AΔti jeste procenat adsopcije u vremenskom intervalu Δti (%);

Aeq jeste procenat adsorpcije u ravnotežnom stanju adsorbcije (%).

DESORPCIJA D (%)

Početno vreme (t0) ispitivanja kinetike desorpcije, smatra se za trenutak (nakon postizanja ravnotežnog stanja adsorpcije) u kom je najveća zapremina rastvora ispitivane supstance zamenjena jednakom zapreminom 0,01 M rastvora CaCl2.

Paralelna metoda

U vremenu ti masa ispitivane supstance u tečnoj fazi meri se iz i-te kivete (), a desorbovana masa računa se formulom:

U trenutku dostizanja ravnotežnog stanja desorpcije ti = teq, pa je .

Masa ispitivane supstance desorbovana u toku vremenskog intervala (Δti) je:

    [14]

Procenat desorpcije se računa:

- u tački vremena ti iz formule:

- u toku vremenskog intervala (Δti) iz formule:

pri čemu:

Dti jeste procenat (%) desorpcije u tački vremena ti;

DΔti jeste procenat (%) desorpcije koji odgovara vremenskom intervalu Atihttp://s1.paragraflex.rs/documents/Old/t/t2011_06/;

(ti) jeste masa (µg) ispitivane supstance desorbovana u tački vremena ti;

(Δti) jeste masa (µg) ispitivane supstance desorbovana u toku vremenskog intervala Δti

(ti) jeste masa (µg) ispitivane supstance analitički izmerena u tački vreme ti u rastvoru zapremine koja je uzeta za anahttp://s1.paragraflex.rs/documents/Old/t/t2011_06/lizu;

jeste masa (µg) ispitivane supstance koja preostaje nakon dostizanja ravnotežnog stanja adsorbcije zbog nekompletne izmene zapremine;

(eq) jeste masa (µg) ispitivane supstance u rastvoru u trenutku dostizanja ravnotežnog stanja adsorbcije;

VR jeste zapremina supernatanta uklonjena nakon postizanja ravnotežnog stanja adsorbcije i zamenjena istom zapreminom 0,01 M rastvora CaCl2 (cm3);

jeste zapremina (cm3) rastvora uzetog iz i-tekivete za merenje ispitivane supstance, u eksperimentu kinetike desorpcije.

Vrednosti desorpcije Dti i DΔti (u skladu sa potrebama situacije) grafički se prikazuje u funkciji vremena i određuje se vreme nakon kojeg se dostiže ravnotežno stanje desorpcije.

Redna metoda

Jednačine date u ovom odeljku uzimaju u obzir da je protokol ispitivanja adsorbcije koji je prethodio ovome, podrazumevao merenje ispitivanhttp://s1.paragraflex.rs/documents/Old/t/t2011_06/e supstance u malim alikvotima () tečne faze (videti u odeljku 1.9. ove metode). Podrazumeva se da je:

1. zapremina supernatanta, uklonjenog iz epruvete nakon ispitivanja kojim se proučavala kinetika adsorpcije, zamenjen jednakom zapreminom 0,01 M rastvora CaCl2 (VR) i da je

2. ukupna zapremina tečne faze koja je u dodiru sa zemljištem (VT) u toku ispitivanja kojim se proučava kinetika desorpcije ostala nepromenjena i data formulom:

    [18]

U trenutku ti:

- masa ispitivane supshttp://s1.paragraflex.rs/documents/Old/t/t2011_06/tance meri se u malim alikvotima (), a desorbovana masa se računa primenom formule:

- u momentu dostizanja ravnotežnog stanja desorpcije ti = teq, pa je

- procenat desorpcije Dt računa se iz sledeće formule: http://s1.paragraflex.rs/documents/Old/t/t2011_06/

U vremenskom intervalu (Δti):

- za prvi vremenski interval Δt1 = t1 - t0, količina desorbovane supstance je:http://s1.paragraflex.rs/documents/Old/t/t2011_06/

- za drugi vremenski interval Δt2 = t2 - t1, količina desorbovane supstance jehttp://s1.paragraflex.rs/documents/Old/t/t2011_06/:

- za n-ti vremenski interval Δtn = tn- tn-1, količina desorbovane supstance jhttp://s1.paragraflex.rs/documents/Old/t/t2011_06/e:

i

    [23]

Na kraju, procenat desorpcije u svakom vremenskom intervalu DΔti se računa pomoću sledeće formhttp://s1.paragraflex.rs/documents/Old/t/t2011_06/ule:

Procenat desorpcije u vremenu ti je:

pri čemu navehttp://s1.paragraflex.rs/documents/Old/t/t2011_06/deni parametri:

(Δti), (Δt2)...(Δtn) jesu masa (µg) supstance koja ostaje adsorbovana na zemljištu nakon vremenskih intervala Δti, Δt2... Δtn;

(Δti), (Δt2)... (Δtn) jesu masa (µg) ispitivane supstance desorbovana u toku vremenskih intervala Δti, Δt2... Δtn;

(t1), (t2)... (tn) jesu masa (µg) supstance izmerena u alikvotima u tačkama vremena ti, t2... tn;

VT jeste ukupna zapremina tečne faze u kontaktu sa zemljištem u toku ispitivanja kinetike desorpcije izvedenog rednom metodom (cm3);

jeste masa (µg) ispitivane supstance koja ostaje nakon dostizanja ravnotežnog stanja adsorbcije zbog nekompletne ihttp://s1.paragraflex.rs/documents/Old/t/t2011_06/zmene zapremine;

VR jeste zapremina supernatanta uklonjena iz epruvete nakon postizanja ravnotežnog stanja adsorbcije i zamenjena istom zapreminom 0,01 M rastvora CaCl2 (chttp://s1.paragraflex.rs/documents/Old/t/t2011_06/m3);

jeste zapremina (cm3) alikvota uzetog iz i-te epruvete za analizu u toku ispitivanja kinetike desorpcijhttp://s1.paragraflex.rs/documents/Old/t/t2011_06/e izvedenog rednom metodom;

≤ 0,02 x VT   [27]

Deo sedmi

ADSORPCIJA - DESORPCIJA U ZEMLJIŠTU: FORMULARI ZA IZVEŠTAJ

Ispitivano zemljište:

PRILADNOST ANALITIČKE METODE

Princip korišćene analitičke metode:

Kalibracija analitičke metode:

Ispitivana supstanca:

Ispitivano zemljište:

Metode ispitivanja adsorpcije: ispitivani uzorci

Ispitivana supstanca:

Ispitivano zemljište:

Metode ispitivanja adsorpcije: slepe probe i kontrolni uzorci

Napomena: Ako je potrebno dodati kolone.

Ispitivana supstanca:

Ispitivano zemljište:

Maseni balans

Ispitivana supstanca:

Ispitivano zemljište:

Adsorpcione izoterme

Regresiona analiza:

Vrednost KadsF:

Vrednost l/n:

Regresioni koeficijent r2:

Ispitivana supstanca:

Ispitivano zemljište:

Ispitivanje desorpcije

PM: paralelna metoda:

SM: redna metoda

C.19. ODREĐIVANJE KOEFICIJENTA ADSORPCIJE (Koc) NA ZEMLJIŠTU I OTPADNOM MULJU UPOTREBOM TEČNE HROMATOGRAFIJE VISOKIH PERFORMANSI (HPLC)

Deo prvi

1. METODA ISPITIVANJA

Metoda se zasniva na OECD TG121 (2000) uputstvu ispitivanja.

1.1. UVOD

Adsorpciono ponašanje supstanci u zemljištu, odnosno otpadnim muljevima, opisuju parametri koji se određuju metodom ispitivanja C.18. koja je data u ovom prilogu. Važan parametar je adsorpcioni koeficijent koji se definiše kao odnos između koncentracije supstance u zemljištu/mulju i koncentracije supstance u vodenoj fazi u ravnotežnom stanju adsorpcije. Koeficijent adsorpcije normalizovan na sadržaj organskog ugljenika u zemljištu (u daljem tekstu: Koc) koristan je pokazatelj kapaciteta vezivanja hemikalije za organsku materiju zemljišta odnosno otpadnog mulja i omogućuje međusobno poređenje različitih hemikalija. Ovaj parametar se može utvrditi putem korelacija sa rastvorljivošću supstance u vodi i njenim koeficijentom raspodele u sistemun-oktanol/voda1, 2, 3, 4, 5, 6, 7.

Za utvrđivanje koeficijenta adsorpcije u zemljištu i otpadnom mulju, koristi se tečna hromatografija visokih performansi (u daljem tekstu: HPLC8). Ove procene su pouzdanije od onih dobijenih QSAR izračunavanjima9. Kao metoda koja služi za procenu, ona ne može u potpunosti da zameni studije ravnotežnog stanja iz metode C.18. koja je data u ovom prilogu. Utvrđeni Koc može biti od koristi pri izboru adekvatnih parametara za ispitivanje adsorpcije/desorpcije prema metodi C.18. Primenom jednačine[3] (videti odeljak 1.2. ove metode) izračunava se koeficijent raspodele, odnosno Frojndlihova konstanta adsorpcije.

1.2. DEFINICIJE

Koeficijent raspodele (u daljem tekstu: Kd) jeste odnos između ravnotežnih koncentracija (C) ispitivane supstance, rastvorene u dvofaznom sistemu koji se sastoji od sorbensa (zemljište ili otpadni mulj) i vodene faze. Ukoliko se koncentracije u obe faze iskažu kao težinski odnos, ova vrednost je broj bez jedinice mere. Ako se koncentracija u vodenoj fazi iskazuje kao odnos težine i zapremine, jedinice u kojima će biti iskazan Kd su ml/g. Kd može varirati u zavisnosti od sorpcijskih svojstava i zavisi od koncentracije.

pri čemu:

Czemljišta jeste koncentracija (µg/g) ispitivane supstance u zemljištu u trenutku dostizanja ravnotežnog stanja;

Cmulja jeste koncentracija (µg/g) ispitivane supstance u mulju u trenutku dostizanja ravnotežnog stanja;

Caq jeste koncentracija (µg/g, µg/ml) ispitivane supstance u vodenoj fazi u trenutku dostizanja ravnotežnog stanja.

Frojndlihova konstanta adsorpcije (u daljem tekstu: Kf) jeste koncentracija ispitivane supstance u zemljištu, odnosno otpadnom mulju (x/m) u trenutku kada ravnotežna koncentracija Caq u vodenoj fazi iznosi jedan. Kf se izražava u µg/g sorbensa. U zavisnosti od svojstava sorbensa, njegova vrednost može varirati.

Pri čemu:

h/m jeste količina ispitivane supstance h (μg), adsorbovane na količinu sorbensa m (g) u trenutku dostizanja ravnotežnog stanja;

1/n jeste nagib Frojndlihove adsorpcione izoterme;

Caq jeste koncentracija (µg/g) ispitivane supstance u vodenoj fazi u trenutku dostizanja ravnotežnog stanja.

Koeficijent adsorpcije (u daljem tekstu: Koc) jeste normalizovan Kd, odnosno Kf, na sadržaj organskog ugljenika (foc) u sorbensu. Koc je posebno u slučaju nejonizovanih hemikalija, približni pokazatelj obima adsorpcije između supstance i sorbensa i omogućava međusobno poređenje različitih hemikalija. U zavisnosti od veličine Kd i Kf, Koc može biti broj bez jedinice mere ili može biti iskazan u ml/g ili u µg/g organske materije.

Odnos između Koc i Kd nije uvek linearan, pa vrednosti Koc mogu varirati od zemljišta do zemljišta, ali je njihova varijabilnost znatno manja u poređenju sa varijabilnošću vrednosti Kd, odnosno Kf. Koc se izvodi dedukcijom iz faktora kapaciteta (k‘) upotrebom kalibracione krive u kojoj je log k‘ iskazan u odnosu na log Koc izabranih referentnih jedinjenja.

pri čemu:

tR jeste vreme (minuti)zadržavanja ili retenciono vreme ispitivane i referentne supstance, koje se beleži pri HPLC;

t0 jeste HPLC "mrtvo vreme" u minutima (videti odeljak 1.8.2. ove metode).

Kow jeste koeficijent raspodele u sistemu n-oktanol/voda, odnos između koncentracija supstance rastvorene u n-oktanolu i one rastvorene u vodi. Ova vrednost iskazuje se kao broj bez jedinice mere.

1.3. REFERENTNE SUPSTANCE

Pre upotrebe ove metode neophodno je poznavati strukturnu formulu, čistoću i konstantu disocijacije (ako je primereno) ispitivane supstance. Korisno je raspolagati i podacima o rastvorljivosti, podeonom koeficijentu oktanol-voda i svojstvima hidrolize ispitivane supstance.

Da bi izmereni podaci o retencionom vremenu ispitivane supstance, dobijeni primenom HPLC, korelirali sa adsorpcionim koeficijentom Koc, treba izraditi kalibracionu krivu u kojoj je log Koc iskazan u odnosu na log k‘. Potrebno je upotrebiti najmanje šest referentnih tačaka, od kojih najmanje jednu iznad i jednu ispod očekivane vrednosti ispitivane supstance. Tačnost metode značajno se povećava ukoliko se koristi referentna supstanca koja je po strukturi bliska ispitivanoj supstanci. Ako takvi podaci nisu dostupni, izbor primerenih kalibracionih supstanci predstavlja odgovornost lica koje izvodi ispitivanje. U tom slučaju je potrebno izabrati opšte primenljiv set supstanci. Supstance i vrednosti Koc koje se ovom prilikom mogu upotrebiti koriste se i u ispitivanju otpadnog mulja, a date su u Tabeli 1. iz Dela prvog ove metode. Ostale, koje se koriste u ispitivanju zemljišta date su u Tabeli 3. iz Dela prvog ove metode. Izbor drugih kalibracionih supstanci treba obrazložiti.

1.4. PRINCIP METODE

HPLC se izvodi na analitičkim kolonama koje se pakuju zajedno sa tržišno dostupnom cijanopropilnom čvrstom fazom, koja sadrži lipofilne i polarne grupe. Za ove namene koristi se umereno polarna stacionarna faza čiju osnovu čini silikagel:

Princip metode sličan je načelu na kom se zasniva i metoda ispitivanja A.8. koja je data u ovom pravilniku (podeoni koeficijent, HPLC metoda ispitivanja). Dok prolazi kroz kolonu zajedno sa mobilnom fazom, ispitivana supstanca ostvaruje interakciju sa stacionarnom fazom. Kao rezultat raspodele između mobilne i stacionarne faze, ispitivana supstanca se zadržava, tj. njen prolaz kroz kolonu se usporava. Dvojaki sastav stacionarne faze, tj. postojanje polarnih i nepolarnih grupa, omogućuje interakciju polarnih i nepolarnih grupa molekula, sličnu onoj koja se zbiva pri interakciji sa organskom materijom u okolnostima kada matriks čini zemljište, odnosno otpadni mulj. Ovo omogućava uspostavljanje odnosa između vremena retencije na koloni i koeficijenta adsorpcije na organsku materiju.

Vrednost pH ima značajan uticaj na adsorpciono ponašanje supstanci, pogotovo polarnih. Ako se radi o poljoprivrednim zemljištima, odnosno otpadnom mulju sa postrojenja za obradu komunalnih otpadnih voda, pH se najčešće kreće između 5,5 i 7,5 jedinica. Ako se radi o supstancama podložnim jonizaciji, neophodno je ispitati i njihov jonizovani i nejonizovani oblik u adekvatnim puferima, ali samo u slučaju kada će se pri pH 5,5 do 7,5 disosovati barem 10% ispitivane supstance.

Kako se pri vrednovanju koristi isključivo odnos između retencije na HPLC koloni i koeficijenta adsorpcije, nije potrebno primeniti bilo kakvu kvantitativnu analitičku metodu, ali treba odrediti retenciono vreme. Ukoliko je na raspolaganju prikladan set referentnih supstanci i ako se ispitivanje može izvesti u standardnim ispitivanim uslovima, ova metoda predstavlja brz i efikasan način određivanja koeficijenta adsorpcije Koc.

1.5. PRIMENLJIVOST METODE

HPLC metoda je primenljiva na hemijske supstance (obeležene i neobeležene) za koje je dostupan adekvatan sistem detekcije (npr. spektrofotometar, detektor radioaktivnosti) i koje su u toku trajanja ispitivanja dovoljno stabilne. Metoda može biti korisna za ispitivanje hemikalija koje je teško proučavati u drugim ispitivanim sistemima (npr. isparljive supstance; supstance koje u vodi nisu rastvorljive u koncentraciji koja bi bila analitički merljiva; supstance koje imaju veliki afinitet za površine inkubacionih sistema). Metoda se može upotrebiti za ispitivanje smeša koje pri eluaciji stvaraju nerastvorne veze. U ovom slučaju je neophodno navesti gornje i donje granične vrednosti log Koc jedinjenja koja čine ispitivanu smešu.

Pri tumačenju rezultata dobijenih HPLC metodom, probleme mogu pričinjavati različite nečistoće, ali dokle god se ispitivana supstanca može jasno i nedvosmisleno analitički odrediti i od njih odvojiti, ovi problemi nisu od većeg značaja.

Metoda je vrednovana za supstance date u Delu drugom Tabela 1 ove metode, a bila je primenjena i pri ispitivanju niza drugih hemikalija, koje spadaju u sledeće hemijske grupe:

- aromatični amini (npr. trifluralin, 4-kloroanilin, 3,5-dinitroanilin, 4-metilanilin, n-metilanilin, 1-naftilamin);

- aromatične estere karboksilne kiseline (npr. metilester benzoeve kiseline, etilester 3,5-dinitrobenzoeve kiseline);

- aromatične ugljovodonike (npr. toluen, ksilen, etilbenzen, nitrobenzen);

- estre ariloksifenoksipropionske kiseline (npr. diklofop-metil, fenoksaprop-etil, fenoksaprop-P-etil);

- fungicide iz grupa benzimidazola i imidazola (npr. karbendazim, fuberidazol, triazoksid);

- amide karboksilne kiseline (npr. 2-hlorobenzamid, N,N-dimetilbenzamid, 3,5-dinitrobenzamid, n-metilbenzamid, 2-nitrobenzamid, 3-nitrobenzamid);

- hlorovane ugljovodike (npr. endosulfan, DDT, heksaklorobenzen, kvintozen, 1,2,3-triklorobenzen);

- organofosfatne insekticide (npr. azinfos-metil, disulfoton, fenamifos, izofenfos, pirazofos, sulprofos, triazofos);

- fenole (npr. fenol, 2-nitrofenol, 4-nitrofenol, pentaklorofenol, 2,4,6-triklorofenol, 1-naftol);

- derivate fenilureje (npr. izoproturon, monolinuron, pensikuron);

- pigmentne boje (npr. Acid Yellow 219, Basic Blue 41, Direct Red 81);

- poliaromatične ugljovodike (npr. acenaften, naftalen);

- 1,3,5-triazinske herbicide (npr. prometrn, propazin, simazin, terbutrin);

- derivate triazola (npr. tebukonazol, triadimefon, tradimenol, triapentenol).

Metoda se ne može primeniti za ispitivanje supstanci koje reaguju sa efluentom ili sa stacionarnom fazom. Nije primenljiva ni za ispitivanje supstanci koje ulaze u interakciju sa neorganskim sastojcima na specifičan način (npr. kompleksiranje sa mineralima iz gline). Metoda može biti neadekvatna za površinski aktivne supstance, neorganska jedinjenja i umerene ili jake organske kiseline i baze. Njome je moguće odrediti log Koc vrednosti koje se kreću u opsegu od 1,5 do 5,0. Supstance podložne jonizaciji moraju se meriti pomoću puferisane mobilne faze, ali treba preduzeti mere opreza kako ne bi došlo do precipitacije komponenti pufera ili ispitivane supstance.

1.6. KRITERIJUMI KVALITETA

1.6.1. Tačnost

U normalnim uslovima koeficijent adsorpcije ispitivane supstance može se odrediti do unutar ± 0,5 log jedinice vrednosti utvrđene metodom ravnotežnog stanja (videti Deo drugi Tabela 1 ove metode). Tačnost se može povećati upotrebom referentnih supstanci strukturno bliskih ispitivanoj supstanci.

1.6.2. Ponovljivost

Određivanja treba obavljati najmanje u duplikatu. Vrednosti log Koc izvedene iz pojedinačnih merenja ne smeju varirati za više od 0,25 log jedinica.

1.6.3. Obnovljivost

Iskustva stečena primenom ove metode, govore u prilog njene valjanosti. Ispitivanje HPLC metode ispitivanja, kojom je obuhvaćeno 48 supstanci (većinom pesticida) o čijem Koc na zemljištima postoje pouzdani podaci, rezultiralo je koeficijentom korelacije od R = 0,9510, 11.

Da bi se ova metoda unapredila i vrednovala urađeno je međulaboratorijsko poređenje u kojem je učestvovalo 11 laboratorija12. Rezultati su dati u Delu drugom Tabela 2 ove metode.

1.7. OPIS METODE

1.7.1. Preliminarno utvrđivanje koeficijenta adsorpcije

Kod nejonizovanih supstanci kao pokazatelji obima adsorpcije mogu poslužiti podeoni koeficijent oktanol-voda Pow (= Kow) i do određene mere rastvorljivost u vodi. Ovi parametri se mogu koristiti i za preliminarno pronalaženje opsega koncentracija ispitivane supstance. Za nekoliko grupa hemikalija objavljeno je niz korisnih korelacija1, 2, 3, 4, 5, 6, 7.

1.7.2. Aparatura

Potrebno je imati tečni hromatograf na koji je priključena nepulsirajuća pumpa i pogodan uređaj za detekciju. Preporučuje se upotreba ventila za ubrizgavanje sa injekcijskom petljom. Upotrebljavaju se na tržištu dostupne cijanopropilne kolone sa podlogom od silikagela (npr. Hypersil i Zorbax CN). Između sistema za ubrizgavanje i analitičke kolone može se postaviti zaštitna kolona od istog materijala. Kolone različitih dobavljača mogu znatno varirati u efikasnosti razdvajanja. Treba težiti da se dostignu sledeći faktori kapaciteta k’: log k‘ > 0,0 za log Koc = 3,0 i log k‘ > -0,4 za log Koc = 2,0 kada se kao mobilna faza koristi metanol/voda u odnosu od 55% prema 45%.

1.7.3. Mobilne faze

Ispitano je nekoliko mobilnih faza i preporučuju se:

- 1) metanol/voda (55/45% zapreminskih%);

- 2) metanol/0.01 M citratni pufer pH 6,0 (55/45% v/v).

Za pripremanje rastvarača za eluaciju koriste se metanol HPLC čistoće i destilovana voda ili citratni pufer. Pre upotrebe iz smeše se odstranjuje gas. Eluacija treba da bude izokratična. Ako nije primereno upotrebiti smeše metanola i vode, može se pokušati sa drugim smešama organskog rastvarača/vode, npr. smešama etanola/vode ili acetonitrila/vode. Za jedinjenja podložna jonizaciji preporučuje se upotreba pufera kako bi se stabilizovala pH vrednost. Treba preduzeti mere opreza kako bi se izbegla precipitacija soli i propadanje kolone koji se mogu javiti pri upotrebi nekih smeša organske faze i pufera.

Pri izvođenju ove metode ne smeju se koristiti aditivi kao što su reagensi na bazi jonskih parova, s obzirom na njihov mogući uticaj na sorpcijska svojstva stacionarne faze. Ovakve promene stacionarne faze mogu biti ireverzibilne, pa se ispitivanja u kojima se koriste aditivi obavezno obavljaju na odvojenim kolonama.

1.7.4. Rastvorljive supstance

Ispitivane supstance i referentne supstance treba rastvoriti u mobilnoj fazi.

1.8. IZVOĐENJE METODE

1.8.1. Ispitivani uslovi

Tokom merenja treba beležiti temperaturu. Preporučuje se korišćenje uređaja u kome je temperatura odeljka sa kolonama kontrolisana, kako bi se garantovalo da su uslovi pod kojima su obavljeni kalibracija, utvrđivanje prirode ispitivane supstance i njeno merenje u toku trajanja celog ispitivanja bili nepromenjeni.

1.8.2. Određivanje "mrtvog vremena" t0

Za određivanje "mrtvog vremena" t0 (kada vršna vrednost ispitivane supstance dostigne i aktivira detektor) mogu se koristiti dve metode (videti odeljak 1.2. ove metode).

1.8.2.1. Određivanje "mrtvog vremena" t0 homolognim serijama

Dokazano je da primena ovog postupka rezultira pouzdanim i standardizovanim t0 vrednostima (videti metodu A.8: koeficijent raspodele u sistemun-oktanol/voda; HPLC metoda ispitivanja koja je data u ovom prilogu).

1.8.2.2. Određivanje "mrtvog vremena" t0 inertnim supstancama koje kolona ne zadržava

Ova tehnika utemeljena je na ubrizgavanju rastvora formamida, ureje ili natrijum nitrata. Merenja treba obaviti najmanje u duplikatu.

1.8.3. Određivanje retencionih vremena tR

Referentne supstance treba izabrati na način opisan u odeljku 1.3. ove metode. Mogu se ubrizgati kao standardna smeša, kako bi se utvrdilo njihovo retenciono vreme, pod uslovom da je potvrđeno da na retenciono vreme ni jednog od referentnih standarda ne utiče prisutnost ostalih. Kalibraciju treba obavljati u pravilnim vremenskim razmacima, najmanje dva puta dnevno, kako bi se uzele u obzir neočekivane promene u efikasnosti kolone. U cilju postizanja najboljih rezultata i prevencije otklona u retencionim vremenima, kalibracija se vrši pre i nakon ubrizgavanja ispitivane supstance. Ispitivane supstance se ubrizgavaju zasebno u najmanjim mogućim količinama (kako bi se izbeglo preopterećenje kolone), a potom se određuju njihova retenciona vremena.

Da bi merenja bila pouzdanija, određivanja se obavljaju najmanje u duplikatu. Vrednosti log Koc izvedene iz pojedinačnih merenja ne smeju varirati za više od 0,25 log jedinica.

1.8.4. Procena

Faktori kapaciteta k’ računaju se iz "mrtvog vremena" i retencionih vremena tR izabranih referentnih supstanci, u skladu sa jednačinom 4 (videti odeljak 1.2. ove metode). Podaci o log k’ referentnih supstanci se potom grafički prikazuju u odnosu na vrednosti njihove log Koc, dobijene metodom ravnotežnog stanja navedene u Delu drugom Tabele 1 i 3 ove metode. Potom se koristeći krivu za određivanje vrednosti log Koc supstance upotrebi vrednost log k‘. Ukoliko konkretni rezultati pokažu da se log Koc ispitivane supstance nalazi izvan kalibracionog opsega, ispitivanje treba ponoviti koristeći druge primerenije referentne supstance.

2. PODACI I IZVEŠTAJ

Izveštaj o ispitivanju mora da sadrži:

- identitet ispitivane i referentnih supstanci i njihove hemijske čistoće i ukoliko je od značaja vrednosti pKa;

- opis opreme i uslova ispitivanja, tj. vrste i veličine analitičke (i zaštitne) kolone, načina detekcije, mobilne faze (odnos sastojaka i pH), temperaturnog opsega u toku merenja;

- "mrtvo vreme" i metoda kojom je određivano;

- količine ispitivane i referentnih supstanci ubrizganih u kolonu;

- retenciona vremena referentnih sastojaka korišćenih za kalibraciju;

- detalji o prilagođenoj regresionoj pravoj (log k’ prema log Koc) i grafički prikaz regresione prave;

- prosečne podatke o retenciji i procenjen d log Koc vrednosti ispitivanih jedinjenja;

- hromatogrami.

3. LITERATURA

1. W.J. Lyman, W.F. Reehl, D.H. Rosenblatt (ed), (1990) Handbook of chemical property estimation methods, chapt. 4, McGraw-Hill, New York.

2. J. Hodson, N.A. Williams, (1988) The estimation of the adsorption coefficient (Koc) for soils by HPLC. Chemosphere, 17, p. 167.

3. G.G. Briggs, (1981) Theoretical and experimental relationships between soil adsorption, octanol-water partition coefficients, water solubilities, bioconcentration factors, and the parachor. J. Agric. Food Chem., 29, p. 1050-1059.

4. C.T. Chiou, P.E. Porter, D.W. Schmedding, (1983) Partition equilibria of nonionic organic compounds between soil organic matter and water. Environ. Sci. Technol., 17, p. 227-231.

5. Z. Gerstl, U. Mingelgrin (1984) Sorption of organic substances by soils and sediment. J. Environm. Sci. Health, B19, p. 297-312.

6. C.T. Chiou, L.J. Peters, V. H. Freed, (1979) A physical concept of soil water equilibria for nonionic organic compounds, Science, 106, p. 831-832.

7. S.W. Karickhoff, (1981) Semi-empirical estimation of sorption of hydrophobic pollutants on natural sediments and soils. Chemosphere, 10, p. 833-846.

8. W. Kördel, D. Hennecke, M. Herrmann, (1997) Application of the HPLC-screening method for the determination of the adsorption coefficient on sewage sludges. Chemosphere, 35(1/2), p. 121-128.

9. M. Mueller, W. Kördel (1996) Comparison of screening methods for the estimation of adsorption coefficients on soil. Chemosphere, 32(12), p. 2493-2504.

10. W. Kördel, J. Stutte, G. Kotthoff (1993) HPLC-screening method for the determination of the adsorption coefficient in soil-comparison of different stationary phases, Chemosphere, 27(12), p. 2341-2352.

11. B. von Oepen, W. Kördel, W. Klein (1991) Sorption of nonpolar and polar compounds to soils: Processes, measurements and experience with the applicability of the modified OECD Guideline 106, Chemosphere, 22, p. 285-304.

12. W. Kördel, G. Kotthoff, J. Müller (1995) HPLC-screening method for the determination of the adsorption coefficient on soil-results of a ring test. Chemosphere, 30(7), p. 1373-1384.

Deo drugi

TABELA 1: POREĐENJE KOC VREDNOSTI ZA ZEMLJIŠTA I KANALIZACIONI MULJ I VREDNOSTI DOBIJENE HPLC METODOM81,82

81. W. Kördel, D. Hennecke, M. Herrmann (1997). Application of the HPLC-screening method for the determination of the adsorption coefficient on sewage sludges. Chemosp here, 35(1/2), 121-128.
82. W. Kördel, D. Hennecke, C. Franke (1997). Determination of the adsorption-coefficients of organic substances on sewage sludges. Chemosphere, 35 (1/2), 107-119.

TABELA 2: REZULTATI MEĐULABORATORIJSKOG POREĐENJA (11 LABORATORIJA) OBAVLJENOG U CILJU POBOLJŠANJA I VALIDACIJE HPLC-METODE83

83. W. Kördel, G. Kotthoff, J. Müller (1995). HPLC-screening method for the determination of the adsorption coefficient on soil-results of a ring test. Chemosphere, 30(7), 1373-1384.

TABELA 3: PREPORUČENE REFERENTNE SUPSTANCE ZA HPLC METODU NA OSNOVU PODATAKA O ADSORPCIJI U ZEMLJIŠTU

84. W. Kördel, J. Müller (1994). Bestimmung des Adsorptionskoeffizienten organischer Chemikalien mit der HPLC.UBA R & D Report No.106 01 044 (1994).
85. B.V. Oepen, W. Kördel, W. Klein., (1991) Chemosphere, 22, p. 285-304.
86. Podat onclick="loadPageExtension('http://s1.paragraflex.rs/extensions/Old/t/t2011_06/t06_0163_e013.htm', 'd154305'); return false;" ke dostavlja ind