I RAZRED

II RAZRED

III RAZRED

IV RAZRED

UKUPNO

nedeljno

godišnje

nedeljno

godišnje

nedeljno

godišnje

nedeljno

godišnje

godišnje

T

V

PN

T

V

PN

B

T

V

PN

T

V

PN

B

T

V

PN

T

V

PN

B

T

V

PN

T

V

PN

B

T

V

PN

B

Σ

A1: OBAVEZNI OPŠTEOBRAZOVNI PREDMETI

20

2

0

640

64

0

0

13

0

0

416

0

0

0

9

0

0

288

0

0

0

11

0

0

288

0

0

0

1696

64

0

0

1760

1.

Srpski jezik i književnost

3

96

3

96

3

96

3

96

384

384

1.1.

__________ jezik i književnost

2.

Srpski jezik kao nematernji jezik

3.

Strani jezik I

2

64

2

64

2

64

2

64

256

256

4.

Fizičko vaspitanje

2

64

2

64

2

64

2

64

256

256

5.

Matematika

2

64

2

64

2

64

2

64

256

256

6.

Računarstvo i informatika

2

64

64

64

7.

Istorija

2

64

64

64

8.

Latinski jezik

1

32

32

32

9.

Fizika

2

64

64

64

10.

Geografija

2

64

64

64

11.

Hemija

2

64

3

96

160

160

12.

Biologija

2

64

1

32

96

96

13.

Društveno uređenje

2

64

64

64

A2: IZBORNI PREDMETI

1

0

0

32

0

0

0

1

0

0

32

0

0

0

1

0

0

32

0

0

0

1

0

0

32

0

0

0

128

0

0

0

128

1.

Građansko vaspitanje / Verska nastava

1

32

1

32

1

32

1

32

128

128

Ukupno A1+A2

21

2

0

672

64

0

0

14

0

0

448

0

0

0

10

0

0

320

0

0

0

12

0

0

320

0

0

0

1824

64

0

0

1888

Ukupno

23

736

14

448

10

320

12

320

1888

Ukupno A1+A2+B1+B2

32

1174

32

1174

32

1174

32

1020

4542

Rb

Lista izbornih predmeta

RAZRED

I

II

III

IV

1.

Drugi strani jezik

2

2

2

2.

Izabrani sport

2

2

2

3.

Istorija (odabrane teme)

2

2

2

4.

Filozofija

2

5.

Logika sa etikom

2

6.

Opšta i neorganska hemija

2

7.

Organska hemija

2

8.

Fizika

2

2

9.

Biologija

2

2

10.

Likovna kultura

2

2

2

11.

Muzička kultura

2

2

2

12.

Geografija u poljoprivredi

2

2

I RAZRED
časova

II RAZRED
časova

III RAZRED
časova

IV RAZRED
časova

UKUPNO
časova

Čas odeljenskog starešine

do 64

do 64

do 64

do 64

do 256

Dodatni rad *

do 30

do 30

do 30

do 30

do 120

Dopunski rad *

do 30

do 30

do 30

do 30

do 120

Pripremni rad *

do 30

do 30

do 30

do 30

do 120

I RAZRED
časova

II RAZRED
časova

III RAZRED
časova

IV RAZRED
časova

Ekskurzija

2-3 dana

2-3 dana

3-4 dana

do 5 dana

Jezik drugog naroda ili nacionalne manjine sa elementima nacionalne kulture

2 časa nedeljno

Treći strani jezik

2 časa nedeljno

Drugi predmeti *

1-2 časa nedeljno

Stvaralačke i slobodne aktivnosti učenika (hor, sekcije i drugo)

30-60 časova godišnje

Društvene aktivnosti - učenički parlament, učeničke zadruge

15-30 časova godišnje

Kulturna i javna delatnost škole

2 radna dana

I RAZRED

II RAZRED

III RAZRED

IV RAZRED

Razredno-časovna nastava

32

32

32

32

Mentorski rad (nastava u bloku, praksa)

5

5

5

2

Obavezne vannastavne aktivnosti

2

2

2

2

Maturski ispit

3

Ukupno radnih nedelja

39

39

39

39

razred

predmet / modul

godišnji fond časova

broj učenika u grupi - do

vežbe

praktična nastava

nastava u bloku

profesionalna praksa

I

Računarstvo i informatika

64

12

TEMA

CILJ

ISHODI
Po završetku teme učenik će biti u stanju da:

PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Uvod u proučavanje književnog dela

• Uvođenje učenika u svet umetničkog dela i književnost kao nauku i umetnost

• razlikuje vrste umetnosti i njihova izražajna sredstva
• objasni pojam i funkciju književnosti, međusobnu povezanost umetnosti
• navede naučne discipline koje se bave proučavanjem književnosti
• poredi usmenu i pisanu književnost i izvodi zaključke o njihovim međusobnim razlikama
• razlikuje književne rodove i vrste i navodi njihove odlike
• odredi temu, motiv, siže, fabulu, lik i ideju u književnom delu
• iznosi svoje zapažanje o književnom delu

• Vrste umetnosti, podela umetnosti
• Književnost kao umetnost, književnost i druge umetnosti
• Istorija književnosti, teorija književnosti, književna kritika
• Struktura lirskog književnog dela: narodna lirska pesma i umetnička lirska pesma po izboru
• Struktura epskog dela: epska narodna pesma (predlog "Kneževa večera"), pripovetka po izboru i roman (predlog Dragoslav Mihailović "Kad su cvetale tikve")
• Struktura dramskog dela: drama po izboru (predlog antička drama, Nušić, Sterija…)
• Evaluacija - test

Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave, odnosno učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.

Oblici nastave
Predmet se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• teorijska nastava (96 časova)

Mesto realizacije nastave
• teorijska nastava se realizuje u učionici

Preporuke za realizaciju nastave
• Prilikom obrade dramskog dela mogućnost posete pozorišnoj predstavi ili gledanje snimka pozorišne predstave, a nakon toga razgovor. Takođe je nastavnu temu Uvod u proučavanje književnog dela moguće obrađivati tokom cele školske godine, pa na primer strukturu dramskog dela obraditi na primeru "Romea i Julije", a strukturu lirske i epske narodne pesme obraditi tokom realizacije teme Narodna književnost
• Narodna književnost se može obraditi po motivima (rad u grupama)

Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
• praćenje ostvarenosti ishoda
• testove znanja

Okvirni broj časova po temama
• Uvod u proučavanje književnog dela (13 časova)
• Književnost starog veka (11 časova)
• Srednjovekovna književnost (11 časova)
• Narodna književnost (11 časova)
• Humanizam i renesansa (9 časova)
• Opšti pojmovi o jeziku (4 časova)
• Fonetika (9 časova)
• Pravopis 1 (9 časova)
• Kultura izražavanja (19 časova)

Književnost starog veka

• Upoznavanje učenika sa mitologijom, reprezenta-tivnim delima starog veka i njihovim značajem za razvoj evropske kulture

• objasni značaj mitologije za antičku književnost i razvoj evropske kulture
• navede imena autora, nazive obrađenih dela i klasifikuje ih po kulturama kojima pripadaju, književnim rodovima i vrstama
• objasni univerzalne poruke književnosti starog veka
• prepozna sličnosti i različitosti tematike i motiva

• Sumersko-vavilonska književnost: Ep o Gilgamešu (analiza odlomka)
• Mitovi: o Tantalu, Sizifu, Narcisu; mitovi o Troji: Parisov sud, Odisej i Penelopa, Ahil, Edip…
• Helenska književnost Homer: Ilijada (odlomak)
• Sofokle: Antigona
• Stari i Novi zavet (tekstovi po izboru)
• Evaluacija

Srednjovekovna književnost

• Upoznavanje sa spomenicima južnoslovenske kulture, razvojem pisma i jezika, delima srednjovekovne književnosti

• navede najznačajnije spomenike južnoslovenske kulture, njihov jezik, pismo i vek u kom su nastali
• imenuje autore, dela i klasifikuje ih prema književnim rodovima i vrstama
• locira obrađene tekstove u istorijski kontekst
• objasni značaj srednjovekovne književnosti za srpsku kulturu
• analizira izabrane tekstove uz pomoć nastavnika

• Počeci slovenske pismenosti: Crnorizac Hrabar: "Slovo o pismenima"
• Rad Ćirila i Metodija
• Slovenska pisma i razvoj književnog jezika
• Najstariji spomenici južnoslovenske kulture
• Sveti Sava: "Žitije svetog Simeona" (odlomak)
• Jefimija: "Pohvala knezu Lazaru"
• Despot Stefan Lazarević: "Slovo ljubve"
• Evaluacija - test

Narodna književnost

• Ukazivanje na narodnu književnost kao izraz kolektivnog mišljenja i osećanja, riznicu narodnih običaja, kodeks etičkih normi

• razlikuje lirske, epske i lirsko-epske pesme
• uoči raznolikost u tematici i motivima
• procenjuje etičke vrednosti iznete u delima narodne književnosti
• navede osobine likova i izloži fabulu
• uporedi umetničku interpretaciju stvarnosti i istorijske činjenice

• Vrste narodne književnosti
• Odlike lirske narodne pesme "Ovčar i devojka", "Zao gospodar" (predlog)
• Odlike epske narodne pesme "Banović Strahinja", Marko pije uz Ramazan vino", "Boj na Mišaru"
• Odlike lirsko-epske pesme (pesma po izboru)
• Odlike narodne proze. (bajka po izboru)
• Kratke narodne prozne vrste (izbor)
• Evaluacija

Humanizam i renesansa

• Upoznavanje sa poetikom humanizma i renesanse, njenim najznačajnijim predstavnicima i književnim delima

• navede najznačajnije predstavnike i njihova dela
• objasni značenje pojmova humanizam i renesansa
• navede odlike pravca
• prepozna odlike epohe u obrađenim delima
• uporedi vrednosti srednjeg veka sa vrednostima humanizma i renesanse
• objasni značaj umetnosti humanizma i renesanse za razvoj evropske kulture i civilizacije

• Poetika humanizma i renesanse, najznačajniji predstavnici
• Frančesko Petrarka: "Kanconijer" (izbor soneta)
• Đovani Bokačo: "Dekameron" (pripovetka po izboru) ili Dante Aligijeri: "Pakao" (prikaz dela)
• Vilijam Šekspir: "Romeo i Julija"
• Servantes: "Don Kihot" (odlomak)
• Evaluacija

Opšti pojmovi o jeziku

• Ukazivanje na proučavanje jezika kao sistema, njegovu društvenu uslovljenost i istorijski razvoj

• objasni funkciju jezika i pojam jezičkog znaka
• razlikuje nestandardne varijetete od standardnog književnog jezika
• navede faze razvoja književnog jezika do 19. veka
• navede discipline koje se bave proučavanjem jezičkog sistema

• Mesto jezika u ljudskom društvu, bitna svojstva jezika, jezik i komunikacija
• Književni jezik, jezička norma i standardizacija
• Jezički sistem i nauke koje se njime bave
• Književni jezici na južnoslovenskom jezičkom području do 19. veka

Fonetika

• Osposobljavanje učenika za primenjivanje znanja iz fonetike i fonologije u skladu sa jezičkom normom

• primeni znanja o glasovnim alternacijama u pravopisnim rešenjima
• razlikuje glasovne alternacije
• navede akcente srpskog književnog jezika, zna da ih obeleži i navede osnovna pravila o njihovoj upotrebi

• Fonetika i fonologija
• Glasovne alternacije suglasnika (zvučnih i bezvučnih; s:š, z:ž, n:m; k, g, h:č, ž, š i k, g, h:c, z, s; alternacije nenepčanih sa prednjonepčanim suglasnicima), glasovne alternacije samoglasnika (promena o u e, prevoj vokala, nepostojano a, promena sonanta l u vokal o) i gubljenje suglasnika sa pravopisnim rešenjima
• Osnovna pravila akcentuacije srpskog književnog jezika
• Evaluacija - test

Pravopis

• Osposobljavanje učenika za primenjivanje znanja iz jezika i pravopisa u skladu sa jezičkom normom

• primeni znanja o glasovnim alternacijama u skladu sa jezičkom normom
• primeni upotrebu velikog i malog slova u skladu sa jezičkom normom
• podeli reči na kraju reda u skladu sa jezičkom normom

• Glavne norme pisanja velikog i malog slova (na početku rečenice, naslovi i natpisi, vlastita imena, imena naroda, geografski pojmovi, nebeska tela, praznici, ustanove i organizacije, prisvojni pridevi na -ov i -in, kurtoazna upotreba velikog slova, višečlana imena zemalja i ostala višečlana imena, pomoćne reči u imenima, nazivi serijskih i apstraktnih pojmova, zvanja, titule…)
• Pravopisna rešenja kod gubljenja suglasnika, alternacije zvučnih i bezvučnih suglasnika, alternacije s:š, z:ž, n:m; k, g, h:č, ž, š i k, g, h:c, z, s; alternacije nenepčanih sa prednjonepčanim suglasnicima i neknjiževne pojave u rasporedu l:o, poziciono j u susedstvu sa i i ostali slučajevi u pisanju suglasnika j
• Podela reči na kraju reda

Kultura izražavanja

• Osposobljavanje učenika da primenjuju teorijska znanja iz gramatike i pravopisa u usmenom i pisanom izražavanju u skladu sa jezičkom normom
• Osposobljavanje učenika da koriste različite oblike kazivanja i funkcionalne stilove

• opiše stanja, osećanja, raspoloženja, izrazi stavove, donese zaključke u usmenom i pisanom izražavanju
• primeni principe standardnog književnog jezika
• razlikuje funkcionalne stilove
• prepozna i primeni odlike razgovornog i književnoumetničkog funkcionalnog stila
• popunjava formulare, uplatnice, zahteve i slično u skladu sa jezičkom normom

• Jezičke vežbe
• Stilske vežbe
• Vrste funkcionalnih stilova - osnovne odlike
• Razgovorni funkcionalni stil
• Književnoumetnički funkcionalni stil
• Popunjavanje formulara, zahteva, uplatnica i sl.
• Pismeni zadaci 4x2+2
• Domaći zadaci

TEMA

CILJ

ISHODI
Po završetku teme učenik će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Fonetika

Osposobljavanje učenika za pravilan izgovor glasova srpskog jezika i pravilno akcentovanje reči i rečenica.

• pravilno artikuliše glasove srpskog jezika,
• razlikuje akcentovane i neakcentovane reči,
• primenjuje osnovna pravila akcentovanja reči i rečenica.

• Vokalski i konsonantski sistem standardnog jezika;
• Osnove akcenatskog sistema srpskog jezika;
• Alternacije glasova.

Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave, odnosno učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.

Oblici nastave
Predmet se realizuje u okviru sledećih oblika nastave:
• teorijska nastava

Mesto realizacije nastave
• Teorijska nastava - učionica

Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti putem:
• praćenja ostvarenosti ishoda
• testova znanja

Okvirni broj časova po temama:
• Fonetika (9 časova)
• Morfologija (12 časova)
• Tvorba reči (9 časova)
• Sintaksa (9 časova),
• Pravopis (od 5-7 časova)
• Kultura izražavanja (od 8-12 časova)
• Književnost (12-16 časova)

Morfologija

Upoznavanje učenika sa pravilnom upotrebom oblika reči.

• razlikuje vrste reči
• pravilno upotrebljava rod i broj imenskih reči
• pravilno upotrebljava lice, rod i broj glagola
• razlikuje glagole po vidu i rodu

• Vrste reči i njihove gramatičke kategorije;
• Reči sa deklinacijom, reči sa konjugacijom;
• Glagolski oblici - lični i nelični.

Preporuke za realizaciju sadržaja programa
Nastavni program srpskog kao nematernjeg jezika za srednju školu predstavlja produžetak programa osnovne škole i obezbeđuje kontinuitet nastave ovog predmeta. Stoga, neophodno je da se nastavnik upozna sa sadržajem programa predmeta srpski kao nematernji jezik za osnovnu školu.
Nivo znanja učenika iz osnovne škole, u pogledu ovladanosti srpskim jezikom, veoma je različit. Zato nastava srpskog kao nematernjeg jezika ne može biti jednoobrazna i u njoj se moraju uvažavati različite mogućnosti i potrebe učenika različitih sredina i različitih maternjih jezika. Ona mora obezbediti individualno napredovanje učenika u savladavanju jezičkih i komunikativnih veština, što podrazumeva dostizanje različitih nivoa ishoda zavisno od konkret-nih mogućnosti. S obzirom na to da je osnovni cilj nastave ovoga predmeta produktivno ovladavanje srpskim jezikom i osposobljavanje učenika za komunikaciju u svakodnevnim situacijama, organizacija ove nastave treba da se bazira na principima komunikativnog pristu-pa u usvajanju i učenju jezika. Sadržaji programa iz gramatike povezani su sa sadržajima gramatike u osnovnoj školi, kojima se sada pristupa kognitivno. Time se znanja upotpunjuju i podižu na viši njivo, koriguju se eventualne greške nastale usled interferencije maternjeg jezika i nedovoljno savladanih sadržaja iz prethodnih razreda.
Nastavu gramatike treba organizovati kao sredstvo učenja upotrebe jezika, bez nefunkcionalnog učenja gramatičkih pravila i paradigmi. Gramatičke elemente treba prezentovati i uvežbavati u kontekstu, u realnim govornim situacijama. Nastava srpskog kao nematernjeg jezika mora biti humanistički orijentisana i bogata kako jezičkim tako i sadržajima iz kulture. Pored jezičkih, u punoj meri moraju biti zastupljeni književni, umetnički, savremeni sadržaji i sadržaji civilizacijskih tekovina.

Tvorba reči

Osposobljavanje učenika za primenu pravila tvorbe reči.

• pravilno gradi reči raznim tipovima tvorbe

• Izvedene i složene reči (uloga prefiksa, sufiksa i spojnih vokala u građenju reči).

Sintaksa

Osposobljavanje učenika za pravilno građenje sintagmi i rečenica.

• proširi prostu rečenicu zavisnim članovima
• prepoznaje vrstu komunikativne rečenice, kao i njenu funkciju

• Rečenični članovi;
• Vrste rečenice po komunikativnoj funkciji.

Pravopis

Osposobljavanje učenika za primenu pravopisnih pravila srpskog jezika.

• primenjuje pravopisna pravila srpskog jezika

• Karakteristike fonetskog pravopisa;
• Veliko i malo slovo;
• Sastavljeno i rastavljeno pisanje reči;
• Pravopisni znaci i znaci interpunkcije.

U okviru časova književnosti obrađuju se odabrani odlomci iz srpske književnosti u skladu sa nivoom znanja i interesovanjima učenika. Pored predloženih književnih tekstova u nastavi treba koristiti tekstove i drugih funkcionalnih stilova, autentične i konstruisane, da bi učenici sticali sposobnost razlikovanja i adekvatne primene odgovarajućih formi izražavanja. Izuzetnu pažnju treba posvetiti motivaciji učenika za rad organizovanjem različitih metoda i oblika rada i raznovrsnim leksičkim, gramatičkim i komunikativnim vežbama. Učenike treba podsticati i na uočavanje sličnosti i razlika srpskog i maternjeg jezika, ali i širih, kulturoloških karakteristika.
Posebne napomene za ostvarivanje pojedinih sadržaja u okviru tema.
- U okviru fonetike obratiti pažnju na razliku u akcentu reči i rečenica između maternjeg i srpskog jezika.

Kultura izražavanja

Osposobljavanje učenika za usmeno i pismeno izražavanje.

• komunicira na srpskom jeziku u skladu sa temom ili situacijom
• daje kompleksnije odgovore na postavljena pitanja i postavlja pitanja

- Tematika:
• Škola;
• Zanimanja;
• Iz života mladih;
• Svakodnevni život.
- Komunikativne funkcije: iskazivanje osećanja i stavova;
- Proširivanje jezičke i leksičke građe novim rečima;
- Pismeni zadatak (jedan godišnje);
- Domaći zadaci.

- U sadržajima morfologije težište treba staviti na rod i broj imenskih reči (slaganje imenica sa pridevima i pridevskim zamenicama).
- Kod glagolskog vida uvežbavati korišćenje zamenice i rečce se (kod najčešće korišćenih glagola).
- Kod tvorbe reči prefiksaciju i sufiksaciju povezati sa glagolskim vidom.

Književnost

Upoznavanje sa različitim književnim rodovima i vrstama i značajnim delima srpske književnosti.

• razlikuje književne rodove i vrste
• interpretira sadržinu teksta
• izvrši sadržajnu i osnovnu estetsku analizu teksta

- Vuk Stefanović Karadžić - sakupljač narodnih umotvorina;
- Izbor iz lirske narodne poezije (Vila zida grad, Devojka i sunce, Majka Jova u ruži rodila);
- Epska narodna pesma - "Kosovka devojka";
- Legende i predanja o svetom Savi;
- Narodna bajka "Djevojka brža od konja";
- Branislav Nušić: "Gospođa ministarka";
- Laza Lazarević: "Prvi put s ocem na jutrenje";
- Jovan Jovanović Zmaj: "Đulići" i "Đulići uveoci" (izbor);
- D. Maksimović: "Zmija";
- Vojislav Ilić: "Veče";
- Danilo Kiš: izbor iz pripovedaka;
- Ivo Andrić: "Priča o vezirovom slonu";
- Radoje Domanović: "Marko Kraljević po drugi put među Srbima".
(Obavezno treba obraditi sedam dela.)

- U ostvarivanju sadržaja programa koji se odnose na padeže detaljnije obraditi mesna značenja genitiva, akuzativa i lokativa. Uvežbavanje padeža povezivati sa proširivanjem rečenice sintagmama.
- Obratiti pažnju na strukturu rečenice (proste i složene) i njihovu komunikativnu funkciju.
- Kod glagolskih oblika uvežbavati prezent, perfekat i futur I.
- U oblasti pravopisa obavezno treba uvežbavati pisanje rečce ne i pisanje datuma.
- U tematici književnost, među sedam književnih dela obaveznih za obradu, uključiti dela iz narodne književnosti.

CILJ

ISHODI NA KRAJU PRVOG RAZREDA
Učenik će biti u stanju da:

PREPORUČENE TEME OPŠTE I STRUČNE I GRAMATIČKI SADRŽAJI
(80% + 20%)

KOMUNIKATIVNE FUNKCIJE

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Razumevanje na sluh

Osposobljavanje učenika za razumevanje usmenog govora

• razume rečenice, pitanja i uputstva iz svakodnevnog govora (kratka uputstva izgovorena sporo i razgovetno)
• razume opšti sadržaj kraćih, prilagođenih tekstova (računajući i stručne) posle nekoliko slušanja ili uz pomoć vizuelnih efekata (na uputstvima, oznakama, etiketama)
• razume brojeve (cene, račune, tačno vreme)

• Svakodnevni život (organizacija vremena, poslova, slobodno vreme)
• Hrana i zdravlje (navike u ishrani, karakteristična jela i pića u zemljama sveta)
• Poznati gradovi i njihove znamenitosti
• Sportovi i poznata sportska takmičenja
• Život i dela slavnih ljudi XX veka (iz sveta nauke, kulture)
• Mediji (štampa, televizija)
• Interesantne životne priče i događaji
• Svet kompjutera (rasprostranjenost i primena)

STRUČNE TEME

• Osnovni pojmovi struke: klasifikacija životinja, anatomija, fiziologija
• Materijal, sredstva, lekovi i preparati u prevenciji i lečenju bolesti životinja
• Instrumenti, sredstva i uređaji za uzgoj i lečenje životinja
• Organizovanje procesa rada u domenu zdravstvene zaštite životinja
• Propisana veterinarska dokumentacija
• Mere zaštite i očuvanje radne i životne sredine
• Praćenje novina u oblasti zdravstvene životne sredine
• Poslovna komunikacija na stranom jeziku relevantna za struku

1. Predstavljanje sebe i drugih
2. Pozdravljanje (sastajanje, rastanak; formalno, neformalno, specifično po regionima)
3. Identifikacija i imenovanje osoba, objekata, boja, brojeva itd.)
4. Davanje jednostavnih uputstava i komandi
5. Izražavanje molbi i zahvalnosti
6. Izražavanje izvinjenja
7. Izražavanje potvrde i negiranje
8. Izražavanje dopadanja i nedopadanja
9. Izražavanje fizičkih senzacija i potreba
10. Iskazivanje prostornih i vremenskih odnosa
11. Davanje i traženje informacija i obaveštenja
12. Opisivanje i upoređivanje lica i predmeta
13. Izricanje zabrane i reagovanje na zabranu
14. Izražavanje pripadanja i posedovanja
15. Skretanje pažnje
16. Traženje mišljenja i izražavanje slaganja i neslaganja
17. Traženje i davanje dozvole
18. Iskazivanje čestitki
19. Iskazivanje preporuke
20. Izražavanje hitnosti i obaveznosti
21. Iskazivanje sumnje i nesigurnosti

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Komunikativna nastava stranih jezika podrazumeva poimanje jezika kao sredstva komunikacije; insistira na upotrebi ciljnog jezika u učionici u dobro osmišljenim kontekstima od interesa za učenike; pretpostavlja primenu tzv. Teacher talk, odn. prilagođavanje govorne delatnosti nastavnika interesovanjima i znanjima učenika; insistira na komunikativnom aspektu upotrebe jezika, odn. na značenju jezičke poruke, a ne toliko na gramatičnoj preciznosti iskaza; pretpostavlja da se znanja učenika mere precizno definisanim relativnim, a ne toliko apsolutnim kriterijumima tačnosti.
Jedan od ključnih elemenata komunikativne nastave je i socijalna interakcija kroz rad u učionici.
Ona se bazira na grupnom ili individualnom rešavanju problema, potrazi za informacijama i manje ili više kompleksnim zadacima. U tim zadacima uvek su jasno određeni kontekst, procedura i cilj, čime se unapređuje kvantitet jezičkog materijala koji je neophodan uslov za bilo koje učenje jezika.
Takozvana komunikativno-interaktivna paradigma u nastavi stranih jezika, koji je neophodan uslov za bilo koje učenje jezika.
Takozvana komunikativno-interaktivna paradigma u nastavi stranih jezika, između ostalog, uključuje i sledeće komponente:
• usvajanje jezičkog sadržaja kroz ciljano i osmišljeno učestvovanje u društvenom činu
• poimanje nastavnog programa kao dinamične, zajednički pripremljene i ažurirane liste zadataka i aktivnosti
• nastavnik je tu da omogući pristup i prihvatanje novih ideja
• učenici se tretiraju kao odgovorni, kreativni, aktivni učesnici u društvenom činu
• udžbenici su samo jedan od resursa; osim njih preporučuje se i primena drugih izvora informacija i didaktičkih materijala, pogotovu kad je reč o stručnim temama
• učionica postaje prostor koji je moguće restrukturirati iz dana u dan
Važan cilj u učenju stranog jezika u srednjim stručnim školama je ovladavanje jezikom struke, i to u onolikoj meri koja je neophodna da se jezik koristi radi informisanosti i osposobljenosti za jednostavnu komunikaciju u usmenom i pisanom obliku na stranom jeziku. Taj segment nastave stranog jezika koji se progresivno uvećava od 20 do 50% tokom četvorogodišnjeg obrazovanja mora da bude jasno definisan i u skladu sa ishodima vezanim za kvalifikacije struke.
Neophodno je da stručna tematika koja se obrađuje na stranom jeziku prati ishode pojedinih stručnih predmeta i bude u korelaciji sa njima.
Realizacija nastave jezika struke se mnogo više ogleda u razvijanju receptivnih veština nego produktivnih jer je svrha učenja stranog jezika, u prvoj liniji, usmerena na to da se učenici osposobe da prate određenu stručnu literaturu u cilju informisanja, praćenja inovacija i dostignuća u oblasti struke, usavršavanja i napredovanja.
Stoga je spektar tekstova koji se preporučuju veliki: šematski prikazi, uputstva o primeni aparata, instrumenata ili pak materijala, hemikalija, recepti, deklaracije, kraći stručni tekstovi čiji je sadržaj relevantan za tematske sadržaje stručnih predmeta, izveštaji, katalozi, programi sajamskih aktivnosti i sl. Veoma je bitno u radu sa takvim tekstovima odrediti dobru didaktičku podršku. Dobro osmišljeni nalozi upućuju na to da određene tekstove, u zavisnosti od težine i važnosti informacija koje oni nose, treba razumeti globalno, selektivno ili pak detaljno. Produktivne veštine treba ograničiti na strogo funkcionalnu primenu realnu za zahteve struke. To podrazumeva pisanje kratkih poruka, mejlova u okviru poslovne komunikacije (porudžbenice, reklamacije, zahtevi, molbe) i vođenje usmene komunikacije koja omogućava sporazumevanje na osnovnom nivou bilo u direktnom kontaktu sa sagovornikom ili u telefonskom razgovoru.

Razumevanje pročitanog Teksta

Osposobljavanje učenika za razumevanje pročitanih tekstova

• u nepoznatom tekstu prepoznaje poznate reči, izraze i rečenice (npr. u oglasima, na plakatima)
• razume opšti sadržaj i smisao kraćih tekstova (saopštenja, formulara sa podacima o nekoj osobi, osnovne komande na mašinama/kompjuteru, deklaracije o proizvodima, uputstva za upotrebu i korišćenje)

ENGLESKI JEZIK

I. REČENICA
Obnoviti rečenične modele obuhvaćene programom za osnovnu školu.
- Red reči u rečenici. Mesto priloga i priloških odredbi.
- Tag questions
- Indirektni govor
a) izjave - bez promene glagolskog vremena (glagol glavne rečenice u jednom od sadašnjih vremena)
b) molbe, zahtevi, naredbe
v) pitanja sa promenom reda reči - bez promene glagolskog vremena (glagol glavne rečenice u jednom od sadašnjih vremena)
- Yes/No pitanja
- "WH" pitanja
- Direktna i indirektna pitanja

II. IMENIČKA GRUPA
16. Član

- Obnoviti upotrebu određenog i neodređenog člana
- Nulti član uz gradivne i apstraktne imenice

17. Imenice

- Množina imenica - obnoviti
- Izražavanje pripadanja i svojine - saksonski genitiv
- Brojive i nebrojive imenice

18. Zamenički oblici

a) Zamenice

- Lične zamenice u funkciji subjekta i objekta
- Pokazne zamenice
- Odnosne zamenice
b) determinatori
- Pokazni determinatori
- Neodređeni determinatori
- Prisvojni determinatori
4. Pridevi
- Obnoviti komparaciju prideva
- too/not…enough/not as…(as)/…than
5. Brojevi
- Obnoviti proste i redne brojeve
-
6. Kvanitifikatori

III. GLAGOLSKA GRUPA

1. Glagoli
- Obnoviti glagolske oblike predviđene programom za osnovnu školu
- Modalni glagoli: may, can, must
- Pasivne konstrukcije - sadašnje vreme/prošlo - the Simple present/past (prošlo vreme receptivno)
- going to i trajni prezent za planove i namere, going to i will (za buduća predviđanja)
- used to

2. Prilozi, izvođenje priloga i upotreba, prilozi verovatnoće sa may, might i will
3. Predlozi, najčešći predlozi za orijentaciju u vremenu i prostoru.
4. Kondicional prvi

ITALIJANSKI JEZIK

Morfosintaksički i fonetski sadržaji

Član
Određeni i neodređeni član. Osnovna upotreba.

Član spojen s predlozima: di, a, da, in, su i con.
Određeni član uz osnovne i redne brojeve.

Imenica
Rod imenica. Pravilna množina imenica.
Množina imenica na: -co, -go, -ca, -ga.
Najčešći primeri nepravilne množine: imenice koje se završavaju na konsonant (il bar, i bar), imenice koje se završavaju na naglašeni vokal (la città, le città), skraćene imenice (la foto, le foto), jednosložne imenice (il re, i re), imenice koje se završavaju na i (la tesi, le tesi).

Zamenice
Lične zamenice u službi subjekta (io, tu, lui, lei, Lei, noi, voi, loro). Naglašene lične zamenice u službi objekta (me, te, lui, lei, Lei, noi, voi, loro) Prisvojne zamenice (mio, tuo, suo, nostro, vostro, loro).
Pokazne zamenice (questo, quello).
Upitne zamenice (chi? i che?/ che cosa?)
Neodređene zamenice (ognuno i qualcuno).

Pridevi
Opisni pridevi, slaganje prideva i imenice u rodu i broju. Opisni pridevi buono i bello; neodređeni pridev tutto. Pridevi na - co (bianco, simpatico), -go(largo, analogo)
Prisvojni pridevi: mio, tuo, suo, nostro, vostro, loro. Upotreba člana uz prisvojne prideve.
Morfološke odlike prideva questo, quello, bello i buono.
Neodređeni pridevi ogni i qualche. Naziv boja, morfološke osobenosti prideva viola, rosa, blu, arancione.
Brojevi: osnovni brojevi, redni brojevi. Upotreba osnovnih i rednih brojeva pri označavanju datuma.

Glagol
Sadašnje vreme (Indicativo Presente) glagola sve tri konjugacije. Sadašnje vreme nepravilnih glagola: essere, avere, andare, dare, fare, bere, venire, stare, uscire, dire, tenere.
Sadašnje vreme modalnih glagola volere, dovere, potere, sapere.
Upotreba glagola piacere.
Particip prošli i prošlo svršeno vreme Passato prossimo: prelaznih i neprelaznih glagola; nepravilnih glagola.
Buduće vreme (Futuro semplice) glagola s pravilnim i nepravilnim osnovama.
Predbuduće vreme (Futuro anteriore).

Prilozi
Vrste priloga: za način, mesto i vreme
Priloške rečce ci i vu.

Predlozi
Prosti predlozi du, a, da, un, con, su, per, tra, fra i njihova osnovna upotreba.
Predlozi dentro, fuori, sotto, sopra, davanti, duetro.

Sintaksa
Prosta rečenica: potvrdna, upitna, odrična. Tu sei italiano. No, io non sono italiano. (Tu) sei italiano?
Složena rečenica: Adesso non lavoro puù, ma ho puù tempo per leggere e scrivere e giocare con i mueu nipotu.
Red reči u rečenici. Mesto priloga i priloških odredbi. Nel libretto cu sono nomu deu professoru e altre unformazuonu utulu.

Leksikografija
Struktura i korišćenje dvojezičnih rečnika.
Učeniku treba pokazati i stalno ga podsticati na posedovanje, upotrebu i pravilno korišćenje rečnika (dvojezičnog i, kasnije, jednojezičnog), dati osnovne podatke o rečničkoj literaturi odgovarajućeg kvaliteta. Podsticati ga na kontakt sa pisanom literaturom, elektronskim sadržajima i sl.

Usmena produkcija Osposobljavanje učenika za kratko monološko izlaganje i za učešće u dijalogu na stranom jeziku

• upotrebljava jednostavne izraze i rečenice da bi predstavio svakodnevne, sebi bliske ličnosti, aktivnosti, situacije i događaje

Pismena produkcija Osposobljavanje učenika za pisanje kraćih tekstova različitog sadržaja

• sastavlja kratak tekst o odgovarajućoj temi
• piše kratke poruke relevantne za posao (mesto, termini sastanka)
• piše kraći tekst o sebi i svom okruženju
• popunjava formular gde se traže lični podaci

Interakcija
Osposobljavanje učenika za učešće u dijalogu na stranom jeziku i razmenu kraćih pisanih poruka

• na jednostavan način se sporazumeva sa sagovornikom koji govori sporo i razgovetno
• postavlja jednostavna pitanja u vezi sa poznatim temama iz života i struke kao i da usmeno ili pismeno odgovara na ista (brojevi, podaci o količinama, vreme, datum)
• napiše kratko lično pismo, poruku, razglednicu, čestitku

Medijacija Osposobljavanje učenika da prevodi, sažima i prepričava sadržaj kraćih usmenih i pisanih tekstova

• Na ovom nivou nije predviđena

Medijska pismenost
Osposobljavanje učenika da koriste medije kao izvore informacija i razvijaju kritičko mišljenje u vezi sa njima

• prepoznaje i pravilno koristi osnovne fonološke (intonacija, prozodija, ritam) i morfosintaksičke kategorije (imenički i glagolski nastavci, osnovni red reči)

• koristi sadržaje medijske produkcije namenjene učenju stranih jezika (štampani mediji, audio/video zapisi, kompakt disk, internet itd.)

NEMAČKI JEZIK

Imenice
Usvajanje roda, broja i padeža imenica uz pomoć determinativa i nastavaka. Nominativ, genitiv, dativ i akuzativ jednine i množine sa odgovarajućim predlozima i bez njih. Saksonski genitiv.

Determinativi
Usvajanje determinativa kao odrednice roda, broja i padeža imenica (određeni neodređeni, pokazni, prisvojni, kvalifikativni, neodređeni)

Zamenice
Lične zamenice u nominativu, dativu i akuzativu jednine i množine. Prisvojne i pokazne zamenice kao determinativi uz imenicu. Deklinacija neodređene zamenice jemand, niemand, etwas, nichts

Pridevi
Pridevi u sastavu imenskog predikata i u atributivnoj funkciji (više receptivno nego produktivno). Poređenje prideva, opisna komparacija sa ebenso....wie, nicht so .....wie

Brojevi
Osnovni i redni brojevi

Predlozi
Predlozi sa genitivom, dativom, akuzativom, dativom i akuzativnom

Glagoli
Prezent i futur jakih, slabih, pomoćnih, refleksivnih, složenih i modalnih glagola. Perfekt i preterit najfrekventnijih glagola

Rečenice
Nezavisno složene rečenice (und, aber, oder, denn, darum, deswegen, trotzdem)
Zavisno složene - uzročne (weil), vremenske (wenn, als, während, bis), koncesivne (obwohl), relativne

RUSKI JEZIK

Rečenica
Odnos rečenica u složenoj rečenici: nezavisno složene i zavisno složene rečenice. Upravni i neupravni govor.

Imenice
Varijante padežnih nastavaka: lokativ jednine na -у; o береге/на берегу, о лесе/в лесу, о крае/на kraю; nominativ množine na -a, -я, -ья, -e: города, учителя, деревья, граждане.
Imenice kojima se označavaju profesije ljudi, njihova nacionalna i teritorijalna pripadnost. Promena imenica na: -ия, -иe, -мя.
Imenice pluralia tantum (receptivno). Obnavljanje i sistematizacija osnovnih imeničkih promena.

Zamenice
Obnavljanje i sistematizacija zamenica obrađenih u osnovnoj školi: lične, upitne (кто, что, какой, какое, какие). Odrične zamenice: никто, ничто, никакой, ничей, i neodređene zamenice: кто-тo, кто-нибудь, некорый, несколко obrađivati kao leksiku.

Pridevi
Promena prideva
Poređenje prideva tipa: страший, младиший; prost oblik superlativa: ближайший, простейший, худишй. Rekcija prideva: uočavanje razlika između ruskog i maternjeg jezika (больной чем, готовый к чему, способный к чему i sl).

Brojevi
Principi promena osnovnih brojeva: 1, 2, 3, 4, 5 - 20 i 30, 40, 90, 100 (ostale brojeve obraditi kao leksiku), njihova upotreba u najčešćim strukturama za iskazivanje vremena s predlozima: с - до, с - по, от - до, к idr. Iskazivanje vremena po satu u razgovornom i službenom stilu.

Glagoli
Najčešće alternacije osnove u prezentu i prostom i budućem vremenu. Tvorbа vida pomoću prefiksa, sufiksa i osnove.

Glagoli kretanja: kretanje u određenom pravcu, neodređeno kretanje i kretanje jednom u oba pravca: aktiviranje do sada ne obrađenih glagola kretanja (идти - ходить, ехать - ездить, бегать - бежать, плыть - плавать, лететь - летать, нести - носить, вести - водить, везти - возить).

Rekcija glagola: uočavanje razlika između ruskog i maternjeg jezika (благодарить кого за что, пожертвовать кем - чем, напоминать о ком isl).

Prilozi
Prilozi i priloške odredbe za mesto, vreme, način i količinu. Poređenje priloga.

Predlozi
Najfrekventniji predlozi čija se upotreba razlikuje u odnosu na maternji jezik (для s genitivom, из-за s genitivom u odredbi odvajanja od mesta i uzroka, из-под s genitivom u odredbi odvajanja od mesta, к s dativom u vremenskoj odredbi, по s dativom u atributskoj, prostornoj i uzročnoj odredbi isl).

Veznici
Najfrekventniji prosti veznici u nezavisno složenim i zavisno složenim rečenicama (а, да, и, но, или, если, пока, потому, так как, перед тем как isl).

Rečenični modeli

Subjekatsko - predikatski odnosi
Rečenice sa imenskim predikatom
1) kopule: быть, стать, являться
Его отец был врачом, а он станет инженером.
Это утверждение является спорным.
2) otsutstvo kopule
Его брат токарь по металлу.
Она сегодня весёлая.
Он сильнее всех.

Objekatski odnosi
1) direktnim objektom
Мы купили новый учбеник.
Я не получил ответа.
2) indirektnim objektom
Он их побдагодарил за помощь.
Эта фотография напоминает о прошлом.
3) Zavisnom rečenicom
Брат в писмьме сообщает, что он летом приедет к нам.

Vremenski odnosi
Rečenice s odredbom
1) izražene prilogom
Я пришёл раншьше тебя.
2) izražene zavisnim padežom
Они вернулись к вечеру (к трём часам).
Я сегдона работал с пяти до семи часов.

Načinski odnosi
Rečenice sa odredbom izraženom prilogom
Он хорошо говорит по-русски.
Он пишет более красиво, чем ты.
Она поёт красивее всех.

Uzročni odnosi
Rečenice sa odredbom izraženom zavisnim padežom.
Он не приехал в срок по болезни.

Atributivni odnosi
Rečenice s atributom
1) u superlativu
А. С. Пушкин является величайшим русским поэтом.
2) u zavisnom padežu
Я забыл тетрадь по русскому языку.

FRANCUSKI JEZIK

Pasivne konstrukcije
est + particip perfekta
Finalne rečenice sa upotrebom pour + inf.
Pitanja:
Qui est-ce qui/que
Qu'est-ce qui/que
Que;
Indirektna pitanja
Negacija
pas du tout, non plus, personne
Kazivanje pretpostavke
si + imperfekt/kondicional
Kazivanje vremena
avant de, quand
Kazivanje želje, volje, namere
a) subjunktivom b) infinitivom
Odredbe za vreme
- dani u nedelji, prochain/dernier; il y a/ dans; pendant/depuis;

Poređenje prideva
Odredbe za način
Izrazi za meru i količinu
une douzaine, une centaine, un tas de, pas mal de, environ... i sl.
Slaganje vremena samo sa indikativom, i to:
présent - présent (istovremena radnja); présent - passé composé (pre); présent futur (posle)
Imenička grupa
Slaganje determinanata i imenica u rodu i broju; razlike u izgovoru (gde postoje) i razlikovanje nastavaka u tekstu.
les déterminants interrogatifs exclamatifs - relatifs; les déterminants indéfinis
Nastavci imenica i prideva
teur/trice; al/aux, ail/aux i neki izuzeci na -s), ou -s/x
Glagolska grupa
Subjunktiv prezenta
objasniti princip tvorbe, a primenjivati samo u datim rečeničnim modelima. Slaganje participa perfekta sa subjektom

ŠPANSKI JEZIK

Imenička grupa
Slaganje determinativa i imenice u rodu i broju, apokopiranje prideva uz imenicu, neodređeni determinativi (alguno, ninguno, todo, cualquiera) u različitim značenjima.

Tráeme algún libro de García Márquez.
Todas las mañanas, todo el mundo…
Un muchacho cualquiera…
Morfeme tipične za muški i ženski rod imenica i prideva
muchacho/muchacha
actor/actriz
trabajador/trabajadora
generoso/generosa
kao i imenice i pridevi koji nemaju morfološku oznaku roda,
violinista, cantante, interesante, verde…

Glagolska grupa
Oblici indikativa: sva glagoska vremena savladana u osnovnoj školi primenjivati i prepoznavati u tekstu/govoru.

Pitanja sa upitnim rečima:
Quién, qué, cuándo, cómo, dónde, etc.

Indirektna pitanja
¿ Sabes si ha llegado ?
Pregúntale si ha cogido la tarjeta.
Yo te pregundo que has comprado.

Negacija
Nada, nadie, ningun (o/a), nunca, tampoco.
¿ Ha venido alguien ?
- No, no ha venido nadie./ Nadie ha venido.
No me gusta esta película. - A mí tampoco.

Hipotetičke rečenice (prvi tip)
Si me visitas el verano que viene, te llevare a la playa.

Promena značenja prideva u zavisnosti od pozicije uz imenicu
Un hombre grande / Un gran hombre.

Kazivanje vremena i odredbe za vreme
Dani u nedelji, mañana, ayer, pasado/ próximo, que viene, durante, después de, antes de, cuando, hace…, dentro de…
Antes de haberse ido, me dejó su dirección nueva.
¿ Cuándo lo viste ? Lo vi cuando regresé de viaje. El lunes que viene, El domingo pasado, Salió hacetreinta minutos…regresa dentro de una hora…

Poređenje

Mas que, menos que, el/la más, tan.... como,
Este libro es el más interesante que he leido.
Su última pelicula no es tan interesante como la del año pasado.

Odredbe za način
Prilozi na -mente i priloške konstrukcije

Miguel maneja el coche cuidadosamente/con mucho cuidado.

Izrazi za meru i količinu
Mucho, un poco de, una docena de, aproximadamente, más o menos…
¿ Cuántos estudiantes han visto este programa ?
Más o menos, treinta.

Složene rečenice sa infinitivom (sa modalnim glagolima i finalne rečenice)
Quiero viajar.
Lo hago para satisfacerte.

Ortografija
Interpunkcija - osnovna pravila (sa akcentom na oblike koji ne postoje u srpskom jeziku).
Pisanje velikog slova.

TEMA

CILJ

ISHODI
Po završetku teme učenik će biti u stanju da:

PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

• Zdravstvena kultura i fizička aktivnost kao osnova za realizovanje postavljenih ciljeva i ishoda;

• Unapređivanje i očuvanje zdravlja;
• Uticaj na pravilno držanje tela (prevencija posturalnih poremećaja);

• Prepozna veze između fizičke aktivnosti i zdravlja;
• Objasni karakteristike položaja tela, pokreta i kretanja u profesiji za koju se školuje i uoči one koje mogu imati negativan uticaj na njegov rast, razvoj;
• Odabere i izvede vežbe oblikovanja i vežbe iz korektivne gimnastike, koje će preventivno uticati na moguće negativne uticaje usled rada u odabranoj profesiji;

• Vežbe oblikovanja (jačanja, labavljenje i rastezanje);
• Vežbe iz korektivne gimnastike;
• Provera stanja motoričkih i funkcionalnih sposobnosti;

• Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave, odnosno učenja, planom rada i načinima ocenjivanja;
• Tokom realizacije časova fizičkog vaspitanja davati informacije o tome koje vežbe pozitivno utiču na status njihovog organizma, s obzirom na karakteristike njihove profesije, a koje negativno utiču na zdravlje;
• Učenici koji pohađaju trogodišnje stručne škole daleko su više opterećeni u redovnom obrazovanju praktičnom i teorijskom nastavom od ostalih učenika;
• Zbog toga je fizičko vaspitanje, u ovim školama, značajno za aktivan oporavak učenika, kompenzaciju i relaksaciju s obzirom na njihova česta statička i jednostrana opterećenja. Teorijska znanja iz oblasti fizičkih aktivnosti su od velikog značaja za ukupno bavljenje fizičkim vežbama.

Oblici nastave
Predmet se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• teorijska nastava (4 časa)
• merenje i testiranje (8 časova)
• praktična nastava (58 časova)

Podela odeljenja na grupe
Odeljenje se ne deli prilikom realizacije.
Nastava se izvodi frontalno i po grupama, u zavisnosti od karaktera metodske jedinice koja se realizuje. Ukoliko je potrebno, naročito za vežbe iz korektivne gimnastike, pristup je individualan.

Mesto realizacije nastave
• Teorijska nastava se realizuje u učionici ili u sali, istovremeno sa praktičnom nastavom;
• Praktična nastava realizuje se na sportskom vežbalištu (sala, sportski otvoreni tereni, bazen, klizalište, skijalište).

Preporuke za realizaciju nastave
• Nastava se realizuje u ciklusima koji traju približno 10-12 časova (uzastopnih). Nastavniku fizičkog vaspitanja je ostavljeno da, zavisno od potreba, precizira trajanje svakog ciklusa, kao i redosled njihovog sadržaja.

• Sadržaj ciklusa je:
- za proveru nivoa znanja na kraju školske godine - jedan;
- za atletiku - jedan;
- za gimnastiku: vežbe na spravama i tlu - jedan
- za sport po izboru učenika - dva;
- za povezivanje fizičkog vaspitanja sa životom i radom - jedan.

Način ostvarivanja programa

• Sadržaji programa usmereni su na: razvijanje fizičkih sposobnosti; sportsko-tehničko obrazovanje: povezivanje fizičkog vaspitanja sa životom i radom;
• Godišnji plan, program i raspored kroseva, takmičenja, zimovanja i drugih oblika rada utvrđuje se na početku školske godine na nastavničkom veću, i to na predlog stručnog veća nastavnika fizičkog vaspitanja;
• Stručno veće nastavnika fizičkog vaspitanja samostalno određuje redosled obrade pojedinih sadržaja programa i ciklusa;
• Časovi u toku nedelje treba da budu raspoređeni u jednakim intervalima, ne mogu se održavati kao blok časovi. Nastava se ne može održavati istovremeno sa dva odeljenja ni na sportskom terenu ni u fiskulturnoj sali;

• U svim razredima nastava fizičkog vaspitanja se realizuje odvojeno za učenike i odvojeno za učenice, a samo u školama koje imaju po dva paralelna objekta za fizičko vaspitanje dozvoljena je istovremena realizacija časa;

Praćenje, vrednovanje i ocenjivanje
Praćenje napretka učenika u fizičkom vaspitanju se obavlja sukcesivno u toku čitave školske godine, na osnovu metodologije praćenja, merenja i vrednovanja efekata u fizičkom vaspitanju standarda za ocenjivanja fizičkih sposobnosti učenika i postignuća u sportskim igrama

Minimalni obrazovni zahtevi
• Atletika: trčanje na 100 m za učenike i učenice, trčanje na 800 m za učenike i 500 m za učenice, skok udalj, uvis, bacanje kugle - na rezultat;
• Vežbe na spravama i tlu:
Za učenike: nastavni sadržaji iz programa vežbi na tlu, preskoka, jedne sprave u uporu i jedne sprave u visu;
Za učenice: nastavni sadržaji iz programa vežbi na tlu, preskoka, grede i dvovisinskog razboja.

• Razvoj motoričkih i funkcionalnih sposobnosti čoveka, kao osnova za realizovanje postavljenih ciljeva i ishoda;

• Razvoj i usavršavanje motoričkih sposobnosti i teorijskih znanja neophodnih za samostalni rad na njima;

• Imenuje motoričke sposobnosti koje treba razvijati, kao i osnovna sredstva i metode za njihov razvoj;
• Primeni adekvatna sredstva (izvodi vežbe) za razvoj i usavršavanje motoričkih sposobnosti iz: vežbi oblikovanja, atletike, gimnastike, plivanja i sportskih igara za razvoj: snage, brzine, izdržljivosti, gipkosti, spretnosti i okretnosti;

• Vežbe snage bez i sa malim tegovima (do 4 kg);
• Trčanje na 60 m i 100 m;
• Trčanje na 800 m učenice i 1000 m učenici;
• Vežbe rastezanja (broj ponavljanja i izdržaj u krajnjem položaju),
• Poligoni spretnosti i okretnosti i sportske igre;
• Aerobik;

• Usvajanje znanja, umenja i veština iz sportskih grana i disciplina kao osnova za realizovanje postavljenih ciljeva i ishoda;
• Atletika;

• Sticanje motoričkih umenja (veština) i teorijskih znanja neophodnih za njihovo usvajanje;
• Motivacija učenika za bavljenjem fizičkim aktivnostima;
• Formiranje pozitivnih psihosocijalnih obrazaca ponašanja;
• Primena stečenih umenja, znanja i navika u svakodnevnim uslovima života i rada;
• Estetsko izražavanje pokretom i doživljavanje estetskih vrednosti pokreta i kretanja;

• Usvajanje etičkih vrednosti i podsticanje voljnih osobina učenika;
• Povezivanje motoričkih zadataka u celine;

• Kratko opiše osnovne karakteristike i pravila atletike, gimnastike i sportske grane - disciplina koje se uče;
• Demonstrira tehniku disciplina iz atletike i gimnastike (vežbi na spravama i tlu), ali i iz onih koje poseduje veštinu, tehniku i taktiku sportske igre, kao i vežbe iz ostalih programom predviđenih sadržaja
• Detaljnije opiše pravila sportske grane za koju pokazuje poseban interes - za koju škola ima uslove;
• Objasni zbog kojih je karakteristika fizičkog vaspitanja važno, da aktivno učestvuje u procesu nastave i samostalno sprovodi određen program fizičke i sportske aktivnosti;
• Želi da se bavi fizičkim, odnosno sportskim aktivnostima, pošto sagledava (detektuje) pozitivne karakteristike fizičke i sportske aktivnosti - njihove pozitivne uticaje na zdravlje, druženje i dobro raspoloženje;
• Sagleda negativne uticaje savremenog načina života (pušenje, droga, nasilje, delikventno ponašanje) i bude svestan da je fizičkim/ sportskim aktivnostima moguće preduprediti negativne uticaje;
• Komunicira putem fizičkih odnosno sportskih aktivnosti sa svojim drugovima i uživa u druženju i kontaktima;
• Dovodi u vezu svakodnevni život i sposobnost za učenje i praktičan rad sa fizičkim odnosno sportskim aktivnostima i pravilnom ishranom;
• samostalno bira fizičku odnosno sportsku aktivnost i izvodi je u okruženju u kome živi;

• ATLETIKA
U svim atletskim disciplinama treba raditi na razvijanju osnovnih motoričkih osobina za datu disciplinu;

Trčanja:
Usavršavanje tehnike trčanja na kratke i srednje staze:
- 100 m učenici i učenice;
- 800 m učenici i učenice
- štafeta 4 x 100 m učenici i učenice

Vežbanje tehnike trčanja na srednjim stazama umerenim intenzitetom i različitim tempom u trajanju od 5 do 10 min.
Kros: jesenji i prolećni
- 800 m učenice,
- 1000 m učenici.
Skokovi:
Skok udalj tehnikom uvinuća.
Skok uvis leđnom tehnikom

Bacanja:
Bacanje kugle, jedna od racionalnih tehnika (učenice 4 kg, učenici 5 kg).
Sprovesti takmičenja u odeljenju, na rezultat, u svim realizovanim atletskim disciplinama.

• SPORTSKA GIMNASTIKA:
VEŽBE NA SPRAVAMA I TLU
Napomene:
- Nastavnik formira grupe na osnovu umenja (veština) učenika stečenih posle osnovne škole: osnovni, srednji i napredni nivo
- Nastavnik olakšava, odnosno otežava program na osnovu motoričkih sposobnosti i prethodno stečenih umenja učenika.

1. Vežbe na tlu
Za učenike i učenice:
- vaga pretklonom i zanoženjem i spojeno, odrazom jedne noge kolut napred;
- stav na šakama, izdržaj, kolut napred;
- dva povezana premeta strance udesno i ulevo;
- za napredni nivo premet strance sa okretom za 180° i doskokom na obe noge ("rondat")
2. Preskok
Za učenike konj u širinu visine 120 cm; za učenice 110 cm:
- zgrčka;
- raznoška
- za napredni nivo: sklopka

3. Krugovi
Za učenike/dohvatni krugovi/:
- iz mirnog visa vučenjem vis uzneto, spust u vis stražnji, izdržaj, vučenjem vis uzneto, spust u vis prednji.
Za učenice/dohvatni krugovi/:
- uz pomoć sunožnim odskokom naskok u zgib, njih u zgibu /uz pomoć/; spust u vis stojeći
4. Razboj
Za učenike/paralelni razboj/:
- iz njiha u uporu, prednjihom saskok sa okretom za 180° (okret prema pritci);
- njih u uporu, u zanjihu sklek, prednjihom upor, zanjih u uporu, prednjih u sklek

Za učenice/dvovisinski razboj ili jedna pritka vratila/:
- naskok u upor na n/p, premah jednom nogom do upora jašućeg, prehvat u pothvat upornom rukom (do prednožne) i spojeno odnoženjem zanožne premah i saskok sa okretom za 90° (odnoška), završiti bokom prema pritci.

5. Vratilo
Za učenike/dohvatno vratilo/:
- sunožnim odrivom uzmak; kovrtljaj nazad u uporu prednjem; saskok zamahom u zanoženje (zanjihom).

6. Greda
Za učenice/visoka greda/:
- zaletom i sunožnim odskokom naskok u upor, premah odnožno desnom; okret za 90°, uporom rukama ispred tela prenos raznožno; osloncem nogu iza tela (napredniji nivo: zamahom u zanoženje) do upora čučećeg; usprav, usprav, hodanje u usponu sa dokoracima, vaga pretklonom, usklon, saskok pruženim telom (čeono ili bočno u odnosu na spravu)
7. Konj sa hvataljkama
Za učenike:
- premah odnožno desnom napred zamah ulevo, zamah udesno, zamah ulevo i spojeno premah levom napred; premah desnom nazad, zamah ulevo, zamah udesno i spojeno odnoženjem desne, saskok sa okretom za 90° ulevo do stava na tlu, levi bok prema konju.
Školsko takmičenje (odeljenje, škola): aktiv nastavnika fizičkog vaspitanja bira sprave na kojima će se učenici takmičiti.
Za naprednije učenike: sastavi iz sistema školskih sportskih takmičenja i učešće na višim nivoima školskih takmičenja.
Minimalni obrazovni zahtevi:
Za učenike: nastavni sadržaji iz programa vežbi na tlu, preskoka, jedne sprave u uporu i jedne sprave u visu;
Za učenice: nastavni sadržaji iz programa vežbi na tlu, preskoka, grede i dvovisinskog razboja.

• Sportska gimnastika: (Vežbe na spravama i tlu);

• Uvođenje učenika u organizovani sistem priprema za školska takmičenja, igre, susrete i manifestacije;
• Razvijanje elemenata ritma u prepoznavanju celina: rad - odmor; naprezanje - relaksacija; ubrzanje - usporavanje;
• Izbor sportskih grana, sportsko- rekreativnih ili drugih kretnih aktivnosti kao trajnog opredeljenja za njihovo svakodnevno upražnjavanje;

• Objasni da pokret i kretanje, bez obzira na to kojoj vrsti fizičke odnosno sportske aktivnosti pripada, ima svoju estetsku komponentu (lepota izvođenja, lepota doživljaja);
• Uživa u izvođenju pokreta i kretanja;
• Navodi osnovne olimpijske principe i primenjuje ih na školskim sportskim takmičenjima i u slobodnom vremenu;
• Prepozna netolerantno ponašanje svojih drugova i reaguje na njega, širi duh prijateljstva bude istrajan je u svojim aktivnostima.
• Pravilno se odnosi prema okruženju u kome vežba, rekreira se i bavi se sportom, što prenosi u svakodnevni život
• Učestvuje na školskom takmičenju i u sistemu školskih sportskih takmičenja

Okvirni broj časova po temama
• Testiranje i provera savladanosti standarda iz osnovne škole (6 časova);
• Teorijskih časova (2 u prvom i 2 u drugom polugodištu);
• Atletika (12 časova)
• Gimnastika: vežbe na spravama i tlu (12 časova)
• Sportska igra: po izboru škole (12 časova);
• Fizička aktivnost, odnosno sportska aktivnost: u skladu sa mogućnostima škole a po izboru učenika (10 časova)
• Plivanje (10 časova);
• Provera znanja i veština (4 časa).

• POSEBNE AKTIVNOSTI
- Iz fonda radnih dana i za izvođenje redovne nastave škola u toku školske godine organizuje:
- Dva celodnevna izleta sa pešačenjem

- I razred do 12 km (ukupno u oba pravca);
- II razred do 14 km (ukupno u oba pravca);
- III razred do 16 km (ukupno u oba pravca);

- Dva krosa: jesenji i prolećni
- Stručno veće nastavnika fizičkog vaspitanja utvrđuje program i sadržaj izleta, i dužinu staze za kroseve, prema uzrastu učenika.

- Škola organizuje i sprovodi sportska takmičenja, kao jedinstveni deo procesa nastave fizičkog vaspitanja, sportska takmičenja organizuju se u okviru radne subote i u drugo vreme koje odredi škola.
Međuškolska sportska takmičenja organizuju se u okviru kalendara koje odredi Savez za školski sport i olimpijsko vaspitanje Srbije koje je ujedno i organizator ovih takmičenja.

• Sportska igra (po izboru);
• Fizička, odnosno sportska aktivnost: u skladu sa mogućnostima škole.

• SPORTSKA IGRA (po izboru)
• Ponavljanje i učvršćivanje ranije obučavanih elemenata igre;
• Dalje proširivanje i produbljavanje tehničko-taktičke pripremljenosti učenika u skladu sa izbornim programom za datu igru. Na osnovu prethodnih umenja u tehnici i taktici nastavnik planira konkretne sadržaje iz sportske igre.

• Aktiv nastavnika, prema programu koji sam donosi (iz programa trećeg razreda (program po izboru učenika) u skladu sa mogućnostima škole, organizuje nastavu za koju učenici pokažu posebno interesovanje;
• Preporuka: ukoliko je moguće, organizovati nastavu plivanja (posebno obuku za neplivače)

TEMA

CILJ

ISHODI
Po završetku teme učenik će biti u stanju da:

PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

REALNI BROJEVI

Obnavljanje i proširivanje znanja o skupu realnih brojeva

• zna osnovne podskupove skupa realnih brojeva (N, Z, Q, I) i razlikuje njihove elemente na primerima
• ume da odredi NZS i NZD prirodnih brojeva
• ume da obavlja računske operacije sa razlomcima i decimalnim brojevima, prevodi decimalne brojeve u razlomke i obrnuto
• ume da izračuna vrednost jednostavnog racionalnog brojevnog izraza poštujući prioritet računskih operacija i upotrebu zagrada, zna da delilac mora biti različit od nule
• ume da odredi apsolutnu vrednost realnog broja i grafički interpretira na brojevnoj osi
• ume da zaokrugljuje broj na određeni broj decimala
• zna šta je apsolutna i relativna greška i ume da ih razlikuje

• Pregled brojeva, operacije sa realnim brojevima
• Apsolutna vrednost realnog broja
• Približna vrednosti realnih brojeva, pravila zaokrugljivanja, greška

• Uraditi ulazni test na početku
• Insistirati na preciznosti, tačnosti, sistematičnosti i urednosti u radu
• Sadržaje o greškama povezati sa predmetima (u zavisnosti od vrste obrazovnog profila), izračunavati apsolutnu i relativnu grešku konkretnih merenja
• Za realizaciju realnih brojeva preporučuje se 9 časova

PROPORCIONALNOST

• Sticanje osnovnih znanja o proporcijama i procentnom računu i njihova primena

• ume da izračuna određen deo neke veličine
• zna šta je razmera, ume da je proširi ili skrati i ume da je primenjuje u rešavanju problema podele
• ume da reši prostu proporciju
• prepozna direktnu ili obrnutu proporcionalnost dve veličine, ume da je primeni u rešavanju jednostavnih problema i ume to da prikaže grafički
• ume da reši problem koji se odnosi na smešu dve ili više komponenti
• rešava osnovne probleme procentnog i promilnog računa

• Razmera i proporcija
• Direktna i obrnuta proporcionalnost
• Prost srazmerni račun
• Račun podele
• Račun mešanja
• Procentni i promilni račun

• Važno je da se razmera vezuje za realne i konkretne primene npr. kod planova i geografskih karata, receptura za određene prehrambene proizvode; raditi što više raznovrsnih primera (npr. račun mešanja koristi za određivanje količine komponenata u prehrambenim proizvodima)
• Kroz ove sadržaje se mogu obnoviti neka osnovna znanja iz linearnih jednačina i funkcija iz osnovne škole i povezati sa novim sadržajima iz tih oblasti
• Za realizaciju proporcionalnosti veličina preporučuje se 10 časova

RACIONALNI ALGEBARSKI IZRAZI

• Sticanje osnovnih znanja i veština o polinomima i racionalnim algebarskim izrazima

• zna da sredi polinom dobijen sabiranjem, oduzimanjem i množenjem polinoma
• zna da primeni distributivni zakon množenja prema sabiranju i formule za kvadrat binoma i razliku kvadrata, zbir i razliku kubova pri transformaciji polinoma
• zna da rastavi polinom na činioce
• zna da odredi NZD i NZS polinoma
• zna da transformiše jednostavniji racionalni algebarski izraz

• Polinomi
• Rastavljanje polinoma na činioce
• NZD i NZS polinoma
• Transformacije racionalnih algebarskih izraza

• Insistirati na preciznom izražavanju
• Uraditi test po završetku racionalnih algebarskih izraza
• Za realizaciju racionalnih algebarskih izraza preporučuje se 14 časova

GEOMETRIJA

• Sticanje osnovnih znanja i veština iz geometrije

• zna šta je prava, duž, poluprava, ugao, trougao, krug
• razlikuje međusobni odnos uglova (susedni, uporedni, unakrsni, komplementni, suplementni)
• zna šta su uglovi sa paralelnim (ili normalnim kracima i veze između njih
• zna relacije vezane za unutrašnje i spoljašnje uglove trougla
• zna svojstva simetrale duži i njenu konstrukciju, centar opisane kružnice oko trougla
• zna svojstva simetrale ugla i njenu konstrukciju, centar upisane kružnice u trougao
• zna da konstruiše visinu trougla
• zna šta je težišna duž trougla i svojstvo težišta
• zna šta je srednja linija trougla i njeno svojstvo
• zna osnovne relacije u jednakokrakom, odnosno jednakostraničnom trouglu
• razlikuje vrste četvorouglova i njihove osobine
• zna osnovne stavove o paralelogramu i ume da ih primeni
• zna osobine specijalnih paralelograma
• zna Talesovu teoremu i njenu primenu na podelu duži na n jednakih delova

• Geometrijski pojmovi i veze između njih
• Trougao
• Značajne tačke trougla
• Četvorougao
• Talesova teorema

• Insistirati na izvođenju precizne i uredne konstrukcije jednostavnih figura
• Za realizaciju planimetrije preporučuje se 12 časova

LINEARNE JEDNAČINE I NEJEDNAČINE

• Usvajanje pojmova i rešavanje linearnih jednačina i nejednačina, sistema linearnih jednačina i grafički prikaz linearne funkcije

• rešava linearnu jednačinu
• rešava probleme koji se svode na linearne jednačine
• zna šta je linearna funkcija
• prikaže analitički, tabelarno i grafički linearnu funkciju
• rešava linearnu nejednačinu i grafički prikaže skup rešenja
• rešava sistem linearnih jednačina sa dve nepoznate
• rešava sistem linearnih nejednačina sa jednom nepoznatom i grafički prikaže skup rešenja

• Linearna jednačina i njene primene
• Linearna funkcija i njen grafik
• Linearna nejednačina
• Sistem linearnih jednačina

• Istaći povezanost između analitičkog i grafičkog prikaza funkcije
• Znake matematičke logike i teorije skupova uvoditi prilikom potrebe za njima (i, ili, postoji, ...)
• Sadržaje povezati sa odgovarajućim sadržajima fizike, hemije i praktične nastave
• Za realizaciju linearnih jednačina, nejednačina, funkcija i sistema preporučuje se 11 časova

RAZRED

NASTAVA

PRAKSA

UKUPNO

Teorijska nastava

Vežbe

Praktična nastava

Nastava u bloku

I

64

64

NAZIV MODULA

Trajanje modula (časovi)

V

Osnove računarske tehnike

12-14

Obrada teksta

14-16

Tabelarni proračuni

14-16

Slajd prezentacije

10-12

Internet i elektronska komunikacija

14-16

UKUPNO:

64 - 74

CILJEVI MODULA

ISHODI MODULA
Po završetku modula učenik će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA

PREPORUČENE AKTIVNOSTI I NAČIN OSTVARIVANJA MODULA

Osposobljavanje učenika za korišćenje osnovnih mogućnosti računarskog sistema

• klasifikuje faze istorijskog razvoja računara
• navede primere upotrebe RS u svakodnevnom životu
• definiše pojmove hardvera i softvera
• objasni Fon Nojmanov model računara
• razlikuje jedinice za meru količine podataka
• razlikuje osnovne komponente računara
• razlikuje faktore koji utiču na performanse računara
• razlikuje vrste softvera
• definiše operativni sistem (OS) i navodi njegove glavne funkcije
• podešava radno okruženje OS
• hijerarhijski organizuje fascikle i upravlja fasciklama i datotekama
• razlikuje tipove datoteka
• koristi tekst editor operativnog sistema
• crta pomoću programa za crtanje u okviru OS
• instalira novi softver
• kompresuje i dekompresuje datoteke i fascikle
• obezbeđuje zaštitu računara od štetnog softvera
• instalira periferne uređaje
• navodi primere i prednosti umrežavanja računara
• manipuliše deljivim esursima u lokalnoj mreži
• upravlja štampanjem dokumenata
• primenjuje zdravstvene i sigurnosne mere zaštite pri korišćenju računara
• objasni uticaj korišćenja računara na životnu sredinu
• primenjuje i poštuje zakonska rešenja u vezi sa autorskim pravima i zaštitom podataka

• istorijski razvoj tehnologija za skladištenje, obradu i prenos podataka
• primena RS u raznim oblastima ljudske delatnosti
• blok-shema Fon Nojmanovog modela računarskog sistema
• jedinice za merenje količine podatka (bit, bajt, redovi veličine)
• osnovne komponente računara i njihov uticaj na performanse računara
• vrste i podela softvera, glavne funkcije OS-a
• podešavanje radnog okruženja (pozadina radne površine, sat, kalendar, jezik tastature, rezolucija monitora...)
• koncepti organizacije datoteka i fascikli
• tipovi datoteka
• tekst editor crtanje koji postoji u sastavu OS-a
• program za crtanje koji postoji u sastavu
OS-a
• instalacija korisničkog softvera
• programi za arhiviranje podataka
• programi za zaštitu računara od štetnog softvera
• instalacija perifernih uređaja
• deljenje resursa u okviru lokalne mreže
• podešavanje parametara štampe
• faktori koji štetno utiču na zdravlje korisnika računara, životnu sredinu i mere za njihovu minimizaciju
• vrste licenci, autorska prava i zaštita podataka

Na početku modula učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave, odnosno učenja, planom rada i načinima ocenjivanja. Stavove predviđene modulom izgrađivati i vrednovati kod učenika tokom svih oblika nastave.

Oblici nastave
Modul se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• laboratorijske vežbe

Podela odeljenja na grupe
Odeljenje se deli na 2 grupe prilikom realizacije laboratorijskih vežbi

Mesto realizacije nastave
• računarski kabinet

Preporuke za realizaciju nastave
• Konkretne primere za vežbanje prilagoditi obrazovnom profilu.
• Pri realizaciji modula insistirati na veštinama.
• Princip rada računarskog sistema objasniti praveći paralelu sa sistemima koji su učenicima već poznati iz ranijeg iskustva.
• Osnovne komponente računara: objasniti učenicima način povezivanja računara, ulazno - izlazne portove i uređaje spoljašnje memorije, a centralnu jedinicu samo na nivou osnovne blok - šeme (matična ploča, napajanje, RAM, procesor, grafička, zvučna i mrežna karta).
• Objasniti značaj i napraviti hijerarhiju uticaja pojedinih komponenti RS na performanse računara.
• Podelu softvera uraditi na nivou: OS, aplikativni softver i drajveri i objasniti njihovu namenu.
• Pri podešavanju radnog okruženja posebnu pažnju obratiti na regionalna podešavanja
• Pri realizaciji hijerarhijske organizacije fascikli objasniti učenicima njen značaj.
• Instalaciju softvera realizovati na programima za zaštitu računara i arhiviranje podataka.
• Instalaciju perifernih uređaja uraditi na primeru štampača.
• Objasniti učenicima značaj pravilnog držanja tela, osvetljenja, dužine rada bez pauze...
• Insistirati na poštovanju i doslednom sprovođenju autorskih prava i softverskih licenci.

Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
• Praćenje ostvarenosti ishoda
• Testove znanja
• Testove praktičnih veština

CILJEVI MODULA

ISHODI MODULA
Po završetku modula učenik će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA

PREPORUČENE AKTIVNOSTI I NAČIN OSTVARIVANJA MODULA

Osposobljavanje učenika za rad sa programima za obradu teksta

• podešava radno okruženje programa za obradu teksta
• upravlja tekstualnim dokumentima i čuva ih u različitim verzijama
• kreira i uređuje tekstualne dokumente
• kreira i uređuje tabele
• umetne objekte u tekst i modifikuje ih
• napravi cirkularna pisma
• podešava parametre izgleda stranice tekstualnog dokumenta
• pronalazi i ispravlja pravopisne i slovne greške pomoću alata ugrađenih u program za obradu teksta.
• pregleda i štampa tekstualni dokument.

• podešavanje radnog okruženja (palete alatki, prečice, lenjir, pogled, zum...)
• rad sa dokumentima (otvaranje, snimanje u različitim formatima i verzijama programa)
• unošenje teksta (unos teksta, simbola i specijalnih karaktera)
• formatiranje teksta (slova, oblikovanje, indeksiranje, eksponiranje, boja, promena veličine slova)
• formatiranje pasusa
• stilovi
• kreiranje i formatiranje tabele
• unošenje podataka i modifikovanje tabele
• rad sa objektima (umetanje, kopiranje, premeštanje, promena veličine...)
• izrada cirkularnog pisma, izbor liste primalaca, umetanje podataka, snimanje i štampanje
• podešavanje parametara izgleda stranice dokumenta (orijentacija papira, veličina, margine, prelom, uređivanje zaglavlja i podnožja, automatsko numerisanje strana)
• ispravljanje pravopisnih grešaka, kontrolor pravopisa
• pregledanje dokumenta pre štampanja, štampanje celog dokumenta, pojedinačnih stranica i određivanje broja kopija

Na početku modula učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave, odnosno učenja, planom rada i načinima ocenjivanja. Stavove predviđene modulom izgrađivati i vrednovati kod učenika tokom svih oblika nastave.

Oblici nastave
Modul se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• laboratorijske vežbe

Podela odeljenja na grupe
Odeljenje se deli na 2 grupe prilikom realizacije:
• Laboratorijskih vežbi

Mesto realizacije nastave
• računarski kabinet

Preporuke za realizaciju nastave
• Konkretne primere za vežbanje prilagoditi obrazovnom profilu kroz korelaciju sa stručnim predmetima (forme, tekstovi, obrasci, izveštaji i sl. sa kakvima će učenik raditi pri obavljanju stručnih poslova)
• Pri realizaciji ovog modula insistirati na pravopisu i upotrebi odgovarajućeg jezika tastature.
• Insistirati na pravilnom formatiranju paragrafa (maksimalno koristiti mogućnosti koje pruža program, izbegavati ponovljenu upotrebu tastera "enter" i "razmak")
• Pri obradi tabela kao primer uraditi tabelu koja će se kasnije koristiti pri izradi cirkularnog pisma.

Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
• praćenje ostvarenosti ishoda
• testove praktičnih veština

CILJEVI MODULA

ISHODI MODULA
Po završetku modula učenik će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA

PREPORUČENE AKTIVNOSTI I NAČIN OSTVARIVANJA MODULA

Osposobljavanje učenika za rad sa programom za tabelarne proračune

• podešava radno okruženje programa za tabelarne proračune
• upravlja tabelarnim dokumentima i čuva ih u različitim verzijama
• unosi podatke različitih tipova - pojedinačno i automatski
• izmeni sadržaje ćelija
• sortira i postavlja filtere
• manipuliše vrstama i kolonama
• organizuje radne listove
• unosi formule u ćelije
• formatira ćelije
• bira, oblikuje i modifikuje grafikone
• podešava izgled stranice za štampanje tabelarnog dokumenta
• ispravlja greške u formulama i tekstu
• pregleda i štampa tabelarni dokument.

• podešavanje radnog okruženja (palete alatki, prečice, lenjir, pogled, zum...)
• rad sa dokumentima (otvaranje, snimanje u različitim formatima i verzijama programa)
unošenje podataka (pojedinačni sadržaji ćelija i automatske popune)
• menjanje tipa i sadržaja ćelije
• sortiranje i filtriranje
• podešavanje dimenzija, premetanje, fiksiranje i sakrivanje redova i kolona
• dodavanje, brisanje, premeštanje i preimenovanje radnih listova
• unošenje formula sa osnovnim aritmetičkim operacijama, koristeći reference na ćelije
• funkcije za: sumiranje, srednju vrednost, minimum, maksimum, prebrojavanje, zaokruživanje
• logičke funkcije
• kopiranje formula, relativno i apsolutno referenciranje ćelija
• formatiranje ćelija (broj decimalnih mesta, datum, valuta, procenat, poravnanje, prelom, orijentacija, spajanje ćelija, font, boja sadržaja i pozadine, stil i boja rama ćelije)
• namena različitih tipova grafikona, prikazivanje podataka iz tabele pomoću grafikona
• podešavanje izgleda stranice dokumenta za štampanje (orijentacija papira, veličina, margine, prelom, uređivanje zaglavlja i podnožja, automatsko numerisanje strana)
• ispravljanje grešaka u formulama i tekstu
• pregledanje dokumenta pre štampanja, automatsko štampanje naslovnog reda, štampanje opsega ćelija, celog radnog lista, celog dokumenta, grafikona i određivanje broja kopija.

Na početku modula učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave, odnosno učenja, planom rada i načinima ocenjivanja. Stavove predviđene modulom izgrađivati i vrednovati kod učenika tokom svih oblika nastave.

Oblici nastave
Modul se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• laboratorijske vežbe

Podela odeljenja na grupe
Odeljenje se deli na 2 grupe prilikom realizacije:
• Laboratorijskih vežbi

Mesto realizacije nastave
• računarski kabinet

Preporuke za realizaciju nastave
• Konkretne primere za vežbanje prilagoditi obrazovnom profilu kroz korelaciju sa stručnim predmetima.
• Pri realizaciji ovog modula insistirati na pravopisu i upotrebi odgovarajućeg jezika tastature.
• Logičke funkcije: izbor funkcija prilagoditi nivou znanja učenika i potrebama obrazovnog profila.
• Formatiranje ćelija obrađivati tokom dva časa
• Pri obradi grafikona, pokazati različite vrste grafikona (histograme, linijske, i "pite"; objasniti njihovu namenu; pokazati podešavanje pojedinih elemenata grafikona).

Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
• praćenje ostvarenosti ishoda
• testove praktičnih veština

CILJEVI MODULA

ISHODI MODULA
Po završetku modula učenik će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA

PREPORUČENE AKTIVNOSTI I NAČIN OSTVARIVANJA MODULA

Osposobljavanje učenika za izradu slajd - prezentacija i njihovo prezentovanje

• podešava radno okruženje programa za izradu slajd - prezentacije
• upravlja slajd - prezentacijama i čuva ih u različitim formatima i verzijama
• dodaje i premešta slajdove
• pripremi prezentaciju u skladu sa pravilima i smernicama za izradu prezentacije
• koristi različite organizacije slajda
• unosi i formatira tekst na slajdu
• dodaje objekte na slajd
• unosi beleške uz slajd
• podešava pozadinu slajda
• koristi i modifikuje gotove dizajn - teme
• dodaje i podešava animacione efekte objektima
• bira i podešava prelaze između slajdova
• izrađuje interaktivne slajd prezentacije
• razlikuje vrste pogleda na prezentaciju
• priprema za štampu i štampa prezentaciju
• podešava prezentaciju za javno prikazivanje;
• priprema prezentacije za prikazivanje sa drugog računara
• izlaže slajd-prezentaciju

• podešavanje radnog okruženja (palete alatki, prečice, lenjir, pogled, zum...)
• rad sa dokumentima (otvaranje, snimanje u različitim formatima i verzijama programa)
• dodavanje i manipulacija slajdovima
• osnovna pravila i smernice za izradu prezentacije (količina teksta i objekata po slajdu, veličina i vrsta slova, dizajn...)
• organizacija slajda: slajdovi sa tekstom, tabelama, dijagramima i grafikonima
• formatiranje teksta
• dodavanje objekata na slajd (zvuk, film....)
• pozadina slajda (boje, prelivi, šrafure, teksture i slike)
• dizajn - teme
• animacioni efekti (vrste, podešavanje parametara, animacione šeme)
• prelaz između slajdova
• interaktivna prezentacija (hiperlinkovi i akciona dugmad)
• vrste pogleda na prezentaciju
• štampanje prezentacije
• podešavanje prezentacije za javno prikazivanje (ručno, automatski, u petlji...)
• nastup prezentera (položaj prezentera, verbalna i neverbalna komunikacija, savladavanje treme...).

Na početku modula učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave, odnosno učenja, planom rada i načinima ocenjivanja. Stavove predviđene modulom izgrađivati i vrednovati kod učenika tokom svih oblika nastave.

Oblici nastave
Modul se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• laboratorijske vežbe

Podela odeljenja na grupe
Odeljenje se deli na 2 grupe prilikom realizacije:
• Laboratorijskih vežbi

Mesto realizacije nastave
• računarski kabinet

Preporuke za realizaciju nastave
• Praktičnu realizaciju modula izvesti u nekom od programa za izradu slajd prezentacije.
• Konkretne primere za vežbanje prilagoditi obrazovnom profilu kroz korelaciju sa stručnim predmetima.
• Kroz ceo modul učenik treba da radi na jednoj prezentaciji čija je tematika vezana za konkretan obrazovni profil i da na njoj primeni sva usvojena znanja i veštine.
• Pri realizaciji ovog modula insistirati na pravopisu i upotrebi odgovarajućeg jezika tastature.
• Izvođenje nastave započeti objašnjenjima nastavnika a zatim usmeriti učenike da samostalno vežbaju.
• Insistirati na značaju slajd prezentacija i važnosti kvalitetnog prezentovanja.
• Podsticati kod učenika kreativnost.
• Poslednja dva časa učenici prezentuju svoje radove i diskutuju o njima.

Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
• praćenje ostvarenosti ishoda
• testove praktičnih veština

CILJEVI MODULA

ISHODI MODULA
Po završetku modula učenik će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA

PREPORUČENE AKTIVNOSTI I NAČIN OSTVARIVANJA MODULA

Osposobljavanje učenika za korišćenje Interneta i elektronsku komunikaciju

• objasni pojam i strukturu Interneta
• razlikuje načine povezivanja računara sa Internetom
• razlikuje Internet - servise
• objasni pojmove hiperteksta i WWW
• koristi sadržaje sa veba (WWW - servisa)
• pronalazi sadržaje na vebu pomoću pretraživača
• procenjuje sadržaje sa veba na kritički način
• preuzima sadržaje sa veba
• komunicira putem elektronske pošte
• razlikuje prednosti i nedostatke elektronske komunikacije
• koristi raznovrsne Internet - servise
• popunjava i šalje veb - bazirane obrasce
• objašnjava pojam elektronskog poslovanja
• primeni servis "u oblaku"
• objašnjava moguće zloupotrebe Interneta
• primenjuje bezbednosne mere prilikom korišćenja Interneta
• primenjuje pravila lepog ponašanja na mreži
• poštuje autorska prava za sadržaje preuzete sa mreže

• istorijski razvoj Interneta i struktura
• adrese i protokoli
• načini povezivanja računara sa Internetom (prednosti i nedostaci svakog od njih)
• servisi Interneta (WWW, elektronska pošta, FTP...)
• WWW, veb - pregledač (vrste, otvaranje i podešavanje)
• korišćenje pretraživača (osnovno i napredno)
• pouzdanost izvora informacija.
• medijska pismenost.
• preuzimanje sadržaja sa veba (snimanjem veb stranice, kopiranjem sadržaja sa veb stranice, preuzimanjem datoteke)
• programi za elektronsku poštu ("veb - mejl" i programi za preuzimanje pošte na lokalni računar)
• radno okruženje programa za elektronsku poštu
• postavljanje adrese primaoca ("za", "kopija", "nevidljiva kopija")
• prijem i slanje elektronske pošte, bez i sa prilogom
• napredne mogućnosti programa za preuzimanje el. pošte (uređivanje adresara, uređivanje fascikli, automatsko sortiranje pošte...)
• veb - obrasci raznovrsne namene
• elektronsko poslovanje u trgovini i javnoj upravi
• prednosti i nedostaci elektronske komunikacije
• socijalne mreže, forumi, sistemi za brze poruke, sistemi za elektronsko učenje...
• računarski servisi "u oblaku", rad sa tekstom, tabelama i datotekama.
• bezbednost dece na Internetu
• bezbednosni rizici korišćenja elektronske komunikacije
• pravila lepog ponašanja u elektronskoj komunikaciji

Na početku modula učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave, odnosno učenja, planom rada i načinima ocenjivanja. Stavove predviđene modulom izgrađivati i vrednovati kod učenika tokom svih oblika nastave.

Oblici nastave
Modul se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• laboratorijske vežbe

Podela odeljenja na grupe
Odeljenje se deli na 2 grupe prilikom realizacije laboratorijskih vežbi

Mesto realizacije nastave
• računarski kabinet

Preporuke za realizaciju nastave
• Pri realizaciji ovog modula insistirati na pravopisu i upotrebi odgovarajućeg jezika tastature.
• Tokom realizacije svih sadržaja modula insistirati na mogućnostima zloupotrebe Interneta a pogotovo na bezbednosti korisnika, pouzdanosti informacija i sprečavanju zloupotrebe dece.
• Pri pretraživanju Interneta učenike usmeriti ka traženju obrazovnih veb sajtova i korišćenju sistema za elektronsko učenje.
• Pri obradi elektronskog poslovanja demonstrirati različite vrste veb obrazaca koji se koriste za poručivanje i plaćanje robe putem Interneta, poručivanje dokumenata...
• Pokazati rad sa tekstom, rad sa tabelama i skladištenje podataka u nekom od servisa "u oblaku" (cloud computing), dostupnih putem veba.
• Preuzimanje sadržaja sa veba vežbati na primerima preuzimanja teksta, slika, klipova i datoteka.
• Kod preuzimanja sadržaja sa veba voditi računa o verodostojnosti izvora informacija i razvijati kod učenika kritičko mišljenje i medijsku pismenost u izboru i tumačenju sadržaja.
• Pri elektronskoj komunikaciji poštovati pravila lepog ponašanja (netiquette).
• Pri realizaciji sadržaja vezanih za elektronsku poštu objasniti učenicima "put" elektronskog pisma.
• Dosledno sprovoditi poštovanje autorskih prava i softverskih licenci.

Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
• praćenje ostvarenosti ishoda
• testove praktičnih veština

TEMA

CILJ

ISHODI
Po završetku teme učenik će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Srpska država i državnost

Proširivanje znanja o nastanku moderne srpske države i najvažnijim odlikama srpske državnosti

Razvijanje svesti o značaju srednjovekovne državnosti za nastanak moderne srpske države

Uočavanje uloge znamenitih ličnosti u razvoju srpske državnosti

Razumevanje najznačajnijih političkih ideja modernog doba

• prepozna različite istorijske sadržaje (ličnosti, događaje, pojave i procese) i dovede ih u vezu sa odgovarajućom vremenskom odrednicom i istorijskim periodom
• razlikuje periode u kojima je postojala, prestala da postoji i ponovo nastala srpska država
• uporedi odlike srpske državnosti u srednjem i novom veku
• objasni uzroke i posledice Srpske revolucije, oslobodilačkih ratova 1876-1878, Balkanskih ratova i Prvog svetskog rata
• locira mesta najvažnijih bitaka koje su vođene tokom Srpske revolucije, oslobodilačkih ratova 1876-1878, Balkanskih ratova i Prvog svetskog rata
• opiše ulogu istaknutih ličnosti u Srpskoj revoluciji, u razvoju državnih institucija i formiranju modernog političkog sistema, u oslobodilačkim ratovima 1876-1878, Balkanskim ratovima i Prvom svetskom ratu
• izvede zaključak o značaju ustavnosti za razvoj modernog političkog sistema

• Postanak, razvoj i kraj srpske državnosti u srednjem veku
• Institucija vladara u srednjem veku
• Srpski narod i njegovi susedi u srednjem veku
• Položaj Srba pod osmanskom, habzburškom i mletačkom vlašću (XVI-XIX vek)
• Srpska revolucija 1804-1835. i njeno mesto u kontekstu evropskih zbivanja
• Razvoj državnih institucija
• Razvoj ustavnosti
• Uloga modernih dinastija (Karađorđevići, Obrenovići, Petrovići) u razvoju srpske državnosti
• Ratovi Srbije i Crne Gore za nezavisnost 1876-1878.
• Nastanak stranaka i formiranje modernog političkog sistema
• Srbija i Crna Gora u Balkanskim ratovima i Prvom svetskom ratu
• Najznačajnije ličnosti (vožd Karađorđe Petrović, knez Miloš Obrenović, prota Mateja Nenadović, mitropolit Stefan Stratimirović, Dimitrije Davidović, Toma Vučić Perišić, Ilija Garašanin, knez Aleksandar Karađorđević, knez Mihailo Obrenović, Vladimir Jovanović, Svetozar Miletić, kralj Milan Obrenović, vladika Petar I Petrović, vladika Petar II Petrović, knjaz Danilo Petrović, knjaz Nikola Petrović, Luka Vukalović, Jovan Ristić, Stojan Novaković, Nikola Pašić, kralj Aleksandar Obrenović, kralj Petar I Karađorđević, prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević, Radomir Putnik, Stepa Stepanović, Živojin Mišić, Petar Bojović, Janko Vukotić...)

Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave, odnosno učenja, planom rada i načinima ocenjivanja

Oblici nastave
Predmet se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• teorijska nastava

Mesto realizacije nastave
• Teorijska nastava - u učionici

Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
• praćenje ostvarenosti ishoda
• testove znanja

Okvirni broj časova po temama
• Srpska država i državnost (najmanje 32 časa)
• Srpski narod u jugoslovenskoj državi (najmanje 14 časova)
• Dostignuća srpske kulture (najmanje 10 časova)
• Srpski narod i Srbija u savremenom svetu (najmanje 8 časova)

Srpski narod u jugoslovenskoj državi

Proširivanje znanja o nastanku i odlikama jugoslovenske države

Proširivanje znanja o položaju srpskog naroda u jugoslovenskoj državi

Uočavanje uloge znamenitih ličnosti u političkom životu jugoslovenske države

Sagledavanje međunarodnog položaja jugoslovenske države

• obrazloži najvažnije motive za stvaranje jugoslovenske države
• proceni značaj nastanka jugoslovenske države za srpski narod
• identifikuje odlike jugoslovenske države kao monarhije i kao republike
• razlikuje osobenosti društveno-političkih sistema koji su postojali u jugoslovenskoj državi
• proceni ulogu i značaj jugoslovenske države u međunarodnim odnosima
• obrazloži doprinos Jugoslavije u pobedi antifašističke koalicije
• imenuje najvažnije ličnosti koje su uticale na društveno-politička zbivanja u Jugoslaviji

• Jugoslovenska ideja i konstituisanje države
• Odlike političkog sistema u jugoslovenskoj kraljevini (političke borbe, Vidovdanski i Oktroisani ustav, lični režim kralja Aleksandra, stvaranje Banovine Hrvatske i otvaranje srpskog pitanja)
• Aprilski rat i posledice poraza, genocid nad Srbima u NDH
• Otpor, ustanak i građanski rat
• Bilans rata i doprinos Jugoslavije pobedi antifašističke koalicije
• Proglašenje republike i izgradnja novog državnog i društvenog uređenja
• Sukob Jugoslavije i socijalističkih zemalja - rezolucija Informbiroa, Goli otok
• Jugoslavija između istoka i zapada
• Razbijanje i raspad Jugoslavije - poraz Jugoslavije kao ideje, političkog projekta i društvenog sistema, velike sile i jugoslovenska kriza, ratovi u Sloveniji, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, nastanak novih država, sukobi na Kosovu i Metohiji i NATO intervencija 1999, Kosovsko pitanje, razdvajanje Srbije i Crne Gore
• Najznačajnije ličnosti (kralj Aleksandar I Karađorđević, Nikola Pašić, Stjepan Radić, Ljuba Davidović, Svetozar Pribićević, Milan Stojadinović, knez Pavle Karađorđević, kralj Petar II Karađorđević, general Dragoljub Mihailović, general Milan Nedić, Ante Pavelić, Josip Broz Tito, Slobodan Milošević, Franjo Tuđman...)

Preporuke za realizaciju nastave
• Za svaku tematsku celinu dati su ciljevi, ishodi i sadržaji. Ishodi treba da posluže da nastavni proces u ovom predmetu bude tako oblikovan da se navedeni ciljevi ostvare.
• Ovakva struktura programa koncipirana je s ciljem da pomogne nastavniku u planiranju neposrednog rada sa učenicima jer mu olakšava određivanje obima i dubine obrade pojedinih nastavnih sadržaja.
• Sadržaje treba prilagođavati učenicima, kako bi najlakše i najbrže dostigli navedene ishode.
• Nastavnik ima slobodu da sam odredi raspored i dinamiku aktivnosti za svaku temu uvažavajući ciljeve predmeta.
• Ovako osmišljeni program može se dopuniti sadržajima iz prošlosti zavičaja, čime se kod učenika postiže jasnija predstava o istorijskoj i kulturnoj baštini njihovog kraja (značajne građevine, ustanove kulture i obrazovanja, spomenici znamenitim ličnostima i učesnicima ustanaka i ratova...).
• Istorija kao narativni predmet, u kome su usmeno izlaganje, opis, razgovor, objašnjenja, tumačenja, argumentovanje nastavnika i učenika glavna aktivnost, pruža velike mogućnosti za podsticanje učeničke radoznalosti, koja je u osnovi svakog saznanja. Nastavni sadržaji treba da budu predstavljeni kao "priča" bogata informacijama i detaljima, ne zato da bi opteretili pamćenje učenika, već da bi im istorijski događaji, pojave i procesi bili predočeni jasno, detaljno, živo i dinamično.

Dostignuća srpske kulture

Razumevanje pojma srpskog kulturnog prostora

Razvijanje svesti o kontinuitetu srpske kulture

Sagledavanje srpske kulture kao dela evropske kulture

Proširivanje znanja o najvišim dometima i reprezentima srpske kulture

Razvijanje svesti o značaju obrazovanja za opšti kulturni napredak

Uočavanje promena u svakodnevnom životu kod Srba kroz vekove

• razlikuje periode u kojima su nastala najznačajnija dela srpske kulture
• uporedi odlike srpske kulture različitih perioda
• objasni uticaje istorijskih zbivanja na kulturna kretanja
• opiše odlike svakodnevnog života kod Srba u različitim epohama i oblastima
• imenuje najvažnije ličnosti koje su zaslužne za razvoj srpske kulture

• Srednjovekovna kultura Srba (jezik i pismo, verski karakter kulture, Miroslavljevo jevanđelje, književnost, najznačajnije zadužbine, pravni spomenici)
• Posledice seoba na srpsku kulturu (uticaj zapadnoevropskih kulturnih kretanja na srpsku kulturu)
• Uspon građanske klase
• Svakodnevni život seoskog i gradskog stanovništva
• Kulturna i prosvetna politika - osnivanje Velike škole, Univerziteta, akademije nauka, Narodnog pozorišta
• Evropski kulturni uticaji
• Ličnosti - Sveti Sava, despot Stefan Lazarević, monahinja Jefimija, Dositej Obradović, Vuk Karadžić, Sava Tekelija, Petar II Petrović Njegoš, Paja Jovanović, Uroš Predić, Nadežda Petrović, Laza Kostić...)
• Srpska kultura kao deo jugoslovenskog kulturnog prostora (kulturna saradnja i prožimanja, nauka, umetnički pokreti, humanitarne i sportske organizacije, popularna kultura, ličnosti - Nikola Tesla, Mihajlo Pupin, Mihailo Petrović Alas, Jovan Cvijić, Milutin Milanković, Branislav Nušić, Isidora Sekulić, Jovan Dučić, Ksenija Atanasijević, Slobodan Jovanović, Sava Šumanović, Ivan Meštrović, Ivo Andrić, Miloš Crnjanski, Bojan Stupica, Borislav Pekić, Dobrica Ćosić, Aleksandar Petrović, Aleksandar Popović, Emir Kusturica, Dušan Kovačević…)

Preporuke za realizaciju nastave
• Nastava ne bi smela biti statistička zbirka podataka i izveštaj o tome šta se nekada zbilo, već bi trebalo da pomogne učenicima u stvaranju što jasnije predstave ne samo o tome šta se tada desilo, već i zašto se to desilo i kakve su posledice iz toga proistekle.
• Poželjno je izbegavati fragmentarno i izolovano znanje istorijskih činjenica jer ono ima najkraće trajanje u pamćenju i najslabiji transfer u sticanju drugih znanja i veština.
• Nastavnik, pored toga što kreira svoja predavanja, osmišljava i planira na koji način će se učenici uključiti u obrazovno-vaspitni proces. Nije bitno da li je učenička aktivnost organizovana kao individualni rad, rad u paru, maloj ili velikoj grupi, kao radionica ili domaći zadatak, već koliko i kako "uvodi" u prošle događaje, odnosno koliko podstiče učenike da se distanciraju od sadašnjosti i sopstvenog ugla gledanja.
• Da bi shvatio događaje koji su se dogodili u prošlosti, učenik mora da ih oživi u svom umu, u čemu veliku pomoć pruža upotreba različitih istorijskih tekstova, karata i drugih izvora istorijskih podataka (dokumentarni i igrani video i digitalni materijali, muzejski eksponati, ilustracije, kao i obilasci kulturno-istorijskih spomenika i posete ustanovama kulture).

Srpski narod i Srbija u savremenom svetu

Razumevanje političkih i ekonomskih odnosa u savremenom svetu

Sagledavanje međunarodnog položaja Srbije

Proširivanje znanja o najznačajnijim međunarodnim organizacijama i članstvu Srbije u njima

Proširivanje znanja o posledicama naučno-tehnološkog razvoja

• identifikuje najvažnije činioce u međunarodnim političkim i ekonomskim odnosima
• locira mesto i ulogu Srbije u savremenom svetu
• utvrdi značaj članstva Srbije u međunarodnim organizacijama
• objasni uticaj savremenih tehničkih dostignuća na povezivanje ljudi u svetu

• Najuticajnije države i organizacije u međunarodnim političkim i ekonomskim odnosima
• Uloga Organizacije ujedinjenih nacija u očuvanju mira u svetu, borbi protiv siromaštva i zaštiti kulturnih spomenika
• Geopolitički položaj Srbije
• Članstvo Srbije u regionalnim, evropskim i svetskim organizacijama
• Srbi van Srbije (problem izbeglica, Republika Srpska)
• Svet početkom XXI veka - naučni i tehnološki razvoj, Internet, uticaj medija na javno mnjenje, popularna kultura, globalizacija, terorizam, ekološki problemi...

Preporuke za realizaciju nastave
• Korišćenje istorijskih karata je izuzetno važno jer one omogućavaju učenicima ne samo da na očigledan i slikovit način dožive prostor na kome se neki od događaja odvijao, već im i pomažu da prate promene na određenom prostoru kroz vreme.

Jezička recepcija

slušanje

• razume stručne termine i kraće rečenice pročitane naglas

čitanje

• ume da tečno, tačno i sa razumevanjem pročita latinske rečenice i jednostavnije, prilagođene stručne tekstove

Jezička produkcija

govor

• ima pravilan izgovor i intonaciju

pisanje

• zapisuje i formuliše stručne termine i kratke rečenice u skladu s ortografskom normom

Interakcija

• usmeno i pismeno odgovara na jednostavna pitanja

Medijacija

• pokazuje svoje razumevanje neposrednim (usmenim) prevođenjem stručnog izraza ili poruke sa klasičnog na maternji jezik ili njihovim parafraziranjem;
• pismeno prevodi stručne izraze i kratke rečenice sa klasičnog na maternji jezik uz pomoć rečnika ili nastavnika;

Znanja o jeziku

• ima sistematsku predstavu gramatičke strukture klasičnih jezika koje je učio;
• naučiti reči vezane za gramatičke sadržaje;
• prepoznaje uticaj klasičnih jezika na uobličenje leksike i frazeologije savremenih jezika.

Medijska pismenost

• služi se medijima masovne komunikacije radi sticanja i produbljivanja znanja o klasičnim jezicima i kulturama

CILJEVI

ISHODI
Po završetku prvog razreda učenik će:

PREPORUČENI SADRŽAJI I TEME

PREPORUČENO UPUTSTVO ZA OSTVARIVANJE PROGRAMA

• osposobljavanje učenika da čita i piše latinski jezik i da to znanje primenjuje u stručnim predmetima

• se upoznati sa osnovnim pojmovima o latinskom jeziku;
• razlikovati vrste reči i njihove promene;
• ovladati tradicionalnim izgovorom latinskog jezika.

• latinsko pismo, izgovor i naglasak;
• vrste reči i njihove promene;

• poređenje sa srpskom abecedom i abecedama u drugim jezicima;
• čitanje tekstova, recepata, naziva biljaka;
• praćenje procesa usvajanja novih sadržaja usmenim ispitivanjem učenika;
• ocena na kraju poglavlja.
• Temu realizovati kroz 3 časa.

• savladavanje imenske promene;
• osposobljavanje učenika da može da prepozna stručne termine iz klasičnih jezika u oblasti ostalih stručnih predmeta

• znati pravilno navođenje imenica;
• razlikovati imenice prema tome kojoj deklinaciji pripadaju;
• savladati promene imenica, po pet deklinacija i to:
I deklinacija, imenice ženskog roda;
II deklinacija, imenice na -us, -um;
III deklinacija: konsonantske osnove (bez izuzetaka) i jednakosložne imenice;
IV i V deklinacija: nominativ i genitiv jednine uz pomoć rečnika (prepoznavanje nom. i gen. množine);
• steći osnovna znanja o imenicama grčkog porekla u latinskom jeziku: nominativ i genitiv jednine i množine;
• naučiti imenice koje se uzimaju kao primeri za vežbu deklinacija.

• imenice I, II, III, IV i V deklinacije.
• grčke imenice: nominativ i genitiv jednine i množine.

• utvrđivanje padežnog sistema u srpskom jeziku; rod; broj;
• različite vrste vežbanja u pisanom obliku (prepoznavanje padežnih oblika imenica, stavljanje imenica u tražene padeže,
• prevođenje sa latinskog na srpski padežnih oblika imenica);
• test znanja na kraju modula.
• Temu realizovati kroz 8 časova.

• savladavanje glagolske promene;
• osposobljavanje učenika za razumevanje jednostavnih rečenica i stručnih izraza

• razlikovati kojoj konjugaciji glagol pripada
• naučiti promenu glagola svih konjugacija u indikativu prezenta aktiva i pasiva i imperativu aktiva;
• usvojiti red reči u latinskoj rečenici;
• razlikovati aktivnu i pasivnu konstrukciju rečenice;

• indikativ prezenta aktiva i pasiva glagola svih konjugacija i glagola na -io III konjugacije;
• imperativ prezenta aktiva glagola svih konjugacija;
• indikativ i imperativ prezenta glagola esse.

• vežbanja u pisanom obliku koja podrazumevaju i prevođenje jednostavnijih rečenica sa latinskog na srpski;
• praćenje procesa usvajanja novih znanja usmenim ispitivanjem;
• test znanja na kraju teme.
• Temu realizovati kroz 7 časova.

• savladavanje pridevske promene ukazivanjem na podudarnost sa imenskom promenom

• moći da usklađuje pridev sa imenicom u rodu, broju i padežu;
• znati promenu glagolskih prideva;
• znati da izvede komparative i superlative prideva (nominativ jednine i množine);
• znati da pravilno upotrebljava prideve pri prevođenju stručnih termina sa latinskog na srpski.
• naučiti značenje frekventnih prideva.

• pridevi I, II i III deklinacije;
• komparacija prideva (pravilna i supletivna).

• različite vrste vežbanja u pisanom obliku (povezivanje imenice sa pridevom).
• proveravanje znanja učenika o sistemu komparacije u srpskom jeziku;
• praćenje procesa usvajanja novih znanja usmenim ispitivanjem.
• test znanja na kraju modula.
• Temu realizovati kroz 4 časa.

• sticanje znanja o vrstama i promeni zamenica u latinskom jeziku

• zamenice za 1. i 2. lice u jednini i množini; povratna zamenica; prisvojne u okviru promene prideva I i II deklinacije (nivo prepoznavanja); ostale samo u nominativu jednine, odnosno prevedene po potrebi.

• lične zamenice, prisvojne i povratne zamenice;
• zamenice u recepturi.

• različite vrste vežbanja u pisanom obliku;
• test na kraju modula.
• Temu realizovati kroz 3 časa.

• sticanje znanja o vrstama i promeni brojeva u latinskom jeziku

• znati osnovne brojeve 1-10, 100, 1000 (bez promene 1-3 i 1000 u množini); redne brojeve u okviru promene prideva I i II deklinacije (nivo prepoznavanja).

• osnovni brojevi;
• redni brojevi.

• različite vrste vežbanja u pisanom obliku;
• test na kraju modula.
• Temu realizovati kroz 3 časa.

• sticanje znanja o prilozima i predlozima u latinskom jeziku

• prepoznavati pozitiv priloga uz pomoć rečnika, a komparaciju priloga na osnovu komparacije prideva; prepoznavati predloge uz pomoć rečnika;
• naučiti značenje najfrekventnijih predloga u stručnoj terminologiji.

• prilozi (tvorba i komparacija);
• predlozi.

• različite vrste vežbanja u pisanom obliku;
• praćenje procesa usvajanja novih znanja usmenim ispitivanjem;
• Temu realizovati kroz 3 časa.

TEMA

CILJ

ISHODI
Po završetku teme učenik će biti u stanju da:

PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Oscilacije i talasi

Razvijanje znanja o oscilatornom kretanju

Proširivanje znanja o talasima i njihovoj primeni

• navede osnovne veličine koje opisuju harmonijsko oscilovanje
• definiše matematičko klatno
• objasni osnovna svojstva mehaničkih talasa i različitih vrsta talasa
• opiše svojstva zvučnih talasa
• navede primere primene ultrazvuka

• Harmonijsko oscilatorno kretanje
• Matematičko klatno
• Mehanički talasi
• Zvučni talasi, infrazvuk i ultrazvuk

Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave, odnosno učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.

Oblici nastave
Predmet se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• teorijska nastava (64 časa)

Mesto realizacije nastave
• Teorijska nastava se realizuje u učionici ili odgovarajućem kabinetu

Preporuke za realizaciju nastave
• Davati primere iz svakodnevnog života i primere iz struke
• Izvoditi demonstracione oglede
• Davati pojedinačne i grupne domaće zadatke
• Koristiti multimedijalne prezentacije
• Upućivati učenike na pisanje samostalnih radova

Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
• praćenje ostvarenosti ishoda
• testove znanja

Fluidi

Sticanje osnovnih znanja o fluidima

• objasni osnovne sličnosti i razlike među fluidima - tečnostima i gasovima
• definiše hidrostatički i aerostatički pritisak
• objasni šta je potisak
• napiše jednačinu kontinuiteta i Bernulijevu jednačinu i da ih primeni

• Fluidi - tečnosti i gasovi
• Hidrostatički pritisak
• Aerostatički pritisak
• Potisak
• Jednačina kontinuiteta
• Bernulijeva jednačina
• Bunzenov šmrk
• Krvotok i krvni pritisak

Jednosmerna i naizmenična struja

Unapređivanje znanja o jednosmernoj struji

Upoznavanje sa pojmom naizmenične struje i njenim karakteristikama

• objasni osnovne veličine: elektromotorna sila, napon jednosmerne struje, električni otpor, jačina i gustina struje
• razlikuje pojam jednosmerne i naizmenične struje
• napiše izraze za Omov i Džulov zakon za jednosmernu struju
• primeni znanja o jednosmernoj i naizmeničnoj struji

• Električni potencijal, napon i elektromotorna sila
• Jačina i gustina struje
• Jednosmerna i naizmenična struja
• Omov i Džulov zakon za jednosmernu struju
• Biostruje
• Elektrografija (EKG)
• Elektrostimulacija

Elektromagnetne pojave

Usvajanje osnovnih pojmova elektromagnetizma

Razvijanje znanja o elektromagnetnim oscilacijama i elektromagnetnim talasima

• definiše magnetno polje naelektrisane čestice koja se kreće i magnetno polje električne struje
• objasni dejstvo Lorencove i Amperove sile
• definiše pojam elektromagnetnog talasa i njegov spektar
• objasni elektromagnetnu prirodu svetlosti i osnovne veličine koje definišu svetlost (brzina, talasna dužina, frekvencija)

• Magnetno polje naelektrisane čestice. Lorencova sila
• Magnetno polje provodnika kroz koji protiče struja. Amperova sila
• Elektromagnetni talasi
• Spektar elektromagnetnih talasa
• Elektromagnetna priroda svetlosti. Brzina, talasna dužina i frekvencija svetlosti i relacija koja ih povezuje

Osnove savremene fizike

Usvajanje osnovnih pojmova kvantne fizike

Razvijanje znanja o talasnim svojstvima čestica

Razvijanje osnovnih pojmova kvantne teorije atoma i molekula Razvijanje svesti o posledicama koje nastaju pri interakciji radioaktivnog zračenja sa živim tkivom Razumevanje važnosti zaštite životne sredine od različitih vrsta elektromagnetnog i radioaktivnog zračenja

• objasni pojam kvanta energije i fotona
• da razume kvantnu prirodu elektromagnetnog zračenja
• objasni fotoelektrični efekat i njegovu primenu
• objasni talasna svojstva čestica i dualističku prirodu svetlosti
• opiše strukturu atoma
• objasni nastanak zračenja iz atoma
• objasni spektar vodonika
• objasni rendgensko zračenje i njegovu primenu
• objasni princip rada i primenu skenera
• objasni princip rada i primenu lasera
• opiše strukturu atomskog jezgra
• objasni prirodnu radioaktivnost, vrste radioaktivnog zračenja, nuklearne reakcije i njihovu primenu

• Pojam kvanta energije. Fotoni
• Fotoelektrični efekat. Ajnštajnova jednačina fotoefekta
• Talasna priroda svetlosti. De Broljeva relacija
• Dualistička priroda svetlosti
• Struktura atoma. Raderfordov model atoma.
• Stacionarna stanja i nivoi energije u atomu
• Pobuđivanje i zračenje atoma. Spektar atoma vodonika
• Rendgensko zračenje
• Laseri i holografija
• Struktura atomskog jezgra. Nuklearne sile
• Defekt mase. Energija veze
• Radioaktivno zračenje i uticaj zračenja na žive organizme
• Fisija i fuzija
• Elementarne čestice

Okvirni broj časova po temama
Oscilacije i talasi (8 časova)
Fluidi (8 časova)
Jednosmerna i naizmenična struja (8 časova)
Elektromagnetne pojave (12 časova)
Osnove savremene fizike (28 časova)

TEMA

CILJ

ISHODI
Po završetku teme učenik će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Uvod

Sticanje znanja o predmetu proučavanja, podeli, značaju i mestu geografije u sistemu nauka

Uočavanje i shvatanje korelativnih odnosa između geografije i drugih prirodnih i društvenih nauka

• definiše predmet izučavanja, značaj, razvoj i mesto geografije u sistemu nauka
• razlikuje prirodne i društvene elemente geografskog prostora i shvata njihove uzajamne uzročnoposledične veze i odnose.
• odredi mesto geografije u sistemu nauka
• prepozna značaj i praktičnu primenu geografskih saznanja

• Predmet proučavanja, podela i značaj
• Mesto geografije u sistemu nauka

Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.

Oblici nastave
Predmet se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• teorijska nastava (64 časa)

Mesto realizacije nastave
Teorijska nastava se realizuje u učionici

Preporuke za realizaciju nastave
• Korišćenje savremenih elektronskih pomagala, analognih i digitalnih geografskih karata različitog razmera i sadržaja
• Korišćenje informacija sa Interneta
• Korišćenje interaktivnih metoda rada
• Korišćenje osnovne literature uz upotrebu savremenih tehnologija za prezentovanje
• Koristiti geografske i istorijske karte opšte i tematske
• Korišćenje pisanih izvora informacija (knjige, statistički podaci, časopisi...)
• Korišćenje grafičkih i likovnih izvora informacija (grafički prikazi, tabele, slike)
• Korišćenje fonda školske biblioteke
• Korišćenje znanja stečenih pohađanjem akreditovanih seminara

Savremene komponente geografskog položaja Srbije

Proširivanje znanja o položaju, mestu i ulozi Srbije na Balkanskom poluostrvu i Jugoistočnoj Evropi

Uočavanjem opštih geografskih karakteristika, sagledati složene društveno-ekonomske procese i promene u jugoistočnoj Evropi na Balkanskom poluostrvu i u našoj državi.

• definiše pojam i funkcije državnih granica, razume državno uređenje Srbije i poznaje državna obeležja: grb, zastava, himna.
• locira na karti položaj i veličinu teritorije Srbije uz kratak opis bitnih karakteristika granica sa susednim zemljama
• definiše pojam Jugoistočna Evropa, locira na karti Balkansko poluostrvo i identifikuje njegove opšte geografske karakteristike: fizičke, kulturne i demografske
• analizira promene na političkoj karti Balkanskog poluostrva: nastanak i raspad Jugoslavije, stvaranje novih država i oblici njihove saradnje
• definiše pojam geografski položaj i navede njegovu podelu
• odredi ukupan geografski položaj Srbije (povoljan, nepovoljan), analizom svojstava činioca koji ga formiraju: apsolutni i relativni položaj
• diskutuje, korišćenjem karte, o prednostima i nedostacima geografskog položaja Srbije

• Površina, granice, državno uređenje i državna obeležja Srbije
• Regionalno geografske komponente u svetlu savremenih procesa na Balkanskom poluostrvu i Jugoistočnoj Evropi
• Komponente geografskog položaja Srbije

Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
• praćenje ostvarenosti ishoda
• testovi znanja

Okvirni broj časova po temama
• Uvod (najmanje 3 časa)
• Savremene komponente geografskog položaja Srbije (najmanje 4 časa)
• Prirodni resursi Srbije i njihov ekonomsko geografski značaj (najmanje 14 časova)
• Stanovništvo Srbije (najmanje 7 časova)
• Naselja Srbije (najmanje 8 časova)
• Privreda Srbije (najmanje 10 časova)
• Regionalne celine Srbije (najmanje 10 časova)
• Srbija i savremeni procesi u Evropi i Svetu (najmanje 8 časova)

Prirodni resursi Srbije i njihov ekonomsko geografski značaj

Sticanje novih i produbljenih znanja o prirodi Srbije i njenom uticaju na život i privredne delatnosti ljudi

Sagledavanje fizičko-geografskih komponenata prostora Srbije i razumevanje njihovog značaja za život ljudi i mogućnosti razvoja privrede

• odredi u geološkom sastavu Srbije zastupljenost stena različite starosti, sastava i porekla značajnih za pojavu ruda i minerala
• locira u okviru geotektonske strukture Srbije, velike celine: Srpsko-makedonska masa, Karpato-balkanidi, Unutrašnji dinaridi, Centralni dinaridi i Panonska depresija i objasni njihov postanak (delovanje unutrašnjih tektonskih i spoljašnjih sila)
• identifikuje osnovne makro-celine reljefa Srbije: Panonski basen i Planinska oblast
• kratko opiše postanak Panonskog basena, odvoji Panonsku Srbiju: Panonsku niziju i južni obod Panonskog basena sa pregledom glavnih elemenata reljefa
• odredi Planinsku oblast i napravi kartografski pregled gromadnih, karpatsko-balkanskih, dinarskih planina i većih kotlina
• objasni elemente i faktore klime, razlikuje klimatske tipove u Srbiji i njihove odlike
• napravi pregled vodnog bogatstva Srbije: odredi na karti razvođa slivova, locira tranzitne i domicilne reke, objasni postanak, podelu i značaj jezera i termomineralnih voda
• zaključuje o ekonomskom značaju voda: snabdevanje naselja, navodnjavanje tla, za proizvodnju hidroenergije, plovidbu, ribarstvo i turizam
• diskutuje o zagađivačima, posledicama i merama zaštite
• definiše pojam zemljište (tlo), odredi tipove tla na prostoru Srbije, njihov sastav i karakter
• poznaje uticaj fizičko-geografskih faktora na formiranje tipova vegetacije i raznovrsnost životinjskog sveta panonske i planinske oblasti Srbije
• definiše: pojam prirodna sredina, predmet proučavanja zaštite prirode, značaj zaštite i unapređivanja prirode
• navede elemente prirodne sredine, zagađivače vode, vazduha, zemljišta; posledice zagađivanja i mere zaštite.

• Geološki sastav i postanak osnovnih geotektonskih celina
• Panonska Srbija i južni obod Panonskog basena
• Planinsko kotlinska Srbija. Rodopske, Dinarske i Karpatsko-balkanske planine.
• Klima. Odlike i ekonomsko-geografski značaj
• Vode i vodni resursi. Reke, jezera i termomineralne vode-odlike i ekonomsko-geografski značaj.
• Sastav i karakter tla u Srbiji ekonomsko-geografski značaj.
• Biljni i životinjski svet. Odlike i ekonomsko-geografski značaj.
• Zaštita, očuvanje i unapređivanje prirode.
• Zaštićena prirodna dobra u Srbiji.

TEMA

CILJ

ISHODI
Po završetku teme učenik će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

• prepozna pojave štetne po svoje prirodno i kulturno okruženje i sposoban je da aktivno učestvuje u njihovoj zaštiti, obnovi i unapređivanju.
• definiše: park prirode, predeo izuzetnih odlika, rezervat prirode, spomenik prirode i prirodne retkosti.
• Razlikuje zaštićena prirodna dobra u Srbiji: Golija, Fruška gora, Đerdap, Tara i dr.

Stanovništvo Srbije

Proširivanje znanja o demografskom razvoju i rasporedu stanovništva u Srbiji

Uočavanje demografskih problema i mogućnosti njihovog prevazilaženja za sveukupni društveno-ekonomski razvitak naše zemlje

Formiranje svesti o negovanju nacionalnog i kulturnog identiteta

• opiše antropogeografska obeležja i istorijsko-geografski kontinuitet naseljavanja Srbije
• objasni kretanje stanovništva i teritorijalni razmeštaj stanovništva u Srbiji
• ukaže na promenu broja stanovnika Srbije i navede faktore koji uslovljavaju promene stanovništva.
• uz pomoć grafičkih metoda analizira osnovne demografske odlike; da ih objašnjava, vrši predviđanja i izvodi zaključke.
• definiše pojmove: natalitet, mortalitet i prirodni priraštaj.
• definiše pojam migracije i razlikuje tipove i vidove migracija
• objasni strukturu stanovništva u Srbiji (biološka, ekonomska, socijalna, nacionalna)
• razlikuje pojmove: nacionalnog, etničkog i kulturnog identiteta
• izgradi stav o jednakim pravima ljudi bez obzira na rasnu, nacionalnu, versku i drugu pripadnost.
• objasni demografske probleme i populacionu politiku u Srbiji
• definiše pojam dijaspore
• locira područja na kojima živi srpsko stanovništvo u neposrednom i širem okruženju (Mađarska, Rumunija, Makedonija, Albanija, Crna Gora, Bosna i Hercegovina, Hrvatska i Slovenija)
• razlikuje oaznu, kompaktnu i pojedinačnu naseljenost srpskog stanovništva u područjima neposrednog i šireg okruženja
• objasni osnovne karakteristike stanovništva Republike Srpske
• locira autohtone srpske teritorije (severni delovi Dalmacije, Lika, Kordun, Banija, Slavonija i Baranja)
• objasni radne migracije u evopske zemlje i imenuje države i gradove u kojima ima našeg stanovništva
• objasni iseljavanje našeg stanovništva na vanevropske kontinente
• razlikuje faze u iseljavanju Srba u prekookeanske zemlje
• imenuje države i gradove u kojima živi naše stanovništvo
• objasni odnos i veze dijaspore i Srbije

• Antropogeografska obeležja. Istorijsko-geografski kontinuitet naseljavanja Srbije.
• Kretanje i teritorijalni razmeštaj stanovništva (natalitet, mortalitet i prirodni priraštaj)
• Migracije. Pojam, značaj, tipovi i vidovi.
• Struktura stanovništva: biološka, ekonomska, socijalna, nacionalna (etnička i verska).
• Demografski problemi i populaciona politika u Srbiji.
• Srbi u neposrednom i širem okruženju.
• Srbi i naše stanovništvo u Evropi i vanevropskim kontinentima. Odnos dijaspore i Srbije

Naselja Srbije

Proširivanje znanja o naseljima i faktorima njihovog razvoja

Razumevanje vrednosti sopstvenog kulturnog nasleđa i povezanosti sa drugim kulturama i tradicijama

Razvijanje svesti o vrednosti i značaju antropogenih kulturnih dobara

Uočavanje transformacije naselja i njihovih mreža i sistema

• definiše pojam naselja
• objasni postanak, razvoj i razmeštaj naselja Srbije
• navede faktore razvoja i transformacije naselja i njihovih mreža i sistema
• locira gradske centre Srbije
• obrazloži ulogu gradskih centara u regionalnoj organiza-ciji Srbije
• locira osovine (pojaseve) razvoja Srbije: Dunavsko-savska, Veliko-moravska i Južno-moravska
• razlikuje vrste, funkcije i tipove naselja.

• Postanak, razvoj i razmeštaj naselja Srbije
• Podela naselja. Seoska, gradska, prigradska i privremena
• Ekonomsko-geografski faktori razvoja i transformacije naselja i njihovih mreža i sistema (urbanizacija, deagrarizacija, industrijalizacija i tercijarizacija)
• Gradski centri i njihova uloga u regionalnoj organizaciji Srbije
• Osovine (pojasevi) razvoja Srbije: Dunavsko-savska, Veliko-moravska i Južno-moravska

TEMA

CILJ

ISHODI
Po završetku teme učenik će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

• opiše karakteristike urbanih celina.
• razlikuje značenje pojmova urbanizacija, deagrarizacija, industrijalizacija i tercijarizacija.
• imenuje antropogena kulturna dobra i objasni njihovu zaštitu

• Antropogena kulturna dobra i njihova zaštita.

Privreda Srbije

Proširivanje i produbljivanje znanja o privredi Srbije i njenim osnovnim karakteristikama

Sagledavanje potencijala i mogućnosti Srbije za njenu konkurentnost u svetskoj privredi

• analizira uticaj prirodnih i društvenih činioca na uslovljenost razvoja i razmeštaja privrede Srbije i grupiše grane privrede po sektorima
• objasni kako prirodni i društveni faktori utiču na razvoj i razmeštaj poljoprivrede Srbije
• definiše grane poljoprivrede u užem smislu (zemljoradnja i stočarstvo) i širem smislu (šumarstvo, lov i ribolov), navede značaj poljoprivrede
• prepozna osnovne funkcije šumarstva, značaj šuma, faktore koji ih ugrožavaju i mere zaštite
• utvrdi značaj lova i ribolova
• definiše značaj Energetike i Rudarstva; navede energetske resurse i mineralne sirovine i napravi njihov kartografski pregled na teritoriji Srbije
• objasni pojmove: industrija i industrijalizacija, održivi razvoj i navede faktore razvoja i razmeštaja, podelu industrije i njen značaj
• analizira uticaj prirodnih i društvenih faktora na razvoj saobraćaja, kratko opiše vrste saobraćaja i njihov značaj
• napravi kartografski pregled glavnih drumskih i železničkih pravaca u Srbiji, plovnih reka i kanala, većih luka i aerodroma
• definiše pojmove: trgovina, trgovinski i platni bilans i odredi značaj trgovine
• analizira uticaj prirodnih i društvenih faktora na razvoj turizma, definiše i navede podelu turizma

• Razvoj, razmeštaj i osnovne karakteristike privrede Srbije.
• Poljoprivreda razvoj, značaj i podela
• Šumarstvo, lov i ribolov
• Rudarstvo i energetika
• Industrija pojam, podela, struktura i značaj
• Saobraćaj i trgovina
• Turizam

Regionalne celine Srbije

Sticanje i proširivanje geografskih znanja o regionalnim celinama Srbije i sagledavanje njihovih specifičnosti

• definiše pojam regije i napravi kartografski pregled regionalnih celina Srbije
• locira na karti Srbije granice Vojvodine i njenih predeonih celina i prepozna njene prirodne i društvene odlike
• potvrdi na karti Srbije granice Šumadije i Pomoravlja i navede njihove prirodne i društvene odlike
• prepozna na karti Srbije granice Zapadne Srbije i opiše njene prirodne i društvene odlike
• identifikuje na karti Srbije Starovlaško-rašku visiju uz analizu njenih prirodnih i društvenih odlika
• locira na karti Srbije granice Istočne Srbije i navede njene prirodne i društvene odlike
• prepozna na karti Srbije granice Južnog Pomoravlja i prepozna njegove prirodne i društvene odlike
• potvrdi na karti Srbije granice Kosova i Metohije i diskutuje o njegovim prirodnim i društvenim odlikama

• Vojvodina
• Šumadija i Pomoravlje (Zapadno i Veliko)
• Zapadna Srbija
• Starovlaško-raška visija
• Istočna Srbija
• Južno Pomoravlje
• Kosovo i Metohija

TEMA

CILJ

ISHODI
Po završetku teme učenik će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Srbija i savremeni procesi u Evropi i svetu

Sticanje znanja o savremenim politi-čkim i ekonomskim procesima u Evropi i Svetu kao uslova napretka svih zemalja i naroda

Stvaranje realne slike Srbije u svetskim razmerama i savremenim međunarodnim procesima

• definiše pojmove: proces integracije, demokratska regionalizacija, globalizacija
• objasni ekonomske integracije na Balkanu i u Jugoistočnoj Evropi i poznaje miroljubivu politiku Srbije u međunarodnim okvirima i na Balkanu
• locira na karti Evrope zemlje članice EU, opiše istorijat razvoja, navede ciljeve i definiše probleme unutar Unije.
• objasni uslove koje Srbija treba da ispuni da bi postala ravnopravna članica zajednice.
• razlikuje ulogu, značaj i vidove delovanja međunarodnih organizacija: (CEFTA, EFTA, NAFTA, OECD, OPEK, APEK, G8, BRIK...)
• objasni ulogu, značaj i vidove delovanja Svetske banke i Međunarodnog monetarnog fonda i ulogu Srbije u ovim organizacijama
• opiše istorijat razvoja UN, navede ciljeve i strukturu organizacije i obrazloži privrženost Srbije UN
• definiše pojam globalizacije i razlikuje odlike političke, teritorijalne, ekonomske, kulturne i druge vidove globalizacije. Objasni prioritete Srbije u pogledu procesa globalizacije

• Saradnja Srbije sa drugim državama i međunarodnim organizacijama
• Evropska unija osnivanje, članice, ciljevi, problemi, fondovi i njihova pristupačnost
• Odnos Srbije prema ostalim evropskim i vanevropskim ekonomskim i političkim integracijama
• Svetsko tržište kapitala, struktura i međunarodni značaj
• Ujedinjene nacije. Struktura i međunarodni značaj. Srbija i UN.
• Globalizacija kao svetski proces

TEMA

CILJ

ISHODI
Po završetku teme učenik će biti u stanju da:

PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Uvod u hemijska izračunavanja

Osposobljavanje učenika za samostalna stehiometrijska izračunavanja

• definiše pojmove: hemijski simbol, hemijska formula i koristi ih pri pisanju jednačina hemijskih reakcija
• definiše pojmove relativne atomske i molekulske mase, mola, molarne mase, brojnost jedinki, Avogadrov broj, molarnu zapreminu
• odredi maseni udeo supstanci
• izvrši stehiometrijska izračunavanja

• obnavljanje osnovnih hemijskih pojmova
• izračunavanje masenog udela, molarne mase, brojnosti jedinki, stehiometrijska izračunavanja

Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave, odnosno učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.

Oblici nastave
Predmet se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
▪ teorijska nastava (64 časa)

Mesto realizacije nastave
• Teorijska nastava se realizuje u učionici

Preporuke za realizaciju nastave
• ponoviti sadržaje iz osnovne škole
• vežbati zadatke koji se zasnivaju na traženim pojmovima

Struktura atoma i Periodni sistem elemenata (PSE)

• Razvijanje znanja o građi i strukturi atoma

• objasni građu atoma i izotope
• objasni strukturu elektronskog omotača
• odredi konfiguraciju elementa i na osnovu nje pronađe mesto elementa u Periodnom sistemu elemenata i opiše svojstva elementa
• opiše opšte karakteristike elemenata Ia (prve), IIa (druge), VIIa (sedamnaeste) grupe PSE

• građa atoma i izotopi
• elektronska konfiguracija
• izgradnja Periodnog sistema elemenata
• opšte karakteristike elemenata Ia (prve), IIa (druge), VIIa (sedamnaeste) grupe PSE

Hemijske veze

• Razvijanje znanja o hemijskim vezama između atoma i svojstvima jedinjenja koja su uslovljene prisutnim vezama

• definiše kovalentnu vezu i vrste kovalentnih veza
• objasni polarnu i nepolarnu kovalentnu vezu
• definiše jonsku vezu i navede primere jedinjenja koja sadrže jonsku vezu
• objasni vodoničnu vezu i njen značaj u prirodi

• kovalentna veza
• jonska veza
• vodonična veza

Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz: praćenje ostvarenosti ishoda i testovima znanja

Okvirni broj časova po temama

1. Uvod u hemijska izračunavanja
• teorijske nastave 8 časova

• Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.

Mesto realizacije nastave
• Teorijska nastava se realizuje u učionici

Preporuke za realizaciju nastave
• sve sadržaje raditi uz obavezno korišćenje PSE
• koristiti modele, slike, šeme, kompjuterske animacije...

Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
praćenje ostvarenosti ishoda i testovima znanja

Okvirni broj časova po temama
2. Struktura atoma i periodni sistem elemenata (PSE)
• teorijske nastave 6 časova

• Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.

Mesto realizacije nastave
• Teorijska nastava se realizuje u učionici

Preporuke za realizaciju nastave
• koristiti šeme, kompjuterske animacije,
• povezati svojstva jonskih jedinjenja i onih u kojima je prisutna kovalentna veza sa jedinjenjima koja se često koriste u svakodnevnom životu
• vodoničnu vezu objasniti na primeru i svojstvima vode

Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
praćenje ostvarenosti ishoda i testovima znanja

Okvirni broj časova po temama
3. Hemijske veze
• teorijske nastave 3 časa

Vrste neorganskih jedinjenja

• Razvijanje znanja o osnovnim klasama neorganskih jedinjenja i njihovim svojstvima

• objasni pojam, podelu, dobijanje i nomenklaturu oksida
• na osnovu protolitičke teorije objasni pojam baza (hidroksid), dobijanje i disocijaciju
• na osnovu protolitičke teorije objasni pojam kiselina, dobijanje i disocijaciju
• objasni dobijanje različitih vrsta soli kao i njihovu disocijaciju
• definiše elektrolitičku disocijaciju i stepen disocijacije
• objasni jonski proizvod vode i pH-vrednost
• objasni hidrolizu soli
• na osnovu disocijacije ili hidrolize soli predvidi kakav će biti rastvor te soli: kiseo, bazan ili neutralan

• kiseline
• baze (hidroksidi)
• soli
• elektrolitička disocijacija
• jonski proizvod vode pH
• hidroliza soli

• Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.

Mesto realizacije nastave
• Teorijska nastava se realizuje u učionici

Preporuke za realizaciju nastave
• koristiti kao primere najkarakterističnije okside, kiseline i baze (hidroksidi)
• vežbati pisanje jednačina hemijskih reakcija
• demonstrirati osnovna svojstva ovih jedinjenja
• demonstrirati određivanje pH-vrednosti na različitim primerima
• hidrolizu soli demonstrirati na primerima koji su bitni za struku

Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
praćenje ostvarenosti ishoda i testovima znanja

Okvirni broj časova po temama
5. Vrste neorganskih jedinjenja
• teorijske nastave 14 časova

Osnovi oksido-redukcionih procesa

* Razvijanje osnovnih znanja o oksido-redukcionim procesima

• definiše pojam oksidacionog broja
• objasni pojmove oksidacije i redukcije
• rešava prostije zadatke iz oksido-redukcionih procesa
• objasni pojmove oksidacionog i redukcionog sredstva

• oksidacioni broj
• oksido-redukcioni procesi

• Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.

Mesto realizacije nastave
• Teorijska nastava se realizuje u učionici

Preporuke za realizaciju nastave
• demonstrirati promenu oksidacionog broja
• vežbati na jednostavnijim primerima oksido-redukcionih reakcija

Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
praćenje ostvarenosti ishoda i testovima znanja

Okvirni broj časova po temama
6. Osnovi oksido-redukcionih procesa
• teorijske nastave 4 časa

Ugljovodonici

• Razvijanje osnovnih znanja o ugljovodonicima

• Navede osnovna svojstva ugljenikovog atoma
• prepozna hibridizaciju ugljenikovog atoma
• objasni svojstva, dobijanje i nomenklaturu alkana, alkena, alkina i arena
• Primeni nomenklaturu na pisanje formula različitih ugljovodonika
• na različitim primerima objasni i pomoću hemijskih jednačina prikaže reakcije supstitucije
• na različitim primerima objasni i pomoću hemijskih jednačina prikaže reakcije adicije

• svojstva ugljenikovog atoma
• alkani
• alkeni
• alkini
• areni
• reakcije supstitucije
• reakcije adicije

• Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.

Mesto realizacije nastave
• Teorijska nastava se realizuje u učionici

Preporuke za realizaciju nastave
• koristiti šeme, skice, kompjuterske animacije...
• demonstrirati neka svojstva ugljovodonika
• vežbati pisanje jednačina reakcije supstitucije alkana i arena
• vežbati pisanje jednačina reakcije adicije (alkeni, dieni, alkinia i areni)

Optička aktivnost

• Sticanje osnovnih znanja o optički aktivnim jedinjenjima

• definiše pojam optičke izomerije i njen značaj
• identifikuje optički aktivna jedinjenja i izračuna broj stereoizomera

• asimetričan ugljenikov atom
• optički aktivna jedinjenja
• stereoizomerija

Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
praćenje ostvarenosti ishoda i testovima znanja

Okvirni broj časova po temama
7. Ugljovodonici
• teorijske nastave 16 časova

• Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.

Mesto realizacije nastave
• Teorijska nastava se realizuje u učionici

Preporuke za realizaciju nastave
• koristiti modele, šeme, kompjuterske animacije..

Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
praćenje ostvarenosti ishoda i testovima znanja

Okvirni broj časova po temama
8. Optička aktivnost
• teorijske nastave 3 časa

TEMA

CILJ

ISHODI
Po završetku teme učenik će biti u stanju da:

PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Biologija ćelije

• Upoznavanje sa hemijskim sastavom ćelije
• Upoznavanje sa građom ćelije
• Upoznavanje sa ulogom jedra u ćelijskom ciklusu
• Upoznavanje sa procesom ćelijske deobe i interfaze

• nabroji neorganske i organske materije koje ulaze u sastav ćelije
• objasni značaj i ulogu neorganskih materija u ćeliji
• objasni sastav i ulogu ugljenih hidrata, masti i belančevina
• objasni primarnu i sekundarnu strukturu nukleinskih kiselina
• objasni značaj vitamina, hormona i enzima za procese u ćeliji
• nabroji delove ćelije
• objasni strukturu i ulogu ćelijske membrane
• objasni procese vezane za ćelijsku membranu (pasivni, aktivni i vezikularni transport)
• navede komponente citoplazme
• navede elemente citoskeleta i njihovu ulogu
• objasni građu i ulogu nemembranskih organela
• objasni građu i ulogu membranskih organela
• objasni ulogu jedra
• navede delove jedra i njihov značaj (jedrova membrana, jedrov skelet, jedarce, jedrov sadržaj)
• objasni proces kondenzovanja molekula DNK
• navede vrste hromatina i njihovu funkciju
• objasni građu i funkciju hromozoma
• objasni pojmove: haploidan i diploidan broj hromozoma
• navede faze ćelijskog ciklusa
• objasni značaj interfaze (G1, S i G2 faza)
• objasni proces odvijanja i značaj mitoze i mejoze

• Hemijski sastav ćelije
• Nukleinske kiseline: građa, vrste i značaj
• Uloga vitamina, hormona i enzima u ćeliji
• Osnovni delovi ćelije
• Osobine, hemijska struktura i uloga ćelijske membrane
• Transport kroz membranu: pasivni, aktivni i vezikularni
• Elementi citoskeleta
• Nemembranske organele: centrioli i ribozomi
• Membranske organele: endoplazmin retikulum, Goldžijev aparat, lizozomi, peroksizomi, mitohondrije
• Veličina, oblik i građa jedra
• Hromatin (euhromatin i heterohromatin)
• Građa i broj hromozoma (haploidan, diploidan)
• Ćelijski ciklus: faze i značaj
• Mitoza - značaj i faze
• Mejoza - značaj i faze

Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave, odnosno učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.

Oblici nastave
Predmet se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• teorijska nastava (64 časa)

Mesto realizacije nastave
• Teorijska nastava se realizuje u učionici ili kabinetu za biologiju

Preporuke za realizaciju nastave
• Angažovanje učenika na prikupljanju informacija iz literature i pomoću interneta
• Angažovanje učenika na izradi prezentacija i projekata

Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
• praćenje ostvarenosti ishoda
• testove znanja

Okvirni broj časova po temama
• Biologija ćelije (34 časa)
• Biologija razvića (15 časova)
• Osnovi molekularne biologije (15 časova)

Biologija razvića

• Upoznavanje sa individualnim razvićem životinja i čoveka
• Upoznavanje sa fazama i značajem embriogeneze i organogeneze
• Upoznavanje sa razlikama u postembrionalnom razviću

• objasni pojam individualnog razvića (embrionalni i postembrionalnii razvoj)
• objasni proces spermatogeneze na primeru sisara
• objasni proces diferenciranja spermatida u spermatozoide po fazama
• objasni proces oogeneze na primeru sisara
• objasni proces sazrevanja jajne ćelije i folikula na primeru sisara
• navede tipove jajnih ćelija na osnovu količine i rasporeda vitelusa
• navede tipove oplođenja i razvića oplođene jajne ćelije
• objasni pojmove: oviparitet, viviparitet i partenogeneza
• objasni proces oplođenja na primeru placentalnih sisara
• objasni proces brazdanja različitih tipova jajnih ćelija do nivoa blastule
• navede tipove blastule
• opiše faze brazdanja zigota
• objasni proces organogeneze
• objasni obrazovanje ekstraembrionalnih organa i njihovu ulogu
• navede faze individualnog razvića čoveka
• opiše embriogenezu čoveka
• opiše fetalnu fazu razvića čoveka
• opiše rast i razviće čoveka posle rođenja i polno sazrevanje

• Individualno razviće organizma (embrionalni razvoj, postembrionalni razvoj: direktan i indirektan)
• Spermatogeneza
• Oogeneza
• Tipovi jajnih ćelija
• Tipovi oplođenja i razvoja oplođene jajne ćelije (oviparitet, viviparitet, partenogeneza)
• Proces oplođenja kod sisara
• Brazdanje oplođene jajne ćelije
• Tipovi brazdanja oplođene jajne ćelije i tipovi blastule
• Organogeneza-embrionalno poreklo telesnih tkiva i organa
• Ekstraembrionalni organi (amnion, alantois, horion, placenta)
• Individualno razviće čoveka

Osnovi molekularne biologije

• Upoznavanje sa strukturom i ulogom informacionih molekula
• Upoznavanje sa prenosom nasledne informacije i mogućnostima njene izmene

• navede predmet istraživanja i značaj molekularne biologije
• objasni centralnu dogmu molekularne biologije
• objasni značaj proteina za nasledni materijal
• objasni značaj nukleinskih kiselina u procesu nasleđivanja
• objasni pojam, značaj i univerzalnost genetičke šifre
• objasni pojam gena
• objasni procese replikacije, transkripcije i translacije
• objasni pojam humanog genoma
• objasni značaj rekombinantne DNK i mogućnost menjanja genetičkog materijala
• navede pozitivne i negativne efekte GMO

• Predmet istraživanja i značaj molekularne biologije
• Centralna dogma molekularne biologije
• Značaj proteina za nasledni materijal
• Molekularne osnove nasleđivanja nukleinske kiseline
• Genetička šifra
• Pojam gena
• Replikacija
• Transkripcija
• Translacija
• Humani genom
• Rekombinantna DNK i genetičko inženjerstvo
• Istorijat GMO i primeri
• Upotreba GMO hrane

TEMA

CILJ

ISHODI
Po završetku teme učenik će biti u stanju da:

PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

JA, MI I DRUGI

• Podsticanje učenika na međusobno upoznavanje
• Podsticanje učenika da sagledaju međusobne sličnosti i razlike i uvaže ih

• Analizira svoje osobine i ume da ih predstavi drugima
• Prepozna, analizira sličnosti i razlike unutar grupe
• Prihvata druge učenika i uvažava njihovu različitost
• Prepozna predrasude, stereotipe, diskriminacije, netoleranciju po različitim osnovama
• Prepozna posledice postojanja netolerancije, diskriminacije, stereotipa, predrasuda

• Izradi "lični bedž", predstavi svoje osobine i karakteristike drugima
• Dramatizacija "U kupeu"
• Koristi priloge i radne materijale koji se nalaze u priručniku i osmišljeni su za svaku radionicu

Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave, odnosno učenja, planom rada i načinima ocenjivanja

Oblici nastave
Predmet se realizuje kroz sledeće oblike nastave
• teorijska nastava (35 časova)

Mesto realizacije nastave
• teorijska nastava se realizuje u učionici

Preporuke za realizaciju nastave
• aktivnosti u uvodnom delu programa treba tako organizovati da se obezbedi međusobno upoznavanje učenika, upoznavanje učenika sa ciljevima i nastavnim sadržajima predmeta, ali i tako da pruže nastavniku početni uvid u to sa kakvim znanjima, stavovima i veštinama iz oblasti građanskog vaspitanja grupa raspolaže.
• realizacija programa treba da se odvija u skladu sa principima aktivne, problemske i istraživačke nastave sa stalnim refleksijama na odgovarajuće pojave iz društvenog konteksta prošlosti i sadašnjosti.
• kvalitet nastave se obezbeđuje usaglašavanjem sadržaja sa odgovarajućim metodičkim aktivnostima i stalnom razmenom informacija unutar grupe.
• dobar indikator uspešne nastave je sposobnost učenika da adekvatno primenjuju stečena znanja i veštine i da u praksi izražavaju stavove i vrednosti demokratskog društva.
• nastavnik treba da pruži neophodnu pomoć i podršku učenicima u pripremi i realizaciji aktivnosti, a zajedno sa grupom da obezbedi povratnu informaciju o njenoj uspešnosti.
• u realizaciji ovog programa nastavnik je izvor znanja, organizator i voditelj učeničkih aktivnosti i osoba koja daje povratnu informaciju.
• povratna informacija je od velikog značaja ne samo za proces sticanja saznanja, već i za podsticanje samopouzdanja, učešća u radu grupe i motivacije za predmet
• za uspešno realizovanje nastave broj učenika u grupi ne bi trebala da bude veća od 25 učenika. Optimalan broj učenika je 15-20 učenika

Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
• praćenje ostvarenosti ishoda

Okvirni broj časova po temama
• Ja, mi i drugi (6 časova)
• Komunikacija u grupi (8 časova)
• Odnosi u grupi/zajednici (20 časova)

KOMUNIKACIJA U GRUPI

• Osposobljavanje učenika za komunikaciju u grupi

• Iskaže, obrazloži i brani mišljenje argumentima
• Aktivno sluša
• Debatuje i diskutuje na neugrožavajući način, uvažavajući mišljenje drugih
• Objasni razliku između dijaloga i debate
• Objasni razloge i načine nastanka glasina u svakodnevnoj komunikaciji i objasni posledice koje izazivaju glasine

• Analizira karakteristike debate i osmišljava i organizuje debatu na izabranu temu
• Koristi priloge i radne materijale koji se nalaze u priručniku i osmišljeni su za svaku radionicu

ODNOSI U GRUPI/ZAJEDNICI

• Osposobljavanje učenika za rad u grupi/timu i međusobnu saradnju
• Podsticanje učenika da sukobe rešavaju na konstruktivan način i izbegavaju sukobe
• Osposobljavanje učenika da prepozna primere nasilje u svojoj sredini

• Radi u grupi/timu
• Prepozna prednosti grupnog/timskog rada
• Učestvuje u donošenju grupnih odluka
• Razlikuje moguće oblike učešća mladih
• Objasni potrebu, važnost participacije mladih
• Objasni stepene i oblike učešća mladih u svakodnevnom životu
• Objasni razloge, tok i posledice sukoba
• Objasni efekte konflikta na tok komunikacije
• Uoči faktore koji određuju ponašanje u situacijama konflikta
• Analizira sukob iz različitih uglova, (prepoznaje potrebe i strahove aktera sukoba) i nalazi konstruktivna rešenja prihvatljiva za obe strane u sukobu.
• Obrazloži prednosti konstruktivnog načina rešavanja sukoba
• Objasni značaj posredovanja u sukobu
• Prepozna i objasni vrste nasilja
• Detektuje, analizira uzroke nasilja (u svojoj sredini, među vršnjacima, školi)
• Detektuje, analizira moguće načine reagovanja pojedinca u situacijama vršnjačkog nasilja, iz pozicije žrtve nasilja i iz pozicije posmatrača
• Prihvati odgovornost za sopstveno ponašanje

• Koristi priloge i radne materijale koji se nalaze u priručniku i osmišljeni su za svaku radionicu
• Analizira karakteristike ponuđenih načina grupnog odlučivanja
• Koristi priloge i radne materijale koji se nalaze u priručniku i osmišljeni su za svaku radionicu
• Analizira zadate konfliktne situacije primenjujući preporučene načine analize.
• Koristi priloge i radne materijale koji se nalaze u priručniku i osmišljeni su za svaku radionicu
• Analizira situacije nasilja iz novinskih tekstova i situacije nasilja koje su se dogodile u njihovoj sredini

I RAZRED

II RAZRED

III RAZRED

IV RAZRED

UKUPNO

nedeljno

godišnje

nedeljno

godišnje

nedeljno

godišnje

nedeljno

godišnje

godišnje

T

V

PN

T

V

PN

B

T

V

PN

T

V

PN

B

T

V

PN

T

V

PN

B

T

V

PN

T

V

PN

B

T

V

PN

B

Σ

A1: OBAVEZNI OPŠTEOBRAZOVNI PREDMETI

15

2

0

555

74

0

0

10

0

0

350

0

0

0

10

0

0

350

0

0

0

12

0

0

384

0

0

0

1639

74

0

0

1713

1.

Srpski jezik i književnost

3

111

3

105

3

105

3

96

417

417

1.1.

_________ jezik i književnost

2.

Srpski jezik kao nematernji jezik

3.

Strani jezik I

2

74

2

70

2

70

2

64

278

278

4.

Fizičko vaspitanje

2

74

2

70

2

70

2

64

278

278

5.

Matematika

3

111

3

105

3

105

3

96

417

417

6.

Računarstvo i informatika

2

74

74

74

7.

Istorija

2

74

74

74

8.

Ekologija i zaštita životne sredine

1

37

37

37

9.

Geografija

2

74

74

74

10.

Društveno uređenje

2

64

64

64

A2: IZBORNI PREDMETI

1

0

0

37

0

0

0

1

0

0

35

0

0

0

1

0

0

35

0

0

0

1

0

0

32

0

0

0

139

0

0

0

139

1.

Građansko vaspitanje / Verska nastava

1

37

1

35

1

35

1

32

139

139

Ukupno A1+A2

16

2

0

592

74

0

0

11

0

0

385

0

0

0

11

0

0

385

0

0

0

13

0

0

416

0

0

0

1778

74

0

0

1852

Ukupno

18

666

19

385

11

385

13

416

1852

Ukupno A1+A2+B1+B2

32

1184

32

1180

32

1180

32

1064

4628

Rb

Lista izbornih predmeta

RAZRED

I

II

III

IV

1.

Drugi strani jezik

2

2

2

2.

Izabrani sport

2

2

2

3.

Istorija (odabrane teme)

2

2

2

4.

Filozofija

2

5.

Logika sa etikom

2

6.

Neorganska hemija

2

2

7.

Računanje u hemiji

2

8.

Biologija

2

2

2

9.

Likovna kultura

2

2

2

10.

Muzička kultura

2

2

2

11.

Verovatnoća i statistika

2

2

12.

Fizika

2

2

13.

Geografija u poljoprivredi

2

2

I RAZRED
časova

II RAZRED
časova

III RAZRED
časova

IV RAZRED
časova

UKUPNO
časova

Čas odeljenskog starešine

do 74

do 70

do 70

do 64

do 278

Dodatni rad *

do 30

do 30

do 30

do 30

do 120

Dopunski rad *

do 30

do 30

do 30

do 30

do 120

Pripremni rad *

do 30

do 30

do 30

do 30

do 120

Napomena: *Ako se ukaže potreba za ovim oblicima rada

I RAZRED
časova

II RAZRED
časova

III RAZRED
časova

IV RAZRED
časova

Ekskurzija

2-3 dana

2-3 dana

3-4 dana

do 5 dana

Jezik drugog naroda ili nacionalne manjine sa elementima nacionalne kulture

2 časa nedeljno

Treći strani jezik

2 časa nedeljno

Drugi predmeti *

1-2 časa nedeljno

Stvaralačke i slobodne aktivnosti učenika (hor, sekcije i drugo)

30-60 časova godišnje

Društvene aktivnosti - učenički parlament, učeničke zadruge

15-30 časova godišnje

Kulturna i javna delatnost škole

2 radna dana

I RAZRED

II RAZRED

III RAZRED

IV RAZRED

Razredno-časovna nastava

37

35

35

32

Mentorski rad (nastava u bloku, praksa)

0

2

2

2

Obavezne vannastavne aktivnosti

2

2

2

2

Maturski ispit

3

Ukupno radnih nedelja

39

39

39

39

razred

predmet / modul

godišnji fond časova

broj učenika u grupi - do

vežbe

praktična nastava

nastava u bloku

I

Računarstvo i informatika

74

12

TEMA

CILJ

ISHODI
Po završetku teme učenik će biti u stanju da:

PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Uvod u proučavanje književnog dela

• Uvođenje učenika u svet umetničkog dela i književnost kao nauku i umetnost

• razlikuje vrste umetnosti i njihova izražajna sredstva
• objasni pojam i funkciju književnosti, međusobnu povezanost umetnosti
• navede naučne discipline koje se bave proučavanjem književnosti
• poredi usmenu i pisanu književnost i izvodi zaključke o njihovim međusobnim razlikama
• razlikuje književne rodove i vrste i navodi njihove odlike
• odredi temu, motiv, siže, fabulu, lik i ideju u književnom delu
• iznosi svoje zapažanje o književnom delu

• Vrste umetnosti, podela umetnosti
• Književnost kao umetnost, književnost i druge umetnosti
• Istorija književnosti, teorija književnosti, književna kritika
• Struktura lirskog književnog dela: narodna lirska pesma i umetnička lirska pesma po izboru
• Struktura epskog dela: epska narodna pesma (predlog "Kneževa večera"), pripovetka po izboru i roman (predlog Dragoslav Mihailović "Kad su cvetale tikve")
• Struktura dramskog dela: drama po izboru (predlog antička drama, Nušić, Sterija…)
• Evaluacija - test

Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave, odnosno učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.

Oblici nastave
Predmet se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• teorijska nastava (111 časova)

Mesto realizacije nastave
• Teorijska nastava se realizuje u učionici

Preporuke za realizaciju nastave
• Prilikom obrade dramskog dela mogućnost posete pozorišnoj predstavi ili gledanje snimka pozorišne predstave, a nakon toga razgovor. Takođe je nastavnu temu Uvodu proučavanje -književnog dela moguće obrađivati tokom cele školske godine, pa na primer strukturu dramskog dela obraditi na primeru "Romea i Julije", a strukturu lirske i epske narodne pesme obraditi tokom realizacije teme Narodna književnost
• Narodna književnost se može obraditi po motivima (rad u grupama)

Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
• praćenje ostvarenosti ishoda
• testove znanja

Okvirni broj časova po temama
• Uvod u proučavanje književnog dela (15 časova)
• Književnost starog veka (13 časova)
• Srednjovekovna književnost (12 časova)
• Narodna književnost (13 časova)
• Humanizam i renesansa (10 časova)
• Opšti pojmovi o jeziku (5 časa)
• Fonetika (10 časova)
• Pravopis 1 (11 časova)
Kultura izražavanja (22 časova)

Književnost starog veka

• Upoznavanje učenika sa mitologijom, reprezenta-tivnim delima starog veka i njihovim značajem za razvoj evropske kulture

• objasni značaj mitologije za antičku književnost i razvoj evropske kulture
• navede imena autora, nazive obrađenih dela i klasifikuje ih po kulturama kojima pripadaju, književnim rodovima i vrstama
• objasni univerzalne poruke književnosti starog veka
• prepozna sličnosti i različitosti tematike i motiva

• Sumersko-vavilonska književnost: Ep o Gilgamešu (analiza odlomka)
• Mitovi: o Tantalu, Sizifu, Narcisu; mitovi o Troji: Parisov sud, Odisej i Penelopa, Ahil, Edip…
• Helenska književnost Homer: Ilijada (odlomak)
• Sofokle: Antigona
• Stari i Novi zavet (tekstovi po izboru)
• Evaluacija

Srednjovekovna književnost

• Upoznavanje sa spomenicima južnoslovenske kulture, razvojem pisma i jezika, delima srednjovekovne književnosti

• navede najznačajnije spomenike južnoslovenske kulture, njihov jezik, pismo i vek u kom su nastali
• imenuje autore, dela i klasifikuje ih prema književnim rodovima i vrstama
• locira obrađene tekstove u istorijski kontekst
• objasni značaj srednjovekovne književnosti za srpsku kulturu
• analizira izabrane tekstove uz pomoć nastavnika

• Počeci slovenske pismenosti: Crnorizac Hrabar: "Slovo o pismenima"
• Rad Ćirila i Metodija
• Slovenska pisma i razvoj književnog jezika
• Najstariji spomenici južnoslovenske kulture
• Sveti Sava: "Žitije svetog Simeona" (odlomak)
• Jefimija: "Pohvala knezu Lazaru"
• Despot Stefan Lazarević: "Slovo ljubve"
• Evaluacija-test

Narodna književnost

• Ukazivanje na narodnu književnost kao izraz kolektivnog mišljenja i osećanja, riznicu narodnih običaja, kodeks etičkih normi

• razlikuje lirske, epske i lirskoepske pesme
• uoči raznolikost u tematici i motivima
• procenjuje etičke vrednosti iznete u delima narodne književnosti
• navede osobine likova i izloži fabulu
• uporedi umetničku interpretaciju stvarnosti i istorijske činjenice

• Vrste narodne književnosti
• Odlike lirske narodne pesme "Ovčar i devojka", "Zao gospodar" (predlog)
• Odlike epske narodne pesme "Banović Strahinja", Marko pije uz Ramazan vino", "Boj na Mišaru"
• Odlike lirsko-epske pesme (pesma po izboru)
• Odlike narodne proze. (bajka po izboru)
• Kratke narodne prozne vrste (izbor)
• Evaluacija

Humanizam i renesansa

• Upoznavanje sa poetikom humanizma i renesanse, njenim najznačajnijim predstavnicima i književnim delima

• navede najznačajnije predstavnike i njihova dela
• objasni značenje pojmova humanizam i renesansa
• navede odlike pravca
• prepozna odlike epohe u obrađenim delima
• uporedi vrednosti srednjeg veka sa vrednostima humanizma i renesanse
• objasni značaj umetnosti humanizma i renesanse za razvoj evropske kulture i civilizacije

• Poetika humanizma i renesanse, najznačajniji predstavnici
• Frančesko Petrarka: "Kanconijer" (izbor soneta)
• Đovani Bokačo: "Dekameron" (pripovetka po izboru) ili Dante Aligijeri: "Pakao" (prikaz dela)
• Vilijam Šekspir: "Romeo i Julija"
• Servantes: "Don Kihot" (odlomak)
• Evaluacija

Opšti pojmovi o jeziku

• Ukazivanje na proučavanje jezika kao sistema, njegovu društvenu uslovljenost i istorijski razvoj

• objasni funkciju jezika i pojam jezičkog znaka
• razlikuje nestandardne varijetete od standardnog književnog jezika
• navede faze razvoja književnog jezika do 19. veka
• navede discipline koje se bave proučavanjem jezičkog sistema

• Mesto jezika u ljudskom društvu, bitna svojstva jezika, jezik i komunikacija
• Književni jezik, jezička norma i standardizacija
• Jezički sistem i nauke koje se njime bave
• Književni jezici na južnoslovenskom jezičkom području do 19. veka

Fonetika

• Osposobljavanje učenika za primenjivanje znanja iz fonetike i fonologije u skladu sa jezičkom normom

• primeni znanja o glasovnim alternacijama u pravopisnim rešenjima
• razlikuje glasovne alternacije
• navede akcente srpskog književnog jezika, zna da ih obeleži i navede osnovna pravila o njihovoj upotrebi

• Fonetika i fonologija
• Glasovne alternacije suglasnika (zvučnih i bezvučnih; s:š, z:ž, n:m; k,g,h:č,ž,š i k,g,h:c,z,s; alternacije nenepčanih sa prednjonepčanim suglasnicima), glasovne alternacije samoglasnika (promena o u e, prevoj vokala, nepostojano a, promena sonanta l u vokal o) i gubljenje suglasnika sa pravopisnim rešenjima
• Osnovna pravila akcentuacije srpskog književnog jezika
• Evaluacija - test

Pravopis

• Osposobljavanje učenika za primenjivanje znanja iz jezika i pravopisa u skladu sa jezičkom normom

• primeni znanja o glasovnim alternacijama u skladu sa jezičkom normom
• primeni upotrebu velikog i malog slova u skladu sa jezičkom normom
• podeli reči na kraju reda u skladu sa jezičkom normom

• Glavne norme pisanja velikog i malog slova (na početku rečenice, naslovi i natpisi, vlastita imena, imena naroda, geografski pojmovi, nebeska tela, praznici, ustanove i organizacije, prisvojni pridevi na -ov i -in, kurtoazna upotreba velikog slova, višečlana imena zemalja i ostala višečlana imena, pomoćne reči u imenima, nazivi serijskih i apstraktnih pojmova, zvanja, titule…)
• Pravopisna rešenja kod gubljenja suglasnika, alternacije zvučnih i bezvučnih suglasnika, alternacije s:š, z:ž, n:m; k,g,h:č,ž,š i k,g,h:c,z,s; alternacije nenepčanih sa prednjonepčanim suglasnicima i neknjiževne pojave u rasporedu l:o, poziciono-j u susedstvu sa i-i ostali slučajevi u pisanju suglasnika j
• Podela reči na kraju reda

Kultura izražavanja

• Osposobljavanje učenika da primenjuju teorijska znanja iz gramatike i pravopisa u usmenom i pisanom izražavanju u skladu sa jezičkom normom
• Osposobljavanje učenika da koriste različite oblike kazivanja i funkcionalne stilove

• opiše stanja, osećanja, raspoloženja, izrazi stavove, donese zaključke u usmenom i pisanom izražavanju
• primeni principe standardnog književnog jezika
• razlikuje funkcionalne stilove
• prepozna i primeni odlike razgovornog i književnoumetničkog funkcionalnog stila
• popunjava formulare, uplatnice, zahteve i slično u skladu sa jezičkom normom

• Jezičke vežbe
• Stilske vežbe
• Vrste funkcionalnih stilova - osnovne odlike
• Razgovorni funkcionalni stil
• Književnoumetnički funkcionalni stil
• Popunjavanje formulara, zahteva, uplatnica i sl.
• Pismeni zadaci 4x2+2
• Domaći zadaci

TEMA

CILJ

ISHODI
Po završetku teme učenik će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Fonetika

Osposobljavanje učenika za pravilan izgovor glasova srpskog jezika i pravilno akcentovanje reči i rečenica.

• pravilno artikuliše glasove srpskog jezika,
• razlikuje akcentovane i neakcentovane reči,
• primenjuje osnovna pravila akcentovanja reči i rečenica.

• Vokalski i konsonantski sistem standardnog jezika;
• Osnove akcenatskog sistema srpskog jezika;
• Alternacije glasova.

Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave, odnosno učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.

Oblici nastave
Predmet se realizuje u okviru sledećih oblika nastave:
• teorijska nastava

Mesto realizacije nastave
• Teorijska nastava - učionica

Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti putem:
• praćenja ostvarenosti ishoda
• testova znanja

Okvirni broj časova po temama:
• Fonetika (9 časova)
• Morfologija (12 časova)
• Tvorba reči (9 časova)
• Sintaksa (9 časova),
• Pravopis (od 5-7 časova)
• Kultura izražavanja (od 8-12 časova)
• Književnost (12-16 časova)

Morfologija

Upoznavanje učenika sa pravilnom upotrebom oblika reči.

• razlikuje vrste reči
• pravilno upotrebljava rod i broj imenskih reči
• pravilno upotrebljava lice, rod i broj glagola
• razlikuje glagole po vidu i rodu

• Vrste reči i njihove gramatičke kategorije;
• Reči sa deklinacijom, reči sa konjugacijom;
• Glagolski oblici - lični i nelični.

Preporuke za realizaciju sadržaja programa
Nastavni program srpskog kao nematernjeg jezika za srednju školu predstavlja produžetak programa osnovne škole i obezbeđuje kontinuitet nastave ovog predmeta. Stoga, neophodno je da se nastavnik upozna sa sadržajem programa predmeta srpski kao nematernji jezik za osnovnu školu.

Nivo znanja učenika iz osnovne škole, u pogledu ovladanosti srpskim jezikom, veoma je različit. Zato nastava srpskog kao nematernjeg jezika ne može biti jednoobrazna i u njoj se moraju uvažavati različite mogućnosti i potrebe učenika različitih sredina i različitih maternjih jezika. Ona mora obezbediti individualno napredovanje učenika u savladavanju jezičkih i komunikativnih veština, što podrazumeva dostizanje različitih nivoa ishoda zavisno od konkret-nih mogućnosti.

S obzirom na to da je osnovni cilj nastave ovoga predmeta produktivno ovlada-vanje srpskim jezikom i osposobljavanje učeni-ka za komunikaciju u svakodnevnim situacijama, organizacija ove nastave treba da se bazira na principima komunikativnog pristu-pa u usvajanju i učenju jezika.
Sadržaji programa iz gramatike povezani su sa sadržajima gramatike u osnovnoj školi, kojima se sada pristupa kognitivno. Time se znanja upotpunjuju i podižu na viši njivo, koriguju se eventualne greške nastale usled interferencije maternjeg jezika i nedovoljno savladanih sadržaja iz prethodnih razreda.
Nastavu gramatike treba organizovati kao sredstvo učenja upotrebe jezika, bez nefunkcionalnog učenja gramatičkih pravila i paradigmi. Gramatičke elemente treba prezentovati i uvežbavati u kontekstu, u realnim govornim situacijama.
Nastava srpskog kao nematernjeg jezika mora biti humanistički orijentisana i bogata kako jezičkim tako i sadržajima iz kulture. Pored jezičkih, u punoj meri moraju biti zastupljeni književni, umetnički, savremeni sadržaji i sadržaji civilizacijskih tekovina.

Tvorba reči

Osposobljavanje učenika za primenu pravila tvorbe reči.

• pravilno gradi reči raznim tipovima tvorbe

• Izvedene i složene reči (uloga prefiksa, sufiksa i spojnih vokala u građenju reči).

Sintaksa

Osposobljavanje učenika za pravilno građenje sintagmi i rečenica.

• proširi prostu rečenicu zavisnim članovima
• prepoznaje vrstu komunikativne rečenice, kao i njenu funkciju

• Rečenični članovi;
• Vrste rečenice po komunikativnoj funkciji.

Pravopis

Osposobljavanje učenika za primenu pravopisnih pravila srpskog jezika.

• primenjuje pravopisna pravila srpskog jezika

• Karakteristike fonetskog pravopisa;
• Veliko i malo slovo;
• Sastavljeno i rastavljeno pisanje reči;
• Pravopisni znaci i znaci interpunkcije.

U okviru časova književnosti obrađuju se odabrani odlomci iz srpske književnosti u skladu sa nivoom znanja i interesovanjima učenika. Pored predloženih književnih tekstova u nastavi treba koristiti tekstove i drugih funkcionalnih stilova, autentične i konstruisane, da bi učenici sticali sposobnost razlikovanja i adekvatne primene odgovarajućih formi izražavanja. Izuzetnu pažnju treba posvetiti motivaciji učenika za rad organizovanjem različitih metoda i oblika rada i raznovrsnim leksičkim, gramatičkim i komunikativnim vežbama. Učenike treba podsticati i na uočavanje sličnosti i razlika srpskog i maternjeg jezika, ali i širih, kulturoloških karakteristika

Posebne napomene za ostvarivanje pojedinih sadržaja u okviru tema.
- U okviru fonetike obratiti pažnju na razliku u akcentu reči i rečenica između maternjeg i srpskog jezika.
- U sadržajima morfologije težište treba staviti na rod i broj imenskih reči (slaganje imenica sa pridevima i pridevskim zamenicama).
- Kod glagolskog vida uvežbavati korišćenje zamenice i rečce se (kod najčešće korišćenih glagola).
- Kod tvorbe reči prefiksaciju i sufiksaciju povezati sa glagolskim vidom.

Kultura izražavanja

Osposobljavanje učenika za usmeno i pismeno izražavanje.

• komunicira na srpskom jeziku u skladu sa temom ili situacijom
• daje kompleksnije odgovore na postavljena pitanja i postavlja pitanja

- Tematika:
• Škola;
• Zanimanja;
• Iz života mladih;
• Svakodnevni život.
- Komunikativne funkcije: iskazivanje osećanja i stavova;
- Proširivanje jezičke i leksičke građe novim rečima;
- Pismeni zadatak (jedan godišnje);
- Domaći zadaci.

Književnost

Upoznavanje sa različitim književnim rodovima i vrstama i značajnim delima srpske književnosti.

• razlikuje književne rodove i vrste
• interpretira sadržinu teksta
• izvrši sadržajnu i osnovnu estetsku analizu teksta

- Vuk Stefanović Karadžić - sakupljač narodnih umotvorina;
- Izbor iz lirske narodne poezije (Vila zida grad, Devojka i sunce, Majka Jova u ruži rodila);
- Epska narodna pesma - "Kosovka devojka";
- Legende i predanja o svetom Savi;
- Narodna bajka "Djevojka brža od konja";
- Branislav Nušić: "Gospođa ministarka";
- Laza Lazarević: "Prvi put s ocem na jutrenje";
- Jovan Jovanović Zmaj: "Đulići" i "Đulići uveoci" (izbor);
- D. Maksimović: "Zmija";
- Vojislav Ilić: "Veče";
- Danilo Kiš: izbor iz pripovedaka;
- Ivo Andrić: "Priča o vezirovom slonu";
- Radoje Domanović: "Marko Kraljević po drugi put među Srbima".
(Obavezno treba obraditi sedam dela.)

- U ostvarivanju sadržaja programa koji se odnose na padeže detaljnije obraditi mesna značenja genitiva, akuzativa i lokativa. Uvežbavanje padeža povezivati sa proširivanjem rečenice sintagmama.
- Obratiti pažnju na strukturu rečenice (proste i složene) i njihovu komunikativnu funkciju.
- Kod glagolskih oblika uvežbavati prezent, perfekat i futur I.
- U oblasti pravopisa obavezno treba uvežbavati pisanje rečce ne i pisanje datuma.
- U tematici književnost, među sedam književnih dela obaveznih za obradu, uključiti dela iz narodne književnosti.

CILJ

ISHODI NA KRAJU PRVOG RAZREDA
Učenik će biti u stanju da:

PREPORUČENE TEME OPŠTE I STRUČNE I GRAMATIČKI SADRŽAJI
(80% + 20%)

KOMUNIKATIVNE FUNKCIJE

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Razumevanje na sluh

Osposobljavanje učenika za razumevanje usmenog govora

• razume rečenice, pitanja i uputstva iz svakodnevnog govora (kratka uputstva izgovorena sporo i razgovetno)
• razume opšti sadržaj kraćih, prilagođenih tekstova (računajući i stručne) posle nekoliko slušanja ili uz pomoć vizuelnih efekata (na uputstvima, oznakama, etiketama)
• razume brojeve (cene, račune, tačno vreme)

• Svakodnevni život (organizacija vremena, poslova, slobodno vreme)
• Hrana i zdravlje (navike u ishrani, karakteristična jela i pića u zemljama sveta)
• Poznati gradovi i njihove znamenitosti
• Sportovi i poznata sportska takmičenja
• Život i dela slavnih ljudi XX veka (iz sveta nauke, kulture)
• Mediji (štampa, televizija)
• Interesantne životne priče i događaji
• Svet kompjutera (rasprostranjenost i primena)

STRUČNE TEME

• Materijal, sredstva, sirovine i proizvodi u prehrambenoj proizvodnji
• Alati, mašine i uređaji za prehrambenu proizvodnju
• Priprema, proizvodnja, pakovanje, skladištenje i kontrola prehrambenih proizvoda
• Propisana dokumentacija u prehrambenoj i biotehnološkoj proizvodnji
• Mere zaštite i očuvanja radne i životne sredine
• Praćenje novina u oblasti prehrambene i biotehnološke proizvodnje
• Poslovna komunikacija na stranom jeziku relevantna za struku

1. Predstavljanje sebe i drugih
2. Pozdravljanje (sastajanje, rastanak; formalno, neformalno, specifično po regionima)
3. Identifikacija i imenovanje osoba, objekata, boja, brojeva itd.)
4. Davanje jednostavnih uputstava i komandi
5. Izražavanje molbi i zahvalnosti
6. Izražavanje izvinjenja
7. Izražavanje potvrde i negiranje
8. Izražavanje dopadanja i nedopadanja
9. Izražavanje fizičkih senzacija i potreba
10. Iskazivanje prostornih i vremenskih odnosa
11. Davanje i traženje informacija i obaveštenja
12. Opisivanje i upoređivanje lica i predmeta
13. Izricanje zabrane i reagovanje na zabranu
14. Izražavanje pripadanja i posedovanja
15. Skretanje pažnje
16. Traženje mišljenja i izražavanje slaganja i neslaganja
17. Traženje i davanje dozvole
18. Iskazivanje čestitki
19. Iskazivanje preporuke
20. Izražavanje hitnosti i obaveznosti
21. Iskazivanje sumnje i nesigurnosti

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Komunikativna nastava stranih jezika podrazumeva poimanje jezika kao sredstva komunikacije; insistira na upotrebi ciljnog jezika u učionici u dobro osmišljenim kontekstima od interesa za učenike; pretpostavlja primenu tzv. Teacher talk, odn. prilagođavanje govorne delatnosti nastavnika interesovanjima i znanjima učenika; insistira na komunikativnom aspektu upotrebe jezika, odn. na značenju jezičke poruke, a ne toliko na gramatičnoj preciznosti iskaza; pretpostavlja da se znanja učenika mere precizno definisanim relativnim, a ne toliko apsolutnim kriterijumima tačnosti. Jedan od ključnih elemenata komunikativne nastave je i socijalna interakcija kroz rad u učionici.
Ona se bazira na grupnom ili individualnom rešavanju problema, potrazi za informacijama i manje ili više kompleksnim zadacima. U tim zadacima uvek su jasno određeni kontekst, procedura i cilj, čime se unapređuje kvantitet jezičkog materijala koji je neophodan uslov za bilo koje učenje jezika.
Takozvana komunikativno-interaktivna paradigma u nastavi stranih jezika, između ostalog, uključuje i sledeće komponenete:
• usvajanje jezičkog sadržaja kroz ciljano i osmišljeno učestvovanje u društvenom činu
• poimanje nastavnog programa kao dinamične, zajednički pripremljene i ažurirane liste zadataka i aktivnosti
• nastavnik je tu da omogući pristup i prihvatanje novih ideja
• učenici se tretiraju kao odgovorni, kreativni, aktivni učesnici u društvenom činu
• udžbenici su samo jedan od resursa; osim njih preporučuje se i primena drugih izvora informacija i didaktičkih materijala, pogotovu kad je reč o stručnim temama
• učionica postaje prostor koji je moguće restrukturirati iz dana u dan
Važan cilj u učenju stranog jezika u srednjim stručnim školama je ovladavanje jezikom struke, i to u onolikoj meri koja je neophodna da se jezik koristi radi informisanosti i osposobljenosti za jednostavnu komunikaciju u usmenom i pisanom obliku na stranom jeziku. Taj segment nastave stranog jezika koji se progresivno uvećava od 20 do 50% tokom četvorogodišnjeg obrazovanja mora da bude jasno definisan i u skladu sa ishodima vezanim za kvalifikacije struke.
Neophodno je da stručna tematika koja se obrađuje na stranom jeziku prati ishode pojedinih stručnih predmeta i bude u korelaciji sa njima. Realizacija nastave jezika struke se mnogo više ogleda u razvijanju receptivnih veština nego produktivnih jer je svrha učenja stranog jezika, u prvoj liniji, usmerena na to da se učenici osposobe da prate određenu stručnu literaturu u cilju informisanja, praćenja inovacija i dostignuća u oblasti struke, usavršavanja i napredovanja.
Stoga je spektar tekstova koji se preporučuju veliki: šematski prikazi, uputstva o primeni aparata, instrumenata ili pak materijala, hemikalija, recepti, deklaracije, kraći stručni tekstovi čiji je sadržaj relevantan za tematske sadržaje stručnih predmeta, izveštaji, katalozi, programi sajamskih aktivnosti i sl. Veoma je bitno u radu sa takvim tekstovima odrediti dobru didaktičku podršku. Dobro osmišljeni nalozi upućuju na to da određene tekstove, u zavisnosti od težine i važnosti informacija koje oni nose, treba razumeti globalno, selektivno ili pak detaljno. Produktivne veštine treba ograničiti na strogo funkcionalnu primenu realnu za zahteve struke. To podrazumeva pisanje kratkih poruka, mejlova u okviru poslovne komunikacije (porudžbenice, reklamacije, zahtevi, molbe) i vođenje usmene komunikacije koja omogućava sporazumevanje na osnovnom nivou bilo u direktnom kontaktu sa sagovornikom ili u telefonskom razgovoru.

Razumevanje pročitanog Teksta

Osposobljavanje učenika za razumevanje pročitanih tekstova

• u nepoznatom tekstu prepoznaje poznate reči, izraze i rečenice (npr. u oglasima, na plakatima)
• razume opšti sadržaj i smisao kraćih tekstova (saopštenja, formulara sa podacima o nekoj osobi, osnovne komande na mašinama/kompjuteru, deklaracije o proizvodima, uputstva za upotrebu i korišćenje)

ENGLESKI JEZIK

I. REČENICA
Obnoviti rečenične modele obuhvaćene programom za osnovnu školu.
- Red reči u rečenici. Mesto priloga i priloških odredbi.
- Tag questions
- Indirektni govor
a) izjave - bez promene glagolskog vremena (glagol glavne rečenice u jednom od sadašnjih vremena)
b) molbe, zahtevi, naredbe
v) pitanja sa promenom reda reči - bez promene glagolskog vremena (glagol glavne rečenice u jednom od sadašnjih vremena)
- Yes/No pitanja
- "WH" pitanja
- Direktna i indirektna pitanja

II. IMENIČKA GRUPA

19. Član

- Obnoviti upotrebu određenog i neodređenog člana
- Nulti član uz gradivne i apstraktne imenice

- Množina imenica - obnoviti
- Izražavanje pripadanja i svojine - saksonski genitiv
- Brojive i nebrojive imenice

a) Zamenice

- Lične zamenice u funkciji subjekta i objekta
- Pokazne zamenice
- Odnosne zamenice
b) determinatori
- Pokazni determinatori
- Neodređeni determinatori
- Prisvojni determinatori
4. Pridevi
- Obnoviti komparaciju prideva
- too/not…enough/not as…(as)/…than
5. Brojevi
- Obnoviti proste i redne brojeve
6. Kvanitifikatori

III. GLAGOLSKA GRUPA

1. Glagoli
- Obnoviti glagolske oblike predviđene programom za osnovnu školu
- Modalni glagoli: may can, must
- Pasivne konstrukcije - sadašnje vreme/prošlo - the Simple present/past (prošlo vreme receptivno)
- going to i trajni prezent za planove i namere, going to i will (za buduća predviđanja)
- used to

2. Prilozi, izvođenje priloga i upotreba, prilozi verovatnoće sa may, might i will
3. Predlozi, najčešći predlozi za orijentaciju u vremenu i prostoru.
4. Kondicional prvi

Usmena produkcija Osposobljavanje učenika za kratko monološko izlaganje i za učešće u dijalogu na stranom jeziku

• upotrebljava jednostavne izraze i rečenice da bi predstavio svakodevne, sebi bliske ličnosti, aktivnosti, situacije i događaje

ITALIJANSKI JEZIK

Morfosintaksički i fonetski sadržaji

Član
Određeni i neodređeni član. Osnovna upotreba.

Član spojen s predlozima: di, a, da, in, su i con.
Određeni član uz osnovne i redne brojeve.

Imenica
Rod imenica. Pravilna množina imenica.
Množina imenica na: -co, -go, -ca, -ga. Najčešći primeri nepravilne množine: imenice koje se završavaju na konsonant (il bar, i bar), imenice koje se završavaju na naglašeni vokal (la città, le città), skraćene imenice (la foto, le foto), jednosložne imenice (il re, i re), imenice koje se završavaju na i (la tesi, le tesi).

Zamenice
Lične zamenice u službi subjekta (io, tu, lui, lei, Lei, noi, voi, loro). Naglašene lične zamenice u službi objekta (me, te, lui, lei, Lei, noi, voi, loro) Prisvojne zamenice (mio, tuo, suo, nostro, vostro, loro).
Pokazne zamenice (questo, quello).
Upitne zamenice (chi? i che?/ che cosa?)
Neodređene zamenice (ognuno i qualcuno).

Pridevi
Opisni pridevi, slaganje prideva i imenice u rodu i broju. Opisni pridevi buono i bello; neodređeni pridev tutto. Pridevi na - co (bianco, simpatico), -go (largo, analogo)
Prisvojni pridevi: mio, tuo, suo, nostro, vostro, loro. Upotreba člana uz prisvojne prideve.
Morfološke odlike prideva questo, quello, bello i buono.
Neodređeni pridevi ogni i qualche. Naziv boja, morfološke osobenosti prideva viola, rosa, blu, arancione.
Brojevi: osnovni brojevi, redni brojevi. Upotreba osnovnih i rednih brojeva pri označavanju datuma.

Glagol
Sadašnje vreme (Indicativo Presente) glagola sve tri konjugacije. Sadašnje vreme nepravilnih glagola: essere, avere, andare, dare, fare, bere, venire, stare, uscire, dire, tenere.
Sadašnje vreme modalnih glagola volere, dovere, potere, sapere.
Upotreba glagola piacere.
Particip prošli i prošlo svršeno vreme Passato prossimo: prelaznih i neprelaznih glagola; nepravilnih glagola.
Buduće vreme (Futuro semplice) glagola s pravilnim i nepravilnim osnovama.
Predbuduće vreme (Futuro anteriore).

Prilozi
Vrste priloga: za način, mesto i vreme
Priloške rečce ci i vu.

Predlozi
Prosti predlozi du, a, da, un, con, su, per, tra, fra i njihova osnovna upotreba.
Predlozi dentro, fuori, sotto, sopra, davanti, dietro.

Sintaksa
Prosta rečenica: potvrdna, upitna, odrična. Tu sei italiano. No, io non sono italiano. (Tu) sei italiano?
Složena rečenica: Adesso non lavoro più, ma ho più tempo per leggere e scrivere e giocare con i mueu nipotu.

Red reči u rečenici. Mesto priloga i priloških odredbi. Nel libretto cu sono nomu deu professoru e altre informazioni utulu.

Leksikografija
Struktura i korišćenje dvojezičnih rečnika.
Učeniku treba pokazati i stalno ga podsticati na posedovanje, upotrebu i pravilno korišćenje rečnika (dvojezičnog i, kasnije, jednojezičnog), dati osnovne podatke o rečničkoj literaturi odgovarajućeg kvaliteta. Podsticati ga na kontakt sa pisanom literaturom, elektronskim sadržajima i sl.

Pismena produkcija Osposobljavanje učenika za pisanje kraćih tekstova različitog sadržaja

• sastavlja kratak tekst o odgovarajućoj temi
• piše kratke poruke relevantne za posao (mesto, termini sastanka)
• piše kraći tekst o sebi i svom okruženju
• popunjava formular gde se traže lični podaci

NEMAČKI JEZIK

Imenice
Usvajanje roda, broja i padeža imenica uz pomoć determinativa i nastavaka. Nominativ, genitiv, dativ i akuzativ jednine i množine sa odgovarajućim predlozima i bez njih. Saksonski genitiv.

Determinativi
Usvajanje determinativa kao odrednice roda, broja i padeža imenica (određeni neodređeni, pokazni, prisvojni, kvalifikativni, neodređeni)

Zamenice
Lične zamenice u nominativu, dativu i akuzativu jednine i množine. Prisvojne i pokazne zamenice kao determinativi uz imenicu. Deklinacija neodređene zamenice jemand, niemand, etwas, nichts

Pridevi
Pridevi u sastavu imenskog predikata i u atributivnoj funkciji (više receptivno nego produktivno). Poređenje prideva, opisna komparacija sa ebenso....wie, nicht so .....wie

Brojevi
Osnovni i redni brojevi

Predlozi
Predlozi sa genitivom, dativom, akuzativom, dativom i akuzativnom

Glagoli
Prezent i futur jakih, slabih, pomoćnih, refleksivnih, složenih i modalnih glagola. Perfekt i preterit najfrekventnijih glagola

Rečenice
Nezavisno složene rečenice (und, aber, oder, denn, darum, deswegen, trotzdem)
Zavisno složene - uzročne (weil), vremenske (wenn, als, während, bis), koncesivne (obwohl), relativne

Interakcija
Osposobljavanje učenika za učešće u dijalogu na stranom jeziku i razmenu kraćih pisanih poruka

• na jednostavan način se sporazumeva sa sagovornikom koji govori sporo i razgovetno
• postavlja jednostavna pitanja u vezi sa poznatim temama iz života i struke kao i da usmeno ili pismeno odgovara na ista (brojevi, podaci o količinama,vreme, datum)
• napiše kratko lično pismo, poruku, razglednicu, čestitku

RUSKI JEZIK

Rečenica
Odnos rečenica u složenoj rečenici: nezavisno složene i zavisno složene rečenice. Upravni i neupravni govor.

Imenice
Varijante padežnih nastavaka: lokativ jednine na -у; o береге/на берегу, о лесе/в леcу, о крае/на kraю; nominativ množine na -a, -я, -ья, -e: города, учителя, деревья, граждане.

Imenice kojima se označavaju profesije ljudi, njihova nacionalna i teritorijalna pripadnost. Promena imenica na: -ия, -иe, -мя.

Imenice pluralia tantum (receptivno). Obnavljanje i sistematizacija osnovnih imeničkih promena.

Zamenice
Obnavljanje i sistematizacija zamenica obrađenih u osnovnoj školi: lične, upitne (кто, что, какой, какое, какие). Odrične zamenice: никто, ничто, никакой, ничей, i neodređene zamenice: кто-тo, кто-нибудь, некорый, несколко obrađivati kao leksiku.

Pridevi
Promena prideva
Poređenje prideva tipa: страший, младиший; prost oblik superlativa: ближайший, простейший, худишй. Rekcija prideva: uočavanje razlika između ruskog i maternjeg jezika (больной чем, готовый к чему, способnый к чему i sl).

Brojevi
Principi promena osnovnih brojeva: 1, 2, 3, 4, 5 - 20 i 30, 40, 90, 100 (ostale brojeve obraditi kao leksiku), njihova upotreba u najčešćim strukturama za iskazivanje vremena s predlozima: с - до, с - по, от - до, к idr. Iskazivanje vremena po satu u razgovornom i službenom stilu.

Glagoli
Najčešće alternacije osnove u prezentu i prostom i budućem vremenu. Tvorbа vida pomoću prefiksa, sufiksa i osnove.

Glagoli kretanja: kretanje u određenom pravcu, neodređeno kretanje i kretanje jednom u oba pravca: aktiviranje do sada ne obrađenih glagola kretanja (идти - ходить, ехать - ездить, бегать - бежать, плыть - плаваь, лететь - летать, нести - носить, вести - водить, везти - возить).

Rekcija glagola: uočavanje razlika između ruskog i maternjeg jezika (благодарить кого за что, пожертвовать кем - чем, напоминать о ком i sl).

Prilozi
Prilozi i priloške odredbe za mesto, vreme, način i količinu. Poređenje priloga.

Predlozi
Najfrekventniji predlozi čija se upotreba razlikuje u odnosu na maternji jezik (для s genitivom, из-за s genitivom u odredbi odvajanja od mesta i uzroka, iz-pod s genitivom u odredbi odvajanja od mesta, к s dativom u vremenskoj odredbi, по s dativom u atributskoj, prostornoj i uzročnoj odredbi i sl).

Veznici
Najfrekventniji prosti veznici u nezavisno složenim i zavisno složenim rečenicama (а, да, и, но, или, если, пока, потому, так как, перед тем как i sl).

Rečenični modeli

Subjekatsko-predikatski odnosi
Rečenice sa imenskim predikatom
1) kopule: быть, стать, являться
Его отец был врачом, а он станет инженером.

Это утверждение является спорным.
2) otsutstvo kopule
Его брат токарь по металлу.
Она сегодня весёлая.
Он сильнее всех.

Objekatski odnosi
1) direktnim objektom
Мы купили новый учбеник.
Я не получил ответа.
2) indirektnim objektom
Он их побдагодарил за помощь.
Эта фотография напоминает о прошлом.
3) Zavisnom rečenicom
Брат в писмьме сообщает, что он летом приедет к нам.

Vremenski odnosi
Rečenice s odredbom
1) izražene prilogom
Я пришёл раншьше тебя.
2) izražene zavisnim padežom
Они вернулись к вечеру (к трём часам).
Я сегдона работал с пяти до семи часов.