9.3.1.52.4

Električna oprema koja ne ispunjava zahteve sadržane u 9.3.1.52.3 zajedno sa pripadajućim prekidačima označava se crvenom bojom. Isključivanje ovakve opreme vrši se sa centralizovanog mesta na brodu.

9.3.1.52.5

Na električni generator sa stalnim motornim pogonom, koji ne ispunjava zahteve iz 9.3.1.52.3, montira se prekidač sposoban da isključi pobudu generatora. U blizini ovog prekidača ističe se posebna tabla sa uputstvom za njegovu upotrebu.

9.3.1.52.6

Utičnice za priključivanje i napajanje signalnih svetala i rasvete za brodska stepeništa trajno se montiraju na brodu i to u blizini signalnog jarbola ili brodskog stepeništa. Uključivanje i isključivanje ovih svetlosnih instalacija ne sme biti moguće kada je utičnica pod naponom. Ove radnje dozvoljavaju su samo kada se utičnica ostavi bez napona.

9.3.1.53.7

Na kvar u napajanju sigurnosne i kontrolne opreme momentalno se mora ukazati generisanjem odgovarajućih vizuelnih i zvučnih signala na mestima gde se sredstva za uzbunjivanje uobičajeno aktiviraju.

9.3.1.53

Uzemljenje

9.3.1.53.1

Metalni delovi električnih uređaja u tovarnom prostoru koji nisu pod naponom, kao i zaštitne metalne cevi ili obloge kablova, pod normalnim radnim uslovima se moraju uzemljiti, ako već nisu svi oni automatski uzemljeni direktnim vezivanjem na metalnu konstrukciju broda.

9.3.1.53.2

Odredbe iz prethodnog stava 9.3.1.53.1 takođe se primenjuju na opremu čiji su radni naponi manji od 50V.

9.3.1.53.3

Nezavisni teretni tankovi se moraju uzemljiti.

9.3.1.53.4

Za IBC ambalažu načinjene od metala i tank-kontejnere, koji se koriste umesto tankova za višak tereta ili tankova za otpadne vode, mora se predvideti mogućnost uzemljavanja.

9.3.1.54-9.3.1.55

(Rezervisano)

9.3.1.56

Električni kablovi

9.3.1.56.1

Svi kablovi koji se postavljaju u tovarni prostor, moraju imati metalnu oblogu.

9.3.1.56.2

Kablovi i utičnice postavljeni unutar tovarnog prostora moraju biti zaštićeni od mehaničkih oštećenja.

9.3.1.56.3

Upotreba nepričvršćenih kablova u tovarnom prostoru je zabranjena. Izuzetak su kablovi sigurnosnih električnih kola i napojne linije za signalna svetla, rasvetu na brodskim stepeništima i uronjene pumpe na uljnim separatorima.

9.3.1.56.4

Kablovi za sigurnosnih električna kola koriste se isključivo u sigurnosnim kolima i moraju se odvojiti od kablova koji nisu namenjeni upotrebi u takvim kolima (npr. ne treba ih polagati zajedno u isti snop kablova, niti ih učvršćivati identičnim sponama).

9.3.1.56.5

Na mestima nepričvršćenih kablova namenjenih upotrebi u električnim kolima signalnih svetala i rasvete na brodskim stepeništima, isključivo se moraju nalaziti kablovi sa metalnom oblogom, tipa H 07 RN - F u skladu sa IEC publikacijom-60 245-4 (1994), ili bar kablovi u ekvivalentnoj izradi čiji provodnici imaju površinu poprečnog preseka ne manju od 1.5 mm2.
Ovi kablovi moraju biti što je moguće kraći a postavljeni tako da se u najvećoj mogućoj meri smanji verovatnoća njihovog oštećivanja.

9.3.1.56.6

Polaganje kablova koji su potrebni električnoj opremi u smislu stava 9.3.1.52.1(b) i (c) prihvata se u pregracima, prostorima u duploj oplati, dvodnu, skladišnim prostorima i radnim prostorima u potpalublju.

9.3.1.57-9.3.1.59

(Rezervisano)

9.3.1.60

Posebna oprema
Na brodu se mora predvideti oprema za tuširanje, ispiranje očiju i umivanje i to na mestima kojima se direktno pristupa iz tovarnog prostora.

9.3.1.61-9.3.1.70

(Rezervisano)

9.3.1.71

Dozvola za ukrcavanje
Table sa istaknutom zabranom ukrcavanja u skladu sa stavom 8.3.3 moraju biti jasno čitljive sa svake strane broda.

9.3.1.72-9.3.1.73

(Rezervisano)

9.3.1.74

Zabrana pušenja, paljenja i korišćenja vatre ili upotrebe svetlosnih izvora sa otvorenim plamenom

9.3.1.74.1

Table sa istaknutom zabranom pušenja u skladu sa stavom 8.3.4 moraju biti jasno istaknute sa svake strane broda.

9.3.1.74.2

Table na kojima se ukazuje na okolnosti pod kojima zabrana važi postavljaju se u blizini ulaza u prostorije u kojima pušenje, korišćenje vatre ili svetlosnih izvora sa otvorenim plamenom nije uvek zabranjeno.

9.3.1.74.3

U blizini svakog izlaza iz stambenih prostorija i kormilarnice postavljaju se pepeljare.

9.3.1.75-9.3.1.91

(Rezervisano)

9.3.1.92

Izlaz za slučaj opasnosti
Prostori čiji bi ulazi ili izlazi najverovatnije bili delimično ili potpuno uronjeni u oštećenom stanju broda moraju imati izlaz za slučaj opasnosti koji se postavlja na visini minimum 0.10 m u odnosu na vodenu liniju oštećenja. Ovaj zahtev ne primenjuje se na za pramčani i krmeni pik.

9.3.1.93-9.3.1.99

(Rezervisano)

9.3.2

Pravila za gradnju tankera tipa C
Pravila u stavovima 9.3.2.0 do 9.3.2.99 primenjuju se na gradnju tankera tipa C.

9.3.2.0

Materijali za gradnju

9.3.2.0.1

(a)

Trup broda i teretni tankovi grade se od brodskog čelika ili drugog metala sa bar ekvivalentnim svojstvima.
Nezavisni teretni tankovi smeju se graditi i od drugih materijala pod uslovom da ti materijali poseduju bar ekvivalentna mehanička svojstva i otpornost na efekte izazvane temperaturnim promenama i dejstvom vatre.

(b)

Svaki deo broda, svaka instalacija ili deo opreme koji može doći u dodir sa teretom pravi se od materijala na koje teret neće opasno uticati i koji neće prouzrokovati njegovo razlaganje ili takvu reakciju u kojoj bi došlo do stvaranja štetnih ili opasnih produkata.

(c)

Unutrašnji parovodi i cevi kroz koje se vrši ispuštanje gasova moraju se zaštititi od erozije.

9.3.2.0.2

Osim gde je to izričito dozvoljeno stavom 9.3.2.0.3 koja sledi ili sertifikatom o odobrenju, zabranjuje se upotreba drveta, aluminijumskih legura ili plastičnih materijala unutar tovarnog prostora.

9.3.2.0.3

(a)

Upotreba drveta, aluminijumskih legura ili plastičnih materijala unutar tovarnog prostora dozvoljava se samo za:

-

staze sa rešetkastim gazištem i spoljne merdevine;

-

pokretne komade opreme (upotreba aluminijumskih mernih šipki dozvoljena je, međutim, samo ako one imaju mesingano podnožje ili neku drugu vrstu zaštite kojom se izbegava pojava varničenja);

-

uklinjavanje teretnih tankova nezavisnih od brodskog trupa, instalacija i opreme;

-

jarbole i sličnu drvenu građu;

-

delove motora;

-

delove električnih instalacija;

-

uređaji za utovar i istovar;

-

poklopce kutija smeštenih na palubi.

(b)

Upotreba drveta ili plastičnih materijala unutar tovarnog prostora dozvoljava se samo za:

-

podupirače, odbojnike i odstojnike svih vrsta.

(c)

Upotreba plastičnih materijala ili gume unutar tovarnog prostora dozvoljava se samo za:

-

oblaganje teretnih tankova i utovarnih i istovarnih creva;

-

sve vrste zaptivača (npr. za poklopce grotla);

-

električne kablove;

-

utovarna i istovarna creva;

-

izolaciju teretnih tankova i utovarnih i istovarnih creva.

(d)

Sa izuzetkom nameštaja, svi materijali koji su trajno postavljeni u stambene prostorije i kormilarnicu, ne smeju biti lako zapaljivi. U slučaju da ih zahvati plamen, oni ne smeju otpuštati opasne količine zagušljivih isparenja ili otrovnih gasove u.

9.3.2.0.4

Boja koja se koristi u tovarnom prostoru ne sme biti podložna stvaranju varnica prilikom udara u predmete obojene tom bojom.

9.3.2.0.5

Upotreba plastičnih materijala u izradi brodskih čamaca za spasavanje dozvoljava se samo ako ti materijali nisu lako zapaljivi.

9.3.2.1 -9.3.2.7

(Rezervisano)

9.3.2.8

Klasifikacija

9.3.2.8.1

Tanker se gradi pod nadzorom priznatog klasifikacionog društva, saglasno pravilima tog društva utvrđenim za najvišu klasu, i tanker se klasifikuje kao takav.
Uslovi propisani odgovarajućom klasom moraju biti zadovoljeni sve do sledećeg tehničkog pregleda broda.
Priznato klasifikaciono društvo izdaje sertifikat kojim se potvrđuje da brod zadovoljava sva pravila gradnje navedena u ovom odeljku.
Podaci o projektovanom pritisku i ispitnom pritisku unose se u sertifikat.
Ukoliko se sigurnosni ventili brodskih teretni tankovi otvaraju na različitim pritiscima, u sertifikat se moraju uneti podaci o projektovanom i ispitnom pritisku svakog od tih teretnih tankova.
Priznato klasifikaciono društvo sastavlja sertifikat uz napomenu o svim opasnim teretima koje se smeju transportovati brodom na koji se sertifikat odnosi (takođe pogledati stavu 1.16.1.2.5).

9.3.2.8.2

Tehnički pregled teretnih pumpnih stanica obavlja priznato klasifikaciono društvo uvek kada se sertifikat o odobrenju mora obnoviti, ili tokom treće godine punovažnosti ovog sertifikata. Ovaj pregled, u najužem obimu, mora obuhvatati:

-

tehnički pregled kompletnog sistema radi uvida u njegovo stanje, otkrivanja korozije ili curenja, te prerada sistema za koje nisu postojala odobrenja;

-

proveru stanja sistema za otkrivanje prisustva gasova u teretnim pumpnim stanicama.

Sertifikati o obavljenim tehničkim pregledima, koje potpisuje priznato klasifikaciono društvo s obzirom na nalaze pregleda teretnih pumpnih stanica, čuvaju se na brodu. Ovi sertifikati moraju, u najužem obimu, sadržati pojedinosti u vezi sa pomenutim pregledom, nalaze, kao i datum vršenja pregleda.

9.3.2.8.3

Stanje sistema za otkrivanje prisustva gasova u smislu stava 9.3.2.52.3(b) proverava priznato klasifikaciono društvo uvek kada se sertifikat o odobrenju mora obnoviti, ili tokom treće godine punovažnosti ovog sertifikata. Sertifikat, koji potpisuje priznato klasifikaciono društvo, čuva se na brodu.

9.3.2.9

(Rezervisano)

9.3.2.10

Zaštita od prodiranja gasova

9.3.2.10.1

Brod se projektuje na takav način da se onemogući prodiranje gasova u stambene prostorije i radne prostore.

9.3.2.10.2

Van tovarnog prostora, donje ivice otvora za vrata na poprečnim zidovima brodskog nadgrađa i pražnice grotla kroz koja se silazi u potpalublje moraju imati visinu minimum 0.50 m u odnosu na palubu.
Ovaj zahtev ne mora biti ispoštovan ako se zid nadgrađa ka tovarnom prostoru pruža od jedne do druge strane broda i na njemu postoje vrata sa pragovima visine minimum 0.50 m u odnosu na palubu. Visina ovog zida ne sme biti manja od 2.00 m. U tom slučaju donje ivice otvora za vrata na poprečnim zidovima brodskog nadgrađa i pražnice pristupnih grotla iza zida moraju imati visinu minimum 0.10 m u odnosu na palubu. Međutim, pragovi vrata mašinskog prostora i pražnice njegovih pristupnih grotla uvek moraju imati visinu minimum 0.50 m.

9.3.2.10.3

Unutar tovarnog prostora, donje ivice otvora za vrata na poprečnim zidovima brodskog nadgrađa moraju imati visinu minimum 0.50 m u odnosu na palubu. Pragovi grotla i ventilacioni otvori prostorija koje se nalaze u potpalublju takođe moraju biti na visini minimum 0.50 m u odnosu na palubu. Ovaj zahtev ne primenjuje se na pristupne otvore prostora u duploj oplati ili dvodna.

9.3.2.10.4

U linicama i nogobranima moraju postojati dovoljno veliki otvori koji se nalaze neposredno iznad palube.

9.3.2.11

Tovarni prostori i teretni tankovi

9.3.2.11.1

(a)

Najveći dozvoljeni kapacitet teretnog tanka određuje se na osnovu sledeće tabele:

U gornjoj tabeli, L x B x H predstavlja proizvod glavnih dimenzija tankera, datih u metrima (prema sertifikatu o merenju), gde je:

L - ukupna dužina trupa;
B - najveća širina trupa;
H - najkraće vertikalno rastojanje između vrha kobilice i najniže tačke palube na boku broda (teorijska visina broda) unutar tovarnog prostora.

(b)

Prilikom projektovanja teretnih tankova u obzir se mora uzeti relativna gustina supstanci koje treba transportovati u njima. Najveća dozvoljena relativna gustina navodi se u sertifikatu o odobrenju.

(c)

Kada se za brod predviđaju tankovi pod pritiskom, ovi tankovi projektuju se za radni pritisak od 400kPa (4 bara).

(d)

Kod brodova čija dužina nije veća od 50.00 m, dužina nijednog teretnog tanka ne sme preći 10.00 m; i
Kod brodova čija je dužina veća od 50.00 m, dužina nijednog teretnog tanka ne sme preći 0.20 L.
Ova odredba ne primenjuje se na brodove sa ugrađenim nezavisnim cilindričnim tankovima kod kojih je odnos njihovih dužine i prečnika manji ili jednak od 7.

9.3.2.11.2

(a)

U tovarnom prostoru (sa izuzetkom pregradaka) brod se projektuje kao brod sa neprekinutom palubom i duplom oplatom, sa prostorima u duploj oplati i dvodnom, ali bez kovčega.
Teretni tankovi nezavisni od brodskog trupa i rashlađivani teretni tankovi smeju se instalirati samo u skladišnom prostoru koji je ograđen duplom oplatom i dvodnom u skladu sa stavom 9.3.2.11.7. Teretni tankovi ne smeju se prostirati izvan palube.

(b)

Teretni tankovi nezavisni od brodskog trupa pričvršćuju se radi sprečavanja njihovog pomeranja.

(c)

Kapacitet usisnog okna ograničava se na maksimum 0.10 m3.

(d)

Zabranjuje se konstrukcija u kojoj bi bočne proveze povezivale nosioce čvrstoće brodskih bokova sa nosiocima čvrstoće uzdužnih zidova teretnih tankova ili bi ih podupirali, kao i ona u kojoj bi bočne proveze povezivale nosioce čvrstoće brodskog dna sa dnom teretnih tankova.

9.3.2.11.3

(a)

Teretni tankovi odvajaju se od stambenih prostorija, mašinskog prostora i radnih prostora izvan tovarnog prostora u potpalublju, ili od krajeva broda ako takve stambene prostorije, mašinski ili radni prostor ne postoje, pregracima širine minimum 0.60 m. U slučaju da su teretni tankovi instalirani u brodsko skladište, između takvih tankova i ivičnih pregrada koje odvajaju skladišni prostor od ostatka broda mora se predvideti prostor širine minimum 0.50 m. U ovom slučaju, izolovana ivična pregrada koja zadovoljava definiciju Klase "A-60" prema Uredbi 3 Poglavlja II-2 SOLAS 74 smatra se ekvivalentom pregratka. U slučaju tankova pod pritiskom, rastojanje od 0.50 m sme se smanjiti na 0.20 m.

(b)

Mora se predvideti mogućnost tehničkog pregleda skladišnih prostora, pregradaka i teretnih tankova.

(c)

Mora se predvideti mogućnost ventilacije svih delova tovarnog prostora. U tu svrhu moraju se predvideti sredstva za nadzor u njima prisutne atmosfere i otkrivanje prisustva gasova u njoj.

9.3.2.11.4

Pregrade koje oivičavaju teretne tankove, pregraci i skladišni prostori moraju biti vodonepropusni. Teretni tankovi i pregrade koje oivičavaju teretni prostor ne smeju imati otvore ili prolaze u potpalublju.
Kroz pregradu između mašinskog prostora i pregratka ili radnog prostora unutar tovarnog prostora, ili između mašinskog prostora i skladišnog prostora smeju se načiniti prolazi pod uslovom poštovanja odredaba stava 9.3.2.17.5.
Kroz pregradu između teretnog tanka i teretne pumpne stanice u potpalublju smeju se načiniti prolazi pod uslovom poštovanja odredaba stava 9.3.2.17.6. Kroz pregrade između teretnih tankova smeju se načiniti prolazi pod pretpostavkom da se istovarne cevi pripajaju na tank kojem pripadaju preko sigurnosnog uređaja za zatvaranje.

9.3.2.11.5

Prostori u duploj oplati i dvodna uređuju se za punjenje isključivo vodenim balastom. Međutim, dvodna se smeju iskoristiti kao tankovi za pogonsko gorivo broda pod pretpostavkom da su zadovoljene odredbe stava 9.3.2.32.

9.3.2.11.6

(a)

Pregradak, središnji deo pregratka ili neki drugi potpalubni deo tovarnog prostora sme se urediti kao radni prostor pod pretpostavkom da se njegove ivične pregrade vertikalno pružaju do dna. Ovakvom radnom prostoru pristupa se isključivo sa palube.

(b)

Takav radni prostor mora biti vodonepropustan, sa izuzetkom njegovih pristupnih grotla i ulaznih ventilacionih otvora.

(c)

Nijedna utovarna ili istovarna cev ne sme se postaviti unutar radnog prostora u smislu prethodno navedene stavke (a).
Utovarne i istovarne cevi smeju se postaviti unutar teretnih pumpnih stanica u potpalublju samo kada je to u saglasnosti sa odredbama stava 9.3.2.17.6.

9.3.2.11.7

U slučaju tankera sa dvostrukom oplatom kod kojih se teretni tankovi izvode oblikovanjem same brodske konstrukcije tj. njihovim integrisanjem u samu konstrukciju, razmak između brodskog bočnog zida i podužne pregrade teretnog tanka ne sme biti manji od 1.00 m. Međutim, dozvoljava se spuštanje ovog rastojanja na 0.80 m pod pretpostavkom da se, u poređenju sa zahtevanim dimenzijama prema pravilima za gradnju priznatog klasifikacionog društva, načine sledeća ojačanja:

(a)

25%-no povećanje debljine palubne proveze;

(b)

15%-no povećanje debljine bočne oplate;

(c)

raspored konstrukcionih elemenata na brodskim bokovima prema pravilima uzdužnog sistema gradnje brodskog trupa, gde dubina uzdužnjaka ne sme biti manja od 0.15 m i oni moraju imati porub sa površinom poprečnog preseka od najmanje 7.0 cm2.

(d)

proveza ili uzdužni sistem rebara mora se ojačati okvirnim rebrima koja, poput nosača dna sa otvorima za olakšanje, moraju biti na međusobnim rastojanjima ne većim od 1.80 m. Ova rastojanja smeju se povećati ukoliko su uzdužnjaci ojačani na odgovarajući način.

Kada se brod gradi prema pravilima poprečnog sistema gradnje brodskog trupa, umesto uređenja u smislu stava (c) predviđa se sistem uzdužnih proveza, pri čemu rastojanje između njih ne sme biti veće od 0.80 m, dok njihova širina ne sme biti manja od 0.15 m, pod pretpostavkom da su sve proveze u potpunosti zavarene za rebra. Površina poprečnog preseka njihovog poruba ne sme biti manja od 7.0 cm2, kao što je prethodno navedeno pod stavom (c). U slučaju da na spoju proveze sa rebrima na njoj postoje izrezi, dubina ulaska proveze u okvir mora se uvećati za dubinu izreza.
Srednja dubina dvodna ne sme biti manja od 0.70 m, dok pojedinačne dubine, međutim, nikada ne smeju biti manje od 0.60 m.
Dubina ispod usisnog okna sme se spustiti na 0.50 m.

9.3.2.11.8

Kada se brod gradi sa teretnim tankovima postavljenim u skladišnom prostoru ili sa rashlađivanim teretnim tankovima, razmak unutar duplih zidova skladišnog prostora ne sme biti manji od 0.80 m, a dubina dvodna ne sme biti manja od 0.60 m.

9.3.2.11.9

U slučaju da se radni prostori nalaze unutar tovarnog prostora u potpalublju, ovi prostori uređuju se na takav način da im se može lako pristupati i da osobama koje nose zaštitnu odeću i aparate za disanje dozvoljavaju bezbednu manipulaciju servisnom opremom koja se tu nalazi. Oni se projektuju na takav način da ne mogu nastati poteškoće prilikom evakuacije povređenih ili osoba koje su izgubile svest iz prostora, i pomoću trajno pričvršćene opreme ako je to potrebno.

9.3.2.11.10

Pregraci, prostori u duploj oplati, dvodna, teretni tankovi, skladišni prostori i ostali pristupačni delovi tovarnog prostora uređuju se na takav način da im se može lako pristupati radi njihovog tehničkog pregleda ili čišćenja. Dimenzije otvora, sa izuzetkom onih ka prostorima u duploj oplati ili dvodnu čiji se ni jedan zid ne graniči sa teretnim tankovima, moraju biti dovoljne da osoba koja nosi aparat za disanje može bez poteškoće ulaziti u prostor ili iz njega izlaziti. Najmanja površina poprečnog preseka jednog ovakvog otvora ne sme biti ispod 0.36 m2, a najmanja dužina njegove bočne ivice, 0.50 m. Ovi otvori projektuju se na takav način da ne mogu nastati poteškoće prilikom evakuacije povređenih ili osoba koje su izgubile svest sa dna prostora u koji omogućavaju pristup, i pomoću trajno pričvršćene opreme ako je to potrebno. U ovim prostorima, širina između ojačanja ne sme biti manja od 0.50 m. U dvodnu se ova vrednost sme smanjiti na 0.45 m.
Teretni tankovi mogu imati kružne otvore prečnika ne manjeg od 0.68 m.

9.3.2.12

Ventilacija

9.3.2.12.1

Svaki od skladišnih prostora mora imati dva otvora čiji su veličina i položaj takvi da dozvoljavaju efikasnu ventilaciju svih delova prostora. Ako takvih otvora nema, mora se predvideti mogućnost punjenja skladišnog prostora inertnim gasom ili suvim vazduhom.

9.3.2.12.2

Sistemi za ventilaciju predviđaju se u prostorima u duploj oplati i dvodnu tovarnog prostora koji nisu predviđeni za punjenje vodenim balastom, u skladišnim prostorima i pregratcima.

9.3.2.12.3

Za svaki radni prostor koji se nalazi unutar tovarnog prostora u potpalublju predviđa se sistem za prinudnu ventilaciju, snage dovoljne da se za jedan čas, kroz radni prostor koji se provetrava, ostvari protok količine vazduha čija je zapremina jednaka bar dvadesetostrukoj zapremini tog prostora.
Izduvni kanali sistema za ventilaciju moraju se nalaziti do 50 mm iznad dna radnog prostora. Ulazi svežeg vazduha moraju se nalaziti u gornjem delu, na visini minimum 2.00 m u odnosu na palubu, na rastojanju minimum 2.00 m od otvora teretnih tankova, odnosno minimum 6.00 m od ispusta sigurnosnih ventila.
Cevni nastavci koji mogu zatrebati, smeju biti zglobni.

9.3.2.12.4

Mora se predvideti mogućnost ventilacije stambenih prostorija i radnih prostora.

9.3.2.12.5

Ventilatori koji se koriste u tovarnom prostoru moraju biti izrađeni da ne oslobađaju varnica prilikom kontakata lopatica propelera sa kućištem, niti stvaranja statičkog elektriciteta.

9.3.2.12.6

Do ulaznih otvora sistema za ventilaciju moraju se postaviti tablice sa navedenim uslovima pod kojima se ti otvori zatvaraju. Na sve ulazne otvore sistema za ventilaciju stambenih prostorija i radnih prostora preko kojih se uzima vazduh iz spoljašnjosti, montiraju se protivpožarne zaklopke. Takvi ulazni otvori moraju se nalaziti na rastojanju ne manjem od 2.00 m od tovarnog prostora.
Ulazni otvori sistema za ventilaciju radnih prostora unutar tovarnog prostora u potpalublju smeju se nalaziti unutar takvog prostora.

9.3.2.12.7

Prigušnice plamena propisane u stavovima 9.3.2.20.4, 9.3.2.22.4, 9.3.2.22.5 i 9.3.2.26.4 moraju posedovati tipski sertifikat koji u tu svrhu izdaju nadležni organi.

9.3.2.13

Stabilitet (uopšteno)

9.3.2.13.1

Sačinjavanje dokaza o dovoljnom stabiliteta je obaveza i ovaj dokaz se zahteva kako za neoštećene brodove, tako i za one u oštećenom stanju.

9.3.2.13.2

Osnovne vrednosti koje se koriste prilikom proračuna stabiliteta, to su težina praznog broda i položaj njegovog težišta, određuju se bilo pomoću eksperimenta nakretanja, bilo detaljnim izračunavanjem mase i momenta. U ovom drugom slučaju težina praznog broda proverava se odgovarajućim testom, uz granice odstupanja ±5% između vrednosti za masu određene računskim putem i istisnine određene očitavanjem gaza.

9.3.2.13.3

Dokaz o dovoljnog stabilitet sačinjava se za sve faze utovara i istovara, kao i po završetku poslednje faze utovara.
Sposobnost plutanja nakon oštećenja dokazuje se pod najnepovoljnijim uslovima opterećenja broda. U tu svrhu, određuje se proračunati dokaz o dovoljnom stabilitetu za kritične međufaze naplavljivanja i za poslednju fazu naplavljivanja. Negativne vrednosti stabiliteta u međufazama naplavljivanja smeju se prihvatiti samo ako u nastavku opsega krive kraka i momenta stabiliteta u oštećenom stanju, stabilitet pokazuje odgovarajuće pozitivne vrednosti.

9.3.2.14

Stabilitet (u neoštećenom stanju)

9.3.2.14.1

Zahteva se puno poštovanje uslova za stabilitet u neoštećenom stanju koji proizilaze iz proračuna stabiliteta u oštećenom stanju.

9.3.2.14.2

U slučaju brodova sa teretnim tankovima širine veće od 0.70B, sačinjava se dokaz da su zadovoljeni sledećih zahtevi u vezi sa stabilitetom:
Od ulaska krive kraka i momenta stabiliteta u opseg pozitivnih vrednosti pa sve do momenta uranjanja prvog vodopropusnog otvora, veličina kraka momenta stabiliteta (GZ), koja se očitava na ordinati, ne sme biti manja od 0.10 m;
Površina oblasti ispod pozitivnog dela krive kraka i momenta stabilitet do potapanja prvog vodopropusnog otvora, kao i u svakom drugom slučaju nakretanja pod uglom jednakim ili manjim od 27°, ne sme biti manja od 0.024 m·rad;
Visina metacentra (GM) ne sme biti manja od 0.10 m.
Zahteva se da svi prethodni uslovi budu ispunjeni, pri čemu treba imati na umu uticaj svih slobodnih površi tečnosti u tankovima u toku svake od faza utovara i istovara.

9.3.2.14.3

Na brod se primenjuju najoštriji zahtevi iz stavova 9.3.2.14.1 i 9.3.2.14.2.

9.3.2.15

Stabilitet (u oštećenom stanju)

9.3.2.15.1

U obzir se moraju uzeti sledeće pretpostavke o stanju oštećenog broda:

(c)

Pretpostavlja se da su sve pregrade unutar oštećene oblasti i same pretrpele oštećenja, što znači da se položaj pregrada bira na takav način da se osigura plutanje broda nakon naplavljivanja dva ili više susednih odeljaka u podužnom pravcu.
Primenjuju se sledeće odredbe:

-

u slučaju oštećenja dna, pretpostavlja se da su i sva susedna odeljenja oštećenog prostora u poprečnom pravcu broda takođe naplavljena;

-

donja ivica svakog od vodopropusnih otvora (npr. vrata, prozora, prilaza grotlima itd.), u krajnjoj fazi naplavljivanja mora biti na visini minimum 0.10 m u odnosu na vodenu liniju naplavljivanja;

-

u opštem slučaju, pretpostavlja se propustljivost od 95%; U slučaju da se izračuna da je prosečna propustljivost svakog odeljenja manja od 95%, tako dobijena vrednost sme se koristiti umesto pretpostavljene vrednosti.

Međutim, usvajaju se sledeće najmanje vrednosti:

Samo u slučaju glavnog mašinskog prostora u obzir se uzima standard za jedno odeljenje tj. pretpostavlja se da granične pregrade mašinskog prostora nisu oštećene.

9.3.2.15.2

U ravnotežnom položaju (završna faza naplavljivanja), ugao nakretanja ne sme biti veći od 12o. Vodopropusni otvori ne smeju se naplavljivati pre ulaska u ravnotežni položaj. Ako su takvi otvori uronjeni pre ove tačke, prostori u koje oni omogućavaju pristup smatraju se, u svrhu proračuna stabiliteta, naplavljenima.
Pozitivni deo krive kraka i momenta momenta stabilitet po dostizanju ravnotežnog položaja mora imati maksimum koji je veći od ili bar jednak sa 0.05 m, gde je ujedno površina oblasti ispod krive kraka i momenta stabilitet veća od ili bar jednaka sa 0.0065 m·rad. Najmanje vrednosti stabiliteta moraju biti zadovoljene do uranjanja prvog vodopropusnog otvora, kao i u svakom drugom slučaju nakretanja pod uglom jednakim ili manjim od 27°. Ako su vodopropusni otvori uronjeni pre ove tačke, prostori u koje oni omogućavaju pristup smatraju se, u svrhu proračuna stabiliteta, naplavljenima.

9.3.2.15.3

Ako je otvore kroz koje može da dođe do dodatnog naplavljivanja neoštećenih odeljenja moguće zatvoriti tako da oni ne propuštaju vodu, uređaji za zatvaranje obeležavaju se kao takvi.

9.3.2.15.4

U slučaju da postoje otvori za poprečno ili vertikalno naplavljivanje radi smanjivanja asimetričnosti naplavljivanja, vreme za kompenzaciju ne sme prelaziti 15 minuta, ako se u toku međufaza naplavljivanja pokaže da postoji dovoljan stabilitet.

9.3.2.16

Mašinski prostori

9.3.2.16.1

Pogonski brodski motori sa unutrašnjim sagorevanjem kao i motori sa unutrašnjim sagorevanjem koji služe za pokretanje pomoćne mašinerije moraju se nalaziti izvan tovarnog prostora. Ulazi u mašinske prostore i ostali otvori tih prostora moraju se nalaziti na rastojanju koje nije manje od 2.00 m od tovarnog prostora.

9.3.2.16.2   

Mašinskim prostorima pristupa se sa palube; ulazi u mašinske prostore ne smeju biti okrenuti ka tovarnom prostoru. U slučaju da se vrata prostora ne nalaze u nišama čija je dubina jednaka najmanje širini tih vrata, šarke moraju biti okrenute ka tovarnom prostoru.

9.3.2.17

Stambeno nadgrađe i radni prostori

9.3.2.17.1

Stambeno nadgrađe i kormilarnica moraju se nalaziti izvan tovarnog prostora, ispred pramčane vertikalne ravni, ili prema krmi od krmene vertikalne ravni koja oivičava potpalubni deo tovarnog prostora. Prozori kormilarnice koji se nalaze na visini minimum 1.00 m smeju biti nagnuti ka napred.

9.3.2.17.2

Ulazi u prostorije i otvori nadgrađa ne smeju biti okrenuti ka tovarnom prostoru. Šarke vrata koja se otvaraju ka spoljašnjosti i ne nalaze se u nišama dubine jednake najmanje širini vrata, moraju biti okrenute ka tovarnom prostoru.

9.3.2.17.3

Za ulaze sa palube i otvore prostora koji su izloženi vremenskim uticajima mora se predvideti mogućnost njihovog zatvaranja. Na ulazima u takve prostore ističe se sledeće upozorenje:

Ne otvarati u toku utovara i istovara
bez dozvole zapovednika.
Smesta zatvoriti.

9.3.2.17.4

Ulazi i prozori nadgrađa koji se mogu otvarati, kao i ostali otvori ovih prostora moraju se nalaziti na rastojanju minimum 2.00 m od tovarnog prostora. Nijedna vrata, odnosno prozor kormilarnice ne smeju se nalaziti na rastojanju manjem od 2.00 m od tovarnog prostora, osim kada ne postoji direktna veza između kormilarnice i stambenih prostorija.

9.3.2.17.5

(a)

Pogonske osovine kaljužnih ili pumpi za vodeni balast smeju prolaziti kroz pregradu između radnog prostora i mašinskog prostora pod pretpostavkom da je radni prostor uređen u saglasnosti sa stavom 9.3.2.11.6.

(b)

Za prolaze kroz pregradu mora postojati odobrenje priznatog klasifikacionog društva. Oni ne smeju propuštati gasove.

(c)

Sva za rad neophodna uputstva moraju biti istaknuta.

(d)

Prolazi kroz pregradu između mašinskog prostora i radnog prostora u tovarnom prostoru i pregradu između mašinskog prostora i skladišnih prostora mogu biti predviđeni za provlačenje električnih kablova, hidrauličnih linija i mernih cevi raznih regulacionih, kontrolnih i sistema za uzbunjivanje pod uslovom da ih je odobrilo priznato klasifikaciono društvo. Nijedan od ovih prolaza ne sme propuštati gasove. Prolazi kroz pregradu zaštićenu od vatre "A-60" izolacijom u skladu sa Uredbom 3 Poglavlja II-2 iz SOLAS 74, moraju imati ekvivalentnu zaštitu od vatre.

(e)

Cevi smeju prolaziti kroz pregradu između mašinskog prostora i radnog prostora u tovarnom prostoru, ako su to cevi između mašinske opreme koja se nalazi u mašinskom prostoru i radnog prostora koje u svom delu kroz radni prostor nemaju otvore i za koje su na pregradi u mašinskom prostoru predviđeni uređaji za zatvaranje.

(f)

I pored stava 9.3.2.11.4, cevi iz mašinskog prostora smeju prolaziti kroz radni prostor unutar tovarnog prostora, pregradak, skladišni ili prostor u duploj oplati pod uslovima da njihovi delovi kroz radni prostor, pregradak, skladišni ili prostor u duploj oplati imaju profil sa debelim zidom i da na njima nema prirubnica ili otvora.

(g)

U slučaju da pogonska osovina pomoćne mašinerije prolazi kroz zid iznad palube, prolaz za tu osovinu ne sme propuštati gasove.

9.3.2.17.6

Radni prostor koji se nalazi unutar tovarnog prostora ne sme se koristiti u svojstvu teretne pumpne stanice sistema za utovar i istovar, osim:

-

u slučaju da je teretna pumpna stanica odvojena od mašinskog prostora ili radnog prostora izvan tovarnog prostora pregratkom, pregradom zaštićenom od vatre "A-60" izolacijom u skladu sa Uredbom 3 Poglavlja II-2 iz SOLAS 74, nekim drugim radnim prostorom ili skladišnim prostorom;

-

u slučaju da "A-60" pregrada koja se zahteva u gornjem stavu nema prolaze u smislu stava 9.3.2.17.5(a);

-

u slučaju da se izduvni otvori ventilacionog sistema nalaze na najmanjem rastojanju od 6.00 m od ulaza i ostalih otvora stambenih prostorija i radnih prostora izvan tovarnog prostora;

-

u slučaju da se pristupna grotla i ulazni otvori ventilacionih sistema mogu zatvoriti spolja;

-

u slučaju da su na sve utovarne i istovarne cevi, kao i na cevi sistema za isušivanje tankova, na usisnoj strani pumpe, neposredno uz pregradu u pumpnoj stanici, postavljeni uređaji za zatvaranje. Sve potrebno upravljanje regulacionim i kontrolnim uređajima, uključivanje pumpi i regulacija protoka tečnosti vrše se sa palube;

-

u slučaju da je kaljuža pumpne stanice opremljena uređajem za merenje nivoa ispunjenosti koji aktivira sredstva za vizuelno i zvučno uzbunjivanje u kormilarnici pri svakoj akumulaciji tečnosti u njoj;

-

u slučaju da je za pumpnu stanicu predviđen stalni sistem za otkrivanje prisustva gasova koji automatski, posredstvom senzora sa direktnim merenjem, ukazuje na prisustvo eksplozivnih gasova ili nedostatak kiseonika i koji aktivira sredstva za vizuelno i zvučno uzbunjivanje čim koncentracija gasa dostigne 20% vrednosti donje granice eksplozivnosti. Senzori ovog sistema postavljaju se na prikladna mesta pri dnu i direktno ispod palube.
Merenje mora biti neprekidno.
Sredstva za vizuelno i zvučno uzbunjivanje instaliraju se u kormilarnici i teretnoj pumpnoj stanici, i kada kada dođe do njihovog aktiviranja, isključuje se sistem za utovar i istovar. Informacija o kvaru u sistemu za otkrivanje prisustva gasova bez odlaganja se mora proslediti kormilarnici i palubnom prostoru putem sredstava za vizuelno i zvučno uzbunjivanje;

-

u slučaju da kapacitet sistema za ventilaciju, propisanog stavom 9.3.2.12.3, nije manji od 30 promena zapremine vazduha ekvivalentne zapremini provetravanog radnog prostora po jednom času.

9.3.2.17.7

Na ulazu u pumpnu stanicu ističe se sledeće upozorenje:

Pre ulaska u teretnu pumpnu stanicu
proveriti da li postoji prisustvo gasova
i ima li dovoljno kiseonika.
Ne otvarati vrata i ulazne otvore
bez dozvole zapovednika.
Smesta se udaljiti u slučaju uzbune.

9.3.2.18

Postrojenje za inertizaciju
U slučaju kada se propisuje inertizacija ili anti-oksidaciona zaštita tereta upotrebom nekog protektivnog gasa, brod se oprema sistemom za inertizaciju.
Ovaj sistem mora biti tehnički sposoban da održava stalni nadpritisak od najmanje 7kPa (0.07 bara) u prostoru koji se treba inertizovati. Osim toga, sistem za inertizaciju ne sme doprineti povećanju pritiska u teretnom tanku u meri u kojoj bi ukupni pritisak u tanku bio veći od vrednosti na koju je podešen sigurnosni ventil tanka. Vakuumski sigurnosni ventil podešava se na vrednost od 3.5 kPa.
Količina inertizacionog gasa dovoljna za operaciju utovara ili istovara broda nosi se ili proizvodi na samom brodu ako nije moguće dobiti je sa kopna. Osim toga, na brodu se mora nalaziti i dovoljna dodatna količina inertizacionog gasa namenjena kompenzaciji normalnih gubitaka u toku transporta.
Prostorije koje treba inertizovati opremaju se priključcima za uvođenje inertizacionog gasa i sistemom za nadzor, tako da se trajno osigura prisustvo ispravne atmosfere u njima.
Kada pritisak ili koncentracija gasne faze inertizacionog gasa padne ispod zadate vrednost, ovaj nadzorni sistem mora aktivirati sredstva za vizuelno i zvučno uzbunjivanje u kormilarnici. U slučaju da u kormilarnici nema prisutnih članova posade, signali za uzbunjivanje moraju se sprovesti do mesta gde će ih neko od članova posade primetiti.

9.3.2.19

(Rezervisano)

9.3.2.20

Uređenje pregradaka

9.3.2.20.1

Pregracima ili njihovim odeljenjima preostalim po uređenju radnog prostora u skladu sa stavom 9.3.2.11.6, pristupa se kroz pristupno grotlo.
Ako je, međutim, pregradak povezan sa nekim prostorom u duploj oplati, dovoljno je da mu se može pristupiti iz tog prostora. Poslednja rečenica stava 9.3.2.10.3 ostaje u važnosti za otvore kroz koje se pristupa prostoru u duploj oplati na palubi. U tom slučaju radi se priprema za potencijalni nadzor pregratka sa namerom da se sa palube može saznati da li je on prazan ili ne.

9.3.2.20.2

Mora se predvideti mogućnost punjenja, odnosno pražnjenja pregradaka upumpavanjem, odnosno ispumpavanjem vode. Punjenje ne sme trajati duže od 30 minuta. Ovi zahtevi ne primenjuju se kada je pregrada između mašinskog prostora i pregratka zaštićena od vatre "A-60" izolacijom u skladu sa Uredbom 3 Poglavlja II-2 iz SOLAS 74, ili kada je pregradak uređen kao radni prostor. U pregracima se ne smeju montirati ulazni ventili.

9.3.2.20.3

Ne sme postojati nijedna trajno pričvršćena cev kojom bi pregradak bio povezan sa ostalim cevnim sistemima na brodu izvan tovarnog prostora.

9.3.2.20.4

Na ventilacione otvore pregradaka montiraju se prigušnice plamena sposobne da izdrže deflagraciju.

9.3.2.21

Sigurnosne i kontrolne instalacije

9.3.2.21.1

Za svaki od teretnih tankova predviđa se sledeća oprema:

(a)

oznaka unutar tanka za ukazivanje na nivo tečnosti koji odgovara njegovom 95%-nom ispunjenju;

(b)

merač nivoa;

(c)

uređaj za uzbunjivanje zbog visokog nivoa, koji se aktivira najkasnije kada tečnost dostigne nivo koji odgovara 90%-nom ispunjenju tanka;

(d)

senzor visokog nivoa, koji pokreće sistem za zaštitu od prelivanja kada tečnost dostigne nivo koji odgovara 97.5%-nom ispunjenju tanka;

(e)

instrument za merenje pritiska parne faze unutar tanka;

(f)

instrument za merenje temperature tereta, ako se u koloni (9) Tabele C iz Poglavlja 3.2 zahteva grejna instalacija, ili ako je u koloni (20) naznačena najveća dozvoljena temperatura;

(g)

zatvoreni ili delimično zatvoreni priključak za uređaj za uzorkovanje i/ili najmanje jedan otvor za uzorkovanje kako se zahteva u koloni (13) Tabele C iz Poglavlja 3.2.

9.3.2.21.2

Kada se određuje procenat do kojeg je tank ispunjen, dozvoljava se greška ne veća od 0.5%. Ovaj procenat računa se na osnovu ukupnog zapreminskog kapaciteta teretnog tanka, uključujući tu i njegov ekspanzioni prostor.

9.3.2.21.3

Merni kruga merača nivoa mora biti takav da se očitavanja dobijenih vrednosti merenja mogu vršiti sa pojedinačnih kontrolnih pozicija uređaja za zatvaranje teretnih tankova. Na svakom meraču nivoa naznačava se najveći dozvoljeni nivo ispunjenosti teretnog tanka.
Na mestu sa kojeg je moguće prekinuti operaciju utovara ili istovara obezbeđuje se mogućnost neprekidnog očitavanja vrednosti za nadpritisak i potpritisak. Na svakom meraču nivoa naznačavaju se najveći dozvoljeni nadpritisak i potpritisak u teretnom tanku.
Očitavanja moraju biti moguća pod svim vremenskim uslovima.

9.3.2.21.4

Kada se pobudi, uređaj za uzbunjivanje zbog visokog nivoa mora aktivirati sredstva za vizuelno i zvučno upozoravanje na brodu. Ovaj uređaj mora biti nezavistan od merača nivoa.

9.3.2.21.5

(a)

Senzor visokog nivoa u smislu prethodnog stava 9.3.2.21.1(d) mora aktivirati sredstva za vizuelno i zvučno uzbunjivanje i istovremeno delovati na električni kontakt sa prekidačkom funkcijom koji otvara električno kolo u obalskoj instalaciji, pokrećući na taj način u njoj mere zaštite od prelivanja prilikom utovara.
Binarni signal senzora visokog nivoa prenosi se ka obalskoj instalaciji preko vodonepropusnog dvopinskog priključka priključnog uređaja, u saglasnosti sa standardom EN 60309-2:1999 za jednosmernu struju napona 40 do 50V, belu boju za raspoznavanje, položaj nosnog dela na 10h.
Dvopinski priključak trajno se montira u blizini obalskih priključaka utovarnih i istovarnih cevi broda.
Senzor visokog nivoa takođe mora imati sposobnost da isključi brodske pumpe za pražnjenje. Senzor visokog nivoa mora biti nezavistan od uređaja za uzbunjivanje, ali sme biti povezan sa meračem nivoa.

(b)

U toku operacije pražnjenja pomoću brodske pumpe, mora se predvideti mogućnost isključivanja pumpe iz obalskog postrojenja. U tu svrhu, nezavisna samosigurna napojna linija sa broda prekida se otvaranjem električnog kontakta u obalskom postrojenju.
Mora se predvideti mogućnost da se binarni signal iz obalskog postrojenja prenese kroz vodonepropusnu dvopolnu priključnicu priključnog uređaja, u saglasnosti sa standardom EN 60309-2:1999 za jednosmernu struju napona 40 do 50V, belu boju za raspoznavanje, položaj nosnog dela na 10h.
Dvopolna priključnica trajno se montira u blizini obalskih priključaka istovarnih cevi broda.

9.3.2.21.6

Signali za vizuelno i zvučno uzbunjivanje koje formira uređaj za uzbunjivanje zbog visokog nivoa moraju se jasno razlikovati od onih koje daje senzor visokog nivoa.
Signal za vizuelno uzbunjivanje mora biti uočljiv sa svih kontrolnih mesta blokadnih ventila teretnih tankova koja se nalaze na palubi. Ovde se ili mora omogućiti laka provera rada senzora i električnih kola, ili instalacija treba da bude u sigurnosnoj izradi.

9.3.2.21.7

Kada pritisak ili temperatura premaši postavljenu graničnu vrednost, instrument za merenje nadpritiska ili potpritiska gasne faze u teretnom tanku, odnosno instrument za merenje temperature tereta mora aktivirati sredstva za vizuelno i zvučno uzbunjivanje u kormilarnici. U slučaju da u kormilarnici nema prisutnih članova posade, signali za uzbunjivanje moraju se sprovesti do mesta gde će ih neko od članova posade primetiti.
Kada pritisak premaši postavljenu graničnu vrednost u toku operacije utovara, instrument za merenje pritiska, posredstvom priključka u smislu prethodnog stava 9.3.2.21.5, momentalno mora delovati na električni kontakt koji dalje pokreće mere za prekid operacije utovara. Ako se koristi brodska pumpa za pražnjenje, njeno isključivanje mora biti automatsko.
Instrument za merenje nadpritiska ili potpritiska mora aktivirati sredstva za uzbunjivanje najkasnije kada se nadpritisak izjednači sa vrednošću koja je 1.15 puta veća od vrednosti nadpritiska pri kojoj se otvara sigurnosni uređaj za rasterećenje, ili kada se potpritisak izjednači sa projektovanim potpritiskom konstrukcije, uz uslov da to ne bude ispod 5kPa. Najveća dozvoljena temperatura naznačena je u koloni (20) Tabele C iz Poglavlja 3.2. Senzori za uzbunjivanje koji se spominju u ovom stavu smeju se priključiti na senzorski uređaj za uzbunjivanje.
Kada se to propiše u koloni (20) Tabele C iz poglavlja 3.2, instrument za merenje pritiska gasne faze mora aktivirati sredstva za vizuelno i zvučno uzbunjivanje u kormilarnici kada nadpritisak, u toku plovidbe, premaši vrednost od 40kPa. U slučaju da u kormilarnici nema prisutnih članova posade, signali za uzbunjivanje moraju se sprovesti do mesta gde će ih neko od članova posade primetiti.

9.3.2.21.8

U slučaju da se kontrolni elementi uređaja za zatvaranje teretnih tankova nalaze u kontrolnom centru, zaustavljanje utovarnih pumpi i praćenje merenja koja vrše merači nivoa u teretnim tankovima mora se predvideti u ovom centru, dok se u kontrolnom centru na palubi mora predvideti mogućnost opažanja signala za vizuelna i zvučna upozorenja koje formiraju uređaj za uzbunjivanje senzora visokog nivoa u smislu stava 9.3.2.21.1(d) i instrumenti za merenje pritiska i temperature tereta.
U kontrolnom centru se mora osigurati zadovoljavajuću nadzor tovarnog prostora.

9.3.2.21.9

Brod se mora opremiti sigurnosnom instalacijom za prekid operacije utovara i/ili istovara koja će obezbediti zatvaranje fleksibilnih vodova od broda ka obali u kojima su montirani brzoreagujući blokadni ventili, pomoću prekidača koji upravljaju stanjem tih ventila. Po jedan ovakav prekidač postavlja se na dva mesta na brodu (na krmenom i pramčanom delu).
Ova odredba primenjuje se jedino kada je propisana u koloni (20) Tabele C iz poglavlja 3.2.
Električna kola sistema za prekid operacije utovara i/ili istovara projektuju se u skladu sa principom mirne struje.

9.3.2.22

Otvori teretnih tankova

9.3.2.22.1

(a)

Otvori teretnih tankova moraju se nalaziti na palubi u tovarnom prostoru.

(b)

Otvori teretnih tankova sa površinom poprečnog preseka većom od 0.10 m2 i otvori sigurnosnih uređaja za zaštitu od nadpritiska moraju se nalaziti na visini minimum 0.50 m u odnosu na palubu.

9.3.2.22.2

Na otvore teretnih tankova montiraju se poklopci koji ne dozvoljavaju isticanje gasova i koji mogu izdržati pneumo-test u skladu sa stavom 9.3.2.23.1.

9.3.2.22.3

Poklopci koji se uobičajeno koriste tokom operacija utovara i istovara ne smeju, kada se njima rukuje, proizvoditi varničenje.

9.3.2.22.4

(a)

Na svaki od teretnih tankova ili grupu teretnih tankova povezanih na zajednički parovod moraju se postaviti:

-

sigurnosni uređaji za sprečavanje pojave neprihvatljivih nadpritisaka ili potpritisaka. U slučaju da se u koloni (17) Tabele C iz Poglavlja 3.2 zahteva protiveksplozijska zaštita, uz vakuumski sigurnosni ventil montira se prigušnica plamena sposobna da izdrži deflagraciju, a uz sigurnosni ventil za ispuštanje nadpritiska montira se brzoreagujući sigurnosni ventil sposoban da izdrži izlaganje postojanom gorenju.
Gasovi se ispuštaju naviše. Na vakuumskom sigurnosnom ventilu i brzoreagujućem sigurnosnom ventilu moraju se trajno naznačiti vrednosti pritisaka na kojima oni reaguju.

-

priključak preko kojeg se na obalu vraćaju gasovi oslobođeni u toku operacije utovara;

-

uređaj za bezbednu dekompresiju teretnih tankova koji se sastoji najmanje od jedne vatrostalne prigušnice plamena i jednog blokadnog ventila na kojem se jasno može razaznati da li je u otvorenom ili zatvorenom položaju.

(b)

Ispusti brzoreagujućih sigurnosnih ventila moraju se nalaziti na visini minimum 2.00 m u odnosu na palubu i na rastojanju ne manjem od 6.00 m od stambenih prostorija i radnog prostora smeštenog van tovarnog prostora. Ova visina može se smanjiti ako u krugu poluprečnika 1.00 m oko ispusta brzoreagujućeg sigurnosnog ventila nema opreme ili izvođenja ikakvih radova, ili ako postoje znaci koji jasno označavaju ovu oblast. Brzoreagujući sigurnosni ventili podešavaju se na takav način da u toku transporta ne mogu proreagovati i ispustiti gas sve dok je pritisak u teretnim tankovima manji od najvećeg dozvoljenog radnog pritiska.

9.3.2.22.5

(a)

Sve dok se u koloni (17) Tabele C iz Poglavlja 3.2 propisuje protiveksplozijska zaštita, za slučaj parovoda koji povezuje dva ili više teretnih tankova, na svakom priključku ovog parovoda sa teretnim tankom montira se prigušnica plamena sa nepokretnim ili opružnim pakovanjem, sposobna da izdrži detonaciju. Oprema se može sastojati od:

(i)

prigušnice plamena sa montiranim napokretnim pakovanjem, u slučaju da je na svaki od teretnih tankova montiran vakuumski sigurnosni ventil sposoban da izdrži deflagraciju i brzoreagujući sigurnosni ventil sposoban da izdrži izlaganje postojanom gorenju;

(ii)

prigušnice plamena sa montiranim opružnim pakovanjem, u slučaju da je na svaki od teretnih tankova montiran vakuumski sigurnosni ventil sposoban da izdrži deflagraciju;

(iii)

prigušnice plamena sa napokretnim pakovanjem;

(iv)

prigušnice plamena sa nepokretnim pakovanjem, u slučaju da je uređaj za merenje pritiska nadograđen sistemom za uzbunjivanje u skladu sa stavom 9.3.2.21.7;

(v)

prigušnice plamena sa opružnim pakovanjem, u slučaju da je uređaj za merenje pritiska nadograđen sistemom za uzbunjivanje u skladu sa stavom 9.3.2.21.7.
Prisustvo prigušnice plamena na pojedinačnim teretnim tankovima nije neophodno kada na palubi u tovarnom prostoru postoji trajno montirana protiv-požarna instalacija, koja se može aktivirati sa palube i iz kormilarnice.
U različitim teretnim tankovima povezanim na zajednički parovod istovremeno se smeju transportovati samo materije koje se ne mešaju i one koje u međusobnoj reakciji ne stvaraju opasne smeše ili jedinjenja;
ili

(b)

Sve dok se u koloni (17) tabele C iz Poglavlja 3.2 propisuje protiveksplozijska zaštita, za slučaj parovoda koji povezuje dva ili više teretnih tankova, na svakom priključku ovog parovoda sa teretnim tankom montira se vakuumski, odnosno sigurnosni ventil za ispuštanje nadpritiska nadograđen prigušnicom plamena sposobnom da izdrži deflagraciju, odnosno detonaciju.
U različitim teretnim tankovima povezanim na zajednički parovod istovremeno se smeju transportovati samo materije koje se ne mešaju i one koje u međusobnoj reakciji ne stvaraju opasne smeše ili jedinjenja;
ili

(c)

Sve dok se u koloni (17) Tabele C iz Poglavlja 3.2 propisuje protiveksplozijska zaštita, u slučaju kada do svakog od teretnih tankova vodi nezavisni parovod, na svaki od tih parovod montira se nadpritisni/vakuumski sigurnosni ventil nadograđen prigušnicom plamena sposobnom da izdrži deflagraciju i brzoreagujući sigurnosni ventil nadograđen plamenom prigušnicom sposobnom da izdrži izlaganje postojanom gorenju. U ovom slučaju dozvoljeno je istovremeno transportovati nekoliko različitih supstanci;
ili

(d)

Sve dok se u koloni (17) Tabele C iz Poglavlja 3.2 propisuje protiveksplozijska zaštita, za slučaj parovoda koji povezuje dva ili više teretnih tankova, na svakom priključku ovog parovoda sa teretnim tankom postavlja se uređaj za zatvaranje sposoban da izdrži detonaciju, u slučaju da su na svakom teretnom tanku montirani vakuumski sigurnosni ventil sposoban da izdrži deflagraciju i brzoreagujući sigurnosni ventil sposoban da izdrži izlaganje postojanom gorenju.
U različitim teretnim tankovima povezanim na zajednički parovod istovremeno se smeju transportovati samo materije koje se ne mešaju i one koje u međusobnoj reakciji ne stvaraju opasne smeše ili jedinjenja;

9.3.2.23

Ispitivanje pritiska

9.3.2.23.1

Pre početka njihovog korišćenja za predviđenu namenu, teretni tankovi, tankovi za višak tereta, pregraci i utovarne i istovarne cevi podvrgavaju se prijemnim testovima, da bi se zatim testiranja obavljala u propisanim vremenskim razmacima.
U slučaju da unutar teretnih tankova postoji sistem za grejanje, grejni namotaji podvrgavaju se prijemnim testovima pre početka njihovog korišćenja, da bi se zatim testiranja obavljala u propisanim vremenskim razmacima.

9.3.2.23.2

Ispitni pritisci teretnih i tankova za višak tereta ne smeju biti manji od vrednosti koje su 1.3 puta veće od njihovih projektovanih pritisaka. Ispitni pritisci pregradaka i otvorenih teretnih tankova ne smeju biti manji od 10kPa (0.10 bara) gledano na skali mernog instrumenta.

9.3.2.23.3

Ispitni pritisak utovarnih i istovarnih cevi ne sme biti manji od 1000 EPA (10 bara) gledano na skali mernog instrumenta.

9.3.2.23.4

Najduži vremenski razmak između periodičnih testova ne sme biti duži od 11 godina.

9.3.2.23.5

Postupak za izvođenje pneumo-testova mora biti usaglašena sa odredbama koje su utvrdili nadležni organi ili priznato klasifikaciono društvo.

9.3.2.24

(Rezervisano)

9.3.2.25

Pumpe i cevni sistem

9.3.2.25.1

Pumpe, kompresori i pomoćne utovarne i istovarne cevi moraju se nalaziti u tovarnom prostoru. Za teretne pumpe mora se predvideti mogućnost isključivanja i sa mesta unutar tovarne oblasti, i sa mesta izvan tovarne oblasti. Teretne pumpe postavljene na palubi, moraju se nalaziti na rastojanju ne manjem od 6.00 m od ulaza u stambene prostorije i radne prostore van tovarnog prostora ili od njihovih ostalih otvora.

9.3.2.25.2

(a)

Utovarne i istovarne cevi moraju biti nezavisne od svih ostalih cevnih sistema na brodu. Nijedan teretni cevovod ne sme se nalaziti ispod palube, izuzev onih unutar teretnih tankova i teretnih pumpnih stanica.

(b)

Utovarne i istovarne cevi postavljaju se na takav način da, po završetku operacije utovara ili istovara, u njima preostala tečnost može bezbedno da se ukloni oticanjem bilo u brodske teretne tankove, bilo u obalske tankove.

(c)

Utovarne i istovarne cevi moraju se jasno razlikovati od svih ostalih cevi, što se npr. postiže njihovim označavanjem odgovarajućim bojama.

(d)

Utovarne i istovarne cevi sa palube moraju se, sa izuzetkom obalskih priključaka, nalaziti na rastojanju od spoljne brodske oplate koje je najmanje jednako četvrtini širine broda;

(e)

Obalski priključci moraju se nalaziti na rastojanju ne manjem od 6.00 m od ulaza u stambene prostorije i radne prostore van tovarnog prostora ili od njihovih preostalih otvora.

(f)

Svaki obalski priključak parovoda i obalski priključci utovarnih i istovarnih cevi kroz koje se vrše operacije utovara i istovara opremaju se uređajem za zatvaranje. Međutim, na svaki obalski priključak mora se montirati slepa prirubnica u vreme kada se ne koristi.
Svaki obalski priključak utovarnih i istovarnih cevi kroz koje se vrše operacije utovara i istovara oprema se uređajem za pražnjenje preostalog tereta, opisanim u stavu 8.6.4.1.

(g)

Brod se oprema sistemom za isušivanje tankova.

(h)

Za prirubnice i zaptivače moraju se predvideti sredstva za zaštitu od prskanja.

9.3.2.25.3

Rastojanja u smislu stavova 9.3.2.25.1 i 9.3.2.25.2(e) smeju se smanjiti na 3.00 m ako se tovarni prostor oiviči poprečnom pregradom koja zadovoljava odredbe stava 9.3.2.10.2. Na svim otvorima moraju postojati vrata.

Na vratima se ističe sledeće upozorenje:

Ne otvarati u toku utovara i istovara
bez dozvole zapovednika.
Smesta zatvoriti.

9.3.2.25.4

(a)

Svaki sastavni segment utovarnih ili istovarnih cevi povezuje se, u električnom smislu, na trup broda.

(b)

Utovarne cevi moraju se pružati do dna teretnih tankova.

9.3.2.25.5

Na blokadnim ventilima ili drugim uređajima za zatvaranje utovarnih i istovarnih cevi mora se jasno videti da li su u otvorenom ili zatvorenom položaju.

9.3.2.25.6

Kada se stave pod ispitni pritisak, utovarne i istovarne cevi moraju pokazati zahtevanu elastičnost i otpornost na dejstvo pritiska, i iz njih ne sme biti curenja.

9.3.2.25.7

Najveći dozvoljeni nadpritisak i potpritisak naznačavaju se na svakoj instalaciji. Očitavanja vrednosti pritisaka moraju biti moguća pod svim vremenskim uslovima.

9.3.2.25.8

(a)

Kada se utovarne ili istovarne cevi koriste prilikom punjenja teretnih tankova vodom za pranje ili vodenim balastom, usisi cevi moraju se nalaziti unutar tovarnog prostora, ali izvan teretnih tankova.
Pumpe sistema za pranje tankova i njihovi priključci smeju se nalaziti izvan tovarnog prostora pod pretpostavkom da je deo sistema putem kojeg se vrši pražnjenje uređen na takav način da nikakav usis vode kroz njega nije moguć.
Za sprečavanje isticanja gasova iz teretnog prostora kroz sistem za pranje tankova predviđa se jedan opružni nepovratni ventil.

(b)

Na spoju između usisne cevi za vodu i utovarne cevi montira se jedan nepovratni ventil

9.3.2.25.9

Izračunavanje vrednosti dozvoljenih protoka prilikom operacija utovara i istovara je obaveza.
Proračuni u vezi sa najvećim dozvoljenim protocima prilikom utovara i istovara za svaki teretni tank ili svaku grupu teretnih tankova uzimaju u obzir projekat sistema za ventilaciju. U ovim proračunima mora se uzeti u obzir činjenica da će, u slučaju nepredviđenog prekida kompenzacionog ili povratnog gasnog cevovoda obalskog postrojenja, sigurnosni uređaji teretnih tankova sprečiti da pritisak u tankovima premaši sledeće vrednosti:

Glavni faktori koje treba razmotriti su sledeći:

1.

Dimenzije sistema za ventilaciju teretnih tankova;

2.

Formiranje gasova u toku operacije utovara: najveću vrednost protoka prilikom utovara treba množiti faktorom ne manjim od 1.25;

3.

Gustina parne smeše tereta, čija se zapremina sastoji od 50% pare i 50% vazduha;

4.

Gubitak pritiska duž ventilacionih cevi, na ventilima i fitinzima. U obzir će se uzeti pretpostavka da postoji 30%-no začepljenje sita prigušnice plamena;

5.

Pritisak pri kojem kroz sigurnosne ventile postoji najveći moguć protok.

Najveći dozvoljeni pritisci prilikom operacija utovara i istovara navode se u brodskim uputstvima za svaki teretni tank ili grupu teretnih tankova.

9.3.2.25.10

Sistem za isušivanje tankova podvrgava se prijemnim testovima pre nego što počne da se koristi ili nakon toga ako se na njemu izvrši bilo kakva prerada, pri čemu se kao ispitno sredstvo koristi voda. Test i određivanje preostalih količina ispitnog sredstva izvode se u skladu sa zahtevima iz stava 8.6.4.2.
U ovom testu, preostale količine ne smeju biti veće od sledećih vrednosti:
(c) 5 litara za svaki teretni tank;
(d) 15 litara za svaki cevni sistem.
Preostale količine koje se dobiju tokom testa, unose se u sertifikat iz stava 8.6.4.3.

9.3.2.25.11

Ako se brodom istovremeno transportuje nekoliko opasnih supstanci koje u uzajamnoj reakciji mogu stvoriti opasne produkte, za svaku od supstanci instalira se zasebna pumpa sa pripadajućim utovarnim i istovarnim cevima. Cevovod kroz koji protiče supstanca ne sme prolaziti kroz teretni tank sa drugom supstancom tamo gde su obe podložne uzajamnoj reakciji i stvaranju opasnih produkata.

9.3.2.26

Tankovi za višak tereta i tankovi za otpadne vode

9.3.2.26.1

Za brod se predviđa najmanje jedan tank za višak tereta i najmanje jedan tank za otpadne vode koje su neprikladne za ispumpavanje. Ovi tankovi moraju se nalaziti isključivo u tovarnom prostoru. Umesto trajno pričvršćenih tankova za višak tereta smeju se koristiti srednji kontejneri za transport rasutog tereta, tank-kontejneri ili prenosivi tankovi u skladu sa stavom 7.2.4.1. U toku punjenja srednjih kontejnera za transport rasutog tereta, tank-kontejnera, ili prenosivih tankova, ispod priključaka kroz koje sa ono vrši postavljaju se sredstva za prikupljanje iscurelog sadržaja.

9.3.2.26.2

Tankovi za otpadne vode moraju biti otporni na vatru i mora se predvideti mogućnost njihovog zatvaranja pomoću zaklopaca (npr. doboši koji se zatvaraju polužnim prstenastim kapcima). Takvi tankovi se moraju obeležiti i oni moraju biti laki za rukovanje.

9.3.2.26.3

Najveća dozvoljena zapremina tanka za višak tereta je 30 m3.

9.3.2.26.4

Tankovi za višak tereta opremaju se:

-

sigurnosnim ventilima za ispuštanje pritiska i vakuumskim sigurnosnim ventilima.
Brzoreagujući sigurnosni ventil podešava se na takav način da ne može doći do njegovog otvaranja u toku transporta tereta. Ovaj uslov ispunjen je kada vrednost pritiska pri kojoj se ventil otvara zadovoljava uslove koji se zahtevaju u koloni (10) Tabele C iz Poglavlja 3.2;
Kada se u koloni (17) Tabele C iz Poglavlja 3.2 zahteva protiveksplozijska zaštita, vakuumski sigurnosni ventil mora biti sposoban da izdrži deflagraciju, dok brzoreagujući sigurnosni ventil mora biti sposoban da izdrži izlaganje postojanom gorenju.

-

pokazivačem nivoa;

-

cevnim i crevnim priključcima sa montiranim uređajima za zatvaranje;

IBC ambalaža, kontejner cisterne ili prenosive cisterne namenjeni prikupljanju viška tereta, ostataka tereta ili otpadnih voda opremaju se:

-

priključkom koji omogućava bezbedno odvođenje gasova oslobođenih u toku punjenja;

-

sredstvom koje obezbeđuje uvid u stepen ispunjenosti;

-

cevnim i crevnim priključcima sa montiranim uređajima za zatvaranje;

Tankovi za višak tereta, IBC ambalaža, kontejner cisterne i prenosive cisterne priključuju se na parovod teretnih tankova i ostaju na njemu samo u toku vremenskog intervala koji je potreban da bi se napunili u skladu sa stavom 7.2.4.15.2.
Tankovi za višak tereta, IBC, tank-kontejneri i prenosivi tankovi moraju se nalaziti na rastojanju od brodskog trupa koje je jednakom najmanje četvrtini širine broda.

9.3.2.27

(Rezervisano)

9.3.2.28

Sistem za vodeno orošavanje
Kada se u koloni (9) Tabele C iz Poglavlja 3.2 zahteva vodeno orošavanje, na palubu unutar tovarnog prostora postavlja se sistem za vodeno orošavanje u svrhu osiguravanja taloženja gasova oslobođenih za vreme operacije utovara i rashlađivanja gornjih površi teretnih tankova prskanjem njihove cele površine vodom, da bi se tako, na bezbedan način, izbeglo aktiviranje brzoreagujućeg sigurnosnog ventila na pritisku od 50 kPa.
U sistemu za taloženje gasova mora se predvideti uređaj za priključivanje na napojnu obalsku instalaciju.
Mlaznice kroz koje se voda raspršuje postavljaju se tako da se orošavanjem pokrije cela paluba tovarnog prostora i da se oslobođeni gasovi bezbedno talože.
Mora se predvideti mogućnost uključivanja sistema kako iz kormilarnice, tako i sa palube. Kapacitet sistema mora biti takav da, kada se koriste sve mlaznice, izlazni protok ne bude manji od 50 l/m2 palubnog prostora, za jedan sat rada.

9.3.2.29. -9.3.2.30

(Rezervisano)

9.3.2.31

Motori

9.3.2.31.1

Dozvoljava se upotreba isključivo motora sa unutrašnjim sagorevanjem koji troše gorivo čija je tačka paljenja iznad 55°C.

9.3.2.31.2

Ulazni ventilacioni otvori mašinskog prostora i, kada motori ne uzimaju vazduh direktno iz mašinskog prostora, usisi motora moraju se nalaziti na rastojanju ne manjem od 2.00 m od tovarnog prostora.

9.3.2.31.3

Unutar tovarnog prostora ne sme postojati izvor varničenja.

9.3.2.31.4

Površinska temperatura spoljnih delova motora koji se koriste u toku operacija utovara i istovara, kao i temperature njihovih usisnih i izduvnih vodova ne smeju premašiti vrednosti koje su dozvoljene saglasno njihovim temperaturnim razredima. Ova odredba ne primenjuje se na motore koji su instalirani u radne prostore pod pretpostavkom punog poštovanja odredbi iz stava 9.3.2.52.3(b).

9.3.2.31.5

Ventilacija zatvorenih mašinskih prostora projektuje se tako da, kada je ambijentalna temperatura 20°C, prosečna temperatura u mašinskom prostoru ne prelazi 40°C.

9.3.2.32

Tankovi za gorivo

9.3.2.32.1

U slučaju da se za brod predviđaju skladišni prostori, svako dvodno ovog prostora sme se preurediti u tank za tečno gorivo, pod pretpostavkom da dubina dvodna nije manja od 0.60 m.
Zabranjuje se da se otvori takvih tankova i cevi za tečno gorivo nalaze u skladišnom prostoru.

9.3.2.32.2

Otvoreni krajevi vazdušnih cevi svakog od tankova za gorivo moraju se izdizati preko 0.5 m iznad otvorene palube. Za svaki od ovih otvorenih krajeva, kao i za svaki od otvorenih krajeva prelivnih cevi koje vode do palube predviđa se zaštita u vidu membrane od gaze ili perforiranog lima.

9.3.2.33

(Rezervisano)

9.3.2.34

Izduvne cevi

9.3.2.34.1

Izduvni gasovi odvode se sa broda u slobodan prostor, ili naviše kroz izduvne cevi, ili kroz spoljnu oplatu. Ispust izduvnih gasova mora se nalaziti na rastojanju ne manjem od 2.00 m od tovarnog prostora. Izduvne cevi motora postavljaju se tako da odvedu izduvne gasove sa broda. Nijedna izduvna cev ne sme se nalaziti unutar tovarnog prostora.

9.3.2.34.2

Za sve izduvne cevi predviđaju se uređaji koji sprečavaju iskakanje varnica, npr. hvatači varnica.

9.3.2.35

Ispumpavanje kaljuže i balastna rešenja

9.3.2.35.1

Kaljužne i balastne pumpe oblasti unutar tovarnog prostora instaliraju se unutar takvih prostora.
Ova odredba ne primenjuje se na:

-

prostore u duploj oplati i dvodna koja nemaju zajednički granični zid sa teretnim tankovima;

-

pregratke, skladišne prostore i dvodna gde se balastiranje vrši kroz cevi protiv-požarnog sistema tovarnog prostora, a kaljuža ispumpava pomoću ejektora.

9.3.2.35.2

U slučaju da se dvodno koristi kao tank za tečno gorivo, ono se ne sme priključiti na cevni sistem kaljuže.

9.3.2.35.3

U slučaju da je balastna pumpa instalirana u tovarnom prostoru, hidrant i njegov vanbrodski priključak za usisavanje vodenog balasta moraju se nalaziti se unutar tovarnog prostora, ali izvan teretnih tankova.

9.3.2.35.4

Isušivanje potpalubne teretne pumpne stanice u slučaju opasnosti vrši se posebnom instalacijom koja se nalazi u tovarnom prostoru i nezavisna je od svake druge instalacije. Ova instalacija postavlja se izvan teretne pumpne stanice.

9.3.2.36 -9.3.2.39

(Rezervisano)

9.3.2.40

Sistem za gašenje požara

9.3.2.40.1

Postavljanje sistem za gašenje požara na brod je obaveza. Sistem mora ispoštovati sledeće zahteve:

-

Sistem moraju napajati dve međusobno nezavisne protiv-požarne ili balastne pumpe, od kojih jedna mora biti spremna za rad u svakom momentu. Ove pumpe ne smeju se postaviti u isti prostor sa svojim pogonskim sredstvima i električnom opremom;

-

Za sistem se predviđa glavni vodeni cevovod na kojem se montiraju najmanje tri hidranta u tovarnom prostoru iznad palube. Moraju se obezbediti tri prikladna i dovoljno dugačka creva sa raspršivačkim mlaznicama prečnika ne manjeg od 12 mm. Mora se obezbediti da svaku tačku palube u tovarnom prostoru istovremeno mogu pokriti bar dva vodena mlaza iz creva koja nisu pripojena na isti hidrant.
Jedan opružni nepovratni ventil montira se u svrhu zaštite stambenih prostorija i servisnih prostora izvan tovarnog prostora od isticanja gasova kroz sistem za gašenje požara;

-

Najmanji kapacitet sistema mora biti takav da najkraći domet vodenog mlaza sa bilo koje tačke na brodu i uz istovremenu upotrebu dve mlaznice bude jednak najmanje širini broda.

9.3.2.40.2

Osim toga, za mašinski prostor, pumpnu stanicu ili neki drugi prostor u kojem se nalazi ključna oprema (komandni pultovi, kompresori itd.) rashladnih sistema, ako takvih sistema ima, predviđa se trajno postavljen sistem za gašenje požara koji ispunjava sledeće uslove:

9.3.2.40.2.1

Agensi za gašenje
Za protiv-požarnu zaštitu mašinskih prostora, kotlarnica i pumpnih stanica dozvoljava se upotreba isključivo trajno postavljenih sistema za gašenje požara koji koriste sledeće agense:

(a)

CO2 (ugljen-dioksid);

(b)

HFC 227 ea (heptafluoropropan);

(c)

IG-541 (smeša 52% azota, 40% argona, 8% ugljen-dioksida)

Drugi agensi za gašenje dozvoljavaju se samo na osnovu preporuka Upravnog odbora.

9.3.2.40.2.2

Ventilacija, izvlačenje vazduha

(a)

Vazduh koji se troši u procesu sagorevanja u pogonskim brodskim motorima ne sme poticati iz prostora zaštićenih trajno postavljenim sistemima za gašenje požara. Ispunjenje ovog zahteva ne spada pod obavezu ukoliko na brodu postoje dva glavna mašinska prostora razdvojena pregradom koja ne propušta gasove, ili ako, osim glavnog mašinskog prostora, postoji i zaseban mašinski prostor izveden za pramčani potisnik koji sâm može da osigura kretanje broda u slučaju požara u glavnom mašinskom prostoru.

(b)

Svi sistemi za prinudnu ventilaciju u prostorima koje treba zaštititi moraju se automatski isključiti čim se aktivira sistem za gašenje požara.

(c)

Na sve otvore prostora koje treba zaštititi kroz koje može da ulazi vazduh ili ističe gas postavljaju se uređaji koji obezbeđuju brzo zatvaranje takvih otvora. Razlika između otvorenog i zatvorenog stanja ovih otvora mora biti jasno uočljiva.

(d)

Vazduh koji ističe iz sigurnosnih ventila vazdušnih tankova pod pritiskom postavljenih u mašinski prostor odvodi se u slobodan prostor.

(e)

Nadpritisak ili potpritisak koji nastaje zbog difuzije agensa za gašenje ne sme uništiti sastavne elemente prostora koji treba zaštititi. Ovde se mora predvideti mogućnost bezbednog izjednačavanja pritisaka.

(f)

Za zaštićene prostore predviđaju se sredstva za izvlačenje agensa za gašenje. Kada su uređaji za izvlačenje agensa instalirani, njihovo uključivanje ne sme biti moguće dok traje gašenje.

9.3.2.40.2.3

Protiv-požarni sistem za uzbunjivanje
Nadzor prostora koji treba zaštititi vrši se odgovarajućim protiv-požarnim sistemom za uzbunjivanje. Signal za uzbunjivanje ima oblik zvučnog upozorenja koje se mora čuti u kormilarnici, stambenim prostorijama i prostoru koji treba zaštititi.

9.3.2.40.2.4

Cevni sistem

(a)

Agens za gašenje usmerava se ka prostoru koji treba zaštititi i raspoređuje unutar tog prostora posredstvom trajno postavljenog cevnog sistema. Sve cevi i cevna armatura koji se nalaze u prostoru koji treba zaštititi prave se od čelika. Ovo se ne primenjuje na priključne mlaznice tankova i kompenzatora pod pretpostavkom da materijal upotrebljen u njihovoj izradi ima ekvivalentna vatrostalna svojstva. Unutrašnja i spoljašnja strana svih cevi moraju se zaštititi od korozije.

(b)

Mlaznice kroz koje se vrši pražnjenje raspoređuju se tako da se osigura pravilna difuzija agensa za gašenje.

9.3.2.40.2.5

Uređaj za aktiviranje

(a)

Ne dozvoljava se korišćenje sistema za gašenje požara sa automatskim aktiviranjem.

(b)

Aktiviranje sistema za gašenje požara mora se omogućiti na prikladnom mestu izvan prostora koji treba zaštititi.

(c)

Uređaji za aktiviranje instaliraju se tako da ih je i u slučaju požara moguće upotrebiti, te da je rizik njihovog otkazivanja u slučaju požara ili eksplozije u prostoru koji treba zaštititi sveden na najmanju moguću meru.
Sistemi koji se ne aktiviraju mehaničkim putem moraju se napajati iz dva međusobno nezavisna energetska izvora. Ovi izvori moraju se nalaziti izvan prostora koji treba zaštititi. Kontrolne linije koje se nalaze u prostoru koji treba zaštititi projektuju se tako da ostanu u funkciji najmanje 30 minuta nakon izbijanja požara u tom prostoru. Smatra se da električna instalacija ispunjava ovaj uslov ako zadovoljava standard IEC 60331-21:1999.
Kada su uređaji za aktiviranje postavljeni tako da nisu u vidnom polju, na zaklonu koji ih skriva postavlja se simbol sistema za gašenje požara, stranica ne kraćih od 10cm, na kojem je, crvenim slovima na beloj podlozi, napisan sledeći tekst:

Sistem za gašenje požara

(d)

Ako je sistem za gašenje požara namenjen zaštiti nekoliko različitih prostora, za svaki prostor ponaosob mora postojati po jedan zaseban i jasno označen uređaj za aktiviranje sistema.

(e)

Pored svih uređaja za aktiviranje ističu se jasno vidljiva i neizbrisiva uputstva za upotrebu. Uputstva se ispisuju na jeziku koji zapovednik čita i razume, a ako to nisu engleski, francuski ili nemački jezik, ona na engleskom, francuskom ili nemačkom jeziku. U uputstvima se moraju nalaziti informacije u vezi sa:

(i)

aktiviranjem sistema za gašenje požara;

(ii)

potrebom da se osigura izlazak svih osoba iz prostora koji treba zaštititi;

(iii)

ispravnim ponašanjem članova posade u slučaju aktiviranja sistema;

(iv)

ispravnim ponašanjem članova posade u slučaju kvara koji je ugrozio normalan rad sistema za gašenje požara.

(f)

U uputstvima se mora spomenuti da se pre aktiviranja sistema za gašenje požara moraju isključiti svi motori koji rade na principu sagorevanja i koji su ili instalirani unutar prostora koji treba zaštititi, ili iz tog prostora usisavaju vazduh.

9.3.2.40.2.6

Uređaj za uzbunjivanje

(a)

Uz svaki trajno postavljen sistem za gašenje požara montira se uređaj za zvučno i vizuelno uzbunjivanje.

(b)

Uređaj za uzbunjivanje mora se uključiti automatski čim dođe do aktiviranja sistema za gašenje požara. Ovaj uređaj mora biti uključen neko odgovarajuće vreme pre oslobađanja agensa za gašenje; ne sme postojati mogućnost njegovog isključenja.

(c)

Signali za uzbunjivanje moraju biti jasno uočljivi u prostoru koji treba zaštititi, kao i na njegovim pristupnim mestima, i jasno čujni pod radni uslovima koji odgovaraju najvišem mogućem nivou buke u tom prostoru. Oni se moraju jasno razlikovati od svih ostalih zvučnih i vizuelnih signala u prostoru koji treba zaštititi.

(d)

Zvučni signali za uzbunjivanje moraju se jasno čuti i u susednim prostorima, kada su sva vrata između njih i ugroženog prostora zatvorena i kada u njima vladaju radni uslovi koji odgovaraju najvišem mogućem nivou buke.

(e)

Ako uređaj za uzbunjivanje nema vlastitu zaštitu od kratkih spojeva, prekidanja žičanih provodnika i padova napona, tada se mora predvideti mogućnost nadgledanja njegovog rada.

(f)

Na ulazu svakog prostora u koji može dospeti agens za gašenje mora se jasno istaći znak sa sledećim, crvenim slovima napisanim tekstom na beloj podlozi:

Upozorenje, sistem za gašenje požara!
Smesta napustiti ovaj prostor kada je...(opis) uzbunjivanje aktivirano!

9.3.2.40.2.7

Tankovi pod pritiskom, fitinzi i cevi

(a)

Tankovi pod pritiskom, fitinzi i cevi moraju biti usklađeni sa zahtevima nadležnih organa.

(b)

Tankovi pod pritiskom instaliraju se u skladu sa uputstvima proizvođača.

(c)

Tankovi pod pritiskom, fitinzi i cevi ne smeju se instalirati u stambene prostorije.

(d)

Temperatura u ormanima ili skladišnim prostorima za smeštanje tankova pod pritiskom ne sme premašiti 50°C.

(e)

Za postavljanje ormana za smeštanje, odnosno uređenje prostora za skladištenje tankova pod pritiskom koji se nalaze na palubi mora se odabrati bezbedno mesto. Obavezni ispusti iz ovih ormana, odnosno prostora, postavljaju se tako da u slučaju pojave isticanja iz tanka pod pritiskom, gas ne može prodreti u unutrašnjost broda. Neposredna povezivanja sa drugim prostorima nisu dozvoljena.

9.3.2.40.2.8

Količina agensa za gašenje
Ako je agens za gašenje namenjen upotrebi u više prostora, raspoloživa količina ne treba da bude veća od količine koja se zahteva za najveći od prostora zaštićenih na ovakav način.

9.3.2.40.2.9

Instalacija, održavanje, nadzor i dokumentacija

(a)

Montažu ili preradu sistema isključivo vrši firma koja je specijalizovana za sisteme za gašenje požara. Pridržavanje uputstvima (specifikacija proizvoda, specifikacija bezbednosnih uslova) koja daju proizvođači agensa za gašenje ili samih sistema je obaveza.

(b)

Sistem pregleda stručno lice:

(i)

pre njegovog uvođenja u upotrebu;

(ii)

svaki put kada se vraća u upotrebu nakon aktiviranja;

(iii)

nakon svake prepravke ili popravke;

(iv)

na redovnoj osnovi, najviše na svake dve godine.

(c)

U toku tehničkog pregleda, od stručnog lica traži se da proveri usklađenost sistem sa zahtevima iz stava 9.3.2.40.2

(d)

Tehnički pregled u najužem obimu mora obuhvatiti:

(i)

spoljašnji pregled celokupnog sistema;

(ii)

pregled svih cevi sistema radi otkrivanja eventualnih curenja;

(iii)

pregled kontrolnog i sistema za aktiviranje radi uvida u njihovo stanje;

(iv)

ispitivanje pritiska u tankovima i njihovog sadržaja;

(v)

pregled sredstava za zatvaranje prostora koji treba zaštititi, radi otkrivanja eventualnih curenja;

(vi)

pregled protiv-požarnog sistema za uzbunjivanje;

(vii)

pregled uređaja za uzbunjivanje.

(e)

Lice koje vrši tehnički pregled izdaje potpisan i datiran sertifikat o urađenom tehničkom pregledu.

(f)

U sertifikatu o urađenom tehničkom pregledu, između ostalog se navodi i broj trajno postavljenih sistema za gašenje požara.

9.3.2.40.2.10

Sistem za gašenje požara na bazi ugljen-dioksida (CO2)

Pored ispunjenja zahteva sadržanih u stavovima 9.3.2.40.2.1 do 9.3.2.40.2.9, sistemi za gašenje požara koji u svojstvu agensa za gašenje koriste ugljen-dioksid moraju se prilagoditi i sledećim odredbama:

(a)

Tankovi sa ugljen-dioksidom stavljaju se u prostor ili orman koji ne propušta gasove i koji je odvojen od ostalih prostora. Vrata takvih prostora ili ormana moraju se otvarati ka spoljašnjosti; ona moraju imati bravu i postavljen simbol "Upozorenje: opasnost", visine ne manje od 5 cm, i u istoj boji i veličini znak "CO2";

(b)

Ormanima ili prostorima za skladištenje tankova sa ugljen-dioksidom pristupa se isključivo spolja. Ovi prostori opremaju se sistemima za veštačku ventilaciju sa poklopcima na motorima ekstraktora, koji moraju biti potpuno nezavisni od ostalih ventilacionih sistema na brodu;

(c)

Tankovi sa ugljen-dioksidom pune se najviše do nivoa od 0.75kg agensa po jednom litru njihove zapremine. Uzima se da, po dekompresiji ugljen-dioksida, jedan kilogram agensa zauzima 0.56 m3 prostora;

(d)

Koncentracija ugljen-dioksida u zaštićenom prostoru mora biti tolika da agens zauzme ne manje od 40% bruto zapremine tog prostora. Ova količina mora se osloboditi u roku od 120 sekundi. Mora se obezbediti mogućnost nadzora difuzije ugljen-dioksida radi uvida u njeno pravilno odvijanje;

(e)

Otvaranje ventila na tankovima i kontrola difuzionog ventila moraju biti dve različite radnje;

(f)

Odgovarajući vremenski interval koji se spominje u stavu 9.3.2.40.2.6(b) ne sme biti kraći od 20 sekundi. Podešavanje pravilnog vremena difuzije ugljen-dioksida obezbeđuje se posebnom pouzdanom instalacijom.

9.3.2.40.2.11

Sistem za gašenje požara na bazi heptafluoropropana (HFC-227ea)

Pored ispunjenja zahteva sadržanih u stavovima 9.3.2.40.2.1 do 9.3.2.40.2.9, sistemi za gašenje požara koji u svojstvu agensa za gašenje koriste HFC-227ea moraju se prilagoditi i sledećim odredbama:

(a)

u slučaju da postoji nekoliko prostora različitih bruto zapremina koje treba zaštititi, svaki od njih oprema se vlastitim sistemom za gašenje požara;

(b)

na svaki tank sa heptafluoropropanom koji je postavljen u prostor koji treba zaštititi montira se uređaj za sprečavanje pojave nadpritiska u njemu, ovaj uređaj mora osigurati bezbednu difuziju sadržaja tanka u prostor koji treba zaštititi ako je tank izložen dejstvu vatre, a sistem za gašenje požara još nije uveden u upotrebu;

(c)

na svaki tank postavlja se uređaj koji dozvoljava kontrolu pritiska gasa;

(d)

tankovi sa heptafluoropropanom pune se najviše do nivoa od 1.15kg agensa po jednom litru njihove zapremine, uzima se da po dekompresiji heptafluoropropana, jedan kilogram agensa zauzima 0.1374 m3 prostora;

(e)

koncentracija heptafluoropropana u prostoru koji treba zaštititi mora biti tolika da agens zauzme ne manje od 8% bruto zapremine tog prostora, ova količina mora se osloboditi u roku od 10 sekundi;

(f)

na svaki tank sa heptafluoropropanom postavlja se uređaj za praćenje pritiska sadržaja u tanku, koji mora aktivirati sredstva za vizuelno i zvučno uzbunjivanje u kormilarnici u slučaju neplanskih gubitaka pogonskog gasa; nakon pražnjenje, koncentracija heptafluoropropana u prostoru koji treba zaštititi ne sme biti takva da agens zauzme više od 10.5% bruto zapremine tog prostora;

(h)

nijedan deo predviđen za ugradnju u sistem za gašenje požara ne sme biti izrađen od aluminijuma;

9.3.2.40.2.12

Sistem za gašenje požara na bazi IG-541 smeše
pored ispunjenja zahteva sadržanih u stavovima 9.3.2.40.2.1 do 9.3.2.40.2.9, sistemi za gašenje požara koji u svojstvu agensa za gašenje koriste IG-541 moraju se prilagoditi sledećim odredbama:

(a)

U slučaju da postoji nekoliko prostora različitih bruto zapremina koje treba zaštititi, svaki od njih oprema se vlastitim sistemom za gašenje požara;

(b)

Na svaki tank sa IG-541 koji je postavljen u prostor koji treba zaštititi postavlja se uređaj za sprečavanje pojave nadpritiska u njemu. Ovaj uređaj mora osigurati bezbednu difuziju sadržaja tanka u prostor koji treba zaštititi ako je tank izložen dejstvu vatre, a sistem za gašenje požara još nije uveden u upotrebu;

(c)

Na svaki od tankova postavlja se uređaj za proveru njegovog sadržaja;

(d)

Pritisak punjenja tankova ne sme preći 200 bara pri temperaturi od +15°C;

(e)

Koncentracija IG-541 u zaštićenom prostoru ne sme biti manja od 44% i veća od 50% bruto zapremine tog prostora. Ova količina mora se osloboditi u roku od 120 sekundi.

9.3.2.40.2.13

Sistemi za gašenje požara za fizičku zaštitu
U cilju osiguravanja fizičke zaštite u mašinskim prostorima, kotlarnicama i pumpnim stanicama, sistemi za gašenje požara prihvataju se kao sredstvo za tu svrhu isključivo na osnovu preporuka Upravnog odbora.

9.3.2.40.3

U tovarnom prostoru se moraju nalaziti dvohvatni aparati za gašenje požara u smislu stava 8.1.4.

9.3.2.40.4

Količina prikladnog agensa za gašenje požara u trajno postavljenom sistemu za gašenje požara mora biti dovoljna za suzbijanje požara.

9.3.2.41

Plamen i izvori svetla sa otvorenim plamenom

9.3.2.41.1

Ispusti dimnjaka moraju se nalaziti na rastojanju minimum 2.00 m od tovarnog prostora, izvedeni tako da se spreči svako iskakanje varnica ili prodor vode.

9.3.2.41.2

Uređaji za grejanje, kuvanje i hlađenje ne smeju trošiti tečne gasove, tečna ili čvrsta goriva.
Međutim, u mašinskom prostoru ili nekom drugom zasebnom prostoru dozvoljava se instalacija grejnih uređaja na tečno gorivo čija je tačka paljenja iznad 55°C.
Prisustvo uređaja za kuvanje i hlađenje dozvoljava se samo u stambenim prostorijama.

9.3.2.41.3

Dozvoljava se upotreba isključivo električnih uređaja za osvetljenje.

9.3.2.42

Sistem za grejanje tereta

9.3.2.42.1

Kotlovi koji se koriste za grejanje tereta moraju trošiti tečno gorivo čija je tačka paljenja iznad 55°C. Oni se postavljaju ili u mašinski prostor, ili u neki drugi zaseban prostor u potpalublju izvan tovarnog prostora, kojem se pristupa sa palube ili iz mašinskog prostora.

9.3.2.42.2

Sistem za grejanje tereta projektuje se tako da u slučaju isticanja tereta u grejne namotaje ne može doći do njegovog prodiranja u kotao. Sistem za grejanje tereta sa veštački izvedenim strujanjem vazduha mora imati električno paljenje.

9.3.2.42.3

Sistem za ventilaciju mašinskog prostora projektuje se s obzirom na količinu vazduha koja je potrebna za rad kotla.

9.3.2.42.4

U slučaju da se sistem za grejanje koristi u toku operacija utovara, istovara ili ispuštanja gasova, radni prostor u kojem se ovaj sistem nalazi mora u potpunosti biti usklađen sa zahtevima iz stava 9.3.2.52.3(b). Ovaj zahtev ne primenjuje se na ulazne otvore sistema za ventilaciju. Pomenuti ulazni otvori moraju se nalaziti na rastojanju od najmanje 2.00 m od tovarnog prostora, odnosno najmanje 6.00 m od otvora teretnih ili tankova za višak tereta, utovarnih pumpi postavljenih na palubi, otvora brzoreagujućih sigurnosnih ventila, sigurnosnih uređaja za zaštitu od nedozvoljenih nadpritisaka i obalskih priključaka utovarnih i istovarnih cevi, i na visini minimum 2.00 m u odnosu na palubu.
Zahtevi iz stava 9.3.2.52.3(b) ne primenjuju se pri istovaranju supstanci čija je tačka paljenja najmanje 60°C, kada je temperatura proizvoda bar 15K niža pri temperaturi jednakoj tački paljenja.

9.3.2.43-9.3.2.49

(Rezervisano)

9.3.2.50

Dokumentacija o električnim instalacijama

9.3.2.50.1

Osim dokumentacije koja se zahteva u skladu sa Uredbama u smislu stava 1.1.4.6, na brodu se moraju nalaziti sledeća dokumenta:

(a)

crtež sa naznačenim granicama tovarnog prostora i položajem u njemu instalirane električne opreme;

(b)

spisak električne opreme u smislu stava (a), koji obuhvata sledeće pojedinosti:
naziv mašine ili uređaja, poziciju, vrstu mehaničke zaštite, vrstu protiveksplozijske zaštite, ispitni organ i broj odobrenja;

(c)

spisak ili opšti plan u kojem se naznačava električna oprema van tovarnog prostora na kojoj se sme raditi u toku operacija utovara, istovara ili ispuštanja gasova. Sva preostala električna oprema obeležava se crvenom bojom. Pogledati stavove 9.3.2.52.3 i 9.3.2.52.4.

9.3.2.50.2

Na dokumentima nabrojanim u prethodnom stavu mora se nalaziti pečat nadležnih organa koji izdaju sertifikat o odobrenju.

9.3.2.51

Električne instalacije

9.3.2.51.1

Dozvoljava se instalacija isključivo distributivnih sistema bez povratnog priključka ka trupu.
Ova odredba ne primenjuje se na:

-

električnu anti-korozivnu zaštitu od spoljnih struja;

-

posebne ograničene delove instalacija postavljenih van tovarnog prostora (npr. priključke startera dizel-motora);

-

uređaj za ispitivanje izolacije u smislu stava 9.3.2.51.2 koja sledi.

9.3.2.51.2

U svaku izolovanu distributivnu mrežu postavlja se automatski uređaj sa vizuelnim i zvučnim uzbunjivanjem, kojim se proverava stanje izolacije.

9.3.2.51.3

Prilikom izbora električne opreme koju treba koristiti u eksplozijski ugroženim zonama, u obzir se uzimaju eksplozijska grupa i temperaturni razred, dodeljeni supstanci koja se transportuje u kolonama (15) i (16) Tabele C iz Poglavlja 3.2.

9.3.2.52

Vrsta i mesto ugradnje električne opreme

9.3.2.52.1

(a)

Samo se sledeća oprema sme instalirati unutar teretnih tankova, tankova za višak tereta i utovarnih i istovarnih cevi (uporedivo sa zonom 0):

-

merni, regulacioni i uređaji za uzbunjivanje u protiveksplozivnoj izradi "povišena sigurnost" (EEx (ia)).

(b)

Samo se sledeća oprema sme instalirati unutar pregradaka, prostora u duploj oplati i dvodnu, ili skladišnih prostora (uporedivo sa zonom 1):

-

merni, regulacioni i uređaji za uzbunjivanje, atestirani za bezbednu upotrebu u zoni 1;

-

uređaji za rasvetu u protiveksplozivnoj verziji "nepropaljivo kućište" (EEx d) i "zaštita nadpritiskom" (EEx p);

-

hermetički zatvoreni sonarni uređaji čiji se kablovi, sve do glavne palube, vode kroz čelične cevi debelih zidova na čijim spojevima nema propuštanja gasova iz okoline;

-

kablovi za aktivnu katodnu zaštitu spoljne oplate broda koji se sprovode kroz čelične cevi nalik onima za kablove sonarnih uređaja.

(c)

Samo se sledeća oprema sme instalirati u potpalubnim radnim prostorima unutar tovarnog prostora (uporedivo sa zonom 1):

-

merni, regulacioni i uređaji za uzbunjivanje, atestirani za bezbednu upotrebu u zoni 1;

-

uređaji za rasvetu u protiveksplozivnoj verziji "nepropaljivo kućište" (EEx d) i "zaštita nadpritiskom" (EEx p);

-

pogonski motori ključne opreme, poput balastnih pumpi npr; motori moraju biti atestirani za bezbednu upotrebu u zoni 1.

(d)

Ako kontrolni i zaštitni sistemi električne opreme u smislu stavova (a), (b) i (c) nisu u sigurnosnoj izradi, oni se moraju nalaziti van tovarnog prostora.

(e)

Električna oprema koja se nalazi u tovarnom prostoru na palubi (uporedivo sa zonom 0) mora biti atestirana za bezbednu upotrebu u zoni 1.

9.3.2.52.2

Akumulatori se moraju nalaziti izvan tovarnog prostora.

9.3.2.52.3

(a)

Električna oprema koja se koristi u toku operacija utovara, istovara i ispuštanja gasova dok se brod sidri i nalazi se izvan tovarnog prostora (uporedivo sa zonom 2) mora biti atestirana za upotrebu najmanje u zoni sa ograničenom opasnošću od eksplozije.

(b)

Ova odredba ne primenjuje se na:

(i)

instalacije rasvete u stambenim prostorijama, sa izuzetkom prekidača koji se nalaze u blizini ulaza u ove prostorije;

(ii)

radiotelefonske instalacije postavljene u okviru stambenih prostorija ili kormilarnice;

(iii)

instalacije mobilne ili fiksne telefonije postavljene u okviru stambenih prostorija ili kormilarnice;

(iv)

električne instalacije u stambenim prostorijama, kormilarnici ili radnom prostoru izvan tovarnog prostora, pod sledećim uslovima:

1.

U ovim prostorima instaliran je sistem za ventilaciju koji obezbeđuje nadpritisak od 0.1kPa (0.001 bara) i nijedan prozor ne može se otvoriti; vazdušni usisi sistema za ventilaciju moraju se nalaziti što je moguće dalje, međutim, ne smeju biti na rastojanju manjem od 6.00 m od tovarnog prostora i visini manjoj od 2.00 m u odnosu na palubu;

2.

U prostorima je instaliran sistem za otkrivanje prisustva gasova čiji su senzori postavljeni:

-

na usisnim otvorima sistema za ventilaciju;

-

neposredno uz gornju ivicu praga ulaznih vrata u stambene prostorije i radne prostore;

3.

Koncentracije gasova mere se neprekidno;

4.

Kada koncentracija gasa dostigne 20% od vrednosti donje granice eksplozivnosti, ventilatori se moraju isključiti. U tom slučaju, odnosno kada ne postoji mogućnost održavanja stalnog nadpritiska ili se desi kvar u sistemu za otkrivanje prisustva gasova, električna instalacija koja nije usklađena sa zahtevima iz prethodnog stava (a) mora se isključiti. Ove radnje moraju biti momentalne i automatske. Njih mora slediti uključenje svetala za slučaj opasnosti u stambenih prostorijama, kormilarnici i radnim prostorima. Svetla za slučaj opasnosti moraju biti najmanje za zonu sa ograničenom opasnošću od eksplozije. Na isključivanje moraju da ukažu sredstva za vizuelno i zvučno uzbunjivanje u stambenim prostorijama i kormilarnici;

5.

Sistem za ventilaciju, sistem za otkrivanje prisustva gasova i sredstva za uzbunjivanje koja pripadaju uređaju za isključivanje moraju u potpunosti biti usaglašeni sa zahtevima iz stava (a);

6.

Automatski uređaj za isključivanje podešava se tako da do automatskog isključenja ne može doći u toku plovidbe.

9.3.2.52.4

Električna oprema koja ne ispunjava zahteve sadržane u stavu 9.3.2.52.3 zajedno sa pripadajućim prekidačima označava se crvenom bojom. Isključivanje ovakve opreme vrši se sa centralizovanog mesta na brodu.

9.3.2.52.5

Na električni generator sa stalnim motornim pogonom, koji ne ispunjava zahteve iz stava 9.3.2.52.3, montira se prekidač sposoban da isključi pobudu generatora. U blizini ovog prekidača ističe se posebna tabla sa uputstvom za njegovu upotrebu.

9.3.2.52.6

Utičnice za priključivanje i napajanje signalnih svetala i rasvete za brodska stepeništa trajno se montiraju na brodu i to u blizini signalnog jarbola ili brodskog stepeništa. Uključivanje i isključivanje ovih svetlosnih instalacija ne sme biti moguće kada je utičnica pod naponom. Ove radnje dozvoljavaju su samo kada se utičnica ostavi bez napona.

9.3.2.52.7

Na kvar u napajanju sigurnosne i kontrolne opreme momentalno se mora ukazati generisanjem odgovarajućih vizuelnih i zvučnih signala na mestima gde se sredstva za uzbunjivanje uobičajeno aktiviraju.

9.3.2.53

Uzemljenje

9.3.2.53.1

Metalni delovi električnih uređaja u tovarnom prostoru koji nisu pod naponom, kao i zaštitne metalne cevi ili obloge kablova, pod normalnim radnim uslovima se moraju uzemljiti, ako već nisu svi oni automatski uzemljeni direktnim vezivanjem na metalnu konstrukciju broda.

9.3.2.53.2

Odredbe iz prethodnog stava 9.3.2.53.1 takođe se primenjuju na opremu čiji su radni naponi manji od 50V.

9.3.2.53.3

Nezavisni teretni tankovi, srednji kontejneri za transport rasutog tereta načinjeni od metala i tank-kontejneri moraju se uzemljiti.

9.3.2.53.4

Za IBC ambalažu načinjene od metala i kontejner cisterne, koje se koriste umesto tankova za višak tereta ili tankova za otpadne vode, mora se predvideti mogućnost uzemljavanja.

9.3.2.54-9.3.2.55

(Rezervisano)

9.3.2.56

Električni kablovi

9.3.2.56.1

Svi kablovi koji se postavljaju u tovarni prostor, moraju imati metalnu oblogu.

9.3.2.56.2

Kablovi i utičnice postavljeni unutar tovarnog prostora moraju biti zaštićeni od mehaničkih oštećenja.

9.3.2.56.3

Upotreba nepričvršćenih kablova u tovarnom prostoru je zabranjena. Izuzetak su kablovi samosigurnih električnih kola i napojne linije za signalna svetla, rasvetu na brodskim stepeništima i uronjene pumpe na uljnim separatorima.

9.3.2.56.4

Kablovi za samosigurna električna kola koriste se isključivo u samosigurnim kolima i moraju se odvojiti od kablova koji nisu namenjeni upotrebi u takvim kolima (npr. ne treba ih polagati zajedno u isti snop kablova, niti ih učvršćivati identičnim sponama).

9.3.2.56.5

Na mestima nepričvršćenih kablova namenjenih upotrebi u električnim kolima signalnih svetala i rasvete na brodskim stepeništima, isključivo se moraju nalaziti kablovi sa metalnom oblogom, tipa H 07 RN - F u skladu sa IEC publikacijom-60 245-4 (1994), ili bar kablovi u ekvivalentnoj izradi čiji provodnici imaju površinu poprečnog preseka minimum 1.5 mm2.
Ovi kablovi moraju biti što je moguće kraći a postavljeni tako da se u najvećoj mogućoj meri smanji verovatnoća njihovog oštećivanja.

9.3.2.56.6

Polaganje kablova koji su potrebni električnoj opremi u smislu stava 9.3.2.52.1(b) i (c) prihvata se u pregratcima, prostorima u duploj oplati, dvodnu, skladišnim prostorima i radnim prostorima u potpalublju.

9.3.2.57-9.3.2.59

(Rezervisano)

9.3.2.60

Posebna oprema
Na brodu se mora predvideti oprema za tuširanje, ispiranje očiju i umivanje i to na mestima kojima se direktno pristupa iz tovarnog prostora.

9.3.2.61-9.3.2.70

(Rezervisano)

9.3.2.71

Dozvola za ukrcavanje
Table sa istaknutom zabranom ukrcavanja u skladu sa stavom 8.3.3 moraju biti jasno čitljive sa svake strane broda.

9.3.2.72-9.3.2.73

(Rezervisano)

9.3.2.74

Zabrana pušenja, paljenja i korišćenja vatre ili upotrebe svetlosnih izvora sa otvorenim plamenom

9.3.2.74.1

Table sa istaknutom zabranom pušenja u skladu sa stavom 8.3.4 moraju biti jasno istaknute sa svake strane broda.

9.3.2.74.2

Table na kojima se ukazuje na okolnosti pod kojima zabrana važi postavljaju se u blizini ulaza u prostorije u kojima pušenje, korišćenje vatre ili svetlosnih izvora sa otvorenim plamenom nije uvek zabranjeno.

9.3.2.74.3

U blizini svakog izlaza iz stambenih prostorija i kormilarnice postavljaju se pepeljare.

9.3.2.75-9.3.2.91

(Rezervisano)

9.3.2.92

Izlaz za slučaj opasnosti
Prostori čiji bi ulazi ili izlazi najverovatnije bili delimično ili potpuno uronjeni u oštećenom stanju broda moraju imati izlaz za slučaj opasnosti koji se postavlja na visini minimum 0.10 m u odnosu na vodenu liniju oštećenja. Ovaj zahtev ne primenjuje se na za pramčani pik i krmeni pik.

9.3.2.93-9.3.2.99

(Rezervisano)

9.3.3

Pravila za gradnju tankera tipa N
Pravila u stavovima 9.3.3.0 do 9.3.3.99 primenjuju se na gradnju tankera tipa N.

9.3.3.0

Materijali za gradnju

9.3.3.0.1

(a)

Trup broda i teretni tankovi grade se od brodskog čelika ili drugog metala sa bar ekvivalentnim svojstvima.
Nezavisni teretni tankovi smeju se graditi i od drugih materijala pod uslovom da ti materijali poseduju bar ekvivalentna mehanička svojstva i otpornost na efekte izazvane temperaturnim promenama i dejstvom vatre.

(b)

Svaki deo broda, svaka instalacija ili deo opreme koji može doći u dodir sa teretom pravi se od materijala na koje teret neće opasno uticati i koji neće prouzrokovati njegovo razlaganje ili takvu reakciju u kojoj bi došlo do stvaranja štetnih ili opasnih produkata.

(c)

Unutrašnji parovodi i cevi kroz koje se vrši ispuštanje gasova moraju se zaštititi od erozije.

9.3.3.0.2

Osim gde je to izričito dozvoljeno stavom 9.3.3.0.3 koji sledi ili sertifikatom o odobrenju, zabranjuje se upotreba drveta, aluminijumskih legura ili plastičnih materijala unutar tovarnog prostora.

9.3.3.0.3

(a)

Upotreba drveta, aluminijumskih legura ili plastičnih materijala unutar tovarnog prostora dozvoljava se samo za:

-

brodska stepeništa i spoljne merdevine;

-

pokretne komade opreme (upotreba aluminijumskih mernih šipki dozvoljena je, međutim, samo ako one imaju mesingano podnožje ili neku drugu vrstu zaštite kojom se izbegava pojava varničenja);

-

Uklinjavanje teretnih tankova nezavisnih od brodskog trupa, instalacija i opreme;

-

jarbole i sličnu drvenu građu;

-

delove motora;

-

delove električnih instalacija;

-

uređaje za utovar i istovar;

-

poklopce kutija smeštenih na palubi.

(b)

Upotreba drveta ili plastičnih materijala unutar tovarnog prostora dozvoljava se samo za:

-

podupirače, odbojnike i odstojnike svih vrsta.

(c)

Upotreba plastičnih materijala ili gume unutar tovarnog prostora dozvoljava se samo za:

-

oblaganje teretnih tankova i utovarnih i istovarnih creva;

-

sve vrste zaptivača (npr. za poklopce grotla);

-

električne kablove;

-

utovarna i istovarna creva;

-

izolaciju teretnih tankova i utovarnih i istovarnih creva.

(d)

Sa izuzetkom nameštaja, svi materijali koji su trajno postavljeni u stambene prostorije i kormilarnicu, ne smeju biti lako zapaljivi. U slučaju da ih zahvati plamen, oni ne smeju otpuštati opasne količine zagušljivih isparenja ili otrovnih gasove u.

9.3.3.0.4

Boja koja se koristi u tovarnom prostoru ne sme biti podložna stvaranju varnica prilikom udara u tom bojom obojene predmete.

9.3.3.0.5

Upotreba plastičnih materijala u izradi brodskih čamaca za spasavanje dozvoljava se samo ako ti materijali nisu lako zapaljivi.

9.3.3.1 - 9.3.3.7

(Rezervisano)

9.3.3.8

Klasifikacija

9.3.3.8.1

Tanker se gradi pod nadzorom priznatog klasifikacionog društva, saglasno pravilima tog društva utvrđenim za najvišu klasu, i tanker se klasifikuje kao takav.
Uslovi propisani odgovarajućom klasom moraju biti zadovoljeni sve do sledećeg tehničkog pregleda broda.
Priznato klasifikaciono društvo izdaje sertifikat kojim se potvrđuje da brod zadovoljava sva pravila gradnje navedena u ovom odeljku.
Podaci o projektovanom pritisku i ispitnom pritisku unose se u sertifikat.
Ukoliko se sigurnosni ventili brodskih teretni tankovi otvaraju na različitim pritiscima, u sertifikat se moraju uneti podaci o projektovanom i ispitnom pritisku svakog od tih teretnih tankova.
Priznato klasifikaciono društvo sastavlja sertifikat uz napomenu o svim opasnim materijama koje se smeju transportovati brodom na koji se sertifikat odnosi (takođe pogledati stavu 1.16.1.2.5).

9.3.3.8.2

Tehnički pregled teretnih pumpnih stanica obavlja priznato klasifikaciono društvo uvek kada se sertifikat o odobrenju mora obnoviti, ili tokom treće godine punovažnosti ovog sertifikata. Ovaj pregled, u najužem obimu, mora obuhvatati:

-

tehnički pregled kompletnog sistema radi uvida u njegovo stanje, otkrivanja korozije ili curenja, te prerada sistema za koje nisu postojala odobrenja;

-

proveru stanja sistema za otkrivanje prisustva gasova u teretnim pumpnim stanicama.

Sertifikati o obavljenim tehničkim pregledima, koje potpisuje priznato klasifikaciono društvo s obzirom na nalaze pregleda teretnih pumpnih stanica, čuvaju se na brodu. Ovi sertifikati moraju, u najužem obimu, sadržati pojedinosti u vezi sa gorepomenutim pregledom, nalaze, kao i datum vršenja pregleda.

9.3.3.8.3

Stanje sistema za otkrivanje prisustva gasova u smislu stava 9.3.3.52.3(b) proverava priznato klasifikaciono društvo uvek kada se sertifikat o odobrenju mora obnoviti, ili tokom treće godine punovažnosti ovog sertifikata. Sertifikat, koji potpisuje priznato klasifikaciono društvo, čuva se na brodu.

9.3.3.8.4

Stavovi 9.3.3.8.2 i 9.3.3.8.3, odredbe u vezi sa sistemom za otkrivanje prisustva gasova, ne primenjuju se na brodove otvorenog tipa N.

9.3.3.9

(Rezervisano)

9.3.3.10

Zaštita od prodiranja gasova

9.3.3.10.1

Brod se projektuje na takav način da se onemogući prodiranje gasova u stambene prostorije i radne prostore.

9.3.3.10.2

Van tovarnog prostora, donje ivice otvora za vrata na poprečnim zidovima brodskog nadgrađa i pražnice grotla kroz koja se silazi u potpalublje moraju imati visinu ne manju od 0.50 m u odnosu na palubu.
Ovaj zahtev ne mora biti ispoštovan ako se zid nadgrađa ka tovarnom prostoru pruža od jedne do druge strane broda i na njemu postoje vrata sa pragovima visine ne manje od 0.50 m u odnosu na palubu. Visina ovog zida ne sme biti manja od 2.00 m. U tom slučaju donje ivice otvora za vrata na poprečnim zidovima brodskog nadgrađa i pražnice pristupnih grotla iza zida moraju imati visinu ne manju od 0.10 m u odnosu na palubu. Međutim, pragovi vrata mašinskog prostora i pražnice njegovih pristupnih grotla uvek moraju imati visinu ne manju od 0.50 m.

9.3.3.10.3

Unutar tovarnog prostora, donje ivice otvora za vrata na poprečnim zidovima brodskog nadgrađa moraju imati visinu ne manju od 0.50 m u odnosu na palubu. Pragovi grotla i ventilacioni otvori prostorija koje se nalaze u potpalublju takođe moraju biti na visini minimum 0.50 m u odnosu na palubu. Ovaj zahtev ne primenjuje se na pristupne otvore prostora u duploj oplati ili dvodna.

9.3.3.10.4

U linicama i nogobranima moraju postojati dovoljno veliki otvori koji se nalaze neposredno iznad palube.

9.3.3.10.5

Prethodno navedene stavove 9.3.3.10.1 do 9.3.3.10.4 ne primenjuju se na brodove otvorenog tipa N.

9.3.3.11

Skladišni prostori i teretni tankovi

9.3.3.11.1

(a)

Najveći dozvoljeni kapacitet teretnog tanka određuje se na osnovu sledeće tabele:

U gornjoj tabeli, L x B x H predstavlja proizvod glavnih dimenzija tankera, datih u metrima (prema sertifikatu o merenju), gde je:
L = ukupna dužina trupa;
B= najveća širina trupa;
H = najkraće vertikalno rastojanje između vrha kobilice i najniže tačke palube na boku broda (teorijska visina broda) unutar tovarnog prostora.
U slučaju brodova sa kovčegom, H se zamenjuje sa H', gde se H' dobija iz sledeće formule:

gde je:
ht - visina kovčega (rastojanje između palube tog prostora i glavne palube mereno na boku prostora na L/2);
bt - širina kovčega;
lt - dužina kovčega.

(b)

Prilikom projektovanja teretnih tankova u obzir se mora uzeti relativna gustina supstanci koje treba transportovati u njima. Najveća dozvoljena relativna gustina navodi se u sertifikatu o odobrenju.

(c)

Kada se za brod predviđaju tankovi pod pritiskom, ovi tankovi projektuju se za radni pritisak od 400kPa (4 bara).

(d)

Kod brodova čija dužina nije veća od 50.00 m, dužina nijednog teretnog tanka ne sme preći 10.00 m; i
Kod brodova čija je dužina veća od 50.00 m, dužina nijednog teretnog tanka ne sme preći 0.20 L.
Ova odredba ne primenjuje se na brodove sa ugrađenim nezavisnim cilindričnim tankovima kod kojih je odnos njihovih dužine i prečnika manji ili jednak od 7.

9.3.3.11.2

(a)

teretni tankovi nezavisni od brodskog trupa pričvršćuju se radi sprečavanja njihovog pomeranja.

(b)

kapacitet usisnog okna ograničava se na maksimum 0.10 m3.

9.3.3.11.3

(a)

Teretni tankovi odvajaju se od stambenih prostorija, mašinskog prostora i radnih prostora izvan tovarnog prostora u potpalublju, ili od krajeva broda ako takve stambene prostorije, mašinski ili radni prostor ne postoje, pregratcima širine ne manje od 0.60 m. U slučaju da su teretni tankovi instalirani u brodsko skladište, između takvih tankova i ivičnih pregrada koje odvajaju skladišni prostor od ostatka broda mora se predvideti prostor širine ne manje od 0.50 m. U ovom slučaju, izolovana ivična pregrada koja zadovoljava definiciju Klase "A-60" prema Uredbi 3 Poglavlja II-2 SOLAS 74 smatra se ekvivalentom pregratka. U slučaju tankova pod pritiskom, rastojanje od 0.50 m sme se smanjiti na 0.20 m.

(b)

Mora se predvideti mogućnost tehničkog pregleda skladišnih prostora, pregradaka i teretnih tankova.

(c)

Mora se predvideti mogućnost ventilacije svih delova tovarnog prostora. U tu svrhu moraju se predvideti sredstva za nadzor u njima prisutne atmosfere i otkrivanje prisustva gasova u njoj.

9.3.3.11.4

Pregrade koje oivičavaju teretne tankove, pregratci i skladišni prostori moraju biti vodonepropusni. Teretni tankovi i pregrade koje oivičavaju teretni prostor ne smeju imati otvore ili prolaze u potpalublju.
Kroz pregradu između mašinskog prostora i pregratka ili radnog prostora unutar tovarnog prostora, ili između mašinskog prostora i skladišnog prostora smeju se načiniti prolazi pod uslovom poštovanja odredaba stava 9.3.3.17.5.
Kroz pregradu između teretnog tanka i teretne pumpne stanice u potpalublju smeju se načiniti prolazi pod uslovom poštovanja odredaba stava 9.3.3.17.6. Kroz pregrade između teretnih tankova smeju se načiniti prolazi pod pretpostavkom da se istovarne cevi pripajaju na tank kojem pripadaju preko sigurnosnog uređaja za zatvaranje. Za ove uređaje mora postojati opcija aktiviranja sa palube.

9.3.3.11.5

Prostori u duploj oplati i dvodna uređuju se za punjenje isključivo vodenim balastom. Međutim, dvodna se smeju iskoristiti kao tankovi za pogonsko gorivo broda pod pretpostavkom da su zadovoljene odredbe stava 9.3.3.32.

9.3.3.11.6

(a)

Pregradak, središnji deo pregratka ili neki drugi potpalubni deo tovarnog prostora sme se urediti kao radni prostor pod pretpostavkom da se njegove ivične pregrade vertikalno pružaju do dna. Ovakvom radnom prostoru pristupa se isključivo sa palube.

(b)

Takav radni prostor mora biti vodonepropustan, sa izuzetkom njegovih pristupnih grotla i ulaznih ventilacionih otvora.

(c)

Nijedna utovarna ili istovarna cev ne sme se postaviti unutar radnog prostora u smislu prethodno navedenog stava 9.3.3.11.4.
Utovarne i istovarne cevi smeju se postaviti unutar teretnih pumpnih stanica u potpalublju samo kada je to u saglasnosti sa odredbama stava 9.3.3.17.6.

9.3.3.11.7

U slučaju tankera sa dvostrukom oplatom kod kojih se teretni tankovi izvode oblikovanjem same brodske konstrukcije tj. njihovim integrisanjem u samu konstrukciju, ili kada su teretni tankovi izvedeni nezavisno od brodske konstrukcije i naknadno ugrađeni u skladišni prostor, razmak između brodskog zida i zida teretnog tanka ne sme biti manji od 0.60 m.
Razmak između brodskog dna i dna teretnih tankova ne sme biti manji od 0.50 m. Razmak se sme smanjiti na 0.40 m ispod kartera pumpi.
Vertikalni razmak između usisnog okna teretnog tanka i struktura na na dnu ne sme biti manji od 0.10 m.
Kada se trup u tovarnom prostoru gradi kao dupla oplata, a u skladišnom prostoru se instaliraju nezavisni teretni tankovi, prethodno navedene vrednosti primenjuju se na duplu oplatu. Ukoliko u ovom slučaju nije izvodljivo postići najmanje vrednosti u smislu stava 9.3.3.11.9 koje su u vezi sa vršenjem tehničkih pregleda nezavisnih tankova, mora se omogućiti lako pomeranje tih tankova u svrhu obavljanja tog pregleda.

9.3.3.11.8

U slučaju da se radni prostori nalaze unutar tovarnog prostora u potpalublju, ovi prostori uređuju se na takav način da im se može lako pristupati i da osobama koje nose zaštitnu odeću i aparate za disanje dozvoljavaju bezbednu manipulaciju servisnom opremom koja se tu nalazi. Oni se projektuju na takav način da ne mogu nastati poteškoće prilikom evakuacije povređenih ili osoba koje su izgubile svest iz prostora, i pomoću trajno pričvršćene opreme ako je to potrebno.

9.3.3.11.9

Pregraci, prostori u duploj oplati, dvodna, teretni tankovi, skladišni prostori i ostali pristupačni delovi tovarnog prostora uređuju se na takav način da im se može lako pristupati radi vršenja njihovog tehničkog pregleda ili čišćenja. Dimenzije otvora, sa izuzetkom onih ka prostorima u duploj oplati ili dvodnu čiji se niti jedan zid ne graniči teretnim tankovima, moraju biti dovoljne da osoba koja nosi aparat za disanje može bez poteškoće ulaziti u prostor ili iz njega izlaziti. Najmanja površina poprečnog preseka jednog ovakvog otvora mora biti 0.36 m2, a najmanja dužina njegove bočne ivice, 0.50 m. Ovi otvori projektuju se na takav način da ne mogu nastati poteškoće prilikom evakuacije povređenih ili osoba koje su izgubile svest sa dna prostora u koji omogućavaju pristup, i pomoću trajno pričvršćene opreme ako je to potrebno. U ovim prostorima, širina slobodnog uvara ne sme biti manja od 0.50 m u sektoru sa takvom namenom. U dvodnu se ova vrednost sme smanjiti na 0.45 m.
Teretni tankovi mogu imati kružne otvore prečnika ne manjeg od 0.68 m.

9.3.3.11.10

Stav 9.3.3.11.6(c) ne primenjuje se na brodove otvorenog tipa N.

9.3.3.12

Ventilacija

9.3.3.12.1

Svaki od skladišnih prostora mora imati dva otvora čiji su veličina i položaj takvi da dozvoljavaju efikasnu ventilaciju svih delova prostora. Ako takvih otvora nema, mora se predvideti mogućnost punjenja skladišnog prostora inertnim gasom ili suvim vazduhom.

9.3.3.12.2

Sistemi za ventilaciju predviđaju se u prostorima u duploj oplati i dvodnu tovarnog prostora koji nisu predviđeni za punjenje vodenim balastom, u skladišnim prostorima i pregratcima.

9.3.3.12.3

Za svaki radni prostor koji se nalazi unutar tovarnog prostora u potpalublju predviđa se sistem za prinudnu ventilaciju, snage dovoljne da se za jedan čas, kroz radni prostor koji se provetrava, ostvari protok količine vazduha čija je zapremina jednaka bar dvadesetostrukoj zapremini tog prostora.
Izduvni kanali sistema za ventilaciju moraju se nalaziti do 50 mm iznad dna radnog prostora. Ulazi svežeg vazduha moraju se nalaziti u gornjem delu, na visini minimum 2.00 m u odnosu na palubu, na rastojanju ne manjem od 2.00 m od otvora teretnih tankova, odnosno ne manjem od 6.00 m od ispusta sigurnosnih ventila.
Cevni nastavci koji mogu zatrebati, smeju biti zglobni.
Na brodove otvorenog tipa N dovoljno je postaviti odgovarajuće instalacije bez ventilatora.

9.3.3.12.4

Mora se predvideti mogućnost ventilacije stambenih prostorija i radnih prostora.

9.3.3.12.5

Ventilatori koji se koriste u tovarnom prostoru moraju biti izrađeni da ne oslobađaju varnica prilikom kontakata lopatica propelera sa kućištem, niti stvaranja statičkog elektriciteta.

9.3.3.12.6

Do ulaznih otvora sistema za ventilaciju moraju se postaviti tablice sa navedenim uslovima pod kojima se ti otvori zatvaraju. Na sve ulazne otvore sistema za ventilaciju stambenih prostorija i radnih prostora preko kojih se uzima vazduh iz spoljašnjosti, montiraju se protivpožarne zaklopke. Takvi ulazni otvori moraju se nalaziti na rastojanju ne manjem od 2.00 m od tovarnog prostora.
Ulazni otvori sistema za ventilaciju radnih prostora unutar tovarnog prostora u potpalublju smeju se nalaziti unutar takvog prostora.

9.3.3.12.7

Prigušnice plamena propisane u stavovima 9.3.3.20.4, 9.3.3.22.4, 9.3.3.22.5 i 9.3.3.26.4 moraju posedovati tipski sertifikat koji u tu svrhu izdaju nadležni organi.

9.3.3.12.8

Prethodni stavovi 9.3.3.12.5, 9.3.3.12.6 i 9.3.3.12.7 ne primenjuju se na brodove otvorenog tipa N.

9.3.3.13

Stabilitet (uopšteno)

9.3.3.13.1

Sačinjavanje dokaza o dovoljnom stabiliteta je obaveza. Ovaj dokaz ne zahteva se za brodove sa teretnim tankovima čija širina nije veća od 0.70B.

9.3.3.13.2

Osnovne vrednosti koje se koriste prilikom proračuna stabiliteta, to su težina praznog broda i položaj njegovog težišta, određuju se bilo pomoću eksperimenta nakretanja, bilo detaljnim izračunavanjem mase i momenta. U ovom drugom slučaju težina praznog broda proverava se odgovarajućim testom, uz granice odstupanja ±5% između vrednosti za masu određene računskim putem i istisnine određene očitavanjem gaza.

9.3.3.13.3

Dokaz o dovoljnom stabilitetu sačinjava se za sve faze utovara i istovara, kao i po završetku poslednje faze utovara.
U slučaju brodova sa nezavisnim teretnim tankovima i brodova sa dvostrukom oplatom gde su teretni tankovi integrisani u brodsku konstrukciju, sposobnost plutanja nakon oštećenja dokazuje se pod najnepovoljnijim uslovima opterećenja broda. U tu svrhu, određuje se proračunati dokaz o dovoljnom stabilitetu za kritične međufaze naplavljivanja i za poslednju fazu naplavljivanja. Negativne vrednosti stabiliteta u međufazama naplavljivanja smeju se prihvatiti samo ako u nastavku opsega krive kraka i momenta stabiliteta u oštećenom stanju, stabilitet pokazuje odgovarajuće pozitivne vrednosti.

9.3.3.14

Stabilitet (u neoštećenom stanju)

9.3.3.14.1

U slučaju brodova sa nezavisnim teretnim tankovima i brodova sa dvostrukom oplatom gde su teretni tankovi integrisani u brodsku konstrukciju, mora se postići puno poštovanje zahteva za stabilitetom u neoštećenom stanju koji proizilaze iz proračuna stabilitet u oštećenom stanju.

9.3.3.14.2

U slučaju brodova sa teretnim tankovima širine veće od 0.70B, sačinjava se dokaz da su zadovoljeni sledećih zahtevi u vezi sa stamilitetom:

(a)

Od ulaska krive kraka i momenta stabiliteta u opseg pozitivnih vrednosti pa sve do momenta uranjanja prvog vodopropusnog otvora, veličina kraka momenta stabiliteta (GZ), koja se očitava na ordinati, ne sme biti manja od 0.10 m;

(b)

Površina oblasti ispod pozitivnog dela krive kraka i momenta stabiliteta do potapanja prvog vodopropusnog otvora, kao i u svakom drugom slučaju nakretanja pod uglom manjim od ili jednakim sa 270, ne sme biti manja od 0.024 m·rad;

(c)

Visina metacentra (GM) ne sme biti manja od 0.10 m.
Zahteva se da svi prethodni uslovi budu ispunjeni, pri čemu treba imati na umu uticaj svih slobodnih površi tečnosti u tankovima u toku svake od faza utovara i istovara.

9.3.3.15

Stabilitet (u oštećenom stanju)

9.3.3.15.1

U slučaju brodova sa nezavisnim teretnim tankovima i brodova sa dvostrukom oplatom gde su teretni tankovi integrisani u brodsku konstrukciju, u obzir se uzimaju sledeće pretpostavke o stanju oštećenog broda:

(a)

(b)

(c)

Pretpostavlja se da su sve pregrade unutar oštećene oblasti i same pretrpele oštećenja, što znači da se položaj pregrada bira na takav način da se osigura plutanje broda nakon naplavljivanja dva ili više susednih odeljaka u podužnom pravcu.
Primenjuju se sledeće odredbe:

-

U slučaju oštećenja dna, pretpostavlja se da su i sva susedna odeljenja oštećenog prostora u poprečnom pravcu broda takođe naplavljena;

-

Donja ivica svakog od vodopropusnih otvora (npr. vrata, prozora, prilaza grotlima itd.), u krajnjoj fazi naplavljivanja mora biti na visini minimum 0.10 m u odnosu na vodenu liniju naplavljivanja;

-

U opštem slučaju, pretpostavlja se propustljivost od 95%. U slučaju da se izračuna da je prosečna propustljivost svakog odeljenja manja od 95%, tako dobijena vrednost sme se koristiti umesto pretpostavljene vrednosti.

Međutim, usvajaju se sledeće najmanje vrednosti:

Samo u slučaju glavnog mašinskog prostora u obzir se uzima standard za jedno odeljenje tj. pretpostavlja se da granične pregrade mašinskog prostora nisu oštećene.

9.3.3.15.2

U ravnotežnom položaju (završna faza naplavljivanja), ugao nakretanja ne sme biti veći od 12o. Vodopropusni otvori ne smeju se naplavljivati pre ulaska u ravnotežni položaj. Ako su takvi otvori uronjeni pre ove tačke, prostori u koje oni omogućavaju pristup smatraju se, u svrhu proračuna stabiliteta, naplavljenima.
Pozitivni deo krive kraka i momenta momenta stabiliteta po dostizanju ravnotežnog položaja mora imati maksimum koji je veći od ili bar jednak sa 0.05 m, gde je ujedno površina oblasti ispod krive kraka i momenta stabiliteta veća od ili bar jednaka sa 0.0065 m·rad. Najmanje vrednosti stabiliteta moraju biti zadovoljene do uranjanja prvog vodopropusnog otvora, kao i u svakom drugom slučaju nakretanja pod uglom manjim od ili jednakim sa 27o. Ako su vodopropusni otvori uronjeni pre ove tačke, prostori u koje oni omogućavaju pristup smatraju se, u svrhu proračuna stabiliteta, naplavljenima.

9.3.3.15.3

Ako je otvore kroz koje može da dođe do dodatnog naplavljivanja neoštećenih odeljenja moguće zatvoriti tako da oni ne propuštaju vodu, uređaji za zatvaranje obeležavaju se kao takvi.

9.3.3.15.4

U slučaju da postoje otvori za poprečno ili vertikalno naplavljivanje radi smanjivanja asimetričnosti naplavljivanja, vreme za kompenzaciju ne sme prelaziti 15 minuta, ako se u toku međufaza naplavljivanja pokaže da postoji dovoljan stabilitet.

9.3.3.16

Mašinski prostori

9.3.3.16.1

Pogonski brodski motori sa unutrašnjim sagorevanjem kao i motori sa unutrašnjim sagorevanjem koji služe za pokretanje pomoćne mašinerije moraju se nalaziti izvan tovarnog prostora. Ulazi u mašinske prostore i ostali otvori tih prostora moraju se nalaziti na rastojanju ne manjem od 2.00 m od tovarnog prostora.

9.3.3.16.2

Mašinskim prostorima pristupa se sa palube; ulazi u mašinske prostore ne smeju biti okrenuti ka tovarnom prostoru. U slučaju da se vrata prostora ne nalaze u nišama čija je dubina jednaka najmanje širini tih vrata, šarke moraju biti okrenute ka tovarnom prostoru.

9.3.3.16.3

Stav 9.3.3.16.2, poslednja rečenica, ne primenjuje se na brodove za snabdevanje i uljne separatore.

9.3.3.17

Stambeno nadgrađe i radni prostori

9.3.3.17.1

Stambeno nadgrađe i kormilarnica moraju se nalaziti izvan tovarnog prostora, ispred pramčane vertikalne ravni, ili prema krmi od krmene vertikalne ravni koja oivičava potpalubni deo tovarnog prostora. Prozori kormilarnice koji se nalaze na visini minimum 1.00 m smeju biti nagnuti ka napred.

9.3.3.17.2

Ulazi u prostorije i otvori nadgrađa ne smeju biti okrenuti ka tovarnom prostoru. Šarke vrata koja se otvaraju ka spoljašnjosti i ne nalaze se u nišama dubine jednake najmanje širini vrata, moraju biti okrenute ka tovarnom prostoru.

9.3.3.17.3

Za ulaze sa palube i otvore prostora koji su izloženi vremenskim uticajima mora se predvideti mogućnost njihovog zatvaranja. Na ulazima u takve prostore ističe se sledeće upozorenje:

Ne otvarati u toku utovara i istovara bez dozvole zapovednika.
Smesta zatvoriti.

9.3.3.17.4

Ulazi i prozori nadgrađa koji se mogu otvarati, kao i ostali otvori ovih prostora moraju se nalaziti na rastojanju ne manjem od 2.00 m od tovarnog prostora. Nijedna vrata, odnosno prozor kormilarnice ne smeju se nalaziti na rastojanju manjem od 2.00 m od tovarnog prostora, osim kada ne postoji direktna veza između kormilarnice i stambenih prostorija.

9.3.3.17.5

(a)

Pogonske osovine kaljužnih i pumpi za vodeni balast smeju prolaziti kroz pregradu između radnog prostora i mašinskog prostora pod pretpostavkom da je radni prostor uređen u saglasnosti sa stavom 9.3.3.11.6.

(b)

Za prolaze kroz pregradu mora postojati odobrenje priznatog klasifikacionog društva. Oni ne smeju propuštati gasove.

(c)

Sva za rad neophodna uputstva moraju biti istaknuta.

(d)

Prolazi kroz pregradu između mašinskog prostora i radnog prostora u tovarnom prostoru i pregradu između mašinskog prostora i skladišnih prostora mogu biti predviđeni za provlačenje električnih kablova, hidrauličnih linija i mernih cevi raznih regulacionih, kontrolnih i sistema za uzbunjivanje pod uslovom da ih je odobrilo priznato klasifikaciono društvo. Nijedan od ovih prolaza ne sme propuštati gasove. Prolazi kroz pregradu zaštićenu od vatre "A-60" izolacijom u skladu sa Uredbom 3 Poglavlja II-2 iz SOLAS 74, moraju imati ekvivalentnu zaštitu od vatre.

(e)

Cevi smeju prolaziti kroz pregradu između mašinskog prostora i radnog prostora u tovarnom prostoru, ako su to cevi između mašinske opreme koja se nalazi u mašinskom prostoru i radnog prostora koje u svom delu kroz radni prostor nemaju otvore i za koje su na pregradi u mašinskom prostoru predviđeni uređaji za zatvaranje.

(f)

I pored stava 9.3.3.11.4, cevi iz mašinskog prostora smeju prolaziti kroz radni prostor unutar tovarnog prostora, pregradak, skladišni ili prostor u duploj oplati pod uslovima da njihovi delovi kroz radni prostor, pregradak, skladišni ili prostor u duploj oplati imaju profil sa debelim zidom i da na njima nema prirubnica ili otvora.

(g)

U slučaju da pogonska osovina pomoćne mašinerije prolazi kroz zid iznad palube, prolaz za tu osovinu ne sme propuštati gasove.

9.3.3.17.6

Radni prostor koji se nalazi unutar tovarnog prostora ne sme se koristiti u svojstvu teretne pumpne stanice sistema za utovar i istovar, osim:

-

u slučaju da je teretna pumpna stanica odvojena od mašinskog prostora ili radnog prostora izvan tovarnog prostora pregratkom, pregradom zaštićenom od vatre "A-60" izolacijom u skladu sa Uredbom 3 Poglavlja II-2 iz SOLAS 74, nekim drugim radnim prostorom ili skladišnim prostorom;

-

u slučaju da "A-60" pregrada koja se zahteva u gornjem stavu nema prolaze u smislu stava 9.3.3.17.5(a);

-

u slučaju da se izduvni otvori ventilacionog sistema nalaze na rastojanju ne manjem od 6.00 m od ulaza i ostalih otvora stambenih prostorija i radnih prostora izvan tovarnog prostora;

-

u slučaju da se pristupna grotla i ulazni otvori ventilacionih sistema mogu zatvoriti spolja;

-

u slučaju da su na sve utovarne i istovarne cevi, kao i na cevi sistema za isušivanje tankova, na usisnoj strani pumpe, neposredno uz pregradu u pumpnoj stanici, postavljeni uređaji za zatvaranje. Sve potrebno upravljanje regulacionim i kontrolnim uređajima, uključivanje pumpi i regulacija protoka tečnosti vrši se sa palube;

-

u slučaju da je kaljuža pumpne stanice opremljena uređajem za merenje nivoa ispunjenosti koji aktivira sredstva za vizuelno i zvučno uzbunjivanje u kormilarnici pri svakoj akumulaciji tečnosti u njoj;

-

u slučaju da je za pumpnu stanicu predviđen stalni sistem za otkrivanje prisustva gasova koji automatski, posredstvom senzora sa direktnim merenjem, ukazuje na prisustvo eksplozivnih gasova ili nedostatak kiseonika i koji aktivira sredstva za vizuelno i zvučno uzbunjivanje čim koncentracija gasa dostigne 20% vrednosti donje granice eksplozivnosti. Senzori ovog sistema postavljaju se na prikladna mesta pri dnu i direktno ispod palube.
Merenje mora biti neprekidno.
Sredstva za vizuelno i zvučno uzbunjivanje instaliraju se u kormilarnici i teretnoj pumpnoj stanici, i kada dođe do njihovog aktiviranja, isključuje se sistem za utovar i istovar. Informacija o kvaru u sistemu za otkrivanje prisustva gasova bez odlaganja se mora proslediti kormilarnici i palubnom prostoru putem sredstava za vizuelno i zvučno uzbunjivanje;

-

u slučaju da kapacitet sistema za ventilaciju, propisanog stavom 9.3.3.12.3, nije manji od 30 promena zapremine vazduha ekvivalentne zapremini provetravanog radnog prostora po jednom času.

9.3.3.17.7

Na ulazu u pumpnu stanicu ističe se sledeće upozorenje:

Pre ulaska u teretnu pumpnu stanicu
proveriti da li postoji prisustvo gasova
i ima li dovoljno kiseonika.
Ne otvarati vrata i ulazne otvore
bez dozvole zapovednika.
Smesta se udaljiti u slučaju uzbune.

9.3.3.17.8

Stavovi 9.3.3.17.5 (g), 9.3.3.17.6 i 9.3.3.17.7 ne primenjuju se na brodove otvorenog tipa N.
Stav 9.3.3.17.2, poslednja rečenica, 9.3.3.17.3, poslednja rečenica i 9.3.3.17.4 ne primenjuju se na brodove za snabdevanje i uljne separatore.

9.3.3.18

Postrojenje za inertizaciju
U slučaju kada se propisuje inertizacija ili anti-oksidaciona zaštita tereta upotrebom nekog protektivnog gasa, brod se oprema sistemom za inertizaciju.
Ovaj sistem mora biti tehnički sposoban da održava stalni nadpritisak od najmanje 7kPa (0.07 bara) u prostoru koji se treba inertizovati. Osim toga, sistem za inertizaciju ne sme doprineti povećanju pritiska u teretnom tanku u meri u kojoj bi ukupni pritisak u tanku bio veći od vrednosti na koju je podešen sigurnosni ventil tanka. Vakuumski sigurnosni ventil podešava se na vrednost od 3.5 kPa.
Količina inertizacionog gasa dovoljna za operaciju utovara ili istovara broda nosi se ili proizvodi na samom brodu ako nije moguće dobiti je sa kopna. Osim toga, na brodu se mora nalaziti i dovoljna dodatna količina inertizacionog gasa namenjena kompenzaciji normalnih gubitaka u toku transporta.
Prostorije koje treba inertizovati opremaju se priključcima za uvođenje inertizacionog gasa i sistemom za nadzor, tako da se trajno osigura prisustvo ispravne atmofere u njima.
Kada pritisak ili koncentracija gasne faze inertizacionog gasa padne ispod zadate vrednost, ovaj nadzorni sistem mora aktivirati sredstva za vizuelno i zvučno uzbunjivanje u kormilarnici. U slučaju da u kormilarnici nema prisutnih članova posade, signali za uzbunjivanje moraju se sprovesti do mesta gde će ih neko od članova posade primetiti.

9.3.3.19

(Rezervisano)

9.3.3.20

Uređenje pregradaka

9.3.3.20.1

Pregratcima ili njihovim odeljenjima preostalim po uređenju radnog prostora u skladu sa stavom 9.3.3.11.6, pristupa se kroz pristupno grotlo.
Ako je, međutim, pregradak povezan sa nekim prostorom u duploj oplati, dovoljno je da mu se može pristupiti iz tog prostora. Poslednja rečenica stava 9.3.2.10.3 ostaje u važnosti za otvore kroz koje se pristupa prostoru u duploj oplati na palubi. U tom slučaju radi se priprema za potencijalni nadzor pregratka sa namerom da se sa palube može saznati da li je on prazan ili ne.

9.3.3.20.2

Mora se predvideti mogućnost punjenja, odnosno pražnjenja pregradaka upumpavanjem, odnosno ispumpavanjem vode. Punjenje ne sme trajati duže od 30 minuta. Ovi zahtevi ne primenjuju se kada je pregrada između mašinskog prostora i pregratka zaštićena od vatre "A-60" izolacijom u skladu sa Uredbom 3 Poglavlja II-2 iz SOLAS 74.
U pregratcima se ne smeju montirati ulazni ventili.

9.3.3.20.3

Ne sme postojati nijedna trajno pričvršćena cev kojom bi pregradak bio povezan sa ostalim cevnim sistemima na brodu izvan tovarnog prostora.

9.3.3.20.4

Na ventilacione otvore pregradaka montiraju se prigušnice plamena.

9.3.3.20.5

Prethodni stav 9.3.3.20.4 ne primenjuje se na brodove otvorenog tipa N.
Prethodni stav 9.3.3.20.2 ne primenjuje se na brodove za snabdevanje i uljne separatore.

9.3.3.21

Sigurnosne i kontrolne instalacije

9.3.3.21.1

Za svaki od teretnih tankova predviđa se sledeća oprema:

(a)

oznaka unutar tanka za ukazivanje na nivo tečnosti koji odgovara njegovom 97%-nom ispunjenju;

(b)

merač nivoa;

(c)

uređaj za uzbunjivanje zbog visokog nivoa, koji se aktivira najkasnije kada tečnost dostigne nivo koji odgovara 90%-nom ispunjenju tanka;

(d)

senzor visokog nivoa, koji pokreće sistem za zaštitu od prelivanja kada tečnost dostigne nivo koji odgovara 97.5%-nom ispunjenju tanka;

(e)

instrument za merenje pritiska parne faze unutar tanka;

(f)

instrument za merenje temperature tereta, ako se u koloni (9) Tabele C iz Poglavlja 3.2 zahteva grejna instalacija, ili ako se u koloni (20) iste tabele zahteva mogućnost grejanja tereta, ili ako je naznačena najveća temperatura;

(g)

zatvoreni ili delimično zatvoreni priključak za uređaj za uzorkovanje i/ili najmanje jedan otvor za uzorkovanje kako se zahteva u koloni (13) Tabele C iz Poglavlja 3.2.

9.3.3.21.2

Kada se određuje procenat do kojeg je tank ispunjen, dozvoljava se greška ne veća od 0.5%. Ovaj procenat računa se na osnovu ukupnog zapreminskog kapaciteta teretnog tanka, uključujući tu i njegov ekspanzioni prostor.

9.3.3.21.3

Merni krug merača nivoa mora biti takav da se očitavanja dobijenih vrednosti merenja mogu vršiti sa pojedinačnih kontrolnih pozicija uređaja za zatvaranje teretnih tankova. Na svakom meraču nivoa naznačava se najveći dozvoljeni nivo ispunjenosti teretnog tanka.
Na mestu sa kojeg je moguće prekinuti operaciju utovara ili istovara obezbeđuje se mogućnost neprekidnog očitavanja vrednosti za nadpritisak i potpritisak. Na svakom meraču nivoa naznačavaju se najveći dozvoljeni nadpritisak i potpritisak u teretnom tanku.
Očitavanja moraju biti moguća pod svim vremenskim uslovima.

9.3.3.21.4

Kada se pobudi, uređaj za uzbunjivanje zbog visokog nivoa mora aktivirati sredstva za vizuelno i zvučno upozoravanje na brodu. Ovaj uređaj mora biti nezavistan od merača nivoa.

9.3.3.21.5

(a)

Senzor visokog nivoa u smislu stava 9.3.3.21.1(d) mora aktivirati sredstva za vizuelno i zvučno uzbunjivanje i istovremeno delovati na električni kontakt sa prekidačkom funkcijom koji otvara električno kolo u obalskoj instalaciji, pokrećući na taj način u njoj mere zaštite od prelivanja prilikom utovara. Binarni signal senzora visokog nivoa prenosi se ka obalskoj instalaciji preko vodonepropusnog dvopinskog priključka priključnog uređaja, u saglasnosti sa standardom EN 60309-2:1999 za jednosmernu struju napona 40 do 50V, belu boju za raspoznavanje, položaj nosnog dela na 10h.
Dvopinski priključak trajno se montira u blizini obalskih priključaka utovarnih i istovarnih cevi broda.
Senzor visokog nivoa takođe mora imati sposobnost da isključi brodske pumpe za pražnjenje.
Senzor visokog nivoa mora biti nezavistan od uređaja za uzbunjivanje, ali sme biti povezan sa meračem nivoa.

(b)

Na uljnim separatorima, senzor u smislu stava 9.3.3.21.1(d) mora aktivirati sredstva za vizuelno i zvučno uzbunjivanje i isključiti pumpu koja se koristi za odvođenje kaljužne vode.

(c)

Brodovi za snabdevanje i ostali brodovi slične namene opremaju se postrojenjem za pretovar koje je u saglasnosti sa evropskim standardom EN 12 827:1996, kao i uređajem za brzo zatvaranje koji omogućava prekid operacije dopunjavanja gorivom. Ovde se mora predvideti mogućnost aktiviranja uređaja za zatvaranje električnim signalom iz sistema za zaštitu od prelivanja. Električna kola za pobuđivanje uređaja za brzo zatvaranje osiguravaju se u skladu sa principom mirne struje, ili pomoću nekih drugih odgovarajućih mera za otkrivanje grešaka u radu tih kola. Ako se radni režimi takvih kola ne mogu iskontrolisati primenom principa mirne struje, u tom slučaju mora se predvideti mogućnost njihove lake neposredne provere.
Aktiviranje uređaja za brzo zatvaranje mora se omogućiti i nezavisno od električnog signala.
Uređaj za brzo zatvaranje mora aktivirati sredstva za vizuelno i zvučno uzbunjivanje na brodu.

(d)

U toku operacije pražnjenja pomoću brodske pumpe, mora se predvideti mogućnost isključivanja pumpe iz obalskog postrojenja. U tu svrhu, nezavisna samosigurna napojna linija sa broda prekida se otvaranjem električnog kontakta u obalskom postrojenju.
Mora se predvideti mogućnost da se binarni signal iz obalskog postrojenja prenese kroz vodonepropusnu dvopolnu priključnicu priključnog uređaja, u saglasnosti sa standardom EN 60309-2:1999 za jednosmernu struju napona 40 do 50V, belu boju za raspoznavanje, položaj nosnog dela na 10h.
Dvopolna priključnica trajno se montira u blizini obalskih priključaka istovarnih cevi broda.

9.3.3.21.6

Signali za vizuelno i zvučno uzbunjivanje koje formira uređaj za uzbunjivanje zbog visokog nivoa moraju se jasno razlikovati od onih koje daje senzor visokog nivoa.
Signal za vizuelno uzbunjivanje mora biti uočljiv sa svih kontrolnih mesta blokadnih ventila teretnih tankova koja se nalaze na palubi. Ovde se ili mora omogućiti laka provera rada senzora i električnih kola, ili instalacija treba da bude u sigurnosnoj izradi.

9.3.3.21.7

Kada pritisak ili temperatura premaše postavljenu graničnu vrednost, instrument za merenje nadpritiska ili potpritiska gasne faze u teretnom tanku, odnosno instrument za merenje temperature tereta mora aktivirati sredstva za vizuelno i zvučno uzbunjivanje u kormilarnici. U slučaju da u kormilarnici nema prisutnih članova posade, signali za uzbunjivanje moraju se sprovesti do mesta gde će ih neko od članova posade primetiti.
Kada pritisak premaši postavljenu graničnu vrednost u toku operacije utovara, instrument za merenje pritiska, posredstvom priključka u smislu stava 9.3.3.21.5(a), momentalno mora delovati na električni kontakt koji dalje pokreće mere za prekid operacije utovara. Ako se koristi brodska pumpa za pražnjenje, njeno isključivanje mora biti automatsko.
Instrument za merenje nadpritiska ili potpritiska mora aktivirati sredstva za uzbunjivanje najkasnije kada se nadpritisak izjednači sa vrednošću koja je 1.15 puta veća od vrednosti nadpritiska pri kojoj se otvara sigurnosni uređaj za rasterećenje, ili kada se potpritisak izjednači sa projektovanim potpritiskom konstrukcije, uz uslov da to ne bude ispod 5kPa. Najveća dozvoljena temperatura naznačena je u koloni (20) Tabele C iz Poglavlja 3.2. Senzori za uzbunjivanje koji se spominju u ovom stavu smeju se priključiti na senzorski uređaj za uzbunjivanje.
Kada se to propiše u koloni (20) Tabele C iz poglavlja 3.2, instrument za merenje pritiska gasne faze mora aktivirati sredstva za vizuelno i zvučno uzbunjivanje u kormilarnici kada nadpritisak premaši vrednost od 40kPa. U slučaju da u kormilarnici nema prisutnih članova posade, signali za uzbunjivanje moraju se sprovesti do mesta gde će ih neko od članova posade primetiti.

9.3.3.21.8

U slučaju da se kontrolni elementi uređaja za zatvaranje teretnih tankova nalaze u kontrolnom centru, zaustavljanje utovarnih pumpi i praćenje merenja koja vrše merači nivoa u teretnim tankovima mora se predvideti u ovom centru, dok se u kontrolnom centru na palubi mora predvideti mogućnost opažanja signala za vizuelna i zvučna upozorenja koje formiraju uređaj za uzbunjivanje senzora visokog nivoa u smislu stava 9.3.3.21.1(d) i instrumenti za merenje pritiska i temperature.
Nadzor tovarnog prostora na zadovoljavajuću način, vrši se iz kontrolnog centra.

9.3.3.21.9

Stavovi 9.3.3.21.1(e), i 9.3.3.21.7 u pogledu merenja pritiska, ne primenjuju se na brodove otvorenog tipa N sa prigušnicom plamena i otvorenog tipa N.
Stavovi 9.3.3.21.1(b), (c) i (g), 9.3.3.21.3 i 9.3.3.21.4 ne primenjuju se na brodove za snabdevanje i uljne separatore.
Na tankerima otvorenog tipa N ne zahteva se prisustvo blindi u otvorima za uzorkovanje.
Stavovi 9.3.3.21.1(f) i 9.3.3.21.7 ne primenjuju se na brodove za snabdevanje.
Stavovi 9.3.3.21.5(a) ne primenjuje se na uljne separatore.

9.3.3.22

Otvori teretnih tankova

9.3.3.22.1

(a)

Otvori teretnih tankova moraju se nalaziti na palubi u tovarnom prostoru.

(b)

Otvori teretnih tankova sa površinom poprečnog preseka većom od 0.10 m2 i otvori sigurnosnih uređaja za zaštitu od nadpritiska moraju se nalaziti na visini minimum 0.50 m u odnosu na palubu.

9.3.3.22.2

Na otvore teretnih tankova montiraju se poklopci koji ne dozvoljavaju isticanje gasova i koji mogu izdržati pneumo-test u skladu sa stavom 9.3.3.23.1.

9.3.3.22.3

Poklopci koji se uobičajeno koriste tokom operacija utovara i istovara ne smeju, kada se njima rukuje, proizvoditi varničenje.

9.3.3.22.4

(a)

Na svaki od teretnih tankova ili grupu teretnih tankova povezanih na zajednički parovod moraju se postaviti sigurnosni uređaji za sprečavanje pojave neprihvatljivih nadpritisaka ili potpritisaka.
Ti sigurnosni uređaji moraju biti onakvi kako sledi:
za brod otvorenog tipa N:

-

sigurnosni uređaji projektovani da spreče svaku akumulaciju vode i njeno prodiranje u teretne tankove;

za brod otvorenog tipa N sa prigušnicama plamena:

-

sigurnosna oprema sa prigušnicama plamena sposobnim da izdrže izlaganje postojanom gorenju, projektovana da spreči svaku akumulaciju vode i njeno prodiranje u teretne tankove;
za brod zatvorenog tipa N:

-

sigurnosni uređaji za sprečavanje pojave neprihvatljivih nadpritisaka ili potpritisaka. U slučaju da se u koloni (17) Tabele C iz Poglavlja 3.2 zahteva protiveksplozijska zaštita, uz vakuumski sigurnosni ventil montira se prigušnica plamena sposobna da izdrži deflagraciju, a uz sigurnosni ventil za ispuštanje nadpritiska montira se brzoreagujući sigurnosni ventil koji deluje kao prigušnica plamena sposobna da izdrži izlaganje postojanom gorenju. Gasovi se ispuštaju naviše. Na vakuumskom sigurnosnom ventilu i brzoreagujućem sigurnosnom ventilu trajno se naznačavaju vrednosti pritisaka na kojima oni reaguju.

-

priključak preko kojeg se na obalu vraćaju gasovi oslobođeni u toku operacije utovara;

-

uređaj za bezbednu dekompresiju teretnih tankova koji se sastoji najmanje od jedne prigušnice plamena i jednog blokadnog ventila na kojem se jasno može razaznati da li je u otvorenom ili zatvorenom položaju.

(b)

Ispusti brzoreagujućih sigurnosnih ventila moraju se nalaziti na visini minimum 2.00 m u odnosu na palubu i na rastojanju ne manjem od 6.00 m od stambenih prostorija i radnog prostora smeštenog van tovarnog prostora. Ova visina može se smanjiti ako u krugu poluprečnika 1.00 m oko ispusta brzoreagujućeg sigurnosnog ventila nema opreme ili izvođenja ikakvih radova, ili ako postoje znaci koji jasno označavaju ovu oblast. Brzoreagujući sigurnosni ventili podešavaju se na takav način da u toku transporta ne mogu proreagovati i ispustiti gas sve dok je pritisak u teretnim tankovima manji od najvećeg dozvoljenog radnog pritiska.

9.3.3.22.5

(a)

Sve dok se u koloni (17) Tabele C iz Poglavlja 3.2 propisuje protiveksplozivna zaštita, za slučaj parovoda koji povezuje dva ili više teretnih tankova, na svakom priključku ovog parovoda sa teretnim tankom montira se prigušnica plamena sa nepokretnim ili opružnim pakovanjem, sposobna da izdrži detonaciju. Oprema se može sastojati od:

(i)

prigušnice plamena sa montiranim napokretnim pakovanjem, u slučaju da je na svaki od teretnih tankova montiran vakuumski sigurnosni ventil sposoban da izdrži deflagraciju i brzoreagujući sigurnosni ventil sposoban da izdrži izlaganje postojanom gorenju;

(ii)

prigušnice plamena sa montiranim opružnim pakovanjem, u slučaju da je na svaki od teretnih tankova montiran vakuumski sigurnosni ventil sposoban da izdrži deflagraciju;

(iii)

prigušnice plamena sa napokretnim pakovanjem;

(iv)

prigušnice plamena sa nepokretnim pakovanjem, u slučaju da je uređaj za merenje pritiska nadograđen sistemom za uzbunjivanje u skladu sa stavom 9.3.3.21.7;

(v)

prigušnice plamena sa opružnim pakovanjem, u slučaju da je uređaj za merenje pritiska nadograđen sistemom za uzbunjivanje u skladu sa stavom 9.3.3.21.7.

U različitim teretnim tankovima povezanim na zajednički parovod istovremeno se smeju transportovati samo materije koje se ne mešaju i one koje u međusobnoj reakciji ne stvaraju opasne smeše ili jedinjenja;
ili

(b)

Sve dok se u koloni (17) tabele C iz Poglavlja 3.2 propisuje protiveksplozijska zaštita, za slučaj parovoda koji povezuje dva ili više teretnih tankova, na svakom priključku ovog parovoda sa teretnim tankom montira se vakuumski, odnosno sigurnosni ventil za ispuštanje nadpritiska nadograđen prigušnicom plamena sposobnom da izdrži deflagraciju, odnosno detonaciju.
U različitim teretnim tankovima povezanim na zajednički parovod istovremeno se smeju transportovati samo materije koje se ne mešaju i one koje u međusobnoj reakciji ne stvaraju opasne smeše ili jedinjenja;
ili

(c)

Sve dok se u koloni (17) Tabele C iz Poglavlja 3.2 propisuje protiveksplozijska zaštita, u slučaju kada do svakog od teretnih tankova vodi nezavisni parovod, na svaki od tih parovod montira se nadpritisni/vakuumski sigurnosni ventil nadograđen prigušnicom plamena sposobnom da izdrži deflagraciju i brzoreagujući sigurnosni ventil nadograđen plamenom prigušnicom sposobnom da izdrži izlaganje postojanom gorenju. U ovom slučaju dozvoljeno je transportovati nekoliko različitih supstanci istovremeno;
ili

(d)

Sve dok se u koloni (17) Tabele C iz Poglavlja 3.2 propisuje protiveksplozijska zaštita, za slučaj parovoda koji povezuje dva ili više teretnih tankova, na svakom priključku ovog parovoda sa teretnim tankom postavlja se uređaj za zatvaranje sposoban da izdrži detonaciju, u slučaju da su na svakom teretnom tanku montirani vakuumski sigurnosni ventil sposoban da izdrži deflagraciju i brzoreagujući sigurnosni ventil sposoban da izdrži izlaganje postojanom gorenju.
U različitim teretnim tankovima povezanim na zajednički parovod istovremeno se smeju transportovati samo materije koje se ne mešaju i one koje u međusobnoj reakciji ne stvaraju opasne smeše ili jedinjenja;

9.3.3.22.6

Stavovi 9.3.3.22.2, 9.3.3.22.4(b) i 9.3.3.22.5 ne primenjuju se na brodove otvorenog tipa N sa prigušnicom plamena i brodove otvorenog tipa N.
Stav 9.3.3.22.3 ne primenjuje se na brodove otvorenog tipa N.

9.3.3.23

Pneumo-testovi

9.3.3.23.1

Pre početka njihovog korišćenja za predviđenu namenu, teretni tankovi, tankovi za višak tereta, pregratci i utovarne i istovarne cevi, uz izuzetak creva za pražnjenje, podvrgavaju se prijemnim testovima, da bi se zatim testiranja obavljala u propisanim vremenskim razmacima.
U slučaju da unutar teretnih tankova postoji sistem za grejanje, grejni namotaji podvrgavaju se prijemnim testovima pre početka njihovog korišćenja, da bi se zatim testiranja obavljala u propisanim vremenskim razmacima.

9.3.3.23.2

Ispitni pritisci teretnih i tankova za višak tereta ne smeju biti manji od vrednosti koje su 1.3 puta veće od njihovih projektovanih pritisaka. Ispitni pritisci pregradaka i otvorenih teretnih tankova ne smeju biti manji od 10kPa (0.10 bara) gledano na skali mernog instrumenta.

9.3.3.23.3

Ispitni pritisak utovarnih i istovarnih cevi ne sme biti manji od 1000 kPa (10 bara) gledano na skali mernog instrumenta.

9.3.3.23.4

Najduži vremenski razmak između periodičnih testova ne sme biti duži od 11 godina.

9.3.3.23.5

Postupak za izvođenje pneumo-testova mora biti usaglašena sa odredbama koje su utvrdili nadležni organi ili priznato klasifikaciono društvo.

9.3.3.24

(Rezervisano)

9.3.3.25

Pumpe i cevni sistem

9.3.3.25.1

(a)

Pumpe i pomoćne utovarne i istovarne cevi se moraju nalaziti u tovarnom prostoru.

(b)

Teretne pumpe isključuju se i sa mesta unutar tovarne oblasti, i sa mesta izvan tovarne oblasti.

(c)

Teretne pumpe postavljene na palubi, moraju se nalaziti na rastojanju ne manjem od 6.00 m od ulaza u stambene prostorije i radne prostore van tovarnog prostora ili od njihovih ostalih otvora.

9.3.3.25.2

(a)

Utovarne i istovarne cevi moraju biti nezavisne od svih ostalih cevnih sistema na brodu. Nijedan teretni cevovod ne sme se nalaziti ispod palube, izuzev onih unutar teretnih tankova i teretnih pumpnih stanica.

(b)

Utovarne i istovarne cevi postavljaju se na takav način da, po završetku operacije utovara ili istovara, u njima preostala tečnost može bezbedno da se ukloni oticanjem bilo u brodske teretne tankove, bilo u obalske tankove.

(c)

Utovarne i istovarne cevi moraju se jasno razlikovati od svih ostalih cevi, što se npr. postiže njihovim označavanjem odgovarajućim bojama.

(d)

(Rezervisano)

(e)

Obalski priključci moraju se nalaziti na rastojanju ne manjem od 6.00 m od ulaza u stambene prostorije i radne prostore van tovarnog prostora ili od njihovih preostalih otvora.

(f)

Svaki obalski priključak parovoda i obalski priključci utovarnih i istovarnih cevi kroz koje se vrše operacije utovara i istovara opremaju se uređajem za zatvaranje. Međutim, na svaki obalski priključak mora se montirati slepa prirubnica u vreme kada se ne koristi.
Svaki obalski priključak utovarnih i istovarnih cevi kroz koje se vrše operacije utovara i istovara oprema se uređajem za pražnjenje preostalog tereta, opisanim u modelu iz stava 8.6.4.1.

(g)

Brod se oprema sistemom za isušivanje tankova.

9.3.3.25.3

Rastojanja na koja se odnose stavove 9.3.3.25.1(c) i (e) i 9.3.3.25.2(e) smeju se smanjiti na 3.00 m ako se tovarni prostor oiviči poprečnom pregradom koja zadovoljava odredbe stava 9.3.3.10.2. Na svim otvorima moraju postojati vrata.
Na vratima se ističe sledeće upozorenje:

Ne otvarati u toku utovara i istovara
bez dozvole zapovednika.
Smesta zatvoriti.

9.3.3.25.4

(a)

Svaki sastavni segment utovarnih ili istovarnih cevi povezuje se, u električnom smislu, na trup broda.

(b)

Utovarne cevi moraju se pružati do dna teretnih tankova.

9.3.3.25.5

Na blokadnim ventilima ili drugim uređajima za zatvaranje utovarnih i istovarnih cevi mora se jasno videti da li su u otvorenom ili zatvorenom položaju.

9.3.3.25.6

Kada se stave pod ispitni pritisak, utovarne i istovarne cevi moraju pokazati zahtevanu elastičnost i otpornost na dejstvo pritiska, i iz njih ne sme biti curenja.

9.3.3.25.7

Najveći dozvoljeni nadpritisak i potpritisak naznačavaju se na svakoj instalaciji. Očitavanja vrednosti pritisaka moraju biti moguća pod svim vremenskim uslovima.

9.3.3.25.8

(a)

Kada se utovarne ili istovarne cevi koriste prilikom punjenja teretnih tankova vodom za pranje ili vodenim balastom, usisi cevi moraju se nalaziti unutar tovarnog prostora, ali izvan teretnih tankova.
Pumpe sistema za pranje tankova i njihovi priključci smeju se nalaziti izvan tovarnog prostora pod pretpostavkom da je deo sistema putem kojeg se vrši pražnjenje uređen na takav način da nikakav usis vode kroz njega nije moguć.
Za sprečavanje isticanja gasova iz teretnog prostora kroz sistem za pranje tankova predviđa se jedan opružni nepovratni ventil.

(b)

Na spoju između usisne cevi za vodu i utovarne cevi montira se jedan nepovratni ventil.

9.3.3.25.9

Izračunavanje vrednosti dozvoljenih protoka prilikom operacija utovara i istovara je obaveza. Kod brodova otvorenog tipa N sa prigušnicom plamena i brodova otvorenog tipa N, ovi protoci zavise od ukupne površine poprečnih preseka svih izduvnih kanala.
Proračuni u vezi sa najvećim dozvoljenim protocima prilikom utovara i istovara za svaki teretni tank ili svaku grupu teretnih tankova uzimaju u obzir projekat sistema za ventilaciju. U ovim proračunima mora se uzeti u obzir činjenica da će, u slučaju nepredviđenog prekida kompenzacionog ili povratnog gasnog cevovoda obalskog postrojenja, sigurnosni uređaji teretnih tankova sprečiti da pritisak u tankovima premaši sledeće vrednosti:

Glavni faktori koje treba razmotriti su sledeći:

1.

Dimenzije sistema za ventilaciju teretnih tankova;

2.

Formiranje gasova u toku operacije utovara: najveću vrednost protoka prilikom utovara treba množiti faktorom ne manjim od 1.25;

3.

Gustina parne smeše tereta, čija se zapremina sastoji od 50% pare i 50% vazduha;

4.

Gubitak pritiska duž ventilacionih cevi, na ventilima i fitinzima. U obzir će se uzeti pretpostavka da postoji 30%-no začepljenje sita prigušnice plamena;

5.

Pritisak pri kojem kroz sigurnosne ventile postoji najveći moguć protok.

Najveći dozvoljeni pritisci prilikom operacija utovara i istovara navode se u brodskim uputstvima za svaki teretni tank ili grupu teretnih tankova.

9.3.3.25.10

Sistem za isušivanje tankova podvrgava se prijemnim testovima pre nego što počne da se koristi ili nakon toga ako se na njemu izvrši bilo kakva prerada, pri čemu se kao ispitno sredstvo koristi voda. Test i određivanje preostalih količina ispitnog sredstva izvode se u skladu sa zahtevima iz stava 8.6.4.2.
U ovom testu, preostale količine ne smeju biti veće od sledećih vrednosti:

(a)

5 litara za svaki teretni tank;

(b)

15 litara za svaki cevni sistem.

Preostale količine koje se dobiju tokom testa, unose se u sertifikat iz stava 8.6.4.3.

9.3.3.25.11

Ako se brodom istovremeno transportuje nekoliko opasnih supstanci koje u uzajamnoj reakciji mogu stvoriti opasne produkte, za svaku od supstanci instalira se zasebna pumpa sa pripadajućim utovarnim i istovarnim cevima. Cevovod kroz koji protiče supstanca ne sme prolaziti kroz teretni tank sa drugom supstancom tamo gde su obe podložne uzajamnoj reakciji i stvaranju opasnih produkata.

9.3.3.25.12

Stavovi 9.3.3.25.1(a) i (c), 9.3.3.25.2(a), poslednja rečenica i (e), 9.3.3.25.3 i 9.3.3.25.4(a) ne primenjuju se na brodove otvorenog tip N, osim ako supstanca koja se transportuje ima korozivna svojstva (pogledati kolonu (5) Tabele C iz Poglavlja 3.2, rizik 8).
Stav 9.3.3.25.4(b) ne primenjuje se na brodove otvorenog tipa N.
Stavovi 9.3.3.25.2 (f), poslednja rečenica, 9.3.3.25.2 (g), 9.3.3.25.8 (a), poslednja rečenica i 9.3.3.25.10 ne primenjuju se na uljne separatore i brodove za snabdevanje.
Stav 9.3.3.25.9 ne primenjuje se na uljne separatore.
Stav 9.3.3.25.2 (h) ne primenjuje se na brodove za snabdevanje.

9.3.3.26

Tankovi za višak tereta i tankovi za otpadne vode

9.3.3.26.1

Za brod se predviđa najmanje jedan tank za višak tereta i najmanje jedan tank za otpadne vode. Ovi tankovi moraju se nalaziti isključivo u tovarnom prostoru. Umesto trajno pričvršćenih tankova za višak tereta smeju se koristiti srednji kontejneri za transport rasutog tereta, tank-kontejneri ili prenosivi tankovi u skladu sa stavom 7.2.4.1. U toku punjenja srednjih kontejnera za transport rasutog tereta, tank-kontejnera, ili prenosivih tankova, ispod priključaka kroz koje sa ono vrši postavljaju se sredstva za prikupljanje iscurelog sadržaja.

9.3.3.26.2

Tankovi za otpadne vode moraju biti otporni na vatru i mora se predvideti mogućnost njihovog zatvaranja pomoću zaklopaca (npr. doboši koji se zatvaraju polužnim prstenastim kapcima). Takvi tankovi se moraju obeležiti i oni moraju biti laki za rukovanje.

9.3.3.26.3

Najveća dozvoljena zapremina tanka za višak tereta je 30 m3.

9.3.3.26.4

Tankovi za višak tereta opremaju se:

-

u slučaju otvorenog sistema:

-

uređajem za obezbeđivanje pneumatske ravnoteže;

-

otvorom za određivanje nivoa nezauzetog prostora u tanku;

-

cevnim i crevnim priključcima sa montiranim blokadnim ventilima;

-

u slučaju zaštićenog sistema:

-

uređajem za obezbeđivanje pneumatske ravnoteže, uz koji se montira prigušnica plamena sposobna da izdrži izlaganje postojanom gorenju;

-

otvorom za određivanje nivoa nezauzetog prostora u tanku;

-

cevnim i crevnim priključcima sa montiranim blokadnim ventilima;

-

u slučaju zatvorenog sistema:

-

vakuumskim sigurnosnim ventilom i brzoreagujućim sigurnosnim ventilom;
Brzoreagujući sigurnosni ventil podešava se na takav način da ne može doći do njegovog otvaranja u toku transporta tereta. Ovaj uslov ispunjen je kada vrednost pritiska pri kojoj se ventil otvara zadovoljava uslove koji se zahtevaju u koloni (10) Tabele C iz Poglavlja 3.2, za supstancu koja se treba transportovati. Kada se u koloni (17) Tabele C iz Poglavlja 3.2 zahteva protiveksplozijska zaštita, vakuumski sigurnosni ventil mora biti sposoban da izdrži deflagraciju, dok brzoreagujući sigurnosni ventil mora biti sposoban da izdrži izlaganje postojanom gorenju.

-

uređajem za merenje stepena ispunjenosti;

-

cevnim i crevnim priključcima sa montiranim blokadnim ventilima;

IBC ambalaža, kontejner cisterne ili prenosive cisterne namenjeni prikupljanju viška tereta, ostataka tereta ili otpadnih voda opremaju se:

-

priključkom koji omogućava bezbedno odvođenje gasova oslobođenih u toku punjenja;

-

sredstvom koje obezbeđuje uvid u stepen ispunjenosti;

-

cevnim i crevnim priključcima sa montiranim blokadnim ventilima;

Tankovi za višak tereta, IBC ambalaža, kontejner cisterne ili prenosive cisterne priključuju se na parovod teretnih tankova i ostaju na njemu samo u toku vremenskog intervala koji je potreban da bi se napunili u skladu sa stavom 7.2.4.15.2.
Tankovi za višak tereta, IBC ambalaža, kontejner cisterne ili prenosive cisterne moraju se nalaziti na rastojanju od brodskog trupa koje je jednakom najmanje četvrtini širine broda.

9.3.3.26.5

Prethodni stav 9.3.3.26.1 i 9.3.3.26.3 ne primenjuje se na uljne separatore.

9.3.3.27

(Rezervisano)

9.3.3.28

Sistem za vodeno orošavanje
Kada se u koloni (9) Tabele C iz Poglavlja 3.2 zahteva vodeno orošavanje, na palubu unutar tovarnog prostora postavlja se sistem za vodeno orošavanje u svrhu rashlađivanja gornjih površi teretnih tankova prskanjem njihove cele površine vodom, da bi se tako, na bezbedan način, izbeglo aktiviranje brzoreagujućeg sigurnosnog ventila na pritisku od 10 kPa, ili kako je već podešeno.
Mlaznice kroz koje se voda raspršuje postavljaju se tako da se orošavanjem pokrije cela paluba tovarnog prostora i da se oslobođeni gasovi bezbedno talože.
Mora se predvideti mogućnost uključivanja sistema kako iz kormilarnice, tako i sa palube. Kapacitet sistema mora biti takav da, kada se koriste sve mlaznice, izlazni protok ne bude manji od 50 l/m2 palubnog prostora, za jedan sat rada.

9.3.3.29.-9.3.3.30

(Rezervisano)

9.3.3.31

Motori

9.3.3.31.1

Dozvoljava se upotreba isključivo motora sa unutrašnjim sagorevanjem koji troše gorivo čija je tačka paljenja iznad 55°C.

9.3.3.31.2

Ulazni ventilacioni otvori mašinskog prostora i, kada motori ne uzimaju vazduh direktno iz mašinskog prostora, usisi motora moraju se nalaziti na rastojanju ne manjem od 2.00 m od tovarnog prostora.

9.3.3.31.3

Unutar tovarnog prostora ne sme postojati izvor varničenja.

9.3.3.31.4

Površinska temperatura spoljnih delova motora koji se koriste u toku operacija utovara i istovara, kao i temperature njihovih usisnih i izduvnih vodova ne smeju premašiti vrednosti koje su dozvoljene saglasno njihovim temperaturnim razredima. Ova odredba ne primenjuje se na motore koji su instalirani u radne prostore pod pretpostavkom punog poštovanja odredbi iz stava 9.3.3.52.3(b).

9.3.3.31.5

Ventilacija zatvorenih mašinskih prostora projektuje se tako da, kada je ambijentalna temperatura 20°C, prosečna temperatura u mašinskom prostoru ne prelazi 40°C.

9.3.3.31.6

Prethodni stav 9.3.3.31.2 ne primenjuje se na uljne separatore i brodove za snabdevanje.

9.3.3.32

Tankovi za gorivo

9.3.3.32.1

U slučaju da se za brod predviđaju skladišni prostori, svako dvodno ovog prostora sme se preurediti u tank za tečno gorivo, pod pretpostavkom da dubina dvodna nije manja od 0.60 m.
Zabranjuje se da se otvori takvih tankova i cevi za tečno gorivo nalaze u skladišnom prostoru.

9.3.3.32.2

Otvoreni krajevi vazdušnih cevi svakog od tankova za gorivo moraju se izdizati do 0.5 m iznad otvorene palube. Za svaki od ovih otvorenih krajeva, kao i za svaki od otvorenih krajeva prelivnih cevi koje vode do palube predviđa se zaštita u vidu membrane od gaze ili perforiranog lima.

9.3.3.33

(Rezervisano)

9.3.3.34

Izduvne cevi

9.3.3.34.1

Izduvni gasovi odvode se sa broda u slobodan prostor, ili naviše kroz izduvne cevi, ili kroz spoljnu oplatu. Ispust izduvnih gasova mora se nalaziti na rastojanju ne manjem od 2.00 m od tovarnog prostora. Izduvne cevi motora postavljaju se tako da odvedu izduvne gasove sa broda. Nijedna izduvna cev ne sme se nalaziti unutar tovarnog prostora.

9.3.3.34.2

Za sve izduvne cevi predviđaju se uređaji koji sprečavaju iskakanje varnica, npr. hvatači varnica.

9.3.3.34.3

Rastojanje propisano stavom 9.3.3.34.1 ne primenjuje se na uljne separatore i brodove za snabdevanje.

9.3.3.35

Ispumpavanje kaljuže i balastna rešenja

9.3.3.35.1

Kaljužne i balastne pumpe oblasti unutar tovarnog prostora instaliraju se unutar takvih prostora.
Ova odredba ne primenjuje se na:

-

prostore u duploj oplati i dvodna koja nemaju zajednički granični zid sa teretnim tankovima;

-

pregratke, duplu oplatu, dvodno i skladišne prostore gde se balastiranje vrši kroz cevi protiv-požarnog sistema tovarnog prostora, a kaljuža ispumpava pomoću ejektora.

9.3.3.35.2

U slučaju da se dvodno koristi kao tank za tečno gorivo, ono se ne sme priključiti na cevni sistem kaljuže.

9.3.3.35.3

U slučaju da je balastna pumpa instalirana u tovarnom prostoru, hidrant i njegov vanbrodski priključak za usisavanje vodenog balasta moraju se nalaziti se unutar tovarnog prostora, ali izvan teretnih tankova.

9.3.3.35.4

Isušivanje potpalubne teretne pumpne stanice u slučaju opasnosti vrši se posebnom instalacijom koja se nalazi u tovarnom prostoru i nezavisna je od svake druge instalacije. Ova instalacija postavlja se izvan teretne pumpne stanice.

9.3.3.36-9.3.3.39

(Rezervisano)

9.3.3.40

Sistem za gašenje požara

9.3.3.40.1

Postavljanje sistem za gašenje požara na brod je obaveza. Sistem mora ispoštovati sledeće zahteve:

-

Sistem moraju napajati dve međusobno nezavisne protiv-požarne ili balastne pumpe, od kojih jedna mora biti spremna za rad u svakom momentu. Ove pumpe ne smeju se postaviti u isti prostor sa svojim pogonskim sredstvima i električnom opremom;

-

sistem se predviđa glavni vodeni cevovod na kojem se montiraju najmanje tri hidranta u tovarnom prostoru iznad palube. Moraju se obezbediti tri prikladna i dovoljno dugačka creva sa raspršivačkim mlaznicama prečnika ne manjeg od 12 mm. Mora se obezbediti da svaku tačku palube u tovarnom prostoru istovremeno mogu pokriti bar dva vodena mlaza iz creva koja nisu pripojena na isti hidrant.
Jedan opružni nepovratni ventil montira se u svrhu zaštite stambenih prostorija i servisnih prostora izvan tovarnog prostora od isticanja gasova kroz sistem za gašenje požara;

-

Najmanji kapacitet sistema mora biti takav da najkraći domet vodenog mlaza sa bilo koje tačke na brodu i uz istovremenu upotrebu dve mlaznice bude jednak najmanje širini broda.

9.3.3.40.2

Osim toga, za mašinski prostor, pumpnu stanicu ili neki drugi prostor u kojem se nalazi ključna oprema (komandni pultovi, kompresori itd.) rashladnih sistema, ako takvih sistema ima, predviđa se trajno postavljen sistem za gašenje požara koji ispunjava sledeće uslove:

9.3.3.40.2.1

Agensi za gašenje
Za protiv-požarnu zaštitu mašinskih prostora, kotlarnica i pumpnih stanica dozvoljava se upotreba isključivo trajno postavljenih sistema za gašenje požara koji koriste sledeće agense:
CO2 (ugljen-dioksid);
HFC 227 ea (heptafluoropropan);
IG-541 (smeša 52% azota, 40% argona, 8% ugljen-dioksida)
Drugi agensi za gašenje dozvoljavaju se samo na osnovu preporuka Upravnog odbora.

9.3.3.40.2.2

Ventilacija, izvlačenje vazduha

(a)

Vazduh koji se troši u procesu sagorevanja u pogonskim brodskim motorima ne sme poticati iz prostora zaštićenih trajno postavljenim sistemima za gašenje požara. Ispunjenje ovog zahteva ne spada pod obavezu ukoliko na brodu postoje dva glavna mašinska prostora razdvojena pregradom koja ne propušta gasove, ili ako, osim glavnog mašinskog prostora, postoji i zaseban mašinski prostor izveden za pramčani potisnik koji sâm može da osigura kretanje broda u slučaju požara u glavnom mašinskom prostoru.

(b)

Svi sistemi za prinudnu ventilaciju u prostorima koje treba zaštititi moraju se automatski isključiti čim se aktivira sistem za gašenje požara.

(c)

Na sve otvore prostora koje treba zaštititi kroz koje može da ulazi vazduh ili ističe gas postavljaju se uređaji koji obezbeđuju brzo zatvaranje takvih otvora. Razlika između otvorenog i zatvorenog stanja ovih otvora mora biti jasno uočljiva.

(d)

Vazduh koji ističe iz sigurnosnih ventila vazdušnih tankova pod pritiskom postavljenih u mašinski prostor odvodi se u slobodan prostor.

(e)

Nadpritisak ili potpritisak koji nastaje zbog difuzije agensa za gašenje ne sme uništiti sastavne elemente prostora koji treba zaštititi. Ovde se mora predvideti mogućnost bezbednog izjednačavanja pritisaka.

(f)

Za zaštićene prostore predviđaju se sredstva za izvlačenje agensa za gašenje. Kada su uređaji za izvlačenje agensa instalirani, njihovo uključivanje ne sme biti moguće dok traje gašenje.

9.3.3.40.2.3

Protiv-požarni sistem za uzbunjivanje
Nadzor prostora koji treba zaštititi vrši se odgovarajućim protiv-požarnim sistemom za uzbunjivanje. Signal za uzbunjivanje ima oblik zvučnog upozorenja koje se mora čuti u kormilarnici, stambenim prostorijama i prostoru koji treba zaštititi.

9.3.3.40.2.4

Cevni sistem

(a)

Agens za gašenje usmerava se ka prostoru koji treba zaštititi i raspoređuje unutar tog prostora posredstvom trajno postavljenog cevnog sistema. Sve cevi i cevna armatura koji se nalaze u prostoru koji treba zaštititi prave se od čelika. Ovo se ne primenjuje na priključne mlaznice tankova i kompenzatora pod pretpostavkom da materijal upotrebljen u njihovoj izradi ima ekvivalentna vatrostalna svojstva. Unutrašnja i spoljašnja strana svih cevi moraju se zaštititi od korozije.

(b)

Mlaznice kroz koje se vrši pražnjenje raspoređuju se tako da se osigura pravilna difuzija agensa za gašenje.

9.3.3.40.2.5

Uređaj za aktiviranje

(a)

Ne dozvoljava se korišćenje sistema za gašenje požara sa automatskim aktiviranjem.

(b)

Aktiviranje sistema za gašenje požara mora se omogućiti na prikladnom mestu izvan prostora koji treba zaštititi.

(c)

Uređaji za aktiviranje instaliraju se tako da ih je i u slučaju požara moguće upotrebiti, te da je rizik njihovog otkazivanja u slučaju požara ili eksplozije u prostoru koji treba zaštititi sveden na najmanju moguću meru.
Sistemi koji se ne aktiviraju mehaničkim putem moraju se napajati iz dva međusobno nezavisna energetska izvora. Ovi izvori moraju se nalaziti izvan prostora koji treba zaštititi. Kontrolne linije koje se nalaze u prostoru koji treba zaštititi projektuju se tako da ostanu u funkciji najmanje 30 minuta nakon izbijanja požara u tom prostoru. Smatra se da električna instalacija ispunjava ovaj uslov ako zadovoljava standard IEC 60331-21:1999.
Kada su uređaji za aktiviranje postavljeni tako da nisu u vidnom polju, na zaklonu koji ih skriva postavlja se simbol sistema za gašenje požara, stranica ne kraćih od 10cm, na kojem je, crvenim slovima na beloj podlozi, napisan sledeći tekst:

Sistem za gašenje požara

(d)

Ako je sistem za gašenje požara namenjen zaštiti nekoliko različitih prostora, za svaki prostor ponaosob mora postojati po jedan zaseban i jasno označen uređaj za aktiviranje sistema.

(e)

Pored svih uređaja za aktiviranje ističu se jasno vidljiva i neizbrisiva uputstva za upotrebu. Uputstva se ispisuju na jeziku koji zapovednik čita i razume, a ako to nisu engleski, francuski ili nemački jezik, ona na engleskom, francuskom ili nemačkom jeziku. U uputstvima se moraju nalaziti informacije u vezi sa:

(i)

aktiviranjem sistema za gašenje požara;

(ii)

potrebom da se osigura izlazak svih osoba iz prostora koji treba zaštititi;

(iii)

ispravnim ponašanjem članova posade u slučaju aktiviranja sistema;

(iv)

ispravnim ponašanjem članova posade u slučaju kvara koji je ugrozio normalan rad sistema za gašenje požara.

(f)

U uputstvima se mora spomenuti da se pre aktiviranja sistema za gašenje požara moraju isključiti svi motori koji rade na principu sagorevanja i koji su ili instalirani unutar prostora koji treba zaštititi, ili iz tog prostora usisavaju vazduh.

9.3.3.40.2.6

Uređaj za uzbunjivanje

(a)

Uz svaki trajno postavljen sistem za gašenje požara montira se uređaj za zvučno i vizuelno uzbunjivanje.

(b)

Uređaj za uzbunjivanje mora se uključiti automatski čim dođe do aktiviranja sistema za gašenje požara. Ovaj uređaj mora biti uključen neko odgovarajuće vreme pre oslobađanja agensa za gašenje; ne sme postojati mogućnost njegovog isključenja.

(c)

Signali za uzbunjivanje moraju biti jasno uočljivi u prostoru koji treba zaštititi, kao i na njegovim pristupnim mestima, i jasno čujni pod radni uslovima koji odgovaraju najvišem mogućem nivou buke u tom prostoru. Oni se moraju jasno razlikovati od svih ostalih zvučnih i vizuelnih signala u prostoru koji treba zaštititi.

(d)

Zvučni signali za uzbunjivanje moraju se jasno čuti i u susednim prostorima, kada su sva vrata između njih i ugroženog prostora zatvorena i kada u njima vladaju radni uslovi koji odgovaraju najvišem mogućem nivou buke.

(e)

Ako uređaj za uzbunjivanje nema vlastitu zaštitu od kratkih spojeva, prekidanja žičanih provodnika i padova napona, tada se mora predvideti mogućnost nadgledanja njegovog rada.

(f)

Na ulazu svakog prostora u koji može dospeti agens za gašenje mora se jasno istaći znak sa sledećim, crvenim slovima napisanim tekstom na beloj podlozi:

Upozorenje, sistem za gašenje požara!
Smesta napustiti ovaj prostor kada je...(opis)
uzbunjivanje aktivirano!

9.3.3.40.2.7

Tankovi pod pritiskom, fitinzi i cevi

(a)

Tankovi pod pritiskom, fitinzi i cevi moraju biti usklađeni sa zahtevima nadležnih organa.

(b)

Tankovi pod pritiskom instaliraju se u skladu sa uputstvima proizvođača.

(c)

Tankovi pod pritiskom, fitinzi i cevi ne smeju se instalirati u stambene prostorije.

(d)

Temperatura u ormanima ili skladišnim prostorima za smeštanje tankova pod pritiskom ne sme premašiti 50°C.

(e)

Za postavljanje ormana za smeštanje, odnosno uređenje prostora za skladištenje tankova pod pritiskom koji se nalaze na palubi mora se odabrati bezbedno mesto. Obavezni ispusti iz ovih ormana, odnosno prostora, postavljaju se tako da u slučaju pojave isticanja iz tanka pod pritiskom, gas ne može prodreti u unutrašnjost broda. Neposredna povezivanja sa drugim prostorima nisu dozvoljena.

9.3.3.40.2.8

Količina agensa za gašenje
Ako je agens za gašenje namenjen upotrebi u više prostora, raspoloživa količina ne treba da bude veća od količine koja se zahteva za najveći od prostora zaštićenih na ovakav način.

9.3.3.40.2.9

Instalacija, održavanje, nadzor i dokumentacija

(a)

Montažu ili preradu sistema isključivo vrši firma koja je specijalizovana za sisteme za gašenje požara. Pridržavanje uputstvima (specifikacija proizvoda, specifikacija bezbednosnih uslova) koja daju proizvođači agensa za gašenje ili samih sistema je obaveza.

(b)

Sistem pregleda stručno lice:

(i)

pre njegovog uvođenja u upotrebu;

(ii)

svaki put kada se vraća u upotrebu nakon aktiviranja;

(iii)

nakon svake prepravke ili popravke;

(iv)

na redovnoj osnovi, najviše na svake dve godine.

(c)

U toku tehničkog pregleda, od stručnog lica traži se da proveri usklađenost sistem sa zahtevima iz stava 9.3.3.40.2

(d)

Tehnički pregled u najužem obimu mora obuhvatiti:

(i)

spoljašnji pregled celokupnog sistema;

(ii)

pregled svih cevi sistema radi otkrivanja eventualnih curenja;

(iii)

pregled kontrolnog i sistema za aktiviranje radi uvida u njihovo stanje;

(iv)

ispitivanje pritiska u tankovima i njihovog sadržaja;

(v)

pregled sredstava za zatvaranje prostora koji treba zaštititi, radi otkrivanja eventualnih curenja;

(vi)

pregled protiv-požarnog sistema za uzbunjivanje;

(vii)

pregled uređaja za uzbunjivanje.

(e)

Lice koje vrši tehnički pregled izdaje potpisan i datiran sertifikat o urađenom tehničkom pregledu.

(f)

U sertifikatu o urađenom tehničkom pregledu, između ostalog se navodi i broj trajno postavljenih sistema za gašenje požara.

9.3.3.40.2.10

Sistem za gašenje požara na bazi ugljen-dioksida (CO2)
Pored ispunjenja zahteva sadržanih u stavovima 9.3.3.40.2.1 do 9.3.3.40.2.9, sistemi za gašenje požara koji u svojstvu agensa za gašenje koriste ugljen-dioksid moraju se prilagoditi i sledećim odredbama:

(a)

tankovi sa ugljen-dioksidom stavljaju se u prostor ili orman koji ne propušta gasove i koji je odvojen od ostalih prostora, vrata takvih prostora ili ormana moraju se otvarati ka spoljašnjosti; ona moraju imati bravu i postavljen simbol "Upozorenje: opasnost", visine ne manje od 5 cm, i u istoj boji i veličini znak "CO2";

(b)

ormanima ili prostorima za skladištenje tankova sa ugljen-dioksidom pristupa se isključivo spolja, ovi prostori opremaju se sistemima za veštačku ventilaciju sa poklopcima na motorima ekstraktora, koji moraju biti potpuno nezavisni od ostalih ventilacionih sistema na brodu;

(c)

tankovi sa ugljen-dioksidom pune se najviše do nivoa od 0.75 kg agensa po jednom litru njihove zapremine, uzima se da, po dekompresiji ugljen-dioksida, jedan kilogram agensa zauzima 0.56 m3 prostora;

(d)

koncentracija ugljen-dioksida u zaštićenom prostoru mora biti tolika da agens zauzme ne manje od 40% bruto zapremine tog prostora, ova količina mora se osloboditi u roku od 120 sekundi i mora se obezbediti mogućnost nadzora difuzije ugljen-dioksida radi uvida u njeno pravilno odvijanje;

(e)

otvaranje ventila na tankovima i kontrola difuzionog ventila moraju biti dve različite radnje;

(f)

odgovarajući vremenski interval koji se spominje u stavu 9.3.3.40.2.6(b) ne sme biti kraći od 20 sekundi, podešavanje pravilnog vremena difuzije ugljen-dioksida obezbeđuje se posebnom pouzdanom instalacijom.

9.3.3.40.2.11

Sistem za gašenje požara na bazi heptafluoropropana (HFC-227ea)
Pored ispunjenja zahteva sadržanih u stavovima 9.3.3.40.2.1 do 9.3.3.40.2.9, sistemi za gašenje požara koji u svojstvu agensa za gašenje koriste HFC-227ea moraju se prilagoditi i sledećim odredbama:

(a)

u slučaju da postoji nekoliko prostora različitih bruto zapremina koje treba zaštititi, svaki od njih oprema se vlastitim sistemom za gašenje požara;

(b)

na svaki tank sa heptafluoropropanom koji je postavljen u prostor koji treba zaštititi montira se uređaj za sprečavanje pojave nadpritiska u njemu, ovaj uređaj mora osigurati bezbednu difuziju sadržaja tanka u prostor koji treba zaštititi ako je tank izložen dejstvu vatre, a sistem za gašenje požara još nije uveden u upotrebu;

(c)

na svaki tank postavlja se uređaj koji dozvoljava kontrolu pritiska gasa;

(d)

tankovi sa heptafluoropropanom pune se najviše do nivoa od 1.15 kg agensa po jednom litru njihove zapremine, uzima se da po dekompresiji heptafluoropropana, jedan kilogram agensa zauzima 0.1374 m3 prostora;

(e)

koncentracija heptafluoropropana u prostoru koji treba zaštititi mora biti tolika da agens zauzme ne manje od 8% bruto zapremine tog prostora, ova količina mora se osloboditi u roku od 10 sekundi;

(f)

na svaki tank sa heptafluoropropanom postavlja se uređaj za praćenje pritiska sadržaja u tanku, koji mora aktivirati sredstva za vizuelno i zvučno uzbunjivanje u kormilarnici u slučaju neplanskih gubitaka pogonskog gasa;

(g)

nakon pražnjenje, koncentracija heptafluoropropana u prostoru koji treba zaštititi ne sme biti takva da agens zauzme više od 10.5% bruto zapremine tog prostora;

(h)

nijedan deo predviđen za ugradnju u sistem za gašenje požara ne sme biti izrađen od aluminijuma;

9.3.3.40.2.12

Sistem za gašenje požara na bazi IG-541 smeše
Pored ispunjenja zahteva sadržanih u stavovima 9.3.3.40.2.1 do 9.3.3.40.2.9, sistemi za gašenje požara koji u svojstvu agensa za gašenje koriste IG-541 moraju se prilagoditi sledećim odredbama:

(a)

u slučaju da postoji nekoliko prostora različitih bruto zapremina koje treba zaštititi, svaki od njih oprema se vlastitim sistemom za gašenje požara;

(b)

na svaki tank sa IG-541 koji je postavljen u prostor koji treba zaštititi postavlja se uređaj za sprečavanje pojave nadpritiska u njemu, ovaj uređaj mora osigurati bezbednu difuziju sadržaja tanka u prostor koji treba zaštititi ako je tank izložen dejstvu vatre, a sistem za gašenje požara još nije uveden u upotrebu;

(c)

na svaki od tankova postavlja se uređaj za proveru njegovog sadržaja;

(d)

pritisak punjenja tankova ne sme preći 200 bara pri temperaturi od +15°C;

(e)

koncentracija IG-541 u zaštićenom prostoru ne sme biti manja od 44% i veća od 50% bruto zapremine tog prostora, ova količina mora se osloboditi u roku od 120 sekundi.

9.3.3.40.2.13

Sistemi za gašenje požara za fizičku zaštitu
U cilju osiguravanja fizičke zaštite u mašinskim prostorima, kotlarnicama i pumpnim stanicama, sistemi za gašenje požara prihvataju se kao sredstvo za tu svrhu isključivo na osnovu preporuka Upravnog odbora.

9.3.3.40.3

U tovarnom prostoru se moraju nalaziti dvohvatni aparati za gašenje požara u smislu stava 8.1.4.

9.3.3.40.4

Količina prikladnog agensa za gašenje požara u trajno postavljenom sistemu za gašenje požara mora biti dovoljna za suzbijanje požara.

9.3.3.40.5

Prethodni stav 9.3.3.40 i 9.3.3.40.2 ne primenjuje se na uljne separatore i brodove za snabdevanje.

9.3.3.41

Plamen i izvori svetla sa otvorenim plamenom

9.3.3.41.1

Ispusti dimnjaka moraju se nalaziti na rastojanju minimum 2.00 m od tovarnog prostora, izvedeni tako da se spreči svako iskakanje varnica ili prodor vode.

9.3.3.41.2

Uređaji za grejanje, kuvanje i hlađenje ne smeju trošiti tečne gasove, tečna ili čvrsta goriva.
Međutim, u mašinskom prostoru ili nekom drugom zasebnom prostoru dozvoljava se instalacija grejnih uređaja na tečno gorivo čija je tačka paljenja iznad 55°C.
Prisustvo uređaja za kuvanje i hlađenje dozvoljava se samo u stambenim prostorijama.

9.3.3.41.3

Dozvoljava se upotreba isključivo električnih uređaja za osvetljenje.

9.3.3.42

Sistem za grejanje tereta

9.3.3.42.1

Kotlovi koji se koriste za grejanje tereta moraju trošiti tečno gorivo čija je tačka paljenja iznad 55°C. Oni se postavljaju ili u mašinski prostor, ili u neki drugi zaseban prostor u potpalublju izvan tovarnog prostora, kojem se pristupa sa palube ili iz mašinskog prostora.

9.3.3.42.2

Sistem za grejanje tereta projektuje se tako da u slučaju isticanja tereta u grejne namotaje ne može doći do njegovog prodiranja u kotao. Sistem za grejanje tereta sa veštački izvedenim strujanjem vazduha mora imati električno paljenje.

9.3.3.42.3

Sistem za ventilaciju mašinskog prostora projektuje se s obzirom na količinu vazduha koja je potrebna za rad kotla.

9.3.3.42.4

U slučaju da se sistem za grejanje koristi u toku operacija utovara, istovara ili ispuštanja gasova, radni prostor u kojem se ovaj sistem nalazi mora u potpunosti biti usklađen sa zahtevima iz stava 9.3.3.52.3(b). Ovaj zahtev ne primenjuje se na ulazne otvore sistema za ventilaciju. Pomenuti ulazni otvori moraju se nalaziti na rastojanju od najmanje 2.00 m od tovarnog prostora, odnosno najmanje 6.00 m od otvora teretnih ili tankova za višak tereta, utovarnih pumpi postavljenih na palubi, otvora brzoreagujućih sigurnosnih ventila, sigurnosnih uređaja za zaštitu od nedozvoljenih nadpritisaka i obalskih priključaka utovarnih i istovarnih cevi, i na visini minimum 2.00 m u odnosu na palubu.
Zahtevi iz stava 9.3.3.52.3(b) ne primenjuju se pri istovaranju supstanci čija je tačka paljenja najmanje 60°C, kada je temperatura proizvoda bar 15K niža pri temperaturi jednakoj tački paljenja.

9.3.3.43-9.3.3.49

(Rezervisano)

9.3.3.50

Dokumentacija o električnim instalacijama

9.3.3.50.1

Osim dokumentacije koja se zahteva u skladu sa Uredbama u smislu stava 1.1.4.6, na brodu se moraju nalaziti sledeća dokumenta:

(a)

crtež sa naznačenim granicama tovarnog prostora i položajem u njemu instalirane električne opreme;

(b)

spisak električne opreme u smislu stava (a), koji obuhvata sledeće pojedinosti:
naziv mašine ili uređaja, poziciju, vrstu mehaničke zaštite, vrstu protiveksplozijske zaštite, ispitni organ i broj odobrenja;

(c)

spisak ili opšti plan u kojem se naznačava električna oprema van tovarnog prostora na kojoj se sme raditi u toku operacija utovara, istovara ili ispuštanja gasova. Sva preostala električna oprema obeležava se crvenom bojom. Pogledati stavove 9.3.3.52.3 i 9.3.3.52.4.

9.3.3.50.2

Na dokumentima nabrojanim u stavu 9.3.3.50.1 mora se nalaziti pečat nadležnih organa koji izdaju sertifikat o odobrenju.

9.3.3.51

Električne instalacije

9.3.3.51.1

Dozvoljava se instalacija isključivo distributivnih sistema bez povratnog priključka ka trupu.
Ova odredba ne primenjuje se na:

-

električnu anti-korozivnu zaštitu od spoljnih struja;

-

posebne ograničene delove instalacija postavljenih van tovarnog prostora (npr. priključke startera dizel-motora);

-

uređaj za ispitivanje izolacije u smislu stava 9.3.3.51.2 koja sledi.

9.3.3.51.2

U svaku izolovanu distributivnu mrežu postavlja se automatski uređaj sa vizuelnim i zvučnim uzbunjivanjem, kojim se proverava stanje izolacije.

9.3.3.51.3

Prilikom izbora električne opreme koju treba koristiti u eksplozijski ugroženim zonama, u obzir se uzimaju eksplozijska grupa i temperaturni razred, dodeljeni supstanci koja se transportuje u kolonama (15) i (16) Tabele C iz Poglavlja 3.2.

9.3.3.52

Vrsta i mesto ugradnje električne opreme

9.3.3.52.1

(a)

Samo se sledeća oprema sme instalirati unutar teretnih tankova, tankova za višak tereta i utovarnih i istovarnih cevi (uporedivo sa zonom 0):

-

merni, regulacioni i uređaji za uzbunjivanje u protiveksplozivnoj izradi "povišena sigurnost" (EEx (ia)).

(b)

Samo se sledeća oprema sme instalirati unutar pregradaka, prostora u duploj oplati i dvodnu, ili skladišnih prostora (uporedivo sa zonom 1):

-

merni, regulacioni i uređaji za uzbunjivanje, atestirani za bezbednu upotrebu u zoni 1;

-

uređaji za rasvetu u protiveksplozivnoj izradi "nepropaljivo kućište" (EEx d) i "zaštita nadpritiskom" (EEx p);

-

hermetički zatvoreni sonarni uređaji čiji se kablovi, sve do glavne palube, vode kroz čelične cevi debelih zidova na čijim spojevima nema propuštanja gasova iz okoline;

-

kablovi za aktivnu katodnu zaštitu spoljne oplate broda koji se sprovode kroz čelične cevi nalik onima za kablove sonarnih uređaja.

(c)

Samo se sledeća oprema sme instalirati u potpalubnim radnim prostorima unutar tovarnog prostora (uporedivo sa zonom 1):

-

merni, regulacioni i uređaji za uzbunjivanje, atestirani za bezbednu upotrebu u zoni 1;

-

uređaji za rasvetu u protiveksplozivnoj izradi "nepropaljivo kućište" (EEx d) i "zaštita nadpritiskom" (EEx p);

-

pogonski motori ključne opreme, poput balastnih pumpi npr; motori moraju biti atestirani za bezbednu upotrebu u zoni 1.

(d)

Ako kontrolni i zaštitni sistemi električne opreme u smislu stavova (a), (b) i (b) nisu u sigurnosnoj izradi, oni se moraju nalaziti van tovarnog prostora.

(e)

Električna oprema koja se nalazi u tovarnom prostoru na palubi (uporedivo sa zonom 0) mora biti atestirana za bezbednu upotrebu u zoni 1.

9.3.3.52.2

Akumulatori se moraju nalaziti izvan tovarnog prostora.

9.3.3.52.3

(a)

Električna oprema koja se koristi u toku operacija utovara, istovara i ispuštanja gasova dok se brod sidri i nalazi se izvan tovarnog prostora (uporedivo sa zonom 2) mora biti atestirana za upotrebu najmanje u zoni sa ograničenom opasnošću od eksplozije.

(b)

Ova odredba ne primenjuje se na:

(i)

instalacije rasvete u stambenim prostorijama, sa izuzetkom prekidača koji se nalaze u blizini ulaza u ove prostorije;

(ii)

radiotelefonske instalacije postavljene u okviru stambenih prostorija ili kormilarnice;

(iii)

instalacije mobilne ili fiksne telefonije postavljene u okviru stambenih prostorija ili kormilarnice;

(iv)

električne instalacije u stambenim prostorijama, kormilarnici ili radnom prostoru izvan tovarnog prostora, pod sledećim uslovima:

1.

u ovim prostorima instaliran je sistem za ventilaciju koji obezbeđuje nadpritisak od 0.1kPa (0.001 bara) i nijedan prozor ne može se otvoriti; vazdušni usisi sistema za ventilaciju moraju se nalaziti što je moguće dalje, međutim, ne smeju biti na rastojanju manjem od 6.00 m od tovarnog prostora i visini manjoj od 2.00 m u odnosu na palubu;

2.

u prostorima je instaliran sistem za otkrivanje prisustva gasova čiji su senzori postavljeni:

-

na usisnim otvorima sistema za ventilaciju;

-

neposredno uz gornju ivicu praga ulaznih vrata u stambene prostorije i radne prostore;

3.

koncentracije gasova mere se neprekidno;

4.

kada koncentracija gasa dostigne 20% od vrednosti donje granice eksplozivnosti, ventilatori se moraju isključiti u tom slučaju, odnosno kada ne postoji mogućnost održavanja stalnog nadpritiska ili se desi kvar u sistemu za otkrivanje prisustva gasova, električna instalacija koja nije usklađena sa zahtevima iz prethodnog stava (a) mora se isključiti; ove radnje moraju biti momentalne i automatske; njih mora slediti uključenje svetala za slučaj opasnosti u stambenih prostorijama, kormilarnici i radnim prostorima, svetla za slučaj opasnosti moraju biti najmanje za zonu sa ograničenom opasnošću od eksplozije, a na isključivanje moraju da ukažu sredstva za vizuelno i zvučno uzbunjivanje u stambenim prostorijama i kormilarnici;

5.

sistem za ventilaciju, sistem za otkrivanje prisustva gasova i sredstva za uzbunjivanje koja pripadaju uređaju za isključivanje moraju u potpunosti biti usaglašeni sa zahtevima iz stava (a);

6.

automatski uređaj za isključivanje podešava se tako da do automatskog isključenja ne može doći u toku plovidbe.

9.3.3.52.4

Električna oprema koja ne ispunjava zahteve sadržane u stavu 9.3.3.52.3 zajedno sa pripadajućim prekidačima označava se crvenom bojom. Isključivanje ovakve opreme vrši se sa centralizovanog mesta na brodu.

9.3.3.52.5

Na električni generator sa stalnim motornim pogonom, koji ne ispunjava zahteve iz stava 9.3.3.52.3, montira se prekidač sposoban da isključi pobudu generatora. U blizini ovog prekidača ističe se posebna tabla sa uputstvom za njegovu upotrebu.

9.3.3.52.6

Utičnice za priključivanje i napajanje signalnih svetala i rasvete za brodska stepeništa trajno se montiraju na brodu i to u blizini signalnog jarbola ili brodskog stepeništa. Uključivanje i isključivanje ovih svetlosnih instalacija ne sme biti moguće kada je utičnica pod naponom. Ove radnje dozvoljavaju su samo kada se utičnica ostavi bez napona.

9.3.3.53.7

Na kvar u napajanju sigurnosne i kontrolne opreme momentalno se mora ukazati generisanjem odgovarajućih vizuelnih i zvučnih signala na mestima gde se sredstva za uzbunjivanje uobičajeno aktiviraju.

9.3.3.53

Uzemljenje

9.3.3.53.1

Metalni delovi električnih uređaja u tovarnom prostoru koji nisu pod naponom, kao i zaštitne metalne cevi ili obloge kablova, pod normalnim radnim uslovima se moraju uzemljiti, ako već nisu svi oni automatski uzemljeni direktnim vezivanjem na metalnu konstrukciju broda.

9.3.3.53.2

Odredbe iz prethodnog stava 9.3.3.53.1 takođe se primenjuju na opremu čiji su radni naponi manji od 50V.

9.3.3.53.3

Nezavisni teretni tankovi, srednji kontejneri za transport rasutog tereta načinjeni od metala i tank-kontejneri moraju se uzemljiti.

9.3.3.53.4

Za IBC ambalažu, načinjenu od metala i kontejner cisterne, koji se koriste umesto tankova za višak tereta ili tankova za otpadne vode, mora se predvideti mogućnost uzemljavanja.

9.3.3.54-9.3.3.55

(Rezervisano)

9.3.3.56

Električni kablovi

9.3.3.56.1

Svi kablovi koji se postavljaju u tovarni prostor, moraju imati metalnu oblogu.

9.3.3.56.2

Kablovi i utičnice postavljeni unutar tovarnog prostora moraju biti zaštićeni od mehaničkih oštećenja.

9.3.3.56.3

Upotreba nepričvršćenih kablova u tovarnom prostoru je zabranjena. Izuzetak su kablovi samosigurnih električnih kola i napojne linije za signalna svetla, rasvetu na brodskim stepeništima i uronjene pumpe na uljnim separatorima.

9.3.3.56.4

Kablovi za samosigurna električna kola koriste se isključivo u samosigurnim kolima i moraju se odvojiti od kablova koji nisu namenjeni upotrebi u takvim kolima (npr. ne treba ih polagati zajedno u isti snop kablova, niti ih učvršćivati identičnim sponama).

9.3.3.56.5

Na mestima nepričvršćenih kablova namenjenih upotrebi u električnim kolima signalnih svetala, rasvete na brodskim stepeništima i uronjenih pumpi na uljnim separatorima, isključivo se moraju nalaziti kablovi sa metalnom oblogom, tipa H 07 RN - F u skladu sa IEC publikacijom-60 245-4 (1994), ili bar kablovi u ekvivalentnoj izradi čiji provodnici imaju površinu poprečnog preseka ne manju od 1.5 mm2.
Ovi kablovi moraju biti što je moguće kraći a postavljeni tako da se u najvećoj mogućoj meri smanji verovatnoća njihovog oštećivanja.

9.3.3.56.6

Polaganje kablova koji su potrebni električnoj opremi u smislu stava 9.3.3.52.1(b) i c) prihvata se u pregratcima, prostorima u duploj oplati, dvodnu, skladišnim prostorima i radnim prostorima u potpalublju. Kada brod poseduje dozvolu za transport isključivo supstanci za koje se u koloni (17) Tabele C iz Poglavlja 3.2 ne zahteva protiveksplozijska zaštita, dozvoljava se da kablovi prolaze u skladišne prostore.

9.3.3.57-9.3.3.59

(Rezervisano)

9.3.3.60

Posebna oprema
Na brodu se mora predvideti oprema za tuširanje, ispiranje očiju i umivanje i to na mestima kojima se direktno pristupa iz tovarnog prostora.
Ovaj zahtev ne primenjuje se na uljne separatore i brodove za snabdevanje.

9.3.3.61-9.3.3.70

(Rezervisano)

9.3.3.71

Dozvola za ukrcavanje
Table sa istaknutom zabranom ukrcavanja u skladu sa stavom 8.3.3 moraju biti jasno čitljive sa svake strane broda.

9.3.3.72-9.3.3.73

(Rezervisano)

9.3.3.74

Zabrana pušenja, paljenja i korišćenja vatre ili upotrebe svetlosnih izvora sa otvorenim plamenom

9.3.3.74.1

Table sa istaknutom zabranom pušenja u skladu sa stavom 8.3.4 moraju biti jasno istaknute sa svake strane broda.

9.3.3.74.2

Table na kojima se ukazuje na okolnosti pod kojima zabrana važi postavljaju se u blizini ulaza u prostorije u kojima pušenje, korišćenje vatre ili svetlosnih izvora sa otvorenim plamenom nije uvek zabranjeno.

9.3.3.74.3

U blizini svakog izlaza iz stambenih prostorija i kormilarnice postavljaju se pepeljare.

9.3.3.75-9.3.3.91

(Rezervisano)

9.3.3.92

Izlaz za slučaj opasnosti
Na tankerima u smislu stava 9.3.3.11.7, prostori čiji bi ulazi ili izlazi najverovatnije bili delimično ili potpuno uronjeni u oštećenom stanju broda moraju imati izlaz za slučaj opasnosti koji se postavlja na visini minimum 0.10 m u odnosu na vodenu liniju oštećenja. Ovaj zahtev ne primenjuje se na za pramčani pik i krmeni pik.

9.3.3.93-9.3.3.99

(Rezervisano)