PRAVILNIK

O NASTAVNOM PLANU I PROGRAMU OSNOVNOG MUZIČKOG OBRAZOVANJA I VASPITANJA

("Sl. glasnik RS - Prosvetni glasnik", br. 5/2010)

Član 1

Ovim pravilnikom utvrđuje se nastavni plan i program osnovnog muzičkog obrazovanja i vaspitanja koje traje šest godina, četiri godine i dve godine i ostvaruje se u dva obrazovna ciklusa.

Član 2

Škola može da organizuje nastavu pripremnog razreda za učenike mlađeg uzrasta.

Nastavni plan i program osnovnog muzičkog obrazovanja i vaspitanja i pripremnog razreda odštampan je uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.

Učenik koji se ističe sposobnostima i znanjem može da stekne osnovno muzičko obrazovanje i vaspitanje u roku kraćem od propisanog u nastavnom planu i programu.

Član 3

U I razred osnovne muzičke škole u trajanju od šest godina može da se upiše učenik - mlađi od devet, u trajanju od četiri godine - mlađi od jedanaest i u trajanju od dve godine - stariji od četrnaest godina.

U I razred za instrumente kontrabas i udaraljke može da se upiše učenik mlađi od petnaest godina.

U I razred osnovne muzičke škole može da se upiše i učenik stariji nego što je propisano stavom 1. ovog člana, ukoliko na prijemnom ispitu ispolji izuzetne muzičke sposobnosti.

U I razred osnovne muzičke škole može da se upiše i dete predškolskog uzrasta, ukoliko na prijemnom ispitu ispolji izuzetne muzičke sposobnosti.

Član 4

Nastava u osnovnoj muzičkoj školi izvodi se individualno (nastava instrumenta i pevanja) i grupno (nastava solfeđa, teorije muzike, orkestra, hora, kamerne muzike i grupnog sviranja).

Grupa u nastavi solfeđa i teorije muzike može da ima najviše deset učenika, orkestar trideset, hor pedeset, a kamerni ansambl i grupno sviranje (odsek za tradicionalno srpsko pevanje i sviranje) najviše tri učenika.

Član 5

Čas individualne nastave u I ciklusu šestogodišnjeg, četvorogodišnjeg i dvogodišnjeg osnovnog muzičkog obrazovanja i vaspitanja traje 30 minuta.

Čas uporednog klavira za učenike solo pevanja i srpskog tradicionalnog pevanja traje 45 minuta.

Časovi grupne nastave i svi ostali časovi individualne nastave traju po 45 minuta.

Član 6

Nakon savladanog programa osnovnog muzičkog obrazovanja i vaspitanja, učeniku se izdaje svedočanstvo o stečenom osnovnom muzičkom obrazovanju i vaspitanju.

Član 7

Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaje da važi Pravilnik o nastavnom planu i programu osnovnog muzičkog obrazovanja i vaspitanja ("Prosvetni glasnik", broj 6/94).

Član 8

Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Prosvetnom glasniku".

 

NASTAVNI PLAN ZA OSNOVNO MUZIČKO OBRAZOVANJE I VASPITANJE

 

NASTAVNI ODSECI

 

A - OBAVEZNI

1. Odsek za klasičnu muziku

2. Odsek za srpsko tradicionalno pevanje i sviranje

B - IZBORNI

1. Odsek za ranu muziku

2. Odsek za narodnu muziku

3. Odsek za džez muziku

A - OBAVEZNI ODSECI

ODSEK ZA KLASIČNU MUZIKU - ŠESTOGODIŠNJE OBRAZOVANJE I VASPITANJE

NAZIV PREDMETA

Prvi ciklus

Drugi ciklus

I razred

II razred

III razred

IV razred

V razred

VI razred

Fond časova

ned.

god.

ned.

god.

ned.

god.

ned.

god.

ned.

god.

ned.

god.

Instrument

2

70

2

70

2

70

2

70

2

70

2

70

Solfeđo

2

70

2

70

2

70

2

70

2

70

2

70

Teorija muzike

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

1

35

Orkestar, hor, kamerna muzika

-

-

-

-

-

-

2

70

2

70

2

70

SVEGA

4

140

4

140

4

140

6

210

6

210

7

245

ODSEK ZA KLASIČNU MUZIKU - ČETVOROGODIŠNJE OBRAZOVANJE I VASPITANJE

NAZIV PREDMETA

Prvi ciklus

Drugi ciklus

I razred

II razred

III razred

IV razred

Fond časova

ned.

god.

ned.

god.

ned.

god.

ned.

god.

Instrument

2

70

2

70

2

70

2

70

Solfeđo

2

70

2

70

2

70

2

70

Teorija muzike

-

-

-

-

-

-

1

35

Orkestar, hor, kamerna muzika

-

-

-

-

2

70

2

70

SVEGA

4

140

4

140

6

210

7

245

ODSEK ZA KLASIČNU MUZIKU - DVOGODIŠNJE OBRAZOVANJE I VASPITANJE

NAZIV PREDMETA

Prvi ciklus

Drugi ciklus

I razred

II razred

Fond časova

nedeljno

godišnje

nedeljno

godišnje

Solo pevanje

2

70

2

70

Solfeđo

3

105

2

70

Teorija muzike

-

-

1

35

Uporedni klavir

1

35

1

35

SVEGA

6

210

6

210

ODSEK ZA KLASIČNU MUZIKU - PROGRAM ZA UČENIKE OŠTEĆENOG VIDA

 

razred

I pripremni

II pripremni

I

II

III

IV

V

VI

fond časova

ned.

god.

ned.

god.

ned.

god.

ned.

god.

ned.

god.

ned.

god.

ned.

god.

ned.

god.

Instrument

2

70

2

70

2

70

2

70

2

70

2

70

2

70

2

70

Solfeđo

2

70

2

70

2

70

2

70

2

70

2

70

2

70

2

70

Teorija muzike

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

1

35

Orkestar, hor, kam. muzika

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

2

70

2

70

2

70

SVEGA

4

140

4

140

4

140

4

140

4

140

6

210

6

210

7

245

SRPSKO TRADICIONALNO SVIRANJE - ČETVOROGODIŠNJE OBRAZOVANJE I VASPITANJE

NAZIV PREDMETA

Prvi ciklus

Drugi ciklus

I razred

II razred

III razred

IV razred

Fond časova

ned.

god.

ned.

god.

ned.

god.

ned.

god.

Instrument

2

70

2

70

2

70

2

70

Solfeđo

2

70

2

70

2

70

2

70

Teorija muzike

-

-

-

-

-

-

1

35

Grupno sviranje ili izborni instrument

-

-

-

-

1

35

1

35

SVEGA

4

140

4

140

5

175

6

210

SRPSKO TRADICIONALNO PEVANJE - DVOGODIŠNJE OBRAZOVANJE I VASPITANJE

NAZIV PREDMETA

Prvi ciklus

Drugi ciklus

I razred

II razred

Fond časova

nedeljno

godišnje

nedeljno

godišnje

Srpsko tradicionalno pevanje

2

70

2

70

Solfeđo

3

105

2

70

Teorija muzike

-

-

1

35

Uporedni klavir

1

35

1

35

SVEGA

6

210

6

210

PREGLED ODSEKA SA INSTRUMENTIMA I PEVANJEM

INSTRUMENT PEVANJE

ODSEK

Obavezni

Izborni

Odsek za klasičnu muziku

Odsek za srpsko tradicionalno sviranje i pevanje

Odsek za ranu muziku

Odsek za narodnu muziku

Odsek za džez muziku

Violina

*

-

*

*

-

Viola

*

-

*

-

-

Violončelo

*

-

*

-

-

Kontrabas

*

-

-

*

*

Žičani narodni instrumenti

-

*

-

-

-

Gitara

*

-

*

*

*

Bas gitara

-

-

-

-

*

Tambura

*

-

-

-

-

Mandolina

*

-

-

-

-

Harfa

*

-

*

-

-

Renesansna (mala) harfa

*

-

*

-

*

Klavir

*

-

*

-

*

Harmonika

*

-

-

*

-

Orgulje

-

-

*

-

-

Čembalo

-

-

*

-

-

Flauta

*

-

*

*

-

Oboa

*

-

*

-

-

Klarinet

*

-

*

*

-

Saksofon

*

-

-

-

*

Fagot

*

-

*

-

-

Horna

*

-

*

-

-

Truba

*

-

-

-

*

Trombon

*

-

*

-

*

Tuba

*

-

-

-

-

Duvački narodni instrumenti

-

*

-

-

-

Udaraljke

*

-

-

-

-

Bubnjevi

-

-

-

-

*

Gudački instrumenti za ranu muziku

-

-

*

-

-

Žičani instrumenti za ranu muziku

-

-

*

-

-

Duvački instrumenti za ranu muziku

-

-

*

-

-

Solo pevanje

*

-

-

-

-

Srpsko tradicionalno pevanje

-

*

-

-

-

Renesansno pevanje

-

-

*

-

-

Pevanje narodne muzike

-

-

-

*

 

Džez pevanje

-

-

-

-

*

 

ORGANIZACIJA OBRAZOVNO-VASPITNOG RADA

 

A - OBAVEZNI ODSECI

1. ODSEK ZA KLASIČNU MUZIKU

U okviru šestogodišnjeg osnovnog muzičkog obrazovanja i vaspitanja izučavaju se sledeći instrumenti: violina, viola, violončelo, gitara, tambura E-prim, tambura A-bas prim, mandolina, harfa, klavir, harmonika i flauta.

U okviru četvorogodišnjeg osnovnog muzičkog obrazovanja i vaspitanja izučavaju se sledeći instrumenti: kontrabas, renesansna (mala) harfa, oboa, klarinet, saksofon, fagot, horna, truba, trombon, tuba i udaraljke.

U okviru dvogodišnjeg osnovnog muzičkog obrazovanja i vaspitanja izučava se program solo pevanja.

Pored nastave instrumenta, odnosno pevanja, na Odseku za klasičnu muziku izučavaju se: solfeđo, teorija muzike, orkestar, hor, kamerna muzika i uporedni klavir.

PROGRAM ZA UČENIKE OŠTEĆENOG VIDA

U okviru Odseka za klasičnu muziku izučava se Program za učenike oštećenog vida koji obuhvata sledeće predmete: klavir, harmoniku, flautu, klarinet, trubu, solfeđo, teoriju muzike, hor i kamernu muziku. Ostale instrumente učenici oštećenog vida pohađaju prema redovnom planu i programu Odseka za klasičnu muziku.

Nastava klavira, harmonike i solfeđa ostvaruje se u I i II pripremnom razredu i od I do VI razreda osnovnog muzičkog obrazovanja i vaspitanja.

Program za učenike oštećenog vida isti je kao program učenika Odseka za klasičnu odseka, osim u I i II pripremnom razredu i u I razredu osnovnog muzičkog obrazovanja i vaspitanja.

Nastavni plan i program klavira, harmonike i solfeđa za II, III, IV, V i VI razred, isti je kao i redovan plan i program na Odseku za klasičnu muziku.

Nastavni plan i program flaute, klarineta i trube, isti je kao i redovan plan i program za ove instrumente na Odseku za klasičnu muziku.

Nastava klavira i harmonike u pripremnom razredu je individualna.

Časovi u pripremnom razredu za instrument traju 30 minuta, a u svim ostalim razredima (od I do VI) 45 minuta.

Časovi teoretskih predmeta traju 45 minuta.

2. ODSEK ZA SRPSKO TRADICIONALNO PEVANJE I SVIRANJE

Srpsko tradicionalno sviranje na narodnim instrumentima izučava se u okviru četvorogodišnjeg, a srpsko tradicionalno pevanje u okviru dvogodišnjeg osnovnog muzičkog obrazovanja i vaspitanja.

Izučavaju se žičani (gusle, različite vrste tambura i dr.) i duvački instrumenti (frula, dvojnice, okarina, šupeljka, duduk, kaval, diple, gajde i dr.).

Nastava na Odseku za srpsko tradicionalno pevanje i sviranje organizuje se tako da učenici III i IV razreda žičanih i duvačkih instrumenata u okviru nastave izučavaju izradu i popravku instrumenata.

B - IZBORNI ODSECI

Učenici izbornih odseka imaju dva časa nastave glavnog predmeta na Odseku za klasičnu muziku i jedan čas nastave na izbornom odseku za koji se opredele.

1. ODSEK ZA RANU MUZIKU

Na Odseku za ranu muziku izučavaju se sledeći instrumenti: rebeka, fidel, viela, viola da gamba, lauta, renesansna (mala) harfa, čembalo, orgulje, blok flauta, traverzo flauta, šalmaj, krumhorn, kornamuza, dulcijan, cink, kornet, segbat i renesansno pevanje.

Na ovaj odsek upisuju se učenici koji pohađaju Odsek za klasičnu muziku i to sledeće predmete:

rebeka, fidel i viela - učenici V i VI razreda violine i viole;

viola da gamba - učenici V i VI razreda violončela;

lauta - učenici V i VI razreda gitare;

renesansna (mala) harfa - učenici III i IV razreda četvorogodišnjeg i učenici V i VI razreda šestogodišnjeg osnovnog muzičkog obrazovanja i vaspitanja svih instrumenata;

čembalo i orgulje - učenici V i VI razreda klavira;

blok flauta i traverzo flauta - učenici VI razreda flaute;

šalmaj - učenici IV razreda oboe;

krumhorn i kornamuza - učenici IV razreda klarineta;

dulcijan - učenici IV razreda fagota;

cink i kornet - učenici IV razreda trube i horne;

segbat - učenici IV razreda trombona;

renesansno pevanje - učenici II razreda solo pevanja, kao i učenici završnog razreda dvogodišnjeg, četvorogodišnjeg ili šestogodišnjeg osnovnog muzičkog obrazovanja i vaspitanja svih instrumenata.

2. ODSEK ZA NARODNU MUZIKU

Na Odseku za narodnu muziku izučavaju se sledeći instrumenti: violina, kontrabas, gitara, harmonika, flauta, klarinet i pevanje narodne muzike.

Na ovaj odsek upisuju se učenici koji pohađaju Odsek za klasičnu muziku i to sledeće predmete:

violina - učenici V i VI razreda violine;

kontrabas - učenici III i IV razreda kontrabasa;

gitara - učenici V i VI razreda gitare;

harmonika - učenici IV, V i VI razreda harmonike;

flauta - učenici V i VI razreda flaute;

klarinet - učenici III i IV razreda klarineta;

pevanje narodne muzike - učenici II razreda solo pevanja, kao i učenici završnog razreda dvogodišnjeg, četvorogodišnjeg ili šestogodišnjeg osnovnog muzičkog obrazovanja i vaspitanja svih instrumenata.

3. ODSEK ZA DŽEZ MUZIKU Na Odseku za džez muziku izučavaju se sledeći instrumenti: kontrabas, bas gitara, gitara, klavir, saksofon, truba, trombon, bubnjevi i džez pevanje.

Na ovaj odsek upisuju se učenici koji pohađaju Odsek za klasičnu muziku i to sledeće predmete:

kontrabas - učenici III i IV razreda kontrabasa;

bas gitara - učenici III i IV razreda kontrabasa;

gitara - učenici V i VI razreda gitare;

klavir - učenici V i VI razreda klavira;

saksofon - učenici III i IV razreda saksofona, flaute, oboe, klarineta ili fagota;

truba - učenici III i IV razreda trube;

trombon - učenici III i IV razreda trombona;

bubnjevi - učenici III i IV razreda udaraljki;

džez pevanje - učenici II razreda solo pevanja, kao i učenici završnog razreda dvogodišnjeg, četvorogodišnjeg ili šestogodišnjeg osnovnog muzičkog obrazovanja i vaspitanja svih instrumenata.

ISPITI

U osnovnoj muzičkoj školi polažu se sledeći ispiti:

- prijemni;

- godišnji;

- razredni;

- popravni.

Prijemni ispit polaže se pre upisa u I razred, po pravilu u junskom ili avgustovskom roku. Na prijemnom ispitu proverava se sluh, ritam, muzička memorija. Učenici koji su pohađali program pripremnog razreda, polažu prijemni ispit.

Godišnji ispit iz glavnog predmeta polažu učenici III, IV, V i VI razreda šestogodišnjeg - II, III i IV razreda četvorogodišnjeg - kao i II razreda dvogodišnjeg osnovnog muzičkog obrazovanja i vaspitanja.

Godišnji ispit iz solfeđa polažu učenici III i VI razreda šestogodišnjeg - II i IV razreda četvorogodišnjeg, kao i II razreda dvogodišnjeg osnovnog muzičkog obrazovanja i vaspitanja.

Godišnji ispit iz teorije muzike polažu učenici VI razreda šestogodišnjeg, IV razreda četvorogodišnjeg i II razreda dvogodišnjeg osnovnog muzičkog obrazovanja i vaspitanja.

Godišnji ispit iz uporednog klavira, polažu učenici II razreda dvogodišnjeg osnovnog muzičkog obrazovanja i vaspitanja.

Učenici koji ubrzano napreduju polažu godišnji ispit u tri ispitna roka, u januarskom, junskom i septembarskom ispitnom roku.

Učenici koji na godišnjem ispitu u IV i V razredu šestogodišnjeg osnovnog muzičkog obrazovanja i vaspitanja dobiju negativnu ocenu iz glavnog predmeta ponavljaju razred. Učenici koji na godišnjem ispitu dobiju negativnu ocenu iz nekog od ostalih predmeta polažu popravni ispit u avgustovskom roku.

Učenici razreda u kojima nema godišnjeg ispita ocenjuju se godišnjom ocenom. Vanredni učenici polažu godišnji ispit iz svih predmeta, u svim razredima.

Razredni ispit polažu učenici koji, u toku školske godine, nisu pohađali više od trećine ukupnog broja časova, a utvrdi se da nisu savladali sadržaj nastavnog programa za taj razred. Učenici takođe polažu razredni ispit iz predmeta iz kojeg nije održano više od trećine časova utvrđenih nastavnim planom. Učenici koji dobiju negativnu ocenu na razrednom ispitu polažu popravni ispit u avgustovskom roku, a učenici završnog razreda u junskom i avgustovskom roku.

Učenici koji ne polože razredni ispit ponavljaju razred.

Popravni ispit polažu učenici sa nedovoljnom ocenom iz predmeta iz kojeg se ne polaže godišnji ispit i učenici sa nedovoljnom ocenom na godišnjem ispitu iz solfeđa, teorije muzike i uporednog klavira.

Učenici sa nedovoljnom ocenom na godišnjem ispitu iz glavnog predmeta ne mogu da polažu popravni ispit. Učenik koji ima do dve nedovoljne zaključene ocene polaže popravni ispit u avgustovskom roku, a učenik završnog razreda u junskom i avgustovskom roku.

SMOTRE

Smotre se organizuju u cilju provere znanja i napredovanja učenika u toku i na kraju školske godine prema nastavnom planu i programu odgovarajućeg odseka i predmeta i ostvaruju se na osnovu školskog programa.

ORGANIZACIJA NASTAVE

a) Nastava glavnog predmeta - instrumenta, odnosno pevanja

Tokom šestogodišnjeg (u I, II i III razredu), četvorogodišnjeg (u I i II razredu) i dvogodišnjeg (u I razredu) osnovnog muzičkog obrazovanja i vaspitanja, čas traje 30 minuta, a u svim ostalim razredima 45 minuta.

Nastava glavnog predmeta i uporednog klavira je individualna u svim razredima.

Čas uporednog klavira u I i II razredu za solo pevanje i srpsko tradicionalno pevanje traje 45 minuta.

b) Nastava solfeđa i teorije muzike

Nastava solfeđa i teorije muzike odvija se u grupama od najviše 10 učenika. Časovi solfeđa i teorije muzike traju po 45 minuta.

v) Nastava orkestra, hora i kamerne muzike

Nastava orkestra je obavezna za učenike IV, V i VI razreda violine, viole, violončela, tambure, mandoline, harmonike i flaute, kao i za učenike III i IV razreda kontrabasa, oboe, klarineta, saksofona, fagota, horne, trube, trombona, tube i udaraljki.

Učenici instrumentalisti koji ne sviraju u orkestru obavezni su da pohađaju nastavu hora ili kamerne muzike.

Ukoliko škola ima mogućnosti, može za učenike IV, V i VI razreda gitare, tambure i flaute da organizuje nastavu orkestara gitara, odnosno tambura i flauta.

Nastava kamerne muzike organizuje se za učenike IV, V i VI razreda šestogodišnjeg, kao i za učenike III i IV razreda četvorogodišnjeg osnovnog muzičkog obrazovanja i vaspitanja. Kamerni ansambli se formiraju prema brojnom stanju učenika i predviđaju se godišnjim školskim programom.

Časovi orkestra, hora i kamerne muzike traju po 45 minuta. Za potrebe javne i kulturne delatnosti moguće je povećati fond časova iz ovih predmeta.

g) Klavirska saradnja - korepeticija

Časove korepeticije imaju učenici gudačkih instrumenata, tambure, mandoline, duvačkih instrumenata, udaraljki i solo pevanja.

Za učenike prva tri razreda gudačkih instrumenata, tambure, mandoline i flaute i prva dva razreda ostalih duvačkih instrumenata, kontrabasa i udaraljki, nastava korepeticije je 15 minuta nedeljno po učeniku.

Za učenike IV, V i VI razreda gudačkih instrumenata, tambure, mandoline i flaute i III i IV razreda ostalih duvačkih instrumenata, kontrabasa i udaraljki nastava korepeticije je 30 minuta nedeljno po učeniku.

Učenici I razreda solo pevanja nastavu korepeticije imaju 30 minuta, a II razreda 45 minuta nedeljno po učeniku.

Klavirski saradnik - korepetitor drži učeniku nastavu u prisustvu njegovog nastavnika glavnog predmeta.

DOPUNSKA NASTAVA

Za učenike koji u učenju imaju teškoće zbog kojih ne postižu zadovoljavajući uspeh, organizuje se dopunska nastava. Organizovanje dopunske nastave predlažu stručna veća predmeta.

DODATNA NASTAVA

Za učenike koji se ističu svojim talentom, znanjem i napredovanjem, organizuje se dodatna nastava. Organizovanje dodatne nastave predlažu stručna veća predmeta.

KULTURNA I JAVNA DELATNOST

Kulturna i javna delatnost osnovne muzičke škole najuže je povezana sa njenom obrazovno-vaspitnom ulogom i čine je:

- organizovanje školskih i vanškolskih učeničkih javnih nastupa i koncerata (solisti, ansambli, orkestri i horovi);

- organizovanje koncerata nastavnika škole;

- organizovanje koncerata gostujućih muzičkih umetnika;

- aktivnosti vezane za organizovanje učešća učenika na domaćim i međunarodnim muzičkim takmičenjima (za soliste, kamerne ansamble, orkestre i horove); smotrama, festivalima i sličnim manifestacijama, kao i za samostalno organizovanje ovakvih manifestacija;

- organizovanje raznih vrsta proslava, memorijala, razmena, gostovanja i sličnih manifestacija;

- organizovanje majstorskih kurseva istaknutih muzičkih pedagoga i izvođača;

- organizovanje predavanja, seminara, tribina, savetovanja i sličnih skupova, vezanih za muzičku pedagoško-izvođačku problematiku;

- organizovanje učeničkih ekskurzija;

- organizovanje medijskih promocija razne vrste;

- uspostavljanje raznih oblika saradnje sa domaćim i inostranim obrazovnim i kulturnim institucijama.

NASTAVNI PROGRAM ZA OSNOVNO MUZIČKO OBRAZOVANJE I VASPITANJE

CILJ

Osposobljavanje učenika za bavljenje muzikom na nivou osnovnoškolskog znanja i za nastavak školovanja u srednjoj muzičkoj školi.

ZADACI

- Intenzivan i kontinuiran rad na razvoju učenikovih muzičkih sposobnosti - spoljašnjeg (kontrolnog) i unutrašnjeg (mentalnog) sluha, osećaja za ritam, muzičke memorije i muzičke fantazije.

- Upoznavanje učenika sa građom, akustičkim svojstvima i izražajnim mogućnostima odabranog instrumenta (učenika koji su odabrali pevanje - sa svojstvima ljudskog glasovnog aparata).

- Ovladavanje osnovnom tehnikom sviranja na odabranom instrumentu (za učenike pevanja - vokalnom tehnikom).

- Postizanje razumevanja značenja i važnosti univerzalnih muzičkih izražajnih sredstava (tempa, ritma, metra, dinamike, agogike, artikulacije).

- Osnovno muzičko opismenjavanje (postizanje veštine tečnog čitanja i pisanja nota u raznim ključevima, brzog prepoznavanja i razumevanja najvažnijih tempovskih, karakternih, metričkih, dinamičkih, akcentnih, agogičkih i artikulacionih oznaka u notnom tekstu i kontinuiran rad na razvoju veštine spretnog sviranja ili pevanja Prima vista).

- Usvajanje osnovnih znanja iz oblasti muzičke teorije i istorije.

- Osposobljavanje za samostalno učenje i vežbanje.

- Sticanje iskustva javnog nastupanja - samostalnog i u ansamblu.

- Izgradnja navike redovnog slušanja umetnički vredne muzike.

- Razvijanje estetskih muzičkih kriterijuma.

A) OBAVEZNI ODSECI

 

1. ODSEK ZA KLASIČNU MUZIKU

 

1.1. ŠESTOGODIŠNJE MUZIČKO OBRAZOVANJE I VASPITANJE

 

GUDAČKI INSTRUMENTI

(violina, viola, violončelo)

CILJ

Osposobljavanje učenika za bavljenje muzikom na nivou osnovnoškolskog znanja i za nastavak školovanja u srednjoj muzičkoj školi.

ZADACI

- Formiranje psihomotornih izvođačkih relacija u kojima vodeću ulogu treba da ima asocijativni doživljaj zvučne materije (unutrašnji sluh). Razvoj pojedinca zavisi od profesionalnog školovanja muzičkog sluha koji mora da vodi i organizuje izvođačke pokrete po principu "od predstave ka njenoj realizaciji", odnosno "od doživljaja zvuka prema pokretu".

- Ovladavanje osnovnom tehnikom sviranja u skladu sa individualnim, anatomskim, psihofizičkim i umetničkim mogućnostima učenika.

- Razvijanje kritičkog odnosa prema osnovnim elementima muzičkog izvođenja i izvođenje kompozicija kvalitetnim tonom intonativno tačno, ritmički tačno

- Postizanje razumevanja značenja i važnosti univerzalnih muzičkih izražajnih sredstava (tempa, ritma, metra, dinamike, agogike, artikulacije, akcentuacije i instrumentacije) i izgradnja sposobnosti njihove adekvatne stilske upotrebe u procesu izvođenja muzičkog dela.

- Muzičko opismenjavanje - postizanje veštine tečnog čitanja i pisanja nota u i razumevanje značenja najučestalijih (numeričkih, grafičkih i verbalnih) tempovskih, karakternih, metričkih, dinamičkih, agogičkih, akcentnih i artikulacionih oznaka u notnom tekstu.

- Razvijanje stvaralačko-izvođačkih sposobnosti. Razvijanje kreativnosti u skladu sa muzičkim, emocionalnim i intelektualnim sposobnostima pojedinca.

- Usmeravanje učenika za samostalno bavljenje instrumentom (formiranje radnih navika).

- Izvođenje programa u celini, napamet.

- Samostalno uvežbavanje zadate kompozicije.

- Samostalno čitanje nepoznatog notnog teksta.

- Učestvovanje učenika u radu orkestra, kamernih sastava i ostalih oblika grupnog muziciranja.

- Aktivno učešće u muzičkom životu sredine u kojoj živi.

VIOLINA

 

I ciklus (I, II i III razred)

 

I razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

OPERATIVNI ZADACI

- Formiranje muzičko-slušnih predstava izražajnim pevanjem pesmica po sluhu.

- Početni rad na razvijanju muzičke fantazije, putem igre i priče.

- Upoznavanje sa instrumentom (usvajanje naziva delova instrumenta).

- Notno opismenjavanje.

- Postavka leve ruke i njeno prilagođavanje instrumentu sviranjem jednostavnih pesmica po sluhu (picikato).

- Postavka desne ruke i prilagođavanje vođenjem gudala na praznim žicama, promenom gudala i prelazima sa žice na žicu.

- Usvajanje osnovne podele gudala.

- Upoznavanje sa potezima detaše i legato.

- Rad na razvijanju muzičkog sluha.

- Rad na dobijanju zvuka, intonaciji, i ritmu.

- Usvajanje prve pozicije.

- Sviranje pesmica različitog karaktera.

ŠKOLE

- Lj. Stepanović: Violinska početnica

- D. Marković: Početna škola za violinu, I sveska

- Deneš, Reger i Nemet: Violina A Be Ce

- Lanji i Deneš: Škola za violinu I sveska

- Suzuki: Škola za violinu I

- Geza Silvai: Škola za violinu A, Be, Ce, De

KOMADI

- D. Marković: Mali komadi za violinu i klavir. I sveska

- Garlicki, Rodionov, Utkin i Fortunatov: Hrestomatija za I i II razred

- Fortunatov: Mladi violinista, I sveska

- Laslo Roša: Vragolan 1,2

- Laslo Roša: Dueti 1

OBAVEZNI MINIMUM PROGRAMA

- tri durske lestvice sa trozvucima;

- dvadeset vežbica;

- deset malih komada pesmica.

JAVNI NASTUPI

- obavezna dva javna nastupa tokom školske godine.

SMOTRA (na kraju školske godine)

1. Jedna lestvica;

2. Jedna etida (ili kompozicija virtuoznih izvođačkih zahteva);

3. Dve kompozicije, po slobodnom izboru.

NAPOMENE

Smotre i obavezni javni nastupi ne podležu konvencionalnom, numeričkom načinu ocenjivanja. Njihova svrha je da omoguće javni uvid u proces učenikovog razvoja i napretka, kao i da budu neophodan poligon za učenikovo rano sticanje izvođačkog iskustva.

Školama se ostavlja mogućnost da u okvirima svojih školskih programa, propišu neki drugi vid ocenjivanja (usmeni ili pismeni komentar nastavnika ili grupe nastavnika, članova odgovarajuće komisije).

Učeniku je na smotri u toku školske godine dopušteno da svira iz nota, ali na obaveznim javnim nastupima i na smotri na kraju školske godine mora da svira napamet, jednako kao na svim ostalim javnim nastupima, smotrama i godišnjim ispitima, do kraja školovanja u osnovnoj muzičkoj školi.

II razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

OPERATIVNI ZADACI

- Dalji rad na razvoju muzičko-slušnih predstava putem izražajnog pevanja, sviranja po sluhu.

- Nastavak rada na razvijanju muzičke fantazije putem igre i priče.

- Upoznavanje sa značenjem najčešćih oznaka za tempo (andante, moderato, allegro, presto...).

- Upoznavanje sa relativnim trajanjem nota (celih, polovina, četvrtina, osmina i njima odgovarajućih pauza i triola) i značenjem punktiranja.

- Upoznavanje sa značenjem osnovnih dinamičkih oznaka (piano, mezoforte, forte, diminuendo, crescendo...).

- Usavršavanje veštine čitanja nota sa ciljem uspostavljanja trajne navike upražnjavanja ove aktivnosti tokom čitavog školovanja.

- Upoznavanje sa pojmom misaone celine (fraza).

ŠKOLE

- D. Marković: Početna škola za violinu I i II sveska

- Lanji i Deneš: Škola za violinu II sveska

- Suzuki: Škola za violinu I

- Gregorijan: Skale

- Geza Silvai: Škola za violinu De, E

- Geza Silvai: Žute stranice za violinu - III sveska "Osnove različitih poteza"

- Geza Silvai: Žute stranice za violinu - I sveska "Osnove različitih ritmova"

KOMADI

- D. Marković: Mali komadi za violinu i klavir, II sveska

- Garlicki, Rodionov, Utkin i Fortunatov: Hrestomatija za I i II razred

- Fortunatov: Mladi violinista. I sveska

- Laslo Roša: Vragolani II, IV, V, VI sveska

- Laslo Roša: Dueti 3

KONČERTINA

- S. Mah: Laki končertino

- P. Nikolić: Končertino Ge-dur

- Kihler: Končertino Ge-dur

OBAVEZNI MINIMUM PROGRAMA

- četiri jednooktavne lestvice;

- šest etida sa različitom problematikom;

- četiri komada različitog karaktera.

JAVNI NASTUPI

- obavezna dva javna nastupa tokom školske godine.

SMOTRA (na kraju školske godine)

1. Jedna lestvica;

2. Jedna etida (ili kompozicija virtuoznih izvođačkih teškoća);

3. Dve kompozicije, po slobodnom izboru.

III razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

OPERATIVNI ZADACI

- Nastavak rada na razvoju muzičko-slušnih predstava usložnjavanjem teškoća savladanih u prethodnom razredu.

- Početak rada na postupku svesnog memorisanja muzičkog dela.

- Nastavak rada na razvijanju muzičke fantazije asocijativno podsticajnim razgovorima i buđenjem interesovanja za kreativno muzičko izražavanje.

- Početak formiranja predstave o umetnički lepom zvuku, tonsko objašnjenje "pevanja" na instrumentu.

- Dalje usavršavanje mogućnosti izvođačkog aparata.

- Proširivanje znanja o oznakama tempa, karaktera, dinamike i agogike.

- Početni rad na formiranju navike samostalnog vežbanja i principa jedinstva sluhovne od mehaničke komponente.

ŠKOLE

- D. Marković: Početna škola za violinu, II, III sveska

- Lanji i Deneš: Škola za violinu, III sveska

- Suzuki: Škola za violinu II

- Volfart: 60 etida za violinu, op. 45

- Garlicki, Rodionov i Fortunatov: Izabrane etide, I sveska - izbor

- Gregorijan: Skale

- Geza Silvai: Škola E, eF

- Geza Silvai: Žute stranice za violinu - III sveska "Osnove različitih poteza"

- Geza Silvai: Žute stranice za violinu - I sveska "Osnove različitih ritmova"

- Geza Silvai: Žute stranice za violinu - II sveska "Osnove različitih ritmova i ukrasa"

KOMADI

- D. Marković: Mali komadi za violinu i klavir, II sveska

- Garlicki, Rodionov, Utkin i Fortunatov: Hrestomatija za I i II razred

- Fortunatov: Mladi violinista, II sveska

- Laslo Roša: Vragolani VI, VII, III sveska

- Laslo Roša: Dueti 2

KONČERTINA

- Komarovski: Končertino Ge-dur

- Kihler: Končertino Ge-dur, II, III stav

- Riding: Končertino Ge-dur, De-dur, ha-mol

- Vivaldi (Felinski): Končertino Ge-dur

OBAVEZNI MINIMUM PROGRAMA

- četiri lestvice kroz dve oktave i razlaganja po Gregorijanu;

- šest etida sa različitom problematikom;

- četiri komada različitog karaktera.

JAVNI NASTUPI

- obavezna dva javna nastupa tokom školske godine.

ISPITNI PROGRAM

1. Jedna lestvica kroz dve oktave sa razlaganjima po Gregorijanu;

2. Jedna etida odgovarajuće težine;

3. Dva komada različitog karaktera, varijacije ili končertino.

II ciklus (IV, V i VI razred)

 

IV razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

OPERATIVNI ZADACI

- Nastavak rada na razvoju muzičko-slušnih predstava daljim usložnjavanjem teškoća savladanih u prethodnom razredu.

- Nastavak rada na postupku svesnog memorisanja muzičkog dela.

- Nastavak rada na razvijanju muzičke fantazije podsticajnim razgovorima pojednostavljenog sadržaja, primerenog učenikovom uzrastu kao i ukazivanjem na analogije među umetničkim vrednostima dela iz raznih oblasti umetničkog izražavanja (književnosti, slikarstva, vajarstva, arhitekture...).

- Dalje usavršavanje efikasnosti izvođačkog aparata radom na kompozicijama složenijih tehničkih zahteva.

- Navikavanje na povremenu upotrebu metronoma u procesu vežbanja s insistiranjem na uviđanju suštinske razlike između muzičkih izražajnih sredstava metra i ritma, odnosno metričnog i ritmičnog sviranja.

- Upotpunjavanje znanja o oznakama tempa, karaktera, dinamike i agogike, u zavisnosti od oznaka na koje učenik nailazi tokom izučavanja propisanog godišnjeg repertoara.

- Kontinuiran rad na razvoju navike samostalnog vežbanja.

ŠKOLE

- D. Marković: Škola za violinu III

- Garlicki, Rodionov i Fortunatov: Izabrane etide III

- Volfart: 60 etida, op. 45

- Kajzer: 36 etida, op. 20, I sveska

- Gregorijan: Skale

- Geza Silvai: Škola za violinu F

- Geza Silvai: Žute stranice za violinu II, III

KOMADI

- D. Marković: Mali komadi za violinu i klavir, III sveska

- Baklanova: Sonatina Be-dur

- Fortunatov: Mladi violinista, II sveska

- Hrestomatija za III-IV razred

KONČERTINA

- A. Janšinov: Končertino op. 35

- Kihler: Končertino u stilu Vivaldija De-dur

- L. Portnof: Končertino a-mol

- Huber: Končertino Ef-dur

- Baklanova: Končertino de-mol

- Riding: Končertino Ge-dur

OBAVEZNI MINIMUM PROGRAMA

- četiri durske dvooktavne lestvice u poziciji sa razlaganjima po Gregorijanu;

- osam etida sa različitom problematikom;

- četiri komada različitog karaktera;

- jedna velika forma: stav iz koncerta, končertina, sonate ili tema s varijacijama.

JAVNI NASTUPI

- obavezna dva javna nastupa tokom školske godine.

ISPITNI PROGRAM

1. Jedna dvooktavna lestvica u poziciji sa razlaganjima po Gregorijanu;

2. Dve etide sa različitom problematikom;

3. Jedna velika forma: stav iz koncerta ili tema s varijacijama.

V razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

OPERATIVNI ZADACI

- Kontinuirani rad na razvoju muzičke fantazije.

- Intenzivan rad na daljem razvoju mogućnosti izvođačkog aparata, putem savlađivanja svih vrsta tehničkih teškoća (u varijantama prilagođenim individualnim mogućnostima učenika).

- Kontinuirano upotpunjavanje znanja o oznakama tempa i karaktera, u zavisnosti od oznaka na koje učenik nailazi tokom izučavanja kompozicija iz zadatog godišnjeg repertoara.

- Stalno usvajanje novih znanja iz oblasti muzičke teorije (povezano sa kompozicijama koje učenik izučava u toku godine).

- Kontinuiran rad na razvoju navike samostalnog vežbanja.

ŠKOLE

- Garlicki, Rodionov i Fortunatov: Izbor etida, III sveska

- Volfart: 60 etida op. 45

- Kajzer: 36 etida op. 20, II sveska

- Mazas: Etide op. 36, I sveska

- Dont: Etide op. 37 - izbor

- Gregorijan: Skale

KOMADI

- Fortunatov: Mladi violinista, II sveska

- Garlicki, Rodionov i Fortunatov: Hrestomatija II

- Hrestomatija IV i V razred

VELIKE FORME

- A. Vivaldi: Koncert De-dur, I stav

- A. Vivaldi: Koncert Ge-dur, I stav

- A. Vivaldi: Koncert a-mol, I stav

- O. Riding: Koncert De-dur, op. 25

- O. Riding: Koncert Ge-dur, op. 24

- Komarovski: Koncert A-dur

- Dankla: Varijacije

- Baklanova: Varijacije

- A. Komarovski: Varijacije

OBAVEZNI MINIMUM PROGRAMA

- dve dvooktavne durske i molske lestvice sa razlaganjima sa promenom pozicija po Gregorijanu;

- osam etida različite problematike;

- dva komada različitog karaktera;

- jedna velika forma: stav iz koncerta ili varijacije.

JAVNI NASTUPI

- obavezna dva javna nastupa tokom školske godine.

ISPITNI PROGRAM

1. Jedna lestvica kroz dve oktave sa promenom pozicija i razlaganjima po Gregorijanu;

2. Dve etide sa različitom problematikom;

3. Jedan stav koncerta.

VI razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

OPERATIVNI ZADACI

- Nastavak rada na tehnici svesnog memorisanja.

- Osposobljavanje učenika za samostalno razvijanje muzičke fantazije.

- Intenzivan rad na daljem usavršavanju efikasnosti izvođačkog aparata.

- Kontinuiran rad na razvoju navike samostalnog vežbanja.

- Kontinuirano upotpunjavanje znanja o oznakama tempa i karaktera, u zavisnosti od oznaka na koje učenik nailazi tokom izučavanja kompozicija iz zadatog godišnjeg repertoara.

ŠKOLA

- Kajzer: 36 etida za violinu op. 20, III sveska

- Mazas: Etide op. 36, I sveska

- Garlicki, Rodionov i Fortunatov: Izbor etida, III sveska

- Krojcer i Jampolski: Etide (početne etide)

KOMADI

- G. F. Teleman: Sarabanda i Gavota

- L. Bokerini: Menuet

- J. H. Fioko: Allegro

- A. Koreli: Allegro De-dur

- N. Rubinštajn: Preslica

- Hrestomatija za V i VI razred

- Mladi violinista III sveska

- Dankla: Varijacije

VELIKE FORME

- G. F. Teleman: Sonatine Ge-dur, E-dur, Ef-dur

- A. Koreli: Sonate A-dur, e-mol

- Z. Fibih: Sonatina de-mol

- A. Vivaldi: Koncert a-mol, II i III stav

- J. S: Bah: Koncert a-mol, I stav

- J. B. Akolaj: Koncert a-mol

- G. B. Vioti: Koncert op. 23, Ge-dur, I stav

OBAVEZNI MINIMUM PROGRAMA

- dve trooktavne durske i molske lestvice sa razlaganjima po Gregorijanu;

- šest etida različite problematike;

- dva komada različitog karaktera;

- dve velike forme: stav iz koncerta i dva stava iz barokne sonate.

JAVNI NASTUPI

- obavezna dva javna nastupa tokom školske godine.

ISPITNI PROGRAM

1. Jedna lestvica kroz tri oktave sa razlaganjima po Gregorijanu;

2. Dve etide sa različitom problematikom;

3. Jedan komad;

4. Jedan stav koncerta.

PREPORUČENA LITERATURA ZA PRVI CIKLUS

Preporučena literatura nije obavezujuća niti je iscrpna i predlaže se kao podsetnik u kojem se mogu pronaći uporišta za samostalnu kreaciju u svakodnevnoj školskoj praksi i kao podsticaj za dalji razvoj profesionalnih ideja i postupaka.

- N. Baklanova: Prvi časovi, Moskva, 1977.

- Deneš, Reger i Nemet: Violina A Be Ce, Budimpešta, 1997.

- D. Marković: Neka uvek bude pesma, početna škola za violinu, Beograd 1975.

- D. Marković: Neka uvek bude pesma, 2. deo Beograd, 1975.

- D. Marković: Kolo oko sveta, 3. deo, Beograd, 1982.

- K. Rodionov: Početna škola za violinu, Moskva, 1972.

- Lanji i Deneš: Škola za violinu, I i II deo, Budimpešta, 1997.

- Fortunatov: Mladi violinista, I i II deo, Rostov, 1997.

- S. M. Šaljman: Postaću violinista, Lenjingrad, 1984.

- M. Garlickij: Korak po korak, Moskva, 1985.

- V. Jakubovskaja: Na vrh postupno, Sent-Petersburg, 1974.

- Stanko, Starjuk: Prvi koraci mladog violiniste, Kijev, 1984.

- Lj. Stepanović: Violinska početnica

- Stecenka i Tugovič: Violina, I razred, Kijev, 1980.

- V. Stecenka: Prve melodije, Kijev, 1960.

- K. I. Tahtadžiev: Violina 1, Kijev, 1991.

- Parhomenko i Zeljdis: Violina, Kijev, 1974.

- A. Grigorijan: Početna škola sviranja na violini, Moskva, 1991.

- Garlickij, Rodionov, Utkin i Fortunatov: Hrestomatija, I i II deo, Moskva, 1963.

- D. Marković: Mali komadi za violinu i klavir, I i II deo, Beograd, 1977.

- M. Ivanović: Od klasike do moderne, I i II deo, Beograd, 1972.

- Garlickij, Rodionov, Utkin i Fortunatov: Izbor etida za violinu za učenike I-III razreda

- Volfart: 60 etida za violinu, op. 45, Beograd, 1975.

- Kajzer: Etide za violinu op. 20, Beograd, 1975.

- Suzuki: Škola za violinu, Tokio, 1978.

- P. Nikolić: Končertino br. 1, Ge-dur

- S. Mah: Laki končertino

- O. Riding: Končertino ha-mol, Ge-dur

- A. Komarovski: Končertino Ge-dur

- G. F. Hendl: Varijacije A-dur

- A. Vivaldi: Koncert Ge-dur, I stav

- F. Kihler: Koncert Ge-dur, I stav

- N. Baklanova: Končertino, de-mol

PREPORUČENA LITERATURA ZA DRUGI CIKLUS

Preporučena literatura nije obavezujuća niti je iscrpna i predlaže se kao podsetnik u kojem se mogu pronaći uporišta za samostalnu kreaciju u svakodnevnoj školskoj praksi i kao podsticaj za dalji razvoj profesionalnih ideja i postupaka.

- Garlickij, Rodionov, Utkin i Fortunatov: Izbor etida za violinu za učenike III - V razreda

- Gregorijan Skale, Moskva 1973.

- Dont: Etide op. 37

- Krojcer: 42 etide Moskva, 1973.

- Mazas Etide op. 36 sv. 1,2

- Šradek: Vežbe sv. 1

- Garlickij, Rodionov, Utkin i Fortunatov: Hrestomatija, za 3, 4, 5, 6 razred, Moskva, 1963.

- Suzuki: Škola za violinu4-8sv., Tokio, 1978.

- Fortunatov: Mladi violinista, II, III deo, Rostov, 1997.

- Baklanova: Varijacije G dur

- Š. Dankla: Varijacije 1 (na temu Pačinija)

Varijacije 3 (na temu Belinija)

Varijacije 5 (na temu Vejglja)

Varijacije 6 (na temu Merkadantea)

Koncertni solo

- A. Koreli: Sonata e mol

Sonata de mol

Sonata A dur

- Martinu: Sonatina

- Ž. Akolaj: Koncert a mol

- A. Vivaldi: Koncert a mol

Koncert e mol

Koncert Ge dur

Koncert ge mol

- F. Zajc: Koncert 1

- A. Komarovski: Varijacije na rusku temu

Koncert 2

Koncert 1

- J. S. Bah: Koncert a mol

- Š. Berio: Baletske scene

Koncert a mol

- V. Stojanov: Končertino

- P. Hristoskov: Končertino

- V. Marković: Zbirka najzastupljenijih violinskih koncerata

VIOLA

 

I ciklus (I, II i III razred)

Od I do III razreda učenici viole rade po planu i programu za violinu, a od IV razreda počinje diferencijacija i učenici koji se opredele za violu rade po ovom programu.

II ciklus (IV, V i VI razred)

 

IV razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

OPERATIVNI ZADACI

- Nastavak rada na razvoju muzičko-slušnih predstava daljim usložnjavanjem teškoća savladanih u prethodnom razredu.

- Nastavak rada na postupku svesnog memorisanja muzičkog dela.

- Nastavak rada na razvijanju muzičke fantazije podsticajnim razgovorima pojednostavljenog sadržaja, primerenog učenikovom uzrastu kao i ukazivanjem na analogije među umetničkim vrednostima dela iz raznih oblasti umetničkog izražavanja (književnosti, slikarstva, vajarstva, arhitekture...)

- Dalje usavršavanje efikasnosti izvođačkog aparata radom na kompozicijama složenijih tehničkih zahteva.

- Navikavanje na povremenu upotrebu metronoma u procesu vežbanja s insistiranjem na uviđanju suštinske razlike između muzičkih izražajnih sredstava metra i ritma, odnosno metričnog i ritmičnog sviranja.

- Upotpunjavanje znanja o oznakama tempa, karaktera, dinamike i agogike, u zavisnosti od oznaka na koje učenik nailazi tokom izučavanja propisanog godišnjeg repertoara.

- Kontinuiran rad na razvoju navike samostalnog vežbanja.

ŠKOLE

- Gregorijan: Skale

- Hans Sit: Škola za violu (Peters)

- Volfart: Etide za violu (Peters)

- Marko Frank: Škola za violu

- A. B. Bruni: Škola za violu i etide

- H. Šradik: I sveska

- O. Ševčik: Op. 1, I sveska

KOMADI

- S. Grgić: Album za mlade violiniste

- Hrestomatija za violu (zbirka komada za violu, izdanje Moskva)

VELIKE FORME

- Vivaldi: Koncert Ce-dur

- Teleman: Koncert De-dur

- Odgovarajuća končertina i koncerti za violinu napisani u alt ključu (transkripcije)

OBAVEZNI MINIMUM PROGRAMA

- četiri dvooktavne lestvice sa trozvucima i tehničke vežbe;

- osam etida;

- četiri komada;

- jedan koncert ili končertino odgovarajuće tehničke težine.

JAVNI NASTUPI

- obavezna dva javna nastupa tokom školske godine.

ISPITNI PROGRAM

1. Jedna lestvica sa potezima i trozvucima;

2. Jedna etida;

3. Jedan komad;

4. Velika forma: koncert ili končertino (I ili II i III stav).

Ispitni program se izvodi napamet.

V razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

OPERATIVNI ZADACI

- Kontinuirani rad na razvoju muzičke fantazije.

- Intenzivan rad na daljem razvoju mogućnosti izvođačkog aparata, putem savlađivanja svih vrsta tehničkih teškoća (u varijantama prilagođenim individualnim mogućnostima učenika).

- Kontinuirano upotpunjavanje znanja o oznakama tempa i karaktera, u zavisnosti od oznaka na koje učenik nailazi tokom izučavanja kompozicija iz zadatog godišnjeg repertoara.

- Stalno usvajanje novih znanja iz oblasti muzičke teorije (povezano sa kompozicijama koje učenik izučava u toku godine).

- Kontinuiran rad na razvoju navike samostalnog vežbanja.

ŠKOLE

- Frank Marko: Škola za violu

- Hans Sit: Škola za violu (Peters)

- M. Garlicki, K. Fortunatov i K. Rodionov: Izabrane etide, II sveska

- F. Henrik: Škola za violu (Šot)

- H. E. Kaizer: Škola za violu

- Dejan Marković: IV sveska

- O. Ševčik: Op. 2, I sveska

- O. Ševčik: Op. 1, I sveska - izbor

- H. Šradik: I sveska - izbor

KOMADI

- M. Ivanović: Od pretklasike do moderne

- M. Garlicki, K. Fortunatov i K. Rodionov: Hrestomatija, II sveska

- S. Grgić: Album za mlade violiniste

- Minijature za violu (PVM Krakov)

- Zbornik komada za violu (FMU)

- Odgovarajuća literatura za violinu napisana u alt ključu

VELIKE FORME

- G. F. Teleman: Sonata De-dur, A-dur, a-mol, de-mol, Ce-mol

- G. F. Teleman: Sonatina A-dur i De-dur

- A. Vivaldi: 6 sonata za violončelo

- A. Vivaldi: Koncert u De-duru, Ge-duru i a-molu - transkripcije za violu

- Treksler: Sonata

- C. F. Zelter: Koncert

OBAVEZNI MINIMUM PROGRAMA

- četiri dvooktavne lestvice sa trozvucima i septakordima od I do VI pozicije;

- osam etida;

- četiri komada;

- dve velike forme: končertino, koncert I ili II i III stav, sonate, pretklasične sonate, varijacije.

JAVNI NASTUPI

- obavezna dva javna nastupa tokom školske godine.

ISPITNI PROGRAM

1. Jedna lestvica sa potezima i trozvucima;

2. Jedna etida;

3. Jedan komad;

4. Jedna velika forma - koncert I ili II i III stav ili varijacije, ili dva stava pretklasične sonate.

Ispitni program se izvodi napamet.

VI razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

OPERATIVNI ZADACI

- Nastavak rada na tehnici svesnog memorisanja.

- Osposobljavanje učenika za samostalno razvijanje muzičke fantazije.

- Intenzivan rad na daljem usavršavanju efikasnosti izvođačkog aparata.

- Kontinuiran rad na razvoju navike samostalnog vežbanja.

- Kontinuirano upotpunjavanje znanja o oznakama tempa i karaktera, u zavisnosti od oznaka na koje učenik nailazi tokom izučavanja kompozicija iz zadatog godišnjeg repertoara.

LESTVICE

- A. Mac, K. Fleš, Galimijan

ŠKOLE

- F. Herman: Škola (Peters)

- O. Ševčik: Op. 2, I sveska

- O. Ševčik: Op. 1, I sveska

- O. Ševčik: Op. 3, I sveska

- O. Ševčik: Op. 8, I sveska

- O. Ševčik: Op. 9, I sveska

- H. Sit: Etide u dohvatima op. 32

- H. Šradik: I sveska - izbor

- R. Krojcer: Etide, op. 1-5

- F. Mazas: I sveska

KOMADI

- Zbirka pedagoških repertoara za violinu i klavir (Moskva)

- Komadi za violinu (Sofija)

- Minijature za violu (Krakov)

- S. Grgić: Album za mlade violiniste

- Klasični komadi I i II (Peters)

- M. Ivanović: Od pretklasike do moderne

- Teleman: Tema sa varijacijama

- Bokerini: Menuet

- B. Marčelo: Grave i allegro

- Mocart: Sanje, Žiga

- F. Šubert: Balada

- B. Bartok: Balada

- B. Bartok: Veče na selu

- K. M. Veber: Serenada

- F. List: Romansa

- J. Hajdn: Menuet

VELIKE FORME

- Koreli: Sonata A-dur i e-mol

- G. F. Teleman: Sonata Ge-dur, E-dur i Ef-dur

- A. Vitalov: Koncert u E-duru, a-molu i ge-molu

- G. F. Teleman: Koncert u Ge-duru

- G. F. Teleman: Koncert za dve viole

- J. Handoškin: Koncert

- O. Gerster: Koncert

- V. Flekton: Sonata

- Lokateli: Sonata

OBAVEZNI MINIMUM PROGRAMA

- pet lestvica kroz tri oktave sa trozvucima, četvorozvucima i dvohvatima

- terce, sekste, oktave;

- šest etida;

- četiri komada;- dve velike forme.

JAVNI NASTUPI

- obavezna dva javna nastupa tokom školske godine.

ISPITNI PROGRAM

1. Trooktavna lestvica sa potezima trozvucima, četvorozvucima i dvozvucima - do V pozicije;

2. Dve etide;

3. Jedan komad;

4. Jedna velika forma: koncert I ili II i III stav ili sonata u celini.

Ispitni program se izvodi napamet.

PREPORUČENA LITERATURA

Preporučena literatura nije obavezujuća, niti je iscrpna i predlaže se kao podsetnik u kojem se mogu pronaći uporišta za samostalnu kreaciju u svakodnevnoj školskoj praksi i kao podsticaj za dalji razvoj profesionalnih ideja i postupaka.

- A. Nienski: Škola za violu, I i II deo

- M. Frank: Etide za početnike

- Volfart: 60 etida za violu

- A. B. Bruni: Početna škola za violu

- S. Grgić: Izbor komada za početnike

- N. Baklanova: Prvi časovi, Moskva, 1977.

- Deneš, Reger i Nemet: Violina A Be Ce, Budimpešta, 1997.

- D. Marković: Škola za violinu, I, II i III deo, Beograd, 1975.

- K. Radionov: Početna škola za violinu, Moskva, 1972.

- Lanji i Deneš: Škola za violinu, I, II deo, Budimpešta, 1997.

- Fortunatov: Mladi violinista, I, II deo, Rostov, 1997.

- S. M. Šaljman: Postaću violinista, Lenjingrad, 1984.

- A. Grigorijan: Početna škola sviranja na violini, Moskva, 1991.

- Garlickij, Rodionov, Utkin i Fortunatov: Hrestomatija, I i II deo, Moskva, 1963.

- D. Marković: Mali komadi za violinu i klavir, I i II deo, Beograd, 1977.

- M. Ivanović: Od klasike do moderne, I i II deo, Beograd, 1972.

- Garlickij, Rodionov, Utkin i Fortunatov: Izabrane etide, Moskva 1963.

- Volfart: 60 etida za violinu, op. 45, Beograd, 1975.

- Kajzer: Etide za violinu, op. 20, Beograd, 1975.

- Suzuki: Škola za violinu, Tokio, 1978.

- P. Nikolić: Končertino br. 1, Ge-dur

- S. Mah: Laki končertino

- O. Riding: Končertino ha-mol i Ge-dur

- A. Komarovski: Končertino Ge-dur

- G. F. Hendl: Varijacije A-dur

VIOLONČELO

 

I ciklus (I, II i III razred)

 

I razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

OPERATIVNI ZADACI

- Formiranje muzičko-slušnih predstava izražajnim pevanjem pesmica po sluhu.

- Početni rad na razvijanju muzičke fantazije, putem igre i priče.

- Upoznavanje sa instrumentom (usvajanje naziva delova instrumenta).

- Notno opismenjavanje.

- Postavljanje desne ruke i upoznavanje osnovnih poteza.

- Postavljanje leve ruke.

- Usvajanje osnovne podele gudala.

- Upoznavanje sa potezima detaše i legato.

- Rad na razvijanju muzičkog sluha.

- Rad na dobijanju zvuka, intonaciji, i ritmu.

TEHNIKA

- Skale i trozvuci: Ce, Ge, De i Ef-dur u jednoj oktavi.

- Ce-dur kroz dve oktave.

- Vežbe za razvoj motorike prstiju leve ruke.

OBAVEZNI MINIMUM PROGRAMA

- deset kratkih etida sa primenom osnovnih poteza i ritmičkih figura;

- deset kratkih pesmica uz pratnju klavira.

JAVNI NASTUPI

- obavezna dva javna nastupa tokom školske godine.

SMOTRA (na kraju školske godine)

1. Jedna lestvica i trozvuk;

2. Jedna etida (ili kompozicija virtuoznih izvođačkih zahteva);

3. Dve kompozicije, po slobodnom izboru.

NAPOMENE

Smotre i obavezni javni nastupi ne podležu konvencionalnom, numeričkom načinu ocenjivanja. Njihova svrha je da omoguće javni uvid u kvalitet nastavnikovog rada i proces učenikovog razvoja i napretka, kao i da budu neophodan poligon za učenikovo rano sticanje izvođačkog iskustva.

Školama se ostavlja mogućnost da, u okvirima svojih školskih programa, propišu neki drugi vid ocenjivanja (usmeni ili pismeni komentar nastavnika ili grupe nastavnika, članova odgovarajuće komisije).

Učeniku je na smotri u toku školske godine dopušteno da svira iz nota, ali na obaveznim javnim nastupima i na smotri na kraju školske godine mora da svira napamet, jednako kao na svim ostalim javnim nastupima, smotrama i godišnjim ispitima, do kraja školovanja u osnovnoj muzičkoj školi.

LITERATURA

- M. Simić: Izbor etida za I godinu

- I. Marderovski: Prvi časovi violončela

- Sato: Čelo škola, I sveska

- F. Antal: Prva sveska

- Gardijan: Škola za violončelo, I sveska

- Pejšik: Abeceda violončela

- Hrestomatija I-IV razreda

II razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

OPERATIVNI ZADACI

- Dalji rad na razvoju muzičko-slušnih predstava putem izražajnog pevanja, sviranja po sluhu.

- Nastavak rada na razvijanju muzičke fantazije putem igre i priče.

- Upoznavanje sa značenjem najčešćih oznaka za tempo (andante, moderato, allegro, presto...).

- Upoznavanje sa relativnim trajanjem nota (celih, polovina, četvrtina, osmina i njima odgovarajućih pauza i triola) i značenjem punktiranja.

- Upoznavanje sa značenjem osnovnih dinamičkih oznaka (piano, mezoforte, forte, diminuendo, crescendo...).

- Usavršavanje veštine čitanja nota sa ciljem uspostavljanja trajne navike upražnjavanja ove aktivnosti tokom čitavog školovanja.

- Upoznavanje sa pojmom misaone celine (fraza).

TEHNIKA

- Otvoreni stav I pozicije naniže i naviše.

- Zatvoreni stav IV pozicije.

- Skale, trozvuci i potezi (Be-dur, Es-dur, A-dur, ge-mol): De-dur, Ge-dur, dve oktave.

OBAVEZNI MINIMUM PROGRAMA

- deset etida različitog karaktera tehnike;

- deset komada različitog muzičkog sadržaja sa klavirom;

- lakša končertina, koncerti, sonate, sonatine, varijacije.

JAVNI NASTUPI

- obavezna dva javna nastupa tokom školske godine.

Smotra (na kraju školske godine)

1. Jedna lestvica sa trozvukom;

2. Jedna etida (ili kompozicija virtuoznih izvođačkih teškoća);

3. Dve kompozicije, po slobodnom izboru.

LITERATURA

- Simić: Izbor etida, II sveska

- I. Marderovski: Izbor etida

- Sato: Čelo škola, II sveska

- R. Mac: 25 etida

- F. Antal: II sveska

- Gardijan: II sveska

- Pejšik: Abeceda violončela, II sveska

- Hrestomatija

- S. Li: 40 lakih etida

- A. Vivaldi: Končertino Ce-dur

- Volčkov: Varijacije

III razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

OPERATIVNI ZADACI

- Nastavak rada na razvoju muzičko-slušnih predstava usložnjavanjem teškoća savladanih u prethodnom razredu.

- Početak rada na postupku svesnog memorisanja muzičkog dela.

- Nastavak rada na razvijanju muzičke fantazije asocijativno podsticajnim razgovorima i buđenjem interesovanja za kreativno muzičko izražavanje.

- Početak formiranja predstave o umetnički lepom zvuku, tonsko objašnjenje "pevanja" na instrumentu.

- Dalje usavršavanje mogućnosti izvođačkog aparata.

- Proširivanje znanja o oznakama tempa, karaktera, dinamike i agogike.

- Početni rad na formiranju navike samostalnog vežbanja i principa jedinstva sluhovne od mehaničke komponente.

TEHNIKA

- Skale, trozvuci, potezi, razložene terce u obimu dve oktave.

- II i III pozicija, zatvoreni i otvoreni položaj, polupozicija.

- Vežbe za motoriku prstiju, primenjivati vibrato.

- Kosman triler vežbe, Fejar vežbe za motoriku.

OBAVEZNI MINIMUM PROGRAMA

- osam etida različitog karaktera;

- tri komada uz pratnju klavira;

- končertino ili koncert, sonata ili sonatina, varijacije.

LITERATURA

- Simić: III sveska

- S. Li: 40 lakih etida

- F. Antal: Hrestomatija, III sveska

- Docauer: 113 etida

- Šoma: Izbor etida

VELIKE FORME

- Končertina i koncerti: Vivaldi: Ce-dur; Breval: Ce-dur ili De-dur

- Sonate: Romberg: e-mol ili Ef-dur; Huk: Ge-dur; Breval: Ce-dur.

JAVNI NASTUPI

- obavezna dva javna nastupa tokom školske godine.

ISPITNI PROGRAM

1. Skala sa trozvukom i potezima (minimum 3 poteza);

2. Dve etide različitog karaktera;

3. Komad sa klavirom ili II i III stav končertina, koncerta, sonate, sonatine, varijacije.

II ciklus (IV, V i VI razred)

 

IV razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

OPERATIVNI ZADACI

- Nastavak rada na razvoju muzičko-slušnih predstava daljim usložnjavanjem teškoća savladanih u prethodnom razredu.

- Nastavak rada na postupku svesnog memorisanja muzičkog dela.

- Nastavak rada na razvijanju muzičke fantazije podsticajnim razgovorima pojednostavljenog sadržaja, primerenog učenikovom uzrastu kao i ukazivanjem na analogije među umetničkim vrednostima dela iz raznih oblasti umetničkog izražavanja (književnosti, slikarstva, vajarstva, arhitekture...).

- Dalje usavršavanje efikasnosti izvođačkog aparata radom na kompozicijama složenijih tehničkih zahteva.

- Navikavanje na povremenu upotrebu metronoma u procesu vežbanja s insistiranjem na uviđanju suštinske razlike između muzičkih izražajnih sredstava metra i ritma, odnosno metričnog i ritmičnog sviranja.

- Upotpunjavanje znanja o oznakama tempa, karaktera, dinamike i agogike, u zavisnosti od oznaka na koje učenik nailazi tokom izučavanja propisanog godišnjeg repertoara.

- Kontinuiran rad na razvoju navike samostalnog vežbanja.

VEŽBE

Skale, trozvuci, potezi, razložene terce u obimu do 3 oktave.

Kosman triler vežbe.

OBAVEZNI MINIMUM PROGRAMA

- osam etida različitog karaktera;

- tri komada uz pratnju klavira;

- Končertino ili koncert, sonata ili sonatina, varijacije.

JAVNI NASTUPI

- obavezna dva javna nastupa tokom školske godine.

ISPITNI PROGRAM

1. Skala sa trozvukom i potezima (minimum 5 poteza).

2. Dve etide različitog karaktera.

3. Komad sa klavirom ili II i III stav končertina, koncerta, sonate, sonatine, varijacije, ili dva stava barokne sonate (izvodi se napamet).

LITERATURA

- Simić: IV sveska

- F. Antal: IV sveska

- I. Marderovski: Izbor etida

- Docauer: 113 etida

- Šoma: Izbor etida

- Hrestomatija

- S. Li: Melodijske etide

- Končertina, koncerti: Breval: Ef-dur ili Ge-dur ili A-dur; Bodio: Ce-dur

- Sonate: Vivaldi: e-mol ili a-mol; Jordan: Varijacije a-mol

V razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

OPERATIVNI ZADACI

- Kontinuirani rad na razvoju muzičke fantazije.

- Intenzivan rad na daljem razvoju mogućnosti izvođačkog aparata, putem savlađivanja svih vrsta tehničkih teškoća (u varijantama prilagođenim individualnim mogućnostima učenika).

- Kontinuirano upotpunjavanje znanja o oznakama tempa i karaktera, u zavisnosti od oznaka na koje učenik nailazi tokom izučavanja kompozicija iz zadatog godišnjeg repertoara.

- Stalno usvajanje novih znanja iz oblasti muzičke teorije (povezano sa kompozicijama koje učenik izučava u toku godine).

- Kontinuiran rad na razvoju navike samostalnog vežbanja.

VEŽBE

- Skale, trozvuci, potezi, razložene terce u obimu do tri oktave.

- Kosman triler vežbe.

- Terce, sekste u obimu dve oktave.

- Štarker: Vežbe za levu ruku.

- Ševčik: 40 varijacija za desnu ruku.

OBAVEZNI MINIMUM PROGRAMA

- šest etida različitog karaktera;

- dva komada uz pratnju klavira;

- končertino ili koncert, sonata ili sonatina, varijacije.

JAVNI NASTUPI

- obavezna dva javna nastupa tokom školske godine.

ISPITNI PROGRAM

1. Skala - durska ili molska kroz tri oktave, trozvuci, potezi;

2. Dve etide različitog tipa tehnike;

3. Komad uz pratnju klavira;

4. Dva stava baroknea sonate;

5. Končertino, koncert I ili II i III stav, ili varijacije ili sonata ili sonatina. (izvodi se napamet)

LITERATURA

- Simić: V sveska

- F. Antal: V sveska

- I. Marderovski: Izbor etida

- Docauer: 113 etida

- Merk: Hrestomatija, etide

- S. Li: Melodijske etide

- Končertina, koncerti: Breval: Ef-dur ili A-dur: Bodio: Ce-dur; Zokarini: De-dur ili

A- dur; Vivaldi: a-mol.

- Sonate: Vivaldi: e-mol ili a-mol; Marčelo: Ef-dur ili e-mol; Romberg: Be-dur; Jordan: Varijacije a-mol.

VI razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

OPERATIVNI ZADACI

- Nastavak rada na tehnici svesnog memorisanja.

- Osposobljavanje učenika za samostalno razvijanje muzičke fantazije.

- Intenzivan rad na daljem usavršavanju efikasnosti izvođačkog aparata.

- Kontinuiran rad na razvoju navike samostalnog vežbanja.

- Kontinuirano upotpunjavanje znanja o oznakama tempa i karaktera, u zavisnosti od oznaka na koje učenik nailazi tokom izučavanja kompozicija iz zadatog godišnjeg repertoara.

VEŽBE

- Skale, trozvuci, potezi, razložene terce u obimu do tri oktave.

- Kosman: triler vežbe, dvoglasi.

- Fejar: Vežbe za palac poziciju, br. 24, 25 i 26.

- Terce, sekste u obimu tri oktave.

- Štarker: Vežbe za levu ruku.

- Ševčik: 40 varijacija za desnu ruku.

- R. Mac: Osnovi palčanika

OBAVEZNI MINIMUM PROGRAMA

- šest etida različitog karaktera;

- dva komada uz pratnju klavira različitog karaktera;

- Končertino ili koncert, sonata ili sonatina, varijacije;

- Bah: I svita za solo violončelo (3 stava, Menuet I i II, Kuranta, Žiga).

JAVNI NASTUPI

- obavezna dva javna nastupa tokom školske godine.

ISPITNI PROGRAM

1. Skala - durska ili molska kroz tri oktave, trozvuci, potezi;

2. Terce i sekste kroz dve oktave;

3. Jedna etida;

4. Bah: jedan stav;

5. Komad uz pratnju klavira;

6. Barokna sonata, dva stava;

7. Končertino ili koncert - I ili II i III stav, ili varijacije, ili sonata, ili sonatina. (izvodi se napamet)

LITERATURA

- Simić: VI sveska

- F. Antal: VI sveska

- I. Marderovski: Izbor etida

- Docauer: 113 etida

- Merk: Hrestomatija, etide

- S. Li: Melodijske etide

- Gricmaher: I sveska etida

- Franšom: 12 etida

- Bah: Solo svita, br. 1 Ge-dur

- Končertina, koncerti: Breval: De-dur ili Ge-dur; Bodio: Ce-dur; Zokarini: de-mol; Vivaldi: De-dur; Klengel: Ce-dur, Ge-dur ili a-mol; Štamic: Ce-dur; Nelk: De-dur, - Golterman: Ge-dur.

- Sonate: Vivaldi: Ef-dur ili De-dur; Marčelo: Ge-dur; Samartini: Ge-dur; Dipor: Ge-dur; Vanhal: Varijacije Ce-dur.

PREPORUČENA LITERATURA ZA PRVI CIKLUS

Preporučena literatura nije obavezujuća, niti je iscrpna i predlaže se kao podsetnik u kojem se mogu pronaći uporišta za samostalnu kreaciju u svakodnevnoj školskoj praksi i kao podsticaj za dalji razvoj profesionalnih ideja i postupaka.

- L. Marderovski: Časovi sviranja na violončelu, Moskva 1970.

- Friš Antal: Škola za violončelo I, II, III Budimpešta, 1971.

- Sapožnjikov: Škola za violončelo, Moskva, 1965.

- Gabor Gardijan: Škola za violončelo, Budimpešta, 1993.

- A. Pejtšik: Violončelo A Be Ce, Budimpešta, 1996.

- Suzuki: Škola za violončelo, Tokio, 1978.

- M. Simić: Izbor etida I, II, III Beograd, 1967.

- Sebastijan Li: 40 etida, op. 70, Moskva, 1966.

- Hrestomatija za violončelo I, II, III

- A. Pejtšik: Muzika za violončelo, I, II, III Budimpešta, 1994.

- R. Mac: Prve godine violončela, Zagreb, 1970.

- R. Mac: Za mlade ruke (54 kratke etide), Zagreb, 1972.

- N. Baklanova: Metodske vežbe za promenu pozicija

- R. Mac: Mladi čelist, Zagreb, 1978.

- R. Mac: 25 etida za violončelo

PREPORUČENA LITERATURA ZA DRUGI CIKLUS

- Gricmoler: Etide za violončelo, prva sveska

- S. Li: Etide za violončelo, op. 70, Moskva, 1966.

- R. Mac: 30 etida za solo violončelo

- Docauer: 113 etida za violončelo Zagreb, 1950.

- R. Mac: 21 etida na palčaniku, Zagreb, 1954.

- O. Ševčik: Kompozicije za violončelo

- R. Mac: 54 kratke etida, Zagreb, 1975.

- Z. Jordanov: Violončelova tehnika za levu ruku 1. i 2, Sofija 1977.

- F. Antal: Škola za violončelo, Budimpešta 1971.

- Suzuki: Škola za violončelo, Tokio, 1978.

- N. Baklanova: Metodske vežbe za promenu pozicije

- Hrestomatija IV, V, VI

- A. Pejtšik: A, Be, Ce, Budimpešta, 1996.

- G. Gardijan: Škola za violončelo, Budimpešta, 1971.

- L. Marderovski: Škola za violončelo, Moskva, 1990.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA GUDAČKIH INSTRUMENATA

(violina, viola, violončelo)

Obrazovanje i vaspitanje učenika muzike je izrazito zahtevan i odgovoran posao. Podrazumeva se da onaj koji se njime bavi, pored odgovarajućeg profesionalnog znanja i iskustva treba da, svakako, poseduje još i dosta širok uvid u osnovne principe i zakonitosti razvojne psihologije.

Budući da je, naročito u okvirima individualne nastave, nastavni proces snažno obeležen fenomenom transfera, nastavnik, u funkciji "trećeg roditelja", predstavlja važnu identifikacionu figuru, u presudnoj meri odgovornu za muzičku, a znatnim delom i ličnu sudbinu svog učenika. Ovakva odgovornost obavezuje nastavnika na osnovno upoznavanje učenikovog porodičnog okruženja (pre svega, intenziteta i karaktera roditeljske podrške učenikovom muzičkom školovanju i nivoa njihovih očekivanja), jednako kao i uslova u kojima učenik živi (naročito kvaliteta instrumenta na kojem vežba ili mogućnosti nabavke instrumenta, ukoliko ga učenik ne poseduje). Opskrbljen podacima ove vrste, nastavnik će biti u stanju da preciznije proceni učenikovu ličnost, posebno njegovu muzičku motivaciju i njegove razvojne kapacitete te da, na osnovu takve procene, kreira nastavno-vaspitni tretman, kojim će učenika dovesti do optimalnog ostvarenja njegovog individualnog potencijala.

Nije potrebno naglašavati u kojoj meri nastavnikov stav prema učeniku valja da bude obeležen naklonošću, toplinom, saosećanjem, razumevanjem, podrškom, ohrabrenjem i poštovanjem.

Pošto je primarna nastavnikova uloga da neguje učenikov talenat, to neizbežno ograničava njegov kriticizam na veoma usko područje krajnje neophodnosti - jedino u kojem se on može smatrati konstruktivnim.

Od nastavnika se očekuje da se redovno, savesno priprema za časove i pažljivo prati i planira razvoj svakog svog pojedinog učenika. Ova priprema obuhvata čitav spektar aktivnosti - od detaljnog proučavanja kompozicija sa učenikovog repertoara (analitičkim prosviravanjem ili, eventualno, pripremanjem za izvođenje na podijumu), preko upoređivanja različitih izdanja i dopunjavanja odabranih redakcija, do kontinuiranog vođenja obimne evidencije o učenikovom radu i napretku.

Pretpostavka je da će dobar nastavnik uvek imati na umu kompleksnost i sveobuhvatnost procesa muzičke nastave i da ove njene važne strane nikad neće zapostavljati radi pukog usavršavanja isključivo zanatske komponente učenikovog sviranja. To znači da će se on, tokom čitavog perioda učenikovog rada na odabranom delu, truditi da mu prenese, ne samo svoje znanje o prstoredu, tehničkim postupcima i izvođačkim izražajnim sredstvima neophodnim za primereno izvođenje dela, nego i određen broj suštinski važnih informacija o autoru dela, istorijskoj epohi kojoj pripada i specifičnim osobinama samog dela (obliku u kojem je napisano, melodijskim, ritmičkim, harmonskim i kontrapunktskim pojedinostima koje ga karakterišu, emotivnoj, poetskoj, psihološkoj ili filozofskoj pozadini njegove umetničke predstave i njegovoj estetskoj vrednosti).

Kvalitet prvog i nekolicine narednih časova (pedagoška praksa ovo potvrđuje) najčešće presudno utiče na dalji razvoj učenikovog interesovanja za muziku. Nastavniku se, iz tog razloga, preporučuje da posveti povišenu pažnju ovoj problematici, iznalaženjem i praktičnom primenom najpodsticajnijih i najinspirativnijih mogućih nastavnih metoda.Preporučuju se velika umerenost i oprez u organizovanju učenikovih takmičarskih aktivnosti. Obazriv nastavnik neće dopustiti da učenikova motivacija vremenom postane isključivo takmičarski obojena, jednako kao što neće upasti u opasnu zamku vrednovanja rezultata sopstvenog rada brojem nagrada i priznanja koje njegovi učenici osvajaju.

Ravnopravan tretman svih učenika u klasi nastavnik ne sme, ni na kakav način i ni pod kakvim uslovima, da dovede u pitanje. Bilo kakav diskriminatorski stav u odnosu na stepen muzičke obdarenosti ili neko drugo učenikovo individualno svojstvo smatra se pedagoški i moralno nedopustivim.

Savestan nastavnik će, razume se, obazrivim, introspektivno-analitičkim pristupom problematici individualnog nastavnog procesa pažljivo štititi učenika od razvojno pogubnog projektovanja sopstvenih ambicija.

Jedna od najvažnijih potvrda njegove ispravne pedagoške pozicije biće uporan rad na sopstvenom usavršavanju - povremenim učenjem novih dela, sticanjem dodatnih uvida u oblast gudačke literature, čestim odlascima na koncerte, praćenjem aktuelnih zbivanja u svetskoj diskografiji, javnim nastupanjem, periodičnim obnavljanjem teorijskog znanja, čitanjem metodološke, pedagoške i psihološke literature, stalnim dopunjavanjem ličnog obrazovanja i proširivanjem svog kulturnog i duhovnog horizonta.

ŽIČANI INSTRUMENTI

(gitara, tambura E-prim, tambura A-bas prim, mandolina, harfa)

GITARA

CILJ

Osposobljavanje učenika za bavljenje muzikom na nivou osnovnoškolskog znanja i za nastavak školovanja u srednjoj muzičkoj školi.

ZADACI

- Uspostavljanje međusobnog poverenja između nastavnika i učenika.

- Formiranje unutrašnjih sluhovnih muzičkih predstava i usvajanje osnovnih elemenata muzičke pismenosti.

- Ovladavanje osnovnom tehnikom sviranja u skladu sa individualnim, anatomskim, psiho-fizičkim i umetničkim mogućnostima učenika.

- Razvijanje kritičkog odnosa prema osnovnim elementima muzičkog izvođenja.

- Usmeravanje učenika za samostalno bavljenje instrumentom (formiranje radnih navika).

- Osposobljavanje učenika za nastavak školovanja.

- Razvijanje muzičke pismenosti.

- Ovladavanje osnovnim akordima i njihova primena kroz pozicije na instrumentu.

- Ovladavanje specifičnim oznakama vezanim za instrument.

- Sviranje lestvica zaključno sa devetom pozicijom koristeći osnovne tehnike, kao i osnovne prstorede (i m, a m i, p i).

- Izvođenje kombinacija arpeđa (p i m a, p a m i...).

- Korišćenje velikog i malog barea.

- Korišćenje jednostrukog i višestrukog legato.

- Izvođenje svih ukrasa (od predudara do trilera).

- Razvijanje sposobnosti uočavanja harmonskih promena u toku sviranja.

- Prepoznavanje: motiva, fraze, rečenice, dvodelne i trodelne pesme, varijacija, sonatnog oblika.

I ciklus (I, II i III razred)

 

I razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

OPERATIVNI ZADACI

- Pevanje pesama za decu uz profesorovu pratnju na gitari radi što prirodnijeg uvođenja đaka u muziku i učvršćivanja muzičke memorije, ritma i melodike.

- Upoznavanje đaka sa osnovnim delovima instrumenta, pravilnim sedenjem i pravilnim položajem obe ruke.

- Početak kontinuiranog rada na muzičkom opismenjavanju deteta koje mora da obuhvati osnovne ritmičke vrednosti (počev od cele note, pa sve do šesnaestina, triola, sinkopa i punktiranih nota) jer se sve one sreću već u kompozicijama za I razred, zatim abecedna imena nota, sistem povisilica, snizilica i razrešilica kao pojam takta i mere uključujući i dvo, tro i šestoosminski takt.

- Jednostavno objašnjenje pojma muzičke fraze.

- Sviranje tonova apojando tehnikom (prvo na praznim žicama, potom u kraćim lestvičnim kretanjima) i tirando tehnikom (simultani akordi i arpeđa).

- Savladavanje najmanje jedne lestvice u okviru prve pozicije.

- Uvod u polifoniju preko vrlo jednostavnih kanona i imitacija.

- Zahtevi za najjednostavnijim dinamičkim kontrastima (forte - piano) i najjednostavnijim promenama boje, a sve u pokušaju da se ostvari jednostavan muzički izraz na kome treba insistirati od početka.

LITERATURA

- J. Jovičić: Škola za gitaru, I deo

- J. Jovičić: Početnica za gitaru

- J. Jovičić: Izbor lakih etida za gitaru - dodatak prvom delu Škole

- M. Dujmović: Čarobni svet gitare

- V. Andre: Zbirka kompozicija za gitaru

- S. Prek: Početnica za gitaru i Škola za gitaru, I deo

- Šira literatura po izboru nastavnika, a u skladu sa programom

OBAVEZNI MINIMUM PROGRAMA

- četiri lestvice u prvoj poziciji;

- četiri etide;

- tri komada.

JAVNI NASTUPI

- obavezna dva javna nastupa tokom školske godine.

SMOTRA (na kraju školske godine)

1. Jedna lestvica;

2. Jedna etida (ili kompozicija virtuoznih izvođačkih zahteva);

3. Dve kompozicije, po slobodnom izboru.

NAPOMENE

Smotre i obavezni javni nastupi ne podležu konvencionalnom, numeričkom načinu ocenjivanja. Njihova svrha je da omoguće javni uvid u kvalitet nastavnikovog rada i proces učenikovog razvoja i napretka, kao i da budu neophodan poligon za učenikovo rano sticanje izvođačkog iskustva.

Školama se ostavlja mogućnost da, u okvirima svojih školskih programa, propišu neki drugi vid ocenjivanja (usmeni ili pismeni komentar nastavnika ili grupe nastavnika, članova odgovarajuće komisije).

Učeniku je na smotri u toku školske godine dopušteno da svira iz nota, ali na obaveznim javnim nastupima i na smotri na kraju školske godine mora da svira napamet, jednako kao na svim ostalim javnim nastupima, smotrama i godišnjim ispitima, do kraja školovanja u osnovnoj muzičkoj školi.

II razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

OPERATIVNI ZADACI

- Dalje učvršćivanje tehničkih elemenata naučenih i I razredu kroz komade, etide i vežbe koje moraju biti nešto složenije i duže od onih iz I razreda.

- Kompletno upoznavanje svih nota na svim žicama, zaključno sa petom pozicijom.

- Savladavanje osnovnih durskih i molskih akorada u prvim pozicijama.

- Rad na durskim i molskim lestvicama do petog polja, uz objašnjenje promene pozicije.

- Postavka malog barea.

- Nastavak težnje za postizanjem muzičkog izraza uz upotrebu dinamike (forte, fortisimo, piano, pianisimo), boja (ordinare, tasto, pontičelo).

- Jednostavno objašnjenje najosnovnijih elemenata muzičke forme - dvotakt, trotakt, motiv.

LITERATURA

1. J. Jovičić: Škola za gitaru, I i II deo

2. J. Jovičić: Izbor lakih etida za gitaru

3. V. Andre: Zbirka kompozicija za klasičnu gitaru

4. H. Sagreras: Lekcije za gitaru

5. Šira literatura po izboru nastavnika

OBAVEZNI MINIMUM PROGRAMA

- četiri lestvice;

- četiri etide;

- tri komada.

JAVNI NASTUPI

- obavezna dva javna nastupa tokom školske godine.

SMOTRA (na kraju školske godine)

1. Jedna lestvica;

2. Jedna etida (ili kompozicija virtuoznih izvođačkih teškoća);

3. Dve kompozicije, po slobodnom izboru.

III razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

OPERATIVNI ZADACI

- Upoznavanje hvataljke zaključno sa sedmom pozicijom kroz vežbanje pozicionih vežbi za četvrtu, petu i sedmu poziciju.

- Uvođenje tipskih dvooktavnih lestvica u novim pozicijama sa detaljnim obrazloženjem promene pozicije i početkom rada na ritmičkim varijantama.

- Sviranje lestvičnih intervala u sporom tempu.

- Postavljanje tehnike vibrata.

- Rad na postavci velikog bare hvata.

- Rad na odvajanju melodije i pratnje pomoću različite dinamike i različitih vrsta udara.

- Jednostavna analiza kompozicija koje se rade uz obrazloženje karaktera.

LITERATURA

- J. Jovičić: Škola za gitaru, II deo

- H. Sagreras: Lekcije za gitaru

- V. Andre: Zbirka kompozicija za gitaru

- D. Bogdanović: Šest dečjih komada

- Šira literatura po izboru nastavnika

OBAVEZNI MINIMUM PROGRAMA

- četiri lestvice;

- četiri etide;

- tri komada.

JAVNI NASTUPI

- obavezna dva javna nastupa tokom školske godine.

ISPITNI PROGRAM

1. Lestvica sa kadencom i intervalima;

2. Etida;

3. Dva komada.

II ciklus (IV, V i VI razred)

 

IV razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

OPERATIVNI ZADACI

- Dalje upotpunjavanje i razvijanje sposobnosti učenika u okviru sadržaja programa.

- Postavka legato tehnike za levu ruku.

- Dalji rad i usavršavanje dvooktavnih lestvica i intervala.

- Dalje usavršavanje arpeđa desne ruke.

- Upoznavanje devete pozicije kroz pozicione vežbe.

- Upoznavanje sa jednostavnim ukrasima - gornji i donji predudar.

- Uvođenje oznaka karaktera.

- Insistiranje na potpunoj kontroli ritma i tempa.

- Insistiranje na muzičkom izrazu.

- Objašnjenje i upotreba agogike.

- Osposobljavanje učenika za samostalan rad analiziranjem problema koji se jave i iznalaženjem načina na koji se oni mogu rešiti.

- Čitanje s lista vrlo jednostavnih kompozicija.

LITERATURA

- J. Jovičić: Škola za gitaru II i III deo

- V. Andre: Zbirka kompozicija za gitaru

- H. Sagreras: Lekcije za gitaru

- M. Đulijani: 120 arpeđa, op. 1

- F. Sor: Etide, op. 31/I i II

- J. A. Logi: Partita

- J. Daulend: Laki komadi

- D. Bogdanović: Šest dečjih komada

- Šira literatura po izboru nastavnika

OBAVEZNI MINIMUM PROGRAMA

- dve lestvice kroz tri oktave;

- četiri etide;

- tri komada.

JAVNI NASTUPI

- obavezna dva javna nastupa tokom školske godine.

ISPITNI PROGRAM

1. Lestvica sa kadencom i intervalima - samo jedna vrsta;

2. Etida;

3. Dva komada - jedan polifoni.

V razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

OPERATIVNI ZADACI

- Dalji rad na upotpunjavanju stečenog znanja.

- Rad na legatima za levu ruku.

- Rad na promeni pozicije i skokovima za levu ruku.

- Dalji rad na ukrasima - dvostruki predudar, mordent, pratriler.

- Rad na artikulaciji i detaljna kontrola trajanja tonova.

- Vežbe za bare i vežbe za istezanje.

- Dalji rad na čitanju s lista u jednostavnijim primerima.

- Proširivanje repertoara renesansnim, baroknim ili modernim kompozicijama uz upoznavanje karakteristika stila.

LITERATURA

- J. Jovičić: Škola za gitaru, II i III deo.

- V. Andre: Zbirka kompozicija za gitaru.

- H. Sagreras: Lekcije za gitaru.

- Šira literatura po izboru nastavnika.

OBAVEZNI MINIMUM PROGRAMA

- dve lestvice kroz tri oktave;

- četiri etide;

- tri komada.

JAVNI NASTUPI

- obavezna dva javna nastupa tokom školske godine.

ISPITNI PROGRAM

1. Lestvica sa kadencom i intervalima - samo jedna vrsta;

2. Etida;

3. Dva komada - jedan polifoni.

VI razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

OPERATIVNI ZADACI

- Dalji rad na kompletnom muzičkom usavršavanju koji podrazumeva zahteve u tempu, kvalitetu tona, dinamici, boji, agogici, odnosno u celokupnom muzičkom izrazu.

- Rad na tremolo tehnici.

- Usavršavanje ukrasa - triler.

- Rad na oktavnim flažoletima i na raznim vrstama efekata (tambora, picikata, efekat doboša i dr.).

- Rad na štimovanju instrumenta.

LITERATURA

- J. Jovičić: Škola za gitaru, III, IV i V deo - samo delovi predviđeni programom i prilagođeni sposobnostima učenika

- J. Jovičić: Kompozicije na folklorne teme Balkana i Španije

- V. Andre: Zbirka kompozicija za gitaru

- F. Karuli: Sonate

- M. Đulijani: Sonatine

- F. Sor i Segovija: 20 etida

- Šira literatura po izboru nastavnika

OBAVEZNI MINIMUM PROGRAMA

- dve lestvice kroz tri oktave;

- dve etide;

- dva komada.

JAVNI NASTUPI

- obavezna dva javna nastupa tokom školske godine.

ISPITNI PROGRAM

1. Jedna trooktavna lestvica;

2. Jedna etida;

3. Jedan stav sonatine ili sonate, svite ili varijacije;

4. Jedan komad.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Primarni zadatak kome profesori, primenjujući ovaj program, treba da streme je razvoj ljubavi ka muzici i stvaranje potrebe za muziciranjem. Ovako stečeno muzičko obrazovanje mora postati važan deo opšte kulture svakog učenika.

Sledeći zadatak je da se talentovanim i ambicioznijim učenicima postavi zdrava i čvrsta osnova za nastavak školovanja i to ne samo tehnička (rad prstiju), već prava muzička, koja podrazumeva muzički izraz.

Temelj programa čini Škola za gitaru Jovana Jovičića, čija prva tri dela obrađuju kompletnu problematiku škole za osnovno muzičko obrazovanje. Muzički materijal koji se obrađuje obuhvata različite kompozicije, počev od najjednostavnijih vežbi (prazne žice), pa sve do razvijenijih cikličnih i polifonih formi. Skale, vežbe ili etide moraju biti sastavni deo svakoga časa. Najveću važnost u sviranju tehničkih vežbi treba dati razgovetnosti i pravilnoj ritmizaciji, pa tek potom lepoti tona i brzini. Polifonija ima zadatak da razvija muzičku inteligenciju, memoriju, da poboljša slušne sposobnosti i razvije osećaj za stil. Raznovrstan izbor komada podstaći će maštu, osećajnost i temperament.

Do dobrog zvučanja kompozicija mora se doći ne samo konkretnim izražajnim zahtevima (dinamikom boja, artikulacija), već i neprekidnom animacijom koja mora prvo oživeti, a potom održati učenikovu želju za muziciranjem. Program dozvoljava veliku slobodu izbora za sve vrste kompozicija. Ideja je da se program prirodnije predstavi svakom učeniku, a u zavisnosti od njegovih sposobnosti i želja. Sloboda izbora mora obezbediti kvalitet sviranja (ritmičnost, tonska jasnoća, pravilan izbor tempa), a ne broj ili težinu pređenih kompozicija.

Budući da je, naročito u okvirima individualne nastave, nastavni proces snažno obeležen fenomenom transfera, nastavnik, u funkciji "trećeg roditelja", predstavlja važnu identifikacionu figuru, u presudnoj meri odgovornu za muzičku, a znatnim delom i ličnu sudbinu svog učenika. Ovakva odgovornost obavezuje nastavnika na osnovno upoznavanje učenikovog porodičnog okruženja (pre svega, intenziteta i karaktera roditeljske podrške učenikovom muzičkom školovanju i nivoa njihovih očekivanja), jednako kao i uslova u kojima učenik živi (naročito kvaliteta instrumenta na kojem vežba ili mogućnosti nabavke instrumenta, ukoliko ga učenik ne poseduje). Opskrbljen podacima ove vrste, nastavnik će biti u stanju da preciznije proceni učenikovu ličnost, posebno njegovu muzičku motivaciju i njegove razvojne kapacitete te da, na osnovu takve procene, kreira nastavno-vaspitni tretman, kojim će učenika dovesti do optimalnog ostvarenja njegovog individualnog potencijala.

Nije potrebno naglašavati u kojoj meri nastavnikov stav prema učeniku valja da bude obeležen naklonošću, toplinom, saosećanjem, razumevanjem, podrškom, ohrabrenjem i poštovanjem.

Pošto je primarna nastavnikova uloga da neguje učenikov talenat, to neizbežno ograničava njegov kriticizam na veoma usko područje krajnje neophodnosti - jedino u kojem se on može smatrati konstruktivnim.

Od nastavnika se očekuje da se redovno, savesno priprema za časove i pažljivo prati i planira razvoj svakog svog pojedinog učenika. Ova priprema obuhvata čitav spektar aktivnosti - od detaljnog proučavanja kompozicija sa učenikovog repertoara (analitičkim prosviravanjem ili, eventualno, pripremanjem za izvođenje na podijumu), preko upoređivanja različitih izdanja i dopunjavanja odabranih redakcija, do kontinuiranog vođenja obimne evidencije o učenikovom radu i napretku.

Pretpostavka je da će dobar nastavnik uvek imati na umu kompleksnost i sveobuhvatnost procesa muzičke nastave i da ove njene važne strane nikad neće zapostavljati radi pukog usavršavanja isključivo zanatske komponente učenikovog sviranja. To znači da će se on, tokom čitavog perioda učenikovog rada na odabranom delu, truditi da mu prenese ne samo svoje znanje o prstoredu, tehničkim postupcima i izvođačkim izražajnim sredstvima neophodnim za primereno izvođenje dela, nego i određen broj suštinski važnih informacija o autoru dela, istorijskoj epohi kojoj pripada i specifičnim osobinama samog dela (obliku u kojem je napisano, melodijskim, ritmičkim, harmonskim i kontrapunktskim pojedinostima koje ga karakterišu, emotivnoj, poetskoj, psihološkoj ili filozofskoj pozadini njegove umetničke predstave i njegovoj estetskoj vrednosti).

Kvalitet prvog i nekolicine narednih časova (pedagoška praksa ovo potvrđuje) najčešće presudno utiče na dalji razvoj učenikovog interesovanja za muziku. Nastavniku se, iz tog razloga, preporučuje da posveti povišenu pažnju ovoj problematici, iznalaženjem i praktičnom primenom najpodsticajnijih i najinspirativnijih mogućih nastavnih metoda.

Preporučuju se velika umerenost i oprez u organizovanju učenikovih takmičarskih aktivnosti. Obazriv nastavnik neće dopustiti da učenikova motivacija vremenom postane isključivo takmičarski obojena, jednako kao što neće upasti u opasnu zamku vrednovanja rezultata sopstvenog rada brojem nagrada i priznanja koje njegovi učenici osvajaju.

Ravnopravan tretman svih učenika u klasi nastavnik ne sme, ni na kakav način i ni pod kakvim uslovima, da dovede u pitanje. Bilo kakav diskriminatorski stav u odnosu na stepen muzičke obdarenosti ili neko drugo učenikovo individualno svojstvo smatra se pedagoški i moralno nedopustivim.

Savestan nastavnik će, razume se, obazrivim, introspektivno-analitičkim pristupom problematici individualnog nastavnog procesa pažljivo štititi učenika od razvojno pogubnog projektovanja sopstvenih ambicija.

Jedna od najvažnijih potvrda njegove ispravne pedagoške pozicije biće uporan rad na sopstvenom usavršavanju - povremenim učenjem novih dela, sticanjem dodatnih uvida u oblast gitarske literature, čestim odlascima na koncerte, praćenjem aktuelnih zbivanja u svetskoj diskografiji, javnim nastupanjem, periodičnim obnavljanjem teorijskog znanja, čitanjem metodološke, pedagoške i psihološke literature, stalnim dopunjavanjem ličnog obrazovanja i proširivanjem svog kulturnog i duhovnog horizonta.

TAMBURA E-PRIM

CILJ

Osposobljavanje učenika za bavljenje muzikom na nivou osnovnoškolskog znanja i za nastavak školovanja u srednjoj muzičkoj školi.

ZADACI

- Razvijanje osnovnih i elementarnih znanja na instrumentu kao ravnopravnom instrumentu u umetničkoj i narodnoj muzici.

- Razvijanje bazičnih tehnika.

- Upoznavanje delova instrumenta.

- Koordinacija leve i desne ruke.

- Održavanje instrumenta i trzalice.

- Izvođenje durske i molske lestvice i trozvuka osnovnim elementima sviranja na tamburi: udarci dole, gore, legato, tremolo, picikato, velikim palcem i srednjim prstom desne ruke, prirodni flažolet.

- Izvođenje tehničkih vežbi za kordinaciju desne i leve ruke.

- Korišćenje prve, druge, treće i četvrte pozicije.

- Sviranje dvohvata i trohvata.

- Samostalno uvežbavavanje zadatih kompozicija.

- Ovladavanje nepoznatim notnim tekstom odgovarajuće težine.

- Upoznavanje notnog pisma klasične i tamburaške literature.

- Ovladavanje osnovnim muzičkim elementima.

- Razvijanje muzičke memorije.

- Aktivno učešće u javnim nastupima.

- Razvijanje kreativnosti u skladu sa svojim muzičkim, emocionalnim i intelektualnim sposobnostima.

- Osposobljavanje za samostalnost u radu.

I ciklus (I, II i III razred)

 

I razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

OPERATIVNI ZADACI

- Upoznavanje učenika sa poreklom instrumenta i njegovim delovima.

- Pravilno sedenje i držanje instrumenta.

- Pravilno postavljanje leve i desne ruke.

- Pravilno držanje trzalice.

- Opismenjavanje učenika, koje obuhvata osnovne ritmičke vrednosti (cela, polovina, četvrtina i osmina) i odgovarajuće pauze, vrste takta (dvo, tro, četvoročetvrtinski i šestoosminski takt).

- Upoznavanje osnovnih dinamičkih oznaka (f, p, mf) i oznaka za tempo (andante, adagio, moderato).

- Objašnjenje osnovne tehnike sviranja na tamburi: udarci na dole, naizmenično sviranje, picikato i tremolo.

LESTVICE

- Sviranje lestvica kroz jednu oktavu u prvoj poziciji sa trozvucima i obrtajima, do tri predznaka.

LITERATURA

- A. Aleksandrov: Škola sviranja na domri

- V. Čunin: Škola sviranja na domri

- B. Stojanović: Tamburaški bukvar

- B. Stojanović: 20 igara za solo tamburu

- D. Marković: Mali komadi, I i II sveska

- A. Aleksandrov: Pedagoški repertoar domrista, I i II razred

- Fortunatov: Hrestomatija za violinu, I i II razred

- Fortunatov: Izbor etida za violinu, I i II sveska

- Šradik: Vežbe za levu ruku, I sveska

OBAVEZNI MINIMUM PROGRAMA

- dve durske lestvice kroz jednu oktavu sa trozvucima;

- četiri etide;

- pet komada različitog karaktera.

JAVNI NASTUPI

- obavezna dva javna nastupa tokom školske godine.

SMOTRA (na kraju školske godine)

1. Jedna lestvica;

2. Jedna etida (ili kompozicija virtuoznih izvođačkih zahteva);

3. Dve kompozicije, po slobodnom izboru.

NAPOMENE

Smotre i obavezni javni nastupi ne podležu konvencionalnom, numeričkom načinu ocenjivanja. Njihova svrha je da omoguće javni uvid u kvalitet nastavnikovog rada i proces učenikovog razvoja i napretka, kao i da budu neophodan poligon za učenikovo rano sticanje izvođačkog iskustva.

Školama se ostavlja mogućnost da, u okvirima svojih školskih programa, propišu neki drugi vid ocenjivanja (usmeni ili pismeni komentar nastavnika ili grupe nastavnika, članova odgovarajuće komisije).

Učeniku je na smotri u toku školske godine dopušteno da svira iz nota, ali na obaveznim javnim nastupima i na drugoj smotri na kraju školske godine mora da svira napamet, jednako kao na svim ostalim javnim nastupima, smotrama i godišnjim ispitima, do kraja školovanja u osnovnoj muzičkoj školi.

II razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

OPERATIVNI ZADACI

- Dalji rad na levoj i desnoj ruci i njihovom koordinacijom.

- Usavršavanje tehnike tremola i naizmeničnih udaraca.

- Upoznavanje učenika sa šesnaestinama, triolama i punktiranim ritmom.

- Obrada novih vrsta taktova: 3/8, 2/2, 3/2.

- Objašnjenje novih dinamičkih nijansi: meco piano, krešendo i dekrešendo.

LESTVICE

- Rad na durskim lestvicama kroz jednu oktavu pri korišćenju II i III pozicije.

LITERATURA

- A. Aleksandrov: Škola sviranja na domri

- V. Čunin: Škola sviranja na domri

- B. Stojanović: Tamburaški bukvar

- B. Stojanović: 20 igara za solo tamburu

- D. Marković: Mali komadi, I i II sveska

- A. Aleksandrov: Pedagogški repertoar domrista, I i II razred

- Fortunatov: Hrestomatija za violinu, I i II razred

- Fortunatov: Izbor etida za violinu, I i II sveska

- Šradik: Vežbe za levu ruku, I sveska

- Rodionov: Početna škola za violinu

- Grupa autora: Narodne igre

OBAVEZNI MINIMUM PROGRAMA

- dve durske lestvice kroz jednu oktavu u II i III poziciji sa trozvucima i potezima;

- četiri etide;

- pet komada različitog karaktera.

JAVNI NASTUPI

- obavezna dva javna nastupa tokom školske godine.

Smotra (na kraju školske godine)

1. Jedna lestvica;

2. Jedna etida (ili kompozicija virtuoznih izvođačkih teškoća);

3. Dve kompozicije, po slobodnom izboru.

III razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

OPERATIVNI ZADACI

- Analiza jednostavnih muzičkih oblika.

- Dalje usavršavanje tehnike sviranja tremola.

- Rad na ukrasima (predudar).

- Upoznavanje prirodnih flažoleta i izvođenje picikato palcem i srednjim prstom.

- Izrada dinamičkih nijansi: krešendo, dekrešendo.

- Obrada jednostavnih dvohvata i trohvata.

LESTVICE

- Upoznavanje molskih lestvica.

- Sviranje lestvica kroz dve oktave.

Literatura

- A. Aleksandrov: Škola sviranja na domri

- V. Čunin: Škola sviranja na domri

- B. Stojanović: 20 igara za solo tamburu

- D. Marković: Mali komadi, I i II sveska

- Fortunatov: Hrestomatija za violinu, I i II razred

- Fortunatov: Izbor etida za violinu, I i II sveska

- Šradik: Vežbe za levu ruku, I sveska

- Rodionov: Početna škola za violinu

- Grupa autora: Narodne igre

- D. Marković: Škola za violinu, II sveska

- Volfart: Etide za violinu, op. 45

- Ivanović: Od pretklasika do moderne, II sveska

OBAVEZNI MINIMUM PROGRAMA

- dve durske i dve molske lestvice kroz dve oktave sa trozvucima i potezima;

- četiri etide;

- pet komada različitog karaktera.

JAVNI NASTUPI

- obavezna dva javna nastupa tokom školske godine.

ISPITNI PROGRAM

1. Najmanje dva komada različitog karaktera.

Ispitni program se izvodi napamet uz pratnju klavira.

II ciklus (IV, V i VI razred)

 

IV razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

OPERATIVNI ZADACI

- Upoznavanje i sviranje kompozicija krupne forme: stav iz končertina, koncerta, sonatine ili varijacije.

- Rad na lestvicama do četiri predznaka sa ritmičkim promenama.

- Rad na ukrasima (dvostruki predudar i kraći triler).

- Insistiranje na muzičkom izrazu.

- Čitanje s lista jednostavnih kompozicija.

- Osposobiti đake da samostalno štimuju svoje instrumente.

LITERATURA

- Fortunatov: Hrestomatija za violinu, IV i V razred

- Fortunatov: Junij skripač, druga sveska

- B. Stojanović: 20 igara za solo tamburu

- Grupa autora: Narodne igre

- Hendl: Varijacije

- O. Riding: Koncerti za violinu ha-mol, A-dur, Be-dur

- P. Nikolić: Končertino Ge-dur, A-dur

- Maks: Končertino fačile

- Vivaldi: Koncert Ge-dur

- Kajzer: Etide za violinu, op. 24

- Šradik: Vežbe za levu ruku, I sveska

OBAVEZNI MINIMUM PROGRAMA

- dve durske i dve molske lestvice kroz dve oktave sa trozvucima i potezima;

- četiri etide;

- četiri komada različitog karaktera;

- jedna velika forma.

JAVNI NASTUPI

- obavezna dva javna nastupa tokom školske godine.

ISPITNI PROGRAM

1. Jedna lestvica po izboru durska ili molska kroz dve oktave sa trozvucima i potezima;

2. Tri komada različitog sadržaja.

Ispitni program se izvodi napamet uz pratnju klavira.

V razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

OPERATIVNI ZADACI

- Rad na promeni pozicija u skokovima za levu ruku.

- Upoznavanje ukrasa: mordent, triler.

- Upoznavanje novih oznaka za tempo i agogiku (vivo, piu mosso, meno mosso, acelerando).

LESTVICE

- Usavršavanje sviranja lestvica.

LITERATURA

- Galicki: Hrestomatija za violinu, III sveska

- Ivanović: Od pretklasike do moderne, II i III sveska

- Kajzer: Etide za violinu

- Volfart: Etide za violinu op. 45, II sveska

- Vivaldi: Koncerti za violinu, Ge-dur, De-dur

- O. Riding: Koncerti za violinu, Ge-dur, De-dur, a-mol

- D. Marković: Mali komadi, III sveska

- Fortunatov: Hrestomatija za violinu, V i VI razred

- B. Stojanović: 20 igara za solo tamburu

- Grupa autora: Narodne igre

- Šradik: Vežbe za levu ruku, I sveska

OBAVEZNI MINIMUM PROGRAMA

- dve durske i dve molske lestvice do pet predznaka kroz dve oktave sa trozvucima i potezima;

- četiri etide;

- četiri komada različitog karaktera;

- jedna velika forma.

JAVNI NASTUPI

- obavezna dva javna nastupa tokom školske godine.

ISPITNI PROGRAM

1. Jedna lestvica po izboru, durska ili molska, kroz dve oktave sa trozvucima i potezima;

2. Tri komada različitog sadržaja.

Ispitni program se izvodi napamet uz pratnju klavira.

VI razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

OPERATIVNI ZADACI

- Dalji rad na kompletnom muzičkom usavršavanju, koji podrazumeva zahteve u kvalitetu, tempu, dinamici i kvalitetu tona.

- Usavršavanje ukrasa.

- Usavršavanje tehnike tremola.

- Rad na legatu u levoj ruci.

- Upoznavanje različitih efekata na instrumentu: vibrato desnom i levom rukom.

LESTVICE

Rad na lestvicama kroz tri oktave koji zahteva preštimavanje IV žice cis1 na ha male oktave.

LITERATURA

- Krojcer: Etide za violinu

- Fortunatov: Etide za violinu

- Kajzer: Etide za violinu

- Fortunatov: Mladi violinista, III sveska

- Veračini: Sonate za violinu

- Vivaldi: Koncerti za violinu, a-mol, ge-mol

- Huber: Končertino Ef-dur

- Budaškin: Koncert za domru ge-mol, I stav

- Baklanova: Končertino de-mol

- Šradik: Vežbe za levu ruku, I sveska

- B. Stojanović: 20 igara za solo tamburu

- Grupa autora: Narodne igre

OBAVEZNI MINIMUM PROGRAMA

- dve durske i dve molske lestvice kroz dve i tri oktave sa trozvucima i potezima;

- četiri etide;

- četiri komada različitog karaktera;

- jedna krupna forma.

JAVNI NASTUPI

- obavezna dva javna nastupa tokom školske godine.

ISPITNI PROGRAM

1. Tri komada različitog karaktera.

Ispitni program se izvodi napamet uz pratnju klavira.

NAPOMENA

Za IV, V i VI razred je obavezna smotra na polugodištu, gde se izvodi sledeći program:

- dva komada različitog karaktera.

TAMBURA A-BAS PRIM

CILJ

Osposobljavanje učenika za bavljenje muzikom na nivou osnovnoškolskog znanja i za nastavak školovanja u srednjoj muzičkoj školi.

ZADACI

- Razvijanje osnovnih i elementarnih znanja na instrumentu kao ravnopravnom instrumentu u umetničkoj i narodnoj muzici.

- Razvijanje bazičnih tehnika.

- Izvođenje durske i molske lestvice i trozvuka osnovnim elementima sviranja na tamburi: udarci dole, gore, legato, tremolo, picikato, velikim palcem i srednjim prstom desne ruke, prirodni flažolet.

- Korišćenje prve, druge, treće i četvrte pozicije.

- Sviranje dvohvata i trohvata.

- Samostalno uvežbavanje zadatih kompozicija.

- Ovladavanje nepoznatim notnim tekstom odgovarajuće težine.

- Upoznavanje notnog pisma klasične i tamburaške literature.

- Ovladavanje osnovnim muzičkim elementima.

- Razvijanje muzičke memorije.

- Aktivno učešće u javnim nastupima.

- Razvijanje kreativnosti u skladu sa svojim muzičkim, emocionalnim i intelektualnim sposobnostima.

- Osposobljavanje za samostalnost u radu.

I ciklus (I, II i III razred)

 

I razred

(2 časa nedeljno, 70 godišnje)

OPERATIVNI ZADACI

- Upoznavanje delova instrumenta.

- Pravilno sedenje i držanje instrumenta.

- Koordinacija leve i desne ruke.

- Održavanje instrumenta i trzalice.

- Izvođenje tehničkih vežbi za kordinaciju desne i leve ruke.

LESTVICE

E, A, De i Ge. Trozvuci kroz jednu oktavu.

TEHNIČKE VEŽBE

- Dvadeset vežbi.

ETIDE

- Pet etida.

NARODNE PESME I IGRE

- Četiri komada.

KOMADI

- Četiri komada.

OBAVEZNI MINIMUM PROGRAMA

- sve predviđene lestvice;

- deset tehničkih vežbi;

- tri etide;

- tri narodne pesme i igre;

- tri komada.

JAVNI NASTUPI

- obavezna dva javna nastupa tokom školske godine.

SMOTRA (na kraju školske godine)

1. Jedna lestvica;

2. Jedna etida (ili kompozicija virtuoznih izvođačkih zahteva);

3. Dve kompozicije, po slobodnom izboru.

NAPOMENE

Smotre i obavezni javni nastupi ne podležu konvencionalnom, numeričkom načinu ocenjivanja. Njihova svrha je da omoguće javni uvid u kvalitet nastavnikovog rada i proces učenikovog razvoja i napretka, kao i da budu neophodan poligon za učenikovo rano sticanje izvođačkog iskustva.

Školama se ostavlja mogućnost da, u okvirima svojih školskih programa, propišu neki drugi vid ocenjivanja (usmeni ili pismeni komentar nastavnika ili grupe nastavnika, članova odgovarajuće komisije).

Učeniku je na smotri u toku školske godine dopušteno da svira iz nota, ali na obaveznim javnim nastupima i na smotri na kraju školske godine mora da svira napamet, jednako kao na svim ostalim javnim nastupima, smotrama i godišnjim ispitima, do kraja školovanja u osnovnoj muzičkoj školi.

II razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

OPERATIVNI ZADACI

- Sviranje u drugoj i trećoj poziciji. Sistematska obrada četvrte pozicije. Savlađivanje tremola.

- Ritam: cela, polovina, četvrtina, četvrtina sa tačkom, sinkopa sa odgovarajućim pauzama.

LESTVICE

Durske i molske lestvice do tri predznaka, trozvuci kroz jednu oktavu.

TEHNIČKE VEŽBE

- Dvadeset vežbi.

ETIDE

- Pet etida.

NARODNE PESME I IGRE

- Četiri komada.

KOMADI

- Tri komada.

OBAVEZNI MINIMUM PROGRAMA

- sve predviđene lestvice;

- deset tehničkih vežbi;

- tri narodne pesme i igre;

- dva komada;

- jedan stav koncerta ili končertina.

JAVNI NASTUPI

- obavezna dva javna nastupa tokom školske godine.

SMOTRA (na kraju školske godine)

1. Jedna lestvica;

2. Jedna etida (ili kompozicija virtuoznih izvođačkih teškoća);

3. Dve kompozicije, po slobodnom izboru.

III razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

OPERATIVNI ZADACI

- Sviranje u petoj, šestoj i sedmoj poziciji. Promena pozicije.

- Metrika: 3/8, 6/8.

- Ritam: triola, mala sinkopa, osmina s tačkom i obrnuto sa odgovarajućim pauzama.

- Čitanje s lista i upoznavanje sa dinamikom.

LESTVICE

Sve durske i molske sa trozvucima kroz jednu oktavu.

TEHNIČKE VEŽBE

- Dvadeset vežbi.

ETIDE

- Pet etida.

NARODNE PESME I IGRE

- Četiri komada.

KOMADI

- Četiri komada.

OBAVEZNI MINIMUM PROGRAMA

- sve predviđene lestvice;

- deset tehničkih vežbi;

- tri etide;

- tri narodne pesme i igre;

- tri komada;

- jedan stav koncerta ili končertina.

JAVNI NASTUPI

- obavezna dva javna nastupa tokom školske godine.

ISPITNI PROGRAM

1. Skala po izboru sa trozvukom kroz jednu oktavu;

2. Jedna etida;

3. Jedna narodna pesma ili igra;

4. Dva komada uz klavirsku pratnju.

Ispitni program se izvodi napamet.

II ciklus (IV, V i VI razred)

 

IV razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

OPERATIVNI ZADACI

- Puna sinhronizacija leve i desne ruke.

- Sviranje u osmoj, devetoj i desetoj poziciji.

- Ukrasi - predudar, triler.

- Ritam - sekstola, pentola, duola.

LESTVICE

Dur, mol do četiri predznaka kroz dve oktave sa trozvukom.

TEHNIČKE VEŽBE

- Dvadeset vežbi.

ETIDE

- Šest etida.

NARODNE PESME I IGRE

- Četiri komada.

VELIKE FORME

- Jedan stav koncerta ili končertina.

LITERATURA

- Veće forme: S. Mah: Končertino fačile

- Betoven: Sonatina Ge-dur

- Nikolić: Končertino u starom stilu

- Mokru: Končertino Ge-dur

OBAVEZNI MINIMUM PROGRAMA

- sve predviđene lestvice;

- tehničke vežbe - deset vežbi;

- etide - četiri etide;

- narodne pesme - tri komada;

- komadi uz klavirsku pratnju - tri komada;

- jedna velika forma (stav koncerta ili končertina).

JAVNI NASTUPI

- obavezna dva javna nastupa tokom školske godine.

ISPITNI PROGRAM

1. Jedna lestvica kroz dve oktave sa trozvukom;

2. Jedna etida;

3. Jedna narodna pesma ili igra;

4. Jedan komad uz klavirsku pratnju;

5. Jedan stav velike forme;

Ispitni program se izvodi napamet.

V razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

OPERATIVNI ZADACI

- Upoznavanje sa svim položajima na instrumentu.

- Promena položaja.

- Negovanje lepog tona.

- Primena ukrasa.

LESTVICE

Sve durske i molske kroz dve oktave i trozvucima, dominantni septakord.

TEHNIČKE VEŽBE

- Dvadeset vežbi.

ETIDE

- Šest etida.

NARODNE PESME I IGRE

- Šest komada.

VELIKE FORME

- Jedna velika forma.

LITERATURA

- Velike forme: F. Kuchler: Končertino De-dur, op. 12

- Riding: Koncert De-dur, op. 36

- Riding: Koncert Ge-dur, op. 24

- Riding: Koncert ha-mol

- Portnof: Končertino Ge-dur

OBAVEZNI MINIMUM PROGRAMA

- sve predviđene lestvice;

- deset tehničkih vežbi;

- četiri etide;

- četiri narodne pesme ili igre;

- tri komada uz klavirsku pratnju;

- jedna velika forma.

JAVNI NASTUPI

- obavezna dva javna nastupa tokom školske godine.

ISPITNI PROGRAM

1. Jedna molska lestvica kroz dve oktave sa trozvucima i septakordom;

2. Jedna etida;

3. Jedna narodna pesma ili igra;

4. Jedan komad uz klavirsku pratnju;

5. Jedna velika forma.

Ispitni program se izvodi napamet.

VI razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

OPERATIVNI ZADACI

- Dalji rad na razvoju tehnike.

- Vežbe za promenu pozicije.

- Negovanje muzičke fraze, izražajnosti i muzičke individualnosti.

LESTVICE

Sve durske i molske u celokupnom opsegu instrumenta sa trozvucima, dominantnim i umanjenim septakordom.

TEHNIČKE VEŽBE

- Dvadeset vežbi.

ETIDE

- Šest etida.

NARODNE PESME I IGRE

- Šest komada.

VELIKE FORME

- Jedna velika forma.

LITERATURA

Velike forme:

- Riding: Končertino a-mol, op. 21.

- Bermel: Končertino Ge-dur, op. 1.

- Huber: Končertino Ef-dur, op. 7.

- Sajc: Končertino br. 5 i br. 2.

OBAVEZNI MINIMUM PROGRAMA

- sve predviđene lestvice;

- deset tehničkih vežbi;

- tri etide;

- četiri narodne pesme ili igre;

- tri komada iz klavirsku pratnju;

- jedna velika forma.

JAVNI NASTUPI

- obavezna dva javna nastupa tokom školske godine.

ISPITNI PROGRAM

1. Jedna lestvica u celokupnom opsegu instrumenta sa trozvucima, dominantni i umanjeni septakord;

2. Jedna etida;

3. Jedna narodna igra ili pesma;

4. Jedan komad uz klavirsku pratnju;

5. Jedna velika forma.

Ispitni program se izvodi napamet.

LITERATURA

- Šradik: Vežbe za violinu, 1-15 (prilagoditi štimu instrumenta)

- L. Malagurski: Škola za tamburu bisernicu

- L. Čunjin: Škola sviranja na domri

- A. Aleksandrov: Škola sviranja na domri

- B. Stojanović: Tamburaški bukvar

- Tamburaške igre

- G. Subotin: Škola sviranja na umetničkoj tamburi

- D. Marković: Mali komadi za violinu i klavir, I, II i III sveska

- Fortunatov: Zbirka etida za violinu, I i II sveska

- Fortunatov: Hrestomatija za violinu i klavir, I i II knjiga

- Garlicki i Rodionov: Mladi violinista, I i II knjiga

- Suzuki: Škola za violinu

- Zlatne stepenice, I i II knjiga

Velike forme:

- Hendl: Varijacije

- P. Nikolič: Končertino Ge-dur

- Maks: Končertino fačile

- Betoven: Sonatine

- O. Riding: Koncert ha-mol

- F. Kiler: Končertino Ge-dur, De-dur

- A. Komarovski: Končertino Ge-dur

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA TAMBURE E PRIM I A-BAS PRIM

Zbog dosadašnjeg neujednačenog pristupa u izučavanju tambure, izabrane su one metode koje su u praksi dale najveće rezultate. Pokreti desne ruke su iz šake, sa upotrebom trzalice od roga ili adekvatne tvrde plastike. Dužina trzalice treba da je ista kao dužina palca desne ruke učenika. Trzalica u odnosu na palac treba da zahvati ugao od 20 do 30 stepeni. Desna ruka ne sme da se oslanja na gornju ploču tambure osim na samom obodu tj. na stranicama. Kod e-prima položaj leve ruke je takav da svaki prst ide na sledeći lestvični ton, a kod bas-prima u svako polje po jedan prst.

Težište programa je na savladavanju tehničkih i muzičkih problema u okviru praktičnog rada sa svakim učenikom posebno.

U prva tri razreda težište je na rešavanju tehničkih problema, pravilnom držanju instrumenta i proizvođenju zdravog tona, a u četvrtom, petom i šestom razredu se pored tehnike više radi na interpretaciji.

Program obuhvata narodnu i umetničku muziku pa treba insistirati na stilskoj različitosti. U četvrtom, petom i šestom razredu važan element u savlađivanju programa je rad u orkestru gde se na praktičan način razvija smisao za kolektivno muziciranje.

MANDOLINA

CILJ

Osposobljavanje učenika za bavljenje muzikom na nivou osnovnoškolskog znanja i za nastavak školovanja u srednjoj muzičkoj školi.

ZADACI

- Upoznavanje instrumenta.

- Pravilno sedenje za instrumentom i postavka aparata.

- Razvoj muzičke pismenosti.

- Pravilno korišćenje trzalice.

- Upoznavanje motiva, fraze, melodije i veće muzičke celine.

- Upoznavanje artikulacije (legato, stakato, portato...).

- Savladavanje osnovnih elementa tehnike sviranja (udarci na dole, naizmenični udarci, tremolo, picikato).

- Pravilno korišćenje dinamičke nijanse i oznake za tempo i agogiku.

- Aktivno učešće u stvaranju sopstvene interpretacije.

- Sviranje uz muzičku pratnju klavira.

- Negovanje zajedničkog muziciranja.

I ciklus (I, II i III razred)

 

I razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

OPERATIVNI ZADACI

- Upoznavanje đaka sa osnovnim delovima instrumenta, pravilnim sedenjem i pravilnim položajem obe ruke.

- Objašnjenje držanja i korišćenja trzalice, koja po obliku i veličini treba da se prilagodi konstituciji učenika.

- Opismenjavanje deteta koje mora da obuhvati osnovne ritmičke vrednosti i odgovarajuće pauze (cela, polovina, četvrtina i osmina), zatim abecedna imena nota, sistem povisilica, snizilica i razrešilica, kao i pojam takta i mere (dvo, tro, četvoročetvrtinski i šestoosminski takt).

- Upoznavanje osnovne tehnike sviranja (udarci na dole, naizmenično sviranje, picikato palcem i tremolo).

- Savladavanje durskih lestvica do tri predznaka u okviru prve pozicije.

- Jednostavno objašnjenje pojma muzičke fraze.

- Upoznavanje osnovnih dinamičkih oznaka (f, mf, p).

- Objašnjenje oznaka za tempo (andante, adagio i allegro moderato).

- Osnovna postavka legata i stakata.

- Razvijanje kod učenika sposobnosti slušanja sopstvenog sviranja i sviranja uz pratnju klavira.

- Zbog istog načina sviranja i sličnog repertoara nastava može da se izvodi i na domri.

LITERATURA

- A. Aleksandrov: Škola sviranja na domri

- V. Čunin: Škola sviranja na domri

- D. Marković: Mali komadi, I i II sveska

- A. Aleksandrov: Pedagogški repertoar domrista, I i II razred

- Fortunatov: Hrestomatija za violinu, I i II razred

- Fortunatov: Izbor etida za violinu, I i II sveska

- K. Rodionov: Početna škola za violinu

- N. Sekulić: Škola za mandolinu

OBAVEZNI MINIMUM PROGRAMA

- dve durske lestvice kroz jednu oktavu sa trozvucima;

- četiri etide;

- pet komada različitog karaktera.

JAVNI NASTUPI

- obavezna dva javna nastupa tokom školske godine.

SMOTRA (na kraju školske godine)

1. Jedna lestvica;

2. Jedna etida (ili kompozicija virtuoznih izvođačkih zahteva);

3. Dve kompozicije, po slobodnom izboru.

NAPOMENE

Smotre i obavezni javni nastupi ne podležu konvencionalnom, numeričkom načinu ocenjivanja. Njihova svrha je da omoguće javni uvid u kvalitet nastavnikovog rada i proces učenikovog razvoja i napretka, kao i da budu neophodan poligon za učenikovo rano sticanje izvođačkog iskustva.

Školama se ostavlja mogućnost da, u okvirima svojih školskih programa, propišu neki drugi vid ocenjivanja (usmeni ili pismeni komentar nastavnika ili grupe nastavnika, članova odgovarajuće komisije).

Učeniku je na smotri u toku školske godine dopušteno da svira iz nota, ali na obaveznim javnim nastupima i na smotri na kraju školske godine mora da svira napamet, jednako kao na svim ostalim javnim nastupima, smotrama i godišnjim ispitima, do kraja školovanja u osnovnoj muzičkoj školi.

II razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

OPERATIVNI ZADACI

- Dalje utvrđivanje tehničkih elemenata naučenih u I razredu (udarci na dole, naizmenično sviranje, picikato i tremolo).

- Upoznavanje notnih vrednosti (šesnaestina, punktirani ritam, triola).

- Savladavanje druge i treće pozicije.

- Rad na durskim lestvicama kroz jednu oktavu pri korišćenju druge i treće pozicije, sa trozvucime i obratijima.

- Obrada novih vrsta taktova (3/8, 2/2, 3/2).

- Nove oznake za tempo i agogiku (accelerando, piu mosso, meno mosso, ritenuto).

- Upoznavanje osnovnih dinamičkih nijansi (meco piano, krešendo, dekrešendo).

- Dalje usavršavanje koordinacije ruku kroz tehničke vežbe i sviranje lakših komada.

- Primene savladanih elemenata artikulacije.

LITERATURA

- A. Aleksandrov: Škola sviranja na domri

- V. Čunin: Škola sviranja na domri

- D. Marković : Mali komadi, I i II sveska

- A. Aleksandrov: Pedagoški repertoar domrista, I i II razred

- Fortunatov: Hrestomatija za violinu, I i II razred

- Fortunatov: Izbor etida za violinu, I i II sveska

- Rodionov: Početna škola za violinu

- Huml i Marijanović: Izbor etida za violinu, I sveska

- N. Sekulić: Škola za mandolinu

OBAVEZNI MINIMUM PROGRAMA

- dve durske lestvice kroz jednu oktavu u II i III poziciji sa trozvucima i potezima;

- četiri etide;

- pet komada različitog karaktera.

JAVNI NASTUPI

- obavezna dva javna nastupa tokom školske godine.

SMOTRA (na kraju školske godine)

1. Jedna lestvica;

2. Jedna etida (ili kompozicija virtuoznih izvođačkih teškoća);

3. Dve kompozicije, po slobodnom izboru.

III razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

OPERATIVNI ZADACI

- Razvijanje muzičkog ukusa, sluha i ritma na osnovu odabrane muzičke literature.

- Detaljnija analiza oblika koje treba da posluže za lakše tumačenje notnog teksta i razvoj muzičke memorije.

- Usavršavanje tehnike tremola.

- Rad na ukrasima (predudar).

- Upoznavanje prirodnig flažoleta i izvođenje picikato palcem i srednjim prstom.

- Izrada dinamičkih nijansi: krešendo i dekrešendo.

- Obrada jednostavnih dvohvata i trohvata.

- Upoznavanje molskih lestvica.

- Sviranje lestvica kroz dve oktave.

- Pripremanje za dalje školovanje.

LITERATURA

- A. Aleksandrov: Škola sviranja na domri

- V. Čunin: Škola sviranja na domri

- Fortunatov: Izbor etida za violinu, I i II sveska

- Šradik: Vežbe za levu ruku, I sveska

- D. Marković: Škola za violinu, II sveska

- Volfart: Etide za violinu, op. 45

- Ivanović: Od pretklasika do moderne, II sveska

- N. Sekulić: Škola za mandolinu

- Fortunatov: Hrestomatija za violinu, III i IV razred

OBAVEZNI MINIMUM PROGRAMA

- dve durske i dve molske lestvice kroz dve oktave sa trozvucima i potezima;

- četiri etide;

- pet komada različitog karaktera.

JAVNI NASTUPI

- obavezna dva javna nastupa tokom školske godine.

ISPITNI PROGRAM

1. Jedna lestvica po izboru kroz dve oktave sa trozvucima i potezima;

2. Jedna etida;

3. Dva komada različitog karaktera.

Ispitni program se izvodi napamet uz pratnju klavira.

II ciklus (IV, V i VI razred)

 

IV razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

OPERATIVNI ZADACI

- Dalji rad na upotpunjavanju stečenog znanja.

- Upoznavanje i sviranje kompozicija krupne forme: stav iz končertina, koncerta, sonatine ili varijacije.

- Dalji rad i usavršavanje dvooktavnih lestvica.

- Detaljnije upoznavanje učenika sa tehnikom ukrasa (dvostruki predudar i mordent).

- Insistiranje na muzičkom izrazu i na potpunoj kontroli ritma i tempa.

- Čitanje s lista jednostavnih kompozicija.

- Osposobljavanje za samostalno štimovanje instrumenta.

LITERATURA

- Fortunatov: Hrestomatija za violinu, IV i V razred

- Hendl: Varijacije

- O. Riding: Koncerti za violinu ha-mol, Be-dur, A-dur

- P. Nikolić: Končertino Ge-dur, A-dur

- Vivaldi: Koncert Ge-dur

- Kajzer: Etide za violinu op. 24

- Šradik: Vežbe za levu ruku, I sveska

- A. Aleksandrov: Izbor etida za domru

OBAVEZNI MINIMUM PROGRAMA

- dve durske i dve molske lestvice kroz dve oktave sa trozvucima i potezima;

- četiri etide;

- četiri komada različitog karaktera;

- jedna krupna forma.

JAVNI NASTUPI

- obavezna dva javna nastupa tokom školske godine.

ISPITNI PROGRAM

1. Jedna lestvica po izboru durska ili molska kroz dve oktave sa trozvucima i potezima;

2. Tri komada različitog sadržaja.

Ispitni program se izvodi napamet uz pratnju klavira.

V razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

OPERATIVNI ZADACI

- Dalji rad na upotpunjavanju stečenog znanja.

- Rad na promeni pozicija u skokovima za levu ruku.

- Upoznavanje ukrasa: mordent, triler.

- Sviranje lestvica kroz dve oktave do četiri predznaka.

- Upoznavanje i detaljnija primena većeg broja oznaka za dinamiku i tempo.

- Dalji rad na čitanju s lista.

- Učešće učenika u kolektivnom muziciranju.

- Usavršavanje tehnike desne ruke.

- Upućivanje učenika na samostalno rešavanje lakšeg problema u primeni prstoreda i poteza.

- Dalji rad na artikulaciji.

LITERATURA

- Galicki: Hrestomatija za violinu, III sveska

- Ivanović: Od pretklasike do moderne, II i III sveska

- Kajzer: Etide za violinu

- Volfart: Etide za violinu, op. 45, II sveska

- Vivaldi: Koncerti za violinu, Ge-dur, De-dur

- O. Riding: Koncerti za violinu, Ge-dur, De-dur, a-mol

- Fortunatov: Hrestomatija za violinu, V i VI razred

- Šradik: Vežbe za levu ruku, II sveska

- Komarovski: Varijacije

OBAVEZNI MINIMUM PROGRAMA

- dve durske i dve molske lestvice do pet predznaka kroz dve oktave sa trozvucima i potezima;

- četiri etide;

- četiri komada različitog karaktera;

- jedna krupna forma.

JAVNI NASTUPI

- obavezna dva javna nastupa tokom školske godine.

ISPITNI PROGRAM

1. Jedna lestvica po izboru durska ili molska kroz dve oktave sa trozvucima i potezima;

2. Tri komada različitog sadržaja.

Ispitni program se izvodi napamet uz pratnju klavira.

VI razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

OPERATIVNI ZADACI

- Dalji rad na kompletnom muzičkom usavršavanju, koji podrazumeva zahteve u kvalitetu tona, tempu i dinamici.

- Rad na lestvicama kroz tri oktave.

- Usavršavanje ukrasa (grupeto, mordent, triler).

- Usavršavanje tehnike tremola.

- Rad na legatu u levoj ruci.

- Upoznavanje različitih efekata na instrumentu: vibrato desnom i levom rukom.

LITERATURA

- Krojcer: Etide za violinu

- Fortunatov: Etide za violinu

- Kajzer: Etide za violinu

- Veračini: Sonate za violinu

- Vivaldi: Koncerti za violinu, a-mol, ge-mol

- Huber: Končertino Ef-dur

- Baklanova: Končertino de-mol

- Šradik: Vežbe za levu ruku, I sveska

- Betoven: Sonatine za mandolinu

- Skarlati: Sonate

- Garlicki, Rodionov i Fortunatov: Izbor etida, III sveska

- Mazas: Etide, op. 36, I sveska

- Bah: Koncert za violinu a-mol, I stav

- Zlatne stepenice, III sveska

OBAVEZNI MINIMUM PROGRAMA

- dve durske i dve molske lestvice kroz dve i tri oktave sa trozvucima i potezima;

- četiri etide;

- četiri komada različitog karaktera;

- jedna krupna forma.

JAVNI NASTUPI

- obavezna dva javna nastupa tokom školske godine.

ISPITNI PROGRAM

1. Tri komada različitog karaktera.

Program se izvodi napamet uz pratnju klavira.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Težište programa je na savladavanju tehničkih i muzičkih problema u okviru praktičnog rada sa svakim učenikom posebno. Plan treba napraviti prema potrebama svakog učenika, odnosno prema njegovom nivou zrelosti, starosti i fizičkog razvoja. Izbor programa treba da bude postupan, a kompozicije treba da budu kratke, pa kasnije sve duže i zahtevnije uz uvođenje modulacija.

U prva tri razreda obratiti pažnju na pravilno držanje instrumenta, rešavanje tehničkih problema i proizvođenje zdravog tona. U četvrtom, petom i šestom razredu, pored tehnike, više raditi na interpretaciji. Važan element u savlađivanju programa je rad u orkestru gde se na praktičan način razvija smisao za kolektivno muziciranje. Komade koristiti iz razne literature sa određenim tehničkim zahtevima, arpeđima, modulacijama i tempima, uz razumevanje fraza.

S obzirom da program obuhvata narodnu i umetničku muziku, treba insistirati na stilskoj različitosti.

HARFA

CILJ

Osposobljavanje učenika za bavljenje muzikom na nivou osnovnoškolskog znanja i za nastavak školovanja u srednjoj muzičkoj školi.

ZADACI

- Razvijanje ljubavi i pozitivnog odnosa prema muzici, instrumentu i nastavi harfe.

- Poznavanje instrumenta, postavka tela i ruku.

- Opismenjavanje i pedalizacija.

- Savladavanje ritmike i čitanja znakova.

- Razvijanje bazičnih tehnika.

- Razumevanje muzičke fraze u malim formama, dinamike, stila, razvijanje memorije, znanje za nastavak školovanja.

- Razvijanje psihomotornih - mentalnih i fizičkih sposobnosti u skladu sa individualnim uzrastom.

- Korišćenje pedala pri izvođenju kompozicija.

- Prepoznavanje i sviranje ligature i sinkope.

- Upoznavanje znakova pedalizacije, dinamike i tempa.

- Sviranje lestvica u šesnaestinama kroz tri oktave sa podmetanjem trećeg i četvrtog prsta.

- Sviranje četvoroglasnih trozvuka i dominantnog septakorda, harmonski i razloženo kroz tri oktave.

- Korišćenje klizanja palca i četvrtog prsta, flažoleta, etufe, arpeđa.

- Sviranje kompozicija različitog stila.

- Osposobljavanje za sviranje na javnim nastupima, ispitu ili takmičenju.

I ciklus (I, II i III razred)

 

I razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

OPERATIVNI ZADACI

- Upoznavanje instrumenata, postavka ruke i tela za harfom. Tehničke vežbe raditi pažljivo i precizno ritmički i tonski.

- Notno opismenjavanje i upoznavanje sa osnovnim ritmičkim vrednostima.

- Upoznavanje pedalizacije kroz lestvice u prvom polugodištu, a u drugom polugodištu kroz kompozicije i to sa promenom jednog pedala.

LESTVICE

- Skale u drugom polugodištu i to durske do dva predznaka kroz jednu oktavu.

- Trozvuk u osnovnom položaju i obrtajima harmonski i razloženo.

LITERATURA

- Rubin, Parfenov, Grosi i Pocoli: Izbor iz početnih škola za harfu

- Pocoli: Etide

- Boksa: Etide

- Haselman: Mali komadi

- Boksa: Komadi

- Hrestomatija I, izbor komada

- Granđani: Mali komadi

- Izbor drugih kompozicija u skladu sa sposobnostima deteta

OBAVEZNI MINIMUM PROGRAMA

- durske lestvice do dva predznaka - kroz jednu oktavu sa trozvukom;

- četiri do šest etida;

- tri do pet komada.

JAVNI NASTUPI

- obavezna dva javna nastupa tokom školske godine.

SMOTRA (na kraju školske godine)

1. Jedna lestvica;

2. Jedna etida (ili kompozicija virtuoznih izvođačkih zahteva);

3. Dve kompozicije, po slobodnom izboru.

NAPOMENE

Smotre i obavezni javni nastupi ne podležu konvencionalnom, numeričkom načinu ocenjivanja. Njihova svrha je da omoguće javni uvid u kvalitet nastavnikovog rada i proces učenikovog razvoja i napretka, kao i da budu neophodan poligon za učenikovo rano sticanje izvođačkog iskustva.

Školama se ostavlja mogućnost da, u okvirima svojih školskih programa, propišu neki drugi vid ocenjivanja (usmeni ili pismeni komentar nastavnika ili grupe nastavnika, članova odgovarajuće komisije).

Učeniku je na smotri u toku školske godine dopušteno da svira iz nota, ali na obaveznim javnim nastupima i na smotri na kraju školske godine mora da svira napamet, jednako kao na svim ostalim javnim nastupima, smotrama i godišnjim ispitima, do kraja školovanja u osnovnoj muzičkoj školi.

II razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

OPERATIVNI ZADACI

- Durske lestvice, sve kroz 2 oktave, trozvuci i arpeđa.

- U drugom polugodištu razložene oktave sa udvojenim osnovnim tonom.

- Ritmika - punktirane vrednosti, triola i osminski takt.

LITERATURA

- Rubin: Početna škola harfe

- Boksa: Etide

- Haderman: Etide br. 10, 11

- Pocoli: Etide

- Haselman: Uspavanka

- Granđani: Mali komadi

- Haselman: Mala svita

- Gedike: Sonata Ge-dur (Hrestomatija)

- Grečanjinov: Mazurka

- L. Vud: Ruska uspavanka

- S. Mekdonald: Komadi

OBAVEZNI MINIMUM PROGRAMA

- sve durske i molske lestvice do dva predznaka kroz dve oktave;

- tri do četiri etide;

- četiri do šest komada.

JAVNI NASTUPI

- obavezna dva javna nastupa tokom školske godine.

SMOTRA (na kraju školske godine)

1. Jedna lestvica;

2. Jedna etida (ili kompozicija virtuoznih izvođačkih teškoća);

3. Dve kompozicije, po slobodnom izboru.

III razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

OPERATIVNI ZADACI

- Dalji rad na lestvicama i arpeđima.

- Rad na razvoju tehnike.

- Savlađivanje literature za harfu.

LESTVICE

- Sve durske i molske lestvice kroz tri oktave sa 4 predznaka.

- Trozvuci i dominantni septakord.

- Prsne vežbe klizanja prvog i četvrtog prsta.

LITERATURA

- Grosi i Pocoli: Etide, izbor

- Boksa: Etide 5, 6, 7 i 17

- H. Renije: Tehničke vežbe

- Dusek: Sonatina br. 2 i br. 1, I stav

- Naderman: Sonatina br. 2, II stav

- Renije: Gavota

- Haselman: Melanholična serenada

- S. Mekdonald: Komadi

OBAVEZNI MINIMUM PROGRAMA

- skale, trozvuci i četvorozvuci kroz tri oktave;

- četiri do pet etida;

- tri do pet komada od kojih obavezno jedan stav sonatine.

JAVNI NASTUPI

- obavezna dva javna nastupa tokom školske godine.

ISPITNI PROGRAM

1. Skala kroz tri oktave u šesnaestinama, četvorozvuk, dominatni septakord;

2. Jedna etida;

3. Prvi stav sonatine;

4. Jedan komad.

II ciklus (IV, V i VI razred)

 

IV razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

OPERATIVNI ZADACI

- Dalji rad na lestvicama i arpeđima, sa prebacivanjem ruku.

- Rad na razvoju tehnike.

- Savlađivanje literature za harfu.

LESTVICE

- Sve lestvice u šesnaestinama kroz oktave, četvorozvuci dominatni i umanjeni septakord i razložena arpeđa, sa prebacivanjem ruku u obrtajima.

- Prsne vežbe klizanja prvog i četvrtog prsta u bržem tempu, flažoleti etufe, oktave sa otvorenom i "zatvorenom" šakom, vežbe prvog i drugog prsta kao preteča početnog trilera.

LITERATURA

- Pocoli: Etide

- Naderman: Etide

- Boksa: Etide

- Haselman: Etide

- Dusek: Sonatine

- Naderman: Sonatina I, II, IV

- Krumholc: Sonatina Be-dur

- Mocart: Tema sa varijacijama

- Betoven: Tema sa varijacijama

- Haselman: Mala priča

- Granđani: Barkarola

OBAVEZNI MINIMUM PROGRAMA

- lestvice, arpeđa, prsne vežbe;

- četiri do pet etida;

- jedna sonatina;

- četiri do pet komada.

JAVNI NASTUPI

- obavezna dva javna nastupa tokom školske godine.

ISPITNI PROGRAM

1. Jedna lestvica i arpeđa;

2. Jedna etida;

3. Jedna sonatina;

4. Jedan komad.

V razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

OPERATIVNI ZADACI

- Dalji rad na lestvicama i arpeđima, sa podmetanjem prsta.

- Rad na razvoju tehnike i na trilerima.

- Savlađivanje literature za harfu.

LESTVICE

- Sve lestvice, trozvuci, četvorozvuci, septakordi. Razloženi septakordi sa podmetanjem četvrtog prsta u svim obrtajima.

- Prsne vežbe trilera.

LITERATURA

- Boksa: Etide

- Naderman: Etide

- Erdeli: 20 etida

- Haselman: Etide

- Dusek: Sonatine III, IV

- Naderman: 7 nokturna za harfu

- Granđani: Nokturno

- Granđani: Barkarola

- Pose: Igra talasa

- Naderman: Sonatine

OBAVEZNI MINIMUM PROGRAMA

- sve lestvice;

- tri do pet etida;

- dve sonatine;

- tri do četiri komada.

JAVNI NASTUPI

- obavezna dva javna nastupa tokom školske godine.

ISPITNI PROGRAM

1. Jedna lestvica sa arpeđima;

2. Jedna etida;

3. Jedna sonatina ili tema s varijacijama;

4. Jedan komad.

Program se izvodi napamet.

VI razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

OPERATIVNI ZADACI

- Dalji rad na lestvicama sa arpeđima i septakordima.

- Rad na razvoju tehnike i ritma.

- Savlađivanje literature za harfu.

LESTVICE

- Sve lestvice u oktavi i terci, arpeđa, septakordi (umanjeni i dominantni).

- Tehničke vežbe, prsne sa prvim, drugim i trećim, četvrtim prstom.

- Sve ritmičke kombinacije, trileri 2131, 21, 12.

LITERATURA

- Boksa: Etide

- Naderman: Etide

- Cabel: Etide

- Dusek: Sonatine

- Naderman: Sonatine

- Salcedo: Muzička kutija

- Glijer: U polju

- Musorgski: Suza

- Mekdonald: Komadi

OBAVEZNI MINIMUM PROGRAMA

- skale, arpeđo, prsne vežbe;

- tri do pet etida;

- jedna sonatina;

- četiri komada.

JAVNI NASTUPI

- obavezna dva javna nastupa tokom školske godine.

ISPITNI PROGRAM

1. Jedna lestvica sa arpeđima;

2. Dve etide različitog karaktera;

3. Jedna sonatina;

4. Jedna kompozicija autora iz XIX veka;

5. Jedna kompozicija savremenog autora.

Program se izvodi napamet.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

- Plan treba napraviti po potrebama određenog učenika (nivou zrelosti, starosti, fizičkog razvoja i prošlih iskustva).

- Izbor treba biti postupan.

- Kompozicije treba da budu kratke, pa kasnije sve duže i zahtevnije uz modulacije.

- Komade koristiti iz razne literature sa određenim tehničkim zahtevima, arpeđa, modulacije, tempa i razumevanje fraza.

- Sonatine ili varijacije, kratke forme, raditi sa posebnom pažnjom na tehničke probleme, oznake tempa i pulsacije.

- Postepeno osamostaliti učenika.

INSTRUMENTI SA DIRKAMA

(klavir, harmonika)

KLAVIR

CILJ

Osposobljavanje učenika za bavljenje muzikom na nivou osnovnoškolskog znanja i za nastavak školovanja u srednjoj muzičkoj školi.

ZADACI

- Intenzivan i kontinuiran rad na razvoju fizioloških i psiholoških sluhovnih sposobnosti - spoljašnjeg (kontrolnog) i unutrašnjeg (mentalnog) sluha, navike razmišljanja u tonskim predstavama (tonske kontemplacije) i potrebe za izražavanjem zvukom (duhovnog sluha).

- Upoznavanje učenika sa građom klavira (rezonantnom kutijom, poklopcem, klavijaturom, sistemom poluga sa čekićima, čivijama, žicama, prigušivačima, pedalima, mehanikom proizvodnje zvuka...), njegovim akustičkim svojstvima (specifičnošću amplitude klavirskog zvuka, registarskom neujednačenošću i fenomenom alikvotne rezonance) i izražajnim mogućnostima (tonskim opsegom, dinamičkim dijapazonom i kolorističkim svojstvima).

- Ovladavanje osnovnom tehnikom sviranja na klaviru - savlađivanjem, na osnovnom nivou, svih vrsta tehničkih problema: repeticija, trilera, tremola, lestvica, pozicionih i vanpozicionih arpeđa i figuracija, duplih nota, akorada, skokova i polifonije.

- Postizanje razumevanja značenja i važnosti univerzalnih muzičkih izražajnih sredstava (tempa, ritma, metra, dinamike, agogike, artikulacije, akcentuacije i instrumentacije) i izgradnja sposobnosti njihove adekvatne stilske upotrebe u procesu izvođenja muzičkog dela.

- Muzičko opismenjavanje - postizanje veštine tečnog čitanja i pisanja nota u violinskom i bas ključu, razumevanje značenja najučestalijih (numeričkih, grafičkih i verbalnih) tempovskih, karakternih, metričkih, dinamičkih, agogičkih, akcentnih i artikulacionih oznaka u notnom tekstu i kontinuiran rad na razvoju sposobnosti spretnog sviranja Prima vista.

- Usvajanje osnovnih znanja iz oblasti muzičke teorije, harmonije, kontrapunkta i muzičkih oblika, kao i osnovnih znanja iz oblasti muzičke istorije - radi izgradnje sposobnosti pouzdanog prepoznavanja stilskih epoha, njihovih ključnih karakteristika i umetničke vrednosti najuspelijih dela njihovih istaknutih predstavnika.

- Upoznavanje najznačajnijih dela iz oblasti klavirske literature, njihove umetničke vrednosti i osnovnih činjenica iz biografija njihovih autora.

- Osposobljavanje za samostalno učenje i vežbanje.

- Sticanje iskustva redovnog javnog nastupanja (samostalnog i u ansamblu) izgradnja odgovornog stava u odnosu na visok standard zahteva savremene koncertne i takmičarske prakse.

- Izgradnja navike redovnog slušanja umetnički vredne muzike (u vidu tonskog zapisa ili koncertnog izvođenja).

- Razvijanje i profiliranje estetskih muzičkih kriterijuma (sposobnosti prepoznavanja i adekvatne procene umetničke vrednosti muzičkog dela ili njegove interpretacije).

- Razvijanje afirmativnih etičkih stavova prema nacionalnoj i svetskoj pijanističkoj baštini, njenoj važnosti u domaćoj i svetskoj muzičkoj kulturi, profesiji pijaniste (izvođača i pedagoga) i značaju njegove uloge u društvu.

I ciklus (I, II i III razred)

 

I razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

OPERATIVNI ZADACI

Početni rad na razvoju spoljašnjeg (kontrolnog) i unutrašnjeg (mentalnog) sluha, putem učenja i izražajnog pevanja kratkih, jednostavnih, lakih pesmica (u okviru prve oktave), sviranja istih pesmica po sluhu (samostalno i u četiri ruke, uz pratnju nastavnika) i njihovog transponovanja u tonalitete sa jednim ili dva predznaka (ovo se naročito odnosi na učenike koji, od početka, ispoljavaju natprosečne sluhovne sposobnosti).

Početni rad na razvijanju muzičke fantazije, putem igre i priče.

Upoznavanje sa klavijaturom (nazivi belih i crnih dirki i nazivi oktava).

Osnovno upoznavanje sa mehanizmom proizvodnje zvuka na klaviru.

Upoznavanje sa funkcionalnim položajem tela za klavirom i osnovama efikasne upotrebe izvođačkog aparata.

Upražnjavanje jednostavnih vežbi za telesnu relaksaciju.

Upoznavanje sa značenjem najčešćih oznaka za tempo (lento, adagio, andante, andantino, moderato, allegretto, allegro, presto...).

Upoznavanje sa značenjem najčešćih oznaka za karakter (dolce, tranquillo, cantabile, grazioso, espressivo, marcato, scherzando...).

Upoznavanje sa relativnim trajanjem nota (celih, polovina, četvrtina, osmina i njima odgovarajućih pauza i triola) i značenjem punktiranja.

Upoznavanje sa različitim vrstama prostih i složenih taktova (2/8, 3/8, 6/8, 2/4, 3/4, 4/4...).

Rad na brojanju - pomoćnom sredstvu za postizanje metrički tačnog i ritmičnog sviranja.

Upoznavanje sa značenjem osnovnih dinamičkih oznaka (pianissimo, piano, mezoforte, forte, fortissimo, diminuendo, crescendo...).

Upoznavanje sa značenjem osnovnih agogičkih oznaka (ritardando, accelerando, allargando, sostenuto, piu lento, piu mosso, a tempo...).

Upoznavanje sa značenjem osnovnih artikulacionih oznaka (portato, legato, legierro, staccato...) i grafičkim načinom njihovog ispisivanja (tačka, crta, mali klinasti znak, luk).

Upoznavanje sa osnovnim polifonim postupcima (imitacija, inverzija, kanon).

Uvežbavanje početne veštine čitanja nota u violinskom i bas ključu.

Sviranje lakih kompozicija, s nastavnikom, četvororučno, Prima vista.

Upoznavanje sa pojmom metričke celine (dvotakt, trotakt, četvorotakt...).

Upoznavanje sa pojmom misaone celine (fraza).

Elementarno upoznavanje sa najjednostavnijim muzičkim oblicima (rečenica, period, pesma).

LITERATURA

KLAVIRSKE ŠKOLE ZA POČETNIKE

- J. Kršić, M. Petrović, Bajer, Nikolajev, Gnjesina, Artobolevska i slične.

ETIDE I VIRTUOZNE KOMPOZICIJE

- Divernoa: Osnovne vežbe za klavir, op. 76

- Lešhorn: Melodične etide, op. 192

- Černi: Etide, op. 139 i Etide, op. 599

- Druge etide ili virtuozne kompozicije.

KOMPOZICIJE MALE FORME

- Čajkovski: Dečji album, op. 39

- Majkapar: 24 lake kompozicije, op. 16

- Grečaninov: Op. 99

- Šuman: Album za mladež, op. 68

- Druge kompozicije slične težine.

KOMPOZICIJE DOMAĆIH AUTORA

- V. Milanković: Dečje priče - 25 minijatura za I i II razred

- M. Tajčević: Za male

- Z. Hristić: Tačkice

- Druge kompozicije slične težine.

LESTVICE

Ce-dur, Ge-dur, De-dur, A-dur i E-dur.

Preporučene varijante:

- paralelno, u četvrtinama, u intervalu oktave, naviše i naniže, kontinuirano, kroz jednu oktavu;

- u suprotnim smerovima, u četvrtinama, s početkom u intervalu prime, naviše i naniže, kontinuirano, svakom rukom kroz jednu oktavu.

Artikulacija: portato ili legato.

Dinamika: po slobodnom izboru.

Preporučen minimalni tempo: četvrtina = 60.

TROZVUCI

Ce-dur, Ge-dur, De-dur, A-dur i E-dur.

Preporučena varijanta: mali položaj (takozvano "malo razlaganje"), kvintakord, sekstakord i kvartsekstakord, svaki trozvuk naizmenično (razloženo pa simultano), paralelno, u razmaku oktave, u četvrtinama, naviše i naniže, kontinuirano, kroz jednu oktavu.

Artikulacija: razloženo - legato; u akordima - portato.

Dinamika: po slobodnom izboru.

Preporučeni minimalni tempo: četvrtina = 60 (trajanje razloženo sviranog akorda je jednako trajanju simultano sviranog akorda - tri četvrtine).

OBAVEZNI MINIMUM PROGRAMA

- pedeset kompozicija po slobodnom izboru.

JAVNI NASTUPI

- obavezna dva javna nastupa tokom školske godine.

SMOTRA (na kraju školske godine)

1. Jedna lestvica;

2. Jedna etida (ili virtuozna kompozicija);

3. Dve kompozicije, po slobodnom izboru.

NAPOMENE

Smotre i obavezni javni nastupi ne podležu konvencionalnom, numeričkom načinu ocenjivanja. Njihova svrha je da omoguće javni uvid u kvalitet nastavnikovog rada i proces učenikovog razvoja i napretka, kao i da budu neophodan poligon za učenikovo rano sticanje izvođačkog iskustva.

Školama se ostavlja mogućnost da, u okvirima svojih školskih programa, propišu neki drugi vid ocenjivanja (usmeni ili pismeni komentar nastavnika ili grupe nastavnika, članova odgovarajuće komisije).

Učeniku je na smotri tokom školske godine dopušteno da svira iz nota, ali na obaveznim javnim nastupima i na smotri na kraju školske godine mora da svira napamet, jednako kao na svim ostalim javnim nastupima, smotrama i godišnjim ispitima, do kraja školovanja u osnovnoj muzičkoj školi.

II razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

OPERATIVNI ZADACI

Nastavak rada na razvoju spoljašnjeg i unutrašnjeg sluha putem izražajnog pevanja, sviranja po sluhu i transponovanja u tonalitete sa jednim, dva ili tri predznaka (ovo se naročito odnosi na učenike natprosečnih sluhovnih sposobnosti).

Nastavak rada na razvijanju muzičke fantazije putem igre i priče, sa tendencijom postepenog napuštanja igre u korist drugih, uzrastu primerenijih aktivnosti.

Dopunjavanje početnog znanja o klavijaturi osnovnim informacijama o ulozi i mehanizmu funkcionisanja pedala.

Proširivanje znanja o mehanizmu proizvođenja klavirskog zvuka osnovnim informacijama o njegovim akustičkim svojstvima.

Obogaćivanje iskustva stečenog u oblasti funkcionalne upotrebe izvođačkog aparata novim uvidima u problematiku, kroz proces savlađivanja složenijih izvođačkih zahteva.

Kontinuirano upražnjavanje vežbi za telesnu relaksaciju, u svrhu dalje izgradnje slobode i efikasnosti izvođačkog aparata.

Nastavak upoznavanja sa oznakama tempa, karaktera, dinamike i agogike, u zavisnosti od oznaka na koje učenik nailazi u kompozicijama koje izučava. Pored oznaka na italijanskom jeziku, učenik upoznaje i najučestalije oznake na nemačkom, francuskom i ruskom jeziku.

Proširivanje znanja o relativnom trajanju osnovnih i punktiranih nota (i njima odgovarajućih pauza i triola) informacijama o sitnijim notnim vrednostima (šesnaestinama, tridesetdvojkama i šezdesetčetvorkama).

Upoznavanje sa jednostavnim vrstama nepravilnog takta (5/8, 7/8, 5/4, 7/4...).

Nastavak rada na brojanju (u slučaju nemogućnosti postizanja tačnog i ritmičnog sviranja bez ovog pomoćnog sredstva).

Dopunjavanje znanja o osnovnim artikulacionim oznakama i grafičkom načinu njihovog ispisivanja.

Upoznavanje sa oznakama za pedal i rad na kompozicijama koje zahtevaju jednostavnu pedalizaciju.

Utvrđivanje znanja o osnovnim polifonim postupcima kroz proces rada na jednostavnim polifonim kompozicijama.

Usavršavanje veštine čitanja nota u violinskom i bas ključu (putem sviranja s nastavnikom, četvororučno, Prima vista) sa ciljem uspostavljanja trajne navike upražnjavanja ove aktivnosti tokom čitavog školovanja.

Proširenje znanja o pojmovima metričke celine i fraze upoznavanjem novih karakterističnih primera, kroz izvođačku praksu.

Obogaćenje znanja o muzičkim oblicima novim informacijama o vrstama rečenice, perioda i pesme.

Usvajanje novih informacija o lestvičnim stupnjevima i osnovnim oblicima kadence.

LITERATURA

Klavirske škole za početnike

- J. Kršić, M. Petrović, Bajer, Nikolajev, Gnjesina, Artobolevska i slične.

ETIDE I VIRTUOZNE KOMPOZICIJE

- Divernoa: Osnovne vežbe za klavir, op. 176

- Lešhorn: Melodične etide, op. 192

- Lemoan: Dečje etide, op. 37

- Černi: Etide, op. 139

- Berens: Etide, op. 70

- Druge etide ili virtuozne kompozicije.

POLIFONE KOMPOZICIJE

- Bah: Male kompozicije

- Druge polifone kompozicije baroknih kompozitora dostupne izvođačkom uzrastu učenika.

KOMPOZICIJE MALE FORME

- Šuman: Album za mladež op. 68

- Čajkovski: Dečji album, op. 39

- Grečaninov: Op. 99

- Gedike: Op. 36

- Kabalevski: Op. 30

- Bartok: Mikrokosmos, I sveska

- Druge kompozicije slične težine.

SONATINE

- Sonatine Vanhala, Plejela, Haslingera, Betovena i drugih autora, dostupne izvođačkom uzrastu učenika.

KOMPOZICIJE DOMAĆIH AUTORA

- V. Milanković: Dečje priče - 25 minijatura za I i II razred

- M. Tajčević: Za male

- Z. Hristić: Tačkice

- S. Hofman: Dve basne

- Druge kompozicije domaćih autora slične težine.

KOMPOZICIJE PISANE ZA ČETVORORUČNO IZVOĐENJE

- Dijabeli: Sonatine, op. 24, Melodijske vežbe, op. 149 i op. 163

- Druge kompozicije slične težine pisane za četvororučno izvođenje.

LESTVICE

Ha-dur, Ef-dur, de-mol, a-mol i e-mol.

Preporučene varijante:

- paralelno, u osminama, u intervalu oktave, naviše i naniže, kontinuirano, kroz dve oktave;

- u suprotnim smerovima, u osminama, s početkom u intervalu oktave, naviše i naniže, kontinuirano, svakom rukom kroz dve oktave (samo durske lestvice iz navedene grupe).

Artikulacija: legato.

Dinamika: piano ili forte.

Preporučen minimalni tempo: osmina = 100.

TROZVUCI

Ha-dur, Ef-dur, de-mol, a-mol i e-mol.

Preporučene varijante:

- mali položaj (takozvano "malo razlaganje"), kvintakord, sekstakord i kvartsekstakord, razloženo, u intervalu oktave, paralelno, u osminama, naviše i naniže, kontinuirano, kroz dve oktave;

- mali položaj, simultano (u akordima), u intervalu oktave, paralelno, u četvrtinama, naviše i naniže, kontinuirano, kroz dve oktave.

Artikulacija: razloženo - legato; u akordima - portato.

Dinamika: piano ili forte.

Preporučeni minimalni tempo: osmina = 100.

OBAVEZNI MINIMUM PROGRAMA

- pet etida (ili virtuoznih kompozicija slične težine);

- pet kompozicija po slobodnom izboru;

- tri polifone kompozicije;

- jedna cela sonatina i stav iz sonatine ili ciklus varijacija.

JAVNI NASTUPI

- obavezna dva javna nastupa tokom školske godine.

SMOTRA (na kraju školske godine)

1. Jedna lestvica;

2. Jedna etida (ili virtuozna kompozicija);

3. Dve kompozicije, po slobodnom izboru.

NAPOMENA

Dva obavezna javna nastupa i smotra na kraju školske godine, jednako kao u prvom razredu, ne podležu konvencionalnom, numeričkom načinu ocenjivanja.

III razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

OPERATIVNI ZADACI

Nastavak rada na razvoju unutrašnjeg i spoljašnjeg sluha usložnjavanjem teškoća savladanih u prethodnom razredu.

Početak rada na postupku svesnog memorisanja muzičkog dela.

Nastavak rada na razvijanju muzičke fantazije asocijativno podsticajnim razgovorima, poetskim i metaforičkim prikazivanjima muzičkog sadržaja, buđenjem interesovanja za kreativno izražavanje klavirskim zvukom i radom na preciznom umetničkom oblikovanju izučavanog repertoara.

Obogaćivanje iskustva u upotrebi pedala daljim radom na kompozicijama jednostavnih zahteva na ovom planu.

Objašnjenje pojmova prevremenog, istovremenog i naknadnog pedala i njegove izvođačke primene.

Produbljivanje znanja o akustičkim i izražajnim svojstvima klavirskog zvuka, početak formiranja predstave o umetnički lepom zvuku, tonsko objašnjenje iluzije "pevanja" na klaviru i intenzivno usmeravanje na ovo polje izvođačke problematike.

Dalje usavršavanje mogućnosti izvođačkog aparata, zasnovano na principima slobode, ekonomičnosti i efikasnosti.

Dalje povremeno upražnjavanje vežbi za telesnu relaksaciju.

Proširivanje znanja o oznakama tempa, karaktera, dinamike i agogike.

Sticanje početnog iskustva u savladavanju poliritmičkih teškoća sviranjem lestvica u jednostavnim poliritmičkim kombinacijama (duole sa triolama i triole sa duolama), četvororučno ili na dva klavira, sa nastavnikom.

Dalje usavršavanje veštine sviranja polifonije, radom na kompozicijama složenijih zahteva.

Upoznavanje sa osnovnim vrstama ukrasa (kratkim predudarom - foršlagom, dugim predudarom - apođaturom, praltrilerom, mordentom i šlajferom) i razumevanje i usvajanje načina njihovog izvođenja.

Dalje usavršavanje veštine čitanja Prima vista.

Profiliranje znanja o muzičkim oblicima (maloj i velikoj rečenici, malom i velikom periodu i maloj i velikoj trodelnoj pesmi).

Dalje usvajanje informacija o glavnim lestvičnim stupnjevima i njihovim zamenicima, njihovim međusobnim odnosima, i vežbanje u prepoznavanju autentičnog i plagalnog oblika kadence.

Početni rad na formiranju navike samostalnog vežbanja, sa objašnjenjem prednosti principa "Malo, pažljivo i često" i principa nerazdvojivosti sluhovne od mehaničke komponente.

Početna aktivnost na formiranju navike redovnog slušanja umetnički vredne muzike praćena informacijama o osnovnim karakteristikama najvažnijih stilskih epoha.

LITERATURA

ETIDE I VIRTUOZNE KOMPOZICIJE

- Divernoa: Osnovne vežbe za klavir, op. 176

- Lemoan: Dečje etide, op. 37

- Černi: Etide op. 849

- Bertini: Etide op. 100

- Druge etide ili kompozicije slične težine.

POLIFONE KOMPOZICIJE

- Bah: Male kompozicije

- Druge polifone kompozicije baroknih kompozitora dostupne izvođačkom uzrastu učenika.

KOMPOZICIJE MALE FORME

- Šuman: Album za mladež op. 68

- Čajkovski: Dečji album, op. 39

- Lutoslavski: 12 malih komada

- Kazela: 11 dečjih komada

- Grečaninov: Dečja knjiga, op. 98

- Gedike: Op. 36

- Kabalevski: Op. 30

- Majkapar: Minijature op. 33

- Bartok: Mikrokosmos, I i II sveska

- Druge kompozicije slične težine.

SONATINE I VARIJACIJE

- Sonatine i varijacije Dijabelija, Kulaua, Dusika, Hajdna, Betovena i drugih kompozitora, dostupne izvođačkom uzrastu učenika.

KOMPOZICIJE DOMAĆIH AUTORA

- S. Rajičić: Dečja zbirka

- M. Tajčević: Za male

- Z. Hristić: Tačkice

- Druge kompozicije domaćih autora, slične težine.

KOMPOZICIJE PISANE ZA ČETVORORUČNO IZVOĐENJE

- Dijabeli: Sonatine, op. 24

- Stravinski: Pet malih komada

- Druge kompozicije slične težine pisane za četvororučno izvođenje.

LESTVICE

Be-dur, Es-dur, As-dur, ce-mol, ge-mol i hromatska lestvica.

Preporučene varijante:

- paralelno, u šesnaestinama, u intervalu oktave, naviše i naniže, kontinuirano, kroz dve oktave (hromatska lestvica na isti način);

- paralelno, u osminskim triolama, u intervalu oktave, naviše i naniže, kontinuirano, kroz tri oktave (samo durske i molske lestvice iz navedene grupe);

- u suprotnim smerovima, u šesnaestinama, s početkom u intervalu oktave, naviše i naniže, kontinuirano, svakom rukom kroz dve oktave;

Artikulacija: legato.

Dinamika: piano ili forte.

Preporučen minimalni tempo: osmina i osminska triola = 80.

TROZVUCI

Be-dur, Es-dur, As-dur, ce-mol i ge-mol.

Preporučene varijante:

- mali položaj (takozvano "malo razlaganje"), kvintakord, sekstakord i kvartsekstakord, razloženo, paralelno, u šesnaestinama, u intervalu oktave, naviše i naniže, kontinuirano, kroz dve oktave;

- mali položaj, simultano (u akordima), paralelno, u osminama, u intervalu oktave, naviše i naniže, kontinuirano, kroz dve oktave.

Artikulacija: razloženo - legato; u akordima - portato.

Dinamika: piano ili forte.

Preporučen minimalni tempo: osmina = 80.

OBAVEZNI MINIMUM PROGRAMA

- četiri etide (ili kompozicije virtuoznih izvođačkih teškoća);

- četiri kompozicije, po slobodnom izboru;

- tri polifone kompozicije;

- jedna cela sonatina i stav iz sonatine ili ciklus varijacija.

JAVNI NASTUPI

- obavezna dva javna nastupa tokom školske godine.

SMOTRA (na kraju prvog polugodišta)

- jedna lestvica i dve kompozicije, po slobodnom izboru.

ISPITNI PROGRAM

1. Jedna lestvica;

2. Jedna etida;

3. Jedna polifona kompozicija;

4. Jedan stav iz sonatine;

5. Jedna kompozicija, po slobodnom izboru.

NAPOMENA

Smotra (na kraju prvog polugodišta) i obavezni javni nastupi, jednako kao u prvom i drugom razredu, ne podležu konvencionalnom, numeričkom načinu ocenjivanja.

Ocena sa ovog ispita treba da bude odraz pažljive, sveobuhvatne procene dalje perspektive učenikovog školovanja.

II ciklus (IV, V i VI razred)

 

IV razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

OPERATIVNI ZADACI

Nastavak rada na razvoju unutrašnjeg i spoljašnjeg sluha daljim usložnjavanjem teškoća savladanih u prethodnom razredu, s naročitom pažnjom usmerenom na prepoznavanje vertikalno-horizontalnih (harmonsko-melodijskih) odnosa u okviru zadatih primera za vežbanje. Razvoj svesti o osnovnim relacijama unutar tonaliteta i relacijama tonaliteta unutar kvintnog kruga i uspostavljanje, u vezi sa ovom problematikom, čvrste veze sa sadržajima tekuće nastave solfeđa.

Sticanje početnog iskustva u sviranju po sluhu kratkih, jednostavnih, dijatonskih melodija (harmonizovanih plagalnim i autentičnim kadencirajućim obrtima) i razvoj elementarne veštine improvizovanja u okvirma ovakvih teškoća.

Nastavak rada na postupku svesnog memorisanja muzičkog dela, u cilju postepenog razvijanja sposobnosti sluhovne kontemplacije (razmišljanja u tonskim predstavama).

Nastavak rada na razvijanju muzičke fantazije ukazivanjem na analogije među umetničkim vrednostima dela iz raznih oblasti umetničkog izražavanja (književnosti, slikarstva, vajarstva, arhitekture...), upoređivanjem, izgradnjom sposobnosti uviđanja i podsticajnim razgovorima (pojednostavljenog sadržaja, primerenog učenikovom uzrastu) na teme iz oblasti muzičke estetike.

Dalje obogaćivanje iskustva u upotrebi pedala, radom na kompozicijama složenijih zahteva na ovom planu i početak rada na stvaranju navike celishodnog upotrebljavanja levog pedala - u svrhu promene boje (tembra), a ne utišavanja zvuka.

Produbljivanje osetljivosti na lepotu klavirskog zvuka, doslednim radom na usavršavanju izvođačke veštine "pevanja" na klaviru - naročito pažljivim, temeljnim izučavanjem kompozicija polifone strukture i kompozicija s romantičarskom kantilenom.

Proširivanje znanja iz oblasti ornamentacije upoznavanjem sa grupetom i trilerom, njihovom varijantama i osnovnim pravilima njihovog izvođenja u okvirima baroknog, klasičnog i romantičnog stila.

Dalje usavršavanje efikasnosti izvođačkog aparata radom na kompozicijama složenijih tehničkih zahteva (naročito onih koje tretiraju problem trilera i aktivnosti "gornjih" prstiju) i insistiranjem na savlađivanju njihovog "Brzo-dugo-glasno-jasno" načina izvođenja - kreiranjem i uvežbavanjem ritmičkih i fakturalnih varijanata pojedinih teških odlomaka i postepenim podizanjem tempa izvođenja (prema individualnim mogućnostima učenika) ka granici solidnog virtuoziteta.

Navikavanje na ekonomičnu i svrsishodnu upotrebu metronoma u procesu vežbanja (povremenu, isključivo u svrhu kratkotrajne kontrole tempa ili odnosa tempa u okviru kompozicije) s insistiranjem na uviđanju suštinske razlike između muzičkih izražajnih sredstava metra i ritma, odnosno metričnog i ritmičnog sviranja.

Upotpunjavanje znanja o oznakama tempa, karaktera, dinamike i agogike, u zavisnosti od oznaka na koje učenik nailazi tokom izučavanja propisanog godišnjeg repertoara.

Obogaćivanje iskustva u savladavanju poliritmičkih teškoća sviranjem lestvica u složenijim poliritmičkim kombinacijama (triole sa kvartolama i kvartole sa triolama), četvororučno ili na dva klavira, sa nastavnikom.

Stalno usavršavanje veštine čitanja Prima vista, vežbanjem primera sa složenijim teškoćama na ovom planu (samostalnim ili u saradnji sa nastavnikom - četvororučno ili na dva klavira).

Proširivanje znanja o muzičkim oblicima osnovnim informacijama o varijacijama, rondu i sonati.

Kontinuiran rad na razvoju navike samostalnog vežbanja zadavanjem motivišućih domaćih zadataka i podsticanjem učenika na pripremanje (za koncertno izvođenje) kratkih, jednostavnih kompozicija, bez velike pomoći nastavnika.

Ukorenjivanje navike redovnog slušanja umetnički vredne muzike povremenim zajedničkim preslušavanjem tonskih snimaka jednostavnih, popularnih kompozicija koje pripadaju različitim žanrovima, razgovaranjem o njihovom sadržaju i umetničkoj vrednosti i komentarisanjem izvođačkih kvaliteta njihovih interpretatora.

Sticanje početnog takmičarskog iskustva uzimanjem učešća u takmičenjima jednostavnih programskih zahteva, u svrhu postepene izgradnje individualnog stava prema fenomenu muzičkog takmičenja i ranog prihvatanja visokih zahteva aktuelnih takmičarskih izvođačkih standarda (odnosi se pretežno na napredne, izvođački motivisane i podijumski orijentisane učenike).

LITERATURA

ETIDE I VIRTUOZNE KOMPOZICIJE

- Berens: Etide, op. 61

- Černi: Etide, op. 849 i op. 299

- Heler: Etide, op. 47

- Druge etide slične težine.

POLIFONE KOMPOZICIJE

- Bah: Mali preludijumi i Dvoglasne invencije

- Glinka: Četiri dvoglasne fuge

- Mjaskovski: Op. 78, dvoglasne fuge

- Druge polifone kompozicije baroknih, romantičnih ili savremenih kompozitora dostupne izvođačkom uzrastu učenika.

KOMPOZICIJE MALE FORME

- Šopen: Nokturna u ce-molu i cis-molu, op. posth. i Poloneza u ge-molu, op. posth.

- Šuman: Album za mladež, op. 68

- Grig: Lirski komadi

- Kabalevski: Dečje kompozicije

- Grečaninov: Op. 99, Op. 119, Op. 123, Op. 127.

- Šostakovič: Igre lutaka

- Kazela: 11 dečjih komada

- Bartok: Mikrokosmos, III i IV sveska

- Druge kompozicije slične težine.

SONATINE I VARIJACIJE

- Mocart: Bečke sonatine

- Betoven: Sonata op. 49, br. 2, Ge-dur

- Šuman: Sonata op. 118, br. 1, Ge-dur

- Kabalevski: Varijacije na slovačku temu

- Nikolajev: Male varijacije u klasičnom stilu

- Majkapar: Varijacije na rusku temu, op. 8

- Druge sonatine, sonate ili varijacije slične težine.

KOMPOZICIJE DOMAĆIH AUTORA

- S. Rajičić: Mala klavirska svita

- M. Tajčević: Djeci, II mala svita

- J. Bandur: Uspavanka

- Druge kompozicije domaćih autora slične težine.

KOMPOZICIJE PISANE ZA ČETVORORUČNO IZVOĐENJE

- Dijabeli: Sonata op. 73

- Veber: Tema sa varijacijama, op. 10

- Bertini: Etide, op. 97

- Šubert: Varijacije u e-molu

- Šuman: Op. 85

- Druge kompozicije slične težine pisane za četvororučno izvođenje.

LESTVICE

Des-dur, Ges-dur, ef-mol i ha-mol.

Preporučene varijante:

- durske lestvice, paralelno, u šesnaestinama, u intervalu oktave, naviše i naniže, kontinuirano, kroz četiri oktave;

- u suprotnim smerovima, s početkom u intervalu oktave, naviše i naniže, kontinuirano, svakom rukom kroz dve oktave;

- molske i hromatske lestvice paralelno, u šesnaestinama, u intervalu oktave, kontinuirano, naviše i naniže, kroz četiri oktave.

Artikulacija: legato.

Dinamika: piano ili forte.

Preporučeni minimalni tempo: četvrtina = 60 (kod izvođenja u suprotnim smerovima: četvrtina = 40).

TROZVUCI

Des-dur, Ges-dur, ef-mol i ha-mol.

Preporučene varijante:

- veliki položaj (mali položaj sa udvojenim osnovnim tonom - takozvano "veliko razlaganje"), kvintakord, sekstakord i kvartsekstakorda, razloženo, paralelno, u šesnaestinama, u intervalu oktave, naviše i naniže, kontinuirano, kroz četiri oktave;

- veliki položaj, simultano, u akordima paralelno, u četvrtinama, u intervalu oktave, naviše i naniže, kontinuirano, kroz dve oktave.

Artikulacija: razloženo - legato; u akordima - portato.

Dinamika: piano ili forte.

Preporučeni minimalni tempo: četvrtina = 60.

NAPOMENA

Ukoliko učeniku, zbog njegovog uzrasta, još uvek nije udobno da "uzima" akorde u ovom položaju, može da ih svira bez udvojenog osnovnog tona - kao u prethodnim razredima.

ČETVOROZVUCI

Dominantni i umanjeni septakordi za durske i molske tonalitete Ce, Ge, De, Ef, Be i Es.

Preporučene varijante:

- mali položaj (takozvano "malo razlaganje"), septakord, kvintsekstakord, terckvartakord i sekundakord, razloženo, paralelno, u šesnaestinama, u intervalu oktave, naviše i naniže, kontinuirano, kroz dve oktave;

- mali položaj, simultano (u akordima), paralelno, u četvrtinama, u intervalu oktave, naviše i naniže, kontinuirano, kroz dve oktave.

Artikulacija: razloženo - legato; u akordima - portato.

Dinamika: piano ili forte.

Preporučeni minimalni tempo: četvrtina = 60.

OBAVEZNI MINIMUM PROGRAMA

- četiri etide (ili virtuozne kompozicije);

- četiri kompozicije, po slobodnom izboru;

- tri polifone kompozicije;

- jedna sonata ili stav iz sonate i ciklus varijacija.

JAVNI NASTUPI

- obavezna dva javna nastupa tokom školske godine.

SMOTRA (na kraju prvog polugodišta)

- jedna lestvica i jedna virtuozna etida.

ISPITNI PROGRAM

1. Jedna polifona kompozicija;

2. Jedna etida (ili virtuozna kompozicija);

3. Jedan stav sonatine;

4. Jedna kompozicija po slobodnom izboru.

V razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

OPERATIVNI ZADACI

- Usavršavanje sposobnosti sviranja po sluhu upotrebom nešto složenijih primera dijatonskih melodijskih obrazaca (harmonizovanih odgovarajućim kadencirajućim obrtima) i sticanje početnog iskustva u improvizovanju elementarne pratnje za jednostavnu pevačku, gudačku ili duvačku deonicu.

- Nastavak rada na tehnici svesnog memorisanja (učenjem samo iz nota bez upotrebe instrumenta, krajnje jednostavnih, fakturalno elementarnih kompozicija, po izvođačkim teškoćama dostupnih učeniku prvog i drugog razreda osnovne škole), u cilju daljeg razvijanja sposobnosti sluhovne kontemplacije.

- Stalni razvoj muzičke fantazije i dalje profiliranje učenikovih kriterijuma u oblasti umetničkog sadržaja i estetske vrednosti muzičkog dela.

- Dalje usavršavanje veštine upotrebe pedala izučavanjem kompozicija specifičnih izvođačkih teškoća na ovom planu.

- Posvećivanje naročite pažnje izučavanju kompozicija polifone strukture (sa učenicima prosečnih sposobnosti - ne težih od dvoglasnih) i kompozicija sa romantičarskom kantilenom, radi daljeg razvoja izvođačke veštine "pevanja" na klaviru.

- Proširivanje znanja iz oblasti ornamentacije upoznavanjem (teorijskim i kroz izvođačku praksu) novih varijanti već poznatih ukrasa i načina njihovog izvođenja u okvirima baroknog, klasičnog i romantičnog stila.

- Intenzivan rad na daljem razvoju mogućnosti izvođačkog aparata, putem savlađivanja svih vrsta tehničkih teškoća (u varijantama prilagođenim individualnim mogućnostima učenika) sa posebnim naglaskom na daljem savlađivanju "Brzo-dugo-glasno-jasno" načina sviranja, u svrhu postizanja višeg stupnja virtuoziteta.

- Kontinuirano upotpunjavanje znanja o oznakama tempa i karaktera, u zavisnosti od oznaka na koje učenik nailazi tokom izučavanja kompozicija iz zadatog godišnjeg repertoara.

- Stalno usvajanje novih znanja iz oblasti muzičke teorije i istorije (povezano sa kompozicijama koje učenik izučava u toku godine).

- Obogaćivanje iskustva u savladavanju poliritmičkih teškoća sviranjem lestvica u složenijim poliritmičkim kombinacijama, četvororučno ili na dva klavira, s nastavnikom (triole sa kvintolama i kvintole sa triolama) i samostalno (duole sa triolama i triole sa duolama).

- Dalje usavršavanje veštine čitanja Prima vista, vežbanjem primera sa složenijim i raznovrsnijim teškoćama (samostalnim ili u saradnji s nastavnikom - četvororučno ili na dva klavira). Upoznavanje sa najpopularnijim delima orkestarske i druge neklavirske literature sviranjem njihovih pojednostavljenih transkripcija.

- Proširivanje znanja o muzičkim oblicima dodatnim informacijama o varijacijama, rondu, sonati i sonatnom ciklusu. Posebno posvećivanje pažnje detaljnoj analizi oblika kompozicija izvođenih u okviru tekućeg godišnjeg repertoara.

- Kontinuiran rad na razvoju navike samostalnog vežbanja zadavanjem raznovrsnih, motivišućih, domaćih zadataka i podsticanjem učenika na samostalno pripremanje (za koncertno izvođenje) nešto zahtevnijih kompozicija, uz neznatnu pomoć nastavnika.

- Održavanje navike redovnog slušanja umetnički vredne muzike daljim stimulisanjem interesovanja za upoznavanje novih tonskih snimaka i povremenim zajedničkim odlascima na koncerte.

- Dalje obogaćivanje takmičarskog iskustva uzimanjem učešća u takmičenjima sa dostupnim programskim zahtevima, u svrhu dubljeg upoznavanja lične motivacije za ovakvu vrstu izvođačke aktivnosti i stepena izvođačke uspešnosti i efikasnosti u njenim okvirima (odnosi se, pre svega, na učenike izraženijih izvođačkih sposobnosti).

LITERATURA

ETIDE I VIRTUOZNE KOMPOZICIJE

- Černi: Etide op. 299

- Kramer i Bilov: Etide

- Berens: Etide op. 61

- Lešhorn: Etide op. 38

- Druge etide slične težine.

POLIFONE KOMPOZICIJE

- Bah: Dvoglasne invencije, fugete i pojedini stavovi iz Francuskih svita

- Hendl: Pojedini stavovi iz svita

- Jakovski: U starom stilu, op. 43

- Druge polifone kompozicije baroknih, romantičnih ili savremenih kompozitora dostupne izvođačkom uzrastu učenika.

KOMPOZICIJE MALE FORME

- Grig: Lirski komadi

- Mendelson: Pesme bez reči

- Šubert: Dva skerca

- Prokofjev: Muzika za decu

- Kabalevski: Op. 37

- Martinu: Lutke

- Bartok: Mikrokosmos, III i IV sveska

- Druge kompozicije slične težine.

SONATE, SONATINE I VARIJACIJE

- Hajdn: Sonate, po izboru

- Mocart: Sonata Ce-dur, KV 545, Sonata Es-dur, KV 282

- Betoven: Sonata op. 49, br. 1, ge-mol, Sonate Woo 47 (Es-dur, ef-mol i De-dur)

- Šuman: Sonata op. 118, br. 2, De-dur

- Veber: Andante sa varijacijama, op. 3

- Lukomski: Varijacije u ef-molu

- Druge sonate ili varijacije slične težine.

KOMPOZICIJE DOMAĆIH AUTORA

- S. Rajičić: Mala klavirska svita

- M. Logar: Dva menueta

- V. Mokranjac: Mala svita

- J. Slavenski: Igre i pesme sa Balkana

- Druge kompozicije domaćih autora slične težine.

KOMPOZICIJE PISANE ZA ČETVORORUČNO IZVOĐENJE

- Mocart: Sonate u De-duru i Be-duru

- Dvoržak: Bagatele, op. 47

- Šubert: Sonata u ce-molu

- Šuman: Dvanaest komada op. 85

- Druge kompozicije slične težine pisane za četvororučno izvođenje.

LESTVICE

Fis-mol, cis-mol, gis-mol, es-mol i be-mol.

Preporučene varijante:

- durske i molske lestvice, paralelno, u šesnaestinama, u intervalu oktave, naviše i naniže, kontinuirano, kroz četiri oktave;

- u suprotnim smerovima, u šesnaestinama, s početkom u intervalu oktave, naviše i naniže, kontinuirano, svakom rukom kroz dve oktave;

- paralelno, u osminama, u intervalima terce, sekste i decime, naviše i naniže, kontinuirano, kroz dve oktave;

- hromatske lestvice, paralelno, u šesnaestinama, u intervalu oktave, naviše i naniže, kontinuirano, kroz četiri oktave.

Artikulacija: legato.

Dinamika: piano ili forte.

Preporučeni minimalni tempo: četvrtina = 80 (kod izvođenja u suprotnim smerovima: četvrtina = 60).

TROZVUCI

Fis-mol, cis-mol, gis-mol, es-mol i be-mol.

Preporučene varijante:

- veliki položaj (mali položaj sa udvojenim osnovnim tonom - takozvano "veliko razlaganje"), kvintakord, sekstakord, i kvartsekstakord, razloženo, paralelno, u šesnaestinama, u intervalu oktave, naviše i naniže, kontinuirano, kroz četiri oktave;

- veliki položaj, kvintakord, sekstakord i kvartsekstakord, simultano (u akordima), paralelno, u četvrtinama, u intervalu oktave, naviše i naniže, kontinuirano, kroz četiri oktave;

- arpeđa (razlaganje s promenom pozicije), paralelno, u šesnaestinama, u intervalu oktave, naviše i naniže, kontinuirano, kroz četiri oktave.

Artikulacija: razloženo (veliki položaj i arpeđa) - legato; u akordima - portato.

Dinamika: piano ili forte.

Preporučeni minimalni tempo: četvrtina = 80.

ČETVOROZVUCI

Dominantni i umanjeni septakordi za durske i molske tonalitete.

A, E, Ha, As, Des i Ges.

Preporučene varijante:

- veliki položaj (mali položaj sa udvojenim osnovnim tonom - takozvano "veliko razlaganje"), septakord, kvintsekstakord, terckvartakord i sekundakord, razloženo, paralelno, u šesnaestinama, u intervalu oktave, naviše i naniže, kontinuirano, kroz dve oktave;

- veliki položaj, simultano (u akordima), paralelno, u četvrtinama, u intervalu oktave, naviše i naniže, kontinuirano, kroz dve oktave;

- arpeđa, u intervalu oktave, paralelno, naviše i naniže, kontinuirano, kroz dve oktave.

Artikulacija: razloženo (veliki položaj i arpeđa) - legato; u akordima - portato.

Dinamika: piano ili forte.

Preporučeni minimalni tempo: osmina = 80.

OBAVEZNI MINIMUM PROGRAMA

- četiri etide (ili virtuozne kompozicije);

- četiri kompozicije, po slobodnom izboru;

- tri polifone kompozicije;

- jedna sonata ili stav iz sonate i ciklus varijacija;

- jedna kompozicija domaćeg autora.

JAVNI NASTUPI

- obavezna dva javna nastupa tokom školske godine.

SMOTRA (na kraju prvog polugodišta)

- jedna lestvica i jedna virtuozna etida.

ISPITNI PROGRAM

1. Jedna polifona kompozicija;

2. Jedna etida (ili virtuozna kompozicija);

3. Jedan stav iz sonate;

4. Jedna kompozicija po slobodnom izboru;

5. Jedna kompozicija domaćeg autora.

VI razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

OPERATIVNI ZADACI

- Intenziviranje rada na razvoju aktivnosti unutrašnjeg i spoljašnjeg sluha upotrebom primera dijatonskih i jednostavnih hromatskih harmonsko-melodijskih obrazaca, savlađivanjem veštine njihovog reprodukovanja na instrumentu i sticanjem složenijeg iskustva u improvizovanju pratnje za pevačku, gudačku ili duvačku deonicu - funkcionalnog u okvirima amaterske delatnosti, a istovremeno, dovoljnog za eventualan nastavak školovanja u srednjoj muzičkoj školi.

- Nastavak rada na tehnici svesnog memorisanja (učenjem, samo iz nota, bez upotrebe instrumenta, nešto komplikovanijih, fakturalno složenijih kompozicija - po izvođačkim teškoćama lako dostupnih učeniku trećeg razreda osnovne škole), u cilju dovođenja sposobnosti sluhovne kontemplacije na solidan amaterski nivo, sa perspektivom daljeg razvoja tokom eventualnog nastavka školovanja u srednjoj muzičkoj školi.

- Osposobljavanje učenika za samostalno razvijanje muzičke fantazije i kontinuirano individualno profiliranje osnovnih kriterijuma u oblasti muzičke estetike nastavljenjem sa praksom povremenog vođenja diskusija i zadavanjem domaćih zadataka različitog tipa vezanih za ovu tematiku.

- Dalje posvećivanje pažnje izučavanju kompozicija polifone strukture (troglasnih i, izuzetno, sa učenicima natprosečnih sposobnosti, lakih četvoroglasnih) i kompozicija sa romantičarskom kantilenom, radi definitivnog, stalnog usvajanja izvođačke veštine "pevanja" na klaviru.

- Intenzivan rad na daljem usavršavanju efikasnosti izvođačkog aparata, s naglaskom na savlađivanju problematike razloženog i simultanog sviranja oktava (samo kod učenika čijem je izvođačkom aparatu ovaj tehnički problem dostupan) i na daljem unapređivanju "Brzo-dugo-glasno-jasno" načina sviranja - u svrhu razvijanja navike dugotrajnog, svakodnevnog rada na ovoj problematici, s krajnjim ciljem dostizanja veoma solidnog stepena izvođačkog virtuoziteta (prevashodno kod učenika natprosečnih izvođačkih sposobnosti).

- Zaokruživanje stepena stečenih znanja iz oblasti muzičke teorije i istorije u celinu koja zadovoljava potrebe amaterskog bavljenja muzikom, a ujedno predstavlja i solidnu osnovu za dalju nadgradnju u okvirima srednjeg muzičkog školovanja.

- Usavršavanje veštine izvođenja poliritmičkih teškoća sviranjem lestvica u još složenijim poliritmičkim kombinacijama, četvororučno ili na dva klavira, s nastavnikom (kvartole sa kvintolama i kvintole sa kvartolama) i samostalno (triole sa kvartolama i kvartole sa triolama, i kvartole sa kvintolama i kvintole sa kvartolama), s krajnjim ciljem postizanja veoma funkcionalne sluhovno-motorne koordinacije.

- Dovođenje veštine čitanja Prima vista na nivo koji zadovoljava potrebe u okvirima amaterskog bavljenja muzikom, jednako kao i na nivo otvorene perspektive daljeg razvoja ove sposobnosti tokom eventualnog nastavka školovanja u srednjoj muzičkoj školi.

- Proširivanje znanja o muzičkim oblicima još složenijim informacijama o varijacijama, rondu, sonati, sonatnom ciklusu i sviti, kroz kontinuiran proces povezivanja stečenog teoretskog razumevanja sa ličnom izvođačkom praksom.

- Kontinuiran rad na razvoju navike samostalnog vežbanja zadavanjem složenijih domaćih zadataka i podsticanjem učenika na pripremanje težih kompozicija za koncertno izvođenje (bez pomoći nastavnika, u potpunosti samostalno).

- Definitivno stvaranje stalne potrebe za slušanjem umetnički vredne muzike i navike redovnog odlaska na koncerte.

- Dalje sticanje takmičarskog iskustva uzimanjem učešća u domaćim i internacionalnim takmičenjima sa težim programskim zahtevima (za učenike koji ispoljavaju natprosečnu izvođačku sposobnost).

- Intenzivna, pažljiva, sveobuhvatna analiza (nastavnika, u saradnji sa učenikom i njegovim roditeljima) stepena znanja i iskustva koje je učenik usvojio tokom šestogodišnjeg školovanja, stanja njegove motivacije vezane za dalja ulaganja u sopstveni muzički razvoj i postojanja uslova za eventualan uspešan nastavak školovanja u srednjoj muzičkoj školi.

LITERATURA

ETIDE I VIRTUOZNE KOMPOZICIJE

- Černi: Etide, op. 299 i op. 740

- Lešhorn: Etide, op. 66

- Kramer i Bilov: Etide

- Moškovski: Etide, op. 18

- Druge etide slične težine.

POLIFONE KOMPOZICIJE

- Šopen: Kompozicije iz Op. posth, nokturna, valceri, poloneze

- Bah: Dvoglasne i Troglasne invencije i Francuske svite (pojedini stavovi)

- Hendl: Svite (pojedini stavovi)

- Druge polifone kompozicije baroknih, romantičnih ili savremenih kompozitora dostupne izvođačkom uzrastu učenika.

KOMPOZICIJE MALE FORME

- Mocart: Rondo De-dur, Fantazija de-mol

- Betoven: Bagatele, op. 33

- Šuman: Op. 99 i op. 120

- Grig: Lirski komadi

- Mendelson: Pesme bez reči

- Čajkovski: Godišnja doba

- Borodin: Mala svita

- Reger: 10 malih komada, op. 44

- Bartok: Mikrokosmos, V i VI sveska

- Druge kompozicije slične težine.

SONATE I VARIJACIJE

- Hajdn: Sonate, po izboru

- Mocart: Sonate u Ce-duru (KV 309 i KV 330), u Ef-duru (KV 280 i KV 332)

- Betoven: Sonata u ge-molu, op. 49, br. 1, Sonata u Ge-duru, op. 79

- Kabalevski: Varijacije u Be-duru, op. 40

- Berkovič: Varijacije na Paganinijevu temu

- Druge sonate ili varijacije slične težine.

KOMPOZICIJE DOMAĆIH AUTORA

- V. Mokranjac: Igre

- J. Slavenski: Igre i pesme sa Balkana

- M. Tajčević: Srpske igre

- D. Despić: Sonatina in F

- Druge kompozicije domaćih autora, slične težine.

KOMPOZICIJE PISANE ZA ČETVORORUČNO IZVOĐENJE

- Šuman: Slike sa istoka, op. 66

- Kazela: Pupacetio

- Respigi: Šest malih komada

- Stravinski: Tri laka komada

- Ravel: Moja majka guska

- Druge kompozicije slične težine pisane za četvororučno izvođenje.

LESTVICE

Po slobodnom izboru.

Preporučene varijante:

- durske i molske lestvice, paralelno, u šesnaestinama, u intervalima oktave, terce, sekste i decime, naviše i naniže, kontinuirano, kroz četiri oktave;

- u suprotnim smerovima, s početkom u intervalu oktave, naviše i naniže, kontinuirano, svakom rukom kroz dve oktave;

- hromatske lestvice, paralelno, u šesnaestinama, u intervalu oktave, naviše i naniže, kontinuirano, kroz četiri oktave.

Artikulacija: legato.

Dinamika: piano ili forte.

Preporučen minimalni tempo: četvrtina = 100.

TROZVUCI

Po slobodnom izboru.

Preporučene varijante:

- veliki položaj (mali položaj sa udvojenim osnovnim tonom - takozvano "veliko razlaganje"), razloženo i simultano, paralelno, u šesnaestinama, u intervalu oktave, naviše i naniže, kontinuirano, kroz četiri oktave;

- arpeđa, paralelno, u šesnaestinama, u intervalu oktave, naviše i naniže, kontinuirano, kroz četiri oktave.

Artikulacija: razloženo (veliki položaj i arpeđa) - legato; u akordima - portato.

Dinamika: piano ili forte.

Preporučeni minimalni tempo: osmina = 80.

ČETVOROZVUCI

Dominantni i umanjeni septakordi, po slobodnom izboru.

Preporučene varijante:

- veliki položaj (mali položaj sa udvojenim osnovnim tonom - takozvano "veliko razlaganje"), razloženo i simultano, paralelno, u šesnaestinama, u intervalu oktave, naviše i naniže, kontinuirano, kroz četiri oktave;

- arpeđa, paralelno, u šesnaestinama, u intervalu oktave, naviše i naniže, kontinuirano, kroz četiri oktave.

Artikulacija: razloženo (veliki položaj i arpeđa) - legato; u akordima - portato.

Dinamika: piano ili forte.

Preporučeni minimalni tempo: četvrtina = 80.

OBAVEZNI MINIMUM PROGRAMA

- četiri etide (ili virtuozne kompozicije);

- četiri kompozicije, po slobodnom izboru;

- tri polifone kompozicije;

- jedna sonata ili stav iz sonate i ciklus varijacija;

- jedna kompozicija domaćeg autora.

JAVNI NASTUPI

- obavezna dva javna nastupa tokom školske godine.

SMOTRA (na kraju prvog polugodišta)

- jedna lestvica i jedna virtuozna etida.

ISPITNI PROGRAM

1. Jedna polifna kompozicija;

2. Jedna etida (ili virtuozna kompozicija);

3. Jedan stav sonate;

4. Jedna kompozicija, po slobodnom izboru;

5. Jedna kompozicija domaćeg autora.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Obrazovanje i vaspitanje učenika muzike je izrazito zahtevan i odgovoran posao. Podrazumeva se da onaj koji se njime bavi, pored odgovarajućeg profesionalnog znanja i iskustva treba, svakako, da poseduje još i dosta širok uvid u osnovne principe i zakonitosti razvojne psihologije.

Budući da je, naročito u okvirima individualne nastave, nastavni proces snažno obeležen fenomenom transfera, nastavnik, u funkciji "trećeg roditelja", predstavlja važnu identifikacionu figuru, u presudnoj meri odgovornu za muzičku, a znatnim delom i ličnu sudbinu svog učenika. Ovakva odgovornost obavezuje nastavnika na osnovno upoznavanje učenikovog porodičnog okruženja (pre svega, intenziteta i karaktera roditeljske podrške učenikovom muzičkom školovanju i nivoa njihovih očekivanja), jednako kao i uslova u kojima učenik živi (naročito kvaliteta instrumenta na kojem vežba ili mogućnosti nabavke instrumenta, ukoliko ga učenik ne poseduje). Opskrbljen podacima ove vrste, nastavnik će biti u stanju da preciznije proceni učenikovu ličnost, posebno njegovu muzičku motivaciju i njegove razvojne kapacitete te da, na osnovu takve procene, kreira nastavno-vaspitni tretman, kojim će učenika dovesti do optimalnog ostvarenja njegovog individualnog potencijala.

Nije potrebno naglašavati u kojoj meri nastavnikov stav prema učeniku valja da bude obeležen naklonošću, toplinom, saosećanjem, razumevanjem, podrškom, ohrabrenjem i poštovanjem.

Pošto je primarna nastavnikova uloga da neguje učenikov talenat, to neizbežno ograničava njegov kriticizam na veoma usko područje krajnje neophodnosti - jedino u kojem se on može smatrati konstruktivnim.

Od nastavnika se očekuje da se redovno, savesno priprema za časove i pažljivo prati i planira razvoj svakog svog pojedinog učenika. Ova priprema obuhvata čitav spektar aktivnosti - od detaljnog proučavanja kompozicija sa učenikovog repertoara (analitičkim prosviravanjem ili, eventualno, pripremanjem za izvođenje na podijumu), preko upoređivanja različitih izdanja i dopunjavanja odabranih redakcija, do kontinuiranog vođenja obimne evidencije o učenikovom radu i napretku.

Pretpostavka je da će dobar nastavnik uvek imati na umu kompleksnost i sveobuhvatnost procesa muzičke nastave i da ove njene važne strane nikad neće zapostavljati radi pukog usavršavanja isključivo zanatske komponente učenikovog sviranja. To znači da će se on, tokom čitavog perioda učenikovog rada na odabranom delu, truditi da mu prenese ne samo svoje znanje o prstoredu, pedalizaciji, tehničkim postupcima i izvođačkim izražajnim sredstvima neophodnim za primereno izvođenje dela, nego i određen broj suštinski važnih informacija o autoru dela, istorijskoj epohi kojoj pripada i specifičnim osobinama samog dela (obliku u kojem je napisano, melodijskim, ritmičkim, harmonskim i kontrapunktskim pojedinostima koje ga karakterišu, emotivnoj, poetskoj, psihološkoj ili filozofskoj pozadini njegove umetničke predstave i njegovoj estetskoj vrednosti).

Kvalitet prvog i nekolicine narednih časova (pedagoška praksa ovo potvrđuje) najčešće presudno utiče na dalji razvoj učenikovog interesovanja za muziku. Nastavniku se, iz tog razloga, preporučuje da posveti veću pažnju ovoj problematici, pronalaženjem i praktičnom primenom najpodsticajnijih i najinspirativnijih mogućih nastavnih metoda.

Preporučuju se velika umerenost i oprez u organizovanju učenikovih takmičarskih aktivnosti. Obazriv nastavnik neće dopustiti da učenikova motivacija vremenom postane isključivo takmičarski obojena, jednako kao što neće upasti u opasnu zamku vrednovanja rezultata sopstvenog rada brojem nagrada i priznanja koje njegovi učenici osvajaju.

Ravnopravan tretman svih učenika u klasi nastavnik ne sme, ni na kakav način i ni pod kakvim uslovima, da dovede u pitanje. Bilo kakav diskriminatorski stav u odnosu na stepen muzičke obdarenosti ili neko drugo učenikovo individualno svojstvo smatra se pedagoški i moralno nedopustivim.

Savestan nastavnik će, razume se, obazrivim, introspektivno-analitičkim pristupom problematici individualnog nastavnog procesa pažljivo štititi učenika od razvojno pogubnog projektovanja sopstvenih ambicija.

Jedna od najvažnijih potvrda njegove ispravne pedagoške pozicije biće uporan rad na sopstvenom usavršavanju - povremenim učenjem novih dela, sticanjem dodatnih uvida u oblast klavirske literature, čestim odlascima na koncerte, praćenjem aktuelnih zbivanja u svetskoj diskografiji, javnim nastupanjem, periodičnim obnavljanjem teorijskog znanja, čitanjem metodološke, pedagoške i psihološke literature, stalnim dopunjavanjem ličnog obrazovanja i proširivanjem svojeg kulturnog i duhovnog horizonta.

HARMONIKA

CILJ

Osposobljavanje učenika za bavljenje muzikom na nivou osnovnoškolskog znanja i za nastavak školovanja u srednjoj muzičkoj školi.

ZADACI

- Upoznavanje sa instrumentom i delovima instrumenta.

- Ovladavanje postavkom instrumenta.

- Ovladavanje tehnikom interpretacije i osnovnim vrstama artikulacije.

- Osposobljavanje za samostalnost u radu.

- Sticanje osnovnih elemenata muzičke pismenosti.

- Razvijanje osećaja za frazu, muzički oblik, karakter i stil kompozicije.

- Razvijanje muzičkog ukusa.

- Izvođenje durskih i molskih lestvica, trozvuka i četvorozvuka sa odgovarajućim zahtevima.

- Upoznavanje metrike i ritma.

- Upoznavanje i analiza različitosti interpretacije.

- Razvijanje interesovanja za nove zadatke i sadržaje u oblasti interpretacije na harmonici.

I ciklus (I, II i III razred)

 

I razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

OPERATIVNI ZADACI

- Delovi instrumenta (meh, desni i levi polukorpus), desna i leva klavijatura.

- Pravilno držanje instrumenta, postavka ruku na obe klavijature.

- Vođenje i promena meha.

- Violinski i bas ključ, notno pismo, notne vrednosti (cela nota, polovina, četvrtina, osmine, triole i odgovarajuće pauze), vrste takta (4/4, 3/4, 2/4, 3/8, 6/8) i pojam lestvice.

- Oblikovanje tona i fraze, artikulacija (legato, stakato, tenuto).

- Osnovne dinamičke oznake (p, mf, f), akcenti.

- Tempo: Andante, Moderato, Allegro.

- Registri (promena boje i visine tona, način upotrebe registara).

LESTVICE

- Ce-dur, Ge-dur, De- dur, F-dur lestvice (paralelkno u četvrtinama, trozvuk - malo razlaganje i simultano)

LITERATURA

- V. V. Terzić: Škola za harmoniku, I sv.

- Z. Rakić: Harmonika za 1. razred osnovne muzičke škole (udžbenik).

- Z. Rakić: Hrestomatija za harmoniku.

- Z. Rakić: Kompozicije za harmoniku.

- A. Fakin: Škola za harmoniku, I sv.

- L. Međeri: Izbor kompozicija za harmoniku, I sv.

- M. Baračkov: Izbor kompozicija za harmoniku, I sv.

OBAVEZNI MINIMUM PROGRAMA

- Ce-dur, Ge-dur lestvice (paralelkno u četvrtinama, trozvuk - malo razlaganje i simultano)

- trideset tehničkih vežbi-etida (sa različitim tehničkim zahtevima);

- osam komada-pesmica.

JAVNI NASTUPI

- obavezna dva javna nastupa tokom školske godine.

SMOTRA (na kraju školske godine)

1. Jedna lestvica;

2. Jedna etida (ili kompozicija virtuoznih izvođačkih zahteva);

3. Dve kompozicije, po slobodnom izboru.

NAPOMENE

Smotre i obavezni javni nastupi ne podležu konvencionalnom, numeričkom načinu ocenjivanja. Njihova svrha je da omoguće javni uvid u kvalitet nastavnikovog rada i proces učenikovog razvoja i napretka, kao i da stvore neophodne uslove za učenikovo rano sticanje izvođačkog iskustva.

Školama se ostavlja mogućnost da, u okvirima svojih školskih programa, propišu neki drugi vid ocenjivanja (usmeni ili pismeni komentar nastavnika ili grupe nastavnika, članova odgovarajuće komisije).

Učeniku je na smotri u toku školske godine dopušteno da svira iz nota, ali na obaveznim javnim nastupima i na smotri na kraju školske godine mora da svira napamet, jednako kao na svim ostalim javnim nastupima, smotrama, kontrolnim i godišnjim ispitima, do kraja školovanja u osnovnoj muzičkoj školi.

II razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

OPERATIVNI ZADACI

- U cilju daljeg savladavanja osnovnih muzičkih elemenata učenik treba da upozna motiv i rečenicu uz jasnije diferenciranje melodije od pratnje.

- Upoznavanje osnovnih elemenata dinamičkog nijansiranja u praktičnom radu kroz upotrebu oznaka: piano, mecopiano, mecoforte, forte, krešendo i dekrešendo.

- Dalje usavršavanje ujednačenog rada prstiju desne i leve ruke kroz tehničke vežbe, sviranje harmonskih intervala (terce, sekste). Legato pomoću zajedničkog tona.

- Tehničko napredovanje leve ruke (osnovni, akaordski i bariton bas). Upoznavanje akordskog mol-basa i "ukrštanje" osnovnih i akordskih basova. Sviranje intervala na levoj klavijaturi.

- Jednostavnija melodijska kretanja na obe klavijature (uvod u polifoniju) uz adekvatno dinamičko nijansiranje.

- Akcentiranje tona mehom.

- Notne vrednosti: šesnaestina, punktirana osmina, triola.

- Obrada novih vrsta takta: 4/8, 2/2, 3/2, 4/2.

- Nove oznake za tempo: alegro, andantino, adađo, lento (ili odgovarajuće oznake za lagani tempo), ačelerando, piu moso, meno moso.

- Upotreba svih registara koji stoje na raspolaganju učeniku i upoznavanje sa njihovom podelom, uz njihove promene na polovini i četvrtini pauze.

LESTVICE

- Ce, Ge, De, Ef-dur i upoznavanje sa a-mol lestvicom: durske paralelno u četvrtinama i osminama; trozvuk malo razlaganje i simultano; molska lestvica paralelno u četvrtinama; trozvuk malo razlaganje i simultano.

LITERATURA

- V. V. Terzić: Škola za harmoniku, II sv.

- Z. Rakić: Harmonika za 2. razred osnovne muzičke škole (udžbenik).

- Z. Rakić: Hrestomatija za harmoniku.

- Z. Rakić: Kompozicije za harmoniku.

- A. Fakin: Škola za harmoniku, II sv.

- L. Međeri: Izbor kompozicija za harmoniku, I sv.

- M. Baračkov: Izbor kompozicija za harmoniku, I sv.

OBAVEZNI MINIMUM PROGRAMA

- lestvice i trozvuci po programu;

- petnaest tehničkih vežbi - etida;

- šest kompozicija različitih epoha i sadržaja.

JAVNI NASTUPI

- obavezna dva javna nastupa tokom školske godine.

SMOTRA (na kraju školske godine)

1. Jedna lestvica;

2. Jedna etida (ili kompozicija virtuoznog karaktera);

3. Jedna polifona kompozicija;

4. Jedna kompozicija po slobodnom izboru.

NAPOMENA

Dva obavezna javna nastupa i smotre na kraju školske godine, jednako kao u prvom razredu, ne podležu konvencionalnom, numeričkom načinu ocenjivanja.

III razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

OPERATIVNI ZADACI

- Detaljnija analiza muzičkog oblika treba da posluži i kao sredstvo za lakše tumačenje notnog teksta, za razvijanje muzičke memorije i diferenciranje rada desne i leve ruke.

- Primena savladanih vrsta artikulacije kroz odgovarajući stil i karakter kompozicija.

- Rad na razvoju tehničke spretnosti učenika.

- Obrada harmonskih intervala (podmetanje i prebacivanje prstiju).

- Rad na repeticiji tona desnom i levom rukom sa raznim kombinacijama prstoreda.

- Uvod u tehniku "kratkog" meha.

- Obrada ukrasa: dugi i kratki predudar, mordent, praltriler i kraći triler.

- Primena triole u kombinacijama sa osminama i obrada sinkope.

- Upoznavanje novih agogičkih oznaka i primena šireg dinamičkog nijansiranja.

- Primena registra u odnosu na stil i karakter kompozicije (podela na tri grupe u odnosu na mogućnosti transponovanja).

LESTVICE

- Sviranje durskih i molskih lestvica do tri predznaka paralelno u četvrtinama, osminama i šesnaestinama, trozvuk - malo razlaganje i simultano.

LITERATURA

- V. V. Terzić: Škola za harmoniku, III sv.

- Z. Rakić: Harmonika za 3. razred osnovne muzičke škole (udžbenik).

- Z. Rakić: Hrestomatija za harmoniku.

- Z. Rakić: Kompozicije za harmoniku.

- Z. Vukosavljev: Izbor kompozicija za harmoniku za 3. i 4. razred - 1. i 2. sveska

- A. Fakin: Škola za harmoniku, II sv.

- L. Međeri: Izbor kompozicija za harmoniku, II sv.

- M. Baračkov: Izbor kompozicija za harmoniku, II sv.

OBAVEZNI MINIMUM PROGRAMA

- lestvice po programu;

- deset tehničkih vežbi - etida;

- pet kompozicija različitih epoha i sadržaja.

JAVNI NASTUPI

- obavezna dva javna nastupa tokom školske godine.

SMOTRA (na kraju prvog polugodišta)

- dve kompozicije, po slobodnom izboru.

ISPITNI PROGRAM

1. Jedna lestvica (četvrtina = 66);

2. Jedna etida;

3. Jedna polifona kompozicija;

4. Jedna kompozicija po slobodnom izboru.

II ciklus (IV, V i VI razred)

 

IV razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

OPERATIVNI ZADACI

- Rad na analizi oblika (dvodelna i trodelna pesma, mali preludijum i drugo) sa elementima polifonije, kroz detaljniju obradu tehnike interpretacije intervala na obe klavijature.

- Upoznavanje i sviranje jednostavnijih kompozicija cikličnog oblika (sonatina, svita i slično).

- Detaljnije upoznavanje učenika sa ornamentima i tehniku interpretacije - dvostruki predudar, grupeto i triler.

- U daljem tehničkom napredovanju učenika treba postići brži tempo kod svih oblika artikulacije, kao i u tremolu uz upotrebu kraćih notnih vrednosti.

- Intervale i akorde treba izvoditi različitim prstoredom.

- Upotreba oktava - razloženo i simultano.

- Upoznavanje svih osnovnih, akordskih i bariton basova (ukoliko ima mogućnosti).

- Skokovi na obe klavijature uz složenije elemente orijentacije.

- Primena i promene registra u odnosu na stil i karakter kompozicije (podela na tri grupe u odnosu na mogućnosti transponovanja).

LESTVICE

- Sviranje durskih i molskih lestvica do četiri predznaka kroz dve oktave u paralelnom i suprotnom kretanju u četvrtinama, osminama i šesnaestinama, a odgovarajuće molske lestvice kroz dve oktave u paralelnom kretanju u četvrtinama, osminama i šesnaestinama.

- Durski i molski trozvuci četvoroglasno u malom razlaganju i simultano.

- Sviranje oktava simultano i razloženo.

LITERATURA

- V. V. Terzić: Izbor etida i kompozicija, I sv.

- Z. Rakić: Harmonika za 4. razred osnovne muzičke škole (udžbenik).

- Z. Rakić: Hrestomatija za harmoniku.

- Z. Rakić: Kompozicije za harmoniku.

- Z. Vukosavnjev: Izbor kompozicija za harmoniku za 3. i 4. razred - 1. i 2. sveska.

- A. Fakin: Škola za harmoniku, III sv.

- L. Međeri: Izbor kompozicija za harmoniku, II sv.

- M. Baračkov: Izbor kompozicija za harmoniku, II sv.

OBAVEZNI MINIMUM PROGRAMA

- lestvice po programu;

- osam tehničkih vežbi - etida;

- četiri kompozicije različitih epoha i sadržaja;

- jedna ciklična kompozicija.

JAVNI NASTUPI

- obavezna dva javna nastupa tokom školske godine.

SMOTRA (na kraju prvog polugodišta)

- dve kompozicije, po slobodnom izboru.

ISPITNI PROGRAM

1. Jedna lestvica (četvrtina = 76);

2. Jedna etida;

3. Jedna polifona kompozicija;

4. Jedna ciklična kompozicija ili dve kompozicije različitog karaktera.

Ispitni program se izvodi napamet.

V razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

OPERATIVNI ZADACI

- Detaljnije upoznavanje elemenata polifonije (glas, tema, imitacija, odgovor itd.) i tehničkih sredstava kojima se ona ostvaruje, uz eventualnu upotrebu bariton-basa.

- Rad na analizi oblika: tema sa varijacijama, svita, sonatni oblik, sonatina.

- Upoznavanje i detaljnija primena većeg broja oznaka za dinamiku i tempo.

- Rad na složenijim zahtevima vođenja meha (tremolo, tremolando, rikošet mehom).

- Primena i promene registra u odnosu na stil i karakter kompozicije (podela na tri grupe u odnosu na mogućnosti transponovanja).

- Upućivanje učenika na samostalno rešavanje lakših problema u primeni prstoreda, raznih načina izvođenja pojedinih vrsta artikulacije, vođenju meha i primeni registara.

- Čitanje s lista odgovarajućih vežbi, etida i komada.

LESTVICE

- Durske i molske lestvice do pet predznaka kroz dve oktave u paralelnom i suprotnom kretanju, trozvuci u velikom razlaganju i simultano.

- Dominantni septakord u malom razlaganju i simultano, oktave simultano i razloženo.

LITERATURA

- V. V. Terzić: Izbor etida i kompozicija, II i III sv.

- Z. Rakić: Harmonika za 5. razred osnovne muzičke škole (udžbenik).

- Z. Rakić: Hrestomatija za harmoniku.

- Z. Rakić: Kompozicije za harmoniku.

- Z. Vukosavnjev: Izbor kompozicija za harmoniku za 5. i 6. razred - 1. i 2. sveska.

- Z. Rakić: Harmonika - album za mlade.

- A. Fakin: Marljivi harmonikaš.

- M. Baračkov: Izbor kompozicija za harmoniku, III sv.

- L. Međeri: Izbor kompozicija za harmoniku, III sv.

OBAVEZNI MINIMUM PROGRAMA

- lestvice po programu;

- osam etida;

- četiri kompozicije različitih epoha i sadržaja;

- jedna ciklična kompozicija.

JAVNI NASTUPI

- obavezna dva javna nastupa tokom školske godine.

SMOTRA (na kraju prvog polugodišta)

- etida i kompozicija po slobodnom izboru.

ISPITNI PROGRAM

1. Jedna lestvica (četvrtina = 84);

2. Jedna etida;

3. Jedna polifona kompozicija;

4. Jedna ciklična kompozicija.

Ispitni program se izvodi napamet.

VI razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

OPERATIVNI ZADACI

- Sticanje osnovnih pojmova o stilovima preko literature koja se obrađuje.

- Obrada složenijih dvoglasnih i jednostavnijih troglasnih polifonih kompozicija, uz eventualnu upotrebu bariton-basa.

- Rad na daljem usavršavanju tehničkih i muzičkih elemenata kao nerazdvojne celine.

- Postizanje ritmičke stabilnosti u vezi sa tehničkom sigurnošću u određenom tempu.

- Uključivanje registra na kraćim notnim vrednostima bez prethodne pripreme i složenija primena registra u cilju boljeg muzičkog izražavanja. Transponovanje registrima.

- Proveravanje stečenog znanja i samostalnosti učenika u radu. Primena raznih načina izvođenja pojedinih vrsta artikulacije, dinamike i registara u zavisnosti od stila i karaktera kompozicije.

- Čitanje s lista etida i komada eventualno, improvizacija pratnje.

LESTVICE

- Durske i molske lestvice do šest predznaka kroz dve oktave u paralelnom i suprotnom kretanju.

- Durski i molski trozvuci (malo, veliko razlaganje i simultano), dominantni i umanjeni septakordi u malom velikom razlaganju i simultano kroz dve oktave u paralelnom kretanju.

- Sviranje oktava simultano i razloženo.

- Hromatska lestvica u paralelnom kretanju.

LITERATURA

- V. V. Terzić: Izbor etida i kompozicija, II i III sv.

- Z. Rakić: Harmonika za 6. razred osnovne muzičke škole (udžbenik).

- Z. Rakić: Hrestomatija za harmoniku.

- Z. Rakić: Kompozicije za harmoniku.

- Z. Vukosavnjev: Izbor kompozicija za harmoniku za 5. i 6. razred - 1. i 2. sveska.

- Z. Rakić: Harmonika - album za mlade.

- A. Fakin: Marljivi harmonikaš.

- M. Baračkov: Izbor kompozicija za harmoniku, III sv.

- L. Međeri: Izbor kompozicija za harmoniku, III sv.

OBAVEZNI MINIMUM PROGRAMA

- lestvice po programu;

- šest etida;

- četiri kompozicije različitih epoha i sadržaja;

- jedna ciklična kompozicija.

JAVNI NASTUPI

- obavezna dva javna nastupa tokom školske godine.

SMOTRA (na kraju prvog polugodišta)

- etida i kompozicija po slobodnom izboru.

ISPITNI PROGRAM

1. Jedna lestvica;

2. Jedna etida;

3. Jedna polifona kompozicija;

4. Jedna ciklična kompozicija;

5. Jedna kompozicija virtuoznog karaktera.

Ispitni program se izvodi napamet.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Individualnu nastavu treba maksimalno koristiti u radu sa učenicima, bez obzira na njihove sposobnosti. To je neophodno kod ovog instrumenta, a u skladu sa fizičkim mogućnostima početnika.

Prilikom postavljanja odnosa između programskih zahteva i planiranog gradiva treba imati u vidu sve osnovne osobine učenika. Prilagođavanje navedenih programskih zahteva sposobnostima učenika i njegovom interesovanju ujedno usmerava ka kvalitetnijoj literaturi i slušanju odgovarajućih kompozicija na nivou uzrasta. Sve zahteve treba ostvariti kroz manji ili veći broj jednostavnijih, odnosno složenijih primera, zavisno od mogućnosti učenika.

Tehničke elemente lestvica i akorada, raznih vežbi i etida treba koristiti za odgovarajuće postupno napredovanje i ovladavanje osnovnim oblicima tehničke postavke. Treba postići određeni tempo kroz ujednačeni rad prstiju u tehničkim vežbama i etidama, kao i rad na tehnici meha. Rad na tehnici meha se prilagođava određenoj artikulaciji, stilu i kompletnom muzičkom izražavanju, adekvatno uzrastu učenika.

Transkribovane kompozicije starih majstora koriste se putem upoznavanja stila, kao priprema za polifoniju i kasniji razvoj složenije slušne kontrole, uz nezavisnost prstiju i ruku.

Razni komadi i jednostavne ciklične forme su potrebne za početni razvoj muzičke mašte, smisla za oblik i tonske boje, kao i koncentracije kod učenika.

Upotreba registara treba da bude pravilno postavljena u odnosu na pojedine muzičke i tehničke zahteve. Negovanje kvaliteta tona, ritmičko-metričke stabilnosti, memorije, dinamike, agogike i ostalih elemenata čak i kod najjednostavnijih primera školske literature je važno za formiranje kompletne muzičke ličnosti učenika na nivou njegovog uzrasta i mogućnosti.

DUVAČKI INSTRUMENTI

 

FLAUTA

CILJ

Osposobljavanje učenika za bavljenje muzikom na nivou osnovnoškolskog znanja i za nastavak školovanja u srednjoj muzičkoj školi.

ZADACI

- Razvijanje ljubavi prema muzici i unapređenje muzičke kulture.

- Upoznavanje istorijskog razvoja flaute, tehničkih mogućnosti i primene.

- Stvaranje potrebe kod učenika za stalnim sticanjem novih saznanja u oblasti flautske muzike i literature.

- Razvijanje želje za slušanjem flautske muzike, kao i potrebe za stalnim praćenjem flautskih tokova, kako u našoj zemlji tako i u svetu.

- Razvoj kreativnosti i individualnosti.

- Sticanje tehničkog i tonskog nivoa u skladu sa učenikovim sposobnostima za uspešan završetak osnovne muzičke škole.

- Stvaranje potrebe kod učenika da kroz sviranje flaute iskažu svoj svet, sposobnosti i znanje kroz razne vidove javnih nastupa.

- Postavljanje temelja za razvoj muzičke i estetske ličnosti.

- Izgradnja navike posećivanja koncerata klasične muzike.

- Slobodno izražavanje svog unutarnjeg sveta jezikom muzike.

- Razvijanje potrebe slušanja muzike.

- Upoznavanje sa višestrukom primenom flaute u orkestru, kamernim sastavima, kao i solistički.

- Ovladavanje pravilnom tehnikom disanja.

- Kontrola tona i vladanje elementima tona: kontrola intonacije, dinamika f-p p-f, vibrato.

- Sviranje u šesnaestinama u različitim artikulacijama i ritmizacijama.

- Vladanje dnevnim tonskim i tehničkim vežbama i svim lestvicama.

- Upoznavanje sa različitim stilovima, kompozicijama različitog karaktera i značajem njihovog pravilnog interpretiranja.

- Razvoj sposobnosti da se primeni stečeno znanje na novom muzičkom materijalu.

- Osposobljenost za samostalni rad (vežbanje).

I ciklus (I, II i III razred)

 

I razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

OPERATIVNI ZADACI

Upućivanje učenika u osnove sviranja na flauti i to:

- pravilnom postavkom instrumenta;

- vežbanjem tehnike disanja i emitovanja tona;

- ovladavanjem prstoredom i tonovima iz prve i dela druge oktave preko odgovarajućih vežbi, kao i kraćih kompozicija uz klavirsku pratnju odgovarajućeg sadržaja i težine.

LESTVICE

Upoznavanje sa tonalitetima u okviru savladanog tonskog opsega, u različitim artikulacijama u celim notama, polovinama i laganim četvrtinama.

LITERATURA

- M. Mojs: Flautista početnik 1-3

- Lj. Dimitrijević: Škola za flautu za I razred - izbor

- Tafanel i Gober: Kompletna metoda za flautu

OBAVEZNI MINIMUM PROGRAMA

- vežbe, etide i komadi sličnog sadržaja i težine, prilagođeni uzrastu početnika;

- izbor nekoliko jednostavnih komada uz klavirsku pratnju iz zbirke Hrestomatija I.

JAVNI NASTUPI

- obavezna dva javna nastupa tokom školske godine.

SMOTRA (na kraju školske godine)

1. Jedna lestvica, napamet;

2. Jedna etida (ili kompozicija virtuoznih izvođačkih zahteva);

3. Jedna kompozicija, po slobodnom izboru, napamet.

NAPOMENE

Smotre i obavezni javni nastupi ne podležu konvencionalnom, numeričkom načinu ocenjivanja. Njihova svrha je da omoguće javni uvid u kvalitet nastavnikovog rada i proces učenikovog razvoja i napretka, kao i da budu neophodan poligon za učenikovo rano sticanje izvođačkog iskustva.

Školama se ostavlja mogućnost da, u okvirima svojih školskih programa, propišu neki drugi vid ocenjivanja (usmeni ili pismeni komentar nastavnika ili grupe nastavnika, članova odgovarajuće komisije).

Učeniku je na smotri u toku školske godine dopušteno da svira iz nota, ali na obaveznim javnim nastupima i na smotri na kraju školske godine mora da svira napamet, jednako kao na svim ostalim javnim nastupima, smotrama i godišnjim ispitima, do kraja školovanja u osnovnoj muzičkoj školi.

II razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

OPERATIVNI ZADACI

- Stalni rad na kontroli ispravno postavljenog disanja.

- Rad na kvalitetu tona, proširivanju tonskog obima i čistoj intonaciji.

- Rad na artikulacijama.

- Ostvarivanje tehničkog napredovanja učenika.

- Savlađivanje dela iz literature.

LESTVICE

Durske do dva predznaka, sa toničnim kvintakordima, u različitim artikulacijama i laganim četvrtinama (u savladanom tonskom opsegu).

LITERATURA

- M. Mojs: Flautista početnik, 3-7

- Lj. Dimitrijević: Škola za flautu - izbor

- G. Gariboldi: Kompletna metoda za flautu

- Hrestomatija I: Izbor nekoliko komada uz klavirsku pratnju.

OBAVEZNI MINIMUM PROGRAMA

- vežbe, etide i komadi sličnog sadržaja i težine, prilagođeni uzrastu učenika.

JAVNI NASTUPI

- obavezna dva javna nastupa tokom školske godine.

SMOTRA (na kraju školske godine)

1. Jedna lestvica, napamet;

2. Jedna etida (ili kompozicija virtuoznih izvođačkih teškoća);

3. Jedna kompozicija po slobodnom izboru, napamet.

NAPOMENA

Dva obavezna javna nastupa i smotra na kraju školske godine, jednako kao u prvom razredu, ne podležu konvencionalnom, numeričkom načinu ocenjivanja.

III razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

OPERATIVNI ZADACI

- Stabilizacija tona druge oktave i postavka dela treće oktave.

- Započeti sa kontinuiranim radom na tonskim i tehničkim vežbama.

- Upoznati učenika sa odgovarajućom pripremom za javni nastup, kao i sa nizom kompozicija za izvođenje uz pratnju klavira odgovarajućeg sadržaja i težine.

LESTVICE

Durske i molske do tri predznaka, sa toničkim kvintakordima, u obrtajima, u savladanom tonskom opsegu (dve oktave), u različitim artikulacijama, u obimu dve oktave u četvrtinama i osminama (napamet).

LITERATURA

- M. Mojs: Flautista početnik 7-10

- Hrestomatija I: Izbor nekoliko komada uz klavirsku pratnju

- Lj. Dimitrijević: Škola za flautu - izbor

- G. Gariboldi: Prve vežbe (početne)

- G. F. Teleman: Menuet II iz Svite u a-molu

- J. L. Dusek: Menuet

- P. Nikolić: Andantino

OBAVEZNI MINIMUM PROGRAMA

Tehničke vežbe, etide i komadi sličnog sadržaja i težine.

JAVNI NASTUPI

- obavezna dva javna nastupa tokom školske godine.

ISPITNI PROGRAM

1. Jedna durska i jedna molska lestvica sa toničnim kvintakordima, u četvrtinama i osminama, napamet;

2. Dve etide različitog karaktera;

3. Jedno delo uz pratnju klavira, napamet.

II ciklus (IV, V i VI razred)

 

IV razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

OPERATIVNI ZADACI

- Ovladati celokupnim registrom instrumenta.

- Osnovno dinamičko nijansiranje.

- Vibrato.

- Rad na kvalitetu tona, i čistoj intonaciji.

- Rad na artikulacijama.

- Ostvarivanje tehničkog napredovanja učenika.

- Savlađivanje dela iz literature.

LESTVICE

Durske i molske do četiri predznaka sa toničnim kvintakordima, u obrtajima, u različitim artikulacijama, u obimu dve oktave, u osminama i laganim šesnaestinama (napamet).

LITERATURA

- M. Mojs: Flautista početnik od 10 i dalje

- M. Mojs: 24 male etide

- M. Mojs: Tonske vežbe

- G. Gariboldi: Minjon etide, op. 131

- Lj. Dimitrijević: Škola za flautu - izbor

- V. A. Mocart: Arija Tamina iz opere "Čarobna frula"

- V. Pop: Arabela

- Veber: Ciganski kapričo

- G. Tihomirov: Mala koračnica

- E. Keler: Mazurka

- V. Pop: Španska igra

- M. Mojs: Sarabanda

- M. Musorgski: Gopak

OBAVEZNI MINIMUM PROGRAMA

Tehničke vežbe, etide, komadi i sonate sličnog sadržaja i težine.

JAVNI NASTUPI

- obavezna dva javna nastupa tokom školske godine.

ISPITNI PROGRAM

1. Jedna durska i jedna molska lestvica sa toničnim trozvucima u osminama i šesnaestinama, napamet;

2. Dve etide različitog karaktera;

3. Jedno delo uz pratnju klavira, napamet.

V razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

OPERATIVNI ZADACI

- Rad na kvalitetu tona i čistoj intonaciji.

- Rad na artikulacijama.

- Ostvarivanje tehničkog napredovanja učenika.

- Savlađivanje dela iz literature.

LESTVICE

- Durske lestvice do pet predznaka, sa toničnim kvintakordom, u obrtajima, u različitim artikulacijama, u osminama i laganim šesnaestinama.

- Hromatika - postavka (napamet).

- Upoznati učenika sa načinom sviranja dvostrukog jezika. Dinamika. Vibrato.

LITERATURA

- M. Mojs: Tonske vežbe

- M. Mojs: 25 melodijskih etida

- G. Gariboldi: 20 malih etida, op. 132

- Lj. Dimitrijević: Škola za flautu - izbor

- V. Pop: Španska serenada

- K. Debisi: Mali crnac

- A. Tomazi: Mali korzikanski pastir

- M. Jeličanin: Nokturno i Skerco

- J. Andersen: Skercino

- Monjuško: Preslica

- M. Pot: Sičilijana

- J. Donžon: Pan

- L. Vajner: Igra lisice

- R. Valentajn: 12 sonata - izbor

OBAVEZNI MINIMUM PROGRAMA

Tehničke vežbe, etide, komadi i sonate sličnog sadržaja i težine.

JAVNI NASTUPI

- obavezna dva javna nastupa tokom školske godine.

ISPITNI PROGRAM

1. Jedna durska i jedna molska lestvica sa toničnim kvintakordima u osminama i laganim šesnaestinama, napamet;

2. Dve etide različitog karaktera;

3. Jedno delo uz klavirsku pratnju, napamet.

VI razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

OPERATIVNI ZADACI

- Upoznati učenika sa načinom sviranja dvostrukog i trostrukog jezika.

- Obnoviti sve naučene tonalitete sa novim tehničkim zahtevima.

- Obraditi etide u svim tonalitetima, koje po svojim zahtevima omogućavaju dalji razvoj tonskih i tehničkih mogućnosti učenika.

- Nastaviti rad na tonskim i tehničkim vežbama.

LESTVICE

- Durske i molske lestvice (svi tonaliteti) sa toničnim trozvucima, dominantnim i umanjenim septakordima, u obrtajima, u različitim artikulacijama, u obimu od dve oktave u šesnaestinama.

- Lestvice svirati razvijeno.

- Hromatika - razvijanje u različitim ritmičkim pokretima.

- Napamet.

LITERATURA

- M. Mojs: Tonske vežbe

- Tafanel i Gober: Tehničke vežbe

- G. Gariboldi: 20 raspevanih etida, op. 88

- Lj. Dimitrijević: Škola za flautu za IV razred - izbor

- K. V. Gluk: Arija iz opere "Orfej"

- F. Gosek: Tamburen

- E. Pesar: Andaluzija

- E. Keler: Romansa

- G. Fore: Sičilijana, op. 78

- B. Godar: Alegreto, op. 116

- Ž. Demersman: Venecijanski karneval

- M. Logar: Pastorala

- G. F. Hendl: Sonata Ef-dur ili ge-mol

- B. Marčelo: Sonata Be-dur, ili de-mol

- G. F. Teleman: Sonata: Ef-dur

- A. Vivaldi: Koncert broj 5 u Ef-duru, op. 10

OBAVEZAN MINIMUM PROGRAMA

Tehničke vežbe, etide, komadi i sonate sličnog sadržaja i težine.

JAVNI NASTUPI

- obavezna dva javna nastupa tokom školske godine.

ISPITNI PROGRAM

1. Jedna durska i jedna molska lestvica sa toničnim kvintakordima, dominantnim i umanjenima septakordima u šesnaestinama, hromatika, napamet;

2. Dve etide različitog karaktera;

3. Jedno delo za izvođenje uz pratnju klavira, napamet.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

U nastavi flaute posebnu pažnju treba usmeriti na oblikovanje tona i njegovu pravilnu postavku kroz upoznavanje sa osnovama tehnike disanja i pravilnu impostaciju. Od samog početka primeniti sve elemente koji se odnose na pravilno uzimanje vazduha i njegovo racionalno korišćenje kroz odgovarajuće oblikovanje usana. Posebnu pažnju obratiti na tonske vežbe u dužim notnim vrednostima preko kojih učenik treba tokom školovanja u osnovnoj muzičkoj školi da ovlada tonovima flaute podjednako zvučno i kvalitetno. Uporedo sa tonskim raditi i na tehničkim vežbama koje počev od jednostavnijih ka složenijim, doprinose razvoju svih tehničkih elemenata vladanja instrumentom. Posebnu pažnju usmeriti na sviranje vežbi u različitim artikulacijama.

U toku školovanja obraditi sve tonalitete kako durske tako i molske.

U radu na etidama, bez obzira na godinu učenja, uvek i do kraja insistirati na potpunom ovladavanju svakim tehničkim i tonskim zahtevom koji je sadržan u notnom tekstu. Uputiti učenika na analitičan pristup rada koji se odnosi na tonalitet i eventualne predznake u toku same vežbe, složenije ritmičke, tehničke i tonske elemente kao i rad na pojedinim pasažima koji zahtevaju posebnu pažnju. Kod učenika preko etida raznovrsnog sadržaja i zahteva razvijati urednost u vežbanju, poštovanje svake note i oznake u notnom tekstu koje se odnose na tempo, dinamičko i agogičko nijansiranje.

U radu sa komadima uz pratnju klavira, od samog početka kod učenika razvijati osećanje za interpretaciju koja u sebi sadrži osnovne stilske karakteristike kompozicije i kroz pravilno usmeravanje omogućiti učeniku razvijanje njegove sposobnosti da u potpunosti izrazi svoju muzikalnost.

Neophodno je pažnju učenika usmeriti na intonaciju i čisto sviranje koje može omogućiti samo pravilna postavka instrumenta i pravilna primena tehnike disanja.

Pripremni razred

(2 časa nedeljno, 70 godišnje)

Pripremnim razredom su obuhvaćena deca mlađeg uzrasta. Grupa predškolskog uzrasta ima do 15 učenika.

CILJEVI

- Razvijanje muzikalnosti, interesovanja i ljubavi prema muzici i umetnosti uopšte. Muzičko opismenjavanje i slušanje muzike.

- Usvajanje velikog broja pesama sa tekstom.

- Upoznavanje sa elementarnim pojmovima iz teorije muzike.

- Razvijenje smisla za improvizaciju i sposobnost aktivnog slušanja muzičkog sadržaja.

ZADACI

- Sticanje spoznaje da je put od zvuka ka slici samo obrnut proces od slike ka zvuku.

- Savladavanje notnog pisma, violinskog ključa, taktiranja.

- Razvijanje sluha i glasovnog opsega, razvijanje muzičke memorije.

- Bogaćenje muzičkog fonda (dečje pesme različitog karaktera i sadržaja i narodne pesme).

OPERATIVNI ZADACI

MELODIKA

- Dečje pesme primerenog sadržaja i karaktera sa tekstom - po sluhu.

- Narodne pesme.

- Pesme modeli za tonove u Ce-duru.

- Transponovanje motiva - "pomeranje".

Slušanje muzike:

- Dečje pesme i instrumentalna literatura.

- Kretanje uz slušanje muzike, koračanje, tapšanje, a uz sviranje muzike sticanje navike za promenom tempa.

- Rad na improvizaciji.

RITAM

- Četvrtina i osmina.

- Taktiranje i brojanje na dva, tri i četiri.

- Notne vrednosti od cele do osmine note i pauze.

- Prepoznavanje dvodela, trodela i četvorodela.

Na kraju školske godine učenici polažu prijemni ispit za I ciklus, odnosno za upis u I razred šestogodišnjeg i četvorogodišnjeg osnovnog muzičkog obrazovanja, koji obuhvata sledeće elemente:

ritam;

muzičku memoriju;

sluh;

harmonski sluh.

PREDLOG LITERATURE:

- Zorislava M. Vasiljević: Muzički bukvar, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd.

- Ostala literatura.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Primeri se obrađuju po sluhu, ili iz notnog teksta, naravno, uz pomoć nastavnika, a i pevanjem solmizacionim slogovima uz taktiranje. Svaka nova nastavna oblast praćena je navedenim postupcima, koji se potom prenose na opažanje pojedinačnih i više tonova, ritmičkih figura, metričkih vrsta i usmenih melodijsko-ritmičkih diktata.

Kroz razvijanje muzikalnosti, interesovanja i ljubavi prema muzici i umetnosti uopšte, uz muzičko opismenjavanje i slušanje muzike, pripremni razred upućuje decu mlađeg uzrasta ka osnovnom muzičkom obrazovanju i vaspitanju. Razvijajući sluh, glasovni opseg i muzičku memoriju, deca obogaćuju sopstveni muzički fond dečjih pesama različitog karaktera i sadržaja, kao i narodne pesme.

Boravak ovakve dece u muzičkoj školi u toku pripremnog razreda, pruža im priliku i za bolje upoznavanje sa muzičkim instrumentima, kako bi bili u mogućnosti da, kada dođe vreme za to, odaberu upravo onaj instrument koji im se dopada i koji im najviše odgovara.

TEORETSKI PREDMETI

(solfeđo, teorija muzike)

SOLFEĐO

CILJ

Razvijanje muzikalnosti i muzičke pismenosti kroz prožimanje vaspitnog i obrazovnog procesa.

ZADACI

- Razvijanje muzičkih sposobnosti (muzičke memorije, sposobnosti praćenja melodijskog, harmonskog i polifonog toka).

- Razvoj čitanja, pisanja i shvatanja muzike i muzičkog pisma sa razvojem muzičkog mišljenja.

- Usađivanje zvučnih predstava i njihovo vezivanje sa slikom, odnosno slike sa zvukom kroz sticanje znanja i veština (melodika, ritam, diktati).

- Upoznavanje muzičke literature, interpretacije i osnovnih elemenata muzičkih stilova.

- Osamostaljivanje učenika i razvoj njihovih kreativnih sposobnosti.

I ciklus (I, II i III razred)

 

I razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

OPERATIVNI ZADACI

MELODIKA

- Ce-dur, Ge-dur, Ef-dur: detaljna obrada, lestvično i tercno kretanje, skokovi u sve stupnjeve, posebno skok u dominantu, vođicu, tercu tonike i subdominantu.

- Priprema tonaliteta kroz dečije pesmice sa tekstom.

- Violinski i bas ključ.

- Primeri iz literature (za svaki tonalitet po 2 do 3 primera).

- Pripreme molskih tonaliteta, učenje pesmica sa tekstom (a, de i e-mol) i pevanje solmizacijom po sluhu, bez teorijskog tumačenja.

- Dečje muzičko stvaralaštvo - improvizacija.

- Zvučna priprema mutacija.

- Pevanje dvoglasa bordunskog tipa.

RITAM

- Taktiranje i brojanje na 2, 3 i 4.

- Vrste takta: 2/4, 3/4 i 4/4.

- Notne vrednosti: od cele do šesnaestine note i odgovarajuće pauze.

- Ritmičke figure: podele jedinice na dva (sve figure jednostavnijeg izgleda, sinkopa i kontrtan) i četiri (bez pauza i lukova), uzmah i predtakt, lukovi korona.

- Ravnomerno čitanje: violinski i bas ključ u jednom i dva linijska sistema, kao i čitanje vertikalno ispisanih akorada.

- Manuelno izvođenje ritmičkih vežbi.

- Čitanje primera na na utvrđenim pozicijama solmizacionih slogova uz obeležen tempo i uz taktiranje.

- Čitanje primera iz gradiva instrumentalne nastave.

OPAŽANJE, INTONIRANJE, DIKTATI

Usmeni diktati:

- Opažanje pojedinačnih tonova i motiva (klavir ili glas nastavnika) i pevanje tih tonova solmizacijom.

- Intoniranje tonova (tabulator - notna slika) solmizacijom.

- Opažanje metra u pesmama sa tekstom.

- Prepoznavanje zapisanih ritmičkih i melodijskih motiva.

Pismeni diktati:

- Zapisivanje pojedinačnih ili više tonova.

- Zapisivanje ritmičkih ili melodijskih motiva.

- Zapisivanje napamet naučenih pesama i lakših melodijskih primera (u zavisnosti od napredovanja grupe).

TEORIJA MUZIKE

- Termini i pojmovi iz melodike i ritma bez definicija, u okviru sadržaja programa.

- Notni i tonski sistem, od velike do treće oktave, sa vežbanjem pisanja i čitanja.

- Imenovanje tonova solmizacijom i abecedom, hromatski znaci, tetrahord, lestvica, imena intervala do oktave (predstavljeni u linijskom sistemu).

- Lestvice: Ce, Ge, Ef, De-dur i njihovi tonični kvintakordi.

- Osnovne oznake tempa i karaktera (Andante, Moderato, Vivo, Allegro) dinamiku (f, p, mf, mp, crescendo i decrescendo), fraziranje (luk, obeležan dah) i artikulaciju (stakato, legato, tenuto).

II razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

OPERATIVNI ZADACI

MELODIKA

- Obnavljanje: utvrđivanje pređenih tonaliteta, Ce, Ge i Ef-dur, primeri iz literature i pesme sa tekstom.

- Postavka: a, de i e-mola. Tumačenje sve tri vrste mola uz utvrđivanje skokova u sve stupnjeve.

- Priprema: De i Be-dur - ilustrativni primeri iz literature.

- Primeri iz literature (gradivo za II razred) i kompozicije sa klavirskom pratnjom.

- Pevanje dvoglasa bordunskog tipa i u paralelnom kretanju.

RITAM

- Metričke vrste i ritmičke figure: jedinica brojanja četvrtina, osmina i četvrtina sa tačkom.

- Novi taktovi 2/8, 3/8, 4/8 i 2/2 - i samo dvodelna podela i 6/8 priprema samo osnovnih figura putem pevanja odgovarajućih pesama.

- Dalja obrada četvorodelne podele (ritmička jedinica - četvrtina) i obnavljanje osnovnih figura (ritmička jedinica osmina), primena lukova, pauza, uzmaha i predtakta.

- Promena vrste takta u dečjim pesmama sa tekstom.

- Punktirana i obrnuto punktirana figura na ritmičkoj jedinici.

- Način izvođenja: ravnomerno i ritmičko čitanje, manuelna reprodukcija ritma, čitanje odgovarajućih inserata iz instrumentalne literature.

OPAŽANJE, INTONIRANJE, DIKTATI

- Opažanje i intoniranje tonova i motiva u obnovljenim i novim tonalitetima.

- Rad sa tabulatorom.

- Opažanje i intoniranje durskog i molskog kvintakorda - intoniranje svih durskih i molskih kvintakorada na osnovnim tonovima.

- Opažanje i intoniranje male i velike terce i čiste kvinte sa tendencijom vezivanja za tonalitet.

- Opažanje durskog, molskog i harmonskog tetrahorda i njihovo intoniranje.

- Uvod u opažanje apsolutnih visina od a1-de2 i e1-a1, kao sublimacija dominantnih tetrahorada a-mola i de-mola.

- Prepoznavanje ritmičkih i melodijskih motiva (prema gradivu).

- Zapisivanje lakših melodijskih i ritmičkih diktata.

- Opažanje metra pesama sa tekstom i u primerima iz literature.

TEORIJA MUZIKE

- Utvrđivanje gradiva iz I razreda usmenim i pismenim vežbama - intervali, tetrahordi i lestvice.

- Vrste intervala do kvinte, durski i molski kvintakord na osnovnim tonovima.

- Princip izgradnje durskih i molskih lestvica.

- Dominantni tetrahord u molu, usmene i pismene vežbe.

- Proširivanje znanja iz muzičke terminologije i uvođenje jednostavnih definicija.

III razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

OPERATIVNI ZADACI

MELODIKA

- Obnavljanje: utvrđivanje obrađenih tonaliteta i skokova u tonove dominante i subdominante, vođicu, tercu tonike i II stupanj kroz instruktivne vežbe i primere iz literature.

- Kompozicije sa klavirskom pratnjom, pevanje dvoglasa.

- Improvizacije.

- Obrada: Be-dur, ge-mol, De-dur, ha-mol i A-dur lestvice.

- Priprema: ce-mol, E-dur, ef-mol. Pevanje lestvica, kadence, melodijskih motiva i jednostavnih primera u duru i istoimenom molu (Ge-dur i ge-mol, Ce-dur i ce-mol, De-dur i de-mol i A-dur i a-mol).

- Ilustrativni primeri iz literature.

- Tehničke vežbe: pevanje hromatskih skretnica i prolaznica uz harmonizaciju nastavnika.

- Transponovanje motiva kroz sve pređene tonalitete. (Videti metodsko uputstvo).

RITAM

- Metričke vrste i ritmičke figure: 6/8 - sve osnovne kombinacije i primena lukova i pauza (bez podele trodela). Informativno poređenje 2/4 sa 6/8.

- Obnavljanje i proširivanje znanja iz dvodelne i četvorodelne podele sinkopa na dve i na jednoj jedinici, četvorodelna podela osmine i polovine kao ritmičke jedinice.

- Triola.

- Utvrđivanje punktiranog ritma.

- Ravnomerno i ritmičko čitanje: ravnomerno povećanje brzine čitanja uz obeležen tempo.

- Manuelna reprodukcija.

- Umeren i umereno brzi tempo.

- Ritmičko čitanje inserata iz odgovarajuće instrumentalne literature.

OPAŽANJE, INTONIRANJE, DIKTATI

- Opažanje i intoniranje tonova i motiva iz melodike.

- Prepoznavanje i zapisivanje ritmičkih motiva, određivanje metra i zapisivanje ritmičke okosnice.

- Melodijsko-ritmički diktat jednostavne fakture po dvotaktima.

- Intoniranje dominantnog septakorda u obrađenim tonalitetima sa razrešenjem u toniku.

- Opažanje apsolutnih visina u prvoj i drugoj oktavi - usmeno i pismeno.

TEORIJA MUZIKE

- Durske lestvice do četiri predznaka, a molske do dva i ce-mol.

- Kvintakordi na glavnim stupnjevima u obrađenim tonalitetima.

- Intervali - imena, vrste, zvučnost do oktave. Utvrđivanje durskih i molskih kvintakorda na svim osnovnim tonovima.

ISPITNI PROGRAM

1. Pismeni deo: melodijski diktat u tonalitetima do dva predznaka;

2. Test iz teorije: lestvice, tetrahordi, imena i vrsta intervala, durski i molski kvintakord;

3. Usmeni deo:

- melodijska vežba (tonaliteti pređeni u I, II i III razredu);

- parlato-violinski i bas ključ. Pređeno gradivo iz I, II i III razreda.

II ciklus (IV, V i VI razred)

 

IV razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

OPERATIVNI ZADACI

MELODIKA

- Obnavljanje: tonaliteti iz prethodnih razreda sa primenom skokova, laganih i brzih tempa, dužih muzičkih fraza.

- Višeglasni primeri, kompozicije sa klavirskom pratnjom i iz literature.

- Improvizacija.

- Obrada: fis-mol, Es-dur, ce-mol, E-dur, cis-mol, As-dur i ef-mol uz primenu instruktivnih vežbi i primera iz literature.

- Obrada hromatskih skretnica i prolaznica, tonalno stabilne alteracije.

RITAM

- Utvrđivanje gradiva trećeg razreda kroz parlato i diktat.

- Nove mere i figure: 6/8 sa prostom deobom trodela, 6/4 bez deobe.

- Sinkopirani ritam u vrstama parne distribucije.

- Dvostruko punktirana i obrnuto punktirana figura na dve ritmičke jedinice.

- Sukobljavanje triole i punktiranih figura na jedinici brojanja.

- Ravnomerno čitanje u dva sistema i u jednom sa promenama ključa.

- Ritmičko čitanje etida i primera iz literature sa primenom svih tempa.

OPAŽANJE, INTONIRANJE, DIKTATI

- Opažanje i intoniranje lestvičnih tonova i motiva iz melodike i njihovo zapisivanje.

- Opažanje i zapisivanje apsolutnih visina u prvoj, drugoj i maloj oktavi.

- Opažanje dominantnog septakorda i umanjenog.

- Opažanje i intoniranje konsonantnih kvintakorada i njihovih obrtaja kao i opažanje i intoniranje štimova.

- Ritmički i melodijski diktat u okviru gradiva.

TEORIJA MUZIKE

- Utvrđivanje obrtaja intervala do oktave.

- Obrada molskih lestvica do četiri predznaka.

- Postavka lestvičnih kvintakorada u prirodnom, harmonskom i melodijskom molu.

- Utvrđivanje lestvičnih kvintakorada u durskoj lestvici.

- Mali durski septakord na dominanti u duru i molu, a umanjeni septakord u molu sa razrešenjem sve u obrađenim tonalitetima.

V razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

OPERATIVNI ZADACI

MELODIKA

- Obnavljanje: utvrđivanje tonaliteta od dva do četiri predznaka, melodijske vežbe i primeri iz literature.

- Višeglasno pevanje i kompozicije sa klavirskom pratnjom.

- Informativno: modulacije u dominantne durske tonalitete i paralelni mol, početni tonalitet sa jednim predznakom: Ce-Ge-Ce-dur, Ef-Ce-Ef-dur, a-ce-a-mol.

- Nove lestvice: Ha-dur, Des-dur i be-mol.

- Pevanje melodijskih primera u duru i istoimenom molu (mutacija).

- Pevanje narodnih pesama sa tekstom u osnovnim merama i narodnim ritmovima.

- Transponovanje motiva.

- Rad sa tabulatorom prilikom postavke novih tonaliteta.

RITAM

- Metričke vrste i ritmičke figure: složenija podela trodela u taktovima 6/8 i 9/8 sa lukovima i pauzama.

- Punktirane figure trodelnih ritmova (sićilijana i tirana). Upoređivanje 6/4 sa 3/2.

- Utvrđivanje triole, uzmaha i predtakta.

- Postavka triole na polovini ritmičke jedinice.

- Narodni ritam 5/8, 7/8 i 9/8 sa jednim trodelom.

- Ravnomerno i ritmičko čitanje.

- Manuelna reprodukcija prilikom obrade novih ritmičkih vrsta i figura.

OPAŽANJE, INTONIRANJE, DIKTATI

- Opažanje pojedinačnih tonova motiva i štimova u svim tonalitetima.

- Opažanje i intoniranje umanjenog i prekomernog kvintakorda sa razrešenjem i vezivanjem za tonalitet.

- Opažanje intoniranje prekomerne i umanjene kvinte sa razrešenjem.

- Intoniranje dominantnog septakorda i umanjenog septakorda.

- Ritmički i melodijski diktati iz gradiva ritma melodike.

- Opažanje i zapisivanje apsolutnih visina u različitim registrima.

- Sve lestvice i lestvični kvintakordi.

- Kadence dura i sve vrste mola.

- Postavka mol-dura.

TEORIJA MUZIKE

- Utvrđivanje i proširivanje znanja obrtaj konsonantnih kvintakorada, a postavka umanjenog i prekomernog kvintakorda.

- Dominantni septakord i obrtaji.

- Termini i ornamentika.

VI razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

OPERATIVNI ZADACI

MELODIKA

- Obnavljanje i utvrđivanje obrađenih tonaliteta.

- Obrada: Fis-dur, Ges-dur i es-mol.

- Pevanje lestvičnih kvintakorda, štimova i kadenci svih tonaliteta do sedam predznaka.

- Hromatske skretnice i prolaznice, mutacije u melodijskim primerima (dijatonska modulacija i dalje informativno).

- Višeglasni primeri i kanoni, kompozicije sa klavirskom pratnjom.

- Improvizacija.

- Pevanje srpskih narodnih pesama.

RITAM

- Ritmičko čitanje etida instrumentalnog tipa iz gradiva VI razreda.

- Primena promene ključa ili dva sistema.

- Manuelno izvođenje ritma postavka duole.

- Novo gradivo: narodni ritmovi 8/8 uz obnavljanje 5/8, 7/8 i 9/8 (upoznavanje sa narodnim ritmovima 10/8, 11/8, 12/8).

- Ritmička jedinica šesnaestina, 6/16.

- Suprotstavljanje 5/4 sa 6/4 i 2/2 u umerenom laganom tempu.

OPAŽANJE, INTONIRANJE, DIKTATI

- Opažanje i intoniranje kompletnog obrađenog gradiva od prvog razreda.

- Opažanje i intoniranje umanjenog kvintakorda sa obrtajima.

- Opažanje i intoniranje malog durskog septakorda sa obrtajima i umanjenog septakorda sa razrešenjem.

- Opažanje i intoniranje povezati za tonalitet.

- Opažanje i beleženje apsolutnih visina uz povezivanje nizova.

- Ritmički i melodijski diktat.

ISPITNI PROGRAM

1. Pismeni deo: - diktat do četiri predznaka.

2. Usmeni deo:

- melodijska vežba - tonaliteti do četiri predznaka (skretnice, prolaznice i mutacija);

- parlato - promena ključa, violinski i bas, sa svim ritmičkim figurama.

PREDLOG LITERATURE:

- V. Cvetković i J. Mihaljica: Solfeđo za prvi razred šestogodišnje osnovne muzičke škole, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd.

- V. Cvetković i J. Mihaljica: Solfeđo za drugi razred šestogodišnje osnovne muzičke škole, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd.

- A. Jović-Miletić i Z. Nikolić: Solfeđo za treći razred šestogodišnje osnovne muzičke škole, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd.

- A. Jović-Miletić, G. Stojanović i Z. Nikolić: Solfeđo za četvrti razred šestogodišnje osnovne muzičke škole, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd.

- A. Jović-Miletić, G. Stojanović, Z. Nikolić: Solfeđo za peti razred šestogodišnje osnovne muzičke škole, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd.

- V. Cvetković i J. Mihaljica: Solfeđo za šesti razred šestogodišnje osnovne muzičke škole, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd.

- Z. M. Vasiljević: Solfeđo-ritam, I - VI, Nota, Knjaževac.

- B. Popović: Solfeđo I - VI, Udruženje muzičkih i baletskih pedagoga Srbije

- V. Jovanović: Solfeđo I - VI

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Osnovni didaktičko-metodički postupci obuhvataju razvijanje zvučnih predstava s notom slikom, kako za oblast melodike tako i za oblast ritma. Ovim se nastavnim smerom usklađuje rad na diktatima s pevanjem i ritmičkim čitanjem. Zvučne predstave su, po pravilu, melodijski primeri (pesme sa tekstom i primeri iz literature), melodijski motivi (za transponovanje, radi učvršćivanja skokova u pojedine stupnjeve; za pevanje uvek u originalnom tonalitetu radi postavljanja boje tonaliteta i za postavljanje metričkih vrsta i ritmičkih figura) i, tek na trećem mestu, lestvični nizovi (raspevavanje učenika, širenje obima glasa, upoznavanje lestvica).

Primeri se obrađuju po sluhu, u početnim razredima, ili iz notnog teksta, naravno, uz pomoć nastavnika, a i pevanjem solmizacionim slogovima uz taktiranje. Svaka nova nastavna oblast praćena je navedenim postupcima, koji se potom prenose na opažanje pojedinačnih i više tonova, ritmičkih figura, metričkih vrsta i usmenih melodijsko-ritmičkih diktata.

Ostale discipline, teorija, opažanje, intoniranje sa diktatom, usko se povezuju sa nastavnim gradivom iz melodike i ritma, naročito u prva dva razreda. Za sve godišnje ispite, šestogodišnjeg, četvorogodišnjeg i dvogodišnjeg obrazovanja ispitne vežbe i zadatke ne piše predmetni nastavnik već su istovetne za sve učenike i zadaje ih aktiv nastavnika solfeđa.

RASPORED GODIŠNJEG GRADIVA

Prilikom planiranja nastave za celu godinu, polugodište i tromesečje, treba predvideti vreme za obnavljanje već postavljenih metodskih jedinica, kao i njihovo dalje razrađivanje. Posle određenja kada će se pripremati i postaviti jedan tonalitet treba imati u vidu to da se u poslednja dva meseca školske godine ne postavljaju nove lestvice. To isto važi i za ritmičke postavke jer je i za melodiku i za ritam potrebno određeno vreme kako bi se zvučne predstave usvojile i nadogradile novim zahtevima (više skokova, teži zahtevi za ritmičko čitanje, primena vokalne i i instrumentalne literature iz gradiva tog razreda, pismeni diktati, pevanje primera sa lista) - a radi pripremanja učenika za što samostalnije izvođenje i opažanje muzičkog toka.

Kada se u okviru metodske jedinice planira novo gradivo iz ritma treba koristiti pevanje u već poznatom tonalitetu, a kada je postavka nove lestvice u pitanju, treba koristiti poznate ritmičke figure i metričke vrste. Novo gradivo uvek prati - posle postavke - rad na prepoznavanju, kao najelementarnijem vidu učenja. Pismeni diktati i pevanje sa lista (bez prethodne pripreme) slede kasnije, na drugim časovima, kao i prilikom obnavljanja prethodnih postavki, ali sa većim zahtevima. Time se garantuje postojanje koncentričnih krugova, poznatih u svim pedagoškim disciplinama u školama opšteg obrazovanja.

OPAŽANJE - INTONIRANJE - DIKTATI

Opažanje pojedinačnih tonova osnova je pamćenja zvuka svakog stupnja u lestvici. Opažanje pojedinačnih tonova treba početi sa nekoliko tonova (najbolje tri) i to u jednoj do dve oktave (mala i prva oktava). Postepeno se brzina sviranih tonova povećava i širi obim (do tri oktave), s tim da se identifikovani tonovi pevaju solmizacijom kada se izvode u glasovnom registru, a izgovaraju ili zapisuju kada se primenjuje veći obim. Ovome treba dodati prepoznavanje intervala, odnosno prepoznavanje dva simulativno odsvirana tona, koja učenici najpre prepoznaju pevanjem, a potom utvrđuju koji je interval (u zavisnosti od programa određenog razreda).

Usmene diktate (melodijske i ritmičke) učenici izvode grupno i pojedinačno, naročito neposredno posle učinjene greške u pevanju ili pisanju diktata. Pevanjem diktiranog motiva učenici razvijaju memoriju, a ona se dalje usavršava tehnikom rada na samodiktatu (zapisivanje naučene pesme ili pevanje melodijskog primera sa table i njegovog zapisivanja posle brisanja).

Intoniranje tonova prema usmenom diktatu nastavnika treba da se izbegava (osim kada se priprema neki detalj). Treba koristiti notnu sliku - tabulator jer se tako više vezuje zvuk sa notnom slikom. Intoniranje intervala i akorada treba što više vezivati za tonalitet, odnosno lestvicu koja se tada obrađuje u melodici. Intoniranje i opažanje akorada, dakle, ima za oslonac kadencu, kao i odnos trozvuka na glavnim stupnjevima. Kao dopuna ovih postupaka intoniraju se akordi i od slobodnih datih tonova, ali uvek sa imenovanjem tonova.

Diktati kao rezultat postavljenih zvučnih predstava su obavezni na svakom času. Pismene diktate ne mogu uspešno da rade učenici koji nisu vežbali pisanje nota i prepisivanje vežbi iz udžbenika i na taj način savladali čitko i brzo čitanje i, naročito, pravilnu ortografiju.

Ritmički diktati i zapisivanje pojedinačnih tonskih visina prethode svakoj pojavi melodijsko-ritmičkih diktata.

Opažanje apsolutnih visina, oblast koja je, kao nova, uvedena prilikom koncipiranja prethodnih Nastavnih planova i programa, planirana je da se radi od II razreda. Dakle, radi se na opažanju svih hromatskih tonova od V do I stupnja a-mola i de-mola, s tim da se opaženi tonovi ne pevaju već se izgovaraju abecedom ili zapisuju. Dalji razvoj se prenosi u srednju školu s tendencijom ubrzavanja diktiranja, ali sa obaveznom pauzom između svake tonske visine. Ovime se ubrzava rad na melodici i diktatima.

MELODIKA

Novinu predstavlja savlađivanje lestvica u nekoliko etapa. Priprema tonaliteta, u početnim razredima, izvodi se učenjem pesmama po sluhu, prvo sa tekstom, a potom solmizacijom, opažanjem diktiranih tonova sličnih kretanju melodije u pesmi (po uzoru na mnoge strane škole), prikazivanjem i teorijskim tumačenjem lestvice.

Postavka podrazumeva obnavljanje naučene pesme, utvrđivanje lestvice abecednim izgovorom u sekundama i tercama, izgovorom toničnog trozvuka i kadence, prepoznavanjem motiva, pevanjem instruktivnih vežbi i lakših primera iz literature i savlađivanjem jednog kanona. Opažanje tonova i kasnije intervala i akorada iz kadenci, pevanje težih primera iz literature i dvoglasnih primera odvija se u obliku obnavljanja tonaliteta obično sledeće godine. Tada se utvrđuju teži skokovi. Ova faza obrade tonaliteta praćena je pisanim diktatima, dok je prethodna bazirana na usmenim diktatima, od pismenih je traženo zapisivanje samo pojedinačnih tonova i više tonova.

U starijim razredima, kada učenici imaju dovoljno usvojene funkcionalne odnose, odnosno stabilne stupnjeve, priprema i postavka slede neposredno jedna iza druge. One lestvice koje imaju veliki broj predznaka savlađuju se teorijski ili upoređivanjem i izvode se pevanjem lestvica i kadence i ilustruju primerom iz literature (Cis-dur na primer).

Ritam je izražen u sadržajima programa kroz postavljanje ritmičkih figura i metričkih vrsta. Ove postavke, kao i u melodici, prati korišćenje odgovarajućih primera pesama sa tekstom ili iz literature. Nastavnik svojim izvođenjem postavlja zvučne predstave (figure, vrste), a učenici uče primere napamet i koriste ih za dalju postavku ritma. Ona se odvija na sledeći način: prepoznavanje motiva, izvođenje kratkih ritmičkih motiva sa novim gradivom, manuelno izvođenje, učenje ritmičkih primera bez tonskih visina, savlađivanje ritmičkih etida - parlato uz pomoć nastavnika radi pravilnog akcentovanja, ispitivanje naučenog gradiva, samostalno izvođenje novih zadataka sa sličnim sadržajem, pismeni diktati i čitanje primera iz vokalne i instrumentalne literature.

Opažanje vrsta takta stalno prati rad na ritmu i prenosi se na zapisivanje ritmičkih okosnica naših narodnih pesama i igara.

Pre rada na parlatu, ali i kasnije (vežbe sa promenom ključa), koristi se čitanje u jednakom trajanju ispisanih nota, sa ili bez obeležene metričke vrste. Ravnomernim čitanjem učenici savlađuju kontinuirano praćenje notnog teksta sa obeleženim tempom a time i tehniku čitanja literature koju sviraju, odnosno pevaju (bez vraćanja kod učinjene greške).

Domaći zadatak treba da sadrži: prepisivanje nota, vežbe iz ortografije, utvrđivanje naučenih ritmičkih etida, vežbe ravnomernog čitanja, utvrđivanje dobro naučenih primera za postavku melodike i ritma (pesme sa tekstom i primeri iz literature), eventualno, utvrđivanje onih melodijskih vežbi koje su obrađene na času.

TEORIJA MUZIKE

CILJ

Teorijsko objedinjavanje svih muzičkih pojmova i izraza, kao i povezivanje teorijske nastave sa solfeđom i nastavom instrumenta, odnosno pevanja.

ZADACI

- Upoznavanje muzičkih pojmova i pojava.

- Vladanje zakonitosti teorije muzike.

- Ostvarivanje funkcionalnih zadataka - sticanje brzine u shvatanju tonskih odnosa (lestvice, intervali i akordi).

- Vladanje muzičkom ortografijom.

VI razred

(1 čas nedeljno, 35 časova godišnje)

OPERATIVNI ZADACI

- Pojmovi i definicije.

- Postavljanje i upoređivanje lestvica.

- Tonaliteti.

- Obrada intervala.

- Postavljanje akorada.

- Mnogostranost tonova.

- Ornamenti.

GRADIVO

- Utvrđivanje pojmova i termina obrađenih u prethodnim razredima, njihovo definisanje i sistematizacija (linijski sistem, ključevi, ton i njegove osobine, metar i metričke oznake, odnosno vrste takta, interval, akord-trozvuk i četvorozvuk, tetrahord, lestvica, tonalitet).

- Novo gradivo: muzička fraza, fraziranje, agogika, artikulacija, dinamika, tempo s odgovarajućim italijanskim nazivima.

- Lestvice: teorijsko obnavljanje svih dijatonskih lestvica, upoređivanje istoimenih i paralelnih tonaliteta, upoređivanjem lestvica udaljenih za hromatski polistepen (De-des, Ce-cis) i enharmonskih lestvica (Des-Cis, Ges-Fis, Be-Ais).

- Postavka mol-dura.

- Lestvični kvintakordi.

- Intervali: intervali do oktave i njihovi obrtaji.

- Složeni intervali.

- Hromatske promene intervala i njihova razrešenja (umanjeni i prekomerni inetrvali).

- Karakteristični lestvični intervali.

- Trozvuci i četvorozvuci: obnavljanje konsonantnih kvintakorada i njihovih obrtaja i postavka umanjenog i prekomernog kvintakorda. Osnovni oblik i obrtaji MD7-vezati u tonalitetu za dominantu. Umanjeni, poluumanjeni i mali molski septakord na odgovarajućim stupnjevima u tonalitetu. Postavka septakorada u osnovnoj durskoj i molskoj lestvici.

- Mnogostranost tonova i durskog kvintakorda.

- Ortografija i ornamentika: vežbe pravilnog pisanja. Osnovni ukrasi i figure.

ISPITNI PROGRAM

1. Pismeni deo: intervali, lestvice, akordi i ortografija.

2. Usmeni deo:

- intervali i akordi i njihovi obrtaji; mnogostranost tonova i durskog kvintakorda;

- poznavanje termina i definicija; poznavanje svih oznaka koje prate notni tekst.

LITERATURA

I. Drobni i Z. M. Vasiljević: Teorija muzike, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd.

M. Tajčević: Osnove teorije muzike

D. Despić: Teorija muzike, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Teorija muzike je poseban predmet u završnom razredu šestogodišnje škole. Od prvog do petog razreda šestogodišnje škole teorija muzike prati svaku postavku i obradu metodske jedinice, kako u melodici i ritmu, tako i u intoniranju, opažanju i diktatima.

U početnim razredima težište rada je na opismenjavanju učenika u okviru domaćih zadataka - prepisivanje primera iz udžbenika i imenovanje ispisanih nota i notnih zapisa, po diktatu nastavnika, dakle, ovladavanje notnim pismom u violinskom i bas ključu (obeležavanje notnih trajanja i pauza, vrste takta). Redosled notnih tonova, izgovor solmizacijom i abecedom uspešno je savladan kada učenici nižu sve tonove uzlazno i silazno od bilo kog početnog tona u sekundama, a zatim u tercama u obimu dve oktave. Iako se kvintakord teorijski obrađuje u drugom razredu, u prvom razredu je predviđena priprema kako bi se lakše usvojio kroz izgovor terci i trozvuka na glavnim stupnjevima obrađenih durskih lestvica (kadenca).

Osnovne pojmove nastavnik objašnjava primereno uzrastu učenika. U početnim razredima će to biti jednostavna objašnjenja, a potom će se usložnjavati zavisno od razvoja shvatanja učenika i metodske jedinice. Sve osnovne pojmove: stupanj, stepen, polustepen, predznaci, tetrahord, lestvica, trozvuk, kadenca, takt, taktica, tempo i drugo, trebalo bi ispisivati na tabli rečima i notnom slikom, a i pokazivati i odsvirati na instrumentu. Izgradnja tetrahorda od bilo kog osnovnog tona i pronalaženje polustepena izvanredna je vežba za shvatanje lestvica. Uviđanjem rasporeda celih stepena i polustepena u tetrahordu učenici su spremni za teorijsku izgradnju svih dijatonskih lestvica.

Već u I razredu se može postaviti princip izgradnje durskih lestvica: na poznati gornji (dominantni) tetrahord Ce-dura dodavanjem naviše tetrahorda sa polustepenom na kraju niza, dobija se Ge-dur lestvica (kvintni krug naviše), i suprotan smer - od toničnog tetrahorda Ce-dura spuštanjem još jednog tetrahorda sa istim rasporedom celih stepena i polustepena dobijamo Ef-dur (kvintni krug naniže). Hromatske promene osnovnih tonova događaju se u smeru kretanja - kod lestvica sa povisilicama u gornjem tetrahordu (vođica), a kod lestvica sa snizilicama u donjem tetrahordu (subdominanta).

Molske lestvice se postavljaju kao lestvice sa istim tonovima paralelnog dura. Radi očuvanja i daljeg učvršćivanja već prethodno postavljenih harmonskih funkcija (T-SD-D) u početnom razredu obrađivati kadencu harmonskog mola. Obradama svih vrsta molske lestvice utvrđuje se dominantni tetrahord abecednim izgovorom. Izgovaranjem svih tonova dominantnih tetrahorada molske lestvice ulazi se u oblast hromatike. Promenu u harmonskom molu objasniti harmonskim razlozima (durska dominanta), a u melodijskom molu melodijskim razlozima (eliminisanje prekomerne sekunde).

Kvintne krugove treba obraditi u III razredu kao i nizanje povisilica (poslednja povisilica - vođica) i snizilica (pretposlednja snizilica - ime tonaliteta). U kasnijim razredima upoređivati, teorijski i zvučno, istoimeni dur i mol, paralelne lestvice, lestvice udaljene za hromatski polustepen i enharmonske lestvice.

Preporučuju se pismena vežbanja: ispisivanje predznaka zadate lestvice u oba ključa, ispisivanje lestvičnog niza sa predznacima ispred nota, prepoznavanje lestvice na osnovu ispisanog niza (ne uvek od prvog stupnja), upoređivanje lestvičnih tetrahorda, pronalaženje jednog tetrahorda u više lestvica, i drugo.

1.2. ČETVOROGODIŠNJE MUZIČKO OBRAZOVANJE I VASPITANJE

(kontrabas, renesansna - mala harfa, oboa, klarinet, saksofon, fagot, horna, truba, trombon, tuba i udaraljke)

GUDAČKI INSTRUMENTI

 

KONTRABAS

CILJ

Osposobljavanje učenika za bavljenje muzikom na nivou osnovnoškolskog znanja i za nastavak školovanja u srednjoj muzičkoj školi.

ZADACI

- Razvijanje ljubavi prema muzici i instrumentu.

- Formiranje unutrašnjih sluhovnih muzičkih predstava i usvajanje osnovnih elemenata muzičke pismenosti.

- Ovladavanje osnovnom tehnikom sviranja instrumenta.

- Osposobljavanje za samostalno bavljenje instrumentom.

- Razvijanje izvođačke i stvaralačke sposobnosti.

- Sticanje pozitivnog odnosa prema muzici.

- Aktivno učestvovanje u muzičkom životu svoje sredine kao muzičar amater.

- Pasivno učestvovanje u muzičkom životu svoje sredine kao deo muzički obrazovane publike.

- Uočavanje i prepoznavanje oznaka i termina bitnih za čitanje i izvođenje dela.

- Pravilno držanje instrumenta.

- Pravilno držanje i upotreba gudala.

- Korišćenje osnovnih poteza gudalom.

- Pravilno postavljena leva ruka i korišćenje određene pozicije.

- Izvođenje tehničke vežbe za desnu ruku (raspodela, pritisak i brzina kretanja gudala).

- Izvođenje tehničke i intonativne vežbe za levu ruku.

- Izvođenje ritmičke vežbe.

- Izvođenje kompozicija različitog karaktera.

- Aktivno učestvovanje na internim i javnim časovima.

- Primenjivanje kreativnost u interpretaciji u skladu sa sopstvenim muzičkim, emocionalnim i intelektualnim sposobnostima.

- Prepoznavanje različitosti i poređenje sopstvenog sviranja sa interpretacijom drugih.

- Sviranje ritmički i intonativno tačno.

- Sviranje kvalitetnim tonom.

- Upoznavanje osnovnih delova instrumenta.

- Upoznavanje osnovnih pravila o zaštiti i održavanju instrumenta.

- Postavka desne ruke i vežbe horizontalnih i vertikalnih fizičkih pokreta (nadlaktice, podlaktice, šake iz zgloba i prstiju).

- Upoznavanje notnog pisma, oznaka i muzičkih termina.

- Vežbe vođenja gudala na praznim žicama (sa različitom raspodelom, različitom brzinom kretanja i raznovrstnim štrihom).

- Ritmičke vežbe na praznim žicama (gudalom i picikato).

- Vežbe vođenja gudala sa žice na žicu kao i preskakanje jedne žice.

- Vežbe vođenja gudala na praznim žicama sa upotrebom dinamike i promenom pritiska.

- Vežbe vođenja gudala na praznim žicama sa pomeranjem zvučne tačke i dobijanjem tona različite rezonance i boje.

- Uvežbavanje osnovnih poteza gudalom (detaše, portato, legato, martele, stakato).

- Postavka leve ruke i intonativne vežbe u prvoj poziciji.

- Vežbe za razvijanje muskulature.

- Tehničke vežbe za korelaciju i kordinaciju pokreta leve i desne ruke.

- Tehničke vežbe sa različitom raspodelom gudala u prvoj poziciji.

- Ritmičke vežbe u prvoj poziciji.

- Sviranje durskih i molskih lestvica sa trozvucima u prvoj poziciji.

- Postavka leve ruke i intonativne vežbe u drugoj poziciji.

- Vežbe za promenu pozicije.

- Sviranje durskih i molskih lestvica kroz prvu i drugu poziciju (sa trozvucima).

- Vežbe kroz prvu i drugu poziciju različitih tehničkih zahteva.

- Postavka leve ruke i intonativne vežbe u trećoj poziciji.

- Sviranje durskih i molskih lestvica kroz tri pozicije (sa trozvucima).

- Vežbe za vibrato.

- Vežbe kroz tri pozicije različitih ritmičkih i tehničkih zahteva leve i desne ruke.

- Postavka leve ruke i intonativne vežbe u četvrtoj poziciji.

- Vežbe za promenu pozicije (sve četiri pozicije).

- Sviranje durskih i molskih lestvica u jednoj oktavi kroz sve četiri pozicije.

- Kratke melodijske vežbe za uvežbavanje artikulacije i dinamike.

- Tehničke vežbe kroz četiri pozicije, različitih ritmičkih i tehničkih zahteva leve i desne ruke.

- Postavka leve ruke i intonativne vežbe u petoj poziciji.

- Sviranje durskih i molskih lestvica u jednoj oktavi kroz pet pozicija.

- Sviranje vežbi sa flažoletnim tonovima i štimovanje instrumenta pomoću njih.

- Sviranje hromatskih lestvica.

- Sviranje razloženih trozvuka i četvorozvuka kroz pet pozicija.

- Sviranje malih etida (sa klavirskom pratnjom i bez nje).

- Sviranje malih komada i kompozicija sa klavirskom pratnjom.

I ciklus (I i II razred)

 

I razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

OPERATIVNI ZADACI

- Osnovna postavka desne i leve ruke.

- Upoznavanje i ovladavanje osnovnom tehnikom sviranja kontrabasa kroz I, II, i III poziciju.

LESTVICE

- Svirati na više načina različitom raspodelom gudala i toničnim trozvucima a-mol (prirodni); Ef-dur; Ge-dur; A-dur; E-dur; Be-dur; Ce-dur; ce-mol.

LITERATURA

- Škole za kontrabas po izboru: Montag, Prosenik, Simandla, Štrajher i druge.

- Lake kompozicije sa klavirom (po izboru).

Tehničke etide (po izboru) - odgovarajuće težine (Rakov, Kment, Slama, Bili, Li i druge).

OBAVEZNI MINIMUM PROGRAMA

- četiri lestvice;

- I pozicija;

- dve tehničke etide po izboru;

- dva komada sa klavirom po izboru.

JAVNI NASTUPI

- obavezna dva javna nastupa tokom školske godine.

SMOTRA (na kraju školske godine)

1. Jedna lestvica;

2. Jedna etida (ili kompozicija virtuoznih izvođačkih zahteva);

3. Jedan komad po izboru sa klavirskom pratnjom.

NAPOMENE

Smotre i obavezni javni nastupi ne podležu konvencionalnom, numeričkom načinu ocenjivanja. Njihova svrha je da omoguće javni uvid u kvalitet nastavnikovog rada i proces učenikovog razvoja i napretka, kao i da budu neophodan poligon za učenikovo rano sticanje izvođačkog iskustva.

Školama se ostavlja mogućnost da, u okvirima svojih školskih programa, propišu neki drugi vid ocenjivanja (usmeni ili pismeni komentar nastavnika ili grupe nastavnika, članova odgovarajuće komisije).

Učeniku je na smotri u toku školske godine dopušteno da svira iz nota, ali na obaveznim javnim nastupima i na smotri na kraju školske godine mora da svira napamet, jednako kao na svim ostalim javnim nastupima, smotrama i godišnjim ispitima, do kraja školovanja u osnovnoj muzičkoj školi.

II razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

OPERATIVNI ZADACI

- Nastavak razvijanja stečenog znanja.

- Razrada IV i V pozicije.

- Odgovarajuća priprema za ispit.

LESTVICE

- Sve lestvice kroz jednu oktavu zaključno sa De-durom.

- Svirati na više načina različitom raspodelom gudala i tonični trozvuk u svim obrtajima.

LITERATURA

- Škole za kontrabas po izboru: Montag, Prosenik, Simandla, Štrajher i dr.

- Tehničke etide (po izboru) - odgovarajuće težine.

- Lake kompozicije sa klavirom (po izboru).

OBAVEZNI MINIMUM PROGRAMA

- četiri lestvice (Ce-dur; Des-dur; De-dur; de-mol);

Sledeći