Prethodni

REZOLUCIJA 614 (WRC-07)

Korišćenje opsega 15.4-15.7 GHz od strane radiolokacione službe

Svetska Konferencija o radiokomunikacijama (Ženeva, 2007),

uzimajući u obzir

a)   da vazduhoplovna radionavigaciona služba (ARNS) ima namenu na primarnoj osnovi u frekvencijskom rasponu 15.4-15.7 GHz;

b)   da je radionavigaciona služba bezbednosna služba korišćena stalno ili privremeno za očuvanje ljudskih života (RR 1.59);

c)   da u saglasnosti sa 4.10 Države članice treba da prepoznaju da bezbednosni aspekti radionavigacije i ostalih sigurnosnih službi zahtevaju posebne mere da se osigura nezavisnost od štetnih smetnji; zato je neophodno uzeti taj faktor u obzir kod dodela i korišćenja frekvencija;

d)   da mobilni aspekt vazduhoplovne radionavigacione službe može zahtevati da stanice te službe budu korišćene na nespecifiranim tačkama;

e)   da fiksna satelitska služba ima namenu na primarnoj osnovi u frekvencijskom rasponu 15.43-15.63 GHz uzimajući u obzir ograničenja iz No. 5.511A, kao i opsege 15.4-15.43 i 15.63-15.7 GHz uzimajući u obzir ograničenja iz No. 5.11D;

f)   da ne postoje ICAO-standardni ARNS sistemi koji rade u tom opsegu i da oni ARNS sistemi koji koriste taj opseg jesu radari koji imaju slične tehničke i radne karakteristike kao radiolokacioni sistemi;

g)   da, za pružanje adekvatnog spektra za nove radarske sisteme, postoji potreba da se nameni na primarnoj osnovi globalni dodatni spektar u opsegu 15.4-15.7 GHz za radiolokacionu službu;

h)   da hitne potrebe za povećanom rezolucijom i rasponom tačnosti trebaju veću širinu opsega za emisije;

i)   da su radiolokacione službe koje koriste sistem emisija niskog radnog ciklusa, skanirajuće snopove i redukciju interferencije prikazale kompatibilan rad sa radionavigacionim radarima u nekoliko opsega (2 900-3 100 MHz, 9 000-9 200 MHz i 9 300-9 500 MHz) kroz mnogo godina;

j)   da radari u radiolokacionoj službi rade na primarnoj osnovi globalno u opsegu 15.7-17.3 GHz;

k)   da Preporuka ITU-R M.1372 identifikuje tehnike smanjenja interferencije što unapređuju kompatibilnost između radarskih sistema;

l)   da Izveštaj ITU-R M.2076 sadrži faktore daljeg slabljenja za radiolokacionu interferenciju radionavigacionim radarima u 9 GHz opsegu, od kojih se mnogi primenjuju u opsegu 15.4-15.7 GHz;

m)   da Preporuka ITU-R M.1730 daje informaciju o tehničkim karakteristikama i kriterijumima bezbednosti za radiolokacionu službu u opsegu 15.7-17.3 GHz,

prepoznajući

a)   da je važno omogućiti da radiolokacioni radari mogu da rade kompatibilno sa postojećim primarnim službama imajući namene u opsegu 15.4-15.7 GHz i sa radioastronomskom službom (RAS) u susednom opsegu 15.35-15.40 GHz;

b)   da bi mogla biti potrebna jedna globalna primarna namena da se pruži onima koji razvijaju radarske sisteme koji rade u radiolokacionoj službi, poverenju proizvođača i investitora da će njihovi sistemi imati regulatorsku sigurnost za globalni rad;

c)   da sigurnosni aspekti radionavigacione službe u RR 1.59 zahtevaju specijalne mere da osiguraju nezavisnost od štetne interferencije u skladu sa RR 4.10,

odlučuje

da se uzme u obzir na WRC-11 jedna primarna namena radiolokacionoj službi u opsegu 15.4-15.7 GHz, vodeći računa o rezultatima ITU-R studija,

poziva ITU-R

1   da prouči, kao hitnu stvar, tehničke karakteristike, kriterijume zaštite, i ostale faktore da se osigura da radiolokacioni sistemi mogu raditi kompatibilno sa sistemima u vazduhoplovnoj navigacijskoj službi i fiksnim satelitskim službama u opsegu 15.4-15.7 GHz, vodeći računa o bezbednosnoj prirodi vazduhoplovne radionavigacione službe;

2   da prouči, kao hitnu stvar, kompatibilnost između radiolokacione službe u opsegu 15.4-15.7 GHz i RAS u susednom opsegu 15.35-15.40 GHz;

3   da uključi rezultate gornjih studija u jednu ili više novih ili postojećih ITU-R Preporuka;

4   da kompletira ove studije na vreme za WRC-11.

MOD   COM6/258/1   (B5/267/3)   (R3/292/101)

REZOLUCIJA 644 (Rev.WRC-07)

Radiokomunikacioni resursi za rano upozoravanje, ublažavanje katastrofa i humanitarnu pomoć

Svetska Konferencija o radiokomunikacijama (Ženeva, 2007),

uzimajući u obzir

a)   da su administracije bile pozvane da preduzmu sve praktične korake da olakšaju brzo raspoređivanje i efektivno korišćenje telekomunikacionih resursa za rano upozoravanje, ublažavanje katastrofa i humanitarnu pomoć redukujući i, gde je moguće, uklanjanje regulatornih barijera i jačajući globalnu, regionalnu i međugraničnu kooperaciju između država;

b)   da potencijal modernih komunikacijskih tehnologija kao osnovno sredstvo za ublažavanje katastrofa i humanitarnu pomoć i da je vitalna uloga telekomunikacija i ICT za sigurnost i sigurnost radnika humanitarne pomoći na terenu;

c)   posebne potrebe zemalja u razvoju i posebne zahteve stanovnika koji žive u visokorizičnim područjima izloženih katastrofama, kao i onih koji žive u zabačenim krajevima;

d)   rad koji izvodi Sektor za standardizaciju telekomunikacija u standardizaciji zajedničkog protokola za upozoravanje (CAP), kroz odobrenje relevantne CAP Preporuke;

e)   da, pod Strategijskim planom Unije 2008-2011, "podsticanje efektivnog korišćenja telekomunikacija/ICT i modernih tehnologija za vreme kritičnih hitnih slučajeva, kao osnovni deo ranog upozoravanja na katastrofu, ublažavanje, upravljanje i strategije pomoći, u svetlu ubrzanih koraka promena u globalnoj okolini i od linija delovanja WSIS", smatra se jednim od tri glavna prioriteta za ITU u tom periodu;

f)   da je glavnina zemaljskih mreža u pogođenim krajevima oštećena za vreme nedavnih katastrofa,

prepoznajući

a)   Član 40 Statuta, o prioritetima telekomunikacija u smislu sigurnosti života;

b)   Član 46 Statuta, o pozivima i porukama u nesreći;

c)   No. 91 Tuniske agende za Informaciono društvo usvojeno na drugoj fazi Svetskog skupa o informacionom društvu i u delimičnoj odluci c): "Radeći ekspeditivno prema uspostavljanju praćenja na standardnoj osnovi i svetskom sistemu za rano upozoravanje povezanih sa nacionalnim i regionalnim mrežama i olakšavajući hitan odgovor na nesreću u celom svetu, naročito u regionima visokog rizika";

d)   Rezoluciju 34 (Rev.Doha, 2006) Svetske konferencije o razvoju telekomunikacija o ulozi telekomunikacija /ICT u ranom upozoravanju i ublažavanju nesreća i humanitarnoj pomoći, kao i ITU-D Pitanje 22/2 "Korišćenje ICT-a za upravljanje u nesreći, resursima i aktivnim i pasivnim sistemom u svemiru za otkrivanje što se primenjuju na nesreće i pomoći u vanrednoj situaciji";

e)   Rezoluciju 36 (Rev. Antalya, 2006) Konferencije opunomoćenika o telekomunikacijama /informacijama i komunikacijskim tehnologijama u službi humanitarne pomoći;

f)   Rezoluciju 136 (Antalya, 2006) Konferencije opunomoćenika o korišćenju telekomunikacionih /informacijskih i komunikacijskim tehnologijama za praćenje i upravljanje u nesreći i hitnim situacijama za rano upozoravanje, sprečavanje, ublažavanje i olakšavanje;

g)   Rezoluciju ITU-R 53 Skupštine za Radiokomunikacije (Ženeva, 2007), o korišćenju radiokomunikacija u odgovoru na katastrofu i olakšavanje;

h)   Rezoluciju ITU-R 55 Skupštine za Radiokomunikacije (Ženeva, 2007), o ITU-R studijama o predviđanju katastrofa, otkrivanju, ublažavanju i otklanjanju,

konstatujući

bliski odnos ove Rezolucije sa Rezolucijom 646 (WRC-03) o javnoj zaštiti i otklanjanju katastrofa i Rezolucijom [COM6/2] (WRC-07) o smernicama za upravljanje spektrom za radiokomunikacije za vanredne situacije i pomoć u katastrofi, i potrebu za koordinacijom aktivnosti iz ovih Rezolucija da bi se sprečilo bilo kakvo moguće preklapanje,

odlučuje

1   da ITU Sektor za radiokomunikacije (ITU-R) nastavi da proučava, kao hitnu stvar, one aspekte radiokomunikacija /ICT koji su relevantni za rano upozoravanje, ublažavanje katastrofa i humanitarnu pomoć, kao što su decentralizovani vidovi telekomunikacija koji su odgovarajući i generalno dostupni, uključujući amaterska zemaljska i satelitska radio postrojenja, mobilni i prenosivi satelitski terminali, kao i korišćenje pasivnih senzornih sistema smeštenih u svemiru;

2   da urgira ITU-R Studijskim grupama, uzimajući u obzir opseg studija/aktivnosti u toku koje se nastavljaju na Rezoluciju ITU-R 55 Skupštine za Radiokomunikacije (Ženeva, 2007), da ubrza njihov rad, naročito u oblasti predviđanja katastrofa, otkrivanja, ublažavanja i otklanjanja,

nalaže Direktoru Biroa za radiokomunikacije

1   da podrže administracije njihovom poslu primene obe Rezolucije 36 (Rev. Antalya, 2006) i 136 (Antalya, 2006), kao i Konvencije iz Tamperea;

2   da sarađuje, po potrebi, sa Radnom grupom Ujedinjenih nacija za hitne telekomunikacije (WGET);

3   da aktivno učestvuje, i pridonosi ITU Globalnom forumu za efektivnu upotrebu telekomunikacija/ICT za upravljanje kod nesreća: spašavanje života (Ženeva, 10-12 Decembar 2007);

4   da učestvuje, i pridonosi, Telekomunikacijama za ublažavanje i olakšavanje katastrofa - Panel partnerstva za koordinaciju (PCP-TDR);

5   da sinhronizuje aktivnosti između ove Rezolucije, Rezolucije 646 (WRC-03) i Rezolucije [COM6/2] (WRC-07) da se spreči moguće preklapanje.

ADD   COM6/258/2   (B5/267/5)   (R3/292/106)

REZOLUCIJA 647 (WRC-07)

Smernice za upravljanje spektrom za radiokomunikacije vanredne situacije i ublažavanje katastrofa1

Svetska Konferencija o radiokomunikacijama (Ženeva, 2007),

uzimajući u obzir

a)   Konvencija iz Tamperea o odredbama za telekomunikacione resurse za ublažavanje nesreća i operacija olakšavanja (Tampere, 1998)2, jedan međunarodni ugovor deponovan kod Generalnog sekretara Ujedinjenih nacija, poziva države članice, kad je moguće, i u saglasnosti sa njihovim nacionalnim zakonima, da razviju i implementiraju mere za olakšanje dostupnosti telekomunikacionih resursa za takve operacije;

_______________
1Termin "radiokomunikacije za vanredne situacije i ublažavanje katastrofa" odnosi se na radiokomunikacije koje koriste agencije i organizacije koje se bave ozbiljnim poremećajem funkcionisanja društva, što predstavlja značajnu široko rasprostranjenu pretnju ljudskim životima, zdravlju, siromaštvu ili okolini, bilo da je uzrokovano nesrećom, prirodnim fenomenima ili ljudskom aktivnošću, i da li se pojavilo iznenada ili kao rezultat kompleksnih, dugotrajnih procesa.
2Međutim, jedan broj zemalja nije ratifikovao Konvenciju iz Tamperea.

b)   da neke administracije mogu imati različite radne potrebe i zahteve za spektrom za vanrednu situaciju i primene za ublažavanje nesreća, zavisno o okolnostima;

c)   da neposredna dostupnost ranije identifikovanih i ranije koordiniranih frekvencija i/ili fleksibilnih tehnologija spektra da omoguće gotovo momentalne odluke za korišćenje dostupnog spektra, jeste važno za uspešne telekomunikacije u vrlo ranoj fazi intervencije humanitarne pomoći za ublažavanje nesreća,

prepoznajući

a)   Rezolucija 36 (Rev. Antalya, 2006) Konferencije opunomoćenika o informaciono-komunikacionim tehnologijama (ICTs) u službi humanitarne pomoći;

b)   Rezolucija 136 (Antalya, 2006) Konferencije opunomoćenika o korišćenju informaciono-komunikacionih tehnologija za posmatranje i vođenje u vanredne situacije i katastrofe za rano upozoravanje, prevenciju, ublažavanje i olakšavanje;

c)   Rezolucija 34 (Rev.Doha, 2006) Svetske konferencije za razvoj telekomunikacija (WTDC) o ulozi telekomunikacija/ICT u ranom upozoravanju i smanjenju nesreća i humanitarnoj pomoći, kao i ITU-D Question 22/2 "Iskorišćavanje ICT za upravljanje kod nesreća, resursima, i aktivnim i pasivnim sistemima za očitavanje smeštenih u svemiru kako se primenjuju na vanredne situacije i olakšavanje nesreća";

d)   Rezolucija 48 (Doha, 2006) WTDC o jačanju kooperacije između regulatora telekomunikacija;

e)   Rezolucija 644 (Rev.WRC-07) o Radiokomunikacionim resursima za rano upozoravanje, umanjivanje nesreće i operacije olakšavanja;

f)   Program 6 (Nerazvijene zemlje i male ostrvske zemlje u razvoju, i komunikacije za vanredne situacije), revidirana verzija onoga što je usvojeno na WTDC (Doha, 2006);

g)   Rezolucija 646 (WRC-03) o javnoj bezbednosti i ublažavanju nesreće;

h)   Preporuka ITU-R M.1637, koja nudi smernice za olakšavanje globalne cirkulacije radiokomunikacione opreme u vanrednim situacijama i ublažavanju nesreće;

i)   Izveštaj ITU-R M.2033, koji sadrži informacije o nekim opsezima ili njihovim delovima koji su označeni za operacije ublažavanja nesreće,

svesni

progresa napravljenog u regionalnim organizacijama širom sveta, i posebno u regionalnim organizacijama za telekomunikacije, o stvarima koje se odnose na planiranje komunikacija u vanrednim situacijama i odgovor,

prepoznajući takođe

a)   Rezoluciju ITU-R 55 Skupštine za radiokomunikacije (Geneva, 2007), koja poziva ITU-R Studijske grupe da uzmu u razmatranje obim studija/aktivnosti u toku, navedenih u Aneksu Rezolucije, i da razvije smernice koje se odnose na upravljanje radiokomunikacijama u predviđanju nesreća, otkrivanju, smanjivanju i olakšavanju, zajednički i kooperativno, u okviru ITU i sa organizacijama izvan Unije, da bi se izbegao efekat dupliciranja posla;

b)   Rezolucija ITU-R 53 Skupštine za radiokomunikacije (Geneva, 2007), koja nalaže Direktoru Biroa za radiokomunikacije da pomogne državama članicama u njihovom pripremanju aktivnosti za radiokomunikacije u vanrednim situacijama kao što je izlistavanje trenutno dostupnih frekvencija za korišćenje u vanrednim situacijama za uključivanje u bazu podataka koju održava Biro,

konstatujući

a)   da kad se desi nesreća, agencije za olakšavanje nesreće su obično prve na sceni koristeći svoje svakodnevne komunikacione sisteme, ali da u većini slučajeva druge agencije i organizacije mogu takođe biti uključene u operacijama olakšavanja nesreće;

b)   da postoji kritičan zahtev da se izvrši hitan odabir spektra, uključujući frekvencijsku koordinaciju, deljenje i ponovnu upotrebu spektra, unutar područja nesreće;

c)   da bi nacionalno planiranje spektra za vanredne situacije i ublažavanje nesreće, trebalo uzimati u obzir potrebu za kooperacijom i bilateralnom konsultacijama sa ostalim zainteresovanim administracijama što bi moglo biti olakšano harmonizacijom spektra i /ili spektralno fleksibilnom tehnologijom, kao i dogovorena uputstva za upravljanje spektrom koja se odnose na ublažavanje nesreće i planiranje vanredne situacije;

d)   da za vreme nesreće, radiokomunikaciona postrojenja mogu biti razrušena ili oštećena i nacionalna regulatorna tela mogu da ne budu u stanju da pruže potrebne servise za upravljanje spektrom za raspoređivanje radio sistema za operacije ublažavanja nesreće;

e)   da identifikacija dostupnosti frekvencija u okviru individualne administracije u smislu koja oprema da se koristi, ili korišćenje spektralno fleksibilne opreme koja dozvoljava rad u raznim scenarijima pristupa spektru, može olakšati interoperatibilnost i/ili rad između mreža, uz obostranu kooperaciju i konsultaciju, naročito u nacionalnim, regionalnim i prekograničnim vanrednim situacijama i aktivnostima ublažavanja nesreće,

konstatujući takođe

a)   da treba priuštiti fleksibilnost agencijama za ublažavanje nesreće i organizacijama, u korišćenju sadašnjih i budućih radiokomunikacija, tako da se olakšaju njihove humanitarne operacije;

b)   da je u interesu administracija i agencija za ublažavanje nesreće i organizacija da imaju pristup ažuriranim informacijama o nacionalnim planovima za spektar za vanredne situacije i ublažavanje nesreće,

odlučuje

1   da podstiče administracije da uzmu u obzir globalni i/ili regionalni frekvencijski opseg /raspon za vanredne situacije i ublažavanje nesreće kad preduzimaju svoje nacionalno planiranje i da saopšte ti informaciju Birou;

2   da podstiče administracije da održavaju dostupne frekvencije za korišćenje u vrlo ranoj fazi intervencije humanitarne pomoći za ublažavanje nesreće,

nalaže Direktoru Biroa za radiokomunikacije

1   da se pomogne državama članicama u pripremnim aktivnostima za njihove komunikacije za vanredne situacije uspostavljajući bazu podataka trenutno raspoloživih frekvencija za korišćenje u vanrednim situacijama, koje nisu limitirane onima izlistanim u Rezoluciji 646 (WRC-03), i izdavanjem jednog odgovarajućeg spiska, uzimajući u obzir Rezoluciju ITU-R 53 Skupštine za radiokomunikacije (Geneva, 2007);

2   da se održava baza podataka i olakša on-lajn pristup tome za administracije, nacionalna regulatorna tela, agencijama za ublažavanje nesreće i organizacijama, posebno Koordinatoru Ujedinjenih nacija za ublažavanje nesreće, u saglasnosti sa radnim procedurama razvijenim za situacije nesreće;

3   da se sarađuje sa uredom Ujedinjenih nacija za koordinaciju humanitarnih poslova i drugim organizacijama, po potrebi, u razvoju i širenju standardnih radnih procedura i relevantne prakse upravljanja spektrom za korišćenje u situaciji nesreće;

4   da uzme u obzir sve relevantne aktivnosti druga dva ITU Sektora i Generalni sekretarijat;

5   da izvesti o progresu iz ove rezolucije narednu Svetsku konferenciju o radiokomunikacijama,

poziva ITU-R

da povede studije po potrebi, kao hitnu stvar, u podršci uspostavljanju odgovarajućih uputstava za upravljanje spektrom za primenu u vanrednim situacijama i operacijama ublažavanja nesreće,

urgira administracijama

1   da učestvuju u pripremnim aktivnostima za komunikacije u vanrednim situacijama, opisanim gore, i da dostave relevantne informacije Birou koje se tiču njihovih nacionalnih namena i prakse upravljanja spektrom za vanredne situacije i radiokomunikacije za ublažavanje nesreće, uzimajući u obzir rezoluciju ITU-R 53 Skupštine za radiokomunikacije (Geneva, 2007);

2   da pomogne u održavanju baze podataka ažurnom savetujući Biro na stalnoj osnovi o svakoj promeni gorezahtevanih informacija.

ADD   PLEN/408/12   (B24/419/13)

REZOLUCIJA 671 (WRC-07)

Prepoznavanje sistema u službi meteorološke pomoći u frekvencijskom rasponu ispod 20 kHz

Svetska Konferencija o radiokomunikacijama (Ženeva, 2007),

uzimajući u obzir

a)   da sistemi detekcije munja koje koriste meteorološke organizacije jesu dugo postojeće, pasivne primene koje imaju stvarni značaj za bezbednost života, dajući upozorenja na ekstremne vremenske prilike celom nizu organizacija i korisnika uključujući hitne službe, vazduhoplovstvo, odbranu, komunalne usluge i javnost;

b)   da iako udari munje emituju elektromagnetne talase u celom rasponu frekvencija, propagacione karakteristike ispod 20 kHz čine frekvencijski raspon od oko 9 kHz do 20 kHz najpodesniji za detekciju;

c)   da za izbegavanje interferencije u nekim delovima sveta, centralna frekvencija sadašnje međunarodne mreže stanica za detekciju munja, koja je bila centrirana na 9.765625 kHz od 1939., nedavno je morala da se pomakne na 13.733 kHz;

d)   da drugi sistemi za detekciju munja često koriste kombinaciju od UHF i LF frekvencija, ali to daje ograničenije pokrivanje nego sistemi koji rade na VLF frekvencijama;

e)   da se očekuje da bi trebalo između 30 i 40 prijemnih stanica na VLF frekvencijama za globalno pokrivanje;

f)   da ti sistemi koegzistiraju sa službama koje neć imaju namene u potencijalnom spektru za sisteme u meteorološkoj pomoćnoj službi u znatnom periodu vremena bez interferencije,

prepoznajući

a)   da je precizna lokacija munje važna za javnu sigurnost. Kao i opasnosti od samog udara munje, grmljavina može da rezultuje u intenzivnim padavinama sa pratećom poplavom, jakim zaleđivanjem, promenjivim vetrom, turbulencijom i udarima vetrova;

b)   da nedavni slučajevi interferencije povećavaju brigu da sistemi za detekciju munja možda neće biti u stanju da održe kvalitet usluge ili da pruže globalno pokrivanje osim ako se pruži priznanje tim sistemima u Pravilniku o radiokomunikacijama, i koordinacija sa drugim službama se napravi kako treba;

c)   da je pasivno korišćenje za sada slabo zaštićeno;

d)   da je poželjno da se namene frekvencije meteorološkoj pomoćnoj službi za sisteme detekcije munja budu u spektru koji se ne deli sa sistemima velike snage,

konstatujući

a)   da je 3 dB širina opsega postojećih sistema detekcije munja približno 2.5 kHz i zato jedna namena između 3 i 5 kHz širine opsega bila bi potrebna;

b)   da predložena namena nema svrhu da spreči razvoj drugih službi u istom frekvencijskom opsegu ali da se to postigne na regularan način. ITU-R bi možda trebao da razvije odgovarajuće kriterijume deljenja, uzimajući u obzir obe službe, unutar opsega i pored opsega,

odlučuje

1   da pozove ITU-R da povede, i završi na vreme za WRC-11, potrebne studije koje bi dovele do tehničkih i proceduralnih preporuka Konferenciji omogućujući joj da odluči o odgovarajućoj metodi za pružanje priznanja dugo postojećim sistemima, uključujući mogućnost da se uradi namena meteorološkoj pomoćnoj službi u frekvencijskom rasponu ispod 20 kHz;

2   da studije iz odlučuje 1, bez postavljanja ograničenja na postojeće službe koje rade u skladu sa Pravilnikom o radiokomunikacijama, treba da uključe studije deljenja i kompatibilnosti sa službama koje već imaju namene u potencijalnom spektru za sisteme meteorološke pomoćne službe uzimajući u obzir potrebe drugih službi,

poziva administracije

da učestvuju u studijama dajući doprinos ITU-R.

ADD   PLEN/408/17   (B24/419/17)

REZOLUCIJA 672 (WRC-07)

Ekstenzije namena meteorološkoj satelitskoj službi u opsegu 7 750-7 850 MHz

Svetska Konferencija o radiokomunikacijama (Ženeva, 2007),

uzimajući u obzir

a)   da je opseg 7 750-7 850 MHz namenjen fiksnoj, meteorološkoj satelitskoj službi (svemir-Zemlja) i mobilnim službama;

b)   da se taj opseg trenutno koristi od ne-geostacionarnih meteoroloških satelita polarne orbite emitujući tipično na način slanja mnogo sirovih podataka velikim stanicama na Zemlji;

c)   maksimalno vreme kontakta između satelitskih i odgovarajućih stanica na Zemlji dešava se na velikim visinama rezultujući optimalnom rasporedom takvih zemaljskih stanica na velikim visinama na severnoj i južnoj hemisferi;

d)   da potrebe za širinom opsega za prenos podataka od senzora visoke rezolucije na novoj generaciji ne-geostacionarnih meteoroloških satelita planiranih da budu lansirani u vremenskom okviru 2017-2020 jesu veće od 100 MHz;

e)   da bi proširenje sadašnje namene za 50 MHz bilo neophodno da se prilagodi potrebama budućeg prenosa podataka;

f)   da je opseg 7 850-7 900 MHz namenjen potpuno istim službama kao opseg 7 750-7 850 MHz i bio bi prvi kandidat za proširenje tekuće namene meteorološkoj satelitskoj službi;

g)   da su ITU-R studije vođene pre WRC-97 ustanovile da deljenje između meteorološke satelitske službe i fiksne službe je moguće sa širokim marginama rezultujući u nameni opsega 7 750-7 850 MHz,

prepoznajući

1   da su podaci dobijeni pomoću tih meteoroloških satelita esencijalnih za globalnu prognozu vremena, klimatske promene i predviđanje opasnosti;

2   da postojeći sistemi treba da budu propisno zaštićeni,

odlučuje

1   da pozove ITU-R da povede analize deljenja između ne-geostacionarnih meteoroloških satelita koji rade u smeru svemir-Zemlja i fiksnih i mobilnih službi u opsegu 7 850-7 900 MHz u pogledu na proširenja tekuće namene u smeru svemir-Zemlja za ovaj opseg;

2   da preporuči da WRC-11 pregleda rezultate studija pod odlučuje 1;

3   da učini odgovarajuće izmene u Tabeli namena frekvencija u odnosu na odlučuje 1, na osnovu predloga administracija,

poziva administracije

da daju doprinos studijama deljenja između meteorološke satelitske službe i fiksne i mobilne službi u frekvencijskom rasponu 7 850-7 900 MHz,

poziva ITU-R

da kompletira neophodne studije, uzimajući u obzir sadašnje korišćenje namenjenih opsega, u pogledu prezentovanja rezultata na WRC-11.

ADD   COM6/409/1   (B22/416/4)

REZOLUCIJA 673 (WRC-07)

Korišćenje radiokomunikacija za primene posmatranja Zemlje

Svetska Konferencija o radiokomunikacijama (Ženeva, 2007),

uzimajući u obzir

a)   da in situ i udaljene mogućnosti posmatranja Zemlje ovise o dostupnosti radio frekvencija kod velikog broja radio službi, dozvoljavajući širokom rasponu pasivnih i aktivnih primena na satelitskim platformama ili onim na zemlji;

b)   da sakupljanje i razmena podataka posmatranja Zemlje jeste esencijalno za održavanje i poboljšanje tačnosti vremenskih prognoza što doprinosi zaštiti života, čuvanju imovine i održivog razvoja u svetu;

c)   da su podaci posmatranja Zemlje takođe esencijalni za posmatranje i predviđanje klimatskih promena, za predviđanje, posmatranje i ublažavanje katastrofa, za povećanje razumevanja, modeliranja i verifikovanje svih aspekata klimatskih promena, i za pravljenje odgovarajuće politike;

d)   da se posmatranje Zemlje takođe koristi za dobijanje relevantnih podataka koji se tiču prirodnih resursa, što je posebno značajno za dobrobit zemalja u razvoju;

e)   da se posmatranje Zemlje izvodi za dobrobit celokupne međunarodne zajednice i celokupnog čovečanstva, deli se između mnogih zemalja i generalno je dostupno besplatno,

prepoznajući

a)   da § 20 c) Akcionog plana Svetskog skupa o Informacijskom društvu (Ženeva, 2003), o e-okolini, poziva na uspostavljanje sistema za praćenje, koristeći informacijske i komunikacione tehnologije (ICT), za prognozu i posmatranje uticaja prirodnih i veštačkih katastrofa, posebno u zemljama u razvoju, najmanje razvijenim i malim ekonomijama;

b)   Rezolucija 34 (Rev. Doha, 2006) Svetske konferencije za razvoj telekomunikacija, o ulozi telekomunikacija /ICT u ranom upozoravanju i ublažavanju nesreća i humanitarnoj pomoći;

c)   ITU-D Pitanje 22/2 "Korišćenje ICT za upravljanje prilikom nesreća, resurse i aktivne i pasivne sisteme detekcije smeštene u svemiru kao što se primenjuju na situacije olakšavanja nesreća i vanredne situacije",

konstatujući

a)   da se primene posmatranja Zemlje rade putem satelita za istraživanje Zemlje (aktivno i pasivno), meteorološkog satelita, meteorološke pomoći i radiolokacionih službi;

b)   da su neki osnovni pasivni frekvencijski opsezi pokriveni sa No. 5.340,

konstatujući takođe

a)   da je važnost radiokomunikacionih primena posmatranja Zemlje naglašena od strane mnogih međunarodnih tela kao što je Grupa za posmatranje Zemlje (GEO), Svetska meteorološka organizacija (WMO) i Međuvladin panel o klimatskim promenama (IPCC) i da bi saradnja ITU-R sa tim telima mogla biti važna;

b)   da delimično, GEO predvodi svetska nastojanja da se izgradi Globalni sistem sistema za posmatranje Zemlje (GEOSS) da omogući sveobuhvatno i koordinirano posmatranje Zemlje od hiljada instrumenata širom sveta, transformišući prikupljene podatke u vitalne informacije za društvo i čovečanstvo;

c)   da GEOSS pruža širok raspon socijalnih benefita, uključujući upravljanje nesrećama i aspekte koji se odnose na ljudsko zdravlje, energiju, klimu, vodu, vreme, ekosisteme, agrikulturu i bioraznovrsnost;

d)   da je preko 90 procenata prirodnih nesreća vezano za klimu ili vreme;

e)   da neke esencijalne operacije pasivnog posmatranja Zemlje trenutno imaju smetnje koje rezultuju u pogrešnim podacima ili čak u kompletnom gubitku podataka;

f)   da iako su meteorološki i posmatranja Zemlje sateliti trenutno vođeni od malog broja zemalja, podaci i/ili odgovarajuće analize koje rezultuju iz njihovog rada jesu distribuirani i korišćeni globalno, delimično od strane nacionalnih službi za vreme u razvijenim i zemljama u razvoju i od organizacija vezanih za klimatske promene,

odlučuje da pozove ITU-R

da povede studije o mogućim sredstvima da poboljša prepoznavanje esencijalne uloge i globalne važnosti primena radiokomunikacija u posmatranju Zemlje i znanje i razumevanje administracija u odnosu na korišćenje i dobrobit od tih primena,

nalaže Direktoru Biroa za radiokomunikacije

da uključi rezultate tih studija u svoj Izveštaj za WRC-11 u svrhu razmatranja adekvatnih mera u odgovoru na odlučuje da pozove ITU-R gore, konstatujući da nijedna nova namena ni dodatna zaštita ne bi bila cilj takvih studija,

poziva administracije

da aktivno učestvuju u studijama dajući doprinos ITU-R.

MOD   COM6/251/3   (B5/267/4)   (R3/292/102)

REZOLUCIJA 703 (Rev.WRC-07)

Metod proračuna i kriterijumi interferencije preporučenih od ITU-R za deljenje frekvencijskih opsega između svemirskih radiokomunikacija i zemaljskih radiokomunikacija ili između svemirskih radiokomunikacionih službi

Svetska Konferencija o radiokomunikacijama (Ženeva, 2007),

uzimajući u obzir

a)   da, u frekvencijskim opsezima koje dele sa jednakim pravom svemirske i zemaljske radiokomunikacione službe, potrebno je nametnuti izvesna tehnička ograničenja i procedure koordinacije na svaki servis gde je deljenje da se ograniči međusobna interferencija;

b)   da, u frekvencijskim opsezima koje dele svemirske stanice smeštene na geostacionarnim satelitima, neophodno je nametnuti procedure koordinacije u svrhu ograničavanja međusobne interferencije;

c)   da su metode proračuna i kriterijume interferencije u vezi procedura koordinacije iz uzimajući u obzir a) i b) bazirane na ITU-R Preporukama;

d)   da, priznavajući uspešno deljenje frekvencijskih opsega od strane svemirskih i zemaljskih radiokomunikacionih službi, i kontinualnog poboljšavanja u svemirskoj tehnologiji i onoj na Zemljinom segmentu, svaka Skupština za Radiokomunikacije je poboljšala neke tehničke kriterijume koje je preporučivala prethodna Skupština;

e)   da je ITU Skupština za Radiokomunikacije odobrila proceduru za odobravanje Preporuka između Skupština za Radiokomunikacije;

f)   da Statutu priznaje pravo državama članicama da prave specijalne aranžmane po telekomunikacijskim stvarima; međutim, takvi aranžmani ne smeju biti u suprotnosti sa Statutom, Konvencijom ili regulativom iz aneksa uz to, dokle god su moguće štetne smetnje radio službama drugih zemalja;

g)   da korišćenje ove rezolucije može smanjiti potrebu za prisajedinjenjem po naznaci ITU-R Preporuka,

mišljenje je

a)   da će buduće odluke ITU-R-a verovatno napraviti buduće izmene u metodama proračuna i kriterijumima interferencije;

b)   da bi administracije trebale kad god je moguće da primenjuju ITU-R Preporuke o kriterijumima deljenja prilikom planiranja sistema za korišćenje u frekvencijskim opsezima koji se dele sa jednakim pravima između svemirskih i zemaljskih radiokomunikacionih službi, ili između svemirskih radiokomunikacionih službi,

poziva administracije

da daju doprinos Radiokomunikacionim studijskim grupama, pružajući informacije o praktičnim rezultatima i iskustvu o deljenju između zemaljskih i svemirskih radiokomunikacionih službi ili između svemirskih službi, što pomaže da se postigne napredak u procedurama koordinacije, metodama proračuna i pragova štetnih smetnji, i na taj način optimizuje dostupne orbitalne /spektralne resurse,

odlučuje

1   da Direktor Biroa za radiokomunikacije, u konsultaciji sa Predsednikom Studijske grupe, treba da godišnje pripremi listu koja identifikuje relevantne novoodobrene ITU-R Preporuke koje se odnose na deljenje između svemirskih i zemaljskih radiokomunikacionih službi, ili između svemirskih radiokomunikacionih službi;

2   da Direktor Biroa za radiokomunikacije treba, jednom godišnje, da publikuje tu listu elektronski za informaciju svim administracijama.

MOD   COM4/380/76   (B19/413/27)

REZOLUCIJA 729 (Rev.WRC-07)

Upotreba frekvencijski adaptivnih sistema u MF i HF opsezima*

Svetska Konferencija o radiokomunikacijama (Ženeva, 2007),

uzimajući u obzir

a)   da će efikasnost korišćenja spektra biti povećana korišćenjem frekvencijski adaptivnih sistema u MF i HF opsezima koje dele fiksne i mobilne službe;

b)   da su probanja i postavljanja frekvencijski adaptivnih sistema bila u toku za vreme zadnjih 30 godina i pokazala efektivnost takvih sistema i poboljšala efikasnost spektra;

c)   da je takva poboljšana efikasnost postignuta kroz:

- kraće vreme pozivanja i poboljšanje kvaliteta emitovanja putem selekcije najpodesnijeg kanala za dodelu;

- smanjene okupiranosti kanala, dozvoljavajući istim kanalima da ih koriste različite mreže, a smanjujući verovatnoću štetnih smetnji;

- minimizaciju snage predajnika potrebnu za svaku emisiju;

- kontinuiranu optimizaciju emisija zahvaljujući sofistikaciji sistema;

- jednostavan rad korišćenjem inteligentne periferijske opreme;

- manju potrebu za veštim radio operatorima;

d)   da nakon WRC-95, Biro za radiokomunikacije ne preduzima više ispitivanja u pogledu verovatnoće štetnih smetnji uzrokovanih novim dodelama upisanim u Master International Frequency Register (MIFR) u neplaniranim opsezima ispod 28 MHz;

e)   da je WRC-97 uveo sredstvo za notifikaciju dodela u bloku;

f)   da će frekvencijski adaptivni sistemi aktivno doprinositi izbegavanju interferencije jer, kad se drugi signal primeti u kanalu, frekvencijski adaptivni sistem će da se pomeri na drugu frekvenciju,

odlučuje

1   da, u ovlašćivanju rada frekvencijski adaptivnih sistema u fiksnim i mobilnim službama u MF i HF opsezima, administracije trebaju:

1.1   da ne daju dodele u onim opsezima:

- kojima se upravlja prema Dodatku 25 Plana (alotment) namene frekvencija za pomorsku mobilnu službu ili Dodatka 27 Plana (alotment) namene frekvencija za vazduhoplovnu mobilnu (R) službu;

- koji se dele na ko-primarnoj osnovi sa radiodifuznom službom, radiodeterminacionom službom ili amaterskim službama;

- namenjenim za radio astronomsku službu;

1.2   da izbegavaju korišćenja koja mogu doticati frekvencijske dodele uključujući sigurnosne službe, urađena u skladu Nos. 5.155, 5.155A i 5.155B;

1.3   da uzmu u obzir svaku fusnotu primenjivu na predložene opsege i implikacije u vezi sa kompatibilnošću;

2   da frekvencijski adaptivni sistemi treba da automatski ograniče jednovremeno korišćenje frekvencija na minimum potreban za zahteve komuniciranja;

3   da bi, u pogledu izbegavanja štetnih smetnji, frekvencijski adaptivni sistemi trebali da procene zauzetost kanala pre i za vreme prenosa;

4   da Biro bude obavešten o dodelama za frekvencijski adaptivne sisteme u skladu sa odredbama Člana 11 i Dodatka 4.

_______________
* Potrebno je skrenuti pažnju na ovu Rezoluciju ITU-D Studijskoj grupi 2.

MOD   PLEN/408/15   (B24/419/2)

REZOLUCIJA 734 (Rev.WRC-07)

Studije za identifikaciju spektra za gejtvej linkove za stanice na platformama na velikim visinama u opsegu od 5 850 do 7 500 MHz

Svetska Konferencija o radiokomunikacijama (Ženeva, 2007),

uzimajući u obzir

a)   da ITU ima svrhu između ostalog "da promoviše širenje dobrobiti od novih telekomunikacionih tehnologija na sve stanovnike sveta" (No. 6 Statuta);

b)   da sistemi bazirani na novim tehnologijama koje koriste stanice na platformama na velikim visinama (HAPS) mogu potencijalno da se koriste za razne primene kao što je obezbeđivanje visokog kapaciteta usluga u gradskim i ruralnim područjima;

c)   da treba napraviti odredbe u Pravilniku o radiokomunikacijama za postavljanje HAPS-a u specifične opsege, uključujući da kao bazne stanice opslužuju IMT-2000 mreže (Član 11);

d) da je poželjno da postoje adekvatne odredbe za getvej linkove koji služe za rad HAPS-ova;

e)   da ITU-R proučava deljenje spektra između HAPS-a kao fiksne službe sa ostalim fiksnim službama i sa fiksnim satelitskim službama u mnogo višim opsezima, kao i regulatorno razmatranje da se izbegne interferencija sa službama u susednim zemljama,

prepoznajući

a)   da ITU-R proučava deljenje HAPS-a sa fiksnim službama u delu opsega od 6 GHz što rezultuje u Preporuci ITU-R F.1764, koja daje metodologiju za računanje interferencije koja bi mogla biti korišćena za studije deljenja između sistema fiksne službe i HAPS-a;

b)   da bi u nekim područjima opsezi mogli biti zasićeni sa korišćenjima druge fiksne službe i bilo bi poželjno da postoji veća fleksibilnost u izboru spektra za getvej operacije u podršci HAPS- mrežama;

c)   da je Svetski skup o Informacionom društvu podstakao razvoj i primenu tehnologija u nastajanju da olakša razvoj infrastrukture i mreža širom sveta, a posebno se fokusirao na nedovoljno opslužene regione i područja;

d)   da se namene opsega 5 925-6 425 MHz za fiksnu satelitsku službu jako mnogo koriste za vezu Zemlja-svemir omogućujući telekomunikacione servise, i da je to posebno važno za razvoj infrastrukture u razvijenim zemljama, kroz postavljanje VSAT kapaciteta;

e) da više od 160 geostacionarnih satelita, trenutno u radu, koristi frekvencije u opsegu 5 850-6 725 MHz i takvo korišćenje će nastaviti da raste u budućnosti;

f)   da se No. 5.441 u opsegu 6 725-7 025 MHz koristi za veze prema gore u FSS Planu Dodatka 30B Pravilnika o radiokomunikacijama (vidi No. 5.441), i, dok je opseg 5 150-5 250 korišćen za vezu prema gore za negeostacionarne satelitske sisteme (vidi No. 5.447A);

g)   da će emisije Zemlja-svemir u FSS opisani u "priznajući" d), e) i f) gore imati nivoe mnogo veće od onih u HAPS sistemima i zato imati potencijal koji uzrokuje interferenciju HAPS prijemnicima na zemlji ili na platformi;

h)   da u pogledu na prepoznavajući g), HAPS korišćenje frekvencija od oko 6 GHz može biti ograničeno sadašnjim FSS predajnim Zemljinim stanicama dok zaštita HAPS prijemnika može ograničiti buduće raspoređivanje tih FSS zemaljskih stanica,

odlučuje

1   da pozove ITU-R da proširi studije o deljivosti, s pogledom da se identifikuju dva kanala od 80 MHz svaki za getvej veze HAPS-a u opsegu od 5 850 do 7 500 MHz, u opsezima već namenjenim fiksnoj službi, istovremeno osiguravajući zaštitu postojećih službi;

2   da preporuči WRC-11 da pregleda proširene studije, s pogledom da se donese odgovarajuća odluka za postavljanje HAPS getvej linkova da opslužuju relevantnu stratosferske operacije baznih stanica i podršku tim mrežama,

podstiče administracije

da aktivno pridonose studijama o deljenju u skladu sa ovom Rezolucijom.

MOD   COM5/265/7   (B6/268/96)   (R5/336/7)

REZOLUCIJA 739 (Rev.WRC-07)

Kompatibilnost između radio astronomske službe i aktivnih svemirskih službi u nekim susednim i bliskim frekvencijskim opsezima

Svetska Konferencija o radiokomunikacijama (Ženeva, 2007),

uzimajući u obzir

a)   da su susedne ili bliske namene primarnih službi urađene za radioastronomsku službu, i za razne svemirske službe, kao što je fiksna satelitska služba (FSS), radionavigaciona satelitska služba (RNSS), mobilna satelitska služba (MSS) i radiodifuzna satelitska služba (BSS), u daljem tekstu kao "aktivne svemirske službe";

b)   da su, u mnogim slučajevima, frekvencije korišćene za radio astronomsku službu (RAS) izabrane su za proučavanje prirodnih pojava proizvodeći radio emisije na frekvencijama određenim zakonima prirode, tako da pomicanje frekvencije da se izbegne ili ublaže problemi interferencije nije moguće;

c)   da Izveštaj ITU-R SM.2091 pruža metodologiju za vođenje, i okvir za dokumentovanje rezultata studija kompatibilnosti između aktivnih svemirskih službi i parova opsega radio astronomske službe;

d)   da Izveštaj ITU-R SM.2091 takođe omogućuje rezultate studija kompatibilnosti između radioastronomske službe i aktivne svemirske službe u nekim susednim i bliskim opsezima;

e)   da odgovarajuće konsultacije između administracija imaju potencijal da vode razvoj inovativnih rešenja i brzo postavljanje sistema;

f) da, iz tehničkih ili operacionalnih razloga, više strogih nametnutih emisionih ograničenja nego opštih ograničenja u Dodatku 3 mogu biti zahtevani da zaštite RAS od aktivnih službi u specifičnim opsezima,

konstatujući

a)   da dodatno opterećenje od preduzimanja bilo kakvih tehničkih ispitivanja ne bi trebalo da se stavi Birou za radiokomunikacije;

b)   da konsultaciona procedura, sadržana u ovoj Rezoluciji, ne bi predstavljala dodatno opterećenje Birou;

c)   da Preporuka ITU-R M.1583 pruža metodologiju na osnovu ekvivalentne snage gustine fluksa (epfd) konceptu za izračunavanje interferencije koja rezultuje neželjenim emisijama od negeostacionarnih (ne-GSO) satelitskih sistema od MSS ili RNSS u radioastronomskim stanicama;

d)   da Preporuka ITU-R S.1586 pruža metodologiju baziranu na epfd konceptu za izračunavanje interferencije koja potiče od neželjenih emisija od ne-GSO sistema od FSS u radioastronomskim stanicama;

e)   da metodologija opisana u ovim Preporukama može takođe biti korišćena za studije slučaja ne-GSO sistema u BSS;

f)   da Preporuka ITU-R RA.1631 omogućuje antenskom snopu da se koristi za analize kompatibilnosti između ne-GSO sistema i RAS stanica, bazirano na epfd konceptu;

g)   da Preporuka ITU-R RA.1513 omogućuje prihvatljive nivoe gubitaka podataka radioastronomskim posmatranjima, tvrdeći posebno da procenat gubitaka podataka uzrokovana od bilo kog sistema treba da bude manji od 2%;

h)   da neki od rezultata dokumentovanih u Izveštaju ITU-R SM.2091 mogu biti korišćeni kao prag za iniciranje konsultacione procedure;

i)   da bi rezultati uspešne konsultacije između zainteresovanih administracija osigurali da su interesi obe, aktivne i radioastronomske službe uzeti u obzir;

j)   da mere poduzete od aktivnih svemirskih službi da zaštite radioastronomske stanice od interferencije mogu rezultovati u povećanom koštanju i/ili smanjenim mogućnostima tih službi;

k)   da obrnuto, ne preduzimajući takve mere može rezultovati u dodatnim troškovima rada i smanjenom radnom efikasnošću za dotične radioastronomske stanice;

l)   da implementacija dodatnih mera za ublažavanje interferencije na radioastronomskoj stanici može povećati troškove rada i smanjiti efektivnost posmatranja;

m)   da obrnuto, ne implementiranje takvih mera može nametnuti aktivnim svemirskim službama dodatno troškovno opterećenje i smanjenje mogućnosti službe,

prepoznajući

a)   da neželjene emisije koje proizvode stanice aktivnih svemirskih službi mogu uzrokovati neprihvatljivu interferenciju stanicama RAS-a;

b)   da, iako neke neželjene emisije iz predajnika na svemirskim stanicama mogu biti kontrolisane kroz pažljivo dizajnirane metode i odgovarajuće testne procedure, druge neželjene emisije, kao što su uskopojasne ubačene emisije, generisane nekontrolisanim i/ili nepredvidivim fizičkim mehanizmima, jedino mogu biti detektovane nakon lansiranja svemirskog broda;

c)   da postoji neizvesnost u procedurama pre lansiranja o nivoima neželjenih emisija;

d)   da je potrebno osigurati podjednaku raspodelu opterećenja za postizanje kompatibilnosti između aktivnih svemirskih službi i RAS-a;

e)   da za one slučajeve gde se sreću poteškoće u zadovoljavanju vrednosti iz Aneksa 1, konsultaciona procedura bi trebala da se koristi da se reše poteškoće,

odlučuje

1   da neka administracija preduzme sve razumne korake da osigura da bilo koja svemirska stanica ili satelitski sistem dizajniran i konstruisan da radi u opsezima iz Aneksa 1 zadovolji vrednosti date za bilo koju radio astronomsku stanicu koja radi u odgovarajućim opsezima identifikovanim u ovom Aneksu;

2   da u slučaju da je za vreme konstrukcije i pre lansiranja ustanovljeno da, nakon razmatranja svih razumnih sredstava, neželjene emisije iz svemirske stanice ili satelitskog sistema ne mogu zadovoljiti vrednosti date u Aneksu 1, administracija koja je najavila svemirsku stanicu ili satelitski sistem kontaktira, što pre je moguće, administraciju koja vodi radioastronomsku stanicu da potvrdi da odlučuje 1 će biti ispunjeno, i da zainteresovana administracija uđe u proces konsultacije u nameri da se postigne obostrano prihvatljivo rešenje;

3   da u slučaju, nakon lansiranja svemirske stanice administracija koja vodi radioastronomsku stanicu ustanovi da, zbog neočekivanih okolnosti, svemirska stanica ili satelitski sistem ne zadovoljava vrednosti za neželjene emisije date u Aneksu 1 na toj radioastronomskoj stanici, ona kontaktira administraciju koja je najavila svemirsku stanicu ili satelitski sistem tako da administracija koja je najavila svemirsku stanicu ili satelitski sistem potvrđuje da je odlučuje 1 zadovoljeno, i zainteresovane administracije ulaze u konsultacioni proces u nameri da se identifikuju sledeći koraci u pogledu postizanja obostrano prihvatljive solucije;

4   da radioastronomske stanice koje se uzimaju u obzir u primeni odlučuje 1, 2 i 3 jesu one koje rade u frekvencijskom opsegu identifikovanom u Aneksu 1 i koje su najavljene pre datuma prijema napredne publikovane informacije o svemirskoj stanici ili satelitskom sistemu na koji se Rezolucija odnosi;

5   da svemirske stanice ili satelitski sistemi koji se razmatraju u primeni odlučuje 1 do 4 gore jesu oni koji su dizajnirani da rade u frekvencijskim opsezima svemirske službe izlistane u tabelama Aneksa 1 za koje napredne publikovane informacije (API) su primljene u Birou nakon stupanja na snagu Finalnih akata odgovarajuće konferencije, kako je specificirano u tim tabelama;

6   da je cilj konsultacionog procesa u odlukama 1, 2 i 3 da se postigne obostrano prihvatljivo rešenje, koristeći kao smernice Izveštaj ITU-R SM.2091 i bilo koje druge ITU-R Preporuke koje zainteresovane strane smatraju relevantnim;

7   da Biro ne treba da radi ispitivanja i pronalaženja u odnosu na tu Rezoluciju pod Članovima 9 ili 11,

poziva administracije

1   da preduzmu sve potrebne i praktične korake, od faze dizajniranja pa napred, da se osigura da su neželjene emisije minimizirane od svemirskih stanica koje su planirane da rade u jednoj ili više namena za svemirske službe, da se izbegne prekoračenje praga neželjenih emisija identifikovanih u Aneksu 1 na bilo kojoj astronomskoj stanici;

2   da se preduzmu svi praktični koraci, od faze dizajniranja pa napred, da se minimizira osetljivost radioastronomskih stanica na interferenciju i da se uzme u obzir potreba da se implementiraju mere za ublažavanje interferencije.

ANEKS 1 NA REZOLUCIJU 739 (Rev.WRC-07)

Nivoi praga neželjenih emisija

Nivoi praga neželjene emisije koji se primenjuju na geostacionarne svemirske stanice dati su u Tabeli 1-1 u smislu gustine fluksa snage (pfd) u referentnom opsegu proizvedenom na radio astronomskoj stanici.

U tabeli 1-1 nivoi praga neželjene emisije dati u četvrtoj, šestoj i osmoj koloni (pridruženi referentnom opsegu sadržanom u susednim kolonama) trebali bi da budu zadovoljeni od strane svake geostacionarne svemirske stanice koja radi u opsezima indiciranim u drugoj koloni na radioastronomskoj stanici koja radi u opsegu spomenutom u trećoj koloni.

Nivoi praga neželjene emisije primenjivi na svemirske stanice ne-geostacionarnih sistema dati su u Tabeli 1-2 u smislu ekvivalentne gustine fluksa snage (epfd), proizvedenog na radio astronomskoj stanici u referentnom opsegu od svih svemirskih stanica u ne-geostacionarnom satelitskom sistemu koji je vidljiv dotičnoj radio astronomskoj stanici, nije prevaziđen za vreme datog procenta vremena, preko celog neba.

U Tabeli 1-2 epfd vrednost data u četvrtoj, šestoj i osmoj koloni (pridružena referentnom opsegu sadržanom u susednim kolonama) trebala bi da bude zadovoljena od strane svih svemirskih stanica ne-geostacionarnog satelitskog sistema koji radi u opsezima naznačenim u drugoj koloni na radio astronomskoj stanici koja radi u opsegu spomenutom u trećoj koloni. Vrednost epfd na datoj radioastronomskoj stanici treba da bude izračunata koristeći antenski snop i RAS maksimalno antensko pojačanje dato u Preporuci ITU-R RA.1631. Smernice za računanje epfd mogu biti u Preporukama ITU-R S.1586 i ITU-R M.1583. Upadni uglovi radioastronomskih stanica koji se uzimaju u obzir u epfd izračunavanju jesu oni veći od minimalnog upadnog ugla θmin radioteleskopa. U odsustvu takve informacije vrednost 5° treba da se uzme. Procenat vremena za vreme kojeg epfd nivo ne sme da bude prevaziđen pomenut je u Primedbi(1) Tabele 1-2.

Neki delovi Izveštaja ITU-R SM.2091 pokazuju nivoe neželjenih emisija u radio astronomskim opsezima koji neki satelitski sistemi, prema dizajnu, ne prelaze.

TABELA 1-1

pfd pragovi neželjenih emisija od bilo koje geostacionarne svemirske stanice na radio astronomskoj stanici

TABELA 1-2

epfd pragovi(1) za neželjene emisije od svih svemirskih stanica ne-GSO satelitskog sistema na radio astronomskoj stanici

MOD COM5/230/8   (B4/234/7)   (R3/292/104)

REZOLUCIJA 744 (Rev.WRC-07)

Deljenje između mobilne satelitske službe (Zemlja-svemir) i fiksnih i mobilnih službi u opsegu 1 668.4-1 675 MHz

Svetska Konferencija o radiokomunikacijama (Ženeva, 2007),

uzimajući u obzir

a)   da je WRC-03 uradio globalnu namenu za mobilnu satelitsku službu (MSS)   (Zemlja-svemir) u opsegu 1 668-1 675 MHz i jednu globalnu namenu za MSS (svemir-Zemlja) u opsegu 1 518-1 525 MHz;

b)   da je opseg 1 668.4-1 675 MHz takođe namenjen fiksnim i mobilnim službama;

c)   da zbog uslova deljenja između MSS (svemir-Zemlja) i vazduhoplovne mobilne službe za telemetriju u opsegu 1 518-1 525 MHz (vidi No. 5.348B), MSS operacije u SAD-u verovatno nisu izvodljive;

d)   da gornja ograničenja MSS-a u opsegu 1 518-1 525 MHz zbog toga ograničavaju moguće korišćenje opsega 1 668-1 675 MHz za MSS u SAD;

e)   da je opseg 1 670-1 675 MHz korišćen u Kanadi i SAD-u za fiksne i mobilne službe;

f)   da neke administracije rade sa prenosivim radio relejnim sistemom 1 668.4-1 675 MHz koji bi radili kao deo namena fiksnih ili mobilnih službi;

g)   da se deljenje između mobilne službe i mobilne satelitske službe (Zemlja-svemir) u opsegu 1 668.4-1 675 MHz proučava u Preporuci ITU-R M.1799,

odlučuje

1. da je korišćenje opsega 1 668.4-1 675 MHz od strane sistema u mobilnoj službi limitirano na prenosive radio relejne sisteme;

2   da administracije koje koriste prenosive radio relejne sisteme trebalo bi da uzmu u obzir Preporuku ITU-R M.1799, koja kaže da, za adekvatnu zaštitu MSS mreža, e.i.r.p. prenosivih radio relejnih stanica ne bi trebalo da pređe -27 dB(W/4 kHz) u opsegu 1 668.4-1 675 MHz u smeru geostacionarne orbite;

3   da od 1.12015. administracije koje koriste takve sisteme u mobilnoj službi treba da ograniče e.i.r.p. gustinu spektra izračenu u smeru geostacionarne orbite ovih sistema na -27 dB(W/4 kHz) u opsegu 1 668.4-1 675 MHz;

4   da, u opsegu 1 670-1 675 MHz, stanice u MSS ne treba da zahtevaju zaštitu od stanica u fiksnim i mobilnim službama koje rade u Kanadi i SAD;

5   da se odluke 1, 2 i 3 ne odnose na stanice u fiksnim i mobilnim službama koje rade u Kanadi i SAD.

ADD   COM4/318/11   (B11/329/42)

REZOLUCIJA 748 (WRC-07)

Kompatibilnost između vazduhoplovne mobilne (R) službe i fiksne satelitske službe (Zemlja-svemir) u opsegu 5 091-5 150 MHz

Svetska Konferencija o radiokomunikacijama (Ženeva, 2007),

konstatujući

a)   da je namena opsega 5 091-5 150 MHz fiksnoj satelitskoj službi (FSS) (Zemlja-svemir) ograničena na spojne veze ne-geostacionarnih satelitskih (ne-GSO) sistema u mobilnoj satelitskoj službi (MSS);

b)   da je frekvencijski opseg 5 000-5 150 MHz trenutno namenjen vazduhoplovnoj mobilnoj satelitskoj (R) službi (AMS(R)S), prema sporazumu napravljenom pod No. 9.21, i vazduhoplovnoj radionavigacionoj službi (ARNS);

c)   da je ova Konferencija namenila opseg 5 091-5 150 MHz vazduhoplovnoj mobilnoj službi (AMS) na primarnoj osnovi prema No. 5.4B03;

d)   da je Međunarodna organizacija za civilno vazduhoplovstvo (ICAO) u procesu identifikacije tehničkih i radnih karakteristika novih sistema koji rade u AM(R)S u opsegu 5 091-5 150 MHz;

e)   da je kompatibilnost jednog AM(R)S sistema, koja se koristi za vazduhoplove na pisti, i FSS demonstrirana u opsegu 5 091-5 150 MHz;

f)   da ITU-R studije ispituju potencijalno deljenje između AMS primena i pokazuju da združena interferencija od vazduhoplovne bezbednosti, vazduhoplovne telemetrije i AM(R)S ne bi trebala da bude veća od 3% ΔTs/Ts;

g)   da frekvencijski opseg 117.975-137 MHz trenutno namenjen AM(R)S dostiže zasićenje u izvesnim područjima u svetu, i zbog toga taj opseg ne bi bio u stanju da podrži dodatne primene na pisti aerodroma;

h)   da su te nove namene namenjene da podrže uvođenje primena i koncepata u vođenju vazdušnog saobraćaja koji je intenzivan u smislu protoka podataka, i koje će podržati podatkovne veze koje nose podatke kritične za bezbednost vazduhoplova,

prepoznajući

a)   da u frekvencijskom opsegu 5 030-5 091 MHz prednost treba da ima mikrotalasni kopneni sistem (MLS) u skladu sa No. 5.444;

b)   da ICAO publikuje priznate međunarodne vazduhoplovne standarde za AM(R)S sisteme;

c)   da se Rezolucija 114 (Rev.WRC-03) primenjuje na uslove deljenja između FSS i ARNS u opsegu 5 091-5 150 MHz,

konstatujući

a)   da broj FSS zahtevanih predajnih stanica može biti ograničen;

b)   da korišćenje opsega 5 091-5 150 MHz od strane AM(R)S treba da osigura zaštita tekućeg ili planiranog korišćenja tog opsega od FSS (Zemlja-svemir);

c)   da ITU-R studije opisuju metode za osiguranje kompatibilnost između AM(R)S i FSS operacija u opsegu 5 091-5 150 MHz, a kompatibilnost je prikazana za AM(R)S sistem naveden u uzimajući u obzir e),

odlučuje

1   da bilo koji AM(R)S sistemi koji rade u opsegu 5 091-5 150 MHz ne smeju da uzrokuju štetne smetnje, niti zahtevati zaštitu zbog toga, sistemima koji rade u ARNS;

2   da bilo koji AM(R)S sistemi koji rade u frekvencijskom opsegu 5 091-5 150 MHz treba da zadovolje SARPs zahteve publikovane u Aneksu 10 od ICAO Konvenciji o međunarodnom civilnom vazduhoplovstvu i zahtevi Preporuke ITU-R M.1827 da se osigura kompatibilnost sa FSS sistemima koji rade u tom opsegu;

3   da, delimično da se zadovolje odredbe od No. 4.10, koordinacijska udaljenost u odnosu na stanicu u FSS koja radi u opsegu 5 091-5 150 MHz treba da je bazirana na osiguranju da signal primljen na AM(R)S stanici od FSS predaje ne prelazi -143 dB(W/MHz), gde zahtevani gubici osnovnog prenosa treba da budu određeni koristeći metode opisane u Preporukama ITU-R P.525-2 i ITU-R P.526-10,

poziva

1   administracije da dopune tehničke i operacione kriterijume neophodne za studije deljenja za AM(R)S, i da aktivno učestvuju u tim studijima;

2   ICAO i druge organizacije da aktivno učestvuju u tim studijama,

nalaže Generalnom sekretaru

da stavi ovu Rezoluciju na uvid ICAO.

ADD   (R9/425/18)

REZOLUCIJA 749 (WRC-07)

Studije o korišćenju opsega 790-862 MHz od mobilnih primena i drugih službi

Svetska Konferencija o radiokomunikacijama (Ženeva, 2007),

uzimajući u obzir

a)   da su povoljne karakteristike propagacije opsega 470-806/862 MHz dobre da omoguće ekonomična rešenja za pokrivanje, uključujući velika područja sa malom gustinom stanovništva;

b)   da rad radiodifuznih stanica i baznih stanica u istom geografskom području može da kreira probleme inkompatibilnosti;

c)   da se, prema Rezoluciji 646 (WRC-03), opsezi 764-776 MHz i 794-806 MHz sada koriste u nekim zemljama za Javnu bezbednost i olakšanje nesreća (PPDR); i opsezi 806-866 MHz (u Regionu 2) i 806-824 MHz i 851-869 MHz (u Regionu 3) su sada identifikovani za PPDR;

d)   da su mnoge zajednice neki put manje pokrivene servisima nego urbani centri;

e)   da pomoćne primene za radiodifuziju dele opseg 470-862 MHz sa radiodifuznom službom u sva tri Regiona, i očekuje se da nastave rad u tom opsegu;

f)   da je potrebno da se adekvatno obezbedi, inter alia, zemaljska televizijska radiodifuzija i drugi sistemi u tom opsegu

prepoznajući

a)   da je, u Članu 5 Pravilnika o radiokomunikacijama, opseg 790-862 MHz, ili deo tog opsega, namenjen, i koristi se na primarnoj osnovi, za službe koje nisu radiodifuzija;

b)   da je frekvencijski opseg 470-806/862 MHz namenjen radiodifuznoj službi na primarnoj osnovi u sva tri Regiona i koristi ga pretežno ta služba, i da se sporazum GE06 primenjuje u svim zemljama Regiona 1 osim Mongolije i jedne zemlje u Regionu 3;

c)   da se očekuje da će prelaz od analogne na digitalnu televiziju da rezultuje situacijom gde će opseg 790-862 MHz da se koristi za obe, analogne i digitalne zemaljske emisije; i da zahtev za spektrom za vreme prelaznog perioda može biti čak i veći nego pri samostalnoj upotrebi analognog radiodifuznog sistema;

d)   da trenutak prelaska na digitalno može rezultovati u prilikama za spektar za mnoge primene;

e)   da će vreme prelaska na digitalno verovatno da varira od zemlje do zemlje;

f)   da bi za korišćenje spektra za različite službe trebalo voditi računa o potrebi za studijama deljenja;

g)   da Pravilnik o radiokomunikacijama omogućuje da identifikacija datog opsega za IMT ne sprečava korišćenje toga opsega od bilo koje primene službi kojima je namenjen i ne postavlja prioritet u Pravilnik o radiokomunikacijama;

h)   da GE06 Sporazum sadrži odredbe za zemaljsku radiodifuznu službu i druge zemaljske službe, Plan za digitalnu TV, i Listu ostalih primarnih zemaljskih službi,

konstatujući

da Rezolucija ITU-R 57 omogućava principe za proces razvoja IMT-Naprednog i taj proces je planiran da startuje posle ove Konferencije,

naglašavajući

a)   da je korišćenje opsega 470-862 MHz od strane radiodifuznih i ostalih primarnih službi takođe pokriveno GE06 Sporazumom;

b)   da zahtevi različitih službi kojima je opseg namenjen, uključujući mobilnu i radiodifuznu službu, treba da se uzmu u obzir,

odlučuje

1   da pozove ITU-R da povede studije deljenja za Regione 1 i 3 u opsegu 790-862 MHz između mobilne službe i drugih službi da bi se zaštitile službe za koje je frekvencijski opseg sada namenjen;

2   da pozove ITU-R da izvesti o rezultatima studija iz odlučuje 1 na razmatranje WRC-11 da se preduzmu odgovarajuće mere,

poziva administracije

da učestvuju u studijama dajući doprinos ITU-R.

poziva Direktora Biroa za razvoj telekomunikacija

da skrene pažnju Sektoru za razvoj telekomunikacija na ovu rezoluciju.

ADD   COM5/372/7   (B15/396/15)

REZOLUCIJA 750 (WRC-07)

Kompatibilnost između satelitske službe istraživanja Zemlje (pasivno) i relevantne aktivne službe

Svetska Konferencija o radiokomunikacijama (Ženeva, 2007),

uzimajući u obzir

a)   da su primarne namene urađene raznim svemirskim službama kao što je fiksna satelitska (Zemlja-svemir), služba operacija u svemiru ((Zemlja-svemir) i međusatelitska služba i/ili zemaljskim službama kao što je fiksna služba, mobilna služba i radiolokaciona služba, u daljem tekstu "aktivna služba", u opsezima susednim ili bliskim onima namenjenim satelitskoj službi istraživanja Zemlje (EESS) (pasivno) prema No. 5.340;

b)   da neželjene emisije aktivnih službi imaju potencijal da uzrokuju neočekivanu interferenciju senzorima EESS (pasivno);

c)   da, zbog tehničkih ili radnih razloga, generalni limiti u Dodatku 3 mogu biti nedovoljni u zaštiti (pasivno) u specifičnim opsezima;

d)   da su, u mnogim slučajevima, frekvencije korišćene za senzore EESS (pasivno) izabrane za proučavanje prirodnih fenomena proizvodeći radio emisije na frekvencijama određenim zakonima prirode, i zbog toga pomeranje frekvencije da se izbegnu ili smanje interferencijski problemi nije moguće;

e)   da je opseg 1 400-1 427 MHz korišćen za merenje vlažnosti zemljišta, i takođe za merenje saliniteta i vegetacijske biomase na površini mora;

f)   da je dugoročna zaštita EESS u opsezima 23.6-24 GHz, 31.3-31.5 GHz, 50.2-50.4 GHz i 52.6-54.25 GHz vitalna za prognozu vremena i upravljanje kod katastrofa, i merenja na nekoliko frekvencija moraju biti rađena istovremeno da bi se izolovao i izvukao svaki posebni doprinos;

g)   da, u mnogo slučajeva, susedni ili bliski opsezi pasivnih službi se koriste i nastaviće da se koriste za različite primene aktivnih službi;

h)   da je potrebno da se osigura ravnomerna raspodela opterećenja za postizanje kompatibilnosti između aktivnih i pasivnih službi koje rade u susednim ili bliskim opsezima,

konstatujući

a)   da su studije kompatibilnosti između relevantnih aktivnih i pasivnih službi koje rade u susednim ili bliskim opsezima dokumentovane u Izveštaju ITU-R SM.2092;

b)   da Preporuka ITU-R RS.1029 daje kriterijume interferencije za satelitsko udaljeno pasivno očitavanje,

konstatujući dalje

da, u svrhu ove Rezolucije:

- komunikacija tačka-tačka se definiše kao radiokomunikacija preko veze, na primer radio relejna veza, između dve stanice smeštene na specificiranim fiksnim tačkama;

- komunikacija tačka-tačka definiše se kao radiokomunikacija preko veza između jedne stanice smeštene na specificiranoj fiksnoj tački (zvanoj takođe "hub stanica") i više stanica smeštenih na specificiranim fiksnim tačkama (zvanim takođe "stanice klijenti"),

konstatujući

da studije dokumentovane u Izveštaju ITU-R SM.2092 ne razmatraju komunikacione veze tačka-više tačaka u fiksnoj službi u opsezima 1 350-1 400 MHz i 1 427-1 452 MHz,

odlučuje

1   da neželjene emisije stanica stavljenih u upotrebu u opsezima i službama izlistanim u Tabeli 1-1 niže ne smeju da pređu odgovarajuće limite iz te tabele, prema specificiranim uslovima;

2   da urgira administracijama da preduzmu sve razumne korake da osiguraju da neželjene emisije stanica aktivnih službi u opsezima i službi izlistanih u Tabeli 1-2 niže ne prelaze preporučene maksimalne nivoe sadržane u toj tabeli, primećujući da EESS (pasivni) senzori omogućuju globalna merenja koja koriste svim zemljama, čak i ako tim senzorima ne upravljaju njihove zemlje;

3   da Biro za radiokomunikacije ne treba da radi ispitivanja ili nalaženja u pogledu saglasnosti sa ovom Rezolucijom pod Članom 9 ili 11.

TABELA 1-1

TABELA 1-2

ADD   COM5/373/4 (B15/396/16)

REZOLUCIJA 751 (WRC-07)

Korišćenje frekvencijskog opsega 10.6-10.68 GHz

Svetska Konferencija o radiokomunikacijama (Ženeva, 2007),

uzimajući u obzir

a)   da je frekvencijski opseg 10.6-10.7 GHz namenjen satelitskoj službi istraživanja Zemlje (EESS) (pasivnoj) i službi istraživanja svemira (pasivnoj) na primarnoj osnovi;

b)   da je opseg 10.6-10.7 GHz od primarnog značaja za merenje kiše, snega, stanja mora, okeanskog vetra i vlažnosti zemljišta;

c)   da taj frekvencijski opseg koriste pasivni senzori za studije prirodnih fenomena proizvodeći radio emisije na frekvencijama fiksiranim po prirodi stvari, i zbog toga pomeranje frekvencije da se izbegne ili ublaži problem nije moguće;

d)   da svako ograničenje rada pasivnih senzora u opsegu 10.68-10.7 GHz koje pokriva No. 5.340 bi degradiralo osetljivost tih senzora;

e)   da je frekvencijski opseg 10.6-10.68 GHz takođe namenjen mobilnoj, osim vazduhoplovne mobilne, i fiksnoj službi na primarnoj osnovi;

f)   da iskustvo pokazuje da EESS (pasivni) senzori koji trenutno rade u opsegu 10.6-10.68 GHz susreću visoke nivoe interferencije od emisija aktivnih službi u nekim delovima sveta;

g)   da su studije pokazale da odgovarajući kriterijumi deljenja primenjivi na obe, pasivne i aktivne službe, bi redukovali tu interferenciju na nivo koji bi dozvolio pasivnim senzorima da uspešno rade, istovremeno dozvoljavajući nastavak rada aktivnih službi u istom opsegu,

konstatujući

da, u svrhu ove Rezolucije:

- komunikacija od tačka-tačka kao radiokomunikacija putem veze, na primer radiorelejne veze, između dve stanice lociranim na specificiranim fiksnim tačkama;

- komunikacija tačka-više tačaka definiše se kao radiokomunikacija putem veza između jedne stanice locirane na specificiranoj fiksnoj tački (takođe zvana "hab stanica") i jednog broja stanica lociranih na specificiranim fiksnim tačkama (takođe zvane "klijent ili korisničke stanice");

- automatska kontrola predajne snage (ATPC) je tehnika u kojoj izlazna snaga mikrotalasnog predajnika automatski varira da kompenzuje uslove prostiranja na nekom putu; kod normalnih uslova prostiranja, ATPC održava izlaznu snagu predajnika na niskom nivou; ATPC je karakterisana svojim opsegom, koji je definisan kao razlika između maksimalne i minimalne vrednosti predajne snage, i nema uticaja na dizajn odgovarajuće veze,

odlučuje

1   da urgira administracijama da preduzmu sve razumne korake da se usaglase sa kriterijumima deljenja u Tabelama 1 do 4 sadržanim u Aneksu 1 ove Rezolucije kod puštanja u rad stanica u satelitskoj službi istraživanja Zemlje (pasivno), fiksnoj službi i mobilnoj, izuzev vazduhoplovne mobilne, službi, konstatujući da EESS (pasivno) senzori omogućuju merenja širom sveta koja koriste svim zemljama, čak iako tim senzorima ne upravlja njihova zemlja;

2   da Biro za radiokomunikacije ne treba da radi bilo kakva ispitivanja ili iznalaženja u odnosu na saglasnost sa ovom Rezolucijom pod Članom 9 ili 11.

ANEKS 1 NA REZOLUCIJU 751 (WRC-07)

Kriterijumi deljenja u opsegu 10.6-10.68 GHz

TABELA 1

Satelitska služba istraživanja Zemlje (pasivno)

TABELA 2

Stanice sistema od tačka-tačka u fiksnoj službi

TABELA 3

Stanice sistema tačka-više tačaka u fiksnoj službi

TABELA 4

Stanice u mobilnoj službi

ADD   COM5/373/8 (B15/396/17)

REZOLUCIJA 752 (WRC-07)

Korišćenje frekvencijskog opsega 36-37 GHz

Svetska Konferencija o radiokomunikacijama (Ženeva, 2007),

uzimajući u obzir

a)   da je frekvencijski opseg 36-37 GHz namenjen za Satelitsku službu istraživanja Zemlje (EESS) (pasivno) i službi za istraživanje svemira (pasivno) na primarnoj osnovi;

b)   da je opseg 36-37 GHz najinteresantniji za merenje kiše, snega, leda u okeanu isparavanja voda;

c)   da taj frekvencijski opseg koriste pasivni senzori za proučavanje prirodnih fenomena koji stvaraju radioemisije na frekvencijama određenim zakonima prirode, i zato pomicanje frekvencije da bi se izbegli i oslabili problemi interferencije nije moguće;

d)   da je frekvencijski opseg 36-37 GHz takođe namenjen fiksnoj i mobilnoj službi na primarnoj osnovi;

e)   da EESS (pasivno) koja radi u opsegu 36-37 GHz može biti pogođena interferencijom od emisija sistema aktivnih službi;

f)   da su studije pokazale da bi odgovarajući kriterijumi deljenja primenjivi na obe službe, pasivnu i aktivnu, redukovali interferenciju na nivo koji bi dozvolio pasivnim senzorima da rade uspešno u tom opsegu, istovremeno dozvoljavajući nastavak rada aktivnih službi u istom opsegu,

konstatujući

da, u svrhu ove Rezolucije:

- da je komunikacija tačka-tačka definisana kao radiokomunikacija omogućena vezom, na primer radio-relejnom vezom, između dve stanice smeštene na specificiranim fiksnim tačkama;

- da je komunikacija tačka-više tačaka definisana kao radiokomunikacija omogućena vezama između jedne stanice smeštene na specificiranoj fiksnoj tački (takođe zvana "hab stanica") i nekoliko stanica smeštenih na specificiranim fiksnim tačkama (takođe zvane "klijent ili korisničke stanice");

- automatska kontrola predajne snage (ATPC) jeste tehnika u kojoj izlazna snaga mikrotalasnog predajnika automatski varira da kompenzuje uslove na putu prostiranja; u normalnim uslovima prostiranja, ATPC održava snagu predajnika na niskom nivou; ATPC je karakterisana njenim opsegom, koji se definiše kao razlika između maksimalnih i minimalnih vrednosti predajne snage,

odlučuje

1   da u svrhu olakšavanja deljenja između aktivnih i pasivnih službi u opsegu 36-37 GHz, EESS (pasivno) stanice puštene u rad nakon datuma stupanja na snagu Finalnih akata WRC-07 treba da odgovaraju kriterijumima deljenja sadržanim u Tabeli 1 Aneksa 1 ove Rezolucije;

2   da u svrhu olakšavanja deljenja između aktivnih i pasivnih službi u opsegu 36-37 GHz, stanice sistema tačka-tačka u fiksnoj službi puštene u rad nakon 1.1.2012. treba da odgovaraju kriterijumima deljenja sadržanim u Tabeli 2 Aneksa 1 ove Rezolucije;

3   da u svrhu olakšavanja deljenja između aktivnih i pasivnih službi u opsegu 36-37 GHz, stanice sistema tačka-više tačaka u fiksnoj službi puštene u rad nakon datuma stupanja na snagu Finalnih akata WRC-07 treba da odgovaraju kriterijumima deljenja sadržanim u Tabeli 2 Aneksa 1 ove Rezolucije;

4   da u svrhu olakšavanja deljenja između aktivnih i pasivnih službi u opsegu 36-37 GHz, stanice u mobilnoj službi puštene u rad nakon datuma stupanja na snagu Finalnih akata WRC-07 treba da odgovaraju kriterijumima deljenja sadržanim u Tabeli 3 Aneksa 1 ove Rezolucije;

5   da Biro za radiokomunikacije ne treba da radi ispitivanja i traženja u vezi saglasnosti sa ovom Rezolucijom pod Članovima 9 ili 11.

ANEKS 1 REZOLUCIJE 752 (WRC-07)

Kriterijumi deljenja u opsegu 36-37 GHz

TABELA 1

Satelitska služba istraživanja Zemlje (pasivno)

TABELA 2

Fiksna služba

TABELA 3

Mobilna služba

ADD   PLEN/408/7 (B24/419/8)

REZOLUCIJA 753 (WRC-07)

Korišćenje opsega 22.55-23.15 GHz od strane službe istraživanja svemira

Svetska Konferencija o radiokomunikacijama (Ženeva, 2007),

uzimajući u obzir

a)   da postoji rastući interes u svetu za sveobuhvatno istraživanje svemira posebno u vezi Meseca;

b) da će misije istraživanja Meseca, ispitujući teren, okolinu i potencijalna mesta za sletanje, biti robotizovane u doglednoj budućnosti, a s ljudskom posadom na duge staze;

c)   da je primarna namena za službu istraživanja svemira (svemir-Zemlja) u opsegu 25.5-27.0 GHz dodana u Tabelu namene frekvencija da podrži širok raspon misija istraživanja svemira;

d)   da će emisije službe istraživanja svemira (svemir-Zemlja) u opsegu 25.5-27.0 GHz biti korišćene da podrže misije službe istraživanja svemira u orbiti blizu Zemlje, uključujući misije u tranzitu na Mesec, ka Mesecu i u blizini Meseca;

e)   da će emisije službe istraživanja svemira (svemir-Zemlja) u opsegu 25.5-27.0 GHz biti korišćene za oboje, dobijanje naučnih podataka i glas/videokomunikacije sa Zemljom;

f)   da postoji potreba za opsegom za prateću vezu prema gore službe istraživanja svemira (Zemlja-svemir) za slanje podataka misiji, komandi i kontrolnih veza za misije istraživanja Meseca;

g)   da zbog potencijalno mnogo konkurentnih sistema za istraživanje i zahteva i zahtevima za velikom širinom opsega tih sistema, naročito onih za podršku misijama s posadom, predviđanja su da će trebati ukupna širina opsega za od najmanje nekoliko stotina MHz;

h)   da je opseg 22.55-23.15 GHz dovoljno daleko od opsega 25.5-27.0 GHz da omogući adekvatnu frekvencijsku separaciju;

i)   da je opseg 22.55-23.55 GHz korišćen za komunikacione satelitske sisteme za vezu sa korisničkim satelitima (veze za prosleđivanje) u postojećim primarnim namenama međusatelitske službe;

j)   da je opseg 22.55-23.15 GHz logičan prateći opseg da obezbedi neophodnu širinu opsega za vezu prema gore i korišćenjem istog opsega kao komunikacioni satelitski sistemi u uzimajući u obzir i) za radiokomunikacije u smeru Zemlja-svemir, omogućuje stepen redundanse i pokrivanje koje se može pokazati vitalno za buduće misije,

prepoznajući

1   da je opseg 22.55-23.55 GHz namenjen fiksnoj, međusatelitskoj i mobilnoj službama;

2   da međusatelitske veze za prosleđivanje u opsegu 22.55-23.55 GHz jesu uparene sa međusatelitskim povratnim vezama u opsegu 25.25-27.5 GHz;

3   da ne-GSO veze međusatelitske službe rade već nekoliko godina i očekuje se da će da nastave raditi u opsegu 23.183-23.377 GHz i da se te veze sve više koriste u vanrednim situacijama i prirodnih katastrofa;

4   da sistemi iz prepoznajući 1 treba da budu zaštićeni i njihovi budući zahtevi se uzimaju u obzir,

odlučuje

1   da pozove ITU-R da povede studije deljenja između sistema istraživačkih službi koji rade u smeru Zemlja-svemir i fiksne, međusatelitske i mobilne službe u opsegu 22.55-23.15 GHz, i da predloži odgovarajuće kriterijume deljenja za neku namenu službi istraživanja svemira u smeru Zemlja - svemir;

2   da pozove WRC-11 da pregleda rezultate studija pod odlučuje 1 i uzme u obzir uključivanje kriterijuma deljenja u okviru Pravilnika o radiokomunikacijama i odgovarajuće modifikacije u Tabeli namene frekvencija,

poziva administracije

da daju doprinos studijama deljenja između službe istraživanja svemira i fiksne, međusatelitske i mobilne službe u opsegu 22.55-23.15 GHz,

poziva ITU-R

da kompletira neophodne studije, kao hitnu stvar, uzimajući u obzir sadašnje korišćenje namenjenog opsega, u pogledu prezentovanja, u odgovarajuće vreme, tehničkih informacija koje će verovatno biti potrebne kao jedan od osnova za rad konferencije,

nalaže Generalnom sekretaru

da stavi ovu Rezoluciju na pažnju zainteresovanim međunarodnim i regionalnim organizacijama.

ADD   PLEN/408/8 (B24/419/9)

REZOLUCIJA 754 (WRC-07)

Razmatranje modifikacije vazduhoplovne komponente namene mobilnoj službi u opsegu 37-38 GHz za zaštitu drugih primarnih službi u tom opsegu

Svetska Konferencija o radiokomunikacijama (Ženeva, 2007),

uzimajući u obzir

a)   da je opseg 37-38 GHz namenjen na primarnoj osnovi fiksnoj, mobilnoj i službi istraživanja svemira (svemir-Zemlja), i deo 37.5-38 GHz tog opsega je takođe namenjen na primarnoj osnovi fiksnoj satelitskoj službi (svemir-Zemlja);

b)   da neka vazduhoplovna mobilna stanica može uzrokovati neprihvatljive smetnje prijemnicima u fiksnoj službi (uključujući primene velike gustine), kao i prijemnicima kopnene mobilne, pomorske mobilne i fiksne satelitske (svemir-Zemlja u okviru optičke vidljivosti);

c)   da neka vazduhoplovna mobilna stanica može uzrokovati neprihvatljive smetnje prijemnicima u službi istraživanja svemira kad god je ona u optičkoj vidljivosti prijemnika, kako je navedeno u Preporuci ITU-R SA.1016;

d)   da smetnje od emisija neke vazduhoplovne mobilne stanice prijemnicima zemaljske stanice službe za istraživanje svemira mogu znatno prevazići dozvoljene nivoe smetnji u dužem vremenskom periodu, dovodeći tako u opasnost svemirsku misiju,

prepoznajući

a)   da Tabela namene frekvencija već isključuje rad vazduhoplovnih mobilnih stanica u opsezima 2.29-2.3 GHz, 8.4-8.5 GHz i 22.21-22.5 GHz koji su mobilnoj službi ko-namenjeni na primarnoj osnovi sa službom istraživanja svemira (svemir-Zemlja), i u opsegu 31.5-31.8 GHz gde je namena mobilne službe na sekundarnoj osnovi;

b)   da Tabela namene frekvencija takođe već isključuje rad vazduhoplovnih mobilnih stanica u mnogim opsezima koji su mobilnoj službi ko-namenjeni na primarnoj osnovi sa fiksnom službom, kao i u opsegu 11.7-12.5 GHz, ili sa fiksnom službom i fiksnom satelitskom službom (svemir-Zemlja), kao u opsegu 7 300-7 750 MHz;

c)   da RR No. 5.547 pokazuje da je opseg 37-38 GHz dostupan za primene velike gustine u fiksnoj službi;

d)   da je korišćenje opsega 37-38 GHz potrebno za podršku rastućih zahteva za količinom podataka kod planiranih naučnih misija i onih sa ljudskom posadom,

konstatujući

c) da se sistemi vazduhoplovne mobilne službe trenutno niti postavljaju niti planiraju u opsegu 37-38 GHz;

d) da su studije deljenja između službe istraživanja svemira (svemir-Zemlja) i vazduhoplovne mobilne službe već počele,

odlučuje

1   da pozove ITU-R da povede odgovarajuće studije uključujući vazduhoplovnu mobilnu službu i dotične primarne službe u opsegu 37-38 GHz da se odredi kompatibilnost vazduhoplovne mobilne službe sa tim drugim službama;

2   da pozove WRC-11 da pregleda rezultate studija pod odlučuje 1 i uzme u obzir uključenje svih potrebnih kriterijumuma kompatibilnosti unutar Pravilnika o radiokomunikacijama ili odgovarajućih modifikacija Tabele namene frekvencija,

poziva ITU-R

da kompletira neophodne studije, kao hitnu stvar, uzimajući u obzir sadašnje korišćenje namenjenog opsega, u pogledu prezentovanja, u odgovarajuće vreme, tehničkih informacija koje će verovatno biti potrebne kao jedan od osnova za rad konferencije,

poziva administracije

da daju doprinos studijama kompatibilnosti između vazduhoplovne mobilne službe i drugih službi u opsegu 37-38 GHz,

nalaže Direktoru BR

da stavi ovu Rezoluciju na pažnju zainteresovanim međunarodnim i regionalnim organizacijama.

ADD   COM6/338/3   (B12/346/17)   (R6/410/80)

REZOLUCIJA 804 (WRC-07)

Principi za postavljanje dnevnog reda za svetske konferencije o radiokomunikacijama

Svetska Konferencija o radiokomunikacijama (Ženeva, 2007),

uzimajući u obzir

a)   da u saglasnosti sa No. 118 ITU Konvencije, opšti delokrug dnevnih redova za svetske konferencije o radiokomunikacijama (WRCs) trebalo bi da bude postavljen četiri do šest godina unapred;

b)   Član 13 ITU Statuta koji se odnosi na kompetenciju i vreme za WRC i Član 7 Konvencije koji se odnosi na dnevne redove za njih;

c)   da No. 92 Statuta i Nos. 488 i 489 Konvencije zahtevaju da konferencije budu fiskalno odgovorne;

d)   da u Rezoluciji 71 (Rev. Marrakesh, 2002), koja razmatra strategijski plan Unije, Konferencija opunomoćenika je konstatovala rastuću kompleksnost i veličinu dnevnih redova svetske konferencije o radiokomunikacijama;

e)   da Rezolucija 80 (Rev. Marrakesh, 2002) Konferencije opunomoćenika i Rezolucija 72 (Rev.WRC-07) prepoznaju pozitivan doprinos regionalnih i neformalnih grupa i potrebu za većom efikasnošću i fiskalnom razboritošću;

f)   relevantne Rezolucije pređašnjih WRCs,

konstatujući

a)   da broj pitanja adresiranih u dnevnim redovima za WRCs raste, i da neka pitanja ne bi mogla biti adekvatno rešena u vremenu određenom za Konferenciju, uključujući pripreme za konferenciju;

b)   da neke tačke dnevnog reda mogu imati veći uticaj na budućnost radiokomunikacija nego druge;

c)   da su ljudski i finansijski resursi ITU ograničeni;

d)   da postoji potreba da se ograniči dnevni red konferencija, vodeći računa o potrebama zemalja u razvoju, na način da glavna pitanja budu tretirana jednako i efikasno,

odlučuje

da bi principi u Aneksu 1 trebali biti korišćeni kod pravljenja budućih WRC dnevnih redova,

odlučuje da pozove administracije

1   da koriste šablon u Aneksu 2 u predlaganju tačaka dnevnog reda za WRCs;

2   da učestvuju u regionalnim aktivnostima za pripremu budućih WRC dnevnih redova.

ANEKS 1 NA REZOLUCIJU 804 (WRC-07)

Principi za postavljanje dnevnog reda za WRCs

Dnevni red konferencije treba da uključi:

1)   tačke koje je uključila ITU Konferencija opunomoćenika;

2)   tačke o kojima je zahtevano od Direktora Biroa za radiokomunikacije da podnese izveštaj;

3)   tačke koje se tiču instrukcija Bordu za Pravilnik o radiokomunikacijama i Birou za radiokomunikacije o njihovim aktivnostima, i revizije tih aktivnosti.

Generalno, konferencija može da uključi u dnevni red buduće konferencije neku tačku predloženu od grupe administracija ili jedne administracije, ako su svi sledeći uslovi zadovoljeni:

1)   adresira pitanje svetskog ili regionalnog karaktera;

2)   očekuje se da promene u Pravilniku o radiokomunikacijama, uključujući WRC Rezolucije i Preporuke, mogu biti neophodne;

3)   očekuje se da zahtevane studije mogu biti kompletirane (na pr. da će odgovarajuće ITU-R Preporuke biti usvojene) pre te konferencije;

4)   resursi pridruženi predmetu drže se unutar raspona koji je ostvarljiv za Države članice i Članice sektora, Biro za radiokomunikacije i ITU-R Studijske grupe, Skup za pripremu konferencije (CPM) i Specijalni komitet.

Koliko je moguće, tačke dnevnog reda proizašle iz prethodnih konferencija, normalno odbijene u Rezolucijama, i koje su uzimane u obzir na dve konferencije za redom, ne bi trebale biti uzete u obzir, ako nisu opravdane.

U pravljenju dnevnog reda konferencije, napori bi trebali da budu usmereni na:

a)   podsticanje regionalne i međuregionalne koordinacije u stvarima koje treba da se razmatraju na pripremnom procesu za WRC, u skladu sa Rezolucijom 72 (Rev.WRC-07) i Rezolucijom 80 (Rev. Marrakesh, 2002) Konferencije opunomoćenika;

b)   uključivanje, koliko je moguće, tačaka dnevnog reda koje su pripremljene unutar regionalnih grupa, uzimajući u obzir jednaka prava individualnih administracija za podnošenje predloga za tačke dnevnog reda;

c)   osiguravanje da se predlozi podnose sa indikacijom prioriteta;

d)   uključivanje u predloge procene njihovih implikacija na finansije i ostale resurse (uz pomoć Biroa za radiokomunikacije) da se osigura da se kreću unutar dogovorenih budžetskih limita za ITU-R;

e)   osiguravanje da ciljevi i obim predloženih tačaka dnevnog reda budu kompletni i jednoznačni;

f)   uzimanje u obzir statusa ITU-R studija koje se odnose na potencijalne tačke dnevnog reda pre njihovog razmatranja kao moguće kandidate za buduće dnevne redove;

g)   razlikovanje između tačaka koje treba da rezultuju u izmenama Pravilnika o radiokomunikacijama i onih koje se bave samo sa napretkom studija.

ANEKS 2 NA REZOLUCIJU 804 (WRC-07)

Šablona za podnošenje predloga za tačke dnevnog reda

ADD   PLEN/408/1 (B24/419/4)

REZOLUCIJA 805 (WRC/07)

Dnevni red za 2011 Svetsku konferenciju o radiokomunikacijama

Svetska Konferencija o radiokomunikacijama (Ženeva, 2007),

uzimajući u obzir

a)   da u skladu sa No. 118 ITU Konvencije, generalni obim dnevnog reda za svetsku konferenciju o radiokomunikacijama trebao bi da bude ustanovljen četiri do šest godina unapred a finalni dnevni red trebao bi da ustanovi Savet dve godine pre Konferencije;

b)   Član 13 ITU Statuta koji se odnosi na kompetentnost i planiranje svetske konferencije o radiokomunikacijama i Član 7 Konvencije koji se odnosi na njihove dnevne redove;

c)   relevantne rezolucije i preporuke pređašnjih svetskih administrativnih radio konferencija (WARCs) i svetskih konferencija o radiokomunikacijama (WRCs),

prepoznajući

a)   da je ova Konferencija identifikovala jedan broj urgentnih pitanja koja zahtevaju dalja ispitivanja od WRC-11;

b)   da u pripremi ovog dnevnog reda, mnoge tačke predložene od administracija nisu mogle biti uključene i morale su biti pomaknute za buduće konferencijske dnevne redove,

odlučuje

da preporuči Savetu da će svetska konferencija o radiokomunikacijama biti održana u 2011 u periodu od četiri nedelje, sa sledećim dnevnim redom:

1   na osnovu predloga od administracija, vodeći računa o rezultatima WRC-07 i Izveštaju Pripremnog skupa konferencije, i uz dužno poštovanje za zahteve postojećih i budućih službi u razmatranim opsezima, uzeti u obzir i preduzeti odgovarajuće mere u odnosu na sledeće tačke:

1.1   uzeti u obzir i preduzeti odgovarajuće mere u vezi zahteva administracija da se izbrišu fusnote njihove zemlje ili da se izbriše ime njihove zemlje iz fusnota, ako više ne treba, uzimajući u obzir Rezoluciju 26 (Rev.WRC-07);

1.2   uzeti u obzir ITU-R studije izvršene u skladu sa Rezolucijom 951 (Rev.WRC-07), da se preduzmu odgovarajuće mere s pogledom na poboljšanje međunarodnog regulatornog okvira;

1.3   uzeti u obzir zahteve za spektar i moguće regulatorne mere, uključujući namene, da bi se podržao siguran rad sistema bespilotnih letilica (UAS), na osnovu rezultata ITU-R studija, u skladu sa Rezolucijom [COM6/8] (WRC-07);

1.4   uzeti u obzir, na osnovu rezultata ITU-R studija, sve naredne regulatorne mere da se olakša uvođenje sistema nove vazduhoplovne mobilne (R) službe (AM(R)S) u opsezima 112-117.975 MHz, 960-1 164 MHz i 5 000-5 030 MHz u skladu sa Rezolucijama 413 (Rev.WRC-07), [COM4/5] (WRC-07) i [COM4/9] (WRC-07);

1.5   uzeti u obzir svetsku/regionalnu harmonizaciju spektra za sakupljanje elektronskih novosti (ENG), uzimajući u obzir rezultate ITU-R studija, u skladu sa Rezolucijom [COM6/5] (WRC-07);

1.6   pregledati No. 5.565 Pravilnika o radiokomunikacijama da bi se ažuriralo korišćenje spektra od strane pasivnih službi između 275 GHz i 3 000 GHz, u skladu sa Rezolucijom 950 (Rev.WRC-07), i uzeti u obzir moguće procedure za optičke veze u slobodnom prostoru, vodeći računa o rezultatima ITU-R studija, u skladu sa Rezolucijom [COM6/9] (WRC-07);

1.7   uzeti u obzir rezultate ITU-R studija u skladu sa Rezolucijom 222 (Rev.WRC-07) da bi se osigurala dugoročna dostupnost spektra i pristup spektru neophodnom da se zadovolje zahtevi vazduhoplovne mobilne satelitske (R) službe, i da se preduzmu potrebne mere po tom predmetu, zadržavajući nepromenjene generičke namene mobilnoj satelitskoj službi u opsezima 1 525-1 559 MHz i 1 626.5-1 660.5 MHz;

1.8   uzeti u obzir napredak ITU-R studija koje razmatraju tehnička i regulatorna pitanja u odnosu na fiksnu službu u opsezima između 71 GHz i 238 GHz, uzimajući u obzir Rezolucije 731 (WRC-2000) i 732 (WRC-2000);

1.9   revidirati frekvencijske i kanalske aranžmane Dodatka 17 Pravilnika o radiokomunikacijama, u skladu sa Rezolucijom 351 (Rev.WRC-07), da se implementiraju nove digitalne tehnologije za pomorsku mobilnu službu;

1.10   ispitati zahteve za frekvencijskim namenama u odnosu na operacije sistema bezbednosti za brodove i luke i odnosne regulatorne odredbe, u skladu sa Rezolucijom [COM6/10] (WRC-07);

1.11   uzeti u obzir primarne namene službama istraživanja svemira (Zemlja-svemir) unutar opsega 22.55-23.15 GHz, vodeći računa o rezultatima ITU-R studija, u skladu sa Rezolucijom [COM6/11] (WRC-07);

1.12   obezbediti primarne službe u opsegu 37-38 GHz od interferencije koja je rezultat rada vazduhoplovne mobilne službe, vodeći računa o rezultatima ITU-R studija, u skladu sa Rezolucijom [COM6/12] (WRC-07);

1.13   uzeti u obzir rezultate ITU-R studija u skladu sa Rezolucijom [COM6/13] (WRC-07) i odlučiti o upotrebi spektra u opsegu 21.4-22 GHz za radiodifuznu satelitsku službu i pridružene opsege za spojne veze u Regionima 1 i 3;

1.14   uzeti u obzir zahteve za nove primene u radiolokacionoj službi i pregledati namene ili regulatorne odredbe za implementaciju radiolokacione službe u području 30-300 MHz, u skladu sa Rezolucijom [COM6/14] (WRC-07);

1.15   uzeti u obzir moguće namene u području 3-50 MHz radiolokacionoj službi za okeanografske radarske primene, vodeći računa o rezultatima ITU-R studija, u skladu sa Rezolucijom [COM6/15] (WRC-07);

1.16   uzeti u obzir potrebe pasivnih sistema za detekciju munja u meteorološkoj pomoćnoj službi, uključujući mogućnost jedne namene u frekvencijskom području ispod 20 kHz, i preduzeti odgovarajuće mere, u skladu sa Rezolucijom [COM6/16] (WRC-07);

1.17   uzeti u obzir rezultate studija deljenja između mobilne službe i drugih službi u opsegu 790-862 MHz u Regionima 1 i 3, u skladu sa Rezolucijom [COM4/13] (WRC-07), da se osigura adekvatna zaštita službi kojima su ti frekvencijski opsezi namenjeni, i preduzmu potrebne mere;

1.18   uzeti u obzir proširivanje postojećih primarnih i sekundarnih namena za radiodeterminacionu satelitsku službu (svemir-Zemlja) u opsegu 2 483.5-2 500 MHz da se uradi globalna primarna namena, i da se odrede neophodne regulatorne odredbe na osnovu rezultata ITU-R studija, u skladu sa Rezolucijom [COM6/17] (WRC-07);

1.19   uzeti u obzir regulatorne mere i njihovu relevantnost, da bi se omogućilo uvođenje softverski definisanih i kognitivnih radio sistema, na osnovu rezultata ITU-R studija, u skladu sa Rezolucijom [COM6/18] (WRC-07);

1.20   uzeti u obzir rezultate ITU-R studija i identifikaciju spektra za gejtvej veze za stanice na platformama na velikim visinama (HAPS) u opsegu 5 850-7 075 MHz da bi se podržao rad u fiksnoj i mobilnoj službama, u skladu sa Rezolucijom 734 (Rev.WRC-07);

1.21   uzeti u obzir primarne namene radiolokacionoj službi u opsegu 15.4-15.7 GHz, vodeći računa o rezultatima ITU-R studija, u skladu sa Rezolucijom [COM6/19] (WRC-07);

1.22   ispitati efekat emisija od uređaja kratkog dometa na radiokomunikacione službe, u skladu sa Rezolucijom [COM6/4] (WRC-07);

1.23   uzeti u obzir namenu od otprilike 15 kHz u delovima opsega 415-526.5 kHz amaterskim službama na sekundarnoj osnovi, vodeći računa o potrebi zaštite postojećih službi;

1.24   uzeti u obzir postojeće namene meteorološkoj satelitskoj službi u opsegu 7 750-7 850 MHz u pogledu proširivanja te namene na opseg 7 850-7 900 MHz, limitirano na ne-geostacionarne meteorološke satelite u smeru svemir-Zemlja, u skladu sa Rezolucijom [COM6/20] (WRC-07);

1.25   uzeti u obzir moguće dodatne namene mobilnoj satelitskoj službi, u skladu sa Rezolucijom [COM6/21] (WRC-07);

2   ispitati revidirane ITU-R Preporuke prisajedinjene po naznaci u Pravilniku o radiokomunikacijama koje je saopštila Skupština za radiokomunikacije, u skladu sa Rezolucijom 28 (Rev.WRC-03), i odlučiti da li ili ne ažurirati odgovarajuće naznake u Pravilniku o radiokomunikacijama, u skladu sa principima sadržanim u Aneksu 1 Rezolucije 27 (Rev.WRC-07);

3   uzeti u obzir takve posledične izmene i dopune u Pravilniku o radiokomunikacijama kao što bi moglo da se zahteva u odlukama Konferencije;

4   u skladu sa Rezolucijom 95 (Rev.WRC-07), pregledati rezolucije i preporuke pređašnjih konferencija u pogledu njihovih mogućih revizija, zamena ili ukinuća;

5   pregledati, i preduzeti potrebne mere, Izveštaj Skupštine za radiokomunikacije podnesen u skladu sa Nos. 135 i 136 Konvencije;

6   identifikovati one tačke koje zahtevaju hitnu akciju Studijske grupe za radiokomunikacije u pripremanju sledeće svetske konferencije o radiokomunikacijama;

7   uzeti u obzir moguće promene u odgovoru na Rezoluciju 86 (Rev. Marrakesh, 2002) Konferencije opunomoćenika: "Napredne publikacije, koordinacija, obaveštavanje i zapisivanje procedura za frekvencijske namene koje se odnose na satelitske mreže", u skladu sa Rezolucijom 86 (Rev.WRC-07);

8   u skladu sa Članom 7 Konvencije:

8.1   uzeti u obzir i odobriti Izveštaj Direktora Biroa za radiokomunikacije:

8.1.1   o aktivnostima Sektora za radiokomunikacije za vreme od WRC-07;

8.1.2   o bilo kojim teškoćama i nekonzistentnosti otkrivenim u primeni Pravilnika o radiokomunikacijama; i

8.1.3   o akcijama u odgovoru na Rezoluciju 80 (Rev.WRC-07);

8.2   preporučiti Savetu tačke za uključenje u dnevni red za sledeći WRC, i dati svoje poglede na preliminarni dnevni red za narednu konferenciju i moguće tačke dnevnog reda za buduće konferencije, vodeći računa o Rezoluciji [COM6/22] (WRC-07),

odlučuje takođe

da aktivira Pripremni skup konferencije i Specijalni komitet za regulatornu /proceduralnu materiju,

poziva Savet

da finalizuje dnevni red i dogovori sazivanje WRC-11, i da inicira što pre je moguće neophodne konsultacije sa državama članicama,

nalaže Direktoru Biroa za radiokomunikacije

da uradi neophodne aranžmane da sazove sastanak Skupa za pripremu konferencije i da pripremi izveštaj za WRC-11,

nalaže Generalnom sekretaru

da saopšti ovu Rezoluciju zainteresovanim međunarodnim i regionalnim organizacijama.

ADD   PLEN/408/19 (B24/419/19)

REZOLUCIJA 806 (WRC-07)

Preliminarni dnevni red za 2015 Svetsku konferenciju o radiokomunikacijama

Svetska Konferencija o radiokomunikacijama (Ženeva, 2007),

uzimajući u obzir

a)   da u saglasnosti sa No. 118 ITU Konvencije, generalni obim dnevnog reda za WRC-15 trebalo bi da bude postavljen četiri do šest godina unapred;

b)   Član 13 ITU Statuta koji se odnosi na kompetenciju i vreme Svetske konferencije o radiokomunikacijama i Član 7 Konvencije koji se odnosi na njihov dnevni red;

c)   relevantne rezolucije i preporuke pređašnjih svetskih administrativnih radio konferencija (WARCs) i svetskih konferencija o radiokomunikacijama (WRCs),

odlučuje da prikaže

da bi sledeće tačke trebale da budu uključene u preliminarni dnevni red za WRC-15:

1   da preduzme potrebne mere u odnosu na one goruće probleme koje su posebno zahtevane od WRC-11;

2   na osnovu predloga administracija i izveštaja Skupa za pripremu konferencije, i uzimanja u obzir rezultata WRC-11, da razmotri i preduzme potrebne mere u odnosu na sledeće tačke:

2.1   da uzme u obzir potrebe za spektrom i moguće dodatne namene spektra u radiodeterminacionoj službi da podrži rad vazdušnih sistema bez posade (UAS) u nepodeljenom vazdušnom prostoru;

2.2   da pregleda korišćenje opsega 5 091-5 150 MHz od strane fiksne satelitske službe (Zemlja-svemir) (ograničeno na spojne veze ne-GSO mobilne satelitske službe) u skladu sa Rezolucijom 114 (Rev.WRC-03);

3   da ispita revidirane ITU-R Preporuke prisajedinjene po naznaci u Pravilnik o radiokomunikacijama saopšteno od Skupštine o radiokomunikacijama, u skladu sa Rezolucijom 28 (Rev.WRC-03), i da odluči da li ili ne ažurirati odgovarajuće reference u Pravilniku o radiokomunikacijama, u skladu sa principima sadržanim u Aneksu 1 Rezolucije 27 (Rev.WRC-07);

4   da uzme u obzir takve posledične izmene i dopune u Pravilniku o radiokomunikacijama ako bude potrebno po odlukama Konferencije;

5   u skladu sa Rezolucijom 95 (Rev.WRC-07), da pregleda rezolucije i preporuke pređašnjih konferencija u pogledu njihove moguće revizije, zamene ili ukinuća;

6   da pregleda, i preduzme potrebne mere, Izveštaj Skupštine o radiokomunikacijama podnesen u skladu sa Nos. 135 i 136 Konvencije;

7   da identifikuje one tačke koje zahtevaju hitnu akciju radiokomunikacionih studijskih grupa;

8   da uzme u obzir moguće izmene u odgovoru na Rezoluciju 86 (Rev. Marrakesh, 2002) Konferencije opunomoćenika: "Napredne publikacije, koordinacija, obaveštenja i beleženje procedura za frekvencijske dodele koje se tiču satelitskih mreža", u skladu sa rezolucijom 86 (Rev.WRC-07);

9   u saglasnosti sa Članom 7 Konvencije:

9.1   da uzme u obzir i odobri Izveštaj Direktora Biroa za radiokomunikacije o aktivnostima Sektora za radiokomunikacije nakon WRC-11;

9.2   da preporuči Savetu tačke za uključenje u dnevni red za sledeći WRC,

poziva Savet

da uzme u obzir poglede date u Rezoluciji,

nalaže Direktoru Biroa za radiokomunikacije

da napravi neophodne aranžmane da saziva sednice Skupa za pripremu konferencije i da pripremi izveštaj za WRC-15,

nalaže generalnom sekretaru

da preda ovu Rezoluciju zainteresovanim međunarodnim i regionalnim organizacijama.

MOD COM5/287/9   (B8/293/15)   (R5/336/8)

REZOLUCIJA 901 (Rev.WRC-07)

Određivanje separacije orbitalnih lukova za koju bi trebalo da se zahteva koordinacija između dve satelitske mreže koje rade u svemirskoj službi a nisu predmet Plana

Svetska Konferencija o radiokomunikacijama (Ženeva, 2007),

Poziva ITU-R

…

2   da preporuči, prema potrebi, orbitalnu separaciju zahtevanu da se pokrene koordinacija među službama i unutar službi o satelitskim službama u frekvencijskim opsezima iznad 3.4 GHz za geostacionarne-satelitske (GSO) mreže koje nisu predmet Plana i nisu već pokrivene konceptom koordinacije lukova specificiranim u No. 9.7 (GSO/GSO) Tabele 5-1 (Dodatak 5), pod tačkama 1) do 8) kolone frekvencijskog opsega, i predmet su Sekcije II Člana 9,

…

ADD   COM4/392/16 (B19/413/29)

REZOLUCIJA 903 (Rev. WRC-07)

Prelazne mere za neke sisteme radiodifuzne satelitske/fiksne satelitske službe u opsegu 2 500-2 690 MHz

Svetska Konferencija o radiokomunikacijama (Ženeva, 2007),

uzimajući u obzir

a)   da je ova Konferencija revidirala limite snage gustine fluksa od svemirskih stanica u Članu 21, Tabela 21-4 za opseg 2 500-2 690 MHz;

b)   da je korišćenje opsega 2 500-2 690 MHz u Regionu 2 i 2 500-2 535 MHz i 2 655-2 690 MHz u Regionu 3 od fiksne satelitske službe (FSS) ograničeno na nacionalne i regionalne sisteme, prema sporazumu postignutom pod No. 9.21 (vidi No. 5.415 i No. 5.2.1);

c)   da je u opsegu 2 520-2 670 MHz, radiodifuzna satelitska služba (BSS) ograničena na nacionalne i regionalne satelitske sisteme, prema sporazumu postignutom pod No. 9.21 (vidi No. 5.416 i No. 5.2.1);

d)   da je u No. 5.384A, opseg 2 500-2 690 MHz identifikovan kao jedan od opsega za korišćenje administracijama koje žele da implementiraju Međunarodne mobilne telekomunikacije (IMT) u skladu sa Rezolucijom 223 (Rev.WRC-07);

e)   da je, zbog specifičnog nacionalnog i regionalnog statusa namene primenjenog na gorespomenute svemirske službe, i identifikacija za korišćenje administracijama koje žele da implementiraju IMT, povoljno da se primeni revidirani Član 21, Tabela 21-4 limiti u opsegu 2 500-2 690 MHz što ranije;

f)   da su izvesni svemirski sistemi u naprednoj fazi razvoja i treba da se uzmu u obzir;

g)   da je tačka dnevnog reda 1.9 ove Konferencije spomenula zahtev da se ne postavljaju neopravdana ograničenja na službe za koje je opseg namenjen,

odlučuje

1   da u opsegu 2 500-2 690 MHz svemirske stanice satelitskih mreža izlistanih u Aneksu 1 ove Rezolucije ne bi trebalo da prelaze sledeće pfd vrednosti:

-152 dB(W/m2)   za δ < 5°

-152 + 0.75 (δ - 5) dB(W/m2) za 5° ≤ δ ≤ 25°

-137 dB(W/m2) za δ > 25°

u bilo kom 4 kHz opsegu, gde je δ upadni ugao nad horizontalnom ravni. Limiti u Tabeli 21-4 se ne primenjuju;

2   da, za sisteme osim onih adresiranih u odlučuje 1, Nos 5.418, 5.417A i Rezolucije 539, Biro treba da ispita svaku koordinaciju i informaciju obaveštenja u odnosu na odredbe Nos 9.35 i 11.31 (redom) za frekvencijske dodele u FSS ili BSS primljene u Biro posle 14.11.2007. koristeći pfd limite za opseg 2 500-2 690 MHz u Tabeli 21-4 Člana 21, kako je revidirano na Konferenciji,

nalaže Birou

da implementuje odlučuje 1 i odlučuje 2.

ANEKS 1 NA REZOLUCIJU 903 (WRC-07)

ADD COM5/230/6   (B4/234/8)   (R3/292/105)

REZOLUCIJA 904 (WRC-07)

Prelazne mere za koordinaciju između mobilne satelitske službe (Zemlja-svemir) i službe istraživanja svemira (pasivno) u opsegu 1 668-1 668.4 MHz za specifični slučaj

Svetska Konferencija o radiokomunikacijama (Ženeva, 2007),

uzimajući u obzir

a)   da je WRC-03 uradio globalnu namenu mobilnoj satelitskoj službi (MSS) (Zemlja-svemir) u opsegu 1 668-1 675 MHz i globalnu namenu za MSS (svemir-Zemlja) u opsegu 1 518-1 525 MHz;

b)   da je opseg 1 660.5-1 668.4 MHz namenjen službi istraživanja svemira (pasivno);

c)   da su u opsegu 1 668-1 668.4 MHz, mobilne Zemaljske stanice i stanice službe istraživanja svemira (pasivno) predmet koordinacije pod No. 9.11A;

d)   da je relevantni uslov za prag koordinacije dat u Dodatku 5;

e)   da pre WRC-07, Dodatak 4 nije sadržavao relevantnu informaciju za zahtev koordinacije za pasivne službe;

f)   da je pre WRC-07, Dodatak 4 sadržavao sve potrebne podatke za zahtev za koordinaciju za MSS sisteme, i koordinacijske informacije su bile dostavljene posle WRC-03 za neke MSS sisteme;

g)   da postoji jedan satelitski sistem (SPECTR-R) u službi istraživanja svemira (pasivno) u opsegu 1 668-1 668.4 MHz za koji je relevantna napredna publikovana informacija saopštena Birou pre WRC-07, i da je neophodno omogućiti neke tranzicione mere za tretman te informacije od strane Biroa,

konstatujući

a)   da Izveštaj ITU-R M.2124 sadrži procenu deljenja između mobilne satelitske službe i stanice službe istraživanja svemira (pasivno) u opsegu 1 668-1 668.4 MHz;

b)   da je satelitski sistem SPECTR-R pridružen RADIOASTRON projektu, koji je jedan međunarodni projekat za svemirsku vrlo dugu osnovnu liniju interferometarskog sistema,

odlučuje

da, u opsegu 1 668-1 668.4 MHz, sistemi mobilne satelitske službe koji prevazilaze relevantan uslov praga koordinacije treba da budu koordinirani sa SPECTR-R sistemom koji radi u službi istraživanja svemira (pasivno), za koji je Biro primio naprednu publikovanu informaciju na 7.12.2005.1, omogućujući da Biro primi kompletnu koordinacijsku informaciju unutar vremenskog ograničenja spomenutog u No. 9.5D.

_______________
1API/A/3957 zavedeno 24. januara 2006. godine.

ADD   COM5/308/22   (B10/326/20)   (R6/410/79)

REZOLUCIJA 905 (WRC-07)

Datum stupanja na snagu nekih odredbi Plana za radiokomunikacije koje se odnose na ne plaćanje taksi za pokrivanje troškova

Svetska Konferencija o radiokomunikacijama (Ženeva, 2007),

uzimajući u obzir

a)   da je savet 2005 modifikovao Odluku 482 za primenu pokrivanja troškova satelitskih mreža za sva podnošenja formulara za satelitske mreže za obaveštenja za upisivanje frekvencijskih namena u MIFR (Član 11, Član 5 Dodataka 30/30A i Člana 8 Dodatka 30B) primljeno u Biro za radiokomunikacije na ili nakon 1. januara 2006. ako se referišu na napredne publikacije ili modifikacije Planova ili Lista (Deo A) svemirske službe ili zahteva za implementaciju Plana fiksne satelitske službe, po potrebi, primljeno na ili nakon 19. oktobra 2002.;

b)   da je savet 2005. takođe modifikovao Odluku 482 o primeni pokrivanja troškova satelitskih mreža za sve zahteve za implementaciju Plana fiksne satelitske službe (Sekcije IA i III Člana 6 Dodatka 30B) primljeno u Biro za radiokomunikacije na i nakon 1. januara 2006.;

c)   da je ova Konferencija usvojila neke odluke u Članu 11, Dodataka 30, 30A i 30B koje se odnose na posledice ne plaćanja taksi za pokrivanje troškova za obaveštenja za satelitske mreže i implementaciju Plana fiksne satelitske službe (Sekcije IA i III Člana 6 Dodatka 30B) kako je usvojeno na Savetu u Odluci 482 (prema modifikaciji),

prepoznajući

da Rezolucija 88 (Rev. Marrakesh, 2002) Konferencije opunomoćenika prepoznaje da su odluke usvojene na WRC-2000 uspostavile vezu između prava koja su stekle države članice u primenjivanju relevantnih procedura Pravilnika o radiokomunikacijama posle 7. novembra 1998. i plaćanja takse za pokrivanje troškova za podnošenja formulara za satelitske mreže,

konstatujući

da su fakture izdavane za takse pokrivanja troškova za obaveštenja od 1. januara 2006, kako je navedeno u imajući u vidu a) i b),

odlučuje

1   da datum stupanja na snagu fusnota A.11.6 naslova Člana 11, fusnote 17A naslova Člana 5 u Dodatku 30, fusnote 21A naslova Člana 5 u Dodatku 30A, fusnote 1 naslova Člana 6 u dodatku 30B i fusnote 3A naslova Člana 8 u dodatku 30B treba da bude 17. novembra 2007;

2   da popunjavanja formulara za satelitske mreže za pokrivanje troškova obaveštenja za satelitske mreže u saglasnosti sa Odlukom 482 (modifikovanom 2005.) kao što je sumarizovano u uzimajući u obzir a) i b) i za koje je kompletna informacija primljena u Biro za radiokomunikacije pre 17. novembra 2007. i odgovarajuće fakture su izdate pre tog datuma ali plaćanje još nije izvršeno, treba da se ponište ako uplata nije primljena do 17. maja 2008.;

3   da popunjavanja formulara za satelitske mreže za pokrivanje troškova obaveštenja za satelitske mreže u saglasnosti sa Odlukom 482 (modifikovanom 2005) kao što je sumarizovano u uzimajući u obzir a) i b) i za koje je kompletna informacija primljena u Biro za radiokomunikacije pre 17. novembra 2007. ali odgovarajuće fakture nisu izdate pre 17. novembra 2007., treba da budu poništene ako plaćanje nije izvršeno pre do datuma isteka specificiranog u fakturi,

nalaže Direktoru Biroa za radiokomunikacije

1   da pošalje, obaveštavajućim administracijama odgovornim za satelitske mreže na koje se primenjuje odlučuje 2 ili 3, podsetnik koji razmatra krajnje rokove plaćanja u Odluci Saveta 482 (modifikovanom 2005) i posledice ne plaćanja prema odlučuje 2 ili 3 ne kasnije od dva meseca pre 17. maja 2008. u slučaju odlučuje 2, krajnjeg roka plaćanja faktura u slučaju odlučuje 3, osim ako je uplata već primljena;

2   da preduzme potrebnu akciju, po potrebi, uvažavajući posledične promene u Dodatku 30B.

ADD   COM6/207/1   (B2/213/4)   (R1/221/10)

REZOLUCIJA 906 (WRC-07)

Podnošenje obaveštenja za zemaljske službe Birou za radiokomunikacije

Svetska Konferencija o radiokomunikacijama (Ženeva, 2007),

uzimajući u obzir

a)   da je elektronski format za podnošenje obaveštenja u vezi zemaljskih službi pod Članom 11 i Planovi u aneksima na Regionalne sporazume, korišćen u od Biroa za radiokomunikacije od Septembra 1994;

b)   da su "BR Raspored visokofrekventne radiodifuzije" (HFBC Raspored) i "BR Međunarodni cirkular frekvencijskih informacija" (BR IFIC) jedine regulatorne publikacije koje su rezultovale primenom Poglavlja III i pridruženih Regionalnih sporazuma, i da je HFBC Raspored publikovan svaki mesec, osim u Junu, u CD-ROM formatu od Januara 1999, dok je BR IFIC publikovan svake dve nedelje u CD-ROM formatu od 11.1.2000. i, potom, za zemaljske službe, u DVD-ROM formatu od Septembra 2005;

c)   da je od 8.12.1998. podnošenje HFBC zahteva pod Članom 12 bilo samo u elektronskom formatu;

d)   da su od 3.6.2001. za zemaljske službe, sve forme za obaveštenja (AP4/II i AP4/III), radio astronomska obaveštenja (AP4/IV) i napredne publikovane informacije (AP4/V i AP4/VI) i informacije s dužnom pažnjom (Rezolucija 49 (Rev.WRC-03)) za satelitske mreže i zemaljske stanice, podnesene Birou za radiokomunikacije shodno Članovima 9 i 11 podnošene samo u elektronskom formatu;

e)   da su od 7.12.2004., podnošenja zahteva za digitalnu radiodifuziju da bi se koristilo za vežbanje planiranja i razvoj nacrta plana za drugu sednicu Regionalne konferencije za radiokomunikacije za planiranje digitalne zemaljske radiodifuzije u delovima regiona 1 i 3, u frekvencijskim opsezima 174-230 MHz i 470-862 MHz (RRC-06), bila jedino moguće u elektronskom formatu;

f)   da je RRC-06 odlučio da sva podnošenja u primenama Članova 4 i 5 GE06 Regionalnog sporazuma treba da budu jedino u elektronskom formatu;

g)   da bi priprema obaveštenja za zemaljske službe u elektronskom formatu dozvolila administracijama da vrednuju podatke pre podnošenja koristeći softverske alate Biroa za radiokomunikacije;

h)   da bi podnošenje obaveštenja za zemaljske službe u elektronskom formatu oslobodilo Biro za radiokomunikacije potrebe da prepisuje podatke, izbegavajući mogućnost grešaka i smanjilo težinu procesiranja podataka što se zahteva od Biroa za radiokomunikacije;

i)   da uvođenje podnošenja obaveštenja za zemaljske službe jedino u elektronskom formatu može da zahteva odgovarajuću obuke za softverske alate Biroa za radiokomunikacije, naročito u zemljama u razvoju;

j)   da za neke administracije, podnošenja obaveštenja za zemaljske službe jedino u elektronskom formatu može da zahteva prilagođavanje njihovih nacionalnih procedura i razvoj odgovarajuće elektronske opreme;

k)   da bi informacije u elektronskom formatu mogle biti korišćene da ispune zahteve administracijskih baza podataka i olakšaju razmenu informacija između administracija sa Biroom za radiokomunikacije,

uzimajući u obzir takođe

a)   da bi korišćenje elektronskog formata za podnošenje obaveštenja za zemaljske službe Birou za radiokomunikacije redukovalo cenu;

b)   da bi revizija Dodatka 4, na ovoj Konferenciji, olakšala tranziciju administracijama i Birou za radiokomunikacije ka korišćenju elektronskog formata za podnošenje obaveštenja za zemaljske službe;

c)   da je Biro za radiokomunikacije već razvio jedan elektronski format za podnošenje svih tipova obaveštenja za zemaljske službe;

d)   da je velika većina obaveštenja za zemaljske službe primljena u Biro za radiokomunikacije već podnesena jedino u elektronskom formatu,

odlučuje

1   da od 1.1.2009., podnošenje obaveštenja za zemaljske službe Birou za radiokomunikacije treba da bude jedino u elektronskom formatu;

2   da se podstiču administracije da prestanu da koriste papirnata obaveštenja što pre je moguće i da informišu Biro za radiokomunikacije o tome;

3   da se podstiču administracije da koriste, što pre je moguće, elektronski format i elektronsku opremu za izmenu podataka za koordinaciju između administracija,

nalaže Direktoru Biroa za radiokomunikacije

1   da se preradi i kompletira specifikaciju elektronskog formata za korišćenje za podnošenje obaveštenja za zemaljske službe, kako može da bude zahtevano nakon revizije Dodatka 4 na ovoj Konferenciji;

2   da pruži asistenciju, kao što se zahteva, svakoj administraciji, posebno u tranziciji da koristi elektronski format za podnošenje obaveštenja za zemaljske službe;

3   da se uključi u seminare o radiokomunikacijama odgovarajuća obuka za korišćenje elektronskog formata za podnošenje obaveštenja za zemaljske službe,

nalaže Generalnom sekretaru

da se razmotri pružanje besplatnog odgovarajućeg softvera i/ili hardvera za svaku nerazvijenu zemlju koja to zatraži.

MOD   PLEN/408/3 (B24/419/3)

REZOLUCIJA 950 (Rev.WRC-07)

Razmatranje korišćenja frekvencija između 275 i 3 000 GHz

Svetska Konferencija o radiokomunikacijama (Ženeva, 2007),

uzimajući u obzir

a)   da, u Tabeli namene frekvencijskih opsega, frekvencijski opsezi iznad 275 GHz još su nenamenjeni;

b)   da, bez obzira na uzimajući u obzir a), No. 5.565 daje odredbe za korišćenje frekvencijskog opsega 275-1 000 GHz za eksperimentisanje i razvoj raznih pasivnih servisa i svih drugih servisa i prepoznaje potrebu za vođenjem daljih istraživanja;

c)   da No. 5.565 takođe daje odredbe za zaštitu pasivnih službi do, ako bude, tog vremena kad Tabela namene frekvencijskih opsega može biti proširena;

d)   da, pored spektralnih linija identifikovanim u No. 5.565, istraživačke aktivnosti u opsezima iznad 275 GHz mogu prepustiti druge spektralne linije od interesa, kao one izlistane u Preporuci ITU-R RA.314;

e)   da unutar različitih Studijskih grupa za radiokomunikacije, studije o sistemima između 275 i 3 000 GHz, uključujući karakteristike sistema odgovarajućih primena, treba da se razmatra;

f)   da sadašnje korišćenje opsega između 275 i 3 000 GHz uglavnom se odnosi na pasivne službe, međutim, sa prihvaćenim tehnološkim razvojem, opsezi mogu postati sve važniji za odgovarajuće primene u aktivnoj službi;

g)   da studije deljenja u ITU-R između pasivnih službi i svih ostalih službi koje rade na frekvencijama između 275 i 3 000 GHz nisu kompletirane;

h)   da dosadašnji izostanak korišćenja opsega 275-3 000 GHz od strane raznih aktivnih službi pokazuje opšte mišljenje da frekvencijske namene iznad 275 GHz mogu biti prevremene,

prepoznajući

a)   da propagacione karakteristike na frekvencijama iznad 275 GHz, kao što je atmosferska apsorpcija i rasejanje, ima značajan uticaj na performanse aktivnih i pasivnih sistema i zahtevaju da se prouče;

b)   da je potrebno da se dalje istraže potencijalna korišćenja opsega između 275 i 3 000 GHz od odgovarajućih primena,

konstatujući

a)   da značajne infrastrukturne investicije treba da budu urađene u međunarodnoj saradnji za korišćenje opsega između 275 i 3 000 GHz, na primer, ALMA, postrojenje u izgradnji koje će omogućiti nove uvide u strukturu univerzuma;

b)   da Cirkularno pismo Biroa za radiokomunikacije CR/137 identifikuje dodatnu informaciju za Biro da zabeleži karakteristike aktivnih i pasivnih senzora za satelitsku službu istraživanja Zemlje i satelita za istraživanje svemira, u frekvencijskim opsezima ispod 275 GHz,

konstatujući takođe

a)   da bi proces i format sličan onom datom u konstatujući b) mogao biti korišćen da zabeleži sisteme koji rade u opsegu od 275 do 3 000 GHz;

b)   da će beleženje aktivnih i pasivnih sistema koji rade u opsegu od 275 do 3 000 GHz omogućiti informacije do datuma kad, ako bude, odlučeno da su promene na Pravilniku o radiokomunikacijama potrebne,

odlučuje

1   da se pregleda No. 5.565 Pravilnika o radiokomunikacijama, izuzimajući frekvencijske namene, da bi se ažuriralo korišćenje spektra između 275 GHz i 3 000 GHz od strane pasivnih službi na WRC-11, uzimajući u obzir rezultate ITU-R studija;

2   da administracije mogu da podnesu, za uključenje u MIFR, detalje o sistemima koji rade između 275 i 3 000 GHz i koje Biro za radiokomunikacije može da zabeleži pod Nos. 8.4, 11.8 i 11.12,

poziva ITU-R

da povede potrebne studije za vreme priprema za WRC-11 u pogledu modifikacije No. 5.565, uključujući savet za primene pogodne za opseg 275-3 000 GHz,

nalaže Direktoru Biroa za radiokomunikacije

da prihvati podneske iz odlučuje 2, i da ih zabeleži u MIFR.

MOD   COM6/301/2   (B10/326/19)   (R6/410/76)

REZOLUCIJA 951 (Rev.WRC-07)

Unapređivanje međunarodnog regulatornog okvira za spektar

Svetska Konferencija o radiokomunikacijama (Ženeva, 2007),

uzimajući u obzir

a)   da je radio spektar ograničen resurs a da je konstantan porast i evolucija u zahtevima i raznovrsnosti postojećih i budućih primena za radiokomunikacije;

b)   da je sadašnja tehnološka okolina za neke primene suštinski drugačija od one koja je preovladavala kad su sadašnji principi i definicije namena uspostavljeni;

c)   da su prošli WRC-ovi bili u stanju da odgovore na razvoj spomenut pod uzimajući u obzir a) i b) u nekim slučajevima;

d)   da je veliki interes za racionalnom, efikasnom i ekonomičnom upotrebom spektra;

e)   da bi namene radiokomunikacionim službama trebale težiti da postignu najbolji rezultat u smislu spektralne efikasnosti;

f)   da se pojavljuju aplikacije u kojima su kombinovani elementi različitih radiokomunikacionih službi (kako je definisano u Pravilniku o radiokomunikacijama);

g)   da postoji konvergencija radio tehnologija, pošto ista radiotehnologija može biti korišćena u sistemima koji rade u različitim radiokomunikacionim službama ili sa različitim statusom namene (primarne ili sekundarne), što bi moglo imati uticaja na scenario namena;

h)   da su slične brzine prenosa i kvalitet atributa servisa dostupne sa različitim radiokomunikacionim sistemima koji rade u različitim radiokomunikacionim službama;

i)   da korišćenje modernih osnovnih komunikacijskih arhitektura i protokola, kao onih korišćenih u radio sistemima za prenos paketa, omogućava tekućim odredbama za različite primene iste platforme da rade u istim frekvencijskim opsezima;

j)   da evoluirajuće i nove radiokomunikacione tehnologije mogu da pruže mogućnosti deljenja i mogu da vode ka frekvencijski agilnijoj i interferencijski otpornijoj opremi i zbog toga fleksibilnijem korišćenju spektra;

k)   da te evoluirajuće i nove tehnologije ne moraju zahtevati segmentaciju opsega unutar tradicionalnog okvira namene spektra;

l)   da bi regulatorne procedure trebale biti kontinuirano procenjivane da bi udovoljile zahtevima administracija,

prepoznajući

a)   da bi prava administracija da postavljaju, upravljaju i obezbeđuju službe trebala biti vodeći princip;

b)   da su studije, kao odgovor na Rezoluciju 951 (WRC-03), pokazale da svaka promena koja ima nameru da poboljša fleksibilnost administracija u prilagođavanju konvergentnih službi treba da se bazira na kombinaciji definicija službi, namena i procedura,

konstatujući

a)   da je jedna od svrha Pravilnika o radiokomunikacijama efektivno upravljanje i korišćenje spektra;

b)   da Svetska Konferencija o radiokomunikacijama treba normalno da se saziva svake tri do četiri godine da omogući dopunu Pravilnika o radiokomunikacijama;

c)   da su studije inicirane pod Rezolucijom 951 (WRC-03) pokazale potrebu za proširenjem proučavanja,

odlučuje

1. da pod hitno, uzimajući u obzir Anekse 1 i 2, ITU-R treba da nastavi studije, da bi se razvili koncepti i procedure za unapređenje Pravilnika o radiokomunikacijama da bi se zadovoljile potrebe tekućih, dolazećih i budućih primena u radiokomunikacijama, vodeći računa o postojećim službama i korišćenjima;

2 da studije pomenute u odlučuje 1 treba da budu ograničene na generalna pitanja namena i procedura u odnosu na generalna rešenja za upravljanje spektrom, kao ona koja su već razvijena u Dodatku 1, uz proces opisan u Aneksu 2;

3   da pozove WRC-11 da uzme u obzir rezultate tih studija, uključujući deljenje i njihov uticaj na namene u razmatranim frekvencijskim opsezima, i da preduzme potrebne akcije u skladu sa Aneksom 2,

poziva ITU-R

da povede potrebne studije za vreme razmatranja WRC-11 i u skladu sa ovom Rezolucijom,

poziva administracije

da aktivno učestvuju u studijama sa prilozima za ITU-R.

ANEKS 1 NA REZOLUCIJU 951 (REV.WRC-07)

Opcije za poboljšanje međunarodnog regulatornog okvira za spektar*

Sledeće četiri opcije identifikovane su do sada za razvoj koncepta i procedura za unapređenje Pravilnika o radiokomunikacijama; kombinacija tih opcija kao i druge opcije mogu takođe da se koriste.

Opcija 1 zadržava dosadašnju praksu kakva jeste.

Opcija 2 pregledava i eventualno revidira tekuće definicije službi ili dodaje novu službu na listu definicija službe, koja bi obuhvatila nekoliko postojećih.

Opcija 3 je uvođenje nove odredbe u Pravilniku o radiokomunikacijama omogućujući supstituciju1 između dodala specifičnih službi.

Opcija 4 je uvod u kompozitne službe u Tabeli namene frekvencijskih opsega.

PRIMEDBA - Za Opcije 2, 3 i 4, poboljšane forme za prijavu uz postojeće iz Dodatka 4, i/ili relevantna podešavanja u tom Dodatku, trebalo bi da se razmotre.

1 Opcija 1: Zadržavanje dosadašnje prakse

Kod ove opcije smatra se da postoji dovoljna fleksibilnost unutar sadašnjeg Pravilnika o radiokomunikacijama i WRC procesa da zadovolji sve tekuće i verovatne buduće zahteve unutar vremenskog okvira tipično postavljenog za WRC-ove.

Kod ove opcije nacionalna regulativa može biti dovoljna da omogući relevantna rešenja u okolini koja se menja.

Iako nove primene mogu da se uvedu u kraćem vremenskom okviru, to bi moglo biti bez zaštite od štetnih smetnji, što ne može biti praktično za veliku većinu nadolazećih bežičnih primena, uključujući IMT, naučne, javno bezbednosne, radiolokacione, radionavigacione, radiodifuzne i fiksne/mobilne/radiodifuzne satelitske sisteme.

Tekuće definicije službe u Članu 1 Pravilnika o radiokomunikacijama pokazuju da u principu omogućuju da Pravilnik o radiokomunikacijama prihvata dinamično najnoviji tehnološki razvoj kao IMT, HAPS, RLAN, digitalnu TV, javnu bezbednost i olakšanje nesreća (PPDR) i interese naučne zajednice.

Primećeno je, da uprkos različitim definicijama za fiksne i mobilne (izuzev vazduhoplovnu i pomorsku) službe, u većini frekvencijskih opsega koji su namenjeni jednoj od dve službe, namenjeni su takođe i onoj drugoj. To pokazuje da je konvergencija već postignuta u ITU Tabeli Namene frekvencijskih opsega, osim u nekim frekvencijskim opsezima, gde namene za obe službe mogu da se razmotre od opsega do opsega za buduće WRC-ove, prema zahtevima.

2 Opcija 2: Pregledavanje i moguća revizija nekih definicija službi

Kod ovog pristupa, tekuće definicije službi u Članu 1 Pravilnika o radiokomunikacijama bile bi pregledane da se osigura da one adekvatno i čisto pokrivaju aktuelno korišćenje, istovremeno omogućujući fleksibilnost za nadolazeće tehnologije. Nakon intenzivnih konsultacija sa ITU-R Studijskim Grupama, taj pregled može da obuhvati fiksne i mobilne (izuzev vazduhoplovnu i pomorsku službu) službe i eventualno druge službe, ako se smatra potrebno2. To može da dovede do revizije sadašnjih definicija za te službe i njihovo modifikovanje prema potrebi.

Moguće promene u definicijama službe trebale bi da budu adresirane s tačke gledišta njihovih regulatornih implikacija u dodelama i korišćenju frekvencija, posebno u ITU koordinaciji, obaveštavanju i procesima zapisivanja, uticaju na dodele urađene pod sadašnjim definicijama, i uticaju na druge službe.

3 Opcija 3: Uvođenje nove odredbe u Pravilnik o radiokomunikacijama omogućujući supstituciju između dodela specifičnih službi

Kod ovog pristupa, nova odredba bi se uvela u Pravilnik o radiokomunikacijama da se omogući supstitucija između dodela specifičnih službi. Na primer, u kontekstu fiksne i mobilne (izuzev vazduhoplovne i pomorske) službe, supstitucija bi mogla da se primeni na isti način na koji se primenjuje kod Nos. 5.485 ili 5.492 u kontekstu fiksne satelitske i radiodifuzne satelitske službe.

Koristeći primer fiksnih i mobilnih službi, to bi moglo da se reflektuje na tekuću konvergenciju između službi, adresirajući sadašnje višeznačnosti između definicija tih službi, olakšavajući pravovremeno sprovođenje novih primena, dajući adekvatnu regulatornu zaštitu za takve primene, i štiteći prava drugih administracija naspram nastale interferencije.

Nova odredba koja omogućuje supstituciju mogla bi biti adresirana s tačke gledišta njenog uticaja na namenu i korišćenje frekvencija, naročito prilikom ITU koordinacije, obaveštavanja i procesa zapisivanja, uticaja na dodele urađene pod tekućim definicijama, i uticaja na druge službe.

4 Opcija 4: Uvođenje kompozitnih službi u Tabelu namene frekvencijskih opsega

Kod ovog pristupa, koji bi mogao da reflektuje konvergenciju između nekih radiokomunikacionih službi u specifičnom frekvencijskom opsegu, Tabela namene frekvencijskih opsega (Član 5 Pravilnika) mogla bi da bude izmenjena zamenjujući tekuće odvojene namene nekim radiokomunikacionim službama sa združenom namenom za te službe (na pr. specifičan frekvencijski opseg namenjen "fiksnoj službi" i "kopnenoj mobilnoj službi" mogao bi da bude promenjen u kompozitnu namenu za "fiksnu i kopnenu mobilnu službu"). Gornji pristup mogao bi jedino biti primenjiv ako sve razmatrane službe na koje se odnosi namena za kompozitni servis imaju jednak regulatorni status.

Taj pristup omogućio bi administracijama veću fleksibilnost. U gornjem primeru, administracije bi se mogle odlučiti za samu fiksnu službu, za samu kopnenu mobilnu službu, za posebne aplikacije za obe službe na nezavisan način, ili za kompozitnu aplikaciju koja bi uključila obe službe. Ova opcija ne bi zahtevala nikakvu reviziju tekućih definicija dotičnih radiokomunikacionih službi (na pr. niti za fiksnu niti za kopnenu mobilnu službu).

Da se omogući obaveštavanje i zapisivanje frekvencijskih dodela u tako kompozitnoj službi, nova klasa stanice mogla bi da se uvede pod imenom "Stanica u fiksnoj i kopnenoj mobilnoj službi" (sa posebnim simbolom od onih koji se koriste za fiksnu i kopnenu mobilnu službu), sa potrebnom formom obavesti, ili drugih adekvatnih mehanizama obaveštavanja.

_______________
* Dalje informacije mogu da se nađu u Dokumentu 24 za WRC-07.
1Ovaj izraz treba da bude pojašnjen i definisan kako treba.
2ITU R studije su pokazale da je tekuća definicija fiksne satelitske službe u stanju da se prilagodi novim tehnologijama i primenama u fiksnoj satelitskoj službi.

ANEKS 2 NA REZOLUCIJU 951 (REV.WRC-07)

Smernice za implementaciju ove Rezolucije

Ove smernice sadrže tri koraka:

1   Korak 1: Proceniti različite opcije uključujući one u Aneksu 1 u smislu njihove korisnosti u vezi sa poboljšanjem solucija za upravljanja spektrom da se zadovolje ciljevi ove Rezolucije.

2   Korak 2: Razviti koncepte i procedure bazirane na opcijama procenjenim u Koraku 1 uključujući studije deljenja na bazi od opsega do opsega.

3   Korak 3: Pripremiti, na osnovu Koraka 2, tehničke i regulatorne solucije za razmatranje i odgovarajuću akciju za WRC-11.

ADD   COM6/339/2   (B12/346/18)   (R6/410/81)

REZOLUCIJA 953 (WRC-07)

Zaštita radiokomunikacionih službi od emisija radio uređaja kratkog dometa

Svetska Konferencija o radiokomunikacijama (Ženeva, 2007),

uzimajući u obzir

a)   da su radio uređaji kratkog dometa (SRDs) radio predajnici ili prijemnici, ili oboje, i stoga se ne smatraju industrijskim, naučnim i medicinskim (ISM) primenama pod No. 1.15;

b)   da SRDs, uključujući uređaje koji koriste tehnologije ultra širokog opsega (UWB), radio frekvencijske identifikacione uređaje (RFIDs), i ostale slične uređaje, koji generišu i koriste radio frekvencije lokalno;

c) da SRDs ne mogu tražiti zaštitu od smetnji uzrokovanih radio službama i stoga su razvijeni prioritetno u ISM frekvencijskim opsezima;

d)   da se povećava količina SRDs šireći se preko različitih frekvencija kroz spektar, kao uređaji koji koriste UWB tehnologije ili RFIDs, itd.;

e)   da u nekim slučajevima značajna energija može biti izračena od RFIDs;

f)   da neke radio službe, naročito one koje koriste male snage polja, mogu osetiti štetne smetnje od SRDs, posebno RFIDs, rizik koji je neprihvatljiv, posebno u slučaju radionavigacije i ostalih bezbednosnih službi,

prepoznajući

a) rad koji je obavio ITU-R rezultirajući u relevantnim ITU-R Preporukama (vidi ITU-R SM.1538, ITU-R SM.1754, ITU-R SM.1755, ITU-R SM.1756, ITU-R SM.1757);

b)   rad koji je obavio ITU-T na RFID;

c)   da SRDs, posebno RFIDs, drže obećanje za čitav niz novih primena koje mogu pružiti dobrobit korisnicima;

d)   da su karakteristike RFIDs, uključujući snagu predajnika, standardizovane u okviru ISO,

prepoznajući takođe

Rezoluciju ITU-R 54 Skupštine za radiokomunikacije (Geneva, 2007), koja odlučuje da bi ITU-R trebao proučiti mogućnosti SRDs istovremeno osiguravajući zaštitu radiokomunikacionim službama,

odlučuje

da, u svrhu da radiokomunikacione službe budu adekvatno zaštićene, zahtevaju se buduće studije o emisijama od SRDs, unutar i izvan frekvencijskih opsega označenih u Pravilniku o radiokomunikacijama za ISM primene,

poziva ITU-R

da prouči emisije od SRDs, naročito RFIDs, unutar i izvan frekvencijskih opsega naznačenih u Pravilniku o radiokomunikacijama za ISM primene da se osigura adekvatna zaštita radiokomunikacionih službi,

poziva administracije

da učestvuju u studijama dajući doprinos ITU-R,

nalaže Direktoru Biroa za radiokomunikacije

1   da stavi ovu Rezoluciju na pažnju ITU-T, ISO i Međunarodnoj elektrotehničkoj komisiji;

2   da preda rezultate ovih studija WRC-11 na razmatranje i delovanje.

ADD   COM6/340/2   (B14/365/50)   (R7/411/226)

REZOLUCIJA 954 (WRC-07)

Harmonizacija spektra za korišćenje od strane zemaljskih elektronskih sistema za sakupljanje novosti

Svetska Konferencija o radiokomunikacijama (Ženeva, 2007),

uzimajući u obzir

a)   da je korišćenje zemaljske prenosive radio opreme od pomoćnih službi radiodifuzije, zajednički nazvane elektronsko sakupljanje novosti (ENG), koje rade u opsezima namenjenim radiodifuziji, fiksnim i mobilnim službama postalo važan element u sveobuhvatnom pokrivanju širokog raspona međunarodnih značajnih događaja, uključujući prirodne katastrofe;

b)   da je WRC-03 inicirao studije koje se tiču korišćenja spektra i radnih karakteristika prenosivih i nomadskih veza za rad zemaljskih ENG sistema na globalnoj osnovi, u skladu sa Preporukom 723 (WRC-03);

c)   da je modularizacija i minijaturizacija zemaljskih ENG sistema povećala prenosivost tih sistema i tako povećala trend ka prekograničnom radu ENG uređaja;

d)   da su tehničke karakteristike za televiziju osim radiodifuzne, ENG i sistema koje proizvode elektronsko polje u fiksnim i mobilnim službama za korišćenje u studijama deljenja postavljene u ITU-R Preporukama,

konstatujući

a)   da studije koje je preduzeo ITU-R pokazuju da bi nacionalno upravljanje spektrom moglo da ima koristi od globalnog planiranja harmonizovanog opsega za ENG sisteme;

b)   da su studije koje se odnose na ENG u ITU-R bazirane na podacima o tekućim i prihvaćenim ENG zahtevima spektra sakupljenim od mnogih administracija iz svih regiona;

c)   da neki od frekvencijskih opsega koje sada koristi ENG imaju brojne tehničke i radne atribute koji ih čine podesnim za kontinuirano dugoročno korišćenje za ENG;

d)   da niži frekvencijski opsezi spektra imaju tendenciju da pruže bolje propagacione karakteristike na putevima s preprekama, povećavajući na taj način pouzdanost ENG veza koje rade u tim opsezima,

prepoznajući

a)   da radiodifuzni emiteri sada imaju napredne digitalne tehnologije koje otvaraju nove mogućnosti za rad obe, fiksne i mobilne ENG, i da taj razvoj ima implikacije koje se odnose na spektar

b)   da dinamička priroda korišćenja ENG je pokrenuta planiranim, neplaniranim i nepredvidivim događajima kao što su najnovije vesti, vanredne situacije i katastrofe;

c)   da se sakupljanje novosti i elektronska produkcija tipično odvija u okolini gde nekoliko televizijskih radiodifuznih emitera /organizacija/mreža pokušava da pokrije isti događaj, kreirajući zahtev za više ENG veza i povećan zahtev za pristup spektru u podesnim frekvencijskim opsezima;

d)   da je pristup globalno harmonizovanom spektru jako poželjan da olakša brzo i manje ograničeno raspoređivanje i rad ENG sistema od jedne zemlje do druge,

odlučuje

1   da bi na osnovu studija preduzetim u ITU-R, WRC-11 trebao adresirati izvodljivost sakupljanja zadovoljavajućeg stepena svetske /regionalne harmonizacije spektra za ENG korišćenje u smislu frekvencijskih opsega i podešavajućih raspona;

2   da bi trebalo da se odredi metod za moguću harmonizaciju frekvencijskih opsega i podešavajućih raspona za ENG korišćenje,

poziva ITU-R

1   da izvede studije o ENG s obzirom na moguća rešenja za globalnu/regionalnu harmonizaciju u frekvencijskim opsezima i podešavajućim rasponima, uzimajući u obzir:

- dostupne tehnologije za maksimalno efikasno i fleksibilno korišćenje frekvencije;

- karakteristike sistema i iskustva u radu koja olakšavaju implementaciju tih rešenja;

2   da uključi u studije, na koje se gore referiše, pitanja deljenja i kompatibilnosti sa službama kojima su već namenjeni frekvencijski opsezi i podešavajući rasponi koji imaju potencijal za upotrebu za ENG;

3   da predloži radne mere da olakša rad ENG opreme konzistentne sa globalnom cirkulacijom radiokomunikacione opreme, vodeći računa o Preporuci ITU-R M.1637;

4   da izvesti o rezultatima tih studija Svetsku konferenciju o radiokomunikacijama 2011,

poziva administracije

da učestvuju u studijima dajući doprinos ITU-R.

ADD   PLEN/408/4 (B24/419/6)

REZOLUCIJA 955 (WRC-07)

Razmatranje procedura za optičke linkove u slobodnom prostoru

Svetska Konferencija o radiokomunikacijama (Ženeva, 2007),

uzimajući u obzir

a)   da se frekvencije iznad 3 000 GHz već koriste za razne optičke primene od telekomunikacionih veza do satelitskog daljinskog detektovanja;

b)   da optičke linkove trenutno razmatra nekoliko ITU-R Studijske Grupe;

c)   da Preporuke ITU-R P.1621, P.1622, S.1590, RA.1630; SA.1742, SA.1805, i RS.1744 sadrži informacije koje se odnose na optičke linkove u slobodnom prostoru i daljinsko detektovanje;

d)   da je ITU-R u procesu pravljenja izveštaja s obzirom na mogućnost i relevantnost uključenja u Pravilnik o radiokomunikacijama frekvencijskih opsega iznad 3 000 GHz kao i primene u fiksnoj službi koristeći takve frekvencijske opsege,

prepoznajući

a)   da Rezolucija 118 (Marrakesh, 2002) Konferencije opunomoćenika nalaže Direktoru BR da izvesti svetsku konferenciju o radiokomunikacijama o napretku ITU-R studija koje razmatraju korišćenje frekvencija iznad 3 000 GHz;

b)   da je ITU-R identifikovao tehničke aspekte s obzirom na korišćenje optičkih telekomunikacija u slobodnom prostoru kao tačku koja zahteva hitno proučavanje od ITU-R Studijskih grupa,

odlučuje

da uzme u obzir moguće procedure za optičke linkove u slobodnom prostoru, vodeći računa o rezultatima ITU-R studija koje pokrivaju u najmanju ruku aspekt deljenja sa ostalim službama, jasnu definiciju granica opsega i mere za uzeti u obzir ako se namene različitim službama u Pravilniku o radiokomunikacijama iznad 3 000 GHz pokažu izvodljive,

poziva ITU-R

da povede neophodne studije u vreme za razmatranje od WRC-11.

ADD   PLEN/408/14 (B24/419/15)

REZOLUCIJA 956 (WRC-07)

Regulatorne mere i njihova relevantnost da omoguće uvođenje softverski definisanih radio i kognitivnih radio sistema

Svetska Konferencija o radiokomunikacijama (Ženeva, 2007),

uzimajući u obzir

a)   da kognitivni radio i samokonfigurirajuće mreže treba da pruže dodatnu fleksibilnost i povećanu efikasnost celokupnom korišćenju spektra;

b)   da ITU-R već proučava takve napredne radio tehnologije, njihovu funkcionalnost, glavne tehničke karakteristike, zahteve, performanse i korisnost (Pitanje ITU-R 241/8);

c)   da studije pokazuju da je softverski definisani radio koji koristi kognitivne kontrolne mehanizme način postizanja bolje iskorišćenosti spektra, dinamičkog upravljanja spektrom, i fleksibilno korišćenje spektra (Izveštaj ITU-R M.2064);

d)   da se značajno istraživanje i razvoj odvija o kognitivnim radio sistemima i odgovarajućim mrežnim konfiguracijama kao što su samokonfigurirajuće mreže;

e)   da kognitivni radio sistemi mogu pokrivati brojne tehnike radio pristupa (RATs);

f)   da kognitivni radio sistemi uključuju samokonfigurirajuće mreže različitih mrežnih topologija koje su u stanju da podese svoje korišćenje spektra na osnovu lokalno raspoloživog spektra;

g)   da bez ikakve informacije o položaju i karakteristikama drugih RATs unutar pokrivanog frekvencijskog raspona dohvatljivog mobilnom terminalu, bilo bi neophodno skanirati celokupan podešavajući raspon da bi se ustanovilo lokalno korišćenje spektra, što bi rezultovalo velikim trošenjem snage i vremena;

h)   da bez dodatnih sredstava, ne bi bilo moguće otkriti upotrebu samo za prijem;

i)   da neke studije pokazuju korisnost imajući načina da se pomogne u određivanju lokalnog korišćenja spektra, kao što je žični i bežični pristup bazi podataka ili drugim mrežama;

j)   da neke studije ukazuju na moguću potrebu za globalno harmonizovanim kognitivnim pilotskim kanalom za podršku, sa opsegom manjim od 50 kHz, dok druge studije ukazuju da bi dostupnost bazi podataka mogla podržati pristup i povezivanje, i tako bi se podržalo korišćenje tih sistema,

odlučuje da pozove ITU-R

1   da prouči da li ima potrebe za regulatornim merama koje se odnose na primenu tehnologija kognitivnog radio sistema;

2   da prouče da li ima potrebe za regulatornim merama koje se odnose na primenu softverski definisanog radija,

odlučuje takođe

da WRC-11 uzme u obzir rezultate ovih studija i preduzme odgovarajuće mere.

PREPORUKE

ADD   COM4/380/78   (B19/413/30)

PREPORUKA 206 (WRC-07)

Razmatranje mogućeg korišćenja integrisane mobilne satelitske službe i sistema zemaljske komponente u nekim frekvencijskim opsezima identifikovanim za satelitsku komponentu Međunarodnih mobilnih telekomunikacija

Svetska Konferencija o radiokomunikacijama (Ženeva, 2007),

uzimajući u obzir

a)   da sistemi mobilne satelitske službe (MSS) mogu da pruže usluge na širokom području;

b)   da MSS sistemi imaju ograničen kapacitet za pružanje pouzdanih radiokomunikacionih usluga u urbanim područjima na račun prirodnih ili veštačkih prepreka i zemaljska komponenta integrisanog MSS sistema može ublažiti oblasti blokade, kao i dozvoliti pokrivanje zatvorenog prostora;

c)   da MSS sistemi mogu poboljšati pokrivanje ruralnih oblasti, postajući tako element koji može premostiti digitalnu podelu u smislu geografije;

d)   da su MSS sistemi podesni za javnu zaštitu i komunikacije olakšanja nesreće, kako je navedeno u Rezoluciji 646 (WRC-03);

e)   da su opsezi 1 525-1 544 MHz, 1 545-1 559 MHz, 1 610-1 626.5 MHz, 1 626.5-1 645.5 MHz, 1 646.5-1 660.5 MHz i 2 483.5-2 500 MHz između onih identifikovanih u Rezoluciji 225 (Rev.WRC-07) za administracije koje žele da implementiraju satelitsku komponentu Međunarodnih mobilnih telekomunikacija (IMT);

f)   da su opsezi spomenuti u uzimajući u obzir e) namenjeni na primarnoj osnovi mobilnim satelitskim službama i drugim službama i da nisu svi namenjeni mobilnoj službi;

g)   da su opsezi 1 980-2 010 MHz i 2 170-2 200 MHz identifikovani za korišćenje od strane satelitske komponente IMT-2000 u skladu sa Rezolucijom 212 (Rev.WRC-07);

h)   da unutar svojih teritorija u nekim delovima opsega identifikovanim u uzimajući u obzir e) i g) i u delovima opsega 2 010-2 025 MHz u nekim zemljama u Regionu 2, neke administracije su autorizovale ili planiraju da autorizuju operatore MSS sistema da uspostave integrisanu zemaljsku komponentu svojim MSS sistemima ("Integrisani sistem") i pod izvesnim uslovima određeno na nacionalnoj osnovi kao:

i)   zemaljska komponenta je komplementarna, i radi kao integralni deo MSS sistema i, zajedno sa satelitskom komponentom, pruža jednu integralnu servisnu ponudu;

ii)   zemaljska komponenta je kontrolisana od strane satelitskog sistema upravljanja resursima i mrežama;

iii)   zemaljska komponenta koristi iste označene delove frekvencijskog opsega kao pridruženi radni MSS sistem;

i)   da je ITU-R izveo studije o deljenju frekvencija i odlučio da koegzistencija između nezavisnih sistema u MSS i sistema u mobilnim službama u istom spektru bez štetne interferencije nije izvodljiva u istoj ili susednim geografskim područjima,

prepoznajući

a)   da ITU-R nije izveo studije o deljenju, tehničkim ili regulatornim pitanjima u odnosu na integrisani MSS i sisteme zemaljske komponente, ali da neke administracije su izvele te studije;

b)   da je radionavigaciona satelitska služba u opsegu 1 559-1 610 MHz i radio astronomska služba u opsezima 1 610.6-1 613.8 MHz i 1 660-1 670 MHz treba da budu zaštićena od štetnih smetnji;

c)   da MSS treba da bude zaštićen od štetnih smetnji koje mogu biti uzrokovane od uvođenja zemaljske komponente Integrisanih sistema;

d)   da je Nos. 5.353A i 5.357A primenjiv na MSS sisteme u različitim delovima opsega 1 525-1 559 MHz i 1 626.5-1 660.5 MHz u odnosu na potrebe za spektrom i polarizacijom komunikacija za Globalni pomorski sistem za nesreće i bezbednost i vazduhoplovnu mobilnu satelitsku (R) službu,

konstatujući

a)   da mogućnosti kombinovanog širokoprostornog i urbanog pokrivanja od strane Integrisanog sistema može doprineti da se zadovolje posebne potrebe zemalja u razvoju tako kako je napomenuto u Rezoluciji 212 (Rev.WRC-07);

b)   da su neke administracije koje planiraju da implementiraju ili upravo implementiraju Integrisane sisteme unutar svojih nacionalnih teritorija uvele ograničenja, kod pravila i autorizacionih mera, na e.i.r.p. gustinu koju zemaljska komponenta takvih sistema može proizvesti u opsezima namenjenim radionavigacijskoj satelitskoj službi;

c)   da postoji ograničen broj frekvencijskih opsega namenjenih MSS, da su ti opsezi već zakrčeni, i da uvođenje integrisanih zemaljskih komponenti mogu u nekim slučajevima učiniti pristup spektru za druge MSS sisteme vrlo otežan;

d)   da administracije koje implementiraju Integrisane Sisteme mogu pružiti, u bilateralnim konsultacijama administracija, informacije o sistemskim karakteristikama zemaljske komponente,

preporučuje

da pozove ITU-R da povede studije, po mogućnosti, vodeći računa o postojećim sistemima i onim predloženima da se koriste uskoro i o gornjim uzimajući u obzir, priznajući i konstatujući,

poziva administracije

da učestvuju ako je neophodno u ITU-R studijama uzimajući u obzir prepoznajući a).

ADD   COM4/426/1 (B19/413/30)

PREPORUKE 207 (WRC-07)

Budući IMT sistemi

Svetska Konferencija o radiokomunikacijama (Ženeva, 2007),

uzimajući u obzir

a)   da se budući razvoj IMT proučava od strane ITU-R u skladu sa Preporukom ITU-R M.1645 i buduće Preporuke se razvijaju za IMT-Napredni;

b)   da je budući razvoj IMT predviđen da adresira potrebu za većim brzinama prenosa podatak od onih koje pružaju trenutno raspoloživi IMT sistemi;

c)   potrebu da se definišu zahtevi pridruženi poboljšanjima u toku za buduće IMT sisteme,

konstatujući

a)   da su relevantne ITU-R studije u toku za IMT-Napredni, naročito odgovori na Pitanje ITU-R 229-1/8;

b)   potrebu da se uzmu u razmatranje zahtevi primena drugih službi,

preporučuje

da se pozove ITU-R da prouči po potrebi tehnička, radna, i pitanja u vezi spektra, da se zadovolje ciljevi budućih IMT sistema.

MOD   COM6/341/24   (B14/365/51)   (R7/411/227)

PREPORUKA 608 (Rev.WRC-07)

Uputstva za konsultacione skupove utvrđena u rezoluciji 609 (Rev.WRC-07)

Svetska Konferencija o radiokomunikacijama (Ženeva, 2007),

uzimajući u obzir

a)   da u skladu sa pravilnikom o radiokomunikacijama (RR), opseg 960-1 215 MHz je namenjen na primarnoj osnovi vazduhoplovnoj radionavigacionoj službi (ARNS) u svim ITU Regionima;

b)   da je WRC-2000 uvela ko-primarnu namenu za radionavigacionu satelitsku službu (RNSS) u frekvencijskom opsegu 1 164-1 215 MHz (pod uslovima specificiranim u No. 5.328A), sa privremenim ograničenjem agregatne snage gustine fluksa (pfd) proizveden od strane svih svemirskih stanica unutar svih radionavigacionih satelitskih sistema na Zemljinoj površini od -115 dB(W/m2) u bilo kom 1 MHz opsegu za sve upadne uglove;

c)   da je WRC-03 revidirao to privremeno ograničenje i odlučio da nivo od -121.5 dB(W/m2) u bilo kom 1 MHz za agregatni ekvivalent pfd (epfd) primenjen na sve svemirske stanice unutar svih RNSS sistema, uzimajući u obzir referentne najgore karakteristike ARNS antenskog sistema opisane u aneksu 2 Preporuke ITU-R M.1642-2, adekvatan da osigura zaštitu za ARNS u opsegu 1 164-1 215 MHz;

d)   da je WRC-03 odlučio da će za dostizanje ciljeva u odlučuje 1 i 2 Rezolucije 609 (Rev.WRC-07), administracijama koje vode ili planiraju da vode RNSS sisteme biti potreban kooperativni pristanak na konsultacionim skupovima da se dostigne nivo zaštite za ARNS sisteme, i treba da se uspostave mehanizmi da se osigura da se svim potencijalnim RNSS sistem operatorima daje puni uvid u proces, ali samo realni sistemi se uzimaju u obzir u kalkulacijama agregatne epfd,

preporučuje

1   da u implementaciji odlučuje 5 Rezolucije 609 (Rev.WRC-07), u frekvencijskom opsegu 1 164-1 215 MHz, maksimalna pfd proizvedena na površini Zemlje od emisija iz svemirskih stanica u RNSS, za sve upadne uglove, ne bi smela da pređe -129 dB(W/m2) u bilo kom 1 MHz opsegu pod propagacionim uslovima u slobodnom prostoru;

2   da RNSS karakteristike izlistane u Aneksu 1, korišćena kod primene metodologije sadržane u Preporuci ITU-R M.1642-2, kao i izračunati agregatni epfd u dB(W/m2) za svaki 1 MHz u rasponu 1 164-1 215 MHz, trebalo bi da bude dostupan u elektronskom formatu konsultacionim skupovima.

ANEKS 1 NA PREPORUKU 608 (REV.WRC-07)

Lista karakteristika RNSS sistema i format rezultata proračuna agregatnog epfd koji treba da se da Birou za radiokomunikacije za publikovanje informacija

ADD   COM4/318/4   (B11/329/44)   (R6/410/83)

PREPORUKA 724 (WRC-07)

Korišćenje od strane civilnog vazduhoplovstva frekvencijskih namena na primarnoj osnovi za fiksnu satelitsku službu

Svetska Konferencija o radiokomunikacijama (Ženeva, 2007),

uzimajući u obzir

a)   da ruralne i udaljene oblasti često još imaju nedostatak zemaljske komunikacione infrastrukture koja zadovoljava rastuće potrebe modernog civilnog vazduhoplovstva;

b) da bi cena pružanja i održavanja takve infrastrukture mogla biti velika, naročito u udaljenim regionima;

c)   da satelitski komunikacioni sistemi koji rade u fiksnoj satelitskoj službi (FSS) možda jesu jedini medij koji zadovoljava zahteve Međunarodne civilne vazduhoplovne organizacije (ICAO) za sistemima komunikacije, navigacije, nadgledanja i upravljanja vazdušnim saobraćajem (CNS/ATM), gde neka adekvatna zemaljska infrastruktura nije dostupna;

d)   da korišćenje VSAT sistema, koji rade u FSS i koji se postavljaju na širokoj osnovi u vazduhoplovnim komunikacijama, ima potencijal da značajno unapredi komunikacije između centara kontrole leta kao i udaljenih vazduhoplovnih stanica;

e)   da bi uspostavljanje i korišćenje satelitskih komunikacionih sistema za civilno vazduhoplovstvo takođe donelo dobrobit zemljama u razvoju i zemljama sa udaljenim i ruralnim područjima omogućujući korišćenje VSAT sistema za ne-vazduhoplovne komunikacije;

f) da u slučajevima identifikovanim u uzimajući u obzir e) neophodno je privući pažnju na važnost vazduhoplovnih komunikacija nasuprot ne-vazduhoplovnim komunikacijama,

konstatujući

a)   da FSS nije bezbednosna služba;

b)   da Rezolucija 20 (Rev.WRC-03) odlučuje da naloži Generalnom sekretaru "da podstakne ICAO da nastavi svoju pomoć zemljama u razvoju koje se trude da poboljšaju svoje vazduhoplovne telekomunikacije...",

preporučuje

1   da administracije, posebno u zemljama u razvoju i u zemljama sa udaljenim i ruralnim područjima, prepoznaju važnost VSAT rada za modernizaciju civilnih vazduhoplovnih telekomunikacionih sistema i podstiče implementaciju VSAT sistema koji bi mogli podržati oboje vazduhoplovne i druge komunikacione potrebe;

2   da se podstiču administracije u zemljama u razvoju, do krajnjih mogućih granica i kad je potrebno, da se ubrza proces autorizacije da se omoguće vazduhoplovne komunikacije koristeći VSAT tehnologiju;

3   da bi trebalo uraditi aranžmane za uvođenje hitne restauracije službe ili alternativnog rutinga u slučaju prekida VSAT veze pridružene vazduhoplovnim komunikacijama;

4   da bi administracije koje implementiraju VSAT sisteme u skladu sa preporučuje 1 do 3 trebale učiniti to u satelitskim mrežama koje rade u frekvencijskim opsezima sa primarnom namenom satelitskim službama;

5   da se pozove ICAO, napominjući Rezoluciju 20 (Rev.WRC-03), da nastave pomoć zemljama u razvoju da poboljšaju svoje vazduhoplovne telekomunikacije, uključujući interoperabilnost VSAT mreža, i pruže smernice zemljama u razvoju kako bi one najbolje mogle da koriste VSAT tehnologiju za tu svrhu,

zahteva se od generalnog sekretara

da stavi ovu Rezoluciju na pažnju ICAO.

ČLAN 3

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku RS - Međunarodni ugovori".