Poglavlje 8.3

Razni zahtevi koje posada broda mora poštovati

8.3.1 Ovlašćena lica na brodu

8.3.1.1.

Isključivo sledeća lica su ovlašćena da budu na brodu:
(a) članovi posade
(b) lica, koja iako nisu članovi posade, normalno obitavaju na brodu; i
(c) lica koja su na brodu iz službenih razloga.

8.3.1.2

Lica navedena pod 8.3.1(b) nisu ovlašćena da ostanu u zaštićenom prostoru broda za transport suvog tereta ili u tovarnom prostoru tankera izuzev na kratko vreme.

8.3.1.3

Kada se zahteva da brod nosi oznaku dve plave kupe sa dva plava svetla u skladu sa kolonom (19) Tabele C Poglavlja 3.2, licima mlađim od 14 godina nije dozvoljen pristup na brod.

8.3.2

Prenosive svetiljke
Na brodu za transport suvog tereta, jedine prenosive svetiljke dozvoljene u zaštićenom prostoru su svetiljke koje imaju sopstveni izvor napajanja.
Na tankerima, jedine dozvoljene prenosive svetiljke u tovarnom prostoru su one sa sopstvenim izvorom napajanja.
One moraju biti atestirane.

8.3.3

Dozvoljen pristup na brod
Nijednom neovlašćenom licu nije dozvoljen pristup na brod. Ova zabrana se objavljuje na oglasnim tablama na odgovarajućim mestima.

8.3.4

Zabrana pušenja, upotrebe vatre i izvora svetlosti sa otvorenim plamenom
Pušenje na brodu je zabranjeno. Ova zabrana se objavljuje na oglasnim tablama na odgovarajućim mestima.
Ova zabrana ne odnosi se na stambeni prostor ili na kormilarnicu pod uslovom da su njihovi prozori, vrata, svetlarnici i grotla zatvoreni.

8.3.5

Opasnost izazvana radovima na brodu
Nisu dozvoljeni nikakvi radovi na održavanju niti popravke koje zahtevaju upotrebu otvorenog plamena ili električne struje ili koje mogu izazvati varničenje na:
- brodu za transport suvog tereta u zaštićenom prostoru ili na palubi na udaljenosti kraćoj od 3 m ispred i u pravcu krme u odnosu na taj prostor;
- tankerima.
Ovaj zahtev ne primenjuje se na sledeće slučajeve:
- kada brod za transport suvog tereta ima ovlašćenje koje izdaje nadležni lokalni organ ili sertifikat kojim se atestira da je iz zaštićenog prostora u potpunosti izvučen gas;
- kada tanker ima ovlašćenje koje izdaje nadležni lokalni organ ili sertifikat kojim se atestira da je iz broda u potpunosti izvučen gas;
- na operacije vezivanja.
Takve radove je dozvoljeno preduzeti na tankerima bez dozvole u radnim prostorima izvan tovarnih prostora, pod uslovom da su vrata i otvori dobro zatvoreni i da se brod tada ne utovara, istovara, ili iz njega ispušta gas.
Dozvoljena je upotreba odvijača i ključeva od čelika sa hromom i vanadijumom ili odvijača i ključeva od materijala ekvivalentnih svojstava u smislu varničenja.

Poglavlje 8.4

(Rezervisano)

Poglavlje 8.5

(Rezervisano)

Poglavlje 8.6

Dokumenta

8.6.1 Sertifikat o odobrenju

8.6.1.1

Uzorak Sertifikat o odobrenju za brodove za suvi teret

8.6.1.2

Uzorak privremenog Sertifikata o odobrenju za brodove za transport suvog tereta

NAPOMENA:

Ovaj model privremenog Sertifikata o odobrenju može se zameniti jednim jedinim uzorkom koji predstavlja kombinaciju privremenog Sertifikata o odobrenju o obavljenom tehničkom pregledu i privremenog Sertifikata o odobrenju, pod uslovom da ovaj jedinstveni uzorak Sertifikata o odobrenju sadrži iste detalje kao gore navedeni uzorak i da ga odobre nadležni organi.

8.6.1.3

Model Sertifikata o odobrenju za tankere

8.6.1.4

Model privremenog Sertifikata o odobrenju za tankere

NAPOMENA:

Ovaj Model privremenog Sertifikata o odobrenju može se zameniti modelom Sertifikata o odobrenju za jedno putovanje koji sadrži kombinaciju privremenog Sertifikata o odobrenju o izvršenom pregledu i privremenog Sertifikata o odobrenju, pod uslovom da ovaj model Sertifikata o odobrenju za jedno putovanje sadrži iste podatke kao i gore navedeni model, i da ga odobre nadležni organi.

8.6.2 Sertifikat o posebnim znanjima u oblasti ADN shodno stavovima 8.2.1.2, 8.2.1.4 ili 8.2.1.5

Broj sertifikata

(Mesto rezervisano za državni grb, nadležni organ)

Prezime
Ime(na):

Rođen:

Sertifikat ADN

Državljanstvo:

o posebnim znanjima u oblasti ADN

Potpis vlasnika

Vlasnik ovog sertifikata poseduje posebna znanja u oblasti ADN

Ovaj sertifikat ima rok važnosti za posebna znanja u oblasti

ADN shodno stavovima

8.2.1.2 (brodovi za suvi teret)*

8.2.1.2 (tankeri)*

8.2.1.4*

8.2.1.5*

do:

Izdat od strane:

Datum:

(Pečat)

Potpis:

____________
*Nepotrebno precrtati

(prva strana)

(poleđina)

8.6.3 Kontrolna lista ADN

8.6.4 Izbacivanje preostalih količina i sistem za isušivanje

8.6.4.1

Uređaj za izbacivanje preostalih količina

1.

Spoj a izbacivanje preostalih količina

2.

Spoj na obalskoj instalaciji namenjen izduvavanju preostalih količina prema obalskoj instalaciji pomoću gasa.

8.6.4.2

Ispitivanje sistema za isušivanje

8.6.4.2.1

Pre početka ispitivanja, teretni tankovi i njihovi cevovodi treba da se očiste. Teretni tankovi moraju biti bezbedni za ulazak.

8.6.4.2.2

U toku ispitivanja, trim i nagib broda ne smeju preći normalne operativne vrednosti.

8.6.4.2.3

U toku ispitivanja, povratni pritisak od najmanje 300 kPa (3 bara) se mora održavati na uređaju za ispuštanje preostalih količina pričvršćenom na cevi za istovar.

8.6.4.2.4

Test obuhvata:

(a)

Punjenje teretnog tanka vodom sve dok usisni otvor unutar tanka ne bude uronjen;

(b)

Ispumpavanje vode i pražnjenje teretnog tanka i odgovarajućeg cevovoda pomoću sistema za isušivanje tanka.

(c)

Sakupljanje preostale vode na sledećim tačkama:

-

Usisni otvor teretnog tanak;

-

Dno teretnog tanka gde se voda sakupila;

-

Najniža tačka drenažnog izvoda teretne pumpe;

-

Na najnižim tačkama cevovoda povezanih sa teretnim tankom do uređaja za ispuštanje preostalih količina.

8.6.4.2.5

Količina vode sakupljena prema opisu iz 8.6.4.2.2 (c) meri se precizno i beleži se na sertifikatu o obavljenom testu u smislu 8.6.4.3.

8.6.4.2.6

Nadležni organ ili priznato klasifikaciono društvo mora u potvrdi o ispitu da utvrdi sve radne postupke koje su potrebne za taj ispit.
Ova potvrda obuhvata najmanje sledeće podatke:

-

trim broda u toku testiranja;

-

nagib broda u toku testiranja;

-

redosled istovara tanka;

-

povratni pritisak na uređaju za ispuštanje preostalih količina;

-

preostale količine po tanku;

-

preostale količine po sistemu cevovoda;

-

trajanje operacije isušivanja;

-

plan teretnog tanka propisno sastavljen.

8.6.4.3

Sertifikat za testiranje sistema za isušivanje

Poglavlje 9.1
Pravila za gradnju brodova za transport suvog tereta

9.1.0 Pravila za gradnju koja se primenjuju na brodove za transport suvog tereta

Odredbe od 9.1.0.0 do 9.1.0.79 odnose se na brodove za transport suvog tereta.

9.1.0.0

Materijali za gradnju
Trup broda gradi se od brodskog čelika ili drugog metala, pod uslovom da ovaj metal ima minimum ekvivalentna mehanička svojstva i otpornost na efekte izazvane temperaturnim promenama i dejstvom vatre.

9.1.0.1-9.1.0.10 

(Rezervisano)

9.1.0.11

Tovarni prostori

9.1.0.11.1

(a)

Svaki tovarni prostor mora biti vezan za krmu i pramac pomoću vodootpornih metalnih pregrada.

(b)

Tovarni prostori ne smeju imati zajedničku pregradu sa rezervoarom za gorivo.

9.1.0.11.2  

Dno tovarnih prostora mora da bude takvo da omogući njihovo sušenje i čišćenje.

9.1.0.11.3   

Poklopci grotla moraju biti otporni na prskanje i padavine ili pokriveni vodonepropusnim ceradama.
Vodonepropusne cerade koje se koriste za ovakvo pokrivanje tovarnih prostora ne smeju biti zapaljive.

9.1.0.11.4

Na tovarnim prostorima ne smeju biti instalirana nikakva grejna tela.

9.1.0.12

Ventilacija

9.1.0.12.1

Ventilacija svih tovarnih prostora vrši se pomoću dva nezavisna ventilatora za ekstrakciju čija je snaga dovoljna da se za jedan čas kroz tovarni prostor ostvari protok količine vazduha čija je zapremina jednaka bar petostrukoj zapremini samog tovarnog prostora koji se provetrava. Ventilator je projektovan da nema kontakta ventilatora sa kućištem, i ne sme se proizvesti statički elektricitet. Izduvni kanali sistema za ventilaciju nalaze se na samim krajevima tovarnog prostora i spuštaju se naniže, najviše 500 mm iznad dna. Ekstrakcija gasova i pare kroz kanale mora da se obezbedi i za transport rasutog tereta.
Ukoliko su izduvne cevi pokretne, one će odgovarati za sklapanje ventilatora i mogu da se propisno pričvrste. Mora se osigurati zaštita od loših meteoroloških uslova i prskanja. Tokom ventilacije mora se obezbediti dotok svežeg vazduha.

9.1.0.12.2

Ventilacioni sistem tovarnog prostora organizuje se na takav način da opasni gasovi ne mogu prodreti u stambeni prostor, mašinski prostor i kormilarnicu.

9.1.0.12.3

Ventilacija se obezbeđuje za stambeni prostor i radne prostore.

9.1.0.13-9.1.0.16

(Rezervisano)

9.1.0.17

Stambeni prostor i radni prostori

9.1.0.17.1

Stambeni prostor mora biti odvojen od skladišta metalnim pregradama bez otvora.

9.1.0.17.2

Za otvore u stambenom prostoru i kormilarnici, na onom delu koji je okrenut ka tovarnim prostorima moraju se obezbediti uređaji za zatvaranje koji su nepropusni za gasove.

9.1.0.17.3

Nijedan ulaz niti otvor na mašinskom prostoru ne sme biti okrenut ka zaštićenoj zoni.

9.1.0.18-9.1.0.19

Rezervisano)

9.1.0.20

Vodeni balast
Prostori duple oplate i dvodna mogu se organizovati tako da se pune vodenim balastom.

9.1.0.21-9.1.0.30

(Rezervisano)

9.1.0.31

Motori

9.1.0.31.1

Dozvoljava se upotreba isključivo motora sa unutrašnjim sagorevanjem koji troše gorivo čija je tačka paljenja iznad 55° Celzijusa.

9.1.0.31.2

Ulazni ventilacioni otvori mašinskog prostora i usisi motora koji ne uzimaju vazduh direktno iz mašinskog prostora, nalaze se na rastojanju ne kraćem od 2,00m od zaštićenog prostora.

9.1.0.31.3

U zaštićenom prostoru ne sme da nastane varničenje.

9.1.0.32

Tankovi za tečno gorivo

9.1.0.32.1

Dvodno u skladišnom prostoru sme se preurediti u tank za tečno gorivo, uz uslov da dubina dvodna nije manja od 0,60m. Zabranjeno je da se otvori takvih tankova i cevi za tečno gorivo nalaze u tovarnom prostoru.

9.1.0.32.2

Sve cevi za sve tankove za tečno gorivo izdižu se do 0,50m iznad otvorene palube. Na svaki od ovih otvorenih krajeva, kao i na svaki od otvorenih krajeva prelivnih cevi koje cure prema palubi stavlja se zaštita u vidu membrane od gaze ili perforiranog lima.

9.1.0.33

(Rezervisano)

9.1.0.34

Izduvne cevi

9.1.0.34.1

Izduvni gasovi odvode se sa broda u slobodan prostor, naviše kroz izduvnu cev, ili kroz spoljnu oplatu. Ispust izduvnih gasova nalazi se na rastojanju ne manjem od 2,00 m od otvora grotla. Izduvne cevi motora su raspoređene tako da se izduvni gasovi odvode izvan broda. Nijedna izduvna cev ne sme biti smeštena unutar zaštićene zone.

9.1.0.34.2

Na izduvne cevi postavljaju se uređaji koji sprečavaju iskakanje varnica, npr. hvatači varnica.

9.1.0.35

Instalacije za isušivanje
Pumpe za isušivanje namenjene za tovarne prostore su smeštene u zaštićenoj zoni. Ovaj zahtev se ne primenjuje u situaciji kada se isušivanje rešava pomoću ejektora.

9.1.0.36-9.1.0.39

(Rezervisano)

9.1.0.40

Uređenje sistema za gašenje požara

9.1.0.40.1

Postavljanje sistema za gašenje požara na brod je obavezno. Sistem mora da zadovolji sledeće zahteve:

-

Sistem napajaju dve međusobno nezavisne protiv-požarne ili balastne pumpe, od kojih je jedna spremna za upotrebu u svakom trenutku. Ove pumpe ne smeju se postaviti u isti prostor sa svojim pogonskim sredstvima i električnom opremom;

-

Na glavni vodeni cevovod sistema montirana su najmanje tri hidranta u zaštićenom prostoru iznad palube. Obezbeđuju se tri podesna i dovoljno dugačka creva čije raspršivačke mlaznice imaju u prečniku najmanje 12mm. Svaku tačku na palubi u zaštićenom prostoru u isto vreme moraju da pokrivaju najmanje dva vodena mlaza iz creva koja nisu pripojena na isti hidrant. Jedan opružni nepovratni ventil montira se kako bi se sprečilo isticanje gasova kroz sistem za suzbijanje požara u stambeni prostor ili radni prostor izvan zaštićenog prostora;

-

Kapacitet ovog sistema mora biti dovoljan da najmanji domet mlaza vode dosegne najmanje razdaljinu onoliku koliko iznosi širina broda od bilo koje tačke na brodu, kada se dve prskalice koriste istovremeno.

Jedna protivpožarna ili balastna pumpa mora biti dovoljna za baržu bez svog sopstvenog pogona.

9.1.0.40.2

Dodatno, mašinski prostori moraju biti opremljene trajno pričvršćenim sistemom za gašenje požara koji zadovoljava sledeće zahteve:

9.1.0.40.2.1

Agensi za gašenje vatre

Za protiv-požarnu zaštitu u mašinskim kućicama, kotlarnicama i pumpnim stanicama, dozvoljeni su jedino trajno pričvršćeni sistemi za gašenje požara koji koriste sledeće agense za gašenje:

(a)

CO2 (ugljen dioksid)

(b)

HFC 227 ea (hepafluoropropan);

(c)

IG-541 (52% azota, 40% argona, 8% ugljen dioksida).

Drugi agensi za gašenje su dozvoljeni samo shodno preporukama Upravnog odbora.

9.1.0.40.2.2

Ventilacija, izvlačenje vazduha

(a)

Vazduh koje se troši u procesu sagorevanja u pogonskim brodskim motorima ne bi smeo da potiče iz prostora zaštićenih trajno pričvršćenim sistemima za gašenje požara. Ispunjenje ovog zahteva nije obavezno ako na brodu postoje dva nezavisna glavna mašinska prostora, odvojena pregradom nepropusnom za gasove, ili ako uz glavni mašinski prostor postoji i zasebni mašinski prostor sa instaliranim pramčanim propulzionim sistemom koji samostalno može da obezbedi kretanje broda u slučaju požara u glavnom mašinskom prostoru.

(b)

Svi sistemi za prinudnu ventilaciju u prostoru koji treba zaštititi moraju se automatski isključiti onog momenta kada se aktivira sistem za gašenje požara.

(c)

Na sve otvore u prostoru koji se mora zaštititi a koji dozvoljavaju ulazak vazduha ili isticanje gasa, moraju se pričvrstiti uređaji koji obezbeđuju brzo zatvaranje. Razlika između otvorenog i zatvorenog položaja ovih otvora mora da bude jasno uočljiva.

(d)

Vazduh koji ističe iz sigurnosnih ventila na vazdušnim tankovima pod pritiskom instaliranih u mašinskom prostoru odvodi se u slobodan prostor.

(e)

Nadpritisak ili podpritisak koji nastaje kao posledica difuzije agensa za gašenje požara ne sme da uništi sastavne elemente prostora koji treba zaštiti. Mora se omogućiti bezbedno izjednačavanje pritisaka.

(f)

Zaštićeni prostor je opremljen sredstvima za izvlačenje agensa za gašenje. Ako su instalirani uređaji za izvlačenje, ne sme postojati mogućnost da se oni uključe u toku gašenja vatre.

9.1.0.40.2.3

Protivpožarni sistem za uzbunjivanje
Prostor koji treba zaštititi nadzire se odgovarajućim sistemom protivpožarnim sistemom za uzbunjivanje. Signal za uzbunjivanje ima oblik zvučnog upozorenja i mora se čuti u kormilarnici, stambenom prostoru i prostoru koji treba zaštititi.

9.1.0.40.2.4

Sistem cevovoda

(a)

Agens za gašenje usmerava se ka prostoru koji treba zaštititi, i raspoređuje se unutar tog prostora posredstvom trajno postavljenog cevnog sistema. Sve cevi i cevna armatura koji se nalaze u prostoru koji treba zaštititi moraju biti od čelika. Ovo se ne odnosi na priključne mlaznice tankova i kompenzatora pod uslovom da upotrebljeni materijali za njihovu izradu imaju ekvivalentna vatrostalna svojstva. Unutrašnja i spoljna strana svih cevi mora se zaštititi od korozije.

(b)

Mlaznice kroz koje se vrši pražnjenje raspoređuju se tako da obezbede pravilnu difuziju agensa za gašenje požara.

9.1.0.40.2.5

Uređaj za aktiviranje

(a)

Sistemi za gašenje požara koji se automatski aktiviraju nisu dozvoljeni.

(b)

Treba da se obezbedi mogućnost da se sistem za gašenje požara aktivira iz odgovarajuće tačke locirane izvan prostora koji treba zaštititi.

(c)

Uređaji za aktiviranje instaliraju se tako da se mogu aktivirati u slučaju požara, a s druge strane tako da je rizik njihovog kvara u slučaju požara ili eksplozije u prostoru koji treba zaštititi sveden na najmanju moguću meru.
Sistemi koji se ne aktiviraju mehaničkim putem napajaju se iz dva energetska izvora nezavisna jedan od drugog. Ovi izvori energije su locirani izvan prostora koji treba zaštititi. Kontrolne linije koje se nalaze u prostoru koji treba zaštititi projektuju se tako da ostanu u funkciji, najmanje 30 minuta nakon izbijanja požara. Za električne instalacije se smatra da zadovoljavaju ovaj uslov ako su u skladu sa standardom IEC 60331-21:1999.
Kada su uređaji za aktiviranje postavljeni tako da nisu vidljivi, komponente koje ih sakrivaju moraju biti označene simbolom "sistem za gašenje požara", koji je sa svake strane najmanje 10 cm dugačak, na kome mora biti sledeći tekst ispisan crvenim slovima na beloj podlozi:

Sistem za gašenje požara

(d)

Ako je sistem za gašenje požara instaliran sa namenom da zaštiti nekoliko prostora, on se mora sastojati od međusobno odvojenih i jasno označenih uređaja za aktiviranje sistema za svaki prostor;

(e)

Pored svih uređaja za aktiviranje ističu se jasno vidljiva i neizbrisiva uputstva za upotrebu. Uputstva se ispisuju na jeziku koji zapovednik broda zna da pročita i razume, a ako taj jezik nije engleski, francuski ili nemački, uputstva moraju biti na engleskom, francuskom ili nemačkom. U uputstvima se nalaze sledeće informacije o:

(i)

aktiviranju sistema za gašenje požara

(ii)

potrebi da se obezbedi da sva lica napuste prostor koji treba zaštititi;

(iii)

ispravnom ponašanju posade u slučaju aktiviranja sistema;

(iv)

ispravnom ponašanju članova posade u slučaju kvara koji ugrožava normalan rad sistema za gašenje požara.

(f)

U uputstvima se navodi da se pre aktiviranja sistema za gašenje požara, motori sa unutrašnjim sagorevanjem koji su montirani u tom prostoru i ispuštaju vazduh iz prostora koji treba zaštititi, moraju isključiti.

9.1.0.40.2.6

Uređaj za uzbunjivanje

(a)

Svaki stalno pričvršćeni sistem za gašenje požara je opremljen zvučnim i vizuelnim alarmnim uređajem;

(b)

Uređaj za uzbunjivanje uključuje se automatski onog momenta kada se sistem za gašenje požara aktivira. Ovaj uređaj mora da bude uključen određeno vreme pre oslobađanja agensa za gašenje požara; ne sme da postoji mogućnost da se on isključi;

(c)

Signali za uzbunjivanje moraju biti jasno uočljivi u prostorima koje treba zaštititi i na njihovim pristupnim mestima, i jasno čujni pod radnim uslovima koji odgovaraju najvišem mogućem nivou buke u tom prostoru. Mora biti obezbeđeno da se oni jasno razlikuju od svih drugih zvučnih i vizuelnih signala u prostoru koji treba zaštititi;

(d)

Zvučni signali za uzbunjivanje takođe se moraju jasno čuti i u susednim prostorima, kada su vrata između njih i ugroženog prostora zatvorena, i kad u njima vladaju radni uslovi koji odgovaraju najvišem mogućem nivou buke;

(e)

Ako uređaj za uzbunjivanje nije na najbolji način zaštićen od mogućih kratkih spojeva, kidanja žičanih provodnika i pada napona, tada mora biti omogućeno nadgledanje njegovog rada;

(f)

Znak sa sledećim tekstom ispisan crvenim slovima na beloj podlozi biće postavljen na vidljivo mesto na ulazu u svaki prostor do koga agens za gašenje požara ima domet:

Upozorenje, sistem za gašenje požara!
Napustite ovaj prostor odmah kada je …(opis) uzbunjivanje aktivirano!

9.1.0.40.2.7

Tankovi pod pritiskom sa pripadajućim cevovodima i ventilima (armatura)

(a)

Tankovi pod pritiskom sa pripadajućim cevovodima i ventilima (armatura), moraju biti u skladu sa zahtevima nadležnog organa.

(b)

Tankovi pod pritiskom moraju biti instalirani u skladu sa uputstvima proizvođača.

(c)

Tankovi pod pritiskom sa pripadajućim cevovodima i ventilima (armatura), ne smeju biti instalirani u stambenom prostoru.

(d)

Temperatura u ormanima i prostorima za skladištenje za rezervoare pod pritiskom ne sme biti iznad 50°C.

(e)

Ormari i prostori za skladištenje na palubi moraju biti bezbedno raspoređeni. Obavezni ispusti iz ovih ormana, odnosno prostora, postavljeni su tako da u slučaju pojave isticanja iz tanka pod pritiskom, gas ne može da prodre u unutrašnjost broda. Direktna povezivanja sa drugim prostorima nisu dozvoljena.

9.1.0.40.2.8

Količina agensa za gašenje požara
Ukoliko je agens za gašenje namenjen upotrebi u više prostora, raspoloživa količina ne mora biti veća od količine propisane za najveću od svih prostorija koje se na ovaj način štite.

9.1.0.40.2.9

Instalacija, održavanje, nadzor i dokumentacija

(a)

Montažu ili preradu sistema obavlja isključivo kompanija koja je specijalizovana za sisteme protivpožarne zaštite. Uputstva (podaci o proizvodu, list o bezbednosnim performansama proizvoda) koje dostavlja proizvođač agensa za gašenje požara ili uputstva o sistemu moraju biti poštovana.

(b)

Sistem pregleda stručno lice:

(i)

pre njegovog uvođenja u upotrebu;

(ii)

svaki put kada se sistem vraća u upotrebu posle aktiviranja;

(iii)

posle svake prepravke ili popravke;

(iv)

na redovnoj osnovi, bar jednom u dve godine.

(c)

Tokom pregleda, od stručnog lica se zahteva da proveri da li je sistem u skladu sa zahtevima 9.1.0.40.2.

(d)

Pregled minimalno mora da obuhvati sledeće:

(i)

spoljašnji pregled celokupnog sistema;

(ii)

pregled kojim se potvrđuje da cevovod nema naprslina gde bi se pojavilo curenje;

(iii)

pregled kojim se potvrđuje da su sistemi upravljanja i aktiviranja ispravni;

(iv)

ispitivanje pritiska u tankovima i njihove sadržine;

(v)

pregled kojim se potvrđuje da sredstva za zatvaranje prostora koji treba zaštititi nemaju naprslina zbog eventualnog curenja;

(vi)

pregled protiv-požarnog sistema za uzbunjivanje;

(vii)

pregled uređaja za uzbunjivanje.

(e)

Lice koje vrši pregled sastavlja, potpisuje i datira sertifikat o obavljenom pregledu.

(f)

Broj trajno instaliranih protivpožarnih sistema mora se naznačiti u sertifikatu o obavljenom pregledu.

9.1.0.40.2.10

Sistem za gašenje požara na bazi ugljen-dioksida (CO2)
Dodatno zahtevima sadržanim u stavovima 9.1.0.40.2.1 do 9.1.0.40.2.9, sistemi za gašenje požara koji u svojstvu agensa za gašenje koriste ugljen-dioksid prilagođavaju se sledećim odredbama:

(a)

Tankovi sa ugljen-dioksidom stavljaju se u prostor ili orman koji ne propušta gasove i koji je odvojen od ostalih prostora. Vrata takvih prostora ili ormana otvaraju se ka spoljašnjosti; ona imaju bravu i postavljen simbol "Upozorenje:opasnost", visine ne manje od 5 centimetara, i u istoj boji i veličini znak "CO2";

(b)

Ormanima ili prostorima za skladištenje tankova sa ugljen-dioksidom pristupa se isključivo spolja. Ovi prostori opremaju se sistemima za veštačku ventilaciju sa poklopcima motora ekstraktora, koji su potpuno nezavisni od ostalih ventilacionih sistema na brodu;

(c)

Tankovi sa ugljen-dioksidom pune se maksimalno do nivoa od 0.75 kilograma agensa po jednom litru njihove zapremine. Uzima se da, po dekompresiji ugljen-dioksida, jedan kilogram agensa zauzima 0.56 metara kubnih prostora;

(d)

Koncentracija ugljen-dioksida u zaštićenom prostoru je tolika da agens zauzima ne manje od 40% bruto zapremine tog prostora. Ova količina oslobađa se u roku od 120 sekundi. Postoji mogućnost nadzora difuzije ugljen-dioksida radi uvida u njeno pravilno odvijanje;

(e)

Otvaranje ventila na tankovima i kontrola difuzionog ventila predstavljaju dve različite radnje;

(f)

Odgovarajući vremenski interval koji se spominje u 9.1.0.40.2.6(b) ne sme da bude kraći od 20 sekundi. Podešavanje pravilnog vremena difuzije ugljen-dioksida obezbeđuje se posebno pouzdanom instalacijom.

9.1.0.40.2.11

Sistem za gašenje požara na bazi heptafluoropropana (HFC-227ea)
Dodatno zahtevima sadržanim u stavovima 9.1.0.40.2.1 do 9.1.0.40.2.9, sistemi za gašenje požara koji u svojstvu agensa za gašenje koriste heptafluoropropan prilagođavaju se sledećim odredbama:

(a)

Tamo gde postoji nekoliko prostora različitih bruto zapremina koje treba zaštititi, svaki od njih oprema se vlastitim sistemom za gašenje požara;

(b)

Na svaki tank sa heptafluoropropanom koji je postavljen u prostor koji treba zaštititi montira se uređaj za sprečavanje pojave nadpritiska u njemu. Ovaj uređaj osigurava bezbednu difuziju sadržaja tanka u prostor koji treba zaštititi ako je tank izložen dejstvu vatre, a sistem za gašenje požara još nije uveden u upotrebu;

(c)

Na svaki tank postavlja se uređaj koji dozvoljava kontrolu pritiska gasa;

(d)

Tankovi sa heptafluoropropanom pune se maksimalno do nivoa od 1.15 kilograma agensa po jednom litru njihove zapremine. Uzima se da po dekompresiji heptafluoropropana, jedan kilogram agensa zauzima 0.1374 metara kubnih prostora;

(e)

Koncentracija heptafluoropropana u prostoru koji treba zaštititi je tolika da agens zauzima ne manje od 8% bruto zapremine tog prostora. Ova količina oslobađa se u roku od 10 sekundi;

(f)

Na svaki tank sa heptafluoropropanom postavlja se uređaj za praćenje pritiska sadržaja u tanku, koji aktivira sredstva za vizuelno i zvučno uzbunjivanje u kormilarnici u slučaju neplanskih gubitaka pogonskog gasa; U slučaju da ne postoji kormilarnica, alarm se aktivira izvan prostora koji treba zaštititi;

(g)

Nakon pražnjenja, koncentracija heptafluoropropana u prostoru koji treba zaštititi ne sme da bude takva da agens zauzme više od 10.5% bruto zapremine tog prostora;

(h)

Ni jedan deo predviđen za ugradnju u sistem za gašenje požara ne sme da bude izrađen od aluminijuma.

9.1.0.40.2.12

Sistem za gašenje požara na bazi smeše IG-541

Dodatno uz zahteve pod 9.1.0.40.2 do 9.1.0.40.2.9, sistemi za gašenje požara koji koriste IG-541 kao agens za gašenje moraju biti u skladu sa sledećim odredbama:

(a)

Tamo gde postoji nekoliko prostora različitih bruto zapremina koje treba zaštititi, svaki od njih oprema se vlastitim sistemom za gašenje požara;

(b)

Na svaki tank sa IG-541 koji je postavljen u prostor koji treba zaštititi postavlja se uređaj za sprečavanje pojave nadpritiska u njemu. Ovaj uređaj osigurava bezbednu difuziju sadržaja tanka u prostor koji treba zaštititi ako je tank izložen dejstvu vatre, a sistem za gašenje požara još nije uveden u upotrebu;

(c)

Na svaki od tankova postavlja se uređaj za proveru njegovog sadržaja;

(d)

Pritisak punjenja tankova ne sme da premaši 200 bara pri temperaturi od +150 C;

(e)

Koncentracija IG-541 u zaštićenom prostoru je ne manja od 44% i ne veća od 50% bruto zapremine tog prostora. Ova količina oslobađa se u roku od 120 sekundi.

9.1.0.40.2.13

Sistemi za gašenje požara za fizičku zaštitu
U cilju osiguravanja fizičke zaštite u mašinskim prostorima, kotlarnicama i pumpnim stanicama, sistemi za gašenje požara prihvataju se kao sredstvo za tu svrhu isključivo na osnovu preporuka Upravnog odbora.

9.1.0.40.3

U zaštićenom prostoru nalaze se dvohvatni aparati za gašenje požara na koje se upućuje u 8.1.4.

9.1.0.40.4

Količina podesnog agensa za gašenje požara u trajno fiksiranom sistemu za gašenje požara dovoljna je za suzbijanje požara.

9.1.0.41

Plamen i izvori svetla sa otvorenim plamenom

9.1.0.41.1

Ispusti dimnjaka nalaze se na rastojanju minimum 2.00 m od tovarnog prostora, i sprečavaju svako iskakanje varnica ili prodor vode.

9.1.0.41.2

Uređaji za grejanje, kuvanje i hlađenje ne smeju da troše tečne gasove, tečna ili čvrsta goriva. Međutim, u mašinskom prostoru ili nekom drugom zasebnom prostoru dozvoljava se instalacija grejnih uređaja na tečno gorivo čija je tačka paljenja iznad 55o Celzijusa.
Prisustvo uređaja za kuvanje i hlađenje dozvoljava se samo u kormilarnici sa metalnim podom i stambenim prostorijama.

9.1.0.41.3

Dozvoljava se upotreba isključivo električnih uređaja za osvetljenje.

9.1.0.42-9.1.0.51

(Rezervisano)

9.1.0.52

Vrsta i mesto ugradnje električne opreme

9.1.0.52.1

Mora se omogućiti izolovanje električne opreme u zaštićenom prostoru pomoću centralno lociranih prekidača, izuzev:
- u tovarnim prostorima gde mora biti atestirana i da odgovara najmanje temperaturama klase T4 i grupi eksplozivnosti II B; i
- u zaštićenom prostoru na palubi gde pripada tipu ograničenog rizika eksplozivnosti.
Odgovarajuća električna kola moraju imati kontrolne lampice koje pokazuju da li je strujno kolo uključeno.
Prekidači moraju biti zaštićeni od nenamernog i neovlašćenog rukovanja. Utičnice koje se koriste u ovom prostoru projektovane su tako da spreče povezivanje, izuzev kada nisu aktivne. Uronjene pumpe koje su instalirane ili se koriste u skladištima pripadaju tipu bezbednih odobrenih pumpi za temperature klase T4 i tipa eksplozivnosti II B.

9.1.0.52.2

Elektromotori za ventilatore tovarnih prostora koji su poređani u smeru protoka vazduha pripadaju tipu bezbednih atestiranih motora.

9.1.0.52.3

Utičnice za povezivanje signalnih svetala i osvetljenja brodskih stepeništa moraju biti čvrsto pričvršćene za brod u blizini signalne katarke ili brodskog stepeništa. Utičnice namenjene da strujom napajaju uronjene pumpe, ventilatore tovarnih prostora ili kontejnere moraju biti stalno pričvršćene za brod u blizini grotla.

9.1.0.52.4

Akumulatori se moraju nalaziti izvan zaštićenog prostora.

9.1.0.53-9.1.0.55

(Rezervisano)

9.1.0.56

Električni kablovi

9.1.0.56.1

Kablovi i utičnice u zaštićenom prostoru zaštićeni su od mehaničkih oštećenja.

9.1.0.56.2

Upotreba pokretnih kablova u zaštićenom prostoru je zabranjena. Izuzetak su kablovi samosigurnih električnih kola i napojne linije za signalna svetla, rasvetu na brodskim stepeništima, za kontejnere, uronjene pumpe, ventilatore tovarnih prostora i vrata koja rade na električni pogon.

9.1.0.56.3

Pokretni kablovi čija se upotreba dozvoljava u skladu sa 9.1.0.56.2 mogu biti samo gumirani kablovi tipa N07 RN-F shodno 245 IEC 66 ili kablovi najmanje u ekvivalentnoj izradi, sa provodnicima koji imaju površinu poprečnog preseka najmanje 1,5 mm2. Ovi kablovi su što je moguće kraći a polažu se tako da se minimalizuje verovatnoća njihovog oštećivanja.

9.1.0.57-9.1.0.69  

(Rezervisano)

9.1.0.70

Metalne žice, katarke
Sve metalne žice koje prolaze preko tovarnih prostora i sve katarke moraju imati uzemljenje, izuzev ako su povezane električnim putem za metalni trup broda kroz instalacije.

9.1.0.71

Pristup na brod
Oglasne table na kojima je objavljena zabrana pristupa u skladu sa odredbom 8.3.3 moraju biti jasno vidljive sa obe strane broda.

9.1.0.72-9.1.0.73

(Rezervisano)

9.1.0.74

Zabrana pušenja, paljenja vatre i korišćenja svetlosnih izvora sa otvorenim plamenom

9.1.0.74.1

Oglasne table na kojima je objavljena zabrana pušenja, u skladu sa odredbom 8.3.4 moraju biti jasno čitljive sa obe strane broda.

9.1.0.74.2

Oglasne table na kojima se navode okolnosti pod kojima važi zabrana postavljaju se u blizini ulaza u prostore gde pušenje, paljenja vatre i upotreba otvorenog plamena nisu zabranjeni sve vreme.

9.1.0.74.3

Pepeljare će biti obezbeđene u blizini svakog izlaza iz smeštajnog prostora i u kormilarnici.

9.1.0.75-9.1.0.79

(Rezervisano)

9.1.0.80

Dodatna pravila za brodove sa duplom oplatom
Pravila navedena pod 9.1.0.88 do 9.1.0.99 primenjuju se na brodove sa duplom oplatom sa namenom da transportuju opasne terete Klase 2, 3, 4.1, 4.2, 4.3, 5.1, 5.2, 6.1, 7, 8, ili 9, izuzev onih za koje je propisana listica br. 1 u koloni (5) Tabele A Poglavlja 3.2, u količinama koje prelaze one navedene pod 7.1.4.1.1.

9.1.0.81-9.1.0.87

(Rezervisano)

9.1.0.88

Klasifikacija

9.1.0.88.1

Brodovi sa duplom oplatom sa namenom da transportuju opasne terete Klase 2, 3, 4.1, 4.2, 4.3, 5.1, 5.2, 6.1, 7, 8, ili 9, izuzev onih za koje je propisana listica br. 1 u koloni (5) Tabele A Poglavlja 3.2, u količinama koje prelaze one navedene pod 7.1.4.1.1 moraju biti sagrađeni ili prerađeni pod nadzorom priznatog klasifikacionog društva tako da pripadaju najvišoj klasi. Klasifikaciono društvo to potvrđuje odgovarajućim sertifikatom.

9.1.0.88.2

Nije potrebno obnavljanje klase.

9.1.0.88.3

Buduće prepravke i generalne popravke trupa vršiće se pod nadzorom priznatog klasifikacionog društva.

9.1.0.89-9.1.0.90

(Rezervisano)

9.1.0.91

Tovarni prostori

9.1.0.91.1

Brod se gradi kao brod sa prostorima duple oplate i sa prostorima duple oplate i dvodnom u zaštićenom prostoru.

9.1.0.91.2

Razmak između bokova broda i uzdužnih pregrada u skladištu ne sme biti manji od 0,80 m. Bez obzira na zahteve koji se odnose na širinu pešačkih hodnika na palubi, smanjenje ovog razmaka do 0,60 m je dozvoljeno, pod uslovom da se, u poređenju sa dimenzijama propisanim u pravilima za gradnju objavljenim od strane priznatog klasifikacionog društva, učine sledeća ojačanja:

(a)

Na mestima gde su bokovi broda konstruisani prema sistemu uzdužnih ramova, razmak između ramova ne sme da bude veći od 0,60 m.
Uzdužnice moraju biti poduprte rupičastim tj. mrežastim ramovima sa otvorima za olakšanje konstrukcije slično kao na podovima u dvodnu i sa međusobnim razmacima maksimalno 1,80 m.

(b)

Na mestima gde su bokovi broda građeni prema sistemu poprečnih okvira, ili:

-

se postavljaju dve uzdužne grede. Razmak između dve horizontalne grede i između grede postavljene na najviši položaj i brodskog mosta ne sme biti veći od 0,80 m. Debljina greda mora biti najmanje jednaka debljini poprečnih ramova a površina poprečnog preseka prednje ploče ne sme biti manji od 15 cm2
Uzdužne horizontalne grede moraju biti poduprte mrežastim rupičastim ramovima sa otvorima za olakšanje konstrukcije slično kao na pločastim podovima u dvodnu sa međusobnim razmacima ne većim od 3,60 m. Poprečni spoljni ramovi i vertikalni učvršćivači pregrade u tovarnim prostorima povezani su na dnu pomoću noseće ploče visine najmanje 0,90 m a debljine jednake debljini podova; ili

-

će se na svaki poprečni ram postaviti rupičasti tj. mrežasti ramovi sa otvorima kao na pločastim podovima u dvodnu;

(c)

brodska stepeništa su poduprta poprečnim pregradama ili poprečnim vezama sa međusobnim razmakom od najviše 32 m.
Kao alternativu usklađivanju sa zahtevima pod (c) kako je gore navedeno, dokaz izveden računskim putem, izdat od strane priznatog klasifikacionog društva kojim se potvrđuje da su dodatna ojačanja ugrađena u prostore duple oplate i da se poprečna čvrstina broda može smatrati zadovoljavajućom.

9.1.0.91.3

Dubina dvodna ne sme biti manja od 0,50 m. Dubina ispod crpne pumpe međutim, može se lokalno smanjiti na 0,40 m, pod uslovom da crpna pumpa ima kapacitet najviše 0,03 m3.

9.1.0.92

Izlaz u slučaju opasnosti
Prostori čiji su ulazi i izlazi delimično ili potpuno potopljeni u oštećenom stanju moraju imati izlaze u slučaju opasnosti na najmanje 0,10 m iznad površine vode. Ovo se ne odnosi na prednji i zadnji pik.

9.1.0.93

Stabilitet (uopšteno)

9.1.0.93.1

Mora se posedovati dokaz o dovoljnom stabilitetu uključujući i stabilitet u oštećenom stanju.

9.1.0.93.2

Osnovne vrednosti koje se koriste prilikom proračuna stabiliteta su težina praznog broda i položaj njegovog težišta, određuju se bilo pomoću eksperimenta nakretanja, bilo pomoću detaljnog izračunavanja mase i momenta. U potonjem slučaju težina praznog broda se proverava odgovarajućim testom, uz granice tolerancije ± 5% između vrednosti za masu određene računskim putem i istisnine određene očitavanjem gaza.

9.1.0.93.3

Dokaz o dovoljnom stabilitetu i u neoštećenom stanju sačinjava se prilikom svih faza utovara i istovara i po završetku završne faze utovara.
Sposobnost plutanja posle oštećenja dokazuje se pod najnepovoljnijim uslovima opterećenja broda. U ovu svrhu utvrđuje se proračunati dokaz dovoljnog stabiliteta za kritične međufaze naplavljivanja i za poslednju fazu naplavljivanja. Negativne vrednosti stabiliteta i u međufazama naplavljivanja smeju se prihvatiti samo ako u nastavku opsega grafika poluge momenta stabiliteta i u oštećenom stanju, stabilitet pokazuju odgovarajuće pozitivne vrednosti.

9.1.0.94

Stabilitet (u neoštećenom stanju)

9.1.0.94.1

Zahtevi za stabilitet u neoštećenom stanju koja je rezultat proračuna stabiliteta u oštećenom stanju moraju se poštovati.

9.1.0.94.2

Za transport kontejnera, dokaz dovoljnog stabiliteta i mora se takođe prikazati u skladu sa odredbama propisa navedenih pod 1.1.4.6.

9.1.0.94.3

Najoštriji od zahteva navedenih pod 9.1.0.9.4.1 i 9.1.0.94.2 se smatra starijim.

9.1.0.95

Stabilitet (u oštećenom stanju)

9.1.0.95.1

Sledeće pretpostavke uzimaju se u obzir za oštećeno stanje:

(a)

Obim bočnog oštećenja je sledeći:
podužno: najmanje 0,10 L ali ne manje od 5,00 m;
poprečno: 0,59 m;
vertikalno: od osnovne linije naviše, bez ograničenja

(b)

Nivo oštećenja dna je sledeći:
podužno: najmanje 0,10 L ali ne manje od 5,00 m;
poprečno: 3,00 m;
vertikalno: od baze 0,49 m naviše, izuzev sabirne jame;

(c)

Pretpostavlja se da su sve pregrade unutar oštećenog dela i same pretrpele oštećenja, što znači da se položaj pregrada bira na takav način kako bi se obezbedilo plutanje broda posle naplavljivanja dva ili više susednih odeljenja u podužnom pravcu.
Primenjuju se sledeće odredbe:

-

u slučaju oštećenja dna, pretpostavlja se da su i dva susedna odeljenja oštećenog prostora u poprečnom pravcu broda takođe naplavljena;

-

donja ivica svakog od vodopropusnih otvora (npr. vrata, prozori, pristupi grotlima) u krajnjoj fazi naplavljivanja mora biti na visini minimum 0,10 m u odnosu na vodenu liniju naplavljivanja;

-

u principu, pretpostavlja se propustljivost od 95%. Tamo gde se izračuna da je prosečna propustljivost za bilo koje odeljenje manja od 95%, može se upotrebiti ovako izračunata vrednost umesto pretpostavljene vrednosti.

Međutim, usvajaju se sledeće minimalne vrednosti:

Samo u slučaju glavnog mašinskog prostora u obzir se uzima standard za samo jedno odeljenje to jest pretpostavlja se da granične pregrade mašinskog prostora nisu oštećene.

9.1.0.95.2

U stanju ravnoteže (završna faza naplavljivanja) ugao nakretanja ne sme da bude veći od 12°. Otvori koji su vodopropusni ne smeju se naplaviti pre ulaska u položaj ravnoteže. Ako se ovi otvori urone pre ovog položaja, prostori u koje oni omogućavaju pristup se smatraju naplavljenima u svrhu proračuna stabiliteta.
Pozitivan deo grafika poluge momenta stabiliteta po dostizanju ravnotežnog položaja ima maksimum koji je jednak ili veći od 0,05 m gde je ujedno površina oblasti ispod grafika poluge momenta stabiliteta veća od ili bar jednaka sa 0,0065 m. rad. krivine.
Minimalne vrednosti stabiliteta zadovoljene su do uranjanja prvog propusnog otvora za meteorološke uslove, kao i u svakom drugom slučaju nakretanja pod uglom jednakim ili manjim od 27°. Ukoliko su otvori koji su propusni za meteorološke uslove uronjeni pre ove tačke, prostori u koje oni omogućavaju pristup smatraju se naplavljenima u svrhu proračuna stabiliteta.

9.1.0.95.3

Brodovi koji transportuju kontejnere u saobraćaju unutrašnjim plovnim putevima koji nisu osigurani moraju zadovoljiti sledeće kriterijume stabiliteta u oštećenom stanju:
U stanju ravnoteže (završna faza naplavljivanja) ugao nakretanja ne sme da bude veći od 5°. Otvori koji su vodopropusni ne smeju se naplaviti pre ulaska u položaj ravnoteže. Ako ovi otvori urone pre ovog položaja, prostori u koje oni omogućavaju pristup se smatraju naplavljenima u svrhu proračuna stabiliteta.
Pozitivan deo grafika poluge momenta stabiliteta po dostizanju ravnotežnog položaja ima površinu oblasti ispod grafika poluge momenta stabiliteta jednaku ili veću od 0,0065 m. rad. Minimalne vrednosti stabiliteta zadovoljene su do uranjanja prvog otvora propusnog za meteorološke uslove, kao i u svakom drugom slučaju nakretanja pod uglom jednakim ili manjim od 10°. Ukoliko su otvori propusni za meteorološke uslove uronjeni pre ove tačke, prostori u koje oni omogućavaju pristup smatraju se naplavljenima u svrhu proračuna stabiliteta.

9.1.0.95.4

Ukoliko je otvore kroz koje može da dođe do dodatnog naplavljivanja neoštećenih odeljenja moguće zatvoriti tako da budu vodonepropusni, uređaji za zatvaranje moraju biti adekvatno označeni.

9.1.0.95.5

Tamo gde postoje otvori za poprečno ili vertikalno naplavljivanje radi smanjivanja asimetričnosti naplavljivanja, vreme za kompenzaciju ne sme biti duže od 15 minuta, ukoliko se u toku međufaza naplavljivanja pokaže da postoji dovoljan stabilitet.

9.1.0.96 - 9.1.0.99

(Rezervisano)

Poglavlje 9.2
Pravila za gradnju koja se primenjuju na pomorske brodove usklađene sa zahtevima konvencije SOLAS 74, poglavlje II-2, odredba 19 ili sa zahtevima konvencije SOLAS 74, poglavlje II-2, odredba 54

9.2.0

Zahtevi 9.2.0.0 do 9.2.0.79 primenjuju se na pomorske brodove usklađene sa sledećim zahtevima:
- SOLAS 74, Poglavlje II-2, odredba 19 izmenjena i dopunjena verzija
- SOLAS 74, Poglavlje II-2, odredba 54 izmenjena i dopunjena verzija, u skladu sa rezolucijama navedenim u Poglavlju II-2, odredba 1, stav 2.1, pod uslovom da je brod konstruisan pre 01.07.2002. godine.
Pomorski brodovi koji nisu usklađeni sa gore navedenim zahtevima Konvencije SOLAS 74, moraju biti usklađeni sa zahtevima 9.1.0.0 do 9.1.0.79.

9.2.0.0

Materijali za gradnju
Trup broda gradi se od brodskog čelika ili drugog metala pod uslovom da taj metal ima bar ekvivalentna mehanička svojstva i otpornost na efekte izazvane temperaturnim promenama i dejstvom vatre.

9.2.0.1-9.2.0.19

(Rezervisano)

9.2.0.20

Vodeni balast
Prostori u duploj oplati i dvodna mogu se podesiti tako da se ispune vodenim balastom.

9.2.0.21-9.2.0.30  

(Rezervisano)

9.2.0.31

Motori

9.2.0.31.1

Dozvoljeni su samo motori sa unutrašnjim sagorevanjem koji troše gorivo čija je tačka paljenja iznad 55°C.

9.2.0.31.2

Vazdušni usisi motora moraju se postaviti na najmanjoj udaljenosti od 2,00m od zaštićenog prostora.

9.2.0.31.3

Unutar zaštićene zone ne sme da dođe do varničenja.

9.2.0.32 -9.2.0.33

(Rezervisano)

9.2.0.34

Izduvne cevi

9.2.0.34.1

Izduvni gasovi se evakuišu iz brodova u spoljni prostor naviše kroz izduvne cevi ili kroz spoljnu oplatu. Ispusti izduvnih gasova moraju se postaviti najmanje na udaljenosti od 2,00m od otvora grotla. Izduvne cevi motora moraju se postaviti tako da se izduvni gasovi odvedu izvan broda. Nijedna izduvna cev ne sme se postaviti u zaštićenu zonu.

9.2.0.34.2

Izduvne cevi moraju se opremiti uređajem koji sprečava iskakanje varnica, odnosno hvatačem varnica.

9.2.0.35 -9.2.0.40

(Rezervisano)

9.2.0.41

Vatra i izvori svetla sa otvorenim plamenom

9.2.0.41.1

Ispusti dimnjaka moraju se postaviti na udaljenosti minimum 2,00m od otvora grotla. Treba preduzeti mere da se spreči svako iskakanje varnica i prodor vode.

9.2.0.41.2

Uređaji za grejanje, kuvanje i rashlađivanje ne smeju biti napajani tečnim energentima, tečnim gasom, niti čvrstim gorivom. Međutim, instalacija aparata za grejanje koji se napajaju tečnim gorivom koji imaju tačku paljenja iznad 55°C je dozvoljena u mašinskom prostoru ili drugom odvojenom prostoru.
Aparati za kuvanje i rashladni uređaji su dozvoljeni samo u kormilarnici sa metalnim podovima i u stambenom prostoru.

9.2.0.41.3

Uređaji za električno osvetljenje su jedino dozvoljeni izvan stambenog prostora i kormilarnice.

9.2.0.42-9.2.0.70

(Rezervisano)

9.2.0.71

Pristup na brod
Oglasne table na kojima je objavljena zabrana pristupa u skladu sa odredbom 8.3.3 mora biti jasno vidljiva sa obe strane broda.

9.2.0.72-9.2.0.73

(Rezervisano)

9.2.0.74

Zabrana pušenja, paljenja vatre i upotrebe svetlosnih izvora sa otvorenim plamenom

9.2.0.74.1

Oglasne table na kojima je objavljena zabrana pušenja, u skladu sa odredbom 8.3.4 moraju biti jasno čitljive sa obe strane broda.

9.2.0.74.2

Oglasne table na kojima se navode okolnosti pod kojima važi zabrana biće pričvršćene u blizini ulaza u prostore gde pušenje, paljenje vatre i upotreba izvora svetlosti sa otvorenim plamenom nisu zabranjeni sve vreme.

9.2.0.74.3

Pepeljare će biti obezbeđene u blizini svakog izlaza iz stambenog prostora i u kormilarnici.

9.2.0.75-9.2.0.79

(Rezervisano)

9.2.0.80

Dodatna pravila koja se primenjuju na brodove sa duplom oplatom
Pravila navedena pod 9.2.0.88 do 9.2.0.99 primenjuju se na brodove sa duplom oplatom koji imaju namenu da transportuju opasne terete Klase 2, 3, 4.1, 4.2, 4.3, 5.1, 5.2, 6.1, 7, 8 ili 9, izuzev onih za koje je propisana listica br. 1 u koloni (5) Tabele A Poglavlja 3.2, u količinama većim od onih navedenih u 7.1.4.1.1.

9.2.0.81-9.2.0.87

(Rezervisano)

9.2.0.88

Klasifikacija

9.2.0.88.1

Brodovi sa duplom oplatom čija je namena transport opasnih tereta Klase 2, 3, 4.1, 4.2, 4.3, 5.1, 5.2, 6.1, 7, 8 ili 9, izuzev onih za koje je propisana listica br. 1 u koloni (5) Tabele A Poglavlja 3.2, u količinama većim od onih navedenih u 7.1.4.1.1, grade se pod nadzorom priznatog klasifikacionog društva shodno pravilima za najvišu klasu koje to klasifikaciono društvo donosi. Klasifikaciono društvo potvrđuje to izdavanjem odgovarajućeg sertifikata.

9.2.0.88.2

Potrebno je obnoviti klasu.

9.2.0.89-9.2.0.90

(Rezervisano)

9.2.0.91

Tovarni prostori

9.2.0.91.1

Brod se gradi kao brod sa duplom oplatom, i sa dvostrukim zidovima i dvodnom u zaštićenoj zoni.

9.2.0.91.2

Razmak između strana broda i uzdužnih pregrada tovarnog prostora ne sme biti manji od 0,80m. Dozvoljeno je lokalno smanjiti taj razmak na krajevima broda, pod uslovom da najmanji razmak od strane broda do uzdužne pregrade (mereno pod pravim uglom u odnosu na stranu) ne bude manji od 0,60 m. Dovoljna konstruktivna čvrstina broda (uzdužna, poprečna i lokalna čvrstina) se potvrđuje sertifikatom o klasi.

9.2.0.91.3

Dubina dvodna ne sme biti manja od 0,50 m.
Dubina ispod usisnih pumpi se, međutim, sme smanjiti lokalno na 0,40m, pod uslovom da usisna pumpa ima kapacitet najviše 0,03 m3.

9.2.0.92

(Rezervisano)

9.2.0.93

Stabilitet (uopšteno)

9.2.0.93.1

Dokaz o dovoljnom stabilitetu mora se pokazati, uključujući i stabilitet u oštećenom stanju.

9.2.0.93.2

Osnovne vrednosti koje se koriste prilikom proračuna stabiliteta su težina praznog broda i položaj njegovog težišta, određuju se bilo pomoću eksperimenta nakretanja, bilo pomoću detaljnog izračunavanja mase i momenta. U poslednjem slučaju težina praznog broda se proverava odgovarajućim testom, uz granice tolerancije ± 5% između vrednosti za masu određene računskim putem i istisnine određene očitavanjem gaza.

9.2.0.93.3

Dokaz o stabilitetu i u neoštećenom stanju mora biti obezbeđen za sve faze utovara i istovara kao i po završetku poslednje faze utovara.
Sposobnost plutanja po oštećenju se dokazuje pod najnepovoljnijim uslovima opterećenja broda. U ove svrhe utvrđuje se proračunati dokaz dovoljnog stabiliteta za kritične međufaze naplavljivanja i za poslednju fazu naplavljivanja. Negativne vrednosti stabiliteta i u međufazama naplavljivanja smeju se prihvatiti samo ako u nastavku opsega grafika poluge momenta stabiliteta i u oštećenom stanju, stabilitet pokazuje odgovarajuće pozitivne vrednosti.

9.2.0.94

Stabilitet (u neoštećenom stanju)

9.2.0.94.1

Zahtevi za stabilitetom (u neoštećenom stanju) koja je rezultat izračunavanja stabiliteta i u oštećenom stanju moraju se u potpunosti poštovati.

9.2.0.94.2

Za transport kontejnera, dodatni dokaz o dovoljnom stabilitetu i se mora podneti u skladu sa zahtevima odredbe navedene pod 1.1.4.6.

9.2.0.94.3

Za takav brod preovlađuju najoštriji zahtevi navedeni pod 9.2.0.94.1 i 9.2.0.94.2.

9.2.0.94.4

Za pomorske brodove navedene odredbe pod 9.2.0.94.2 mogu se smatrati kao da su ispoštovane, ako je stabilitet usklađena sa Rezolucijom A.749 (18) Međunarodne pomorske organizacije, (IMO) i ako su dokumenta o stabilitetu i proverena od strane nadležnog organa. Ovo se primenjuje samo u slučajevima kada su svi kontejneri osigurani kao obično na pomorskim brodovima, i kada je relevantan dokument o stabilitetu i odobren od strane nadležnog organa.

9.2.0.95

Stabilitet (u oštećenom stanju)

9.2.0.95.1

Sledeće pretpostavke uzimaju se u obzir o stanju oštećenog broda:

(a)

Nivo bočnog oštećenja je sledeći:
podužno: najmanje 0,10 L ali minimum 5,00 m;
poprečno: 0,59 m;
vertikalno: od osnovne linije naviše, bez ograničenja

(b)

Nivo oštećenja dna je sledeći:
podužno: najmanje 0,10 L ali minimum 5,00 m;
poprečno: 3,00 m;
vertikalno: od osnove 0,59 m naviše, izuzev sabirne jame;

(c)

Pretpostavlja se da su sve pregrade unutar oštećenog dela takođe pretrpele oštećenja što znači da se položaj pregrada bira na takav način kako bi se osiguralo plutanje broda nakon naplavljivanja dva ili više susednih odeljenja u podužnom pravcu.

Primenjuju se sledeće odredbe:

-

U slučaju oštećenja dna, pretpostavlja se da su i dva susedna odeljenja oštećenog prostora u poprečnom pravcu broda takođe naplavljena;

-

Donja ivica svakog od vodopropusnih otvora (npr. vrata, prozori, pristupi grotlima) u krajnjoj fazi naplavljivanja mora biti na visini minimum 0,10 m u odnosu na vodenu liniju naplavljivanja;

-

U principu, pretpostavlja se propustljivost od 95%. Tamo gde se izračuna da je prosečna propustljivost za bilo koje odeljenje manja od 95%, može se upotrebiti ovako izračunata vrednost umesto pretpostavljene vrednosti.

Međutim, upotrebiće se sledeće minimalne vrednosti:

Samo u slučaju glavnog mašinskog prostora u obzir se uzima standard za samo jedno odeljenje to jest pretpostavlja se da granične pregrade mašinskog prostora nisu oštećene.

9.2.0.95.2

U stanju ravnoteže (završna faza naplavljivanja) ugao nakretanja ne sme da bude veći od 12°. Otvori koji su vodopropusni ne smeju se naplaviti pre ulaska u položaj ravnoteže. Ako se ovi otvori urone pre ovog položaja, prostori u koje oni omogućavaju pristup se smatraju naplavljenima u svrhu proračuna stabiliteta.
Pozitivan deo grafika poluge momenta stabiliteta i po dostizanju ravnotežnog položaja ima vrednost poluge momenta jednaku ili veću od 0,05 m gde je ujedno površina oblasti ispod grafika poluge momenta stabiliteta i jednaka ili veća od 0,0065 m rad. Minimalne vrednosti stabiliteta i zadovoljene su do uranjanja prvog propusnog otvora za meteorološke uslove, kao i u svakom drugom slučaju nakretanja pod uglom jednakim ili manjim od 27°. Ukoliko su otvori koji su propusni za meteorološke uslove uronjeni pre ove tačke, prostori u koje oni omogućavaju pristup smatraju se naplavljenima u svrhu proračuna stabiliteta.

9.2.0.95.3

Ukoliko je otvore kroz koje može da dođe do dodatnog naplavljivanja neoštećenih odeljenja moguće zatvoriti tako da budu vodonepropusni, uređaji za zatvaranje moraju biti adekvatno označeni.

9.2.0.95.4

Tamo gde postoje otvori za poprečno ili vertikalno naplavljivanje radi smanjivanja asimetričnosti naplavljivanja, vreme za kompenzaciju ne sme biti duže od 15 minuta, ukoliko se u toku međufaza naplavljivanja pokaže da postoji dovoljan stabilitet.

9.2.0.96 - 9.2.0.99

(Rezervisano)

Poglavlje 9.3

Pravila za gradnju tankera

9.3.1 Pravila za gradnju tankera tipa G

Pravila u stavovima 9.3.1.0 do 9.3.1.99 primenjuju se na gradnju tankera tipa G.

9.3.1.0

Materijali za gradnju

9.3.1.0.1

(a)

Trup broda i teretni tankovi grade se od brodskog čelika ili drugog metala sa bar ekvivalentnim svojstvima.
Nezavisni teretni tankovi smeju se graditi i od drugih materijala pod uslovom da ti materijali poseduju bar ekvivalentna mehanička svojstva i otpornost na efekte izazvane temperaturnim promenama i dejstvom vatre.

(b)

Svaki deo broda, svaka instalacija ili deo opreme koji može doći u dodir sa teretom pravi se od materijala na koje teret neće opasno uticati i koji neće prouzrokovati njegovo razlaganje ili takvu reakciju u kojoj bi došlo do stvaranja štetnih ili opasnih produkata.

9.3.1.0.2

Osim gde je to izričito dozvoljeno stavom 9.3.1.0.3 koja sledi ili sertifikatom o odobrenju, zabranjuje se upotreba drveta, aluminijumskih legura ili plastičnih materijala unutar tovarnog prostora.

9.3.1.0.3

(a)

Upotreba drveta, aluminijumskih legura ili plastičnih materijala unutar tovarnog prostora dozvoljava se samo za:

-

staze sa rešetkastim gazištima i spoljne merdevine;

-

pokretne komade opreme;

-

uklinjavanje teretnih tankova nezavisnih od brodskog trupa, instalacija i opreme;

-

jarbole i sličnu drvenu građu;

-

delove motora;

-

delove električnih instalacija;

-

poklopce kutija smeštenih na palubi.

(b)

Upotreba drveta ili plastičnih materijala unutar tovarnog prostora dozvoljava se samo za:

-

podupirače, odbojnike i odstojnike svih vrsta.

(c)

Upotreba plastičnih materijala ili gume unutar tovarnog prostora dozvoljava se samo za:

-

sve vrste zaptivača (npr. za poklopce grotla);

-

električne kablove;

-

utovarna i istovarna creva;

-

izolaciju teretnih tankova i utovarnih i istovarnih creva.

(d)

Sa izuzetkom nameštaja, svi materijali koji su trajno postavljeni u stambene prostorije i kormilarnicu, ne smeju biti lako zapaljivi. U slučaju da ih zahvati plamen, oni ne smeju otpuštati opasne količine zagušljivih isparenja ili otrovnih gasova.

9.3.1.0.4

Boja koja se koristi u tovarnom prostoru ne sme biti podložna stvaranju varnica prilikom udara u predmete obojene tom bojom.

9.3.1.0.5

Upotreba plastičnih materijala u izradi brodskih čamaca za spasavanje dozvoljena je se samo ako ti materijali nisu lako zapaljivi.

9.3.1.1 - 9.3.1.7

(Rezervisano)

9.3.1.8

Klasifikacija

9.3.1.8.1

Tanker se gradi pod nadzorom priznatog klasifikacionog društva, saglasno pravilima tog društva utvrđenim za najvišu klasu, i tanker se klasifikuje kao takav.
Uslovi propisani odgovarajućom klasom moraju biti zadovoljeni sve do sledećeg tehničkog pregleda broda.
Priznato klasifikaciono društvo izdaje sertifikat kojim se potvrđuje da brod zadovoljava sva pravila gradnje navedena u ovom odeljku.
Podaci o projektovanom pritisku i ispitnom pritisku unose se u sertifikat.
Ukoliko se sigurnosni ventili brodskih teretni tankovi otvaraju na različitim pritiscima, u sertifikat se moraju uneti podaci o projektovanom i ispitnom pritisku svakog od tih teretnih tankova.
Priznato klasifikaciono društvo sastavlja sertifikat uz napomenu o svim opasnim teretima koje se smeju transportovati brodom na koji se sertifikat odnosi (takođe pogledati stav 1.16.1.2.5).

9.3.1.8.2

Tehnički pregled teretnih pumpnih stanica obavlja priznato klasifikaciono društvo uvek kada se sertifikat o odobrenju mora obnoviti, ili tokom treće godine punovažnosti ovog sertifikata. Ovaj pregled, u najužem obimu, mora obuhvatati:

-

tehnički pregled kompletnog sistema radi uvida u njegovo stanje, otkrivanja korozije ili curenja, te prerada sistema za koje nisu postojala odobrenja;

-

proveru stanja sistema za otkrivanje prisustva gasova u teretnim pumpnim stanicama.

Sertifikati o obavljenim tehničkim pregledima, koje potpisuje priznato klasifikaciono društvo s obzirom na nalaze pregleda teretnih pumpnih stanica, čuvaju se na brodu. Ovi sertifikati moraju, u najužem obimu, sadržati pojedinosti u vezi sa navedenim pregledom, nalaze, kao i datum vršenja pregleda.

9.3.1.8.3

Stanje sistema za otkrivanje prisustva gasova u smislu stava 9.3.1.52.3 (b) proverava priznato klasifikaciono društvo uvek kada se sertifikat o odobrenju mora obnoviti, ili tokom treće godine punovažnosti ovog sertifikata. Sertifikat, koji potpisuje priznato klasifikaciono društvo, čuva se na brodu.

9.3.1.9

(Rezervisano)

9.3.1.10

Zaštita od prodiranja gasova

9.3.1.10.1

Brod se projektuje na takav način da se onemogući prodiranje gasova u stambene i radne prostore.

9.3.1.10.2

Van tovarnog prostora, donje ivice otvora za vrata na poprečnim zidovima brodskog nadgrađa i pražnice grotla kroz koja se silazi u potpalublje moraju imati visinu minimum 0.50m u odnosu na palubu.
Ovaj zahtev ne mora biti ispoštovan ako se zid nadgrađa ka tovarnom prostoru pruža od jedne do druge strane broda i na njemu postoje vrata sa pragovima visine minimum 0.50m u odnosu na palubu. Visina ovog zida ne sme biti manja od 2.00m. U tom slučaju donje ivice otvora za vrata na poprečnim zidovima brodskog nadgrađa i pražnice pristupnih grotla iza zida moraju imati visinu minimum 0.10m u odnosu na palubu. Međutim, pragovi vrata mašinskog prostora i pražnice njegovih pristupnih grotla uvek moraju imati visinu minimum 0.50m.

9.3.1.10.3

Unutar tovarnog prostora, donje ivice otvora za vrata na poprečnim zidovima brodskog nadgrađa moraju imati visinu minimum 0.50m u odnosu na palubu. Pragovi grotla i ventilacioni otvori prostorija koje se nalaze u potpalublju takođe moraju biti na visini minimum 0.50m u odnosu na palubu. Ovaj zahtev ne primenjuje se na pristupne otvore prostora u duploj oplati ili dvodna.

9.3.1.10.4

U linicama i nogobranima moraju postojati dovoljno veliki otvori koji se nalaze neposredno iznad palube.

9.3.1.11

Tovarni prostori i teretni tankovi

9.3.1.11.1

(a)

Najveći dozvoljeni kapacitet teretnog tanka određuje se na osnovu sledeće tabele:

U gornjoj tabeli, L x B x H predstavlja proizvod glavnih dimenzija tankera, datih u metrima (prema sertifikatu o merenju), gde je:
L = ukupna dužina trupa;
B = najveća širina trupa;
H = najkraće vertikalno rastojanje između vrha kobilice i najniže tačke palube na boku broda (teorijska visina broda) unutar tovarnog prostora.

U slučaju brodova sa kovčegom, H se zamenjuje sa H', gde se H' dobija iz sledeće formule:

gde je:
ht = visina kovčega (rastojanje između palube tog prostora i glavne palube mereno na boku prostora na L/2);
bt = širina kovčega;
lt = dužina kovčega.

(b)

Zabranjuje se upotreba teretnih tankova pod pritiskom kod kojih je odnos njihovih dužine i prečnika veći od 7.

(c)

Teretni tankovi pod pritiskom projektuju se za temperaturu tereta od 40°C.

9.3.1.11.2 

(a)

U tovarnom prostoru, trup se projektuje kako sledi:1

-

kao brod sa duplom oplatom i dvodnom. Unutrašnje rastojanje između bočnih oplata broda i uzdužnih pregrada ne sme biti manje od 0.80m, visina dvodna ne sme biti veća od 0.60 m, teretni tankovi podupiru se sedlima koja se prostiru između tankova minimum 200 ispod horizontalne geometrijske ose teretnih tankova.

Rashlađivani teretni tankovi instaliraju se samo u skladišnim prostorima oivičenim prostorima u duploj oplati i dvodnom.

-

kao brod sa jednostrukom oplatom, gde su za bočne oplate broda između palubnog puta i najvišeg patosa predviđene bočne proveze koje se postavljaju na jednakim međusobnim rastojanjima koja nisu veća od 0.60m, ojačane okvirnim rebrima postavljenim na jednakim međusobnim rastojanjima koja nisu veća od 2.00m. Visina bočnih proveza i okvirnih rebara ne sme biti veća od 10%-nog dela širine, ali ni manja od 0.30m. Bočne proveze, odnosno okvirna rebra moraju imati porube od ravne čelične ploče sa površinama poprečnog preseka 7.5, odnosno 15 cm2.

Rastojanje između bočne oplate broda i teretnih tankova ne sme biti manje od 0.80m, a između dna broda i teretnih tankova minimum 0.60m. Visina ispod usisnih okna se sme smanjiti do 0.50m.
Bočno rastojanje između usisnog okna teretnog tanka i struktura na njegovom dnu ne sme biti manje od 0.10m.

Podupirači i pričvršćivači teretnih tankova moraju biti kako sledi:

-

teretni tankovi podupiru se sedlima koja se prostiru između tankova minimum 20° ispod horizontalne geometrijske ose teretnih tankova; i

-

za susedne cilindrične teretne tankove predviđa se jedan umetak za održavanje razmaka sa dimenzijama 500mm x 450mm i jedan umetak sa istom namenom sa dimenzijama 2000mm x 450mm na sredini rastojanja između svaka dva sedla.

Susedni teretni tankovi zbijaju se jedan uz drugog pomoću umetaka.
Umetke moraju činiti materijali sa apsorpcionim svojstvima.

(b)

teretni tankovi pričvršćuju se radi sprečavanja njihovog pomeranja.

(c)

kapacitet usisnog okna ograničava se na najviše 0.10 m3. Međutim, u slučaju teretnih tankova pod pritiskom, dozvoljava se kapacitet usisnog okna od 0.20 m3

(d)

Zabranjuje se konstrukcija u kojoj bi bočne proveze povezivale nosioce čvrstoće brodskih bokova sa nosiocima čvrstoće uzdužnih zidova teretnih tankova ili bi ih podupirali, kao i ona u kojoj bi bočne proveze povezivale nosioce čvrstoće brodskog dna sa dnom teretnih tankova.

_____________
1 U slučaju drugačije projektovanog trupa u tovarnom prostoru, proračunom se mora sačiniti dokaz da se, prilikom direktnog udara pramca drugog broda u bok, može apsorbovati energija od 22 MJ, bez probijanja teretnih tankova i pripadajućeg im cevnog sistema.

9.3.1.11.3

(a)

Skladišni prostori odvajaju se od stambenih prostorija i radnih prostora izvan tovarnog prostora u potpalublju pregradama koje, po pitanju izolacije od vatre, zadovoljavaju definiciju Klase "A-60" prema Uredbi 3 Poglavlja II-2 SOLAS 74. Između teretnih tankova i ivičnih pregrada skladišnih prostora mora se predvideti prostor širine minimum 0.20m. U slučaju da su ivične pregrade teretnih tankova ravne, širina ovog prostora ne sme biti manja od 0.50m.

(b)

Mora se predvideti mogućnost tehničkog pregleda skladišnih prostora, pregradaka i teretnih tankova.

(c)

Mora se predvideti mogućnost ventilacije svih delova tovarnog prostora. U tu svrhu moraju se predvideti sredstva za nadzor u njima prisutne atmosfere i otkrivanje prisustva gasova u njoj.

9.3.1.11.4

Pregrade koje oivičavaju skladišne prostore moraju biti vodonepropusne. Teretni tankovi i pregrade koje oivičavaju teretni prostor ne smeju imati otvore ili prolaze u potpalublju.
Kroz pregradu između mašinskog prostora i radnog prostora unutar tovarnog prostora, ili između mašinskog prostora i skladišnog prostora smeju se načiniti prolazi uz poštovanje odredaba stava 9.3.1.17.5.

9.3.1.11.5

Prostori u duploj oplati i dvodna uređuju se za punjenje isključivo vodenim balastom. Međutim, dvodna se smeju iskoristiti kao tankovi za pogonsko gorivo broda pod pretpostavkom da su zadovoljene odredbe stava 9.3.1.32.

9.3.1.11.6

(a)

Potpalubni deo tovarnog prostora sme se urediti kao radni prostor pod pretpostavkom da se njegova ivična pregrada pruža vertikalno do dna i da se pregrada koja nije okrenuta ka tovarnom prostoru prostire od jednog do drugog boka broda, u ravni jednog brodskog rebra. Ovakvom radnom prostoru pristupa se isključivo sa palube.

(b)

Takav radni prostor mora biti vodonepropustan, sa izuzetkom njegovih pristupnih grotla i ulaznih ventilacionih otvora.

(c)

Nijedna utovarna ili istovarna cev ne sme se postaviti unutar radnog prostora u smislu prethodno navedenog stava (a).
Utovarne i istovarne cevi smeju se postaviti unutar teretnih pumpnih stanica u potpalublju samo kada je to u saglasnosti sa odredbama stava 9.3.1.17.6.

9.3.1.11.7

U slučaju da se radni prostori nalaze unutar tovarnog prostora u potpalublju, ovi prostori uređuju se na takav način da im se može lako pristupati i da osobama koje nose zaštitnu odeću i aparate za disanje dozvoljavaju bezbednu manipulaciju servisnom opremom koja se tu nalazi. Oni se projektuju na takav način da ne mogu nastati poteškoće prilikom evakuacije povređenih ili osoba koje su izgubile svest iz prostora, i pomoću trajno pričvršćene opreme ako je to potrebno.

9.3.1.11.8

Tovarni prostori i ostali pristupačni delovi tovarnog prostora uređuju se na takav način da im se može lako pristupati radi vršenja njihovog tehničkog pregleda ili čišćenja. Dimenzije otvora, sa izuzetkom onih ka prostorima u duploj oplati ili dvodnu, čiji se ni jedan zid ne graniči sa teretnim tankovima, moraju biti dovoljne da osoba koja nosi aparat za disanje može bez poteškoće ulaziti u prostor ili iz njega izlaziti. Najmanja površina poprečnog preseka jednog ovakvog otvora ne sme biti ispod 0.36m2, a najmanja dužina njegove bočne ivice, 0.50m. Ovi otvori projektuju se na takav način da ne mogu nastati poteškoće prilikom evakuacije povređenih ili osoba koje su izgubile svest sa dna prostora u koji omogućavaju pristup, i pomoću trajno pričvršćene opreme ako je to potrebno. U ovim prostorima, širina između ojačanja ne sme biti manja od 0.50m. U dvodnu se ova vrednost sme smanjiti na 0.45 m.
Teretni tankovi mogu imati kružne otvore najmanjeg prečnika od 0.68m.

9.3.1.12

Ventilacija

9.3.1.12.1

Svaki od tovarnih prostora mora imati dva otvora čiji su veličina i položaj takvi da dozvoljavaju efikasnu ventilaciju svih delova prostora. Ako takvih otvora nema, mora se predvideti mogućnost punjenja skladišnog prostora inertnim gasom ili suvim vazduhom.

9.3.1.12.2

Sistemi za ventilaciju predviđaju se u prostorima u duploj oplati i dvodnu tovarnog prostora koji nisu predviđeni za punjenje vodenim balastom, takođe i u pregracima između mašinskih prostora i pumpnih stanica, ako takvi pregraci postoje.

9.3.1.12.3

Za svaki radni prostor koji se nalazi unutar tovarnog prostora u potpalublju predviđa se sistem za prinudnu ventilaciju, snage dovoljne da se za jedan čas, kroz radni prostor koji se provetrava, ostvari protok količine vazduha čija je zapremina jednaka bar dvadesetostrukoj zapremini tog prostora.
Izduvni kanali sistema za ventilaciju moraju se nalaziti do 50mm iznad dna radnog prostora. Ulazi svežeg vazduha moraju se nalaziti u gornjem delu, na visini minimum 2.00m u odnosu na palubu, na rastojanju koje nije manje od 2.00m od otvora teretnih tankova, odnosno najmanje 6.00m od ispusta sigurnosnih ventila.
Cevni nastavci koji mogu zatrebati, smeju biti zglobni.

9.3.1.12.4

Mora se predvideti mogućnost ventilacije stambenih prostorija i radnih prostora.

9.3.1.12.5

Ventilatori koji se koriste u tovarnom prostoru ne smeju oslobađati varnice prilikom kontakata lopatica propelera sa kućištem, niti stvaranja statičkog elektriciteta.

9.3.1.12.6

Do ulaznih otvora sistema za ventilaciju moraju se postaviti tablice sa navedenim uslovima pod kojima se ti otvori zatvaraju. Na sve ulazne otvore sistema za ventilaciju stambenih prostorija i radnih prostora preko kojih se uzima vazduh iz spoljašnjosti, montiraju se protivpožarne zaklopke. Takvi ulazni otvori moraju se nalaziti na rastojanju koje nije manje od 2.00m od tovarnog prostora.
Ulazni otvori sistema za ventilaciju radnih prostora unutar tovarnog prostora u potpalublju smeju se nalaziti unutar takvog prostora.

9.3.1.13.

Stabilitet (uopšteno)

9.3.1.13.1

Sačinjavanje dokaza o dovoljnom stabilitetu i je obaveza i ovaj dokaz se zahteva kako za neoštećene brodove, tako i za one u oštećenom stanju.

9.3.1.13.2

Osnovne vrednosti koje se koriste prilikom proračuna stabiliteta, to su težina praznog broda i položaj njegovog težišta, određuju se bilo pomoću eksperimenta nakretanja, bilo detaljnim izračunavanjem mase i momenta. U ovom drugom slučaju težina praznog broda proverava se odgovarajućim testom, uz granice odstupanja ±5% između vrednosti za masu određene računskim putem i istisnine određene očitavanjem gaza.

9.3.1.13.3

Dokaz o dovoljnom stabilitetu sačinjava se za sve faze utovara i istovara, kao i po završetku poslednje faze utovara.
Sposobnost plutanja nakon oštećenja dokazuje se pod najnepovoljnijim uslovima opterećenja broda. U tu svrhu, određuje se proračunati dokaz o dovoljnom stabilitetu za kritične međufaze naplavljivanja i za poslednju fazu naplavljivanja. Negativne vrednosti stabiliteta u međufazama naplavljivanja smeju se prihvatiti samo ako u nastavku opsega krive kraka i momenta stabiliteta u oštećenom stanju, stabilitet pokazuje odgovarajuće pozitivne vrednosti.

9.3.1.14

Stabilitet (u neoštećenom stanju)
Zahteva se puno poštovanje uslova za stabilitet u neoštećenom stanju koja proizilazi iz proračuna stabiliteta i u oštećenom stanju.

9.3.1.15

Stabilitet (u oštećenom stanju)

9.3.1.15.1

U obzir se moraju uzeti sledeće pretpostavke o stanju oštećenog broda:

(c)

Pretpostavlja se da su sve pregrade unutar oštećene oblasti i same pretrpele oštećenja, što znači da se položaj pregrada bira na takav način da se osigura plutanje broda nakon naplavljivanja dva ili više susednih odeljaka u podužnom pravcu.
Primenjuju se sledeće odredbe:

-

U slučaju oštećenja dna, pretpostavlja se da su i sva susedna odeljenja oštećenog prostora u poprečnom pravcu broda takođe naplavljena;

-

Donja ivica svakog od vodopropusnih otvora (npr. vrata, prozora, prilaza grotlima itd.), u krajnjoj fazi naplavljivanja mora biti na visini minimum 0.10m u odnosu na vodenu liniju naplavljivanja;

-

U opštem slučaju, pretpostavlja se propustljivost od 95%. U slučaju da se izračuna da je prosečna propustljivost svakog odeljenja manja od 95%, tako dobijena vrednost sme se koristiti umesto pretpostavljene vrednosti.

Međutim, usvajaju se sledeće najmanje vrednosti:

Samo u slučaju glavnog mašinskog prostora u obzir se uzima standard za jedno odeljenje tj. pretpostavlja se da granične pregrade mašinskog prostora nisu oštećene.

9.3.1.15.2

U ravnotežnom položaju (završna faza naplavljivanja), ugao nakretanja ne sme biti veći od 12o. Vodopropusni otvori ne smeju se naplavljivati pre ulaska u ravnotežni položaj. Ako su takvi otvori uronjeni pre ove tačke, prostori u koje oni omogućavaju pristup smatraju se, u svrhu proračuna stabiliteta, naplavljenima.
Pozitivni deo krive kraka i momenta stabiliteta po dostizanju ravnotežnog položaja mora imati maksimum koji je minimum jednak ili veći od 0.05m, gde je ujedno površina oblasti ispod krive kraka i momenta stabiliteta minimum jednaka ili veća od 0.0065m·rad. Najmanje vrednosti stabiliteta moraju biti zadovoljene do uranjanja prvog otvora propusnog za meteorološke uslove, kao i u svakom drugom slučaju nakretanja pod uglom jednakim ili manjim od 27o. Ako su vodopropusni otvori uronjeni pre ove tačke, prostori u koje oni omogućavaju pristup smatraju se, u svrhu proračuna stabiliteta, naplavljenima.

9.3.1.15.3

Ako je otvore kroz koje može da dođe do dodatnog naplavljivanja neoštećenih odeljenja moguće zatvoriti tako da oni ne propuštaju vodu, uređaji za zatvaranje obeležavaju se kao takvi.

9.3.1.15.4

U slučaju da postoje otvori za poprečno ili vertikalno naplavljivanje radi smanjivanja asimetričnosti naplavljivanja, vreme za kompenzaciju ne sme prelaziti 15 minuta, ako se u toku međufaza naplavljivanja pokaže da postoji dovoljan stabilitet.

9.3.1.16

Mašinski prostori

9.3.1.16.1

Pogonski brodski motori sa unutrašnjim sagorevanjem kao i motori sa unutrašnjim sagorevanjem koji služe za pokretanje pomoćne mašinerije moraju se nalaziti izvan tovarnog prostora. Ulazi u mašinske prostore i ostali otvori tih prostora moraju se nalaziti na rastojanju ne manjem od 2.00m od tovarnog prostora.

9.3.1.16.2

Mašinskim prostorima pristupa se sa palube; ulazi u mašinske prostore ne smeju biti okrenuti ka tovarnom prostoru. U slučaju da se vrata prostora ne nalaze u nišama čija je dubina jednaka najmanje širini tih vrata, šarke moraju biti okrenute ka tovarnom prostoru.

9.3.1.17

Stambeno nadgrađe i radni prostori

9.3.1.17.1

Stambeno nadgrađe i kormilarnica moraju se nalaziti izvan tovarnog prostora, ispred pramčane vertikalne ravni, ili prema krmi od krmene vertikalne ravni koja oivičava potpalubni deo tovarnog prostora. Prozori kormilarnice koji se nalaze na visini minimum 1.00m smeju biti nagnuti ka napred.

9.3.1.17.2

Ulazi u prostorije i otvori nadgrađa ne smeju biti okrenuti ka tovarnom prostoru. Šarke vrata koja se otvaraju ka spoljašnjosti i ne nalaze se u nišama dubine jednake najmanje širini vrata, moraju biti okrenute ka tovarnom prostoru.

9.3.1.17.3

Za ulaze sa palube i otvore prostora koji su izloženi vremenskim uticajima mora se predvideti mogućnost njihovog zatvaranja. Na ulazima u takve prostore ističe se sledeće upozorenje:

Ne otvarati u toku utovara i istovara bez dozvole zapovednika.
Smesta zatvoriti.

9.3.1.17.4

Ulazi i prozori nadgrađa koji se mogu otvarati, kao i ostali otvori ovih prostora moraju se nalaziti na rastojanju minimum 2.00m od tovarnog prostora. Nijedna vrata, odnosno prozor kormilarnice ne sme se nalaziti na rastojanju manjem od 2.00m od tovarnog prostora, osim kada ne postoji direktna veza između kormilarnice i stambenih prostorija.

9.3.1.17.5

(a)

Pogonske osovine kaljužnih ili pumpi za vodeni balast smeju prolaziti kroz pregradu između radnog prostora i mašinskog prostora pod pretpostavkom da je radni prostor uređen u saglasnosti sa stavom 9.3.1.11.6.

(b)

Za prolaze kroz pregradu mora postojati odobrenje priznatog klasifikacionog društva. Oni ne smeju propuštati gasove.

(c)

Sva za rad neophodna uputstva moraju biti istaknuta.

(d)

Prolazi kroz pregradu između mašinskog prostora i radnog prostora u tovarnom prostoru i pregradu između mašinskog prostora i skladišnih prostora mogu biti predviđeni za provlačenje električnih kablova, hidrauličnih linija i mernih cevi raznih regulacionih, kontrolnih i sistema za uzbunjivanje pod uslovom da ih je odobrilo priznato klasifikaciono društvo. Nijedan od ovih prolaza ne sme propuštati gasove. Prolazi kroz pregradu zaštićenu od vatre "A-60" izolacijom u skladu sa Uredbom 3 Poglavlja II-2 iz SOLAS 74, moraju imati ekvivalentnu zaštitu od vatre.

(e)

Cevi smeju prolaziti kroz pregradu između mašinskog prostora i radnog prostora u tovarnom prostoru, ako su to cevi između mašinske opreme koja se nalazi u mašinskom prostoru i radnog prostora koje u svom delu kroz radni prostor nemaju otvore i za koje su na pregradi u mašinskom prostoru predviđeni uređaji za zatvaranje.

(f)

I pored stava 9.3.1.11.4, cevi iz mašinskog prostora smeju prolaziti kroz radni prostor unutar tovarnog prostora, pregradak, skladišni ili prostor u duploj oplati pod uslovima da njihovi delovi kroz radni prostor, pregradak, skladišni ili prostor u duploj oplati imaju profil sa debelim zidom i da na njima nema prirubnica ili otvora.

(g)

U slučaju da pogonska osovina pomoćne mašinerije prolazi kroz zid iznad palube, prolaz za tu osovinu ne sme propuštati gasove.

9.3.1.17.6

Radni prostor koji se nalazi unutar tovarnog prostora ne sme se koristiti u svojstvu teretne pumpne stanice brodskog sistema za pražnjenje od gasova, npr. kompresora ili kombinacije kompresora, toplotnog izmenjivača i pumpe, osim:

-

u slučaju da je teretna pumpna stanica odvojena od mašinskog prostora ili radnog prostora izvan tovarnog prostora pregratkom, pregradom zaštićenom od vatre "A-60" izolacijom u skladu sa Uredbom 3 Poglavlja II-2 iz SOLAS 74, nekim drugim radnim prostorom ili skladišnim prostorom;

-

u slučaju da "A-60" pregrada koja se zahteva u gornjem stavu nema prolaze u smislu stava 9.3.1.17.5(a);

-

u slučaju da se izduvni otvori ventilacionog sistema nalaze na rastojanju ne manjem od 6.00m od ulaza i ostalih otvora stambenih prostorija i radnih prostora;

-

u slučaju da se pristupna grotla i ulazni otvori ventilacionih sistema mogu zatvoriti spolja;

-

u slučaju da se sve utovarne, odnosno istovarne cevi na usisnoj, odnosno potisnoj strani vode kroz palubu iznad pumpne stanice, kada se potrebno upravljanje kontrolnim i regulacionim uređajima, pokretanje pumpi ili kompresora i regulacija brzine protoka tečnih fluida vrše se sa palube;

-

u slučaju da je ovaj sistem u potpunosti integrisan u cevni sistem za vođenje gasnih i tečnih fluida;

-

u slučaju da je za pumpnu stanicu predviđen stalni sistem za otkrivanje prisustva gasova koji automatski, posredstvom senzora sa direktnim merenjem, ukazuje na prisustvo eksplozivnih gasova ili nedostatak kiseonika i koji aktivira sredstva za vizuelno i zvučno uzbunjivanje čim koncentracija gasa dostigne 20% vrednosti donje granice eksplozivnosti; senzori ovog sistema postavljaju se na prikladna mesta pri dnu i direktno ispod palube.
Merenje mora biti neprekidno.
Sredstva za vizuelno i zvučno uzbunjivanje instaliraju se u kormilarnici i teretnoj pumpnoj stanici, i kada dođe do njihovog aktiviranja, isključuje se sistem za utovar i istovar. Informacija o kvaru u sistemu za otkrivanje prisustva gasova bez odlaganja se mora proslediti kormilarnici i palubnom prostoru putem sredstava za vizuelno i zvučno uzbunjivanje;

-

u slučaju da kapacitet sistema za ventilaciju, propisanog stavom 9.3.1.12.3, nije manji od 30 promena zapremine vazduha ekvivalentne zapremini provetravanog radnog prostora po jednom času.

9.3.1.17.7

Na ulazu u teretnu pumpnu stanicu ističe se sledeće upozorenje:

Pre ulaska u teretnu pumpnu stanicu
proveriti da li postoji prisustvo gasova
i ima li dovoljno kiseonika.
Ne otvarati vrata i ulazne otvore
bez dozvole zapovednika.
Smesta se udaljiti u slučaju uzbune.

9.3.1.18

Postrojenje za inertizaciju
U slučaju kada se propisuje inertizacija ili anti-oksidaciona zaštita tereta upotrebom nekog protektivnog gasa, brod se oprema sistemom za inertizaciju.
Ovaj sistem mora biti tehnički sposoban da održava stalni nadpritisak od najmanje 7kPa (0.07 bara) u prostoru koji treba inertizovati. Osim toga, sistem za inertizaciju ne sme doprineti povećanju pritiska u teretnom tanku u meri u kojoj bi ukupni pritisak u tanku bio veći od vrednosti na koju je podešen sigurnosni ventil tanka. Vakuumski sigurnosni ventil podešava se na vrednost od 3.5 kPa.
Količina inertizacionog gasa dovoljna za operaciju utovara ili istovara broda nosi se ili proizvodi na samom brodu ako nije moguće dobiti je sa kopna. Osim toga, na brodu se mora nalaziti i dovoljna dodatna količina inertizacionog gasa namenjena kompenzaciji normalnih gubitaka u toku transporta.
Prostorije koje treba inertizovati opremaju se priključcima za uvođenje inertizacionog gasa i sistemom za nadzor, tako da se trajno osigura prisustvo ispravne atmofere u njima.
Kada pritisak ili koncentracija gasne faze inertizacionog gasa padne ispod zadate vrednost, ovaj nadzorni sistem mora aktivirati sredstva za vizuelno i zvučno uzbunjivanje u kormilarnici. U slučaju da u kormilarnici nema prisutnih članova posade, signali za uzbunjivanje moraju se sprovesti do mesta gde će ih neko od članova posade primetiti.

9.3.1.19 -9.3.1.20

(Rezervisano)

9.3.1.21

Sigurnosne i kontrolne instalacije

9.3.1.21.1

Za svaki od teretnih tankova predviđa se sledeća oprema:

(a)

(Rezervisano);

(b)

merač nivoa;

(c)

uređaj za uzbunjivanje zbog visokog nivoa, koji se aktivira najkasnije kada tečnost dostigne nivo koji odgovara 86%-nom ispunjenju tanka;

(d)

senzor visokog nivoa, koji pokreće sistem za zaštitu od prelivanja kada tečnost dostigne nivo koji odgovara 97.5%-nom ispunjenju tanka;

(e)

instrument za merenje pritiska;

(f)

instrument za merenje temperature tereta;

(g)

priključak za zatvoreni uređaj za uzorkovanje.

9.3.1.21.2

Kada se određuje procenat do kojeg je tank ispunjen, dozvoljava se maksimalna greška od 0.5%. Ovaj procenat računa se na osnovu ukupnog zapreminskog kapaciteta teretnog tanka, uključujući tu i njegov ekspanzioni prostor.

9.3.1.21.3

Merni krug merača nivoa mora biti takav da se očitavanja dobijenih vrednosti merenja mogu vršiti sa pojedinačnih kontrolnih pozicija uređaja za zatvaranje teretnih tankova. Na svakom meraču nivoa naznačava se najveći dozvoljeni nivo ispunjenosti teretnog tanka.
Na mestu sa kojeg je moguće prekinuti operaciju utovara ili istovara obezbeđuje se mogućnost neprekidnog očitavanja vrednosti za nadpritisak i potpritisak. Na svakom meraču nivoa naznačavaju se najveći dozvoljeni nadpritisak i potpritisak u teretnom tanku.
Očitavanja moraju biti moguća pod svim vremenskim uslovima.

9.3.1.21.4

Kada se pobudi, uređaj za uzbunjivanje zbog visokog nivoa mora aktivirati sredstva za vizuelno i zvučno upozoravanje na brodu. Ovaj uređaj mora biti nezavisan od merača nivoa.

9.3.1.21.5

(a)

Senzor visokog nivoa u smislu prethodnog stava 9.3.1.21.1(d) mora aktivirati sredstva za vizuelno i zvučno uzbunjivanje i istovremeno delovati na električni kontakt sa prekidačkom funkcijom koji otvara električno kolo u obalskoj instalaciji, pokrećući na taj način u njoj mere zaštite od prelivanja prilikom utovara.
Binarni signal senzora visokog nivoa prenosi se ka obalskoj instalaciji preko vodonepropusnog dvopinskog priključka priključnog uređaja, u saglasnosti sa standardom EN 60309-2:1999 za jednosmernu struju napona 40 do 50V, belu boju za raspoznavanje, položaj nosnog dela na 10h.
Dvopinski priključak trajno se montira u blizini obalskih priključaka utovarnih i istovarnih cevi broda.
Senzor visokog nivoa takođe mora imati sposobnost da isključi brodske pumpe za pražnjenje.
Senzor visokog nivoa mora biti nezavisan od uređaja za uzbunjivanje, ali sme biti povezan sa meračem nivoa.

(b)

U toku operacije pražnjenja pomoću brodske pumpe, mora se predvideti mogućnost isključivanja pumpe iz obalskog postrojenja. U tu svrhu, nezavisna sigurnosna napojna linija sa broda prekida se otvaranjem električnog kontakta u obalskom postrojenju.
Mora se predvideti mogućnost da se binarni signal iz obalskog postrojenja prenese kroz vodonepropusnu dvopolnu priključnicu priključnog uređaja, u saglasnosti sa standardom EN 60309-2:1999 za jednosmernu struju napona 40 do 50V, belu boju za raspoznavanje, položaj nosnog dela na 10h.
Dvopolna priključnica trajno se montira u blizini obalskih priključaka istovarnih cevi broda.

9.3.1.21.6

Signali za vizuelno i zvučno uzbunjivanje koje formira uređaj za uzbunjivanje zbog visokog nivoa moraju se jasno razlikovati od onih koje daje senzor visokog nivoa.
Signal za vizuelno uzbunjivanje mora biti uočljiv sa svih kontrolnih mesta blokadnih ventila teretnih tankova koja se nalaze na palubi. Ovde se ili mora omogućiti laka provera rada senzora i električnih kola, ili instalacija treba da bude sigurnosno izvedena.

9.3.1.21.7

Kada pritisak ili temperatura premaši postavljenu graničnu vrednost, instrument za merenje pritiska, odnosno instrument za merenje temperature tereta mora aktivirati sredstva za vizuelno i zvučno uzbunjivanje u kormilarnici. U slučaju da u kormilarnici nema prisutnih članova posade, signali za uzbunjivanje moraju se sprovesti do mesta gde će ih neko od članova posade primetiti.
Kada pritisak premaši postavljenu graničnu vrednost u toku operacije utovara ili istovara, instrument za merenje pritiska, posredstvom priključka u smislu prethodnog stava 9.3.1.21.5, momentalno mora delovati na električni kontakt koji dalje pokreće mere za prekid operacije utovara. Ako se koristi brodska pumpa za pražnjenje, njeno isključivanje mora biti automatsko. Senzor koji aktivira pomenuta sredstva za uzbunjivanje može se povezati u instalaciju predviđenu za ova sredstva.

9.3.1.21.8

U slučaju da se kontrolni elementi uređaja za zatvaranje teretnih tankova nalaze u kontrolnom centru, zaustavljanje utovarnih pumpi i praćenje merenja koja vrše merači nivoa u teretnim tankovima mora se predvideti u ovom centru, dok se u kontrolnom centru na palubi mora predvideti mogućnost opažanja signala za vizuelna i zvučna upozorenja koje formiraju uređaji za uzbunjivanje senzora visokog nivoa u smislu stava 9.3.1.21.1(d) i instrumenti za merenje pritiska i temperature tereta.
U kontrolnom centru se mora osigurati zadovoljavajući nadzor tovarnog prostora.

9.3.1.21.9

Brod se mora opremiti sigurnosnom instalacijom za prekid operacije utovara i/ili istovara koja će obezbediti zatvaranje fleksibilnih vodova od broda ka obali u kojima su montirani brzoreagujući blokadni ventili, pomoću prekidača koji upravljaju stanjem tih ventila. Po jedan ovakav prekidač postavlja se na dva mesta na brodu (na krmenom i pramčanom delu).
Električna kola sistema za prekid operacije utovara i/ili istovara projektuju se u skladu sa principom mirne struje.

9.3.1.21.10

U slučaju prevoza hlađenih materija pritisak za otvaranje bezbednosnog sistema utvrđuje se prema konstrukciji teretnih tankova. Prilikom transporta materija koje se moraju prevoziti u rashlađenom stanju, pritisak za otvaranje bezbednosnog sistema ne sme biti manji od 25 kPa niti veći od maksimalnog pritiska proračunatog prema 9.3.1.27.

9.3.1.22

Otvori teretnih tankova

9.3.1.22.1

(a)

Otvori teretnih tankova moraju se nalaziti na palubi u tovarnom prostoru.

(b)

Otvori teretnih tankova sa površinom poprečnog preseka većom od 0.10m2 moraju se nalaziti na visini minimum 0.50m u odnosu na palubu.

9.3.1.22.2

Na otvore teretnih tankova montiraju se poklopci koji ne dozvoljavaju isticanje gasova i koji mogu izdržati pneumo-test u skladu sa stavom 9.3.1.23.1.

9.3.1.22.3

Izlazni otvori ispusti sigurnosnih ventila za ispuštanje pritiska moraju se nalaziti na visini minimum 2.00m iznad palube, na minimalnom rastojanju od 6.00m od stambenih prostorija i radnih prostora izvan tovarnog prostora. Ova visina može se smanjiti ako u krugu poluprečnika 1.00m oko ispusta brzoreagujućeg sigurnosnog ventila nema opreme ili izvođenja ikakvih radova, ili ako postoje znaci koji jasno označavaju ovu oblast.

9.3.1.22.4

Uređaji za zatvaranje koji se uobičajeno koriste tokom operacija utovara i istovara ne smeju, kada se njima rukuje, proizvoditi varničenje.

9.3.1.22.5

Svaki tank u kojem se transportuje pothlađena supstanca mora se opremiti bezbednosnim sistemom sa funkcijom sprečavanja pojave nedozvoljenih potpritiska ili nadpritiska.

9.3.1.23

Pneumo-testovi

9.3.1.23.1

Teretni tankovi i utovarne i istovarne cevi moraju biti usaglašeni sa odredbama o sudovima pod pritiskom koje su, za supstancu koja se transportuje, utvrdili nadležni organi ili priznato klasifikaciono društvo.

9.3.1.23.2

Pre početka njihovog korišćenja za predviđenu namenu, svi pregraci podvrgavaju se prijemnim testovima, da bi se zatim testiranja obavljala u propisanim vremenskim razmacima.
Ispitni pritisak ne sme biti manji od 10 kPa (0.10 bara) gledano na skali mernog instrumenta.

9.3.1.23.3

Najduži vremenski razmak između periodičnih testova u smislu prethodnog stava 9.3.1.23.1 ne sme biti duži od 11 godina.

9.3.1.24

Regulacija pritiska i temperature tereta

9.3.1.24.1

Osim ako ceo sistem nije projektovan da, bez posledica bude izložen punom pritisku teretnih isparenja pri vršnim vrednostima projektovane ambijentalne temperature, pritisak u tanku mora se održavati ispod najveće postavljene vrednosti pritiska otvaranja sigurnosnih ventila, zbog čega se predviđa jedan ili više sledećih sistema:

(a)

sistem regulacije pritiska u teretnom tanku, u kojem se koristi mehaničko rashlađivanje;

(b)

bezbednosni sistem koji se pokreće u slučaju zagrevanja tereta ili povećanja pritiska u teretnom tanku; izolacija, projektovani pritisak teretnog tanka ili kombinacija ova dva faktora mora biti takva da se ostavi odgovarajuća vremenska rezerva tokom koje će se, pomoću ovog sistema, postići očekivana temperatura tereta; sistem se, u svim slučajevima, smatra prihvatljivim, ako je to mišljenje priznatog klasifikacionog društva;

(c)

svi ostali sistemi koje priznato klasifikaciono društvo smatra prihvatljivima.

9.3.1.24.2

Sistemi propisani u prethodnom stavu 9.3.1.24.1 izvode se, instaliraju i testiraju pod nadzorom priznatog klasifikacionog društva, do potpunog zadovoljenja zahteva koje je to društvo postavilo. Izbor materijala koji će se koristiti u njihovoj izradi vrši se prema svojstvima tereta koje treba transportovati. Pod normalnim uslovima, gornja vršna projektovana ambijentalna temperatura mora biti:

9.3.1.24.3

Sistem za skladištenje tereta mora posedovati sposobnost otpora dejstvu punog pritiska pare tereta na gornjim temperaturama okoline, bez obzira na sistem koji radi sa gasom koji isparava. Ovaj zahtev naznačen je primedbom 37 u koloni (20) Tabele C iz Poglavlja 3.2.

9.3.1.25

Pumpe i cevni sistem

9.3.1.25.1

Pumpe, kompresori i pomoćne utovarne i istovarne cevi moraju se nalaziti u tovarnom prostoru. Za teretne pumpe i kompresore mora se predvideti mogućnost isključivanja i sa mesta unutar tovarne oblasti, i sa mesta izvan tovarne oblasti. Teretne pumpe i kompresori postavljeni na palubi, moraju se nalaziti na rastojanju koje nije manje od 6.00m od ulaza u stambene prostorije i radne prostore van tovarnog prostora ili od njihovih ostalih otvora.

9.3.1.25.2

(a)

Utovarne i istovarne cevi moraju biti nezavisne od svih ostalih cevnih sistema na brodu. Nijedan teretni cevovod ne sme se nalaziti ispod palube, izuzev onih unutar teretnih tankova i radnih prostora namenjenih postavljanju brodskog sistema za pražnjenje od gasova.

(b)

(Rezervisano).

(c)

Utovarne i istovarne cevi moraju se jasno razlikovati od svih ostalih cevi, što se npr. postiže njihovim označavanjem odgovarajućim bojama.

(d)

Palubni segmenti utovarnih i istovarnih cevi, parovodi bez obalskih priključaka ali sa sigurnosnim ventilima i mašinski ventili moraju se nalaziti na podužnom pravcu određenom spoljnim ivicama kupole, na rastojanju od spoljne brodske oplate koje nije manje od četvrtine širine broda. Ovaj zahtev ne primenjuje se na rasteretne cevi iza sigurnosnih ventila. Ukoliko, međutim, u poprečnom pravcu broda postoji samo jedna kupola, cevi i ventili o kojima je reč ne smeju se nalaziti bliže od 2.70m do spoljne brodske oplate.
U slučaju da su teretni tankovi postavljeni bok uz bok, svi priključci ka kupolama moraju se nalaziti sa njihove unutrašnje strane. Spoljni priključci kupole mogu se nalaziti na njenim simetralnim linijama ka pramcu i krmi. Uređaji za zatvaranje montiraju se ili neposredno na kupolu, ili u njenoj blizini, u meri u kojoj je to najviše moguće. Uređaj za zatvaranje utovarnih i istovarnih cevi sa unutrašnjim prečnikom manjim od 50mm može se smatrati bezbednosnim uređajem za zaštitu od praska ili eksplozije u takvim cevovodima.

(e)

Obalski priključci moraju se nalaziti na minimalnom rastojanju od 6.00m od ulaza u stambene prostorije i radne prostore van tovarnog prostora ili od njihovih preostalih otvora.

(f)

Svaki obalski priključak parovoda i obalski priključci utovarnih i istovarnih cevi kroz koje se vrše operacije utovara i istovara opremaju se uređajem za zatvaranje i brzoreagujućim blokadnim ventilom. Međutim, na svaki obalski priključak mora se montirati slepa prirubnica u vreme kada se ne koristi.

9.3.1.25.3

Rastojanja u smislu stava 9.3.1.25.1 i 9.3.1.25.2(e) smeju se smanjiti na 3.00m ako se tovarni prostor oiviči poprečnom pregradom koja zadovoljava odredbe stava 9.1.2.10.2. Na svim otvorima moraju postojati vrata.
Na vratima se ističe sledeće upozorenje:

Ne otvarati u toku utovara i istovara
bez dozvole zapovednika.
Smesta zatvoriti.

9.3.1.25.4

Svaki sastavni segment utovarnih ili istovarnih cevi povezuje se, u električnom smislu, na trup broda.

9.3.1.25.5

Na blokadnim ventilima ili drugim uređajima za zatvaranje utovarnih i istovarnih cevi mora se jasno videti da li su u otvorenom ili zatvorenom položaju.

9.3.1.25.6

Kada se stave pod ispitni pritisak, utovarne i istovarne cevi moraju pokazati zahtevanu elastičnost i otpornost na dejstvo pritiska, i iz njih ne sme biti curenja.

9.3.1.25.7

Na usisnoj i potisnoj strani pumpi na koje su priključene utovarne ili istovarne cevi moraju se montirati manometri.
Očitavanja vrednosti pritisaka sa ovih manometara moraju biti omogućene na kontrolnom mestu brodskog sistema za pražnjenje od gasova. Vršne vrednosti nadpritiska i potpritiska moraju se, crvenom oznakom, naznačiti na svakom manometru.
Očitavanja vrednosti pritisaka moraju biti moguća pod svim vremenskim uslovima.

9.3.1.25.8

Ne dozvoljava se korišćenje utovarnih i istovarnih cevi u bilo kojoj operaciji u vezi sa balastiranjem.

9.3.1.26

(Rezervisano)

9.3.1.27

Rashladni sistem

9.3.1.27.1

Rashladni sistem u smislu stava 9.3.1.24.1(a) mora činiti jedna ili više rashladnih jedinica sa tehničkom sposobnošću da održava pritisak i temperaturu tereta na propisanim nivoima, kada temperatura pokaže tendenciju porasta ka vršnoj vrednosti projektovane ambijentalne temperature. Ukoliko se druga sredstva koja priznato klasifikaciono društvo smatra zadovoljavajućima ne predviđaju u ovu svrhu, mora se propisati prisustvo jedne ili više rezervnih jedinica koje će biti u pripravnosti i čiji rashladni kapacitet neće biti manji od najvećeg rashladnog kapaciteta među propisanim jedinicama. Ovu rezervnu jedinicu treba da čini kompresor sa sopstvenim pogonskim motorom, kontrolnim sistemom i ostalom pomoćnom opremom koja je potrebna da bi se jedinici obezbedila funkcionalnost nezavisno od, pod normalnim okolnostima korišćenih jedinica. Rezervni toplotni izmenjivač propisuje se uvek kada toplotni izmenjivač sistema koji se koristi pod normalnim okolnostima nema rezervu u kapacitetu, jednaku najmanje 25%-nom delu najvećeg propisanog kapaciteta. Posebne odredbe za postavljanje dodatnih cevi nisu neophodne.
Toplotna izolacija teretnih tankova, cevnih sistema i pomoćne opreme mora se izvesti na takav način da obezbedi da se u periodu dužine 52 časa po otkazivanju svih sistema za rashlađivanje tereta, čitav teret zadrži u stanju koje neće dovesti do otvaranja sigurnosnih ventila.

9.3.1.27.2

Kada su brodski teretni tankovi napunjeni do najvećeg dozvoljenog nivoa, sigurnosni uređaji i linije rashladnog sistema priključuju se na ove tankove na takav način da budu u kontaktu sa gasnom fazom tereta, u kojoj se moraju zadržati i prilikom svih nagiba broda do ugla od 12o.

9.3.1.27.3

Rashladnim sistemima mora se pridati posebna pažnja u svim slučajevima transporta nekoliko različitih vrsta pothlađivanog tereta koji mogu stupati u međusobne reakcije, praćene stvaranjem potencijalno opasnih produkata, sa ciljem sprečavanja svakog njihovog mešanja. U svakoj operaciji ovog tipa, za svaki teret predviđa se zaseban rashladni sistem sa kompletnom rezervnom jedinicom u smislu stava 9.3.1.27.1. Kada se, međutim, rashlađivanje vrši pomoću posrednog ili pomoću kombinovanog rashladnog sistema i kada procurivanje u izmenjivače ne može, pod u dogledno vreme vladajućim okolnostima, dovesti do mešanja različitih tereta, nije potrebno donositi odredbe za zasebne rashladne jedinice različitih tereta.

9.3.1.27.4

Rashladnim sistemima mora se pridati posebna pažnja u svim slučajevima transporta dva ili više različitih vrsta pothlađivanog tereta koji, pod datim uslovima transporta, nisu uzajamno rastvorivi, a čiji bi se pritisci parnih faza, u slučaju mešanja, sabrali, sa ciljem sprečavanja takvog mešanja.

9.3.1.27.5

U rashladnim sistemima u kojima se kao rashladno sredstvo koristi voda, potrebnu količinu vode za normalan rad sistema obezbeđuje pumpa ili pumpe predviđene isključivo za ovu namenu. Ova pumpa, odnosno pumpe moraju imati najmanje dve cevi do svoje usisne strane, koje, ako je to moguće, dolaze od dva vodena usisa, jednog sa leve i drugog sa desne strane broda. Moraju se doneti i odredbe za rezervnu pumpu koja bi osigurala zadovoljavajući protok vode; to može biti pumpa koja se koristi u druge svrhe pod pretpostavkom da njeno prevezivanje u rashladni sistem neće ugroziti normalno funkcionisanje nijednog drugog suštinski bitnog brodskog sistema.

9.3.1.27.6

Rashladni sistemi mogu se izvesti u jednom od sledeća tri vida:

(a)

neposredni sistemi: teretna isparenja se sabijaju, kondenzuju i vraćaju u teretne tankove u svom tečnom obliku; ovi sistemi ne smeju se koristiti za hlađenje određenih tereta, za koje se takva zabrana precizira u koloni (20) Tabele C iz Poglavlja 3.2;

(b)

posredni sistemi: teret, odnosno teretna isparenja hlade se, odnosno kondenzuju pomoću rashladnog sredstva, bez njihovog prethodnog sabijanja;

(c)

kombinovani sistemi: teretna isparenja sabijaju se i kondenzuju u toplotnom izmenjivaču u kojem rashladno sredstvo oduzima deo energije od teretnih isparenja, a zatim se njihova tečna faza vraća u teretne tankove; ovi sistemi ne smeju se koristiti za hlađenje određenih tereta, za koje se takva zabrana precizira u koloni (20) Tabele C iz Poglavlja 3.2, ovaj zahtev označen je primedbom 36 u koloni (20) ove tabele.

9.3.1.27.7

Svi glavni i pomoćni rashladni fluidi moraju biti kako uzajamno usaglašeni, tako i ispravno odabrani prema teretu sa kojim bi mogli doći u dodir. proces toplotne razmene može se vršiti ili u izmenjivačima koji su izmešteni od teretnog tanka, ili na rashladnim namotajima pričvršćenim sa unutrašnje ili spoljašnje strane teretnog tanka.

9.3.1.27.8

Da bi se rashladni sistem instalirao u zaseban radni prostor, taj prostor mora zadovoljavati zahteve iz stava 9.3.1.17.6.

9.3.1.27.9

Koeficijent toplotnog prenosa se, za sve teretne sisteme, određuje računskim putem. Računska tačnost mora se proveriti testom rashladnog sistema (testom toplotne ravnoteže).
Ovaj test vrši se u skladu sa pravilima koja je postavilo priznato klasifikaciono društvo.

9.3.1.27.10

Uz molbu za izdavanje ili obnavljanje sertifikata o odobrenju mora se priložiti i sertifikat priznatog klasifikacionog društva u kojem se potvrđuje usaglašenost prema odredbama iz prethodnih stavova 9.3.1.27.1 i 9.3.1.27.4.

9.3.1.28

Sistem za vodeno orošavanje
Kada se u koloni (9) Tabele C iz Poglavlja 3.2 zahteva vodeno orošavanje, na palubu unutar tovarnog prostora postavlja se sistem za vodeno orošavanje u svrhu smanjenja količine teretnih isparenja prskanjem njihove cele površine vodom.
Sistem mora imati priključni uređaj preko kojeg bi se vršilo njegovo napajanje sa obale. Mlaznice kroz koje se voda raspršuje postavljaju se tako da se oslobođeni gasovi bezbedno talože. Mora se predvideti mogućnost uključivanja sistema kako iz kormilarnice, tako i sa palube. Kapacitet sistema mora biti takav da, kada se koriste sve mlaznice, izlazni protok ne bude manji od 50 l/m2 palubnog prostora, za jedan sat rada.

9.3.1.29 - 9.3.1.30

(Rezervisano)

9.3.1.31

Motori

9.3.1.31.1

Dozvoljava se upotreba isključivo motora sa unutrašnjim sagorevanjem koji troše gorivo čija je tačka paljenja iznad 55°C.

9.3.1.31.2

Ulazni ventilacioni otvori mašinskog prostora i, kada motori ne uzimaju vazduh direktno iz mašinskog prostora, usisi motora moraju se nalaziti na rastojanju koje nije manje od 2.00m od tovarnog prostora.

9.3.1.31.3

Unutar tovarnog prostora ne sme postojati izvor varničenja.

9.3.1.31.4

Površinska temperatura spoljnih delova motora koji se koriste u toku operacija utovara i istovara, kao i temperature njihovih usisnih i izduvnih vodova ne smeju premašiti vrednosti koje su dozvoljene saglasno njihovim temperaturnim razredima. Ova odredba ne primenjuje se na motore koji su instalirani u radne prostore pod pretpostavkom punog poštovanja odredbi iz stava 9.3.1.52.3(b).

9.3.1.31.5

Ventilacija zatvorenih mašinskih prostora projektuje se tako da, kada je ambijentalna temperatura 20°C, prosečna temperatura u mašinskom prostoru ne prelazi 40°C.

9.3.1.32

Tankovi za gorivo

9.3.1.32.1

U slučaju da se za brod predviđaju skladišni prostori i dvodna, svako dvodno tovarnog prostora sme se preurediti u tank za tečno gorivo, pod pretpostavkom da dubina dvodna nije manja od 0.60m.
Zabranjuje se da se otvori takvih tankova i cevi za tečno gorivo nalaze u skladišnom prostoru.

9.3.1.32.2

Otvoreni krajevi vazdušnih cevi svakog od tankova za gorivo moraju se izdizati preko 0.5m iznad otvorene palube. Za svaki od ovih otvorenih krajeva, kao i za svaki od otvorenih krajeva prelivnih cevi koje vode do palube predviđa se zaštita u vidu membrane od gaze ili perforiranog lima.

9.3.1.33

(Rezervisano)

9.3.1.34

Izduvne cevi

9.3.1.34.1

Izduvni gasovi odvode se sa broda u slobodan prostor, ili naviše kroz izduvne cevi, ili kroz spoljnu oplatu. Ispust izduvnih gasova mora se nalaziti na rastojanju najmanje 2.00m od tovarnog prostora. Izduvne cevi motora postavljaju se tako da odvedu izduvne gasove sa broda. Nijedna izduvna cev ne sme se nalaziti unutar tovarnog prostora.

9.3.1.34.2

Za sve izduvne cevi predviđaju se uređaji koji sprečavaju iskakanje varnica, npr. hvatači varnica.

9.3.1.35

Ispumpavanje kaljuže i balastna rešenja

9.3.1.35.1

Kaljužne i balastne pumpe oblasti unutar tovarnog prostora instaliraju se unutar takvih prostora.
Ova odredba ne primenjuje se na:

-

prostore u duploj oplati i dvodna koja nemaju zajednički granični zid sa teretnim tankovima;

-

pregratke i skladišne prostore gde se balastiranje vrši kroz cevi protiv-požarnog sistema tovarnog prostora, a kaljuža ispumpava pomoću ejektora.

9.3.1.35.2

U slučaju da se dvodno koristi kao tank za tečno gorivo, ono se ne sme priključiti na cevni sistem kaljuže.

9.3.1.35.3

U slučaju da je balastna pumpa instalirana u tovarnom prostoru, hidrant i njegov vanbrodski priključak za usisavanje vodenog balasta moraju se nalaziti unutar tovarnog prostora.

9.3.1.35.4

Isušivanje potpalubne teretne pumpne stanice u slučaju opasnosti vrši se posebnom instalacijom koja se nalazi u tovarnom prostoru i nezavisna je od svake druge instalacije. Ova instalacija postavlja se izvan teretne pumpne stanice.

9.3.1.36-9.3.1.39

(Rezervisano)

9.3.1.40

Sistem za gašenje požara

9.3.1.40.1

Postavljanje sistema za gašenje požara na brod je obaveza.
Sistem mora ispoštovati sledeće zahteve:

-

sistem moraju napajati dve međusobno nezavisne protiv-požarne ili balastne pumpe, od kojih jedna mora biti spremna za rad u svakom momentu; ove pumpe ne smeju se postaviti u isti prostor sa svojim pogonskim sredstvima i električnom opremom;

-

za sistem se predviđa glavni vodeni cevovod na kojem se montiraju najmanje tri hidranta u tovarnom prostoru iznad palube; moraju se obezbediti tri prikladna i dovoljno dugačka creva sa raspršivačkim mlaznicama prečnika minimum 12mm; mora se obezbediti da svaku tačku palube u tovarnom prostoru istovremeno mogu pokriti bar dva vodena mlaza iz creva koja nisu pripojena na isti hidrant.
Jedan opružni nepovratni ventil montira se u svrhu zaštite stambenih prostorija i servisnih prostora izvan tovarnog prostora od isticanja gasova kroz sistem za gašenje požara;

-

najmanji kapacitet sistema mora biti takav da najkraći domet vodenog mlaza sa bilo koje tačke na brodu i uz istovremenu upotrebu dve mlaznice bude jednak najmanje širini broda.

9.3.1.40.2

Osim toga, za mašinski prostor, pumpnu stanicu ili neki drugi prostor u kojem se nalazi ključna oprema (komandni pultovi, kompresori itd.) rashladnih sistema, ako takvih sistema ima, predviđa se trajno postavljen sistem za gašenje požara koji ispunjava sledeće uslove:

9.3.1.40.2.1

Agensi za gašenje

Za protiv-požarnu zaštitu mašinskih prostora, kotlarnica i pumpnih stanica dozvoljava se upotreba isključivo trajno postavljenih sistema za gašenje požara koji koriste sledeće agense:

(a)

CO2 (ugljen-dioksid);

(b)

HFC 227 ea (heptafluoropropan);

(c)

IG-541 (smeša 52% azota, 40% argona, 8% ugljen-dioksida)

Drugi agensi za gašenje dozvoljavaju se samo na osnovu preporuka Upravnog odbora.

9.3.1.40.2.2  

Ventilacija, izvlačenje vazduha

(a)

Vazduh koji se troši u procesu sagorevanja u pogonskim brodskim motorima ne sme poticati iz prostora zaštićenih trajno postavljenim sistemima za gašenje požara. Ispunjenje ovog zahteva ne spada pod obavezu ukoliko na brodu postoje dva glavna mašinska prostora razdvojena pregradom koja ne propušta gasove, ili ako, osim glavnog mašinskog prostora, postoji i zaseban mašinski prostor izveden za pramčani propulzioni sistem koji sâm može da osigura kretanje broda u slučaju požara u glavnom mašinskom prostoru.

(b)

Svi sistemi za prinudnu ventilaciju u prostorima koje treba zaštititi moraju se automatski isključiti čim se aktivira sistem za gašenje požara.

(c)

Na sve otvore prostora koje treba zaštititi kroz koje može da ulazi vazduh ili ističe gas postavljaju se uređaji koji obezbeđuju brzo zatvaranje takvih otvora. Razlika između otvorenog i zatvorenog stanja ovih otvora mora biti jasno uočljiva.

(d)

Vazduh koji ističe iz sigurnosnih ventila vazdušnih tankova pod pritiskom postavljenih u mašinski prostor odvodi se u slobodan prostor.

(e)

Nadpritisak ili potpritisak koji nastaje zbog difuzije agensa za gašenje ne sme uništiti sastavne elemente prostora koji treba zaštititi. Ovde se mora predvideti mogućnost bezbednog izjednačavanja pritisaka.

(f)

Za zaštićene prostore predviđaju se sredstva za izvlačenje agensa za gašenje. Kada su uređaji za izvlačenje agensa instalirani, njihovo uključivanje ne sme biti moguće dok traje gašenje.

9.3.1.40.2.3

Protiv-požarni sistem za uzbunjivanje
Nadzor prostora koji treba zaštititi vrši se odgovarajućim protiv-požarnim sistemom za uzbunjivanje. Signal za uzbunjivanje ima oblik zvučnog upozorenja koje se mora čuti u kormilarnici, stambenim prostorijama i prostoru koji treba zaštititi.

9.3.1.40.2.4

Cevni sistem

(a)

Agens za gašenje usmerava se ka prostoru koji treba zaštititi i raspoređuje unutar tog prostora posredstvom trajno postavljenog cevnog sistema. Sve cevi i cevna armatura koji se nalaze u prostoru koji treba zaštititi prave se od čelika. Ovo se ne primenjuje na priključne mlaznice tankova i kompenzatora pod pretpostavkom da materijal upotrebljen u njihovoj izradi ima ekvivalentna vatrostalna svojstva. Unutrašnja i spoljašnja strana svih cevi moraju se zaštititi od korozije.

(b)

Mlaznice kroz koje se vrši pražnjenje raspoređuju se tako da se osigura pravilna difuzija agensa za gašenje.

9.3.1.40.2.5

Uređaj za aktiviranje
(a) Ne dozvoljava se korišćenje sistema za gašenje požara sa automatskim aktiviranjem.
(b) Aktiviranje sistema za gašenje požara mora se omogućiti na prikladnom mestu izvan prostora koji treba zaštititi.
(c) Uređaji za aktiviranje instaliraju se tako da ih je i u slučaju požara moguće upotrebiti, te da je rizik njihovog otkazivanja u slučaju požara ili eksplozije u prostoru koji treba zaštititi sveden na najmanju moguću meru.

Sistemi koji se ne aktiviraju mehaničkim putem moraju se napajati iz dva međusobno nezavisna energetska izvora. Ovi izvori moraju se nalaziti izvan prostora koji treba zaštititi. Kontrolne linije koje se nalaze u prostoru koji treba zaštititi projektuju se tako da ostanu u funkciji najmanje 30 minuta nakon izbijanja požara u tom prostoru. Smatra se da električna instalacija ispunjava ovaj uslov ako zadovoljava standard IEC 60331-21:1999.
Kada su uređaji za aktiviranje postavljeni tako da nisu u vidnom polju, na zaklonu koji ih skriva postavlja se simbol sistema za gašenje požara, stranica koje nisu kraće od 10cm, na kojem je, crvenim slovima na beloj podlozi, napisan sledeći tekst:

Sistem za gašenje požara

(d) Ako je sistem za gašenje požara namenjen zaštiti nekoliko različitih prostora, za svaki prostor ponaosob mora postojati po jedan zaseban i jasno označen uređaj za aktiviranje sistema.
(e) Pored svih uređaja za aktiviranje ističu se jasno vidljiva i neizbrisiva uputstva za upotrebu. Uputstva se ispisuju na jeziku koji zapovednik čita i razume, a ako to nisu engleski, francuski ili nemački jezik, onda na engleskom, francuskom ili nemačkom jeziku. U uputstvima se moraju nalaziti informacije u vezi sa:
(i) aktiviranjem sistema za gašenje požara;
(ii) potrebom da se osigura izlazak svih osoba iz prostora koji treba zaštititi;
(iii) ispravnim ponašanjem članova posade u slučaju aktiviranja sistema;
(iv) ispravnim ponašanjem članova posade u slučaju kvara koji je ugrozio normalan rad sistema za gašenje požara;
(f) u uputstvima se mora spomenuti da se pre aktiviranja sistema za gašenje požara moraju isključiti svi motori koji rade na principu sagorevanja i koji su ili instalirani unutar prostora koji treba zaštititi, ili iz tog prostora usisavaju vazduh.

9.3.1.40.2.6

Uređaj za uzbunjivanje

(a)

Uz svaki trajno postavljen sistem za gašenje požara montira se uređaj za zvučno i vizuelno uzbunjivanje.

(b)

Uređaj za uzbunjivanje mora se uključiti automatski čim dođe do aktiviranja sistema za gašenje požara. Ovaj uređaj mora biti uključen neko odgovarajuće vreme pre oslobađanja agensa za gašenje; ne sme postojati mogućnost njegovog isključenja.

(c)

Signali za uzbunjivanje moraju biti jasno uočljivi u prostoru koji treba zaštititi, kao i na njegovim pristupnim mestima, i jasno čujni pod radnim uslovima koji odgovaraju najvišem mogućem nivou buke u tom prostoru. Oni se moraju jasno razlikovati od svih ostalih zvučnih i vizuelnih signala u prostoru koji treba zaštititi.

(d)

Zvučni signali za uzbunjivanje moraju se jasno čuti i u susednim prostorima, kada su sva vrata između njih i ugroženog prostora zatvorena i kada u njima vladaju radni uslovi koji odgovaraju najvišem mogućem nivou buke.

(e)

Ako uređaj za uzbunjivanje nema vlastitu zaštitu od kratkih spojeva, prekidanja žičanih provodnika i padova napona, tada se mora predvideti mogućnost nadgledanja njegovog rada.

(f)

Na ulazu svakog prostora u koji može dospeti agens za gašenje mora se jasno istaći znak sa sledećim, crvenim slovima napisanim tekstom na beloj podlozi:

Upozorenje, sistem za gašenje požara!
Smesta napustiti ovaj prostor kada je...(opis)
uzbunjivanje aktivirano!

9.3.1.40.2.7

Tankovi pod pritiskom, fitinzi i cevi

(a)

Tankovi pod pritiskom, fitinzi i cevi moraju biti usklađeni sa zahtevima nadležnih organa.

(b)

Tankovi pod pritiskom instaliraju se u skladu sa uputstvima proizvođača.

(c)

Tankovi pod pritiskom, fitinzi i cevi ne smeju se instalirati u stambene prostorije.

(d)

Temperatura u ormanima ili skladišnim prostorima za smeštanje tankova pod pritiskom ne sme premašiti 50°C.

(e)

Za postavljanje ormana za smeštanje, odnosno uređenje prostora za skladištenje tankova pod pritiskom koji se nalaze na palubi mora se odabrati bezbedno mesto. Obavezni ispusti iz ovih ormana, odnosno prostora, postavljaju se tako da u slučaju pojave isticanja iz tanka pod pritiskom, gas ne može prodreti u unutrašnjost broda. Neposredna povezivanja sa drugim prostorima nisu dozvoljena.

9.3.1.40.2.8

Količina agensa za gašenje
Ako je agens za gašenje namenjen upotrebi u više prostora, raspoloživa količina ne treba da bude veća od količine koja se zahteva za najveći od prostora zaštićenih na ovakav način.

9.3.1.40.2.9

Instalacija, održavanje, nadzor i dokumentacija

(a)

Montažu ili preradu sistema isključivo vrši firma koja je specijalizovana za sisteme za gašenje požara. Pridržavanje uputstvima (specifikacija proizvoda, specifikacija bezbednosnih uslova) koja daju proizvođači agensa za gašenje ili samih sistema je obaveza.

(b)

Sistem pregleda stručno lice:

(i)

pre njegovog uvođenja u upotrebu;

(ii)

svaki put kada se vraća u upotrebu nakon aktiviranja;

(iii)

nakon svake prepravke ili popravke;

(iv)

na redovnoj osnovi, najviše na svake dve godine.

(c)

U toku tehničkog pregleda, od stručnog lica traži se da proveri usklađenost sistem sa zahtevima iz stava 9.3.1.40.2

(d)

Tehnički pregled u najužem obimu mora obuhvatiti:

(i)

spoljašnji pregled celokupnog sistema;

(ii)

pregled svih cevi sistema radi otkrivanja eventualnih curenja;

(iii)

pregled kontrolnog i sistema za aktiviranje radi uvida u njihovo stanje;

(iv)

ispitivanje pritiska u tankovima i njihovog sadržaja

(v)

pregled sredstava za zatvaranje prostora koji treba zaštititi, radi otkrivanja eventualnih curenja;

(vi)

pregled protiv-požarnog sistema za uzbunjivanje;

(vii)

pregled uređaja za uzbunjivanje.

(e)

Lice koje vrši tehnički pregled izdaje potpisan i datiran sertifikat o urađenom tehničkom pregledu.

(f)

U sertifikatu o urađenom tehničkom pregledu, između ostalog se navodi i broj trajno postavljenih sistema za gašenje požara.

9.3.1.40.2.10

Sistem za gašenje požara na bazi ugljen-dioksida (CO2)
Pored ispunjenja zahteva sadržanih u stavovima 9.3.1.40.2.1 do 9.3.1.40.2.9, sistemi za gašenje požara koji u svojstvu agensa za gašenje koriste ugljen-dioksid moraju se prilagoditi i sledećim odredbama: