Poglavlje 8.1

Opšti zahtevi za transportne jedinice i njihovu opremu

8.1.1

Transportne jedinice

Transportna jedinica koja je natovarena opasnim teretima ni u kom slučaju ne sme da uključuje više od jedne prikolice (ili poluprikolice).

8.1.2

Dokumenta koja treba da se nalaze u transportnoj jedinici

8.1.2.1

Kao dodatak dokumentaciji koja se zahteva u skladu sa drugim propisima, u transportnoj jedinici se moraju nalaziti sledeća dokumenta:

(a)

Transportna dokumenta propisana u 5.4.1, koja sadrže sve informacije u vezi sa opasnim teretima koji se transportuju i, ako je potrebno, Sertifikat o pakovanju kontejnera propisan u 5.4.2;

(b)

Uputstva u pisanom obliku propisana u 5.4.3, koja se odnose na sve opasne terete koje se transportuju;

(c)

(Rezervisano);

(d)

Sredstva za identifikaciju sa fotografijom, koja svaki od članova posade vozila mora imati uz sebe, u skladu sa 1.10.1.4.

8.1.2.2

U slučaju da odredbe ADR zahtevaju sastavljanje dokumentacije koja sledi, ova dokumentacija takođe mora biti prisutna u transportnoj jedinici:

(a)

Sertifikat o ispravnosti vozila u smislu stavke 9.1.3 za svaku transportnu jedinicu ili njen sastavni deo;

(b)

Sertifikat o stručnoj osposobljenosti vozača propisan u 8.2.1;

(c)

Kopija odobrenja nadležnog organa, kada se to zahteva u 5.4.1.2.1(c) ili (d), ili 5.4.1.2.3.3

8.1.2.3

Uputstva u pisanom obliku, propisana u 5.4.3, čuvaju se u kabini vozača i ona moraju biti u lako prepoznatljivoj formi. Obaveza prevoznika je da obezbedi da angažovani vozači razumeju ova uputstva i da su u stanju da ih pravilno primene ako se za to ukaže potreba.

8.1.2.4

Uputstva u pisanom obliku koja se ne odnose naterete koji su natovareni na vozilo, drže se odvojeno od dokumentacije koja se tiče tereta koja se transportuju i to tako da ne može da nastane zabuna zbog njihove zamene.

8.1.3

Postavljanje velikih listica opasnosti (plakata) i obeležavanje
Transportne jedinice kojima se transportuju opasni tereti treba da budu obeleženi i na njih postavljene velike listice opasnosti (plakate) u skladu sa pravilima iz Poglavlja 5.3.

8.1.4

Protiv-požarna oprema

8.1.4.1

Sledeće odredbe primenjuju se na transportne jedinice kojima se transportuju opasni tereti različiti od onih u smislu 8.1.4.2:

(a)

Svaka transportna jedinica oprema se bar jednim prenosivim aparatom za gašenje požara A, B i C klase1) čiji je kapacitet najmanje 2 kg suvog praha (ili ekvivalent ovom kapacitetu ukoliko se koristi neki drugi prikladan agens za gašenje), prikladnog za suzbijanje vatre u motoru ili kabini transportne jedinice;

(b)

Dodatna oprema zahteva se kako sledi:

(i)

transportne jedinice čija je najveća dozvoljena masa veća od 7.5 tona dodatno se opremaju jednim ili sa više prenosivih aparata za gašenje požara A, B i C klase1), ukupnog kapacitet suvog praha od najmanje 12 kg (ako se koristi neki drugi prikladan agens za gašenje, kapacitet treba da bude ekvivalentan), gde kapacitet bar jednog od ovih aparata nije manji od 6 kg;

(ii)

transportne jedinice čija je najveća dozvoljena masa od 3.5 do 7.5 tona uključujući i ovu vrednost, dodatno se opremaju jednim ili sa više prenosivih aparata za gašenje požara A, B i C klase1), ukupnog kapacitet suvog praha u njima od najmanje 8 kg (ako se koristi neki drugi prikladan agens za gašenje, kapacitet treba da bude ekvivalentan), gde kapacitet bar jednog od ovih aparata nije manji od 6 kg;

(iii)

transportne jedinice čija je najveća dozvoljena masa do 3.5 tone uključujući i ovu vrednost, dodatno se opremaju jednim ili sa više prenosivih aparata za gašenje požara A, B i C klase1), ukupnog kapacitet suvog praha u njima od najmanje 4 kg (ako se koristi neki drugi prikladan agens za gašenje, kapaciteta treba da bude ekvivalentan).

(c)

Kapacitet aparata za gašenje požara koji se zahteva(ju) u stavu (a) sme se oduzeti od najmanjeg ukupnog kapaciteta aparata za gašenje požara koji se zahtevaju u stavu (b).

_______________
1 Za definiciju klasa požara, pogledati Standard EN 2:1992 Klasifikacija požara

8.1.4.2

Transportne jedinice kojim se opasni tereti transportuju u skladu sa 1.1.3.6 opremaju se jednim prenosivim aparatom za gašenje požara A, B i C klase1), čiji je kapacitet najmanje 2 kg suvog praha (ili ekvivalent ovom kapacitetu ukoliko se koristi neki drugi prikladan agens za gašenje).

8.1.4.3

Agens za gašenje požara mora biti prikladan za upotrebu u vozilu i mora zadovoljiti bitne zahteve iz EN 3 - Prenosivi aparati za gašenje požara, Delovi 1-6 (EN 3-1:1996, EN 3-2:1996, EN 3-3:1996, EN 3-4:1996, EN 3-5:1996, EN 3-6:1995).
Ako je vozilo opremljeno fiksiranim aparatom za gašenje požara, koji može da bude i automatski ili koji se lako aktivira kada treba gasiti vatru u motoru vozila, tada prenosni aparat za gašenje požara ne mora biti prikladan za akciju takve vrste. Agensi za gašenje požara ne smeju biti podložni oslobađanju otrovnih gasova bilo u kabinu vozača, bilo pod uticajem toplote koja se razvija prilikom požara.

8.1.4.4

Na svakom od aparata za gašenje požara koji su usaglašeni sa odredbama iz stavki 8.1.4.1 i 8.1.4.2 mora postojati plomba kojom sepotvrđuje da on nije prethodno korišćen.
Kao dodatak, na njima se mora nalaziti i oznaka o usaglašenosti sa standardom priznatim od strane nadležnih organa i natpis koji najmanje ukazuje na datum (mesec, godina) narednog periodičnog pregleda aparata, ili na krajnji datum do kog se on sme koristiti za predviđenu namenu.
Aparati za gašenje požara podvrgavaju se periodičnim tehničkim pregledima u skladu sa odobrenim nacionalnim standardima sa namerom pružanja garancija o njihovoj funkcionalnoj sigurnosti.

8.1.4.5

Aparati za gašenje požara instaliraju se u transportne jedinice tako da se nalaze na, za posadu pristupačnim mestima. Instalacija se mora izvesti na takav način da aparati budu zaštićeni od uticaja vremenskih prilika, tako da sigurnost njihovog rada pri upotrebi ni u jednom momentu ne bude ugrožena.

8.1.5

Razna oprema
Svaka transportna jedinica kojom se transportuju opasni tereti oprema se:

(a)

Sledećom bezbedonosnom opremom opšte namene:

- Bar jednim podmetačem (klinom) za točkove po vozilu, čije su dimenzije prilagođene težini vozila i prečniku njegovih točkova;
- Sa dva samostojeća znaka upozorenja (npr. refleksivni čunjevi ili trouglovi, ili migajuća svetla amber boje koja se napajaju nezavisno od električne opreme na vozilu);
- Odgovarajućim svetloodbojnim prslucima i odećom (npr. kao što je opisano u Evropskom Standardu EN 471) za svakog od članova posade vozila, za upozoravanje ostalih učesnika u saobraćaju;
- Džepnom lampom (takođe pogledati 8.3.4) za svakog od članova posade vozila;

(b)

Uređajem za zaštitu disajnih organa saglasno dodatnom zahtevu S7 (pogledati Poglavlje 8.5), ako se ovaj dodatni zahtev, prema naznaci u koloni (19) Tabele A iz Poglavlja 3.2, primenjuje;

(c)

Ličnim zaštitnim sredstvima i opremom koji su potrebni za preduzimanje dodatnih i/ili posebnih radnji sadržanih u pisanim uputstvima utvrđenih u 5.4.3.

Poglavlje 8.2

Zahtevi za obuku članova posade vozila

8.2.1

Opšti zahtevi za obuku vozača

8.2.1.1

Vozači vozila kojima se transportuju opasni tereti moraju posedovati Sertifikat koji izdaju nadležni organi ili bilo koji druga organizacija priznata od strane tih vlasti, u kojem se potvrđuje da su oni učestvovali u obuci i položili završni ispit o posebnim zahtevima koji moraju biti ispunjeni u toku transporta opasnog tereta.

8.2.1.2

Vozači vozila kojima se transportuju opasni tereti moraju pohađati osnovni kurs obuke. Obuka se izvodi u vidu kursa koji odobravaju nadležni organi. Glavni ciljevi osnovnog kursa jesu da se vozači upoznaju sa opasnostima koje proizilaze iz operacija transporta opasnog tereta, da im se pruže osnovne informacije koje su neophodne da bi se u meri u kojoj je to najviše moguće smanjila verovatnoća nastanka nezgoda i da se, ako do toga ipak dođe, osposobe za preduzimanje mera u pravcu smanjivanja efekata nezgode, koji su neophodni radi povećanja njihove lične bezbednosti, javne bezbednosti, kao i očuvanja životne sredine. Ovaj kurs, koji obuhvata i deo sa praktičnim vežbama za svakog polaznika ponaosob, mora poslužiti kao osnov za obuku svih kategorija vozača i on, u svom najužem obimu, mora pokriti teme definisane u 8.2.2.3.2.

8.2.1.3

Vozači vozila kojima se opasni tereti transportuju ufiksiranim ili demontažnim cisternama čiji kapacitet prelazi 1 m3, vozači baterijskih vozila kod kojih ukupni kapacitet prelazi 1 m3 i vozači vozila kojima se opasne materije transportuju u kontejner-cisternama, prenosivim cisternama ili MEGC, gde pojedinačni kapaciteti prelaze 3 m3 na transportnoj jedinici, moraju pohađati specijalistički kurs obuke za transport u cisternama koji, u svom najužem obimu, mora pokriti teme definisane u 8.2.2.3.3.

8.2.1.4

Vozači vozila kojima se transportuju materije ili predmeti iz Klase 1 (pogledati dodatni zahtev S1 u Poglavlju 8.5) ili određene radioaktivne materije (pogledati posebne odredbe S11 i S12 u Poglavlju 8.5) moraju pohađati specijalističke kurseve obuke koji, u svom najužem obimu, moraju obuhvatiti teme definisane u 8.2.2.3.4 ili 8.2.2.3.5.

8.2.1.5

Pomoću odgovarajućih overa na sertifikatu koje na svakih pet godina vrše nadležni organi ili bilo koja druga organizacija priznata od tih organa vlasti, vozač mora biti u mogućnosti da dokaže da je u godini koja prethodi datumu isteka punovažnosti sertifikata završio kurs obnove znanja i položio odgovarajući završni ispit. Naredni period punovažnosti sertifikata započinje datumom isteka punovažnosti njegovog prethodnog perioda.

8.2.1.6

Početni ili kurs obnove znanja iz osnovne obuke i početni ili kurs obnove znanja iz specijalističke obuke mogu se organizovati u vidu kombinovanih kurseva koji se slušaju zajedno i koje vodi ista organizacija zadužena za obuku.

8.2.1.7

Početni kursevi obuke, kursevi obnove znanja, praktične vežbe, ispiti i uloga nadležnih organa moraju biti usaglašeni sa odredbama iz 8.2.2.

8.2.1.8

Svi Sertifikati o stručnoj osposobljenosti koji su usaglašeni sa zahtevima iz ovog odeljka i koji su izdati u obliku obrasca prikazanog u 8.2.2.8.3 od strane nadležnog organa Ugovorne Strane ili druge organizacije priznate od tih organa, moraju biti prihvaćeni (priznati) od strane nadležnih organa ostalih Ugovornih Strana, u toku čitavog perioda punovažnosti sertifikata.

8.2.1.9

Sertifikat se sastavlja na jeziku ili jednom od jezika zemlje nadležnog organa koji je taj Sertifikat ili sam izdao, ili su priznali organizaciju za izdavanje, ako to nije engleski, francuski ili nemački jezik, i takođe na engleskom, francuskom ili nemačkom jeziku, osim u slučaju da je to drugačije uređeno sporazumom koji su sklopile zemlje na čijim se teritorijama obavljaju operacije transporta.

8.2.2.

Posebni zahtevi za obuku vozača

8.2.2.1

Potrebna znanja i veštine prenose se putem obuke koja mora obuhvatiti kako teorijske kurseve, tako i praktične vežbe. Stečeno znanje proverava se na ispitu.

8.2.2.2

Organizator obuke mora obezbediti da predavači koji vode obuku dobro poznaju i uzimaju u obzir, poslednja dostignuća iz propisa i zahteva po pitanju obuke u vezi sa transportom opasnog tereta. Obuka mora biti povezana sa praksom. Program obuke prilagođava se tipu odobrenja, po temama sadržanim u 8.2.2.3.2 do 8.2.2.3.5. Početni kurs i kurs obnove znanja takođe moraju uključiti i deo sa praktičnim vežbama za svakog polaznika ponaosob (pogledati u 8.2.2.4.5).

8.2.2.3

Struktura obuke

8.2.2.3.1

Početni kurs i kurs obnove znanja mogu biti u vidu osnovnog kursa obuke i, kada je potrebno, specijalističkih kurseva.

8.2.2.3.2

Teme koje pokriva osnovni kurs, u najužem obimu će biti:

(a)

Opšti zahtevi kojima se reguliše transport opasnog tereta;

(b)

Glavne vrste opasnosti;

(c)

Informacije o zaštiti životne sredine u kontroli premeštanja otpada;

(d)

Odgovarajuće preventivne mere i mere bezbednosti za razne vrste opasnosti;

(e)

Šta činiti nakon nezgode (prva pomoć, bezbednost puta, osnovna znanja o upotrebi zaštitne opreme, itd.);

(f)

Obeležavanje, olistavanje, postavljanje velikih listica opasnosti (plakata) i označavanje narandžastim tablama;

(g)

Šta vozač treba, odnosno šta ne treba da čini u toku transporta opasnog tereta;

(h)

Svrha i način rada tehničke opreme na vozilima;

(i)

Zabrana utovara mešanog tereta u isto vozilo ili kontejner;

(j)

Mere predostrožnosti koje treba preduzeti u toku utovara ili istovara opasnog tereta;

(k)

Opšte informacije o građanskim obavezama;

(l)

Informacije o multimodalnim transportnim operacijama;

(m)

Rukovanje komadima za otpremu i njihovo slaganje (skladištenje);

(n)

Uputstva o ponašanju u tunelima (prevencija i bezbednost, postupak u slučaju izbijanja požara ili nastanka drugih opasnosti, itd.).

8.2.2.3.3

Posebne teme koje pokriva i kurs koji se odnosi na transport u cisternama, u najužem obimu moraju biti:

(a)

Ponašanje vozila na drumu, uključujući tu i pomeranje tereta;

(b)

Posebni zahtevi koji se odnose na vozila;

(c)

Opšta teorijska znanja o raznim različitim sistemima za punjenje i pražnjenje;

(d)

Posebne dodatne odredbe koje se primenjuju prilikom korišćenja ovih vozila (sertifikat o ispravnosti vozila, odobreno obeležavanje, postavljanje velikih listica opasnosti (plakata) i označavanje narandžastim tablama, itd.).

8.2.2.3.4

Posebne teme koje pokriva specijalistički kurs koji se odnosi na transport materija i predmeta Klase 1, u najužem obimu moraju biti:

(a)

Posebne vrste opasnosti u vezi sa eksplozivnim i pirotehničkim materijama i predmetima;

(b)

Posebni zahtevi za mešani teret sačinjen od materija i predmeta Klase 1.

8.2.2.3.5

Posebne teme koje pokriva specijalistički kurs koji se odnosi na transport radioaktivnih materija Klase 7, u najužem obimu moraju biti:

(a)

Posebne vrste opasnosti u vezi sa jonizujućim zračenjem;

(b)

Posebni zahtevi za komad za otpremu, rukovanje, utovar mešanog tereta i smeštanje radioaktivnih materija;

(c)

posebne mere koje treba preduzeti u slučaju nezgode prilikom transporta radioaktivnih materija.

8.2.2.4  

Program početne obuke

8.2.2.4.1

Najkraće trajanje teorijskog dela svakog od početnih kurseva ili dela kombinovanog kursa mora biti kako sledi:

Osnovni kurs

18 nastavnih jedinica2

Specijalistički kurs koji se odnosi na transport u cisternama

12 nastavnih jedinica1

Specijalistički kurs koji se odnosi na transport materija i predmeta Klase 1

8 nastavnih jedinica

Specijalistički kurs koji se odnosi na transport radioaktivnih materija Klase 7

8 nastavnih jedinica

________________
2 Za praktične vežbe u smislu 8.2.2.4.5 zahteva se dodatni broj nastavnih jedinica, koji će zavisiti od broja vozača na obuci.

8.2.2.4.2

Ukupno trajanje kombinovanog kursa utvrđuje nadležni organi, pri čemu se osnovni kurs i specijalistički kurs koji se odnosi na transport u cisternama, čija trajanja ostaju nepromenjena, mogu dopuniti skraćenim specijalističkim kursevima koji se odnose na Klase 1 i 7.

8.2.2.4.3

Nastavna jedinica traje 45 minuta.

8.2.2.4.4.

Pod normalnim okolnostima, ni jedan radni dan kursa ne sme biti duži od osam nastavnih jedinica.

8.2.2.4.5

Praktične vežbe za svakog polaznika ponaosob izvode se paralelno sa teorijskom obukom i one, u svom najužem obliku, moraju obuhvatiti pružanje prve pomoći, gašenje požara i primenu odgovarajućih postupaka u slučaju nezgoda ili udesa.

8.2.2.5

Program obnove znanja

8.2.2.5.1

Svrha obuke koja se odnosi na obnovu znanja, kojom vozači dobijaju dodatnu obuku u redovnim vremenskim intervalima, mora biti u proširivanju njihovih znanja do nivoa koji odgovara aktuelnom momentu; ono mora obuhvatiti informacije o najnovijim dostignućima u oblasti tehnike i prava, kao i otkrićima u vezi sa materijama od interesa.

8.2.2.5.2

Obuka koja se odnosi na obnovu znanja mora biti završena pre isteka perioda naznačenog u 8.2.1.5.

8.2.2.5.3

Obuka koja se odnosi na obnovu znanja, uključujući tu i praktične vežbe za svakog polaznika ponaosob, mora trajati najmanje dva dana.

8.2.2.5.4

Pod normalnim okolnostima, ni jedan radni dan obuke ne sme biti duži od osam nastavnih jedinica.

8.2.2.6

Odobrenje obuke

8.2.2.6.1

Kurseve obuke odobravaju nadležni organi.

8.2.2.6.2

Odobrenje se daje samo u slučaju kada je zahtev podnet u pisanom obliku.

8.2.2.6.3

Uz zahtev za odobrenje moraju se priložiti dokumenta koja sadrže:

(a)

Detaljan program obuke u kojem su precizirane teme koje se predaju, organizacija vremena i planirane nastavne metode;

(b)

Kvalifikacije i delokrug rada nastavnog osoblja;

(c)

Informacije o prostorijama za držanje kursa, nastavnom materijalu, kao i sredstvima za praktične vežbe;

(d)

Uslove pohađanja kursa, kao što je broj polaznika.

8.2.2.6.4

Nadležni organ organizuje nadzor obuke i ispita.

8.2.2.6.5

Nadležni organi dodeljuju odobrenje u pisanom obliku, pod sledećim uslovima:

(a)

Obuka se izvodi u saglasnosti sa programom u dokumentaciji priloženoj uz molbu;

(b)

Nadležni organi uzimaju za pravo da pošalju ovlašćena lica koja će prisustvovati obuci i ispitima;

(c)

Nadležni organi se na vreme obaveštavaju o datumima i mestima gde će se izvoditi pojedinačni kursevi obuke;

(d)

Odobrenje može biti povučeno ukoliko dođe do nepridržavanja uslova pod kojima je ono dodeljeno.

8.2.2.6.6

U dokumentu odobrenja naznačava se da li su kursevi o kojima je reč, osnovni ili specijalistički, početni ili obnova znanja.

8.2.2.6.7

Ako izvođač obuke, nakon što je dato odobrenje za izvođenje kursa, namerava da načini bilo kakvu izmenu u pojedinostima koje su bile bitne prilikom dodele tog odobrenja, on od nadležnih organa mora zatražiti dozvolu za taj postupak. Ovo se posebno odnosi na promene koje se tiču programa obuke.

8.2.2.7

Ispiti

8.2.2.7.1

Završni ispiti početnog osnovnog kursa

8.2.2.7.1.1

Nakon završetka osnovne obuke, uključujući tu i njen praktični deo, održava se završni ispit osnovnog kursa.

8.2.2.7.1.2

Na ovom ispitu, kandidat mora pokazati znanje, pronicljivost i veštinu koja se traži za obavljanje posla profesionalnog vozača vozila kojima se transportuju opasni tereti, onako kako je to osnovnim kursom predviđeno.

8.2.2.7.1.3

U ovu svrhu, nadležni organ ili ispitno telo odobreno od strane tog organa, priprema katalog pitanja koja se odnose na teme navedene u 8.2.2.3.2. Ispitna pitanja izvlače se iz ovog kataloga. Kandidati ne smeju imati nikakva saznanja o pitanjima odabranim sa tog spiska, pre početka samog ispita.

8.2.2.7.1.4

U slučaju kombinovanih kurseva, može se držati samo jedan ispit.

8.2.2.7.1.5

Svaki od nadležnih organa nadgleda modalitete ispita.

8.2.2.7.1.6

Ispit se radi ili kompletno u pisanom obliku, ili predstavlja kombinaciju pisanog i usmenog dela. Svakom kandidatu postavlja se najmanje 25 pitanja u pisanom obliku. Trajanje ispita ne sme biti kraće od 45 minuta. Pitanja mogu biti raznih nivoa težine i različito vrednovana.

8.2.2.7.2

Završni ispiti početnih specijalističkih kurseva koji ѕe odnose na transport u cisternama ili na transport eksplozivnih materija i predmeta ili radioaktivnih materija.

8.2.2.7.2.1

Nakon položenog ispita po završetku osnovnog kursa i nakon pohađanja specijalizovanog kursa koji se odnosi na transport u cisternama ili transport eksplozivnih ili radioaktivnih materija, kandidat stiče pravo izlaska na odgovarajući završni ispit.

8.2.2.7.2.2.

Održavanje i nadzor ovog ispita zasnivaju se na istim osnovama kao što je to predviđeno u 8.2.2.7.1.

8.2.2.7.2.3

Najmanje 15 pitanja se postavlja po svakom specijalizovanom kursu.

8.2.2.7.3

Završni ispiti kursa obnove znanja

8.2.2.7.3.1

Nakon pohađanja kursa obnove znanja, kandidat stiče pravo izlaska na odgovarajući završni ispit.

8.2.2.7.3.2

Održavanje i nadzor ovog ispita zasnivaju se na istim osnovama kao što je to predviđeno u 8.2.2.7.1.

8.2.2.7.3.3

Na ovom ispitu, najmanje 15 pitanja se postavlja bez obzira koji se kurs obnove znanja pohađao.

8.2.2.8

Sertifikat o stručnom osposobljavanju vozača

8.2.2.8.1

Prema stavu 8.2.1.2, sertifikat se izdaje:

(a)

Nakon završetka osnovnog kursa obuke, pod uslovom da je kandidat položio završni ispit u skladu sa 8.2.2.7.1;

(b)

Ako je primenljivo, nakon odslušanog specijalizovanog kursa koji se odnosi na transport u cisternama, transport eksplozivnih materija ili artikala ili transport radioaktivnih materija, kao i nakon sticanja znanja u smislu posebnih odredbi S1 i S11 iz Poglavlja 8.5, pod uslovom da je kandidat položio završni ispit u skladu sa 8.2.2.7.2.

8.2.2.8.2

Sertifikat se obnavlja ako kandidat priloži dokaz o pohađanju kursa obnove znanja u skladu sa 8.2.1.5 i položenom završnom ispitu u skladu sa 8.2.2.7.3.

8.2.2.8.3

Sertifikat mora imati izgled ovde prikazanog modela. Preporuka je da format bude isti kao za evropsku nacionalnu vozačku dozvolu, što znači A7 (105mm x 74mm), ili dvostruko veći sa tim da se list može presaviti do preporučenog formata.

1

2

ADR - SERTIFIKAT O STRUČNOJ OSPOSOBLJENOSTI

Prezime ___________________________________

VOZAČA ZA VOZILA ZA TRANSPORT OPASNOG TERETA

Ime (imena) ________________________________

u cisternama1

ostalo1

Datum rođenja _______ nacionalnost ___________

Sertifikat broj ________________________

Potpis vlasnika _____________________________

Jedinstveni znak zemlje izdavača ____________

Izdat od ___________________________________

Važi za klasu (klase)1,2

Datum _________________________

u cisternama

drugim vozilima

Potpis4 _________________________

1

1

2

2

Produžen do _______________________________

3

3

4.1, 4.2, 4.3

4.1, 4.2, 4.3

Od _______________________________________

5.1, 5.2

5.1, 5.2

6.1, 6.2

6.1, 6.2

Datum _________________________

7

7

8

8

Potpis4 _________________________

9

9

do (datum)3 __________________________

1 izbrisati neprimenljivo.
2 za proširenje na druge klase, pogledati stranu 3.
3 za obnavljanje, pogledati stranu 2.

4 i/ili žig (ili pečat) nadležnog tela koje izdaje sertifikat.

8.2.3

Obuka ostalih lica izuzev vozača koji poseduju sertifikat u skladu sa 8.2.1, koja učestvuju u operacijama drumskog transporta opasnog tereta
Lica čije su dužnosti odnose na drumskim transport opasnog tereta, prethodno moraju pohađati obuku o zahtevima kojima se reguliše transport takvog tereta, koja je prilagođena njihovim odgovornostima i dužnostima u skladu sa Poglavljem 1.3. Ovaj zahtev primenjuje se na pojedince kao što su zaposleni kod drumskog prevoznika ili pošiljaoca tereta, zaposleni koji rade na utovaru ili istovaru materija, lica zaposlenih kod organizatora transporta (špediterske agencije) i vozači koji nemaju sertifikat u skladu sa 8.2.1, a učestvuju u operacijama drumskog transporta opasnog tereta.

Poglavlje 8.3

Razni zahtevi koje treba da ispuni posada vozila

8.3.1

Putnici
Izuzimajući članove posade vozila, zabranjeno je vršiti transport putnika transportnim jedinicama koje su natovarene opasnim teretom.

8.3.2

Protiv-požarni aparati
Članovi posade vozila moraju znati kako se koriste protiv-požarni aparati.

8.3.3

Zabrana otvaranja komada za otpremu
Vozač ili pomoćnik vozača ne sme otvarati komade za otpremu koji sadrže opasne terete.

8.3.4

Prenosivi uređaji za osvetljavanje
U vozilo ne sme stupiti lice koje nosi uređaj za osvetljavanje na bazi plamena. Osim toga, ni jedan metalni deo uređaja za osvetljavanje koji može biti podložan oslobađanju varnica, ne sme biti izložen.

8.3.5

Zabrana pušenja
Pušenje se zabranjuje u toku izvođenja svih manipulativnih operacija, kako u blizini vozila, tako i u samom vozilu.

8.3.6

Rad motora u toku utovara ili istovara
Osim u slučaju kada se motor mora koristiti za pogon pumpi ili ostale opreme koja se koristi za utovar ili istovar i gde se zakonima zemalja u kojima vozilo saobraća takva upotreba dozvoljava, motor se isključuje u toku operacija utovara i istovara.

8.3.7

Upotreba parkirne kočnice
Ni jedna transportna jedinica sa opasnim teretom ne sme se parkirati bez upotrebe parkirne kočnice.

Poglavlje 8.4

Zahtevi za nadzor vozila

Vozila, koja transportuju opasne terete u količinama datim u posebnim odredbama S1(6) i S14 do S21 Poglavlja 8.5 za datu materiju prema sadržaju kolone 19 Tabele A iz Poglavlja 3.2, treba da budu pod nadzorom ili alternativno mogu biti parkirana bez nadzora na sigurnim depoima i obezbeđenim fabričkim postrojenjima. Ako takvi objekti ne postoje, vozilomože, nakon postupka njegovog pravilnog obezbeđivanja, biti parkirano na izdvojenom mestu koje ispunjava zahteve (a), (b) ili (c) koji slede:

(a)

To je parking koji se nadzire, pri čemu se čuvar parkinga obaveštava o prirodi tereta i mestima boravka vozača;

(b)

To je javni ili privatni parking gde je verovatnoća da parkirano vozilo bude oštećeno od strane drugih vozila mala;

(c)

To je podesan otvoreni prostor odvojen od javne putne mreže i naselja, gde ljudi obično ne prolaze niti se okupljaju.

Mesta za parkiranje iz stava (b) koriste se samo ako ona opisana u stavu (a) nisu na raspolaganju, a mesta opisana u stavu (c) koriste se samo ako mesta opisana u stavovima (a) i (b) nisu na raspolaganju.

Poglavlje 8.5

Dodatni zahtevi za posebne klase ili materije

Kao dodatak zahtevima iz Poglavlja 8.1 do 8.4, kada se u koloni (19) Tabele A iz Poglavlja 3.2 načini upućivanje na njih, sledeći zahtevi primenjuju se prilikom transporta odgovarajućih materija ili artikala. U slučaju neusaglašenosti sa zahtevima iz Poglavlja 8.1 do 8.4, zahtevima iz ovog Poglavlja dodeljuje se prednost.

S1:

Dodatni zahtevi za transport eksplozivnih materija i predmeta (Klasa 1)

(1)

Posebna obuka vozača

(a)

Zahtevi iz 8.2.1 primenjuju se na vozače vozila kojima se transportuju materije ili predmeti koji pripadaju Klasi 1;

(b)

Vozači vozila kojima se transportuju materije ili predmeti Klase 1 pohađaju specijalistički kurs obuke koji, u svom najužem obimu, mora obuhvatiti teme definisane u 8.2.2.3.4;

(c)

Ukoliko je vozač, poštujući ostale propise zemlje iz koje je Ugovorna Strana, odslušao ekvivalentnu obuku pod različitim režimom ili u različitu svrhu, koja obuhvata teme na koje se odnosi stav (b), specijalistički kurs može se u potpunosti ili delom izostaviti.

(2)

Odobreno službeno lice

Ako nacionalni propisi tako predviđaju, nadležni organ zemlje, kao Ugovorne Strane po ADR, može postaviti zahtev da se u vozilu, o trošku prevoznika, u toku transporta nalazi odobreno službeno lice.

(3)

Zabrana upotrebe vatre i svetlosnih izvora sa otvorenim plamenom

Zabranjuje se upotreba vatre i svetlosnih izvora sa otvorenih plamenom (nezaštićenih svetiljki) u vozilima kojima se transportuju materije i predmeti Klase 1, u blizini takvih vozila, kao i u toku operacija utovara i istovara ovih materija i predmeta.

(4)

Mesta za utovar i istovar

(a)

Operacije utovara ili istovara materija i predmeta Klase 1 ne smeju se, bez posebne dozvole nadležnih organa, vršiti na javnom mestu u okviru naselja;

(b)

Operacije utovara ili istovara materija i predmeti Klase 1 na javnom mestu van naselja, bez da se o tome prethodno uputi notifikacija nadležnim organima, su zabranjene, osim ako se radi o hitnim i neophodnim operacijama preduzetim iz bezbednosnih razloga;

(c)

Ako se iz bilo kog razloga manipulativne radnje moraju izvršiti na javnom mestu, tada različite vrste materija i predmeta moraju da budu razdvojene prema listicama opasnosti;

(d)

Kada su vozila kojima se transportuju materije i predmeti Klase 1 obavezna da se zaustave na javnom mestu radi utovara ili istovara, rastojanje između vozila u svakom trenutku mora ostati najmanje 50 m.

(5)

Konvoji

(a)

Kada se vozila kojima se transportuju materije i predmeti Klase 1 kreću u konvoju, između svake dve transportne jedinice mora se održavati međusobno rastojanje od najmanje 50 m;

(b)

Nadležni organi mogu utvrditi pravila o redosledu unutar konvoja ili o njihovom sastavu.

(6)

Nadzor vozila

Zahtevi iz Poglavlja 8.4 primenjuju se samo kada je ukupna masa eksplozivne materije u vozilu kojim se transportuju materije i predmeti Klase 1 veća od 50 kg.

Osim toga, ove materije i predmeti moraju biti pod neprekidnim nadzorom u cilju sprečavanja svih zloupotreba i radi upozoravanja vozača i nadležnih organa u slučaju gubitka ili požara.

Prazne neočišćene ambalaže oslobađaju se obaveze nadzora.

S2:

Dodatni zahtevi za transport zapaljivih tečnosti ili gasova

(1)

Prenosive svetiljke

Zabranjuje se pristup unutrašnjosti vozila zatvorenog tipa kojima se transportuju tečnosti čija tačka paljenja nije viša od 60°C, odnosno zapaljive materije ili predmeti Klase 2, licima koja nose uređaje za osvetljavanje, osim ako to nisu prenosive svetiljke, projektovane i izrađene tako da ne mogu da upale zapaljiva isparenja ili gasove koji mogu prodreti u unutrašnjost vozila.

(2)

Rad grejača na principu sagorevanja u toku operacija utovara i istovara

Zabranjuje se rad grejača na principu sagorevanja u vozilima tipa FL (pogledati Deo 9) u toku utovara i istovara, kao i na utovarnim stanicama.

(3)

Mere predostrožnosti protiv stvaranja elektrostatičkih naboja

U slučaju vozila tipa FL (pogledati Deo 9), pre svakog punjenja i pražnjenja, između šasije vozila i zemlje mora postojati dobra električna veza - uzemljenje. Osim toga, mora se ograničiti i brzina punjenja.

S3:

Posebne odredbe za transport zaraznih materija
Zahtevi iz 8.1.4.1(b) i 8.3.4 ne primenjuju se na transportne jedinice kojima se transportuju opasni tereti Klase 6.2.

S4:

Dodatni zahtevi za transport pod kontrolisanim temperaturnim uslovima
Održavanje propisane temperature od suštinske je važnosti za bezbedan transport. U opštem slučaju, mora(ju) se:
- izvršiti pregled transportne jedinice pre operacije utovara;
- dostaviti prevozniku uputstva o radu sistema za hlađenje, uključujući tu i listu mogućih snabdevača rashladnim medijumom koji se nalaze na maršuti;
- usvojiti procedure koje treba slediti u slučaju gubitka funkcije kontrole;
- obezbediti redovan praćenje radnih temperatura; i
- imati na raspolaganju rezervni sistem za hlađenje ili rezervne delove.
Temperatura vazduha unutar transportne jedinice, mora se meriti pomoću dva međusobno nezavisna senzora čiji se izlazni signali obrađuju na takav način da se svaka promena temperature može lako uočiti.
Temperatura se mora proveravati na svakih četiri do šest časova, uz beleženje njenih vrednosti.
Ako u toku transporta dođe do narušavanja kontrolisanih temperaturnih uslova, mora se započeti postupak sprovođenja mera opreza među kojima su sve potrebne popravke rashladne opreme ili povećanje rashladnog kapaciteta (koje se postiže npr. dosipanjem tečnog ili dodavanjem čvrstog rashladnog medijuma). Osim čestih provera temperature, takođe se mora izvršiti priprema za sprovođenje postupaka za slučaj opasnosti. Primena postupaka za slučaj opasnosti mora se započeti čim vrednost temperature dostigne opasni nivo (pogledati takođe 2.2.41.1.17 i 2.2.52.1.15 do 2.2.51.1.18).
PRIMEDBA: Ova odredba S4 ne primenjuje se na materije u smislu 3.1.2.6, kada se stabilnost materija postiže dodavanjem hemijskih inhibitora tako da SADT bude iznad 50°C. U ovom drugom slučaju, kontrola temperature može se zahtevati kada su uslovi transporta takvi da temperatura može da premaši 55°C.

S5:

Posebne odredbe zajedničke za transport radioaktivnih materija Klase 7 koje se odnose samo na izuzete komade za otpremu (UN brojevi 2908, 2909, 2910 i 2911)
Zahtevi iz 8.1.2.1(b) i 8.2.1 u vezi sa uputstvima u pisanom obliku, kao i zahtevi iz 8.3.1 i 8.3.4 se ne primenjuju.

S6:

Posebne odredbe zajedničke za transport radioaktivnih materija Klase 7 koji se ne vrši u izuzetim komadima za otpremu
Odredbe iz 8.3.1 ne primenjuju se na vozila kojima se transportuju samo komadi za otpremu, dodatna ambalaža ili kontejneri koji nose etikete kategorije I-WHITE.
Odredbe iz 8.3.4 ne primenjuju se ako ne postoji neki potpomažući rizik.

Ostali dodatni zahtevi ili posebne odredbe

S7:

Kada se vrši transport gasova ili predmeta označenih slovima T, TO, TF, TC, TFC, TOC, za svakog od članova posade vozila mora se obezbediti sredstvo za zaštitu disajnih organa koje će tom članu posade omogućiti da se bezbedno udalji u slučaju nezgode (to npr. može da bude kapuljača ili zaštitna maska sa kombinovanim uloškom za odvajanje gasova i čestica A1B1E1K1-P1 ILI A2B2E2K2-P2, kao što je opisano u Evropskom standardu EN 141).

S8:

Kada je transportna jedinica natovarena ovim materijama u količini većoj od 2000 kg, izbegava se, sve dok je to moguće, njeno zaustavljanje u blizini naseljenih ili prometnih mesta zbog potreba za servisiranjem. Duže zaustavljanje u blizini ovakvih mesta dozvoljava se samo uz saglasnost nadležnih organa.

S9:

U toku transporta ovih materija, izbegava se, sve dok je to moguće, zaustavljanje transportne jedinice u blizini naseljenih ili prometnih mesta zbog potreba za servisiranjem. Duže zaustavljanje u blizini ovakvih mesta dozvoljava se samo uz saglasnost nadležnih organa.

S10:

U periodu od aprila do oktobra, kada je vozilo parkirano, komadi za otpremu se moraju, ukoliko to traže pravna akta zemlje u kojoj je vozilo zaustavljeno, efikasno zaštititi od dejstva sunca, npr. pomoću prekrivki koje se postavljaju ne manje od 20 cm iznad tereta.

S11:

(1)

Primenjuju se zahtevi iz 8.2.1.

(2)

Vozači moraju pohađati specijalistički kurs obuke koji, u svom najužem obliku, mora obuhvatiti teme definisane u 8.2.2.5.5.

(3)

Ukoliko je vozač, poštujući ostale propise zemlje iz koje je Ugovorna Strana, odslušao ekvivalentnu obuku pod različitim režimom ili u različitu svrhu, koja obuhvata teme u smislu stava (2), specijalistički kurs može se u potpunosti ili delom izostaviti.

S12:

Ako ukupan broj komada za otpremu koji se transportuju i u kojima se nalaze radioaktivne materije nije veći od 10, a suma transportnih indeksa nije veća od 3, posebna odredba S11 ne mora se primeniti. Međutim, vozači tada, srazmerno svojim obavezama, moraju proći kroz odgovarajuću obuku na kojoj se upoznaju sa opasnostima od zračenja koje sa sobom povlači transport radioaktivnih materija. Prolazak kroz obuku na kojoj vozači postaju svesni opasnosti prilikom transporta radioaktivnih materija, potvrđuje se sertifikatom koji predviđa njihov poslodavac.

S13:

Pošiljka koja se ne može isporučiti smešta se na neko sigurno mesto, o čemu treba što hitnije obavestiti nadležne organe i zatražiti uputstva za dalje delovanje.

S14:

Odredbe iz Poglavlja 8.4 o nadzoru vozila primenjuju se kada je ukupna masa ovih materija u vozilu veća od 100 kg.

S15:

Odredbe iz Poglavlja 8.4 o nadzoru vozila primenjuju se na sve materije, nezavisno od njihove mase. Međutim, odredbe iz Poglavlja 8.4 ne moraju se primeniti kada je natovareni odeljak zaključan, ili kada su komadi za otpremu u vozilu na neki drugi način zaštićena od svakog nezakonitog istovara.

S16:

Odredbe iz Poglavlja 8.4 o nadzoru vozila primenjuju se kada je ukupna masa ovih materija u vozilu veća od 500 kg.
Osim toga, vozila kojima se transportuje više od 500 kg ovih materija moraju biti pod neprekidnim nadzorom u cilju sprečavanja svih zloupotreba i radi upozoravanja vozača i nadležnih organa u slučaju gubitka ili požara.

S17:

Odredbe iz Poglavlja 8.4 o nadzoru vozila primenjuju se kada je ukupna masa ovih materija u vozilu veća od 1000 kg.

S18:

Odredbe iz Poglavlja 8.4 o nadzoru vozila primenjuju se kada je ukupna masa takvih materija u vozilu veća od 2000 kg.

S19:

Odredbe iz Poglavlja 8.4 o nadzoru vozila primenjuju se kada je ukupna masa takvih materija u vozilu veća od 5000 kg.

S20:

Odredbe iz Poglavlja 8.4 o nadzoru vozila primenjuju se kada je ukupna masa ovih materija u vozilu veća od 10000 kg.

S21:

Odredbe iz Poglavlja 8.4 o nadzoru vozila primenjuju se na sve materije, nezavisno od njihove mase. Dodatno, ove materije moraju imati stalni nadzor kako bi se sprečila svaka zloupotreba, a vozač i nadležni organi upozorili u slučaju gubitka ili požara. Međutim, odredbe iz Poglavlja 8.4 ne moraju se primeniti u slučaju da je:

(a)

natovareni odeljak zaključan, ili su komadi za otpremu u vozilu na neki drugi način zaštićena od svakog nezakonitog istovara; i

(b)

efektivna doza primljenog zračenja u jedinici vremena ne prelazi 5 μSv/h na svakoj dostupnoj tački spoljašnjih površina vozila.

Poglavlje 8.6

Ograničenja za prolazak vozila kojima se transportuju opasne materije kroz tunele u okviru putne mreže

8.6.1

Opšte odredbe
Odredbe iz ovog Poglavlja primenjuju se kada postoje ograničenja za prolazak vozila kroz tunele u okviru putne mreže u skladu sa 1.9.5.
PRIMEDBA: Ograničenja koja nisu u skladu sa 1.9.5 mogu se primenjivati do 31. decembra 2009. godine (pogledati 1.6.1.12).

8.6.2

Saobraćajni znakovi ili signalizacija kojom se regulišu prolasci vozila natovareni opasnim teretom
Na kategoriju tunela, koju datom tunelu u skladu sa 1.9.5.1 dodeljuju nadležni organi u svrhu ograničavanja prolaska transportnim jedinicama kojima se transportuju opasni tereti, ukazuje se sledećim znakovima i signalizacijom:

Znak i signalizacija

Kategorija tunela

Bez znaka

Tunel kategorije A

Znak sa dopunskom tablom na kojoj je slovo B

Tunel kategorije B

Znak sa dopunskom tablom na kojoj je slovo C

Tunel kategorije C

Znak sa dopunskom tablom na kojoj je slovo D

Tunel kategorije D

Znak sa dopunskom tablom na kojoj je slovo E

Tunel kategorije E

8.6.3

Kodovi ograničenja prolaska kroz tunele

8.6.3.1

Ograničenja prilikom transporta posebnih opasnih tereta kroz tunele zasnivaju se na kodovima ograničenja prolaska kroz tunele ovih tereta, koji su naznačeni u koloni (15) Tabele A iz Poglavlja 3.2. Ovi kodovi stavljeni su u zagrade pri dnu polja ove kolone. Kada se tu umesto koda nalazi "(-)", dotični opasni teret ne podleže ograničenjima prilikom transporta kroz tunele; u slučaju opasnog tereta pod UN brojevima 2919 i 3331, ograničenja za prolaske kroz tunele mogu, međutim, biti deo posebnog sporazuma ratifikovanog od strane nadležnih organa na osnovu 1.7.4.2.

8.6.3.2

Kada se u transportnoj jedinici nalazi nekoliko vrsta opasnog tereta, sve sa različitim kodovima ograničenja prolaska kroz tunele, celom teretu dodeljuje se najstroži od ovih kodova.

8.6.3.3

Opasni tereti koji se transportuju u skladu sa 1.1.3 nisu predmet ograničenja prolaska kroz tunele i ne uzimaju se u obzir prilikom određivanja koda ograničenja prolaska kroz tunele koji se dodeljuje celom teretu u transportnoj jedinici.

8.6.4

Ograničenja prolaska kroz tunele za transportne jedinice natovarene opasnim teretom
Čim se odredi kôd ograničenja prolaska kroz tunele koji će se dodeliti celom teretu transportne jedinice, na tu transportnu jedinicu primenjuju se sledeća ograničenja prolaska kroz tunele:

Kôd celog tereta

Ograničenje

B

Zabrana prolaska kroz tunele B, C, D i E kategorije

B1000C

Zabrana prolaska kroz tunele B kategorije kada je ukupna neto eksplozivna masa po transportnoj jedinici veća od 1000 kg;
Zabrana prolaska kroz tunele C, D i E kategorije

B1D

Zabrana prolaska kroz tunele B i C kategorije kada se transport vrši u cisternama;
Zabrana prolaska kroz tunele D i E kategorije

B1E

Zabrana prolaska kroz tunele B, C i D kategorije kada se transport vrši u cisternama;
Zabrana prolaska kroz tunele E kategorije

C

Zabrana prolaska kroz tunele C, D i E kategorije

C5000D

Zabrana prolaska kroz tunele C kategorije kada je ukupna neto eksplozivna masa po transportnoj jedinici veća od 5000 kg;
Zabrana prolaska kroz tunele D i E kategorije

C1D

Zabrana prolaska kroz tunele C kategorije kada se transport vrši u cisternama;
Zabrana prolaska kroz tunele D i E kategorije

C1E

Zabrana prolaska kroz tunele C i D kategorije kada se transport vrši u cisternama;
Zabrana prolaska kroz tunele E kategorije

D

Zabrana prolaska kroz tunele D i E kategorije

D1E

Zabrana prolaska kroz tunele D kategorije kada se transport vrši u cisternama ili je teret u rasutom obliku;
Zabrana prolaska kroz tunele E kategorije

E

Zabrana prolaska kroz tunele E kategorije

-

Dozvola prolaska kroz sve tunele (za UN brojeve 2919 i 3331 pogledati takođe stavku 8.6.3.1)

Poglavlje 9.1

Oblast primene, definicije i zahtevi za odobrenje vozila

9.1.1

Oblast primene i definicije

9.1.1.1

Oblast primene
Propisi iz Dela 9 se primenjuju na vozila kategorije N i O, kao što je to definisano u Prilogu 7 konsolidovane Rezolucije o konstrukciji vozila (R.E.3)1, namenjenih za transport opasnog tereta.
Ovi zahtevi se odnose na vozilo, a vezani su za njegovu konstrukciju, odobrenje tipa, ispitivanja u cilju izdavanja Sertifikata i godišnje kontrole tehničkih karakteristika.

9.1.1.2

Definicije

Za potrebe dela 9:
"Vozilo" označava svako kompletno, nekompletno ili kompletirano vozilo namenjeno za drumski transport opasnog tereta;
"EX/II vozilo" ili "EX/III vozilo": označava vozilo namenjeno za transport eksplozivnih materija i predmeta (Klasa 1);
"FL vozilo": označava

(a)

vozilo namenjeno za transport tečnosti sa tačkom paljenja do najviše 61°C (sa izuzetkom dizel goriva koje zadovoljava standard EN 590: 2004, gasnog ulja i ulja za grejanje (lako) - UN br. 1202 - sa tačkom paljenja kao što je to specificirano u EN 590: 2004) u vozilima-cisternama ili demontažnim cisternama kapaciteta iznad 1 m3 ili u kontejner-cisternama ili u prenosivim cisternama kapaciteta iznad 3 m3,

(b)

vozilo namenjeno za transport zapaljivih gasova u vozilima-cisternama ili demontažnim cisternama kapaciteta iznad 1 m3 ili u kontejner-cisternama, prenosivim cisternama ili gasnim kontejnerima sa više elemenata (MEGC) kapaciteta iznad 3 m3,

(c)

baterijsko vozilo namenjeno za transport zapaljivih gasova, ukupnog kapaciteta iznad 1 m3;

"OX vozilo": označava vozilo namenjeno za transport vodonik-peroksida, stabilizovanog ili vodenog rastvora vodonik-peroksida, stabilizovanog sa više od 60% vodonik peroksida (Klasa 5.1, UN br. 2015) u vozilima-cisternama ili demontažnim cisternama kapaciteta iznad 1 m3 ili u kontejner-cisternama ili prenosivim cisternama kapaciteta iznad 3 m3;
"AT vozilo":

(a)

označava vozilo, različito od onih deklarisanih kao EX/III, FL ili OX, namenjeno za transport opasnog tereta u vozilima-cisternama ili demontažnim cisternama kapaciteta iznad 1 m3 ili kontejner-cisternama, prenosivim cisternama ili gasnim kontejnerima sa više elemenata (MEGC) kapaciteta iznad 3 m3,

(b)

baterijsko vozilo, različito od onog deklarisanog kao FL vozilo kapaciteta iznad 1 m3;

"Kompletno vozilo" podrazumeva bilo koje vozilo koje ne zahteva dodatno kompletiranje (npr. kombi vozila, teretna vozila, tegljači, priključna vozila)
"Nekompletno vozilo" podrazumeva bilo koje vozilo kome je potrebno dodatno kompletiranje u bar jednoj fazi (npr. vozilo bez nadgradnje)
"Kompletirano vozilo" podrazumeva bilo koje vozilo koje je rezultat višefaznog procesa (npr. šasija sa postavljenom nadgradnjom)
"Vozilo odobrenog tipa" podrazumeva bilo koje vozilo koje je odobreno prema ECE Pravilniku br. 1052 ili Direktivi 98/91/EC3.
"Sertifikat o odobrenju za vozilo za transport određenog opasnog tereta" predstavlja potvrdu nadležne institucije Ugovorne strane da pojedinačno vozilo namenjeno za transport opasnog tereta zadovoljava relevantne tehničke zahteve ovog Poglavlja kao EX/II, EX/III, FL, OX ili AT vozilo.

9.1.2

Odobrenje EX/II, EX/III, FL, OX i AT vozila
NAPOMENA: Za vozila različita od onih deklarisanih kao EX/II, EX/III, FL, OX i AT ne zahtevaju se neki specijalni Sertifikati osim onih koje impliciraju važeći Pravilnici o opštoj bezbednosti u zemlji registracije.

9.1.2.1

Opšte odredbe
EX/II, EX/III, FL, OX i AT vozila moraju zadovoljiti relevantne zahteve ovog Dela.
Svako kompletno ili kompletirano vozilo mora biti podvrgnuto prvoj kontroli od strane nadležnog organa u skladu sa administrativnim zahtevima ovog Dela, u cilju kontrole saobraznosti sa relevantnim tehničkim zahtevima Poglavlja 9.2 do 9.7.
Nadležni organi mogu odustati od prve kontrole tegljača za poluprikolicu sa odobrenjem tipa u skladu sa stavom 9.1.2.2, za koji je proizvođač, njegov propisno ovlašćeni predstavnik ili organ priznat od strane nadležnih organa vlasti izdao deklaraciju o usaglašenosti sa zahtevima iz Poglavlja 9.2.
Saobraznost vozila mora biti overena izdavanjem Sertifikata u skladu sa 9.1.3.
Ukoliko se zahteva da vozilo bude opremljeno sa sistemom za dugotrajno kočenje proizvođač vozila ili njegov propisno ovlašćeni predstavnik mora da izda deklaraciju o saobraznosti sa relevantnim propisima Aneksa 5 ECE Pravilnika 134. Ova deklaracija mora biti priložena prilikom obavljanja prve kontrole tehničkih karakteristika.

9.1.2.2

Zahtevi za odobrenje tipa
Na zahtev proizvođača ili njegovog propisno ovlašćenog predstavnika, vozila koja su predmet ispitivanja u cilju izdavanja Sertifikata u skladu sa stavom 9.1.2.1 mogu biti homologovana od strane nadležne institucije. Smatra se da su relevantni tehnički zahtevi iz Poglavlja 9.2 ispunjeni ako nadležni organi vlasti izdaju uverenje o odobrenju tipa u skladu sa ECE Pravilnikom br. 1052 ili Direktivom 98/91/EC3, ako tehnički zahtevi iz pomenutog Pravilnika, odnosno Direktive, odgovaraju onima iz Poglavlja 9.2 ovog Dela i ako se ni jednom prepravkom vozila ne utiče na važnost Sertifikata.
Ovo odobrenje tipa, dodeljeno od neke Ugovorne strane u Sporazumu, mora biti prihvaćeno od ostalih Ugovornih strana u Sporazumu, kao osiguranje saobraznosti vozila kada je pojedinačno vozilo predato radi kontrole u cilju izdavanja ADR odobrenja.
Tokom ispitivanja, samo oni delovi homologovanog nekompletnog vozila koji su dodati ili modifikovani tokom procesa kompletiranja vozila, moraju biti provereni radi kontrole saobraznosti sa zahtevima Poglavlja 9.2.

9.1.2.3

Godišnja kontrola tehničkih karakteristika
EX/II, EX/III, FL, OX i AT vozila podležu jednom godišnje kontroli tehničkih karakteristika u zemlji u kojoj su i registrovana kako bi se osiguralo da zadovoljavaju relevantne propise iz ovog dela kao i propise u okviru važećih nacionalnih pravilnika o opštoj bezbednosti (koji se odnose na kočenje, svetlosnu opremu itd.); ukoliko su ova vozila prikolice ili poluprikolice priključene za vučno vozilo tehničkoj kontroli podleže i samo vučno vozilo iz istih razloga.
Saobraznost vozila mora biti overena ili produženjem važnosti Sertifikata ili izdavanjem novog Sertifikata u skladu sa 9.1.3.

9.1.3

Sertifikat o odobrenju za vozilo

9.1.3.1

Usaglašenost EX/II, EX/III, FL, OX i AT vozila sa zahtevima iz ovog Dela predmet je Sertifikata o odobrenjuza vozilo za transport određenog opasnog teretakoji za svako vozilo ponaosob izdaju nadležni organi vlasti zemlje u kojoj je to vozilo registrovano, pod uslovom da se na kontroli tehničkih karakteristika vozila ili dobiju zadovoljavajući rezultati ili izda deklaracija o usaglašenosti sa zahtevima iz Poglavlja 9.2 u skladu sa stavom 9.1.2.1.

9.1.3.2

Poseban Sertifikat, izdat od strane nadležne institucije Ugovorne Strane u Sporazumu na čijoj teritoriji je vozilo registrovano, se prihvata od strane nadležnih institucija ostalih Ugovornih Strana u Sporazumu sve do isteka njegove važnosti.

9.1.3.3

Poseban Sertifikat mora da ima izgled identičan modelu prikazanom u stavu 9.1.3.5. Dimenzije Sertifikata moraju biti 210 mm x 297 mm (format A4). Mogu da se koriste i prednja i zadnja strana. Sertifikat mora biti bele boje sa ružičastom prugom izvučenom po dijagonali.
Ovaj Sertifikat mora biti ispunjen na zvaničnom jeziku ili na jednom od zvaničnih jezika zemlje koja ga izdaje. Ako ovaj jezik nije engleski, francuski ili nemački, naslov Sertifikata i bilo koje primedbe pod brojem 11, moraju biti napisane na engleskom, francuskom ili nemačkom jeziku.
Na posebnom Sertifikatu za vakuum cisterne za otpatke mora da stoji sledeći natpis: "vakuum cisterna za otpatke".

9.1.3.4

Poseban Sertifikat prestaje da važi najkasnije godinu dana od dana obavljanja kontrole tehničkih karakteristika koja je prethodila njegovom izdavanju. Naredni termin se, međutim, vezuje za poslednji datum zvaničnog isteka važnosti, ukoliko je kontrole tehničkih karakteristika izvršena u vremenskom intervalu od mesec dana pre ili posle ovog datuma.
Međutim, u slučaju cisterni koji podležu obaveznom periodičnom kontrolisanju, ovaj propis ne znači da ispitivanje zaptivenosti (nepropustljivosti), ispitivanje hermetičnosti hidrauličnim ispitnim pritiskom ili ispitivanje stanja unutrašnjosti cisterne mora da se izvodi u vremenskim intervalima kraćim od onih koji su navedeni u Poglavljima 6.8 i 6.9.

9.1.3.5

Obrazac Sertifikata o odobrenju za vozilo za transport određenog opasnog tereta

______________
1 Po definiciji za pogonska vozila i prikolice kategorije N i O kao što je to definisano u Prilogu 7 Konsolidovane rezolucije za konstrukciju vozila (R.E.Z) ili u Direktivi 97/27/EC.
2 Nepotrebno precrtati (-).
3 Označiti ono što odgovara (x).
4 Uneti odgovarajuću vrednost. Vrednost od 44t ne limitira "registrovanu/maksimalno dozvoljenu masu u eksploataciji" naznačenu u dokumentu(ima) o registraciji.

5 Materije pripisane kodu cisterne u br. 9 ili nekom drugom kodu cisterne dozvoljenom prema hijerarhiji u 4.3.3.1.2 ili 4.3.4.1.2, uz uzimanje u obzir posebnih odredbi, ukoliko se primenjuju.

6 Ne zahteva se kada su dozvoljene materije navedene u tački 10.2.

Poglavlje 9.2

Zahtevi za konstrukciju vozila

9.2.1

EX/II, EX/III, FL, OX i AT vozila moraju da zadovoljavaju zahteve iz ovog Poglavlja u skladu sa dole navedenom tabelom.
Za vozila različita od EX/II, EX/III, FL, OX i AT:
- zahtevi iz stave 9.2.3.1.1 (kočni sistem ispunjava zahteve propisane ECE Pravilnikom br. 13 ili Direktivom 71/320/ EEC) se primenjuju na sva vozila koja su prvi put registrovana posle 30. juna 1997. godine;
- zahtevi iz stave 9.2.5 (uređaj za ograničavanje brzine ispunjava zahteve propisane ECE Pravilnikom br. 89 ili Direktivom 92/6/ EEC) se primenjuju na sva motorna vozila, sa ukupnom masom iznad 12 tona, koja su prvi put registrovana posle 31. decembra 1987. godine i sva motorna vozila sa ukupnom masom iznad 3.5 tona ali ne preko 12 tona koja su prvi put registrovana posle 31. decembra 2007. godine.

VOZILA

KOMENTAR

TEHNIČKE KARAKTERISTIKE

EX/II

EX/III

AT

FL

OX

9.2.2

ELEKTRIČNA OPREMA

9.2.2.2

Provodnici

X

X

X

X

9.2.2.3

Glavni baterijski prekidač

9.2.2.3.1

Xa

Xa

a Zadnja rečenica stave 9.2.2.3.1. se primenjuje za vozila prvi put registrovana (ili puštena u promet ako registracija nije obavezna) od 01.07.2005.

9.2.2.3.2

X

X

9.2.2.3.3

X

9.2.2.3.4

X

X

9.2.2.4

Akumulatori

X

X

X

9.2.2.5

Instalacije pod stalnim naponom

9.2.2.5.1

X

9.2.2.5.2

X

9.2.2.6

Električna instalacija iza kabine vozača

X

X

9.2.3

OPREMA ZA KOČENJE

9.2.3.1

Opšti propisi

X

X

X

X

X

9.2.3.2

Antiblokirajući kočni sistem

X b, d

X b, d

X b, d

X b, d

b Primenjuje se na vozila koja su prvi put registrovana (ili puštena u promet, ako registracija nije obavezna) posle 30. juna 1993. godine u pogledu motornih vozila (tegljači i vozila sa krutom šasijom) ukupne mase preko 16 tona i priključna vozila (prikolice, poluprikolice i prikolice sa centralnom osovinom) ukupne mase preko 10 tona. Primenjuje se na motorna vozila odobrena za vuču prikolica ukupne mase preko 10 tona, koja su prvi put registrovana posle 30. juna 1995. godine. Primenjuje se na za sva vozila koja su prvi put odobrena u skladu sa stavom 9.1.2 posle 30. juna 2001. godine, bez obzira na datum njihove prve registracije.
d Počev od 1. januara 2010. godine, sva vozila moraju zadovoljiti tehničke zahteve iz ECE Pravilnika br. 13 ili izmenjene i dopunjene Direktive 71/320/EEC koji su na snazi na dan njihove prve registracije ili puštanja u promet, ali najmanje one iz ECE Pravilnika br. 13, niza izmena i dopuna pod oznakom 06 ili Direktive 71/320/EEC izmenjene i dopunjene Direktivom 91/422/EEC.
Priključna vozila (prikolice, poluprikolice i prikolice sa centralnom osovinom) moraju biti opremljene antiblokirajućim kočnim sistemom kategorije A. Motorna vozila moraju biti opremljena antiblokirajućim kočnim sistemom kategorije 1.

9.2.3.3

Sistem za dugotrajno kočenje-usporač

X c, d

X c, d

X c, d

X c, d

c Primenjuje se na motorna vozila po prvi put registrovana posle 30. juna 1993. godine čija je najveće masa preko 16 tona ili odobrena za vuču priključnih vozila najveće mase preko 10 tona.
g Počev od 1. januara 2010. godine, sva motorna vozila moraju ispuniti tehničke zahteve iz ECE Pravilnika br. 13 ili izmenjene i dopunjene Direktive 71/320/EEC koji su na snazi na dan njihove prve registracije, ali najmanje one iz ECE Pravilnika br. 13, niza izmena i dopuna pod oznakom 06 ili Direktive 71/320/EEC izmenjene i dopunjene Direktivom 91/422/EEC.
Tip sistema za trajno kočenje mora biti IIA.

9.2.3.4

Uređaji za kočenje kod priključnih vozila u slučaju opasnosti

9.2.3.4.1

X

9.2.3.4.2

X

9.2.4

PREVENCIJA RIZIKA OD POŽARA

9.2.4.2

Kabina vozila

X

9.2.4.3

Rezervoari za gorivo

X

X

X

X

9.2.4.4

Motor

X

X

X

X

9.2.4.5

Izduvni sistem

X

X

X

9.2.4.6

Sistem za trajno kočenje vozila

X

X

X

X

9.2.4.7

Pomoćni sistemi za grejanje

9.2.4.7.1
9.2.4.7.2
9.2.4.7.5

X e

X e

X e

X e

X e

e Primenjuje se na motorna vozila opremljena posle 30. juna 1999. godine. Za vozila opremljena pre 1. jula 1999. godine obavezno je zadovoljavanje zahteva od 1. januara 2010. godine.

9.2.4.7.3
9.2.4.7.4

X e

e Primenjuje se na motorna vozila opremljena posle 30. juna 1999. godine. Za vozila opremljena pre 1. jula 1999. godine obavezno je zadovoljavanje zahteva od 1. januara 2010. godine.

9.2.4.7.6

X

X

9.2.5

UREĐAJ ZA OGRANIČENJE BRZINE

X f

X f

X f

X f

X f

f Primenjuje se na motorna vozila ukupne mase iznad 12 tona registrovana posle 31. decembra 1987. godine i za sva motorna vozila ukupne mase preko 3.5 tona ali ne preko 12 tona registrovana posle 31. decembra 2007. godine.

9.2.6

Uređaj za spajanje priključnih vozila

X

X

9.2.2

Električna oprema

9.2.2.1

Opšte odredbe
Električna instalacija u celini mora da zadovoljava odredbe iz stavi 9.2.2.2 - 9.2.2.6 prema tabeli iz dela 9.2.1.

9.2.2.2

Provodnici

9.2.2.2.1

Provodnici moraju biti tako dimenzionisani da se ne pregrevaju. Moraju biti na adekvatan način izolovani. Sva električna kola moraju biti zaštićena osiguračima ili automatskim prekidačima, s izuzetkom sledećih kola:
- od akumulatora do uređaja za hladan start i zaustavljanje motora;
- kolo od akumulatora do alternatora;
- kolo od alternatora do kutije sa osiguračima ili automatskim prekidačima;
- od akumulatora do elektropokretača;
- od akumulatora do kućišta za regulaciju snage sistema za trajno kočenje (videti 9.2.3.3), ukoliko je ovaj sistem električni ili elektromagnetni;
- od akumulatora do električnog mehanizma za podizanje osovine obrtne platforme.
Gore navedena nezaštićena kola moraju biti što kraća.

9.2.2.2.2

Kablovi moraju biti dobro pričvršćeni i tako postavljeni da su provodnici na adekvatan način zaštićeni od mehaničkih i termičkih naprezanja

9.2.2.3

Glavni baterijski prekidač

9.2.2.3.1

Prekidač za prekidanje svih električnih kola mora da se nalazi što bliže akumulatoru. Ako se koristi jednopolni prekidač on mora biti postavljen na dovodnom a ne na odvodnom kolu (uzemljenju).

9.2.2.3.2

U kabini vozača mora biti instaliran komandni uređaj koji olakšava funkcije isključivanja i ponovnog uključivanja prekidača. Ovaj uređaj mora biti lako pristupačan i jasno označen. Mora biti zaštićen od nehotičnog aktiviranja putem postavljanja zaštitnog poklopca, upotrebom dvostepenog komandnog uređaja ili na neki drugi adekvatan način. Mogu da se instaliraju i dodatni komandni uređaji pod uslovom da su jasno označeni i zaštićeni od nehotičnog aktiviranja. Ako se koristi električni kontrolni uređaj(i), njegova električna kola podležu zahtevima iz stave 9.2.2.5.

9.2.2.3.3

Kućište prekidača mora imati stepen zaštite IP65 prema standardu IEC 529.

9.2.2.3.4

Kablovski spojevi na prekidaču moraju imati stepen zaštite IP54. Međutim, ovo ne važi za one spojeve koji se nalaze u kućištu koje može biti i samo kućište glavnog baterijskog prekidača. U tom slučaju da ne bi došlo do kratkog spoja dovoljno je izvršiti izolaciju spojeva sa na primer gumenom kapom.

9.2.2.4

Akumulatori
Kleme akumulatora moraju biti električno izolovane ili pokrivene izolacionim poklopcem kućišta akumulatora. Ukoliko se akumulatori ne nalaze ispod haube motora tada moraju da se nalaze u kućištu koje se provetrava.

9.2.2.5

Instalacije pod stalnim naponom

9.2.2.5.1

(a)

Oni delovi električne instalacije, uključujući provodnike, koji ostaju pod naponom i nakon aktiviranja glavnog baterijskog prekidača moraju biti podesni za upotrebu u opasnim zonama. Takva oprema mora da zadovoljava opšte zahteve iz IEC 60079, delovi 0 i 141, i dodatne zahteve iz IEC 60079, delovi 1, 2, 5, 6, 7, 11, 15 ili 182;

(b)

Za primenu IEC 60079, deo 141, mora da se upotrebi sledeća klasifikacija:
Ona električna instalacija pod stalnim naponom, uključujući provodnike, koja ne podleže propisima iz stavi 9.2.2.3 i 9.2.2.4 mora da zadovoljava zahteve za Zonu 1, za električnu opremu u celini, ili da zadovoljava zahteve za Zonu 2, za električnu opremu koja se nalazi u kabini vozača. Moraju biti zadovoljeni zahtevi za eksplozivnu grupu IIC, temperaturske klase T6.
Međutim, električna instalacija mora biti temperaturske klase T4 ako se ona nalazi u okruženju gde temperatura uzrokovana ne-električnim delovima prelazi granicu klase T6.

(c)

Provodnici za električnu instalaciju pod stalnim naponom moraju ili da ispunjavaju zahteve IEC 60079, deo 7 ("povećana bezbednost") i da budu osigurani topljivim osiguračima ili automatskim prekidačima postavljenim što je moguće bliže izvoru napajanja, ili u slučaju "bitne sigurnosne opreme" moraju biti zaštićeni sigurnosnom pregradom postavljenom što je moguće bliže izvoru napajanja.

_________________
1 Zahtevi iz dela 14 IEC 60079 nemaju prednost u odnosu na zahteve iz ovog dela.
2 Kao alternativa se mogu koristiti opšti zahtevi iz EN 50014 i dodati zahtevi iz EN 50015, EN 50016, EN 50017, EN 50018, EN 50019, EN 50020, EN 50021 ili EN 50028.

9.2.2.5.2

"Bypass" priključci glavnog baterijskog prekidača za električnu opremu koja ostaje pod naponom u uslovima aktiviranja glavnog baterijskog prekidača moraju biti zaštićeni od pregrevanja osiguračima, kontaktnim dugmadima ili sigurnosnim elementima (limitatori struje).

9.2.2.6

Propisi za deo električne instalacije koji se nalazi iza kabine vozača

Celokupna instalacija mora biti tako projektovana, izrađena i zaštićena da u normalnim uslovima eksploatacije vozila ne može da se zapali ili da izazove kratak spoj, odnosno da se u slučaju sudara ili oštećenja mogućnost ovih pojava svede na minimum. Posebno:

9.2.2.6.1

Provodnici
U normalnim uslovima eksploatacije vozila provodnici iza kabine vozača moraju biti zaštićeni od udara, abrazije i tarenja. Primeri adekvatne zaštite su prikazani na slikama 1, 2, 3 i 4, u daljem tekstu. Međutim, za kablove indikatora antiblokirajućih kočnih uređaja se ne zahteva dodatna zaštita.

9.2.2.6.2

Osvetljenje
Zabranjena je upotreba sijalica sa navojnim grlom.

9.2.2.6.3

Električni priključci
Električni priključci između motornih i priključnih vozila moraju imati stepen zaštite IP54 prema IEC 529 i tako konstruisani da se ne mogu nehotično razdvojiti. Primeri odgovarajućih spojeva su dati u standardima ISO 12 098:1994 i ISO7638:1985.

9.2.3

Oprema za kočenje

9.2.3.1

Opšte odredbe

9.2.3.1.1

Motorna i priključna vozila namenjena za upotrebu kao transportne jedinice za transport opasnog tereta moraju da zadovolje sve relevantne tehničke zahteve iz ECE Pravilnika br. 133 ili Direktive 71/320/EEC4, sa svim izmenama i dopunama i uz preciziranje datuma njihove primene.

________________
3 ECE Pravilnik br. 13 (Jednoobrazni propisi za odobrenje vozila kategorija M, N i O u pogledu kočenja).
4 Direktiva 71/320/EEC (publikovana u originalu u zvaničnom časopisu evropske zajednice u broju L202 od 6.9.1971. godine).

9.2.3.1.2

EX/II, EX/III, FL, OX i AT vozila moraju zadovoljavati zahteve ECE Pravilnika br. 13, aneks 5.

9.2.3.2

Sigurnosni kočni uređaji za priključna vozila

9.2.3.2.1

Priključna vozila moraju biti opremljene sa efikasnim sistemom za kočenje ili zaustavljanje u slučaju da dođe do odvajanja od motornog vozila koje ih vuče.

9.2.3.2.2

Priključna vozila moraju biti opremljene sa efikasnim uređajem za kočenje koji deluje na sve točkove, koji se aktivira putem komande radne kočnice vučnog vozila i koji automatski zaustavlja priključno vozilo u slučaju prekida spajanja.

9.2.4

Smanjenje rizika od izbijanja požara

9.2.4.1

Opšte odredbe
Tehničke odredbe koje slede, primenjuju se u skladu sa sadržajem tabele iz stave 9.2.1.

9.2.4.2

Kabina vozila
Ukoliko kabina vozila nije izrađena od teško zapaljivih materijala, sa zadnje strane kabine mora da se postavi zaštitna ploča iste širine kao i cisterna, izrađena od metala ili nekog drugog podesnog materijala. Svi prozori na zadnjem delu kabine moraju biti hermetički zatvoreni sigurnosnim staklom otpornim na vatru i okvirom takođe otpornim na vatru. Pored toga razmak između cisterne i kabine ili zaštitne ploče mora da iznosi najmanje 15 cm.

9.2.4.3

Rezervoari za gorivo

Rezervoari za gorivo za napajanje motora motornog vozila moraju da zadovoljavaju sledeće zahteve:

(a)

U slučaju bilo kakvog curenja, gorivo mora da kaplje direktno na zemlju bez mogućnosti dolaženja u kontakt sa zagrejanim delovima vozila ili sa tovarom;

(b)

Rezervoari za gorivo sa benzinom moraju biti opremljeni sa efikasnim hvatačem varnica postavljenim na otvoru za punjenje ili sa zatvaračem koji omogućava hermetičko zaptivanje ovog otvora.

9.2.4.4

Motor

Motor za pogon vozila mora biti tako opremljen i postavljen da ne postoji bilo kava opasnost za tovar usled zagrevanja ili paljenja motora. Kod EX/II i EX/III vozila motor mora biti tako konstruisan da do upaljenja dolazi putem kompresije (dizel-motor).

9.2.4.5

Izduvni sistem

Izduvni sistem i izduvne cevi moraju biti tako usmereni ili zaštićeni da ne postoji bilo kakva opasnost za tovar usled zagrevanja ili paljenja. Delovi izduvnog sistema koji se nalaze direktno ispod rezervoara za gorivo (dizel) moraju biti udaljeni najmanje100 mm ili obezbeđeni termičkom zaštitom.

9.2.4.6

Sistem za dugotrajno kočenje vozila-usporač

Vozila opremljena sistemom za dugotrajno kočenje-usporačem koji generiše visoku temperaturu, lociranim iza zadnjeg dela kabine vozača, moraju biti opremljena sa dobro pričvršćenom termičkom zaštitom postavljenom između ovog sistema i cisterne ili tovara kako bi se izbeglo bilo kakvo zagrevanje, čak i lokalno, zida cisterne ili tovara.
Pored toga, termička zaštita mora da štiti sistem za kočenje od bilo kakvog, čak i nehotičnog, izlivanja ili curenja tovara. Npr. smatra se da je zaštita koja uključuje pregradu od dvostrukog lima zadovoljavajuća.

9.2.4.7

Pomoćni sistemi za grejanje

9.2.4.7.1

Pomoćni sistemi za grejanje moraju biti usklađeni sa relevantnim tehničkim zahtevima iz ECE Pravilnika br. 1225 sa važećim izmenama i dopunama ili Direktive 2001/56/EC6 sa važećim izmenama i dopunama u skladu sa, u ovim dokumentima, preciziranim datumima početka njihove primene i odredbama iz stavi 9.2.4.7.2 i 9.2.4.7.3 koje se primenjuju prema tabeli iz stave 9.2.1.

9.2.4.7.2

Pomoćni sistemi za grejanje i njihovi izduvni cevovodi moraju biti tako konstruisani, pozicionirani, zaštićeni ili obloženi da onemogućavaju bilo kakav rizik izazvan pregrevanjem ili upaljenjem tovara. Smatra se da je ovaj zahtev zadovoljen ukoliko rezervoar za gorivo i izduvni sistem aparata odgovaraju propisima, sličnim onim koji važe za rezervoare goriva i izduvne sisteme vozila, navedenim u odgovarajućim stavama 9.2.4.3 i 9.2.4.5.

9.2.4.7.3

Pomoćni sistemi za grejanje smeju da se dezaktiviraju samo primenom jedne od sledećih metoda:

(a)

Namernim isključivanjem iz kabine vozača pomoću ručnog prekidača;

(b)

Zaustavljanjem motora vozila; u ovom slučaju ponovno aktiviranje uređaja za grejanje može da se izvrši ručno od strane vozača;

(c)

Aktiviranjem pumpe za napajanje na motornom vozilu koje transportuje opasne terete.

9.2.4.7.4

Dozvoljeno je funkcionisanje sistema za grejanje izvesno vreme i nakon isključivanja sistema. Kod metoda 9.2.4.7.3 (b) i (c) mora da se na odgovarajući način osigura prekid dovoda vazduha u intervalu od najviše 40 sekundi od momenta deaktivacije. Smeju da se koriste samo oni grejači za koje postoji dokaz da je izmenjivač toplote otporan na redukovani ciklus rada nakon isključivanja od 40 sekundi za vreme njihove normalne upotrebe.

9.2.4.7.5

Pomoćni sistem za grejanje mora da se aktivira ručno pomoću prekidača. Zabranjeni su programabilni uređaji.

9.2.4.7.6

Zabranjeni su pomoćni sistemi za grejanje sa gasovitim gorivom.

9.2.5

Uređaji za ograničavanje brzine

Motorna vozila (vozila sa krutom šasijom i tegljači za poluprikolice) sa maksimalnom masom iznad 3.5 tona moraju, u skladu sa tehničkim zahtevima iz ECE Pravilnika br. 897, sa uključenim izmenama i dopunama, biti opremljeni sa uređajem za ograničenje brzine. Setovana vrednost brzine ne sme da pređe 90 km/h, imajući u vidu tehnološku toleranciju uređaja.

9.2.6

Uređaji za spajanje priključnih vozila

Uređaji za spajanje priključnih vozila moraju da zadovoljavaju tehničke zahteve iz ECE Pravilnika br. 554 ili Direktive 94/20/EC5, sa uključenim izmenama i dopunama, u skladu sa tamo navedenim datumima njihove primene.

_______________
5 ECE Pravilnik br. 122 (Pravilnik o odobrenju tipa grejnog sistema i odobrenju vozila s obzirom na u njemu postojeći merni sistem).
6 Direktiva Evropskog parlamenta i Saveta 2001/56/EC od 27. septembra 2001. godine o grejnim sistemima motornih vozila i njihovih prikolica (prvobitno objavljena u Službenom glasniku Evropske zajednice br. L292 od 9. novembra 2001. godine).
7ECE Pravilnik br. 89: jednoobrazni propisi za odobrenje:
I. Vozila u odnosu na njihovu maksimalnu brzinu;
II. Vozila u odnosu na ugradnju homologovanih uređaja za ograničenje brzine (SLD);
III. Uređaja za ograničenje brzine (SLD).
Alternativno, mogu da se primenjuju i odgovarajući propisi iz Direktive 92/6/EEC Saveta, od 10. februara 1992. godine (publikovane u originalu u zvaničnom žurnalu evropske zajednice br. L 057 od 02.03.1992. godine) i Direktive 92/24/EEC Saveta, od 31. marta 1992. godine (publikovane u originalu u zvaničnom žurnalu evropske zajednice br. L 129 od 14.05.1992. godine), sa uključenim izmenama i dopunama, pod uslovom da su izmene i dopune unete u skladu sa najnovijim izmenama i dopunama ECE Pravilnika br. 89, važećeg u vreme odobrenja vozila.
4 ECE Pravilnik br. 55 (Jednoobrazni propisi za odobrenje elemenata za mehaničko spajanje skupa vozila).
5 Direktiva 94/20/EC evropskog Parlamenta i Saveta od 30. maja 1994. godine (publikovana u originalu u zvaničnom žurnalu evropske zajednice br. L 195 od 29.07.1994. godine).

Poglavlje 9.3

Dodatni zahtevi za kompletna ili kompletirana EX/II ili EX/III vozila namenjena za transport eksplozivnih materija i predmeta (klasa 1) u ambalaži

9.3.1

Materijali koji se koriste za izradu karoserije vozila

Za izradu karoserije ne smeju da se koriste materijali skloni formiranju opasnih jedinjenja sa eksplozivnim materijama koje se transportuju.

9.3.2

Pomoćni sistemi za grejanje

9.3.2.1

Pomoćni sistemi za grejanje ne smeju biti instalirani u tovarnim prostorima EX/II i EX/III vozila.

9.3.2.2

Pomoćni sistemi za grejanje moraju da zadovoljavaju zahteve iz stavi 9.2.4.7.1, 9.2.4.7.2, 9.2.4.7.5, 9.2.4.7.6 kao i zahteve u daljem tekstu:

9.3.2.3

Prekidač pomoćnog sistema za grejanje može biti instaliran i van kabine vozača;
Uređaj može da se isključi izvan tovarnog prostora;
i
Dokaz o otpornosti izmenjivača toplote na reducirani ciklus funkcionisanja nakon isključivanja nije potreban.

9.2.3.4

U tovarnom prostoru ne smeju da se nalaze rezervoari za gorivo, pogonski elementi, cevovodi za dovod vazduha za sagorevanje ili grejanje kao ni izlazni otvori izduvnog cevovoda neophodnog za funkcionisanje pomoćnog sistema za grejanje.

9.3.3

EX/II vozila

Vozila moraju biti konstruisana, izrađena i opremljena tako da su eksplozivi zaštićeni od spoljašnjih opasnosti i vremenskih nepogoda. Ova vozila moraju biti zatvorena ili prekrivena ciradom. Cirada mora biti otporna na cepanje i izrađena od nepromočivog, teško zapaljivog materijala1. Cirada mora da bude tako rastegnuta da pokriva tovarni prostor sa svih strana.
Svi otvori tovarnog prostora moraju imati fino nalegajuća vratanca ili poklopce koji se zaključavaju. Vozački deo mora biti odvojen od tovarnog prostora kontinualnom pregradom.

________________
1 U slučaju zapaljivosti, smatraće se da je ovaj zahtev ispunjen ako, u skladu sa procedurama preciziranim u ISO standardu 3795:1989 "Drumska vozila, traktori i poljoprivredna i mehanizacija u šumarstvu - Određivanje zapaljivosti materijala u unutrašnjosti", uzorci materijala od kojeg je načinjen pokrov gore brzinom ne većom od 100 mm/min.

9.3.4

EX/III vozila

9.3.4.1

Vozila moraju biti konstruisana, izrađena i opremljena tako da su eksplozivi zaštićeni od spoljašnjih opasnosti i vremenskih nepogoda. Ova vozila moraju biti zatvorena. Vozački deo mora biti odvojen od tovarnog prostora kontinualnom pregradom. Površine tovarnog prostora moraju biti kontinualne. U tovarnom prostoru mogu se postaviti tačke za vezivanje tovara. Sve spojnice moraju biti zatvorene. Sve brave na vratima moraju da se zaključavaju. One moraju biti tako postavljene i izrađene da formiraju preklop preko zglobova.

9.3.4.2

Karoserija mora biti napravljena od materijala otpornog na temperaturu i plamen, minimalne debljine 10 mm. Smatra se da je ovaj zahtev ispunjen ukoliko su korišćeni materijali Klase B-S3-d2, prema standardu EN 13501-1:2002.
Ukoliko je karoserija napravljena od metala, celokupna unutrašnja površina mora biti obložena materijalom koji ispunjava gore navedene zahteve.

9.3.5

Tovarni prostor i motor

Motor mora da se nalazi ispred prednjeg zida tovarnog prostora; ipak može se postaviti i ispod tovarnog prostora pod uslovom da je to izvedeno na takav način da bilo kakvo povećano zagrevanje ne predstavlja opasnost po tovar podizanjem temperature unutrašnje površine tovarnog prostora iznad 80 oC.

9.3.6

Tovarni prostor i izduvni sistem

Izduvni sistem EX/II i EX/III vozila ili neki drugi delovi ovih kompletnih ili kompletiranih vozila moraju biti tako konstruisani i postavljeni da bilo kakvo povećano zagrevanje ne predstavlja opasnost za tovar podizanjem temperature unutrašnje površine tovarnog prostora iznad 80 oC.

9.3.7

Električna oprema

9.3.7.1

Nominalni napon električnog sistema ne sme da pređe 24V.

9.3.7.2

Osvetljenje tovarnog prostora mora biti izvedeno na krovu tovarnog prostora i prekriveno tj. bez izloženih provodnika ili sijalica.
U slučaju grupe kompatibilnosti J, električna instalacija mora da ima najmanje IP65 stepen zaštite (na pr. nezapaljiva, kategorije Eex d). Bilo koja električna oprema pristupačna iz unutrašnjosti tovarnog prostora mora biti zaštićena od mehaničkih uticaja iz unutrašnjosti tovarnog prostora.

9.3.7.3

Električna instalacija na EX/III vozilima mora da zadovoljava zahteve iz stavi 9.2.2.2, 9.2.2.3, 9.2.2.4, 9.2.2.5.2 i 9.2.2.6.
Električna instalacija u tovarnom prostoru ne sme da propušta prašinu (najmanje IP54 stepen zaštite ili ekvivalent) ili, u slučaju grupe kompatibilnosti J, da ima najmanje IP65 stepen zaštite, (na pr. nezapaljiva, kategorija Eex d).

Poglavlje 9.4

Dodatni zahtevi koji se odnose na konstrukciju karoserije kompletnih ili kompletiranih vozila namenjenih za transport opasnog tereta u ambalaži (različitih od EX/II i EX/III vozila)

9.4.1

Pomoćni sistemi za grejanje moraju da zadovoljavaju sledeće zahteve:

(a)

Prekidač može biti postavljen i izvan kabine vozača;

(b)

Uređaj može biti dezaktiviran i izvan tovarnog prostora; i

(c)

Ne zahteva se verifikacija otpornosti izmenjivača toplote na redukovani ciklus rada nakon dezaktiviranja.

9.4.2

Ukoliko je vozilo namenjeno za transport opasnog tereta za koji su propisane nalepnice opasnosti saobrazne modelima br. 1, 1.4, 1.5, 1.6, 3, 4.1, 4.3, 5.1 ili 5.2, u tovarnom prostoru ne smeju da se nalaze rezervoari za gorivo, pogonski elementi, cevovodi za dovod vazduha za sagorevanje ili grejanje kao ni izlazni otvori izduvnog cevovoda neophodnog za funkcionisanje pomoćnog sistema za grejanje. Mora se osigurati da tovar ne blokira izlazni otvor vazduha za grejanje. Temperatura do koje paketi smeju da se zagreju ne sme da pređe 50°C. Uređaji za grejanje koji se nalaze u tovarnom prostoru moraju biti tako konstruisani da u radnim uslovima onemogućavaju upaljenje eksplozivne atmosfere.

9.4.3

Dodatni zahtevi koji se odnose na konstrukciju karoserije vozila namenjenih za transport pojedinog opasnog tereta ili specifične ambalaže mogu biti uključeni u Deo 7, Poglavlje 7.2, u skladu sa naznakama iz kolone 16 u okviru tabele A iz Poglavlja 3.2, za datu materiju.

Poglavlje 9.5

Dodatni zahtevi koji se odnose na konstrukciju karoserija kompletnih ili kompletiranih vozila namenjenih za transport čvrstog opasnog tereta u rasutom stanju

9.5.1

Pomoćni sistemi za grejanje moraju da zadovoljavaju sledeće zahteve:

(a)

Prekidač može biti postavljen i izvan kabine vozača;

(b)

Uređaj može biti dezaktiviran i izvan tovarnog prostora; i

(c)

Ne zahteva se verifikacija otpornosti izmenjivača toplote na redukovani ciklus rada nakon dezaktiviranja.

9.5.2

Ukoliko je vozilo namenjeno za transport opasnog tereta za koji su propisane nalepnice opasnosti saobrazne modelima br. 1, 1.4, 1.5, 1.6, 3, 4.1, 4.3, 5.1 ili 5.2, u tovarnom prostoru ne smeju da se nalaze rezervoari za gorivo, pogonski elementi, cevovodi za dovod vazduha za sagorevanje ili grejanje kao ni izlazni otvori izduvnog cevovoda neophodnog za funkcionisanje pomoćnog sistema za grejanje. Mora se osigurati da tovar ne blokira izlazni otvor vazduha za grejanje. Temperatura do koje paketi smeju da se zagreju ne sme da pređe 50°C. Uređaji za grejanje koji se nalaze u tovarnom prostoru moraju biti tako konstruisani da u radnim uslovima onemogućavaju upaljenje eksplozivne atmosfere.

9.5.3

Dodatni zahtevi koji se odnose na konstrukciju karoserije vozila namenjenih za transport pojedinog opasnog tereta ili specifične ambalaže mogu biti uključeni u Deo 7, Poglavlje 7.2, u skladu sa naznakama iz kolone 16 u okviru tabele A iz Poglavlja 3.2, za datu materiju.

Poglavlje 9.6

Dodatni zahtevi koji se odnose na kompletna ili kompletirana vozila namenjena za transport temperaturski kontrolisanih materija

9.6.1

Vozila sa izolacijom, vozila hladnjače i vozila rashladne mašine namenjena za transport temperaturski kontrolisanih materija moraju da ispunjavaju sledeće uslove:

(a)

vozilo mora biti takvo i na takav način opremljeno u pogledu izolacije i sredstava za rashlađivanje da ne dolazi do prekoračenja kontrolne temperature propisane u stavama 2.2.41.1.17 i 2.2.52.1.16 kao i 2.2.41.4 i 2.2.52.4 za materije koje se transportuju. Ukupni koeficijent prelaza toplote ne sme biti veći od 0.4 W/m2K;

(b)

vozilo mora biti tako opremljeno da pare materija ili sredstava za hlađenje ne mogu da prodru u kabinu vozača;

(c)

vozila moraju biti opremljena sa podesnim uređajem koji omogućava da se u svako doba iz kabine vozača može odrediti temperature koja preovladava u tovarnom prostoru;

(d)

tovarni prostor mora biti opremljen sa ventilacijom ili sa ventilima za ventilaciju ukoliko postoji rizik od opasnog porasta nadpritiska u njemu. Po potrebi, mora se voditi računa da ventilacija ili ventili za ventilaciju ne utiču negativno na hlađenje;

(e)

sredstvo za hlađenje mora biti nezapaljivo; i

(f)

aparati za hlađenje kod vozila sa mehaničkim sistemom za hlađenje moraju biti u stanju da funkcionišu nezavisno od rada motora koji se koristi za pogon vozila.

9.6.2

U Poglavlju 7.2 (R1 do R5) su navedene pogodne metode (videti V8(3)) koje onemogućavaju da dođe do prekoračenja kontrolne temperature. Zavisno od korišćene metode u Poglavlju 7.2 mogu da se unesu dodatne odredbe koje se odnose na konstrukciju karoserije vozila.

Poglavlje 9.7

Dodatni zahtevi koji se odnose na fiksirane cisterne (vozila cisterne), baterijska vozila i kompletna ili kompletirana vozila namenjena za transport opasnog tereta u demontažnim cisternama kapaciteta iznad 1 m3 ili u kontejner-cisternama, prenosivim cisternama ili gasnim kontejnerima sa više elemenata kapaciteta iznad 3 m3 EX/III, FL, OX i AT vozila)

9.7.1

Opšte odredbe

9.7.1.1

Pored vozila u užem smislu ili pogonskih jedinica koje se mogu upotrebiti umesto istog, vozilo-cisterna obuhvata jedno ili više tela cisterne, elemente opreme kao i priključke za montažu tela cisterne na vozilo ili pogonske jedinice.

9.7.1.2

Kada je demontažna cisterna pričvršćena na vozilo tada za celokupnu jedinicu važe isti zahtevi kao i za vozila-cisterne.

9.7.2

Zahtevi koji se odnose na cisterne

9.7.2.1

Fiksirane ili demontažne cisterne izrađene od metala moraju da zadovoljavaju relevantne zahteve iz Poglavlja 6.8.

9.7.2.2

U slučaju boca, velikih boca, buradi pod pritiskom i svežnjeva boca elementi baterijskih vozila kao i elementi gasnih kontejnera sa više elemenata moraju da zadovoljavaju relevantne zahteve iz Poglavlja 6.2 dok u slučaju cisterni moraju da zadovoljavaju zahteve iz Poglavlja 6.8.

9.7.2.3

Kontejner-cisterne izrađene od metala moraju da zadovoljavaju zahteve iz Poglavlja 6.8 dok prenosive cisterne moraju da zadovoljavaju zahteve iz Poglavlja 6.7 ili, eventualno, onih iz IMDG Koda (videti 1.1.4.2).

9.7.2.4

Cisterne izrađeni od ojačanih plastičnih vlakana moraju da zadovoljavaju zahteve iz Poglavlja 6.9.

9.7.2.5

Vakuum cisterne za otpatke moraju da zadovoljavaju zahteve iz Poglavlja 6.10.

9.7.3

Elementi za pričvršćivanje

Elementi za pričvršćivanje moraju biti tako konstruisani da izdrže statička i dinamička naprezanja u normalnim uslovima transporta a, u slučaju vozila-cisterni, baterijskih vozila i vozila sa demontažnim cisternama, minimalna naprezanja definisana u stavama 6.8.2.1.2, 6.8.2.1.11 - 6.8.2.1.15 i 6.8.2.1.16.

9.7.4

Uzemljenje FL vozila

Cisterne izrađene od metala ili od ojačanih plastičnih vlakana FL vozila-cisterni i elementi baterije FL baterijskih vozila, moraju biti povezani sa šasijom pomoću, najmanje jednog, dobrog električnog spoja. Mora da se izbegne bilo kakav kontakt metala koji može da dovede do elektrohemijske korozije.
NAPOMENA: Videti isto tako stave 6.9.1.2 i 6.9.2.14.3.

9.7.5

Stabilnost vozila-cisterni

9.7.5.1

Kod natovarenog vozila-cisterne ukupna širina površine naleganja na tlo (rastojanje duž iste osovine između spoljašnjih tačaka kontakta leve i desne gume sa tlom) mora da iznosi najmanje 90% od visine težišta. Kod skupa vozila opterećenje (masa) na osovinama tegljača od strane natovarene poluprikolice ne sme da pređe 60% od dozvoljene ukupne mase natovarenog skupa vozila.

9.7.5.2

Vozila-cisterne sa fiksiranim cisternama kapaciteta iznad 3 m3, namenjena za transport opasnih roba u tečnom ili rastopljenom stanju, testirana pod pritiskom ispod 4 bara, moraju dodatno da zadovolje i tehničke zahteve ECE Pravilnika br. 1111 u pogledu bočne stabilnosti sa uključenim izmenama i dopunama i naznačenim datumima njihove primene. Zahtevi se primenjuju na vozila-cisterne koja su prvi put registrovana posle 1. jula 2003. godine.

_______________
1 ECE Pravilnik br. 111: Jednoobrazni propisi za odobrenje vozila-cisterni kategorija N i O u pogledu stabilnosti na prevrtanje.

9.7.6

Zaštita zadnje strane vozila

Sa zadnje strane vozila, celom širinom cisterne, mora biti postavljen branik dovoljno otporan na udar sa zadnje strane. Razmak između zadnjeg zida cisterne i unutrašnjeg dela branika mora da iznosi najmanje 100 mm (ovaj razmak se meri od najisturenije tačke na zadnjem zidu cisterne ili od onih instalacija ili priključaka koji najviše štrče a u kontaktu su sa materijama koje se transportuju). Vozila sa nagnutim cisternama za transport praškastih ili zrnastih materija i nagnute vakuum cisterne za otpatke sa pražnjenjem sa zadnje strane ne zahtevaju branik ukoliko su elementi zadnjeg dela cisterne opremljeni sredstvima za zaštitu koji štite cisternu na isti način kao i branik.
NAPOMENA 1: Ova odredba ne važi za vozila koja se koriste za transport opasnog tereta u kontejner-cisternama, gasnim kontejnerima sa više elemenata (MEGC) ili u prenosivim cisternama.

NAPOMENA 2: Za zaštitu cisterni od oštećenja uzrokovanog udarom s bočne strane ili prevrtanjem videti stave 6.8.2.1.20 i 6.8.2.1.21 ili, u slučaju prenosivih cisterni, 6.7.2.4.3 i 6.7.2.4.5.

9.7.7

Pomoćni sistemi za grejanje

9.7.7.1

Pomoćni sistemi za grejanje moraju da zadovoljavaju zahteve iz stavi 9.2.4.7.1, 9.2.4.7.2 i 9.2.4.7.5 kao i sledeće zahteve:

(a)

Prekidač može biti postavljen i izvan kabine vozača;

(b)

Uređaj može biti dezaktiviran i izvan tovarnog prostora; i

(c)

Ne zahteva se verifikacija otpornosti izmenjivača toplote na redukovani ciklus rada nakon dezaktiviranja.

Kod FL vozila ovi sistemi moraju dodatno da zadovoljavaju i zahteve iz stavi 9.2.4.7.3 i 9.2.4.7.4.

9.7.7.2

Ukoliko je vozilo namenjeno za transport opasnog tereta za koji su propisane nalepnice opasnosti saobrazne modelima br. 3, 4.1, 4.3, 5.1 ili 5.2, u tovarnom prostoru ne smeju da se nalaze rezervoari za gorivo, pogonski elementi, cevovodi za dovod vazduha za sagorevanje ili grejanje kao ni izlazni otvori izduvnog cevovoda neophodnog za funkcionisanje pomoćnog sistema za grejanje. Mora se osigurati da tovar ne blokira izlazni otvor vazduha za grejanje. Temperatura do koje paketi smeju da se zagreju ne sme da pređe 50°C. Uređaji za grejanje koji se nalaze u tovarnom prostoru moraju biti tako konstruisani da u radnim uslovima onemogućavaju upaljenje eksplozivne atmosfere.

9.7.8

Električna oprema

9.7.8.1

Električna instalacija na FL vozilima za koju se zahteva odobrenje prema zahtevima iz stave 9.1.2 mora da zadovoljava zahteve iz stavi 9.2.2.2, 9.2.2.3, 9.2.2.4, 9.2.2.5.1 i 9.2.2.6.
Međutim, kompletiranja ili modifikacije električne instalacije vozila moraju da zadovoljavaju odgovarajuće zahteve za električni aparat relevantne grupe i temperaturske klase u skladu sa materijama koje se transportuju.
NAPOMENA: Za prelazne odredbe videti takođe i 1.6.6.

9.7.8.2

Električna oprema na FL vozilima, smeštena na mestu koje predstavlja ili za koje se očekuje da može da predstavlja takav eksplozivni ambijent da su specijalne mere predostrožnosti neophodne, mora biti podesna za eksploataciju u opasnim zonama. Takva oprema mora da zadovoljava opšte zahteve iz IEC 60079, delovi 0 i 14, i dodatne zahteve iz IEC 60079, delovi 1, 2, 5, 6, 7, 11 i 182. Moraju biti zadovoljeni odgovarajući zahtevi za električni aparat relevantne grupe i temperaturske klase u skladu sa materijama koje se transportuju.
Prilikom primene IEC 60079, deo 142, mora se koristiti sledeća klasifikacija:

ZONA 0
Uključuje komore cisterne, instalacije za punjenje i pražnjenje i cevovode za rekuperaciju pare.

ZONA 1
Unutar kutije za opremu koja se koristi za punjenje i pražnjenje kao i zone unutar radijusa od 0.5 m oko uređaja za ventilaciju i sigurnosnih ventila za relaksaciju pritiska.

9.7.8.3

Električna oprema pod stalnim naponom, uključujući provodnike koji se nalaze izvan zona 0 i 1, mora generalno da zadovoljava zahteve za električnu opremu za zonu 1 dok električna oprema koja se nalazi u kabini vozača mora da zadovoljava zahteve za zonu 2 u skladu sa IEC 60079 deo 14. Moraju biti zadovoljeni odgovarajući zahtevi za relevantnu grupu električnog aparata u skladu sa materijama koje se transportuju.

_______________
2 Alternativno, mogu se koristiti opšti zahtevi iz EN 50014 i dodatni zahtevi iz EN 50015, 50016, 50017, 50018, 50019, 50020 ili 50028.