temperature od -60°C;
- niklovani čelici (sa sadržajem nikla od 0,5% do 9%) do temperature od -196°C, u zavisnosti od sadržaja nikla;
- austenitni čelici od hrom-nikla do temperature od -270°C;

(b)

aluminijum sa sadržajem aluminijuma od najmanje 99,5% ili legure aluminijuma (vidi 6.8.5.2.2);

(c)

dezoksidirani bakar sa sadržajem bakra od najmanje 99,9% i legure bakra sa sadržajem bakra preko 56% (vidi 6.8.5.2.3).

6.8.5.1.3

(a)

Tela cisterni od čelika, aluminijuma ili legura aluminijuma moraju biti isključivo bešavna ili zavarena.

(b)

Tela cisterni od austenitnog čelika, bakra ili legura bakra mogu biti i tvrdo lemljena.

6.8.5.1.4

Delovi pribora mogu biti spojeni sa telom cisterne zavrtnjima ili na sledeći način:

(a)

ako su tela cisterni od čelika, aluminijuma ili legura aluminijuma - zavarivanjem;

(b)

ako su tela cisterni od austenitnog čelika, bakra ili legura bakra - zavarivanjem ili tvrdim lemljenjem.

6.8.5.1.5

Tela cisterni moraju biti izrađena i pričvršćena na vozilo, šasiju ili na ram kontejnera tako da se sa sigurnošću izbegne hlađenje nosećih delova, koje bi moglo dovesti do loma. Sami delovi za pričvršćivanje tela cisterne moraju biti konstruisani tako da zadržavaju potrebne mehaničke kvalitete i na temperaturi koju dostižu pri najnižoj radnoj temperaturi koja je dozvoljena za cisternu.

6.8.5.2

Zahtevi za ispitivanje

6.8.5.2.1

Tela cisterni od čelika
Materijali koji se koriste za izradu tela cisterni i zavareni spojevi moraju na svojoj najnižoj radnoj temperaturi, ali najmanje na temperaturi od -20°C, ispunjavati sledeće uslove u vezi sa udarnom žilavošću:
- ispitivanja moraju biti izvedena pomoću uzoraka sa V-šavom;
- udarna žilavost (vidi 6.8.5.3.1 do 6.8.5.3.3) uzoraka sa podužnom osom upravnom na pravac valjanja i sa V-šavom (prema ISO R 148) upravnim na površinu ploče mora iznositi najmanje 34 J/cm2 za konstrukcioni čelik (ova ispitivanja mogu biti izvedena na osnovu postojećih ISO-standarda, pomoću uzoraka čija je podužna osa u pravcu valjanja), sitnozrnasti čelik, legirani feritni čelik sa Ni < 5%, legirani feritni čelik sa 5% ≤ Ni ≤ 9%, ili austenitni Cr-Ni-čelik;
- u slučaju austenitnih čelika, ispitivanju udarne žilavosti se mora podvrgnuti samo zavareni spoj;
- za radne temperature niže od -196°C ispitivanje udarne žilavosti se ne izvodi na najnižoj radnoj temperaturi, već na temperaturi od -196°C.

6.8.5.2.2

Tela cisterni od aluminijuma ili legura aluminijuma
Šavovi na telima cisterni moraju ispunjavati uslove koje je utvrdio nadležni organ.

6.8.5.2.3

Tela cisterni od bakra ili legura bakra
Ispitivanja u svrhu dokazivanja dovoljne udarne žilavosti nisu potrebna.

6.8.5.3

Određivanje udarne žilavosti

6.8.5.3.1

U slučaju limova debljine manje od 10 mm, ali ne manje od 5 mm, moraju se koristiti uzorci poprečnog preseka od 10 mm x e mm, pri čemu e predstavlja debljinu lima. Dozvoljena je obrada na 7,5 mm ili 5 mm, ukoliko je to potrebno. U svakom slučaju treba se pridržavati najmanje vrednosti od 34 J/cm2.

Napomena:

u slučaju limova tanjih od 5 mm i njihovih zavarenih spojeva, ne vrši se ispitivanje udarne žilavosti.

6.8.5.3.2

(a)

Pri ispitivanju limova, udarna žilavost se određuje na tri uzorka. Uzorci se moraju uzeti poprečno u odnosu na pravac valjanja; u slučaju konstrukcionog čelika, međutim, oni se mogu uzeti i u pravcu valjanja.

(b)

Za ispitivanje zavarenih šavova uzorci se uzimaju na sledeći način:

ako je e ≤ 10 mm:

tri uzorka iz sredine zavarenog spoja;

tri uzorka sa šavom na sredini zone uticaja toplote (V-šav seče granicu spajanja po sredini uzorka);