Prethodni

7. Strateški i institucionalni okvir agrarne politike Republike Srbije

a) Strateški okvir

Početkom 2000. godine, agrarna politika Republike Srbije bila je usmerena na rešavanje urgentnih problema agrara i saniranje stanja zatečenog u sektoru nakon kriznih devedesetih godina. Osnovni pravac delovanja agrarne politike bila je podrška zemljoradničkim gazdinstvima podsticajima za izmenu proizvodne strukture. Otvaranje spoljnog tržišta i autonomni trgovinski preferencijali EU (sadržani u Rezoluciji 2007/2000EC i dopunjeni regulativom 2563/2000 EC), zajedno sa privatizacijom industrijskih preduzeća (pre svega šećerana i uljara) povoljno su uticali na rast izvoza. Podsticajima koje je MPŠV davalo za proizvodnju industrijskog bilja, uticalo se na izmenu proizvodne strukture i obezbeđenje sirovina za prehrambene proizvode. U tom periodu (2000. do 2003) menjana su i sistemska rešenja vezana za nadležnost institucija i pojačan je sistem kontrole u oblastima u kojima je siva ekonomija tokom devedesetih godina bila najviše izražena. Relativno skromna budžetska izdvajanja za poljoprivredu nisu omogućila radikalnije promene u mehanizmima podrške.

Od 2004. godine, u agrarnoj politici Republike Srbije učinjen je snažan zaokret u strateškim opredeljenjima i implementacionim mehanizmima u odnosu na prethodni period. Reformisana agrarna politika trebalo je da doprinese rastu konkurentnosti porodičnih komercijalnih gazdinstava, uz zaokret implementacionih mehanizama od politike podsticaja dohotka na podsticanje investicija. Vlada je 2005. godine usvojila Strategiju razvoja poljoprivrede Srbije ("Službeni glasnik RS", broj 78/05), u kojoj su definisani opšti strateški ciljevi:

1) izgraditi održiv i efikasan poljoprivredni sektor koji može da se takmiči na svetskom tržištu, doprinoseći porastu nacionalnog dohotka;

2) obezbediti hranu koja zadovoljava potrebe potrošača u pogledu kvaliteta i bezbednosti;

3) nastaviti sa podrškom životnom standardu za ljude koji zavise od poljoprivrede, a nisu u stanju da prate ekonomske reforme;

4) obezbediti podršku održivom razvoju sela;

5) sačuvati životnu sredinu od štetnih uticaja poljoprivredne proizvodnje;

6) pripremiti poljoprivredu Republike Srbije za integracije u EU;

7) pripremiti politiku domaće podrške i trgovine u poljoprivredi za pravila STO.

Pored Strategije razvoja poljoprivrede Srbije, brojna druga strateška dokumenta usvojena su u periodu od 2001. do 2007. godine, a ona (direktno ili indirektno) dotiču pojedine aspekte poljoprivrede i ruralnog razvoja. U strategijama koje su usvojene početkom tranzicionog perioda ne pominju se eksplicitno ruralna područja, njihovi potencijali i ograničenja ili strukturni problemi, ali se elaboriraju u okviru nekoliko karakterističnih pojmova: poljoprivreda; nerazvijeni regioni/područja/oblasti; starenje i migracije stanovništva; zaštita životne sredine; razvoj malih i srednjih preduzeća; ruralni turizam i sl.

Strateški dokumenti su:

1) Strategija za smanjenje siromaštva (usvojila je Vlada 16. oktobra 2003. godine);

2) Nacionalna strategija Srbije za pristupanje Srbije i Crne Gore Evropskoj uniji (usvojila je Vlada 17. juna 2005. godine);

3) Nacionalna strategija održivog razvoja ("Službeni glasnik RS", broj 57/08);

4) Strategija regionalnog razvoja Republike Srbije za period od 2007. do 2012. godine ("Službeni glasnik RS", broj 21/07);

5) Nacionalni program zaštite životne sredine ("Službeni glasnik RS", broj 12/10);

6) Strategija razvoja turizma Republike Srbije ("Službeni glasnik RS", broj 91/06);

7) Strategija razvoja konkurentnih i inovativnih malih i srednjih preduzeća za period od 2008. do 2013. godine ("Službeni glasnik RS", broj 103/08);

8) Nacionalna strategija zapošljavanja za period 2005-2007. godine (usvojila je Vlada 14. aprila 2005. godine);

9) Strategija karijernog vođenja i savetovanja u Republici Srbiji ("Službeni glasnik RS", broj 16/10);

10) strategija kojom se uređuje privredni razvoja Republike Srbije.

I pored toga što se u strateškim dokumentima i operativnim planovima drugih ministarstava poslednjih godina predviđaju aktivnosti i mere vezane za ruralna područja i njihova specifična razvojna ograničenja, saradnja između ministarstava u oblasti ruralnog razvoja nije ozvaničena i ne postoji oficijelno telo koje bi na najvišem nivou koordiniralo i pratilo aktivnosti Vlade. Nepostojanje takvog tela otežava horizontalnu komunikaciju i koordinaciju, i izvesno smanjuje efikasnost državne politike.

Strateški dokumenti dati su u Prilogu II. - Strateški dokumenti Republike Srbije, koji je odštampan uz ovaj program i čini njegov sastavni deo.

Povezanost NPRR sa drugim strategijama data je u sledećoj tabeli:

b) Međunarodni okvir i zahtevi (EU, WTO i CEFTA)

U skladu sa opredeljenjem Republike Srbije za tržišne uslove privređivanja i snažno uključivanje svoje privrede u međunarodne integracije, pokrenut je proces pristupanja STO i pridruživanja EU, intenziviranje privredne saradnje u Regionu i unapređenje trgovinskih i ukupnih ekonomskih odnosa sa ostalim zemljama.

Republika Srbija završila je uspešno pregovore o potpisivanju SSP sa Evropskom zajednicom i njenim državama članicama, koji je potpisala 29. aprila 2008. godine u Luksemburgu. Istog dana potpisan je i Prelazni sporazum o trgovini i trgovinskim pitanjima između Evropske zajednice i Republike Srbije. Međutim, iako je samim odredbama Prelaznog sporazuma bilo predviđeno da primena otpočne 1. juna 2008. godine, zbog nedovoljne saradnje Republike Srbije sa Međunarodnim sudom pravde u Hagu njegova primena je suspendovana. Republika Srbija otpočela je primenu Prelaznog sporazuma 30. januara 2009. godine, čime su počeli da teku rokovi predviđeni Sporazumom (prelazni rok za određene grupe primarnih poljoprivrednih proizvoda i prerađenih poljoprivrednih proizvoda je šest godina).

Da bi se ubrzala integracija Republike Srbije u EU, Vlada je usvojila 9. oktobra 2008. godine Nacionalni program za integraciju Republike Srbije u EU. Ovim dokumentom utvrđena je dinamika transpozicije evropskih propisa u nacionalni pravni poredak do 31. decembra 2012. godine, kada se predviđa da nacionalni pravni poredak u potpunosti bude usklađen sa evropskim. Da bi se ubrzao proces transpozicije, svi evropski propisi podeljeni su u 35 poglavlja, koji odgovaraju strukturi poglavlja koja se otvaraju prilikom otpočinjanja pregovora o pristupanju EU. MPŠV odgovorno je za poglavlja koja se odnose na poljoprivredu i ruralni razvoj, veterinarsku, fitosanitarnu i politiku u oblasti bezbednosti hrane i ribarstvo.

Pregovori o pristupanju Republike Srbije STO otpočeli su nakon prijavljivanja Republike Srbije za članstvo decembra 2004. godine i osnivanja posebne radne grupe za proces pristupanja Republike Srbije STO u 2005. godini. Multilateralni pregovori su u finalnoj fazi, a u narednom periodu očekuje se završetak bilateralnih pregovora sa zainteresovanim zemljama.

Sporazum o slobodnoj trgovini u Jugoistočnoj Evropi - CEFTA 2006 je potpisan u Bukureštu 19. decembra 2006. godine između Albanije, Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Makedonije, Moldavije, Srbije i Crne Gore i UNMIK/Kosovo. Time je mreža bilateralnih sporazuma zamenjena multilateralnim regionalnim sporazumom o slobodnoj trgovini koji je obuhvatio Crnu Goru, koja je u međuvremenu postala samostalna država, i UNMIK/Kosovo, kao posebnu carinsku teritoriju u sastavu Republike Srbije.

Za poljoprivredne proizvode, prenete su međusobno odobrene carinske koncesije iz bilateralnih FTA. Aneks III tog sporazuma sadrži poljoprivredne koncesije. Istovremeno, odredbama člana 10. Sporazuma predviđeno je da do 1. maja 2009. godine članice CEFTA razmotre mogućnost odobravanja dodatnih koncesija u poljoprivredi kako bi se, najkasnije do 31. decembra 2010. godine, uspostavila zona slobodne trgovine između svih strana, potpisnica ovog sporazuma.

U skladu sa odredbama člana 10. stav 3. CEFTA Sporazuma, u 2009. godini usaglašavana je dalja liberalizacija razmene poljoprivrednih proizvoda. Obaveza Republike Srbije za odobravanje daljih poljoprivrednih koncesija odnosila se na razmenu sa Albanijom, Hrvatskom i Moldavijom, s obzirom na to da sa ostalim potpisnicama već ima uspostavljenu potpunu liberalizaciju trgovine poljoprivrednim proizvodima.

Republika Srbija je sa Moldavijom i Albanijom dogovorila potpunu liberalizaciju međusobne trgovine poljoprivrednim proizvodima, a sa Hrvatskom značajno unapređenje postojećih koncesija za poljoprivredne proizvode. U skladu sa zaključcima sa sastanaka Zajedničkog komiteta održanog u Podgorici, 29. oktobra 2009. godine, očekuje se da potpisivanje i ratifikacija Dodatnog protokola i implementacija rezultata pregovora o liberalizaciji u poljoprivrednoj trgovini počne ne kasnije od 1. jula 2010. godine.

Sporazum o slobodnoj trgovini između Republike Srbije i država članica Evropskog udruženja slobodne trgovine (EFTA), potpisan je 17. decembra 2009. godine, a stupiće na snagu kad ga ratifikuje Republika Srbija i najmanje jedna država EFTA potpisnica.

Ovim Sporazumom Republika Srbija institucionalizuje ekonomsku saradnju sa zemljama EFTA, što je još jedan korak ka boljem pozicioniranju Republike Srbije u režimu slobodne trgovine. S obzirom na to da je EU, prvo bilateralnim sporazumima sa državama EFTA, a zatim i zaključenjem EEA (ekonomska saradnja u evropskom prostoru), na određeni način proširila unutrašnje tržište i na zemlje EFTA, zaključenje sporazuma o slobodnoj trgovini sa državama EFTA ima ekonomski i politički značaj za Republiku Srbiju.

Bilateralni sporazumi

Sporazum sa Ruskom Federacijom potpisan je 28. avgusta 2000. godine, ratifikovan 9. maja 2001. godine. Primenjen je danom potpisivanja.

Poljoprivredne koncesije su asimetrične u korist ruske strane. Na listama poljoprivrednih proizvoda koji nisu na režimu slobodne razmene, pri uvozu iz Ruske federacije, na srpskoj strani nema poljoprivrednih proizvoda, dok na listi poljoprivrednih proizvoda koji nisu na režimu slobodnom razmene, pri uvozu iz Republike Srbije u Rusku Federaciju, postoji sedam grupa proizvoda.

U nekoliko navrata, od aprila 2005. godine do sada, sa ruskom stranom razmatrane su i dogovarane liste smanjivanja izuzetaka od slobodne trgovine, međutim asimetrija u korist ruske strane i dalje postoji u međusobnoj trgovini poljoprivrednim proizvodima, iako se situacija u proizvodnji, delovanju tržišnih uslova privređivanja na domaćem tržištu i u spoljnotrgovinskom prometu ovih proizvoda, u obe strane, a posebno u Republici Srbiji, drastično promenila u odnosu na vreme u kojem je zaključen sporazum o slobodnoj trgovini sa Ruskom Federacijom (Sporazum je usaglašavan u uslovima ekonomske blokade i deficita robe na srpskom tržištu).

Dogovor o daljoj liberalizaciji postignut je tek početkom 2009. godine i primenjuje se od 3. aprila 2009. godine.

Republika Srbija i Belorusija su 30. marta 2009. godine u Minsku potpisale Sporazum o slobodnoj trgovini("Službeni glasnik RS", broj 105/09). Primenjen je danom potpisivanja, a Skupština Republike Srbije je isti ratifikovala u decembru 2009. godine.

Poljoprivredne koncesije koje su strane potpisnice jedna drugoj odobrile u okviru ovog Sporazuma, potpuno su simetrične.

Sporazum inače prate "negativne liste", što znači da je ukupna razmena liberalizovana, osim one koja se razmenjuje pod tarifnim linijama koje su nabrojane u odgovarajućim aneksima, odnosno osim za tarifne linije koje se izuzimaju iz režima slobodne razmene.

Što se tiče poljoprivrednih koncesija, u Sporazumu o slobodnoj trgovini između Republike Srbije i Belorusije iz režima slobodne razmene izuzete su samo tri grupe proizvoda: šećer, alkoholi i cigarete. Posmatrano prema važećoj carinskoj tarifi Republike Srbije, to je u odnosu na ukupan broj tarifnih oznaka koje se odnose na poljoprivredu, oko 7%.

Sporazum o slobodnoj trgovini između Republike Srbije i Republike Turske potpisan je u Istambulu 1. juna 2009. godine, a stupa na snagu prvog dana drugog meseca posle dana prijema poslednjeg pismenog obaveštenja diplomatskim putem, kojim strane obaveštavaju jedna drugu da su ispunjeni svi potrebni uslovi predviđeni njihovim nacionalnim zakonodavstvima za stupanje tog sporazuma na snagu.

Liberalizacija trgovine poljoprivrednim proizvodima (za razliku od industrijskih proizvoda12) nije sveobuhvatna. Dogovoren je sužen obim liberalizacije u okviru preferencijalnih kvota. Svi proizvodi, odnosno grupe proizvoda za koje je dogovorena liberalizacija trgovine, odnose se na proizvode biljnog porekla, kao i za i ribe. Proizvodi animalnog porekla su potpuno izuzeti iz liberalizacije.

____________
12 Liberalizacija trgovine industrijskim proizvodima rešena je na identičan način kao u Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju sa EU. To znači da turska strana stupanjem na snagu sporazuma o slobodnoj trgovini u potpunosti ukida carine na uvoz industrijskih proizvoda iz Srbije, a Srbija postepeno, dogovorenom dinamikom za period od pet godina.

Ekonomske prednosti navedenih sporazuma ogledaju se u slobodnom protoku robe, usluga, ljudi, kapitala i ideja, višestrukom povećanju razmene, usklađivanju privrednog razvoja, stvaranju znatno većeg tržišta, podizanju privredne saradnje na viši nivo, kao i u većem prilivu stranih investicija. Za preduzeća iz agrobiznis sektora proces liberalizacije trgovine uključuje tržišne uslove poslovanja i oštru konkurenciju, što zahteva podizanje tehnološkog nivoa proizvodnje, produktivnosti i efikasnosti i primenu savremenog menadžmenta i marketinških tehnika. Potrošačima obezbeđuje viši standard raznovrsnijom ponudom kvalitetnije i jeftinije robe.

Oblasti pregovora u međunarodnim integracionim procesima zemlje

Navedeni integracioni procesi u najvećoj meri se odvijaju paralelno. Preklapanje vremena i predmeta pregovora, koji se pri tom odvijaju tokom trajanja nove runde multilateralnih pregovora u STO i dinamičnog reformskog procesa unutar Zajedničke agrarne politike EU, čini ovaj proces veoma komplikovanim i zahtevnim.

8. SWOT analiza

a) Poljoprivreda

SWOT analiza u poljoprivredi - prednosti i slabosti data je u sledećoj tabeli:

SWOT analiza u poljoprivredi - prilike i pretnje data je u sledećoj tabeli:

b) Prehrambena industrija

SWOT analiza u prehrambenoj industriji - prednosti i slabosti data je u sledećoj tabeli:

SWOT analiza u prehrambenoj industriji - prilike i pretnje data je u sledećoj tabeli:

v) Ruralna ekonomija

SWOT analiza u ruralnoj ekonomiji - prednosti i slabosti data je u sledećoj tabeli:

SWOT analiza u ruralnoj ekonomiji - prilike i pretnje data je u sledećoj tabeli:

III OČEKIVANI REZULTATI

Analiza stanja poljoprivrede, prehrambene industrije i ruralne ekonomije i SWOT analiza, u kojoj su putem radionica i javne rasprave učestvovale sve zainteresovane strane, pokazatelj su trenutnog stanja, tj. čine polaznu tačku NPRR. Na osnovu analize stanja, u saradnji sa svim zainteresovanim stranama određeni su osnovni pravci i problemi na koje treba obratiti posebnu pažnju u okviru NPRR.

Prvo, prioritet je dat podizanju konkurentnosti registrovanih poljoprivrednih gazdinstava koja se poljoprivredom bave kao osnovnom delatnošću. Bilateralni pregovori koje Republika Srbija vodi sa STO, zatim CEFTA sporazum i EU integracije u narednom periodu će dovesti do smanjenja protekcionističkih mera i liberalizacije tržišta poljoprivredno-prehrambenih proizvoda. Naročito će porodična poljoprivredna gazdinstva biti izložena konkurenciji iz inostranstva, pa će povećanje konkurentnosti tih gazdinstava biti ključan faktor koji će omogućiti opstanak tog dela populacije na selu. Podizanje konkurentnosti naših gazdinstava, pak, ne može biti u koliziji sa očuvanjem životne sredine, tj. forma održivog razvoja je ključna za ruralni razvoj Republike Srbije. Sektori u kojima je uočena najveća potreba za podizanjem nivoa konkurentnosti i usklađivanje sa standardima i regulativama EU su sledeći: proizvodnja žitarica i industrijskog bilja, proizvodnja mleka, proizvodnja mesa i sektor proizvodnje voća, vinove loze i povrća.

U poslednje vreme, porodična gazdinstva postavljaju kao najbitnije pitanje plasman poljoprivrednih proizvoda. Postoje brojni faktori koji doprinose unapređenju plasmana poljoprivrednih proizvoda: mora se obezbediti dovoljna količina kvalitetnih proizvoda, ali se takođe mora razmišljati i o dodavanju vrednosti postojećim primarnim proizvodima kroz procese pranja, poliranja, čišćenja, klasiranja, pakovanja, skladištenja i prerade. Jedno od rešenja je formiranje zadruga poljoprivrednika i podizanje kapaciteta za prijem, skladištenje, pakovanje i pripremu za plasman na tržište poljoprivrednih proizvoda, a drugo, ne manje značajno, rešenje je podrška prerađivačkoj industriji. Prerađivačka industrija bi trebalo da prilagodi svoje proizvode željama potrošača, za probirljivo strano i domaće tržište. Osnovni problem naše prerađivačke industrije je nedovoljna količina sirovina dobrog kvaliteta, što se može rešiti kroz zadruge poljoprivrednika i njihovim povezivanjem sa prerađivačkom industrijom, kako bi te dve grupe formirale partnerstvo i ojačale ceo lanac od proizvodnje do plasmana proizvoda. Drugi problem je nepostojanje određenih standarda u pogledu menadžmenta i kvaliteta u samom procesu prerade i dalje prodaje. Rešenje je u osavremenjavanju tehnoloških linija i uvođenju standarda.

Pored gazdinstava koja svoju egzistenciju mogu, ili će uz pomoć predviđenih mera moći da obezbede iz poljoprivrede, ostaje veliki broj srednjih i malih gazdinstava koja moraju da iznađu druge izvore prihoda ukoliko žele da nastave život u ruralnim područjima. Takvim gazdinstvima moraju se obezbediti mogućnosti za dodatno zapošljavanje bilo diversifikacijom aktivnosti na samom gazdinstvu, bilo zapošljavanjem van gazdinstva na području gde žive. Tu se naročita pažnja mora posvetiti deci, omladini i ženama jer su te grupacije stožer opstanka i ostanka stanovništva na selu. Osim toga, u interakciji sa resornim ministarstvima Vlade velika pažnja mora se posvetiti i poboljšanju uslova života na selu po pitanju školstva, zdravstva, infrastrukture itd.

1. Vizija ruralnog razvoja Republike Srbije za period od 2011. do 2013. godine

U saradnji sa svim zainteresovanim stranama urađena je i "Vizija za ruralnu Srbiju" do 2013. godine, koja obuhvata viziju ruralnog razvoja za sektor poljoprivrede, prehrambenu industriju i marketing, kao i za ruralnu ekonomiju Republike Srbije u celini.

a) Poljoprivreda

Vizija za poljoprivredu obuhvata razvoj dinamične i konkurentne poljoprivrede koja:

1) je sastavljena od komercijalnih gazdinstava i porodičnih gazdinstava koja se bave isključivo poljoprivredom i/ili se bave poljoprivredom kao dodatnim izvorom prihoda;

2) proizvodi kvalitetne proizvode koristeći dobru poljoprivrednu praksu;

3) obezbeđuje zadovoljavajuću zaradu porodičnim poljoprivrednim gazdinstvima;

4) fokusira svoju proizvodnu delatnost na zadovoljavanje potreba i zahteva potrošača;

5) blisko sarađuje sa prehrambeno-prerađivačkom industrijom;

6) održivo koristi prirodne resurse;

7) je kohezivno integrisana u ostatak ruralne ekonomije i društva;

8) na pozitivan način i u značajnoj meri doprinosi zaštiti životne sredine.

b) Prehrambena industrija

Vizija za prehrambenu industriju obuhvata razvoj industrije koja je:

1) usmerena ka zadovoljavanju potreba i želja potrošača;

2) sa jakom tendencijom ka inovacijama, kvalitetu, visokom stepenu higijene hrane i standardima bezbednosti hrane;

3) sa snažnim, agresivnim marketingom, na pojedinačnom i kolektivnom nivou;

4) zasnovana na razvoju snažnih odnosa saradnje sa poljoprivrednicima i njihovim udruženjima/zadrugama poljoprivrednih proizvođača;

5) u stanju da garantuje visoke standarde kvaliteta i bezbednosti hrane;

6) koncipirana na takav način da optimalno koristi proizvođačke kapacitete;

7) u stanju da obezbedi dovoljnu profitabilnost za neophodna ulaganja i pridobijanje sposobnog i iskusnog menadžerskog kadra;

8) sposobna da podstiče razvoj malih i srednjih preduzeća koja proizvode i plasiraju na tržište proizvode sa zaštićenom oznakom porekla (PDO-Protected Designation of Origin) i proizvode sa zaštićenom geografskom oznakom (PGI-Protected Geographical Indication), kao i proizvode bazirane na tradicionalnim receptima.

v) Ruralna ekonomija

"Vizija za ruralnu Srbiju" obuhvata razvoj ruralne ekonomije i društva u kojem:

1) postoje održive i jake seoske zajednice sa demografskom ravnotežom, zadovoljavajućim dohotkom i dodatnim mogućnostima za zapošljavanje, u kojima se stanovnici lako prilagođavaju ekonomskim, društvenim, političkim i ekološkim promenama ("živo selo");

2) se najveći mogući broj stanovnika zadržava na selu;

3) postoje jednake mogućnosti za sve stanovnike ruralnih oblasti, koji će imati pristup obrazovanju, stručnom osposobljavanju i doživotnom učenju (društveno pravedno selo);

4) se posebna pažnja posvećuje osetljivim kategorijama stanovništva;

5) ruralne zajednice aktivno učestvuju u radu relevantnih tela koja donose odluke u skladu sa principima ravnopravnosti;

6) su kulturni identitet ruralnih zajednica kao i njihovi principi, običaji, tradicija i "zajedništvo" očuvani i ojačani (selo sa kulturnim identitetom);

7) se životna sredina, koja predstavlja najznačajniju vrednost i bogatstvo za stanovništvo ruralnih oblasti, u najvećoj mogućoj meri poštuje i štiti;

8) je rast ruralne ekonomije zasnovan na principima održivosti (održivo selo);

9) je omogućena potpuna socijalna integracija svih stanovnika ruralnih oblasti;

10) snažna društvena povezanost i posebne mere politike doprinose smanjivanju siromaštva i socijalnog isključivanja svih kategorija društva (socijalna komponenta sela).

2. Osnovni indikatori

a) Osnovni indikatori povezani sa ciljevima NPRR

Osnovni indikatori povezani sa ciljevima NPRR dati su u sledećoj tabeli:

* RZS - Republički Zavod za statistiku
** IUCN-SEE - Međunarodna unija za konzervaciju prirode - Jugoistočna Evropa (Srbija)
*** MŽSPP - Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja
**** MPŠV - Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede
***** MRE - Ministarstvo rudarstva i energetike

b) Osnovni indikatori povezani sa sadržajem NPRR

Osnovni indikatori povezani za sadržajem NPRR dati su u sledećoj tabeli:

* MPŠV - Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede
** RZS - Republički Zavod za statistiku
*** UŠ - Uprava za šume
**** MŽSPP - Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja

IV MERE I DRUGE AKTIVNOSTI

U glavi II. POSTOJEĆE STANJE, odeljak 8. SWOT analiza ovog programa utvrđene su unutrašnje prednosti i slabosti i spoljašnje mogućnosti i pretnje za razvoj ruralnih oblasti u Republici Srbiji, koje su dovele do SWOT analize, a shodno tome i do koncipiranja "Vizije za ruralnu Srbiju", u kombinaciji sa indikatorima koji su analizirani u glavi III. OČEKIVANI REZULTATI ovog programa. Svi ovi parametri, u konsultacijama sa zainteresovanim stranama iz ruralnih oblasti, pomogli su u procesu definisanja strategije i prioriteta za NPRR, koji se sprovode merama i drugim aktivnostima utvrđenim NPRR.

1. Razlozi za uvođenje mera i drugih aktivnosti

Razlozi za uvođenje mera i drugih aktivnosti u okviru NPRR

NPRR obezbeđuje se ostvarivanje ciljeva, kojima se:

1) doprinosi održivom unapređenju poljoprivrednog i prehrambenog sektora putem ciljanih investicija radi unapređenja i povećanja njihove konkurentnosti;

2) podstiče unapređenje standarda bezbednosti hrane, veterinarskih i fitosanitarnih standarda, standarda zaštite životne sredine i drugih standarda u skladu sa pravnim tekovinama EU (EU Acquis Communautaire);

3) podstiče održivi razvoj ruralne ekonomije i ruralnih oblasti uopšte podsticanjem diversifikacije.

Ruralni razvoj u EU definisan je u tri prioritetne ose (grupe mera i podmera), koje se NPRR uvode i u Republici Srbiji, i to:

1) Osa 1 - Unapređenje tržišne efikasnosti poljoprivrednih gazdinstava i primena visokih nacionalnih standarda kvaliteta (u daljem tekstu: Osa 1);

2) Osa 2 - Pripremne aktivnosti za sprovođenje agroekoloških mera (u daljem tekstu: Osa 2);

3) Osa 3 - Razvoj i diversifikacije ruralne ekonomije (u daljem tekstu: Osa 3).

Razlozi za uvođenje mera/podmera u okviru Ose 1

Razlozi za uvođenje mera/podmera u okviru Ose 1 su sledeći:

1) načelno, proizvodni rezultati poljoprivrede su zadovoljavajući (iako je produktivnost na nižem nivou od proseka u EU) sa značajnim izvoznim potencijalima. Međutim, mora se prihvatiti činjenica da isključivo naturalna gazdinstva, koja proizvode samo za sopstvene potrebe, nikada neće biti deo sektora konkurentne i komercijalne poljoprivredne proizvodnje. Postoji i veliki broj malih polunaturalnih gazdinstava čiji proizvodi nisu prilagođeni zahtevima savremenog tržišta, na kojima je stopa produktivnosti niska, a dohodak nedovoljan;

2) proces urbanizacije i ekonomski rast tokom poslednjih nekoliko godina predstavljaju ograničavajući faktor za sektor poljoprivrede i ruralnu ekonomiju, odvlačeći radnu snagu iz ruralnih oblasti i time ugrožavajući održivost tradicionalnog sistema (radnointenzivne) poljoprivredne proizvodnje, sa visokim učešćem radne snage u nekim ruralnim oblastima;

3) proces tranzicije i jasna politička volja za učlanjenjem u EU javljaju se u trenutku kada se oseća snažna potreba za modernizacijom poljoprivredne proizvodnje i prehrambene industrije. Trenutno, iako se jedan deo poljoprivrednih gazdinstava prilagodio zahtevima tržišta EU, ostala se i dalje nalaze u tranzicionoj fazi i pokušavaju da se prilagode, dok se jedan deo još drži tradicionalnih oblika poljoprivredne proizvodnje;

4) prehrambeni sektor takođe odražava situaciju u sferi poljoprivrednih gazdinstava, sa preduzećima koja su integrisana u savremene prehrambene lance i plasiraju proizvode na domaća i strana tržišta. S druge strane, imamo velik broj malih preduzeća koja rade na komplementaran način sa sistemom polunaturalnih poljoprivrednih gazdinstava u blizini tržišta, koja su ekonomski neefikasna i, bez određenih ulaganja u unapređenje, ne mogu da poboljšaju svoje pozicije na tržištu;

5) očekuje se da intenzivan rad na diversifikaciji ekonomskih aktivnosti odigra značajnu ulogu u obezbeđivanju alternativnih izvora zapošljavanja i dohotka većem segmentu ruralne populacije, a time na neki način smanji i potrebu za migracijom i ublaži trend depopulacije ruralnih područja;

6) navedene potrebe usmerile su odabir prioriteta u pogledu sektora koji će biti podržani i aktivnosti na koje će podrška biti koncentrisana;

7) postojeći okvir nacionalne strateške politike koji je predstavljen strateškim dokumentima MPŠV, kao i posebne orijentacije u njenom okviru, predstavljaju osnov za prioritete odabrane za intervenciju. Obrazloženja za odabir prioritetnih sektora i prioritetnih aktivnosti na koje će podrška biti koncentrisana detaljno su argumentovana u delu NPRR koji se odnosi na razloge za odabir sektora koji će biti podržavani u okviru Ose 1;

8) u pogledu poljoprivredne proizvodnje Republika Srbija, a posebno APV (ruralna oblast A), veliki su i efikasni proizvođači žitarica, bez većih problema sa tačke gledišta standarda bezbednosti hrane koji su utvrđeni u zakonodavstvu EU (Acquis communuataire), ali sa uočenim slabostima u domenu zastarele i mehanizacije niske produktivnosti i efikasnosti obrade zemljišta, setve, nege useva i žetve. Takođe, uočena je potreba za poboljšanjem i unapređenjem skladišnih kapaciteta za zrnaste proizvode u vlasništvu poljoprivrednih gazdinstava ili zemljoradničkih zadruga koje okupljaju poljoprivrednike;

9) sektor mleka, mesa, kao i voća i povrća definisani su kao sektori sa velikim nedostacima u lancima proizvodnje, sa značajnim implikacijama u pogledu ispunjavanja standarda u domenu kvaliteta sirovog mleka i prevazilaženja postojećih nedostataka;

10) u sektorima mleka i mesa problemi se javljaju kako u ukupnoj potrebi za modernizacijom i restrukturiranjem čitavog prehrambenog lanca, tako i u ekstremnoj usitnjenosti značajnog dela proizvodne baze, sa veoma malim stadima i problemima zdravstvene bezbednosti i higijene sirovog mleka. Uočeno je neadekvatno ispunjavanje potrebnih standarda u domenu proizvodnje hrane kod određenih mlečnih proizvoda malih i zanatskih mlekara, kao i kod malih i loše opremljenih klanica i drugih objekata za preradu mesa. Najveći nedostatak u lancu proizvodnje i prerade mleka uočava se na nivou gazdinstava, kao i u nezadovoljavajućim higijenskim standardima u manjim prerađivačkim kapacitetima;

11) odabir sektora voća i povrća opravdava se procesom strukturnog prilagođavanja kroz koji ovaj sektor upravo prolazi kao rezultat ekonomskog rasta. Proizvodnja i prerada voća i povrća je delatnost sa visokim učešćem radne snage. Nedostatak radne snage je bitan ograničavajući faktor za povećanje obima proizvodnje voća. Poljoprivredna gazdinstva u tom sektoru moraju da se suoče sa promenama lokacije zavisno od tražnje usled brze koncentracije tržišta u velikim urbanim centrima, i da ih karakteriše veoma niska moć pregovaranja (moć uticaja na formiranje cena);

12) tokom faze proizvodnje voća i povrća potrebno je unaprediti tehnologiju radi povećanja produktivnosti i smanjenja troškova proizvodnje;

13) nakon berbe voća i povrća potrebni su dodatni kapaciteti za skladištenje svežeg voća i povrća, kako bi se izbegla prodaja po znatno nižim cenama.

Razlozi za uvođenje mera/podmera u okviru Ose 2

Razlozi za uvođenje mera/podmera u okviru Ose 2 su sledeći:

1) podrška pri uspostavljanju i unapređenju organske poljoprivredne proizvodnje. Organska proizvodnja je značajna sa stanovišta proizvodnje visokovredne i kvalitetne hrane i zbog samih principa ove vrste proizvodnje, značajna sa aspekta smanjenja negativnog uticaja poljoprivredne proizvodnje na očuvanje i unapređenje životne sredine;

2) podrška za očuvanje genetičkih resursa domaćih životinja bitna je zbog očuvanja biodiverziteta i getečki raznovrsnosti. Domaće/tradicionalne/autohtone rase/sojevi domaćih životinja su deo kulturno-istorijskog nasleđa ali, još značajnije, izvor su genetičke raznovrsnosti (gena otpornosti na bolesti sl.). Sprovođenje ove mere u prethodnim godinama dovelo je do povećanja broja ugroženih i/ili retkih rasa/sojeva domaćih životinja u Republici Srbiji;

3) očuvanje biodiverziteta i lepote predela je značajno u cilju održanja i unapređenja kako ekosistema, tako i agroekosistema u Republici Srbiji (aktivnosti u ovoj oblasti se sprovode kroz određene pilot-projekte koje finansiraju međunarodne organizacije, npr., III komponenta STAR projekta Svetske banke, koja se odnosi na pilot-područje Stare planine) ali koji nisu deo NPRR.

Ove se mere u nekom obliku već sprovode i ne mogu se smatrati "pilot" aktivnostima za eventualno sufinansiranje iz fonda IPARD. Bez obzira na to, treba ih uskladiti sa zahtevima EU i nastaviti sa podrškom tih aktivnosti iz državnog budžeta kao pripremnom aktivnošću koja doprinosi izgradnji neophodnih institucionalnih kapaciteta.

Razlozi za uvođenje mera/podmera u okviru Ose 3

Razlozi za uvođenje mera/podmera u okviru Ose 3 su sledeći:

1) rezultati opšte socio-ekonomske analize, zasnovani na kvantitativnim podacima koji se odnose na ključne tendencije koje utiču na ruralne oblasti u Republici Srbiji, pokazuju da se u periodu nakon konflikata na ovim prostorima procenat stanovnika koji žive u ruralnim oblastima znatno povećao, uglavnom usled migracije interno raseljenih lica. Ovi trendovi i velike razlike u dohotku po stanovniku između urbanih i ruralnih regiona zahtevaju posebne mere politike za stvaranje prilika za alternativno zapošljavanje i stvaranje dodatnih izvora prihoda putem diversifikacije. Ostali ograničavajući faktori su: nizak nivo obrazovanja i stručnosti ruralne populacije, neefikasna institucionalna organizacija, niska stopa zaposlenosti i produktivnosti, visoka stopa nezaposlenosti mladih, veoma nizak nivo diversifikacije ekonomskih aktivnosti, kako u pogledu aktivnosti na gazdinstvima, tako i u pogledu aktivnosti van gazdinstava;

2) navedeni nedostaci u socio-ekonomskoj strukturi ruralnih oblasti evidentirani su u strateškim dokumentima MPŠV;

3) aktivnosti usmerene na rešavanje problema proširenja ekonomskih aktivnosti na gazdinstvima i diversifikacije aktivnosti van gazdinstava, naznačene su kao strateški prioriteti.

Razlozi za uvođenje mera s aspekta rodnih i multisektorskih pitanja

Odabrane mere ruralnog razvoja za programski period od 2011. do 2013. godine u dovoljnoj meri zadovoljavaju potrebe žena u ruralnim oblastima, kao i drugih osetljivih/ranjivih grupa, čiji je cilj:

1) unapređenje tržišne efikasnosti i primena visokih nacionalnih standarda kvaliteta - mere u okviru Ose 1;

2) razvoj ruralne ekonomije i pripremne aktivnosti za sprovođenje agroekoloških mera - mere u okviru Ose 2 i Ose 3.

Razlozi za uvođenje mera u okviru Ose 1

Investicije u restrukturiranje i modernizaciju poljoprivrednih gazdinstava i u preradu proizvoda u okviru određenih sektora - žitarica i industrijskog bilja, mleka, mesa i voća i povrća, predstavljaju aktivnosti na unapređenju uloge žena, kao i doprinos adekvatnom priznavanju njihovog učešća u aktivnostima ruralnog razvoja. U tom pogledu, odabrane mere obuhvataju sve segmente rodnih pitanja i pridaju jednaku važnost i jednake šanse za oba pola. Takođe, za svaku pojedinačnu meru jednake šanse su date mladim ženama i muškarcima u ruralnim oblastima, kao i ženama i muškarcima u ruralnim oblastima koji žive i rade u marginalnim područjima.

Razlozi za uvođenje mera u okviru Ose 2 i Ose 3

Počevši od shvatanja da održivi razvoj nije moguć bez aktivnog učešća i davanja jednakih šansi i muškarcima i ženama, diversifikacija ruralne ekonomije u ruralnom razvoju nudi fleksibilniji kontekst. Diversifikacija ruralne ekonomije nudi bolja rešenja za potrebe i potencijale žena i muškaraca, unapređujući i nudeći veće šanse za njihovo aktivno, unosno/korisno, učešće u privredi i životu ruralnih oblasti. U okviru jednog takvog obrasca, tradicionalna shvatanja i koncepti uloga žena i muškaraca mogu biti analizirani i restrukturirani da bi se na bolji način uskladili sa privredom koja se neprestano menja.

U sklopu ovog stanovišta i u skladu sa iskustvom EU14, čini se da u ruralnom razvoju ima više potencijala nego samo u razvoju poljoprivrede, tj. za promenu u okviru obrasca nejednakosti. Ruralni razvoj je takođe uspešan koncept za uvođenje društveno osetljivih grupa u ekonomske tokove putem strategija integracije/uključivanja i aktivnosti posvećenih jačanju ekonomske moći siromašnih ljudi, a samim tim i za smanjenje siromaštva.

Iskustvo na osnovu naučenih lekcija i najboljih praksi iz susednih zemalja i zemalja članica EU pokazuje da su žene u ruralnim oblastima podržavale i uticale na napredak i u velikoj meri podsticale diversifikaciju ekonomije u ruralnim oblastima i putem privatnog preduzetništva i zadruga. Žene u malim ruralnim domaćinstvima u Republici Srbiji već su pojedinačno započele neformalni proces diversifikacije ruralne ekonomije, uglavnom u prehrambeno-prerađivačkoj delatnosti i proizvodnji suvenira i rukotvorina. Takvi pokušaji moraju biti sistematizovani i osnaženi sa tačke gledišta preduzetništva i moraju biti preneseni u formalne mehanizme održivog življenja. Obrazac kojim se predviđa formiranje, podsticanje i jačanje modela (društvenog) udruživanja u direktnoj je saglasnosti sa preporukama udruženja građana čiji su ciljevi unapređenje i zaštita prava žena, i institucionalnim mehanizmima za rodnu ravnopravnost u Republici Srbiji koje su usaglašene u pogledu propagiranja ekonomske nezavisnosti žena kao prioriteta, kojim će se prekinuti sa praksom neravnopravnog tretmana i pozicije žena u društvu.

2. Mere/podmere u okviru prioritetnih osa

a) Mere u okviru osa u skladu sa regulativom Evropske Komisije

U okviru regulative Evropske Komisije (EC N0 718/2007) definisane su tri prioritetne ose, kao i mere koje su dostupne unutar tih osa, u okviru sprovođenja pete komponente predpristupne pomoći EU - IPARD, i to:

1) Osa 1 - Unapređenje tržišne efikasnosti i uvođenje standarda EU:

(1) Mera 1.1. - Podsticaji za investicije u poljoprivredna gazdinstva cilju unapređenja i dostizanja standarda EU,

(2) Mera 1.2. - Podsticaji uspostavljanju proizvođačkih grupa,

(3) Mera 1.3. - Podsticaji za investicije u prerađivačke kapacitete u cilju unapređenja i dostizanja standarda;

2) Osa 2 - Pripremne aktivnosti za sprovođenje agroekoloških mera i lokalnih strategija ruralnog razvoja (LEADER):

(1) Mera 2.1. - Podsticaji za aktivnosti u cilju unapređenja i zaštite životne sredine i pejzaža od negativnog uticaja intenzivne poljoprivrede,

(2) Mera 2.2. - Podsticaji za pripremu i sprovođenje lokalnih strategija ruralnog razvoja;

3) Osa 3 - Razvoj ruralne ekonomije:

(1) Mera 3.1. - Podsticaji za investicije u unapređenju ruralne infrastrukture,

(2) Mera 3.2. - Podsticaji za diversifikaciju i razvoj ekonomskih aktivnosti u ruralnim područjima,

(3) Mera 3.3. - Podsticaji za unapređenje treninga.

b) Mere u okviru NPRR

Uzevši u obzir SWOT analizu i "Viziju za ruralnu Srbiju" koje su izrađene uz aktivno učešće zainteresovanih strana iz ruralnih oblasti, dostupne resurse/sredstva, nacionalne strateške smernice i strateške smernice EU za ruralni razvoj, kao i potrebu za što većim fokusom na oblicima podrške koji će konkretno uticati na ključne probleme i kojima će se postići vidljivi i merljivi rezultati u određenim ruralnim područjima i sektorima, u NPRR uključene su sledeće mere u okviru:

1) Ose 1, s ciljem unapređenja tržišne efikasnosti i primene visokih standarda kvaliteta:

Mera 1.1. - Podsticaji za investicije u poljoprivredna gazdinstva kako bi se ona restrukturirala, unapredila i dostigla visoke standarde kvaliteta (u daljem tekstu: Mera 1.1.),

Mera 1.3. - Podsticaji za investicije u preradu i marketing poljoprivrednih proizvoda radi unapređenja i dostizanja nacionalnih standarda kvaliteta (u daljem tekstu: Mera 1.3.);

2) Ose 2, pripremne aktivnosti za sprovođenje agroekoloških mera i lokalnih strategija ruralnog razvoja (LEADER):

Mera 2.1. - Podsticaji za aktivnosti u cilju unapređenja životne sredine, biodiverziteta i seoskih predela (u daljem tekstu: Mera 2.1.);

3) Ose 3, s ciljem razvoja i diversifikacije ruralne ekonomije:

Mera 3.2. - Podsticaji za diversifikaciju i razvoj ruralnih ekonomskih aktivnosti (u daljem tekstu: Mera 3.2.).

Mere u okviru Ose 1 primenjuju se u četiri sektora u poljoprivredi, koji se odnose na sektor:

1) proizvodnje žitarica i industrijskog bilja;

2) proizvodnje i prerade mleka;

3) proizvodnje i prerade mesa;

4) proizvodnje i prerade voća, povrća i vinove loze.

U odabranim i podmerama obuhvaćene su potrebe i interesi mnogih osetljivih socijalnih i manjinskih grupa, što je dalje potvrđeno izradom posebne studije o rodnim pitanjima i drugim multisektorskim pitanjima, koja je sprovedena za posebne potrebe NPRR.13

______________
13 "Plan aktivnosti za uvođenje rodnih pitanja i pitanja manjina u glavne tokove planiranja ruralnog razvoja ", jun 2007. Publikacija br. 22 projekta EU: PPRRPS.

v) Razlozi za odabir sektora koji će biti podržavani u okviru Ose 1

Ključni problemi posedovnih struktura gazdinstava u Republici Srbiji su njihova nedovoljna veličina i usitnjenost, veliki značaj koji one imaju za obezbeđivanje sredstava za život, kao i prilično neformalna priroda privrede u kojoj učestvuje poljoprivreda. Razlozi za investicije u poljoprivredna gazdinstva, kao i za investicije u preradu i marketing poljoprivrednih proizvoda u skladu je sa potrebama i planovima sektora. S toga je obrazložen odabir za podršku svakog od ova četiri podsektora.

U ukupnom razmatranju svih intervencija u sektoru uzeta je u obzir potreba da se postojeći sistem proizvodnje i prerade prehrambenih proizvoda u Republici Srbiji unapredi i uskladi sa standardima EU, a to se odnosi na zdravstvenu zaštitu ljudi i životinja, kao i na zaštitu životne sredine. Mnoga, posebno manja preduzeća, ne ispunjavaju nacionalne standarde zbog zastarele opreme.

Sektor proizvodnje žitarica i industrijskog bilja

Sektor proizvodnje žitarica i industrijskog bilja je odabran iz razloga što je ustanovljeno da je mehanizacija za obradu zemljišta, setvu, negu useva i žetvu zastarela i ne obezbeđuje dovoljan nivo produktivnosti. Unapređenjem mehanizacije, zamenom zastarele mehanizacije novom, širokozahvatnom, znatno će se doprineti unapređenju konkurentnosti poljoprivrednih gazdinstava. Veliki problem je, i pored velikog broja kapaciteta za skladištenje zrnastih proizvoda, i to što se i dalje veliki deo proizvodnje skladišti u ambarima (čardacima) ili se zbog nemogućnosti čuvanja odmah nakon žetve plasira na tržište. Na taj način gazdinstva ne mogu da obezbede dovoljan nivo kvaliteta zrnastih proizvoda, a isto tako nisu u prilici da svoje proizvode skladište i prodaju u najpovoljnijem momentu. Investicijama u ovom sektoru omogućiće se podizanje konkurentnosti naših gazdinstava, kao i podizanje kvaliteta zrnastih proizvoda (npr. kukuruza) koji predstavljaju značajne izvozne artikle naše zemlje.

Sektor proizvodnje i prerade mleka

Sektor proizvodnje i prerade mleka je odabran iz razloga što se u njemu javljaju posebni problemi u procesu proizvodnje i plasmana. Ti problemi se odnose na činjenicu da ovaj sektor obezbeđuje sredstva za život velikom broju poljoprivrednika i prerađivača. U sektoru dominiraju manje jedinice, visoko su zastupljena naturalna i polunaturalna poljoprivredna gazdinstva, a stopa produktivnosti je niska.

Posebno je značajna činjenica da ovaj sektor ima velike nedostatke u pogledu kvaliteta proizvoda i standarda zdravstvene zaštite životinja. Većina malih farmi (do pet krava) proizvode prodaju na pijaci, dok ostali proizvođači (čije farme imaju više od pet krava) svoje proizvode prodaju prerađivačkoj industriji (mlekarama).

Osnovni problem je nizak nivo kvaliteta proizvedenog mleka i nizak nivo proizvodnje po kravi, što proizvodnju čini neprofitabilnom. S druge strane, veće farme sa 10 do 50 krava, suočene su sa lošom tehnologijom ishrane, lošim genetskim sastavom i smeštajem krava.

Manje farme, sa postojećim problemima, glavna su prepreka restruktuiranju sektora, vezano za proizvodnju sirovog mleka. Investicije u poboljšanje kvaliteta mleka, kvantiteta, kao i restrukturiranje veličine farmi treba da poboljšaju kvalitet, konkurentnost i održivost proizvodnje na nivou farme.

Zbog navedenih problema ne postoji kontinuirano dostavljanje mleka istog kvaliteta prerađivačima. Proizvodi su često lošeg kvaliteta ili nisu konkurentni na tržištu. Investicije u skladištenje i rashlađivanje mleka i u proizvode sa dodatom vrednošću, poboljšaće konkurentnost i kvalitet proizvoda. Takvo poboljšanje moglo bi povećati potražnju za mlečnim proizvodima, kako na domaćem, tako i na izvoznom tržištu.

Sektor proizvodnje i prerade mesa

Sektor proizvodnje i prerade mesa je odabran iz razloga što je u velikoj meri usitnjen sistem proizvodnje u kojem su naturalna gazdinstva sa malim brojem životinja i dalje većinski proizvođači, sa mešovitim proizvodnim kapacitetima i niskom produktivnošću. Uočeni trendovi ukazuju na pad stočarske proizvodnje (goveda, ovaca i koza), što za posledicu ima ukupan pad proizvodnje crvenog mesa, uglavnom usled sve manjeg broja poljoprivrednih gazdinstava koja se bave mešovitom stočarskom delatnošću. Ovakve farme nisu specijalizovane, a iskorišćenost pašnjaka nije adekvatna (prirodni nemeliorisani pašnjaci - loš kvalitet pašnjaka).

Takođe, kvalitet hraniva koja se koriste nije na zadovoljavajućem nivou. Jedan od ključnih problema je i činjenica da ni objekti za čuvanje hrane za životinje nisu zadovoljavajućeg kvaliteta i brojnosti. Potrošnja živinskog i svinjskog mesa je u znatnom porastu i delimično nadoknađuje pad potrošnje crvenog mesa. Ovaj sektor karakteriše dvojna struktura - usitnjenost s jedne strane (obično mala gazdinstva) i velike tovne farme s druge strane na teritoriji APV. Manje farme treba da unaprede produktivnost i proizvodnju prasadi ujednačenog kvaliteta da bi to uticalo na ujednačen kvalitet tovnih svinja i produktivnost u tovu. Problemi u preradi crvenog mesa javljaju se takođe u dostupnim objektima klanica sa veoma različitim potencijalima i usklađenošću sa domaćim standardima i standardima EU, od onih karakterističnih za neformalnu lokalnu ruralnu ekonomiju, do onih velikih, sa mnogo efikasnijim i modernim objektima, koji su već u skladu i sa nacionalnim standardima i sa standardima EU. Prioritet je rešavanje problema u odlaganju i preradi otpada iz klanica da bi se uskladili sa standardima zaštite životne sredine. Čini se da većina objekata radi sa dovoljnim prerađivačkim kapacitetima. Budući da Republika Srbija ima izvozne kvote za govedinu, navedeni problemi vezani za klanice moraju se rešiti jer imaju uticaj na sve učesnike u lancu od proizvodnje do plasmana gotovih proizvoda.

Sektor proizvodnje i prerade voća, povrća i vinove loze

U proizvodnji voća i povrća postoji nekoliko problema, naročito u gazdinstvima koja su mala, iako bi mogla da imaju specijalizovaniju proizvodnju voća i/ili povrća. Mali proizvođači ne ostvaruju dovoljan profit zbog visokih troškova proizvodnje i usled veoma male mogućnosti da utiču na formiranje cena u prehrambenom lancu, a kao posledica toga ne mogu dovoljno da investiraju i povećaju svoju konkurentnost. Drugi problem je što mladi poljoprivrednici u ovom sektoru žele da napuste gazdinstva i počnu da se bave više isplativim poslovima u obližnjim gradovima, ostavljajući ostale članove porodice, starije članove i/ili žene, da se brinu o proizvodnji, što kao posledicu ima pad kvaliteta i stvaranje problema na polju prerade. Stoga i dolazi do ozbiljnih problema kada je u pitanju dilema šta raditi sa proizvodima nakon berbe. Očigledno je da postoji potreba za unapređenjem objekata za sortiranje, pakovanje i skladištenje. Prilično nizak nivo obrazovanja i stručne obuke stvara poteškoće u pogledu pravilnog korišćenja moderne opreme za proizvodnju i berbu i adekvatnog korišćenja inputa. Uspostavljanje i pravilno funkcionisanje organizacija poljoprivrednih proizvođača14 moglo bi pozitivno doprineti adekvatnoj standardizaciji proizvodnje i marketingu proizvoda i to po povoljnijim uslovima za proizvođače. Takođe treba sprečiti gubitke prouzrokovane ranim mrazevima, i povećati produktivnost unapređenjem metoda navodnjavanja. Problem u delu prerade lanca proizvodnje voća i povrća je taj što fabrike ne dobijaju dovoljne količine proizvoda potrebnog nivoa kvaliteta. Potencijali za plasman proizvoda u velikoj meri su povećani kako na domaćem tržištu, tako i u susednim zemljama, i dalje na istoku (Rusija, Ukrajina, itd.).

______________
14 Pod organizacijama poljoprivrednih proizvođača podrazumevaju se udruženja poljoprivrednika i zemljoradničke zadruge.

g) Aktivnosti s ciljem unapređenja životne sredine, biodeiverziteta i seoskih predela

NPRR će obezbediti pomoć za pripremu ruralnog stanovništva za sprovođenje agroekoloških mera, i pomoć pilot-projektima u okviru članova 39 i 40 Uredbe Saveta EU (EZ br. 1698/2005), s ciljem razvoja praktičnih znanja o sprovođenju aktivnosti na unapređenju životne sredine i seoskih predela, kako na administrativnom, tako i na nivou gazdinstava. Te mere obezbeđuju plaćanja iz budžeta MPŠV, u formi kompenzacionih plaćanja, poljoprivrednicima koji dobrovoljno preuzmu ispunjavanje tih obaveza, a koje prevazilaze zahtevane standarde i obavezne uslove. Intervencije će biti dalje proučene i pripremljene u toku sledeće dve godine kako bi pilot-projekti bili spremni za sprovođenje u odabranim oblastima od 2011. godine na dalje.

d) Razlozi za diversifikaciju i razvoj ruralnih ekonomskih aktivnosti

Diversifikacija i razvoj ruralnih oblasti se zasniva na detaljnoj SWOT analizi i "Viziji za ruralnu Srbiju", utvrđenih ovim programom. Razlozi za diversifikaciju i razvoj ruralnih ekonomskih aktivnosti se odnose na postojanje malih gazdinstava i usitnjenost posedovne strukture, značaj naturalne i/ili polunaturalne proizvodnje na malim gazdinstvima, preovlađujuća neformalna privreda u ruralnim oblastima, a posebno u sektoru poljoprivrede, nedovoljne mogućnosti za alternativno zapošljavanje i spontano (endogeno) preduzetništvo usled nedostatka diversifikacije, niskog dohotka, i visoke stope emigracije tokom poslednjih godina. Svi navedeni problemi mogu se rešiti kombinacijom mera, kako aktivnostima manjeg obima na gazdinstvima, tako i podsticanjem novih aktivnosti van gazdinstava u ruralnim oblastima.

Diversifikacijom aktivnosti van gazdinstava obezbedilo bi se alternativno zapošljavanje i stvaranje dodatnog izvora prihoda delu ruralnog društva, koje, po svemu sudeći, ne bi moglo da obezbedi održivu ekonomsku opravdanost u poljoprivrednoj delatnosti. Potencijal za diversifikaciju delatnosti u ruralnim oblastima nalazi se u samoj srži savremenih tendencija ka specijalizovanim proizvodima i tržištima izvan konvencionalnijeg prehrambenog lanca, u različitim oblicima turizma i rekreacije, lokalnim zanatima, tradicionalnim receptima i ugostiteljskim objektima, i drugim oblicima roba i usluga koji odražavaju želje modernih potrošača za stvarnim promenama u proizvodima i uslugama, kao i u turističkim destinacijama. U tom smislu, postoje mogućnosti za mikro i/ili mala preduzeća u pogledu pružanja usluga u ruralnim oblastima, zanatske proizvodnje, tradicionalnih jela (proizvodnja manjeg obima), novih poslovnih poduhvata kao što je organska proizvodnja. Odabir konkretnih aktivnosti koje će biti podsticane, u znatnoj meri zavisi od stepena inovativnosti lokalnih zajednica, od pojedinaca, kao i od faktora kao što su: obezbeđivanje dovoljnog dodatnog novčanog priliva, pitanje da li su te aktivnosti deo tradicionalnih znanja i stručnosti lokalnog stanovništva i zahteva za prilično skromnom količinom inputa u pogledu obuke, njihova kompatibilnost sa sezonskim poljoprivrednim delatnostima, obezbeđivanje razmene i kontakata između ruralnog stanovništva i ostatka društva.

U okviru mere diversifikacije, za sprovođenje su odabrane dve grupe aktivnosti, koje se odnose za:

1) stvaranje dodatnog izvora prihoda na gazdinstvu preradom poljoprivrednih proizvoda manjeg obima, zaštita porekla i imena proizvoda, proizvodnja tradicionalnih proizvoda, skupljanje plodova iz prirode, kao i neke alternativne vidove proizvodnje (pčelarstvo; uzgoj gljiva; gajenje divljači; gajenje lekovitog, aromatičnog i začinskog bilja i dr.);

2) obezbeđenje dodatnog izvora prihoda nepoljoprivrednim aktivnostima na gazdinstvu i van njega, i to: razvojem ruralnog turizma sa pratećim aktivnostima, obnavljanjem i očuvanjem starih zanata i veština, razvojem preduzetništva u ruralnim područjima vezanim za pružanje neophodnih servisa za ruralno stanovništvo i dr.

3. Hijerarhija odabranih mera ruralnog razvoja i finansijska raspodela po osama i merama

Finansijska raspodela po osama i merama

Indikativna finansijska raspodela po pojedinačnim merama ruralnog razvoja koje su odabrane za period od 2011. do 2013. godine, data je u sledećoj tabeli:

Razlozi za raspodelu finansijskih sredstava na osnovu SWOT analize

Raspodela finansijskih sredstava po različitim merama analogna je SWOT analizi koja je utvrđena NPRR.

Dodela 80% raspoloživih sredstava podsticajima u okviru Ose 1 u potpunom je skladu sa relevantnim potrebama za modernizacijom i unapređenjem konkurentnosti poljoprivrednih gazdinstava, marketinga i prerade, u okviru četiri navedena sektora u Republici Srbiji. Tekući proces tranzicije s ciljem razvoja nacionalne ekonomije, uglavnom je usmeren na razvoj sekundarnog, a posebno tercijarnog sektora.

U tim procesima crpe se resursi iz poljoprivrede i ruralnih oblasti. Neformalnu prirodu poljoprivrednih tržišta i tržišta rada u ruralnim područjima i preovlađujuće korišćenje manje razvijenih tehnologija treba razvijati i započeti sa primenom visokih standarda kvaliteta u svim sektorima ekonomije, uključujući ruralne oblasti, kako bi se smanjile razlike, sprečila emigracija i doprinelo zaštiti i unapređenju ruralne sredine. Potrebno je unaprediti kako poljoprivredna gazdinstva, tako i preduzeća za preradu i marketing poljoprivrednih proizvoda kako bi ona dostigla strandarde EU i postala konkurentna sa aspekta budućeg pristupanja EU i sve veće liberalizacije i otvaranja ekonomije Republike Srbije ka svetskim tržištima.

Dodela 3% raspoloživih sredstava podsticajima u okviru Ose 2 u skladu je sa politikom sprovođenja vrlo ograničenih mera na jačanju zaštite životne sredine od štetnog uticaja intenzivne poljoprivrede, kao i zaštitu genetičkih resursa autohtonih rasa i sojeva domaćih životinja.

Dodela 17% raspoloživih sredstava za diversifikaciju u okviru Ose 3 ukazuje na relativni značaj koji Republika Srbija pripisuje unapređenju ruralne ekonomije pomoću niza različitih instrumenata prilagođenih uslovima u ruralnim oblastima. Kako je to analiza postojećeg stanja pokazala, glavne slabosti predstavljaju komparativno nizak dohodak, mala gazdinstva, nedostatak diversifikacije i alternativnih vidova zapošljavanja u ruralnim oblastima, nizak nivo stručnosti, slab obrazovni sistem i sistem stručnog osposobljavanja i prilično neformalan sistem njihovog rada. Mala i nekonkurentna poljoprivredna gazdinstva nemaju reaspoloživa sredstva za ulaganja u budući rast i razvoj svojih gazdinstava. Diversifikacija delatnosti u ruralnim oblastima može im ponuditi alternativu zasnovanu na obezbeđivanju dodatnih vidova zapošljavanja i prilika za ostvarivanje prihoda u mestima gde trenutno žive i rade, a na taj način će se izbeći i nepotreban i neželjen proces migracije.

V OBLIK, VRSTE I NAMENE POJEDINIH MERA PODSTICAJA

Pravni osnov za utvrđivanje pojedinih mera podsticaja u okviru NPRR sadržan je u Zakonu o poljoprivredi i ruralnom razvoju.

Posle realizacije, investicije obuhvaćene merama i podmerama u okviru NPRR moraju biti u skladu sa odgovarajućim nacionalnim standardima.

1. Mera 1.1.

Razlozi za uvođenje mere

Analiza sektora u glavi II. POSTOJEĆE STANJE, odeljak 6. Analiza najvažnijih sektora u poljoprivredi ovog programa, pokazala je da su ključni problemi:

1) mala poljoprivredna gazdinstva (3,6 ha) i usitnjena (prosečno četiri parcele po gazdinstvu), koja su usmerena ka naturalnoj proizvodnji, a ne ka poslovanju - čine oko 50% ukupnih poljoprivrednih gazdinstava (oko 400.000 u poređenju sa 380.000 "registrovanih jedinica", koje su više usmerene ka profesionalnom bavljenju poljoprivredom);

2) neformalna priroda ekonomije u kojoj funkcioniše poljoprivreda - naročito ona usmerena ka naturalnoj proizvodnji;

3) nedovoljna konkurentnost i nepoštovanje standarda kvaliteta EU za poljoprivrednu proizvodnju, koji umanjuju potencijal za izvoz.

U četiri odabrana sektora u okviru Ose 1 postoje različiti tipovi poljoprivrednih gazdinstava:

1) ograničen broj intenziviranih modernih poljoprivrednih gazdinstava, koja su već umnogome konkurentna i prilično usklađena sa standardima EU (neka gazdinstva su rezultat privatizacije i/ili transformacije bivših društvenih preduzeća, agrokombinata);

2) veliki broj malih naturalnih poljoprivrednih gazdinstava, od kojih su mnoga isuviše mala da bi bila održiva u budućnosti, a koja ruralna populacija koristi za obezbeđivanje sredstava za život, u kombinaciji sa (ili bez) drugim pomoćnim izvorima dodatnog zapošljavanja i prihoda. Neka od tih gazdinstava imaju potencijal za razvoj u ekonomski održive jedinice putem diversifikacije ili udruživanja;

3) mala i srednja poljoprivredna gazdinstva koja pokušavaju da ostvare prihod prvenstveno baveći se poljoprivrednim delatnostima. Ova gazdinstva imaju potencijal da unaprede svoju tehniku proizvodnje i postanu ekonomski održiva u budućnosti. Mere ruralnog razvoja će podržati ova mala i srednja poljoprivredna gazdinstva kako bi unapredila:

(1) proizvodna sredstva i procese, radi postizanja veće ekonomske efikasnosti, veće orijentisanosti ka tržištu i dugoročnije održivosti,

(2) poštovanje dobre poljoprivredne prakse i odgovarajućih nacionalnih standarda, kako bi povećala njihovu prilagođenost tržištu i potencijal za izvoz.

Ciljevi

Ciljevi koji se postižu sprovođenjem Mere 1.1. jesu:

1) povećanje efikasnosti, konkurentnosti i održivosti sektora poljoprivredno-prehrambene proizvodnje;

2) povećanje profesionalizma u proizvodnji i usmerenost ka tržišnim zahtevima;

3) podsticanje usvajanja dobrih poljoprivrednih praksi i odgovarajućih nacionalnih standarda kvaliteta;

4) otvaranje novih tržišnih prilika za poljoprivredne proizvode i razvoj poljoprivredne ekonomije, sa uticajem na povećanje broja novih radnih mesta i opštu dinamiku razvoja ruralnih oblasti.

Opšti ciljevi koji se postižu u okviru NPRR jesu:

1) modernizacija poljoprivrednog i prehrambenog sektora;

2) podsticanje održivog razvoj ruralnih oblasti očuvanjem životne sredine i poboljšanjem kvaliteta života i sprovođenje diversifikacije aktivnosti, promovisanjem participativnog pristupa i lokalne inicijative.

Opšti cilj koji se postiže u okviru Ose 1 jeste modernizacija i unapređenje tržišne efikasnosti poljoprivrednog i prehrambeno-prerađivačkog sektora i primena nacionalnih standarda (priprema za uvođenje standarda EU).

Specifičan cilj koji se postiže u okviru Mere 1.1. obuhvata investicije u poljoprivredna gazdinstva (u sektore žitarica i industrijskog bilja, mleka, mesa, voća i povrća) sa razvojnim potencijalom da bi povećala konkurentnost i održivost i da bi se usmerila na primenu nacionalnih standarda (priprema za uvođenje standarda EU).

Operativni ciljevi u okviru Mere 1.1. obuhvataju sprovođenje podmera koje se odnose na investicije u poljoprivredna gazdinstva koja se bave proizvodnjom žitarica i industrijskog bilja, mleka, mesa, voća, vinove loze i povrća.

Povezanost sa ostalim prioritetima/merama u okviru NPRR

Mera 1.1. je povezana sa ostalim prioritetima, odnosno merama u okviru NPRR, tako što:

1) investicije u primarnu poljoprivrednu proizvodnju će pomoći obezbeđivanju dovoljne količine kvalitetnih proizvoda za prehrambeno-prerađivačku industriju (Mera 1.3.);

2) Mera 2.1, koja se odnosi na plaćanja za organsku poljoprivredu i agroekološka plaćanja, modernizaciju poljoprivrednih gazdinstava i ispunjavanje nacionalnih standarda, predstavlja osnov za dalji razvoj visokokvalitetne poljoprivredne proizvodnje (što organska poljoprivreda i jeste);

3) investicije u primarnu poljoprivrednu proizvodnju i preradu omogućavaju poljoprivrednim gazdinstvima da započnu sa drugim aktivnostima/delatnostima, uglavnom zasnovanim na proizvodnji i prodaji lokalnih proizvoda (mere u okviru Ose 3).

Finansiranje

Finansiranje podsticaja dato je u sledećoj tabeli:

Raspodela javnih rashoda po podmerama data je u sledećoj tabeli:

Indikatori za praćenje sprovođenja mere i ocene efekata mere

Indikatori za praćenje sprovođenja mere i ocene efekata Mere 1.1. dati su u sledećoj tabeli:

2. Podmere u okviru Mere 1.1.

U okviru Mere 1.1. sprovode se sledeće podmere:

1) Podmera 1.1.1. - Podsticaji za investicije u poljoprivredna gazdinstva koja proizvode žitarice i industrijsko bilje (u daljem tekstu: Podmera 1.1.1.);

2) Podmera 1.1.2. - Podsticaji za investicije u poljoprivredna gazdinstva koja se bave proizvodnjom mleka (u daljem tekstu: Podmera 1.1.2.);

3) Podmera 1.1.3. - Podsticaji za investicije u poljoprivredna gazdinstva koja se bave proizvodnjom mesa (u daljem tekstu: Podmera 1.1.3.);

4) Podmera 1.1.4. - Podsticaji za investicije u poljoprivredna gazdinstva koja se bave proizvodnjom voća, grožđa i povrća (u daljem tekstu: Podmera 1.1.4.).

a) Podmera 1.1.1.

Razlozi za uvođenje podmere

Sektor za proizvodnju žitarica i industrijskog bilja odabran je iz razloga što je utvrđeno da su traktori i mašine za obradu zemljišta, setvu i zaštitu biljaka zastarele i ne obezbeđuju dovoljan nivo produktivnosti.

Zamena zastarelih mašina novim, širokozahvatnim mašinama će umnogome doprineti povećanju konkurentnosti poljoprivrednih gazdinstava koja se bave proizvodnjom žitarica i industrijskog bilja.

Iako postoji veliki broj skladišnih kapaciteta za čuvanje žitarica i industrijskog bilja i dalje se velika količina čuva u ambarima (čardacima) ili se prodaje odmah nakon žetve jer gazdinstva nemaju mogućnost čuvanja tih proizvoda. Zbog toga gazdinstva nisu u mogućnosti da obezbede dovoljan nivo kvaliteta proizvoda i nisu u mogućnosti da adekvatno uskladište svoje proizvode i realizuju ih u najpovoljnijem momentu na tržištu.

Podrška investicijama u ovom sektoru će dovesti do povećanja konkurentnosti poljoprivrednih gazdinstva i uticati na podizanje kvaliteta ovih proizvoda.

Ciljevi

Ciljevi koji se postižu sprovođenjem Podmere 1.1.1. jesu:

1) podrška nabavci novih mašina i opreme značajno će unaprediti produktivnost u proizvodnji žitarica i industrijskog bilja;

2) podrška nabavci novih traktora za ratarsku proizvodnju i mašina za obradu zemljišta značajno će unaprediti produktivnost, a nova i savremena mehanizacija će dovesti do smanjenja troškova proizvodnje;

3) podrška za nabavku novih kvalitetnih sejalica će unaprediti kvalitet setve, a to je jedan od bitnih činilaca za unapređenje proizvodnje žitarica i industrijskog bilja;

4) podrška za nabavku mašina za zaštitu biljaka će unaprediti kvalitet zaštite biljaka, racionalizaciju upotrebe pesticida i smanjiti troškove proizvodnje;

5) izgradnja i opremanje skladišnih kapaciteta će omogućiti skladištenje zrnastih proizvoda i mogućnost realizacije na tržištu u za to najpovoljnijem momentu za proizvođače.

Povezanost sa ostalim podmerama u okviru NPRR

Investicije u modernizaciju proizvodnje žitarica i industrijskog bilja treba da omoguće dovoljne količine proizvoda za pripremu kvalitetne koncentrovane hrane za životinje (Podmere 1.1.2. i 1.1.3.)

Uslovi za ostvarivanje podsticaja

Podmera 1.1.1. može da se sprovodi ako su ispunjeni uslovi za ostvarivanje podsticaja, koji se odnose na:

1) geografsku rasprostranjenost - sve ruralne oblasti u Republici Srbiji;

2) podnosioca zahteva za korišćenje podsticaja - fizičko lice, privredno društvo i zemljoradnička zadruga;

3) opšte uslove za ostvarivanje podsticaja - podnosilac zahteva za korišćenje podsticaje u skladu sa ovom podmerom mora da ispunjava sledeće uslove:

(1) da je upisan u Registar poljoprivrednih gazdinstava, u skladu sa posebnim propisom kojim se uređuje Registar poljoprivrednih gazdinstava (u daljem tekstu: Registar poljoprivrednih gazdinstava), kao nosilac registrovanog poljoprivrednog gazdinstva i da se nalazi u aktivnom statusu,

(2) da je izmirio poreske obaveze za godinu koja prethodi godini podnošenja zahteva,

(3) u slučaju da nije vlasnik zemljišta, odnosno objekta, mora da ima zaključen ugovor o zakupu tog zemljišta, odnosno objekta na period od najmanje osam godina od dana podnošenja zahteva za korišćenje podsticaja,

(4) na osnovu Biznis plana mora da pokaže ekonomsku održivost poljoprivrednog gazdinstva posle realizacije investicije,

(5) u slučaju podnošenja zahteva za investicije finansirane u okviru ove podmere mora da ispuni dospele obaveze na osnovu ranije odobrenih investicija finansiranih od strane MPŠV;

4) posebne uslove za ostvarivanje podsticaja:

(1) ako je podnosilac zahteva za korišćenje podsticaja fizičko lice, mora da ispunjava i sledeće uslove:

- da je osigurano kod Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje poljoprivrednika

- da je u momentu podnošenja zahteva mlađi od 60 godina, a lica mlađa od 40 godina biće bolje ocenjena

- da ima prebivalište na teritoriji opštine u kojoj se sprovodi investicija ili na teritoriji susednih opština,

(2) ako je podnosilac zahteva za korišćenje podsticaja privredno društvo, odnosno zemljoradnička zadruga, mora da ispunjava i sledeće uslove:

- da je registrovano u Registru privrednih subjekata

- da je razvrstano u malo preduzeće u skladu sa posebnim propisom kojim se uređuje računovodstvo i revizija

- da ima učešće državnog kapitala maksimalno 25% državnog kapitala.

Vrste prihvatljivih investicija

Vrste prihvatljivih investicija u okviru Podmere 1.1.1. jesu:

1) nabavka novih traktora za ratarstvo (nabavka traktora za ratarstvo minimalne snage od 20 kW i uvozni i traktori iz domaće proizvodnje su prihvatljivi);

2) nabavka novih mašina za obradu zemljišta (plugovi, kultivatori, tanjirače, podrivači, razrivači i dr.);

3) nabavka novih sejalica (pneumatske sejalice i sejalice za setvu strnih žita, kao i sejalice za direktnu setvu semena u sistemu konzervacijske obrade zemljišta);

4) nabavka novih prskalica za zaštitu biljaka od bolesti, štetočina i korova (vučene prskalice);

5) nabavka opreme za utvrđivanje uslova čuvanja i utvrđivanje kvaliteta zrnastih proizvoda (silosni termometri, senzori, i oprema za utvrđivanje kvaliteta zrnastih proizvoda);

6) izgradnja i opremanje skladišta za čuvanje zrnastih proizvoda (skladišni kapaciteti i sušare za čuvanje/dosušivanje zrnastih proizvoda).

Posebni uslovi za ostvarivanje podsticaja u zavisnosti od vrste prihvatljivih investicija

Izuzetno od uslova za ostvarivanje podsticaja utvrđenih ovim pododeljkom, u zavisnosti od vrste prihvatljivih investicija, primenjuju se posebni uslovi za ostvarivanje podsticaja, i to za:

1) nabavku novih traktora za ratarstvo - podnosilac zahteva za ostvarivanje podsticaja može biti lice koje nema traktor iste kategorije za koje ostvaruje podsticaje, ili ako ima traktor iste kategorije stariji od 10 godina;

2) nabavku opreme za utvrđivanje uslova čuvanja i utvrđivanje kvaliteta zrnastih proizvoda - podnosilac zahteva može biti privredno društvo i zemljoradnička zadruga, registrovani u Registru javnih skladišta i koji ne moraju biti upisani u Registar poljoprivrednih gazdinstava, kao ni razvrstani u mala preduzeća   u skladu sa propisom kojim se uređuje računovodstvo i revizija;

3) izgradnju i opremanje skladišta za čuvanje zrnastih proizvoda - kapacitet skladišta mora da bude minimalno 500 t.

Kategorije traktora za ratarstvo date su u Prilogu III. - Kategorije traktora za ratarstvo, koji je odštampan uz ovaj program i čini njegov sastavni deo.

Veličina prihvatljivih investicija

Minimalni iznos prihvatljive investicije i maksimalni iznosi podsticaja dati su u sledećoj tabeli:

Kriterijumi za rangiranje podnosioca zahteva

Kriterijumi za rangiranje podnosioca zahteva za ostvarivanje podsticaja dati su u sledećoj tabeli:

Učešće u finansiranju utvrđenih troškova

Maksimalan iznos podsticaja u odnosu na ukupnu vrednost prihvatljivih troškova u okviru investicija je:

1) 30% za nabavku novih traktora za ratarstvo, mašina za obradu zemljišta, novih sejalica i novih prskalica za zaštitu biljaka od bolesti, štetočina i korova;

2) 40% za ostale investicije.

Indikativna finansijska sredstva za sprovođenje podmere

Indikativna finansijska sredstva za sprovođenje Podmere 1.1.1. data su u sledećoj tabeli:

Indikatori za praćenje sprovođenja podmere i za ocenjivanje efekata podmere

Indikatori za praćenje sprovođenja podmere i za ocenjivanje efekata Podmere 1.1.1. dati su u sledećoj tabeli:

b) Podmera 1.1.2.

Razlozi za uvođenje podmere

U glavi II POSTOJEĆE STANJE, odeljak 6. Analiza najvažnijih sektora u poljoprivredi, podtačka a) Sektorska analiza - mlekarstvo ovog programa data je postojeća situacija u sektoru proizvodnje i prerade mleka u Republici Srbiji.

Jedan od glavnih problema je pitanje kvaliteta mleka i bezbednosti hrane na nivou gazdinstva, kao glavni preduslov za razvoj Sektora proizvodnje mleka u celini.

Kao i u drugim poljoprivrednim sektorima, ovaj sektor obuhvata različita poljoprivredna gazdinstva za proizvodnju mleka, i to:

1) nespecijalizovana naturalna i polunaturalna poljoprivredna gazdinstva koja proizvode mleko za sopstvenu potrošnju (do pet krava);

2) nespecijalizovana naturalna i polunaturalna poljoprivredna gazdinstva koja proizvode i prodaju mleko mlekarama (pet do 20 krava). Ova gazdinstva ne ispunjavaju u potpunosti standarde kvaliteta i higijene, ali se mogu specijalizovati za proizvodnju mleka za tržište;

3) srednja poljoprivredna gazdinstva sa intenzivnom proizvodnjom mleka (20 do 100 krava), koja proizvode i prodaju mleko u skladu sa nacionalnim standardima kvaliteta i higijene;

4) poljoprivredna gazdinstva sa intenzivnom proizvodnjom mleka (više od 100 krava), koja proizvode i prodaju mleko u skladu sa nacionalnim standardima kvaliteta i higijene.

Ova podmera ima za cilj modernizaciju i profesionalizaciju sektora i podstaći će izradu ugovora o isporuci visokokvalitetnog sirovog mleka između modernizovanih gazdinstava i mlekara koje su usklađene sa nacionalnim standardima. Ovo će doprineti promovisanju integrisanog pristupa poboljšanju kvaliteta i higijene od primarne proizvodnje mleka, preko prerade mleka do prodaje na domaćem tržištu, kao i izvoza mlečnih proizvoda. Poljoprivredna gazdinstva sa kapacitetom 10 do 50 mlečnih krava imaju značajan potencijal za ekspanziju.

Ciljevi

Ciljevi koji se postižu sprovođenjem Podmere 1.1.2. jesu:

1) povećanje efikasnosti, konkurentnosti i održivosti proizvodnje mleka na privatnim farmama u Republici Srbiji, putem ciljanih investicija na gazdinstvu koje se odnose na nabavku kvalitetnih priplodnih grla goveda (mlečne rase i simentalske rasa goveda), kao i izgradnju/proširenje/modernizaciju štala i štalske opreme i investiranje u opremu za pripremu stočne hrane (oprema i mehanizacija za silažu i za pripremu stočne hrane na gazdinstvu, obradu i distribuciju);

2) povećanje kvaliteta mleka, naročito u pogledu mikrobiološkog kvaliteta (smanjenje broja bakterija i somatskih ćelija), unapređenjem uslova skladištenja i čuvanja mleka putem ciljanih investicija u modernizovane prostorije za mužu i opremu za hlađenje i čuvanje mleka na gazdinstvu, usvajanje dobre proizvođačke prakse, kao i prilagođavanje proizvoda zahtevima savremenog tržišta kako bi bili u skladu sa nacionalnim standardima kvaliteta sirovog mleka;

3) poboljšanje dobrobiti i zdravlja životinja, higijene i zaštite životne sredine promovisanjem investicija u adekvatnu manipulaciju, odlaganje i primenu stajnjaka s ciljem sprečavanja kontaminacije mleka, pojave bolesti i kontrolisanog odlaganja i upotrebe stajnjaka;

4) povećanje prihoda u domaćinstvu i povećanje stepena zaposlenosti u ruralnim područjima Republike Srbije. Implementacijom predloženih mera ruralna domaćinstva će imati mogućnost da povećaju konkurentnost i iskoriste sve resurse radi povećanja prihoda i kvaliteta života u ruralnim područjima.

Povezanost sa ostalim merama u okviru NPRR

Podmera 1.1.2. povezana je sa ostalim merama u okviru NPRR, tako što:

1) investicije u modernizaciju proizvodnje mleka obezbeđuju dovoljnu količinu mleka za poljoprivredno-prehrambenu industriju (Mera 1.3.);

2) poboljšana proizvodnja mleka (povećanje kvaliteta i kvantiteta) doprineće razvoju ruralne ekonomije i plasmanu (marketingu) lokalnih proizvoda (diversifikacija - Mera 3.2.).

Uslovi za ostvarivanje podsticaja

Podmera 1.1.2. može da se sprovodi ako su ispunjeni:

1) uslovi za ostvarivanje podsticaja koji su propisani u glavi IV. MERE I DRUGE AKTIVNOSTI, odeljak 2. Podmere u okviru Mere 1.1, pododeljak a) Podmera 1.1.1. ovog programa, a odnose se na geografsku rasprostranjenost, podnosioca zahteva za ostvarivanje podsticaja, kao i opšte i posebne uslove za ostvarivanje podsticaja;

2) dodatni uslovi - podnosilac zahteva mora da ima životinje obeležene i registrovane u Centralnoj bazi podataka u skladu sa propisom kojim se uređuje veterinarstvo.

Vrste prihvatljivih investicija

Vrste prihvatljivih investicija jesu:

1) nabavka do 30 kvalitetnih priplodnih junica mlečnih rasa ili simentalskog govečeta;

2) izgradnja/proširenje/modernizacija objekata za držanje životinja uključujući i odgovarajuću opremu;

3) izgradnja i/ili renoviranje ostalih poljoprivrednih objekata, ograničenih na objekte za skladištenje stočne hrane;

4) izgradnja i/ili renoviranje ostalih poljoprivrednih objekata, ograničenih na prostorije za skladištenje/čuvanje mleka;

5) izgradnja i/ili renoviranje objekata za manipulaciju, odlaganje i obradu stajnjaka;

6) nabavka opreme i mehanizacije za pripremu, distribuciju i skladištenje koncentrovane i kabaste stočne hrane (seno, silaža, senaža, itd.) na gazdinstvu;

7) nabavka mehanizacije/opreme za manipulaciju, odlaganje i distribuciju stajnjaka;

8) investicije u objekate/prostorije i nabavka opreme za mužu ili zatvorenog sistema za mužu u slobodnom i vezanom sistemu držanja;

9) nabavka prenosne opreme za mužu;

10) nabavka opreme za hlađenje i skladištenje mleka.

Vrste prihvatljivih investicija u zavisnosti od broja mlečnih krava na poljoprivrednom gazdinstvu podnosioca zahteva

Prihvatljive investicije, u zavisnosti od broja mlečnih krava na poljoprivrednom gazdinstvu podnosioca zahteva, jesu:

1) za poljoprivredna gazdinstva, pod uslovom da na kraju investicije imaju pet do 20 mlečnih krava:

(1) nabavka prenosne opreme za mužu/linijski sistemi za mužu i opreme za hlađenje mleka,

(2) nabavka nove opreme i mehanizacije za manipulaciju i distribuciju kabaste stočne hrane (seno, silaža, senaža, itd.) na gazdinstvu,

(3) nabavka kvalitetnih priplodnih junica;

2) za poljoprivredna gazdinstva, pod uslovom da na kraju investicije imaju više od 20 mlečnih krava:

(1) izgradnja i/ili renoviranje objekata za držanje goveda, uključujući i muznu, rashladnu i opremu za štale,

(2) nabavka kvalitetnih priplodnih junica, uz uslov da ispune standarde kvaliteta sirovog mleka na kraju investicije,

(3) izgradnja/renoviranje objekata i/ili nabavka nove opreme i mehanizacije za manipulaciju, distribuciju i skladištenje koncentrovane i kabaste stočne hrane (seno, silaža, senaža, itd.) na gazdinstvu,

(4) nabavka nove mehanizacije/opreme i izgradnja/rekonstrukcija objekata za manipulaciju, odlaganje i obradu stajnjaka;

3) poljoprivredna gazdinstva koja u momentu podnošenja zahteva imaju više od 100 mlečnih krava - nabavka nove mehanizacije/opreme i izgradnja i/ili renoviranje objekata za manipulaciju, odlaganje i distribuciju stajnjaka.

Veličina prihvatljivih investicija

Minimalni iznos prihvatljive investicije i maksimalni iznos podsticaja jesu:

1) minimalni iznos prihvatljive investicije - 50.000,00 RSD;

2) maksimalan iznos podsticaja - 15.000.000,00 RSD.

Kriterijumi za rangiranje podnosioca zahteva

Kriterijumi za rangiranje podnosioca zahteva za ostvarivanje podsticaja dati su u sledećoj tabeli:

Učešće u finansiranju utvrđenih troškova

Maksimalan iznos podsticaja u odnosu na ukupnu vrednost prihvatljivih troškova u okviru investicija jesu:

1) 75% za investicije vezane za manipulaciju, odlaganje, obradu i distribuciju stajnjaka;

2) 50% za ostale investicije.

Finansiranje

Finansiranje podsticaja dato je u sledećoj tabeli:

Koherentnost i kompatibilnost

Proizvodnja kozijeg i ovčijeg mleka biće podržavana kroz mere u okviru Ose 3. U slučaju mešovitih gazdinstava (koja se bave proizvodnjom mleka i mesa) potrebno je napraviti razgraničenja u samom obrascu zahteva za određeni projekat.

Indikatori za praćenje sprovođenja podmere i za ocenjivanje efekata podmere

Indikatori za praćenje sprovođenja podmere i za ocenjivanje efekata Podmere 1.1.2. dati su u sledećoj tabeli:

v) Podmera 1.1.3.

Razlozi za uvođenje podmere

U glavi II. POSTOJEĆE STANJE, odeljak 6. Analize najvažnijih sektora u poljoprivredi, pododeljak g) Sektorska analiza - proizvodnja mesa ovog programa data je analiza stanja u sektoru proizvodnje mesa u Republici Srbiji (proizvodnja goveđeg, svinjskog i ovčijeg/jagnjećeg mesa). Kao i u drugim poljoprivrednim sektorima, ovaj sektor obuhvata različita poljoprivredna gazdinstva za proizvodnju mleka, i to:

1) naturalna poljoprivredna gazdinstva (koja proizvode za sopstvene potrebe), sa malim brojem životinja;

2) mešovita poljoprivredna gazdinstva koja se bave proizvodnjom mesa na lokalnom nivou sa niskom stopom produktivnosti, većinom poseduju grla sa kombinovanim proizvodnim karakteristikama (kao što je simentalsko goveče), uz nedovoljnu iskorišćenost prirodnih pašnjaka s ciljem specijalizovane proizvodnje mesa;

3) specijalizovana poljoprivredna gazdinstva sa visokom stopom produktivnosti (uglavnom za proizvodnju živinskog mesa);

4) mešovita poljoprivredna gazdinstva za gajenje svinja sa malim brojem krmača i lošim kvalitetom prasadi, kao i ekstenzivno gajenje ovaca lošeg genetskog sastava.

Poboljšanje konkurentnosti ovog sektora najveći je prioritet s ciljem podizanja kvaliteta domaće proizvodnje mesa i iskorišćavanja potencijala za izvoz.

Pošto je cilj povećanje proizvodnje, a time indirektno i izvoza, jedan od najvećih prioriteta koji je bitan za lanac proizvodnje mesa jeste da se obezbedi dosledan kvalitet i kvantitet mesa za klaničnu industriju, u skladu sa propisima kojima se uređuje veterinarstvo i nacionalnim standardima kvaliteta.

Ciljevi

Ciljevi koji se postižu sprovođenjem Podmere 1.1.3. jesu:

1) povećanje efikasnosti, konkurentnosti i održivosti proizvodnje mesa na privatnim farmama u Republici Srbiji (goveda, ovce i krmače/prasad) putem ciljanih investicija u izgradnju novih/obnovu postojećih poljoprivrednih objekata, kao što su objekti za proizvodnju i skladištenje stočne hrane, kabastih hraniva i silaže, kao i putem poboljšanja tehnologije ishrane, opreme za proizvodnju i skladištenje stočne hrane, a takođe i odgovarajuće opreme za adekvatno iskorišćavanje pašnjaka;

2) povećanje kvaliteta u proizvodnji goveđeg mesa, kroz odgovarajuće sisteme proizvodnje, ovčijeg i svinjskog mesa, u skladu sa propisima kojima se uređuje veterinarstvo, što bi omogućilo budući rast izvoza;

3) podrška investicijama u tehnologije gajenja goveda, ovaca i svinja, kako bi se ispunili zahtevi za dobrobit životinja, kao i u odlaganje stajnjaka da bi se smanjio štetan uticaj gazdinstava koja se bave proizvodnjom mesa na životnu sredinu;

4) poboljšanje kvaliteta i konzistentnosti proizvodnje svinjskog mesa kroz investicije u prasilišta i odgajivališta na svinjarskim farmama (oprema i objekti).

Povezanost sa ostalim merama u okviru NPRR

Podmera 1.1.3. povezana je sa ostalim merama u okviru NPRR, tako što:

1) investicije u modernizaciju proizvodnje mesa obezbediće dovoljnu količinu kvalitetnog mesa za poljoprivredno-prehrambenu industriju (Mera 1.3.);

2) specijalizovani proizvodi od mesa doprineće plasmanu (marketingu) lokalnih proizvoda i razvoju ruralne ekonomije, koji su podržani u okviru Ose 3 (diversifikacija, ruralni turizam).

Uslovi za ostvarivanje podsticaja

Podmera 1.1.3. može da se sprovodi ako su ispunjeni:

1) uslovi za ostvarivanje podsticaja koji su propisani u glavi IV. MERE I DRUGE AKTIVNOSTI, odeljak 2. Podmere u okviru Mere 1.1, pododeljak a) Podmera 1.1.1. ovog programa, a odnose se na geografsku rasprostranjenost, podnosioca zahteva za ostvarivanje podsticaja, kao i opšte i posebne uslove za ostvarivanje podsticaja;

2) dodatni uslovi - podnosilac zahteva mora da ima životinje obeležene i registrovane u Centralnoj bazi podataka u skladu sa propisom kojim se uređuje veterinarstvo.

Vrste prihvatljivih investicija

Poljoprivredna gazdinstva koja u momentu podnošenja zahteva poseduju 10 do 100 krava tovnih rasa ili rasa kombinovanih proizvodnih sposobnosti, 20 do 200 tovnih junadi, 50 do 500 ovaca i/ili 20 do 100 priplodnih krmača, imaju pravo na sledeće vrste investicija:

1) izgradnju/proširenje/adaptaciju objekata za gajenje životinja sa pratećom opremom neophodno za normalno funkcionisanje objekta;

2) izgradnju novih i/ili renoviranje postojećih poljoprivrednih objekata/prostorija, kao što su objekti za skladištenje koncentrovane i kabaste stočne hrane (seno, silaža, senaža, itd);

3) nabavku kvalitetnih ženskih grla ovaca i/ili kvalitetnih nazimica (maksimalno do 50 grla);

4) nabavku opreme i mehanizacije za pripremu, rukovanje i distribuciju koncentrovane i kabaste stočne hrane (seno, silaža, senaža, itd.) na gazdinstvu, električne ograde, termo-pojilice;

5) investicije u objekte i mehanizaciju za manipulaciju, odlaganje i distribuciju stajnjaka u slučaju zatvorenog držanja na farmama;

6) investicije u bokseve za držanje krmača, prasilišta i odgajališta za prasad (prostorije i oprema) sa odgovarajućim prostorijama i opremom za manipulaciju, odlaganje i distribuciju stajnjaka.

Poljoprivredna gazdinstva koja u momentu podnošenja zahteva poseduju više od 100 krava tovnih rasa ili rasa kombinovanih proizvodnih sposobnosti, 200 tovnih junadi, preko 500 ovaca i/ili više od 100 priplodnih krmača, imaju pravo na investicije u objekte i mehanizaciju za manipulaciju, odlaganje i distribuciju stajnjaka u slučaju zatvorenog držanja na farmama.

Veličina prihvatljivih investicija

Minimalni iznos prihvatljive investicije i maksimalni iznos podsticaja jesu:

1) minimalni iznos prihvatljive investicije - 50.000,00 RSD;

2) maksimalan iznos podsticaja - 15.000.000,00 RSD.

Kriterijumi za rangiranje podnosioca zahteva

Kriterijumi za rangiranja podnosioca zahteva za ostvarivanje podsticaja dati su u sledećoj tabeli:

Učešće u finansiranju utvrđenih troškova

Maksimalan iznos podsticaja u odnosu na ukupnu vrednost prihvatljivih troškova u okviru investicija je:

1) 75% za investicije vezane za manipulaciju, odlaganje, obradu i distribuciju stajnjaka;

2) 50% za ostale investicije.

Finansiranje

Finansiranje podsticaja dato je u sledećoj tabeli:

Koherentnost i kompatibilnost

Pošto NPRR nisu predviđene druge mere ili programi kojima bi se podržale investicije u proizvodnji mesa, ne vrši se razgraničavanje. Sve investicije u proizvodnji mesa biće podržane u okviru ove podmere.

U slučaju mešovitih gazdinstava (koja se bave proizvodnjom mleka i mesa) potrebno je napraviti razgraničenje u samom obrascu zahteva za određeni projekat.

Indikatori za praćenje sprovođenja podmere i za ocenjivanje efekata podmere

Indikatori za praćenje sprovođenja podmere i za ocenjivanje efekata Podmere 1.1.3. dati su u sledećoj tabeli:

g) Podmera 1.1.4.

Razlozi za uvođenje podmere

Sektor proizvodnje i prerade voća, povrća i vinove loze je veoma važan jer je izvor prihoda za mnoga poljoprivredna gazdinstva. Njegov značaj, kao sektora sa visokom profitabilnošću proizvodnje i radno intenzivnom proizvodnjom, nalazi se u činjenici da će oni predstavljati način diversifikacije proizvodnje iz drugih manje isplativih vidova proizvodnje. Osnovni problemi u ovom sektoru su zastareli sortiment i tehnologija proizvodnje koji su, zajedno sa nedostatkom navodnjavanja, doveli do fluktuacija u kvalitetu i kvantitetu, sa posledičnim smanjenjem konkurentnosti poljoprivrednih proizvođača na tržištu.

Stari voćnjaci ili vinogradi su male gustine, u većini se javljaju biljne bolesti, tako da je uspostavljanje novih zasada veoma bitan korak u modernizaciji proizvodnje voća, povrća i grožđa.

Modernizacija tehnologije proizvodnje će obezbediti stabilne prinose uz visok kvalitet proizvoda i to je jedan od najvažnijih faktora za povećanje konkurentnosti u proizvodnji voća, vinove loze i povrća.

Proizvodnja povrća u zatvorenom prostoru je važna jer je visoko profitabilna i predstavlja mogućnost za diversifikaciju proizvodnje na poljoprivrednom gazdinstvu. Značaj ove vrste proizvodnje je u činjenici da imamo veliki broj malih gazdinstava na kojima ova proizvodnja može biti veoma važna za njihovu održivost. Proizvodnja u zatvorenom prostoru obezbeđuje sveže proizvode za tržište preko cele godine.

Izgradnja novih objekata za skladištenje proizvoda nakon berbe i za njihovu pripremu i pakovanje za tržište je najvažnija investicija u povećanju konkurentnosti naših proizvođača i smanjenju gubitaka posle žetve. Objekti za prikupljanje, skladištenje, kategorizaciju i pakovanje voća i povrća obezbediće dovoljno proizvoda za potrošnju u svežem stanju za domaće i inostrano tržište.

Ciljevi

Opšti cilj koji se postiže sprovođenjem Podmere 1.1.4. jeste povećanje konkurentnosti poljoprivrednih gazdinstava koja se bave proizvodnjom voća, povrća i vinove loze unapređenjem proizvodnje, skladištenja i dodavanja vrednosti i poboljšanje tehnike za pripremu tih proizvoda za tržište.

Specifični ciljevi koji se postižu sprovođenjem Podmere 1.1.4. jesu:

1) poboljšanje proizvodnje vinove loze sađenjem novih ili rekultivacijom starih vinograda plemenitim ili autohtonim sortama;

2) unapređenje proizvodnje jagodičastog voća sadnjom novih ili rekultivacijom starih zasada savremenim sortama;

3) poboljšanje proizvodnje voća sađenjem novih ili rekultivacijom starih voćnjaka savremenim ili autohtonim sortama;

4) povećanje nivoa proizvodnje povrća poboljšanjem tehnike setve, sadnje i berbe;

5) povećanje nivoa zaštite u proizvodnji voća, vinove loze i povrća unapređenjem tehnike zaštite od bolesti, korova, štetočina, mraza i grada;

6) unapređenje tehnika navodnjavanja u proizvodnji voća, vinove loze i povrća;

7) smanjenje gubitaka nakon berbe i obezbeđivanje mogućnosti za sakupljanje i skladištenje na duži vremenski period proizvoda od voća i povrća;

8) povećanje kvaliteta i kvantiteta proizvoda od voća i povrća za korišćenje u svežem stanju izgradnjom kapaciteta za prikupljanje i skladištenje tokom kraćeg vremenskog perioda, za sorte koje se mogu čuvati kraći vremenski period;

9) povećanje tržišne vrednosti proizvoda unapređenjem tehnika klasiranja, čišćenja, pranja, pakovanja i označavanja proizvoda.

Povezanost sa ostalim merama/podmerama u okviru NPRR

Podmera 1.1.4. povezana je sa ostalim merama/podmerama u okviru NPRR, tako što:

1) sprovođenje ove podmere će obezbediti stabilne količine proizvoda visokog kvaliteta kao preduslov za preradu voća i povrća (Podmera 1.3.3.);

2) podizanje kvaliteta i kvantiteta proizvoda od voća i povrća povećaće mogućnosti za razvoj seoskog turizma poboljšanjem ponude za turiste (Podmera 3.2.2.).

Uslovi za ostvarivanje podsticaja

Podmera 1.1.4. može da se sprovodi ako su ispunjeni uslovi za ostvarivanje podsticaja koji su propisani u glavi IV. MERE I DRUGE AKTIVNOSTI, odeljak 2. Podmere u okviru Mere 1.1, pododeljak a) Podmera 1.1.1. ovog programa, a odnose se na geografsku rasprostranjenost, podnosioca zahteva za korišćenje podsticaja kao i opšte i posebne uslove za ostvarivanje podsticaja.

Vrste prihvatljivih investicija

Vrste prihvatljivih investicija jesu:

1) podizanje novih ili obnavljanje postojećih vinograda plemenitim ili autohtonim sortama vinove loze (nabavka sertifikovanog i standardnog sadnog materijala vinove loze; duboka obrada zemljišta pre sadnje; postavljanje potpornih stubova u plantažama gustog zasada; nabavka nosećih stubova za protivgradne mreže);

2) podizanje novih ili obnavljanje postojećih zasada jagodastog voća savremenim sortimentom (nabavka sertifikovanog i standardnog sadnog materijala jagodastog voća; duboka obrada zemljišta pre sadnje; postavljanje potpornih stubova u plantažama gustog zasada; kupovina nosećih stubova za protivgradne mreže);

3) podizanje novih ili obnavljanje postojećih zasada voća savremenim ili autohtonim sortama (kupovina sertifikovanih sadnica jabuka; kupovina sertifikovanog i standardnog sadnog materijala drugih voćnih vrsta, duboka obrada zemljišta pre sadnje; postavljanje potpornih stubova za plantaže gustog zasada; kupovina nosećih stubova za protivgradne mreže);

4) nabavka mehanizacije i opreme za setvu, sadnju, zaštitu bilja i navodnjavanje za povrtarsku proizvodnju na otvorenom polju (nabavka preciznih mašina za setvu, nabavka mašina za rasađivanje rasada, nabavka visokokvalitetnih prskalica ili automizera za zaštitu od bolesti, korova i štetočina; nabavka sistema sa mikroprskalicama za zaštitu voćnjaka od izmrzavanja; nabavka protivgradnih mreža; nabavka sistema kap po kap i prskalica za navodnjavanje);

5) nabavka opreme ili materijala za povrtarsku proizvodnju u zaštićenom prostoru (nabavka konstrukcija za plastenike, visokokvalitetnog pokrova za plastenike, sistema za zagrevanje plastenika, sistema za veštačko osvetljavanje i stolova za proizvodnju rasada);

6) izgradnja kapaciteta za skupljanje i skladištenje, za nabavku opreme za pripremu voća i povrća za tržište i opreme za pakovanje (izgradnja hladnjača i ULO hladnjača većeg kapaciteta, za dugoročno skladištenje proizvoda - ULO hladnjače, isključivo za jabučasto voće; izgradnja centara za skupljanje i pripremu voća za tržište sa hladnjačama manjeg kapaciteta za kratkoročno čuvanje onih proizvoda koji se ne mogu skladištiti na duži period; nabavka mašina za pranje, poliranje, čišćenje, sortiranje, ocenu i pakovanje proizvoda; nabavka paleta za dugoročno skladištenje proizvoda).

Posebni uslovi za ostvarivanje podsticaja u zavisnosti od vrste prihvatljivih investicija

Posebni uslovi za ostvarivanje podsticaja, u zavisnosti od vrste prihvatljivih investicija, jesu za:

1) Podizanje novih ili obnavljanje postojećih vinograda plemenitim ili autohtonim sortama vinove loze:

(1) podnosilac zahteva

- ne može imati više od 10 ha vinograda

- mora da zasadi minimalno 0,5 ha vinograda

- može da podigne novi zasad vinograda površine do 5 ha i/ili obnovi stare vinograde površine do 10 ha,

(2) zasad vinove loze može se podizati isključivo u vinogradarskim regionima ili oazama, čija je lista data u Prilogu IV. - Lista vinogradarskih geografskih proizvodnih područja Republike Srbije, koji je odštampan uz ovaj program i čini njegov sastavni deo,

(3) radi podizanja zasada vinove loze, potrebno je izvršiti pravovremenu obradu zemljišta, najranije dve godine pre sadnje i ne kasnije od jeseni pred sadnju,

(4) radi podizanja zasada vinove loze, podnosilac zahteva mora uraditi analizu zemljišta, najkasnije jednu godinu pre sadnje i dostaviti pozitivno mišljenje stručnjaka iz oblasti poljoprivrede za podizanje novog zasada vinove loze na tom zemljištu,

(5) gustina zasada mora biti u skladu sa preporučenim vrednostima koje su date u Prilogu V. - Prihvatljive gustine sadnje za proizvodne zasade voća i vinove loze, kao i autohtone sorte vinove loze, koji je odštampan uz ovaj program i čini njegov sastavni deo,

(6) za sadnju se mogu koristiti isključivo plemenite i autohtone sorte;

2) Podizanje novih ili obnavljanje postojećih zasada jagodastog voća savremenim sortimentom:

(1) podnosilac zahteva

- ne može imati više od 10 ha površine pod zasadom jagodastog voća

- mora da zasadi najmanje 0,5 ha jagodastog voća

- može da podigne novi zasad jagodastog voća do 5 ha površine i/ili obnovi stari zasad jagodastog voća do 10 ha površine,

(2) radi podizanja zasada jagodastog voća, potrebno je izvršiti pravovremenu duboku obradu zemljišta, najranije dve godine pre sadnje i ne kasnije od jeseni pred sadnju,

(3) radi podizanja zasada vinove loze, podnosilac zahteva mora uraditi analizu zemljišta, najkasnije jednu godinu pre sadnje i dostaviti pozitivno mišljenje stručnjaka iz oblasti poljoprivrede za podizanje novog zasada jagodastog voća na tom zemljištu,

(4) gustina zasada mora biti u skladu sa preporučenim vrednostima datim u Prilogu V. ovog programa,

(5) za sadnju se mogu koristiti isključivo savremene sorte;

3) Podizanje novih ili obnavljanje postojećih zasada voća savremenim ili autohtonim sortama:

(1) podnosilac zahteva

- ne može imati više od 15 ha zasada voća

- mora da zasadi najmanje 1 ha voća

- može da podigne novi zasad voća do 10 ha površine i/ili obnovi stari zasad voća do 15 ha površine,

(2) radi podizanja zasada voća, potrebno je izvršiti pravovremenu duboku obradu zemljišta, najranije dve godine pre sadnje i ne kasnije od jeseni pred sadnju,

(3) radi podizanja zasada voća, korisnik mora uraditi analizu zemljišta, najkasnije jednu godinu pre sadnje i dostaviti pozitivno mišljenje stručnjaka iz oblasti poljoprivrede za podizanje novog zasada voća na tom zemljištu,

(4) gustina zasada mora biti u skladu sa preporučenim vrednostima datim u Prilogu V. ovog programa,

(5) za sadnju jabučastog i koštičavog voća, isključivo je prihvatljiv sertifikovani zasad,

(6) za sadnju se mogu koristiti isključivo savremene i autohtone sorte;

4) Nabavka mehanizacije i opreme za setvu, sadnju, zaštitu bilja i navodnjavanje za povrtarsku proizvodnju na otvorenom polju:

(1) podnosilac zahteva - fizičko lice, zemljoradnička zadruga

- ne može imati više od 50 ha povrtarske proizvodnje na otvorenom polju

- mora da ima najmanje 5 ha povrtarske proizvodnje na otvorenom polju radi kupovine opreme za setvu, sadnju i zaštitu bilja, izuzev zemljoradničkih zadruga koje obavljaju delatnost pružanja usluga poljoprivrednim proizvođačima (uspostavljanje mašinskih prstenova)

- mora da ima najmanje 0,5 ha povrtarske proizvodnje na otvorenom polju radi kupovine opreme za navodnjavanje;

5) Nabavka opreme i materijala za povrtarsku proizvodnju u zaštićenom prostoru:

(1) prihvatljive su konstrukcije koje se pokrivaju plastičnim materijalima,

(2) plastični materijal za pokrivanje konstrukcija iz podtačke (1) ove tačke mora biti višegodišnji, sa rokom trajanja od najmanje pet godina,

(3) najmanja površina koja se mora pokriti novim konstrukcijama je 250 m2,

(4) najveća površina pokrivena svim konstrukcijama za proizvodnju u zaštićenom prostoru po završetku investiranja može biti do 1 ha,

(5) isključivo je prihvatljiv sistem za zagrevanje koji upotrebljava biomasu ili prirodni/propan-butan gas;

6) Izgradnja kapaciteta za skupljanje i skladištenje, za nabavku opreme za pripremu voća i povrća za tržište i opreme za pakovanje:

(1) podnosilac zahteva - zemljoradnička zadruga, koja mora da ima najmanje 10 članova upisanih u Registar poljoprivrednih gazdinstava, kao proizvođači voća ili povrća sa proizvodnjom na otvorenom polju i da ima najmanje 90% članova upisanih u Registar poljoprivrednih gazdinstava, koji su u aktivnom statusu,

(2) radi izgradnje objekta za dugoročno skladištenje voća i povrća, kapaciteta od 1.000 do 5.000 t, podnosilac zahteva mora da dostavi ugovore sa poljoprivrednim proizvođačima koji proizvode skladišno voće i povrće, za najmanje 80% kapaciteta objekta,

(3) skladišni kapaciteti sa ULO tehnologijom su prihvatljivi za skladištenje jabučastog voća.

Veličina prihvatljivih investicija

Minimalan iznos prihvatljive investicije i maksimalan iznos podsticaja jeste:

1) minimalni iznos prihvatljive investicije - 50.000,00 RSD;

2) maksimalan iznos podsticaja - 15.000.000,00 RSD, osim za skladišne kapacitete kod kojih je maksimalan iznos podsticaja 50.000.000 RSD.

Kriterijumi za rangiranje podnosioca zahteva

Kriterijumi rangiranja podnosioca zahteva za ostvarivanje podsticaja dati su u sledećoj tabeli:

Učešće u finansiranju utvrđenih troškova

Maksimalan iznos podsticaja u odnosu na ukupnu vrednost prihvatljivih troškova u okviru investicije je 50%.

Finansiranje

Finansiranje podsticaja dato je u sledećoj tabeli:

Koherentnost i kompatibilnost

Pošto NPRR nisu predviđene druge mere ili programi kojima bi se podržale investicije u proizvodnju voća, vinove loze i povrća, ne vrši se razgraničavanje. Sve investicije u proizvodnju voća, vinove loze i povrća biće podržane samo u okviru ove mere.

Indikatori za praćenje sprovođenja podmere i za ocenjivanje efekata podmere

Indikatori za praćenje sprovođenja podmere i za ocenjivanje efekata Podmere 1.1.4. dati su u sledećoj tabeli:

3. Mera 1.3.

Razlozi za uvođenje mere

U pregledu sektora prerade i marketinga, koji je dat u glavi II. POLAZNE OSNOVE ovog programa, istaknuti su ključni problemi u industriji prerade i marketingu u Republici Srbiji, i to:

1) visok procenat zastarele tehnologije u poljoprivredno-prehrambenoj industriji, koja ne može da ispuni sve zahteve na tržištu - posebno većina manjih poljoprivredno-prehrambenih preduzeća koja obično nisu u skladu sa standardima EU, pa je modernizacija neophodna;

2) slab asortiman proizvoda prehrambene industrije koji ne zadovoljavaju potrebe i želje savremenih potrošača;

3) nedovoljno iskustvo sa velikim modernim marketinškim lancima;

4) promenljiv kvalitet sirovina, što sprečava unapređenje proizvodnje;

5) nedovoljne investicije u dinamične grane poljoprivredno-prehrambene industrije (pića, gotova jela, dodaci hrani).

Međutim, postoje i mnoge prednosti poljoprivredno-prehrambene industrije Republike Srbije na kojima će se zasnivati budući razvoj, kao što su:

1) dovoljne količine domaćih sirovina (meso, voće);

2) snažna specijalizovana proizvodnja u nekim sektorima (suhomesnati proizvodi, jagodičasto voće);

3) postojeća izvozna tržišta sa dugom tradicijom za prehrambene proizvode iz Republike Srbije.

Ciljevi

Ciljevi koji se postižu sprovođenjem Mere 1.3. jesu:

1) povećanje efikasnosti, konkurentnosti i održivosti sektora poljoprivredno-prehrambene delatnosti u podsektorima prerade mlečnih, mesnih i proizvoda voća i povrća;

2) podrška za poljoprivredno-prehrambenu industriju u procesu usklađivanja sa međunarodnim standardima kvaliteta (EU standardima) koji se odnose na kvalitet, bezbednost hrane i higijenu, dobrobit životinja i zaštitu životne sredine putem modernizacije opreme, instalacija i tehnološkog procesa;

3) podsticanje razvoja novih proizvoda kako bi se uspešnije ispunili zahtevi modernih tržišta.

Opšti ciljevi koji se postižu u okviru NPRR:

1) modernizacija sektora poljoprivredno-prehrambene industrije;

2) podsticanje održivog razvoja ruralnih oblasti očuvanjem životne sredine, poboljšanjem kvaliteta života i diversifikacijom aktivnosti, kao i promovisanjem participativnog pristupa i lokalnih inicijativa.

Ciljevi koji se postižu u okviru Ose 1 jesu modernizacija i unapređenje tržišne efikasnosti sektora poljoprivrede i poljoprivredno-prehrambene industrije, kao i usmerenje ka primeni standarda EU.

Poseban cilj koji se postiže u okviru Mere 1.3 jeste investiranje u poljoprivredno-prehrambene grane industrije (u sektore mleka, mesa i voća i povrća) da bi se povećala njihova efikasnost, konkurentnost i prilagođenost tržištu i da bi im se pomoglo da ispune standarde EU u pogledu bezbednosti hrane i zdravlja ljudi, dobrobiti životinja i zaštiti životne sredine.

Operativni ciljevi u okviru Mere 1.3. obuhvataju sprovođenje podmera koje se odnose na investicije u preradu i marketing mleka i mlečnih proizvoda, preradu i marketing mesa i mesnih proizvoda i preradu i plasman voća i povrća u skladu sa ovim programom.

Povezanost sa ostalim prioritetima/merama u okviru NPRR

Mera 1.3. povezana je sa ostalim prioritetima/merama u okviru NPRR, tako što:

1) investicije u preradu i marketing prehrambenih i šumskih proizvoda će obezbediti otkup kvalitetnih proizvoda od poljoprivrednih gazdinstava, koje su podržane u okviru Mere 1.1;

2) u pogledu Mere 2.1, koja se odnosi na organsku poljoprivrednu proizvodnju i agroekološka plaćanja, investicije u preradu i marketing organskih i ekoloških proizvoda predstavljaju osnov za dalji razvoj na nivou visokokvalitetne proizvodnje (što organska poljoprivredna proizvodnja u suštini i jeste);

3) investicije u preradu i marketing prehrambenih proizvoda otvaraju mogućnosti za poljoprivredna gazdinstva i mala preduzeća da započnu sa bavljenjem drugim delatnostima (diversifikacija), uglavnom zasnovanim na preradi i prodaji lokalnih proizvoda (mere u okviru Ose 3).

Finansiranje

Finansiranje podsticaja dato je u sledećoj tabeli:

Raspodela javnih sredstava po podmerama

Raspodela javnih sredstava po podmerama data je u sledećoj tabeli:

Indikatori za praćenje sprovođenja mere i za ocenjivanje efekata mere

Indikatori za praćenje sprovođenja mere i za ocenjivanje efekata Mere 1.3. dati su u sledećoj tabeli:

4. Podmere u okviru Mere 1.3.

U okviru Mere 1.3. sprovode se sledeće podmere:

1) Podmera 1.3.1. - Podsticaji za investicije u preradu i marketing mleka i mlečnih proizvoda (u daljem tekstu: Podmera 1.3.1.);

2) Podmera 1.3.2. - Podsticaji za investicije u preradu i marketing mesa i proizvoda od mesa (u daljem tekstu: Podmera 1.3.2.);

3) Podmera 1.3.3. - Podsticaji za investicije u preradu i plasman voća i povrća (u daljem tekstu: Podmera 1.3.3.).

a) Podmera 1.3.1.

Razlozi za uvođenje podmere

Tržište za mlečne proizvode postaje sve veće i zahtevnije. Ipak, većina mlekara u Republici Srbiji prerađuje niskokvalitetno sirovo mleko koristeći zastarelu tehnologiju. Samo je ograničeni broj velikih mlekara modernizovan.

Kvalitet sirovog mleka u Republici Srbiji znatno je ispod standarda EU, iz više razloga: neadekvatna muža, skladištenje i transport mleka, kao i neredovno dostavljanje mleka prerađivačima.

Nekonzistentan kvalitet i kvantitet predatog mleka glavne su prepreke u poboljšanju kvaliteta mlečnih proizvoda i njihove konkurentnosti.

Postojeća oprema za hlađenje i skladištenje mleka je nedovoljna i neefikasna, s obzirom na veliki broj malih proizvođača na različitim udaljenostima, zbog čega je teško ostvariti dobar "lanac hlađenja". Trebalo bi da bude više opreme za hlađenje i skladištenje mleka, kao i sabirnih centara na samom terenu.

Sa visokim stepenom proizvodnje mleka i mogućnostima za izvoz u zemlje CEFTA, Republika Srbija može ojačati svoju ulogu na domaćem i međunarodnom tržištu mlečnih proizvoda. Međutim, da bi mogla da se takmiči sa ostalim snabdevačima, mlečno-prerađivačka industrija se mora osavremeniti, a kvalitet mleka je potrebno prilagoditi standardima EU.

Kvalitet sirovog mleka može se poboljšati bolje organizovanim i bolje opremljenim objektima za prikupljanje i skladištenje mleka, korišćenjem specijalizovanih vozila za transport mleka, kao i uspostavljanjem organizacija proizvođača mleka uz primenu striktnih procedura i dobre proizvođačko/prerađivačke prakse.

Da bi bili konkurentni na domaćem i stranom tržištu, prerađivači mleka treba da investiraju u marketing i modernu opremu za preradu, kako bi, pored konkurentnosti, povećali i profitabilnost.

Ciljevi

Ciljevi koji se postižu sprovođenjem Podmere 1.3.1. jesu:

1) povećanje kvaliteta i mikrobiološke ispravnosti mleka kroz investicije u sabirne centre/opremu i specijalizovana vozila za transport mleka;

2) podrška malim i srednjim preduzećima za preradu mleka da bi unapredile svoju tehnologiju za preradu mleka i marketing i da bi uvele nove tehnologije, proizvode i procese prerade s ciljem ostvarivanja boljeg marketinga/plasmana i izvoza mlečnih proizvoda;

3) unapređenje fabrika za preradu mleka kako bi dostigle nacionalne standarde ili standarde EU koji se odnose na kvalitet, bezbednost i higijenu prehrambenih proizvoda, dobrobit životinja i zaštitu životne sredine.

Povezanost sa ostalim merama/podmerama u okviru NPRR

Podmera 1.3.1. povezana je sa ostalim merama/podmerama u okviru NPRR, tako što:

1) investicijama u preradu i marketing mleka i mlečnih proizvoda obezbediće se otkup kvalitetnog mleka od poljoprivrednih gazdinstava, koje su podržane u okviru Podmere 1.1.2;

2) za Meru 2.1, koja se odnosi na plaćanja za organsku poljoprivrednu proizvodnju i agroekološka plaćanja, investicije u preradu i marketing organski proizvedenog mleka predstavljaju osnov za dalji razvoj na nivou visokokvalitetne proizvodnje (što organska poljoprivredna proizvodnja jeste).

Uslovi za ostvarivanje podsticaja

Podmera 1.3.1. može da se sprovodi ako su ispunjeni uslovi za ostvarivanje podsticaja koji se odnose na:

1) geografsku rasprostranjenost - sve ruralne oblasti u Republici Srbiji;

2) podnosioca zahteva za korišćenje podsticaja - preduzetnik, privredno društvo i zemljoradnička zadruga, koje poseduju kapacitete za preradu mleka;

3) opšte uslove za ostvarivanje podsticaja - podnosilac zahteva za korišćenje podsticaje u skladu sa ovom podmerom mora da ispunjava sledeće uslove:

(1) da je registrovan u Registru privrednih subjekata,

(2) da je upisan u Registar objekata za preradu u skladu sa posebnim propisom,

(3) da je izmirio poreske obaveze za fiskalnu godinu koja prethodi godini podnošenja zahteva,

(4) u slučaju da nije vlasnik zemljišta, odnosno objekta, mora da ima zaključen ugovor o zakupu tog zemljišta, odnosno objekta na period od najmanje osam godina od dana podnošenja zahteva za korišćenje podsticaja,

(5) na osnovu Biznis plana mora da pokaže ekonomsku održivost poljoprivrednog gazdinstva posle realizacije investicije,

(6) da je registrovano kao malo ili srednje preduzeće u skladu sa propisom kojim se uređuje računovodstvo i revizija,

(7) u slučaju podnošenja zahteva za investicije finansirane u okviru ove podmere mora da ispuni dospele obaveze na osnovu ranije odobrenih investicija finansiranih od strane MPŠV,

(8) da ima dnevni prijem i preradu mleka od 10.000 l u proseku, u poslovnoj godini koja prethodi momentu podnošenja zahteva,

(9) da ima maksimalno 25% učešća državnog kapitala - za privredno društvo.

Vrste prihvatljivih investicija

Vrste prihvatljivih investicija jesu:

1) obnova/rekonstrukcija već postojećih objekata za preradu mleka. Izgradnja novog objekta je dozvoljena ukoliko korisnik sredstava dokaže da je stari objekat stavljen van upotrebe;

2) nabavka mehanizacije i opreme za modernizaciju postojećih prerađivačkih postrojenja i razvoj novih proizvodnih linija za proširenje asortimana proizvoda;

3) nabavka laboratorijske opreme radi unapređenja kontrole kvaliteta proizvoda i higijene;

4) nabavka opreme za rukovanje, skladištenje i preradu otpadnih proizvoda prerade mleka;

5) nabavka opreme za uspostavljanje sabirnih centara sa kapacitetom od najmanje 1000 l;

6) nabavka specijalizovanih vozila za rashlađivanje i transport mleka.

Veličina prihvatljivih investicija

Minimalni iznos prihvatljive investicije i maksimalni iznos podsticaja jeste:

1) minimalni iznos prihvatljive investicije - 200.000,00 RSD;

2) maksimalan iznos podsticaja - 20.000.000,00 RSD.

Kriterijumi za rangiranje podnosioca zahteva

Kriterijumi rangiranja podnosioca zahteva za ostvarivanje podsticaja jesu:

Učešće u finansiranju utvrđenih troškova

Maksimalan iznos podsticaja u odnosu na ukupnu vrednost prihvatljivih troškova u okviru investicije je 50% .

Finansiranje

Finansiranje podsticaja dato je u sledećoj tabeli:

Koherentnost i kompatibilnost

Predviđene su i druge mere kojima bi se podržala modernizacija prerade i plasmana (marketinga) mleka u okviru Ose 3.

U slučaju opreme za prikupljanje i rashlađivanje mleka kao dela investicija na gazdinstvu (Podmera 1.1.1.), potrebno je izvršiti razgraničenje na nivou projekata.

Indikatori za praćenje sprovođenja podmere i za ocenjivanje efekata podmere

Indikatori za praćenje sprovođenja podmere i za ocenjivanje efekata Podmere 1.3.1. dati su u sledećoj tabeli:

b) Podmera 1.3.2.

Razlozi za uvođenje podmere

Tržište suhomesnatih proizvoda širi se i u Republici Srbiji i u regionu.

Sa visokom stopom potencijala za proizvodnju crvenog mesa i mogućnostima izvoza, Republika Srbija može ojačati svoju ulogu na tržištu mesnih proizvoda. Međutim, da bi mogla da se takmiči sa ostalim snabdevačima, mesno-prerađivačka industrija se mora modernizovati, marketing unaprediti, a kvalitet mesa prilagoditi standardima EU.

Mnoge male klanice i fabrike za preradu mesa koriste zastarelu tehnologiju i neophodna im je modernizacija. Mreža klanica takođe mora da se modernizuje da bi bila u skladu sa propisima vezanim za higijenu i bezbednost hrane, kao i sa propisima koji se odnose na zdravlje ljudi i zaštitu životne sredine.

Iako su u sektoru za preradu mesa potrebne brojne investicije, NPRR se fokusira na najkritičnije investicije imajući u vidu ograničen budžet, pa će investicije biti usmerene na prvu fazu prerade mesa - na klanice.

Budući da je cilj povećanje izvoza mesa i proizvoda od mesa, celokupan proces proizvodnje i prerade mesa moraju biti u skladu sa veterinarsko-sanitarnim propisima i propisima kvaliteta EU.

Cilj

Cilj Podmere 1.3.2. jeste podrška modernizaciji mreža klanica da bi dostigle standarde EU u pogledu higijene i kvaliteta mesa i proizvoda od mesa, kao i propise koji se odnose na dobrobit životinja i zaštitu životne sredine (upravljanje otpadnim vodama), a sve sa ciljem dobijanja dozvole za izvoz.

Povezanost sa ostalim merama/podmerama u okviru NPR

Podmera 1.3.2. povezana je sa ostalim merama/podmerama u okviru NPRR, tako što:

1) investicije u modernizaciju mreže klanica će pružiti mogućnost primarnim proizvođačima, odnosno poljoprivrednim gazdinstvima podržanim u okviru Podmere 1.1.3. da ostvare bolju ponudu tovne junadi, svinja i malih preživara (koze i ovce);

2) za Meru 2.1, koja se odnosi na plaćanja za organsku poljoprivrednu proizvodnju i agroekološka plaćanja, investicije u preradu i marketing organskog i ekološki proizvedenog mesa predstavljaju osnov za dalji razvoj na nivou visokokvalitetne proizvodnje;

3) investicije u modernizaciju mreže klanica omogućiće proizvodnju specijalizovanih proizvoda od mesa i lokalnih proizvoda što će doprineti razvoju ruralne ekonomije podržane u okviru Ose 3 (diversifikacija, ruralni turizam).

Uslovi za ostvarivanje podsticaja

Podmera 1.3.2. može da se sprovodi ako su ispunjeni uslovi za ostvarivanje podsticaja koji se odnose na:

1) geografsku rasprostranjenost - sve ruralne oblasti u Republici Srbiji;

2) podnosioca zahteva za korišćenje (podsticaja) - preduzetnik, privredno društvo i zemljoradnička zadruga, koje poseduju klanične kapacitete;

3) opšte uslove za ostvarivanje podsticaja - podnosilac zahteva za korišćenje podsticaje u skladu sa ovom podmerom mora da ispunjava sledeće uslove:

(1) da je registrovan u Registru privrednih subjekata,

(2) da je upisan u Registar objekata za preradu u skladu sa propisom kojim se uređuje veterinarstvo,

(3) da je izmirio poreske obaveze za fiskalnu godinu koja prethodi godini podnošenja zahteva,

(4) u slučaju da nije vlasnik zemljišta, odnosno objekta, mora da ima zaključen ugovor o zakupu tog zemljišta, odnosno objekta na period od najmanje osam godina od dana podnošenja zahteva za korišćenje podsticaja,

(5) da je registrovan kao malo ili srednje preduzeće u skladu sa propisom kojim se uređuje računovodstvo i revizija,

(6) na osnovu Biznis plana mora da pokaže ekonomsku održivost poljoprivrednog gazdinstva posle realizacije investicije,

(7) u slučaju podnošenja zahteva za investicije finansirane u okviru ove podmere mora da ispuni dospele obaveze na osnovu ranije odobrenih investicija finansiranih od strane MPŠV,

(8) da ima maksimalno 25% učešća državnog kapitala - za privredna društva.

Vrste prihvatljivih investicija

Vrste prihvatljivih investicija jesu:

1) obnova/rekonstrukcija i opremanje objekata za klanje, uključujući odeljenja za prijem životinja i prostorije za hladno skladištenje polutki. Izgradnja novog objekta za klanje je dozvoljena ukoliko korisnik sredstava potvrdi da je stari objekat stavljen van upotrebe;

2) izgradnja objekata i nabavka opreme za preradu sporednih proizvoda i otpada koji se može preraditi; tretman i eliminacija otpada;

3) investicije u sisteme za preradu otpadnih voda u klanicama i kolektore za mast u objektima za preradu mesa;

4) nabavka laboratorijske opreme s ciljem unapređenja kontrole kvaliteta proizvoda i higijene;

5) investicije u objekte koji obezbeđuju klanje životinja u uslovima koji su usklađeni sa propisima kojima se reguliše dobrobit životinja.

Veličina prihvatljivih investicija

Minimalan iznos prihvatljive investicije i maksimalni iznos podsticaja jeste:

1) minimalni iznos prihvatljive investicije - 200.000,00 RSD;

2) maksimalan iznos podsticaja - 20.000.000,00 RSD.

Kriterijumi za rangiranje podnosioca zahteva

Kriterijumi rangiranja podnosioca zahteva za ostvarivanje podsticaja dati su u sledećoj tabeli:

Učešće u finansiranju utvrđenih troškova

Maksimalan iznos podsticaja u odnosu na ukupnu vrednost prihvatljivih troškova u okviru investicije je 50%.

Finansiranje

Finansiranje podsticaja dato je u sledećoj tabeli:

Koherentnost i kompatibilnost

Predviđene su i druge mere kojima bi se podržala modernizacija prerade i plasmana (marketinga) mesa u okviru Ose 3, pa je potrebno izvršiti razgraničenje na nivou projekta.

Indikatori za praćenje sprovođenja podmere i za ocenjivanje efekata podmere

Indikatori za praćenje sprovođenja podmere i za ocenjivanje efekata Podmere 1.3.2. dati su u sledećoj tabeli:

v) Podmera 1.3.3.

Razlozi za uvođenje podmere

Tržište voća (posebno jagodičastog) i povrća postaje sve veće. Republika Srbija je razvila svoje tržište jagodičastog voća u poslednjih nekoliko godina, ali i dalje može da ga širi. S druge strane, prerada proizvoda od voća, uključujući i jagodičasto voće i različito povrće (u obliku pića, konzerviranog voća, zamrznutih proizvoda, itd.) može biti mnogo razvijenije nego što je sada. Prerađivačka industrija je od velikog značaja, s obzirom na to da od poljoprivrednih proizvođača otkupljuje sveže proizvode, naročito pojedine vrste namenjene za preradu i za proizvode druge klase, koji se ne mogu plasirati na tržište kao sveži proizvodi.

Da bi mogla da se takmiči sa ostalim snabdevačima, industrija prerade i plasmana voća i povrća mora se modernizovati, a kvalitet sirovina treba prilagoditi postojećim nacionalnim standardima, a u budućnosti i standardima EU.

Postoje mnogi objekti za preradu voća i povrća, ali mnogi od njih još ne ispunjavaju ni nacionalne standarde. Investicije u obnovu objekata i nabavku nove opreme s ciljem ispunjavanja nacionalnih standarda povećaće konkurentnost naše industrije na domaćem, a posebno na inostranom tržištu.

Ciljevi

Ciljevi za sprovođenje Podmere 1.3.3. jesu:

1) podrška malim i srednjim preduzećima koja se bave preradom voća i povrća da bi unapredila svoju tehnologiju za preradu i plasman proizvoda i uvođenje novih tehnologija, odnosno podršku malim i srednjim preduzećima koja se bave preradom voća i povrća uvođenjem novih tehnologija, proizvoda i procesa radi boljeg plasmana na tržištu/marketinga proizvoda od voća i povrća;

2) podrška malim i srednjim prerađivačima voća i povrća kako bi bili usklađeni sa nacionalnim ili sa standardima EU u pogledu kvaliteta, bezbednosti prehrambenih proizvoda, higijene i zaštite životne sredine.

Povezanost sa ostalim merama/podmerama u okviru NPRR

Podmera 1.3.3. povezana je sa ostalim merama/podmerama u okviru NPRR, tako što:

1) investicijama u preradu i marketing voća i povrća obezbediće se otkup kvalitetnog voća i povrća od poljoprivrednih gazdinstava, koja su podržana u okviru Podmere 1.1.3;

2) investicije u preradu i marketing voća i povrća i proizvodnju visokokvalitetnih proizvoda, otvaraju mogućnost za poljoprivredna gazdinstva da započnu sa bavljenjem drugim delatnostima (diversifikacija), uglavnom povezanih sa ruralnim turizmom (mere u okviru Ose 3).

Uslovi za ostvarivanje podsticaja

Podmera 1.3.3. može da se sprovodi ako su ispunjeni uslovi za ostvarivanje podsticaja, koji se odnose na:

1) geografsku rasprostranjenost - sve ruralne oblasti u Republici Srbiji;

2) podnosioca zahteva za korišćenje podsticaja - preduzetnik, privredno društvo i zemljoradnička zadruga, koje poseduju prerađivačke kapacitete;

3) opšte uslove za ostvarivanje podsticaja - podnosilac zahteva za korišćenje podsticaje u skladu sa ovom podmerom mora da ispunjava sledeće uslove:

(1) da je registrovan u Registru privrednih subjekata,

(2) da je upisan u Registar objekata za preradu u skladu sa posebnim propisom,

(3) da je izmirio poreske obaveze za fiskalnu godinu koja prethodi godini podnošenja zahteva,

(4) u slučaju da nije vlasnik zemljišta, odnosno objekta, mora da ima zaključen ugovor o zakupu tog zemljišta, odnosno objekta na period od najmanje osam godina od dana podnošenja zahteva za korišćenje podsticaja,

(5) da je registrovan kao malo ili srednje preduzeće u skladu sa propisom kojim se uređuje računovodstvo i revizija,

(6) na osnovu Biznis plana mora da pokaže ekonomsku održivost poljoprivrednog gazdinstva posle realizacije investicije,

(7) u slučaju podnošenja zahteva za investicije finansirane u okviru ove podmere mora da ispuni dospele obaveze na osnovu ranije odobrenih investicija finansiranih od strane MPŠV,

(8) da ima maksimalno 25% učešća državnog kapitala - za privredno društvo.

Vrste prihvatljivih investicija

Vrste prihvatljivih investicija jesu:

1) adaptacija/obnova/rekonstrukcija postojećih objekata i nabavka nove opreme za preradu i pakovanje. Izgradnja novog objekta za klanje je dozvoljena ukoliko korisnik sredstava potvrdi da je stari objekat stavljen van upotrebe;

2) investicije u prikupljanje i hladno skladištenje proizvoda od voća i povrća;

3) investicije u sortiranje, čišćenje, sortiranje i pakovanje proizvoda od voća i povrća;

4) nabavka opreme za proizvodnju sveže rezanih proizvoda;

5) investicije u upravljanje otpadom i/ili otpadnim vodama;

6) investicije u laboratorije i opremu za unapređenje kontrole kvaliteta i higijene proizvoda.

Veličina prihvatljivih investicija

Minimalan iznos prihvatljive investicije i maksimalni iznos podsticaja jeste:

1) minimalni iznos prihvatljive investicije - 200.000,00 RSD;

2) maksimalan iznos podsticaja - 20.000.000,00 RSD.

Kriterijumi za rangiranje podnosioca zahteva

Kriterijumi rangiranja podnosioca zahteva za ostvarivanje podsticaja dati su u sledećoj tabeli:

Učešće u finansiranju utvrđenih troškova

Maksimalan iznos podsticaja u odnosu na ukupnu vrednost prihvatljivih troškova u okviru investicije je 50%.

Finansiranje

Finansiranje podsticaja dato je u sledećoj tabeli:

Koherentnost i kompatibilnost

Predviđene su i druge mere kojima bi se podržala modernizacija prerade i plasmana voća i povrća u okviru Ose 3, pa je potrebno izvršiti razgraničenje na nivou projekta.

Indikatori za praćenje sprovođenja podmere i za ocenjivanje efekata podmere

Indikatori za praćenje sprovođenja podmere i za ocenjivanje efekata Podmere 1.3.3. dati su u sledećoj tabeli:

5. Mera 2.1.

Razlozi za uvođenje mere

Jedan od ključnih izazova za restrukturiranje i revitalizaciju ruralne ekonomije Republike Srbije biće uspostavljanje ravnoteže između ekonomskog razvoja i očuvanja i održivog upravljanja životnom sredinom u ruralnim oblastima, uključujući prirodne resurse, očuvanje tradicionalnih predela i biodiverzitet koji predstavljaju deo nacionalnog blaga Republike Srbije.

Zemlje članice EU obavezne su da sprovode agroekološka plaćanja poljoprivrednim proizvođačima kao podršku održivom razvoju ruralnih oblasti i odgovore na sve kompleksnije zahteve društva za podizanjem svesti o značaju usluga koje životna sredina pruža društvu u celini. Agroekološka plaćanja moraju podsticati poljoprivredne proizvođače i druge korisnike poljoprivrednog zemljišta da doprinose društvu u celini uvođenjem ili nastavljanjem primene metoda poljoprivredne proizvodnje koje su u skladu sa zaštitom i unapređenjem životne sredine, očuvanjem tradicionalnog izgleda predela i njihovih karakteristika, očuvanjem zemljišta, biodiverziteta i ostalih prirodnih resursa.

Agroekološka plaćanja u EU mogu biti odobrena poljoprivrednim proizvođačima i drugim korisnicima poljoprivrednog zemljišta koji se dobrovoljno obavežu da će ispunjavati jasno definisane zahteve upravljanja za period od pet godina, kako je definisano i u EU. Ove obaveze predviđaju ispunjavanje većih standarda zaštite životne sredine za poljoprivredne proizvođače, koji su utvrđeni u nacionalnom zakonodavstvu, a koji u slučaju zemalja članica EU uključuju standarde unakrsnog usklađivanja utvrđene Uredbom (EZ) br. 1782/2003, kao i minimum zahteva u pogledu korišćenja veštačkog đubriva i proizvoda za zaštitu bilja.

Na teritoriji EU, u svrhu zaštite područja definisanih u okviru mreže zaštite ugroženih vrsta i/ili staništa NATURA 2000, odobravaju se kompenzaciona plaćanja poljoprivrednicima. Poljoprivrednici koji proizvode unutar ovih područja imaju zakonska ograničenja za obavljanje intenzivne poljoprivredne proizvodnje te na osnovu izračunavanja potrebnog nivoa kompenzacija sprovode plaćanja poljoprivrednicima u svrhu nadomeštavanja povećanih troškova proizvodnje i smanjenih prihoda usled redukcije primene agrotehničkih mera.

U Republici Srbiji je do sada malo urađeno u pogledu agroekoloških plaćanja. Neki oblici pomoći dostupni su iz nacionalnog budžeta za podršku organskoj poljoprivrednoj proizvodnji i za očuvanje autohtonih rasa domaćih životinja. Međutim, ta mera će se iskoristiti kao podsticaj za dalje razvijanje postojećih šema podrške u skladu sa zahtevima EU. Ove aktivnosti mogu se smatrati kao pripremne pilot-mere koje doprinose izgradnji neophodnog praktičnog iskustva (kako na nivou administracije, tako i na nivou gazdinstava) i institucionalnih kapaciteta za sprovođenje sveobuhvatnih i efikasnih agroekoloških šema koje će u budućnosti sufinansirati EU.

Podmere podrške organskoj poljoprivrednoj proizvodnji i očuvanja autohtonih rasa domaćih životinja će se, za sada, implementirati kao jedine agroekološke mere, finansirane iz nacionalnog budžeta za ruralni razvoj. Podmere koja će se odnositi na očuvanje biodiverziteta, raznolikosti pejzaža, plaćanja u okviru mreže područja NATURA 2000, kao i ostale agro-ekološke aktivnosti, primenjivaće se kroz pilot-projekte do sledećeg programskog perioda koji počinje od 2014. godine. Planirano je da se, ukoliko se u saradnji sa međunardnom konsultantima obezbedi podizanje administrativnih kapaciteta unutar MPŠV, uvođenje novih podmera iz domena agroekoloških plaćanja i do kraja sprovođenja NPRR.

Neophodno je, u narednom periodu, iskoristiti stručni potencijal poljoprivrednih stručnih službi i mreže za podršku ruralnom razvoju zarad podizanja svesti o značaju očuvanja i unapređenja životne sredine i, naročito, primene mera zaštite životne sredine od uticaja intenzivne poljoprivredne proizvodnje.

Ciljevi

Opšti ciljevi koji se postižu u okviru NPRR jesu:

1) modernizacija poljoprivrednog i prehrambenog sektora;

2) promovisanje održivog razvoja ruralnih oblasti putem očuvanja životne sredine, unapređenja kvaliteta života i diversifikacije delatnosti, kao i putem promovisanja participatornog pristupa i lokalnih inicijativa.

Cilj koji se postiže u okviru Ose 2 jeste sprovođenje pripremnih aktivnosti za izgradnju kapaciteta u upravljanju, i to:

1) merama koje se odnose na unapređenje životne sredine i seoskih predela;

2) pripremom i sprovođenjem lokalnih strategija ruralnog razvoja (LEADER).

Specifičan cilj koji se postiže u okviru Mere 2.1. jeste sprovođenje i ispitivanje agroekološkog pristupa EU kojim se poljoprivredni proizvođači i drugi nosioci upravljanja zemljištem podstiču da uvedu ili nastave sa primenom metoda poljoprivredne proizvodnje usaglašenim sa standardima zaštite i unapređenja životne sredine.

Operativni ciljevi u okviru Mere 2.1. obuhvataju sprovođenje podmera koje se odnose na plaćanja za prelazak na organsku poljoprivrednu proizvodnju, kao i podmere koje se odnose na podršku za tradicionalne (autohtone) rase domaćih životinja.

Povezanost sa ostalim prioritetima/merama u okviru NPRR

Agroekološka plaćanja su u najvećoj meri kompatibilna sa podrškom za diversifikaciju delatnosti na gazdinstvu u okviru mere 3.1. Ostali posebni elementi povezanosti takođe su utvrđeni u okviru pojedinačnih podmera.

Oblik i iznos pomoći

U skladu sa uobičajenom praksom u okviru programa agroekoloških mera EU, poljoprivredni proizvođači koji učestvuju u ovim programima zaključuju ugovor ("ugovor o dobrovoljnom upravljanju zemljištem") sa nadležnim organom na period od najmanje pet godina, tokom kojih će se određene aktivnosti ili "obaveze" s ciljem zaštite životne sredine sprovoditi, a za koje će biti izvršena kompenzaciona plaćanja na višegodišnjem nivou.

Poljoprivrednim proizvođačima u EU koji učestvuju u ovim programima isplaćuje se godišnja paušalna suma u periodu trajanja petogodišnjeg ugovora o upravljanju zemljištem kao oblik naknade za izgubljeni prihod, ostvarene dodatne troškove i transakcione troškove koji se odnose na učešće u odabranoj podmeri/podmerama. Stopa plaćanja u Republici Srbiji biće utvrđena po ha zemljišta ili grlu stoke, u skladu sa NPRR.

Finansiranje

Finansiranje podsticaja dato je u sledećoj tabeli:

Raspodela javnih rashoda po podmerama

Raspodela javnih rashoda po podmerama data je u sledećoj tabeli:

Indikatori za praćenje sprovođenja mere i za ocenjivanje efekata mere

Indikatori za praćenje sprovođenja mere i za ocenjivanje efekata Mere 2.1. dati su u sledećoj tabeli:

6. Podmere u okviru Mere 2.1.

U okviru Mere 2.1. sprovode se sledeće podmere:

1) Podmera 2.1.1 - Podsticaji za razvoj organske poljoprivredne proizvodnje (u daljem tekstu: Podmera 2.1.1.);

2) Podmera 2.1.2 - Podsticaji za očuvanje retkih i ugroženih rasa i sojeva domaćih životinja (u daljem tekstu: Podmera 2.1.2.).

a) Podmera 2.1.1.

Razlozi za uvođenje podmere

Podrška organskoj poljoprivrednoj proizvodnji najuobičajenija je agroekološka mera u zemljama članicama EU, kao i široko primenjivana mera radi:

1) celokupne dobrobiti koju organska poljoprivredna proizvodnja donosi zaštiti prirodnih resursa i očuvanju biodiverziteta;

2) sve većih ekonomskih potencijala sektora organske hrane.

Plaćanja za prelazak na organsku proizvodnju posebno su značajna u pogledu pomoći poljoprivrednim proizvođačima da uđu na tržište organskih proizvoda putem kompenzacijskih plaćanja za izgubljeni prihod i dodatne troškove u vezi sa procesom prelaska na metode organske proizvodnje.

Razvoj organske poljoprivrede u Republici Srbiji do sada je bio relativno spor, ali svakako poseduje potencijal za ubrzano povećanje uz adekvatnu podršku i podsticaje. Republika Srbija poseduje povoljne edafske i klimatske uslove za organsku poljoprivredu, a postoje i dobre prilike za razvoj kako domaćih, tako i izvoznih tržišta za organske proizvode, uključujući sveže i prerađeno voće i povrće. Tipični organski proizvodi trenutno uključuju razno jagodičasto voće (sveže i zamrznuto); višnje, jabuke i drugo voće (sveže, sušeno i u obliku koncentrata za sokove); povrće; pšenica, ječam, suncokretovo i bundevino seme.

Takođe ima i velikih potencijala za integraciju organske proizvodnje (uključujući i proizvodnju u planinskim oblastima i zaštićenim oblastima koje imaju turističke potencijale) sa ostalim oblicima diversifikacije ruralne ekonomije, uključujući prehrambeno-prerađivačke kapacitete manjeg obima i agroturizam.

Organska proizvodnja u Republici Srbiji bila je regulisana Zakonom o organskoj poljoprivredi ("Službeni list SRJ", broj 28/00), koji je zamenjen Zakonom o organskoj proizvodnji i organskim proizvodima ("Službeni glasnik RS", broj 62/06). Zakon i podzakonska akta su pripremani u skladu sa Council Regulation (EEC) No 2092/91. Zakonom i podzakonskim aktima detaljno su propisana pravila proizvodnje, prerade, skladištenja, transporta, prometa, obeležavanja organskih proizvoda i druga pitanja iz ove oblasti.

Novi Zakon o organskoj proizvodnji ("Službeni glasnik RS", broj 30/10) je pripreman u skladu sa Council Regulation No. 834/07 i Commission Regulation No. 889/08.

Primena zakona odložena je za 1. januar 2011. godine iz razloga što je Zakonom o organskoj proizvodnji propisano da ovlašćenje MPŠV za kontrolu i sertifikaciju u organskoj proizvodnji mogu da dobiju kontrolne organizacije koje imaju akreditaciju od ATS-a (Akreditacionog tela Srbije) u skladu sa odgovarajućim međunarodnim standardima ATS.

Akreditaciono telo Srbije trenutno nema međunarodnu akreditaciju, ali se očekuje da će je dobiti u narednom periodu.

Krajem 2007. godine ukupna površina poljoprivrednog zemljišta pod sertifikovanom organskom proizvodnjom iznosila je 830 ha (žitarice, voće i povrće), ali i dalje postoje problemi u pribavljanju podataka o organskoj proizvodnji u pogledu površina korišćenih za ovaj vid proizvodnje, prinosa i broja gazdinstava. Znatna količina prikupljenih šumskih plodova i bilja takođe je sertifikovana sa ukupnom površinom za prikupljanje od 1. 340 800 ha u 2007. godini.

U 2008. godini, prema podacima koje su MPŠV dostavile četiri ovlašćene organizacije (sertifikacione organizacije) ukupna površina na kojoj su se primenjivale metode organske proizvodnje iznosila je 595,81 ha, od toga:

1) ovlašćene sertifikacione organizacije sertifikovale su površinu od 330,36 ha pod organskom proizvodnjom;

2) u periodu konverzije bilo je 265,45 ha.

U 2009. godini, prema podacima koje su MPŠV dostavile četiri ovlašćene organizacije, ukupna površina na kojoj su se primenjivale metode organske proizvodnje iznosila je 2.876,49 ha. Od toga:

1) ovlašćene sertifikacione organizacije sertifikovale su površinu od 488,22 ha pod organskom proizvodnjom;

2) u periodu konverzije bilo je 2388,27 ha.

Broj gazdinstava i površine na kojima se primenjuju metode organske proizvodnje u Republici Srbiji su veći. Međutim, MPŠV ne raspolaže podacima o proizvođačima čiju proizvodnju sertifikuju sertifikacione organizacije koje nemaju ovlašćenje MPŠV u skladu sa Zakonom o organskoj proizvodnji i organskim proizvodima.

Finansijska pomoć je prvi put ponuđena poljoprivrednim proizvođačima organskih proizvoda 2004. godine, sa 40% učešća u troškovima sertifikacije. Ovaj procenat je 2006. godine povećan na 50%.

Tokom 2008. godine, plaćanja za organsku proizvodnju uvedena su za biljnu proizvodnju i stočarstvo u iznosu od 100 evra/ha za ratarske kulture; 148 evra/ha za povrtarske i voćarske kulture; 100 evra/grlu stoke; 30 evra/ovci, kozi ili svinji, i 2 evra/ komadu živine. Međutim, ovaj oblik podrške veoma je malo korišćen. Plaćanja u 2008. godini bila su samo za proizvođače koji su u periodu konverzije.

U 2009. godini za organsku biljnu proizvodnju 210 evra/ha za ratarske kulture, 310 evra/ha za voćarsku, vinogradarsku i povrtarsku proizvodnju, 150 evra/grlu stoke, 50 evra/grlu sitne stoke, 5 evra/ grlo živine i 15 evra/po košnici. Plaćanja u 2009. godini bila su i za proizvođače čija je proizvodnja u periodu konverzija, a i za proizvođače koji su sertifikovali svoju proizvodnju.

Takođe tokom 2009. godine obezbeđena su i podsticajna sredstva za podršku proizvodnji semena, rasada i sadnog materijala proizvedenog metodama organske proizvodnje.

Niz drugih mera podrške organskoj poljoprivredi, uključujući bespovratnu pomoć za podsticanje/promovisanje organskih proizvoda i izgradnju kapaciteta (obuka, poljoprivredna gazdinstva kao primeri za organsku proizvodnju itd.) takođe je bio dostupan u okviru strateških dokumenata MPŠV za organsku poljoprivredu, međutim sprovođenje tih mera i apsorpcija sredstava takođe su bili zanemarljivi.

Pošto se plaćanja za prelazak na organsku poljoprivredu u nekom obliku već sprovode, moguće je da se ona neće smatrati pilot-aktivnostima za finansiranje iz fonda IPARD. Međutim, ovakav zaključak se ne sme izvoditi jer je korišćenje ovih mera bilo minimalno i još postoji potreba za pripremnim aktivnostima s ciljem:

1) usklađivanja postojeće podrške za prelazak na organsku proizvodnju sa zahtevima EU (uključujući unapređenje sistema sertifikacije organskih proizvoda);

2) izgradnje neophodnih institucionalnih kapaciteta, uključujući neophodne upravne postupke i postupke kontrole.

Ciljevi

Podmerom 2.1.1. će se obezbediti podrška poljoprivrednim proizvođačima koji prelaze na organsku proizvodnju žitarica, voća i povrća, a s ciljem:

1) povećanja površine poljoprivrednog zemljišta i broja poljoprivrednih gazdinstava u Republici Srbiji kojima se upravlja u skladu sa Zakonom o organskoj proizvodnji i organskim proizvodima;

2) podrške i unapređenja konkurentnosti organske poljoprivredne proizvodnje u Republici Srbiji podsticanjem onih organskih useva koji imaju najveći ekonomski potencijal na domaćim/izvoznim tržištima;

3) izgradnje institucionalnih kapaciteta i sticanja praktičnog iskustva u sprovođenju šema podrške organskoj poljoprivredi u skladu sa standardima EU.

Povezanost sa ostalim merama uključenim u NPRR

Podrška za preusmerenje na organsku proizvodnju žitarica, voća i povrća nije direktno povezana ni sa jednom drugom merom uključenom u ovaj program, ali je koherentna i kompatibilna sa drugim komponentama NPRR.

Uslovi za ostvarivanje podsticaja

Podmera 2.1.1. može da se sprovodi ako su ispunjeni uslovi za ostvarivanje podsticaja koji se odnose na:

1) geografsku rasprostranjenost - sve ruralne oblasti u Republici Srbiji;

2) podnosioca zahteva za korišćenje podsticaja - fizičko lice, privredno društvo i zemljoradnička zadruga;

3) opšte uslove za ostvarivanje podsticaja - podnosilac zahteva za korišćenje podsticaje u skladu sa ovom podmerom mora da ispunjava sledeće uslove:

(1) da je registrovan u Registru poljoprivrednih gazdinstava i da se nalazi se u aktivnom statusu,

(2) ako je podnosilac zahteva pravno lice mora da je registrovan u Registru privrednih subjekata,

(3) da ima dokaz da protiv njega nije pokrenut krivični postupak zbog javnog duga,

(4) u slučaju da nije vlasnik zemljišta mora da ima zaključen ugovor o zakupu tog zemljišta na period od najmanje pet godina od momenta završetka investicije, koji je naznačen u rešenju o dodeli podsticaja,

(5) podnosilac zahteva15 mora da ima sklopljen ugovor sa ovlašćenom organizacijom koja obavlja stručnu kontrolu organske proizvodnje i sertifikaciju organskih proizvoda,

___________________
15 Pri uključivanju u organsku proizvodnju proizvođač podnosi prijavu sertifikovanoj organizaciji. U prijavi proizvođač navodi podatke o uslovima za uključivanje u organsku proizvodnju: osnov korišćenja poljoprivrednog zemljišta (vlasnički list, list nepokretnosti, ugovor o zakupu i dr.), skicu gazdinstva, broj katastarske parcele, plan proizvodnje, potvrdu o izvršenoj analizi zemljišta i vode, kao i planirane mere za sprečavanje kontaminacije vode i zemljišta.

(6) da primenjuje metode organske proizvodnje. Parcele moraju biti udaljene od mogućih izvora zagađenja i sa sadržajem štetnih materija ispod propisanih maksimalno dozvoljenih količina,

(7) da ima zasnovanu organsku proizvodnju na najmanje 0,2 ha za ratarsku i povrtarsku proizvodnju odnosno 0,3 ha za voćarsku i vinogradarsku proizvodnju,

(8) da je saglasan da će proizvodnju obavljati u skladu sa Zakonom o organskoj proizvodnji i podzakonskim aktima,

(9) da je saglasan da će voditi celokupnu neophodnu evidenciju o aktivnostima poljoprivredne proizvodnje (evidencija o zemljišnim površinama, finansijske knjige itd.) u vezi sa ovom podmerom;

4) posebne uslove za ostvarivanje podsticaja

(1) fizičko lice mora da je mlađe od 60 godina u momentu podnošenja zahteva,

(2) privredno društvo mora da ima maksimalno 25% učešća državnog kapitala.

Stope plaćanja16

Plaćanja treba da budu jednogodišnja po ha ili po grlu stoke u okviru sertifikovane organske proizvodnje u sledećim iznosima:

1) 25.000,00 RSD/ha za ratarske kulture (žitarice, industrijsko bilje, lekovito i aromatično bilje;

2) 35.000,00 RSD/ha za povrtarske kulture;

3) 45.000,00 RSD/ha za voćarstvo i proizvodnju vinove loze;

4) 15.000,00 RSD po grlu, za grla krupne stoke, za najmanje četiri grla;

5) 5.000,00 RSD po grlu, za grla sitne stoke, za najmanje 10 grla;

6) 500,00 RSD po jedinki živine, za najmanje 50 jedinki;

7) 2.000,00 RSD po košnici, za najmanje 30 košnica.

Ako proizvođač nakon ostvarivanja prava na podsticaje narednih pet godina ne primenjuje metode organske proizvodnje propisane Zakonom o organskoj proizvodnji, dužan je da vrati isplaćene podsticaje sa obračunatom zateznom kamatom.

___________________
16 Obračun plaćanja je sproveden na osnovu Uredbe o podršci organskoj proizvodnji za 2010. godinu. Ukoliko budu urađene precizne kalkulacije za visinu kompenzacionih plaćanja po ha, odnosno grlu stoke, ovi iznosi će biti promenjeni.

Koherentnost i kompatibilnost

Ciljna podrška za prelazak na organsku proizvodnju voća i povrća je u skladu sa odlukom o podršci sektoru proizvodnje voća i povrća nizom mera u okviru NPRR, zbog svog strateškog značaja za obezbeđivanje prihoda velikom broju malih poljoprivrednih gazdinstava u Republici Srbiji. Stoga je podrška za prelazak na organsku proizvodnju voća i povrća u najvećoj meri u skladu sa podmerama u okviru NPRR, i to podmerama 1.1.3, 1.2.3. i 3.2.1.

Finansiranje

Finansiranje podsticaja dato je u sledećoj tabeli:

Indikatori za praćenje sprovođenja podmere i za ocenjivanje efekata podmere

Indikatori za praćenje sprovođenja podmere i za ocenjivanje efekata Podmere 2.1.1. dati su u sledećoj tabeli:

b) Podmera 2.1.2.

Razlozi za uvođenje podmere

Uzgoj domaćih životinja oduvek je jedna od najvažnijih grana poljoprivredne proizvodnje u Republici Srbiji, a viševekovna praksa tradicionalne metode gajenja je proizvela veliku raznolikost domaćih, lokalnih rasa životinja. Autohtone rase su blisko povezane sa geografskim i kulturnim diverzitetom srpskog sela.

Nažalost, broj lokalnih/autohtonih rasa koje su tradicionalno gajene znatno se smanjio tokom poslednjih 50 do 60 godina usled kolektivizacije i intenzifikacije poljoprivredne proizvodnje. U skorije vreme, na gajenje autohtonih rasa indirektno se odražava i ekonomski status sektora poljoprivrede nakon privatizacije i restitucije zemljišta. Nestanak lokalnih/autohtonih rasa domaćih životinja predstavlja priličnu pretnju za potencijalno smanjenje ili čak gubitak dela agro-biodiverziteta Republike Srbije iz sledećih razloga:

1) gubitak važnih osobina kao što su opšta otpornost i otpornost na bolesti kao posledica gubitka dela genetičke raznovrsnosti koja je tipična za autohtone rase, a može biti veoma važna prilikom selekcije unutar rase i poboljšanja kvaliteta, odnosno osobina drugih rasa;

2) lokalne/autohtone rase domaćih životinja (goveda, ovaca i koza) veoma su dobro prilagođene lošim/oskudnim uslovima gajenja u siromašnim planinskim područjima, a isto tako su i veoma važne za očuvanje opšteg biodiverziteta agroekosistema putem tradicionalne ispaše na planinskim pašnjacima visoke prirodne vrednosti.

Sve navedeno je u skladu sa različitim sporazumima i zvaničnim dokumentima kao što su Konvencija o biološkoj raznovrsnosti, Globalni plan aktivnosti za životinjske genetičke resurse Organizacije UN za poljoprivredu i hranu, Mreža za biljne genetičke resurse u Jugoistočnoj Evropi (Genetički resursi u biljnoj proizvodnji - SEEDNET), Evropski kooperativni program za mreže biljnih genetičkih resursa itd.

U proseku, u Republici Srbiji postoji 400 do 500 individualnih poljoprivrednih gazdinstava i preduzeća koja se bave odgojem retkih, odnosno, ugroženih autohtonih rasa domaćih životinja. Za njihovo upravljanje i uzgoj trenutno se obezbeđuje (prema posebnim kriterijumima) finansijska pomoć iz budžeta za podsticaj ruralnog razvoja. Ova pomoć je ključna za održavanje priplodnih grla stočnog fonda, a broj priplodne stoke bi značajno opao bez ovog oblika pomoći. Dodatna podrška (u obliku projekata) takođe je obezbeđena za obeležavanje životinja, formiranje novih zapata ugroženih rasa i za infrastrukturu (rekonstrukciju objekata itd.).

Pošto se plaćanja za očuvanje autohtonih rasa već sprovode čitav niz godina, moguće je da se prilikom programiranja korišćenja pretpristupnih fondova EU neće smatrati pilot-aktivnostima za sufinansiranje iz Fonda IPARD. Međutim, takav zaključak je još rano izvesti jer je u svakom slučaju neophodno sprovoditi pripremne aktivnosti sa ciljem:

1) usklađivanja postojeće podrške sa zahtevima EU;

2) izgradnje neophodnih institucionalnih kapaciteta za proširenje ovog sistema podrške, uključujući unapređenje postojećih upravnih postupaka i postupaka kontrole.

Ciljevi

Podmerom 2.1.2. će se obezbediti podrška poljoprivrednim proizvođačima-držaocima autohtonih rasa domaćih životinja sa ciljem:

1) očuvanja životinjskih genetičkih resursa i tradicionalnog stočarstva povećanjem broja priplodne stoke lokalnih/autohtonih rasa čije je brojno stanje u stalnom opadanju;

2) podrške određenim lokalnim rasama domaćih životinja koje su dobro prilagođene oskudnim uslovima tradicionalne poljoprivredne proizvodnje u planinskim područjima i imaju potencijal da igraju značajnu ulogu u održavanju tradicionalnih sistema ispaše (korišćenja pašnjaka) u planinskim i brdsko-planinskim područjima;

3) izgradnje institucionalnih kapaciteta i sticanja praktičnog iskustva u sprovođenju šema podrške za autohtone rase domaćih životinja u skladu sa EU standardima.

Povezanost sa ostalim merama u okviru NPRR

Podrška uzgoju autohtonih rasa domaćih životinja direktno je povezana sa Podmerom 2.1.3, a kombinacija ove dve podmere će biti podsticana tamo gde to bude potrebno, odnosno izvodljivo, kroz pilot-projekte koje finansiraju međunarodne organizacije.

Uslovi za ostvarivanje podsticaja

Podmera 2.1.2. može da se sprovodi ako su ispunjeni uslovi za ostvarivanje podsticaja koji se odnose na:

1) geografsku rasprostranjenost - sve ruralne oblasti u Republici Srbiji;

2) podnosioca zahteva za korišćenje podsticaja - fizičko i pravno lice - držaoci ugroženih rasa domaćih životinja;

3) opšte uslove za ostvarivanje podsticaja - podnosilac zahteva za korišćenje podsticaja u skladu sa ovom podmerom mora da ispunjava sledeće uslove:

(1) da je upisan u Registar poljoprivrednih gazdinstava i da se nalazi u aktivnom statusu,

(2) da je držaoc obeleženih životinja odgovarajuće rase i porekla koje su registrovane,

(3) da je držaoc neophodnog najmanjeg broja životinja kvalifikovanih za ovu vrstu pomoći na svom gazdinstvu kako bi se obezbedio održivi uzgoj - broj grla, odnosno jedinki (naveden u tabeli - Program očuvanja broja grla, odnosno jedinki ugroženih rasa/sojeva domaćih životinja),

(4) da ima dokaz da protiv njega nije pokrenut krivični postupak zbog javnog duga,

(5) da je saglasan da će proizvodnju obavljati u skladu sa Zakonom o organskoj proizvodnji,

(6) mora da obezbedi da se sve životinje, za koje je korisnik ove podmere primio pomoć, moraju držati tokom čitavog petogodišnjeg perioda važenja ugovora o držanju životinja. Uprava za agrarna plaćanja i nadležna veterinarska služba moraju se odmah obavestiti o uginuću životinja za koju korisnik prima pomoć. Korisnik može zameniti uginulu životinju drugom životinjom iste rase (a koja ispunjava iste uslove za odobravanje pomoći), a da pri tom ne izgubi pravo na nastavak sprovođenja pomoći,

(7) mora da obezbedi uzgajanje u čistoj rasi (ne sme ukrštati životinje)- samo sertifikovane čistokrvne rase ispunjavaju uslove za podsticaje,

(8) mora da dozvoli nadležnim službama selekcije i istraživačkim institucijama evidentiranje/praćenje kvaliteta proizvodnje,

(9) mora da vodi evidenciju o prodaji i kupovini stoke na poljoprivrednom gazdinstvu, koja mora biti na raspolaganju inspekciji,

(10) mora da obavesti i nabavi pismenu dozvolu od Uprave za agrarna plaćanja pre klanja ili prodaje svakog grla stoke za koje prima pomoć u okviru ove podmere. Korisnik može zameniti zaklanu/prodatu životinju drugom životinjom iste rase (koja ispunjava iste uslove za odobravanje pomoći), a da pri tom ne izgubi pravo na nastavak sprovođenja pomoći,

(11) mora da primenjuje smernice i savete relevantnih organa u pogledu zdravstvene zaštite i dobrobiti životinja,

(12) ako je podnosilac zahteva pravno lice mora da:

- je registrovan u Registru privrednih subjekata

- ima maksimalno 25% učešća državnog kapitala.

Ugrožene autohtone rase domaćih životinja prihvatljive za korišćenje sredstava u okviru ove podmere (u skladu sa njihovim statusom ugroženosti na Listi ugroženih vrsta domaćih životinja u svetu Organizacije UN za hranu i poljoprivredu i granicama za "gubitak usled poljoprivredne proizvodnje", utvrđenim u članu 27(4) i Aneksu IV Uredbe komisije br. 1974/2006) su sledeće: podolsko goveče, buša, domaći bivo, nonius, domaći brdski konj, balkanski magarac, svinja mangulica, svinja moravka, svinja resavka, ovca pramenka - pirotska, krivovirska, bardoka, lipska, vlaška vitoroga i karakačanska, ovca čokanska cigaja, balkanska koza, svrljiška kokoš, somborska kaporka, gološijanka.

Program očuvanja broja grla, odnosno jedinki ugroženih rasa/sojeva domaćih životinja dat je u sledećoj tabeli:

________________
17 Na osnovu uredbe o očuvanju genetskih resursa domaćih životinja u 2010. godini.

Stope plaćanja

Odgovarajući podsticaji biće isplaćivani na godišnjem nivou, paušalno po grlu stoke u periodu trajanja ugovora o držanju životinja ukoliko korisnik nastavi da ispunjava posebne uslove ove podmere. Kalkulaciju vrednosti podsticaja po grlu/jedinki vršiće MPŠV na osnovu budžeta i broja grla na osnovu predstavljenog programa.

Podsticajima će se obezbediti korisnicima kompenzacija za gubitak prihoda i/ili dodatne troškove ostvarene usled sprovođenja posebnih zahteva u pogledu držanja životinja.

U slučaju da su plaćanja odobrena na osnovu netačnih podataka i da je korisnik svojim poslovanjem prekršio uslove ugovora o držanju životinja, MPŠV ima pravo da uputi zahtev za povraćaj sredstava.

Koherentnost i kompatibilnost

Podrška očuvanju autohtonih rasa domaćih životinja u skladu je sa strateškim ciljem ovog programa, koji se odnosi na očuvanje i unapređenje životne sredine i održivo korišćenje prirodnih resursa, kao i sa podmerama 2.1.3. i 3.1.1.

Finansiranje

Finansiranje podsticaja dato je u sledećoj tabeli:

Indikatori za praćenje sprovođenja podmere i za ocenjivanje efekata podmere

Indikatori za praćenje sprovođenja podmere i za ocenjivanje efekata Podmere 2.1.2. dati su u sledećoj tabeli:

7. Mera 3.2.

Razlozi za uvođenje mere

Analizom stanja u ruralnim oblastima koja je sprovedena ovim programom, ustanovljeno je sledeće:

1) u Republici Srbiji ima preko 60% naturalnih ili polunaturalnih poljoprivrednih gazdinstava sa niskim primanjima/prihodima;

2) nedostatak diversifikacije aktivnosti/delatnosti u ruralnim oblastima;

3) nedostatak ekonomskih aktivnosti/delatnosti posebno za žene, koje bi unapredile nivo prihoda i životnog standarda u ruralnim oblastima;

4) visoka stopa migracije stanovništva iz ruralnih predela u urbane centre;

5) visoka stopa siromaštva.

NPRR je ciljno usmeren ka zadovoljenju potrebe za diversifikacijom izvora prihoda u ruralnim oblastima putem:

1) lokalnog razvoja tipično lokalnih i/ili tradicionalnih proizvoda (poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda, tradicionalnih zanata, itd);

2) diversifikacije i razvoja ruralnih aktivnosti kroz razvoj mikropreduzeća;

3) razvoja ruralnog turizma.

Ciljevi

Krajnji cilj Mere 3.2. jeste da doprinese otvaranju novih radnih mesta, kao i da doprinese očuvanju postojećih radnih mesta razvijanjem poslovnih mogućnosti, podizanjem nivoa razvoja ekonomskih aktivnosti u ruralnim područjima, kao i nivoa aktivnosti ruralne populacije.

Mera diversifikacije posebno je usmerena na pružanje podrške u razvijanju novih radnih mesta. S obzirom na to da racionalizacija poljoprivredne proizvodnje može imati za posledicu smanjenje stepena zaposlenosti, mera diversifikacije može doprineti razvoju novih ekonomskih aktivnosti u ruralnim područjima i otvaranju novih radnih mesta.

Ciljevi koji se postižu u okviru Mere 3.2 jesu:

1) povećanje stepena diversifikacije i razvoj ekonomskih aktivnosti u ruralnim oblastima, sa mogućnošću otvaranja novih radnih mesta i smanjenje depopulacije ruralnih oblasti;

2) doprinos ispravljanju regionalnih razlika/neuravnoteženosti u ruralnom razvoju.

Opšti ciljevi koji se postižu u okviru NPRR jesu:

1) modernizacija poljoprivrednog i prehrambenog sektora;

2) podsticanje održivog razvoja ruralnih oblasti, putem očuvanja životne sredine, unapređenja kvaliteta života i diversifikacije delatnosti, kao i putem promovisanja participatornog pristupa i lokalnih inicijativa.

Cilj koji se postiže u okviru Ose 3 jeste investiranje u diversifikaciju i razvoj ekonomskih aktivnosti u ruralnim oblastima kako bi se unapredio stepen privredne delatnosti, s ciljem otvaranja novih radnih mesta, i sprečavanja depopulacije u ruralnim oblastima.

Poseban cilj koji se postiže u okviru Mere 3.2. jeste investiranje u razvoj i diversifikaciju ekonomskih aktivnosti u ruralnim oblastima putem podrške lokalnih proizvoda i razvoja mikropreduzeća i ruralnog turizma.

Operativni ciljevi koji se postižu u okviru Mere 3.2. obuhvataju sprovođenje podmera diversifikacija ekonomskih aktivnosti na selu u delu dodavanja vrednosti poljoprivrednim proizvodima ili uvođenjem novih alternativnih proizvodnji kao i diversifikacija ekonomskih aktivnosti na selu podrškom nepoljoprivrednim delatnostima na selu.

Povezanost sa ostalim merama/podmerama u okviru NPRR

Investicije u diversifikaciju i razvoj ruralnih ekonomskih aktivnosti delimično će se zasnivati na lokalnoj poljoprivrednoj proizvodnji i lokalnim proizvodima, podržanim u okviru mera koje se odnose na investicije na poljoprivrednim gazdinstvima (Mera 1.1. sa podmerama), kao i na mere koje se odnose na investicije u prerađivačku industriju (Mera 1.3. sa podmerama).

Finansiranje

Finansiranje podsticaja dato je u sledećoj tabeli:

Indikatori za praćenje sprovođenja mere i za ocenjivanje efekata mere

Indikatori za praćenje sprovođenja mere i za ocenjivanje efekata Mere 3.2. dati su u sledećoj tabeli:

8. Podmere u okviru Mere 3.2.

U okviru Mere 3.2. sprovode se sledeće podmere:

1) Podmera 3.2.1. - Podsticaji za diversifikaciju ekonomskih aktivnosti na selu u delu dodavanja vrednosti poljoprivrednim proizvodima ili uvođenjem novih alternativnih proizvodnji (u daljem tekstu: Podmera 3.2.1.);

2) Podmera 3.2.2. - Podsticaji za diversifikaciju ekonomskih aktivnosti na selu podrškom nepoljoprivrednim delatnostima na selu (u daljem tekstu: Podmera 3.2.2.).

a) Podmera 3.2.1.

Razlozi za uvođenje podmere

Poljoprivredne aktivnosti često ne mogu, samostalno da ostvare dovoljan nivo dohotka za poljoprivredna gazdinstva, naročito na područjima sa ograničenjima, bilo prirodnim ili zakonskim, za intenzivnu poljoprivrednu proizvodnju. Kao posledica, seosko stanovništvo, a posebno mlađa populacija migrira ka urbanim sredinama gde su mogućnosti za zapošljavanje mnogo veće kao i prosečna primanja po glavi stanovnika. Ova mera stvara mogućnosti za samozapošljavanje, kao i za povećanje vrednosti primarnih proizvoda kroz preradu, pakovanje, ili uvođenje oznake geografskog porekla.

Podrškom investiranju u pomenute aktivnosti unapredila bi se konkurentnost poljoprivrednih gazdinstava na tržištu. Povećanjem prihoda gazdinstava unapredio bi se njihov ekonomski položaj, a samim tim omogućio bolji kvalitet života u ruralnim područjima i smanjile stope depopulacije ruralnih predela. Jačanjem preduzetništva i razvojem mikropreduzeća stvorili bi se uslovi za zapošljavanje ruralnog stanovništva.

Uvođenje novih vidova proizvodnji na gazdinstvima kao i novih metoda pripremanja proizvoda na tradicionalan način takođe može biti značajan faktor diversifikacije. Proizvodnja kozjeg i ovčjeg mleka, gajenje začinskog, aromatičnog i lekovitog bilja, gajenje gljiva, za gazdinstva može biti dodatni izvor prihoda, a u slučajevima potpune diversifikacije, tj. konverzije proizvodnje, čak može postati osnovni izvor prihoda.

Ciljevi

Ciljevi za sprovođenja Podmere 3.2.1. jesu:

1) unapređenje kvaliteta života u ruralnim područjima;

2) smanjenje stepena depopulacije;

3) uvođenje novih ekonomskih aktivnosti u ruralnim područjima i unapređenje preduzetništva u tim područjima;

4) otvaranje mogućnosti za samozapošljavanje i/ili zapošljavanje stanovništva iz ruralnih područja;

5) omugućavanje boljih uslova za razvoj seoskog turizma, prihoda ruralnog stanovništva;

6) povećanje asortimana i unapređenje prodaje poljoprivrednih proizvoda.

Povezanost sa ostalim merama/podmerama u okviru NPRR

Podmera 3.2.1. povezana je sa ostalim merama/podmerama u okviru NPRR, tako što:

1) Mera 1.1 predviđa podsticaje za proizvodnju i skladištenje sirovih neprerađenih poljoprivrednih proizvoda, stvarajući tako dobru sirovinsku bazu za bolji kvalitet prerađevina;

2) lokalni proizvodi i druge aktivnosti diversifikacije će doprineti boljoj ponudi u ruralnom turizmu (Podmera 3.2.2.);

3) oblasti visoke prirodne vrednosti podržane putem agroekoloških plaćanja (mere podržane u okviru Ose 2, koje se odnose na kompenzaciona plaćanja za autohtone rase domaćih životinja) mogu biti lokalni proizvod i na osnovu toga mogu biti uključene u marketinške procese.

Uslovi za ostvarivanje podsticaja

Podmera 3.2.1. može da se sprovodi ako su ispunjeni uslovi za ostvarivanje podsticaja, koji se odnose na:

1) geografsku rasprostranjenost - sve ruralne oblasti u Republici Srbiji;

2) podnosioca zahteva za korišćenje podsticaja - fizičko lice, privredno društvo i preduzetnik;

3) opšte uslove za ostvarivanje podsticaja - podnosilac zahteva za korišćenje podsticaje u skladu sa ovom podmerom mora da ispunjava sledeće uslove:

(1) da je upisan u Registar poljoprivrednih gazdinstava, kao nosilac registrovanog poljoprivrednog gazdinstva i da se nalazi u aktivnom statusu,

(2) da je izmirio poreske obaveze za godinu koja prethodi godini podnošenja zahteva,

(3) u slučaju da nije vlasnik zemljišta, odnosno objekta, mora da ima zaključen ugovor o zakupu tog zemljišta, odnosno objekta na period od najmanje osam godina od dana podnošenja zahteva za korišćenje podsticaja,

(4) na osnovu Biznis plana mora da pokaže ekonomsku održivost poljoprivrednog gazdinstva posle realizacije investicije,

(5) u slučaju podnošenja zahteva za investicije finansirane u okviru ove podmere mora da ispuni dospele obaveze na osnovu ranije odobrenih investicija finansiranih od strane MPŠV,

4) posebne uslove za ostvarivanje podsticaja:

(1) ako je podnosilac zahteva za korišćenje podsticaja fizičko lice, mora da ispunjava i sledeće uslove:

- da ima životinje koje su obeležene i registrovane u centralnoj bazi podataka u skladu sa propisom kojim se uređuje veterinarstvo,

- da je u momentu podnošenja zahteva mlađi od 60 godina, a lica mlađa od 40 godina biće bolje ocenjena,

- da ima prebivalište u opštini u kojoj se investicija sprovodi ili u susednoj opštini,

(2) ako je podnosilac zahteva za korišćenje podsticaja privredno društvo, mora da ispunjava i sledeće uslove:

- da je registrovano u Registru privrednih subjekata,

- da ima učešće državnog kapitala maksimalno 25%,

- da ima manje od 10 zaposlenih i maksimalan promet na godišnjem nivou od dva miliona evra u dinarskoj protivvrednosti, osim za zemljoradničke zadruge, koje moraju biti svrstane kao malo preduzeće u skladu sa propisom kojim se uređuje računovodstvo i revizija,

(3) ako je podnosilac zahteva za korišćenje podsticaja preduzetnik, mora da ispunjava i sledeći uslov - da je registrovan u Registru privrednih subjekata.

Vrste kvalifikovanih investicija i specifični uslovi za ostvarivanje podsticaja u zavisnosti od tipa aktivnosti

Vrste kvalifikovanih investicija i specifični uslovi za ostvarivanje podsticaja, u zavisnosti od tipa aktivnosti, jesu:

1) rekonstrukcija objekata i nabavka nove opreme za skladištenje, preradu i pakovanje primarnih poljoprivrednih proizvoda izuzev mesa, i to za:

(1) za preradu voća i povrća

- podnosilac zahteva - fizičko lice, privredno društvo i preduzetnik

- podnosilac zahteva mora da poseduje ili ima u zakupu najmanje: 1 ha pod plantažama voća i povrća, 0,5 ha pod jagodičastim voćem ili 0,3 ha u zaštićenom prostoru

- tip investicije - nova oprema za preradu voća i povrća i troškovi koji se odnose na rekonstrukciju objekata u kojima se vrši prerada voća i povrća,

(2) za preradu kravljeg, kozijeg i/ili ovčijeg mleka

- podnosilac zahteva - fizičko lice, privredno društvo, zemljoradnička zadruga i preduzetnik

- ako je podnosilac zahteva fizičko lice mora da prerađuje mleko sa sopstvene farme i proizvode plasira na zelenim pijacama

- ako je podnosilac zahteva privredno društvo, zemljoradnička zadruga ili preduzetnik mora da ima dnevni prijem i preradu mleka manje od 10.000 l u proseku za poslovnu godinu koja prethodi momentu podnošenja zahteva

- tip investicije - nova oprema za preradu mleka i/ili troškovi koji se odnose na izgradnju/rekonstrukciju objekata za preradu mleka,

(3) za preradu, skladištenje i pakovanje meda

- podnosilac zahteva - fizičko lice, privredno društvo i preduzetnik

- podnosilac zahteva mora da poseduje najmanje 30 košnica

- tip investicije - oprema specijalizovana za preradu meda i troškovi koji se odnose na izgradnju/rekonstrukciju objekata za preradu meda,

(4) za proizvodnju, preradu, skladištenje i pakovanje lekovitog, začinskog i aromatičnog bilja i/ili plodova sakupljenih iz prirode

- podnosilac zahteva - fizičko lice, privredno društvo i preduzetnik

- podnosilac zahteva mora da ima zasnovanu proizvodnju lekovitog, začinskog i aromatičnog bilja na najmanje 0,5 ha ili da ima dozvolu za sakupljanje šumskih plodova/lekovitog, začinskog i aromatičnog bilja ili ugovor sa pravnim/licem/preduzetnikom za otkup plodova i bilja sakupljenog iz prirode

- tip investicije - nova oprema za čuvanje, preradu i pakovanje i/ili nova mehanizacija za žetvu lekovitog, začinskog i aromatičnog bilja,

(5) za proizvodnju, preradu, skladištenje i pakovanje gljiva (šampinjoni, šitake, bukovače)

- podnosilac zahteva - fizičko lice, privredno društvo i preduzetnik

- podnosilac zahteva mora da poseduje uzgajalište od najmanje 30 m2 u osnovi

- tip investicije - nova oprema za preradu i pakovanje pečuraka,

2) nabavka nove opreme za proizvodnju vina i rakije, i to za:

(1) proizvodnju vina

- podnosilac zahteva: privredno društvo i preduzetnik

- podnosilac zahteva mora da bude upisan u Vinarski registar, u skladu sa propisom kojim se uređuje vino

- tip investicije - nova oprema za proizvodnju vina,

(2) proizvodnju rakije

- podnosilac zahteva - privredno društvo i preduzetnik

- podnosilac zahteva mora da bude upisan u Registar proizvođača rakije u skladu sa propisom kojim se uređuje rakija

- tip investicije - nova oprema za proizvodnju rakije,

3) investicije usmerene u konverziju proizvodnje prema: gajenju koza i ovaca za proizvodnju mleka, gajenje gljiva, bavljenje pčelarstvom, gajenje lekovitog, začinskog i aromatičnog bilja, i to za:

(1) gajenja koza i ovaca

- podnosilac zahteva - fizičko lice

- podnosilac zahteva mora imati minimum 50 muznih grla na kraju investicije

- tip investicije - nova oprema za hlađenje i transport mleka, troškovi koji se odnose na izgradnju ili rekonstrukciju štala uključujući štalsku opremu,

(2) gajenje gljiva

- podnosilac zahteva - fizičko lice

- površina objekta za gajenje gljiva mora biti najmanje 30 m2 u osnovi

- tip investicije - nova oprema i troškovi koji se odnose na izgradnju objekta za gajenje gljiva,

(3) bavljenje pčelarstvom:

- podnosilac zahteva - fizičko lice

- podnosilac zahteva mora da ima najmanje 30 košnica po završetku investicije

- tip investicije - troškovi koji se odnose na izgradnju objekata za manipulaciju medom, nova oprema,

(4) gajenje lekovitog, začinskog i aromatičnog bilja

- podnosilac zahteva - fizičko lice

- podnosilac zahteva mora da zasnuje proizvodnju na minimum 0,5 ha

- tip investicije - specijalizovana mehanizacije za žetvu biljaka.

Veličina prihvatljivih investicija

Minimalan iznos prihvatljive investicije i maksimalni iznos podsticaja jeste:

1) minimalna iznos prihvatljive investicije - 100.000,00 RSD;

2) maksimalan iznos podsticaja - 5.000.000,00 RSD.

Kriterijumi za rangiranje podnosioca zahteva

Kriterijumi rangiranja podnosioca zahteva za ostvarivanje podsticaja dati su u sledećoj tabeli:

Učešće u finansiranju utvrđenih troškova

Maksimalan iznos podsticaja u odnosu na ukupnu vrednost prihvatljivih troškova u okviru investicije je 50%.

Finansiranje

Finansiranje podsticaja dato je u sledećoj tabeli:

Koherentnost i kompatibilnost

Nisu predviđene druge mere ili programi za podršku razvoju i marketingu lokalnih proizvoda.

Indikatori za praćenje sprovođenja podmere i za ocenjivanje efekata podmere

Indikatori za praćenje sprovođenja podmere i za ocenjivanje efekata Podmere 3.2.1. dati su u sledećoj tabeli:

b) Podmera 3.2.2.

Razlozi za uvođenje podmere

Ruralni razvoj uključuje i nepoljoprivredne aktivnosti koje se odnose na unapređenje života na selu. Podmerom 3.2.2. promovišu se aktivnosti, kao što su: unapređenje seoskog turizma, domaće radinosti i tradicionalni zanati18 i slično, koji su dati u Prilogu VI - Spisak starih i umetničkih zanata, kao i domaće radinosti definisanih Pravilnikom o određivanju poslova koji se smatraju umetničkim i starim zanatima, odnosno poslovima domaće radinosti ("Službeni glasnik RS", br. 21/05 i 1/10) bez priprema pojedinih proizvoda od mesa i mleka i biljnih proizvoda na tradicionalan način. Suština ove mere je diversifikacija aktivnosti i unapređenje nepoljoprivrednih i pratećih poljoprivrednih aktivnosti.

___________________
18 Spiskovi starih zanata, umetničkih zanata i aktivnosti u domenu domaće radinosti dati su u Prilogu VI.

Efekat ove podmere trebalo bi da se manifestuje smanjenjem nezaposlenosti ruralnog stanovništva, što se odražava na povećanje prihoda poljoprivrednog gazdinstva. Prateći efekat podmere jeste smanjenje stope depopulacije, prevashodno mlade populacije.

Ciljevi

Ciljevi za sprovođenje Podmere 3.2.2. jesu:

1) povećanje prihoda na gazdinstvu;

2) podrška razvoju turističkih kapaciteta na gazdinstvu i na taj način proširenje ekonomskih aktivnosti na selu u domenu ruralnog turizma;

3) podrška razvoju turističkih rekreativnih aktivnosti, posebno porodičnog i dečijeg turizma, preko pružalaca usluga u ruralnom turizmu;

4) razvoj preduzetničkih aktivnosti u domenu očuvanja starih zanata;

5) razvoj aktivnosti u domenu pružanja usluga ruralnom stanovništvu i turistima.

Povezanost sa ostalim merama u okviru NPRR

Podmera 3.2.2. povezana je sa ostalim merama u okviru NPRR, tako što:

1) lokalni poljoprivredni i prehrambeni proizvodi za potrebe ruralnog turizma trebaju da dolaze sa poljoprivrednih gazdinstava podržanih u okviru Mere 1.1;

2) ruralni turizam zajedno sa aktivnostima diversifikacije doprineće povećanju prepoznatljivosti određenih ruralnih oblasti (Podmera 3.2.1);

3) oblasti sa visokom prirodnom vrednošću praćene autohtonim vrstama, podržanim u okviru Mere 2.2, predstavljaju oblasti sa jakim potencijalom za ruralni turizam.

Uslovi za ostvarivanje podsticaja

Podmera 3.2.2. može da se sprovodi ako su ispunjeni uslovi za ostvarivanje podsticaja koji se odnose na:

1) geografsku rasprostranjenost - sve ruralne oblasti u Republici Srbiji

2) podnosioca zahteva za korišćenje podsticaja - fizičko lice - nosilac poljoprivrednog gazdinstva, privredno društvo, zadruga i preduzetnik;

3) opšte uslove za ostvarivanje podsticaja - podnosilac zahteva za korišćenje podsticaje u skladu sa ovom podmerom mora da ispunjava sledeće uslove:

(1) da je upisan u Registar poljoprivrednih gazdinstava, kao nosilac ili član registrovanog poljoprivrednog gazdinstva i da se nalazi u aktivnom statusu,

(2) da je izmirio poreske obaveze za godinu koja prethodi godini podnošenja zahteva,

(3) u slučaju da nije vlasnik zemljišta, odnosno objekta, mora da ima zaključen ugovor o zakupu tog zemljišta, odnosno objekta na period od najmanje osam godina od dana podnošenja zahteva za korišćenje podsticaja,

(4) na osnovu Biznis plana mora da pokaže ekonomsku održivost poljoprivrednog gazdinstva posle realizacije investicije,

(5) u slučaju podnošenja zahteva za investicije finansirane u okviru ove podmere mora da ispuni dospele obaveze na osnovu ranije odobrenih investicija finansiranih od strane MPŠV,

(6) da ima prebivalište, odnosno sedište u opštini u kojoj se investicija sprovodi ili u susednoj opštini;

4) posebne uslove za ostvarivanje podsticaja:

(1) ako je podnosilac zahteva za korišćenje podsticaja fizičko lice, mora da ispunjava i sledeće uslove:

- mora da ima ugovor sa lokalnom turističkom organizacijom, turističkom agencijom, ili pravnim licem za pružanje usluga ruralnog turizma i da je u jedinici lokalne samouprave registrovan kao pružalac turističkih usluga

- smeštajni kapacitet najviše do 30 kreveta, odnosno 50 mesta u restoranu

- mora da je mlađe od 60 godina u momentu podnošenja zahteva,

(2) ako je podnosilac zahteva za korišćenje podsticaja privredno društvo, preduzetnik i zadruga, mora da je registrovan u Registru privrednih subjekata,

(3) ako je podnosilac zahteva za korišćenje podsticaja zadruga mora da je osnovana s ciljem da se bavi starim, umetničkim zanatima ili narodnim radinostima.

Vrste prihvatljivih investicija i posebni uslovi po vrsti investicija

Vrste prihvatiljivih investicija i posebni uslovi po vrsti investicija jesu:

1) za izgradnju, rekonstrukciju i adaptaciju objekata za smeštaj i ishranu gostiju, vinskih podruma i sala za degustaciju vina, i to u slučaju izgradnje, rekonstrukcije ili adaptacije vinskih podruma i sala za degustaciju vina

(1) podnosilac zahteva - fizičko lice i preduzetnik,

(2) podnosilac zahteva mora da:

- sprovodi investiciju koja je locirana u granicama vinogradarskih geografskih proizvodnih područja (rejona)

- je registrovan u Registru proizvođača vina u skladu sa propisom kojim se uređuje vino

- proizvodi vino od sopstvene proizvodnje grožđa sa minimalne površine od 1 ha,

(3) tip investicije - nova oprema, troškovi koji se odnose na izgradnju/rekonstrukciju/adaptaciju objekata;

2) za rekonstrukciju/adaptaciju autentičnih tradicionalnih objekata (vodenice i valjarice) u skladu sa narodnim graditeljstvom karakterističnim za dati region

(1) podnosilac zahteva - fizičko lice i preduzetnik,

(2) tip investicije - troškovi koji se odnose na rekonstrukciju/adaptaciju autentičnih tradicionalnih objekata;

3) za razvoj rekreativnih prostora za svrhe turističkih aktivnosti

(1) podnosilac zahteva - fizičko lice i preduzetnik,

(2) tip investicije - troškovi koji se odnose na kreiranje sportsko-rekreativnog sadržaja, dvorišnu rekreaciju kao i dvorišni imobilijar;

4) očuvanje starih zanata

(1) podnosilac zahteva - preduzetnik i zemljoradnička zadruga,

(2) podnosilac zahteva mora da pribavi sertifikat od nadležnog ministarstva (MERR) da se bavi očuvanjem starih, umetničkih zanata ili narodne radinosti,

(3) tip investicije - nova oprema za potrebe starih, umetničkih zanata ili narodne radinosti.

Veličina prihvatljivih investicija

Minimalan iznos prihvatljive investicije i maksimalni iznos podsticaja jeste:

1) minimalni iznos prihvatljive investicije - 100.000,00 RSD;

2) maksimalan iznos podsticaja - 5.000.000,00 RSD.

Kriterijumi za rangiranje podnosioca zahteva

Kriterijumi rangiranja podnosioca zahteva za ostvarivanje podsticaja dati su u sledećoj tabeli:

Učešće u finansiranju utvrđenih troškova

Maksimalan iznos podsticaja u odnosu na ukupnu vrednost prihvatljivih troškova u okviru investicije je 50%.

Finansiranje

Finansiranje podsticaja dato je u sledećoj tabeli:

Koherentnost i kompatibilnost

U okviru MPŠV nisu predviđene druge mere ili programi za podršku aktivnostima na diversifikaciji nepoljoprivrednih aktivnosti.

Indikatori za praćenje sprovođenja podmere i za ocenjivanje efekata podmere

Indikatori za praćenje sprovođenja podmere i za ocenjivanje efekata Podmere 3.2.2. dati su u sledećoj tabeli:

VI OBIM POJEDINIH MERA PODSTICAJA

U glavi III. OČEKIVANI REZULTATI ovog programa, data su indikativna finansijska sredstva koja su namenjena za pojedinačne mere ruralnog razvoja koje su odabrane za period programiranja od 2011. do 2013. godine.

Indikativna raspodela finansijskih sredstava u okviru mera ruralnog razvoja koje će se primenjivati u periodu od 2011. do 2013. godine u skladu sa NPRR, data je u sledećoj tabeli:

Finansijske tabele koje su pripremljene za 2011, 2012. i 2013. godinu su indikativne i odnose se na raspodelu finansijskih sredstava po merama, odnosno podmerama za navedeneperiode i date su u Prilogu VII. - Indikativna finansijska tabela za 2011, 2012. i 2013. godinu.

________________
19 Raspodela finansijskih sredstava namenjenih za pojedine aktivnosti ruralnog turizma će se vršiti u skladu sa prioritetima politike turizma koje definiše ministarstvo nadležno za poslove turizma (u skladu sa Nacionalnim master planom za razvoj ruralnog turizma, koji je, trenutno, u postupku izrade u okviru zajedničkog programa Vlade Republike Srbije i agencije UN pod nazivom "Održivi turizam u funkciji ruralnog razvoja")

Prilog I.

RURALNI REGIONI REPUBLIKE SRBIJE

1. Region visokointenzivne poljoprivredne proizvodnje i integrisane ekonomije

Region visokointenzivne poljoprivredne proizvodnje prostire se u severnom delu Republike Srbije. To je teritorija APV i severozapadni deo Centralne Srbije (Mačva). Osnovne prirodne odlike regiona su ravničarsko, visokokvalitetno zemljište i bogat vodni potencijal. Velike reke Dunav, Sava i Tisa protiču kroz taj region. Za uklanjanje viška vode, konstruisani su meliorativni sistemi i oni, putem mreže kanala i vodnoprivrednim objektima, pokrivaju površinu od oko 21.000 km2. Kanal za navodnjavanje Dunav-Tisa-Dunav je višenamenski infrastrukturni objekat: mreža kanala je ukupne dužine 930 km, od čega je plovno 590 km. Hidrosistem DTD osigurava uklanjanje viška vode sa više od milion ha i istovremeno omogućava navodnjavanje useva na više od pola miliona ha. Efekti DTD su dve žetve godišnje i porast prinosa za više od 15%.

U pogledu demografskih karakteristika, privredne strukture i razvijenosti, primetne su razlike između zapadnog i istočnog dela. Povoljnije strukturne performanse ima zapadni deo regiona, gde je veća koncentracija stanovništva, narastajuća investiciona aktivnost i dinamičniji privredni rast.

Analiza osnovnih koherentnih grupa stanovništva i demografske strukture u kontekstu razvojnih mogućnosti regiona pokazuje izvesne prednosti ovog područja u odnosu na nacionalni prosek i druge ruralne regione, ali i velike unutarregionalne razlike. Broj stanovnika u periodu od 1991. do 2002. godine u tom regionu ostao je nepromenjen. Stopa in-out migracija za period od 1991. do 2002. iznosila je 5,81%, što je znatno iznad nacionalnog proseka (1,48%). Unutar regiona primetne su razlike u pogledu ovog indikatora koje ukazuju da u istočnom delu (Banat) većina opština ima negativnu in-out stopu migracije, dok je u opštinama jugozapadnog dela regiona stopa in-out migracija bila između 9 i 19%. Rast populacije u severnim i jugozapadnim opštinama regiona delimično je posledica naseljavanja izbegličke populacije iz delova Hrvatske, ali i velike investicione atraktivnosti uslovljene povoljnom geografskom pozicijom (magistralni pravac Novi Sad - Beograd).

Region visokointenzivne poljoprivredne proizvodnje formira 20% BDP Republike Srbije, što istovremeno čini 50% BDP ruralnih područja. Najzastupljeniji sektor u strukturi BDP je sekundarni (42,36% ukupnog BDP regiona). U okviru tog sektora najznačajnija delatnost je prerađivačka industrija, u okviru koje posebno mesto pripada prehrambenoj industriji. Najveći deo kapaciteta prehrambene industrije Republike Srbije lociran je u ovom regionu. Kapaciteti prehrambene industrije su privatizovani i delimično tehnološki inovirani. Po strukturi, primereni su sirovinskoj osnovi, a po obimu predimenzionirani. Region poseduje kapacitete u svim granama prehrambene industrije.

Region visokointenzivne poljoprivredne proizvodnje karakterišu izuzetno bogati zemljišni potencijali. Raspoložive poljoprivredne površine po stanovniku su 1,08 ha, a po zaposlenom u poljoprivredi 10,37 ha. Povoljan odnos radne snage i osnovnog kapitala (zemljišta), omogućuje ovom području izuzetno visoku produktivnost rada. Produktivnost poljoprivrede ovog regiona je za trećinu (više od 31%) iznad proseka Republike Srbije. Intraregionalne razlike u pogledu odnosa raspoloživih poljoprivrednih površina i stanovništva zaposlenog u poljoprivredi su izražene. Istočni deo regiona, sa manjom gustinom naseljenosti i nepovoljnijim demografskim indikatorima, ima povoljniji odnos zemljišta i radne snage koji u nekim opštinama iznosi i 15 do 20 ha po zaposlenom u poljoprivredi (Novi Bečej, Sečanj, Kikinda, Plandište, Vršac).

Dominantan deo oraničnih površina (65%) u ovom području koristi se za proizvodnju žita. Blizu 85% ukupnih površina pod industrijskim biljem u Republici Srbiji čine površine zasejane u tom ruralnom regionu. S obzirom na visoku proizvodnju žita, region je najveći proizvođač svinja i živine, sa učešćem u ukupnom broju obe vrste stoke u Republici Srbiji sa 37%, odnosno 33%. Postoje regionalne razlike u pogledu zastupljenosti stočarstva u proizvodnoj strukturi. Zapadni deo regiona, posebno područje Srema i Mačve, ima povoljniji odnos broja stoke i zemljišnih površina, dok je na području Banata ovaj odnos znatno nepovoljniji.

Posedovna struktura povoljnija je u odnosu na druge delove Republike Srbije i ukazuje da 7,5% od ukupnog broja gazdinstava ima posed preko 10 ha i zauzima pri tom oko 30% ukupnih poljoprivrednih površina regiona. S druge strane, visoko su zastupljena i gazdinstva najmanje veličine (do 1 ha), koja čine 33% ukupnog boja gazdinstava. Izražena zastupljenost malih gazdinstava može se objasniti većom gustinom naseljenosti, relativno povoljnom infrastrukturnom opremljenošću i zadovoljavajućim nivoom socijalnih servisa u tom ruralnom regionu, koji su uticali na to da se ne napuštaju imanja. Za izvestan broj domaćinstava, gazdinstvo ima samo rezidencijalnu funkciju. U prilog tome govore i podaci o visokom i narastajućem učešću nepoljoprivrednih gazdinstava u ukupnom broju, koji u tom području iznosi 62,5%. Broj mešovitih gazdinstava (13% od ukupnog broja farmi) znatno je manji nego u drugim ruralnim regionima i izvesno je posledica polarizacije gazdinstava prema izvorima prihoda.

Osobeni ravničarski pejzaži, velike reke, kanali i jezera, Nacionalni park "Fruška gora" i Deliblatska peščara, bogata i organizovana lovišta, osnovni su deo turističke ponude tog regiona. Na tom području se pod posebnom zaštitom nalazi više od 200 prirodnih dobara koja kao izdvojene prostorne celine zauzimaju oko 5,5%. Broj raspoloživih hotelskih ležajeva u odnosu na broj stanovnika u ovom području mnogo je manji u odnosu na druge ruralne regione. S druge strane, njihova iskorišćenost je znatno veća (80%) nego u drugim ruralnim područjima.

2. Region malih urbanih ekonomija sa intenzivnom poljoprivredom

Geografski, region obuhvata severne delove Centralne Srbije, Šumadiju, delove Mačve i Stig. Teritorija ovog regiona okružena je velikim urbanim centrima, što se značajno odražava na ekonomske strukture i socio-demografske parametre regiona. Teritorija tog regiona pokriva 16,31% ukupne teritorije Republike Srbije. U pogledu prirodnih i geografskih uslova, predeo je relativno homogen: dominantan je brdovit reljef, sa planinama na zapadnom i istočnom obodu regiona.

Prosečna gustina naseljenosti u tom regionu je 86 stanovnika/km2, što je više u poređenju sa drugim ruralnim regionima Republike Srbije. U periodu od 1991. do 2002. godine u regionu je zabeleženo neznatno smanjenje stanovništva od 2,5%.

Osnovne industrijske grane su: hemijska industrija, prehrambena industrija i mašinska proizvodnja. Delovi regiona, posebno oni koji se nalaze na raskrsnici glavnih autoputeva, imaju bolje obrazovanu i mlađu radnu snagu, atraktivniji su za ulaganja i beleže zadovoljavajuće stope ekonomskog rasta. Jedna od karakteristika ekonomske strukture tog regiona je veća zastupljenost tercijarnog sektora u formiranju BDP.

Karakteristika ovog područja je da postoji veliki broj farmi sa prosečnom veličinom manjom od nacionalnog proseka (manje od 3 ha). Zastupljenost farmi veličine preko 10 ha znatno je manja nego u drugim regionima, a najveća koncentracija gazdinstava, čak 60% od ukupnog broja je u kategoriji tri do 10 ha. Ovaj region karakteriše visoka zastupljenost mešovitih gazdinstava u ukupnom broju i manji broj nepoljoprivrednih gazdinstava. Veliki broj mešovitih domaćinstava (iz čega proizilazi nepovoljniji odnos zemljišta i broja zaposlenih), posledica je okruženja velikih gradova. Gazdinstva u tom regionu su se deobom usitnjavala, ali nije došlo do izraženije diversifikacije prihoda članova gazdinstava na poljoprivredna i nepoljoprivredna kao u APV. Budući da je prihod od zaposlenja van poljoprivrede bio nedovoljan ili nesiguran za egzistenciju gazdinstva, nije bilo egzodusa u gradove, pa je agrarna naseljenost i dalje visoka.

Raspoložive poljoprivredne površine po stanovniku su 0,75 ha, a po zaposlenom u poljoprivredi 6,39 ha, što je znatno manje od drugih ruralnih područja Republike Srbije. Takođe, produktivnost izražena odnosom BDP poljoprivrede po ha poljoprivrednih površina ovde je izuzetno visoka. Ovako visoka produktivnost rezultat je proizvodne strukture u kojoj dominiraju voćarsko-vinogradarska proizvodnja i stočarstvo. Region učestvuje čak sa 30% u ukupnim površinama voćnjaka i vinograda Republike Srbije. Pored toga, izdvaja se i visokim udelom u ukupnom broju goveda (30% ukupnog broja grla ove vrste stoke u ruralnim područjima), ovaca (30%) i posebno svinja (sa 1,31 grla svinja/ha oranica region ima najveću zastupljenost ove vrste stoke u Republici Srbiji). Regionalne razlike u pogledu zastupljenosti stočarstva u proizvodnoj strukturi su izražene. Severni delovi regiona - Mačva, deo Kolubarskog okruga, Braničevski i Kolubarski okrug, posebno se izdvajaju po visokoj zastupljenosti stočarstva.

Infrastrukturno, region je razvijeniji u odnosu na druge ruralne regione Centralne Srbije. Lociran u okolini velikih urbanih centara, ovaj ruralni prostor ima povoljniju infrastrukturnu opremljenost i/ili lakšu dostupnost komunalnim i javnim servisima. Savremeni putevi u putnoj mreži na nivou su nacionalnog proseka (61%), a putna mreža je ravnomerno raspoređena na celoj teritoriji područja. Povoljnije parametre region ima i u pogledu odnosa broja stanovnika i lekara, broja telefonskih priključaka i sl.

3. Planinski region, sa ekonomijom baziranom na prirodnim bogatstvima

Prostorno, taj region je najveći ruralni region u Republici Srbiji. Pokriva 29% teritorije. Veliki deo tog područja obuhvata delove Republike Srbije sa velikom nadmorskom visinom (iznad 500 m), tako da se može opisati kao brdsko-planinsko područje. Ravničarska područja se nalaze u dolinama velikih reka (Dunav, Južna Morava i Timok). Raznovrsnost predela na tim područjima i heterogena struktura prirodnih resursa rezultirali su prilično difersifikovanom privredom i poljoprivrednom strukturom.

U poređenju sa drugim ruralnim područjima, taj region ima najmanju gustinu naseljenosti (43 stanovnika/km2). Regionalne razlike u pogledu gustine naseljenosti su visoke i variraju od 8,21 stanovnika/km2 u istočnom delu, do 132,21 stanovnika/km2 u opštinama gde uglavnom živi albansko stanovništvo. Od 1991. do 2002. godine u regionu je zabeležana visoka stopa depopulacije, pa taj region ima najvišu stopu starenja od svih ruralnih područja u Republici Srbiji. Svaki treći stanovnik stariji od 15 godina nije završio osnovno obrazovanje, dok procenat onih koji imaju srednje i visoko obrazovanje znatno zaostaje za ostalim ruralnim područjima. Nepovoljna obrazovna struktura očito je posledica nepovoljne starosne strukture.

Stopa aktivnosti i stopa zaposlenosti u tom regionu nepovoljnije su u odnosu na većinu drugih ruralnih krajeva. Smanjenje mogućnosti zapošljavanja i neefikasno tržište rada osnovne su karakteristike tog regiona. Više od 36% stanovništva je zaposleno u primarnom sektoru. Osim poljoprivrede, visoku zaposlenost u primarnom sektoru uslovljava i razvijenost rudarstva i energetike. Sektorska struktura unutar BDP-a pokazuje izuzetno visok doprinos primarnog sektora (38,63% od ukupnog BDP-a u regionu), zahvaljujući osim poljoprivredi, i značajnom učešću rudarstva (Bor i Majdanpek). Razlike unutar regije po pitanju produktivnosti primarnog sektora, posebno poljoprivredne produktivnosti, izuzetno su izražene, što je uzrokovano heterogenošću resursa i strukturom poljoprivredne proizvodnje.

Poljoprivredno zemljište zauzima 55,36% od ukupne površine ovog regiona. S druge strane, udeo šuma je veoma visok i iznosi gotovo 37% od ukupne teritorije regiona. Dostupna poljoprivredna površina po stanovniku iznosi 1,26 ha, a po licu zaposlenom u poljoprivredi iznosi 11,32 ha, što je iznad iste vrednosti u drugim ruralnim područjima. Iako je odnos između radne snage i zemljišta povoljan, u regionu je i dalje prilično niska produktivnost rada u poljoprivredi, u poređenju sa drugim ruralnim područjima.

Relativno povoljni uslovi u delovima ovog regiona rezultiraju tradicionalno visokom proizvodnjom voća i grožđa. Ta vrsta proizvodnje je tipična za Negotinsku krajinu, Braničevo i Toplički okrug. Region Istočne Srbije pokriva dve vinogradarske regije - vinogradarski region Timok i Nišavsko-južnomoravski vinogradarski region sa pet vinogradarskih podregiona: Aleksinac, Toplica, Niš, Leskovac i Nišava. S obzirom na povoljne ekološke uslove, nezagađenu okolinu i dugogodišnju tradiciju proizvodnje voća, ta regija ima prednosti za organsku proizvodnju, kao i drugih vrsta održive proizvodnje. Sve te prednosti nisu u potpunosti iskorišćene. Zbog nedostatka radne snage, proizvodnja lekovitog bilja, kao i berba šumskog i divljeg bilja takođe je nerazvijena.

Područje ima znatan udeo u ukupnom broju goveda (20%) i ovaca (20,5%) u Republici Srbiji. Stopa uzgoja ovaca varira u velikoj meri, bez ikakve posebne koncentracije u bilo kom delu regiona. Iako su uslovi za uzgajanje ovaca veoma povoljni, a postoji i dugogodišnja tradicija, zastupljenost ovaca u odnosu na poljoprivredne površine je niska usled nedostatka radne snage i loše organizacije tržišta.

Zanemaren zemljišni potencijal, nedostatak radne snage, slabo organizovano tržište i nedostatak odgovarajuće ruralne infrastrukture glavna su ograničenja za razvoj poljoprivrede u tom regionu. U pogledu infrastrukture, ovo je najmanje razvijen region u Republici Srbiji. Udeo modernih saobraćajnica u ukupnoj drumskoj mreži iznosi samo 57%, što je manje nego u drugim ruralnim područjima. Što se tiče ovog pokazatelja, postoje mnoge razlike unutar same regije. Opštine koje se nalaze pored autoputa Beograd-Niš, ili u severnom delu regije (oko Smedereva) imaju razvijeniju drumsku mrežu. U delu regiona prema granici sa KiM i Makedonijom, ima manje od 30% modernih saobraćajnica u ukupnoj transportnoj infrastrukturi.

U pojedinim opštinama regiona (Dimitrovgrad, Crna Trava, Bosilegrad) samo nekoliko osnovnih škola su u funkciji. Broj srednjih stručnih škola u celoj regiji je mali i pruža nedovoljnu raznolikost kvalifikacija. Slab ekonomski status manjina i izbeglog stanovništva, kao i visok procenat ruralnog siromaštva u južnom delu regije, čine ovo područje vrlo nerazvijenim.

4. Region visokog turističkog potencijala sa siromašnom poljoprivrednom strukturom

Prostorno, taj region je najmanji ruralni region u Republici Srbiji i zauzima 14% teritorije. S obzirom na prirodno-geografske uslove, ta regija je relativno homogena.

Deo BDP-a se formira u rudarstvu, s obzirom na to da region raspolaže energijom i mineralnim bogatstvima (Mali Zvornik, Raška i Ljubovija). Industrijski sektor u tom regionu delimično je povezan sa prirodnim potencijalima područja (vodosnabdevanje, proizvodnja i prerada drveta, prerada mesa, voća i povrća). Postojeće industrijske grane u tom regionu su: proizvodnja motora, obrada metala i tekstilna industrija. Nekoliko preduzeća na području te regije imaju specifičnu poziciju i bitno utiču na strukturu lokalne privrede u opštinama na čijem području se nalaze - proizvodnja cementa (Kosjerić), hidroelektrane (Mali Zvornik). Udeo šumskog zemljišta je visok i iznosi gotovo 41% od ukupne teritorije regiona.

Stopa produktivnosti primarnog sektora je niža nego u drugim ruralnim područjima. Samo neke opštine (Mali Zvornik, Užice i Raška) imaju stopu produktivnosti koja je blizu nacionalnog proseka, zahvaljujući povoljnijoj strukturi poljoprivredne proizvodnje. Tome u velikoj meri doprinosi proizvodnja voća i stočarstvo.

Jedna od karakteristika ekonomske strukture ovog kraja je visok udeo tercijarnog sektora u strukturi BDP-a (32,08%), što je najviši udeo u odnosu na sve ostale ruralne krajeve. Turizam i turističke delatnosti imaju udeo od skoro 11% u BDP-u tercijarnog sektora.

Privreda te regije ima sva obeležja privrede planinskih oblasti. Hidroenergetski potencijal, turistički kapaciteti i poljoprivredna struktura koja se temelji na malom broju proizvoda, predstavljaju osnovne karakteristike ekonomske strukture ovog regiona.

Prirodni izvori stočne hrane (livade i pašnjaci) pokrivaju više od 2/3 poljoprivrednog zemljišta. Zbog bogatog izvora stočne hrane, ta regija ima povoljniji odnos između broja stoke i odgovarajuće zemljišne kategorije od drugih ruralnih krajeva i nacionalnog proseka, pa se može smatrati stočarskim regionom. Severni deo ove regije, kao i opštine na području Zlatibora (Osečina, Bajina Bašta, Ljubovija, Kosjerić) sa nešto više od polovine uslovnog grla ovaca po ha poljoprivrednog zemljišta, daleko je najveći po broju uzgajivača ovaca u celoj zemlji. Zlatibor i Raški okrug takođe imaju veliki udeo u proizvodnji stoke, uzevši u obzir obradive površine na područjima koje su im dostupne. Sa oko 0,6 uslovnog grla po ha, te opštine su među najvećim uzgajivačima ovaca u zemlji.

Sa proizvodnjom jedne trećine ukupne domaće proizvodnje, Zlatiborski okrug je najvažnije područje za proizvodnju maline u Republici Srbiji. Povoljniji agroekološki uslovi u delovima tog regiona omogućili su tradicionalno visoku proizvodnju grožđa, koje se gaji u župskom (Rasina) delu regiona. Vinarstvo na ovim prostorima najviše je zastupljeno na području Aleksandrovca.

Ta regija je trenutno područje Republike Srbije sa najvećim turističkim potencijalom. Tu se nalaze najpoznatiji planinski centri: Zlatibor, Tara, deo Divčibara i Kopaonik. Prednost ovog regiona je što se pruža duž magistralnog puta prema Crnoj Gori, pa to seosko područje definitivno ima komparativne prednosti u oblasti turizma. Zapadni deo regije je smešten uz delove puta E-761 (prema Sarajevu) i E-763 (novi put prema Crnoj Gori). Osnovni turistički potencijali regije su Užice, Pribojska i Ovčar banja, Ovčarsko-kablarska klisura, Pešterska visoravan, Bajina Bašta, Priboj, Sjenica i Ovčarsko-kablarski manastiri, Čajetina, Nova Varoš, Prijepolje, sa etno selima i manastirom Mileševa, kao i brojnim pravoslavnim manastirima duž limske doline, Banja i Janja, itd. Jugozapadno područje regije obuhvata Kopaonik - sa turističkim središtem i Nacionalnim parkom "Kopaonik", Goliju, Novopazarsku i Bogutovačka banju, Studenicu, Sopoćane, stari Ras (sva mesta se nalaze na listi UNESKOVE svetske baštine) itd.

Jugozapadna Srbija, kombinacija istorije, tradicije i prirodnih lepota, nesporno je jedna od potencijalno najjačih karika u uspostavljanju turističkog sistema Republike Srbije. Ključ uspeha te regije je izgradnja ibarskog autoputa, zaštita i racionalno korišćenje prirodnih atrakcija i područja. Izgradnjom ibarskog autoputa, postoji mogućnost da se uspostave saobraćajne veze sa izuzetno bogatim turističkim znamenitostima. Važna pokretačka sila za dugoročni uspeh u turizmu ovog klastera je rehabilitacija gradova i povećanje dohotka stanovništva u tom kraju (Valjevo, Užice, Čačak, Kraljevo, Kruševac i Kragujevac).

Spisak opština u okviru ruralnih regiona:

Regioni 3 i 4 su sa negativnom stopom in-aut migracije.

Prilog II.

STRATEŠKI DOKUMENTI REPUBLIKE SRBIJE

Strategija za smanjenje siromaštva usvojila je Vlada 2003. godine. U njoj se naglašava dubina problema ruralnog siromaštva kao poseban fenomen u Republici Srbiji i skreće pažnja na ozbiljnost seoskog siromaštva u poređenju sa urbanim siromaštvom. Razlozi za ove razlike, kao što je navedeno u dokumentu, jesu činjenice da za veći deo seoskog stanovništva ne postoji sigurnost prihoda u periodu tranzicije. Prema Strategiji, razlozi za nerazvijenost i zaostalost ruralnih područja uključuju: odliv populacije, međuregionalnu demografsku diferencijaciju, fragmentaciju zajednica u nerazvijenim područjima i nepovoljne demografske i obrazovne strukture ruralne radne snage.

Strategija za smanjenje siromaštva uključuje kako posebne, tako i strateške ciljeve usmerene ka smanjenju ruralnog siromaštva. Ti ciljevi se ne odnose samo na siromaštvo nego su i poziv za koordinisan napor u drugim privrednim sektorima i oblastima - stimulisanje zapošljavanja i poboljšanje životnog standarda seoskog stanovništva. Navedeni ciljevi će se ostvariti: poboljšanjem poljoprivredne proizvodnje, unapređenjem ruralne infrastrukture, stručnim usavršavanjem radne snage, poboljšanjem sadržaja i kvaliteta života u ruralnim predelima, kao i obrazovanjem ruralnog stanovništva.

Strategija smanjenja siromaštva u Republici Srbiji jedan je od ciljeva (strateških pravaca smanjenja siromaštva) u okviru poglavlja 1. Povećanje mogućnosti zapošljavanja i 6. Regionalni, ruralni i urbani aspekti smanjenja siromaštva. U Strategiji se više naglašava socijalna dimenzija ruralnog razvoja - akcenat je na smanjenju siromaštva, a ono se vidi kao ruralni fenomen. Kao glavni element smanjenja ruralnog siromaštva smatra se "održiv razvoj privatnog poljoprivrednog sektora" i "nova uloga poljoprivrede u ruralnoj ekonomiji" - manje ljudi angažovanih u primarnoj poljoprivrednoj proizvodnji, a više u oblasti prerade hrane i diversifikovanoj ruralnoj ekonomiji. Ruralni razvoj se takođe povezuje i sa ekološkim aspektima smanjenja siromaštva: poboljšanje vodosnabdevanja i kanalizacije, održivo korišćenje zemljišta, upravljanje šumskim resursima i očuvanje biodiverziteta. Budući da je ova strategija usvojena početkom tranzicije, ona je veoma mnogo uticala na sadržinu kasnijih nacionalnih i lokalnih strategija.

Nacionalna strategija Srbije za pristupanje Srbije i Crne Gore Evropskoj uniji. Ta strategija se u oblasti definisanja osnovnih strateških ciljeva poljoprivrednog i ruralnog razvoja oslanja u potpunosti na Strategiju razvoja poljoprivrede Srbije. U njoj su dalje razrađene faze uključivanja poljoprivrede u EU, a one su prethodno opisane u Strategiji razvoja poljoprivrede Srbije. Definisane su tri faze: priprema, implementacija i integracija. Cilj prve faze jeste podizanje kapaciteta poljoprivrede i postavljanje osnova za naredne dve faze kroz privatizaciju, izgradnju institucija i razvoj tržišta, kao i ratifikaciju sporazuma sa EU. Druga faza je početak integracije srpske poljoprivrede u poljoprivredu EU, i naglasak je na brzini restrukturisanja ruralnog sektora i povećanju konkurentnosti poljoprivredne industrije, kao i na primeni sporazuma sa EU koji su u prethodnoj fazi bili ratifikovani (prijava za članstvo u STO i Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju). Treća faza je finalizacija procesa integracije. Republika Srbija se priprema da preuzme sva prava i obaveze koje proizilaze iz članstva i tu fazu karakterišu pravna harmonizacija sa EU i uspostavljanje struktura neophodnih za implementaciju CAP-a. U svim fazama se naglašava uloga MPŠV, kao i neophodnost izgradnje kapaciteta ove institucije.

Nacionalna strategija održivog razvoja oslanja se na sve prethodne koje su do tada usvojene, a posebno na Nacionalnu strategiju Srbije za pristupanje Srbije i Crne Gore Evropskoj uniji, Strategiju za smanjenje siromaštva i Nacionalni program zaštite životne sredine, kao i na mnoge druge sektorske strategije. U Strategiji je određeno pet nacionalnih prioriteta održivog razvoja Republike Srbije: 1. Članstvo u EU, 2. Razvoj konkurentne tržišne privrede i uravnotežen ekonomski rast, 3. Razvoj i obrazovanje ljudi, povećanje zapošljavanja i socijalna uključenost, 4. Razvoj infrastrukture i ravnomeran regionalni razvoj i, 5. Zaštita i unapređenje životne sredine i racionalno korišćenje prirodnih resursa. Ruralni razvoj spominje se kao jedan od načina ostvarivanja četvrtog prioriteta. Ruralni razvoj se u ovoj strategiji razmatra sa aspekta regionalne neujednačenosti i potrebe za decentralizacijom i jačanjem lokalnih samouprava i lokalne ekonomije; sa aspekta razvoja poljoprivrede - usaglašavanja nacionalnih propisa sa propisima EU, smanjenje zagađenja iz poljoprivrede, razvoj organske poljoprivrede i razvoj svesti kod poljoprivrednika o zaštiti životne sredine. Kako je u Strategiji definisano, kada je reč o poljoprivredi "opšti cilj održivog razvoja je stvaranje ekonomski isplative i ekološki prihvatljive poljoprivredne proizvodnje koja bi bila osnova ruralnog razvoja i osnova egzistencije seoskog stanovništva, što bi stvorilo mogućnost prodora na evropsko tržište". Zaštita životne sredine zauzima posebno mesto u Strategiji i odnosi se na različite sektore od važnosti i za ruralni razvoj: održivo korišćenje voda, zemljišta, šuma, zaštita biodiverziteta i zaštita prirode, korišćenje obnovljivih izvora energije, zaštita od prirodnih katastrofa - poplava, klizišta, požara, zemljotresa.

Strategija regionalnog razvoja Republike Srbije za period od 2007. do 2012. godine. Regionalna razvojna strategija zasniva se na tri stuba: definiciji nivoa razvoja; definiciji razvoja u funkciji podrške za regionalni razvoj Republike Srbije20; strategiji institucionalnog razvoja. Posebna pažnja posvećena je nedovoljno razvijenim područjima (NRP), a to su opštine sa pretežno ruralnim oblastima, za koje su akcionim planom predviđene sledeće mere: povećanje podsticajnih kreditnih sredstava, korišćenje sredstava državne pomoći i fondova EU namenjenih regionalnom razvoju, jačanje institucionalnih kapaciteta, usmeravanje donatorskih sredstava ka ovim područjima, kao i stvaranje podsticajnog investicionog ambijenta. Ruralne oblasti se spominju i u domenu politike zapošljavanja, gde se posebna pažnja usmerava na problem odlaska mladih sa sela. Problem budućeg poljoprivrednog razvoja najviše je obrađen u delu agrarne politike gde se kao osnovni ciljevi akcionog plana navode: regulisanje tržišta zemljištem i mogućnosti zakupa, poboljšanje kvaliteta hrane, pospešivanje tržišta poljoprivrednih kredita, stvaranje institucionalnog okvira i podrška ruralnom razvoju. Strategija dotiče i probleme regionalne infrastrukture (komunalne infrastrukture, proširenja vodovoda na seoska područja) i mogućnost rešavanja tih problema omogućavanjem prava lokalnim samoupravama da uđu u koncesione aranžmane.

___________________
20 Važnost regionalnog razvoja i ukidanje razlika između regija istaknuti su u svim krovnim strategijama: Nacionalnoj strategiji za ekonomski razvoj, Strategiji za održivi razvoj, Strategiji za smanjenje siromaštva, Nacionalnoj strategiji za stare, zapošljavanje i sl.

Nacionalni program zaštite životne sredine. Pitanja koja su ovom strateškom dokumentu pokrivena, a tiču se i ruralnih oblasti, odnose se na sledeće: problemi kvaliteta voda (ispuštanje nutrijenata iz poljoprivrede, korišćenje vodopropusnih septičkih jama u selima), kvaliteta vazduha (nekontrolisano paljenje smetlišta i poljoprivrednih površina), kvaliteta zemljišta (erozije usled napuštanja poljoprivrednih površina, nekontrolisana upotreba veštačkih đubriva i pesticida), problem otpada i nekontrolisanih smetlišta (navodi se da u selima ne postoji sistem sakupljanja otpada). U Nacionalnom programu zaštite životne sredine se navode preporučene mere za rešavanje ovih problema, a podeljene su na kratkoročne (2010-2014) i dugoročne (2015-2019). Među predloženim merama navode se: razvijanje sistema za povećanje kvaliteta vode za piće, izgradnja postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, povećanje obuhvaćenosti javnom kanalizacijom i sakupljanjem komunalnog otpada, povećanje obima korišćenja obnovljivih izvora energije. Skreće se pažnja i na negativan uticaj privrede na životnu sredinu. U slučaju poljoprivrede, to su već navedeni problemi, ali i nizak nivo ekološke svesti među poljoprivrednicima. Strategija se bavi i problemom očuvanja biološkog diverziteta, kao i štetnim uticajem trenutno nedovoljno kontrolisanog lovstva i ribolovstva, kao i nerazvijenog monitoringa u oblasti šumarstva.

Strategija razvoja turizma Republike Srbije usvojena je 2006. godine i predstavlja još jedan skup kratkoročnih i srednjoročnih ekonomskih mera koje su planirali država i lokalna uprava. Te mere su zacrtane na osnovu postojećeg stanja, predviđenog uticaja sadašnje politike na turizam u Republici Srbiji, kao i na osnovu kretanja na svetskom turističkom tržištu. Strategija postavlja ruralni turizam među svoje srednjoročne i dugoročne razvojne ciljeve. Ruralni turizam se doživljava kao važan pomoćni privredni sektor koji će unaprediti i osigurati održivi razvoj ruralnih zajednica. Glavni cilj seoskog turizma je da generiše dodatni prihod seoskom stanovništvu, objedinjavajući niz turističkih atrakcija, usluga i sekundarnih aktivnosti koje pružaju ruralno stanovništvo i privatna domaćinstva. Strategija podržava promociju i razvoj seoskog turizma i direktno doprinosi balansiranju celokupnog ekonomskog razvoja zemlje, kao i smanjivanju nejednakosti u raspodeli resursa između urbanih i ruralnih područja.

Međutim, ruralni turizam dobija prilično niske ocene na atraktivnosti i konkurentnosti, tako da ne ulazi među prva četiri proizvoda koji su dobili najveće rangove prioritetnosti. Ruralni turizam se ocenjuje kao još nedovoljno strukturiran i organizovan. U programu konkurentnosti i predloženim akcionim planovima nisu navedeni programi ili akcioni planovi koji bi se ticali direktno ruralnih područja. Od sedam kategorija projekata koje bi trebalo stimulisati različitim podsticajima, u kategoriji ruralnog turizma našli su se pojedinačni objekti i kompleks ruralnog turizma (npr. etno-selo), međutim, ovi projekti nisu detaljnije objašnjeni.

Strategija razvoja konkurentnih i inovativnih malih i srednjih preduzeća za period od 2008. do 2013. godine. Cilj Strategije za konkurentna i inovativna MSP od 2008. do 2013. godine jeste razvoj preduzetničke ekonomije, zasnovane na znanju i inovativnosti, koja stvara snažan, konkurentan i izvozno orijentisan sektor MSP, ali i značajno doprinosi povećanju životnog standarda u Srbiji. Primena Strategije u narednom periodu treba da omogući stvaranje efikasnijeg okruženja za poslovanje sektora malih i srednjih preduzeća, uravnoteženost broja malih i srednjih preduzeća i podsticanje bržeg razvoja tog sektora.

Pet stubova Strategije za konkurenta i inovativna MSP su:

1) promovisanje/podrška preduzetništvu i osnivanju novih preduzeća (start-ap)

2) ljudski resursi za konkurentan MSP sektor - menadžment, razvoj veština i savetodavne usluge

3) finansiranje i oporezivanje MSP

4) konkurentne prednosti i internacionalizacija MSP

Zakonska regulativa i institucionalna   infrastruktura usklađena sa potrebama MSP.

Nacionalna strategija zapošljavanja za period 2005-2010. godine usvojena je 2005. godine i u skladu sa ciljevima Lisabonske deklaracije usmerena je ka uspostavljanju efikasnog tržišta rada, sposobna da ispuni razvojne potrebe u zemlji. Iako se uspelo u tome da Strategija bude kompatibilna sa Strategijom za smanjenje siromaštva, koja stavlja jak naglasak na ruralna područja, Nacionalna strategija zapošljavanja ne dotiče ruralnu radnu snagu niti tržište rada u ruralnim područjima kao problem sam po sebi. Smanjene mogućnosti za zaposlenje ili prekvalifikaciju, niska mobilnost ruralne radne snage, nepovoljna kvalifikaciona struktura i slični problemi nisu raspravljani u ovom dokumentu. Naime, u Strategiji je navedeno da je potrebno razviti poseban skup mera za promociju preduzetništva u specifičnim sektorima koji su određeni kao najvažniji sa stanovišta uticaja na ukupan ekonomski razvoj (na primer, poljoprivreda i proizvodnja hrane), ali se dalje ne razrađuju pojedinačne mere vezane za poljoprivredu i proizvodnju hrane, turizam i drugo. Takođe se ne spominju posebne mere za zapošljavanje ruralnog stanovništva i smanjenje odlaska mladih sa sela, osim sledeće dve mere navedene u nacionalnom akcionom planu: podsticanje razvoja poljoprivrede sa stanovišta mogućnosti zapošljavanja (krediti za unapređenje poljoprivrede i mere za unapređenje i razvoj kapaciteta sela) i obezbeđenje uslova za samozapošljavanje u poljoprivredi za izbegla i raseljena lica.

Strategija karijernog vođenja i savetovanja u Republici Srbiji, na predlog Ministarstva omladine i sporta, Vlada je usvojila Strategiju karijernog vođenja i savetovanja u Republici Srbiji sa akcionim planom za njeno sprovođenje u periodu od 2010. do 2014. godine. Osnovni cilj donošenja Strategije je uspostavljanje sistema karijernog vođenja i savetovanja u Republici Srbiji kako bi se što bolje iskoristili ljudski resursi kroz stvaranje jasne veze između obrazovanja i tržišta rada. Karijerno vođenje i savetovanje jedan je od osnovnih instrumenata razvoja ljudskih potencijala kojim se postižu kako obrazovni ciljevi (poboljšanje efikasnosti obrazovnog sistema), tako i ciljevi ekonomskog razvoja i ciljevi socijalne jednakosti i uključenosti što će značajno doprineti razvoju ljudskih potencijala u ruralnim područjima.

Strategija kojom se uređuje privredni razvoja Republike Srbije. Poljoprivreda i njoj bliske grane tretiraju se kao osnovne prednosti privrede Republike Srbije, a prerađivačka industrija (sa najvećim učešćem proizvodnje prehrambenih proizvoda i pića) kao jedan od glavnih generatora privredne aktivnosti. U oblasti poljoprivrede, Strategija se oslanja na ciljeve definisane Strategijom razvoja poljoprivrede Srbije i predviđa sledeća područja delovanja programa i mera od 2007. do 2009. godine: 1. Promena strukture komercijalnih gazdinstava, 2. Razvoj tržišta zemljišta, 3. Unapređenje udruživanja poljoprivrednika, 4. Unapređenje upravljanja vodenim resursima, 5. Održivo gazdovanje šumama, 6. Bezbednost hrane - zaštita zdravlja ljudi i životne sredine od pesticida, veterinarskih lekova i bolesti koje se prenose hranom, 7. Razvoj institucija koje pregovaraju sa EU i ostalim trgovačkim partnerima, 8. Razvoj istraživanja i prenosa znanja, 9. Održivi ruralni razvoj - poboljšanje socijalnih i ekonomskih uslova u seoskim sredinama, i 10. Izgradnja tržišnih mehanizama i infrastrukture i razvoj tržišta poljoprivrednih kredita. Osim u oblasti poljoprivrede i prerađivačke industrije, Strategija se dotiče ruralnog razvoja i u drugim privrednim granama: saobraćaju, vodoprivredi, turizmu itd. Problemi poljoprivrednika i uopšte ruralnog stanovništva spominju se i u delovima o zapošljavanju, socijalnim pitanjima i regionalnom razvoju. Strategija se takođe bavi i zaštitom životne sredine, u smislu monitoringa i kontrole, upravljanjem otpadom, smanjenjem zagađenja zemljišta i površinskih i podzemnih voda.

Prilog III.

KATEGORIJE TRAKTORA ZA RATARSTVO

Kategorije traktora (modifikovano - Nikolić, 2004)

Prilog IV.

LISTA VINOGRADARSKIH GEOGRAFSKIH PROIZVODNIH PODRUČJA REPUBLIKE SRBIJE

Prilog V.

PRIHVATLJIVE GUSTINE SADNJE ZA PROIZVODNE ZASADE VOĆA I VINOVE LOZE, KAO I AUTOHTONE SORTE VINOVE LOZE

Prihvatljive gustine sadnje za proizvodne zasade voća i vinove loze kao i autohtone sorte vinove loze jesu:

1) jabuke na vegetativnoj podlozi - potrebno je da broj primljenih sadnica bude od 1.600 do 4.500 sadnica po ha;

2) jabuke na generativnoj podlozi - potrebno je da broj primljenih sadnica bude od 400 do 1.000 sadnica po ha;

3) kruške na vegetativnoj podlozi bez posrednika - potrebno je da broj primljenih sadnica bude od 1.250 do 4.500 sadnica po ha;

4) kruške na vegetativnoj podlozi sa posrednikom - potrebno je da broj primljenih sadnica bude od 1.250 do 4.500 sadnica po ha;

5) kruške na generativnoj podlozi - potrebno je da broj primljenih sadnica bude od 800 do 1.600 sadnica po ha;

6) dunje - potrebno je da broj primljenih sadnica bude od 600 do 1.200 sadnica po ha;

7) mušmule - potrebno je da broj primljenih sadnica bude od 600 do 1.200 sadnica po ha;

8) šljive na vegetativnoj podlozi - potrebno je da broj primljenih sadnica bude od 1.200 do 2.500 sadnica po ha;

9) šljive na generativnoj podlozi - potrebno je da broj primljenih sadnica bude od 400 do 1.200 sadnica po ha;

10) breskve - potrebno je da broj primljenih sadnica bude od 800 do 1.600 sadnica po ha;

11) nektarine - potrebno je da broj primljenih sadnica bude od 800 do 1.600 sadnica po ha;

12) kajsije bez posrednika - potrebno je da broj primljenih sadnica bude od 400 do 800 sadnica po ha;

13) kajsije sa posrednikom - potrebno je da broj primljenih sadnica bude od 400 do 800 sadnica po ha;

14) trešnje na vegetativnoj podlozi - potrebno je da broj primljenih sadnica bude od 800 do 2.500 sadnica po ha;

15) trešnje na generativnoj podlozi - potrebno je da broj primljenih sadnica bude od 400 do 1.000 sadnica po ha;

16) višnje na vegetativnoj podlozi - potrebno je da broj primljenih sadnica bude od 800 do 2.500 sadnica po ha;

17) oblačinske višnje - potrebno je da broj primljenih sadnica bude od 800 do 2.500 sadnica po ha;

18) višnje na generativnoj podlozi - potrebno je da broj primljenih sadnica bude od 600 do 1.100 sadnica po ha;

19) orah na generativnoj podlozi - potrebno je da broj primljenih sadnica bude od 90 do 160 sadnica po ha;

20) leske na generativnoj podlozi - potrebno je da broj primljenih sadnica bude od 400 do 1.250 sadnica po ha;

21) izdanačke leske na sopstvenoj podlozi - potrebno je da broj primljenih sadnica bude od 400 do 1.250 sadnica po ha;

22) badem - potrebno je da broj primljenih sadnica bude od 800 do 1.600 sadnica po ha;

23) ostalih drvenastih vrsta voćaka potrebno je da broj primljenih sadnica bude od 400 do 1.000 sadnica po ha;

24) vinova loza - potrebno je da broj primljenih sadnica bude od 3.000 do 4.500 sadnica po ha za stone sorte, odnosno od 4.000 do 5.500 sadnica po ha za vinske sorte;

25) vinove loze sa sortom prokupac sa tradicionalanim načinom gajenja - potrebno je da broj primljenih sadnica bude od 7.000 do 10.000 sadnica;

26) hmelj - potrebno je da broj primljenih sadnica bude od 5.000 do 7.000 sadnica;

27) maline sa remontantnim sortama - potrebno je da gustina sadnje bude od 6.500 do 8.000 sadnica po ha;

28) maline sa jednorodnim sortama - potrebno je da gustina sadnje bude od 10.000 do 18.000 sadnica po ha;

29) kupine - potrebno je da gustina sadnje bude od 2.000 do 3.500 sadnica po ha;

30) ribizle - potrebno je da gustina sadnje bude od 1.600 do 3.500 sadnica po ha;

31) ogrozd - potrebno je da gustina sadnje bude od 1.600 do 3.500 sadnica po ha;

32) borovnice - potrebno je da gustina sadnje bude od 2.000 do 3.500 sadnica po ha;

33) brusnice - potrebno je da gustina sadnje bude od 20.000 do 30.000 sadnica po ha;

34) za ostale jagodaste vrste voćaka potrebno je da gustina sadnje bude od 1.600 do 3.500 sadnica po ha.

Srpske autohtone i regionalne sorte vinove loze: Prokupac, Vranac, Crna Tamjanika, Frankovka, Portugizer, Skadarka, Bagrina, Smederevka, Tamjanika, Kreaca, Slankamenka i Ružica.

Prilog VI.

SPISAK STARIH I UMETNIČKIH ZANATA, KAO I DOMAĆE RADINOSTI DEFINISANIH PRAVILNIKOM O ODREĐIVANJU POSLOVA KOJI SE SMATRAJU UMETNIČKIM I STARIM ZANATIMA, ODNOSNO POSLOVIMA DOMAĆE RADINOSTI, BEZ PRIPREMA POJEDINIH PROIZVODA OD MESA I MLEKA I BILJNIH PROIZVODA NA TRADICIONALAN NAČIN

Prilog VII.

INDIKATIVNA FINANSIJSKA TABELA ZA 2011. GODINU

INDIKATIVNA FINANSIJSKA TABELA ZA 2012. GODINU

INDIKATIVNA FINANSIJSKA TABELA ZA 2013. GODINU