- do IV pozicije (Des-dur);

- četiri tehničke etide po izboru;

- četiri komada sa klavirom po izboru.

JAVNI NASTUPI

- obavezna dva javna nastupa tokom školske godine.

ISPITNI PROGRAM

1. Jedna lestvica sa načinima i trozvukom (kroz IV ili V pozicija);

2. Dve etide;

3. Jedan komad po izboru sa klavirskom pratnjom.

II ciklus (III i IV razred)

III razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

OPERATIVNI ZADACI

- Dalje razvijanje tehničkih i muzičkih sposobnosti učenika.

- Obrada vibrata.

- Razrada pozicija zaključno sa VIII pozicijom.

LESTVICE

- Es-dur; E-dur; e-mol; Ef-dur; ef-mol.

- Sve lestvice svirati kroz dve oktave (osim Es-dura) na više načina različitom raspodelom gudala i sa toničnim trozvukom u svim obrtajima.

LITERATURA

- Škole za kontrabas po izboru: Montag, Prosenik, Simandla, Štrajher i druge.

- Tehničke etide (po izboru) - odgovarajuće težine.

- Kompozicije sa klavirom (po izboru).

OBAVEZNI MINIMUM PROGRAMA

- četiri lestvice (Es-dur; E-dur; Ef-dur);

- do VII pozicije (E-dur);

- šest tehničkih etida po izboru;

- četiri komada sa klavirom po izboru.

JAVNI NASTUPI

- obavezna dva javna nastupa tokom školske godine.

ISPITNI PROGRAM

1. Jedna lestvica sa načinima i trozvukom (kroz VII ili VIII pozicija);

2. Dve etide;

3. Jedan komad po izboru sa klavirskom pratnjom.

Ispitni program se izvodi napamet.

IV razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

OPERATIVNI ZADACI

- Kompletna razrada pozicija do palčeve pozicije.

- Obrada različitih poteza gudala.

- Razrada glavnih ornamenata (predudar, mordent, praltriler, grupeto, triler).

LESTVICE

Sve lestvice kroz dve oktave (zaključno sa Ge-durom) na više načina i tonični trozvuk.

LITERATURA

- Škole za kontrabas po izboru: Montag, Prosenik, Simandla, Štrajher i druge.

- Tehničke etide (po izboru) - odgovarajuće težine.

- Kompozicije sa klavirom (po izboru).

OBAVEZNI MINIMUM PROGRAMA

- četiri lestvice (Ef-dur; ef-mol; Ge-dur; ge-mol);

- do VIII pozicije (Ef-dur);

- šest tehničkih etida po izboru;

- četiri komada sa klavirom po izboru.

JAVNI NASTUPI

- obavezna dva javna nastupa tokom školske godine.

ISPITNI PROGRAM

1. Jedna lestvica i trozvuk (kroz dve oktave);

2. Dve etide (jedna obavezna sa klavirskom pratnjom);

3. Jedan komad po izboru sa klavirskom pratnjom.

Ispitni program se izvodi napamet.

LITERATURA

Preporučena literatura nije obavezujuća, niti je iscrpna i predlaže se kao podsetnik u kojem se mogu pronaći uporišta za samostalnu kreaciju u svakodnevnoj školskoj praksi i kao podsticaj za dalji razvoj profesionalnih ideja i postupaka.

- M. Prosenik: Škola za kontrabas I i II sveska

- L. Štrajher: Moj način sviranja kontrabasa, I-IV

- L. Montag: Škola za kontrabas

- F. Simnadl: Škola za kontrabas

- L. Rakov: Škola za kontrabas

- K. Trunpf: Laki komadi za kontrabas i klavir

- Hrestomatija za kontrabas I sveska (sa klavirskom pratnjom)

- J. Novosel: Etide za kontrabas

- B. Lalović: Dvanaest malih etida (sa klavirskom pratnjom).

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Nastavnik mora da zna da je svaki učenik posebna individua sa sopstvenim karakterističnim fizičkim i mentalnim sastavom, pa prema tome i njegovo podučavanje ne sme se svesti na stroga pravila već na zbir generalnih principa koji su dovoljno široki i prilagodljivi svakom učeniku - pojedincu.

U početnom obučavanju sviranja na kontrabasu posebnu pažnju treba posvetiti držanju instrumenta koje mora biti potpuno prirodno. Kada je reč o desnoj ruci, obratiti pažnju da se bez obzira na stil držanja gudala prirodno funkcionisanje prstiju, zgloba i šake moraju uklopiti i biti u prirodnoj ravnoteži.

U postavci leve ruke uočiti česte smetnje kao što su slabi prsti, labavi zglobovi i slično, a zatim raditi na njihovom otklanjanju. Podučavanje i izbor metodski organizovanog materijala koji se koristi treba prilagoditi individualnim potrebama učenika.

ŽIČANI INSTRUMENTI

RENESANSNA (MALA) HARFA

CILJ

Osposobljavanje učenika za bavljenje muzikom na nivou osnovnoškolskog znanja i za nastavak školovanja u srednjoj muzičkoj školi.

ZADACI

- Razvijanje ljubavi i pozitivnog odnosa prema muzici, instrumentu i nastavi harfe.

- Razumevanje muzičke fraze u malim formama, dinamike, stila, razvijanje memorije.

- Poznavanje instrumenta, postavka tela, notno opismenjavanje, upoznavanje stila, osposobljenost za nastavak školovanja.

- Razvijanje navika redovnog vežbanja i posete koncertima.

- Razvijanje slobode pokreta pri sviranju.

- Razvijanje psihomotorike - mentalni i fizički sklad u skladu sa individualnim uzrastom.

- Upoznavanje i razlikovanje osnovne (cela nota, polovina, polovina sa tačkom, četvrtina, osmina, šesnaestina i triola) i punktirane notne vrednosti (četvrtina sa tačkom, osmina sa tačkom).

- Prepoznavanje i sviranje ligature, sinkope.

- Poznavanje četvrtinskih, polovinskih i osminskih taktova.

- Poznavanje znakova za dinamiku i tempo.

- Razvijanje pažljivog odnosa prema interpretaciji: rad na kvalitetnom tonu, preciznom tempu, ritmu, izražajnom fraziranju i ekspresiji.

- Osposobljavanje za sviranje na javnim nastupima, ispitu ili takmičenju.

- Upoznavanje instrumenta, negovanje muzičkog stila rane muzike i grupnog muziciranja.

I ciklus (I i II razred)

I razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

OPERATIVNI ZADACI

- Upoznavanje instrumenta.

- Postavka ruke i tela za harfom, lestvice durske do dva predznaka.

- Vežbati precizno - ritmički i tonski, trozvuk razloženo i seko - kroz jednu oktavu.

- U kompozicijama koristiti preštimače tek u drugom polugodištu.

- Skale početi sa učenjem tek pošto su savladali prsne vežbe (Ce, Ge, De, Ef, Be-dur).

LITERATURA

- Hrestomatija I: Izbor komada

- Granđani: Uspavanka

- Irske narodne pesme

- Izbor komada za keltsku harfu

OBAVEZNI MINIMUM PROGRAMA

- skale kroz jednu oktavu sa trozvucima;

- četiri do šest etida;

- tri do šest komada.

JAVNI NASTUPI

- obavezna dva javna nastupa tokom školske godine.

SMOTRA (na kraju školske godine)

1. Jedna lestvica;

2. Jedna etida (ili kompozicija virtuoznih izvođačkih zahteva);

3. Dve kompozicije, po slobodnom izboru.

NAPOMENE

Smotre i obavezni javni nastupi ne podležu konvencionalnom, numeričkom načinu ocenjivanja. Njihova svrha je da omoguće javni uvid u kvalitet nastavnikovog rada i proces učenikovog razvoja i napretka, kao i da budu neophodan poligon za učenikovo rano sticanje izvođačkog iskustva.

Školama se ostavlja mogućnost da, u okvirima svojih školskih programa, propišu neki drugi vid ocenjivanja (usmeni ili pismeni komentar nastavnika ili grupe nastavnika, članova odgovarajuće komisije).

Učeniku je na smotri u toku školske godine dopušteno da svira iz nota, ali na obaveznim javnim nastupima i na smotri na kraju školske godine mora da svira napamet, jednako kao na svim ostalim javnim nastupima, smotrama i godišnjim ispitima, do kraja školovanja u osnovnoj muzičkoj školi.

II razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

OPERATIVNI ZADACI

- Nastavak rada na tehnici sviranja kroz savlađivanje lestvica i arpeđa.

- Dalji rad na prsnim vežbama.

- Proširenje ritmike.

- Savlađivanje literature.

LESTVICE

- Durske lestvice (A, Es, E) - molske lestvice (a, e, de, ge, ce) - kroz dve oktave u harmonskom molu.

- Trozvuk - razloženo, seko i arpeđo, složenije.

- Ritmika - punktirane vrednosti, triole i osminska mera, prsne vežbe.

LITERATURA

- Pocoli: Etide

- Marteno: Etide

- Žilinski: Litvanska narodna pesma

- Granđani: Mali komad

- Mekdonald: Komadi

- Irske narodne pesme

- Gabus: Komadi

- Kalan: Komadi

OBAVEZNI MINIMUM PROGRAMA

- skale kroz dve oktave;

- tri do pet etida;

- četiri do šest komada.

JAVNI NASTUPI

- obavezna dva javna nastupa tokom školske godine.

ISPITNI PROGRAM

1. Molska lestvica u triolama, trozvuk kroz dve oktave;

2. Jedna etida;

3. Tri komada.

II ciklus (III i IV razred)

III razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

OPERATIVNI ZADACI

- Ritmika - osnovne i punktirane vrednosti, triola, četvrtinska i osminska mera.

- Sa posebnom pažnjom raditi prsne vežbe.

- Razvijati muzikalnost kroz razumevanje muzičkih fraza.

LESTVICE

- Durske i molske lestvice kroz tri oktave u šesnaestinama paralelno, četvoroglasno. Posebnu pažnju obratiti na arpeđo.

- Prsne vežbe - klizanje prvog i četvrtog prsta.

- Početne vežbe trilera 1, 2.

LITERATURA

- Grosi i Pocoli: Etide, izbor

- Rubin: Etide

- Gedile: Sonatina

- Čimaroza: Sonatina

- Prat: Sonatina u klasičnom stilu

- Rene: Gavota

- Meksikanske narodne igre

- Stari majstori po izboru

OBAVEZNI MINIMUM PROGRAMA

- skale kroz tri oktave sa trozvucima;

- tri do četiri etide;

- jedna sonatina ili tema sa varijacijama;

- tri do četiri komada.

JAVNI NASTUPI

- obavezna dva javna nastupa tokom školske godine.

ISPITNI PROGRAM

1. Jedna lestvica u šesnaestinama, četvoroglasni trozvuk arpeđa;

2. Jedna etida;

3. Jedna sonatina (I stav) ili tema sa varijacijama;

4. Jedna komad.

Ispitni program se izvodi napamet.

IV razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

OPERATIVNI ZADACI

- Dalji rad na proširenju tehnike sviranja na instrumentu kroz savlađivanje lestvica.

- Nastavak rada na prsnim vežbama.

- Savlađivanje literature.

LESTVICE

- Durske i molske lestvice kroz 3 oktave u bržem tempu, razložen četvoroglasni trozvuk i dominantni septakord - prsne vežbe klizajućeg četvrtog i prvog prsta, flažoleti, etufe i glisanda. Vežbati oktave u bržem tempu, vežbati triler - 2131, 1213.

LITERATURA

- Grosi i Pocoli: Etide

- Rubin: Etide

- Persl: Varijacije u Ef-duru

- Granđani: Nokturno, Sanjarenje, Barkarola

- Albeniz: Sonata De-dur

- Engleska narodna: Zeleni rukavi

- Oven: 20 velskih narodnih pesama

- Gustavson: Komadi za malu harfu

OBAVEZAN MINIMUM PROGRAMA

- skale i arpeđa;

- četiri do pet etida;

- četiri do pet komada - uključujući sonatu.

JAVNI NASTUPI

- obavezna dva javna nastupa tokom školske godine.

ISPITNI PROGRAM

1. Skala sa arpeđima;

2. Jedna etida;

3. Sonatina ili tema sa varijacijama;

4. Jedan komad.

Ispitni program se izvodi napamet.

PREPORUČENA LITERATURA

- M. Grosi: Kompletna metoda za harfu

- H. Renije: Kompletna metoda za harfu

- D. Votkins: Kompletna metoda za harfu

- Pocoli: Etide

- Hrestomatija: Izbor komada

- Granđani: Mali komadi

- A. Šalan: Komadi za malu harfu i klasični komadi za malu harfu

- J. S. Bah: Mali preludijumi

- Andre: Mali koraci

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Način izvođenja nastave renesansne (male) harfe je identičan izvođenju nastave velike harfe. Mala harfa je bez pedala, tako da su mogućnosti moduliranja iz tonaliteta u tonalitet ograničene (povišeni i sniženi tonovi se dobijaju pomoću kvačica koje se pomeraju levom rukom u toku sviranja). Takav oblik harfe se najviše koristio u doba renesanse i baroka, pa su u programu učenja najzastupljeniji komadi nastali u tom periodu.

Postavku ruke i tela za harfom, lestvice durske i molske vežbati precizno - ritmički i tonski, trozvuk razloženo i seko - kroz jednu oktavu. U kompozicijama koristiti preštimače tek u drugom polugodištu. Skale početi sa učenjem tek pošto su savladali prsne vežbe (Ce, Ge, De, Ef, Be).

DUVAČKI INSTRUMENTI

(oboa, klarinet, saksofon, fagot, horna, truba, trombon, tuba)

OBOA

CILJ

Osposobljavanje učenika za bavljenje muzikom na nivou osnovnoškolskog znanja i za nastavak školovanja u srednjoj muzičkoj školi.

ZADACI

- Razvijanje ljubavi prema muzici i instrumentu.

- Razvijanje radnih navika.

- Osposobljavanje za samostalno vežbanje.

- Savladavanje tehnike sviranja.

- Ovladavanje muzičkom pismenošću.

- Priprema za kvalitetan nastup učenika.

- Osposobljavanje za sviranje napamet.

- Upoznavanje sa delovima instrumenta: sklapanje i održavanje.

- Savladavanje tehnike disanja.

- Pravilno držanje instrumenta, izdržavanje tonova.

- Pravilna postavka piska.

- Razvoj sposobnosti kontrole tona u dekrešendu.

- Usaglašavanje rada jezika i prstiju.

- Upoznavanje sa terminima i pojmovima iz melodike i ritma.

- Osposobljavanje za javni nastup.

- Razvoj oseđanja za vrednost sopstvenog individualnog pristupa interpretaciji.

I ciklus (I i II razred)

I razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

OPERATIVNI ZADACI

- Program koji se preporučuje u zavisnosti od uzrasta deteta i njegovog psiho-fizičkog stanja, kao i zainteresovanosti za vežbanje instrumenta.

- Vežbe dugih tonova i intervala od tona malo be do ge2 u osminama.

LESTVICE

- Durske do dva, molske do jednog predznaka, sa toničnim trozvukom, u laganim četvrtinama, napamet.

- Hromatska lestvica od malo be do ge2 u četvrtinama, napamet.

LITERATURA

- Lj. Petruševski: Etide, sveska broj 1

- Pušečnikov: Azbuka za obou

- V. A. Mozart: Valcer

- G. F. Hendl: Marš

- Drugi komadi slične težine.

OBAVEZNI MINIMUM PROGRAMA

- tri durske lestvice;

- dvadeset etida Pušečnikova;

- dva komada uz klavirsku pratnju.

JAVNI NASTUPI

- obavezna dva javna nastupa tokom školske godine.

SMOTRA (na kraju školske godine)

1. Jedna lestvica;

2. Jedna etida (ili kompozicija virtuoznih izvođačkih zahteva);

3. Jedna kompozicija, po slobodnom izboru, napamet.

NAPOMENE

II razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

OPERATIVNI ZADACI

- Vežbanje dugih tonova i intervala od malog be do ce3.

- Upoznavanje sa šesnaestinama i njihovim kombinacijama i rad sa triolama i sinkopama.

LESTVICE

- Durske do četiri, molske do dva predznaka, sa toničnim trozvukom.

- Skale svirati u različitim artikulacijama, u osminama.

- Hromatske lestvice od malog be do ce3 u osminama napamet.

LITERATURA

- Niman: Etide, sveska 1

- J. Hajdn: Menuet Ef-dur

- V. A. Mocart: Menuet Ge-dur

- Drugi komadi slične težine

OBAVEZNI MINIMUM PROGRAMA

- durske lestvice do pet predznaka;

- dvadeset etida Nimana;

- tri komada sa klavirom.

JAVNI NASTUPI

- obavezna dva javna nastupa tokom školske godine.

ISPITNI PROGRAM

1. Jedna durska i jedna molska lestvica sa toničnim kvintakordima, u umerenim četvrtinama, napamet;

2. Dve etide različitog karaktera;

3. Jedan komad za izvođenje uz pratnju klavira, napamet.

II ciklus (III i IV razred)

III razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

OPERATIVNI ZADACI

- Upoznavanje učenika sa pravljenjem i doterivanjem piskova.

- Vežbanje dugih tonova i intervala od malog be do es3.

- Vežbanje tehničkih vežbi za izvođenje trilera.

LESTVICE

- Durske do šest i molske do četiri predznaka, u laganim šesnaestinama.

- Hromatska lestvica od malog be do es3 u različitim artikulacijama, u laganim šesnaestinama, napamet.

LITERATURA

- Niman: Etide, sveska 2

- Fišer: Menuet i Rigodon

- R. Šuman: Melodija

- Drugi komadi slične težine.

OBAVEZNI MINIMUM PROGRAMA

- sve durske lestvice sa dominantnim septakordom i molske do četiri predznaka i umanjenim septakordom;

- osamnaest etida iz Nimanove druge sveske;

- četiri komada sa klavirom.

JAVNI NASTUPI

- obavezna dva javna nastupa tokom školske godine.

ISPITNI PROGRAM

1. Jedna durska i jedna molska lestvica sa toničnim kvintakordom u svim obrtajima, napamet;

2. Dve etide različitog karaktera;

3. Jedan komad uz pratnju klavira, napamet.

IV razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

OPERATIVNI ZADACI

- Osposobljavati učenike za doterivanje i pravljenje piskova.

- Vežbanje dugih tonova i intervala od malog be do ef3.

- Upoznavanje učenika sa tridesetdvojkama i rad sa sinkopama u različitim kombinacijama.

LESTVICE

- Sve durske i molske lestvice sa toničnim trozvucima u laganim šesnaestinama, napamet.

- Dominantni i umanjeni septakordi.

LITERATURA

- H. Brod: Etide, I deo

- G. F. Hendl: Arija i Rondo

- Đ. B. Pergolezi: Sičilijana

- Drugi komadi slične težine.

OBAVEZNI MINIMUM PROGRAMA

- sve durske lestvice sa dominantnim i umanjenim septakordom;

- petnaest etida iz Brodove prve sveske;

- pet komada sa klavirom.

JAVNI NASTUPI

- obavezna dva javna nastupa tokom školske godine.

ISPITNI PROGRAM

1. Jedna durska i jedna molska lestvica sa toničnim kvintakordima, dominantnim ili umanjenim septakordima, napamet;

2. Dve etide različitog karaktera;

3. Jedan komad za izvođenje uz pratnju klavira, napamet.

KLARINET

CILJ

Osposobljavanje učenika za bavljenje muzikom na nivou osnovnoškolskog znanja i za nastavak školovanja u srednjoj muzičkoj školi.

ZADACI

- Razvijanje ljubavi i interesovanja učenika prema: muzici, instrumentu, knjizi.

- Razvijanje radnih navika kod učenika.

- Formiranje muzičkih kriterijuma.

- Razvijanje ljubavi prema muzici.

- Razvijanje ljubavi prema svom instrumentu.

- Razvoj navike slušanja muzike.

- Razvoj navike aktivnog skupljanja notnog materijala.

- Stvaranje sopstvene fonoteke.

- Razvoj navike redovnog posećivanja koncerata.

- Sticanje osnovnih predznanja o kvalitetnoj muzici.

- Osposobljenost za pravilno vežbanje.

- Razvoj sposobnosti samostalnog vežbanja.

- Nastupanje.

- Brzo i kvalitetno napredovanje.

I ciklus (I i II razred)

I razred

(2 časa nedeljno, 70 godišnje)

OPERATIVNI ZADACI

- Upoznati učenike sa karakteristikama, delovima i održavanjem klarineta.

- Obratiti pažnju na pripremu usnika i trske za sviranje kao i njihovo održavanje.

- Formiranje ambažure.

- Postavka tehnike disanja.

- Rad jezika.

- Vežbanje dugih tonova i intervala od e malo do ge1.

- Upoznavanje vrednosti cele note, polovine, četvrtine i osmine.

LESTVICE

- Naučiti durske i molske lestvice do dva predznaka sa toničnim trozvukom.

- Ge-dur i Ef-dur svirati kroz dve oktave.

- Skale svirati u laganim četvrtinama, napamet.

ETIDE

- Bruno Brun: Škola za klarinet, (Prosveta, Beograd), prva polovina I sveske i/ili neka druga škola adekvatne težine.

KOMADI IZ ZBIRKI

- Bruno Brun: Izbor malih komada (Prosveta, Beograd)

- Hrašovec: Mladi klarinetist, I sveska,

- Mali komadi, (Šot, 4715),

- Muzika za klarinet (Muzika, Budimpešta, Z. 6851) i/ili drugi komadi adekvatne težine.

OBAVEZNI MINIMUM PROGRAMA

- dve lestvice;

- petnaest etida;

- jedna kompozicija po slobodnom izboru.

JAVNI NASTUPI

- obavezna dva javna nastupa tokom školske godine.

SMOTRA (na kraju školske godine)

1. Jedna durska i jedna molska lestvica sa toničnim trozvukom, napamet;

2. Dve etide različitog karaktera;

3. Komad uz pratnju klavira, napamet.

NAPOMENE

II razred

(2 časa nedeljno, 70 godišnje)

OPERATIVNI ZADACI

- Vežbanje dugih tonova i intervala od e malo do ce3.

- Upoznavanje sa šesnaestinama.

- Upoznavanje i rad sa ritmičkim figurama: triolom i sinkopom.

LESTVICE

Durske i molske lestvice do tri predznaka sa toničnim trozvukom.

ETIDE

- Bruno Brun: Škola za klarinet, (Prosveta, Beograd) druga polovina I sveske i/ili neka druga škola adekvatne težine.

KOMADI IZ ZBIRKI

- Bruno Brun: Izbor malih komada (Prosveta, Beograd)

- Hrašovec: Mladi klarinetist, II sveska

- Muzika za klarinet (Muzika, Budimpešta, Z. 6851) i/ili drugi komadi adekvatne težine.

OBAVEZNI MINIMUM PROGRAMA

- četiri durske i dve molske lestvice;

- dvadeset etida;

- dve kompozicije po slobodnom izboru.

JAVNI NASTUPI

- obavezna dva javna nastupa tokom školske godine.

LITERATURA

- Bruno Brun: Škola za klarinet, I sveska

- Radivoj Lazić: Učim klarinet I i deo II sveske

- Bruno Brun: Mali komadi

- R. Lazić i V. Peričić: Raspevani klarinet I, Vedri dani u muzičkoj školi, Laki klarinetski dueti I

- Miloš Gerić: Izbor malih komada - Mali komadi, (Šot, 4715)

- Muzika za klarinet (Muzika, Budimpešta, Z. 6851)

- Strana literatura adekvatne težine po izboru nastavnika.

ISPITNI PROGRAM

1. Jedna durska i jedna molska lestvica sa toničnim trozvukom, napamet;

2. Dve etide različitog karaktera;

3. Komad uz pratnju klavira, napamet.

II ciklus (III i IV razred)

III razred

(2 časa nedeljno, 70 godišnje)

OPERATIVNI ZADACI

- Vežbanje dugih tonova i intervala od e malo do e3.

- Dalji rad na razvoju tehnike.

LESTVICE

- Durske i molske lestvice do četiri predznaka sa toničnim trozvukom, dominantnim i umanjenim septakordima.

- Hromatska lestvica od e malo do ce3.

ETIDE

- Bruno Brun: Škola za klarinet (Prosveta, Beograd), II sveska i/ili neka druga škola adekvatne težine.

KOMADI IZ ZBIRKI

- Bruno Brun: Izbor malih komada (Prosveta, Beograd) i/ili drugi komadi adekvatne težine.

OBAVEZNI MINIMUM PROGRAMA

- deset lestvica;

- dvadesetpet etida;

- tri kompozicije po slobodnom izboru.

JAVNI NASTUPI

- obavezna dva javna nastupa tokom školske godine.

ISPITNI PROGRAM

1. Jedna durska i jedna molska lestvica sa toničnim trozvukom, dominantnim i umanjenim septakordima, napamet;

2. Dve etide različitog karaktera;

3. Komad uz pratnju klavira, napamet.

IV razred

(2 časa nedeljno, 70 godišnje)

OPERATIVNI ZADACI

- Vežbanje dugih tonova i intervala od e malo do ge3.

- Dalji rad na razvoju tehnike.

LESTVICE

- Sve durske i molske lestvice sa toničnim trozvukom, dominantnim i umanjenim septakordom.

- E-dur, Ef-dur, Ge-dur i Fis-dur svirati kroz tri oktave.

- Hormatska lestvica od e malo do ge3.

ETIDE

- Bruno Brun: Škola za klarinet (Prosveta, Beograd), III sveska i/ili neka druga škola adekvatne težine.

KOMADI IZ ZBIRKI

- Bruno Brun: Izbor malih komada (Prosveta, Beograd),

- J. Lanselot i A. Klasens: Klasični klarinet (M. Kombre, Pariz, sveske Ce i De) i/ili drugi komadi adekvatne težine.

OBAVEZNI MINIMUM PROGRAMA

- šest durskih i šest molskih lestvica;

- trideset etida;

- pet kompozicija po slobodnom izboru.

JAVNI NASTUPI

- obavezna dva javna nastupa tokom školske godine.

ISPITNI PROGRAM

1. Jedna durska i jedna molska lestvica sa toničnim trozvukom, dominantnim i umanjenim septakordom, napamet;

2. Dve etide različitog karaktera;

3. Komad uz pratnju klavira, napamet.

SAKSOFON

CILJ

Osposobljavanje učenika za bavljenje muzikom na nivou osnovnoškolskog znanja i za nastavak školovanja u srednjoj muzičkoj školi.

ZADACI

- Upoznavanje istorijskog razvoja saksofona, tehničkih mogućnosti i primene u svim muzičkim žanrovima.

- Učenje tehnike disanja.

- Postavka saksofonske ambažure.

- Postavka prstiju i pravilnog držanja saksofona.

- Razvijanje radnih navika kod učenika.

- Formiranje muzičkih kriterijuma.

- Razvijanje ljubavi prema muzici.

- Razvijanje ljubavi prema svom instrumentu.

- Razvoj navike slušanja muzike.

- Razvoj navike aktivnog skupljanja notnog materijala.

- Stvaranje sopstvene fonoteke.

- Razvoj navike redovnog posećivanja koncerata.

- Sticanje osnovnih predznanja o kvalitetnoj muzici.

- Osposobljenost za pravilno vežbanje.

- Razvoj sposobnosti samostalnog vežbanja.

- Nastupanje.

- Brzo i kvalitetno napredovanje.

- Upoznavanje sa različitim stilovima, kompozicijama različitog karaktera i značajem njihovog pravilnog interpretiranja.

- Upoznavanje sa višestrukom primenom saksofona u orkestru, kamernim sastavima, kao i solistički.

- Primena saksofona u džez i zabavnoj muzici.

- Postavka osnove improvizacije.

- Mogućnost kolektivnog muziciranja u kamernoj muzici i ansamblima.

- Upoznavanje sa svim vrstama saksofona.

I ciklus (I i II razred)

I razred

(2 časa nedeljno, 70 godišnje)

OPERATIVNI ZADACI

- Upoznati učenike sa karakteristikama, delovima i mogućnostima saksofona.

- Vežbe disanja.

- Postavka ambažure.

- Postavka prstiju i pravilnog držanja saksofona.

- Upoznati učenika sa načinima održavanja instrumenta.

- Vrste artikulacija (stakato i legato).

- Tonske vežbe (izdržavanje tonova).

- Upoznavanje vrednosti cele note, polovine, četvrtine i osmine, punktirani ritam.

- Tonski opseg: Ce 1 do Ce 3 (za napredne do E3).

LESTVICE

- Naučiti durske i molske lestvice do dva predznaka sa toničnim trozvukom, malo razlaganje (gornji opseg Ce 3-za napredne E3, donji Ce 1).

- Skale svirati u laganim četvrtinama, stakato i legato.

ETIDE

- Jan Ban Bekum (holandska škola): Prvo izdanje, škola za početnike

- Klod Delangl (francuska škola): Metode za početnike sa CD-om

- Pereni (mađarska škola): ABC Saksofon, prva sveska

- Literatura po izboru nastavnika.

KOMADI IZ ZBIRKI

- Klod Delangl: Sve kompozicije iz knjige "Metode za početnike"

- Pereni: Sve kompozicije iz gore navedene literature

- Pol Heris zbirka kompozicija, repertoar 1

- Kompozicije ili transkripcije za saksofon po izboru nastavnika.

OBAVEZNI MINIMUM PROGRAMA

- dve lestvice;

- petnaest etida;

- jedna kompozicija po slobodnom izboru.

JAVNI NASTUPI

- obavezna dva javna nastupa tokom školske godine.

SMOTRA (na kraju školske godine)

1. Jedna durska i jedna molska lestvica sa toničnim trozvukom i malim razlaganjem;

2. Dve etide različitog karaktera;

3. Komad uz pratnju klavira, napamet.

NAPOMENE

Učeniku je na smotri u toku školske godine dopušteno da svira iz nota, ali na obaveznim javnim nastupima i na smotri na kraju školske godine mora da svira napamet, jednako kao na svim ostalim javnim nastupima, smotrama, kontrolnim i godišnjim ispitima, do kraja školovanja u osnovnoj muzičkoj školi.

II razred

(2 časa nedeljno, 70 godišnje)

OPERATIVNI ZADACI

- Tonske vežbe (izdržavanje tonova kroz ceo opseg).

- Upoznavanje sa šesnaestinama.

- Upoznavanje i rad sa ritmičkim figurama: triolom i sinkopom.

- Opseg instrumenta: gore do E3 (napredniji do Fis 3), dole do B.

- Obavezno sviranje dueta.

LESTVICE

Durske i molske lestvice do tri predznaka sa toničnim trozvukom, malim razlaganjem, tercama.

ETIDE

- Jan Van Bekum (holandska škola): druga sveska-vežbe i etide

- Klod Delangl (francuska škola): Metode za saksofon broj 2

- Ivan Rot (nemačka škola): Sveska broj 1

- Pereni (mađarska škola): Saksofon ABC 2 deo

- Literatura po izboru nastavnika.

KOMADI IZ ZBIRKI

- Klod Delangl: Sve kompozicije iz knjige "Metode za saksofon broj 2"

- Pereni: Sve kompozicije iz gore navedene knjige

- Komadi težine:

Ameler: La plata

Mortari: Melodija

- Kompozicije ili transkripcije po izboru nastavnika.

OBAVEZNI MINIMUM PROGRAMA

- četiri durske i dve molske lestvice;

- dvadeset etida;

- dve kompozicije po slobodnom izboru.

JAVNI NASTUPI

- obavezna dva javna nastupa tokom školske godine.

ISPITNI PROGRAM

1. Jedna durska i jedna molska lestvica;

2. Dve etide različitog karaktera;

3. Komad uz pratnju klavira, napamet.

II ciklus (III i IV razred)

III razred

(2 časa nedeljno, 70 godišnje)

OPERATIVNI ZADACI

- Tonske vežbe (izdržavanje tonova, vežbe na jednom tonu, vežbe za vibrato - za naprednije učenike).

- Obavezno sviranje dueta, trija kao i zajedničko sviranje u kamernom ansamblu.

- Ceo opseg saksofona.

- Uvod u triolski frazirung.

- Upoznavanje sa modusima.

LESTVICE

- Durske i molske lestvice do četiri predznaka sa toničnim trozvukom, velikim razlaganjem, tercama, dominanthi septakord, kod molskih skala umanjeni septakord.

- Hromatska skala kroz ceo opseg.

ETIDE

- Rudi Jetl: tehničke etide

- Ivan Rot: melodijske etide, druga sveska

- Džejms Re: Lake studije za džez i rok saksofon

- Literatura po izboru nastavnika.

KOMADI IZ ZBIRKI

- Džejms Re: "Prvi repertoar za saksofon"

- Džon Harle: "Take ten" - zbirka kompozicija za saksofon i klavir

- Komadi težine:

Petrenko: Valcer

Perin: Berseza

Elgar: "Ljubavni pozdrav"

- Komadi i transkripcije po izboru nastavnika.

- Dve do tri teme iz džez standarda.

OBAVEZNI MINIMUM PROGRAMA

- deset lestvica;

- dvadesetpet etida;

- tri kompozicije po slobodnom izboru.

JAVNI NASTUPI

- obavezna dva javna nastupa tokom školske godine.

ISPITNI PROGRAM

1. Jedna durska i jedna molska lestvica prema gore propisanim zahtevima;

2. Dve etide različitog karaktera;

3. Komad uz pratnju klavira, napamet.

IV razred

(2 časa nedeljno, 70 godišnje)

OPERATIVNI ZADACI

- Tonske vežbe (izdržavanje tonova, vežbe na jednom tonu, vežbe za vibrato).

- Obavezno sviranje dueta, trija, kvarteta ili u nekom drugom ansamblu.

- Triolski frazirung.

- Proste improvizacije sa par tonova.

LESTVICE

- Sve durske i molske lestvice sa toničnim trozvukom, velikim razlaganjem, tercama, dominantni ili kod mola umanjeni septakord.

- Hromatska skala kroz ceo opseg.

ETIDE

- Rene Diklo: 35 tehničkih etida

- Kloze: Etide prva sveska

- Džejms Re: Moderne studije za saksofon

- Lakur etide

- Leni Nihaus: Lake džez etide

- Etide po izboru nastavnika.

KOMADI IZ ZBIRKI

- Levin: 22 komada za saksofon i klavir

- Pol Heris: Koncertni repertoar za saksofon i klavir

- Džejms Re: "Take another ten" - zbirka kompozicija za saksofon i klavir

- Komadi težine:

Lantijer: Sicilijana

Ruef: Šansona i paspijeda

Avignon: Spiritual i egzotične igre

- Dve do tri teme iz džez standarda

OBAVEZNI MINIMUM PROGRAMA

- šest durskih i šest molskih lestvica;

- trideset etida;

- pet kompozicija po slobodnom izboru.

JAVNI NASTUPI

- obavezna dva javna nastupa tokom školske godine.

ISPITNI PROGRAM

1. Jedna durska i jedna molska lestvica prema gore propisanim zahtevima;

2. Dve etide različitog karaktera;

3. Komad uz pratnju klavira, napamet.

FAGOT

CILJ

Osposobljavanje učenika za bavljenje muzikom na nivou osnovnoškolskog znanja i za nastavak školovanja u srednjoj muzičkoj školi.

ZADACI

- Razvijanje ljubavi prema muzici i unapređenje muzičke kulture.

- Upoznavanje istorijskog razvoja fagota, tehničkih mogućnosti i primene.

- Stvaranje potrebe kod učenika za stalnim sticanjem novih saznanja u oblasti muzike i literature.

- Razvijanje želje za slušanjem muzike za fagot, kao i potrebe za stalnim praćenjem tokova, kako u našoj zemlji, tako i u svetu.

- Razvoj kreativnosti i individualnosti.

- Sticanje tehničkog i tonskog nivoa u skladu sa učenikovim sposobnostima za uspešan završetak osnovne muzičke škole.

- Stvaranje potrebe kod učenika da kroz sviranje fagota iskažu svoj svet, sposobnosti i znanje, a kroz razne vidove javnih nastupa.

- Postavljanje temelja za razvoj muzičke i estetske ličnosti.

- Razvijanje muzičkog ukusa i sposobnosti kritičkog zapažanja i razlikovanja "dobre" i "loše" muzike.

- Redovno posećivanje koncerata klasične muzike.

- Slobodno izražavanje svog unutarnjeg sveta jezikom muzike.

- Razvijanje potrebe slušanja muzike.

- Upoznavanje sa višestrukom primenom fagota u orkestru, kamernim sastavima, kao i solistički.

- Pravilno ovladavanje tehnikom disanja.

- Vladanje dnevnim tonskim i tehničkim vežbama i svim lestvicama.

- Upoznavanje sa različitim stilovima, kompozicijama različitog karaktera i značajem njihovog pravilnog interpretiranja.

- Osposobljavanje za primenu stečenog znanja na novom muzičkom materijalu.

- Osposobljavanje za samostalni rad (vežbanje).

I ciklus (I i II razred)

I razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

OPERATIVNI ZADACI

- Upoznavanje i postavljanje instrumenata,

- Postavka tona,

- Postavka pravilnog disanja,

- Izdržavanje dugih tonova i intervala u obimu od jedne do dve oktave, prema mogućnostima učenika.

LESTVICE

Durske i molske lestvice do dva predznaka sa toničnim trozvucima, u četvrtinama u obimu jedne do dve oktave.

LITERATURA

- Vajsenborn škola za fagot, I prva sveska od 1. do 15. etide

- Kratki komadi uz pratnju klavira iz zbirke Mladi fagotista M. Isaeskog

OBAVEZNI MINIMUM PROGRAMA

- skale do dva predznaka, deset etida i dva komada.

JAVNI NASTUPI

- obavezna dva javna nastupa tokom školske godine.

SMOTRA (na kraju školske godine)

1. Jedna durska i jedna molska lestvica sa toničnim trozvukom, napamet;

2. Dve etide različitog karaktera;

3. Komad uz pratnju klavira, napamet.

NAPOMENE

II razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

OPERATIVNI ZADACI

- Rad na proširivanju obima fagota prema mogućnostima učenika.

- Kultivisanje tona.

- Rad na intonaciji.

LESTVICE

Durske i molske lestvice do tri predznaka sa toničnim trozvukom u četvrtinama, napamet, u obimu jedne do dve oktave.

LITERATURA

- Vajsenborn: Škola za fagot, I sv. - od 15. do 30. etide

- Komad uz pratnju klavira prema izboru nastavnika.

OBAVEZNI MINIMUM PROGRAMA

- skale do dva predznaka, deset etida i dva komada uz pratnju klavira.

JAVNI NASTUPI

- obavezna dva javna nastupa tokom školske godine.

ISPITNI PROGRAM

1. Jedna durska i jedna molska lestvica, napamet;

2. Dve etide različitog karaktera;

3. Jedan komad uz pratnju klavira, napamet.

II ciklus (III i IV razred)

III razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

OPERATIVNI ZADACI

- Osposobljavanje učenika za obradu piska (osnovni principi).

- Rad na intonaciji.

- Proširivanje obima i kultivisanje tona.

LESTVICE

Durske i molske lestvice do 4 predznaka sa razloženim trozvucima u obimu od dve oktave, u osminama, napamet.

LITERATURA

- Vajsenborn: Etide od 30. do 45.

- Paciorkijevič: Tehničke vežbe i etide za fagot

Komad uz pratnju klavira prema izboru nastavnika.

OBAVEZNI MINIMUM PROGRAMA

- sve durske i molske lestvice do tri predznaka;

- deset etida;

- dva komada uz pratnju klavira.

JAVNI NASTUPI

- obavezna dva javna nastupa tokom školske godine.

ISPITNI PROGRAM

1. Jedna durska i jedna molska lestvica, napamet;

2. Dve etide različitog karaktera;

3. Jedan komad uz pratnju klavira, napamet.

IV razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

OPERATIVNI ZADACI

- Nastavni rad na osposobljavanju učenika za pravljenje i doterivanje piskova.

- Stalni rad na intonaciji.

- Rešavanje raznih tehničkih i ritmičkih problema.

- U ovom razredu je potrebno od učenika zahtevati veću preciznost i pedantnost.

LESTVICE

Sve durske i molske lestvice sa razloženim trozvucima u obimu od dve oktave, u šesnaestinama napamet. Dominantni i umanjeni septakordi napamet.

LITERATURA

- Kopraš: Etide.

- Obrada tehničkih vežbi.

- Transkripcije komada, kao i originalna dela uz pratnju klavira, prema izboru nastavnika.

OBAVEZNI MINIMUM PROGRAMA

- sve durske i molske lestvice;

- dvadeset etida;

- tri komada uz klavirsku pratnju.

JAVNI NASTUPI

- obavezna dva javna nastupa tokom školske godine.

ISPITNI PROGRAM

1. Jedna durska i jedna molska lestvica, napamet;

2. Dve etide različitog karaktera;

3. Jedan komad uz pratnju klavira, napamet.

HORNA

CILJ

Osposobljavanje učenika za bavljenje muzikom na nivou osnovnoškolskog znanja i za nastavak školovanja u srednjoj muzičkoj školi.

ZADACI

- Razvijanje znanja, veština, stavova i vrednosti kod učenika.

- Razvijanje pozitivnog odnosa prema školi i podsticanje učenikovog interesovanja za učenje i kontinuirano obrazovanje.

- Poštovanje individualnih razlika među učenicima u pogledu načina učenja i brzine napredovanja.

- Postavljanje optimalne i stabilne osnove za uspešan i nelimitiran razvoj potencijalnog reproduktivnog umetnika.

- Postavka pravilnog stava i položaja tela.

- Ovladavanje osnovama funkcionalno-optimalne i zdravstveno bezbedne tehnike disanja.

- Veoma polako, pedantno i temeljno ovladavanje svakim pojedinim elementom osnova tehnike duvanja.

- Ovladavanje bazičnim elementima optimalne koordinacije intelektualnog, emocionalnog, fiziološkog i fizičkog aspekta sviranja na horni.

- Razvijanje ljubavi prema muzici i instrumentu horni.

- Postavljanje osnova za optimalnu koordinaciju intelektualnog, emocionalnog, fiziološkog i fizičkog aspekta sviranja horne.

- Ovladavanje osnovama tehnike sviranja horne.

- Formiranje optimalne ambažure.

- Ovladavanje muzičkom interpretacijom.

I ciklus (I i II razred)

I razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

OPERATIVNI ZADACI

- Postavljanje tehnike disanja.

- Formiranje ambažure i ataka.

- Impostacija usnika.

- Impostacija instrumenta.

- Postavljanje tonova.

LITERATURA

- D. Marković: Škola za hornu, I deo (Ce-Ge)

- Silađi i Kekenješi: Škola za hornu, I deo (vežbe u predviđenom opsegu) i druga odgovarajuća literatura

- D. Marković: Škola za hornu, I deo (lake pesmice sa klavirskom pratnjom)

- M. Alfons, I sveska

- L. Teve: Kompletna metoda za hornu, I sveska

- Silađi i Kekenješi: Škola za hornu, I deo

- Č. F. Guse: I knjiga

- Anonimus: Melodija

- V. A. Mocart: Azbuka (Ce-dur)

i druge kompozicije po izboru nastavnika i mogućnosti učenika.

NAPOMENA

Kod vežbi disanja koristiti: "Meni ne fali daha", autor: Mišel Rikije.

OBAVEZNI MINIMUM PROGRAMA

- četiri durske lestvice;

- dvadeset vežbi;

- jedan komad sa klavirom.

JAVNI NASTUPI

- obavezna dva javna nastupa tokom školske godine.

SMOTRA (na kraju školske godine)

1. Jedna lestvica;

2. Dve vežbe različitog karaktera;

3. Jedan komad sa klavirskom pratnjom, napamet.

NAPOMENE

II razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

OPERATIVNI ZADACI

- Postupno širenje tonskog opsega.

- Kontrola tona u celim notama, polovinama i četvrtinama.

- Tehnika kontrole tona u krešendu i dekrešendu.

- Ovladavanje elementarnim artikulacijama (tenuto, legato i markato).

LESTVICE

A-dur i a-mol (i Be-dur u zavisnosti od mogućnosti učenika), u celim notama, polovinama, četvrtinama i osminama i raznim ritmičkim kombinacijama.

LITERATURA

- D. Marković: Škola za hornu, II deo

- Silađi i Kekenješi: Škola za hornu, I deo (vežbe u predviđenom opsegu) i druga odgovarajuća literatura

- M. Alfons, I sveska

- L. Teve: Kompletna metoda za hornu, I sveska

- Č. F. Guse: I knjiga

- P. Maj: I i III minijatura

- Đ. Pergolezi: Kavatina, (ce-mol)

- D. Marković: Mali valcer

i druge kompozicije po izboru nastavnika i mogućnosti učenika.

OBAVEZNI MINIMUM PROGRAMA

- osam durskih lestvica;

- dve molske lestvice;

- Girtl do 40. vežbe;

- dva komada sa klavirom.

JAVNI NASTUPI

- obavezna dva javna nastupa tokom školske godine.

ISPITNI PROGRAM

1. Jedna durska i jedna molska lestvica;

2. Jedna etida;

3. Jedan komad sa klavirom, napamet.

II ciklus (III i IV razred)

III razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

OPERATIVNI ZADACI

- Dalje širenje opsega bez pritiskanja usnika na usne.

- Proširenje sposobnosti sviranja intervala.

- Kontrola tona do nivoa osmina.

- Veština kontrole tona u raznim dinamikama od p do f.

- Veština kontrole krešenda i dekrešenda bez narušavanja kvaliteta tona i intonacije.

- Početak rada na sistematskoj studiji legata.

- Stabilizacija kontrole elemenarnih artikulacija.

- Kontrola kvaliteta tona u stakatu.

- Rad na razvoju tehnike prstiju.

LESTVICE

Ce-dur, Ge-dur, Be-dur, Ce-mol, ge-mol, ha-mol i ostale u zavisnosti od mogućnosti učenika, u celim notama, polovinama, četvrtinama i osminama, u raznim ritmičkim kombinacijama i artikulacijama (legato, stakato) kontrola tona u dinamici p - f i obrnuto.

LITERATURA

- D. Girtl: Škola za hornu, I sveska (vežbe u predviđenom opsegu)

- F. Šolar: Škola za hornu, I sveska (vežbe u predviđenom opsegu)

- Silađi i Kekenješi: Škola za hornu, I i II deo (vežbe u predviđenom opsegu) i druga odgovarajuća literatura

- M. Alfons, II sveska

- L. Teve: Kompletna metoda za hornu, II sveska

- L. V. Betoven: Ekosez

- M. Vlajin: Bagatela I

- V. A. Mocart: Proleće

- J. Flis: Uspavanka

- P. I. Čajkovski: Stara francuska pesma

- P. Maj: IV minijatura

- G. B. Locenhiser: Jesenji san

i druge kompozicije po izboru nastavnika i mogućnosti učenika.

OBAVEZNI MINIMUM PROGRAMA

- durske i molske lestvice do 4 predznaka;

- terce, kvarte i cela sveska br. 1 Girtla;

- dva komada uz klavirsku pratnju.

JAVNI NASTUPI

- obavezna dva javna nastupa tokom školske godine.

ISPITNI PROGRAM

1. Jedna durska i jedna molska lestvica;

2. Jedna etida;

3. Jedan komad sa klavirom, napamet.

IV razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

OPERATIVNI ZADACI

Sistematska nadgradnja osnova kroz njihovu primenu u tehnički složenijim zahtevima:

- Širenje opsega.

- Dalje usavršavanje sviranja intervala.

- Kontrola tona u šesnaestinama.

- Kontrola tona od pp i ff.

- Legato intervala do oktave.

- Rad na ostalim artikulacijama.

- Rad na napretku tehnike prstiju.

LESTVICE

Ef-dur, As-dur, De-dur, Ha-dur, de-mol, ef-mol, fis-mol, cis-mol i ostale u zavisnosti od mogućnosti učenika, u celim notama, polovinama, četvrtinama, osminama, u raznim ritmičkim kombinacijama i artikulacijama (legato, stakato).

LITERATURA

- F. Šolar: Škola za hornu, I i II sveska (izbor)

- Silađi i Kekenješi: Škola za hornu, I i II sveska (izbor)

- D. Marković: Škola za hornu, III i IV deo (izbor)

- L. Teve: Kompletna metoda za hornu, II sveska

- M. Alfons, II sveska i druga odgovarajuća literatura

- M. Vlajin: Bagatela II

- J. Kriger: Menuet

- L. V. Betoven: Romansa

- J. S. Bah: Koral

- J. D. Škroup: Koncert

i druga odgovarajuća literatura prema izboru nastavnika i mogućnostima učenika.

OBAVEZNI MINIMUM PROGRAMA:

- sve durske i molske lestvice;

- Šolar - do 64. vežbe;

- dva komada uz klavirsku pratnju.

JAVNI NASTUPI

- obavezna dva javna nastupa tokom školske godine.

ISPITNI PROGRAM

1. Jedna durska i jedna molska lestvica.

2. Dve etide (jedna u brzom tempu, druga u sporom).

3. Komad uz klavirsku pratnju, napamet.

TRUBA

CILJ

Osposobljavanje učenika za bavljenje muzikom na nivou osnovnoškolskog znanja i za nastavak školovanja u srednjoj muzičkoj školi.

ZADACI

Postavljanje optimalne i stabilne osnove za uspešan i nelimitiran razvoj potencijalnog reproduktivnog umetnika, pri čemu perspektiva razvoja i umetnički dometi ne smeju zavisiti od slučajnosti spontane postavke duvanja. U tom cilju je neophodno u I razredu veoma polako, pedantno i temeljito ovladavati svakim pojedinim elementom osnova tehnike duvanja, kao i bazičnim elementima optimalne koordinacije intelektualnog, emocionalnog, fiziološkog i fizičkog aspekta sviranja na duvačkom instrumentu.

- Ovladavanje osnovama funkcionalno optimalne i zdravstveno bezbedne tehnike disanja.

- Formiranje volumena disajnih puteva.

- Formiranje optimalne ambažure.

- Optimalna impostacija usnika.

- Ovladavanje optimalnim držanjem instrumenta.

- Optimalna impostacija duvanja na instrumentu.

Postavljanje osnova za optimalnu koordinaciju intelektualnog, emocionalnog, fiziološkog i fizičkog aspekta sviranja na duvačkom instrumentu:

- stabilnost;

- relaksacija;

- smirenost;

- efikasnost;

- vertikala tela;

- fleksibilnost stava;

- stabilna, relaksirana, mirna i efikasna pozicija za držanje instrumenta.

I ciklus (I i II razred)

I razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

OPERATIVNI ZADACI

- Ovladavanje osnovama veštine disanja.

- Formiranje ambažure i ataka.

- Impostacija usnika.

- Impostacija instrumenta.

- Postavljanje tonova.

- Početak sviranja iz nota.

OVLADAVANJE OSNOVAMA VEŠTINE DISANJA

- Aktivacija i jačanje stražnjeg dela pluća iz sedećeg stava:

a) forsiranim pretklonom sa punim plućima;

b) disanjem u forsiranom pretklonu.

- Dijafragmatsko disanje stražnjim delom pluća u poziciji ležanja na stomaku.

- Aktivacija dijafragme glasnim brojanjem u poziciji ležanja na stomaku.

- Svesno ovladavanje dijafragmom. Formiranje dugog, stabilnog, mirnog, ujednačenog toka vazduha dugim i tihim izdržavanjem suglasnika "SSS" u stojećem stavu.

- Formiranje volumena disajnih puteva (rad pred ogledalom).

Formiranje ambažure i ataka (rad pred ogledalom):

- postavljanje facijalne muskulature u optimalnu poziciju za duvanje;

- ispuštanje vazduha kroz stisnute usne u optimalnoj poziciji za duvanje - bez ataka;

- proizvodnja tona vibracijom usana (zujanje usnama) u optimalnoj poziciji za duvanje;

- zujanje drugog tona, nanošenje instrumenta, udisaj, atakiranje tona slogom "tu";

- zujanje različitih visina tona;

- zujanje glisanda (uzlazno, silazno, vraćanje na početni ton);

- atakiranje tona kod zujanja sa upotrebom sloga "tu";

- zujanje tonova intoniranih na klaviru;

- širenje opsega zujanjem uz klavir.

Impostacija usnika (rad pred ogledalom):

- Zujanje ravnog tona, nanošenje usnika na njegovo prirodno mesto na usne i skidanje usnika, sve bez promene visine tona (ton na usniku mora imati prirodnu zvučnost, a visina tona treba biti u optimalnom registru za početak sviranja na instrumentu, G1-C2).

- Širenje opsega na usniku, preko glisanda.

- Zujanje, nanošenje usnika, udisaj bez skidanja usnika, atak i skidanje usnika, sve bez promene visine tona.

- Zujanje ravnog tona, nanošenje, uzlazni i silazni glisando, vraćanje na početni ton, udisaj bez skidanja usnika (krajevima usta), atakiranje iste visine tona kao na početku, uzlazni i silazni glisando, vraćanje na početni ton i skidanje usnika. Kod nanošenja i skidanja usnika se ne sme promeniti visina tona, a sva četiri ravna tona moraju biti iste visine.

- Sviranje glisanda na usniku (sa i bez atakiranja) uz datu intonaciju početnog i završnog tona.

Početak sviranja iz nota:

- Sviranje celih nota, sa i bez pauza i upoznavanje repeticija, sve na jednom tonu, što bližem optimalnom tonu za početak rada na instrumentu:

sviranje iz nota na usniku.

- Sviranje iz nota ritmičkih vežbi zujanjem i na usniku.

- Sviranje iz nota ritmičkih vežbi na zadatu intonaciju, zujanjem i na usniku.

- Sviranje iz nota melodijsko-ritmičkih vežbi na zadatu intonaciju, zujanjem i na usniku.

Držanje instrumenta:

- Optimalno držanje instrumenta u stabilnoj i relaksiranoj poziciji postavljenoj na početku učenja.

Vežbe disanja na instrumentu:

- Duvanje vazduha kroz instrumenat bez usnika na svakoj od sedam pozicija ventila.

- Duvanje svih sedam pozicija ventila (0, 2, 1, 1-2, 2-3, 1-3, 1-2-3) na jedan vazduh, na instrumentu bez usnika.

- Duvanje ritmičkih vežbi na instrumentu bez usnika (na raznim pozicijama ventila).

Postavljanje prvog tona na instrumentu:

- Zujanje tona Ce1 ili Ge1, nanošenje instrumenta na zujanje usnikom i skidanje instrumenta, sve bez promene visine tona. Ton na instrumentu mora imati punu zvučnost, sa gustim i kompaktnim tonskim jezgrom, dobrom projekcijom i solidnim volumenom.

- Zujanje tona, nanošenje instrumenta, udisaj, atakiranje i skidanje instrumenta, bez promene visine tona. Prvi ton mora da se završi stabilno, bez tonskih ili intonativnih promena, a drugi da bude precizno i čisto atakiran.

- Sviranje iz nota postavljenog tona (paziti na zvučnost).

Postavljanje ostalih tonova (maksimum do opsega kvinte):

- Po istom sistemu po kojem je postavljan prvi ton postavljati i ostala četiri tona, jedan po jedan i kombinovati ih sa svim ranije naučenim tonovima.

- Vežbe na kombinacijama dva do pet tonova.

Postavljanje kontrole sviranja:

- Kontrola tona do nivoa osmina.

- Veština kontrole tona u raznim dinamikama od p do f.

- Veština kontrole krešenda i dekrešenda bez narušavanja kvaliteta tona i intonacije.

- Početak rada na sistematskoj studiji legata.

- Stabilizacija kontrole elemenarnih artikulacija.

- Kontrola kvaliteta tona u stakatu.

- Početak rada na fleksibilnoj tehnici alikvotnog preduvavanja.

- Rad na tehničkim vežbama.

OBAVEZAN MINIMUM PROGRAMA

- četiri durske skale u jednoj oktavi.

LITERATURA

- Đorđe Tošić: Kompletna metoda, sveska I

- Dubravko Marković: Pripremne vežbe za trubu

- Dubravko Marković: Početne vežbe za trubu

- Čarls Kolin: Početne studije za trubu

- A. Mitronov: Škola za trubu

- Đorđe Tošić: Kompozicije sa klavirskom pratnjom

ili neka druga odgovarajuća literatura.

JAVNI NASTUPI

- obavezna dva javna nastupa tokom školske godine.

SMOTRA (na kraju školske godine)

1. Jedna lestvica;

2. Dve vežbe različitog karaktera;

3. Jedan komad sa klavirskom pratnjom, napamet.

NAPOMENE

II razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

OPERATIVNI ZADACI

Postepena i pedantna nadgradnja osnova postavljenih u I razredu i njihova elementarna primena:

- Postupno i pažljivo širenje opsega.

- Sviranje u datom opsegu u različitim intervalima.

- Kontrola tona u celim notama, polovinama i četvrtinama.

- Tehnika kontrole tona u dekrešendu.

- Ovladavanje elementarnim artikulacijama (tenuto, legato i markato).

Vežbe na alikvotnim tonovima:

- Minimalni opseg: malo fis do ce2.

- Rad na alikvotnom preduvavanju u 7 pozicija u polovinama.

- Početak pedalnih tonova.

- Maksimalni opseg u zavisnosti od trenutnih mogućnosti učenika da svira visinu lako, kvalitetno i bez pritiska na usne.

LESTVICE

- Ce-dur kroz jednu oktavu u celim notama, polovinama i četvrtinama, sa različitim kombinacijama legata na skali u četvrtinama i osminama (u slučaju poteškoća sa opsegom, umesto ove lestvice može se uzeti neka druga lestvica koja odgovara individualnim mogućnostima učenika ili ukoliko učenik lako svira duboke tonove, a ima probleme sa visokim tonovima, datu skalu može svirati kompenzativno, na primer: Ce1, de1, e1, ef1, ge1, ef1, e1, de1, ce1, ha, a, ge, a, ha, ce1; ce1, e1, ge1, e1, ce1, ge, ce1).

TONALITETI

- četiri durske i četiri molske lestvice u jednoj oktavi sa razloženim trozvukom.

METRIKA: 4/4, 3/4 i 2/4.

RITAM: cele note, polovine, polovine s tačkom, četvrtine i odgovarajuće pauze.

ARTIKULACIJA: tenuto i legato.

LITERATURA

- Đorđe Tošić: Kompletna metoda, sveska I

- Đorđe Tošić: Udžbenik fleksibilne tehnike za nižu školu (izbor vežbi odgovarajućeg nivoa)

- Dubravko Marković: Osnovne vežbe u četvrtinama

- V. Vurm: 45 Lakih etida za trubu

- Sigmund Hering: Tečaj za trubu (izbor vežbi odgovarajućeg nivoa) ili neka druga odgovarajuća literatura

- Dubravko Marković: Tonalne studije (studije odgovarajućeg nivoa)

- Dubravko Marković: Škola za trubu (do nivoa predviđenog programskim zahtevima)

- Alojz Strnad: Metoda učenja trube (izbor vežbi odgovarajućeg nivoa)

Kompozicije sa klavirskom pratnjom:

- Najmanje dve kompozicije u nivou gradiva, po izboru nastavnika

- Najmanje dva nastupa tokom školske godine

LITERATURA

- D. Marković: Lake kompozicije za početnike na trubi

- Đorđe Tošić: Kompozicije sa klavirskom pratnjom ili neka druga odgovarajuća literatura

- D. Marković: Zbirka lakih kompozicija za trubu (lakše kompozicije).

JAVNI NASTUPI

- obavezna dva javna nastupa tokom školske godine.

ISPITNI PROGRAM

1. Dve skale: durska i molska;

2. Jedna vežba, etida ili pesma iz gradiva;

3. Jedna kompozicija sa klavirskom pratnjom, napamet.

II ciklus (III i IV razred)

III razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

OPERATIVNI ZADACI

Dalja nadgradnja osnova i njihova primena u elementarnoj interpretaciji:

- Dalje širenje opsega bez pritiskanja usnika na usne.

- Proširenje sposobnosti sviranja intervala.

- Kontrola tona do nivoa osmina.

- Veština kontrole tona u raznim dinamikama od p do f.

- Veština kontrole krešenda i dekrešenda bez narušavanja kvaliteta tona i intonacije.

- Početak rada na sistematskoj studiji legata.

- Stabilizacija kontrole elemenarnih artikulacija.

- Kontrola kvaliteta tona u stakatu.

Vežbe na alikvotnim tonovima:

- Minimalni opseg: malo fis do e2.

- Maksimalni opseg u zavisnosti od trenutnih mogućnosti učenika da svira visinu lako, kvalitetno i bez pritiska na usne.

- Rad na preduvavanju u VII poziciji u polovinama, četvrtinama i osminama.

- Rad na pedalnim tonovima.

Opseg u sviranju iz nota: malo fis do e2, po mogućstvu g2.

LESTVICE

- četiri durske i četiri molske lestvice kroz jednu oktavu u četvrtinama i osminama, sa ritmičkim varijacijama i artikulacijama na skali u četvrtinama i u osminama sa trozvucima

- Hromatika.

TONALITETI: durski i molski tonaliteti do tri ili četiri predznaka.

METRIKA: 4/4, 3/4, 2/4, 3/8, 6/8

RITAM: cele note, polovine, polovine s tačkom, četvrtine, četvrtine s tačkom i osmine i odgovarajuće pauze.

ARTIKULACIJE: tenuto, markato, stakato, legato.

DINAMIKA: od piano do forte i krešendo i dekrešendo.

STUDIJA LEGATA: terce i kvarte u polovinama, četvrtinama i osminama legato.

LITERATURA

- Č. Gordon: Škola ѕa trubu

- Đorđe Tošić: Kompletna metoda, sveska I

- Đorđe Tošić: Udžbenik fleksibilne tehnike za nižu školu (izbor vežbi odgovarajućeg nivoa)

- V. Vurm: 45 Lakih etida ѕa trubu

- Dubravko Marković: Škola za trubu (do nivoa predviđenog programskim zahtevima)

- Alojz Strnad: Metoda učenja trube (izbor vežbi odgovarajućeg nivoa)

- Sigmund Hering: Tečaj za trubu (izbor vežbi odgovarajućeg nivoa)

ili neka druga odgovarajuća literatura.

KOMPOZICIJE SA KLAVIRSKOM PRATNJOM

- Najmanje dve kompozicije u nivou gradiva, po izboru nastavnika.

LITERATURA

- Đorđe Tošić: Kompozicije sa klavirskom pratnjom

- J. B. Arban: Popularne melodije i pesme za trubu iz Grande metode Francuske Edicije

- D. Marković: Zbirka lakih kompozicija za trubu (lakše kompozicije i kompozicije srednje težine).

JAVNI NASTUPI

- obavezna dva javna nastupa tokom školske godine.

ISPITNI PROGRAM

1. Dve skale: jedna durska i jedna molska;

2. Jedna etida;

3. Jedna kompozicija sa klavirskom pratnjom, napamet.

IV razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

OPERATIVNI ZADACI

Sistematska nadgradnja osnova kroz njihovu primenu u tehnički složenijim zahtevima:

- Očuvanje non presa i širenje opsega.

- Dalje usavršavanje sviranja intervala.

- Kontrola tona u šesnaestinama.

- Postavljanje pravilnog ataka za portato.

- Kontrola kvaliteta tona u stakatisimu.

- Kontrola tona od pp i ff.

- Sistematska studija legato intervala do oktave.

Vežbe na alikvotnim tonovima:

- Minimalni opseg: malo fis do ge2.

- Maksimalni opseg u zavisnosti od trenutnih mogućnosti učenika da svira visinu lako, kvalitetno i bez pritiska na usne.

Minimalni opseg u sviranju iz nota: malo fis do be2.

LESTVICE

Durske i molske skale zaključno sa šest predznaka kroz oktavu po mogućnosti do kvintdecime u četvrtinama, osminama i šesnaestinama, sa ritmičkim varijacijama i artikulacijama na skali u četvrtinama i osminama i obrtajima trozvuka u četvrtinama i osminama.

TONALITETI: durski i molski zaključno sa šest predznaka.

Sve durske i molske lestvice u jednoj oktavi.

Hromatika.

METRIKA: 4/2, 3/2, 2/2, 4/4, 3/4, 2/4, 2/8, 3/8, 4/8, 6/8, 9/8, 12/8.

RITAM: cele note, polovine, četvrtine, osmine, šesnaestine i sinkope sa odgovarajućim pauzama.

ARTIKULACIJE: tenuto, markato, stakato, legato, i portato.

DINAMIKA: od pianisimo posibile do fortisimo posibile i krešendo i dekrešendo.

STUDIJA LEGATA: legato intervali do oktave u polovinama i četvrtinama.

LITERATURA

- Đorđe Tošić: Kompletna metoda, sveska I

- A. Petit: Grande metoda za kornet

- J. B. Arban: Grande metoda

- V. Vurm: 40 Etida ѕa trubu

- Alojz Strnad: Metoda učenja trube (izbor vežbi odgovarajućeg nivoa)

- Đorđe Tošić: Udžbenik fleksibilne tehnike za nižu školu (izbor vežbi odgovarajućeg nivoa)

- Sigmund Hering: Etide za trubu

ili neka druga odgovarajuća literatura

- Dubravko Marković: Osnovne vežbe u šesnaestinama.

KOMPOZICIJE SA KLAVIRSKOM PRATNJOM

- Najmanje dve kompozicije u nivou gradiva, po izboru nastavnika, preporuka da jedna kompoѕicija bude cikličnog tipa (koncert ili sonata)

LITERATURA

- Đorđe Tošić: Kompozicije sa klavirskom pratnjom

- J. B. Arban: Popularne melodije i pesme za trubu iz Grande metode Francuske Edicije

- Dubravko Marković: Zbirka lakih kompozicija za trubu

JAVNI NASTUPI

- obavezna dva javna nastupa tokom školske godine.

ISPITNI PROGRAM

1. Dve skale (durska i molska);

2. Dve etide: jedna tehnička i jedna melodijska;

3. Jedna kompozicija sa klavirskom pratnjom po mogućnosti ciklična, napamet.

TROMBON

CILJ

Osposobljavanje učenika za bavljenje muzikom na nivou osnovnoškolskog znanja i za nastavak školovanja u srednjoj muzičkoj školi.

ZADACI

- Postavljanje osnova za optimalnu koordinaciju intelektualnog, emocionalnog, fiziološkog i fizičkog aspekta sviranja.

- Ovladavanje osnovama funkcionalno optimalne i zdravstveno bezbedne tehnike disanja.

- Formiranje volumena disajnih puteva.

- Formiranje optimalne ambažure.

- Impostacija usnika u individualno optimalnu radnu poziciju.

- Ovladavanje optimalnim držanjem instrumenta (rekalsirano, mirno, stabilno i radno efikasno).

- Ovladavanje osnova muzičke interpretacije.

- Priprema za sviranje iz nota.

- Početak sviranja iz nota.

- Postavljanje pravog tona na instrumentu.

- Postavljanje ostalih tonova (maksimalno do opsega kvinte).

- Vežbe na alikvotnim tonovima.

- Opseg u tonalnom sviranju.

- Postavka baze fizičkih i psihičkih mogućnosti učenika.

- Postavka osnove efikasnog delovanja u radnim i kreativnim procesima.

- Održavanje zdravstveno bezbedno i radno funkcionalne vertikale tela.

- Postavka osnove održavanja tona u odnosu akcije dijafragme i akcije abdominalne muskulature.

- Ovladavanje kontrolom pozicije jezika, održavanje facijalne muskulature u radno optimalnoj poziciji.

- Korišćenje instrumenta sa minimumom pritiska na usne.

- Posedovanje kontrole kvaliteta tona, pokretljivosti i vladanja opsegom na instrumentu.

- Razvijanje osećanja za vrednost individualnog pristupa interpretaciji.

I ciklus (I i II razred)

I razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

OPERATIVNI ZADACI

- Pravilno držanje tela.

- Pravilno disanje.

- Zujanje sa usnama.

- Pravilno postavljanje usnika na usne.

- Zujanje na usniku.

- Držanje instrumenta.

- Dnevne vežbe sa usnama i sa usnikom.

LESTVICE: Be, Ce.

PROGRAM

- Štajner Ferenc: Pozaunen, A, Be, Ce

- Koni Roslund: Škola za trombon

- Paul Herphurt: Škola za trombon, I deo

KOMADI

- Ujfaluši-Štajner: Komadi za izvođenje, izbor

- D. Marković: Prvi nastup

- A. Benčić: Veseli trombon

- Štajner Ferenc: Pozaunen, A, Be, Ce, izbor

OBAVEZNI MINIMUM PROGRAMA

- dve lestvice;

- dvadeset vežbi;

- četiri kompozicije po slobodnom izboru.

JAVNI NASTUPI

- obavezna dva javna nastupa tokom školske godine.

SMOTRA (na kraju školske godine)

1. Dve vežbe različitog karaktera;

2. Jedan komad sa klavirskom pratnjom, napamet.

NAPOMENE

II razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

OPERATIVNI ZADACI

- Usavršavanje metode zujanja.

- Proširivanje obima tonova.

- Vežbe na alikvotnim tonovima, prema mogućnostima učenika.

LESTVICE

- Durske lestvice do četiri predznaka.

PROGRAM

- Štajner Ferenc: Pozaunen: A Be Ce.

- Paul Herphurt: Škola za trombon I deo - izbor

- Lafose: Kompletna metoda I deo - izbor

KOMADI

- Komadi za trombon i klavir

- Muzika, Lenjingrad: Mladi trombonist

- Ujfaluši, Pehl i Perlaki: Škola za trombon (izbor)

- Album za trombon i klavir

- Muzička Ukrajina, Kijev 1989 (izbor)

- Henri Gagnebin: Sarabande

- E. Matei: Sarabanda.

OBAVEZNI MINIMUM PROGRAMA

- skale do dva predznaka;

- dvadeset vežbi;

- četiri komada.

JAVNI NASTUPI

- obavezna dva javna nastupa tokom školske godine.

ISPITNI PROGRAM

1. Dve vežbe različitog karaktera;

2. Jedan komad sa klavirskom pratnjom, napamet.

II ciklus (III i IV razred)

III razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

OPERATIVNI ZADACI

- Proširivanje obima tonova.

- Artikulacija, fraziranje.

LESTVICE

Sve durske lestvice u četvrtinama i osminama prema mogućnostima učenika.

PROGRAM

- Slokar: Škola za tenor trombon.

- Šlosberg - Dnevne vežbe.

- R. Miler: Škola za tenor trombon, II deo.

- V. Krzistek: Etide za trombon (izbor).

- Paul Herphurt: Škola za trombon (izbor).

KOMADI

- Rober Miler: Andante i Allegretto.

- Robert Hofman: Allegro marciale.

- B. Bartok: Veče na selu.

- Album za trombon i klavir: Mladi trombonisti, Muzika, Lenjingrad (izbor).

- Ujfaluši i Štajner: Komadi za izvođenje za trombon i klavir (izbor).

OBAVEZNI MINIMUM PROGRAMA

- trideset vežbi;

- četiri kompozicije sa klavirskom pratnjom.

JAVNI NASTUPI

- obavezna dva javna nastupa tokom školske godine.

ISPITNI PROGRAM

1. Jedna durska lestvica, napamet;

2. Dve kompozicije različitog karaktera;

3. Jedna kompozicija uz klavirsku pratnju, napamet.

IV razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

OPERATIVNI ZADACI

- Proširivanje obima tonova.

- Artikulacija, fraziranje.

LESTVICE

Sve durske i molske lestvice u osminama, po mogućnostima učenika.

PROGRAM

- Lafose: Kompletna metoda I deo (izbor)

- Džerald Bordner: I deo

- Praktične studije za trombon (izbor)

- F. Kvitvovski: Izbor etida III deo

- Ujfaluši: Škola za trombon, II deo (izbor etida).

KOMADI

- B. Grigorjev: Laki komadi i ansambli za trombon i klavir (izbor)

- Album za trombon i klavir (izbor), Muzička Ukrajina, Kijev, 1989.

- J. A. Hase: Dva plesa

- R. Kleris: Konkursne teme

- R. Kleris: Molitva.

Obavezni minimum programa

- skale do pet predznaka;

- dvadeset etida;

- četiri kompozicije sa klavirskom pratnjom.

JAVNI NASTUPI

- obavezna dva javna nastupa tokom školske godine.

ISPITNI PROGRAM

1. Jedna durska i jedna molska lestvica, napamet;

2. Dve edite različitog karaktera;

3. Jedna kompozicija uz klavirsku pratnju, napamet.

PREPORUČENA LITERATURA ZA TROMBON

- Dubravko Marković: Pripremne vežbe za trombon

- Dubravko Marković: Početne vežbe za trombon

- Dubravko Marković: Tonalne studije

- Dubravko Marković: Lake kompozicije za početnike na trombonu

- B. Slokar: Škola za tenor trombon

- R. Miler: Škola za tenor trombon

- Ujfaluši: Komadi za izvođenje za trombon i klavir

- H. Miler: Igrački komadi za trombon i klavir

- B. Gligorjev: Laki komadi i ansambli za trombon i klavir

- Komadi za trombon i klavir, Mladi trombonisti, izdanje "Muzika", Lenjingrad, 1991. godine

- Album za trombon i klavir, Album učenika trombonista, izdanje "Muzička Ukrajina", Kijev, 1989. godine

- Štajner Ferenc: Abeceda za trombon

kao i druga odgovarajuća literatura i druge kompozicije na nivou gradiva po izboru nastavnika i mogućnostima učenika.

TUBA

CILJ

Osposobljavanje učenika za bavljenje muzikom na nivou osnovnoškolskog znanja i za nastavak školovanja u srednjoj muzičkoj školi.

ZADACI

- Postavljanje osnova za optimalnu koordinaciju intelektualnog, emocionalnog, fiziološkog i fizičkog aspekta sviranja na tubi.

- Ovladavanje osnovama funkcionalno-optimalne i zdravstveno bezbedne tehnike disanja.

- Formiranje volumena disajnih puteva.

- Formiranje optimalne ambažure.

- Optimalna inpostacija usnika u individualno optimalnoj radnoj poziciji.

- Ovladavanje optimalnim držanjem instrumenta (relaksirano mirno, stabilno i radno efikasno).

- Ovladavanje osnovama muzičke interpretacije.

- Razvijanje ljubavi prema svom instrumentu i instrumentalnoj muzici uopšte.

- Pravilno postavljena baza psiho-fizičkog stava.

- Pravilno postavljene osnove efikasnog delovanja u radnim i kreativnim procesima.

- Ovladavanje osnovama disanja.

- Ovladavanje kontrolom pozicije jezika, kontrolom nepca i otvorenošću grkljana.

- Održavanje facijalne muskulature prilikom izvođenja u radno optimalnoj poziciji.

- Učenik drži instrument u optimalnoj poziciji, ima potrebnu pokretljivost, vlada opsegom na instrumentu od minimum jedne oktave.

- Ovladavanje muzičkim izvođenjem kompozicija dostupnih učenikovom tehničkom nivou.

- Razumevanje vrednosti sopstvenog individualnog pristupa interpretaciji.

I ciklus (I i II razred)

I razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

OPERATIVNI ZADACI

- Proširivanje obima tonova.

- Artikulacija, fraziranje.

- Ovladavanje osnovama funkcionalno optimalne i zdravstveno bezbedne tehnike disanja.

- Formiranje volumena disajnih puteva.

- Formiranje optimalne ambažure.

- Optimalna impostacija usnika.

- Ovladavanje optimalnim držanjem instrumenta.

- Optimalna impostacija duvanja na instrumentu.

- Postavljanje osnova za optimalnu koordinaciju intelektualnog, emocionalnog, fiziološkog i fizičkog aspekta sviranja na duvačkom instrumentu:

- stabilnost;

- relaksacija;

- smirenost;

- efikasnost;

- vertikala tela;

- fleksibilnost stava;

- stabilna, relaksirana, mirna i efikasna pozicija za držanje instrumenta.

OVLADAVANJE OSNOVAMA VEŠTINE DISANJA

- Aktivacija i jačanje stražnjeg dela pluća iz sedećeg stava:

a) forsiranim pretklonom sa punim plućima;

b) disanjem u forsiranom pretklonu.

- Dijafragmatsko disanje stražnjim delom pluća u poziciji ležanja na stomaku.

- Aktivacija dijafragme glasnim brojanjem u poziciji ležanja na stomaku.

- Svesno ovladavanje dijafragmom (diferenciranje osećaja za kontrakciju dijafragme od osećaja za kontrakciju abdominalne muskulature) u poziciji sedenja s zakačenim nogama pod nagibom od 45 stepeni unazad.

- Formiranje dugog, stabilnog, mirnog, ujednačenog toka vazduha dugim i tihim izdržavanjem suglasnika "Ce":

a) u poziciji sedenja sa zakačenim nogama pod nagibom od 45 stepeni unazad;

b) u stojećem stavu.

- Formiranje volumena disajnih puteva (rad pred ogledalom).

- Formiranje maksimalnog volumena usne duplje postavljanjem jezika u najnižu poziciju, a da se pri tome vidi celo ždrelo.

- Formiranje potpuno relaksiranog maksimalnog volumena grla i ždrela zevanjem pred ogledalom i registrovanjem i pamćenjem subjektivnog osećaja koji se javlja u trenutku podizanja rese, neposredno pred zevanje.

- Svesno i namerno formiranje maksimalnog volumena grla, ždrela i usne duplje postavljanjem jezika u najnižu poziciju (za "Ce") i zevanjem.

NAPOMENE

Formiranje volumena bronhija se postavlja znatno kasnije, kod intenzivnog kretanja kroz registre, podizanjem rebarnih lukova (širenje gornjeg dela grudnog koša) kod sviranja najvišeg tona.

Formiranje ambažure i ataka (rad pred ogledalom):

- postavljanje facijalne muskulature u optimalnu poziciju za duvanje;

- ispuštanje vazduha kroz stisnute usne u optimalnoj poziciji za duvanje;

- proizvodnja tona vibracijom usana (zujanje usnama) u optimalnoj poziciji za duvanje;

- zujanje različitih visina tona;

- zujanje glisanda (uzlazno, silazno, vraćanje na početni ton);

- atakiranje tona kod zujanja;

- zujanje tonova intoniranih na klaviru;

- širenje opsega zujanjem uz klavir.

Impostacija usnika (rad pred ogledalom):

- Širenje opsega na usniku, nanošenjem i skidanjem usnika na zujanje tonova intoniranih na klaviru.

- Zujanje, nanošenje usnika, udisaj bez skidanja usnika, atak i skidanje usnika, sve bez promene visine tona.

- Širenje opsega na usniku, nanošenjem, atakiranjem i skidanjem usnika na zujanje tonova intoniranih na klaviru.

- Zujanje ravnog tona, nanošenje, uzlazni glisando, silazni glisando, vraćanje na početni ravan ton i skidanje usnika. Kod nanošenja i skidanja usnika se ne sme promeniti visina tona.

- Sviranje glisanda na usniku (sa i bez atakiranja) uz datu intonaciju početnog i završnog tona.

Priprema za sviranje iz nota (rad pred ogledalom):

- Ravnomerno kucanje nogom za vreme zujanja atakiranje tona u trenutku kada noga udari o pod (svaki ton po nekoliko otkucaja).

- Završavanje tona kada noga dođe u gornji položaj.

- Naizmenično zujanje i "odmaranje" po četiri otkucaja (cele note i cele pauze).

- Uzastopno zujanje nekoliko celih nota, zatim jedna pauza, pa opet nekoliko celih nota.

Početak sviranja iz nota:

- Sviranje celih nota, sa i bez pauza i upoznavanje repeticija, sve na jednom tonu, što bližem optimalnom tonu za početak rada na instrumentu:

a) sviranje iz nota zujanjem,

b) sviranje iz nota na usniku.

- Sviranje iz nota ritmičkih vežbi zujanjem i na usniku.

- Sviranje iz nota ritmičkih vežbi na zadatu intonaciju, zujanjem i na usniku.

- Sviranje iz nota melodijsko-ritmičkih vežbi na zadatu intonaciju, zujanjem i na usniku.

Držanje instrumenta:

- Optimalno držanje instrumenta u stabilnoj i relaksiranoj poziciji postavljenoj na početku učenja.

Vežbe disanja na instrumentu:

- Duvanje vazduha kroz instrumenat bez usnika na svakoj od sedam pozicija ventila.

- Duvanje svih sedam pozicija ventila (0, 2, 1, 1-2, 2-3, 1-3, 1-2-3) na jedan vazduh, na instrumentu bez usnika.

- Duvanje ritmičkih vežbi na instrumentu bez usnika (na raznim pozicijama ventila).

Postavljanje prvog tona na instrumentu:

- Zujanje trećeg alikvotnog tona (malo Ce na Ef-tubi, veliko Be na Es-tubi, velikog Ge na Ce-tubi ili velikog F na Be-tubi; ako učenik ne uspeva još kontrolisano da zuji treći alikvotni ton, može se startovati i od četvrtog alikvotnog tona), nanošenje instrumenta na zujanje i skidanje instrumenta, sve bez promene visine tona. Ton na instrumentu mora imati punu zvučnost, sa gustim i kompaktnim tonskim jezgrom, dobrom projekcijom i solidnim volumenom.

- Sviranje iz nota postavljenog tona (paziti na zvučnost i non presso).

Postavljanje drugog tona na instrumentu:

- Zujanje drugog tona, nanošenje i skidanje instrumenta, bez promene visine tona, sa dobrom zvučnošću na instrumentu.

- Zujanje drugog tona, nanošenje instrumenta, udisaj, atakiranje tona i skidanje instrumenta, sve kvalitetno i bez promene visine tona.

- Naizmenično sviranje dva naučena tona:

a) zujanje, nanošenje, skidanje;

b) zujanje, nanošenje, udisaj, atak, skidanje.

- Sviranje iz nota novog tona samog i u kombinaciji sa prvim tonom.

Postavljanje ostalih tonova (maksimum do opsega kvinte):

- Po istom sistemu po kojem je postavljan drugi ton postavljati i ostala tri tona, jedan po jedan i kombinovati ih sa svim ranije naučenim tonovima.

- Vežbe na kombinacijama dva do pet tonova.

SMOTRA (na kraju školske godine)

1. Dve vežbe različitog karaktera.

LITERATURA

- Dubravko Marković: Pripremne vežbe za tubu

- Dubravko Marković: Početne vežbe za tubu (napomena: ako je učenik na Be-tubi startovao od 4. alikvotnog tona (veliko Be) treba da startuje sa početnim vežbama za Es-tubu, a ako je učenik na Ce-tubi startovao od 4. alikvotnog tona (malo Ce) treba da startuje sa početnim vežbama za Ef-tubu)

ili neka druga odgovarajuća literatura.

NAPOMENE

- Mlađim početnicima se za početak učenja preporučuje Ef-tuba ili eventualno Es-tuba jer je De-tuba, a pogotovo Ce-tuba, suviše glomazna za taj uzrast.

- Ovaj nastavni program je kreiran prema mogućnostima prosečnog učenika u osnovnom muzičkom obrazovanju. Sa natprosečno sposobnim detetom je, s obzirom da je nastava individualna, moguće uraditi i znatno više gradiva nego što je ovde normirano. Ukoliko nastavnik sa nekim učenikom proširuje program, mora strogo voditi računa o osnovnim ciljevima ovog programa, posebno o mogućnosti zdravstveno bezbednog i perspektivno nelimitiranog non preso duvanja i o njegovom opštem opterećenju, poštujući pri tome ambiciju i želje učenika.

II razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

OPERATIVNI ZADACI

Postepena i pedantna nadgradnja osnova postavljenih u I razredu i njihova elementarna primena:

- Postupno i pažljivo širenje opsega bez pritiskanja usnika na usne.

- Sviranje u datom opsegu u različitim intervalima.

- Kontrola tona u celim notama, polovinama i četvrtinama.

- Tehnika kontrole tona u dekrešendu.

- Ovladavanje elementarnim artikulacijama (tenuto, legato i markato).

Vežbe na alikvotnim tonovima:

- Minimalni opseg: do 4. alikvotnog tona.

- Maksimalni opseg u zavisnosti od trenutnih mogućnosti učenika da svira visinu lako, kvalitetno i bez pritiska na usne.

Opseg u sviranju iz nota: jedna oktava.

Skale:

- Jedna durska lestvica sa trozvukom, kroz jednu oktavu u celim notama, polovinama i četvrtinama, sa različitim kombinacijama legata na skali u četvrtinama (skalu se može svirati i kompenzativno, npr. Ef, Ge, A, Be, Ce, Be, A, Ge, Ef, E, De, Ce, De, E, Ef,... Ef, A, Ce, A, Ef, Ce, Ef)

TONALITETI:

- Tri durska tonaliteta koji najbolje odgovaraju opsegu.

METRIKA: 4/4, 3/4 i 2/4.

RITAM: cele note, polovine, polovine s tačkom, četvrtine i odgovarajuće pauze.

ARTIKULACIJE: tenuto i legato.

LITERATURA

- Dubravko Marković: Početne vežbe za tubu

- Dubravko Marković: Osnovne vežbe u četvrtinama

- Dubravko Marković: Tonalne studije (studije odgovarajućeg nivoa)

- Dubravko Marković: Škola za tubu (do nivoa predviđenog programskim zahtevima)

- R. Kicer: Škola za tubu (izbor vežbi odgovarajućeg nivoa)

ili neka druga odgovarajuća literatura

KOMPOZICIJE SA KLAVIRSKOM PRATNJOM

- Najmanje dve kompozicije u nivou gradiva, po izboru nastavnika.

LITERATURA

- D. Marković: Lake kompozicije za početnike na tubi

- V. A. Mocart: Azbuka

- Nepoznati autor (XVI vek): Pesma

- Nepoznati autor (XVI vek): Melodija

i druge kompozicije na nivou gradiva po izboru nastavnika i mogućnostima učenika.

JAVNI NASTUPI

- obavezna dva javna nastupa tokom školske godine.

ISPITNI PROGRAM

1. Jedna vežba, etida ili pesma iz gradiva;

2. Jedna kompozicija sa klavirskom pratnjom, napamet.

II ciklus (III i IV razred)

III razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

OPERATIVNI ZADACI

Dalja nadgradnja osnova i njihova primena u elementarnoj interpretaciji:

- Dalje širenje opsega bez pritiskanja usnika na usne.

- Proširenje sposobnosti sviranja intervala.

- Kontrola tona do nivoa osmina.

- Veština kontrole tona u raznim dinamikama od p do f.

- Veština kontrole krešenda i dekrešenda bez narušavanja kvaliteta tona i intonacije.

- Početak rada na sistematskoj studiji legata.

- Stabilizacija kontrole elemenarnih artikulacija.

- Kontrola kvaliteta tona u stakatu.

Vežbe na alikvotnim tonovima:

- Minimalni opseg, do 5. alikvotnog tona.

- Maksimalni opseg u zavisnosti od trenutnih mogućnosti učenika da svira visinu lako, kvalitetno i bez pritiska na usne.

Opseg u sviranju iz nota: jedna i po do dve oktave.

LESTVICE

Sedam durskih lestvica kroz jednu oktavu u celim notama, polovinama, četvrtinama i osminama, sa ritmičkim varijacijama i različitim artikulacijama na skali u četvrtinama.

TONALITETI: durski tonaliteti do tri ili četiri predznaka.

METRIKA: 4/4, 3/4, 2/4.

RITAM: cele note, polovine, polovine s tačkom, četvrtine, četvrtine s tačkom i osmine i odgovarajuće pauze.

ARTIKULACIJE: tenuto, markato, stakato, legato.

DINAMIKA: od piano do forte i krešendo i dekrešendo.

STUDIJA LEGATA: terce i kvarte u polovinama legato.

LITERATURA

- Dubravko Marković: Osnovne vežbe u četvrtinama

- Dubravko Marković: Osnovne vežbe u osminkama

- Dubravko Marković: Tonalne studije (studije odgovarajućeg nivoa)

- Dubravko Marković: Škola za tubu (do nivoa predviđenog programskim zahtevima)

- Alojz Strnad: Metoda učenja trube (izbor vežbi odgovarajućeg nivoa)

- R. Kicer: Škola za tubu (izbor vežbi odgovarajućeg nivoa)

ili neka druga odgovarajuća literatura

KOMPOZICIJE SA KLAVIRSKOM PRATNJOM

- Najmanje dve kompozicije u nivou gradiva, po izboru nastavnika.

LITERATURA

- J. Hajdn: Pesmica

- E. Šentirmai: Mađarska melodija

- T. Morli: Gavota

- G. F. Teleman: Menuet

i druge kompozicije na nivou gradiva po izboru nastavnika i mogućnostima učenika.

JAVNI NASTUPI

- obavezna dva javna nastupa tokom školske godine.

ISPITNI PROGRAM

1. Jedna vežba, etida ili pesma iz gradiva;

2. Jedna kompozicija sa klavirskom pratnjom, napamet.

IV razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

OPERATIVNI ZADACI

Sistematska nadgradnja osnova kroz njihovu primenu u tehnički složenijim zahtevima:

- Očuvanje non presa i širenju opsega.

- Dalje usavršavanje sviranja intervala.

- Kontrola tona u šesnaestinkama.

- Postavljanje pravilnog ataka za portato.

- Kontrola kvaliteta tona u stakatisimu.

- Kontrola tona od pp do ff.

- Sistematska studija legato intervala do oktave.

Vežbe na alikvotnim tonovima:

- Minimalni opseg do 6. alikvotnog tona.

- Maksimalni opseg u zavisnosti od trenutnih mogućnosti učenika da svira visinu lako, kvalitetno i bez pritiska na usne.

- Minimalni opseg u sviranju iz nota: dve oktave.

LESTVICE

Durske zaključno sa šest predznaka kroz jednu oktavu, u celim notama, polovinama, četvrtinama, osminama i šesnaestinama, sa ritmičkim varijacijama i različitim artikulacijama na skali u četvrtinama i sa različitim artikulacijama na skali u osminama.

TONALITETI: svi durski i molski.

METRIKA: 4/2, 3/2, 2/2, 4/4, 3/4, 2/4, 2/8, 3/8, 4/8, 6/8, 9/8, 12/8.

RITAM: cele note, polovine, četvrtine, osmine, šesnaestine i sinkope sa odgovarajućim pauzama.

ARTIKULACIJE: tenuto, markato, stakato, legato i portato.

DINAMIKA: od pianisimo posibile do fortisimo posibile i krešendo i dekrešendo.

STUDIJA LEGATA: legato intervali do sekste u polovinama i četvrtinama.

LITERATURA

- Dubravko Marković: Tonalne studije (izbor studija odgovarajućeg nivoa)

- Dubravko Marković: Osnovne vežbe u šesnaestinkama

- Dubravko Marković: Škola za tubu (do nivoa predviđenog programskim zahtevima)

- R. Kicer: Škola za tubu (izbor vežbi odgovarajućeg nivoa)

ili neka druga odgovarajuća literatura.

KOMPOZICIJE SA KLAVIRSKOM PRATNJOM

- Najmanje dve kompozicije u nivou gradiva, po izboru nastavnika.

LITERATURA

- J. S. Bah: Menuet

- Rajnhard: Vrtnica

- Kliford Barns: Mladi umetnik

- Kliford Barns: Mladi virtuoz

i druge kompozicije na nivou gradiva po izboru nastavnika i mogućnostima učenika.

JAVNI NASTUPI

- obavezna dva javna nastupa tokom školske godine.

ISPITNI PROGRAM

1. Jedna vežba, etida ili pesma iz gradiva;

2. Jedna kompozicija sa klavirskom pratnjom, napamet.

PREPORUČENA LITERATURA ZA TUBU

- Dubravko Marković: Pripremne vežbe za tubu

- Dubravko Marković: Početne vežbe za tubu

- Dubravko Marković: Osnovne vežbe u četvrtinama

- Dubravko Marković: Tonalne studije

- Dubravko Marković: Škola za tubu

- Dubravko Marković: Lake kompozicije za početnike na tubi

- Nepoznati autor: Pesma (16. vek)

- Nepoznati autor: Melodija (16. vek)

- V. A. Mocart: Azbuka

- R. Kicer: Škola za tubu (izbor vežbi odgovarajućeg nivoa)

kao i druga odgovarajuća literatura i druge kompozicije na nivou gradiva po izboru nastavnika i mogućnostima učenika.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA DUVAČKIH INSTRUMENATA

(oboa, klarinet, saksofon, fagot, horna, truba, trombon, tuba)

U nastavi duvačkih instrumenata posebnu pažnju treba usmeriti na oblikovanje tona, njegovu pravilnu postavku kroz upoznavanje sa osnovama tehnike disanja i pravilnu impostaciju usnika ili piska. Od samog početka, u okviru registra koji omogućava najlakšu emisiju tona, primeniti sve elemente koji se odnose na pravilno uzimanje vazduha i njegovo racionalno korišćenje kroz odgovarajuće oblikovanje usana kod instrumenata sa usnikom (horna, truba, trombon, tuba) i pravilno oblikovanje usana kod instrumenata sa trskom (klarinet, saksofon) i sa piskom (oboa, fagot).

Posebnu pažnju u nastavi duvačkih instrumenata obratiti na tonske vežbe preko kojih učenik treba tokom školovanja u osnovnoj muzičkoj školi da ovlada tonovima svog instrumenta podjednako zvučno i kvalitetno u različitim registrima.

Uporedo sa tonskim raditi i na tehničkim vežbama koje, počev od jednostavnijih ka složenijim, doprinose razvoju svih tehničkih elemenata vladanja instrumentom. Posebnu pažnju usmeriti na sviranje vežbi u različitim artikulacijama.

U toku školovanja obraditi sve tonalitete, durske i molske, sa toničnim trozvukom. U sviranju lestvica primenjivati razloženo sviranje, kao i sviranje dominantnih durskih i umanjenih septakorda kod molskih tonaliteta. Lestvice uvek svirati u određenom ritmu od početka do kraja, u istom tempu, bez ubrzavanja i usporavanja. Lestvice obavezno svirati napamet.

U toku školovanja u radu na etidama, bez obzira na godinu učenja, uvek do kraja insistirati na potpunom ovladavanju svakog tehničkog i tonskog zahteva koji je zadat u notnom tekstu. Uputiti učenika na analitičan pristup rada koji se odnosi na tonalitet i predznake u toku same vežbe, složenije ritmičke, tehničke i tonske elemente, kao i rad na pojedinim pasažima koji zahtevaju posebnu pažnju. Kod učenika, preko etida raznovrsnog sadržaja i zahteva, razvijati urednost u vežbanju, poštovanje svake note i oznake u notnom tekstu koje se odnose na tempo, dinamičko i agogičko nijansiranje. U radu sa komadima za izvođenje uz pratnju klavira, od samog početka kod učenika razvijati osećanje za interpretaciju koja u sebi sadrži osnovne stilske karakteristike kompozicije i kroz pravilno usmeravanje omogućiti svakom učeniku razvijanje njegove sposobnosti i muzikalnosti.

U okviru svih elemenata koji čine nastavni proces (tonske i tehničke vežbe, lestvice, etide i komadi za izvođenje uz pratnju klavira), neophodno je pažnju učenika usmeriti na intonaciju i čisto sviranje koje može omogućiti samo pravilna postavka instrumenata i pravilna primena tehnike disanja.

UDARALJKE

(doboš, timpani, ksilofon, vibrafon, marimba)

CILJ

Osposobljavanje učenika za bavljenje muzikom na nivou osnovnoškolskog znanja i za nastavak školovanja u srednjoj muzičkoj školi.

ZADACI

- Razvijanje ljubavi prema muzici i instrumentu.

- Uspostavljanje međusobnog poverenja između učenika i nastavnika.

- Ovladavanje osnovnom tehnikom sviranja u skladu sa individualnim, fizičkim i umetničkim mogućnostima učenika.

- Razvijanje stvaralačko izvođačke sposobnosti učenika.

- Usmeravanje učenika na zajedničko i grupno muziciranje.

- Izgradnja pozitivnog odnosa prema muzici.

- Ovladavanje elementima muzičke pismenosti.

- Ovladavanje tehnikom sviranja.

- Ovladavanje izvođačkom sposobnošću.

- Osposobljavanje za zajedničko i grupno muziciranje.

I ciklus (I i II razred)

DOBOŠ

I razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

OPERATIVNI ZADACI

- Postavljanje ruku i tehničke vežbe.

- Upoznavanje sa osnovnim notnim vrednostima i njihova praktična primena.

- Savlađivanje literature.

TEHNIČKE VEŽBE

Postavljanje ruku u gard. "Hidraulika" - oponašanje udarca iz zgloba sa kontrolom putanje palice - jednostruki udarci iz zgloba sa osvrtom na položaj ruku i tela. Uporedo sa tim u II tromesečju upoznavati učenika sa notnim vrednostima: cela, polovina, četvrtina i osmina note (teoretski), što u II polugodištu treba praktično primeniti, a do kraja školske godine obraditi triole i šesnaestine u zavisnosti od sposobnosti učenika.

LITERATURA

- J. Sprunk: Etide za doboš, vežbe od broja 1 do 45

- H. Knauer: Etide za doboš, vežbe od broja 1 do 7

- D. Paliev: Komadi uz pratnju klavira

- Šinstajn i Hoe: Dueti za doboš

- Drugi materijal sa istom problematikom

JAVNI NASTUPI

- obavezna dva javna nastupa tokom školske godine.

SMOTRA na kraju školske godine

1. Jedna etida;

2. Jedan komad uz pratnju klavira.

II razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

OPERATIVNI ZADACI

- Tehnički i ritmički progres.

- Usvajanje novih ritmičkih kombinacija.

- Savlađivanje literature.

TEHNIČKE VEŽBE

Dvostruki udarci iz zgloba sa postepenim uvođenjem rudimenata - SINGL-ROL, LONG-ROL i PARADIDL. Uporedo sa tim napraviti retrospektivu gradiva iz prethodnog razreda, a nakon toga teoretski i praktično upoznati učenika sa punktiranim šesnaestinama. Vežbe izvoditi u dva dinamička nivoa - piano i forte.

LITERATURA

- J. Srunk: Etide za doboš, vežbe od broja 20 do 60

- Schinstine & Hoe: Dueti za doboš

- D. Paliev: Komadi uz pratnju klavira

- Drugi materijal sa istom problematikom

JAVNI NASTUPI

- obavezna dva javna nastupa tokom školske godine.

ISPITNI PROGRAM

1. Dve etide iz programa;

2. Jedan komad uz pratnju klavira ili jedan duet.

II ciklus (III i IV razred)

III razred

(2 časa mesečno, 70 časova godišnje)

DOBOŠ

OPERATIVNI ZADACI

- Dalji tehnički progres.

- Rad na predudaračima i rudimentima.

- Savlađivanje literature.

TEHNIČKE VEŽBE

Tehnika prstiju. Upoznavanje učenika sa tridesetdvojkama, jednostrukim predudaračem i odgovarajućim rudimentima koji u sebi sadrže jednostruki predudarac. Uvodne vežbe za izvođenje virbla.

LITERATURA

- Sva literatura koja u sebi sadrži obrađenu pomenutu problematiku.

- Komadi uz pratnju klavira i dueti.

JAVNI NASTUPI

- obavezna dva javna nastupa tokom školske godine.

ISPITNI PROGRAM

1. Dve etide iz programa za doboš;

2. Dve etide iz programa za timpane.

TIMPANI

OPERATIVNI ZADACI

- Postavljanje ruku i tehničke vežbe.

- Sviranje osnovnih ritmičkih vrednosti.

- Savlađivanje literature.

TEHNIČKE VEŽBE

Postavljanje ruku u gard. Jednostruki udarci sa odbijanjem palica. Jednostruki i naizmenični udarci iz zglobova i prstiju, kao i sviranje nota osnovnih ritmičkih vrednosti: cela, polovina, četvrtina i osmina note prvo na jednom, a zatim na dva timpana.

LITERATURA

- H. Knauer: Etida za timpane, vežbe od broja 1 do 13

- R. Hohrainer: Etide za timpane, vežba od broja 1 do 10

- E. Kuene: Etide od broja 1 do 24

- Drugi materijal sa istom problematikom

JAVNI NASTUPI

- obavezna dva javna nastupa tokom školske godine.

ISPITNI PROGRAM

1. Dve etide iz programa za doboš (komad);

2. Dve etide iz programa za timpane.

IV razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

DOBOŠ

OPERATIVNI ZADACI

- Dalji tehnički napredak.

- Rad na nepravilnim ritmičkim grupama.

- Početak rada na dinamičkim nijansiranjima.

- Savlađivanje literature.

TEHNIČKE VEŽBE

Dvostruki udarci sa kombinacijom zgloba i prstiju. Dvostruki predudarac na četvrtini, osmini i odgovarajući rudimenti. Teoretski i praktično upoznati učenika sa nepravilnim ritmičkim grupama (knintola, septola i devetola). Pres-virbl sa dinamičkim nijansiranjem i rudimenti (5, 7, i 9 STROUK-ROL).

LITERATURA

Po izboru - vežbe sa virblom ritmičkih vrednosti od cele do šesnaestine.

TIMPANI

OPERATIVNI ZADACI

- Rad na dva timpana.

- Dinamička nijansiranja.

- Denfovanje timpana.

- Savlađivanje literature.

TEHNIČKE VEŽBE

Vežbe za dva timpana sa triolama i šesnaestinama u piano i forte dinami kao i denfovanje (prigušivanje) timpana.

LITERATURA

- H. Knauer: Etide za timpane, vežbe od broja 14 do 31

- E. Keune: Etide od broja 25 do 36

- Drugi materijal sa istom problematikom.

KSILOFON, VIBRAFON, MARIMBA

(melodijske udaraljke)

OPERATIVNI ZADACI

- Postavljanje ruku.

- Rad na lestvicama i tehničkim vežbama.

- Savlađivanje literature.

LESTVICE

- Postavljanje ruku u gard.

- Durske i molske lestvice u varijantama.

LITERATURA

- M. Goldenberg: Moderna škola za ksilofon, vibrafon i marimbu

- Drugi materijal (etide i komadi solo i uz pratnju klavira).

JAVNI NASTUPI

- obavezna dva javna nastupa tokom školske godine.

ISPITNI PROGRAM

1. Jedna vežba ili jedna etida za doboš iz programa;

2. Jedna vežba ili etida za timpane iz programa;

3. Jedna lestvica i jedan komad za melodijske udaraljke.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA UDARALJKI

(doboš, timpani, ksilofon, vibrafon, marimba)

Program se bazira na principu postepenog upoznavanja sa osnovnim notnim vrednostima, od cele do trideset dvojke u zavisnosti od sposobnosti i mogućnosti učenika. Program omogućava primenu učenika i ostale literature svih autora koji obrađuju ovu problematiku. Da bi se lakše savladao, neophodno je napraviti dobru pripremu tehničkim vežbama (rad zglobova, prsti šake, putanja palice). Tehničke vežbe i etide su obavezne na svakom času kao i dela uz pratnju klavira, kada je to moguće.

Ispitni program može se korigovati za učenike koji su tokom godine nastupili na takmičenjima, kao solisti ili članovi kamernih ansambala.

TEORETSKI PREDMETI

(solfeđo, teorija muzike)

SOLFEĐO

CILJ

Razvijanje muzikalnosti i pismenosti kroz prožimanje vaspitnog i obrazovnog procesa.

ZADACI

- Razvijanje muzičkih sposobnosti (muzičke memorije, sposobnosti praćenja melodijskog, polifonog i harmonskog toka).

- Razvoj čitanja, pisanja i shvatanja muzike i muzičkog pisma sa razvojem muzičkog mišljenja.

- Usađivanje zvučnih predstava i njihovo vezivanje sa slikom, odnosno slike sa zvukom kroz sticanje znanja i veština (melodika, ritam, diktati).

- Upoznavanje muzičke literature, interpretacije i osnovnih elemenata muzičkih stilova.

- Osamostaljivanje učenika i razvoj njihovih kreativnih sposobnosti.

I ciklus (I i II razred)

I razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

OPERATIVNI ZADACI

MELODIKA

- Tonaliteti Ce, Ge, Ef-dur i a-mol, de-mol. Detaljna obrada. Lestvično kretanje i skokovi u tonove toničnog trozvuka, vođicu i subdominantu. Obrada primera iz literature za duvače. Pevanje kadenci svih obrađenih tonaliteta.

- Primena oznaka za tempo, dinamiku, artikulaciju i fraziranje. Dvoglasno pevanje motiva, dvoglasa bordunskog tipa i obrada nekoliko kanona. Pevanje srpskih narodnih pesama sa tekstom i solmizacijom.

- Priprema: e-mol. Pevanje lestvice i kadence; primeri iz literature; opažanje tonova.

RITAM

- Metričke vrste i ritmičke figure: taktovi 2/4, 3/4, 4/4, 2/2, 3/8 i 6/8 (takt 6/8 bez podele jedinice); figure dvodelne podele sa pauzama i lukovima, osnovne figure četvorodelne podele i punktirane figure na dve i jednoj ritmičkoj jedinici; sinkopa.

- Ravnomerno čitanje u violinskom i bas ključu umerenim i brzim tempom.

- Ritmičko čitanje na na utvrđenim pozicijama solmizacionih slogova i čitanje odgovarajućih inserata iz instrumentalne literature.

- Manuelna reprodukcija.

OPAŽANJE, INTONIRANJE, DIKTATI

- Opažanje, intoniranje i zapisivanje pojedinačnih i više tonova u obrađenim tonalitetima.

- Usmeni melodijsko ritmički diktat, a pismeni ritmički diktati (ritmički motivi). Opažanje metra, pevanih pesama sa tekstom.

- Intoniranje intervala i toničnih kvintakorada u svim navedenim tonalitetima.

- Pojmovi i termini vezani za notno pismo, lestvicu, intervale i trozvuke. Ton i tonske osobine. Osnovni tonovi i hromatski znaci. Intervali do oktave i postavljanje u linijskom sistemu.

- Štimovi lestvica koji se obrađuju

TEORIJA MUZIKE

- Teorijsko upoznavanje sa durskim lestvicama do četiri predznaka i molskim lestvicama a, de, e i ce-mol.

- Konstrukcija durskih i molskih kvintakorada na osnovnim tonovima obrađenih lestvica u prvom razredu.

- Osnovne oznake za tempo, dinamiku, artikulaciju i agogiku iz muzičke literature.

II razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

OPERATIVNI ZADACI

MELODIKA

- Obnavljanje i utvrđivanje tonaliteta obrađenih u I razredu sa težim ritmičko-melodijskim sklopovima.

- Postavka: e-mol, A-dur, ce-mol, De-dur. Transponovanje motiva.

- Priprema: upoređivanje toničnih kvintakorada i tetrahorada, pevanje lakih melodijskih vežbi u duru i istoimenom molu (a-A, Ce-ce, de-De).

- Priprema: ge-mol, Be-dur, ha-mol. Pevanje kadenci navedenih tonaliteta.

- Tehnički deo: hromatske skretnice i prolaznice, uz harmonizaciju na klaviru.

- Dvoglasno pevanje motiva, kanona, jednostavnih primera i jednoglasne kompozicije sa klavirskom pratnjom. Odgovarajući primeri iz instrumentalne literature i nacionalne muzičke tradicije.

RITAM

- Metričke vrste i ritmičke figure.

- Obnavljanje metričkih vrsta i proširivanje figura četvorodelne podele - sinkopa i punktirane figure na ritmičkoj jedinici. Nove mere: 3/2 i 3/8.

- Triola u osnovnim merama 2/4 i 3/4, 4/4.

- Ravnomerno čitanje u violinskom, bas i tenor ključu (za instrumentaliste koji ga koriste). Parlato vežbe i čitanje odgovarajućih primera iz literature.

OPAŽANJE, INTONIRANJE, DIKTATI

- Opažanje tonova i motiva i njihovo intoniranje.

- Opažanje apsolutnih visina.

- Intoniranje 2 do 3 male terce u nizu.

- Opažanje i intoniranje štimova obrađenih tonaliteta.

- Opažanje i intontoniranje durskog i molskog trozvuka iz kadence i od osnovnih tonova.

- Intoniranje hromatskih skretnica.

- Opažanje metričkih vrsta preko pesama sa tekstom.

- Ritmički diktati, kratki motivi, pismeni i melodijski diktati iz melodike, usmeno opažanje motiva, a zapisivanje pojedinačnih tonova i melodijsko-ritmičkih diktata.

TEORIJA MUZIKE

- Sve durske i molske lestvice koje su obrađene. Upoređivanje paralelnih i istoimenih lestvica i njihovih toničnih kvintakorada a-Ce-ce, de-De-ha, ge-Ge-e, a-A itd. Izgovor malih i velikih terci u nizu.

- Konstrukcija svih kvintakorada.

- Lestvični kvintakordi u harmonskom molu.

- Intervali do oktave i uvod u obrtaje intervala bez vrste samo imena.

- Nove oznake za tempo, dinamiku, artikulaciju i agogiku.

ISPITNI PROGRAM

1. Pismeni deo: melodijski diktat do dva predznaka.

2. Test iz teorije: lestvice, intervali trozvuci, tetrahordi.

3. Usmeni deo:

- melodijski primer, tonaliteti iz gradiva I i II razreda;

- parlato - violinski i bas ključ.

II ciklus (III i IV razred)

III razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

OPERATIVNI ZADACI

MELODIKA

- Obnavljanje utvrđivanje obrađenih tonaliteta iz II razreda.

- Obrada: ha-mol, ge-mol, Be-dur, fis-mol i E-dur.

- Primena hromatskih skretnica i prolaznica uz harmonizaciju nastavnika na klaviru.

- Transponovanje motiva.

- Pevanje melodija u duru i istoimenom molu - mutacija

- Informativno: dijatonska modulacija iz dura na dominantu (Ef-Ce-Ef itd.).

RITAM

- Utvrđivanje obrađenih metričkih vrsta i ritmičkih figura, parlato, diktati, posebno triole.

- Nove metričke vrste 9/8, 12/8, 5/8 i 7/8.

- Ravnomerno i ritmičko čitanje kao i manuelno izvođenje ritma prema navedenom gradivu.

OPAŽANJE, INTONIRANJE, DIKTATI

- Opažanje tonova motiva i dvozvuka u tonalitetu, usmeno i pismeno.

- Opažanje apsolutnih visina - usmeno i pismeno.

- Opažanje akorada iz kadenci obrađenih tonaliteta.

- Pismeni ritmički diktat u okviru gradiva i jednostavni melodijsko-ritmički diktat.

TEORIJA MUZIKE

- Sve durske i molske lestvice i lestvični intervali u duru i harmonskom molu, tetrahordi.

- Postavka prekomernog i umanjenog kvintakorda, obrtaji intervala i konsonantnih kvintakorada, dominantni septakord i umanjeni septakord.

- Proširivanje znanja iz terminologije korišćenjem instrumentalne literature.

IV razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

OPERATIVNI ZADACI

MELODIKA

- Utvrđivanje svih obrađenih tonaliteta sa težim skokovima.

- Obrada: Es-dur, cis-mol, A-dur, ef-mol. Samo teoretski Ha-dur, Fis-dur, be-mol i es-mol.

- Transponovanje motiva, dvoglasni primeri i kompozicije uz klavirsku pratnju.

- Informativno: modulacije u paralelni i dominantni tonalitet.

- Mutacije - laki melodijski primeri.

RITAM

- Kvintola, sekstola i septola na ritmičkoj jedinici i triola na polovini jedinice.

- Nove metričke vrste: 8/8 i 9/8, ostali narodni ritmovi u primerima iz muzičkog folklora.

- Parlato: čitanje primera iz odgovarajuće instrumentalne literature i instruktivne vežbe.

- Primena umereno laganih, umereno brzih i brzih tempa.

- Poznavanje svih oznaka koje prate instrumentalnu literaturu. Opažanje intoniranja diktati.

OPAŽANJE I INTONIRANJE

- Opažanje osnovnih tonova i apsolutnih visina u obimu - usmeno i pismeno.

- Opažanje štimova i njihovo intoniranje.

- Intoniranje i opažanje dominantnog i umanjenog septakorda i njihovo vezivanje za tonalitet.

- Ritmički i melodijski diktati u okviru gradiva.

ISPITNI PROGRAM

1. Pismeni deo: diktat do četiri predznaka.

2. Usmeni deo:

- melodijska vežba, tonaliteti do četiri predznaka (skretnice, prolaznice i mutacija);

- parlato - promena ključa, violinski i bas, sa svim ritmičkim figurama.

LITERATURA

- Pandurović, Aleksandrović i Jelić: Solfeđo za I i II razred četvorogodišnje i I razred dvogodišnje osnovne muzičke škole, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd.

- Aleksandrović i Jelić: Solfeđo za III razred četvorogodišnje i II razred dvogodišnje osnovne muzičke škole, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd

- Aleksandrović: Solfeđo za IV razred četvorogodišnje i II razred dvogodišnje osnovne muzičke škole, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Osnovni didaktičko-metodički postupci obuhvataju razvijanje zvučnih predstava s notom slikom, kako za oblast melodike, tako i za oblast ritma. Ovim se nastavnim smerom usklađuje rad na diktatima s pevanjem i ritmičkim čitanjem. Zvučne predstave su, po pravilu, melodijski primeri (pesme sa tekstom i primeri iz literature), melodijski motivi (za transponovanje, radi učvršćivanja skokova u pojedine stupnjeve; za pevanje uvek u originalnom tonalitetu radi postavljanja boje tonaliteta i za postavljanje metričkih vrsta i ritmičkih figura) i, tek na trećem mestu, lestvični nizovi (raspevavanje učenika, širenje obima glasa, upoznavanje lestvica).

Primeri se obrađuju po sluhu, u početnim razredima ili iz notnog teksta, naravno uz pomoć nastavnika, a i pevanjem solmizacionim slogovima uz taktiranje. Svaka nova nastavna oblast praćena je navedenim postupcima koji se potom prenose na opažanje pojedinačnih i više tonova, ritmičkih figura, metričkih vrsta i usmenih melodijsko-ritmičkih diktata.

Ostale discipline, teorija, opažanje, intoniranje sa diktatom usko se povezuju sa nastavnim gradivom iz melodike i ritma, naročito u prva dva razreda. Za sve godišnje ispite, šestogodišnjeg četvorogodišnjeg i dvogodišnjeg obrazovanja ispitne vežbe i zadatke ne piše predmetni nastavnik, već su istovetne za sve učenike i zadaje ih aktiv nastavnika solfeđa.

RASPORED GODIŠNJEG GRADIVA

Prilikom planiranja nastave za celu godinu, polugodište i tromesečje, treba predvideti vreme za obnavljanje već postavljenih metodskih jedinica, kao i njihovo dalje razrađivanje. Posle određenja kada će se pripremati i postaviti jedan tonalitet treba imati u vidu to da se u poslednja dva meseca školske godine ne postavljaju nove lestvice. To isto važi i za ritmičke postavke, jer je i za melodiku i za ritam potrebno određeno vreme kako bi se zvučne predstave usvojile i nadogradile novim zahtevima (više skokova, teži zahtevi za ritmičko čitanje, primena vokalne i instrumentalne literature iz gradiva tog razreda, pismeni diktati, pevanje primera sa lista) - a radi pripremanja učenika za što samostalnije izvođenje i opažanje muzičkog toka.

Kada se u okviru metodske jedinice planira novo gradivo iz ritma treba koristiti pevanje u već poznatom tonalitetu, a kada je postavka nove lestvice u pitanju treba koristiti poznate ritmičke figure i metričke vrste. Novo gradivo uvek prati - posle postavke - rad na prepoznavanju, kao najelementarnijem vidu učenja. Pismeni diktati i pevanje sa lista (bez prethodne pripreme) slede kasnije, na drugim časovima, kao i prilikom obnavljanja prethodnih postavki, ali sa većim zahtevima. Time se garantuje postojanje koncentričnih krugova, poznatih u svim pedagoškim disciplinama u školama opšteg obrazovanja.

OPAŽANJE, INTONIRANJE, DIKTATI

Opažanje pojedinačnih tonova osnova je pamćenja zvuka svakog stupnja u lestvici. Opažanje pojedinačnih tonova treba početi sa nekoliko tonova (najbolje tri) i to u jednoj do dve oktave. Postepeno se brzina sviranih tonova povećava i širi obim (do tri oktave) s tim da se identifikovani tonovi pevaju solmizacijom kada se izvode u glasovnom registru, a izgovaraju ili zapisuju kada se primenjuje veći obim. Ovome treba dodati prepoznavanje intervala, odnosno prepoznavanje dva simulativno odsvirana tona koja učenici najpre prepoznaju pevanjem, a potom utvrđuju koji je interval (u zavisnosti od programa određenog razreda).

Prepoznavanje više tonova (uz primenu ritmičkih diktata) vodi ka uspešnom beleženju usmenih i pismenih diktata, a prepoznavanje akorada ka razvijanju harmonskog sluha.

Usmene diktate (melodijske i ritmičke) učenici izvode grupno i pojedinačno, naročito neposredno posle učinjene greške u pevanju ili pisanju diktata. Pevanjem diktiranog motiva učenici razvijaju memoriju, a ona se dalje usavršava tehnikom rada na samodiktatu (zapisivanje naučene pesme, ili pevanje melodijskog primera sa table i njegovog zapisivanja posle brisanja).

Intoniranje tonova, prema usmenom diktatu nastavnika, treba da se izbegava (osim kada se priprema neki detalj). Treba koristiti notnu sliku - tabulator jer se tako više vezuje zvuk sa notnom slikom. Intoniranje intervala i akorada treba što više vezivati za tonalitet, odnosno lestvicu koja se tada obrađuje u melodici. Intoniranje i opažanje akorada, dakle ima za oslonac kadencu, kao i odnos trozvuka na glavnim stupnjevima. Kao dopuna ovih postupaka intoniraju se akordi i od slobodnih datih tonova, ali uvek sa imenovanjem tonova.

Diktati kao rezultat postavljenih zvučnih predstava su obavezni na svakom času. Pismene diktate ne mogu uspešno da rade učenici koji nisu vežbali pisanje nota i prepisivanje vežbi iz udžbenika i na taj način savladali čitko i brzo čitanje i, naročito, pravilnu ortografiju.

Ritmički diktati i zapisivanje pojedinačnih tonskih visina prethode svakoj pojavi melodijsko-ritmičkih diktata.

Opažanje apsolutnih visina, oblast koja je, kao nova, uvedena prilikom koncipiranja prethodnih Nastavnih planova i programa planirano je da se radi od II razreda. Dakle, opažanje svih hromatskih tonova od V do I stupnja a-mola i de-mola, s tim da se opaženi tonovi ne pevaju, već se izgovaraju abecedom ili zapisuju. Dalji razvoj se prenosi u srednju školu s tendencijom proširivanja registra i ubrzavanja diktiranja, ali sa obaveznom pauzom između svake tonske visine. Ovime se ubrzava rad na melodici i diktatima.

MELODIKA

Novinu predstavlja savlađivanje lestvica u nekoliko etapa. Priprema tonaliteta, u početnim razredima, izvodi se učenjem pesmama po sluhu, prvo sa tekstom, a potom solmizacijom, opažanjem diktiranih tonova sličnih kretanju melodije u pesmi (po uzoru na mnoge strane škole) prikazivanjem i teorijskim tumačenjem lestvice.

Postavka podrazumeva obnavljanje naučene pesme, utvrđivanje lestvice abecednim izgovorom u sekundama i tercama, izgovorom toničnog trozvuka i kadence, prepoznavanjem motiva, pevanjem instruktivnih vežbi i lakših primera iz literature i savlađivanjem jednog kanona. Opažanje tonova i kasnije intervala i akorada iz kadenci, pevanje težih primera iz literature i dvoglasnih primera odvija se u obliku obnavljanja tonaliteta obično sledeće godine. Tada se utvrđuju teži skokovi. Ova faza obrade tonaliteta praćena je pisanim diktatima, dok je prethodna bazirana na usmenim diktatima, od pismenih je traženo zapisivanje samo pojedinačnih tonova i više tonova.

U trećem i četvrtom razredu, kada učenici imaju dovoljno usvojene funkcionalne odnose, odnosno stabilne stupnjeve, priprema i postavka slede neposredno jedna iza druge. One lestvice koje imaju veliki broj predznaka savlađuju se teorijski ili upoređivanjem, izvode se pevanjem lestvica i kadence i ilustruju primerom iz literature (Cis-dur na primer).

Ritam je izražen u sadržajima programa kroz postavljanje ritmičkih figura i metričkih vrsta. Ove postavke, kao i u melodici, prati korišćenje odgovarajućih primera pesama sa tekstom ili iz literature. Nastavnik svojim izvođenjem postavlja zvučne predstave (figure, vrste), a učenici uče primere napamet i koriste ih za dalju postavku ritma. Ona se odvija na sledeći način: prepoznavanje motiva, izvođenje kratkih ritmičkih motiva sa novim gradivom, manuelno izvođenje, učenje ritmičkih primera bez tonskih visina, savlađivanje ritmičkih etida - parlato uz pomoć nastavnika radi pravilnog akcentovanja, ispitivanje naučenog gradiva, samostalno izvođenje novih zadataka sa sličnim sadržajem, pismeni diktati i čitanje primera iz vokalne i instrumentalne literature.

Opažanje vrsta takta stalno prati rad na ritmu i prenosi se na zapisivanje ritmičkih okosnica naših narodnih pesama i igara.

Pre rada na parlatu, ali i kasnije (vežbe sa promenom ključa), koristi se čitanje u jednakom trajanju ispisanih nota, sa ili bez obeležene metričke vrste. Ravnomernim čitanjem učenici savlađuju kontinuirano praćenje notnog teksta sa obeleženim tempom, a time i tehniku čitanja literature koju sviraju, odnosno pevaju (bez vraćanja kod učinjene greške!).

Domaći zadatak treba da sadrži: prepisivanje nota, vežbe iz ortografije, utvrđivanje naučenih ritmičkih etida, vežbe ravnomernog čitanja, utvrđivanje dobro naučenih primera za postavku melodike i ritma (pesme sa tekstom i primeri iz literature), eventualno, utvrđivanje onih melodijskih vežbi koje su obrađene na času.

TEORIJA MUZIKE

CILJ

Teorijsko objedinjavanje svih muzičkih pojmova i izraza, kao i povezivanje teorijske nastave sa solfeđom i nastavom instrumenta, odnosno pevanja.

ZADACI

- Upoznavanje muzičkih pojmova i pojava.

- Vladanje zakonitostima teorije muzike.

- Ostvarivanje funkcionalnih zadataka - sticanje brzine u shvatanju tonskih odnosa (lestvice, intervali i akordi).

- Vladanje muzičkom ortografijom.

IV razred

(1 čas nedeljno, 35 časova godišnje)

OPERATIVNI ZADACI

- Postavljanje i upoređivanje lestvica.

- Tonaliteti.

- Obrada intervala.

- Postavljanje akorada.

- Mnogostranost tonova.

- Pojmovi i definicije.

- Ornamenti.

GRADIVO

- Lestvice: sve durske i molske lestvice. Upoređivanje istoimenih tonaliteta, kao i paralelnih. Upoređivanje lestvica udaljenih za hromatski polustepen. Enharmonske lestvice.

- Intervali i akordi: obrtaji intervala, složeni intervali. Ispisivanje šifri osnovnih intervala. Obrtaji konsonantnih kvintakorada. Umanjeni i prekomerni kvintakord bez obrtaja. Konstrukcija ovih kvintakorada na istom tonu. Lestvični kvintakordi. Mnogostranost tonova. Mali durski septakord (ia dominanti) sa obrtajima. Umanjeni septakord na VII stupnju u molu sa razrešenjem i poluumanjeni u duru sa razrešenjem. Sve vrste septakorada.

- Pojmovi i definicije: proširivanje znanja osnovnim pojmovima i poznavanje novih termina iz oblasti tempa, artikulacije, agogike i ritma. Osnovni ukrasi i figure (ornamenti).

ISPITNI PROGRAM

1. Pismeni deo:

- šifre intervala i akorada.

- ispisivanje predznaka pojedinih lestvica.

- ispisivanje vrste intervala i akorada - princip testa.

2. Usmeni deo:

- izgradnja intervala i akorada.

- oznake za tempo, dinamiku, artikulaciju i agogiku.

PREPORUČENA LITERATURA

- Drobni i Vasiljević: Teorija muzike, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd.

- D. Despić: Teorija muzike, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd.

- M. Tajčević: Teorija muzike

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

U početnim razredima težište rada je na opismenjavanju učenika u okviru domaćih zadataka - prepisivanje primera iz udžbenika i imenovanje ispisanih nota i notnih zapisa po diktatu nastavnika (ovladavanje notnim pismom u violinskom i bas ključu, obeležavanje notnih trajanja i pauza kao i vrste takta). Redosled notnih tonova, izgovor solmizacijom i abecedom, uspešno je savladan kada učenici nižu sve tonove uzlazno i silazno od bilo kog početnog tona u sekundama, a zatim u tercama u obimu dve oktave. Iako se kvintakord teorijski obrađuje u drugom razredu, u prvom razredu je predviđena priprema kako bi se lakše usvojio kroz izgovor terci i trozvuka na glavnim stupnjevima obrađenih durskih lestvica (kadenca).

Osnovne pojmove nastavnik objašnjava primereno uzrastu učenika. U početnim razredima će to biti jednostavna objašnjenja, a potom će se usložnjavati zavisno od razvoja shvatanja učenika i metodske jedinice. Sve osnovne pojmove: stupanj, stepen, polustepen, predznaci, tetrahord, lestvica, trozvuk, kadenca, takt, taktica, tempo i drugo, trebalo bi ispisivati na tabli rečima i notnom slikom, a i pokazivati i odsvirati na instrumentu. Izgradnja tetrahorda od bilo kog osnovnog tona i pronalaženje polustepena izvanredna je vežba za shvatanje lestvica. Uviđanjem rasporeda celih stepena i polustepena u tetrahordu učenici su spremni za teorijsku izgradnju svih dijatonskih lestvica. Već u I razredu se može postaviti princip izgradnje durskih lestvica: na poznati gornji (dominantni) tetrahord Ce-dura dodavanjem naviše tetrahorda sa polustepenom na kraju niza dobija se Ge-dur lestvica (kvintni krug naviše) i suprotan smer - od toničnog tetrahorda Ce-dura spuštanjem još jednog tetrahorda sa istim rasporedom celih stepena i polustepena dobijamo Ef-dur (kvintni krug naniže). Hromatske promene osnovnih tonova događaju se u smeru kretanja - kod lestvica sa povisilicama u gornjem tetrahordu (vođica), a kod lestvica sa snizilicama u donjem tetrahordu (subdominanta).

Molske lestvice se postavljaju kao lestvice sa istim tonovima paralelnog dura. Radi očuvanja i daljeg učvršćivanja već prethodno postavljenih harmonskih funkcija (T-SD-D), u početnom razredu obrađivati kadencu harmonskog mola. Obradom svih vrsta molske lestvice utvrđuje se dominantni tetrahord abecednim izgovorom. Izgovaranjem svih tonova dominantnih tetrahorada molske lestvice ulazi se u oblast hromatike. Promenu u harmonskom molu objasniti harmonskim razlozima (durska dominanta), a u melodijskom molu melodijskim razlozima (eliminisanje prekomerne sekunde).

Kvintne krugove treba obraditi u III razredu kao i nizanje povisilica (poslednja povisilica - vođica) i snizilica (pretposlednja snizilica - ime tonaliteta). U kasnijim razredima upoređivati, teorijski i zvučno, istoimeni dur i mol, paralelne lestvice, lestvice udaljene za hromatski polustepen i enharmonske lestvice.

Preporučuju se pismena vežbanja: ispisivanje predznaka zadate lestvice u oba ključa, ispisivanje lestvičnog niza sa predzvucima ispred nota, prepoznavanje lestvice na osnovu ispisanog niza (ne uvek od prvog stupnja), upoređivanje lestvičnih tetrahorda, pronalaženje jednog tetrahorda u više lestvica i drugo.

Obrada intervala je predviđena takođe u početnim razredima. Najpre lestvični intervali, i to imenovanjem bez vrste, a kasnije se vrsta intervala povezuje sa određenim mestom u lestvici (na primer: velike terce na glavnim stupnjevima u duru). Veoma je važno postavljanje intervala u linijski sistem i njegovo brzo prepoznavanje. Izgradnja intervala, imenovanje abecedom, ispisivanje intervala i korišćenje šifri vežbaju se usmenim i pismenim putem. Obrtaje intervala, takođe, treba vežbati usmeno i pismeno, a kasnije definisati ove pojmove. Intervale sekstu i septimu teorijski postavljamo kao obrtaj odgovarajućih intervala. Umanjene i prekomerne intervale prikazujemo sa razrešenjem; u školi za osnovno muzičko obrazovanje prikazujemo prekomernu kvartu i umanjenu kvintu i njihovo pronalaženje u tonalitetu.

Lestvične kvintakorde, koji se ispevavaju u melodici, trebalo bi vežbati i usmenim izgovorom (sa povećanjem brzine izgovora). Kada se obrade vrste kvintakorda, vežbati izgradnju durskog i molskog kvintakorda od istog tona (usmeno i pismeno vežbanje, a i vežbanje na instrumentu). Može se teorijski postaviti u umanjeni i prekomerni kvintakord jer upoređivanjem sa durom i molom ova postavka nije teška učenicima. Svaki kvintakord se izgovara i u svojim obrtajima, u nizu - kvintakord, sekstakord, kvartsekstakord (na ovaj način učenici klavirskog odseka sviraju trozvuk od prve godine). Svesnim prihvatanjem da jedan ton može biti osnovni ton, terca ili kvinta različitih kvintakorada uvodimo učenike u harmonsko mišljenje - usmena i pismena vežbanja izgradnje od istog tona, naviše i naniže, kvintakorda, sekstakarda i kvartsekstakorda.

Septakordi se lako usvajaju nakon usmenih i pismenih vežbanja za terce i kvintakorde. MD7 oe vezuje za dominantu dura i mola. Predstavljanjem dominantnog septakorda u linijskom sistemu ukazati na položaj tonike, podjednako udaljene od najnižeg i najvišeg tona. Vežbanje izgradnje dominantnog septakorda i njegovih obrtaja je usmeno, pismeno i na klaviru sa razrešenjem u odgovarajući tonični trozvuk. Isti postupak se koristi kod umanjenog i poluumanjenog septakorda. Ostale septakorde takođe postavljamo u tonalitet i vežbamo bržu i tačniju izgradnju. Hromatskim promenama pojedinih tonova u duru (mol-duru) i molu (harmonski i melodijski mol) ukazujemo i na promenu u vrsti septakorda, kao i kvintakorda.

U radu sa učenicima sve oznake za tempo, dinamiku, artikulaciju i agogiku trebalo bi primenjivati od prve naučene pesme. Učenje ovih oznaka, sa italijanskim nazivima, bez muzičkog sadržaja ne omogućava učenicima da upoznaju karakter kompozicije. Postupno usvajanje ovih termina, uz adekvatan prevod, pomoći će učenicima da na odgovarajući način interpretiraju i prepoznaju muzički sadržaj.

1.3. DVOGODIŠNJE MUZIČKO OBRAZOVANJE I VASPITANJE

SOLO PEVANJE

CILJ

Osposobljavanje učenika za bavljenje muzikom na nivou osnovnoškolskog znanja i za nastavak školovanja u srednjoj muzičkoj školi.

ZADACI

- Razvijanje zainteresovanosti za širenje vokalnog potencijala.

- Razvijanje navika slušanja vokalne umetničke muzike.

- Pozitivno doživljavanje i vrednovanje nastave solo pevanja.

I ciklus

I razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

OPERATIVNI ZADACI

1. Upoznavanje sa pevačkim aparatom - važnost mehanizama koji učestvuju u formiranju tona:

- Delovi vokalnog aparata.

- Funkcija dijafragme.

- Razumevanje značaja rezonatora.

- Razumevanje položaja glasnica i njihovog značaja.

- Formiranje tona.

2. Upoznavanje pravilnog disanja, vežbi disanja i pravilnog pevačkog stava:

- Razlikovanje pravilnog i nepravilnog disanja.

- Vežbe disanja.

- Razumevanje važnosti svakodnevnog vežbanja daha.

- Pravilno držanje tela.

3. Upoznavanje sa pravilnim emitovanjem tona kroz lake tehničke vežbe:

- Razlikovanje pravilne od nepravilne emisije tona.

- Razumevanje važnosti pravilnog govora.

- Razumevanje važnosti impostiranog pevanja.

- Pevanje lakih tehničkih vežbi kroz promenu vokala.

- Pevanje lakih vokaliza.

- Pevanje lakih kompozicija starih majstora i lakih solo pesma.

TEHNIČKE VEŽBE, VOKALIZE

- Konkone, Abt, Vakai, Panovka.

LITERATURA

- R. Tirnanić: Pesme italijanskih kompozitora, izbor.

- Lakše kompozicije italijanskih autora (Kačinija, Kaldare, Skarlatija) i druga dela iste težine po izboru nastavnika.

- B. Cvejić: Pesme za mlade pevače, izbor

- Šubert, Šuman i drugi, pesme koje odgovaraju uzrastu i tehničkim mogućnostima učenika, po izboru nastavnika.

- Male kompozicije velikih majstora.

OBAVEZNI MINIMUM PROGRAMA

- šest vokaliza;

- četiri pesme starih majstora;

- dve lakše pesme.

SMOTRA (na kraju školske godine)

1. Dve vokalize - jedna sa tekstom i jedna bez teksta;

2. Jedna pesma starog majstora;

Program se izvodi napamet.

II ciklus

II razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

OPERATIVNI ZADACI

- Dalji rad na vežbama za pravilno disanje.

- Rad na usavršavanju pravilne emisije tona.

- Usavršavanje pravilnog izgovora.

- Pevanje lakih tehničkih vežbi kroz promenu vokala.

- Pevanje lakih vokaliza.

- Pevanje kompozicija starih majstora i lakših solo pesama.

TEHNIČKE VEŽBE - VOKALIZE

- Konkone, Abt, Vakai, Litgen, Zajdler, Mirzojeva, Panovka.

LITERATURA

- Lakše arije starih majstora.

- Lakše pesme klasičara i romantičara (Hajdn, Mocart, Betoven, Mendelson, Šubert, Šuman, Vekerlin i drugi).

- Lakše pesme srpskih i slovenskih autora kao i obrade narodnih pesama (Đorđević, Konjović, Bajić, Jenko, Hristić, Z. Jovanović, Glinka, Dargomižski, Prebanda i drugi), odgovarajuće težine po izboru nastavnika.

OBAVEZNI MINIMUM PROGRAMA

- šest vokaliza;

- četiri pesme starih majstora;

- dve pesme klasičara ili romantičara;

- dve pesme srpskih ili slovenskih kompozitora.

JAVNI NASTUPI

- obavezna dva javna nastupa tokom školske godine.

ISPITNI PROGRAM

1. Jedna vokaliza;

2. Jedna arija starog majstora;

3. Jedna pesma po slobodnom izboru (klasičar, romantičar, srpski ili slovenski autor).

Ispitni program se izvodi napamet.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Na prijemnom ispitu kandidati moraju pokazati zdrav glasovni materijal, čistu intonaciju, muzičku memoriju, posedovanje ritma.

U zavisnosti od napredovanja učenika u vokalnoj tehnici, kad god je moguće obrađivati i dela domaćih kompozitora.

Pri savladavanju vokalne tehnike trebalo bi prednosti dati onim metodama koje se u svojim osnovnim načelima oslanjaju na italijanski belkanto.

U nastavi solo pevanja treba uvek težiti da učenici ostvaruju sadržaj programa prema svojim sposobnostima, počevši od tehničkih vežbi - vokaliza, pa prema složenijim delima vokalne literature. U tim zahtevima, praksa je pokazala, da je bolje ići i nešto malo ispod optimalnih mogućnosti učenika, nego ih opteretiti preteškim delima u daljem savladavanju vokalne tehnike.

UPOREDNI KLAVIR

(1 čas nedeljno, 35 godišnje)

CILJ

Osposobljavanje učenika za bavljenje muzikom na nivou osnovnoškolskog znanja i za nastavak školovanja u srednjoj muzičkoj školi.

ZADACI

- Razvijanje ljubavi i interesovanja prema klaviru i umetničkoj muzici.

- Ostvarivanje dobrog kontakta sa instrumentom.

- Jednostavnije i brže dolaženje do kvalitetnog tona.

- Prepoznavanje registara na klaviru.

- Pravilno interpretiranje notnog teksta, odgovarajuće težine, u violinskom i bas ključu.

- Usvajanje osnovnih notnih vrednosti i osnovnih ritmičkih motiva.

- Prepoznavanje motiva, fraze, rečenice, muzičke misli.

- Razlikovanje dinamičkih termina.

- Razlikovanje elemenata artikulacije.

- Korišćenje pravilnog prstoreda.

- Prepoznavanje osnova ornamentike.

- Razumevanje zakonitosti metrike.

- Poznavanje osnovnih tempa i oznaka za agogiku.

- Savladavanje oznaka za pedal.

- Razlikovanje vrste osnovnih udara: stakato, legato, portato, tenuto, non legato.

- Ujednačeno izvođenje niza tonova u različitim tempima, podjednako u obe ruke.

- Usvajanje osnove izvođenja intervala i akorada u nizu, kao i repeticije i skokova.

- Razvoj sposobnosti da se odredi karakter melodije.

- Usvajanje osnovne tehnike polifonije.

- Osposobljavanje učenika da sam sebe prati na klaviru dok peva.

I ciklus

I razred

(1 čas nedeljno, 35 časova godišnje)

OPERATIVNI ZADACI

- Upoznavanje sa instrumentom, pravilan položaj za klavirom i prirodna postavka ruku.

- Usvajanje osnova notnog pisma i muzičke terminologije.

- Ovladavanje elementima tehnike sviranja.

- Upoznavanje sa elementima muzičke forme u cilju sadržajnog izražavanja.

- Osposobljavanje učenika za samokontrolu zvuka.

- Osamostaljivanje za korepeticiju.

LESTVICE

- Durske lestvice u četvrtinama u obimu jedne oktave, najmanje tri.

- Durski trozvuci razloženo i istovremeno: osnovni oblik i dva obrtaja, troglasno u četvrtinama.

LITERATURA

- Škole za klavir: Jela Kršić, Bajer, Nikolajev (jedna od njih)

- Divernoa: Osnovne vežbe za klavir, op. 176 - izbor

- Izbor lakih kompozicija (Prosveta, Beograd)

- Rauli: Op. 36 i op. 37

- Zbirka Naši kompozitori za mlade pijaniste

- Svi navedeni komadi iz početnih škola za klavir (Nikolajev, Kršić, Petrović)

- V. Milanković: Dečje priče, 25 minijatura za I i II razred

- Druge kompozicije odgovarajuće težine.

OBAVEZNI MINIMUM PROGRAMA

- lestvice i trozvuci po programu;

- najmanje pedeset kompozicija iz navedenog programa.

SMOTRA (kraj I polugodišta)

- jedna lestvica;

- jedna etida.

SMOTRA (kraj školske godine)

1. Tri kompozicije različitog karaktera po slobodnom izboru.

II ciklus

II razred

(1 čas nedeljno, 35 časova godišnje)

OPERATIVNI ZADACI

- Ovladavanje pojmovima muzičke forme: motiv, dvotakt, četvorotakt, rečenica, dvodelna i trodelna pesma, sonatni oblik, rondo.

- Usvajanje fraziranja kao osnove muzičkog mišljenja.

- Razvoj sposobnosti da se vizuelna predstava sprovede u audio predstavu (ostvarenje).

- Razumevanje značenja nijanse u zvuku.

- Pravilno slušanje svog izvođenja.

- Razvoj kritičkog mišljenja o trenutnoj realizaciji muzičke misli.

- Razvoj sposobnosti da se uočavaju greške.

- Uočavanje razlike odnosa leve i desne ruke.

- Shvatanje važnosti melodije u odnosu na pratnju.

LESTVICE

- Durske lestvice u osminama u obimu dve oktave, najmanje tri koje nisu rađene u I razredu.

- Molske lestvice u četvrtinama u obimu jedne oktave, najmanje dve.

- Trozvuci u četvrtinama razloženo i istovremeno u obimu dve oktave - završetak sekstakordom.

LITERATURA

- Jela Kršić: Klavirska čitanka

- Divernoa: Osnovne vežbe za klavir, op. 176

- Lemoan: Dečje etide op. 37

- J. S. Bah: Male kompozicije

- Hendl: Izbor kompozicija, redakcija Jele Kršić

- Izbor sonatina I i II deo

- Vera Milanković: Dečje priče, 25 minijatura za I i II razred

- M. Tajčević: Za male

- Šuman: Album za mlade, op. 68, izbor

- Majkapar: op. 16, 24 lake kompozicije

- Džilok: Prelidi u romantičnom stilu (teži).

OBAVEZNI MINIMUM PROGRAMA

- lestvice i trozvuci po programu;

- osam kompozicija različitog karaktera od čega 4 etide;

- dve polifone kompozicije;

- jedna cela sonatina.

SMOTRA (kraj I polugodišta)

- jedna lestvica.

- jedna etida.

ISPITNI PROGRAM

1. Jedna lestvica;

2. Jedna polifona kompozicija;

3. Jedan stav sonatine;

4. Jedan komad po izboru.

Ispitni program se svira napamet.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Na prvim časovima učenika treba upoznati sa kratkim istorijskim razvojem instrumenta, načinom funkcionisanja mehanizma i sastavnim delovima klavira. Učenika treba pravilno postaviti za instrument vodeći računa o udaljenosti i visini klavirske stolice u odnosu na instrument.

Neposredan kontakt počinje postavkom ruke na klavijaturu i izvođenjem prvih tonova "portamento" načinom sviranja, svakom rukom posebno. Učenik postepeno upoznaje klavijaturu i notno pismo.

Razvijanje unutrašnjeg sluha kod učenika je veoma važan zadatak i korisno je nalaženje melodija po sluhu.

Svaki novi zadatak potrebno je ostvariti na visoko profesionalnom nivou, poštujući individualna svojstva svakog učenika, intelektualne potencijale, motivisanost za samostalni rad, uz jasno postavljene zahteve. Uporedo raditi na tehničkom i muzičkom razvoju učenika i razvijati njegove slabije strane.

U radu sa učenicima voditi računa o različitim mogućnostima učenika u zavisnosti od njihovog talenta. Svako delo treba najpre pravilno pročitati, objasniti, analizirati sa svih strana i postaviti visoke umetničke zahteve. Dobro pripremljen učenik sa većom sigurnošću i ličnim zadovoljstvom izlazi na javno izvođenje. Pedagog treba da odabere program prema mogućnostima svakog učenika. Međusobno poverenje i poštovanje ličnosti i atmosfera saradnje na času doprinose pravilnom i uspešnom razvijanju svih potencijala koje učenik poseduje.

Osnovni cilj učenja uporednog klavira za učenike solo pevanja je njihovo osposobljavanje za samostalno praćenje i analiziranje ne samo oblika kompozicije koju savlađuju, nego i za prepoznavanje stila sa svim njegovim karakteristikama. Takođe je neophodno da učenik, radeći na klavirskoj kompoziciji, ume da prepozna osnovne harmonske tokove, modulacije, polifoniju i druge muzičke elemente, što će mu samo pomoći da lakše savlada i razume repertoar solo pevanja.

TEORETSKI PREDMETI

(solfeđo, teorija muzike)

SOLFEĐO

CILJ

Razvijanje muzikalnosti i pismenosti kroz prožimanje vaspitnog i obrazovnog procesa.

ZADACI

- Razvijanje muzičkih sposobnosti (muzičke memorije, sposobnosti praćenja melodijskog, polifonog i harmonskog toka).

- Razvoj čitanja, pisanja i shvatanja muzike i muzičkog pisma sa razvojem muzičkog mišljenja.

- Usađivanje zvučnih predstava i njihovo vezivanje sa slikom, odnosno slike sa zvukom kroz sticanje znanja i veština (melodika, ritam, diktati).

- Upoznavanje muzičke literature, interpretacije i osnovnih elemenata muzičkih stilova.

- Osamostaljivanje učenika i razvoj njihovih kreativnih sposobnosti.

I ciklus

I razred

(3 časa nedeljno, 105 časova godišnje)

OPERATIVNI ZADACI

MELODIKA

- Tonaliteti: Ce-dur, a-mol, ce-mol, Ge-dur, Ef-dur. Obrada mutacija Ce-dur, ce-mol.

- Transponovanje motiva toničnih kvintakorada u paralelne molske tonalitete a, e, de-mol. Kadence.

- Priprema: pevanje durskih i molskih kvintakorada na osnovnim tonovima u obrađenim tonalitetima.

- Obrada vokalize i solo pesme.

- Pevanje lestvica u paralelnim tercama. Pevanje 10 srpskih narodnih pesama i 5 kanona.

RITAM

- Taktiranje i brojanje. Mere: 2/4, 3/4, 4/4, 3/8 i 6/8.

- Notne vrednosti od cele do šesnaestine note. Dvodelna i četvorodelna podela ritmičke jedinice (osnovne figure), sinkopa-kontrtan i triola.

- Manuelna reprodukcija.

- Ravnomerno i ritmičko čitanje u violinskom i bas ključu.

- Ritmičko čitanje instruktivnih primera na utvrđenim pozicijama solmizacionih slogova i obrada primera iz literature sa označenim tempom, agogikom, dinamikom i artikulacijom. Tempa: Moderato, Andante, Allegro, Vivo, Adagio.

OPAŽANJE - INTONIRANJE - DIKTATI

- Opažanje i intoniranje u obrađenim tonalitetima.

- Opažanje i intoniranje štimova.

- Opažanje i intoniranje durskog i molskog kvintakorda. Prepoznavanje ispisanih melodijskih i ritmičkih motiva i njihovo izvođenje i pismeni ritmički diktat i usmeni melodijsko-ritmički diktat.

SMOTRA (na kraju školske godine)

1. Pismeni deo: test iz teorije, lestvice, intervali i konsonantni kvintakordi.

2. Usmeni deo: melodijska vežba (dijatonska, pređeni tonaliteti i parlato bas ključ).

II ciklus

II razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

OPERATIVNI ZADACI

MELODIKA

- Obnavljanje i utvrđivanje tonaliteta iz I razreda. Obrada: De-dur, de-mol, Ef-dur, ef-mol, a-mol, A-dur, Ge-dur, ge-mol, Be-dur, e-mol, E-dur, cis-mol i svi ostali tonaliteti do četiri predznaka. Obrada 10 srpskih narodnih pesama.

- Tehnički deo: pevanje svih lestvica do 7 predznaka. Sekundno i tercno kretanje. Pevanje toničnih kvintakorada, kadenci i štimova.

- Dvoglasno pevanje kratkih motiva i primera iz literature. Obrada kanona i pevanje narodnih pesama u dva glasa.

RITAM

- Metričke vrste 2/2, 3/2, 9/8, 6/4, 6/16. A od narodnih ritmova 5/8, 7/8 i 9/8 preko pevanja narodnih pesama.

- Ritmičke figure: triola u sukobu sa punktiranom figurom.

- Manuelna reprodukcija.

- Teže figure četvorodelne podele, pauze i lukovi. Podela trodela u taktu 6/8, sićilijana i tirana.

- Ostale ritmičke figure samo informativno.

OPAŽANJE - INTONIRANJE - DIKTATI

- Opažanje i zapisivanje tonova, intoniranje melodijskih motiva.

- Opažanje i intoniranje intervala svih kvintakorada obrtaja durskog i molskog, dominantnog i umanjenog septakorda sa razrešenjem.

- Opažanje i intoniranje štimova.

- Opažanje apsolutnih visina a1-de2 i od e1-a1.

- Pismeni ritmički diktat, a usmeni melodijsko-ritmički diktat.

ISPITNI PROGRAM

1. Pismeni deo: melodijski diktat do dva predznaka.

2. Usmeni deo:

- melodijski primer do tri predznaka;

- parlato - bas i violinski ključ.

LITERATURA

- Pandurović, Aleksandrović i Jelić: Solfeđo za I i II razred četvorogodišnje i I razred dvogodišnje osnovne muzičke škole, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd.

- Aleksandrović i Jelić, Solfeđo za III razred četvorogodišnje i II razred dvogodišnje osnovne muzičke škole, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Osnovni didaktičko-metodički postupci obuhvataju razvijanje zvučnih predstava s notnom slikom, kako za oblast melodike, tako i za oblast ritma. Ovim se nastavnim smerom usklađuje rad na diktatima s pevanjem i ritmičkim čitanjem. Zvučne predstave su, po pravilu, melodijski primeri (pesme sa tekstom i primeri iz literature), melodijski motivi (za transponovanje, radi učvršćivanja skokova u pojedine stupnjeve; za pevanje uvek u originalnom tonalitetu radi postavljanja boje tonaliteta i za postavljanje metričkih vrsta i ritmičkih figura) i, tek na trećem mestu, lestvični nizovi (raspevavanje učenika, širenje obima glasa, upoznavanje lestvica). Primeri se obrađuju po sluhu, u početnim razredima ili iz notnog teksta, naravno uz pomoć nastavnika, a i pevanjem solmizacionim slogovima uz taktiranje. Svaka nova nastavna oblast praćena je navedenim postupcima koji se potom prenose na opažanje pojedinačnih i više tonova, ritmičkih figura, metričkih vrsta i usmenih melodijsko-ritmičkih diktata.

Ostali predmeti kao teorija muzike (videti u didaktičko-metodičkim uputstvima za ovaj predmet), opažanje, intoniranje sa diktatom usko se povezuju sa nastavnim gradivom iz melodike i ritma, naročito u prva dva razreda. Za sve godišnje ispite, šestogodišnjeg četvorogodišnjeg i dvogodišnjeg obrazovanja ispitne vežbe i zadatke ne piše predmetni nastavnik, već su istovetne za sve učenike i zadaje ih aktiv nastavnika solfeđa.

Prilikom planiranja nastave za celu godinu, polugodište i tromesečje treba predvideti vreme za obnavljanje već obrađenih metodskih jedinica, kao i njihovo dalje razrađivanje. Posle određenja kada će se pripremati i postaviti jedan tonalitet treba imati u vidu to da se u poslednja dva meseca školske godine ne postavljaju nove lestvice. To isto važi i za ritmičke postavke jer i za melodiku i za ritam potrebno je određeno vreme kako bi se zvučne predstave usvojile i nadogradile novim zahtevima (više skokova, teži zahtevi za ritmičko čitanje, primena vokalne i instrumentalne literature iz gradiva tog razreda, pismeni diktati, pevanje primera sa lista) - a radi pripremanja učenika za što samostalnije izvođenje i opažanje muzičkog toka.

Kada se u okviru metodske jedinice planira novo gradivo iz ritma, treba koristiti pevanje u već poznatom tonalitetu, a kada je postavka nove lestvice, treba koristiti poznate ritmičke figure i metričke vrste. Novo gradivo uvek prati - posle postavke - rad na prepoznavanju, kao najelementarnijem vidu učenja. Pismeni diktati i pevanje sa lista (bez prethodne pripreme) slede kasnije, na drugim časovima, kao i prilikom obnavljanja prethodnih postavki, ali sa većim zahtevima. Time se garantuje postojanje koncentričnih krugova, poznatih u svim pedagoškim disciplinama u školama opšteg obrazovanja.

OPAŽANJE - INTONIRANJE - DIKTATI

Prepoznavanjem više tonova (uz primenu ritmičkih diktata) vodi ka uspešnim usmenim i pismenim diktatima, a prepoznavanje akorada u razvijanje harmonskog sluha.

Usmene diktate (melodijske i ritmičke) učenici izvode grupno i pojedinačno, naročito neposredno posle učinjene greške u pevanju ili pisanju diktata. Pevanjem diktiranog motiva učenici razvijaju memoriju, a ona se dalje usavršava tehnikom rada na samodiktatu (zapisivanje naučene pesme ili pevanje melodijskog primera sa table i njegovog zapisivanja posle brisanja).

Intoniranje tonova prema usmenom diktatu nastavnika treba da se izbegava (osim kada se priprema neki detalj). Treba koristiti notnu sliku - tabulator jer se tako više vezuje zvuk sa notnom slikom. Intoniranje intervala i akorada treba što više vezivati za tonalitet, odnosno lestvicu koja se tada obrađuje u melodici. Intoniranje i opažanje akorada, dakle, ima za oslonac kadencu, kao i odnos trozvuka na glavnim stupnjevima. Kao dopuna ovih postupaka intoniraju se akordi i od slobodnih datih tonova, ali uvek sa imenovanjem tonova.

Ritmički diktati i zapisivanje pojedinačnih tonskih visina prethode svakoj pojavi melodijsko-ritmičkih diktata.

Opažanje apsolutnih visina, oblast koja je, kao nova, uvedena prilikom koncipiranja prethodnih Nastavnih planova i programa, planirana je da se radi od II razreda. Dakle, uvežbati opažanje svih hromatskih tonova od V do I stupnja a-mola i de-mola, s tim da se opaženi tonovi ne pevaju već se izgovaraju abecedom, ili zapisuju. Dalji razvoj se prenosi u srednju školu s tendencijom proširivanja registra i ubrzavanja diktiranja, ali sa obaveznom pauzom između svake tonske visine. Ovim se ubrzava rad na melodici i diktatima.

Novinu u melodici predstavlja savlađivanje lestvica u nekoliko etapa. Priprema tonaliteta, u početnim razredima, izvodi se učenjem pesme po sluhu, učenjem iste solmizacijom, opažanjem diktiranih tonova sličnih kretanju melodije u pesmi (po uzoru na mnoge strane škole), prikazivanjem i teorijskim tumačenjem lestvice.

Postavka podrazumeva obnavljanje naučene pesme, utvrđivanje lestvice abecednim izgovorom u sekundama i tercama, izgovorom toničnog trozvuka i kadence, prepoznavanjem motiva, pevanjem instruktivnih vežbi i lakših primera iz literature i savlađivanjem jednog kanona. Opažanje tonova i kasnije intervala i akorada iz kadenca, pevanje težih primera iz literature i dvoglasnih primera odvija se u obliku obnavljanja tonaliteta obično sledeće godine. Tada se utvrđuju naročito tonovi subdominantne funkcije, ali i ostali teži skokovi. Ova faza obrade tonaliteta praćena je pisanim diktatima, dok je prethodna bazirana na usmenim diktatima, od pismenih je traženo zapisivanje samo pojedinačnih tonova i više tonova.

U dvogodišnjoj školi, za razliku od šestogodišnje i četvorogodišnje, priprema i postavka slede neposredno jedna iza druge. One lestvice koje imaju veliki broj predznaka ("upoznaju") savlađuju se teorijski, izvode se pevanjem lestvica i kadence i ilustruju se primerom iz literature (Cis-dur na primer).

Ritam je izražen u sadržajima programa kroz postavljanje ritmičkih figura i metričkih vrsta. Ove postavke, kao i u melodici, prati korišćenje odgovarajućih primera pesama sa tekstom ili iz literature. Nastavnik svojim izvođenjem postavlja zvučne predstave (figure, vrste), a učenici uče primere napamet i koriste ih za dalju postavku ritma. Ona se odvija na sledeći način: prepoznavanje motiva, izvođenje kratkih ritmičkih motiva sa novim gradivom, učenje ritmičkih primera bez tonskih visina, savlađivanje ritmičkih etida - parlato uz pomoć nastavnika radi pravilnog akcentovanja, ispitivanje naučenog gradiva, samostalno izvođenje novih zadataka sa sličnim sadržajem, pismeni diktati i čitanje primera iz vokalne i instrumentalne literature.

Opažanje vrsta takta stalno prati rad na ritmu i prenosi se na zapisivanje ritmičkih okosnica naših narodnih pesama i igara.

Pre rada na parlatu, ali i kasnije (vežbe sa promenom ključa), koristi se čitanje u jednakom trajanju ispisanih nota, sa ili bez obeležene metričke vrste. Ravnomernim čitanjem učenici savlađuju kontinuirano praćenje notnog teksta sa obeleženim tempom a time i tehniku čitanja literature koju sviraju, odnosno pevaju (bez vraćanja kod učinjene greške).

Etide za ritmično čitanje ne smeju da liče na ritmičke zadatke ispisane na jednoj liniji jer su opterećene drugim problemima (tempo, karakter, fraziranje, akcentovanje i dr.). Poželjno je obraditi manji broj zadataka i savladati ih, nego na svakom času iščitavati nove vežbe neprirodnog sadržaja, kakav se ne nalazi u umetničkoj muzici.

Neprihvatljivo je davati domaće zadatke koji se odnose na pevanje melodijskih vežbi iz udžbenika jer je to najnegativniji postupak, koji negira opravdanost nastave solfeđa. Njih će učenici vežbati svirajući na svom instrumentu.

TEORIJA MUZIKE

CILJ

Teorijsko objedinjavanje svih muzičkih pojmova i izraza, kao i povezivanje teorijske nastave sa solfeđom i nastavom instrumenta, odnosno pevanja.

ZADACI

- Upoznavanje muzičkih pojmova i pojava.

- Vladanje zakonitostima teorije muzike.

- Ostvarivanje funkcionalnih zadataka - sticanje brzine u shvatanju tonskih odnosa lestvice, intervali i akordi).

- Vladanje muzičkom ortografijom.

II razred

(1 čas nedeljno, 35 časova godišnje)

OPERATIVNI ZADACI

- Postavljanje i upoređivanje lestvica.

- Tonaliteti.

- Obrada intervala.

- Postavljanje akorada.

- Mnogostranost tonova.

- Pojmovi i definicije.

- Ornamenti.

GRADIVO

- Lestvice: sve durske i molske lestvice. Upoređivanje istoimenih tonaliteta, kao i paralelnih. Upoređivanje lestvica udaljenih za hromatski polustepen. Enharmonske lestvice.

- Pojmovi i definicije: proširivanje znanja osnovnim pojmovima i poznavanje novih termina iz oblasti tempa, artikulacije, agogike i ritma. Osnovni ukrasi i figure (ornamenti).

ISPITNI PROGRAM

1. Pismeni deo:

- šifre intervala i akorada;

- ispisivanje predznaka pojedinih lestvica;

- ispisivanje vrste intervala i akorada - princip testa.

2. Usmeni deo:

- izgradnja intervala i akorada;

- oznake za tempo, dinamiku, artikulaciju i agogiku.

LITERATURA

- Drobni i Vasiljević: Teorija muzike, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd.

- D. Despić: Teorija muzike, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd

- M. Tajčević: Teorija muzike

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

U početnim razredima težište rada je na opismenjavanju učenika u okviru domaćih zadataka, prepisivanje primera iz udžbenika i imenovanje ispisanih nota i notnih zapisa, po diktatu nastavnika, dakle, ovladavanje notnim pismom u violinskom i bas ključu (obeležavanje notnih trajanja i pauza, vrste takta). Redosled notnih tonova, izgovor solmizacijom i abecedom, uspešno je savladan kada učenici nižu sve tonove uzlazno i silazno od bilo kog početnog tona u sekundama, a zatim u tercama u obimu dve oktave. Iako se kvintakord teorijski obrađuje u drugom razredu, u prvom razredu je predviđena priprema kako bi se lakše usvojio kroz izgovor terci i trozvuka na glavnim stupnjevima obrađenih durskih lestvica (kadenca).

Sve osnovne pojmove: stupanj, stepen, polustepen, predznaci, tetrahord, lestvica, trozvuk, kadenca, takt, taktica, tempo i drugo trebalo bi ispisivati na tabli rečima i notnom slikom, a i pokazivati i odsvirati na instrumentu. Izgradnja tetrahorda od bilo kog osnovnog tona i pronalaženje polustepena izvanredna je vežba za shvatanje lestvica. Uviđanjem rasporeda celih stepena i polustepena u tetrahordu učenici su spremni za teorijsku izgradnju svih dijatonskih lestvica.

Molske lestvice se postavljaju kao lestvice sa istim tonovima paralelnog dura. Radi očuvanja i daljeg učvršćivanja već prethodno postavljenih harmonskih funkcija (T-SD-D), odmah treba obrađivati i kadencu harmonskog mola. Obradama svih vrsta molske lestvice utvrđuje se dominantni tetrahord abecednim izgovorom, a što je uvod u opažanje apsolutnih visina. Izgovaranjem svih tonova dominantnih tetrahorada molske lestvice ulazi se u oblast hromatike. Promenu u harmonskom molu objasniti harmonskim razlozima (durska dominanta), a u melodijskom molu melodijskim razlozima (eliminisanje prekomerne sekunde).

Kvintne krugove, kao i nizanje povisilica (poslednja povisilica - vođica) i snizilica (pretposlednja snizilica - ime tonaliteta) treba, za razliku od šestogodišnje i dvogodišnje škole, obraditi u ovom razredu, a u kasnijim razredima - u srednjoj školi - upoređivati, teorijski i zvučno, istoimeni dur i mol, paralelne lestvice, lestvice udaljene za hromatski polustepen i enharmonske lestvice.

Preporučuju se pismena vežbanja: ispisivanje predznaka zadate lestvice u oba ključa, ispisivanje lestvičnog niza sa predzvacima ispred nota, prepoznavanje lestvice na osnovu ispisanog niza (ne uvek od prvog stupnja), upoređivanje lestvičnih tetrahorda, pronalaženje jednog tetrahorda u više lestvica i drugo.

Obrada intervala takođe je predviđena. Najpre lestvični intervali, i to imenovanjem bez vrste, a kasnije se vrsta intervala povezuje sa određenim mestom u lestvici (na primer: velike terce na glavnim stupnjevima u duru). Veoma je važno postavljanje intervala u linijski sistem i njegovo brzo prepoznavanje. Izgradnja intervala, imenovanje abecedom, ispisivanje intervala i korišćenje šifri vežbaju se usmenim i pismenim putem. Obrtaje intervala, takođe, treba vežbati usmeno i pismeno, a kasnije definisati ove pojmove. Intervale sekstu i septimu teorijski postavljamo kao obrtaj odgovarajućih intervala. Umanjene i prekomerne intervale prikazujemo sa razrešenjem; u školi za osnovno muzičko obrazovanje prikazujemo prekomernu kvartu i umanjenu kvintu i njihovo pronalaženje u tonalitetu.

Lestvične kvintakorde, koji se ispevavaju u melodici, trebalo bi vežbati i usmenim izgovorom (sa povećanjem brzine izgovora). Kada se obrade vrste kvintakorada, vežbati izgradnju durskog i molskog kvintakorda od istog tona (usmeno i pismeno vežbanje, a i vežbanje na instrumentu). Može se teorijski postaviti u umanjeni i prekomerni kvintakord jer upoređivanjem sa durom i molom ova postavka nije teška učenicima. Svaki kvintakord se izgovara i u svojim obrtajima, u nizu - kvintakord, sekstakord, kvartsekstakord (na ovaj način učenici klavirskog odseka sviraju trozvuk od prve godine). Svesnim prihvatanjem da jedan ton može biti osnovni ton, terca ili kvinta različitih kvintakorada uvodimo učenike u harmonsko mišljenje - usmena i pismena vežbanja izgradnje od istog tona, naviše i naniže, kvintakorda, sekstakorda i kvartsekstakorda.

Septakordi se lako usvajaju nakon usmenih i pismenih vežbanja za terce i "kvintakorde", MD7 se vezuje za dominantu dura i mola. Predstavljanjem dominantnog septakorda u linijskom sistemu ukazati na položaj tonike, podjednako udaljene od najnižeg i najvišeg tona. Vežbanje izgradnje dominantnog septakorda i njegovih obrtaja je usmeno, pismeno i na klaviru sa razrešenjem u odgovarajući tonični trozvuk. Isti postupak se koristi kod umanjenog i poluumanjenog septakorda. Ostale septakorde takođe postavljamo u tonalitet i vežbamo bržu i tačniju izgradnju. Hromatskim promenama pojedinih tonova u duru (mol-duru) i molu (harmonski i melodijski mol) ukazujemo i na promenu u vrsti septakorda, kao i kvintakorda.

1.4. ORKESTAR, HOR I KAMERNA MUZIKA

CILJEVI

- Animirati i osposobiti učenika za grupno muziciranje.

- Usaglasiti individualno izvođenje sa potrebama grupnog.

- Usaglasiti intonaciju i artikulaciju svih učenika u svim vidovima grupnog muziciranja.

- Razvijati percepciju slušanja ostalih članova.

- Razvijati želju za uspehom i radom u grupnom muziciranju.

ZADACI

- Osposobljavanje za dalje muziciranje.

- Usaglašavanje individualnog sa grupnim muziciranjem.

- Usaglašavanje intonacije i artikulacije sa ostalim članovima u grupnom radu.

- Razvijanje intonacije i artikulacije u skladu sa ostalim članovima u grupnom radu i slušanje drugih.

- Osposobljavanje za dalji rad i školovanje u okviru nastave grupnog muziciranja.

ORKESTAR: obavezan je za učenike IV, V, i VI razreda šestogodišnjeg i III i IV razreda četvorogodišnjeg osnovnog muzičkog obrazovanja i vaspitanja.

HOR: nastava hora obavezna je za učenike IV, V, i VI razreda klavira, kao i za one učenike koji nisu uključeni u rad orkestra ili kamerne muzike.

KAMERNA MUZIKA: nastava kamerne muzike obavezna je za učenike IV, V, i VI razreda šestogodišnjeg i III i IV razreda četvorogodišnjeg osnovnog muzičkog obrazovanja i vaspitanja koji nisu uključeni u rad orkestra ili hora. Organizuje se u grupama od tri učenika.

ORKESTAR

- U školi se formira gudački orkestar prema mogućnostima. Ukoliko nema učenika koji sviraju violu, mogu ih zameniti učenici koji sviraju deonicu treće violine. Rad sa gudačima treba da obuhvati usklađivanje prstoreda, poteza i položaja gudala.

- Duvački orkestar se formira samostalno, ukoliko škola ima dovoljan broj učenika, ili se može priključiti gudačkom orkestru.

- Rad sa orkestrom obuhvata uvežbavanje deonica, ritmičko i intonativno usklađivanje, fraziranje i dinamičku obradu.

- Orkestar harmonika formira se samostalno i obično se deli na četiri deonice.

- Orkestar tambura formira se samostalno i to u okviru mogućnosti škole.

- Ansambli renesansnih instrumenata, kao i orkestri narodne, zabavne i džez muzike formiraju se samostalno.

- Radi boljeg i bržeg savladavanja programa neophodno je da nastavnici instrumenta na časovima glavnog predmeta sa učenicima pročitaju i tehnički obrade deonice koje se izvide na časovima orkestra.

- Minimum programa: 3 kraća dela ili jedno delo u više stavova, po izboru dirigenta. Obavezni su javni nastupi orkestra u toku školske godine.

HOR

- Program rada sa horom treba da sadrži: vežbe disanja, vokalize za ujednjačavanje boje glasova, pevanje kanona, pevanje dvoglasnih i troglasnih kompozicija.

- Minimum programa: obrada najmanje tri troglasne kompozicije različitih stilskih epoha, uključujući i domaće autore. Obavezni su javni nastupi hora u toku školske godine.

KAMERNA MUZIKA

Obuhvata drugi ciklus školovanja.

OBAVEZNI MINIMUM PROGRAMA

- dve kompozicije iz perioda baroka ili

- jedno delo iz perioda pretklasicizma, klasicizma, romantizma i savremene muzike, ili

- tri komada iz različitih stilskih epoha.

Nastavnik je obavezan da svaki kamerni ansambl pripremi učenike za najmanje jedan javni nastup u toku školske godine.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA ORKESTRA, HORA I KAMERNE MUZIKE

Grupno muziciranje se u školi organizuje prema mogućnostima izvođenja nastave. Učenicima instrumentalne nastave, prvenstveno je potrebno omogućiti da budu organizovani u rad orkestra i kamerne muzike. Učenici mogu biti istovremeno obuhvaćeni i radom orkestra kao i učešćem u radu kamernog ansambla. U školama u kojima postoji hor uključiti sve učenike koji nisu obuhvaćeni radom orkestra i kamernog muziciranja, a prema Pravilniku o nastavnom planu i programu.

Prilikom odabira programa u grupnom muziciranju, obratiti pažnju da odgovara tehničkim i muzičkim sposobnostima svih učesnika, naročito kada nisu u pitanju učenici istih razreda i uzrasta. Program treba da bude podsticajan i prihvatljiv da bi se kod učenika razvila želja i pozitivna motivacija za rad u orkestru, horu i kamernim ansamblima.

1.5. PROGRAM ZA UČENIKE OŠTEĆENOG VIDA

Nastavni plan i program klavira, harmonike i flaute za II, III, IV, V i VI razred odgovara planu i programu Odseka za klasičnu muziku i sa prilagođenim planom i programom do II razreda čini celinu.

Za izučavanje duvačkih instrumenata - klarineta i trube za učenike oštećenog vida primenjuje se program osnovnog četvorogodišnjeg muzičkog obrazovanja i vaspitanja.

Nastava solfeđa i teorije muzike za učenike oštećenog vida odvija se po nastavnom planu i programu Odseka za klasičnu muziku i prilagođena je učenicima ovog odseka.

1.5.1. Šestogodišnje muzičko obrazovanje i vaspitanje

U okviru programa za učenike oštećenog vida izučavaju se sledeći predmeti: klavir, harmonika, flauta, klarinet, truba, solfeđo i teorija muzike.

Nastava klavira i harmonike i solfeđa ostvaruje se u I i II pripremnom razredu i od I - VI razreda osnovnog muzičkog obrazovanja i vaspitanja.

Nastavni plan i program za učenike oštećenog vida isti je kao i redovan program Odseka za klasičnu muziku, osim u I i II pripremnom razredu i I razredu osnovnog muzičkog obrazovanja i vaspitanja.

Nastavni plan i program klavira i harmonike za II, III, IV, V i VI razred odgovara planu i programu Odseka za klasičnu muziku.

Nastavni plan i program duvačkih instrumenata, u potpunosti odgovara planu i programu Odseka za klasičnu muziku.

Nastava solfeđa i teorije muzike od II do VI razreda odvija se prema redovnom nastavnom planu i programu ovih predmeta na Odseku za klasičnu muziku.

Nastava pripremnog razreda klavira i harmonike je individualna. Časovi pripremnog razreda traju 30 minuta, a od I prvog do VI šestog razreda 45 minuta.

U prvom, drugom i trećem razredu predviđen je jedan čas za muzičko opismenjavanje.

CILJEVI I ZADACI

- Uključivanje sve većeg broja učenika oštećenog vida u nastavu, odnosno uključivanje i onih učenika koji nemaju izrazitih muzičkih sposobnosti, ali kod kojih bi se one mogle razviti.

- Razvijanje sluha i njegovo izoštravanje što će učenicima pored kompenzatornih funkcija doneti i velike koristi u oblasti orijentacije i kretanja u prostoru.

- Osposobljavanje što većeg broja učenika oštećenog vida za amatersko bavljenje muzikom, što je od neprocenjivog značaja za njihovu specijalnu integraciju i ličnu afirmaciju.

- Razvijanje stvaralačkih sposobnosti učenika s obzirom na to da im je zbog prirode oštećenja muzika sredstvo najpotpunijeg umetničkog izražavanja.

- Rad na organizaciji i sinhronizaciji elementarnih pokreta tela.

- Razvijanje ljubavi prema muzici kao sredstvu potpunijeg umetničkog doživljaja, a radi obogaćivanja kulturnog života.

- Podsticanje učenika na aktivno uključivanje u muzički život šire društvene sredine u cilju dalje socijalizacije i integracije lica oštećenog vida.

- Solidno ovladavanje notnim pismom za slepe, rad na delimičnom ili potpunom opismenjavanju linijskim notnim sistemom za učenike sa ostacima vida.

- Osposobljavanje slabovidih učenika za kombinovano korišćenje brajovog i običnog notnog sistema.

- Profesionalno usmeravanje izrazito sposobnih učenika na dalje muzičko školovanje i njihovo uspešno uključivanje u redovne srednje i visoke muzičke škole.

- Osposobljavanje učenika za prepisivanje stručne muzičke literature sa crnog tiska na pismo za slepe.

- Upućivanje učenika na način korišćenja stručne i druge pomoći biblioteka i drugih muzičkih ustanova u zemlji i inostranstvu.

- Preštampavanje muzičke literature na brajevo pismo.

INSTRUMENTI SA DIRKAMA

(klavir i harmonika)

Nastava klavira i harmonike ostvaruje se u prvom i drugom pripremnom razredu i u prvom, drugom, trećem, četvrtom, petom i šestom razredu osnovnog muzičkog obrazovanja i vaspitanja.

U prvi pripremni razred upisuju se učenici od sedam do devet godina starosti. Zbog posebnih uslova i načina rada sa učenicima oštećenog vida nastava je individualna.

U prvom i drugom pripremnom razredu čas traje 30 minuta, a od prvog do šestog razreda osnovnog muzičkog obrazovanja i vaspitanja 45 minuta. Svaki učenik ima po dva časa nedeljno.

Na kraju prvog, kao i drugog pripremnog razreda, svi učenici su obavezni da nastupe na smotri.

Po završetku drugog pripremnog razreda, učenik se upisuje u prvi razred osnovnog muzičkog obrazovanja i vaspitanja.

KLAVIR

I pripremni razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

OPERATIVNI ZADACI

- Razvijanje muzikalnosti.

- Približavanje deteta muzici preko lakih pesmica i sviranja po sluhu u okviru prve oktave, ili u širem rasponu.

- Upoznavanje klavira i njegovih svojstava, klavijature i osnovni prikaz ruke.

- Orijentacija na klavijaturi - crne i bele dirke.

- Imena tonova i pokazivanje odgovarajućih tipki pomoću opipa. Određivanje i imenovanje oktave na klavijaturi.

- Postavka ruke i prstiju. Upoznavanje pokreta. Vežbe za opuštanje. Vežbe za pravilno ritmiziranje.

- Razvijanje muzičke memorije jer su učenici kod kojih je oštećen vid prinuđeni da u toku školovanja svaku kompoziciju sviraju napamet.

- Osnovna vrsta udara: portezento, legato, stakato.

- Dinamičke oznake: piano, forte.

- Pojam takta, dvotakta, trotakta.

- Upoznavanje dužine trajanja tona: četvrtina, polovina, cela nota, punktirana polovina i odgovarajuće pauze.

- Negovanje ritmičke svesti - brojanje i drugo.

TEHNIČKE VEŽBE

- Za povezivanje tonova.

- Za orijentaciju na klavijaturi.

LITERATURA

- Jedna od početnih škola za klavir: Jela Kršić, Nikolajev

- Bajer - osnovne vežbe (ova škola je štampana i na Brajevom pismu i "Osnovne vežbe" su u prvoj svesci)

SMOTRA (na kraju školske godine)

1. Tri vežbe.

II pripremni razred

(2 časa nedeljno, 70 časova)

OPERATIVNI ZADACI

- Položaj za klavirom. Postavka ruke i prstiju. Vežbe za opuštanje. Vežbe za pravilno ritmiziranje.

- Negovanje muzičke memorije. Privikavanje učenika na samokontrolu zvuka i shvatanje muzičkog oblika.

- Osnovne vrste udara: portezento, legato, stakato.

- Dinamičke oznake: piano, mecoforte, forte, krešendo i diminuendo.

- Oznake za brzinu: adante, moderato, alegreto, alegro.

- Pojam luka. Pojam fraze. Pojam takta, dvotakta, trotakta sa odgovarajućim naglascima. Upoznavanje vrednosti note i pauze kao i triole, sinkope i punktirane note. Uvođenje učenika u načine vežbanja.

LESTVICE

Sviranje durskih lestvica od četiri povisilice i jedne snizilice u razmaku od jedne oktave, u četvrtinama, samo u paralelnom kretanju, suprotno od istog tona.

TEHNIČKE VEŽBE

Za povezivanje tonova, podmetanje palca.

LITERATURA

- Jedna od početnih škola za klavir: Jela Kršić, Nikoljave, Bajer - vežbe od 1 do 84

- Klavirska abeceda, izbor.

OBAVEZNI MINIMUM PROGRAMA

- pedeset vežbi.

SMOTRA (na kraju školske godine)

1. Jedna lestvica;

2. Dve vežbe;

3. Dve kombinacije.

I ciklus (I, II i III razred)

I razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

OPERATIVNI ZADACI

- Opismenjavanje učenika Brajevom notacijom.

- Čitanje nota, znaci za oktave, znaci za intervale.

- Ostali znaci na koje se nailazi u literaturi predviđenoj programom.

- Privikavanje učenika na samokontrolu zvuka.

- Očuvanje i shvatanje muzičkog oblika.

- Pojam polifonija - kanon, imitacija.

LESTVICE

- Sviranje lestvica do četvrte povisilice i jedne snizilice u razmaku jedne oktave, u četvrtinama, u paralelnom i suprotnom pravcu od istog tona.

- Sviranje durskih trozvuka istovremeno i razloženo - osnovni položaj i dva obrtaja troglasno u četvrtinama.

TEHNIČKE VEŽBE

Za povezivanje tonova, podmetanje palca.

LITERATURA

- Jedna od početnih škola za klavir - Jela Kršić, Nikolajev

- Bajer: Škola za klavir - od vežbe 85 i dalje

- Divernoa: Etide op. 76 - osnovne vežbe za klavir

- Černi: Op. 599, op. 139, I sveska

- Gnjesina: Klavirska abeceda, izbor

- Lešhorn: Melodične etide op. 192, izbor

OBAVEZNI MINIMUM PROGRAMA

- lestvice i trozvuci po programu;

- tridesetpet kompozicija - vežbe, etide i razni komadi.

JAVNI NASTUPI

- obavezna dva javna nastupa tokom školske godine.

SMOTRA (na kraju školske godine)

1. Jedna lestvica;

2. Jedna etida;

3. Dve kompozicije različitog karaktera.

II razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

OPERATIVNI ZADACI

- Proširuje se rad na savlađivanju tehničkih i muzičkih zadataka - povezivanje prstorednih grupa naviše i naniže: spretnost prstiju kroz sviranje tehničkih vežbi, lestvica i etida.

- Upoznavanje učenika sa osnovnim elementima forme, motiv, rečenica, oblik pesme, sonatina kao i sa zakonima metrike, razne vrste taktova, slab i jak deo takta, akcenti i slično.

- Proširuje se dinamička lestvica, piano, pianisimo i mecopiano, kao i druge detaljnije nijanse.

- Diferenciranje melodije od pratnje, dalji rad na polifoniji.

- Sviranje četvororučno.

LESTVICE

- Sviranje lestvica: najmanje 4 durske i 2 molske u osminama u razmaku dve oktave, paralelno.

- Trozvuci, razloženo i istovremeno, u razmaku dve oktave - završetak sekstakordom.

- Uvođenje učenika u pedalizaciju - vežbe za pedal.

LITERATURA

- Jela Kršić: Klavirska čitanka

- Divernoa: Op. 176

- Lemoan: Dečije etide op. 37

- Gnjesina: Male etide, I deo

- Berens: Op. 70

- Černi: Op. 139, 24 etide

- M. Živković: Međumurje malo, Tekla voda Karašica

- Lakovickaja: Redakcija zbornika polifonih kompozicija (Hendl, Koreli, Kriger i drugi)

- J. S. Bah: Male kompozicije, izbor lakših

- Hendl: Izbor kompozicija u redakciji Jele Kršić

- Izbor sonatina: Vanhal, Haslinger, Plejel, Betoven, Hor, Rajneke. Sonatine domaćih autora i drugih kompozitora odgovarajuće težine

- Zbirka "Naši kompozitori za mlade pijaniste"

- Z. Hristić: Tačkice

- R. Petrović: Igra, Cirkus za mičiće, Ukrajinska igra

- S. Hofman: Dve basne

- B. Predić: Priča moje lutke

- M. Tajčević: Za male

- V. Milanković: Dečje priče, 25 mijatura za I i II razred

- Izbor lakih kompozicija (Prosveta, Beograd)

- Šuman: Op. 68

- Grečaninov: Op. 99

- Gedike: Op. 36

- Gurlit: Op. 82

- Rauli: Op. 36 i 37

- B. Bartok: Za decu - Klavirska muzika za početnike, Mikrokosmos I, izbor

- Majkapar: 24 lake kompozicije op. 16

- Kabalevski: Op. 30

- Skot: Kutija igračaka

Druge kompozicije odgovarajuće težine.

KOMPOZICIJE ZA ČETVORORUČNO SVIRANJE

- Izbor iz Početne škole Jele Kršić.

- Izbor iz škola Nikolajeva i Sokolova.

- Dijabeli: Melodijske vežbe op. 149

- Dijabeli: Sonatine op. 24

- Dijabeli: Op. 163

Druge kompozicije odgovarajuće težine.

OBAVEZNI MINIMUM PROGRAMA

- lestvice i akordi po programu;

- deset kompozicija po slobodnom izboru od čega obavezno 5 virtuoznog karaktera (etide);

- dve polifone kompozicije;

- jedna cela sonatina i jedan do dva stava iz različitih sonatina ili varijacije.

JAVNI NASTUPI

- obavezna dva javna nastupa tokom školske godine.

SMOTRA (na kraju školske godine)

1. Jedna lestvica;

2. Jedna etida;

3. Dve kompozicije po slobodnom izboru.

III razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

OPERATIVNI ZADACI

- Dalji rad na savlađivanju osnovnih vrsta udara - legato, stakato iz podlaktice, iz prsta, non legato, portato, repeticija.

- Tehničke vežbe sa ritmičkim varijantama i hromatskim transpozicijama.

- Šire nijansiranje u dinamici, isticanje melodije i diferenciranje desne i leve ruke.

- Detaljnija analiza oblika uz tumačenje značenja i konstrukcije dela koja se obrađuju - sonatina, menuet, gavota, marš itd.

- Šire upoznavanje sa elementima polifonije - držani tonovi, sviranje dvohvata, isticanje glasova, dinamiziranje deonica.

- Upotreba istovremenog i sinkopiranog pedala.

- Upoznavanje sa ukrasima i pripremne vežbe: dugi i kratki predudar, praltriler i kraći triler.

TEHNIČKE VEŽBE

Vežbe za: pravilno nizanje tonova, izjednačavanje udara, učvršćivanje prstiju, različitu artikulaciju.

LESTVICE

- Najmanje 4 durske lestvice (koje nisu rađene u II razredu) u rasponu dve oktave u osminama paralelno i suprotno, kao i u rasponu tri oktave u osminskim triolama, paralelno.

- Najmanje 4 molske lestvice u rasponu dve oktave, paralelno.

- Hromatske lestvice u rasponu dve oktave, paralelno - velika prstoredna grupa.

- Trozvuk četvoroglasno kroz dve oktave razloženo.

- Čitanje s lista laganih vežbi, odvojeno i zajedno.

LITERATURA

- Jela Kršić: Klavirska vežbanka

- Lemoan: Dečje etide op. 37

- Černi: Op. 849, izbor

- Bertini: 25 etida op. 100, izbor

- Divernoa op. 176

- Gedike: Op. 32 i 47, broj 5, 6 i 8

- Lak: Op. 172

Druge etide odgovarajuće težine.

- J. S. Bah: Male kompozicije

- J. S. Bah: Mali preludijumi

- Jela Kršić: Klavirska vežbanka, izbor

- Ivanov - Radkevič: Osam polifonih dvoglasnih komada, izbor

- Hendl: Izbor kompozicija, u redakciji Jele Kršić

- Pedagoški repertoar za decu - Kriger, Kunau, Pahelbel, Fišer, Froberger

Druge kompozicije odgovarajuće težine.

- Klementi, Dijabeli, Kulau, Dusik, Hajdn (lakše) kao i sonatine domaćih i drugih autora odgovarajuće težine.

- Gnjesina: Tema i šest malih varijacija

- Kabalevski op. 51: Varijacije Ef-dur

- Sorokin: Tama sa varijacijama a-mol

- Kulau: Varijacije Ge-dur

- Kršić i Šišmanović: Zbirka Naši kompozitori za mlade pijaniste

- Logar, Rajičić i Ilić: Za male klaviriste

- Rajičić: Dečja zbirka, izbor

- Tajčević: Djeci i I mala svita

- Dušan Radić: Rondino

- Lotka-Kalinski: Međumurje malo

- Škerjanc: 24 preludijuma, izbor lakših

- R. Mac: Stara ura igra polku

- Čajkovski: Album za mlade, op. 39, izbor

- Šuman: Album za mlade, op. 68, izbor

- B. Bartok: Deci, Mikrokosos II

- Grečaninov: Dečja knjiga op. 98

- O. Šin: Od jutra do sumraka

- Šite: Iz veselog dečjeg doba, izbor

- Hajdn: Male igre, izbor

- Mocart: 14 dečjih kompozicija

- Skot: Životinje, izbor

- Sarauer: Slike iz dečjeg doba

- Hačaturijan: Andantino

- Lutoslavski: 12 malih komada

- Majkapar op. 33: Minijature

- Vilalobos: Izabrani laki komadi

- Jela Kršić: Klavirska vežbanka, izbor

- Rauli: 19 malih komada, izbor

- Pocoli: Mali komadi

KOMPOZICIJE ZA ČETVORORUČNO SVIRANJE

- Dijabeli: Dve sonatine.

- Stravinski: Pet malih komada.

- Berens: Melodijske vežbe.

- Ržikovski: Od stupnja stupnju, Sonatina, op. 79.

- Bing: Iz dečjeg sveta.

OBAVEZNI MINIMUM PROGRAMA

- lestvice i akordi po programu;

- deset kompozicija po slobodnom izboru od čega obavezno 5 virtuoznog karaktera (etide);

- dve polifone kompozicije;

- jedna cela sonatina i jedan do dva stava iz različitih sonatina ili varijacije;

- jedna kompozicija za četvororučno sviranje.

JAVNI NASTUPI

- obavezna dva javna nastupa tokom školske godine.

ISPITNI PROGRAM

1. Jedna lestvica;

2. Jedna etida;

3. Jedna polifona kompozicija;

4. Jedan stav sonatine;

5. Jedna kompozicija po slobodnom izboru.

II ciklus (IV, V i VI razred)

IV razred

(2 časa nedeljni, 70 časova godišnje)

OPERATIVNI ZADACI

- Dalji rad na savladavanju tehničkih i muzičkih problema. Vežbe za jačanje prstiju, naročito 4. i 5. prsta.

- Vežbe za podmetanje palca i brzo nizanje prstorednih grupa. Vežbe za povećanje raspona šake. Pripremne vežbe za veće intervale.

- Izgrađivanje tehnike dvoglasa u polifonim kompozicijama.

- Proširenje dinamičke lestvice kao rad na upoznavanju elemenata pravilne interpretacije.

- Prošireni rad na primeni pedala.

- Konstantan rad na analizi oblika - dvodelna pesma, trodelna pesma, preludijum i dr.

- Dalji rad na upoznavanju i sviranju ukrasa - dvostruki predudar, grupeto, triler.

- Čitanje s lista lakih kompozicija.

LESTVICE

- Durske lestvice kroz četiri oktave u šesnaestinama, u paralelnom i suprotnom kretanju.

- Molske lestvice kroz četiri oktave u šesnaestinama, u paralelnom kretanju.

- Hromatske lestvice kroz četiri oktave u šesnaestinama, u paralelnom kretanju.

- Trozvuci sa obrtajima četvoroglasno, razloženo kroz četiri oktave. Veliko razlaganje trozvuka (arpeđo) u osminama, kroz dve oktave.

- Dominantni i umanjeni septakord kroz dve oktave, razloženo i istovremeno.

LITERATURA

- Berens: Op. 61, I i II sveska, izbor od brojeva 2, 3, 8, 10, 13, 15, 16, 19 i 21

- Černi: Op. 849, izbor od brojeva 13, 15, 25 i 26

- Černi: Op. 299, I i II sveska, izbor od brojeva 1, 2, 4, 5, 8, 11, 12, 13, 14, 15, 17, 18 i 20

- Heler: Etide I i II sveska, op. 47, sizbor

- Druge etide odgovarajuće težine.

- J. S. Bah: Mali preludijumi (6 i 12), izbor

- Hendl: Izbor kompozicija, u redakciji Jele Kršić

- Glinka: Četiri dvoglasne fuge

- Mjaskovski op. 78: Dvoglasne fuge de-mol i ge-mol

- Druge polifone kompozicije.

- Hajdn: Sonatine i sonate, redakcija Kršić i Šišmanović

- Mocart: Bečke sonatine

- Kulau: Sonatine - teže

- Klementi: Sonatine - teže

- Betoven: Sonatina op. 49, Ge-dur

- Kabalevski: Varijacije de-mol na slovačku temu

- Nikolajev: Male varijacije u klasičnom stilu

- Majkapar: Varijacije na rusku temu op. 8

- Betoven: Varijacije Ef-dur na švajcarsku temu

- Druge varijacije po izboru.

- Rajičić: Svita de-mol, Mala klavirska svita

- J. Bandur: Uspavanka

- M. Tajčević: Djeci, II mala svita

- Naši kompozitori za mlade pijaniste.

- Lotka-Kalinski: Stari dalmatinski plesovi

- Kozina: Divertimenta

- Gotovac: Minijature

- Grig: Lirski komadi, izbor

- Kabalevski: Dečje kompozicije, izbor

- Čerepnjin: Deset veselih komada, izbor

- Grečaninov: Op. 99 - 119, 123, 127, izbor

- Šuman: Album za mlade, izbor, Sonatina Ge-dur

- Prokofjev: Muzika za decu

- Dvoržak: Dva bisera

- Musorgski: Suza

- Kulak: Dečji život

- Šostakovič: Igra lutaka, izbor

- Karganov: Album za mlade, op. 21, izbor

- Pahuljski: Preludijum ce-mol

- Glijer op. 31: Dvanaest lakih komada

- Skarlati: Pet lakih komada

- Dragoi: Minijature

- Kodalj: Dečje igre

- Betoven: Za Elizu

Druge kompozicije odgovarajuće težine.

KOMPOZICIJE ZA ČETVORORUČNO SVIRANJE

- Veber: Tema s varijacijama Ge-dur op. 10, Šest lakih komada

- J. K. Bah: Rondo Ef-dur

- Šuman: Originalni četvororučni komadi op. 85

- Šubert: Varijacije e-mol op. 10

- Šite: Španske noći op. 144

- Bertini: 25 etida op. 97

- Dijabeli: Sonata op. 73

- Ržikovski: Album za mlade op. 22

- Druge kompozicije odgovarajuće težine.

OBAVEZNI MINIMUM PROGRAMA

- lestvice i akordi po programu;

- deset kompozicija po slobodnom izboru od čega obavezno pet virtuoznog karaktera (etide);

- dve polifone kompozicije;

- jedna cela sonatina i jedan do dva stava iz različitih sonatina ili varijacije;

- jedna kompozicija za četvororučno sviranje.

JAVNI NASTUPI

- obavezna dva javna nastupa tokom školske godine.

SMOTRA (na kraju prvog polugodišta)

- jedna lestvica;

- jedna virtuozna etida.

ISPITNI PROGRAM

1. Jedna polifona kompozicija;

2. Jedna etida;

3. Jedan stav sonatine;

4. Jedna kompozicija po slobodnom izboru.

V razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

OPERATIVNI ZADACI

- Dalja nastojanja na savladavanju i usavršavanju tehničkih elemenata (tehnika skokova), pripreme za sviranje oktava, tremola i slično.

- Sve oznake za dinamiku sa svim stupnjevima u diferenciranju jačine sviranja, upotreba više termina za brzinu.

- Rešavanje problema poliritmije.

- Detaljnije produbljivanje polifonije i njenih elemenata - glas, tema, imitacija, odgovor, inverzija, invencija i dr.

- Upućivanje učenika u samostalnost u pogledu primene prstoreda i drugih disciplina,

kao i osposobljavanje učenika da sam sagleda teškoće i nađe sredstva da ih reši.

LESTVICE

- Durske i molske lestvice u razmaku oktave, u paralelnom i suprotnom kretanju, u šesnaestinama, kroz četiri oktave. U razmaku terce, sekste i decime, paralelno, kroz dve oktave, u osminama.

- Hromatske lestvice u paralelnom kretanju kroz četiri oktave, u šesnaestinama.

- Veliko razlaganje trozvuka (arpeđo) kroz četiri oktave, u šesnaestinama, paralelno. Trozvuk četvoroglasno, razloženo i istovremeno.

- Dominantni i umanjeni septakord razloženo petoglasno, kroz četiri oktave.

LITERATURA

- Černi: Op. 299, III i IV sveska, izbor od 21, 22, 24, 25, 27, 29, 31, 33, 35, 36, 38 i 40

- Kramer i Bilov: Etide I sveska, izbor od 1, 2, 6, 8, 10 i 11

- Kršić i Ranković: Zbirka za savlađivanje tehničkih problema I i II sveska

- Berens: Op. 61, III i IV sveska, izbor

- Lešhorn: Op. 38I i II sveska, izbor

Druge etide odgovarajuće težine.

- J. S. Bah: Mali preludijumi - teži

- J. S. Bah: Dvoglasne invencije

- Hendl: Izbor kompozicija, u redakciji Jele Kršić

- Jaskovki: U starom stilu, op. 43

Druge kompozicije odgovarajuće težine.

- Hajdn: De-dur, Be-dur i A-dur (redakcija Kršić i Šišmanović)

- Hajdn: Prva sveska A-dur br. 5, E-dur br. 4. Ce-dur br. 2, Ge-dur br. 1, Ge-dur br. 8. (redakcija Rauh)

- Mocart: Ce-dur (Facile) KV 545, Ef-dur bez oznake, De-dur KV 283, Es-dur KV 282

- Betoven: Sonata ge-mol op. 49

Druge sonate

- Betoven: Šest varijacija Ge-dur "Nel kor pju non mi sento"

- Hajdn: Izbor originalnih kompozicija

- Veber: Andante s varijacijama op. 3

- Kabalevski: Lake varijacije br. 3 i 4, op. 51

- Lukomski: Varijacije ef-mol

- Sorokin: Pesma sa varijacijama

- Berkovič: Varijacije

Druge varijacije odgovarajuće težine.

- S. Rajičić: Mala svita

- Slavenski: Igre i pesme sa Balkana I i II sveska, izbor lakših

- V. Mokranjac: Mala svita

- Krombholc: Dan emprompti

- Kršić i Šišmanović: Naši kompozitori za mlade pijaniste

- Logar: Dva menueta

Druga dela odgovarajuće težine.

- Mendelson: Pesme bez reči, izbor

- Grig: Lirski komadi, izbor - Šubert: Dva skerca

- Prokofjev: Muzika za decu

- Debisi: Mali crnac

- Dusik: Matine

- Martinu: Lutke, izbor lakših

- Duškin: Kralj vilenjaka, Vašar

- Gracioli: Sonata Ge-dur

- Čimaroza: Sonate, izbor

- Kabalevski: Op. 27

- Lutoslavski: Narodne melodije

- B. Bartok: Za decu, Mikrokosmos III i IV sveska

- Pintarić i Stanković: Kompozicije za klavir, izbor

- Lotka-Kalinski: Mala balkanska svita, Sonatina in F

KOMPOZICIJE ZA ČETVORORUČNO SVIRANJE

- Rajneke: Op. 24, Varijacije na Bahovu sarabandu

- Mocart: Originalne četvororučne kompozicije - sonate De-dur, Be-dur, Ef-dur, Ce-dur, - Fantazija ef-mol

- Šubert: Originalne četvororučne kompozicije - sonata ce-mol

- Muškovski: Op. 23

- Jensen: Op. 45

- Dvoržak: Bagatele op. 47

- Ravel: Moja majka guska

- Ferster: Viola adorata, Rosa mistika

- J. K. Bah: Sonata Ef-dur

- J. K. Bah: Mali komadi

- Šuman: 12 komada za klavir op. 85

OBAVEZNI MINIMUM PROGRAMA

- lestvice i akordi po programu;

- deset kompozicija po slobodnom izboru od čega obavezno pet virtuoznog karaktera (etide);

- dve polifone kompozicije;

- jedna cela sonatina i jedan do dva stava iz različitih sonatina ili varijacije;

- jedna kompozicija domaćeg autora.

JAVNI NASTUPI

- obavezna dva javna nastupa tokom školske godine.

SMOTRA (na kraju prvog polugodišta)

- jedna lestvica;

- jedna etida.

ISPITNI PROGRAM

1. Jedna polifona kompozicija;

2. Jedna etida;

3. Jedan stav sonatine ili sonate;

4. Jedna kompozicija po slobodnom izboru.

VI razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

OPERATIVNI ZADACI

- Dalji rad na izgradnji tehnike u smislu hitrine prstiju: postizanje brzine u sviranju, izdržljivost itd.

- Tretiranje tehničkog i muzičkog razvoja učenika kao nerazdvojne celine.

- Sviranje kantilene, udvojenih oktava.

- Upoznavanje sa vrstama memorije - auditivna, memorija prstiju radi sigurnijeg učenja napamet.

- Postizanje ritmičke stabilnosti u vezi s tehničkom sigurnošću.

- Upoznavanje učenika sa osnovnim pojmovima i stilovima u vezi s kompozicijama koje svira - dinamika, fraza, izraz, tempo, agogika i ostali elementi interpretacije.

- Improvizacija pratnje, sviranje kadence.

LESTVICE

- Durske i molske lestvice u razmaku oktave u paralelnom i suprotnom kretanju, u šesnaestinama, kroz četiri oktave, u razmaku terce, sekste i decime kroz četiri oktave u šesnaestinama paralelno.

- Hromatske lestvice u razmaku oktave paralelno i suprotno.

- Udvojene oktave kroz dve oktave, u osminama, paralelno.

- Veliko razlaganje trozvuka (arpeđo) u paralelnom i suprotnom kretanju kroz četiri oktave.

- Veliko razlaganje dominantnog i umanjenog septakorda, kroz četiri oktave paralelno.

LITERATURA

- Černi: Op. 299, III i IV sveska, teže

- Černi: Op. 740, I i II sveska, izbor 1, 2, 3, 5, 7, 8, 11, 12, 13, 14, 17, 21 i 23

- Kramer i Bilov: Etide I i II sveska, izbor od 16, 17, 18, 19, 20, 21, 22, 23, 24 i 30

- Kršić i Ranković: Zbirka klavirskih kompozicija za savlađivanje tehničkih problema II sveska - 81, 82, 84, 86, 94, 95, 105, 113, 119, 127, 131, 136, 137, 148, 157, 159, 165, 193 i 197

- Bil: Oktavne etide - lakše

- Lešhorn: Etide op. 66, br. 11, 15, 17, 24 i 28

- Moškovski: Etide op. 18, br. 3, 8, 10 i 11

- Ruthard: Etide za triler op. 40

Druge etide odgovarajuće težine.

- J. S. Bah: Dvoglasne invencije

- J. S. Bah: Francuske svite - lakše, pojedini stavovi

- Hendl: Izbor kompozicija za klavir (redakcija Jela Kršić)

- Hajdn: Ef-dur br. 10, De-dur br. 17, e-mol br. 14, De-dur br. 16, De-dur br. 3, Cis-mol (redakcija Rauh)

- Mocart: Ef-dur KV 280, Ce-dur KV 330, Ce-dur KV 309, Ef-dur KV 332, Be-dur KV 333, De-dur KV 311, Be-dur KV 570, A-dur KV 331, Es-dur KV 282, Ge-dur KV 283.

- Betoven: Varijacije Ge-dur na originalnu temu

- Berkovič: Varijacije na temu Paganinija, Varijacije na rusku temu

- Kabalevski: Lake varijacije Be-dur op. 40

- Betoven: Rondo Ce-dur, Bagatele op. 33, Ekoseze

- Mocart: Rondo De-dur, Fantazija de-mol

- Hendl: Koncert Ef-dur, I stav

- J. Kr. Bah: Koncer De-dur, Be-dur I stav

Druge varijacije odgovarajuće težine.

- Tajčević: Srpske igre

- M. Logar: Kompozicije za klavir II i III sveska

- D. Despić: Sonatina in F

- Naši kompozitori za mlade pijaniste, izbor.

- J. Slavenski: Igre i pesme sa Balkana

- Z. Jovanović: Minijature za klavir I i II sveska, Bela sonatina, Crna sonatina, Mini končertino, Dečji končertino

- Šulek: Muzika za mališane

- Pintarić i Stančić: Kompozicije za klavir

- Kunc: Mlado lišće, izbor

- Škerjanc: 12 varijacija bez teme

- Daken: Kukavica, Lasta

- Ramo: Tamburen, Dva rigodona

- Mendelson: Pesme bez reči

- Šuman: Album za mlade, izbor,

- Grig: Lirski komadi III i IV sveska, izbor

- Šubert: Dva skerca, Muzički trenuci ef-mol i cis-mol

- Turina: Minijature

- Severak: Na odmoru

- Čerepnjin: Bagatele

- Grečaninov: Pasteli op. 3I sveska

- Glinka: Tarantela

- Iber: Istuar, izbor

- Kazela: 11 dečjih komada, izbor

- Galupi: Sonate, izbor

- Čimaroza: Sonate, izbor

- J. K. Bah: Sonate (redakcija Miloš Ivanović)

- Reger: 10 malih komada op. 44

- Hačaturijan: Dečji album, izbor

- Čajkovski: Godišnja doba, izbor lakših

- Borodin: Mala svita

- Dvoržak: Siluete op. 8

- Dvoržak: Valceri op. 54, izbor

- Zbirka klavirskih kompozicija od XI veka do danas: I, II i III sveska (redakcija Ružice Ranković), izbor

- Muzika pretklasičara, Muzika klasičara, Muzika za klavir, (redakcija Vere Bogdanović), izbor

- 100 godina muzike za klavir: I, II, III i IV sveska (redakcija Milanke Mišević), izbor

- Lutke u klavirskoj muzici XX veka (redakcija Milanke Mišević), izbor

KOMPOZICIJE ZA ČETVORORUČNO SVIRANJE

- Šubert: Originalne četvororučne kompozicije

- Šuman: Op. 66

- Stravinski: Tri laka komada

- Mocart: Originalne četvororučne kompozicije

- Betoven: Pet lakih komada za četiri ruke

- Ravel: Moja majka guska

- Respigi: Šest malih komada

- Kazela: Pupacetio

- Smetana: Rondo za dva klavira - osmoručno (izbor)

OBAVEZNI MINIMUM PROGRAMA

- lestvice i akordi po programu;

- deset kompozicija po slobodnom izboru od čega obavezno pet virtuoznog karaktera (etide);

- dve polifone kompozicije;

- jedna cela sonatina i jedan do dva stava iz različitih sonatina ili varijacije;

- jedna kompozicija domaćeg autora.

JAVNI NASTUPI

- obavezna dva javna nastupa tokom školske godine.

SMOTRA (kraj I polugodišta)

- jedna lestvica;

- jedna etida.

ISPITNI PROGRAM

1. Jedna polifona kompozicija;

2. Jedna etida;

3. Jedan stav sonate;

4. Jedna kompozicija po slobodnom izboru.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Obrazovanje i vaspitanje učenika muzike je izrazito zahtevan i odgovoran posao. Podrazumeva se da onaj koji se njime bavi, pored odgovarajućeg profesionalnog znanja i iskustva treba, svakako, poseduje još i dosta širok uvid u osnovne principe i zakonitosti razvojne psihologije.

Budući da je, naročito u okvirima individualne nastave, nastavni proces snažno obeležen fenomenom transfera, nastavnik, u funkciji "trećeg roditelja", predstavlja važnu identifikacionu figuru, u presudnoj meri odgovornu za muzičku, a znatnim delom i ličnu sudbinu svog učenika. Ovakva odgovornost obavezuje nastavnika na osnovno upoznavanje učenikovog porodičnog okruženja (pre svega, intenziteta i karaktera roditeljske podrške učenikovom muzičkom školovanju i nivoa njihovih očekivanja), jednako kao i uslova u kojima učenik živi (naročito kvaliteta instrumenta na kojem vežba ili mogućnosti nabavke instrumenta, ukoliko ga učenik ne poseduje). Opskrbljen podacima ove vrste, nastavnik će biti u stanju da preciznije proceni učenikovu ličnost, posebno njegovu muzičku motivaciju i njegove razvojne kapacitete te da, na osnovu takve procene, kreira nastavno-vaspitni tretman, kojim će učenika dovesti do optimalnog ostvarenja njegovog individualnog potencijala.

Nije potrebno naglašavati u kojoj meri nastavnikov stav prema učeniku valja da bude obeležen naklonošću, toplinom, saosećanjem, razumevanjem, podrškom, ohrabrenjem i poštovanjem.

Pošto je primarna nastavnikova uloga da neguje učenikov talenat, to neizbežno ograničava njegov kriticizam na veoma usko područje krajnje neophodnosti - jedino u kojem se on može smatrati konstruktivnim.

Od nastavnika se očekuje da se redovno, savesno priprema za časove i pažljivo prati i planira razvoj svakog svog pojedinog učenika. Ova priprema obuhvata čitav spektar aktivnosti - od detaljnog proučavanja kompozicija sa učenikovog repertoara (analitičkim prosviravanjem ili, eventualno, pripremanjem za izvođenje na podijumu), preko upoređivanja različitih izdanja i dopunjavanja odabranih redakcija, do kontinuiranog vođenja obimne evidencije o učenikovom radu i napretku.

Pretpostavka je da će dobar nastavnik uvek imati na umu kompleksnost i sveobuhvatnost procesa muzičke nastave i da ove njene važne strane nikad neće zapostavljati radi pukog usavršavanja isključivo zanatske komponente učenikovog sviranja. To znači da će se on, tokom čitavog perioda učenikovog rada na odabranom delu, truditi da mu prenese ne samo svoje znanje o prstoredu, pedalizaciji, tehničkim postupcima i izvođačkim izražajnim sredstvima neophodnim za primereno izvođenje dela, nego i određen broj suštinski važnih informacija o autoru dela, istorijskoj epohi kojoj pripada i specifičnim osobinama samog dela (obliku u kojem je napisano, melodijskim, ritmičkim, harmonskim i kontrapunktskim pojedinostima koje ga karakterišu, emotivnoj, poetskoj, psihološkoj ili filozofskoj pozadini njegove umetničke predstave i njegovoj estetskoj vrednosti).

Kvalitet prvog i nekolicine narednih časova (pedagoška praksa ovo potvrđuje) najčešće presudno utiče na dalji razvoj učenikovog interesovanja za muziku. Nastavniku se, iz tog razloga, preporučuje da posveti veću pažnju ovoj problematici, pronalaženjem i praktičnom primenom najpodsticajnijih i najinspirativnijih mogućih nastavnih metoda.

Preporučuju se velika umerenost i oprez u organizovanju učenikovih takmičarskih aktivnosti. Obazriv nastavnik neće dopustiti da učenikova motivacija vremenom postane isključivo takmičarski obojena, jednako kao što neće upasti u opasnu zamku vrednovanja rezultata sopstvenog rada brojem nagrada i priznanja koje njegovi učenici osvajaju.

Ravnopravan tretman svih učenika u klasi nastavnik ne sme, ni na kakav način i ni pod kakvim uslovima, da dovede u pitanje. Bilo kakav diskriminatorski stav u odnosu na stepen muzičke obdarenosti ili neko drugo učenikovo individualno svojstvo smatra se pedagoški i moralno nedopustivim.

Savestan nastavnik će, razume se, obazrivim, introspektivno-analitičkim pristupom problematici individualnog nastavnog procesa pažljivo štititi učenika od razvojno pogubnog projektovanja sopstvenih ambicija.

Jedna od najvažnijih potvrda njegove ispravne pedagoške pozicije biće uporan rad na sopstvenom usavršavanju - povremenim učenjem novih dela, sticanjem dodatnih uvida u oblast klavirske literature, čestim odlascima na koncerte, praćenjem aktuelnih zbivanja u svetskoj diskografiji, javnim nastupanjem, periodičnim obnavljanjem teorijskog znanja, čitanjem metodološke, pedagoške i psihološke literature, stalnim dopunjavanjem ličnog obrazovanja i proširivanjem svojeg kulturnog i duhovnog horizonta.

HARMONIKA

I pripremni razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

OPERATIVNI ZADACI

- Opis i funkcije pojedinih delova harmonike.

- Držanje harmonike pri sviranju.

- Upoznavanje učenika sa funkcijom desne i leve ruke uz osnovnu primenu celih nota, polovina i četvrtina.

- Kroz početni rad treba obrađivati pesme iz jugoslovenskog folklora i pesme za decu koje bi poslužile za negovanje i razvijanje sluha, ritma i memorije.

SMOTRA (na kraju školske godine)

1. Jedna lestvica;

2. Dve kompozicije različitog karaktera.

II pripremni razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

OPERATIVNI ZADACI

- Sviranje pesmica po sluhu.

- Osnovni pojam ritmiziranja.

- Uvod u razvijanje muzičke memorije.

- Osnovna postavka ruku i prstiju.

- Upoznavanje notnih vrednosti - polovine, četvrtine i odgovarajućih pauza.

- Vrste taktova: 4/4, 3/4, 2/4 uz odgovarajući naglasak.

- Samokontrola zvuka uz odgovarajući rad meha.

- Sinhronizacija promene pravca meha sa promenom prsta na naglašenim delovima takta.

- Osnovno formiranje tona:istovremenim spuštanjem prsta i pokretanjem meha, primena tona bez akcenta.

- Osnovna postavka legato kretanja meha u jednom pravcu.

- Portato uz promenu pravca kretanja meha, kao i kroz jedan pravac kretanja meha.

- Stakato sa pokretom ruku iz lakta uz kretanje meha u jednom pravcu - sinhronizovano.

- Potez meha sa spuštanjem prsta na dirku.

- Postavka leve ruke na solo i akordski dur-bas.

- Dinamičke oznake piano i forte.

TEHNIČKE VEŽBE

Sviranje Ce, Ge, De i Ef-dura kroz jednu oktavu, posebno desnom rukom i posebno levom rukom.

LITERATURA

- V. Vuković-Terzić: Škola za klavirsku harmoniku, I sveska

- M. Baračkov: Originalne solističke kompozicije domaćih i stranih autora, I sveska

- A. Fakin: Škola za klavirsku harmoniku, I sveska

SMOTRA (na kraju školske godine)

1. Jedna lestvica;

2. Dve kompozicije različitog karaktera.

I ciklus (I, II i III razred)

I razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

OPERATIVNI ZADACI

- Upoznavanje sa Brajevom muzičkom notacijom - notni znaci za cele note, polovine i četvrtine, punktirane polovine, osmine i četvrtine. Upoznavanje obeležavanja notnog teksta za levu ruku.

- Pojam luka, fraze, dvotakta i eventualnog trotakta služi kao primer za shvatanje muzičkog oblika.

- Obrada dve oktave desnom rukom. Podmetanje palca i prebacivanje prsta. Promena položaja ruke.

- Dinamika oznake: piano i forte.

- Oznake za tempo: andante, moderato, alegro i ritardando.

- Upotreba osnovnog i tremolo registra za uključivanje na polovini i četvrtini pauze.

LESTVICE

Sviranje Ce, Ge, De i Ef-dura i trozvuka troglasno, u malom razlaganju i istovremeno desnom i levom rukom kroz jednu oktavu, u paralelnom kretanju.

LITERATURA

- V. Vuković-Terzić: Škola za klavirsku harmoniku, I sveska

- M. Baračkov: Originalne solističke kompozicije domaćih i stranih autora, I sveska

- A. Fakin: Škola za klavirsku harmoniku, I sveska

JAVNI NASTUPI

- obavezna dva javna nastupa tokom školske godine.

SMOTRA (na kraju školske godine)

1. Jedna lestvica i trozvuk;

2. Dve etide sa zastupljenim različitim tehničkim problemima desne i leve ruke;

3. Dve kompozicije različitog karaktera.

II razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

OPERATIVNI ZADACI

- U cilju daljeg savladavanja osnovnih muzičkih elemenata učenik treba da upozna motiv i rečenicu uz jasnije diferenciranje melodije u diskantu od pratnje u basu, i obratno.

- Upoznavanje osnovnih elemenata dinamičkog nijansiranja u praktičnom radu kroz upotrebu oznaka: mecopiano, krešendo i dekrešendo.

- Dalje usavršavanje ujednačenog rada prstiju desne ruke kroz tehničke vežbe, sviranje lakših dvohvata (terce, sekste) sa jednostavnijim prstoredom i vezivanje prstiju pomoću zajedničkog tona.

- Tehničko napredovanje leve ruke sa solo-basovima u okviru predviđenih tonaliteta. Upoznavanje akordskog mol-basa i ukrštanje solo-basa sa akordskim basovima. Sviranje lakših dvohvata (terce) na solo-basovima, bez vezivanja.

- Formiranje tona mehom - prvo pritisak dirke, zatim pokret meha - i prekid trajanja tona zaustavljanjem meha na kraju fraze.

- Jednostavnija melodijska kretanja u diskantu i basu naizmenično, uz adekvatno dinamičko nijansiranje, treba da posluži kao osnovna priprema za polifoniju.

- Primena savladanih elemenata artikulacije uz novi oblik stakata kroz promenu pravca kretanja meha. Tremolo u laganijem tempu, dinamički ravnomerno. Akcentiranje tona mehom. Notne vrednosti: šesnaestina, punktirana osmina, triola.

- Obrada novih vrsta takta: 4/8, 2/2, 3/2, 4/2 uz kombinacije sa vrstama.

- Nove oznake za tempo: alegro, andantino, adađo, lento (ili odgovarajuće oznake za lagani tempo), zatim ačelerando, piu moso, meno moso.

- Upotrebu osnovnog (osmostopnog) i tremolo-registra treba dopuniti upotrebom njegovih kombinacija sa navedenim registrima, uz uključivanje na polovini i četvrtini pauze fiksiranim prstoredom.

LESTVICE

- Ce, Ge, De, Ef-dur i upoznavanje sa a-mol lestvicom;

- Dur kroz dve oktave paralelno, trozvuk malo razlaganje i simultano, molska lestvica kroz jednu oktavu paralelno, trozvuk malo razlaganje i simultano.

LITERATURA

- V. V. Terzić: Škola za harmoniku, II sv.

- Z. Rakić: Škola za harmoniku, II sv.

- M. Krnjevac: Škola za harmoniku, II sv.

- A. Fakin: Škola za harmoniku, II sv.

- L. Međeri: Izbor kompozicija za harmoniku, I sv.

- M. Baračkov: Izbor kompozicija za harmoniku, I sv.

OBAVEZNI MINIMUM PROGRAMA

- lestvice i trozvuci po programu;

- dvadeset tehničkih vežbi - etida;

- šest kompozicija različitih epoha i sadržaja.

JAVNI NASTUPI

- obavezna dva javna nastupa tokom školske godine.

SMOTRA (na kraju školske godine)

1. Jedna lestvica;

2. Jedna etida;

3. Jedna polifona kompozicija;

4. Jedna kompozicija po slobodnom izboru.

III razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

OPERATIVNI ZADACI

- Detaljnija analiza oblika treba da posluži i kao sredstvo za lakše tumačenje notnog teksta, za razvijanje muzičke memorije i diferenciranje rada desne i leve ruke uz kontrapunktski dvoglas desnom rukom - kao priprema za polifoniju.

- Primena savladanih vrsta artikulacije kroz odgovarajući stil i karakter kompozicija.

- Izrazitije diferenciran rad prstiju kod tehnike legata uz rad na bržem tempu.

- Obrada jednostavnijih dvohvata (terce, sekste) desnom rukom sa složenijim prstoredom u bržem tempu (uz podmetanje i prebacivanje prstiju) i osnovne primene levom rukom.

- Upoznavanje ostalih intervala kao i primena ostalih akorada.

- Rad na repeticiji tona desnom rukom sa raznim kombinacijama prstoreda, uz jednostavniju repeticiju levom rukom na solo i akordskom basu.

- Tremolando u bržem tempu.

- Obrada ukrasa: dugi i kratki predudar, mordent, praltriler i kraći triler.

- Složenije kombinacije solo-basa sa akordskim (dur, mol) i primena dominantnog septakorda u akordskom basu.

- Primena triole u kombinacijama sa osminama i obrada sinkope.

- Upoznavanje novih agogičkih oznaka i primena šireg dinamičkog nijansiranja.

- Primena registra u odnosu na stil i karakter kompozicije uz tehničko uključivanje na osminskoj pauzi ili cenzuri fiksiranim prstoredom.

LESTVICE

Sviranje durskih i molskih lestvica do tri predznaka kroz dve oktave u paralelnom kretanju, trozvuk - malo razlaganje i simultano, upoznavanje oktava simultano.

LITERATURA

- V. V. Terzić: Škola za harmoniku, III sv.

- Z. Rakić: Škola za harmoniku, III sv.

- A. Fakin: Škola za harmoniku, II sv.

- L. Međeri: Izbor kompozicija za harmoniku, II sv.

- M. Baračkov: Izbor kompozicija za harmoniku, II sv.

OBAVEZNI MINIMUM PROGRAMA

- lestvice po programu;

- petnaest tehničkih vežbi - etida;

- pet kompozicija različitih epoha i sadržaja.

JAVNI NASTUPI

- obavezna dva javna nastupa tokom školske godine.

ISPITNI PROGRAM

1. Jedna lestvica;

2. Jedna etida;

3. Jedna polifona kompozicija.

4. Jedna kompozicija po slobodnom izboru.

II ciklus (IV, V i VI razred)

IV razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

OPERATIVNI ZADACI

- Rad na analizi oblika (dvodelna i trodelna pesma, mali prelidijum i drugo) sa elementima polifonije, kroz detaljniju obradu tehnike dvoglasa u diskantu kao i u odnosu diskant - bas.

- Upoznavanje i sviranje jednostavnijih kompozicija cikličnog oblika (sonatina, svita i slično).

- Detaljnije upoznavanje učenika sa ornamentima i uvod u tehniku ukrasa - dvostruki predudar, grupeto i triler.

- U daljem tehničkom napredovanju učenika treba postići brži tempo kod svih oblika artikulacije, kao i u tremolu uz upotrebu kraćih notnih vrednosti.

- Dvohvate i akorde treba koristiti složenijim prstoredom.

- Upotreba oktava - simultano i izlomljeno - u nizu, sa promenljivim prstoredom.

- Upoznavanje svih solo i akordskih basova, osim umanjenog septakorda i njihovo povezivanje enharmonskim sistemom.

- Skokovi u diskantu i basu uz složenije elemente orijentacije.

- Uključivanje registra na dužim notnim vrednostima istovremeno sa početkom tona, posle osminske pauze ili cezure.

LESTVICE

- Sviranje durskih i molskih lestvica do četiri predznaka kroz dve oktave u paralelnom i suprotnom kretanju, a odgovarajuće molske lestvice kroz dve oktave u paralelnom kretanju.

- Durski i molski trozvuci četvoroglasno u malom razlaganju i simultano.

- Sviranje oktava simultano i razloženo.

LITERATURA

- V. V. Terzić: Izbor etida i kompozicija, I sv.

- Z. Rakić: Škola za harmoniku, IV sv.

- A. Fakin: Škola za harmoniku, III sv.

- L. Međeri: Izbor kompozicija za harmoniku, II sv.

- M. Baračkov: Izbor kompozicija za harmoniku, II sv.

OBAVEZNI MINIMUM PROGRAMA

- lestvice po programu;

- deset tehničkih vežbi - etida;

- četiri kompozicije različitih epoha i sadržaja;

- jedna ciklična kompozicija.

JAVNI NASTUPI

- obavezna dva javna nastupa tokom školske godine.

ISPITNI PROGRAM

1. Jedna lestvica;

2. Jedna etida;

3. Jedna polifona kompozicija;

4. Jedna ciklična kompozicija ili dve kompozicije različitog karaktera.

Ispitni program se izvodi napamet.

V razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

OPERATIVNI ZADACI

- Detaljnije upoznavanje elemenata polifonije (glas, tema, imitacija, odgovor i tako dalje) i tehničkih sredstava kojima se ona ostvaruje, uz eventualnu upotrebu bariton-basa.

- Rad na analizi oblika: tema sa varijacijama, svita, sonatni oblik, sonatina.

- Upoznavanje i detaljnija primena većeg broja oznaka za dinamiku i tempo.

- Rad na složenijim zahtevima u tremolandu mehom.

- Uključivanje registra i tona istovremeno na dužim notnim vrednostima bez prethodne pauze.

- Upućivanje učenika na samostalno rešavanje lakših problema u primeni prstoreda, raznih načina izvođenja pojedinih vrsta artikulacije, vođenju meha i primeni registara.

- Čitanje s lista odgovarajućih vežbi, etida i komada na tehničkom nivou III-IV razreda.

LESTVICE

- Durske i molske lestvice do pet predznaka kroz dve oktave u paralelnom i suprotnom kretanju, trozvuci u velikom razlaganju i simultano.

- Dominantni septakord u malom razlaganju i simultano, oktave simultano i lomljeno.

LITERATURA

- V. V. Terzić: Izbor etida i kompozicija, II i III sv.

- Z. Rakić: Škola za harmoniku, V sv.

- A. Fakin: Marljivi harmonikaš

- M. Baračkov: Izbor kompozicija za harmoniku, III sv.

- L. Međeri: Izbor kompozicija za harmoniku, III sv.

OBAVEZNI MINIMUM PROGRAMA

- lestvice po programu;

- osam etida;

- četiri kompozicije različitih epoha i sadržaja;

- jedna ciklična kompozicija.

JAVNI NASTUPI

- obavezna dva javna nastupa tokom školske godine.

ISPITNI PROGRAM

1. Jedna lestvica;

2. Jedna etida;

3. Jedna polifona kompozicija;

4. Jedna ciklična kompozicija;

5. Jedna kompozicija originalno pisana za harmoniku.

Ispitni program se izvodi napamet.

VI razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

OPERATIVNI ZADACI

- Sticanje osnovnih pojmova o stilovima preko literature koja se obrađuje.

- Obrada složenijih dvoglasnih polifonih kompozicija, uz eventualnu upotrebu bariton-basa.

- Rad na daljem usavršavanju tehničkih i muzičkih elemenata kao nerazdvojne celine.

- Postizanje ritmičke stabilnosti u vezi sa tehničkom sigurnošću u određenom tempu.

- Uključivanje registra na kraćim notnim vrednostima bez prethodne pripreme i složenija primena registra u cilju boljeg muzičkog izražavanja.

- Proveravanje stečenog znanja i samostalnosti učenika u radu na jednostavnijoj kompoziciji kroz osnovne elemente interpretacije. Primena raznih načina izvođenja pojedinih vrsta artikulacije, dinamike i registara u zavisnosti od stila i karaktera kompozicije.

- Čitanje s lista etida i komada na tehničkom i muzičkom nivou IV-V razreda i, eventualno, improvizacija pratnje.

LESTVICE

- Durske i molske lestvice do šest predznaka kroz dve oktave u paralelnom i suprotnom kretanju.

- Durski i molski trozvuci, dominantni i umanjeni septakordi u velikom razlaganju i simultano kroz dve oktave u paralelnom kretanju.

- Sve durske lestvice u tercama i sekstama - odnos između diskanta i basa - kroz dve oktave u paralelnom i suprotnom kretanju.

- Sviranje oktava simultano i izlomljeno. Hromatska lestvica - informativno kroz jednu oktavu, u paralelnom kretanju.

LITERATURA

- V. V. Terzić: Izbor etida i kompozicija, II i III sv.

- Z. Rakić: Škola za harmoniku, VI sv.

- A. Fakin: Marljivi harmonikaš

- M. Baračkov: Izbor kompozicija za harmoniku, III sv.

- L. Međeri: Izbor kompozicija za harmoniku, III sv.

OBAVEZNI MINIMUM PROGRAMA

- lestvice po programu;

- osam etida;

- četiri kompozicije različitih epoha i sadržaja;

- jedna ciklična kompozicija.

JAVNI NASTUPI

- obavezna dva javna nastupa tokom školske godine.

ISPITNI PROGRAM

1. Jedna lestvica;

2. Jedna etida;

3. Jedna polifona kompozicija;

4. Jedna ciklična kompozicija;

5. Jedna kompozicija originalno pisana za harmoniku.

Ispitni program se izvodi napamet.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Individualnu nastavu treba maksimalno koristiti u radu sa učenicima, bez obzira na njihove sposobnosti. To je neophodno kod ovog instrumenta, a u skladu sa fizičkim mogućnostima početnika.

Prilikom postavljanja odnosa između programskih zahteva i planiranog gradiva treba imati u vidu sve osnovne osobine učenika. Prilagođavanje navedenih programskih zahteva sposobnostima učenika i njegovom interesovanju ujedno usmerava ka kvalitetnijoj literaturi i slušanju odgovarajućih kompozicija na nivou uzrasta. Sve zahteve treba ostvariti kroz manji ili veći broj jednostavnijih, odnosno složenijih primera, zavisno od mogućnosti učenika.

Tehničke elemente lestvica i akorada, raznih vežbi i etida treba koristiti za odgovarajuće postupno napredovanje i ovladavanje osnovnim oblicima tehničke postavke. Treba postići određeni tempo kroz ujednačeni rad prstiju u tehničkim vežbama i etidama, kao i rad na tehnici meha. Rad na tehnici meha se prilagođava određenoj artikulaciji, stilu i kompletnom muzičkom izražavanju, adekvatno uzrastu učenika.

Transkribovane kompozicije starih majstora koriste se putem upoznavanja stila, kao priprema za polifoniju i kasniji razvoj složenije slušne kontrole, uz nezavisnost prstiju i ruku.

Razni komadi i jednostavne ciklične forme su potrebne za početni razvoj muzičke mašte, smisla za oblik i tonske boje, kao i koncentracije kod učenika.

Upotreba registara treba da bude pravilno postavljena u odnosu na pojedine muzičke i tehničke zahteve. Negovanje kvaliteta tona, ritmičko-metričke stabilnosti, memorije, dinamike, agogike i ostalih elemenata čak i kod najjednostavnijih primera školske literature je važno za formiranje kompletne muzičke ličnosti učenika na nivou njegovog uzrasta i mogućnosti.

DUVAČKI INSTRUMENTI

FLAUTA

CILJ

Osposobljavanje učenika za bavljenje muzikom na nivou osnovnoškolskog znanja i za nastavak školovanja u srednjoj muzičkoj školi.

ZADACI

- Razvijanje ljubavi prema muzici i unapređenje muzičke kulture.

- Upoznavanje istorijskog razvoja flaute, tehničkih mogućnosti i primene.

- Stvaranje potrebe kod učenika za stalnim sticanjem novih saznanja u oblasti flautske muzike i literature.

- Razvijanje želje za slušanjem flautske muzike, kao i potrebe za stalnim praćenjem flautskih tokova, kako u našoj zemlji tako i u svetu.

- Razvoj kreativnosti i individualnosti.

- Sticanje tehničkog i tonskog nivoa u skladu sa učenikovim sposobnostima za uspešan završetak osnovne muzičke škole.

- Stvaranje potrebe kod učenika da kroz sviranje flaute iskažu svoj svet, sposobnosti i znanje kroz razne vidove javnih nastupa.

- Postavljanje temelja za razvoj muzičke i estetske ličnosti.

- Izgradnja navike posećivanja koncerata klasične muzike.

- Slobodno izražavanje svog unutarnjeg sveta jezikom muzike.

- Razvijanje potrebe slušanja muzike.

- Upoznavanje sa višestrukom primenom flaute u orkestru, kamernim sastavima, kao i solistički.

- Ovladavanje pravilnom tehnikom disanja.

- Kontrola tona i vladanje elementima tona: kontrola intonacije, dinamika f-p p-f, vibrato.

- Sviranje u šesnaestinama u različitim artikulacijama i ritmizacijama.

- Vladanje dnevnim tonskim i tehničkim vežbama i svim lestvicama.

- Upoznavanje sa različitim stilovima, kompozicijama različitog karaktera i značajem njihovog pravilnog interpretiranja.

- Razvoj sposobnosti da se primeni stečeno znanje na novom muzičkom materijalu.

- Osposobljenost za samostalni rad (vežbanje).

I ciklus (I, II i III razred)

I razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

OPERATIVNI ZADACI

Upućivanje učenika u osnove sviranja na flauti i to:

- pravilnom postavkom instrumenta;

- vežbanjem tehnike disanja i emitovanja tona;

- ovladavanjem prstoredom i tonovima iz prve i dela druge oktave preko odgovarajućih vežbi, kao i kraćih kompozicija uz klavirsku pratnju odgovarajućeg sadržaja i težine.

LESTVICE

Upoznavanje sa tonalitetima u okviru savladanog tonskog opsega, u različitim artikulacijama u celim notama, polovinama i laganim četvrtinama.

LITERATURA

- M. Mojs: Flautista početnik 1-3

- LJ. Dimitrijević: Škola za flautu za I razred - izbor

- Tafanel i Gober: Kompletna metoda za flautu

OBAVEZNI MINIMUM PROGRAMA

- vežbe, etide i komadi sličnog sadržaja i težine, prilagođeni uzrastu početnika;

- izbor nekoliko jednostavnih komada uz klavirsku pratnju iz zbirke Hrestomatija I.

JAVNI NASTUPI

- obavezna dva javna nastupa tokom školske godine.

Smotra (na kraju školske godine)

1. Jedna lestvica, napamet;

2. Jedna etida (ili kompozicija virtuoznih izvođačkih zahteva);

3. Jedna kompozicija, po slobodnom izboru, napamet.

NAPOMENE

II razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

OPERATIVNI ZADACI

- Stalni rad na kontroli ispravno postavljenog disanja.

- Rad na kvalitetu tona, proširivanju tonskog obima i čistoj intonaciji.

- Rad na artikulacijama.

- Ostvarivanje tehničkog napredovanja učenika.

- Savlađivanje dela iz literature.

LESTVICE

Durske do dva predznaka, sa toničnim kvintakordima, u različitim artikulacijama i laganim četvrtinama (u savladanom tonskom opsegu).

LITERATURA

- M. Mojs: Flautista početnik, 3-7

- LJ. Dimitrijević: Škola za flautu - izbor

- G. Gariboldi: Kompletna metoda za flautu

- Hrestomatija I: Izbor nekoliko komada uz klavirsku pratnju.

OBAVEZNI MINIMUM PROGRAMA

- vežbe, etide i komadi sličnog sadržaja i težine, prilagođeni uzrastu učenika.

JAVNI NASTUPI

- obavezna dva javna nastupa tokom školske godine.

Smotra (na kraju školske godine)

1. Jedna lestvica, napamet;

2. Jedna etida (ili kompozicija virtuoznih izvođačkih teškoća);

3. Jedna kompozicija po slobodnom izboru, napamet.

NAPOMENA

Dva obavezna javna nastupa i smotra na kraju školske godine, jednako kao u prvom razredu, ne podležu konvencionalnom, numeričkom načinu ocenjivanja.

III razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

OPERATIVNI ZADACI

- Stabilizacija tona druge oktave i postavka dela treće oktave.

- Započeti sa kontinuiranim radom na tonskim i tehničkim vežbama.

- Upoznati učenika sa odgovarajućom pripremom za javni nastup, kao i sa nizom kompozicija za izvođenje uz pratnju klavira odgovarajućeg sadržaja i težine.

LESTVICE

Durske i molske do tri predznaka, sa toničkim kvintakordima, u obrtajima, u savladanom tonskom opsegu (dve oktave), u različitim artikulacijama, u obimu dve oktave u četvrtinama i osminama (napamet).

LITERATURA

- M. Mojs: Flautista početnik 7-10

- Hrestomatija I: Izbor nekoliko komada uz klavirsku pratnju

- LJ. Dimitrijević: Škola za flautu - izbor

- G. Gariboldi: Prve vežbe (početne)

- G. F. Teleman: Menuet II iz Svite u a-molu

- J. L. Dusek: Menuet

- P. Nikolić: Andantino

OBAVEZNI MINIMUM PROGRAMA

Tehničke vežbe, etide i komadi sličnog sadržaja i težine.

JAVNI NASTUPI

- obavezna dva javna nastupa tokom školske godine.

ISPITNI PROGRAM

1. Jedna durska i jedna molska lestvica sa toničnim kvintakordima, u četvrtinama i osminama, napamet;

2. Dve etide različitog karaktera;

3. Jedno delo uz pratnju klavira, napamet.

II ciklus (IV, V i VI razred)

IV razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

OPERATIVNI ZADACI

- Ovladati celokupnim registrom instrumenta.

- Osnovno dinamičko nijansiranje.

- Vibrato.

- Rad na kvalitetu tona, i čistoj intonaciji.

- Rad na artikulacijama.

- Ostvarivanje tehničkog napredovanja učenika.

- Savlađivanje dela iz literature.

LESTVICE

Durske i molske do četiri predznaka sa toničnim kvintakordima, u obrtajima, u različitim artikulacijama, u obimu dve oktave, u osminama i laganim šesnaestinama (napamet).

LITERATURA

- M. Mojs: Flautista početnik od 10 i dalje

- M. Mojs: 24 male etide

- M. Mojs: Tonske vežbe

- G. Gariboldi: Minjon etide, op. 131

- LJ. Dimitrijević: Škola za flautu - izbor

- V. A. Mocart: Arija Tamina iz opere "Čarobna frula"

- V. Pop: Arabela

- Veber: Ciganski kapričo

- G. Tihomirov: Mala koračnica

- E. Keler: Mazurka

- V. Pop: Španska igra

- M. Mojs: Sarabanda

- Musorgski: Gopak

OBAVEZNI MINIMUM PROGRAMA

Tehničke vežbe, etide, komadi i sonate sličnog sadržaja i težine. JAVNI NASTUPI

- obavezna dva javna nastupa tokom školske godine.

ISPITNI PROGRAM

1. Jedna durska i jedna molska lestvica sa toničnim trozvucima u osminama i šesnaestinama, napamet;

2. Dve etide različitog karaktera;

3. Jedno delo uz pratnju klavira, napamet.

V razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

OPERATIVNI ZADACI

- Rad na kvalitetu tona i čistoj intonaciji.

- Rad na artikulacijama.

- Ostvarivanje tehničkog napredovanja učenika.

- Savlađivanje dela iz literature.

LESTVICE

- Durske lestvice do pet predznaka, sa toničnim kvintakordom, u obrtajima, u različitim artikulacijama, u osminama i laganim šesnaestinama.

- Hromatika - postavka (napamet).

- Upoznati učenika sa načinom sviranja dvostrukog jezika. Dinamika. Vibrato.

LITERATURA

- M. Mojs: Tonske vežbe

- M. Mojs: 25 melodijskih etida

- G. Gariboldi: 20 malih etida, op. 132

- Lj. Dimitrijević: Škola za flautu - izbor

- V. Pop: Španska serenada

- K. Debisi: Mali crnac

- A. Tomazi: Mali korzikanski pastir

- M. Jeličanin: Nokturno i Skerco

- J. Andersen: Skercino

- Monjuško: Preslica

- M. Pot: Sičilijana

- J. Donžon: Pan

- L. Vajner: Igra lisice

- R. Valentajn: 12 sonata - izbor

OBAVEZNI MINIMUM PROGRAMA

Tehničke vežbe, etide, komadi i sonate sličnog sadržaja i težine.

JAVNI NASTUPI

- obavezna dva javna nastupa tokom školske godine.

ISPITNI PROGRAM

1. Jedna durska i jedna molska lestvica sa toničnim kvintakordima u osminama i laganim šesnaestinama, napamet;

2. Dve etide različitog karaktera;

3. Jedno delo uz klavirsku pratnju, napamet.

VI razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

OPERATIVNI ZADACI

- Upoznati učenika sa načinom sviranja dvostrukog i trostrukog jezika.

- Obnoviti sve naučene tonalitete sa novim tehničkim zahtevima.

- Obraditi etide u svim tonalitetima, koje po svojim zahtevima omogućavaju dalji razvoj tonskih i tehničkih mogućnosti učenika.

- Nastaviti rad na tonskim i tehničkim vežbama.

LESTVICE

- Durske i molske lestvice (svi tonaliteti) sa toničnim trozvucima, dominantnim i umanjenim septakordima, u obrtajima, u različitim artikulacijama, u obimu od dve oktave u šesnaestinama.

- Lestvice svirati razvijeno.

- Hromatika - razvijanje u različitim ritmičkim pokretima.

- Napamet.

LITERATURA

- M. Mojs: Tonske vežbe

- Tafanel i Gober: Tehničke vežbe

- G. Gariboldi: 20 raspevanih etida, op. 88

- LJ. Dimitrijević: Škola za flautu za IV razred - izbor

- K. V. Gluk: Arija iz opere "Orfej"

- F. Gosek: Tamburin

- E. Pesar: Andaluzija

- E. Keler: Romansa

- G. Fore: Sičilijana, op. 78

- B. Godar: Alegreto, op. 116

- Ž. Demersman: Venecijanski karneval

- M. Logar: Pastorala

- G. F. Hendl: Sonata Ef-dur ili ge-mol

- B. Marčelo: Sonata Be-dur, ili de-mol

- G. F. Teleman: Sonata: Ef-dur

- A. Vivaldi: Koncert broj V u Ef-duru, op. 10

OBAVEZAN MINIMUM PROGRAMA

Tehničke vežbe, etide, komadi i sonate sličnog sadržaja i težine.

JAVNI NASTUPI

- obavezna dva javna nastupa tokom školske godine.

ISPITNI PROGRAM

1. Jedna durska i jedna molska lestvica sa toničnim kvintakordima, dominantnim i umanjenim septakordima u šesnaestinama, hromatika, napamet;

2. Dve etide različitog karaktera;

3. Jedno delo za izvođenje uz pratnju klavira, napamet.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

U nastavi flaute posebnu pažnju treba usmeriti na oblikovanje tona i njegovu pravilnu postavku kroz upoznavanje sa osnovama tehnike disanja i pravilnu impostaciju. Od samog početka primeniti sve elemente koji se odnose na pravilno uzimanje vazduha i njegovo racionalno korišćenje kroz odgovarajuće oblikovanje usana. Posebnu pažnju obratiti na tonske vežbe u dužim notnim vrednostima preko kojih učenik treba tokom školovanja u osnovnoj muzičkoj školi da ovlada tonovima flaute podjednako zvučno i kvalitetno. Uporedo sa tonskim raditi i na tehničkim vežbama koje počev od jednostavnijih ka složenijim, doprinose razvoju svih tehničkih elemenata vladanja instrumentom. Posebnu pažnju usmeriti na sviranje vežbi u različitim artikulacijama.

U toku školovanja obraditi sve tonalitete kako durske tako i molske.

U radu na etidama, bez obzira na godinu učenja, uvek i do kraja insistirati na potpunom ovladavanju svakim tehničkim i tonskim zahtevom koji je sadržan u notnom tekstu. Uputiti učenika na analitičan pristup rada koji se odnosi na tonalitet i eventualne predznake u toku same vežbe, složenije ritmičke, tehničke i tonske elemente kao i rad na pojedinim pasažima koji zahtevaju posebnu pažnju. Kod učenika preko etida raznovrsnog sadržaja i zahteva razvijati urednost u vežbanju, poštovanje svake note i oznake u notnom tekstu koje se odnose na tempo, dinamičko i agogičko nijansiranje.

U radu sa komadima uz pratnju klavira, od samog početka kod učenika razvijati osećanje za interpretaciju koja u sebi sadrži osnovne stilske karakteristike kompozicije i kroz pravilno usmeravanje omogućiti učeniku razvijanje njegove sposobnosti da u potpunosti izrazi svoju muzikalnost.

Neophodno je pažnju učenika usmeriti na intonaciju i čisto sviranje koje može omogućiti samo pravilna postavka instrumenta i pravilna primena tehnike disanja.

TEORETSKI PREDMETI

(solfeđo, teorija muzike)

Nastava teoretskih predmeta za učenike oštećenog vida osnovne muzičke škole traje osam godina za klavir i harmoniku i obuhvata I i II pripremni razred, solfeđo od I-VI razreda po sistemu redovne osnovne muzičke škole, kao i program teorije muzike u VI razredu.

Za učenike flaute, nastava teoretskih predmeta traje šest godina i odvija se prema programu Odseka za klasičnu muziku.

Nastava se odvija u grupama od šest učenika.

I pripremni razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

OPERATIVNI ZADACI

- Pevanje pesama po sluhu - pesme za decu i izvorne narodne pesme. Vežbe muzičke memorije. Usmeno opažanje lakših melodijskih motiva. Pevanje grupno i pojedinačno. Slušanje muzike za decu sa instrumentima, sa magnetofona, gramofonskih ploča, kasete, kompakt diska. Slušanje priča i drugih tekstova za decu uz muzičku ilustraciju i literaturni prikaz slušanja muzike.

- Muzičko stvaralaštvo za decu - improvizacija melodije na zadati tekst. Muzičke igre za decu - igre za razvijanje sluha i igre od značaja za samostalno kretanje i orijentaciju u prostoru.

- Osobine tona: jačina, visina, trajanje i boja. Zvuk - određen i neodređen. Razlikovanje i uočavanje zvuka iz različitih zvučnih izvora - zvukovi iz prirode, zvukovi predmeta različitih materijala i namena.

- Korišćenje zvuka za dobru orijentaciju u prostoru.

- Razvijanje ritma. Opažanje lakših ritmičkih motiva.

- Prikazivanje melodije pokretom. Prikazivanje ritma pokretom.

- Obrada brojalica u različitim kombinacijama. Taktiranje taktova 2/4, 3/4, 4/4.

- Organizovanje raznih aktivnosti kojima nastavnik smatra da će probuditi kreativnu maštu učenika.

- Na kraju školske godine učenik se izvodi na kontrolni ispit.

II pripremni razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

OPERATIVNI ZADACI

MELODIKA

- Primeri u notnom sistemu na Brajevom pismu.

- Ce-dur lestvica.

- Osnovna jedinica za brojanje - četvrtina note. Taktovi 2/4, 3/4, 4/4. Promena taktova. Notne vrednosti: cela, polovina, polovina s tačkom, četvrtina note i odgovarajuće pauze. Ligatura.

- Opažanje melodijskih motiva u okviru gradiva izvedenih na klaviru ili glasom. Usmeni melodijski diktat. Pevanje lakših melodijskih motiva. Pevanje pesmica sa tekstom.

RITAM

Osnovna jedinica za brojanje - četvrtina nota. Taktovi: 2/4, 3/4, 4/4. Notne vrednosti i odgovarajuće pauze kao u melodici. Promena taktova. Ligatura. Usmeni ritmički diktat.

TEORIJA

Lestvica tetrahord, stupanj, stepen, polustepen.

ISPITNI PROGRAM

1. Opažanje tonova i melodijskih motiva;

2. Jedna melodijska vežba;

3. Jedna ritmička vežba.

SOLFEĐO

CILJ

Razvijanje muzikalnosti i pismenosti kroz prožimanje vaspitnog i obrazovnog procesa.

ZADACI

- Razvijanje muzičkih sposobnosti (muzičke memorije, sposobnosti praćenja melodijskog, polifonog i harmonskog toka).

- Razvoj shvatanja muzike i muzičkog pisma sa razvojem muzičkog mišljenja.

- Usađivanje zvučnih predstava i njihovo vezivanje sa slikom, odnosno slike sa zvukom kroz sticanje znanja i veština (melodika, ritam, diktati).

- Upoznavanje muzičke literature, interpretacije i osnovnih elemenata muzičkih stilova.

- Osamostaljivanje učenika i razvoj njihovih kreativnih sposobnosti.

I ciklus (I, II i III razred)

I razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

OPERATIVNI ZADACI

MELODIKA

- Primeri u notnom sistemu na Brajevom pismu.

- Dalja obrada Ce-dur tonaliteta. Novi tonalitet Ge i Ef-dur.

- Osnovna jedinica za brojanje - četvrtina note.

- Taktovi: 2/4, 3/4, 4/4. Promena taktova.

- Notne vrednosti: cela, polovina, polovina s tačkom i četvrtina note i odgovarajuće pauze.

- Dvodelna podela osnovne jedinice brojanja: sve figure jednostavnijeg izgleda, sinkopa i kontrtan.

- Opažanje melodijskih motiva u okviru gradiva izvedenih na klaviru ili glasom. Usmeni melodijski diktat. Pevanje lakših melodijskih motiva, primera i kanona. Pevanje pesmica sa tekstom.

RITAM

Osnovna jedinica za brojanje - četvrtina note. Taktovi 2/4, 3/4, 4/4. Notne vrednosti i odgovarajuće pauze kao i u melodici. Promena taktova. Osnovna jedinica brojanja: sve figure jednostavnijeg izgleda, sinkopa i kontrtan i odgovarajuće pauze. Usmeni ritmički diktat.

TEORIJA

Dalja obrada lestvice - tetrahord, stupanj, stepen, polustepen. Predtakt. Povisilice, snizilice, razrešilice.

ISPITNI PROGRAM

1. Opažanje tonova i melodijskih motiva u tonalitetu ispitne vežbe;

2. Melodijska vežba u jednom od pređenih tonaliteta - učenik izvlači primer na ispitu;

3. Jedna ritmička vežba.

II razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

OPERATIVNI ZADACI

MELODIKA

- Obnavljanje: utvrđivanje pređenih tonaliteta, Ce, Ge i Ef-dur, primeri iz literature i pesme sa tekstom.

- Postavka: a, de i e-mol, sve tri vrste mola; obratiti pažnju na tetrahorde i skokove u sve stupnjeve.

- Priprema: De i Be-dur - ilustrativni primeri iz odgovarajuće literature, pevanje lestvica i kadence.

- Primeri iz literature (gradivo za II razred) kompozicije sa klavirskom pratnjom i dvoglas.

- Radne improvizacije.

RITAM

- Metričke vrste i ritmičke figure: jedinica brojanja - četvrtina, osmina i četvrtina sa tačkom.

- Novi taktovi 2/8, 3/8, 4/8 i 2/2 - i samo dvodelna podela i 6/8 priprema samo osnovne figure. Dalja obrada četvorodelne podele (ritmička jedinica - četvrtina) i obnavljanje osnovnih figura (ritmička jedinica osmina), primena lukova, pauza, uzmaha i predtakta. Promena vrste takta u dečjim pesmama sa tekstom. Punktirana i obrnuto punktirana figura na ritmičkoj jedinici.

- Način izvođenja: ravnomerno i ritmičko čitanje, manuelna reprodukcija ritma.

OPAŽANJE, INTONIRANJE, DIKTATI

- Opažanje i intoniranje tonova i motiva u obnovljenim i novim tonalitetima.

- Opažanje i intoniranje durskog i molskog kvintakorda - intoniranje svih durskih i molskih kvintakorada na osnovnim tonovima.

- Opažanje i intoniranje male i velike terce i čiste kvinte sa tendencijom vezivanja za tonalitet.

- Opažanje durskog, molskog i harmonskog tetrahorda i intoniranje.

- Prepoznavanje ritmičkih i melodijskih motiva (prema gradivu).

- Opažanje metra pesama sa tekstom i u primerima iz literature.

TEORIJA MUZIKE

- Utvrđivanje gradiva iz I razreda usmenim vežbama - intervali, tetrahordi i lestvice.

- Vrste intervala do kvinte durski i molski kvintakord na osnovnim tonovima.

- Princip izgradnje durskih i molskih lestvica.

- Dominantni tetrahord u molu, usmene i pismene vežbe.

- Proširivanje znanja iz muzičke terminologije i uvođenje jednostavnih definicija.

III razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

OPERATIVNI ZADACI

MELODIKA

- Obnavljanje: utvrđivanje pređenih tonaliteta i postupno uvođenje skokova u tonove subdominantne funkcije, kroz instruktivne vežbe i primere iz literature. Kompozicija sa klavirskom pratnjom, pevanje dvoglasa. Improvizacije.

- Obrada: Be-dur, ge-mol, De-dur, ha-mol, A-dur lestvice.

- Priprema: ce-mol, E-dur, Ef-mol. Pevanje lestvica, kadence, melodijskih motiva i jednostavnih primera u duru i istoimenom molu (Ge-dur i ge-mol, Ce-dur i ce-mol, De-dur i de-mol i A-dur i a-mol).

- Ilustrativni primeri iz literature.

- Tehničke vežbe: pevanje hromatskih skretnica i prolaznica uz harmonizaciju. Transponovanje motiva kroz sve pređene tonalitete (videti metodsko uputstvo).

RITAM

- Metričke vrste i ritmičke figure: 6/8 - sve osnovne kombinacije i primena lukova i pauza (bez podele trodela). Informativno poređenje 2/4 sa 6/8.

- Obnavljanje i proširivanje znanja iz dvodelne i četvorodelne podele sinkopa na dve i na jednoj jedinici, četvorodelna podela osmine i polovine kao ritmičke jedinice. Triola. Utvrđivanje punktiranog ritma.

- Manuelna reprodukcija.

- Ravnomerno i ritmičko čitanje: ravnomerno povećanje brzine čitanja uz obeležen tempo. Ritmičko čitanje lakše ritmičke figure i obeležen tempo. Umeren i umereno brzi tempo. Ritmičko čitanje instrumentalne literature.

OPAŽANJE - INTONIRANJE - DIKTATI

- Opažanje i intoniranje tonova i motiva iz melodike.

- Prepoznavanje i zapisivanje ritmičkih motiva, određivanje metra i zapisivanje ritmičke okosnice.

- Melodijsko-ritmički diktat jednostavne fakture po dvotaktima.

- Intoniranje dominantnog septakorda u obrađenim tonalitetima (iz instrumentalnu literature) sa razrešenjem u toniku.

TEORIJA MUZIKE

- Durske lestvice do četiri predznaka a molske do dva i ce-mol.

- Kvintakordi na glavnim stupnjevima u obrađenim tonalitetima.

- Intervali - imena, vrste, zvučnost do oktave. Utvrđivanje durskih i molskih kvintakorda na svim osnovnim tonovima.

ISPITNI PROGRAM

1. Usmeni melodijski diktat u tonalitetima do dva predznaka;

2. Provera znanja iz teorije: lestvice, tetrahordi, imena i vrsta intervala, durski i molski kvintakord;

3. Melodijska vežba (tonaliteti obrađeni u I, II i III razredu);

4. Parlato: violinski i bas ključ. Pređeno gradivo iz I, II i III razreda.

II ciklus (IV, V i VI razred)

IV razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

OPERATIVNI ZADACI

MELODIKA

- Obnavljanje: tonaliteti iz prethodnih razreda sa primenom skokova, laganih i brzih tempa, većih muzičkih fraza. Višeglasni primeri, kompozicije sa klavirskom pratnjom i iz literature. Improvizacija.

- Obrada: fis-mol, Es-dur, ce-mol, E-dur, cis-mol, As-dur i ef-mol uz primenu instruktivnih vežbi i primera iz literature.

- Dalji rad na hromatskim skretnicama i prolaznicama - tip tehničkih vežbi.

RITAM

- Utvrđivanje gradiva trećeg razreda kroz parlato i diktat.

- Nove mere i figure: 6/8 sa prostom deobom trodela, 6/4 bez deobe. Sinkopirani ritam u vrstama parne distribucije. Dvostruko punktirana i obrnuto punktirana figura na dve ritmičke jedinice. Sukobljavanje triole i punktiranih figura na jedinici brojanja.

- Ravnomerno čitanje u dva sistema i u jednom sa promenama ključa.

- Ritmičko čitanje etida i primera iz literature sa primenom svih tempa.

OPAŽANJE - INTONIRANJE - DIKTATI

- Opažanje i intoniranje lestvičnih tonova i motiva iz melodike i njihovo zapisivanje. Opažanje abecedom i bez pevanja apsolutnih visina.

- Opažanje dominantnog septakorda i umanjenog.

- Opažanje i intoniranje konsonantnih kvintakorada i njihovih obrtaja kao i opažanje i intoniranje štimova.

- Ritmički i melodijski diktat u okviru gradiva.

TEORIJA MUZIKE

- Utvrđivanje obrtaja intervala do oktave.

- Obrada molskih lestvica do četiri predznaka.

- Postavka lestvičnih kvintakorada u prirodnom, harmonskom i melodijskom molu.

- Utvrđivanje lestvičnih kvintakorada u durskoj lestvici. Mali durski septakord na dominanti u duru i molu, a umanjeni septakord u molu sa razrešanjem sve u obrađenim tonalitetima.

V razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

OPERATIVNI ZADACI

MELODIKA

- Obnavljanje: utvrđivanje tonaliteta od dva do četiri predznaka, melodijske vežbe i primeri iz literature. Višeglasno pevanje i kompozicije sa klavirskom pratnjom.

- Informativno: modulacije u dominantne durske tonalitete i paralelni mol, početni tonalitet sa jednim predznakom: Ce-Ge-Ce-dur, Ef-Ce-Ef-dur, a-Ce-a-mol.

- Nove lestvice: Ha-dur, Des-dur i be-mol. Pevanje melodijskih primera u duru i istoimenom molu (mutacija). Pevanje narodnih pesama sa tekstom u osnovnim merama i narodnim ritmovima. Transponovanje motiva.

RITAM

- Metričke vrste i ritmičke figure: složenija podela trodela u taktovima 6/8 i 9/8 sa lukovima i pauzama. Sičilijana i tirana. Upoređivanje 6/4 sa 3/2. Utvrđivanje triole uzmaha i predtakta. Postavka triole na polovini ritmičke jedinice. Narodni ritam 5/8, 7/8 i 9/8 sa jednim trodelom.

- Ravnomerno i ritmičko čitanje.

OPAŽANJE - INTONIRANJE - DIKTATI

- Opažanje pojedinačnih tonova motiva i štimova u svim tonalitetima. Opažanje i intoniranje umanjenog i prekomernog kvintakorda sa razrešenjem i vezivanjem za tonalitet.

- Opažanje intoniranje prekomerne i umanjene kvinte sa razrešenjem.

- Intoniranje dominantnog septakorda i umanjenog septakorda.

- Ritmički i melodijski diktati iz gradiva ritma melodike.

TEORIJA MUZIKE

- Sve lestvice i lestvični kvintakordi. Kadence dura i sve vrste mola. Postavka mol-dura.

- Utvrđivanje i proširivanje znanja: obrtaji konsonantnih kvintakorada, postavka umanjenog i prekomernog kvintakorda. Dominantni septakord i obrtaji. Termini i ornamentika.

VI razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

OPERATIVNI ZADACI

MELODIKA

- Obnavljanje i utvrđivanje pređenih tonaliteta.

- Obrada: Fis-dur, Ges-dur i es-mol. Pevanje lestvičnih kvintakorda, štimova i kadenci svih tonaliteta do sedam predznaka.

- Hromatske skretnice i prolaznice, mutacije u melodijskim primerima (dijatonska modulacija i dalje informativno). Višeglasni primeri i kanoni, kompozicije sa klavirskom pratnjom. Improvizacija.

- Pevanje srpskih narodnih pesama.

RITAM

- Ritmičko čitanje etida instrumentalnog tipa iz gradiva VI razreda. Primena promene ključa ili dva sistema. Manuelno izvođenje ritma postavka duole.

- Novo gradivo: narodni ritmovi 8/8 uz obnavljanje 5/8, 7/8 i 9/8. Ritmička jedinica šesnaestina 6/16.

- Suprotstavljanje 5/4 sa 6/4 i 2/2 u umerenom laganom tempu.

OPAŽANJE - INTONIRANJE - DIKTATI

- Opažanje i intoniranje kompletnog pređenog gradiva od prvog razreda.

- Opažanje apsolutnih visina u prvoj, drugoj i maloj oktavi.

- Opažanje i intoniranje umanjenog kvintakorda sa obrtajima.

- Opažanje i intoniranje malog durskog septakorda sa obrtajima i umanjenog septakorda sa razrešenjem.

- Opažanje i intoniranje povezati za tonalitet.

- Ritmički i melodijski diktat.

ISPITNI PROGRAM

1. Diktat do četiri predznaka;

2. Usmeni deo:

- melodijska vežba tonaliteti do četiri predznaka (skretnice, prolaznice i mutacija);

- parlato: promena ključa, violinski i bas, sa svim ritmičkim figurama.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Osnovni didaktičko-metodički postupci obuhvataju razvijanje zvučnih predstava s notom slikom, kako za oblast melodike tako i za oblast ritma. Ovim se nastavnim smerom usklađuje rad na diktatima s pevanjem i ritmičkim čitanjem. Zvučne predstave su, po pravilu, melodijski primeri (pesme sa tekstom i primeri iz literature), melodijski motivi (za transponovanje, radi učvršćivanja skokova u pojedine stupnjeve; za pevanje uvek u originalnom tonalitetu radi postavljanja boje tonaliteta i za postavljanje metričkih vrsta i ritmičkih figura) i, tek na trećem mestu, lestvični nizovi (raspevavanje učenika, širenje obima glasa, upoznavanje lestvica).

Primeri se obrađuju po sluhu, u početnim razredima, ili iz notnog teksta, naravno, uz pomoć nastavnika, a i pevanjem solmizacionim slogovima uz taktiranje. Svaka nova nastavna oblast praćena je navedenim postupcima, koji se potom prenose na opažanje pojedinačnih i više tonova, ritmičkih figura, metričkih vrsta i usmenih melodijsko-ritmičkih diktata.

Ostale discipline, teorija, opažanje, intoniranje sa diktatom, usko se povezuju sa nastavnim gradivom iz melodike i ritma, naročito u prva dva razreda. Za sve godišnje ispite, šestogodišnjeg, četvorogodišnjeg i dvogodišnjeg obrazovanja ispitne vežbe i zadatke ne piše predmetni nastavnik već su istovetne za sve učenike i zadaje ih aktiv nastavnika solfeđa.

RASPORED GODIŠNJEG GRADIVA

OPAŽANJE, INTONIRANJE, DIKTATI

Prepoznavanje više tonova (uz primenu ritmičkih diktata) vodi ka uspešnom beleženju usmenih i pismenih diktata, a prepoznavanje akorada ka razvijanju harmonskog sluha.

Ritmički diktati i zapisivanje pojedinačnih tonskih visina prethode svakoj pojavi melodijsko-ritmičkih diktata.

MELODIKA

Opažanje vrsta takta stalno prati rad na ritmu i prenosi se na zapisivanje ritmičkih okosnica naših narodnih pesama i igara.

TEORIJA MUZIKE

CILJ

Teorijsko objedinjavanje svih muzičkih pojmova i izraza, kao i povezivanje teorijske nastave sa solfeđom i nastavom instrumenta, odnosno pevanja.

ZADACI

- Upoznavanje muzičkih pojmova i pojava.

- Vladanje zakonitostima teorije muzike.

- Ostvarivanje funkcionalnih zadataka - sticanje brzine u shvatanju tonskih odnosa (lestvice, intervali i akordi).

- Vladanje muzičkom ortografijom.

VI razred

(1 čas nedeljno, 35 časova godišnje)

OPERATIVNI ZADACI

- Pojmovi i definicije.

- Postavljanje i upoređivanje lestvica.

- Tonaliteti.

- Obrada intervala.

- Postavljanje akorada.

- Mnogostranost tonova.

- Ornamenti.

GRADIVO

Utvrđivanje pojmova i termina obrađenih u prethodnim razredima, njihovo definisanje i sistematizacija (linijski sistem, ključevi, ton i njegove osobine, metar i metričke oznake, odnosno vrste takta, interval, akord - trozvuk i četvorozvuk, tetrahord, lestvica, tonalitet).

Novo gradivo: muzička fraza, fraziranje, agogika, artikulacija, dinamika, tempo s odgovarajućim italijanskim nazivima.

Lestvice: teorijsko obnavljanje svih dijatonskih lestvica, upoređivanje istoimenih i paralelnih tonaliteta, upoređivanjem lestvica udaljenih za hromatski polistepen (De-des, Ce-cis) i enharmonskih lestvica (Des-Cis, Ges-Fis, Be-Ais).

Postavka mol-dura.

Lestvični kvintakordi.

Intervali: intervali do oktave i njihovi obrtaji.

Složeni intervali.

Hromatske promene intervala i njihova razrešenja (umanjeni i prekomerni intervali).

Karakteristični lestvični intervali.

Trozvuci i četvorozvuci: obnavljanje konsonantnih kvintakorada i njihovih obrtaja i postavka umanjenog i prekomernog kvintakorda. Osnovni oblik i obrtaji MD7 - vezati u tonalitetu za dominantu. Umanjeni, poluumanjeni i mali molski septakord na odgovarajućim stupnjevima u tonalitetu. Postavka septakorada u osnovnoj durskoj i molskoj lestvici.

Mnogostranost tonova i durskog kvintakorda.

Ortografija i ornamentika: vežbe pravilnog pisanja. Osnovni ukrasi i figure.

ISPITNI PROGRAM

1. Intervali, lestvice, akordi i ortografija.

2. Intervali i akordi i njihovi obrtaji; mnogostranost tonova i durskog kvintakorda;

- poznavanje termina i definicija; poznavanje svih oznaka koje prate notni tekst.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Teorija muzike je poseban predmet u završnom razredu šestogodišnje škole. Od prvog do petog razreda šestogodišnje škole teorija muzike prati svaku postavku i obradu metodske jedinice, kako u melodici i ritmu, tako i u intoniranju, opažanju i diktatima.

U početnim razredima težište rada je na opismenjavanju učenika u okviru domaćih zadataka - prepisivanje primera iz udžbenika i imenovanje ispisanih nota i notnih zapisa, po diktatu nastavnika, dakle, ovladavanje notnim pismom u violinskom i bas ključu (obeležavanje notnih trajanja i pauza, vrste takta). Redosled notnih tonova, izgovor solmizacijom i abecedom uspešno je savladan kada učenici nižu sve tonove uzlazno i silazno od bilo kog početnog tona u sekundama, a zatim u tercama u obimu dve oktave. Iako se kvintakord teorijski obrađuje u drugom razredu, u prvom razredu je predviđena priprema kako bi se lakše usvojio kroz izgovor terci i trozvuka na glavnim stupnjevima obrađenih durskih lestvica (kadenca).

Već u I razredu se može postaviti princip izgradnje durskih lestvica: na poznati gornji (dominantni) tetrahord Ce-dura dodavanjem naviše tetrahorda sa polustepenom na kraju niza, dobija se Ge-dur lestvica (kvintni krug naviše), i suprotan smer - od toničnog tetrahorda Ce-dura spuštanjem još jednog tetrahorda sa istim rasporedom celih stepena i polustepena dobijamo Ef-dur (kvintni krug naniže). Hromatske promene osnovnih tonova događaju se u smeru kretanja - kod lestvica sa povisilicama u gornjem tetrahordu (vođica), a kod lestvica sa snizilicama u donjem tetrahordu (subdominanta).

Molske lestvice se postavljaju kao lestvice sa istim tonovima paralelnog dura. Radi očuvanja i daljeg učvršćivanja već prethodno postavljenih harmonskih funkcija (T-SD-D) u početnom razredu obrađivati kadencu harmonskog mola. Obradama svih vrsta molske lestvice utvrđuje se dominantni tetrahord abecednim izgovorom. Izgovaranjem svih tonova dominantnih tetrahorada molske lestvice ulazi se u oblast hromatike. Promenu u harmonskom molu objasniti harmonskim razlozima (durska dominanta), a u melodijskom molu melodijskim razlozima (eliminisanje prekomerne sekunde).

Preporučuju se pismena vežbanja: ispisivanje predznaka zadate lestvice u oba ključa, ispisivanje lestvičnog niza sa predznacima ispred nota, prepoznavanje lestvice na osnovu ispisanog niza (ne uvek od prvog stupnja), upoređivanje lestvičnih tetrahorda, pronalaženje jednog tetrahorda u više lestvica, i drugo.

1.5.2. Četvorogodišnje muzičko obrazovanje i vaspitanje

DUVAČKI INSTRUMENTI

(klarinet, truba)

CILJ

Osposobljavanje učenika za bavljenje muzikom na nivou osnovnoškolskog znanja i za nastavak školovanja u srednjoj muzičkoj školi.

ZADACI

- Razvijanje ljubavi i interesovanja kod učenika prema: muzici, instrumentu, knjizi.

- Razvijanje radnih navika kod učenika.

- Formiranje muzičkih kriterijuma.

- Razvijanje ljubavi prema muzici.

- Razvijanje ljubavi prema svom instrumentu.

- Razvoj navike slušanja muzike.

- Razvoj navike aktivnog skupljanja notnog materijala.

- Stvaranje sopstvene fonoteke.

- Razvoj navike redovnog posećivanja koncerata.

- Sticanje osnovnih predznanja o kvalitetnoj muzici.

- Osposobljenost za pravilno vežbanje.

- Razvoj sposobnosti samostalnog vežbanja.

- Nastupanje.

- Brzo i kvalitetno napredovanje.

KLARINET

I ciklus (I i II razred)

I razred

(2 časa nedeljno, 70 godišnje)

OPERATIVNI ZADACI

- Upoznati učenike sa karakteristikama, delovima i održavanjem klarineta.

- Obratiti pažnju na pripremu usnika i trske za sviranje kao i njihovo održavanje.

- Formiranje ambažure.

- Postavka tehnike disanja.

- Rad jezika.

- Vežbanje dugih tonova i intervala od e malo do ge1.

- Upoznavanje vrednosti cele note, polovine, četvrtine i osmine.

LESTVICE

- Naučiti durske i molske lestvice do dva predznaka sa toničnim trozvukom.

- Ge-dur i Ef-dur svirati kroz dve oktave.

- Skale svirati u laganim četvrtinama, napamet.

ETIDE

- Bruno Brun: Škola za klarinet, (Prosveta, Beograd), prva polovina I sveske

i/ili neka druga škola adekvatne težine.

KOMADI IZ ZBIRKI:

- Bruno Brun: Izbor malih komada (Prosveta, Beograd)

- Hrašovec: Mladi klarinetist, I sveska,

- Mali komadi, (Šot, 4715),

- Muzika za klarinet (Muzika, Budimpešta, Z. 6851)

i/ili drugi komadi adekvatne težine.

OBAVEZNI MINIMUM PROGRAMA

- dve lestvice;

- petnaest etida;

- jedna kompozicija po slobodnom izboru.

JAVNI NASTUPI

- obavezna dva javna nastupa tokom školske godine.

Smotra (na kraju školske godine)

1. Jedna durska i jedna molska lestvica sa toničnim trozvukom, napamet;

2. Dve etide različitog karaktera;

3. Komad uz pratnju klavira, napamet.

NAPOMENE

II razred

(2 časa nedeljno, 70 godišnje)

OPERATIVNI ZADACI

- Vežbanje dugih tonova i intervala od e malo do ce3.

- Upoznavanje sa šesnaestinama.

- Upoznavanje i rad sa ritmičkim figurama: triolom i sinkopom.

LESTVICE

Durske i molske lestvice do tri predznaka sa toničnim trozvukom.

ETIDE

- Bruno Brun: Škola za klarinet, (Prosveta, Beograd) druga polovina I sveske

i/ili neka druga škola adekvatne težine.

KOMADI IZ ZBIRKI

- Bruno Brun: Izbor malih komada (Prosveta, Beograd)

- Hrašovec: Mladi klarinetist, II sveska

- Muzika za klarinet (Muzika, Budimpešta, Z. 6851)

i/ili drugi komadi adekvatne težine.

OBAVEZNI MINIMUM PROGRAMA

- četiri durske i dve molske lestvice;

- dvadeset etida;

- dve kompozicije po slobodnom izboru.

JAVNI NASTUPI

- obavezna dva javna nastupa tokom školske godine.

LITERATURA

- Bruno Brun: Škola za klarinet, I sveska

- Radivoj Lazić: Učim klarinet I i deo II sveske

- Bruno Brun: Mali komadi

- R. Lazić i V. Peričić: Raspevani klarinet I, Vedri dani u muzičkoj školi, Laki klarinetski dueti I

- Miloš Gerić: Izbor malih komada

- Mali komadi, (Šot, 4715)

- Muzika za klarinet (Muzika, Budimpešta, Z. 6851)

- Strana literatura adekvatne težine po izboru nastavnika.

ISPITNI PROGRAM

1. Jedna durska i jedna molska lestvica sa toničnim trozvukom, napamet;

2. Dve etide različitog karaktera;

3. Komad uz pratnju klavira, napamet.

II ciklus (III i IV razred)

III razred

(2 časa nedeljno, 70 godišnje)

OPERATIVNI ZADACI

- Vežbanje dugih tonova i intervala od e malo do e3.

- Dalji rad na razvoju tehnike.

LESTVICE

- Durske i molske lestvice do četiri predznaka sa toničnim trozvukom, dominantnim i umanjenim septakordima.

- Hromatska lestvica od e malo do ce3.

ETIDE

- Bruno Brun: Škola za klarinet (Prosveta, Beograd), II sveska

i/ili neka druga škola adekvatne težine.

Sledeći