2.2.61 Klasa 6.1: Otrovne materije

2.2.61.1

Kriterijumi

2.2.61.1.1

Pojam klase 6.1 obuhvata materije za koje je iz iskustva poznato ili se na osnovu eksperimenata na životinjama može pretpostaviti, da mogu u relativno malim količinama pri jednokratnom ili kratkotrajnim uticajima, apsorbovanjem disajnim putevima, preko kože, i gutanjem, naneti štetu zdravlju ili prouzrokovati smrt ljudi.

2.2.61.1.2

Materije klase 6.1 su podeljene kako sledi:

Definicije pojmova

2.2.61.1.3

U svrhu ADN važi:

LD50(srednje smrtonosna doza) za akutno trovanje gutanjem je statistički dobijena pojedinačna doza materije, kod koje se može očekivati, da u roku od 14 dana pri oralnom apsorbovanju (gutanjem) dovodi do uginuća 50 procenata mlađih odraslih albino pacova. Vrednost LD50 se izražava u masi testirane supstance prema masi tretiranih životinja (mg/kg);
LD50za akutnu otrovnost apsorbovanjem preko kože je ona doza koja pri kontinuiranom kontaktu u toku 24 sata sa golom kožom albino zečeva, sa najvećom verovatnoćom dovodi do uginuća polovine testiriranih životinja u roku od 14 dana. Broj testiranih životinja, mora biti dovoljno veliki, da bi se dobio statistički verodostojan rezultat i da je u saglasnosti sa dobrom farmakološkom praksom. Rezultat se izražava u mg po kg telesne mase;
LC50za akutnu otrovnost apsobovanjem disajnim putevima je ona koncentracija pare, magle ili prašine, koja pri neprestanom udisanju u toku jednog sata od strane mladih, odraslih muških i ženskih albino pacova, sa najvećom verovatnoćom dovodi do uginuća polovine testiranih životinja u roku od 14 dana. Čvrsta materija mora biti podvrgnuta ispitivanju, ako postoji opasnost, da se najmanje 10 % njene ukupne mase sastoji od prašine, koja se može udisati, npr. ako aerodinamički prečnik čestica iznosi najviše 10 µm. Tečna materija mora biti podvrgnuta ispitivanju, ako postoji opasnost od stvaranja magle zbog nezaptivenosti posude koja se koristi za transport. Kako kod čvrstih tako i kod tečnih materija, preko 90 % mase uzoraka pripremljenog za ispitivanje se mora sastojati od čestica, koje se kako je prethodno opisano, mogu udisati. Rezultat se izražava u miligramima po litri vazduha za prašinu i maglu, a u mililitrama po kubnom metru vazduha (ppm) za paru.

Klasifikacija i razvrstavanje u ambalažne grupe

2.2.61.1.4

Materije klase 6.1. se klasifikuju u tri ambalažne grupe prema stepenu opasnosti koji one predstavljaju za transport, kako sledi:

2.2.61.1.5

Materije, smeše, rastvori, i predmeti klasifikovani u klasu 6.1 navedeni su u Tabeli A Poglavlja 3.2. Razvrstavanje materija, smeša, i rastvora, koji nisu poimenično navedeni u Tabeli A Poglavlja 3.2, u odgovarajući naziv 2.2.61.3 i u odgovarajuću ambalažnu grupu u skladu sa propisima Poglavlja 2.1, mora se vršiti prema sledećim kriterijumima u 2.2.61.1.6 do 2.2.61.1.11.

2.2.61.1.6

Procena stepena otrovnosti vrši se na osnovu iskustva sa slučajevima trovanja ljudi, nadalje, treba imati u vidu posebne osobine materije koja se ocenjuje, kao što su tečno stanje, visoka isparivost, posebna verovatnoća apsorbovanja preko kože i posebna biološka dejstva.

2.2.61.1.7

Ukoliko ne postoje iskustva u odnosu na ljude, stepen otrovnosti se utvrđuje korišćenjem raspoloživih podataka iz eksperimenata na životinjama prema sledećoj tabeli:

(a) Materije za proizvodnju suzavca treba svrstati u ambalažnu grupu II, čak i ako podaci o njihovoj otrovnosti odgovaraju kriterijumima za ambalažnu grupu III.

2.2.61.1.7.1

Ako neka materija pokazuje različite stepene otrovnosti prilikom dve ili više vrsta izlaganja, treba je klasifikovati u najveći stepen otrovnosti.

2.2.61.1.7.2

Materije, koje ispunjavaju kriterijume klase 8 i prilikom udisanja prašine i magle (LC50) pokazuju otrovnost, koja odgovara ambalažnoj grupi I, mogu se svrstati u klasu 6.1. samo ako otrovnost pri apsorbovanju disajnim putem ili preko kože odgovara grupi pakovanja I ili II. U drugom slučaju materiju treba, ako je potrebno svrstati u klasu 8 (vidi fusnotu 6 u 2.2.8.1.4).

2.2.61.1.7.3

Kriterijumi za otrovnost prilikom udisanja prašine ili magle baziraju se na LC50 vrednostima koje se odnose na 1-časovno izlaganje i ako se takvim informacijama raspolaže, potrebno ih je primeniti. Međutim, ako se raspolaže samo LC50 vrednostima koje se odnose na 4-časovno izlaganje, te vrednosti se mogu pomnožiti sa četiri, a rezultat može da zameni gore navedene kriterijume, tj. učetvorostručena vrednost LC50 (4 sata) smatra se ekvivalentnom vrednosti LC50 (1 sat).

Otrovnost pri udisanju para

2.2.61.1.8

Tečne materije, koje emituju otrovne pare klasifikuju se u sledeće grupe gde slovo "V" predstavlja zasićenu koncentraciju pare (u ml/m3 vazduha) (isparljivost) na 20°C i pri standardnom atmosferskom pritisku:

(a) Materije za proizvodnju suzavca treba svrstati u ambalažnu grupu II, čak i ako podaci o njihovoj otrovnosti odgovaraju kriterijumima ambalažne grupe III.

Ovi kriterijumi za otrovnost udisanjem pare se baziraju na vrednostima LC50 koje se odnose na 1-časovno izlaganje i ako se takvim informacijama raspolaže, moraju se primeniti.

Međutim, ako se raspolaže samo vrednostima LC50 koje se odnose na 4-časovno izlaganje pari, te vrednosti se mogu pomnožiti sa dva, a rezultat može da zameni gore navedene kriterijume, tj. LC50 (4 sata) x 2 se smatra kao ekvivalent vrednosti LC50 (1 sat).

Linija razdvajanja ambalažnih grupa - Otrovnost pri udisanju para

Na ovoj skici su kriterijumi prikazani grafički, radi olakšanja klasifikacije. Međutim, zbog približne tačnosti u korišćenju grafičkih prikaza, materije, koje se nalaze na ili blizu linije razdvajanja, neophodno je preispitati uz pomoć numeričkih kriterijuma.

Smeše tečnih materija

2.2.61.1.9

Smeše tečnih materija, koje su otrovne pri udisanju, razvrstavaju se u ambalažnu grupu imajući u vidu sledeće navedene kriterijume:

2.2.61.1.9.1 

Ako je vrednost LC50 poznata za svaku otrovnu materiju koja je sastojak smeše, ambalažna grupa se utvrđuje na sledeći način:

(h) Izračunavanje vrednosti LC50 smeše:

(i) Izračunavanje isparivosti svakog sastojka smeše:

(j) Izračunavanje odnosa isparivosti prema vrednosti LC50:

Izračunate vrednosti za LC50 (smeše) i R tada služe za utvrđivanje ambalažne grupe smeše:

2.2.61.1.9.2

Ako vrednost LC50 otrovne komponente nije poznata, smeša se može svrstati u jednu od ambalažna grupa na osnovu pojednostavljenog ispitivanja praga toksičnosti opisanog u nastavku. Ako se koriste ova ispitivanja praga toksičnosti mora se odrediti najstrožija ambalažna grupa i koristiti za transport.

2.2.61.1.9.3

Smeša se razvrstava u ambalažnu grupu I samo, ako ispunjava oba sledeća kriterijuma:

(a)

Uzorak tečne smeše se raspršava i tako razblažuje vazduhom da bi se stvorila ispitna atmosfera od 1.000 ml/m3 raspršene smeše. Deset albino pacova (5 muških i 5 ženskih) izlažu se ispitnoj atmosferi u toku 1 sata i posmatraju se 14 dana. Ako pet ili više eksperimentalnih životinja ugine u toku 14-todnevnog perioda posmatranja, pretpostavlja se da smeša ima LC50 jednak ili manji od 1000 ml/m3.

(b)

Uzorak pare u ravnoteži sa tečnom smešom se razblaži sa 9-strukom zapreminom vazduha da stvori ispitnu atmosferu. Deset albino pacova (pet muških i pet ženskih) izlažu se ispitnoj atmosferi u toku 1 sata i posmatraju se 14 dana. Ako pet ili više eksperimentalnih životinja ugine u toku 14-to dnevnog perioda posmatranja, pretpostavlja se, da smeša ima isparljivost jednaku ili veću od 10-struke vrednosti LC50 smeše.

2.2.61.1.9.4

Smeša se razvrstava u ambalažnu grupu II, ako ispunjava oba sledeća kriterijuma, ali ne i kriterijume za ambalažnu grupu I:

(a)

Uzorak tečne smeše se raspršava i tako razblaži vazduhom, da se stvori ispitna atmosfera od 3000 ml/m3 raspršene smeše. Deset albino pacova (5 muških i 5 ženskih) izlažu se u toku 1 sata ispitnoj atmosferi i posmatraju se 14 dana. Ako pet ili više eksperimentalnih životinja ugine u toku 14-todnevnog perioda posmatranja, pretpostavlja se da smeša ima LC50 jednak ili manji od 3000 ml/m3.

(b)

Uzorak pare u ravnoteži sa tečnom smešom se koristi da bi se stvorila ispitna atmosfera. Deset albino pacova (5 muških i 5 ženskih) izlažu se u toku 1 sata ispitnoj atmosferi i posmatraju se 14 dana. Ako pet ili više eksperimentalnih životinja ugine u toku 14-to dnevnog perioda posmatranja, pretpostavlja se, da smeša ima isparivost jednaku ili veću od LC50 smeše.

2.2.61.1.9.5

Smeša se razvrstava u ambalažnu grupu III, ako ispunjava oba sledeća kriterijuma, ali ne i kriterijume ambalažne grupe I ili II:

(a)

Uzorak tečne smeše se raspršava i tako razblaži vazduhom, da se stvori ispitna atmosfera od 5000 ml/m3 raspršene smeše. Deset albino pacova (5 muških i 5 ženskih) se izlaže u toku 1 sata ispitnoj atmosferi i posmatra u toku 14 dana. Ako pet ili više eksperimentalnih životinja ugine u toku 14-todnevnog perioda posmatranja, pretpostavlja se da smeša ima LC50 jednak ili manji od 5000 ml/m3.

(b)

Koncentracija pare (isparljivost) tečne smeše se meri i ako je koncentracija pare ista ili veća od 1000 ml/m3 pretpostavlja se da smeša ima isparljivost jednaku ili veću od 1/5 LC50 smeše.

Metode izračunavanja otrovnosti smeše pri gutanju i apsorbovanju preko kože

2.2.61.1.10.

Pri klasifikaciji i razvrstavanju smeša u odgovarajuću ambalažnu grupu klase 6.1 u skladu sa kriterijumima za otrovnost pri gutanju i apsorbovanju preko kože (vidi 2.2.61.1.3) potrebno je da se izračuna akutni LD50 smeše.

2.2.61.1.10.1

Ako smeša sadrži samo jednu aktivnu materiju, čija je vrednost LD50 poznata, u nedostatku pouzdanih podataka za akutnu otrovnost pri gutanju i apsorbciji preko kože aktuelne smeše koja se transportuje, vrednost LD50 za gutanje i apsorbciju preko kože može se utvrditi sedećom metodom:

2.2.61.1.10.2

Ako neka smeša sadrži više od jednog aktivnog sastojka, postoje tri moguće metode koje se mogu koristiti za izračunavanje vrednosti LD50 pri gutanju ili apsorbovanju preko kože. Prioritetna metoda se sastoji u tome da se dobiju pouzdani podaci za akutnu otrovnost pri gutanju i apsorbovanju preko kože smeše koja se transportuje. Ako se ne raspolaže pouzdanim, preciznim podacima, u tom slučaju se može koristiti bilo koja od sledećih metoda:

(a)

Klasifikacija preparata u zavisnosti od najopasnijeg aktivnog sastojka smeše pod pretpostavkom da ona ima istu koncentraciju kao što je celokupna koncentracija svih aktivnih sastojaka;

(b)

Primena formule:

pri čemu su:
C - procenat koncentracije sastojka A, B,...Z u smeši;
T - vrednost LD50 pri gutanju sastojka A, B,...Z
TM - vrednost LD50 pri gutanju smeše.

Napomena:

Ova formula može se koristiti i za otrovnost pri apsorbovanju preko kože, pod pretpostavkom, da su na isti način poznate informacije za sve sastojke. Primena ove formule ne uzima u obzir eventualne potencirajuće ili zaštitne efekte.

Klasifikacija i razvrstavanje sredstava za suzbijanje štetočina (pesticida)

2.2.61.1.11

Sve aktivne materije pesticida i njihovi preparati, za koje su poznate vrednosti LC50 i/ili LD50 i koje su klasifikovane u klasu 6.1, klasifikuju se u odgovarajuću ambalažnu grupu u skladu sa kriterijumima navedenim u 2.2.61.1.6 do 2.2.61.1.9. Materije i preparati, koji poseduju sporednu opasnost, klasifikuju se prema Tabeli pretežnih opasnosti iz 2.1.3.10 sa svrstavanjem u odgovarajuću ambalažnu grupu.

2.2.61.1.11.1

Ako za neki preparat pesticida nije poznata vrednost LD50 pri gutanju ili apsorbovanju preko kože, ali je poznata vrednost LD50 njegove aktivne materije (materija), vrednost LD50 za preparat može se utvrditi primenom postupka iz 2.2.61.1.10.

Napomena:

Podaci o otrovnosti LD50 za izvestan broj najrasprostranjenijih sredstava za suzbijanje štetočina (pesticida) mogu se naći u najnovijem izdanju dokumenta "Preporučena klasifikacija pesticida prema opasnosti i uputstva za klasifikaciju od strane Svetske zdravstvene organizacije" (The WHO Recommended Classification of Pesticides by Hazard and Guidlines to Classification), koji se može naručiti kod Međunarodnog programa o hemiskoj bezbednosti, Svetske zdravstvene organizacije (WHO), (International Programme on Chemical Safety, World Health Organisation (WHO), 1211 Geneva 27, Switzerland). Dok se ovaj dokument može koristiti kao izvor podataka za vrednost LD50 za sredstva za suzbijanje štetočina (pesticide), njegov sistem za klasifikaciju ne treba da se koristiti za klasifikaciju sredstava za suzbijanje štetočina (pesticida) za transport ili razvrstavanja u ambalažnu grupu, koja mora biti u skladu sa propisima ADN.

2.2.61.1.11.2

Zvanični naziv pesticida koje se koristi u transportu, treba odabrati na osnovu aktivnog sastojka, agregatnog stanja pesticida i svih sporednih opasnosti koje se mogu ispoljavati (vidi odeljak 3.1.2).

2.2.61.1.12

Ako materije klase 6.1, zbog primesa, spadaju u različite kategorije opasnosti od onih u koje spadaju materije poimenično navedene u Tabeli A Poglavlja 3.2, ove smeše ili rastvore treba svrstati u nazive u koje one spadaju na osnovu njihovog stvarnog stepena opasnosti.

Napomena:

Za klasifikaciju rastvora i smeša (kao što su preparati i otpaci), vidi i odeljak 2.1.3.

2.2.61.1.13

Na osnovu kriterijuma iz 2.2.61.1.6 do 2.2.61.1.11 može se takođe utvrditi, da li je osobina poimenično navedenog rastvora ili smeše, odn. rastvora ili smeše koja sadrži poimenično navedeni sastojak, takva, da rastvor ili smeša ne podleže propisima ove klase.

2.2.61.1.14

Materije, rastvori i smeše, sa izuzetkom materija i preparata korišćenih kao sredstva za suzbijanje štetočina (pesticidi), koji ne odgovaraju kriterijumima Direktiva 67/548/EEC4 ili 88/379/EEC5 u važećem izdanju i koji zbog toga nisu klasifikovani kao vrlo otrovni, otrovni ili opasni u skladu sa ovim Direktivama, u važećem izdanju, mogu se smatrati kao materije koje ne pripadaju klasi 6.1.

2.2.61.2

Materije koje nisu dozvoljene za transport

2.2.61.2.1

Hemijski nestabilne materije klase 6.1 su dozvoljene za transport samo ako su preduzete neophodne mere za sprečavanje svake opasne reakcije raspadanja ili polimerizacije tokom transporta. U tom cilju mora se posebno voditi računa o tome, da posude i cisterne ne sadrže materije, koje mogu da podstiču takve reakcije.

2.2.61.2.2

Sledeće materije i smeše nisu dozvoljene za transport:
- Cijanovodonik, bezvodni (anhidrovan) i rastvori cijanovodonika (rastvori cijanidne kiseline), koji ne odgovaraju opisu UN-brojeva 1051,1613,1614 i 3294;
- karbonili metala, sa tačkom paljenja ispod 23°C, osim UN-brojeva 1259 NIKLTETRAKARBONIL i UN 1994 FEROPENTAKARBONIL;
- 2,3,7,8-TETRAHLORDIBENZO-1,4-DIOKSIN (TCDD) u koncentracijama, koje se prema kriterijumima u 2.2.61.1.7 smatraju vrlo otrovnim;
- UN-broj 2249 DIHLORDIMETILETAR, SIMETRIČAN;
- Preparati fosfida bez dodataka za usporavanje razvijanja otrovnih zapaljivih gasova.

2.2.61.3

Spisak zbirnih naziva

Fusnote

2.2.62 Klasa 6.2: Zarazne materije

2.2.62.1

Kriterijumi

2.2.62.1.1

Pojam klase 6.2 obuhvata zarazne materije. Zarazne materije u smislu ADN su materije, za koje je poznato ili se pretpostavlja, da sadrže uzročnike bolesti. Uzročnici bolesti su mikroorganizmi (uključujući bakterije, viruse, rikecije, parazite i gljivice) kao i drugi uzročnici kao što su prioni, koji kod ljudi ili životinja mogu prouzrokovati bolesti.

Napomena: 1:

Genetski modifikovani mikroorganizmi i organizmi, biološki proizvodi, dijagnostički uzorci i zaražene žive životinje svrstavaju se u ovu klasu, ako ispunjavaju uslove ove klase.

2:

Toksini od biljaka, životinja ili bakterija, koji ne sadrže zarazne materije ili organizme ili koji nisu sadržani u zaraznim materijama ili organizmima, su materije klase 6.1 UN-broj 3172 ili 3462.

2.2.62.1.2

Materije klase 6.2 podeljene su kako sledi:
I1 Zarazne materije, opasne po ljude;
I2 Zarazne materije, opasne samo za životinje;
I3 Klinički otpaci;
I4 Biološke materije;

Definicije pojmova

2.2.62.1.3

U svrhu ADN važi:
"Biološki proizvodi" su proizvodi živih organizama, koji se proizvode i distribuiraju u skladu sa propisima nadležnih državnih organa, koji mogu da donose posebne propise za dozvole i koji se koriste ili za prevenciju, lečenje ili dijagnosticiranje bolesti kod ljudi ili životinja ili u svrhu razvoja, eksperimenata ili istraživanja, sa tim u vezi. Oni obuhvataju finalne ili međuproizvode kao što su vakcine, ali nisu samo na njih ograničeni;
"Genetski modifikovani mikroorganizmi i organizmi" su mikroorganizmi i organizmi u kojima je genetski materijal genetskim inženjeringom namerno izmenjen na način kako se u prirodi ne dešava.
"Kulture" su rezultat procesa, kojim se namerno razmnožavaju uzročnici bolesti. Ova definicija pojma ne obuhvata uzorke od ljudskih i životinjskih pacijenata, prema definiciji datoj u ovom odeljku;
"Medicinski i klinički otpad" je otpad, koji potiče od medicinskog tretmana na životinjama ili ljudima ili od bioloških istraživanja.
"Uzorci od pacijenata" su ljudski ili životinjski materijal, koji se uzima direktno od ljudi i životinja, uključujući, ali nije ograničeno na: izlučevine, sekret krv i njeni sastojci, tkiva i tampone sa tečnošću tkiva, kao i delove tela, koji se transportuju izuzetno u svrhu istraživanja, dijagnosticiranja, ispitivanja, terapije ili preventive.

Klasifikacija

2.2.62.1.4

Zarazne materije se klasifikuju u klasu 6.2 i svrstane su u zavisnosti od slučaja u UN-brojeve 2814, 2900, 3291 ili 3373.
Zarazne materije su podeljene na sledeće kategorije:

2.2.62.1.4.1

Kategorija A: Zarazna materija, koja se transportuje u takvom obliku da, ukoliko se njoj izlože, kod inače zdravih ljudi ili životinja može da izazove trajnu nesposobnost, opasnu po život ili smrtonosnu bolest. Primeri za materije, koje ispunjavaju ove kriterijume, navedene su u Tabeli u ovom stavu.

Napomena:

Izlaganje zaraznoj materiji nastaje kada se ona oslobodi iz zaštitnog pakovanja i dovede do fizičkog kontakta sa ljudima ili životinjama.

(a)

Zarazne materije, koje ispunjavaju ove kriterijume i koje mogu izazvati bolesti kod ljudi ili i kod ljudi i životinja, razvrstavaju se u UN-broj 2814. Zarazne materije, koje mogu izazvati bolesti samo kod životinja, razvrstavaju se u UN-broj 2900.

(b)

Razvrstavanje u UN-broj 2814 ili 2900 se vrši na osnovu poznate istorije bolesti i simptoma obolelih ljudi ili životinja, lokalnih endemskih uslova ili procene specijalista vezano za individualno stanje obolelih ljudi ili životinja.

Napomene: 1:

Zvanični naziv za transport za broj UN 2814 je "ZARAZNA MATERIJA, OPASNA ZA LJUDE". Zvanični naziv za transport za broj UN 2900 je "ZARAZNA MATERIJA, OPASNA SAMO ZA ŽIVOTINJE".

2:

Tabela u nastavku nije potpuna. Zarazne materije, uključujući nove ili nepredviđene uzročnike bolesti, koji nisu navedeni u Tabeli, ali ispunjavaju iste kriterijume, razvrstavaju se u Kategoriju A. Osim toga, ako postoji sumnja da li neka materija ispunjava ove kriterijume, treba da bude uključena u Kategoriju A.

3:

U Tabeli u nastavku, mikroorganizmi koji su napisani iskošenim slovima (italic) su bakterije, mikoplazme, rikecije ili gljivice.

2.2.62.1.4.2

Kategorija B: Zarazna materija, koja ne odgovara kriterijumima za uključivanje u Kategoriju A. Zarazna materija Kategorije B svrstava se u UN-broj 3373.

Napomena:

Zvanični naziv za transport UN-broja 3373 glasi "BIOLOŠKA MATERIJA, KATEGORIJA B"

2.2.62.1.5

Izuzeća

2.2.62.1.5.1

Materije, koje ne sadrže zarazne materije ili materije za koje ne postoji verovatnoća da izazovu bolest kod ljudi ili životinja, ne podležu propisima ADN, izuzev ako ispunjavaju kriterijume za uključivanje u neku drugu klasu.

2.2.62.1.5.2

Materije, koje sadrže mikroorganizme koji nisu patogeni za ljude ili životinje, ne podležu propisima ADN, izuzev ako ispunjavaju kriterijume za uključivanje u neku drugu klasu.

2.2.62.1.5.3

Materije u obliku, u kojem su svi postojeći uzročnici bolesti tako neutralizovani ili deaktivirani, da više ne predstavljaju rizik za zdravlje, ne podležu propisima ADN, izuzev ako ispunjavaju kriterijume za uključivanje u neku drugu klasu.

2.2.62.1.5.4

Materije, kod kojih je koncentracija uzročnika bolesti na nivou kao što se nalazi u prirodi (uključujući hranu i uzorke vode) i za koje se ne smatra, da predstavljaju značajan rizik od zaraze, ne podležu propisima ADN, izuzev ako ispunjavaju kriterijume za uključivanje u neku drugu klasu.

2.2.62.1.5.5

Osušena krv, koja se dobija nanošenjem kapi krvi na upijajući materijal ili preventivnim ispitivanjima krvi sadržane u stolici kao i krvi ili sastojaka krvi, koji su sakupljeni u svrhu transfuzije ili pripreme proizvoda krvi za upotrebu pri transfuziji ili transplantaciji i sva tkiva ili organi, koji su namenjeni za transplantaciju, ne podležu propisima ADN.

2.2.62.1.5.6

Uzorci od ljudi i životinja (uzorci pacijenata), kod kojih postoji najmanja verovatnoća, da oni sadrže uzročnike bolesti, ne podležu propisima ADN, ako se uzorak transportuje u ambalaži, koja sprečava bilo kakvo oslobađanje uzorka i koja je označena rečima "IZUZETI MEDICINSKI UZORCI" ili "IZUZETI VETERINARSKI UZORCI".
Ambalaža se smatra da je odgovarajuća prema napred navedenim propisima, ako ispunjava sledeće uslove:

(a)

Ambalaža se sastoji od tri komponente:
- Nepromočive(-ih) primarne(-ih) posude(-a);
- nepromočive sekundarne amablaže i
- spoljne ambalaže, odgovarajuće čvrstine u odnosu na njenu zapreminu, masu i namenu i sa najmanje jednom površinom minimalne dimenzije od 100 mm x 100 mm;

(b)

Za tečne materije, između primarne posude (primarnih posuda) i sekundarne ambalaže umetnut je upijajući materijal u dovoljnoj količini za prihvat celokupnog sadržaja, tako da bilo kakvo oslobađanje ili curenje tečne materije tokom transporta ne dospe do spoljne ambalaže i ne dovede do oštećenja upijajućeg materijala;

(c)

Ako je više lomljivih primarnih posuda umetnuto u jednu pojedinačnu spoljnu ambalažu, one su ili pojedinačno obmotane ili odvojene jedna od druge radi sprečavanja svakog međusobnog kontakta.

Napomena:

Radi utvrđivanja, da li je materija izuzeta prema propisima ovog stava, neophodno je stručno mišljenje. Ovo mišljenje se mora dati na osnovu poznate istorije bolesti, simptoma, individualnih okolnosti odnosnog pacijenta ili životinje i lokalnih endemskih uslova. Primeri za uzorke, koji se mogu transportovati prema ovom stavu su:

- uzorci krvi ili urina radi kontrole nivoa holesterola, šećera u krvi, hormona ili antitela specifičnih za prostatu (PSA);
- neophodni uzorci za kontrolu funkcije organa, kao što su funkcija srca, jetre ili bubrega, kod ljudi ili životinja sa bolestima koje nisu zarazne ili za terapeutske kontrole lekova;
- uzorci uzimani u svrhu osiguranja ili zaposlenja, koji imaju za cilj utvrđivanje prisustva droge ili alkohola;
- testovi za utvrđivanje trudnoće;
- biopsije radi utvrđivanja postojanja tumora i
- utvrđivanje antitela kod ljudi ili životinja.

2.2.62.1.6-

(Rezervisano)

2.2.62.1.8

2.2.62.1.9

Biološki proizvodi

U svrhu ADN, biološki proizvodi su podeljeni u sledeće grupe:

(a)

oni koji su proizvedeni i upakovani u skladu sa propisima nadležnog državnog organa i transportuju se u svrhu konačnog pakovanja ili distribucije i koriste se za medicinski tretman od strane medicinskog osoblja ili pojedinaca. Materije ove grupe ne podležu propisima ADN;

(b)

oni koji ne spadaju pod stav (a) i za koje je poznato ili za koje postoji opravdano verovanje da sadrže zarazne materije i koji ispunjavaju kriterijume za uključivanje u Kategoriju A ili Kategoriju B. Materije ove grupe se u zavisnosti od slučaja razvrstavaju u UN-brojeve 2814, 2900 ili 3373.

Napomena:

Neki zvanično dozvoljeni biološki proizvodi mogu predstavljati biološku opasnost samo u određenim delovima sveta. U takvom slučaju, nadležni državni organ može propisati, da ovi biološki proizvodi moraju odgovarati lokalnim propisima za zarazne materije ili može propisati neka druga ograničenja.

2.2.62.1.10

Genetski modifikovani mikroorganizmi i organizmi

Genetski modifikovani mikroorganizmi, koji ne odgovaraju definiciji pojma za zarazne materije, klasifikuju se prema odeljku 2.2.9.

2.2.62.1.11

Medicinski ili klinički otpad

2.2.62.1.11.1

Medicinski ili klinički otpad, koji sadrži zarazne materije Kategorije A, se mora svrstati u zavisnosti od slučaja u UN-broj 2814 ili 2900. Medicinski ili klinički otpad, koji sadrži zarazne materije Kategorije B, mora se svrstati u UN-broj 3291.

Napomena:

Medicinski ili klinički otpad, koji je prema Evropskom katalogu otpada kao Prilog Odluci Evropske Komisije 2000/532/EC5 u važećem izdanju, svrstan u broj 18 01 03 (Otpad nastao kao rezultat zdravstvene nege ljudi i životinja i/ili istraživanja - otpad od pomoći pri porođaju, dijagnoze, lečenja ili prevencije bolesti kod ljudi - otpad, čije sakupljanje i uklanjanje iz razloga sprečavanja zaraze podleže posebnim zahtevima) ili u 18 02 02 (Otpad nastao kao rezultat zdravstvene nege ljudi i životinja i/ili istraživanja - otpad od istraživanja, dijagnoze, lečenja ili prevencije bolesti kod životinja - otpad, čije sakupljanje i uklanjanje iz razloga sprečavanja zaraze podleže posebnim zahtevima), klasifikuju se prema propisima ovog stava na osnovu lekarske ili veterinarske dijagnoze odnosnog pacijenta, odn. životinje.

2.2.62.1.11.2

Medicinski ili klinički otpad, za koji postoji opravdano verovanje da je mala verovatnoća da sadrži zarazne materije, razvrstava se u UN-broj 3291.

Napomena: 1:

Zvanični naziv za transport za UN-broj 3291 je KLINIČKI OTPAD, BEZ TEHNIČKIH PODATAKA, N.D.N. ili (BIO)MEDICINSKI OTPAD, N.D.N. ili MEDICINSKI OTPAD KOJI PODLEŽE PROPISIMA, N.D.N

2:

Bez obzira na prethodno opisane kriterijume za klasifikaciju, medicinski i klinički otpad, koji je prema Evropskom katalogu otpada kao Prilog Odluci Evropske Komisije 2000/532/EC6 u važećem izdanju, svrstan u broj 18 01 04 [Otpad nastao kao rezultat zdravstvene nege ljudi i životinja i/ili istraživanja - otpad od pomoći pri porođaju, dijagnoze, lečenja ili prevencije bolesti kod ljudi - otpad, čije sakupljanje i uklanjanje iz razloga sprečavanja zaraze ne podleže posebnim zahtevima (npr. zavoji za rane ili za gips, rublje, odeća za jednokratnu upotrebu, pelene)] ili u 18 02 03 (Otpad nastao kao rezultat zdravstvene nege ljudi i životinja i/ili istraživanja - otpad od istraživanja, dijagnoze, lečenja ili prevencije bolesti kod životinja - otpad, čije sakupljanje i uklanjanje iz razloga sprečavanja zaraze ne podleže posebnim zahtevima), ne podleže propisima ADN.

2.2.62.1.11.3

Dekontaminirani medicinski i klinički otpad, koji je prethodno sadržao zarazne materije, ne podleže propisima ADN, osim ako odgovara kriterijumima za njegovo uključivanje u neku drugu klasu.

2.2.62.1.11.4

Medicinski ili klinički otpad svrstan u UN-broj 3291 se razvrstava u ambalažnu grupu II.

2.2.62.1.12

Zaražene životinje

2.2.62.1.12.1

Žive životinje se ne smeju koristiti za transportovanje zaraznih materija, ukoliko se one ne mogu transportovati na neki drugi način. Žive životinje koje su namerno zaražene i za koje je poznato ili se pretpostavlja da sadrže zarazne materije, mogu se transportovati samo pod uslovima odobrenim od nadležnog organa i prema odnosnim regulativama za transport životinja7.

2.2.62.1.12.2

Tela životinja zaražena uzročnicima bolesti Kategorije A ili koja bi bila svrstana samo u kulturama u Kategoriju A, svrstavaju se, u zavisnosti od slučaja u broj UN 2814 ili UN 2900.
Ostala tela životinja zaražena uzročnicima bolesti uključena u Kategoriju B, potrebno je transportovati u skladu sa propisima utvrđenim od strane nadležnog organa8.

2.2.62.2.

Materije, koje nisu dozvoljene za transport

Žive životinje, kičmenjaci ili beskičmenjaci se ne smeju koristiti za transport zaraznih materija, osim ako se one ne mogu na neki drugi način transportovati ili ako je ovaj transport odobren od strane nadležnog organa (vidi 2.2.62.1.12.1).

2.2.62.3

Spisak zbirnih naziva

2.2.7 Klasa 7: Radioaktivne materije

2.2.7.1

Definicija klase 7

2.2.7.1.1

Radioaktivne materije su materije koje sadrže radionuklide, kod kojih koncentracija aktivnosti kao i ukupna aktivnost po pošiljci premašuje vrednosti navedene u 2.2.7.7.2.1. do 2.2.7.7.2.6.

2.2.7.1.2

Prema ADN, sledeće radioaktivne materije ne spadaju u klasu 7:

(a)

Radioaktivne materije, koje su integralni deo transportnog sredstva;

(b)

(Rezervisano)

(c)

Radioaktivne materije, koje su implantirane ili ugrađene u osobe ili žive životinje u dijagnostičke ili terapeutske svrhe;

(d)

Radioaktivne materije u potrošačkim proizvodima, koji su dobili propisano odobrenje/dozvolu, radi njihove prodaje krajnjem korisniku;

(e)

Prirodne materije i rude, koje sadrže radionuklide iz prirode, koje se nalaze ili u svom prirodnom obliku ili su prerađene samo u svrhu ekstrakcije radionuklida, pri čemu oni nisu namenjeni preradi za dalju upotrebu, pod uslovom, da koncentracija aktivnosti ovih materija ne premašuje 10-struke vrednosti navedene u stavu 2.2.7.7.2.1 (b), ili izračunate vrednosti u skladu sa 2.2.7.7.2.2 do 2.2.7.7.2.6.;

(f)

Čvrsti predmeti koji nisu radioaktivni, sa radioaktivnim materijama prisutnim samo na površini u količinama koje ne premašuju granične vrednosti određene u definiciji za "kontaminaciju" u 2.2.7.2.

2.2.7.2

Definicije pojmova

A1 i A2

A1

je vrednost aktivnosti radioaktivnih materija u posebnom obliku, koja je navedena u Tabeli 2.2.7.7.2.1 ili izvedena prema 2.2.7.7.2, koja se primenjuje za utvrđivanje granične vrednosti aktivnosti za propise ADN.

A2

je vrednost aktivnosti radioaktivnih materija, izuzev radioaktivnih materija u posebnom obliku, koja je navedena u Tabeli 2.2.7.7.2.1 ili izvedena prema 2.2.7.7.2, koja se primenjuje za utvrđivanje graničnih vrednosti aktivnosti za propise ADN.

Ambalaža za transport radioaktivnih materija predstavlja skup svih komponenti delova neophodnih za kompletno prihvatanje radioaktivnog sadržaja. Ona može, pre svega, da se sastoji od jedne ili više posuda, upijajućeg materijala, odstojnika, zaštite od zračenja, uređaja za punjenje, pražnjenje, provetravanje ili rasterećenje pritiska; uređaja za hlađenje, amortizaciju mehaničkih udara, rukovanje, pričvršćivanje i termičku izolaciju; kao i od uređaja za rukovanje ugrađenih u komade za otpremu. Ambalaža može biti sanduk, bure ili slična posuda, ali i kontejner, cisterna ili veliko sredstvo za pakovanje (IBC).

Napomena: Za "ambalažu" drugih opasnih roba vidi definiciju pojmova u odeljku 1.2.1.
Veliki kontejner je kontejner, koji nije mali kontejner prema definiciji pojma ovog odeljka.
Izvori alfa zračenja male toksičnosti su: prirodni uranijum; osiromašeni uranijum; prirodni torijum; uranijum-235 ili uranijum-238; torijum-232; torijum-228; i torijum-230, ako su sadržani u rudama ili fizičkim ili hemijskim koncentratima, ili izvori alfa zračenja sa periodom poluraspada manjim od 10 dana.
Intenzitet zračenja je intezitet zračenja u milisivertima na sat.
Isključiva upotreba je isključiva upotreba vozila ili velikog kontejnera od strane jednog jedinog pošiljaoca, pri čemu se svi postupci tovarenja i istovara pre, u toku i nakon transporta, obavljaju u skladu sa uputstvima pošiljaoca ili primaoca.
Komad za otpremu u transportu radioaktivnih materija je ambalaža sa radioaktivnim sadržajem u obliku u kome je predata na transport. ADN-om obuhvaćeni tipovi komada za otpremu, koji podležu graničnim vrednostima aktivnosti i ograničenjima za materije u 2.2.7.7. i koji odgovaraju odnosnim propisima su:

(a)

izuzeti komad za otpremu;

(b)

industrijski komad za otpremu tipa 1 (tip IP-1- komad za otpremu);

(c)

industrijski komad za otpremu tipa 2 (tip IP -2- komad za otpremu);

(d)

industrijski komad za otpremu tipa 3 (tip IP -3- komad za otpremu);

(e)

komad za otpremu tipa A;

(f)

komad za otpremu tipa B(U);

(g)

komad za otpremu tipa B(M);

(h)

komad za otpremu tipa C;

Komadi za otpremu koji sadrže fisioni materijal ili uranijumheksafluorid, podležu dodatnim propisima (vidi 2.2.7.7.1.7 i 2.2.7.7.1.8).

Napomena: Za "komade za otpremu" drugih opasnih roba vidi definiciju pojmova u odeljku 1.2.1.
Model je opis radioaktivne materije u posebnom obliku, slabo disperzivne radioaktivne materije, komada za otpremu ili ambalaže, koji omogućava njenu/njihovu potpunu identifikaciju. Opis može da sadrži specifikacije, konstrukcione crteže, izveštaje koji dokazuju usaglašenost sa propisima i drugu relevantnu dokumentaciju.
Kontaminacija je prisustvo radioaktivne materije na nekoj površini u količini većoj od 0,4 Bq/cm2 za emitere beta i gama zračenja i emitere alfa zračenja niske toksičnosti ili 0,04 Bq/cm2 za sve druge izvore alfa zračenja.
Nevezana kontaminacija je kontaminacija, koja se može odstraniti sa površine pri rutinskim transportnim uslovima.
Vezana kontaminacija je svaka kontaminacija, izuzev nevezane kontaminacije.
Mali kontejner je kontejner, koji ima ili spoljne dimenzije manje od 1,5 m ili unutrašnju zapreminu od najviše 3 m3.
Materije sa malom specifičnom aktivnošću (LSA) vidi 2.2.7.3.
Najveći normalni radni pritisak je najveći nadpritisak na srednjoj nadmorskoj visini, koji bi se razvio u zaptivenoj ambalaži u periodu od godinu dana pri temperaturnim uslovima i sunčevom zračenju, koji bi odgovarali uslovima okruženja u toku transporta, bez provetravanja, spoljnog hlađenja pomoću pomoćnog sistema ili operativne kontrole.
Neozračeni torijum je torijum koji sadrži najviše 10-7g uranijuma-233 po gramu torijuma-232.
Neozračeni uranijum je uranijum, koji sadrži najviše 2 x 103Bq plutonijuma po gramu uranijuma-235, najviše 9 x 106Bq fisionih proizvoda po gramu uranijuma-235 i najviše 5 x 10-3 g uranijuma-236 po gramu uranijuma-235.
Odobrenje/dozvola
Multilateralno odobrenje/dozvola je odobrenje/dozvola, koje u zavisnosti od slučaja izdaje kako odgovarajući nadležni organ zemlje porekla modela ili transporta, tako i svake zemlje kroz koju ili u koju se odnosna pošiljka transportuje.
Unilateralna dozvola je dozvola za model, koju izdaje samo nadležni organ zemlje porekla modela.
Ako zemlja porekla nije Ugovorna Strana ADN, odobrenje/dozvola mora biti priznata od strane nadležnog organa prve države Ugovorne Strane ADN, na koju pošiljka nailazi (vidi 6.4.22.6).
Površinski kontaminiran predmet (SCO), vidi 2.2.7.5.
Pokazatelj kritične bezbednosti (CSI)9, koji se dodeljuje komadu za otpremu, zbirnoj ambalaži ili kontejneru sa fisionim materijama, je broj za nadzor nakupljanja komada za otpremu, zbirne ambalaže ili kontejnera sa fisionim materijama.
Radioaktivna materija u posebnom obliku, vidi 2.2.7.4.1.
Radioaktivni sadržaj su radioaktivne materije sa svim kontaminiranim ili aktiviranim čvrstim, tečnim i gasovitim materijama unutar ambalaže.
Sistem zaptivanja je celokupnost sastavnih delova ambalaže utvrđenih od strane konstruktora, koji treba da spreče isticanje radioaktivne materije u toku transporta.
Sistem zatvaranja je raspored fisionih materija u ambalaži i sastavnih delova ambalaže definisan od strane konstruktora, i priznat od strane nadležnog državnog organa u cilju obezbeđenja kritične bezbednosti.
Slabo disperzivna radioaktivna materija je čvrsta radioaktivna materija ili čvrsta radioaktivna materija u zatvorenoj kapsuli, koja ima ograničenu disperzivnost i nije u praha.
Napomena: Slabo disperzivne radioaktivne materije mogu se transportovati u vazdušnom saobraćaju u komadima za otpremu tipa B(U)- ili tipa B(M) u količinama koje su dopuštene u potvrdi za odobrenje tipa komada za otpremu. Ova definicija pojma je ovde navedena, jer se takvi komadi za otpremu sa slabo disperzivnim radioaktivnim materijama smeju transportovati u vodnom saobraćaju unutrašnjim plovnim putevima.
Specifična aktivnost radionuklida je aktivnost radionuklida po jedinici mase tog nuklida. Specifična aktivnost neke materije je aktivnost po jedinici mase materije, u kojoj su radionuklidi u suštini ravnomerno raspoređeni.
Transport je konkretno premeštanje pošiljke od mesta porekla do uputnog mesta.
Transportni pokazatelj (TI)10 koji je dodeljen komadu za otpremu, zbirnoj ambalaži ili kontejneru ili neupakovanom LSA-I ili SCO-I, je broj, koji služi za obezbeđenje nadzora kod izlaganja zračenju.
Uranijum - prirodni, osiromašeni, obogaćeni
Prirodni uranijum je uranijum (koji može biti hemijski izdvojen), sa prirodnim sastavom izotopa uranijuma (oko 99,28% mase uranijuma-238 i 0,72% mase uranijuma-235).
Osiromašeni uranijum je uranijum sa manjim procentom mase uranijuma-235 od prirodnog uranijuma.
Obogaćeni uranijum je uranijum sa procentom mase uranijuma-235 većim od 0,72%. U svim slučajevima prisutan je vrlo mali procenat mase uranijuma-234.
Fisione materije su uranijum-233, uranijum-235, plutonijum-239, plutonijum-241 ili svaka kombinacija ovih radionuklida. Iz ove definicije pojma izuzimaju se:

(a)

neozračen prirodni ili osiromašeni uranijum ili

(b)

prirodni uranijum ili osiromašeni uranijum, koji je bio ozračen samo u termičkim reaktorima.

_______________
9 Slova "CSI" su skraćenice od engleskog izraza "Criticality Safety Index"
10 Slova "TI" su skraćenice od engleskog izraza "Transport Index"

2.2.7.3

Materije sa malom specifičnom aktivnošću (LSA)11, određivanje grupa

_______________
11 Slova "LSA" su skraćenice od engleskog izraza "Low Spesific Activity"

2.2.7.3.1

Materija sa malom specifičnom aktivnošću (LSA) je radioaktivna materija koja ima ograničenu specifičnu aktivnost ili radioaktivna materija, za koju važe granične vrednosti procenjene srednje specifične aktivnosti. Spoljni zaštitni materijali, koji obuhvataju materiju LSA ne uzimaju se u obzir prilikom utvrđivanja procenjene srednje specifične aktivnosti.

2.2.7.3.2

Materije LSA su podeljene u tri grupe:

(a)

LSA -I
(i) rude uranijuma ili torijuma i njihovi koncentrati kao i druge rude, koje sadrže radionuklide koji se nalaze u prirodi i čija prerada je predviđena u cilju korišćenja ovih radionuklida;
(ii) prirodni uranijum, osiromašeni uranijum, prirodni torijum ili njihova jedinjenja ili smeše, pod uslovom da su neozračena i u čvrstom ili tečnom stanju;
(iii) radioaktivne materije, za koje je vrednost A2 neograničena, izuzev fisionih materija u količinama, koje nisu izuzete prema 6.4.11.2 ADR-a; ili
(iv) ostale radioaktivne materije, u kojima je aktivnost ravnomerno raspoređena i gde procenjena srednja specifična aktivnost ne premašuje 30 puta vrednost za koncentraciju aktivnosti navedenu u 2.2.7.7.2.1 do 2.2.7.7.2.6, izuzev fisionih materija u količinama, koje nisu izuzete prema 6.4.11.2 ADR-a.

(b)

LSA -II
(i) voda sa koncentracijom tricijuma do 0,8 TBq/l; ili
- ostale materije, u kojima je aktivnost ravnomerno raspoređena, a procenjena srednja specifična aktivnost ne premašuje 10-4 A2/g za čvrste materije i gasove, i 10-5 A2/g za tečne materije.

(c)

LSA -III - Čvrste materije (npr. očvrsnuli otpaci, aktivirane materije), izuzev materija u vidu praha, kod kojih su:
(i) radioaktivne materije ravnomerno raspoređene u jednom čvrstom predmetu ili skupu čvrstih predmeta ili uglavnom ravnomerno raspoređene u čvrstom kompaktnom vezivnom sredstvu (kao što je beton, bitumen, keramika itd.).
(ii) radioaktivne materije relativno nerastvorljive ili sadržane unutar relativno nerastvorljive osnovne mase, tako da čak i pri gubitku ambalaže, gubitak radioaktivne materije po komadu za otpremu pri potpunom potapanju u vodu u toku sedam dana usled rastvaranja ne premašuje 0,1 A2; i
(iii) procenjena srednja specifična aktivnost čvrste materije, ne uzimajući u obzir materijal za zaštitu, ne premašuje 2 x 10-3 A2/g

2.2.7.3.3

Materija LSA - III je čvrsta materija, koja mora imati takve osobine, da ako se ukupan sadržaj komada za otpremu podvrgne ispitivanju propisanom u 2.2.7.3.4, aktivnost u vodi ne premašuje 0,1 A2.

2.2.7.3.4

Materije LSA - III ispituju se na sledeći način:
Čvrst uzorak materije, koji predstavlja celokupan sadržaj komada za otpremu, treba potopiti u vodu u trajanju od 7 dana na temperaturi okoline. Količina vode koja se koristi za ispitivanje mora biti dovoljna da obezbedi, da na kraju perioda ispitivanja od 7 dana slobodna zapremina neupijene i nevezane preostale vode, iznosi najmanje 10% zapremine čvrstog ispitnog uzorka. Voda, na početku mora da pokazuje pH vrednost od 6 - 8 i maksimalnu protočnost od 1 mS/m na 20°C. Ukupnu aktivnost slobodne zapremine vode treba izmeriti 7 dana nakon potapanja ispitnog uzorka.

2.2.7.3.5

Dokaz o poštovanju kriterijuma izlaganja prema 2.2.7.3.4. mora biti u skladu sa 6.4.12.1. i 6.4.12.2 ADR-a.

2.2.7.4

Propisi za radioaktivne materije u posebnom obliku

2.2.7.4.1

Radioaktivna materija u posebnom obliku je ili

(a)

čvrsta radioaktivna materija, koja nije disperzivna ili

(b)

zatvorena kapsula, koja sadrži radioaktivne materije, koja treba da bude tako izrađena, da se može otvoriti samo razaranjem kapsule.

Radioaktivne materije u posebnom obliku moraju imati dimenzije od najmanje 5 mm.

2.2.7.4.2

Radioaktivne materije u posebnom obliku moraju biti takvih osobina ili tako izvedene, da ako se podvrgnu ispitivanjima navedenim u 2.2.7.4.4. do 2.2.7.4.8. ispune sledeće propise:

(a)

One ne smeju da se razbiju ili raspadnu pri ispitivanju osetljivosti na udar, ispitivanju na udarac ili savijanjem prema 2.2.7.4.5 (a), (b) (c) i 2.2.7.4.6 (a);

(b)

One ne smeju da se istope ili raspu prilikom ispitivanja na zagrevanje prema 2.2.7.4.5. (d) i 2.2.7.4.6 (b);

(c)

Aktivnost u vodi nakon ispitivanja rastvaranja prema 2.2.7.4.7. i 2.2.7.4.8. ne sme da premaši 2 kBq; ili alternativno, za zatvorene izvore, stepen zaptivenosti za zapreminsko ispitivanje zaptivenosti prema standardu ISO 9978:1992 "Zaštita od zračenja - Zatvoreni radioaktivni izvori - Ispitivanje zaptivenosti" (Radiation Protection - Sealed Radioaktive Sources - LeakageTest Methods) ne sme da premaši primenjivu i od stane nadležnog organa prihvaćenu graničnu vrednost.

2.2.7.4.3

Dokaz o ispunjavanju kriterijuma izvođenja u 2.2.7.4.2. mora biti u skladu sa 6.4.12.1. i 6.4.12.2 ADR-a.

2.2.7.4.4

Uzorci za ispitivanje, koji predstavljaju ili simuliraju radioaktivne materije u posebnom obliku, moraju biti podvrgnuti ispitivanju osetljivosti na udar, ispitivanju na udarac, ispitivanju savijanja i ispitivanju zagrevanjem prema 2.2.7.4.5 ili alternativnom ispitivanju prema 2.2.7.4.6. Za svako ispitivanje može se koristiti drugi ispitni uzorak. Nakon svakog ispitivanja, uzorak se podvrgava ispitivanju rastvaranja ili zapreminskom ispitivanju zaptivenosti prema postupku, koji nije manje osetljiv od postupaka opisanog u 2.2.7.4.7 za ne-disperzivne čvrste materije ili u 2.2.7.4.8 za materije u kapsulama.

2.2.7.4.5

Primenjivi metodi ispitivanja su:

(a)

Ispitivanje osetljivosti na udar: Ispitni uzorak mora da padne sa visine od 9 m na osnovu za ispitivanje udara. Osnova za ispitivanje udara mora da bude tako izrađena kao što je definisano u 6.4.14 ADR-a;

(b)

Ispitivanje na udarac: ispitni uzorak se polaže na olovnu ploču, koja leži na glatkom, tvrdom osloncu i udara se ravnim krajem poluge od mekog čelika, na taj način da izazove udarac koji odgovara slobodnom padu 1,4 kg sa visine od 1 m. Donja strana poluge mora imati prečnik od 25 mm sa zaobljenim ivicama radijusa 3,0 ± 0,3 mm. Olovo tvrdoće od 3.5 do 4.5 po Vikersu (Vickers) i debljine od najviše 25 mm, mora pokrivati veću površinu od ispitnog uzorka. Za svako ispitivanje mora se koristiti nova olovna ploča. Poluga mora da udari ispitni uzorak tako, da prouzrokuje najveće moguće oštećenje;

(c)

Ispitivanje na savijanje: ispitivanje važi samo za dugačke, tanke izvore sa najmanjom dužinom od 10 cm i odnosom dužine prema najmanjoj širini od najmanje 10. Ispitni uzorak se vodoravno kruto učvršćuje, tako da polovina njegove dužine viri izvan učvršćenja. Ispitni uzorak mora biti tako usmeren, da najveće oštećenje pretrpi, kada mu se na slobodnom kraju nanese udarac ravnom stranom čelične šipke. Šipka treba da udari ispitni uzorak, tako da prouzrokuje udarac koji odgovara slobodnom padu od 1,4 kg sa visine od 1 m. Donja strana šipke mora imati prečnik od 25 mm sa zaobljenim ivicama radijusa 3,0 ±0,3 mm.

(d)

Ispitivanje zagrevanjem: Ispitni uzorak se zagreva na vazduhu na temperaturu od 800°C i drži se na toj temperaturi 10 minuta, a nakon toga se ostavlja da se ohladi.

2.2.7.4.6

Ispitni uzorci koji predstavljaju ili simuliraju radioaktivne materije zatvorene u zaptivenoj kapsuli, mogu se izuzeti od:

(a)

ispitivanja propisanih u 2.2.7.4.5 (a) i (b), pod uslovom da je masa radioaktivne materije u posebnom obliku
- manja od 200 g i ako je ispitni uzorak alternativno podvrgnut ispitivanju na udarac klase 4 prema standardu ISO 2919:1999 "Zaštita od radijacije - Zatvoreni radioaktivni izvori - Opšti zahtevi i klasifikacija", (Radiation protection - Sealed Radioactive Sources - General requirments and classification); ili
- manja od 500 g i ako je ispitni uzorak alternativno podvrgnut ispitivanju na udarac klase 5 prema standardu ISO 2919:1999 "Zaštita od radijacije - Zatvoreni radioaktivni izvori - Opšti zahtevi i klasifikacija", (Radiation protection - Sealed Radioactive Sources - General requirments and classification); i

(b)

ispitivanja propisanog u 2.2.7.4.5 (d), pod uslovom da je ispitni uzorak alternativno podvrgnut ispitivanju zagrevanjem (temperaturni test) klase 6 prema standardu ISO 2919:1999 "Zaštita od radijacije - Zatvoreni radioaktivni izvori - Opšti zahtevi i klasifikacija", (Radiation protection - Sealed Radioactive Sources - General requirments and classification);

2.2.7.4.7

Za ispitne uzorke, koji ne obuhvataju ili ne simuliraju ne- disperzivne čvrste materije, ispitivanje rastvaranja se sprovodi na sledeći način:

(a)

Ispitni uzorak se potapa na 7 dana u vodu na temperaturi okruženja. Količina vode koja se koristi za ispitivanje mora biti dovoljna, da na kraju vremenskog perioda od 7 dana, slobodna zapremina neupijene i nevezane vode iznosi najmanje 10% zapremine čvrstog ispitnog uzorka. Voda mora na početku imati pH vrednost od 6 - 8 i maksimalnu protočnost od 1 mS/m na 20°C;

(b)

Voda sa ispitnim uzorkom se zagreva na temperaturu od (50 ± 5)°C i drži se četiri sata na toj temperaturi;

(c)

Nakon toga se utvrđuje aktivnost vode;

(d)

Zatim se ispitni uzorak drži najmanje sedam dana na vazduhu bez strujanja na najmanje 30°C i pri relativnoj vlažnosti od najmanje 90%;

(e)

Ispitni uzorak se tada potapa u vodu istih osobina kao pod a), i voda se sa ispitnim uzorkom zagreva na temperaturu od (50 ± 5)°C, i drži se na toj temperaturi četiri sata;

(f)

Nakon toga se utvrđuje aktivnost vode.

2.2.7.4.8

Za ispitne uzorke koji obuhvataju ili simuliraju radioaktivne materije zatvorene u zaptivenoj kapsuli, potrebno je izvršiti ispitivanje rastvaranja ili zapreminsko ispitivanje zaptivenosti kako sledi:

(a)

Ispitivanje rastvaranja se sastoji od sledećih koraka:
- ispitni uzorak se potapa u vodu na temperaturi okruženja. Voda mora na početku da ima pH vrednost od 6 - 8 i maksimalnu protočnost od 1 mS/m na 20°C;
- Voda i ispitni uzorak se zagrevaju na temperaturu od (50 ± 5)°C i drže se četiri sata na toj temperaturi;
- Nakon toga se utvrđuje aktivnost vode;
- Zatim se ispitni uzorak drži najmanje sedam dana na vazduhu bez strujanja, na najmanje 30°C i pri relativnoj vlažnosti od najmanje 90%;
- Postupke u (i), (ii) i (iii) treba ponoviti.

(b)

Alternativno zapreminsko ispitivanje zaptivenosti mora obuhvatiti neko od ispitivanja opisanih u standardu ISO 9978:1992 "Zaštita od zračenja - Zatvoreni radioaktivni izvori - Ispitivanja zaptivenosti " (Radiaton Protection - Sealed Radioactie Sources - LeakageTest Methods), a koji su prihvatljivi za nadležne organe.

2.2.7.5

Površinski kontaminiran predmet (SCO)12, određivanje grupa

_______________
12 Slova "SCO" su skraćenice od engleskog izraza "Surface Contaminated Object"

2.2.7.5

Površinski kontaminiran predmet (SCO) je čvrst predmet, koji sam po sebi nije radioaktivan, ali na čijoj površini se nalaze radioaktivne materije. Ovi predmeti (SCO) su podeljeni u dve grupe:

(a)

SCO -I: Čvrst predmet na kome
- nevezana kontaminacija na pristupačnoj površini, raspoređena na preko 300 cm2 (ili preko celokupne površine manje od 300 cm2), ne premašuje 4 Bq/cm2 za beta i gama zračenje i alfa zračenje manje toksičnosti ili 0.4 Bq/cm2 za sva druga alfa zračenja; i
- vezana kontaminacija na pristupačnoj površini, raspoređena na preko 300 cm2 (ili preko celokupne površine manje od 300 cm2), ne premašuje 4 x 104 Bq/cm2 za beta i gama zračenje, i alfa zračenje manje toksičnosti ili 4 x 103 Bq/cm2 za sva druga alfa zračenja; i
- zbir nevezane i vezane kontaminacije na nepristupačnoj površini, raspoređene na preko 300 cm2 (ili preko celokupne površine manje od 300 cm2), ne premašuje 4 x 104 Bq/cm2 za beta i gama zračenje kao i alfa zračenje manje toksičnosti ili 4 x 103 Bq/cm2 za sva druga alfa zračenja.

(b)

SCO -II: Čvrst predmet, na čijoj površini vezana ili nevezana kontaminacija premašuje odgovarajuće granične vrednosti navedene za SCO -I pod (a) i na kome:
- nevezana kontaminacija na pristupačnoj površini, raspoređena na preko 300 cm2 (ili preko celokupne površine manje od 300 cm2), ne premašuje 400 Bq/cm2 za beta i gama zračenje i alfa zračenje manje toksičnosti ili 40 Bq/cm2 za sva druga alfa zračenja; i
- vezana kontaminacija na pristupačnoj površini, raspoređena na preko 300 cm2 (ili preko celokupne površine manje od 300 cm2), ne premašuje 8x 105 Bq/cm2 za beta i gama zračenje i alfa zračenje manje toksičnosti ili 8 x 104 Bq/cm2 za sva druga alfa zračenja; i
- zbir nevezane i vezane kontaminacije na nepristupačnoj površini, raspoređene na preko 300 cm2 (ili preko celokupne površine manje od 300 cm2), ne premašuje 8 x 105 Bq/cm2 za beta i gama zračenje i alfa zračenje manje toksičnosti ili 8 x 104 Bq/cm2 za sva druga alfa zračenja.

2.2.7.6

Određivanje transportnog pokazatelja (TI) i pokazatelja kritične bezbednosti (CSI)

2.2.7.6.1

Određivanje transportnog pokazatelja (TI)

2.2.7.6.1.1

Transportni pokazatelj (TI) za komad za otpremu, zbirnu ambalažu ili kontejner ili neupakovanu materiju LSA-I ili za neupakovane predmete SCO-I određuje se prema sledećem postupku:

(a)

(a) Neophodno je odrediti najveći intenzitet zračenja u milisivertima na sat (mSv/h) na odstojanju od 1 m od spoljne površine komada za otpremu, zbirne ambalaže, kontejnera, ili neupakovane materije LSA-I ili predmeta SCO-I.
Dobijena vrednost se množi sa 100, a dobijeni broj predstavlja transportni pokazatelj.
Za rude uranijuma i torijuma i njihove koncentrate, za najveći nivo zračenja na svakoj tački na odstojanju od 1 m od spoljne površine tovara, mogu se uzimati sledeće vrednosti:
0.4 mSv/h za rude i fizičke koncentrate uranijuma i torijuma;
0.3 mSv/h za hemijske koncentrate torijuma;
0.02 mSv/h za hemijske koncentrate uranijuma osim uranijum heksafluorida.

(b)

Za cisterne, kontejnere i neupakovane materije LSA-I i predmete SCO-I, utvrđena vrednost prema (a) se množi odgovarajućim faktorom iz Tabele 2.2.7.6.1.1;

(c)

Vrednost utvrđena prema (a) i (b) se zaokružuje na prvu decimalu (npr. od 1.13 na 1.2) sa izuzetkom vrednosti od 0.05 ili manjih koje se mogu izjednačiti sa nulom.

Tabela 2.2.7.6.1.1. - Faktori multiplikacije za cisterne, kontejnere i neupakovane materije LSA-I i predmete SCO-I

(a) Najveći izmereni poprečni presek površine tovara

2.2.7.6.1.2

Transportni pokazatelj za svaku zbirnu ambalažu, svaki kontejner ili svako vozilo određuje se ili sabiranjem transportnih pokazatelja svih sadržanih komada za otpremu ili direktnim merenjem intenziteta zračenja, izuzev u slučaju zbirne ambalaže koja nema stabilan oblik, za koju se transportni pokazatelj određuje samo sabiranjem transportnih pokazatelja svih komada za otpremu.

2.2.7.6.2

Određivanje pokazatelja kritične bezbednosti (CSI)

2.2.7.6.2.1

Pokazatelj kritične bezbednosti (CSI) za komade za otpremu sa fisionim materijama određuje se deljenjem broja 50 sa manjom od dve vrednosti za "N", koja se izvodi iz 6.4.11.11 i 6.4.11.12 (tj. CSI = 50/N). Vrednost pokazatelja kritične bezbednosti može biti nula, pod uslovom da je neograničen broj komada za otpremu ispod kritičnog (tj. N je u stvari u oba slučaja neograničen).

2.2.7.6.2.2

Za svaku zbirnu ambalažu ili kontejner treba izračunati pokazatelj kritične bezbednosti (CSI) sabiranjem CSI svih sadržanih komada za otpremu. Isti postupak treba primeniti za određivanje ukupnog zbira CSI u pošiljci ili u vozilu ili u kolima.

2.2.7.7

Granične vrednosti aktivnosti i ograničenja materija

2.2.7.7.1.

Ograničenja sadržaja za komade za otpremu

2.2.7.7.1.1

Opšte odredbe

Količina radioaktivnih materija u jednom komadu za otpremu ne sme da premaši sledeće utvrđene granične vrednosti:

2.2.7.7.1.2.

Izuzeti komadi za otpremu

2.2.7.7.1.2.1

Za radioaktivne materije, koje nisu proizvodi izrađeni od prirodnog uranijuma, osiromašenog uranijuma ili prirodnog torijuma, izuzet komad za otpremu ne sme da sadrži aktivnosti veće od sledećih:

(a)

za radioaktivne materije u nekom instrumentu ili nekom drugom proizvodu ili su njegov sastavni deo, kao što je npr. sat ili elektronski uređaj, granične vrednosti su utvrđene u kolonama 2 i 3 Tabele 2.2.7.7.1.2.1 za svaki pojedini predmet i za svaki komad za otpremu; i

(b)

za radioaktivne materije, koje se ne nalaze u nekom instrumentu ili drugom proizvodu ili nisu njegov sastavni deo, granične vrednosti po komadu za otpremu utvrđene su u rubrici 4, Tabele 2.2.7.7.1.2.1.

Tabela 2.2.7.1.2.1. Granične vrednosti aktivnosti za izuzete komade za otpremu

(a) Za smeše radionuklida, vidi 2.2.7.7.2.4 do 2.2.7.7.2.6

2.2.7.7.1.2.2

Za proizvode izrađene od prirodnog uranijuma, osiromašenog uranijuma ili prirodnog torijuma, izuzet komad za otpremu može da sadrži svaku količinu ovih materija, pod uslovom, da je spoljna površina uranijuma ili torijuma obložena neaktivnim omotačem od metala ili nekog drugog čvrstog materijala.

2.2.7.7.1.3

Industrijski komadi za otpremu

Radioaktivni sadržaj u pojedinačnom komadu za otpremu sa materijama LSA ili u pojedinačnom komadu za otpremu sa predmetima SCO se mora ograničiti tako, da se intenzitet zračenja utvrđen u 4.1.9.2.1 ADR-a ne prekorači; osim toga aktivnost u pojedinačnom komadu za otpremu mora biti ograničena tako, da se granice aktivnosti za jedno vozilo utvrđene u 7.5.11, poseban propis CV 33 (2) ADR-a ne prekoračuju.

2.2.7.7.1.4

Komadi za otpremu tipa A

2.2.7.7.1.4.1

Komadi za otpremu tipa A smeju sadržati najviše sledeće aktivnosti:

(a)

za radioaktivne materije u posebnom obliku - A1 ili

(b)

za sve druge radioaktivne materije - A2.

2.2.7.7.1.4.2

Za smeše radionuklida, čiji su identiteti i postojeće aktivnosti poznati, za radioaktivni sadržaj komada za otpremu tipa A potrebno je primeniti sledeći uslov:

pri čemu je

2.2.7.7.1.5

Komadi za otpremu tipa B(U) i tipa B(M)

2.2.7.7.1.5.1

Komadi za otpremu tipa B(U) i tipa B(M) u skladu sa njihovim potvrdama o dopuštenju, ne smeju sadržati:

(a)

veće aktivnosti od onih koji su dozvoljene za uzorak komada za otpremu;

(b)

druge radionuklide osim onih koji su dozvoljeni za uzorak komada za otpremu; ili

(c)

sadržaje u obliku ili fizičkom ili hemijskom stanju, koji odstupaju od onih koji su dozvoljeni za uzorak komada za otpremu.

2.2.7.7.1.6

Komadi za otpremu tipa C

Napomena:

Komadi za otpremu tipa C, koji sadrže radioaktivne materije u količinama od ili preko 3000 A1 ili 100.000 A2, u zavisnosti od toga, koja je vrednost niža za radioaktivne materije u posebnom obliku, ili preko 3000 A2 za sve druge radioaktivne materije, mogu se transportovati u vazdušnom saobraćaju. Iako komadi za otpremu tipa C nisu predviđeni za transport radioaktivnih materija u vodnom saobraćaju unutrašnjim plovnim putevima u takvim količinama (komadi za otpremu tip B(U) - ili tip B(M) zadovoljavaju), sledeći propisi se navode, jer se takvi komadi za otpremu mogu transportovati i u vodnom saobraćaju unutrašnjim plovnim putevima.

Komadi za otpremu tipa C, u skladu sa svojom potvrdom o dopuštenju, ne smeju da sadrže:

(a)

veće aktivnosti od onih koje su dozvoljene za uzorak komada za otpremu;

(b)

druge radionuklide osim onih koji su dozvoljeni za uzorak komada za otpremu; ili

(c)

sadržaje u obliku ili fizičkom ili hemijskom stanju, koji odstupa od onog koji je dozvoljen za uzorak komada za otpremu.

2.2.7.7.1.7

Komadi za otpremu, koji sadrže fisione materije

Ukoliko prema 6.4.11.2 ADR-a nisu izuzeti, komadi za otpremu, koji sadrže fisione materije, ne smeju, u skladu sa njihovim potvrdama o dopuštenju, da sadrže:

(a)

masu fisionih materija, koja odstupa od one koja je dozvoljena za uzorak komada za otpremu,

(b)

radionuklide ili fisione materije, koji odstupaju od onih koji su dozvoljeni za uzorak komada za otpremu, ili

(c)

sadržaje u obliku, fizičkom ili hemijskom stanju ili sa rasporedom u prostoru, koji odstupa od onog koji je dozvoljen za uzorak komada za otpremu.

2.2.7.7.1.8

Komadi za otpremu, koji sadrže uranijumheksafluorid

Komadi za otpremu, koji sadrže uranijumheksafluorid, ne smeju da sadrže:

(a)

masu uranijumheksafluorida, koja odstupa od one koja je dozvoljena za uzorak komada za otpremu;

(b)

masu uranijumheksafluorida veću od vrednosti, koja bi dovela do stvaranja praznog prostora manjeg od 5% na najvećoj temperaturi komada za otpremu koja je utvrđena za proizvodne sisteme u kojima komad za otpremu treba da se koristi; ili

(c)

uranijumheksafluorid, koji nije u čvrstom obliku ili je prilikom predaje na transport sa unutrašnjim pritiskom iznad atmosferskog pritiska.

2.2.7.7.2

Vrednosti aktivnosti

2.2.7.7.2.1

Sledeće osnovne vrednosti za pojedine radionuklide navedenu su u Tabeli 2.2.7.7.2.1:

(a)

A1 i A2 u TBq;

(b)

Koncentracija aktivnosti za izuzete materije u Bq/g; i

(c)

Granične vrednosti aktivnosti za izuzete pošiljke u Bq.