Stručne kompetencije

Znanja

Veštine

Stavovi

Po završenom programu obrazovanja za ovaj profil, učenik će biti osposobljen da:

• planira i organizuje sopstveni rad i rad grupe u malom pogonu prehrambene i biotehnološke proizvodnje

• navede osnovne vrste tehničke i tehnološke dokumentacije
• objasni osnovna pravila organizacije rada preduzeća i konkretnim radnim mestima
• razlikuje načine organizacije proizvodnih pogona u prehrambenoj i biotehnološkoj proizvodnji
• objasni osnovne principe preduzetništva
• objasni značaj primene mera sigurnosti rada u skladu sa propisima

• pripremi radno mesto, tehničku i tehnološku dokumentaciju
• planira način i dinamiku sopstvenog rada i rada grupe u malom pogonu
• organizuje rad grupe u malom pogonu
• radi u timu

• savesno, odgovorno, uredno i precizno obavlja poverene poslove
• efikasno organizuje vreme
• ispolji pozitivan odnos prema značaju sprovođenja sanitarnih propisa, standarda HACCP i ostalih važećih standarda u svim fazama prehrambene i biotehnološke proizvodnje
• ispolji pozitivan odnos prema značaju funkcionalne i tehničke ispravnosti mašina i uređaja u prehrambenoj industriji
• ispolji ljubaznost, komunikativnost, preduzimljivost, nenametljivost i fleksibilnost u odnosu prema saradnicima
• ispolji pozitivan odnos prema profesionalno-etičkim normama i vrednostima

• priprema vodu, sirovine i pomoćne sirovine u prehrambenoj i biotehnološkoj proizvodnji

• navede vrste i objasni osobine i kvalitet prehrambenih sirovina biljnog i životinjskog porekla
• navede vrste i objasni osobine i kvalitet pomoćnih sirovina
• objasni tehnologiju pripreme vode
• objasni postupke pripreme sirovina i pomoćnih sirovina u okviru svake prehrambene tehnologije
• objasni tehnike merenja

• odabere i pripremi sirovine i pomoćne sirovine po odgovarajućoj proceduri svake prehrambene tehnologije
• očisti, opere i klasira sirovine ručno i mašinski
• izmeri sirovine i pomoćne sirovine
• rukuje dozatorima
• rukuje uređajima za pripremu tehnološke vode
• održava higijenu tehnološkog postrojenja

• proizvodi prehrambene proizvode

• navede tehnološke operacije pojedinačnih prehrambenih tehnologija
• objasni principe rada mašina i uređaja u prehrambenoj industriji
• objasni pojedinačne tehnologije proizvodnje: bezalkoholnih pića, brašna i testenina, skroba, šećera, ulja i biljnih masti, pekarskih i poslastičarskih proizvoda, konditorskih proizvoda, stočne hrane, proizvoda od voća i povrća, gotove hrane, mleka i mlečnih proizvoda, proizvoda od mesa, slada i piva, vina, vinskih i voćnih destilata, pekarskog kvasca, etanola i jakih alkoholnih pića, organskih kiselina
• primeni znanja iz industrijske mikrobiologije
• navede važeće standarde kvaliteta proizvodnje (HACCP i drugi) i objasni njihov značaj
• razlikuje kritične tačke pri proizvodnji
• navede parametre kvaliteta prehrambenih proizvoda

• pripremi laboratorijske i pogonske kulture
• primenjuje HACCP i ostale važeće standarde u svim fazama prehrambene i biotehnološke proizvodnje
• rukuje mašinama i uređajima u prehrambenoj industriji i kontroliše njihovu ispravnost
• locira nepravilnosti u procesu proizvodnje i interveniše
• održava higijenu tehnološkog postrojenja

• pakuje i skladišti prehrambene proizvode

• objasni načine i uslove skladištenja prehrambenih proizvoda
• razlikuje vrste i objasni karakteristike skladišta
• razlikuje vrste i objasni karakteristike ambalaže

• pakuje gotove proizvode u odgovarajuću ambalažu
• skladišti gotove proizvode
• kontroliše uslove u skladištu

• vrši kontrolu kvaliteta tehnološkog procesa, osnovnih i pomoćnih sirovina, gotovih proizvoda i ambalaže u pogonu prehrambene i biotehnološke proizvodnje i laboratoriji

• navede parametre tehnološkog procesa i objasni značaj njihovog praćenja u pogonu
• razlikuje laboratorijski pribor i opremu i objasni njihovu upotrebu
• objasni principe rada instrumenata
• razlikuje vrste i karakteristike reagenasa
• sprovede fizičke, hemijske, fizičko-hemijske i mikrobiološke analize sirovina, pomoćnih sirovina, poluproizvoda, gotovih proizvoda i ambalaže
• navede i objasni parametre kvaliteta sirovina, pomoćnih sirovina, poluproizvoda, gotovih proizvoda i ambalaže
• objasni značaj zakonske regulative u oblasti proizvodnje hrane

• izvrši uzorkovanje
• izvrši samostalno fizičke, hemijske, fizičko-hemijske i mikrobiološke analize sirovina, pomoćnih sirovina, poluproizvoda, gotovih proizvoda i ambalaže
• održava higijenu pribora, opreme i instrumenata za uzorkovanje i laboratorijske analize

• vodi i popunjava propisanu dokumentaciju u prehrambenoj i biotehnološkoj proizvodnji

• objasni značaj vođenja evidencija
• navede vrste evidencija u proizvodnji, laboratoriji i skladištenju

• vodi dnevnu dokumentaciju proizvodnje
• vrši trebovanje sirovina, pomoćnih sirovina i ambalaže
• vrši trebovanje laboratorijskog pribora i reagenasa
• zadužuje skladišta za gotove proizvode
• vodi evidenciju rada
• vodi evidenciju izvršenih analiza
• priprema izveštaje o kvalitetu sirovina, pomoćnih sirovina, poluproizvoda, gotovih proizvoda i ambalaže
• koristi računar

• čuva zdravlje i okolinu pri prehrambenoj i biotehnološkoj proizvodnji

• objasni značaj primene propisa iz oblasti zaštite na radu, protivpožarne zaštite, zaštite životne sredine i sanitarnih propisa
• objasni izvore i načine zagađenja životne sredine kao posledice svakog pojedinačnog tehnološkog procesa proizvodnje

• primeni sredstva za ličnu i kolektivnu zaštitu na radu u laboratoriji i pogonima za proizvodnju
• odloži otpad nastao u procesu proizvodnje na propisan način

I RAZRED

II RAZRED

III RAZRED

IV RAZRED

UKUPNO

nedeljno

godišnje

nedeljno

godišnje

nedeljno

godišnje

nedeljno

godišnje

godišnje

T

V

PN

T

V

PN

B

T

V

PN

T

V

PN

B

T

V

PN

T

V

PN

B

T

V

PN

T

V

PN

B

T

V

PN

B

Σ

B1: OBAVEZNI STRUČNI PREDMETI

6

8

0

222

296

0

0

11

8

0

385

280

0

60

10

9

0

350

315

0

60

8

11

0

192

352

0

60

1149

1243

0

180

2572

1.

Ishrana ljudi

1

37

37

37

2.

Tehnike rada u laboratoriji

6

222

222

222

3.

Fizika

2

74

2

70

144

144

4.

Hemija

3

2

111

74

3

2

105

70

216

144

360

5.

Analitička hemija

1

2

35

70

35

70

105

6.

Osnovni prehrambene tehnologije*

2

2

70

70

60

70

70

60

200

7.

Tehnologija vode*

8.

Tehnološke operacije

3

2

105

70

3

2

105

70

210

140

350

9.

Enzimologija

1

35

35

35

10.

Fizička hemija

2

2

70

70

70

70

140

11.

Mikrobiologija

2

2

70

70

70

70

140

12.

Izborna tehnologija 1*

2

3

70

105

60

70

105

60

235

13.

Izborna tehnologija 2*

14.

Izborna tehnologija 3*

15.

Kvarenje i konzervisanje

16.

Izborna tehnologija 4*

4

6

128

192

60

128

192

60

380

17.

Izborna tehnologija 5*

18.

Izborna tehnologija 6*

19.

Izborna tehnologija 7*

20.

Izborna tehnologija 8*

21.

Kontrola kvaliteta u prehrambenoj industriji

2

3

64

96

64

96

180

22.

Preduzetništvo

2

64

64

64

B2: IZBORNI PREDMETI PREMA PROGRAMU OBRAZOVNOG PROFILA

0

0

0

0

0

0

0

2

0

0

70

0

0

0

2

0

0

70

0

0

0

2

0

0

64

0

0

0

204

0

0

0

204

1.

Izborni predmeti prema programu obrazovnog profila

2

70

2

70

2

64

204

204

Ukupno B1+B2

6

8

0

222

296

0

0

13

8

0

455

280

0

60

12

9

0

420

315

0

60

8

11

0

256

352

0

60

1363

1243

0

180

2776

Ukupno

14

518

21

795

21

795

19

668

2776

Razred

Nastavni predmet

Oblik nastave

Nastavne nedelje

ukupno

1

2

3

4

5

6

7

8

9

10

11

12

13

14

15

16

17

18

19

20

21

22

23

24

25

26

27

28

29

30

31

32

33

34

35

36

37

T

V

S

prvi

Hemija

naziv modula

Struktura materije

Disperzni sistemi

Neorganska jedinjenja

Oksido-redukcioni procesi

Uvod u organsku hemiju

Ugljovodonici

Alkil halogenidi

god. test.

111

74

185

T

3

3

3

3

3

3

3

3

3

3

3

3

3

3

3

3

3

3

3

3

3

3

3

3

3

3

3

3

3

3

3

3

3

3

3

3

3

V

2

2

2

2

2

2

2

2

2

2

2

2

2

2

2

2

2

2

2

2

2

2

2

2

2

2

2

2

2

2

2

2

2

2

2

2

2

S

5

5

5

5

5

5

5

5

5

5

5

5

5

5

5

5

5

5

5

5

5

5

5

5

5

5

5

5

5

5

5

5

5

5

5

5

5

Tehnike rada u laboratoriji

naziv modula

Mere bezbed. u lab.

Održavanje lab. posuđa i pribora

Merenje mase

Merenje zapremine

Merenje temp.

Određivanje gustine rastvora

Priprema rastvora određene koncentracije

Dobijanje čistih supstanci

Merenje pritiska

Merenje viskoz.

Uzorkovanje

Godišnje testiranje

0

222

222

T

V

6

6

6

6

6

6

6

6

6

6

6

6

6

6

6

6

6

6

6

6

6

6

6

6

6

6

6

6

6

6

6

6

6

6

6

6

6

S

6

6

6

6

6

6

6

6

6

6

6

6

6

6

6

6

6

6

6

6

6

6

6

6

6

6

6

6

6

6

6

6

6

6

6

6

6

Lista izbornih tehnologija*

RAZRED

III

IV

Izborne tehnologije 1, 2 i 3

Tehnologija bezalkoholnih pića

*

Tehnologija konditorskih proizvoda

*

Tehnologija mlinarstva

*

Tehnologija stočne hrane

*

Tehnologija skroba

*

Lista izbornih tehnologija*

RAZRED

III

IV

Izborne tehnologije 4, 5, 6, 7 i 8

Tehnologija šećera

*

Tehnologija ulja i biljnih masti

*

Tehnologija organskih kiselina

*

Tehnologija prerade voća i povrća

*

Tehnologija pekarstva

*

Industrijska proizvodnja gotove hrane

*

Tehnologija mleka

*

Tehnologija mesa

*

Tehnologija slada i piva

*

Tehnologija vina, vinskih i voćnih destilata

*

Tehnologija pekarskog kvasca

*

Tehnologija etanola i jakih alkoholnih pića

*

Rb

Lista izbornih predmeta

RAZRED

I

II

III

IV

1.

Osnove turizma

2

2

2

2.

Agrarni turizam

2

2

3.

Osnove ugostiteljstva

2

2

2

4.

Priprema jela sa žara

2

2

5.

Osnove poslastičarstva

2

2

6.

Istorija pivarstva

2

2

7.

Prerada duvana

2

2

8.

Nacionalne kuhinje

2

2

I RAZRED
časova

II RAZRED
časova

III RAZRED
časova

IV RAZRED
časova

UKUPNO
časova

Čas odeljenskog starešine

do 74

do 70

do 70

do 64

do 278

Dodatni rad *

do 30

do 30

do 30

do 30

do 120

Dopunski rad *

do 30

do 30

do 30

do 30

do 120

Pripremni rad *

do 30

do 30

do 30

do 30

do 120

I RAZRED

II RAZRED

III RAZRED

IV RAZRED

Ekskurzija

2-3 dana

2-3 dana

3-4 dana

do 5 dana

Jezik drugog naroda ili nacionalne manjine sa elementima nacionalne kulture

2 časa nedeljno

Treći strani jezik

2 časa nedeljno

Drugi predmeti *

1-2 časa nedeljno

Stvaralačke i slobodne aktivnosti učenika (hor, sekcije i drugo)

30-60 časova godišnje

Društvene aktivnosti - učenički parlament, učeničke zadruge

15-30 časova godišnje

Kulturna i javna delatnost škole

2 radna dana

I RAZRED

II RAZRED

III RAZRED

IV RAZRED

Razredno-časovna nastava

37

35

35

32

Mentorski rad (nastava u bloku, praksa)

0

2

2

2

Obavezne vannastavne aktivnosti

2

2

2

2

Maturski ispit

3

Ukupno radnih nedelja

39

39

39

39

razred

predmet / modul

godišnji fond časova

broj učenika u grupi - do

vežbe

praktična nastava

nastava u bloku

I

Tehnike rada u laboratoriji

222

12

Hemija

74

12

II

Hemija

70

12

Analitička hemija

70

12

Osnovi prehrambene tehnologije*

70

60

12

Tehnologija vode*

Tehnološke operacije

70

12

III

Tehnološke operacije

70

12

Fizička hemija

70

12

Mikrobiologija

70

12

Izborna tehnologija 1

105

60

12

Izborna tehnologija 2

Izborna tehnologija 3

Kvarenje i konzervisanje

IV

Izborna tehnologija 4

192

60

12

Izborna tehnologija 5

Izborna tehnologija 6

Izborna tehnologija 7

Izborna tehnologija 8

Kontrola kvaliteta u prehrambenoj industriji

96

12

Preduzetništvo

64

12

Naziv predmeta:

ISHRANA LJUDI

Godišnji fond časova:

37

Razred:

prvi

Ciljevi predmeta:

- sticanje znanja o hranljivim materijama i energetskoj vrednosti životnih namirnica;
- sticanje znanja o principima pravilne ishrane i potrebama u ishrani;
- osposobljavanje učenika da utvrdi sastav obroka kojima se zadovoljavaju energetske potrebe ljudi;
- sticanje znanja o bolestima koje izaziva nepravilna ishrana.

TEMA

CILJ

ISHODI
Po završetku teme učenik će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Hranljive materije

• Sticanje znanja o hranljivim materijama i energetskoj vrednosti životnih namirnica

• razlikuje pojmove hrane i ishrane i njihove uloge
• objasni ulogu pojedinih hranljivih materija u organizmu
• razlikuje namirnice po poreklu
• navede hemijski sastav i značaj pojedinih namirnica biljnog porekla u ishrani
• navede hemijski sastav i značaj pojedinih namirnica životinjskog porekla u ishrani
• navede prednosti upotrebe organskih proizvoda u ljudskoj ishrani
• razlikuje pojmove organske i konvencionalne hrane
• navede rizike upotrebe genetski modifikovane hrane
• izračuna energetsku vrednost pojedinih namirnica

• Hrana
• Ishrana
• Podela i vrste hranljivih materija i njihovi izvori
• Podela i vrsta namirnica biljnog porekla
• Podela i vrsta namirnica životinjskog porekla
• Organska hrana
• Genetski modifikovana hrana
• Energetska vrednost namirnica i energetske potrebe

na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave, odnosno učenja, planom rada i načinima ocenjivanja

Oblici nastave
Predmet se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• teorijska nastava

Mesto realizacije nastave
• teorijska nastava - u učionici

Preporuke za realizaciju nastave
• prikazati izračunavanje energetske vrednosti pojedinih namirnica i obroka
• vežbati sa učenicima izračunavanje energetske vrednosti namirnica i obroka
• koristiti nutricionističke tabele
• izraditi sa učenicima postere grupa namirnica
• prikazati primere jelovnika koji zadovoljavaju principe pravilne ishrane
• prikazati bolesti nepravilne ishrane (video zapisi)
• sugerisati učenicima da prikupe podatke o različitim namirnicama koristeći Internet i druge izvore

na početku teme učenike upoznati sa

Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
• praćenje ostvarenosti ishoda
• testove znanja

Okvirni broj časova po temama
• hranljive materije (22 časa)
• pravilna ishrana (15 časova)

Pravilna ishrana

• Sticanje znanja o principima pravilne ishrane i potrebama u ishrani

• navede principe pravilne ishrane
• nabroje uzroke nepravilne ishrane
• objasne posledice nepravilne ishrane
• izračuna indeks uhranjenosti (BMI)
• sastavi dnevni obrok

• Principi pravilne ishrane
• Potrebe u ljudskoj ishrani
• Bolesti izazvane nepravilnom ishranom
• Indeks uhranjenosti (BMI)

RAZRED

NASTAVA

PRAKSA

UKUPNO

Teorijska nastava

Vežbe

Praktična nastava

Nastava u bloku

I

222

222

NAZIV MODULA

Trajanje modula (časovi)

V

Mere bezbednosti u laboratoriji

6

Održavanje laboratorijskog posuđa i pribora

12

Merenja mase

24

Merenje zapremine

18

Merenje temperature

6

Merenje gustine

12

Priprema rastvora određene koncentracije

60

Dobijanje čistih supstanci

36

Merenje pritiska

12

Merenje viskoziteta

6

Uzorkovanje

12

CILJEVI MODULA

ISHODI MODULA
Po završetku modula učenik će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA

PREPORUČENE AKTIVNOSTI I NAČIN OSTVARIVANJA MODULA

• Osposobljavanje učenika da primenjuje mere HTZ pri svakodnevnom radu

• navede mere higijensko tehničke zaštite u laboratoriji
• navede mere higijensko tehničke zaštite u pogonu
• održava higijenu na radnom mestu

• Pravilnik kojim se uređuju mere higijensko tehničke zaštite
• Održavanje radnog mesta

na početku modula učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave, odnosno učenja, planom rada i načinima ocenjivanja

Oblici nastave
Modul se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• laboratorijske vežbe

Podela odeljenja na grupe
Odeljenje se deli na 2 grupe prilikom realizacije vežbi

Mesto realizacije nastave
• školska laboratorija

Preporuke za realizaciju nastave
• koristiti pravilnik kojim se uređuju mere HTZ
• koristiti obavezan pribor za održavanje higijene na radnom mestu koji učenik mora da ima uvek na vežbama
• demonstrirati održavanje radnog mesta
• dati uputstva učenicima za vođenje dnevnika rada

Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
• praćenje ostvarenosti ishoda

CILJEVI MODULA

ISHODI MODULA
Po završetku modula učenik će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA

PREPORUČENE AKTIVNOSTI I NAČIN OSTVARIVANJA MODULA

• Osposobljavanje učenika da pere i održava laboratorijski pribor i posuđe

• razlikuje laboratorijski pribor i posuđe
• razlikuje laboratorijsku opremu
• razlikuje namenu laboratorijskog pribora i posuđa
• odabere adekvatna sredstva za pranje laboratorijskog posuđa
• samostalno pere laboratorijsko posuđe

• Vrste i primena laboratorijskog posuđa
• Vrste i primena laboratorijskog pribora
• Sredstva za pranje i načini pranja

na početku modula učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave, odnosno učenja, planom rada i načinima ocenjivanja

Oblici nastave
Modul se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• laboratorijske vežbe

Podela odeljenja na grupe
Odeljenje se deli na 2 grupe prilikom realizacije vežbi

Mesto realizacije nastave
• školska laboratorija

Preporuke za realizaciju nastave
• Pokazati laboratorijsko posuđe i opremu
• Insistirati da učenici u dnevniku rada prikažu crtežom laboratorijsko posuđe
• Demonstrirati pranje posuđa
• Zadati učenicima da operu različite vrste posuđa
• Koristiti različita sredstva za pranje posuđa

Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
• praćenje ostvarenosti ishoda
• testove znanja
• testove praktičnih veština

CILJEVI MODULA

ISHODI MODULA
Po završetku modula učenik će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA

PREPORUČENE AKTIVNOSTI I NAČIN OSTVARIVANJA MODULA

• Osposobljavanje učenika da meri masu i preračuna izmerene veličine iz jedinica jednog mernog sistema u jedinice drugog sistema

• definiše pojam mase
• definiše sistemske jedinice za masu
• definiše nesistemske jedinice za masu koje su u svakodnevnoj upotrebi
• izrazi zadatu veličinu mase u nesistemskim jedinicama, u decimalnim i dekadnim jedinicama SI sistema
• izrazi izmerenu veličinu mase u nesistemskim jedinicama, u decimalnim i dekadnim jedinicama SI sistema
• navede jedinice u kojima se masa izražava u svakodnevnom životu, laboratoriji i pogonu
• razlikuje vrste vaga koje se koriste u laboratoriji i pogonu
• izmeri masu na tehničkoj i automatskoj vagi
• obavi tariranje vage
• definiše pojmove bruto i neto masa
• izračuna apsolutnu i relativnu grešku pri merenju

• Jedinice za masu u SI sistemu
• Decimalne i dekadne jedinice za masu u SI sistemu (Prefiksi jedinica)
• Nesistemske jedinice za mase koje su u upotrebi u svakodnevnom životu
• Nesistemske jedinice mase koje se koriste u praksi EU i SAD
• Merenje mase
• Tehnička vaga
• Automatska vaga
• Bruto i neto masa
• Apsolutna i relativna greška merenja

na početku modula učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave, odnosno učenja, planom rada i načinima ocenjivanja

Oblici nastave
Modul se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• laboratorijske vežbe

Podela odeljenja na grupe
Odeljenje se deli na 2 grupe prilikom realizacije vežbi

Mesto realizacije nastave
• školska laboratorija

Preporuke za realizaciju nastave
• koristiti tabele osnovnih i izvedenih jedinica SI sistema
• koristiti tabelarni prikaz prefiksa jedinica i vrednosti koje oni prikazuju
• tabelarno prikazati nesistemske jedinice za masu koje su u svakodnevnoj upotrebi
• prikazati jedinice za masu koje se koriste u EU i SAD
• osposobiti svakog učenika da meri na tehničkoj i automatskoj vagi
• insistirati da podatke o merenju, apsolutnu i relativnu grešku merenja učenici prikazuju tabelarno u dnevniku rada

Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
• praćenje ostvarenosti ishoda
• testove znanja
• testove praktičnih veština

CILJEVI MODULA

ISHODI MODULA
Po završetku modula učenik će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA

PREPORUČENE AKTIVNOSTI I NAČIN OSTVARIVANJA MODULA

• Osposobljavanje učenika da meri zapreminu i preračuna izmerene veličine iz jedinica jednog mernog sistema u jedinice drugog sistema

• definiše pojam zapremine
• definiše sistemske jedinice za zapreminu
• definiše nesistemske jedinice za zapreminu koje su u svakodnevnoj upotrebi
• izrazi zadatu veličinu zapremine u nesistemskim jedinicama, u decimalnim i dekadnim jedinicama SI sistema
• izrazi izmerenu veličinu zapremine u nesistemskim jedinicama, u decimalnim i dekadnim jedinicama SI sistema
• navede jedinice u kojima se zapremina izražava u svakodnevnom životu, laboratoriji i pogonu
• razlikuje načine merenja zapremine različitim sudovima za merenje (čaše, menzure, normalni sudovi, pipete, birete)
• izmeri zapreminu svim vrstama sudova za merenje
• izračuna apsolutnu i relativnu grešku merenja

• Jedinice za zapreminu u SI sistemu
• Decimalne i dekadne jedinice za zapreminu u SI sistemu (Prefiksi jedinica)
• Nesistemske zapreminske jedinice koje su u upotrebi u svakodnevnom životu
• Nesistemske jedinice zapremine koje se koriste u praksi EU i SAD
• Merenje zapremine
• Sudovi za merenje zapremine
• Apsolutna i relativna greška merenja

na početku modula učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave, odnosno učenja, planom rada i načinima ocenjivanja

Oblici nastave
Modul se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• laboratorijske vežbe

Podela odeljenja na grupe
Odeljenje se deli na 2 grupe prilikom realizacije vežbi

Mesto realizacije nastave
• školska laboratorija

Preporuke za realizaciju nastave
• koristiti tabele osnovnih i izvedenih jedinica SI sistema
• koristiti tabelarni prikaz prefiksa jedinica i vrednosti koje oni prikazuju
• prikazati tabelarno nesistemske jedinice za zapreminu koje su u svakodnevnoj upotrebi
• prikazati jedinice za zapreminu koje se koriste u EU i SAD
• osposobiti svakog učenika da meri zapreminu korišćenjem različitih čaša, menzura, normalnih sudova, pipeta i bireta
• insistirati da podatke o merenju, apsolutnu i relativnu grešku merenja učenici prikazuju tabelarno u dnevniku rada

Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
• praćenje ostvarenosti ishoda
• testove znanja
• testove praktičnih veština

CILJEVI MODULA

ISHODI MODULA
Po završetku modula učenik će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA

PREPORUČENE AKTIVNOSTI I NAČIN OSTVARIVANJA MODULA

• Osposobljavanje učenika da meri temperaturu i preračuna izmerene veličine iz jedinica jednog mernog sistema u jedinice drugog sistema

• definiše pojam temperature i jedinice u kojima se ona izražava u SI sistemu i svakodnevnom životu
• razlikuje instrumente za merenje temperature
• izmeri temperaturu
• izrazi zadatu vrednost temperature u sistemskim i nesistemskim jedinicama
• izrazi izmerenu vrednost temperature u sistemskim i nesistemskim jedinicama

• Jedinice za temperaturu u SI sistemu
• Nesistemske jedinice za temperaturu koje su u upotrebi u svakodnevnom životu
• Nesistemske jedinice za temperaturu koje se koriste u praksi EU i SAD
• Termometri
• Merenje temperature

na početku modula učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave, odnosno učenja, planom rada i načinima ocenjivanja

Oblici nastave
Modul se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• laboratorijske vežbe

Podela odeljenja na grupe
Odeljenje se deli na 2 grupe prilikom realizacije vežbi

Mesto realizacije nastave
• školska laboratorija

Preporuke za realizaciju nastave
• vežbati sa učenicima prevođenje vrednosti temperatura iz sistemskih u nesistemske jedinice
• koristiti različite instrumente za merenje temperature
• osposobiti svakog učenika da meri temperaturu
• Insistirati da podatke o merenju učenici prikazuju tabelarno u dnevniku rada

Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
• praćenje ostvarenosti ishoda
• testove znanja
• testove praktičnih veština

CILJEVI MODULA

ISHODI MODULA
Po završetku modula učenik će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA

PREPORUČENE AKTIVNOSTI I NAČIN OSTVARIVANJA MODULA

• Osposobljavanje učenika da odredi gustinu tečnosti

• definiše pojam gustine i jedinice u kojima se ona izražava
• izrazi zadatu vrednost gustine u sistemskim i nesistemskim jedinicama
• izrazi izmerenu vrednost gustine u sistemskim i nesistemskim jedinicama
• izmeri gustinu pomoću areometra
• izmeri gustinu pomoću piknometara

• Pojam gustine
• Jedinice za gustinu
• Određivanje gustine areometrom
• Određivanje gustine piknometrom

na početku modula učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave, odnosno učenja, planom rada i načinima ocenjivanja

Oblici nastave
Modul se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• laboratorijske vežbe

Podela odeljenja na grupe
Odeljenje se deli na 2 grupe prilikom realizacije vežbi

Mesto realizacije nastave
• školska laboratorija

Preporuke za realizaciju nastave
• koristiti piknometre i areometar
• osposobiti svakog učenika da meri gustinu piknometrom i areometrom
• insistirati da podatke o merenju učenici prikazuju tabelarno u dnevniku rada

Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
• praćenje ostvarenosti ishoda
• testove praktičnih veština

CILJEVI MODULA

ISHODI MODULA
Po završetku modula učenik će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA

PREPORUČENE AKTIVNOSTI I NAČIN OSTVARIVANJA MODULA

• Osposobljavanje učenika da pripremi rastvore različitih koncentracija

• definiše pojam rastvora i rastvorljivost
• razlikuje rastvore po stepenu zasićenosti
• definiše pojam masenog udela
• definiše pojam količinska koncentracije rastvora i jedinice u kojima se ona izražava
• izračuna količine rastvorene supstance i rastvarača potrebne za pripremu rastvora zadate koncentracije
• pripremi rastvore određenih koncentracija
• odredi koncentraciju rastvora
• izrazi koncentraciju ispitivanog rastvora u različitim jedinicama

• Pojam rastvora i načini izražavanja koncentracije rastvora
• Proračun potrebnih količina za pripremu rastvora određenih koncentracija
• Priprema rastvora određenih masenih, procentnih i količinskih koncentracija
• Standardizacija rastvora

na početku modula učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave, odnosno učenja, planom rada i načinima ocenjivanja nedeljni prikaz broja časova dat je u gantogramu

Oblici nastave
Modul se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• laboratorijske vežbe

Podela odeljenja na grupe
Odeljenje se deli na 2 grupe prilikom realizacije vežbi

Mesto realizacije nastave
• školska laboratorija

Preporuke za realizaciju nastave
• zadati učenicima da naprave rastvore različitih koncentracija
• za pripremu rastvora i određivanje koncentracije koristiti automatsku vagu i normalne sudove, biretu
• prikazati načine proračuna koncentracije
• vežbati računske zadatke sa učenicima
• za učenike pripremiti individualne praktične i računske zadatke
• insistirati da učenici u dnevniku rada imaju sve proračune, školske i domaće računske zadatke

Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
• praćenje ostvarenosti ishoda
• testove znanja
• testove praktičnih veština

CILJEVI MODULA

ISHODI MODULA
Po završetku modula učenik će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA

PREPORUČENE AKTIVNOSTI I NAČIN OSTVARIVANJA MODULA

• Osposobljavanje učenika da dobije hemijski čiste supstance uz korišćenje različitih operacija

• razdvoji smeše dekantovanjem i filtracijom
• izdvoji supstance sublimacijom i kristalizacijom
• sastavi aparaturu za destilaciju
• predestiliše rastvor
• sastavi aparaturu za ekstrakciju
• izdvoji uljanu komponentu ekstrakcijom
• ukloni vlagu iz uzorka sušenjem
• odredi sadržaj pepela žarenjem uzoraka

• Filtracija i dekantovanje
• Sublimacija i kristalizacija
• Destilacija
• Ekstrakcija
• Sušenje
• Žarenje

na početku modula učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave, odnosno učenja, planom rada i načinima ocenjivanja

Oblici nastave
Modul se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• laboratorijske vežbe

Podela odeljenja na grupe
Odeljenje se deli na 2 grupe prilikom realizacije vežbi

Mesto realizacije nastave
• školska laboratorija

Preporuke za realizaciju nastave
• koristiti aparature za destilaciju, ekstrakciju, sušnice i peć za žarenje
• pre samostalnog rada, učenicima demonstrirati dekantovanje, filtraciju, sublimaciju, kristalizaciju, destilaciju, ekstrakciju
• insistirati da učenici u dnevniku rada prikažu crtežom svaku aparaturu i unesu svoja zapažanja o toku vežbe

Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
• praćenje ostvarenosti ishoda
• testove znanja
• testove praktičnih veština

CILJEVI MODULA

ISHODI MODULA
Po završetku modula učenik će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA

PREPORUČENE AKTIVNOSTI I NAČIN OSTVARIVANJA MODULA

• Osposobljavanje učenika da meri pritisak i preračuna izmerene veličine iz jedinica jednog mernog sistema u jedinice drugog sistema

• definiše pojam pritiska i jedinice u kojima se izražava
• razlikuje instrumente za merenje pritiska
• izmeri atmosferski pritisak barometrom
• izmeri pritisak manometrom
• izrazi zadatu vrednost pritiska u sistemskim i nesistemskim jedinicama
• izrazi izmerenu vrednost pritiska u sistemskim i nesistemskim jedinicama

• Pojam pritiska
• Sistemske i nesistemske jedinice za pritisak
• Merenje atmosferskog pritiska
• Manometri

na početku modula učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave, odnosno učenja, planom rada i načinima ocenjivanja

Oblici nastave
Modul se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• laboratorijske vežbe

Podela odeljenja na grupe
Odeljenje se deli na 2 grupe prilikom realizacije vežbi

Mesto realizacije nastave
• školska laboratorija

Preporuke za realizaciju nastave
• koristiti različite instrumente za merenje pritiska (barometar, manometar)
• prikazati tabelarno jedinice za merenje pritiska
• osposobiti svakog učenika da meri pritisak
• insistirati da podatke o merenju učenici prikazuju tabelarno u dnevniku rada

Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
• praćenje ostvarenosti ishoda
• testove praktičnih veština

CILJEVI MODULA

ISHODI MODULA
Po završetku modula učenik će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA

PREPORUČENE AKTIVNOSTI I NAČIN OSTVARIVANJA MODULA

• Osposobljavanje učenika da odredi viskozitet tečnosti

• definiše pojam viskoziteta i jedinice u kojima se ona izražava
• odredi viskozitet pomoću viskozimetara
• izrazi vrednost viskoziteta u sistemskim i nesistemskim jedinicama

• Pojam i značaj merenja viskoziteta
• Jedinice za viskozitet
• Viskozimetri
• Merenje viskoziteta

na početku modula učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave, odnosno učenja, planom rada i načinima ocenjivanja

Oblici nastave
Modul se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• laboratorijske vežbe

Podela odeljenja na grupe
Odeljenje se deli na 2 grupe prilikom realizacije vežbi

Mesto realizacije nastave
• školska laboratorija

Preporuke za realizaciju nastave
• koristiti viskozimetar
• osposobiti učenike da mere viskozitet
• insistirati da podatke o merenju učenici prikazuju tabelarno u dnevniku rada

Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
• praćenje ostvarenosti ishoda
• testove praktičnih veština

CILJEVI MODULA

ISHODI MODULA
Po završetku modula učenik će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA

PREPORUČENE AKTIVNOSTI I NAČIN OSTVARIVANJA MODULA

• Osposobljavanje učenika da izvrši uzimanje uzorka različitih materijala

• razlikuje načine uzimanja uzoraka
• definiše prosečan uzorak za različite materijale
• uzima uzorke sirovina, poluproizvoda i gotovih proizvoda

• Načini uzimanja uzoraka različitih materijala u obliku suspenzije, emulzije, rastvora, zrnastog materijala, testastog materijala...
• Prosečan uzorak

na početku modula učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave, odnosno učenja, planom rada i načinima ocenjivanja

Oblici nastave
Modul se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• laboratorijske vežbe

Podela odeljenja na grupe
Odeljenje se deli na 2 grupe prilikom realizacije vežbi

Mesto realizacije nastave
• školska laboratorija

Preporuke za realizaciju nastave
• prikazati različite načine uzorkovanja i različita sredstva za uzimanje uzoraka
• insistirati da učenici u dnevniku rada prikažu rezultate uzorkovanja tabelarno i grafički

Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
• praćenje ostvarenosti ishoda
• testove praktičnih veština

Naziv predmeta:

FIZIKA

Godišnji fond časova:

74

Razred:

prvi

Ciljevi predmeta:

- sticanje znanja o značaju i mestu fizike kao naučne discipline i njenim vezama sa matematikom i ostalim prirodnim i tehničkim naukama;
- razvijanje svesti o primeni fizičkih zakona u tehnici.

TEMA

CILJ

ISHODI
Po završetku teme učenik će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Kinematika

• Osposobljavanje učenika da opiše procese kretanja pomoću vektorskih i skalarnih fizičkih veličina

• navede osnovne fizičke veličine u SI sistemu
• konvertuje osnovne merne jedinice
• rešava jednostavnije računske zadatke
• opiše i navede primer referentnog sistema
• vrši osnovne operacije sa vektorima
• definiše i koristi pojmove brzine i ubrzanja
• objasni različite vrste kretanja i izračunava veličine vezane za njih

• Fizika-predmet izučavanja, metode, veza sa drugim naukama
• Skalarne i vektorske veličine, operacije sa vektorima
• SI sistem
• Pojmovi: referentni sistem, materijalna tačka, vektor položaja, kretanje, putanja
• Veličine: put, pomeraj, brzina, ubrzanje
• Ravnomerno i ravnomernoubrzano pravolinijsko kretanje
• Kružno kretanje, rotacija (veličine: ugaoni pomeraj, ugaona brzina, ugaono ubrzanje)
• Klasično sabiranje brzina

na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave, odnosno učenja, planom rada i načinima ocenjivanja

Oblici nastave
Predmet se realizuje kroz sledeće oblike nastave teorijske nastava

Mesto realizacije nastave
• teorijska nastava se realizuje u učionici ili odgovarajućem kabinetu

Preporuke za realizaciju nastave
• navoditi primere konkretne primene
• pronalaziti primere primene u struci
• rešavati jednostavnije zadatke
• davati zadatke za samostalan rad uz korišćenje raznih izvora (internet, udžbenici, zbirke zadataka, enciklopedije)
• u zavisnosti od opremljenosti škole demonstrirati eksperimentom fizičke pojave
• koristiti se različitim izvorima znanja
• koristiti multimedijalne projekcije
• koristiti podatke sa interneta

Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
• praćenje ostvarenosti ishoda
• testove znanja

Okvirni broj časova po temama
• kinematika (25 časova)
• dinamika (27 časova)
• zakoni održanja (10 časova)
• mehaničke oscilacije i talasi (12 časova)

Dinamika

• Sticanje znanja o dinamičkim procesima u prirodi i njihova primena u tehnici

• razlikuje pojam mase od pojma težine tela
• formuliše i primenjuje Njutnove zakone
• opiše gravitaciju i njen uticaj na kretanje tela
• opiše mehanički rad, snagu i energiju
• uvidi postojanje analogije veličina i jednačina u translaciji i rotaciji
• navede primere primene fizičkih zakona u tehnici
• rešava jednostavnije računske zadatke

• Masa, impuls, sila
• Njutnovi zakoni mehanike
• Inercijalni i neinercijalni sistemi
• Moment inercije, moment sile, moment impulsa;
• Mehanički rad, snaga i energija
• Ravnoteža tela
• Gravitaciona sila i polje

Zakoni održanja

• Sticanje znanja o osnovnim zakonima održanja

• razlikuje izolovane i neizolovane sisteme
• objasni zakone održanja: impulsa, mehaničke energije i momenta impulsa
• primenjuje zakone održanja pri rešavanju jednostavnijih problema

• Opšti karakter zakona održanja, izolovan sistem, zakon održanja impulsa
• Zakon održanja momenta impulsa
• Zakon održanja mehaničke energije

Mehaničke oscilacije i talasi

• Sticanje znanja o oscilatornim i talasnim kretanjima

• definiše veličine i navede primere harmonijskih oscilatora
• definiše mehanički talas i veličine koje ga opisuju
• navede osnovne karakteristike, vrste i primere pojedinih talasa
• opiše svojstva i navede podele zvučnih talasa i primere primene
• rešava jednostavnije računske zadatke

• Harmonijsko oscilatorno kretanje, harmonijska sila, period, frekvencija, elongacija, amplituda, jednačina oscilovanja
• Matematičko klatno (jednačina oscilovanja, period, mehanička energija)
• Mehanički talasi (nastanak, vrste talasa, brzina, talasna dužina)
• Zvuk

RAZRED

NASTAVA

PRAKSA

UKUPNO

Teorijska nastava

Vežbe

Praktična nastava

Nastava u bloku

I

111

74

185

NAZIV MODULA

Trajanje modula (časovi)

T

V

Struktura materije

24

16

Disperzni sistemi

15

10

Neorganska jedinjenja

21

14

Oksido-redukcioni procesi

9

6

Uvod u organsku hemiju

12

8

Ugljovodonici

21

14

Alkil halogenidi

6

4

CILJEVI MODULA

ISHODI MODULA
Po završetku modula učenik će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA

PREPORUČENE AKTIVNOSTI I NAČIN OSTVARIVANJA MODULA

• Sticanje znanja o strukturi materije

• razlikuje elemente, jedinjenja, smeše, čiste supstance
• definiše mol, molarnu masu, molarnu zapreminu, brojnost jedinki, Avogadrov broj, Ar i Mr
• koristi simbole i formule pri pisanju hemijskih reakcija i jednačina
• izvrši stehiometrijska izračunavanja
• objasni građu atoma
• definiše izotope
• objasni strukturu elektronskog omotača (nivoi, podnivoi i orbitale)
• odredi elektronsku konfiguraciju elementa i na osnovu nje pronađe mesto elementa u PSE (grupa i perioda) i približno odredi osobine tog elementa
• opiše karakteristike Ia, IIa i VIIa grupe periodnog sistema elemenata
• definiše jonsku vezu i objasni način njenog građenja
• definiše kovalentnu vezu, navede vrste kovalentnih veza, objasni polarnu i nepolarnu kovalentnu vezu
• objasni vodoničnu vezu i njen značaj u prirodnim sistemima

Teorija
• Osnovni hemijski pojmovi
• Određivanje masenog udela supstanci u smešama
• Građa atoma i izotopi
• Struktura elektronskog omotača
• Elektronska konfiguracija elementa i izgradnja periodni sistem elemenata
• Elementi Ia, IIa i VIIa grupe periodnog sistema elemenata
• Jonska veza
• Kovalentna veza i vrste kovalentnih veza
• Polarna i nepolarna kovalentna veza
• Vodonična veza

Računske vežbe
• Izračunavanje količine supstance, zapremine i mase supstance, brojnosti jedinki u nekoj supstanci
• Stehiometrijska izračunavanja
• Elektronska konfiguracija elementa
• Jonska veza
• Kovalentna veza

na početku modula učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave, odnosno učenja, planom rada i načinima ocenjivanja

Oblici nastave
Modul se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• teorijska nastava (24 časa)
• računske vežbe (16 časova)

Podela odeljenja na grupe
Odeljenje se deli na 2 grupe prilikom realizacije vežbi

Mesto realizacije nastave
• teorijska nastava se realizuje u učionici
• računske vežbe se realizuju u učionici

Preporuke za realizaciju nastave
• ponoviti osnovne hemijske pojmove i dopuniti sa novim sadržajima
• koristiti PSE, šeme, slike, kompjuterske animacije...
• vežbati stehiometrijska izračunavanja
• vežbati elektronsku konfiguraciju na nepoznatim elementima

Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
• praćenje ostvarenosti ishoda
• test znanja

CILJEVI MODULA

ISHODI MODULA
Po završetku modula učenik će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA

PREPORUČENE AKTIVNOSTI I NAČIN OSTVARIVANJA MODULA

• Sticanje znanje o disperznim sistemima i načinima izražavanja koncentracije

• definiše pojam disperznog sistema
• razlikuje vrste i svojstva disperznih sistema
• definiše pojmove rastvorljivost, rastvor, rastvorena supstanca, rastvarač
• definiše pojam koncentracije i objasni načine izražavanja koncentracije rastvora
• izračuna maseni udeo rastvorene supstance u rastvoru (procentni sastav rastvora)
• izračuna količinsku koncentraciju rastvora
• izračuna masenu koncentraciju rastvora
• izvrši stehiometrijska izračunavanja u reakcijama u kojima se koriste rastvori

Teorija
• Vrste i svojstva disperznih sistema
• Rastvorljivost

Računske vežbe
• Rastvorljivost - računski zadaci
• Maseni udeo supstance u rastvoru (procentni sastav rastvora) računski zadaci
• Količinska koncentracija rastvora - računski zadaci
• Masena koncentracija rastvor - računski zadaci
• Stehiometrijska izračunavanja

na početku modula učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave, odnosno učenja, planom rada i načinima ocenjivanja

Oblici nastave
Modul se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• teorijska nastava (15 časova)
• računske i laboratorijske vežbe (10 časova)

Podela odeljenja na grupe
Odeljenje se deli na 2 grupe prilikom realizacije vežbi

Mesto realizacije nastave
• teorijska nastava i računske vežbe se realizuje u učionici
• laboratorijske vežbe se realizuju u hemijskoj laboratoriji

Preporuke za realizaciju nastave
• vežbati zadatke i izračunavati različite koncentracije rastvora
• koristiti različite primere disperznih sistema
• vežbati računske zadatke iz rastvora
• eksperimentalno utvrditi zavisnost rastvorljivosti supstance od temperature
• proračun i rezultate uneti u dnevnik rada

Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
• praćenje ostvarenosti ishoda
• test znanja
• test praktičnih veština

• ispitati rastvorljivost različitih supstanci u zavisnosti od temperature

Laboratorijske vežbe
• Ispitivanje rastvorljivosti supstance u zavisnosti od temperature

CILJEVI MODULA

ISHODI MODULA
Po završetku modula učenik će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA

PREPORUČENE AKTIVNOSTI I NAČIN OSTVARIVANJA MODULA

• Sticanje znanja o klasama neorganskih jedinjenja (oksidi, baze, kiseline i soli)

• objasni pojam oksida, podelu, dobijanje i nomenklaturu oksida
• objasni podelu, dobijanje i disocijaciju baza
• objasni podelu, dobijanje i disocijaciju kiselina
• definiše elektrolitičku disocijaciju i stepen disocijacije
• objasni disocijaciju vode i pH vrednost
• definše indikatore
• definiše i objasni ulogu pufera
• objasni dobijanje i disocijaciju soli
• razlikuje vrste soli (kisele, bazne i neutralne)
• objasni hidrolizu soli
• predvidi osobine rastvora kao posledicu disocijacije odnosno hidrolize soli

Teorija
• Oksidi
• Baze
• Kiseline
• Elektrolitička disocijacija
• Jonski proizvod vode i pH
• Indikatori
• Puferi
• Soli
• Hidroliza soli

na početku modula učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave, odnosno učenja, planom rada i načinima ocenjivanja

Oblici nastave
Modul se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• teorijska nastava (21 čas)
• vežbe (14 časova)

Podela odeljenja na grupe
Odeljenje se deli na 2 grupe prilikom realizacije vežbi

Mesto realizacije nastave
• teorijska nastava se realizuje u učionici
• vežbe se realizuju u hemijskoj laboratoriji

Preporuke za realizaciju nastave
• koristiti PSE, slike, šeme, kompjuterske animacije...
• sadržaje obogatiti primerima iz svakodnevnog života
• za primere koristiti supstance koje se koriste u svakodnevnom životu
• zaključke o osobinama ovih jedinjenja uneti u dnevnik rada
• koristiti univerzalni indikatorski papir i pH-metar

Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
• praćenje ostvarenosti ishoda
• test znanja
• test praktičnih veština

• odredi osobine kiselih oksida i kiselina
• odredi osobine baznih oksida i baza
• sintetiše različite soli, dokaže i objasni osobine rastvora tih soli (kiselost, baznost ili neutralnost)
• odredi pH vrednost rastvora različitim metodama

Vežbe
• Određivanje osobina kiselih oksida i kiselina
• Određivanje osobina baznih oksida i baza
• Dobijanje soli i hidroliza soli
• Određivanja pH vrednosti

CILJEVI MODULA

ISHODI MODULA
Po završetku modula učenik će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA

PREPORUČENE AKTIVNOSTI I NAČIN OSTVARIVANJA MODULA

• Sticanje znanja o oksido-redukcionim procesima

• definiše pojam oksidacionog broja
• objasni procese oksidacije i redukcije
• definiše pojmove oksidacionog i redukcionog sredstva
• odredi koeficijente u oksido-redukcionim jednačinama
• sprovede stehiometrijska izračunavanja na osnovu sređene oksido-redukcione reakcije

Teorija
• Oksidacioni broj
• Procesi oksido-redukcije
• Određivanje koeficijenata u oksido-redukcionim reakcijama
• Stehiometrijski zadaci

na početku modula učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave, odnosno učenja, planom rada i načinima ocenjivanja

Oblici nastave
Modul se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• teorijska nastava (9 časova)
• vežbe (6 časova)

Podela odeljenja na grupe
Odeljenje se deli na 2 grupe prilikom realizacije vežbi

Mesto realizacije nastave
• teorijska nastava se realizuje u učionici
• vežbe se realizuju u hemijskoj laboratoriji

Preporuke za realizaciju nastave
• koristiti PSE, šeme, slike, skice i kompjuterske animacije...
• koristiti supstance sa kojima smo u dodiru pri svakodnevnom radu
• zaključke uneti u dnevnik rada

Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
• praćenje ostvarenosti ishoda
• test znanja
• test praktičnih veština

• izvede oksido-redukcione reakcije i uoči promene

Vežbe
• Reakcije oksido-redukcije

CILJEVI MODULA

ISHODI MODULA
Po završetku modula učenik će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA

PREPORUČENE AKTIVNOSTI I NAČIN OSTVARIVANJA MODULA

• Sticanje znanja o prirodi organskih jedinjenja

• objasni osobine ugljenikovog atoma
• razlikuje vrste organskih jedinjenja
• prepozna hibridizaciju ugljenikovog atoma i strukturu organskih molekula
• definiše pojam asimetričnog ugljenikovog atoma i optičku izomeriju
• identifikuje optičke izomere i izračuna broj mogućih stereoizomera

Teorija
• Osobine ugljenikovog atoma
• Vrste organskih molekula
• Karakter veze u organskim molekulima
• Hibridizacija ugljenikovog atoma
• Struktura organskih molekula
• Asimetričnost ugljenikovog atoma
• Optička izomerija i izomeri

na početku modula učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave, odnosno učenja, planom rada i načinima ocenjivanja

Oblici nastave
Modul se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• teorijska nastava (12 časova)
• vežbe (8 časova)

Podela odeljenja na grupe
Odeljenje se deli na 2 grupe prilikom realizacije vežbi

Mesto realizacije nastave
• teorijska nastava se realizuje u učionici
• vežbe se realizuju u hemijskoj laboratoriji

Preporuke za realizaciju nastave
• koristiti modele, šeme, slike, grafofolije...
• za dokaz pojedinih elemenata u organskim jedinjenjima, uzeti supstance koje se koriste u svakodnevnom životu
• primere optički aktivnih jedinjenja raditi na ugljovodonicima i dopustiti kombinovanje i sastavljanje različitih molekula koji sadrže asimetričan ugljenikov atom
• zaključke uneti u dnevnik rada

Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
• praćenje ostvarenosti ishoda
• test znanja
• test praktičnih veština

• dokaže (C, H, N, S) elemente u organskim jedinjenjima
• hemijskim i fizičkim putem izdvoji organska jedinjenja iz smeše

Vežbe
• Dokazivanje ugljenika, vodonika, azota i sumpora u organskim jedinjenjima
• Izdvajanje organskih jedinjenja iz smeše različitim metodama

CILJEVI MODULA

ISHODI MODULA
Po završetku modula učenik će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA

PREPORUČENE AKTIVNOSTI I NAČIN OSTVARIVANJA MODULA

• Unapređivanje znanja o ugljovodonicima

• razlikuje vrste ugljovodonika
• definiše i prikaže homologi niz, nomenklaturu, izomeriju, svojstva i reakcije alkalna
• definiše i prikaže homoligni niz, nomenklaturu, izomeriju, svojstva i reakcije alkena
• definiše i prikaže homoligi iz, nomenklaturu, izomeriju, svojstva i reakcije alkina
objasni strukturu i hemijske reakcije benzena
• razlikuje poliarene

Teorija
• Alkani
• Alkeni
• Alkini
• Areni

na početku modula učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave, odnosno učenja, planom rada i načinima ocenjivanja

Oblici nastave
Modul se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• teorijska nastava (21 čas)
• vežbe (14 časova)

Podela odeljenja na grupe
Odeljenje se deli na 2 grupe prilikom realizacije vežbi

Mesto realizacije nastave
• teorijska nastava se realizuje u učionici
• vežbe se realizuju u hemijskoj laboratoriji

Preporuke za realizaciju nastave
• koristiti modele, šeme, slike, skice, kompjuterske animacije, grafofolije...
• za ispitivanje osobina ugljovodonika koristiti primere supstanci koje pokazuju iste osobine (butan, heksan, nezasićena jedinjenja npr. oleinsku kiselinu...) ako ne postoji mogućnost dobijanja metana, etena i etina
• zabeležiti u dnevniku rada rezultate do kojih se došlo

Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
• praćenje ostvarenosti ishoda
• test znanja
• test praktičnih veština

• ispita osobine alkana
• ispita osobine alkena
• ispita osobine alkina
• ispita osobine arena

Vežbe
• Osobine alkana
• Osobine alkena
• Osobine alkina
• Osobine arena

CILJEVI MODULA

ISHODI MODULA
Po završetku modula učenik će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA

PREPORUČENE AKTIVNOSTI I NAČIN OSTVARIVANJA MODULA

• Sticanje znanja o alkil halogenidima

• definiše alkil halogenide
• navede primere dobijanja alkil-halogenida
• prikaže reakcije alkil-halogenida

Teorija
• Dobijanje alkil-halogenida
• Reakcije alkil-halogenida (supstitucija, eliminacija, dobijanje Grinjarovog reagensa)

na početku modula učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave, odnosno učenja, planom rada i načinima ocenjivanja

Oblici nastave
Modul se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• teorijska nastava (6 časova)
• vežbe (4 časa)

Podela odeljenja na grupe
Odeljenje se deli na 2 grupe prilikom realizacije vežbi

Mesto realizacije nastave
• teorijska nastava se realizuje u učionici
• vežbe se realizuju u hemijskoj laboratoriji

Preporuke za realizaciju nastave
• ponoviti supstituciju alkana, alkena i arena sa halogenim elementima, kao i adiciju halogenih elemenata i halogen-vodonika na alkene, alkine i arene
• prikazati dobijanje alkil-halogenida iz alkohola
• vežbati različite reakcije alkil-halogenida na više različitih primera

Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
• praćenje ostvarenosti ishoda
• test znanja
• test praktičnih veština

• izvede eksperiment dobijanja alkil halogenida
• identifikuje fizička i hemijska svojstva alkil halogenida

Vežbe
• Dobijanje alkil halogenida
• Osobine alkil halogenida