STRATEGIJAI POLITIKA RAZVOJA INDUSTRIJE REPUBLIKE SRBIJE OD 2011. DO 2020. GODINE("Sl. glasnik RS", br. 55/2011) |
Strategija i politika razvoja industrije Srbije od 2011. do 2020. godine predstavlja prvi razvojni dokument koji na konzistentan i celovit način definiše osnovne razvojne prioritete industrije Srbije i načine njihovog ostvarivanja u narednoj deceniji;
1) Primarni strateški razvojni cilj Srbije je održiv i dinamičan razvoj industrije koja može da se uklopi u jedinstveno tržište Evropske unije (u daljem tekstu: EU) i izdrži konkurentski pritisak njenih članica. Održiv privredni rast i makroekonomska stabilnost Srbije su neodrživi bez stabilnog rasta industrije, njenog dominantnog uticaja na izvoz, time i na platni bilans;
2) Strategija i politika razvoja industrije Srbije od 2011. do 2020. godine dobija novu dimenziju u kontekstu efekata svetske finansijske i ekonomske krize i definisanja novog modela privrednog rasta Srbije za period 2011-2020. godine;
3) Strategija je usaglašena sa industrijskom politikom EU i ciljevima Nove evropske strategije Evropa 2020;
4) Strategija definiše osnovne ciljeve i strateške pravce industrijskog razvoja Srbije na putu ka izgradnji nove konkurentne industrijske strukture, zasnovane na analizi i realnoj oceni raspoloživih razvojnih prednosti Srbije u kontekstu globalnih kretanja na evropskom i svetskom tržištu i dugoročnih promena u svetskoj tražnji, imajući u vidu EU direktive;
5) Izvoz i investicije prerađivačke industrije su u centru pažnje Strategije, kao ključnih generatora rasta BDP u narednoj deceniji, jer bez njihovog rasta i izmene strukture ceo model privrednog rasta Srbije nije ostvariv. Strane direktne investicije (u daljem tekstu: SDI), pored svežeg kapitala, omogućuju otvaranje novih radnih mesta, uvode modernu tehnologiju, efikasan menadžment i novu korporativnu kulturu;
6) Mala i srednja preduzeća su najvažniji pokretač industrijskog rasta i novog zapošljavanja;
7) Nova, kvalitetna i dobro plaćena proizvodna radna mesta su jedan od najvažnijih ciljeva Strategije;
8) Društvena i državna preduzeća nisu efikasna, privatna svojina je najefikasniji oblik svojine. Zato proces privatizacije i restrukturiranja treba što pre završiti;
9) Konkurencija je glavna poluga tržišne privrede. Zadatak je države da u interesu građana izgradi efikasnije institucije tržišne privrede i odlučno se suprotstavi svim oblicima monopolskog i drugog privilegovanog položaja, što podrazumeva i uvođenje tržišnih kriterijuma i javno-privatnog partnerstva u infrastrukturne delatnosti koje su kičma svake moderne privrede;
10) Srbija glavnu dugoročnu konkurentsku prednost ima u znanju što će iskoristiti, kroz reformu obrazovanja, većim naglaskom na istraživanje i primenu inovacija kao i bržim razvojem novih informacionih i komunikacionih tehnologija;
11) Strategija posvećuje punu pažnju značaju revitalizacije devastiranih industrijskih centara Srbije;
12) Efikasna tržišna privreda usmerena na porast blagostanja svih građana moguća je samo u uslovima pune demokratizacije društva koja se zasniva na snažnim državnim i društvenim institucijama i vladavini prava;
13) Reforma javnog sektora podrazumeva debirokratizaciju i deregulaciju državne uprave i podizanje njene efikasnosti.
Industrija Srbije opterećena je brojnim strukturnim slabostima, njena struktura ne može da odgovori na globalne zahteve savremenog tržišta XXI veka oslanjajući se na obrazovne ideologije iz prošlog veka. Koreni strukturnih neusklađenosti industrijskog sistema su višestruki i duboki. Višedecenijski kolektivistički uređen sistem državne intervencionističke stihije, stvorio je privredni nesklad, industrijski sistem bio je u neskladu sa tržištem, nije bio sposoban da reaguje na tržišne signale. Tranzicioni procesi i globalna recesija samo su ogolili strukturni problem industrije Srbije.
Ekonomska politika se suočila sa nemogućom misijom: kako istovremeno ne smanjivati zaposlenost i menjati industrijsku strukturu. U uslovima minimalne sektorske realokacije zaposlenih i visoke tranzicione cene socijalnog mira i dalje imamo industrijske sektore neefikasne i nerestrukturirane. U teoriji je potvrđeno da što su duži periodi privrednih nesklada sa tržištem uvozna zavisnost se povećava.
Zbog toga je danas Srbiji potreban jedan ovakav razvojni dokument, da bi se jasno sagledali putevi ostvarivanja osnovnog cilja, a to je stvaranje nove konkurentne održive industrijske strukture Srbije. Koncept nove industrijske politike je orijentisan ka izvoznoj konkurentnosti industrijskih proizvoda, usmeren na proces konzistentnog sprovođenja strukturnih reformi i usklađivanja.
Sam proces će se odvijati u tri faze:
1) revitalizacija i obnova,
2) restrukturiranje i reinženjering, koji podrazumeva tehnološku modernizaciju izvoznih oblasti,
3) razvoj i konkurentnost, promena tehnološkog profila industrije, odnosno, promena težišta industrijske proizvodnje iz dominantno niskotehnološke oblasti ka oblasti visokih tehnologija.
Strategija i politika razvoja industrije Srbije od 2011. do 2020 godine, povezuje brojne razvojne dokumente koje je Vlada usvojila, njena realizacija zahteva sinhronizovanost 13 različitih politika (obrazovanja, tehnološkog razvoja, istraživanja i razvoja, restrukturiranja i privatizacije, stranih ulaganja, IKT, preduzetništva, zapošljavanja, energetske efikasnosti, zaštite životne sredine, zaštite tržišne konkurencije, regionalnog razvoja, unapređenja korporativnog upravljanja).
Ovaj strateški dokument ima i svoju posebnu dimenziju u postupku pristupanja Evropskoj uniji. Strategija je usaglašena sa industrijskom politikom EU i ciljevima Nove evropske strategije Evropa 2020.
Novi model industrijskog rasta za period 2011-2020. godine je izvozno orijentisan i podrazumeva:
- Dinamičan rast investicija,
- Visoku stopu robnog izvoza,
- Rast industrijske zaposlenosti.
Ciljevi novog modela rasta i razvoja Srbije do 2020. godine su zahtevni, ali ostvarivi. Uspešne zemlje u tranziciji su još u periodu 1990-2000. godine u značajnoj meri sprovele "prvu generaciju reformi" - privatizacija, makroekonomska stabilizacija, spoljnotrgovinska i cenovna liberalizacija. Paralelno se sprovodila i "druga generacija reformi" - podsticajni ambijent za investitore, puna zaštita svojine i ugovora, efikasno pravosuđe, moderan poreski sistem, reformisani javni sektor, usklađena fiskalna i monetarna politika, efikasan bankarski sistem i razvoj finansijskih tržišta, razvijeni odnosi privatnog i javnog partnerstva posebno u infrastrukturi, regulisano tržište rada, uređeni odnosi između zaposlenih i poslodavaca, napredak u smanjenju sive ekonomije i korupcije, politička stabilnost, što sve povećava kredibilitet zemlje i smanjuje rizik za ulaganje. Deset zemalja je 2004. godine i dve 2007. godine je prihvatanjem EU standarda krunisalo punopravnim članstvom u EU, što je dalo dodatni impuls industrijskom razvoju tih zemalja.
Industrijski rast Srbije će, pored navedenih eksternih faktora, biti determinisan i domaćim nasleđenim problemima i budućim izazovima. Prvo, perspektive oporavka industrije i strukturne promene u industriji suočene su sa nizom isprepletanih parametara. Porast nezaposlenosti i pad zarada može da izazove šire socijalne probleme, političke potrese i orijentaciju na ostvarivanje kratkoročnih ciljeva. Drugo, za razliku od većine tranzicionih država, privredna infrastruktura je neizgrađena i nekompletirana. Treće, inflacija u Srbiji će prema međunarodnim standardima verovatno biti relativno visoka. Na ovakav zaključak sugeriše činjenica da predstoji deregulacija elektroprivrede, da struktura tržišta finalnih proizvoda generiše rast cena i da je rast regulisanih cena nepredvidiv. Četvrto, permanentno je prisutna opasnost dva ključna makroekonomska deficita: budžetskog i tekućeg platnog bilansa. Oporavak industrije i uvođenje sive ekonomije u zvanične okvire popravili bi bilanse na prihodnoj strani budžeta, ali glavni izazovi za kreatore ekonomske politike ostaju na rashodnoj strani budžeta. Spoljni dug raste i uredno servisiranja dugova predstavlja veliku pretnju privrednoj stabilnosti i rastu.
Jednom rečju, novi model privrednog rasta i razvoja u narednoj deceniji uslovljava dva, međusobno povezana, zaokreta: prvi zaokret je strukturnog karaktera sa težištem na industrijskom rastu, investicijama i izvozu, a drugi zaokret je usmeren ka ubrzanju reformskih procesa i evropskih integracija. Ključ uspeha leži u stvaranju mnogo atraktivnijeg investicionog ambijenta za ulaganja u sektore prerađivačke industrije sa visokom dodatom vrednošću. Najefikasniji način da se ostvare strukturne promene, ubrzani privredni rast i izvoz je privlačenje stranih direktnih investicija i pronalaženje strateških partnera sa razvijenih tržišta u svetu. Realizacijom Strategije i politike razvoja industrije 2011-2020. godine obezbediće se povećanje zaposlenosti, revitalizacija i razvoj industrije, promena industrijske strukture u korist profitabilnijih visoko-tehnoloških industrija, povećanje izvoza i spoljnotrgovinski suficit, a time i održavanje makroekonomske stabilnosti.
Istraživački rad na izradi Strategije obuhvatio je obimnu analitičko-dokumentacionu osnovu, metodološki nova statistička, anketna i ekspertska istraživanja. Strategija se sastoji od tri hijerarhijska, međusobno povezana dokumenta (studije):
Dokument 1: Ekonomski položaj industrijskih grana i projekcije rasta,
Dokument 2: Konkurentnost prerađivačke industrije Srbije,
Dokument 3: Strategija i politika razvoja industrije Srbije 2011-2020.
Ekonomski položaj industrijskih grana i projekcije rasta predstavlja podlogu za definisanje novog koncepta industrijske strategije i politike Srbije. Istraživanje se baziralo na metodologiji EU (acquis communautaire), sa težištem na analizi značaja industrije ukupno i pojedinačnih podsektora, oblasti i grupa proizvoda za privredu (u formiranju BDP, osnovnih strukturnih karakteristika, investicija i zaposlenosti, i dr), analizi regulatornog okruženja, i poslovnog ambijenta (carinski, poreski, izvozni podsticaji, državna pomoć, i dr.). Posebno su analizirani rezultati privatizacije i restrukturiranja i sagledani efekti komparativne analize sa zemljama EU i regiona.
Konkurentnost prerađivačke industrije Srbije je posebno istraživanje RZR, bazirano na anketnom istraživanju konkurentnosti prerađivačke industrije Srbije (stratifikovani uzorak od 1000 preduzeća, koje je sproveo RZS), predstavlja analitički okvir za unapređenje mera dinamičnijeg sprovođenja strukturnih reformi i povećanja nacionalne konkurentnosti u cilju bržeg i efikasnijeg integrisanja srpske industrije u globalne međunarodne tokove. Poseban akcenat je dat istraživanju konkurentske pozicije ključnih izvoznih sektora do 2020. godine: Prehrambena industrija, Industrija saobraćajnih sredstava, Industrija IKT, Metalski kompleks i Farmaceutska industrija. Podsticanje razvoja navedenih industrijskih oblasti i njihovih očekivanih multiplikativnih efekata na ukupan industrijski razvoj zasnovani su na znanju i primeni inovacija, posebno u oblasti aktiviranja razvojnih potencijala vodećih izvozno orijentisanih preduzeća - nacionalnih lidera.
Strategija i politika razvoja industrije Srbije 2011-2020. godine se sastoji od pet delova.
1) Nov strateški pristup industrijskom razvoju zasniva se na investicijama u novu tehnologiju, inovacijama i humanom kapitalu. U ovom delu u kratkim crtama prikazani su osnovni elementi koju utiču na definisanje industrijske politike Srbije, sa akcentom na obaveze koje proizilaze iz evropskog zakonodavstva (acquis communautaire) i nove evropske strategije;
2) Analiza stanja daje celovit dinamički prikaz svih makroekonomskih tranzicionih faktora industrijskog razvoja, relevantnih za sagledavanje dostignutog stepena industrijske razvijenosti, ograničenja i problema sa kojima je suočena industrija Srbije. Detaljno je prikazan tok tranzicionog procesa u industriji, institucionalnih reformi i analiziran komparativni prikaz sa EU i zemljama okruženja;
3) Definisanje prioritetnih ciljeva industrije Srbije. Industrijska politika će biti proaktivna, orijentisana ka izvoznoj konkurentnosti industrijskih proizvoda i usluga sa visokom dodatom vrednošću, zasnovanih na znanju, inovacijama, istraživanju i razvoju;
4) Politike i mere. U ovom, po obimu i značaju najvažnijem delu, se daje odgovor na pitanje: Šta treba da uradimo da bi ostvarili definisane ciljeve? U nekim oblastima, za koje postoje resorne strategije, dati su korigovani prioriteti, dok je za neke urađen kompletno nov instrumentarijum. Industrijska politika povezuje i sinhronizuje 13 različitih politika;
5) Scenario sa makroekonomskim projekcijama. Scenario je baziran na novom modelu privrednog rasta Srbije, u kome su posebno istražene projekcije rasta prerađivačke industrije sa modelskim projekcijama strukturnih promena, izvoza, zaposlenosti, investicija i regionalnog razvoja.
Strategija sadrži i rezultate posebnog istraživanja industrijskih podsektora i kompleksa sa aspekta: njihovog doprinosa na BDV, izvoz, zaposlenost i investicije; regionalnog doprinosa; nosilaca proizvodnje; istraživanja i razvoj; ponude i tražnje i zaštite životne sredine, uključujući i pojedinačne projekcije rasta do 2020. godine.
Sprovođenje Strategije (praćenje, izveštavanje i modifikovanje) - izuzetno važan korak u ostvarivanju Strategije jeste realizacija procesa kontinuiranog prikupljanja podataka i informacija za merenje procesa uspešnosti Strategije, odnosno blagovremeno signaliziranje odgovornim institucijama o efektima uspeha ili neuspeha preduzetih aktivnosti. Usled uticaja brojnih internih i eksternih faktora, Strategiju je potrebno, takođe, nakon određenog perioda korigovati. Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja, u saradnji sa Ministarstvom finansija - Sektor za nacionalni razvoj (pravni sledbenik Republičkog zavoda za razvoj) i Republičkim zavodom za statistiku definisaće metodologiju praćenja Strategije (strukturne indikatore, metode prognoziranja, ankete, itd.), i u saradnji sa resornim ministarstvima redovno istraživati efekte realizacije Strategije i informisati Vladu.
II NOVI STRATEŠKI PRISTUP INDUSTRIJSKOM RAZVOJU-POLAZNA TAČKA ZA STVARANJE NACIONALNOG OKVIRA INDUSTRIJSKE POLITIKE
Proces globalnog fenomena novog proizvodnog sistema započet je još 1970. godine, sa pojavom deindustrijalizacije razvijenih (savremenih) tržišnih privreda. Osnovne odrednice procesa deindustrijalizacije su:
1) povlačenje iz starih industrija, posebno, industrija za proizvodnju i preradu tekstila i kože i sirovinski intenzivnih proizvodnji osnovnih metala i hemijskih proizvoda, koje se na razne načine dislocirane ili prepuštene tzv. novo-industrijalizovanim zemljama (u daljem tekstu: NIZ),
2) jačanje uloge propulzivnih delatnosti za proizvodnju sofisticiranih proizvoda visokih tehnologija, posebno u elektro-metalnom kompleksu (poluprovodnici, elektronski računari, komunikaciona oprema i uređaji), odnosno u proizvodnji hemijskih i farmaceutskih proizvoda (novi materijali, novi lekovi),
3) pojava tzv. inovativnih (kreativnih) industrija i raznih servisnih industrija u službi ostale industrije.
Posledično, na pojedinačnim tržištima, usled transformacije prerađivačke industrije, dolazi do pojave:
1) radikalnog smanjivanja uloge industrije u stvaranju novostvorene vrednosti i zaposlenosti (zbog fenomena smanjivanja preduzeća, koncentracijom resursa na osnovne poslovne aktivnosti i prepuštanjem sekundarnih i tercijarnih poslovnih aktivnosti kooperantima u proizvodnji, odnosno servisnoj industriji),
2) tercijarizacije ukupne unutrašnje privredne strukture,
3) postepenog intenziviranja efekata prelivanja industrijskih metoda i sredstava rada u druge proizvodne i neproizvodne delatnosti, a na odgovarajući način i u neprivredne delatnosti.
Jačanjem društveno-ekonomskih efekata razvoja novih industrija i prelivanja industrijskih tehnologija i organizacije, proces deindustrijalizacije je prerastao u proces reindustrijalizacije, odnosno, društveno-ekonomske organizacije svih oblika proizvodnih i neproizvodnih aktivnosti na industrijskim principima. Zbog toga postoje intencije, posebno u razvijenim tržišnim privredama, da se u okvire industrije uključe, pored tradicionalnih delatnosti, set finansijskih usluga (kao što su, finansijska industrija, posebno onaj deo, koji je u funkciji finansiranja poslovanja i razvoja realne privrede), agro-industrijski kompleks (u smislu objedinjavanja poljoprivrede, industrije za proizvodnju hrane i pića i pratećih industrijskih, saobraćajnih i prometnih delatnosti u reprodukcione celine na principima makroklasterizacije), industrija poslovnih usluga (servisna industrija) i turistička industrija.
Dijagram 1: Faze razvoja privrede
Izvor: Michael Porter, (2000), Attitudes, values, and the microeconomics of prosperity.
Fenomen reindustrijalizacije razvijenih tržišnih privreda se vezuje, pre svega, za promenu osnovne razvojne paradigme, prema kome uspešan razvoj nije više u posedovanju prirodnih resursa i kapitala u funkciji masovne prerade prirodnih materijala u standardizovane proizvode, već sve više zavisi od raspoložive tehnologije i inovacija, obrazovanja i motivacije radne snage i veština obezbeđenja saradnje sa ključnim partnerima u lancu reprodukcije (dobavljačima energije, sirovina, intermedijarnih proizvoda i poslovnih usluga, sa jedne strane, i potrošačima i korisnicima, sa druge strane).
Očekuje se da će nova razvojna arhitektura biti izgrađena do 2025. godine, čime bi se u nekoliko narednih decenija obezbedili visoki (globalni) razvojni dometi - slični onima iz perioda od 1870. godine do početka Prvog svetskog rata, odnosno, od 1945. godine do 1973. godine, kada je sa prelivanjem efekata naglog povećanja cena nafte, postalo vidljivo gubljenje efekata fordističkog modela industrijalizacije i klasičnog kejnzijanskog pristupa u javnoj regulaciji privrede i privrednog razvoja. Danas je očigledno da će investicije u novu tehnologiju, inovacije i humani kapital biti najvažniji stubovi tog sistema, dok su najvažniji efekti postali već vidljivi - kvalitet, raznovrsnost, novitet, rast uslužnog sadržaja, globalna dostupnost, sačuvana regionalna i kulturna specifičnost.
Dijagram 2: Efekti investicija u novu tehnologiju i ljudski kapital
Izvor: IMF, Working Papers, 2003, No. 23.
Bitna odrednica konteksta novog razvojnog modela je uravnoteženje značaja cenovne i necenovne konkurentnosti. I jedna, i druga se obezbeđuju integracijom funkcija i poslova, koji su bili odvojeni u ranijem modelu industrijskog razvoja. Na makro planu uslovi za obezbeđenje konkurentnosti se obezbeđuju uspostavljanjem mrežne strukture snabdevača, kooperanata, proizvođača, distributera, obrazovnih, istraživačkih, finansijskih, privrednih i neprivrednih organizacija, i to sve više na međunarodnom nivou kroz brojne regionalne integracije. Zbog toga se organi izvršne vlasti, javna i privatna administracija suočavaju sa problemima razvoja novog modela unapređenja nacionalne (regionalne) konkurentnosti, pre svega, sa izazovima izgradnje (unutrašnje) međunarodno konkurentne proizvodne strukture na osnovu stvaranja institucionalnih uslova za generisanje, implementaciju i ekonomsku valorizaciju mikroinovacija - vođenjem diferenciranih, ali usaglašenih ekonomskih, razvojnih, obrazovnih i socijalnih politika.
Fenomen dematerijalizacije proizvodnje je simultana posledica:
1) iscrpljenosti obrasca masovne industrijske proizvodnje,
2) promene sadržaja životnog standarda u kome se kvantitet postepeno supstituiše sa kvalitetom i raznovrsnošću potrošnje,
3) prelaska sa zadovoljenja primarnih (egzistencijalnih) na potrebe višeg nivoa,
4) prestanka osvajanja prirode smanjenjem energetske i sirovinske intenzivnosti proizvodnje,
5) smanjenja otpada - kao osnovnog (sintetičkog) pokazatelja konfliktnosti između industrijske proizvodnje i prirode.
Četvrti fenomen od napred nabrojanih, vezuje se za intenziviranje procesa globalizacije i prožimanja kultura života i rada na osnovu eksponencijalnog rasta komunikacije i kooperacije u svetskim razmerama. Zbog toga kvalitet (unutrašnje) globalne komunikacije postaje sve više osnovni uslov za ravnopravnu kooperaciju i valorizaciju nacionalnih (regionalnih, lokalnih) faktora proizvodnje i razvoja.
3. Koncept nove industrijske politike
Liberalizacija i privatizacija razvoja u globalnim okvirima imali su kao posledicu i propast klasičnog modela "industrijske politike", zasnovanog na:
1) konceptu definisanja prioritetnih delatnosti i proizvodnji,
2) podršci njihovog razvoja putem raznih oblika direktnih i indirektnih subvencija radu i kapitalu, posebno finansijskih (kroz bespovratnu pomoć i subvencije), zatim kroz direktnu kontrolu koju vrše vlada i ostala državna tela i institucije nad proizvodnjom i trgovinom dobrima i uslugama, što je za cilj imalo ograničavanja tržišta, uslovljavanje produktivnog organizovanja i određivanje nosilaca ekonomskog razvoja. Naime, liberalizacija i privatizacija su klasični koncept industrijske politike transformisali u model direktne podrške konkretnim preduzećima i preduzetnicima, pri čemu su se u punoj meri ispoljila dva njena osnovna razvojna defekta. Naime, u svetu brzih promena u globalnim tokovima trgovine i kapitala, tehnologijama i modelima poslovanja, javni faktor veoma često nije donosio pravilan izbor prioriteta, dok su subvencije radu i kapitalu, sa jedne, direktno podsticale korupciju i neracionalno korišćenje javnih sredstava, a sa druge strane, inkrementalno ponašanje preduzetnika, menadžera i radnika prema spoljnim promenama u užem i širem socio-ekonomskom okruženju.
Tabela 1: Uticaj privrednog ambijenta na privlačenje investitora
|
Motivi izbacivanja (push) |
Motivi privlačenja (pull) |
Politički uticaj |
Nestabilno političko stanje, restriktivno zakonodavstvo, dominirajuća anti-poslovna kultura, ograničenje kredita, siva ekonomija i neuređeno tržište |
Stabilno političko stanje, liberalno zakonodavstvo, dominira poslovno orijentisana kultura, rast kredita, uređeno tržište |
Ekonomski uticaj |
Loši ekonomski uslovi, mali potencijal rasta, visoki operativni troškovi, zrelo tržište, malo domaće tržište |
Dobra ekonomija, visok potencijal rasta, niski operativni troškovi, tržište u razvoju, mogućnost investiranja u imovinu, veliko tržište, povoljan kurs, depresirane cene akcija |
Socijalni uticaji |
Negativno društveno okruženje, nepovoljni demografski trendovi, stagnacija i pad populacije, rast socijalnih davanja |
Pozitivno društveno okruženje, pozitivni demografski trendovi, rast populacije, smanjenje socijalnih davanja |
Kulturni uticaji |
Nepoznat kulturni milje, heterogeno kulturno okruženje (mali i neprijateljski raspoloženi segmenti) |
Poznate referentne tačke u kulturnom miljeu, atraktivan sastav kulturnih vrednosti, inovativna poslovna kultura, negovanje korporativne kulture, homogen kulturni ambijent (prijateljski segmenti) |
Konkurentska struktura |
Neprijateljsko konkurentsko okruženje, visok nivo koncentracije, saturacija tržišta ponudom, nepovoljni uslovi za operativni rad |
Tržišne niše, kapaciteti u posedu, mogućnost ekspanzije putem kopiranja, povoljni uslovi za operativni rad |
Izvor: Konkurentnost privrede Srbije (2003), Jefferson Institute
Osnovno teorijsko rešenje za novi model industrijske politike u razvijenim (savremenim) tržišnim privredama je nađeno u teoriji endogenog razvoja, koja je, početkom poslednje decenije XX veka, postala dominantna teorijska opcija za definisanje razvojne, posebno industrijske politike. Suština je da se endogenizacijom tehnološkog razvoja u institucionalnu strukturu ukupnog društveno-ekonomskog sistema stvore uslovi za konstituisanje poslovnog okruženja za efikasnije generisanje, implementaciju i ekonomsku valorizaciju inovacija, na osnovu bazičnog kriterijuma-stvaranje uslova za dugoročno održivi razvoj. U modernoj ekonomskoj teoriji, pojam "industrijska politika" označava primenu niza mera i praktičnih politika koje sprovode javne institucije kako bi se stvorilo povoljno poslovno okruženje i ohrabrilo otvaranje novih preduzeća. Tim merama i politikama bi, pre svega, trebalo da se smanje i uklone svi oblici administrativnih prepreka i druga regulatorna ograničenja koja koče razvoj preduzetništva i preduzetničke slobode, da se dođe do usvajanja boljeg i delotvornijeg zakonodavstva, da se kroz njih uspostavi institucionalni i opšti okvir koji će pomoći jačanju malih i srednjih preduzeća, podstaknu inovacije i investicije u privredu zasnovanu na znanju kao i istraživanje i razvoj, ali država treba da realizuje i druge aktivnosti koje doprinose podizanju konkurentnosti u jednom okruženju otvorene privrede i slobodne konkurencije.
Industrijska politika podrazumeva politiku industrijskog razvoja, pri čemu termin "industrija" obuhvata organizaciju i strateško upravljanje ljudskim i materijalnim resursima. Cilj ove politike je najpre da podstakne i obezbedi praćenje strukturalnih prilagođavanja i restrukturiranje preduzeća kako bi se ona osposobila za hvatanje u koštac sa promenama u poslovnom okruženju i suočavanje sa ekonomskim izazovima i povećanom konkurencijom na globalnom nivou. Ovi novi izazovi rezultat su tehnološkog razvoja, posledica su političkih dešavanja, globalnih procesa integracije, ali i efekata globalne recesije.
Savremeni koncept industrijske politike ima za cilj razvoj kreativnog društva i inovativne privrede. Pojam kreativno društvo označava skup institucija, koje obrazuje društveno-ekonomsko okruženje u kome se privredni, socijalni i kulturni razvoj zasniva na humanom kapitalu, kao osnovnom faktoru unapređenja istraživačkih i tehnoloških potencijala.
Humani kapital, i posebno njegova ključna komponenta - proizvodno preduzetništvo, povezivanjem:
1) naučno-istraživačkih aktivnosti,
2) obrazovanja,
3) proizvodnje,
4) javne uprave, obezbeđuje efikasno - sticanje novih znanja i veština, generisanje i proizvodnu i ekonomsku valorizaciju inovacija i difuziju i implementaciju novih tehnologija. Osnovna funkcija kreativnog društva je stvaranje društveno-ekonomske osnove za funkcionisanje inovativne privrede.
Pojam inovativna privreda označava industrije, koje se baziraju na:
1) Mikroelektronici,
2) Mehatronici,
3) Optičkom prenosu informacija,
4) Bio-tehnologijama,
5) Novim materijalima,
6) Aero-kosmičkim tehnologijama,
7) Programiranju,
8) Razvoju i primeni novih tehnologija u domenu medicinskih i drugih socijalnih usluga i informacionih i komunikacionih sistema i upravljanja saobraćajem.
Pored toga, inovativna privreda obuhvata i industrije, koje za rezultat imaju kreaciju proizvoda i procesa, kao što su:
1) Oglašavanje i Marketing,
2) Radio i Televizija,
3) Filmska industrija,
4) Internet industrija,
5) Muzička industrija,
6) Klasično i elektronsko publikovanje,
7) Video i računarske igre,
8) Industrija sadržaja za mobilnu telefoniju, kao i manje industrijalizovane kulturne i kreativne industrije, kao što su: arhitektura, moda, dizajn, umetnički zanati, kulturni turizam, muzeji i biblioteke, vizuelne umetnosti i izvođačke umetnosti.
Osnovna implikacija reformi i politika u funkciji endogenizacije tehnološkog razvoja u institucionalnu strukturu je razvoj novog industrijskog sistema. Njegove dominantne karakteristike su:
1) uzajamno prožimanje državnog (javnog) i privatnog sektora i mehanizama tržišnog, korporativnog i državnog (javnog) regulisanja privrednih tokova,
2) intenzivno transformisanje sadržaja i oblika državne (javne) i privatne svojine - razvoj raznih modela institucionalne svojine, penzionih i investicionih fondova, radne akcionarske svojine i slično,
3) razvoj nove makroorganizacione strukture na principima mrežne organizacije između proizvodnih, trgovinskih, finansijskih i drugih organizacija u funkciji usaglašavanja društvenih i privatnih interesa,
4) ekspanzija međunarodnog i transnacionalnog karaktera privređivanja,
5) pokušaj iznalaženja optimalne kombinacije između proizvodnje i ekološke ravnoteže. U ovom kontekstu, industrijska politika u razvijenim (savremenim) tržišnim privredama je prerasla u kombinaciju makroekonomske politike, razvojne politike, tehnološke politike, sektorskih i teritorijalnih politika, obrazovne politike, socijalne politike i ekološke politike.
4. Nova industrijska politika Srbije u susret novoj evropskoj industrijskoj politici
4.1. Osnove industrijske politike EU 2020. godine
Zajednička Industrijska politika spada u najkontroverznija područja ekonomske politike od osnivanja Evropske unije. Podsećanja radi, inicijativa za osnivanje EU je proistekla iz zajedničke Industrijske politike u domenu proizvodnje uglja i čelika, koja je kasnije proširena i na nuklearnu (atomsku) industriju. Međutim, prenošenje težišta evropskih integracija na Carinsku uniju, prijem novih članova sa liberalnijim konceptom ekonomske politike, kao i spoljni pritisci (SAD i Japan) su imali za posledicu - da je aktivna verzija zajedničke industrijske politike u smislu podsticanja razvoja novih industrija (izuzev aero-kosmičke industrije) napuštena i zamenjena zajedničkom politikom smanjenja barijera za preduzeća koja posluju na unutrašnjem tržištu i parcijalnim ad hoc politikama podrške nacionalnim i regionalnim programima strukturnog prilagođavanja u depresiranim industrijama (industrijama u nestajanju ili prestruktuiranju: tekstil, čelik, ugalj, brodogradnja, automobilska industrija).
Prvi koncept industrijske politike EU ustanovljen je 1990. godine1. Realizacija industrijske politike se, pre svega, zasnivala na dogovaranju i sporazumevanju, jer se oslanjala na:
1) inicijative za međudržavne konsultacije i koordinacije na osnovu odluke Saveta ministara EU,
2) podršku specifičnim merama pojedinih država-članica.
Direktna finansijska podrška za realizaciju industrijske politike je bila veoma mala. Najveći deo finansijske podrške se realizovao indirektno, putem Tehnološke i Regionalne politike EU. Od tada su pristupi razvoju industrijske politike neprekidno menjani i prilagođavani prema promenama u okruženju2, usled pritiska konkurencije sa Dalekog istoka, kao i tehnološkog zaostajanja za SAD i Japanom, ali su značajni bili i izazovi i krupne promene do kojih je došlo zbog proširenja EU, dok su u poslednje vreme posebno naglašeni i izazovi klimatskih promena sa kojima se EU suočava. Industrijska politika EU je proaktivna industrijska politika koja za cilj ima stvaranje i obezbeđivanje povoljnog okruženja za rast preduzetništva, ali i unapređivanje inovativnosti, a sve to će EU učiniti privlačnom za investiranje i omogućiti joj da stvori nove šanse za zapošljavanje naročito ako se uzme u obzir činjenica da su MSP nosioci najvećeg dela industrije.
Ubrzo se pokazalo da je realizacija Lisabonske agende bila veoma neujednačena, da se ključni ciljevi ne mogu realizovati do 2010. godine. Ocenjeno je da su osnovni razlozi političke prirode, a da je sama strategija preopširna i opterećena konfliktnim ciljevima. Predloženo je pomeranje težišta ka podsticanju privrednog rasta i zaposlenosti, a realizaciju ostalih ciljeva pomeriti na period posle 2010. godine. Analize iz 2008. godine, pre pojave globalne finansijske i ekonomske krize, su ukazivale da su neke države-članice EU-15 (Švedska, Velika Britanija, Holandija i Danska) bile na putu da ostvare sve ili većinu ciljeva, dok su druge (Austrija, Belgija, SR Nemačka, Francuska, Španija, Finska, Portugalija) očekivale realizaciju ključnih ciljeva u domenu privrednog rasta i zaposlenosti.
Sa druge strane, proširenje EU je, pristupanjem 12 novih članica (2004. i 2007.), postavilo pred zajedničku industrijsku politiku i novi zadatak - harmonizaciju i usaglašavanje različitih industrijskih sistema. Analize pre pojave globalne finansijske i ekonomske krize, su ukazivale da su samo tri nove države (Češka, Slovačka i Slovenija) bile na dobrom putu da ostvare ciljeve u domenu zaposlenosti i rehabilitacije uloge industrije, ali da veoma zaostaju u ostalim indikatorima, posebno u domenu ulaganja u istraživanje i razvoj.
Lisabonska strategija 2000. godine je odredila pet prioritetnih područja
Prvo - stvaranje društva znanja. Planirano da se do kraja 2010. godine; završi proces konstituisanja tzv. informacionog društva u svakoj državi-članici, povećaju ulaganja u istraživanje i razvoj na najmanje 3% BDP u svakoj državi-članici i realizuje značajno poboljšanje performansi humanog kapitala putem povećanja slobode pristupa i unapređenja kvaliteta sistema redovnog i celoživotnog obrazovanja u svakoj državi-članici.
Drugo - jedinstveno tržište. Planirano, da se: uklone sve prepreke za slobodno kretanje usluga (uključujući i finansijske usluge) na unutrašnjem tržištu EU i završi izgradnja jedinstvenog tržišta u tzv. mrežnim industrijama - liberalizacijom tržišta električne energije, gasa, poštanskih usluga, vazdušnog saobraćaja i uvedu jednoznačno i transparentno uređena pravila o državnoj pomoći (nacionalnim) industrijama;
Treće - stvaranje podsticajne poslovne klime za razvoj preduzetništva, privatne investicije i generisanje i valorizaciju inovacija. Planirano da se stvore institucionalni uslovi za: lakši pristup preduzetnika, MSP finansijskim institucijama, jasna, precizna i transparentna pravila za realizaciju stečaja, lakše otvaranje (i zatvaranje) preduzeća i smanjenje troškova poslovanja izazvanih javnom regulacijom.
Četvrto - izgradnja tržišta rada koje će jačati socijalnu koheziju. Planirano da se: zaposlenost radno sposobnog stanovništva poveća na 70% od ukupno raspoložive radne snage, zaposlenost žena poveća na 60% od kontigenta žena u radno-sposobnom uzrastu, zaposlenost starijih radnika poveća na 50% od raspoloživog stanovništva, poveća sposobnost prilagođavanja zaposlenih i preduzeća novim tehnologijama, poveća fleksibilnost organizacije rada, usvoji jedinstveni (minimalni) evropski socijalni model u cilju stvaranja uslova za razvoj kreativnog društva i inovativne privrede i iskoreni siromaštvo.
Peto - uspostavljanje režima održivog razvoja. Predložena je brza ratifikacija protokola iz Kjota (izvršena 2002.), pri čemu se izdvajaju: obezbediti do 2015. zadovoljenje 12% primarnih energetskih potreba i 22% proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora i uvođenje jasnih i preciznih propisa o oporezivanju energije i individualne odgovornosti za nanošenje štete životnom okruženju.
Globalna depresija je uslovila dodatnu reviziju Lisabonske strategije. U martu 2010. godine, Evropska komisija je lansirala njenu inoviranu verziju pod nazivom EVROPA 2020 u kojoj je pet prioritetnih područja delovanja sažeto u tri:
1) Pametan rast (razvoj ekonomije zasnovan na znanju i inovacijama),
2) Održivi rast (unapređenje resursno efikasnije, ekološki čistije i konkurentnije ekonomije),
3) Sveobuhvatan rast (podsticanje privrede sa visokom zaposlenošću, koja bi donela socijalnu i teritorijalnu koheziju), na principima decentralizacije, kooperacije i saradnje javnog i privatnog faktora i, pre svega, poboljšanja javne regulacije. Ne ulazeći u širu elaboraciju, problemi i brojne kontroverze, koje su pratile i prate ova dva projekta, ukazuju da endogenizacija tehnološkog razvoja u institucionalnu strukturu, kao ključnog faktora reindustrijalizacije, predstavlja veoma složeni i izazovni problem za javnu regulaciju, čak i za društva i privrede na najvišem nivou društveno-ekonomskog razvoja.
Generalno, savremeni pristup industrijskoj politici akcentira dva široka skupa novih industrijskih politika. Prvi skup čine politike čiji je cilj određivanje pravila konkurencije ili konkurentnosti, kao što su pravila o nekonkurentnom ponašanju, o zaštiti intelektualne svojine, međunarodna pravila o svetskoj trgovini, i sl. Drugu grupu politika čine one politike koje za cilj imaju uspostavljanje i obezbeđivanje okvirnih uslova za otvaranje novih preduzeća ili poboljšavanje sposobnosti postojećih preduzeća koja su im neophodna da bi učestvovala u tržišnoj konkurenciji. Tu spadaju politika istraživanja i razvoja i inovativnosti, politika razvoja tehnologije, usavršavanje i obrazovanje, politike koje potpomažu stvaranje veza između preduzeća, univerziteta i nadležnih lokalnih i regionalnih tela, itd. Treba istaći da sve ove politike moraju da uzmu u obzir pravila i ograničenja koja nameću međunarodni sporazumi, kao što je sporazum sa STO i, kada govorimo o državama članicama EU, one obaveze koje proizlaze iz pravilne primene relevantnog zakonodavnog okvira EZ (acquis communautaire).
___________
1 EC, 1990, Industrijska politika u otvorenom i konkurentnom okruženju: Smernice za pristup EZ. COM(90) 556.
2 EC, 1999. godine, Strukturalne promene i prilagođavanja u evropskoj prerađivačkoj industriji, COM(99) 465; ES 2003, Industrijska politika u proširenoj Evropi, COM(2002) 714; EC 2004, Podsticanje strukturnih promena: industrijska politika za proširenu Evropu, COM(2004) 274; ES 2005, Saopštenje ES o sprovođenju Lisabonskog programa Zajednice: okvir praktične politike za jačanje prerađivačke industrije u EU - ka integrisanijem pristupu industrijskoj politici COM(2005) 474. i SEC(2005) 1215 i 1216 Aneks Lisabonskog programa.
4.2. Polazni okvir industrijske politike Srbije - ograničenja i problemi
Genezu problema u industriji Srbije najbolje ilustruje kratak osvrt na osnovne karakteristike procesa industrijalizacije Srbije u periodu od 1947. do 1990. godine. Industrijalizacija Srbije se odvijala prema modelu industrijskih centara. Do kraja 60-tih godina prošlog veka u Srbiji bilo formirano 26 velikih industrijskih centara, 22 srednje veličine i 114 malih industrijskih centara, što je ukupno, pred početak tranzicije (bez Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija) bilo oko 160. Značajno je, što je u okviru njih formirano 67 velikih nacionalnih, republičkih ili subregionalnih poslovnih sistema na principu vertikalnog objedinjavanja kapaciteta, koji su imali funkciju makroklastera.
Proces industrijalizacije Srbije pratile su brojne slabosti. Ključno ograničenje je da se nacionalna industrija razvijala u okvirima masovne, energetski, materijalno i radno intenzivne proizvodnje na osnovu imitacije inostranih tehnologija (pre svega, uvozom opreme i kupovinom licenci) i dominantne uloge političke elite u njenom strukturiranju i razvoju. Posledice ovog pristupa, koje se osećaju do danas su:
1) siromašna akumulirana iskustva iz najbolje industrijske prakse, uglavnom, zbog tolerisanja neracionalnosti upotrebe resursa,
2) duboko ukorenjena navika (posebno u poslovodnim strukturama) na visoku spoljnu i unutrašnju zaštitu i nekonkurentnu efikasnost,
3) vrednosni sistem i socijalni odnosi, koji blokiraju direktno generisanje i implementaciju poslovnih i tehnoloških inovacija.
Tržište roba nije bilo odašiljač signala, koji bi ukazivali akterima industrijskog sistema odgovor na pitanje: šta i pod kojim uslovima treba proizvoditi da bi se bilo konkurentno? Osnovni signali su dolazili sa strane ponude, a i tada se nudilo uglavnom ono šta se ima i bez traganja za novim, za poslovnim i tehnološkim inovacijama.
Grafikon 1: Kretanje industrijske proizvodnje Srbije 1946-2010.
Srbiju obeležava veoma sporo obnavljanje proizvodnje do predtranzicionog maksimuma. Privreda Srbije je 2008. godine, pre globalne recesije, dostigla samo oko 80% BDP iz 1990. godine, a industrija na oko 50%, Najteža situacija je u segmentu zaposlenosti, danas u industriji Srbije je zaposleno 250.000 radnika manje (35%) u odnosu na 1990. godine.
Osnovna ograničenja:
Prvo, nasleđeni industrijski centri i njihovi makroklasteri su praktično nestali (većina još 80-tih);
Drugo, razvoj preduzetništva nije usmeravan ka proizvodnim sektorima, već ka uslugama;
Treće, vidljivo je odsustvo čitavog niza tržišnih i javnih institucija potrebnih za realizaciju industrijske politike na osnovu tehnoloških inovacija. Nedostaje domaći investicioni potencijal, nema institucije rizičnog (venture) kapitala, ni jedna banka nema u poslovnom portfoliu finansiranje razvoja inovacijom generisanih firmi, vladini programi za budžetsku potporu transfera tehnologija iz istraživačkog sistema u nove proizvodne inicijative su nedovoljni;
Četvrto, strateško koordinirajući mehanizmi su ostali nerazvijeni, i pored brojnih reformi tržišne infrastrukture i infrastrukture za javnu regulaciju privrede i privrednog razvoja;
Peto, na nacionalnom tržištu ne postoji tražnja vodećih korisnika, dok su interakcije između proizvođača i korisnika slabe i sporadične;
Šesto, nacionalna NTIOK (Nauka - Tehnologija - Informacije - Organizacija - Obrazovanje - Telekomunikacije) infrastruktura je u relativno pristojnom stanju i kvalitetnija nego u mnogim državama sličnog stepena razvijenosti. No, struktura NTIOK infrastrukture je proizvodno neproduktivna. Veze sa privredom su nerazvijene, sporadične i linearne zbog malog pritiska na preduzeća - da unapređenjem performansi interne komponente NTIOK infrastrukture povećaju sposobnost implementacije poslovnih i tehnoloških inovacija. Sve izvršene rekonstrukcije NTIOK infrastrukture (privatizacija, racionalizacija, primena evropskih standarda u obrazovanju i nauci, modernizacija, povezivanje i programiranje) koje su imale za zadatak da promene odnos prema ekonomskoj valorizaciji inovacija i njihovom doprinosu društveno-ekonomskom razvoju su bile neuspešne. Ključno je da su unutrašnje veze između aktera NTIOK infrastrukture veoma slabe, pa ona nije u stanju da vrši jači tehnološki pritisak na realnu privredu konkurentnom ponudom odgovarajućih kadrova i novih tehnologija.
U izloženom kontekstu, nacionalna industrija i njeno okruženje nisu ni osposobljeni ni motivisani za realizaciju ciljeva industrijske politike prema evropskom konceptu endogenog i održivog razvoja. Analiza pokazuje da su osnovni ljudski, fizički i normativni delovi ovih sistema, uglavnom u redu, uzimajući u obzir stanje određujućih okolnosti. Međutim, celokupna struktura je neadekvatna, pa industrija ne može da ispolji svoje razvojne potencijale.
Jednom rečju, osnovni problem je nalaženje racionalnih i efikasnih rešenja za praktičnu implementaciju - endogenizacije tehnološkog razvoja u institucionalnu strukturu, kao primarnog faktora za obezbeđenje održivog nacionalnog razvoja.
III ANALIZA STANJA PRERAĐIVAČKE INDUSTRIJE
1. Industrijska politika Srbije 2001-2010.
Tranzicioni period u protekloj deceniji karakteriše sprovođenje "prve generacije reformi" - privatizacija i restrukturiranje privrede, makroekonomska stabilizacija, cenovna i spoljnoekonomska deregulacija i liberalizacija, konsolidacija i privatizacija bankarskog sektora, početak pridruživanja EU, brojna zakonska prilagođavanja u svim oblastima privrede i društva (doneto je više od 400 sistemskih zakona kojima se podržavaju strukturne reforme). Osnovni ciljevi ekonomske politike bili su održavanje makroekonomske stabilnosti, uz istovremeno ostvarivanje visoke stope privrednog rasta. "Druga generacija reformi" - podsticajni ambijent za domaće i inostrane investitore, zaštita svojine i ugovora, reforma poreskog sistema, reformisani javni sektor, usklađena fiskalna i monetarna politika, efikasan bankarski sistem i razvoj finansijskih tržišta, razvijeni odnosi privatnog i javnog partnerstva, posebno u infrastrukturnim delatnostima, regulisano tržište rada i uređeni odnosi između zaposlenih i poslodavaca, napredak u smanjenju sive ekonomije i korupcije, generalno, reforme koje sve zajedno povećavaju kredibilitet zemlje i smanjuje rizik za ulaganje, sprovođene su parcijalno, a u nekim segmentima su u početnoj fazi.
Industrijska politika Srbije u proteklom tranzicionom periodu bila je usmerana ka:
1) procesu privatizacije i restrukturiranju privrede,
2) jačanju preduzetničkog sektora,
3) stvaranju konkurentnog poslovnog ambijenta.
U skladu sa tim strateškim opredeljenjima institucionalna rešenja i državni podsticaji imali su za cilj:
1) privatizaciju i restrukturiranje društvenih preduzeća,
2) privlačenje stranih direktnih investicija,
3) usmeravanje razvojnih podsticaja-izvozni, privredni, regionalni, subvencije,
4) sveobuhvatnu reformu propisa (u daljem tekstu: SRP).
Privatizacija i restrukturiranje
Na osnovu privatizacionog modela prodaje društvenog kapitala iz 2001. godine proces privatizacije u Srbiji se privodi kraju. Ukupno je privatizovano više od 2.400 preduzeća javnim tenderima i aukcijama, a putem "tržišta kapitala" više od 700 preduzeća. Programom privatizacije preostalo je da se privatizuje još 300 preduzeća., od čega je 40 u industriji. Globalna recesija usporila je završetak procesa i potencirala sledeće probleme:
1) nedovršena privatizaciju velikih industrijskih preduzeća,
2) restrukturiranje javnih preduzeća,
3) poništene privatizacije,
4) korporativno upravljanje u privatizovanim preduzećima.
Tabela 2: Privatizacija prerađivačke industrije 2002-2010.
Sektor/podsektor |
Privatizovano |
Restrukturiranje |
Poništeni ugovori |
Preostala privatizacija |
||||
Broj |
% |
Broj |
% |
Broj |
% |
Broj |
% |
|
Prerađivačka industrija |
878 |
100 |
58 |
100 |
258 |
100 |
40 |
100 |
Prehrambeni proizvodi, piće i duvan |
202 |
23,0 |
3 |
5,0 |
48 |
18,6 |
12 |
30,8 |
Tekstil i tekstilni proizvodi, koža i predmeti od kože |
91 |
10,4 |
7 |
11,7 |
44 |
17,1 |
2 |
5,1 |
Drvna industrija i papir |
144 |
16,4 |
4 |
6,7 |
58 |
22,5 |
10 |
25,6 |
Hemijski proizvodi, guma i plastika |
66 |
7,5 |
6 |
10,0 |
17 |
6,6 |
3 |
7,7 |
Proizvodi od ostalih minerala |
77 |
8,8 |
4 |
8,3 |
23 |
8,9 |
1 |
2,6 |
Metali i metalni proizvodi |
116 |
13,2 |
6 |
10,0 |
24 |
9,3 |
2 |
5,1 |
Ostale mašine i uređaji |
40 |
4,6 |
4 |
6,7 |
10 |
3,9 |
3 |
7,7 |
Električni i optički uređaji |
68 |
7,7 |
6 |
10,0 |
10 |
3,9 |
7 |
17,9 |
Saobraćajna sredstva |
38 |
4,3 |
17 |
28,3 |
16 |
6,2 |
- |
- |
Izvor: RZR na osnovu podataka AP
Privatizacijom preduzeća u Prerađivačkoj industriji (878), ostvaren prihod od 1,5 mlrd. EUR (55% ukupnih privatizacionih prihoda) i realizovane investicije u vrednosti 953 mil. EUR (73% ukupnih investicija). Usled nepoštovanja ugovornih obaveza (neplaćanje rata, neodržavanje kontinuiteta proizvodnje, nepoštovanje investicionog i socijalnog programa, raspolaganje imovinom suprotno odredbama kupoprodajnog ugovora) poništeno je 258 kupoprodajnih ugovora Agencije za privatizaciju i kupaca (44% ukupnih raskida).
Kumulirani ekonomsko-finansijski problemi otežali su okončanje restrukturiranja i privatizaciju velikih industrijskih sistema. Postupkom restrukturiranja obuhvaćeno je 58 velikih preduzeća od kojih je 17 u podsektoru Saobraćajna sredstva.
Od 40 preduzeća preostalih za privatizaciju za 19 je određen metod prodaje (tender ili aukcija), dok je za ostala preduzeća postupak privatizacije obustavljen dok se ne otklone problemi vezani za dalji postupak privatizacije (nerešena imovinsko - pravna pitanja, utvrđivanje udela državne svojine, okončanje postupka podržavljenja i dr.). U grupi preduzeća kod kojih je privatizacija prekinuta najbrojnija su privredna društva organizovana u skladu sa Uredbom o zaštiti imovine delova preduzeća čije je sedište na teritoriji bivših republika SFRJ i preduzeća koja se nalaze u postupku podržavljenja pred Republičkom direkcijom za imovinu Republike Srbije.
Privlačenje stranih direktnih investicija
Tranzicioni model privrednog rasta zasnivao se na povećanju stranih direktnih investicija. Iskustva uspešnih tranzicionih ekonomija ukazuju da strane direktne investicije snažno utiču ukupan privredni razvoj, smanjuju stopu nezaposlenosti, utiču na modernizaciju i oporavak privrede kroz usvajanje novih znanja i tehnologije i to ne samo u proizvodnom smislu, već i i kroz nova znanja u sistemu menadžmenta, prodaje, društvene odgovornosti itd. Ono što je posebno važno, SDI kada dolaze na relativno mala tržišta, imaju izraženu izvoznu komponentu te na taj način povoljno deluju na spoljnotrgovinski bilans. SDI povoljno deluju i na postojeću domaću privredu, s obzirom da angažuju domaća preduzeća koja se pojavljuju kao dobavljači jer na taj način smanjuju troškove, a domaće kompanije imaju šansu da prošire svoju delatnost, imaju stalnog kupca svojih proizvoda i kroz kanale investitora postanu i sami izvoznici i na taj način stvaraju i sopstveni brend. Srpskoj industriji su potrebne konkurentne izvozno orijentisane kompanije, zbog čega je tokom perioda restrukturiranja srpske industrije potrebno podsticajna sredstva usmeravati u velika, prosperitetna industrijska preduzeća, odnosno u razvoj privredne infrastrukture.
Tabela 3: Strane direktne investicije neto, godišnje i kumulativ, mil. EUR
Godine |
U mil EUR |
% od BDP |
Po stanovniku u EUR |
|||
godišnje |
kumulativ |
godišnje |
kumulativ |
godišnje |
kumulativ |
|
1997 |
654 |
654 |
|
|
|
|
1998 |
101 |
755 |
|
|
|
|
1999 |
105 |
860 |
0,6 |
4,9 |
14 |
114 |
2000 |
54 |
914 |
0,2 |
3,6 |
7 |
122 |
2001 |
184 |
1.098 |
1,4 |
8,6 |
25 |
146 |
2002 |
500 |
1.598 |
3,1 |
10,0 |
67 |
213 |
2003 |
1.194 |
2.792 |
6,9 |
16,1 |
160 |
373 |
2004 |
774 |
3.566 |
4,1 |
18,7 |
104 |
478 |
2005 |
1.250 |
4.816 |
6,2 |
23,7 |
168 |
647 |
2006 |
3.323 |
8.139 |
14,3 |
34,9 |
448 |
1.098 |
2007 |
1.821 |
9.960 |
6,4 |
35,0 |
247 |
1.349 |
2008 |
1.824 |
11.784 |
5,6 |
36,3 |
248 |
1.603 |
2009 |
1.372 |
13.156 |
4,8 |
45,5 |
187 |
1.797 |
Izvor: NBS, RZS, RZR.
Institucionalni instrumenti Vlade i Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja za privlačenje SDI i promociju izvoza uokvireni su formiranjem Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza (u daljem tekstu: SIEPA) i Agencije za osiguranje i finansiranje izvoza (u daljem tekstu: AOFI) i zakonskim rešenjima u 2010. godini. Podsticajni projekti i sredstva (subvencije za greenfield investicije) usmeravani su u proizvodne sektore i sektore usluga koje mogu biti predmet međunarodne trgovine (osim trgovine, ugostiteljstva i poljoprivrede). Osnovni kriterijum su nova radna mesta, a bespovratna sredstva se odobravaju u zavisnosti od oblika investiranja, mesta investiranja i ispunjenosti kriterijuma:
1) Za investicije u proizvodni sektor i sektor usluga koje jesu ili mogu biti predmet međunarodne trgovine, dodeljuju se bespovratna sredstva u iznosu od 2.000 do 10.000 evra po novom radnom mestu,
2) Izuzetak predstavljaju investicije od posebnog značaja:
- za investicije koje prelaze ukupan iznos od 200 miliona evra i kojima se obezbeđuje otvaranje najmanje 1.000 novih radnih mesta, sredstva se određuju u iznosu od 25% od ukupne visine investicije,
- za investicije koja prelaze iznos od 50 miliona evra i kojima se obezbeđuje otvaranje najmanje 300 novih radnih mesta, sredstva se određuju u iznosu od 20 % od ukupne visine investicije.
Iznos sredstava određuje Vlada u zavisnosti od važnosti, vrednosti i uslova projekta.
Razvojni podsticaji
Izvozne stimulacije se usmeravaju kroz bespovratna finansijska sredstava malim i srednjim privrednim društvima za finansiranje aktivnosti koje doprinose povećanju izvoza iz Republike Srbije (SIEPA), i to za sledeće namene:
1) dizajn novog proizvoda,
2) testiranje, sertifikacija i resertifikacija proizvoda,
3) sertifikacija i resertifikacija sistema upravljanja kvalitetom,
4) samostalno učešće na međunarodnim privrednim sajmovima u inostranstvu,
5) sticanje i potvrđivanje prava industrijske svojine,
6) dizajn novog pakovanja proizvoda,
7) dizajn promotivnih materijala - brošura i veb sajt,
8) organizovani poslovni susreti u inostranstvu,
9) organizovane posete stranim tržištima.
Osiguranje i finansiranje izvoza (preko AOFI-a) obezbeđuje se kroz:
1) kratkoročne kredite izvoznim preduzećima koja ostvaruju izvoz veći od 1.000.000 EUR (u iznosu od 30.000 EUR do 1.500.000 EUR u dinarskoj protivvrednosti, sa kamatnom stopom 3-5% u zavisnosti od vrednosti izvoza;
2) kratkoročne kredite izvoznim preduzećima koja su ostvarila izvoz veći od 300.000 EUR (u iznosu od 30.000 EUR do 200.000 EUR u dinarskoj protivvrednosti), sa kamatnom stopom EURIBOR+1% do EURIBOR+3% u zavisnosti od ostvarenog izvoza i boniteta preduzeća.
U cilju privlačenja stranih investicija kao i celokupnog unapređenja srpske privrede, uspostavljena je pravna osnovna za formiranje slobodnih zona. Slobodne zone predstavljaju infrastrukturno opremljeno zemljište na kome je dodatno garantovan i stimulisan režim poslovanja kroz:
1) fiskalne pogodnosti (oslobađanja od svih poreskih opterećenja za SDI, PDV, taksi i poreza lokalne samouprave),
2) oslobođenja od plaćanja carine za uvoz opreme, sirovina i repromaterijala za proizvodnju namenjenu izvozu, građevinskog materijala namenjenom za izgradnju infrastrukture u slobodnoj zoni i dr.,
3) finansijske pogodnosti (slobodan protok kapitala, profita i dividendi),
4) efikasna administracija na principu jednog šaltera,
5) jednostavna i brza carinska procedura zahvaljujući ispostavama Uprave carina,
6) subvencije od strane lokalne samouprave,
7) pružanje seta usluga korisnicima po povlašćenim cenama (organizacija transporta, pretovar, utovar, špediterske usluge, agencijske usluge, usluge osiguranja i reosiguranja, bankarski poslovi i dr.)
Podsticanje privrednog i regionalnog razvoja. Podsticajna politika od 2001. godine konstantno je dobijala na značaju, što je imalo za rezultat proširivanje mehanizama i instrumenata u cilju rešavanja specifičnih privrednih i razvojnih problema kao i regionalnih disproporcija. Godišnjim Programima za podsticanje privrednog i regionalnog razvoja (preko Republičkog fonda za razvoj) težište je dato podsticajnim mehanizmima (republički projekti, započeta fiskalna decentralizacija, direktna izdvajanja iz budžeta za projekte komunalne i poslovne infrastrukture, direktne investicije u industrijske centre i devastirana područja, povoljni krediti, poreski podsticaji za investitore i drugo), odnosno, stvaranju privlačnijeg investicionog ambijenta i oživljavanju proizvodnje. Osnovni cilj ovih programa je podsticanje privrednog, a naročito industrijskog razvoja, unapređenje konkurentnosti domaće privrede, razvoj proizvodnog zanatstva i uslužnih delatnosti i podsticanje zapošljavanja.
Sistem podsticanja privrednog razvoja odvijao se putem:
1) direktnih i indirektnih podsticaja iz budžeta Republike, Autonomne pokrajine Vojvodine i jedinica lokalne samouprave,
2) predpristupnih fondova Evropske unije i sredstva razvojne pomoći međunarodne zajednice,
3) razvojnih kredita međunarodnih finansijskih institucija i poslovnih banaka. Podsticajna sredstva za privredni i regionalni razvoj, obezbeđivala su se preko Fonda za razvoj Republike Srbije, Nacionalnog investicionog plana (od 2006. godine), različitih vidova državne pomoći i fondova strane pomoći.
Iz ovih izvora u periodu 2001-2009. godine različitim podsticajnim instrumentima ukupno je investirano preko 6,6 milijardi evra za 18.838 projekata iz različitih oblasti privrede3.
Od 2001. godine, aktivnost Fonda za razvoj Republike Srbije, usmerena je na kreditiranje investicionih programa iz oblasti industrije i prerađivačkih kapaciteta, programe koji obezbeđuju veći nivo projektovane rentabilnosti, odnosno veće ekonomske efekte, programe koji obezbeđuju otvaranje novih radnih mesta i veće neto devizne efekte kao i programe koji ne zahtevaju nova ulaganja u izgradnju građevinskih objekata. Od 2005. godine, programski ciljevi prošireni su na unapređenje konkurentnosti domaće privrede (krediti za opštine Kragujevac, Bor i Vranje), podsticanje razvoja proizvodnog zanatstva i uslužnih delatnosti, podsticanje zapošljavanja (kroz mikro kredite), razvoj tržišta kapitala, kao i razvoj preduzeća i preduzetništva (kroz Start-up kredite).
____________
3 Iznos sredstava i programa je viši jer nisu obuhvaćeni programi čija je realizacija na nivou područja ili regiona.
Tabela 4: Odobrena sredstva Fonda za razvoj 2001-2009. godine (u mil. EUR)
2001 |
2002 |
2003 |
2004 |
2005 |
2006 |
2007 |
2008 |
2009 |
27,8 |
102,3 |
112,9 |
127,2 |
102,2 |
120,3 |
190,5 |
186,1 |
295,9 |
Posredstvom Fonda, u ovom periodu, za stimulisanje privrednog razvoja odobrilo se 1,3 milijardi evra (1.265.293.375) za 157 opština (od kojih su 11 sa teritorije Autonomne pokrajine Kosova i Metohija), za 16.307 kredita iz različitih oblasti privrede, čijom se realizacijom planiralo 95.915 novozaposlenih (evidencija o novozaposlenim vodi se od 2004.). Tokom perioda iznos sredstava je kontinuirano povećavan, tako da je u 2009. godini (295,9 mil. evra) desetostruko veći od plasiranih sredstava u 2001. godini (27,8 mil. evra). Odobravanjem kredita Fonda za razvoj, u 2010. godini, za podsticaj i razvoj industrije naročito na devastiranom području, planiralo se obezbeđivanje sredstava u iznosu do 7,0 mlrd. din. (pod uslovom da je nosilac investicije veliko ili srednje preduzeće ili novo čiji osnivači već imaju proizvodnju na devastiranom području koje posluje duže od pet godina i zapošljava više od 50 zaposlenih radnika).
Tabela 5: Krediti za podsticanje industrije na devastiranom području u 2010.
Dugoročni |
Period |
Kamatna stopa |
Vrednost |
Izgradnja novih, proširenje postojećih objekata, nabavka opreme i TOS |
8 + 2 do 3 god. grejs |
2% na god. nivou |
Srednje preduzeće do 2 mil. evra, Veliko preduzeće do 8 mil. evra |
Ova nova podsticajna mera od suštinskog je značaja ne samo za industrijski razvoj, već i za privlačenje novih investicija i rehabilitovanje preduzeća ulaganjem u nove ili proširenje postojećih proizvodnih pogona.
Za brži razvoj privrede i ublažavanje strukturnih privrednih neravnomernosti od 2003. godine, različitim vidovima državne pomoći dodeljeno je 4,3 mlrd evra, od čega se za regionalnu državnu pomoć plasiralo 493 miliona evra.
Tabela 6: Državna pomoć 2003-2009. (u mil. evra)
|
2003 |
2004 |
2005 |
2006 |
2007 |
2008 |
2009 |
2003-2009 |
||||||||
Iznos |
% |
Iznos |
% |
Iznos |
% |
Iznos |
% |
Iznos |
% |
Iznos |
% |
Iznos |
% |
Iznos |
% |
|
Horizontalna |
126,4 |
11,9 |
201,9 |
36,9 |
149,8 |
46,9 |
298,9 |
68,0 |
455,2 |
76,1 |
448,5 |
68,3 |
564,4 |
78,3 |
2.245,2 |
51,7 |
Sektorska |
464,9 |
43,9 |
276,9 |
50,6 |
142,5 |
44,6 |
128,3 |
29,2 |
116,7 |
19,5 |
169,1 |
25,7 |
124,7 |
17,3 |
1.423,2 |
32,8 |
Regionalna |
287,2 |
27,1 |
68,0 |
12,4 |
27,4 |
8,6 |
12,5 |
2,8 |
26,1 |
4,4 |
39,7 |
6,0 |
32,2 |
4,4 |
493,0 |
11,4 |
Olakšice i stimulacije |
180,4 |
17,0 |
0,0 |
|
0,0 |
|
0,0 |
|
0,0 |
|
0,0 |
|
|
|
180,4 |
4,2 |
Ukupno |
1.059 |
100,0 |
546,9 |
100,0 |
319,8 |
100,0 |
439,7 |
100,0 |
598,0 |
100,0 |
657,3 |
100,0 |
721,3 |
100,0 |
4.341,8 |
100,0 |
% u BDP |
6,6 |
|
2,8 |
|
1,6 |
|
1,9 |
|
2,1 |
|
2,0 |
|
2,5 |
|
2,6 |
|
*Poreske i carinske olakšice i izvozne stimulacije
Izvor: Izveštaji o dodeljenoj državnoj pomoći u Republici Srbiji, Ministarstvo finansija.
Pored Fonda za razvoj, finansijska sredstva za podsticanje privrednog razvoja obezbeđivala su se od 2006. godine, iz Nacionalnog investicionog plana (u daljem tekstu: NIP), sa ciljem da se efikasnije iskoriste investicije od privatizacionih prihoda, kao i kredita međunarodnih finansijskih institucija. Prioritetna ulaganja NIP-a odnosila su se pored velikih infrastrukturnih projekata i na razvoj privrede ulaganjem u industrijske zone i tehnološke parkove (u 2009. godini uloženo 4 miliona evra). Iz NIP-a se za 2.531 projekata utrošilo više od 1 mlrd. evra (1.001.502.532).
Kreditna podrška privredi iz budžeta Republike Srbije raspoređuje se po posebnom programu koji usvaja Vlada, na predlog Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja. Sredstva se odobravaju u vidu tzv. "mekih" kredita, preko Fonda za razvoj Republike Srbije, uz valutnu klauzulu, kamatnu stopu 1% na godišnjem nivou, rokom vraćanja kredita 36 meseci, pri čemu period otplate nastupa 12 meseci od dana povlačenja kredita, u toku koga se kamata obračunava tromesečno unazad i pripisuje glavnom dugu. Korisnici sredstava su preduzeća iz oblasti prerađivačke industrije i građevinarstva. Prioritet pri odobravanju ovih sredstava imaju preduzeća koja se pripremaju ili su otpočela proces restrukturiranja i privatizacije. Paralelno sa napretkom procesa restrukturiranja i privatizacije, sredstva za kreditnu podršku se smanjuju. Okončanjem procesa privatizacije prestaće potreba za ovim vidom kreditne podrške privredi.
U okviru Programa mera Vlade za ublažavanje efekata svetske ekonomske krize u Republici Srbiji realizuju se sledeće direktne mere:
1) direktno subvencionisanje kamatne stope na kredite za održavanje likvidnosti i finansiranje trajnih obrtnih sredstava i izvozne poslove,
2) sufinansiranje kredita za investicije bez garancije i sa garancijom Fonda za razvoj,
3) direktno subvencionisanje kamatne stope na potrošačke kredite (lizing) i kredite za pravna lica za kupovinu određenih trajnih potrošnih dobara,
4) subvencionisanje kupovine automobila proizvedenih u Srbiji zamenom staro za novo,
5) podsticanje proizvodnje i prodaje traktora u Republici Srbiji i subvencionisanje kupovine traktora proizvedenih u Republici Srbiji,
6) direktno subvencionisanje kamatne stope na potrošačke kredite za kupovinu građevinskog materijala kao određenog trajnog potrošnog dobra,
7) subvencionisanu kupovinu teretnih motornih vozila-kamiona proizvedenih u Republici Srbiji i zamenu staro za novo i subvencionisanu kupovinu i remont građevinskih mašina proizvedenih u Republici Srbiji i
8) direktno subvencionisanje kamatne stope za stambene kredite i dugoročno stambeno kreditiranje.
Tabela 7: Budžetska sredstva po programima Vlade za subvencije, odnosno kreditnu podršku privredi, u mil. RSD
Oblast industrije |
2002 |
2003 |
2004 |
2005 |
2006 |
2007 |
2008 |
2009 |
I-IX 2010 |
Saobraćajna sredstava |
1.658,8 |
1.848,0 |
1.640,0 |
1.347,5 |
1.435,0 |
1.365,2 |
1.839,7 |
1.653,7 |
1.229,4 |
Metalski kompleks |
1.305,6 |
1.408,6 |
882,5 |
805,5 |
754,0 |
621,7 |
696,5 |
710,3 |
909,5 |
Metalurgija |
1.210,0 |
843,0 |
743,5 |
496,5 |
211,5 |
297,0 |
96,1 |
95,0 |
11,0 |
Tekstil i koža |
372,7 |
419,8 |
379,2 |
390,0 |
360,5 |
122,7 |
151,0 |
143,0 |
198,2 |
Hemijska industrija |
397,7 |
430,5 |
420,5 |
406,0 |
330,5 |
295,5 |
215,2 |
343,4 |
13,9 |
Prerada nemetala |
182,5 |
305,0 |
231,5 |
210,5 |
285,5 |
45,5 |
172,2 |
74,2 |
111,0 |
Električne mašine i aparati |
237,7 |
376,5 |
244,0 |
156,0 |
120,5 |
130,5 |
247,6 |
230,2 |
205,0 |
Prehrambena industrija |
137,5 |
211,0 |
65,0 |
- |
- |
- |
- |
16,4 |
- |
Drvna industrija |
132,0 |
121,0 |
149,5 |
174,0 |
161,0 |
12,5 |
16,5 |
3,0 |
78,0 |
Industrija - ukupno |
5.634,5 |
5.963,4 |
4.755,7 |
3.986,0 |
3.658,5 |
2.890,6 |
3.434,8 |
3.269,2 |
1.526,6 |
Građevinarstvo |
127,5 |
138,0 |
167,0 |
199,0 |
160,0 |
121,0 |
46,2 |
32,3 |
7,2 |
Ukupno (I+G) |
5.762,0 |
6.101,4 |
4.922,7 |
4.185,0 |
3.818,5 |
3.011,6 |
3.481,0 |
3.301,5 |
1.533,8 |
Izvor: MEER
Srbija je podnela zahtev za članstvo u Svetskoj trgovinskoj organizaciji 2004. godine i pregovori o pristupanju su i dalje u toku. Do kraja 2010. godine trebalo bi da se ispune svi tehnički zahtevi, tako da se prijem u ovu organizaciju očekuje do kraja 2011. godine. Sa najznačajnijim trgovinskim partnerima spoljna trgovina je u velikoj meri već liberalizovana, u skladu sa bilateralnim odnosno multilateralnim sporazumima o slobodnoj trgovini.
Prelaznim trgovinskim sporazumom između Srbije i Evropske unije predviđeno je da se u narednih šest godina postepeno uspostavi slobodna trgovina industrijskim i poljoprivrednim proizvodima. Evropska unija je ukinula carinska i druga ograničenja za uvoz industrijske robe iz Srbije, dok će Srbija to uraditi u fazama u narednih šest godina, u zavisnosti od osetljivosti proizvoda.
Srbija je takođe potpisnica CEFTA sporazuma, koji definiše zonu slobodne trgovine između Srbije, Albanije, Bosne i Hercegovine, Makedonije, Moldavije, Hrvatske, Crne Gore i UNMIK-a. Sporazumom su ukinuta sva ograničenja za trgovinu industrijskim proizvodima, a do sada je Srbija potpuno liberalizovala i trgovinu poljoprivrednim proizvodima sa Bosne i Hercegovine, Makedonijom i Crnom Gorom.
Prema sporazumu sa Rusijom, liberalizovana je trgovina preko 95% proizvoda, na čiji izvoz se plaća samo administrativna taksa od 1%. Proizvodi koji ne podležu povlašćenom tremanu su šećer, meso, vino, cigarete, pamučne tkanine, traktori i još neki industrijski proizvodi. Od 31. marta 2009. godine primenjuje se trgovinski sporazum sa Belorusijom, koji podrazumeva ukidanje carinskih i količinskih ograničenja za trgovinu, izuzimajući mali broj osetljivih poljoprivrednih proizvoda, mineralna goriva i akciznu robu. U narednom periodu očekuje se formiranje carinske unije između Rusije, Belorusije i Kazahstana, pa bi proizvodi plasirani u Rusiju i Belorusiju, pod istim uslovima mogli doći i na tržište Kazahstana.
Od 1. septembra 2010. godine primenjuje se Sporazum o slobodnoj trgovini sa Turskom. Sporazum predviđa model asimetrične liberalizacije trgovine u korist srpske strane. Podrazumeva se ukidanje svih carinskih i drugih ograničenja sa istim dejstvom na uvoz industrijskih proizvoda iz Srbije u Tursku, dok je aneksom II definisana dinamika snižavanja carina za uvoz robe iz Turske u Srbiju. Liberalizacija trgovine poljoprivrednim proizvodima odnosi se samo na biljne proizvode i ribu i odvijaće se na osnovu količinskih kvota u okviru kojih će se plaćati carina po preferencijalnoj stopi.
Na osnovu sporazuma potpisanog sa zemljama EFTA, koji je stupio na snagu 1. oktobra 2010. godine, članice EFTA su se obavezale na ukidanje svih kvantitativnih i carinskih ograničenja na uvoz svih industrijskih proizvoda iz Srbije, uključujući i ribu i proizvode od ribe. Srbija je dužna da postepeno smanjuje uvozna ograničenja sve do 2014. godine. Obzirom da članice EFTA nemaju zajedničku poljoprivrednu politiku, status poljoprivrednih proizvoda uređen je posebno sa svakom državom, a obezbeđena je liberalizacija za značajan broj proizvoda.
Spoljnotrgovinska razmena sa Sjedinjenim Američkim Državama velikim delom se odvija na osnovu Opšteg sistema preferencijala, koji obezbeđuje preferencijalni bescarinski tretman za preko 4.500 proizvoda, u koje nisu uključeni osetljivi proizvodi poput tekstila, poljoprivrednih proizvoda i sl.
Poboljšana predvidivost i transparentnost opšteg institucionalnog okvira i usvajanje mera koje za cilj imaju olakšavanje i pojednostavljivanje zahteva koje treba da ispune početnici u poslovanju, odnosno obavljanje poslovnih aktivnosti, važan su element industrijske politike svake zemlje. Uspešan i delotvoran, nezavisan i nepristrasan pravosudni sistem, važan su preduslov razvoja konkurentne privrede u celini a pogotovo njenog industrijskog sektora. Takođe, zakonodavstvo, pod kojim se podrazumevaju i pravila koja važe na nivou lokalne i regionalne samouprave, a naročito njihova primena kao i efikasnost javne administracije značajno utiču na uslove poslovanja i operativne troškove a ponekad čak utiču i na šanse za poslovanje nekih početnika u biznisu. To su razlozi zašto je bilo neophodno preispitati postojeća pravila i izvršiti njihovo pojednostavljivanje ili uklanjanje onih nepotrebnih, nasleđenih ili zastarelih odredbi tamo gde predstavljaju prepreku u poslovanju preduzetnika ili im stvaraju dodatne troškove. Takođe je neophodno i uspostaviti procedure i metode za analizu novih zakona kako bi se izvršila procena njihovog uticaja na tok privrednih aktivnosti, tj. na visinu operativnih troškova jednog preduzetnika pre nego što budu usvojeni.
Strategijom regulatorne reforme u Republici Srbiji za period od 2008. do 2011. godine predviđen je niz mera za smanjenje administrativnih troškova poslovanja za 25% do 2011. godine i pojednostavljenje administrativnih procedura, čime bi se međunarodni rejting Republike Srbije u pogledu kvaliteta poslovnog okruženja znatno poboljšao. Mere se, pre svega odnose na unapređenje postojećeg sistema analize efekata propisa i jednokratno stavljanje van snage ili izmenu neefikasnih propisa - sveobuhvatna reforma propisa (SRP).
Za sprovođenje reforme obrazovana je Jedinica za sprovođenje SRP i utvrđen Akcioni plan za sprovođenje Strategije. Izvršenom inventurom i analizom propisa, izdvojeno je 2024 propisa koji posredno ili neposredno utiču na privredu. Organizovana je medijska kampanja kako bi privreda i građani uzeli aktivno učešće u Sveobuhvatnoj reformi propisa i dali svoje predloge za stavljanje van snage i izmenu propisa koji im komplikuju poslovanje. U proces prikupljanja inicijativa uključena su i strana privredna udruženja i organizacije kao što su: Savet stranih investitora, privredne komore, Američka privredna komora, NALED i dr. U skladu sa podnetim inicijativama sastavljeno je ukupno 340 preporuka za izmenu neefikasnih propisa i podneto regulatornim telima na mišljenje, a nakon usaglašavanja Vlada je usvojila 216 preporuka za sprovođenje.
Kako bi se efekti sprovođenja preporuka novčano izrazili primenjen je model standardnih troškova, koji uzima u obzir vreme potrebno da bi se ispunili administrativni zahtevi nametnuti propisima i dodatne troškove koje privredni subjekti snose zbog tih propisa. Na osnovu obračunatih troškova procenjene su uštede po osnovu eliminacije nepotrebnih procedura, kao i pojednostavljenja komplikovanih procedura ili smanjenja njihove učestalosti.
Tabela 8: Sveobuhvatna reforma propisa (SRP)
Status preporuka |
Broj preporuka |
Uštede u evrima |
SPROVEDENE |
69 |
50.832.521 |
U FAZI SPROVOĐENJA |
146 |
91.584.438 |
UKUPNO |
215 |
142.416.959 |
NESPROVEDENE |
93 |
46.358.862 |
Izvor: MERR, Jedinica za sprovođenje SRP
Preporuke koje su do sada sprovedene ili su u postupku sprovođenja, privredi Srbije godišnje donose uštedu od oko 142,4 mil. evra, kao i značajne pozitivne efekte koje nije bilo moguće kvantifikovati. Od 216 usvojenih preporuka sprovedeno je ili je u postupku sprovođenja 192 preporuke. Pored izmene propisa, Jedinica za sprovođenje SRP dala je preporuke za stavljanje van snage ukupno 196 suvišnih propisa (15 uredbi, 11 odluka i 170 ostalih podzakonskih akata). Ukinuto je 15 uredbi, 11 odluka i 166 propisa.
Uporedo sa sprovođenjem ove reforme prisutna je tendencija da se kroz usvajanje novih i izmenu postojećih propisa komplikuju postojeće procedure i uvode nove obaveze za privredu. S obzirom da takvi propisi mogu anulirati rezultate reforme SRP i dovesti do toga da osnovni ciljevi zbog kojih se reforma i sprovodi ne budu postignuti, u narednom periodu će se vršiti analiza i provera mogućih štetnih posledica nekih novih rešenja.
Svrha spomenutih aktivnosti koje će doprineti uspostavljanju modernog i boljeg (jasnog, jednostavnog, predvidivog i unapređenog) zakonodavnog okvira na svim nivoima je da se obezbedi transparentnost uslova poslovanja i garantuje povoljniji regulatorni okvir za razvoj tržišne privrede u industrijskom sektoru i preduzetništvu uopšte. Naime, regulatorne i druge prepreke ulasku na tržište, u principu, štite postojeće firme i sprečavaju ulazak novih konkurenata na tržište. Potreba da se poveća konkurentnost čini modernizaciju zakonodavnog okvira na svim nivoima (od tehničkih i sličnih pravila, do zakona koji uređuju uslove pristupanja tržištu u javnom i ostalim sektorima poslovanja) i brisanje zastarelih pravila neophodnim da bi se ohrabrila inovativnost, nova proizvodnja i organizacioni procesi.
U tranzicionom periodu 2001-2008. godine postignuti su značajni rezultati u pogledu privrednog rasta. Tranzicioni rast se, pre svega, bazirao na domaćoj agregatnoj tražnji (izvozna tražnja je zbog strukture privrede i nekonkurentnosti četiri puta niža), odnosno na stranim kreditnim sredstvima i značajnom prilivu SDI. Dinamičan privredni rast prekinut je u Q4 2008. i u 2009. godini kada se Srbija suočila sa ekonomskom krizom i oštrim padom ekonomske aktivnosti, pre svega, u sektoru razmenjivih dobara. Pad domaće i svetske tražnje, usporavanje kreditne aktivnosti i stranih direktnih investicija uticali su na smanjenje bruto domaćeg proizvoda u 2009. godini (-3,5%). Najveći negativni efekti krize odrazili su se na industriju (pad od -11,5%), posebno prerađivačku industriju (pad od -15,8%), gde je u potpunosti anuliran rast u periodu 2001-2008. godine, zatim na trgovinu (-7,5%) i građevinarstvo (-19,7%). Nepovoljni uticaji krize odrazili su se na privredu Srbije u uslovima visoke domaće tražnje i visokog deficita tekućeg računa. Zbog značajnog smanjenja priliva inostranog kapitala, usporavanja kreditne aktivnosti, značajnog usporavanja rasta zarada došlo je do pada domaće tražnje oko 8%. Drastičan pad tražnje kao posledica smanjenja lične potrošnje i proizvodnih aktivnosti uticali su na smanjenje spoljnotrgovinske razmene, posebno uvoza (pad uvoza roba 30% i izvoza roba 20%), što je rezultiralo poboljšanjem tekućeg računa bilansa plaćanja. Deficit se sa 7,0 mlrd. EUR u 2008. smanjio na 2,1 mlrd. EUR u 2009. godini (sa 21,6% na 7,2% BDP). U drugoj polovini 2009. godine i tokom 2010. godine privredna aktivnost u Srbiji se stabilizovala pod uticajem brojnih podsticajnih mera. S obzirom da su investicije u osnovna sredstva u 2010. godini ostvarile blagi rast od oko 1% u odnosu na prethodnu godinu, kao i lična potrošnja (rast od 0,5%), a javna potrošnja zabeležila umereniji pad, ukupna domaća tražnja je ostvarila blagi rast. Procenjen rast BDP u 2010. godini iznosi 1,8%.
Tabela 9: Makroekonomska kretanja 2001-2010.
|
2001 |
2002 |
2003 |
2004 |
2005 |
2006 |
2007 |
2008 |
2009 |
2010 |
BDP, mlrd EUR |
12,8 |
16,0 |
17,3 |
19,0 |
20,3 |
23,3 |
28,5 |
32,7 |
28,9 |
28,5 |
BDP, realan rast u % |
5,3 |
4,3 |
2,5 |
9,3 |
5,4 |
3,6 |
5,4 |
3,8 |
-3,5 |
1,8 |
Inflacija, kraj perioda |
40,7 |
14,8 |
7,8 |
13,7 |
17,7 |
6,6 |
10,1 |
6,8 |
6,6 |
10,3 |
Deficit tekućeg računa, % BDP |
2,2 |
-4,2 |
-7,8 |
-13,8 |
-8,8 |
-10,1 |
-17,7 |
-21,6 |
-7,2 |
-7,2 |
Strane direktne investicije, % BDP |
1,4 |
3,1 |
6,9 |
4,1 |
6,2 |
14,3 |
6,4 |
5,6 |
4,8 |
3,0 |
Rezerve NBS, mlrd EUR |
1,33 |
2,21 |
2,85 |
3,13 |
4,95 |
9,04 |
9,66 |
8,19 |
10,6 |
10,00 |
Fiskalni deficit, % BDP |
-0,5 |
-2,6 |
-2,7 |
0,7 |
1,1 |
-1,6 |
-2,0 |
-2,6 |
-4,5 |
-4,7 |
Javni dug, % BDP |
104,8 |
71,9 |
63,7 |
50,9 |
50,6 |
40,1 |
31,8 |
26,9 |
34,1 |
42,2 |
Spoljni dug, % BDP |
85,5 |
58,7 |
55,9 |
49,8 |
60,1 |
60,9 |
60,2 |
64,6 |
77,9 |
82,5 |
Izvor: RZR, RZS, NBS, MFIN
Doprinos proizvodnje rastu BDP - U periodu 2001-2009. godine Srbija je ostvarila prosečnu stopu rasta BDP od 4,0%. Apstrahujući negativan uticaj svetske ekonomske krize, ova relativno visoka stopa rasta BDP (4,6% u periodu 2001- 2008. godine) ipak ne odslikava u potpunosti stanje privredne aktivnosti Srbije. Naime, zbog izuzetno niske baze iz godina koje prethode tranzicionom periodu, rast BDP se može gledati kao predimenzioniran. Radi postizanja konkurentnosti srpske privrede nužno je bilo ostvariti znatno više stope rasta BDP u ovom periodu. Za dosadašnji ostvaren rast BDP, od 2001. do 2009. godine, najviše je zaslužan sektor usluga sa prosečnom stopom rasta BDV od 4,6% na godišnjem nivou (najizraženiji rast su ostvarili podsektori Trgovina i Informisanje i komunikacije sa prosečnim godišnjim stopama rasta od 10,8% i 16,2%, respektivno). Sa druge strane, došlo je do izraženog trenda deagrarizacije i deindustrijalizacije (prvenstveno prerađivačke industrije) u privredi Srbije, nastalog prevashodno kao posledica neadekvatne strukture investicija, delimično neuspele privatizacije i već spomenute ekspanzije sektora usluga. Posledično, u periodu 2001-2009. godine, prosečne stope rasta sektora poljoprivrede i industrije iznose 2,1% i -0,1%, respektivno. Sektor građevinarstva je u istom periodu ostvario stopu rasta od 6,3%.
Sumarno gledano, sektor razmenjivih dobara ima veoma nisku stopu rasta od samo 0,6% u tranzicionom periodu, što govori da je gotovo celokupan rast BDV privrede generisan od strane BDV sektora usluga.
Tabela 10: Doprinos proizvodnje rastu BDP
|
2001-2009. |
|
Prosečne stope rasta u % |
Kumulativni doprinos BDP |
|
Poljoprivreda |
2,1 |
3,3 |
Industrija |
-0,1 |
0,4 |
Prerađivačka industrija |
-0,4 |
0,0 |
Građevinarstvo |
6,3 |
2,1 |
Usluge |
4,6 |
21,6 |
Trgovina |
10,8 |
8,2 |
Saobraćaj i skladištenje |
3,1 |
1,2 |
Usluge smeštaja i ishrane |
-1,1 |
-0,1 |
Informisanje i komunikacije |
16,2 |
5,6 |
Finansijske delatnosti i delatnost osiguranja |
6,3 |
1,5 |
Poslovanje nekretninama |
2,0 |
1,9 |
Ostale usluge |
1,5 |
3,3 |
Bruto dodata vrednost delatnosti |
3,5 |
27,5 |
FISIM |
8,2 |
1,4 |
Bruto dodata vrednost (BDV) |
3,3 |
26,1 |
Porezi minus subvencije |
7,6 |
10,1 |
Bruto domaći proizvod (BDP) |
4,0 |
|
Sektor razmenjivih dobara |
0,6 |
3,7 |
Sektor nerazmenjivih dobara |
4,7 |
23,7 |
Izvor: RZS.
Krajem 2008. godine i tokom cele 2009. godine privreda Srbije je bila pod uticajem svetske ekonomske krize, tako da dolazi do prekida u uzlaznom trendu BDP iz prethodnih godina. U 2009. godini stopa pada BDP iznosi 3,5%. Sektori koji su najviše pogođeni ekonomskom depresijom su upravo oni sektori koji su u prethodnom periodu beležili najniže stope rasta: industrija (posebno prerađivačka) i građevinarstvo. Stope pada ova dva sektora u 2009. godini iznose 11,5% i 19,7%, respektivno. Od sektora usluga, značajan pad dodate vrednosti jedino je beležila trgovina -7,5%, dok je sektor Informisanje i komunikacije najpropulzivniji sektor, sa stopom rasta od 10,0%. Sektor poljoprivrede kao veoma specifičan, i sa stanovišta ekonomske krize u dobroj meri autonoman sektor, ostvario je pozitivnu stopu rasta od 0,8%.
Tokom 2010. godine privreda Srbije je započela oporavak od uticaja svetske ekonomske krize, te je procenjena međugodišnja stopa rasta BDP na nivou od 1,8%. U 2010. godini ne dolazi do značajnih promena u sektorskoj strukturi. Sektor industrije koji je beležio najveći pad dodate vrednosti u 2008. godini i 2009. godini (apsolutno gledano) je sektor koji u 2010. godini ostvaruje najveći oporavak, dok sektor usluga zadržava skoro identičnu stopu rasta kao i u 2009. godini.
Grafikon 2: Sektorska struktura BDV (tekuće cene)
Sektorska struktura BDV - Razmatranjem sektorske strukture formiranja BDV u privredi Srbije u periodu 2001-2009. godine, može se uočiti veće učešće sektora usluga (59,4%) u odnosu na sektor razmenjivih dobara (36%). Pod uticajem svetske ekonomske krize, sektori Industrije (prerađivačka industrija) i Građevinarstva zabeležili su najznačajniji pad učešća u ukupnoj BDV, dok su Saobraćaj i telekomunikacije, kao i Poslovanje sa nekretninama ostvarili najviši rast učešća.
U 2010. godini došlo je do očekivanog nastavka trenda u strukturi BDV iz perioda pre eskalacije krize, uz laganu kontrakciju u rastu učešća sektora usluga.
Tabela 11: Sektorska struktura BDV (tekuće cene) u %
|
2001 |
2002 |
2003 |
2004 |
2005 |
2006 |
2007 |
2008 |
2009 |
Poljoprivreda |
19,5 |
14,8 |
13,1 |
13,5 |
11,8 |
11,0 |
10,1 |
10,4 |
9,4 |
Industrija |
24,6 |
24,3 |
23,2 |
24,1 |
23,7 |
23,6 |
22,5 |
21,9 |
22,3 |
Rudarstvo |
1,3 |
1,7 |
1,8 |
1,8 |
1,8 |
1,7 |
1,4 |
1,4 |
1,6 |
Prerađivačka industrija |
21,7 |
18,5 |
16,7 |
17,1 |
17,1 |
17,0 |
16,6 |
16,3 |
15,8 |
Snabdevanje el. energijom, gasom i parom |
0,6 |
2,8 |
3,3 |
3,7 |
3,2 |
3,5 |
3,1 |
3,0 |
3,7 |
Građevinarstvo |
3,3 |
3,6 |
4,4 |
5,0 |
4,7 |
4,8 |
5,1 |
5,5 |
4,8 |
Usluge |
52,6 |
57,3 |
59,3 |
57,4 |
59,8 |
60,6 |
62,3 |
62,2 |
63,5 |
Trgovina |
7,5 |
8,1 |
9,0 |
9,7 |
12,2 |
12,4 |
11,9 |
12,1 |
11,0 |
Saobraćaj i skladištenje |
4,5 |
4,7 |
4,8 |
4,9 |
5,5 |
5,6 |
5,6 |
5,3 |
5,4 |
Usluge smeštaja i ishrane |
0,9 |
1,1 |
1,2 |
1,1 |
1,2 |
1,3 |
1,2 |
1,1 |
1,2 |
Informisanje i komunikacije |
3,7 |
4,5 |
4,5 |
4,4 |
4,6 |
4,4 |
4,4 |
4,6 |
4,9 |
Finansijske delatnosti i osiguranja |
2,6 |
3,8 |
3,1 |
2,8 |
2,6 |
2,9 |
3,3 |
3,4 |
3,7 |
Poslovanje nekretninama |
14,4 |
13,5 |
13,1 |
12,5 |
12,2 |
11,7 |
11,2 |
11,3 |
12,8 |
Ostale usluge |
19,0 |
21,6 |
23,6 |
22,0 |
21,5 |
22,3 |
24,7 |
24,4 |
24,5 |
BDV delatnosti |
100 |
100 |
100 |
100 |
100 |
100 |
100 |
100 |
100 |
Izvor: RZS
Međunarodno poređenje. Analizirajući realne stope rasta BDP, tokom tranzicionog perioda 2001-2009. godine, lako je primetiti da je BDP u Srbiji rastao sličnim tempom kao i BDP zemalja u okruženju. Sa druge strane, posmatrajući 2009. godinu vidi se da je Srbija imala najmanji pad BDP, kako od svih zemalja u okruženju, takođe i od grupe zemalja EU-27, što ukazuje na slabiji uticaj ekonomske krize na Srbiju u odnosu na ostale zemlje. Za 2010. godinu procenjen rast BDV Srbije viši je od ostalih zemalja u okruženju.
Tabela 12: Međunarodno poređenje strukture BDV (tekuće cene), u %
|
Poljoprivreda |
Industrija |
Građevinarstvo |
Usluge |
Stope rasta BDP |
|||||
2001 |
2009 |
2001 |
2009 |
2001 |
2009 |
2001 |
2009 |
Prosek |
2009. |
|
EU-27 |
2,4 |
1,6 |
21,7 |
18,0 |
5,7 |
6,3 |
70,2 |
74,1 |
1,3 |
-4,2 |
Bugarska |
13,1 |
5,6 |
22,2 |
21,4 |
4,8 |
8,9 |
59,9 |
64,1 |
4,6 |
-4,9 |
Češka |
3,9 |
2,3 |
31,5 |
30,3 |
6,3 |
7,4 |
58,2 |
60,0 |
3,3 |
-4,1 |
Mađarska |
5,2 |
3,3 |
25,6 |
25,0 |
5,0 |
4,4 |
64,3 |
67,3 |
2,0 |
-6,7 |
Rumunija |
14,7 |
7,0 |
29,4 |
26,4 |
5,9 |
10,9 |
50,0 |
55,7 |
4,7 |
-7,1 |
Slovenija |
3,0 |
2,4 |
29,3 |
23,2 |
6,2 |
7,9 |
61,5 |
66,5 |
2,9 |
-8,1 |
Slovačka |
4,7 |
3,9 |
28,5 |
25,7 |
6,3 |
9,5 |
60,5 |
60,9 |
4,9 |
-4,8 |
Srbija |
19,8 |
9,6 |
25,1 |
23,0 |
3,4 |
4,9 |
53,5 |
65,5 |
4,0 |
-3,5 |
Izvor: Eurostat, RZS
Grafikon 3: Kumulativni doprinosi sektora formiranju BDV, 2001-2009.
Doprinos potrošnje rastu BDP - Privredni rast Srbije je u periodu od 2001. godine pa do nastanka svetske ekonomske krize (2008 godine) bio generisan domaćom tražnjom. Visoko učešće lične potrošnje u periodu 2001-2008. godine (79,0%), uvoza robe i usluga (48,9%) i nedovoljno učešće investicija u osnovna sredstva (18,4%) su karakterisali strukturu upotrebe bruto domaćeg proizvoda. Obim i struktura investicija nisu bili dovoljni za stvaranje povoljnog ambijenta za povećanje izvoza kao i mogućnosti finansiranja inostranih obaveza zemlje. Visoke stope rasta izvoza u posmatranom periodu nisu bile dovoljne za povećanje učešća izvoza robe i usluga u BDP (27,8%). Rast zarada iznad rasta produktivnosti je u znatnoj meri uticao na veliki rast uvoza robe široke potrošnje. Rast vrednosti uvoza robe je uslovio nastanak velikog trgovinskog deficita koji je uticao na stvaranje visokog deficita tekućih transakcija sa inostranstvom.
Ekonomska kriza je uticala na pad svih komponenti upotrebe BDP. Lična potrošnja je u 2009. godini opala za 3,0%. Usporen realni rast zarada u 2009. godini (0,2%) je uslovio smanjenje raspoloživih sredstava za potrošnju domaćinstava. Doznake iz inostranstva su delimično nadoknadile nedostatak raspoloživih sredstava. Odgovorna fiskalna politika je obezbedila smanjenje javne potrošnje. Tokom 2009. godine nastavljeno je sa zamrzavanjem plata u javnom sektoru i penzija kao preduzetim merama u pravcu smanjenja javne potrošnje. Javna potrošnja je u 2009. godini opala za 4,3%. Recesiona privredna kretanja u 2009. godini karakteriše i pad investicione tražnje. Investicije u osnovna sredstva su u 2009. godini opale za 23,0%. Takođe je došlo i do smanjenja spoljnotrgovinske aktivnosti pa je deo privrede orijentisan ka izvozu bio u nepovoljnijem položaju.
Nakon privredne recesije u 2009. godini tokom 2010. godine beleže se pozitivni pomaci. Na blagi rast domaće tražnje u odnosu na prethodnu godinu uticali su rast investicija u osnovna sredstva od oko 1%, kao i blagi rast lične potrošnje od 0,5%. Procenjen je pad javne potrošnje od 2,6%. Izvoz je porastao za oko 19% u odnosu na prethodnu godinu.
Posmatrane zemlje u okruženju su, takođe tokom 2009. godine narušile svoje fiskalne pozicije. Porast učešća fiskalnog deficita u BDP je rezultat dejstva preduzetih mera, kao što su naknade za nezaposlenost, stimulativne mere za podsticaj investicija, mere za jačanje kupovne moći stanovništva, pomoć privrednim subjektima kao i tržištu rada.
Tabela 13: Agregati upotrebe BDP, u %
|
Finalna potrošnja |
Investicije u osnovna sredstva |
Saldo robne razmene |
|||
2008 |
2009 |
2008 |
2009 |
2008 |
2009 |
|
EU-27 |
78,2 |
80,5 |
21,1 |
19,1 |
-1,0 |
-0,1 |
Bugarska |
82,8 |
82,6 |
33,6 |
24,4 |
-25,8 |
-12,1 |
Rumunija |
77,8 |
78,2 |
31,9 |
25,6 |
-13,6 |
-5,8 |
Mađarska |
75,3 |
75,1 |
21,4 |
20,9 |
-0,1 |
4,9 |
Hrvatska |
66,4 |
67,3 |
27,6 |
25,5 |
-22,9 |
-17,2 |
Češka |
72,7 |
73,2 |
23,9 |
22,5 |
2,7 |
3,2 |
Slovačka |
75,3 |
75,6 |
24,7 |
20,6 |
-1,5 |
1,6 |
Srbija |
97,1 |
99,8 |
23,8 |
18,8 |
-27,7 |
-19,2 |
Izvor: Eurostat, za Srbiju RZS
Investicije. Investicije u osnovna sredstva predstavljaju najvažniji segment potrošnje BDP sa stanovišta razvoja. U periodu 2001-2010. godine realizovan je povoljniji ambijent za poslovanje i investiranje privrednih subjekata, međutim tekuća investiciona aktivnost, u odnosu na razvojne potrebe, i dalje je na niskom nivou. Procenjuje se da su u Srbiji u periodu 2001-2008. godine investicije realno rasle po prosečnoj godišnjoj stopi od 7%, a usled ekonomske krize u 2009. godini došlo je do pada investicione aktivnosti za -23%. Zahvaljujući preduzetim merama od strane Vlade i velikim infrastrukturnim projektima (nastavak izgradnje koridora X i putnih pravaca zapadne i istočne Srbije) ostvaren je blagi rast investicione aktivnosti u 2010. godini.
U strukturi ukupnih investicija učešće investicija u industriju se povećalo sa 29,9% u periodu 2001-2005. godine na 30,4% u periodu 2006-2008. godine (prerađivačke sa 18,7% na 21,8%).
Tabela 14: Investicije u osnovna sredstva, struktura u %
|
2001 |
2002 |
2003 |
2004 |
2005 |
2006 |
2007 |
2008 |
Poljoprivreda, šumarstvo i ribarstvo |
7,7 |
5,4 |
4,1 |
3,1 |
2,9 |
4,3 |
3,0 |
3,9 |
Industrija |
29,2 |
25,6 |
28,5 |
32,8 |
33,3 |
30,4 |
29,5 |
31,4 |
Vađenje ruda i kamena |
2,4 |
1,8 |
1,5 |
1,2 |
1,1 |
0,3 |
0,4 |
0,5 |
Prerađivačka industrija |
15,5 |
13,4 |
16,9 |
23,7 |
24,1 |
21,5 |
21,9 |
22,1 |
Proizv. elektr. energije, gasa i vode |
11,4 |
10,4 |
10,1 |
7,9 |
8,1 |
8,6 |
7,3 |
8,8 |
Građevinarstvo |
7,7 |
12,6 |
9,6 |
4,6 |
4,8 |
8,6 |
8,7 |
8,7 |
Usluge |
55,5 |
56,4 |
57,8 |
59,6 |
58,9 |
56,8 |
58,8 |
56,0 |
Ukupne investicije |
100,0 |
100,0 |
100,0 |
100,0 |
100,0 |
100,0 |
100,0 |
100,0 |
Izvor: RZS, RZR
U okviru prerađivačke industrije u periodu 2006-2008. godine najveći deo investicija se odnosio na proizvodnju prehrambenih proizvoda, pića i duvana (33,5%), zatim sledi proizvodnja: osnovnih metala i metalnih proizvoda (11,1%), hemikalija i hemijskih proizvoda (8,6%), proizvoda od ostalih minerala (7,1%), celuloze, papira i izdavačka delatnost (7,1%), tekstila i tekstilnih proizvoda (6,7%).
Tabela 15: Investicije u prerađivačkoj industriji, u %
|
2006 |
2007 |
2008 |
2006-2008 |
Prerađivačka industrija |
100,0 |
100,0 |
100,0 |
100,0 |
Prehrambeni proizvodi, piće i duvan |
41,4 |
30,0 |
28,9 |
33,5 |
Tekstil i tekstilni proizvodi |
4,8 |
4,9 |
10,5 |
6,7 |
Koža i predmeti od kože |
0,6 |
2,0 |
0,6 |
1,0 |
Drvna industrija |
1,2 |
1,4 |
1,3 |
1,3 |
Papir i izdavačka delatnost |
6,2 |
7,5 |
7,5 |
7,1 |
Koks i derivati nafte |
2,2 |
1,5 |
6,8 |
3,5 |
Hemijski proizvodi |
8,2 |
7,4 |
10,1 |
8,6 |
Guma i plastika |
6,1 |
5,2 |
5,5 |
5,7 |
Ostali nemetalni minerali |
5,8 |
8,5 |
7,0 |
7,1 |
Osnovni metali i metalni proizvodi |
10,9 |
12,8 |
9,6 |
11,1 |
Ostale mašine i uređaji |
4,6 |
6,5 |
3,1 |
4,7 |
Električni i optički uređaji |
3,5 |
2,9 |
3,3 |
3,3 |
Saobraćajna sredstva |
1,2 |
4,4 |
2,7 |
2,8 |
Ostalo |
3,3 |
4,8 |
2,8 |
3,6 |
Izvor: RZS, RZR
Ekonomska kriza u svetu najpre se odrazila na tokove stranih direktnih investicija. Priliv stranih direktnih investicija u 2009. godini značajno je opao u Srbiji i drugim tranzicionim zemljama Jugoistočne Evrope. Uticaju krize na smanjenje priliva SDI pridružili su se i drugi faktori, poput iscrpljenih mogućnosti privatizacije i strukturnih slabosti privrede. Srbija je u 2009. godini uspela da privuče 1,4 mlrd. EUR neto stranih direktnih investicija, što je za 452 mil. EUR manje nego 2008. godini. U periodu 2001-2009. godine ukupne strane direktne investicije neto u Srbiji iznosile su 12,3 mlrd. EUR, a najviši nivo ostvaren je u 2006. godini 3,3 mlrd. EUR. Veći deo stranih direktnih investicija se u proteklom periodu odnosio na kupovinu dela domaćih državnih i društvenih preduzeća i banaka u procesu tenderske i aukcijske privatizacije. Posmatrano po ekonomskoj strukturi najveći deo SDI bio je usmeren u usluge. Tokom 2010. godine nastavljena je tendencija pada SDI, tako da u prvom polugođu 2010. godine SDI u Srbiji iznose 419,5 mil. EUR, što je čak za 53% manje u odnosu na isti period prethodne godine. Pozitivno je što je 167,2 mil. EUR uloženo u prerađivačku industriju, od čega u proizvodnju osnovnih metala 90,3 mil. EUR. U periodu od 2004-jun do 2010. godine SDI u prerađivačku industriju iznosile su oko 25% ukupnih SDI, a najatraktivnije oblasti za ulaganja su bile proizvodnja prehrambenih proizvoda i pića i proizvodnja hemikalija i hemijskih proizvoda, na koje se odnosi oko 45% svih SDI u prerađivačkoj industriji.
Tabela 16: Ukupna ulaganja nerezidenata u Srbiji (SDI), u %
|
2004 |
2005 |
2006 |
2007 |
2008 |
2009 |
I-VI 2010 |
Ukupno |
100 |
100 |
10 |
100 |
100 |
100 |
100 |
Poljoprivreda |
1,0 |
0,7 |
0,2 |
0,6 |
1,7 |
1,2 |
0,7 |
Vađenje ruda i kamena |
0,2 |
- |
- |
0,9 |
0,9 |
22,4 |
0,1 |
Prerađivačka industrija |
30,4 |
18,9 |
18,4 |
14,1 |
17,2 |
29,4 |
29,0 |
Proizv. elek. energije, gasa |
- |
- |
- |
- |
0,1 |
0,3 |
0,7 |
Građevinarstvo |
1,9 |
0,8 |
0,6 |
5,0 |
2,5 |
1,6 |
2,5 |
Trgovina na veliko i malo |
35,9 |
22,0 |
8,6 |
7,7 |
12,2 |
12,3 |
17,9 |
Hoteli i restorani |
1,5 |
- |
0,1 |
1,3 |
0,7 |
0,3 |
0,1 |
Saobraćaj, skladišt. i veze |
1,5 |
0,7 |
28,8 |
19,5 |
7,5 |
6,5 |
8,4 |
Finansijsko posredovanje |
10,6 |
37,6 |
36,5 |
31,7 |
38,2 |
8,6 |
27,5 |
Poslovi s nekretninama, |
13,9 |
13,2 |
6,6 |
16,0 |
18,1 |
13,2 |
12,0 |
Druge komun. i ostale usluge |
0,5 |
0,3 |
- |
2,9 |
0,8 |
1,0 |
0,3 |
SDI-neto mil. EUR |
774 |
1250 |
3323 |
1821 |
1824 |
1372 |
419 |
Izvor:NBS
Investicije u osnovna sredstva još uvek čine mali deo upotrebe BDP. Procena RZR je da je učešće investicija u BDP smanjeno sa 23,8% u 2008. godini na oko 20% u 2010. godini Ekonomska kriza dovela je do smanjenja stope investicija i u susednim zemljama, mada je ona i dalje veća nego u Srbiji: Bugarska 22,7%, Rumunija 25,7%, Hrvatska 26,1%, Mađarska 21,4%.
Investicije u novu opremu i tehnologiju i privrednu infrastrukturu predstavljaju preduslov za rast BDP, izvoza, konkurentnosti, produktivnosti, smanjenje nezaposlenosti, što dovodi do rasta životnog standarda. U periodu 2011-2020. godine realizovaće se dinamičan rast investicione aktivnosti i procenjuje se da će investicije u fiksne fondove iznositi u 2015. godini 25% BDP, a u 2020. godini dostići će nivo od 28%.
Tabela 17: Investicije u osnovna sredstva, % BDP
|
2001 |
2002 |
2003 |
2004 |
2005 |
2006 |
2007 |
2008 |
2009 |
2010 |
EU 27 |
20,2 |
19,6 |
19,5 |
19,6 |
20,0 |
20,7 |
21,3 |
21,1 |
19,1 |
18,5 |
Mađarska |
23,0 |
23,1 |
22,2 |
22,5 |
23,1 |
21,8 |
21,4 |
21,4 |
20,9 |
21,4 |
Rumunija |
20,5 |
21,3 |
21,5 |
21,8 |
23,7 |
25,6 |
30,2 |
31,9 |
25,6 |
25,7 |
Bugarska |
18,3 |
18,3 |
19,0 |
20,4 |
25,7 |
27,6 |
28,7 |
33,6 |
24,4 |
22,7 |
Hrvatska |
19,4 |
21,2 |
25,0 |
25,5 |
24,6 |
26,1 |
26,2 |
27,6 |
25,5 |
26,1 |
Češka |
28,0 |
27,5 |
26,7 |
25,8 |
24,9 |
24,7 |
25,2 |
23,9 |
22,5 |
22,0 |
Slovačka |
28,5 |
27,4 |
24,7 |
24,0 |
26,5 |
26,5 |
26,1 |
24,7 |
20,6 |
21,1 |
Srbija |
10,7 |
12,4 |
16,8 |
19,2 |
19,0 |
21,0 |
24,3 |
23,8 |
18,8 |
19,7 |
Izvor: Eurostat, RZS, RZR
Osnovni nalaz. Industrijsku proizvodnju Srbije u tranzicionom periodu 2001-2009. godine karakteriše: tehnološko-ekonomsko zaostajanje većine kapaciteta, nezadovoljavajući nivo kvaliteta proizvoda i usluga po svetskim standardima, visok uvoz, nizak nivo marketing menadžmenta i upravljanja proizvodnjom, viškovi radne snage, iščekivanja u vezi sa privatizacijom, nedostatak direktnih stranih investicija itd. Takođe, tranziciono razdoblje karakteriše dvostruko brži rast uvoza od izvoza, što znači da je kontinuirano bila prisutna znatna supstitucija domaće proizvodnje inostranom. Snažan rast vrednosti uvoza je bio posledica visoke javne potrošnje, rasta lične potrošnje, ali istovremeno i u manjoj meri rasta proizvodnje namenjene izvozu roba. Pri tome, rast javne i lične potrošnje se zasnivao na zaduživanju u inostranstvu i domaćem tržištu. Uz takav rast došlo je do povećanja pokrivenosti ukupne domaće i inostrane tražnje uvoznim robama i uslugama (rast uvoza u 2008. godini u odnosu na 2001. godine iznosi preko 2 puta). Takva kretanja potvrđuju činjenicu da snažan rast ukupne tražnje nije bio iskorišćen za povećanje domaće proizvodnje, ova kretanja zaustavljena su 2009. godine u kojoj je svetska finansijska i ekonomska kriza prouzrokovala pad domaće i ino-tražnje. U tom kontekstu kretanja u industriji Srbije, su slična kretanjima u Evropskoj uniji. Međutim, situacija je kod nas specifična s obzirom da u prethodnom razdoblju (dobre konjunkture na svetskom tržištu 2004-2007. godine) nije dovršeno restrukturiranje privrede. Tako je industrija, posebno prerađivačka, dočekala krizu uglavnom s niskim nivoom konkurentnosti i efikasnosti poslovanja, povećanom nelikvidnošću, uz kontinuiran pad zaposlenosti i sve manjim brojem proizvoda za izvoz.
Tabela 18: Nivo fizičkog obima industrijske proizvodnje (2000=100)
|
2001 |
2002 |
2003 |
2004 |
2005 |
2006 |
2007 |
2008 |
2009 |
Prosečna stopa rasta 2001-2009 |
Industrija - ukupno |
100,1 |
101,8 |
98,7 |
105,8 |
106,6 |
111,6 |
115,7 |
117,0 |
102,9 |
0,3 |
Vađenje ruda i kamena |
87,2 |
88,6 |
89,3 |
88,7 |
90,5 |
94,3 |
93,7 |
97,1 |
92,9 |
-0,8 |
Prerađivačka industrija |
100,7 |
103,4 |
98,7 |
108,1 |
107,4 |
113,1 |
117,8 |
118,6 |
99,9 |
0 |
Proiz. i distr. el. en. gasa i vode |
101,2 |
99,5 |
101,8 |
101,7 |
108,4 |
110,8 |
113,9 |
115,9 |
116,6 |
1,7 |
Prerađivačka industrija |
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Prehrambeni proizvodi, piće i duvan |
97,0 |
105,4 |
103,1 |
106,0 |
111,7 |
118,2 |
124,2 |
123,0 |
114,1 |
1,5 |
Tekstil i tekstilni proizvodi |
104,1 |
82,1 |
55,3 |
53,6 |
46,0 |
44,6 |
40,2 |
35,7 |
26,0 |
-10,4 |
Koža i predmeti od kože |
101,6 |
76,7 |
60,7 |
50,9 |
51,1 |
50,7 |
49,5 |
48,3 |
39,5 |
-9,8 |
Drvna industrija |
81,6 |
56,1 |
40,0 |
46,4 |
36,0 |
35,2 |
43,7 |
36,0 |
20,3 |
-16,2 |
Papir i izdavačka delatnost |
99,3 |
100,2 |
89,5 |
93,9 |
87,8 |
89,0 |
99,4 |
104,0 |
97,6 |
-1,5 |
Koks i derivati nafte |
167,7 |
219,5 |
218,6 |
266,5 |
259,3 |
268,9 |
260,3 |
256,2 |
232,8 |
9,8 |
Hemijski proizvodi |
112,7 |
113,6 |
129,3 |
152,5 |
158,3 |
171,5 |
180,1 |
188,2 |
149,0 |
4,5 |
Guma i plastika |
113,9 |
123,0 |
122,5 |
128,5 |
140,1 |
134,2 |
144,9 |
145,7 |
118,0 |
1,9 |
Ostali nemetalni minerali |
103,6 |
104,2 |
90,2 |
92,7 |
90,5 |
96,5 |
96,8 |
91,8 |
73,7 |
-3,2 |
Osnovni metali i metalni proizvodi |
88,7 |
93,4 |
93,2 |
123,2 |
143,8 |
170,1 |
170,8 |
179,3 |
132,0 |
3,1 |
Ostale mašine i uređaji |
99,7 |
101,4 |
91,5 |
130,3 |
79,4 |
68,4 |
81,3 |
86,6 |
73,2 |
-3,4 |
Električni i optički uređaji |
90,2 |
105,9 |
93,3 |
98,9 |
81,9 |
74,5 |
77,7 |
79,5 |
65,7 |
-4,6 |
Saobraćajna sredstva |
86,9 |
98,0 |
88,7 |
86,3 |
99,0 |
91,4 |
95,0 |
91,9 |
67,5 |
-4,8 |
Ostalo |
107,9 |
101,5 |
99,3 |
94,3 |
84,2 |
136,8 |
145,7 |
158,1 |
105,8 |
0,6 |
Izvor: RZR i RZS
Fizički obim industrijske proizvodnje. Dugogodišnja nekonkurentnost industrije (prosečna stopa rasta fizičkog obima industrijske proizvodnje u periodu 2001-2008. godine iznosi 2,2% za ukupnu industriju i 2,0% za prerađivačku industriju), uz nepovoljnije uslove poslovanja izazvanih globalnim recesijskim kretanjima, dovelo je industriju Srbije u 2009. godini na nivo 44,6% proizvodnje iz 1990. godine. To je značajno naglasiti zato što je industrija, uprkos nepovoljnim kretanjima, još uvek najznačajnija delatnost ukupne privrede. U 2009. godini u ukupnoj bruto dodatoj vrednosti učestvuje sa 23%, u bruto domaćem proizvodu sa 19,1%, a oko 95% spoljnotrgovinske razmene odnosi se na industriju.
Vrednost industrijske proizvodnje: U strukturi vrednosti ukupne privrede industrija u 2008. godini učestvuje 35,6% (posmatrano po sektorima: vađenje ruda i kamena 1,3%, prerađivačka industrija 27,7% i proizvodnja električne energije, gasa i vode 6,6%), što je nominalno povećanje od 18,9% u odnosu na 2007. godinu. Najveće učešće u strukturi vrednosti proizvodnje prerađivačke industrije imaju podsektori: proizvodnja prehrambenih proizvoda, pića i duvana 30%, proizvoda osnovnih metala i standardnih metalnih proizvoda 16,3% i proizvoda hemikalija i hemijskih proizvoda 8,9%, a najmanje učešće imaju podsektori: proizvodnja kože 0,9%, prerada drveta i proizvodi od drveta 2,1% i proizvodnja ostalih saobraćajnih sredstava 3,0%.
Struktura fizičkog obima industrijske proizvodnje: U periodu 2001-2009. godine struktura industrije Srbije se menja. Karakteristika strukture industrije je najveće učešće prerađivačke industrije. U sektorima industrijske proizvodnje zabeležena je promena učešća u 2009. godini u odnosu na 2001. godinu: vađenje ruda i kamena porast za 2,2 procentnih poena, prerađivačka industrija pad za 2,8 procentnih poena i proizvodnja i distribucija električne energije, vode i gasa rast za 0,6 procentnih poena. Prerađivačka industrija je najznačajniji sektor industrije Srbije. Najveće učešće u strukturi prerađivačke industrije imaju industrijski podsektori: proizvodnja prehrambenih proizvoda, pića i duvana, proizvodnja hemikalija i hemijskih proizvoda i proizvodnja osnovnih metala i metalnih proizvoda, koji čine oko 60% ukupne prerađivačke industrije. Tradicionalni industrijske oblasti kao što su tekstilna industrija i industrija kože i obuće, u periodu 2001-2009. godine, smanjuju svoje učešće u strukturi prerađivačke industrije.
Grafikon 4: Struktura industrijske proizvodnje u periodu 2001-2009.
Tabela 19: Struktura fizičkog obima prerađivačke industrije
|
2001 |
2002 |
2003 |
2004 |
2005 |
2006 |
2007 |
2008 |
2009 |
Prerađivačka industrija |
100,0 |
100,0 |
100,0 |
100,0 |
100,0 |
100,0 |
100,0 |
100,0 |
100,0 |
Prehrambeni proizvodi, piće i duvan |
27,7 |
29,3 |
36,9 |
32,9 |
31,9 |
32,8 |
32,7 |
32,1 |
34,8 |
Tekstil i tekstilni proizvodi |
9,8 |
7,5 |
4,2 |
5,5 |
4,1 |
3,9 |
3,7 |
3,3 |
3,0 |
Koža i predmeti od kože |
1,6 |
1,3 |
1,3 |
1,5 |
1,1 |
1,1 |
1,0 |
1,0 |
0,9 |
Drvna industrija |
0,9 |
0,6 |
0,5 |
1,2 |
1,0 |
0,9 |
1,1 |
0,9 |
0,8 |
Papir i izdavačka delatnost |
4,8 |
4,6 |
3,4 |
6,5 |
5,7 |
5,6 |
6,0 |
6,2 |
7,5 |
Koks i derivati nafte |
2,4 |
2,9 |
6,4 |
4,4 |
4,7 |
4,7 |
4,4 |
4,3 |
4,6 |
Hemijski proizvodi |
14,0 |
14,4 |
13,9 |
11,2 |
12,3 |
12,9 |
13,0 |
13,4 |
12,6 |
Guma i plastika |
5,3 |
5,4 |
4,7 |
4,3 |
4,4 |
4,2 |
4,4 |
4,4 |
4,2 |
Ostali nemetalni minerali |
7,5 |
7,2 |
6,0 |
5,8 |
5,2 |
5,4 |
5,2 |
4,9 |
4,6 |
Osnovni metali i metalni proizvodi |
10,5 |
10,7 |
10,6 |
9,2 |
12,7 |
14,0 |
13,5 |
14,0 |
12,2 |
Ostale mašine i uređaji |
4,2 |
4,0 |
4,3 |
6,1 |
6,6 |
3,8 |
4,3 |
4,6 |
4,6 |
Električni i optički uređaji |
3,5 |
4,7 |
2,6 |
4,8 |
4,3 |
4,0 |
4,0 |
4,0 |
3,9 |
Saobraćajna sredstva |
4,4 |
4,8 |
2,9 |
3,6 |
3,6 |
3,4 |
3,3 |
3,2 |
3,4 |
Ostalo |
3,3 |
2,5 |
2,4 |
3,1 |
2,4 |
3,4 |
3,5 |
3,7 |
2,9 |
Izvor: RZR, RZS
Tehnološka struktura industrije. Postojeća tehnološka struktura prerađivačke industrije je nepovoljna. Posmatrano, po tehnološkim grupama u strukturi prerađivačke industrije najveće učešće imaju grupe niske tehnološke (49,9%) i srednje-niske (25,6%) tehnološke intenzivnosti. Trend promena u strukturi tehnološke intenzivnosti u periodu 2001-2009, godina je nezadovoljavajući, niske tehnologije, i pored blagih oscilacija, u posmatranom periodu još uvek imaju dominantno učešće u ukupnoj strukturi prerađivačke industrije. Strateška opredeljenja razvoja industrije na području tehničko-tehnološkog razvoja treba da uvažavaju opšte kriterijume: tehničko-tehnološka intenzivnost, favorizacija znanja visokostručnog kadra, veća i sveobuhvatnija saradnja sa naučno-istraživačkim centrima i fakultetima, kao i prihvatanje ekoloških standarda razvoja. Formiranje nove industrijske strukture i njeno uključivanje u savremene tržišne tokove neophodno je realizovati kroz razvoj visokih tehnologija u oblasti: finalne hemije, farmaceutike, informaciono-komunikacione tehnologije, delu elektronske industrije, prehrambene industrije i sl.
Tabela 20: Struktura prerađivačke industrije - tehnološke grupe
|
2001 |
2002 |
2003 |
2004 |
2005 |
2006 |
2007 |
2008 |
2009 |
High-technology4 - (Visoke tehnologije) |
0,6 |
1,6 |
0,7 |
2,7 |
2,3 |
1,4 |
1,2 |
1,0 |
0,9 |
Medium-high-technology5 - (Srednje-visoke-tehnologije) |
25,6 |
26,4 |
23,2 |
24,8 |
24,7 |
22,7 |
23,4 |
24,3 |
23,6 |
Medium-low-technology6 - (Srednje-niske-tehnologije) |
25,5 |
26,2 |
27,7 |
25,4 |
27,0 |
28,3 |
27,4 |
27,6 |
25,6 |
Low-technology7 - (Niske tehnologije) |
48,3 |
45,8 |
48,4 |
47,1 |
46,0 |
47,6 |
48,0 |
47,1 |
49,9 |
Izvor: RZR na osnovu podataka RZS
_____________
4 High-technology: Proizvodnja kancelarijskih i računskih mašina, Proizvodnja audio, TV i komunikacione opreme i Proizvodnja preciznih i optičkih instrumenata.
5 Medium-high- technology: Proizvodnja hemikalija i hemijskih proizvoda, Proizvodnja mašina i uređaja, osim električnih, Proizvodnja električnih mašina i aparata, Proizvodnja motornih vozila i prikolica, Proizvodnja ostalih saobraćajnih sredstava.
6 Medium-low-technology: Proizvodnja koksa i derivata nafte, Proizvodi od gume i plastike, Proizvodnja metalnih proizvoda, osim mašina, Proizvodnja od nemetalnih minerala i Proizvodnja od osnovnih metala.
7 Low technology: proizvodnja prehrambenih proizvoda i pića, proizvodnja duvanskih proizvoda, Proizvodnja tekstilnih prediva i tkanina, Proizvodnja odevnih predmeta i krzna, Proizvodnja kože, predmeta od kože i obuće, Proizvodi od drveta i plute, sem nameštaja, Proizvodnja celuloze i papira, Izdavanje, štampanje i reprodukcija zapisa, Proizvodnja nameštaja i raznovrsnih proizvoda, Reciklaža.
Agregatna i domaća tražnja: Agregatna i domaća tražnja u najvećoj meri utiču na obim, vrednost i strukturu industrijske proizvodnje. U strukturi agregatne tražnje u 2008. godini najveće učešće imaju industrijski podsektori: proizvodnja prehrambenih proizvoda i pića, proizvodnja osnovnih metala i metalnih proizvoda i proizvodnja hemikalija i hemijskih proizvoda. U strukturi domaće tražnje najveće učešće imaju proizvodnja prehrambenih proizvoda i pića 21,5%, proizvodnja osnovnih metala i metalnih proizvoda 12,6% i proizvodnja hemikalija i hemijskih proizvoda 12,4%.
Tabela 21: Domaća ponuda
|
2007 |
2008 |
||||
Domaća ponuda |
Domaća tražnja |
Racio domaće ponude |
Domaća ponuda |
Domaća tražnja |
Racio domaće ponude |
|
mlrd. RSD |
% |
mlrd. RSD |
% |
|||
Prerađivačka industrija |
845,1 |
1742,2 |
48,5 |
987,8 |
2003,3 |
49,3 |
Prehrambeni proizvodi, piće i duvan |
320,6 |
361,8 |
88,6 |
379,6 |
431,0 |
88,1 |
Tekstil i tekstilni proizvodi |
12,0 |
62,5 |
19,2 |
13,0 |
69,9 |
18,6 |
Koža i predmeti od kože |
-0,3 |
19,0 |
-1,6 |
-1,0 |
20,6 |
-4,6 |
Drvna industrija |
14,8 |
31,8 |
46,5 |
22,0 |
41,7 |
52,8 |
Papir i izdavačka delatnost |
75,7 |
112,7 |
67,2 |
84,1 |
124,4 |
67,6 |
Koks i derivati nafte |
69,4 |
120,2 |
57,7 |
87,6 |
160,2 |
54,7 |
Hemijski proizvodi |
75,4 |
223,3 |
33,8 |
81,4 |
247,5 |
32,9 |
Guma i plastika |
42,3 |
72,6 |
58,3 |
44,6 |
79,6 |
56,0 |
Ostali nemetalni minerali |
49,8 |
69,9 |
71,2 |
57,7 |
79,1 |
72,9 |
Osnovni metali i metalni proizvodi |
77,1 |
209,8 |
36,7 |
110,7 |
251,4 |
44,0 |
Ostale mašine i uređaji |
16,1 |
130,4 |
12,3 |
16,5 |
151,2 |
24,4 |
Električni i optički uređaji |
41,7 |
163,9 |
25,4 |
38,3 |
130,8 |
14,0 |
Saobraćajna sredstva |
15,5 |
110,0 |
14,1 |
18,3 |
130,8 |
14,0 |
Ostalo |
35,3 |
54,6 |
64,7 |
34,8 |
58,0 |
60,0 |
Izvor: RZR na osnovu podataka RZS
Napomena: Racio domaće ponude= domaća ponuda/domaća tražnja (Domaća ponuda: proizvodnja umanjena za izvoz)
Racio domaće ponude za celu prerađivačku industriju pokazuje da se u 2008. godini oko polovine domaće tražnje za proizvodima prerađivačke industrije pokriva iz domaćih izvora. Posmatrano po podsektorima prerađivačke industrije najveći deo domaće tražnje koji se zadovoljava iz domaće ponude je u podsektoru proizvodnja prehrambenih proizvoda, pića i duvana (88,1%), zatim sledi podsektor proizvodnja proizvoda od ostalih minerala (72,9%), proizvodnja celuloze, papira i izdavačka delatnost (67,6%), ostala prerađivačka industrija (60%). Nešto iznad pola domaće tražnje zadovoljava se iz domaće ponude u podsektorima: prerada drveta i proizvodi od drveta, prerada koksa i derivata nafte i proizvodnja proizvoda od gume i plastike. Najmanja pokrivenost domaće tražnje sa domaćom ponudom je u podsektorima: proizvodnja električnih i optičkih uređaja (14%), proizvodnja saobraćajnih sredstava (14%) i proizvodnja tekstila i tekstilnih proizvoda (18,6%).
Racio domaće ponude u oblasti proizvodnje kože i proizvoda od kože ima negativnu vrednost, što ukazuje na višu vrednost izvoza od domaće realizovane proizvodnje. To je rezultat ponovnog izvoza uvezene robe iz Kine, Turske, Indije i ostalih azijskih zemalja uglavnom u zemlje Evropske unije.
Kapaciteti industrije: Stepen iskorišćenosti kapaciteta u industriji je nezadovoljavajući smanjen je sa 69% u 1990. godini na 48,1% u 2005. i 43,4% u 2009. godini. Uzroci niskog korišćenja kapaciteta su: nizak nivo industrijske proizvodnje (posledica nedovoljne tražnje na domaćem tržištu i nizak nivo izvoza), nedostatak sredstava za investicije i finansiranje tekuće reprodukcije, zastarelost opreme i tehnologije, neadekvatna kreditna podrška, problem snabdevanja repromatrijalom, višak zaposlenih i nedostatak stručnog kadra itd. Instalisani proizvodni kapaciteti (u pogledu obima), nisu ograničavajući faktor povećanja proizvodnje, ali u pogledu kvaliteta (tehnološki nivo), strukture i organizacione usklađenosti situacija je znatno nepovoljnija.
To znači da zastarelost strukture kapaciteta u odnosu na zahteve savremenog tržišta, pretpostavlja velika investiciona ulaganja. U 2009. godini usled svetske ekonomske krize i pada industrijske proizvodnje smanjen je stepen iskorišćenosti kapaciteta u svim industrijskim oblastima. Posmatrano po oblastima najviši nivo korišćenja kapaciteta je u proizvodnji odevnih predmeta i krzna, zatim slede: reciklaža, proizvodnja, radio TV i komunikacione opreme, proizvodnja mašina i uređaja, proizvodnja kancelarijskih i računskih mašina, proizvodnja duvanskih proizvoda i proizvodnja prehrambenih proizvoda i pića. Najniža iskorišćenost kapaciteta tokom 2009. godine bila je u proizvodnji nameštaja i raznovrsnih proizvoda (15,7%) i u proizvodnji osnovnih metala (23%), zbog visokog pada proizvodnje u ovim oblastima.
Međunarodno poređenje. Jedna od značajnih karakteristika razvoja industrije je promena u strukturi industrijske proizvodnje. Najveći pad učešća imale su radno-intenzivne grane (prehrambena industrija i tekstilna, kao i proizvodnja drveta i proizvoda od drveta). Natprosečan rast učešća (posledica visokog porasta proizvodnje), zabeležile su industrije zasnovane na korišćenju savremene tehnologije i ekonomije obima: elektroindustrija i industrija preciznih uređaja u svim zemljama, proizvodnja kancelarijske opreme (Mađarska) i proizvodnja motornih vozila (u svim zemljama osim Estonije). Vodeće industrijske oblasti Evropske unije su: mašinska, elektronska, hemijska i farmaceutska industrija. Trend rasta privredne aktivnosti (kao i industrijske proizvodnje) u tranzicionim zemljama započet i drugoj polovini devedestih godina 20. veka nastavljen je i u periodu 2001-2008. godine. Sve zemlje istočne Evrope, koje su članice Evropske unije imaju značajno visok nivo industrijske proizvodnje, kao i prosečne stope rasta u periodu 2001-2008. godina. Zahvaljujući tržišnim reformama, prilivu stranih direktnih investicija i strukturnim promenama proizvodnje i izvoza, većina zemalja u tranziciji centralne i istočne Evrope značajno je povećala svoje izvozne performanse, što se odrazilo i na povećanje industrijske proizvodnje. Značajan porast izvoza je uglavnom posledica pristupa tržištu EU. Ovo ne samo zbog toga što je to tržište najbliže, već i zato što je to tržište na kome ove zemlje imaju komparativne prednosti. Razlog je u tome što su značajni industrijski kapaciteti preseljeni u zemlje u tranziciji iz visokoindustrijskih zemalja EU. Zemlje u tranziciji imaju prednost u proizvodnji industrijskih proizvoda, naročito ako je reč o onima koje zahtevaju kvalifikovan rad, koji je u ovim zemljama predstavlja značajnu prednost, jer je jeftiniji i produktivniji.
U zemljama tranzicije glavni faktor koji utiče na rast BDP je dinamičan rast industrijskog sektora. Rast industrijskog sektora u zemljama centralne i istočne Evrope pokazuje visok stepen međunarodne konkurentnosti, što ukazuje na dalji snažan ekonomski rast u zemljama novim članicama Evropske unije (EU-12).
Za razliku od uspešnih zemalja u tranziciji, koju su, pre svega, zahvaljujući tržišnim reformama i intenzivnim stranim direktnim investicijama, izvršile specijalizaciju svoje proizvodnje i njenu strukturnu usklađenost sa potrebama inostrane uvozne tražnje, industrijska proizvodnja u Srbiji se suočava sa sasvim drugačijim tendencijama koje ostavljaju traga na izvoznu aktivnost i poziciju na međunarodnom tržištu. Jedan od ključnih problema je: nedovoljan izvoz (posedica nekonkurentnosti srpskih industrijskih proizvoda), kao i nedovoljne direktne strane investicije (greenfild). Nedovoljan nivo stranih ulaganja vodi maloj ponudi za izvoz, jer usporava modernizaciju proizvodnje, posebno industrijske.
Integracioni procesi država JIE u EU još nisu završeni. Privrede zemalja u tranziciji, (posebno balkanskih zemalja), veoma sporo sustižu nivo životnog standarda razvijenih zapadnih zemalja. Jugoistočna Evropa je najnerazvijenije područje u Evropi. Industrijska proizvodnja država JIE, zaostaje ne samo za razvijenim evropskim zemljama, nego i značajno za grupom zemalja centralne Evrope (EU-10) koje su primljene u EU 2004. godine, kao i novih članica Rumunije i Bugarske.
Intenzitet globalne ekonomske krize u 2009. godini najbolje pokazuje podatak da je na svetskom nivou, prvi put nakon više od pola veka ostvaren pad privredne aktivnosti. U četiri od pet najvećih svetskih privreda koje čine oko 50 % globalnog BDP, zabeležen je znatan pad, a samo je u Kini zadržana visoka stopa rasta (pad industrijske proizvodnje u EU-27 je 14%, u 2009. godini a u 2008. godini on je iznosio svega 1,8%). I u Srbiji je, nakon što je u 2008. godini usporen rast privredne aktivnosti, u 2009. godine ostvaren pad 3,0%, a industrijska proizvodnja je zabeležila visoku stopu pada fizičkog obima proizvodnje od 12,1%.
Visok nivo industrijske proizvodnje (iznad 40%) u 2009. godini u odnosu na 2000. godinu ostvaren je Mađarskoj, Slovačkoj i Bugarskoj. U periodu 2001-2009. godine nivo fizičkog obima industrijske proizvodnje u Srbiji u poređenju sa razvijenijim tranzicionim zemljama je nizak. Nivo industrijske proizvodnje u 2009. u odnosu na 2000. godinu veći je za 2,9% (prosečna godišnja stopa rasta niska 0,3%), a prerađivačka industrija je na nivou 2000. godine.
Tabela 22: Nivo industrijske proizvodnje u periodu 2001-2009. (indeks 2000=100)
|
2001 |
2002 |
2003 |
2004 |
2005 |
2006 |
2007 |
2008 |
2009 |
Prosečne stope rasta 2001-2009 |
Srbija |
100,1 |
101,8 |
98,7 |
105,8 |
106,6 |
111,6 |
115,7 |
117,0 |
102,9 |
0,3 |
Hrvatska |
106,0 |
117,7 |
116,3 |
120,6 |
126,8 |
132,5 |
139,9 |
142,1 |
129,0 |
2,9 |
Bugarska |
102,2 |
106,9 |
121,7 |
142,7 |
152,3 |
161,2 |
176,1 |
177,5 |
145,9 |
4,3 |
Rumunija |
108,3 |
113,1 |
116,6 |
121,8 |
124,7 |
133,6 |
140,8 |
142,1 |
134,3 |
3,3 |
Češka Republika |
106,7 |
107,7 |
114,7 |
125,7 |
134,1 |
149,2 |
162,6 |
158,7 |
138,2 |
3,7 |
Slovačka |
106,9 |
113,7 |
119,5 |
125,0 |
129,9 |
142,3 |
160,5 |
163,8 |
140,2 |
3,8 |
Mađarska |
103,6 |
106,4 |
113,2 |
121,6 |
130,1 |
143,1 |
154,7 |
153,0 |
140,2 |
3,8 |
Izvor: RZR : RZR na osnovu podataka UNECE Common Database, derived from national and Interstate Statistical Committee, Eurostata i Nacionalnih statistika tranzicionih zemalja
Višegodišnja tendencija opadanja broja zaposlenih u ukupnoj privredi prisutna je u sva tri sektora industrije. Veliki pad zaposlenih u industriji rezultat je procesa svojinske transformacije, restrukturiranja preduzeća odnosno oslobađanje privatizovanih firmi od ranijeg viška zaposlenih i krize u 2009. godini. Brži pad zaposlenih u industriji od ukupne doveo je do smanjenja učešća u ukupnoj zaposlenosti.
Grafikon 5: Učešće zaposlenih industrije u ukupnom broju zaposlenih
U periodu od 2006-2008. godine zaposlenost pokazuje pozitivan trend povećana je za 6,3%. U 2009. godini dolazi do pada aktivnosti u pojedinim sektorima (industrija, energetika i građevinarstvo) i broja zaposlenih izazvan uticajem ekonomske krize.
Tabela 23: Zaposleni
|
Broj zaposlenih |
Struktura u (%) |
Indeks |
||||||
2007 |
2008 |
2009 (X) |
2010 (IV) |
2007 |
2008 |
2009 (X) |
2010 (IV) |
2010/2007 |
|
Ukupno zaposleni |
2.655.736 |
2.821.724 |
2.590.188 |
2.412.106 |
100,0 |
100,0 |
100,0 |
100,0 |
90,8 |
Poljoprivreda, šum. i vodopr. |
551.716 |
707.318 |
620.258 |
549.816 |
20,8 |
25,1 |
23,9 |
22,8 |
99,7 |
Ribarstvo |
876 |
1.526 |
1.927 |
2.251 |
0,0 |
0,1 |
0,1 |
0,1 |
257,0 |
Industrija |
620.966 |
561.669 |
515.182 |
480.639 |
23,4 |
19,9 |
19,9 |
19,9 |
77,4 |
Vađenje ruda i kamena |
41.261 |
32.387 |
27.726 |
20.748 |
1,6 |
1,1 |
1,1 |
0,9 |
50,3 |
Prerađivačka industrija |
521.744 |
484.281 |
441.472 |
405.485 |
19,6 |
17,2 |
17,0 |
16,8 |
77,7 |
Električna energija, gas i voda |
57.961 |
45.001 |
45.984 |
54.406 |
2,2 |
1,6 |
1,8 |
2,3 |
93,9 |
Građevinarstvo |
161.251 |
177.454 |
135.478 |
119.410 |
6,1 |
6,3 |
5,2 |
5,0 |
74,1 |
Trgovina |
398.470 |
418.063 |
361.326 |
346.038 |
15,0 |
14,8 |
13,9 |
14,3 |
86,8 |
Hoteli i restorani |
72.317 |
83.867 |
76.133 |
67.970 |
2,7 |
3,0 |
2,9 |
2,8 |
94,0 |
Saobraćaj i veze |
169.769 |
157.167 |
154.646 |
142.514 |
6,4 |
5,6 |
6,0 |
5,9 |
83,9 |
Finansijsko posredovanje |
43.044 |
56.577 |
55.326 |
43.982 |
1,6 |
2,0 |
2,1 |
1,8 |
102,2 |
Nekretnine |
88.855 |
91.811 |
89.257 |
89.270 |
3,3 |
3,3 |
3,4 |
3,7 |
100,5 |
Državna uprava i soc. Osiguranje |
141.938 |
135.724 |
127.665 |
125.496 |
5,3 |
4,8 |
4,9 |
5,2 |
88,4 |
Obrazovanje |
118.064 |
122.528 |
150.522 |
148.943 |
4,4 |
4,3 |
5,8 |
6,2 |
126,2 |
Zdravstveni i soc. rad |
166.405 |
176.343 |
176.332 |
170.146 |
6,3 |
6,2 |
6,8 |
7,1 |
102,2 |
Komunalne, druš. i lične usluge |
114.121 |
123.876 |
118.691 |
118.821 |
4,3 |
4,4 |
4,6 |
4,9 |
104,1 |
Domaćinstva sa zap. Licima |
6.435 |
6.646 |
6.028 |
5.171 |
0,2 |
0,2 |
0,2 |
0,2 |
80,4 |
Eksteritorijalne org. i tela |
1.509 |
1.153 |
1.415 |
1.640 |
0,06 |
0,04 |
0,05 |
0,07 |
108,7 |
Izvor: RZS (Anketa o radnoj snazi)
U periodu 2007-2010. godine ukupna zaposlenost prema Anketi o radnoj snazi smanjena je za 9,2% (243.630 lica), a u industriji za 22,6% (140.327 lica). Smanjenje broja zaposlenih u industriji ostvareno je u sva tri sektora: vađenju ruda i kamena (49,7%) prerađivačkoj industriji (22,3%), i proizvodnji i distribuciji električne energije, gasa i vode (6,1%).
Smanjeno je učešće zaposlenih u industriji u odnosu na ukupan broja zaposlenih sa 23,4% u 2007. godini na 19,9% u 2010. godini (u prerađivačkoj industriji sa 19,6% na 16,8%).
Tabela 24: Prerađivačka industrija
|
Zaposleni |
Struktura (%) |
Indeks |
||||
2007 |
2008 |
2009 |
2007 |
2008 |
2009 |
2009/2007 |
|
Prerađivačka industrija |
521.744 |
484.281 |
441.472 |
- |
- |
100 |
84.6 |
Prerađivačka industrija (zaposleni u pravnim licima + privatni preduzetnici i zaposleni kod njih) |
451.744 |
432.293 |
- |
100,0 |
100,0 |
- |
- |
Prehrambeni proizvodi, piće i duvan |
99.939 |
99.368 |
89851 |
22,1 |
23.0 |
20.4 |
89.9 |
Tekstil i tekstilni proizvodi |
47.051 |
44.666 |
36760 |
10,4 |
10.3 |
8.3 |
78.1 |
Koža i predmeti od kože |
13.361 |
12.111 |
12248 |
3,0 |
2.8 |
2.8 |
91.7 |
Drvna industrija |
15.191 |
14.870 |
11198 |
3,4 |
3.4 |
2.5 |
73.7 |
Papir i izdavačka delatnost |
27.509 |
25.523 |
27833 |
6,1 |
5.9 |
6.3 |
101.2 |
Koks i derivati nafte |
4.244 |
3.616 |
823 |
0,9 |
0.8 |
0.2 |
19.4 |
Hemijski proizvodi |
25.069 |
23.441 |
25526 |
5,5 |
5.4 |
5.8 |
101.8 |
Guma i plastika |
22.574 |
22.560 |
21904 |
5,0 |
5.2 |
5.0 |
97.0 |
Ostali nematalni minerali |
24.225 |
22.103 |
20004 |
5,4 |
5.1 |
4.5 |
82.6 |
Osnovni metali i metalni proizvodi |
57.673 |
56.090 |
56533 |
12,8 |
13.0 |
12.8 |
98.0 |
Ostale mašine i uređaji |
29.176 |
29.374 |
37009 |
6,5 |
6.8 |
8.4 |
126.8 |
Električni i optički uređaji |
30.194 |
28.099 |
32767 |
6,7 |
6.5 |
7.4 |
108.5 |
Saobraćajna sredstva |
32.528 |
26.492 |
28591 |
7,2 |
6.1 |
6.5 |
87.9 |
Ostalo |
23.012 |
23.984 |
40425 |
5,1 |
5.5 |
9.2 |
175.7 |
Izvor: RZS (Anketa o radnoj snazi), Saopštenje ZP20 (RAD-1), Preduzetnici u Republici Srbiji u 2007, 2008 (radni dokument br. 62, 67, 72), 2009 - procena RZR (podsektori)
Ukupna zaposlenost u periodu 2007-2009. godine u prerađivačkoj industriji (prema ARS) manja je za 15,4% (80.272 što je 75,9% pada industrije). U strukturi prerađivačke industrije u 2009. godini najveće učešće imaju zaposleni u: proizvodnji prehrambenih proizvoda, pića i duvana (20,4%), proizvodnji ostalih metala i standardnih metalnih proizvoda (12,8%), prerađivačkoj industriji na drugom mestu nepomenutoj (9,2%), proizvodnji mašina i uređaja, na drugom mestu nepomenutoj (8,4%), proizvodnji tekstila i tekstilnih proizvoda (8,3%), proizvodnji električnih i optičkih uređaja (7,4%), proizvodnji saobraćajnih sredstava (6,5%), itd.
Komparativna analiza globalne zaposlenosti ima tendenciju pomeranja od sektora industrije ka uslužnom sektoru. Tranzicija prema tržišnoj ekonomiji dovela je do rasta produktivnosti i pada zaposlenosti.
Tržište rada u zemljama JIE u 2009. godini prilagodilo se uslovima ekonomske krize, zaposlenost je od početka krize pala u svim posmatranim zemljama. Najveći pad zaposlenosti je u privatnom sektoru uglavnom izazvan otpuštanjem zaposlenih iz industrije koja je najviše pogođena globalnom ekonomskom krizom. Posmatrano po sektorima industrije najveći pad zaposlenih je u prerađivačkoj industriji: Srbije (15,4%), Hrvatske (11,7%). Češke (11,6%), Rumunije (11,3%), Slovačke (10,9%), Mađarske (9,3%), i Bugarske (6,9%).
Tabela 25: Zaposleni u zemljama okruženja (u hilj.)
|
2007 |
2008 |
2009 |
2009/2007 |
Srbija (Ukupno) |
2655.7 |
2821.7 |
2590.2 |
97.5 |
Industrija |
620.9 |
561.7 |
515.2 |
83.0 |
Prerađivačka |
521.7 |
484.3 |
441.4 |
84.6 |
Učešće zaposlenih industrije u ukupnoj (%) |
23.4 |
19.9 |
19.9 |
|
Mađarska (Ukupno) |
3926.2 |
3879.4 |
3781.8 |
96.3 |
Industrija |
949.1 |
939.6 |
882.7 |
93.0 |
Prerađivačka |
873.7 |
854.6 |
792.7 |
90.7 |
Učešće zaposlenih industrije u ukupnoj (%) |
24.2 |
24.2 |
23.3 |
|
Rumunija (Ukupno) |
9353.3 |
9369.1 |
9243.5 |
98.8 |
Industrija |
2251.8 |
2209.6 |
2047.5 |
90.9 |
Prerađivačka |
1973.8 |
1905.2 |
1751.3 |
88.7 |
Učešće zaposlenih industrije u ukupnoj (%) |
24.1 |
23.6 |
22.2 |
|
Bugarska (Ukupno) |
3252.6 |
3360.7 |
3253.6 |
100.0 |
Industrija |
857.7 |
878.4 |
818.3 |
95.4 |
Prerađivačka |
766.5 |
769.7 |
713.9 |
93.1 |
Učešće zaposlenih industrije u ukupnoj (%) |
26.4 |
26.1 |
25.2 |
|
Hrvatska (Ukupno) |
1614.4 |
1635.5 |
1605.3 |
99.4 |
Industrija |
349.9 |
354.8 |
320.9 |
91.7 |
Prerađivačka |
312.2 |
303.8 |
275.8 |
88.3 |
Učešće zaposlenih industrije u ukupnoj (%) |
21.7 |
21.7 |
20.0 |
|
Češka (Ukupno) |
4922.0 |
5002.5 |
4934.3 |
100.2 |
Industrija |
1521.3 |
1534.9 |
1396.2 |
91.8 |
Prerađivačka |
1405.5 |
1378.5 |
1242.7 |
88.4 |
Učešće zaposlenih industrije u ukupnoj (%) |
30.9 |
30.7 |
28.3 |
|
Slovačka (Ukupno) |
2357.7 |
2433.7 |
2366.3 |
100.4 |
Industrija |
690.3 |
717.4 |
639.4 |
92.6 |
Prerađivačka |
634.5 |
639.9 |
565.4 |
89.1 |
Učešće zaposlenih industrije u ukupnoj (%) |
29.3 |
29.5 |
27.0 |
|
Izvor: RZS (Anketa o radnoj snazi), Eurostat
U tranzicionom periodu 2001-2008. godine, ostvaren je dinamičan rast neto zarada. Prosečne neto zarade, povećane su sa 102 EUR (6.078 dinara) u 2001. godini na 400 EUR (32.746 dinara) u 2008. godini, odnosno za 3,9 puta. U 2008. godini, došlo je do tendencije usporavanja rasta prosečnih realnih neto zarada, uključujući usporavanje rasta zarada u javnom sektoru. Prosečni godišnji realni rast zarada u periodu 2001-2008. godine bio je 13,7% što je znatno brže od rasta BDP (5,4% i produktivnosti rada (6,0%). Posmatrano na nivou sektora, u periodu 2001-2008. godine, najveće prosečne neto zarade, u odnosu na prosek zarada u Republici, ostvarene su: u sektoru finansijskog posredovanja, proizvodnji električne energije, gasa i vode, vađenju ruda i kamena, državnoj upravi i socijalnom osiguranju. Najniže prosečne neto zarade, u odnosu na prosek zarada u Republici imali su zaposleni u: poljoprivredi, šumarstvu i vodoprivredi, prerađivačkoj industriji, građevinarstvu i trgovini na veliko i malo.
Pad ekonomske aktivnosti uticao je na usporavanje rasta zarada tako da su u 2009. godini realne neto zarade povećane samo 0,2% (na šta je jednim delom uticala nova metodologija). U periodu I-IX 2010. godine neto zarade povećane su realno za 2,5% u odnosu na isti period 2009. godine, dok su smanjene sa 338 EUR u 2009. godini na 325 EUR.
Natprosečne zarade su u javnom sektoru a ispodprosečne u privatnom sektoru. Prosečne zarade u rudarstvu i energetici, uglavnom i dalje državnim preduzećima (javna preduzeća) su znatno više nego zarade u prerađivačkoj industriji, koja je najvećim delom privatizovana. Zarade u poljoprivredi, ugostiteljstvu i trgovini su ispod proseka, dok su u državnoj administraciji, zdravstvu i obrazovanju iznad proseka (zaposleni na budžetu).
Grafikon 6: Realne stope rasta neto zarada u prerađivačkoj industriji
Tabela 26: Indeksi nivoa prosečnih neto zarada u prerađivačkoj industriji (po oblastima)
|
2002 |
2003 |
2004 |
2005 |
2006 |
2007 |
2008 |
2009 |
Prosečna neto-zarada - Ukupno |
100,0 |
100,0 |
100,0 |
100,0 |
100,0 |
100,0 |
100,0 |
100,0 |
Prerađivačka industrija |
83,2 |
78,2 |
78,2 |
79,9 |
81,6 |
79,5 |
80,6 |
80,5 |
Prehrambeni proizvodi i piće |
119,2 |
110,4 |
102,1 |
103,0 |
102,8 |
95,3 |
94,4 |
90,8 |
Duvanski proizvodi |
224,5 |
254,5 |
256,5 |
288,4 |
278,8 |
249,7 |
218,6 |
211,7 |
Tekstilna prediva i tkanine |
37,3 |
28,1 |
24,9 |
28,1 |
29,2 |
34,6 |
37,6 |
47,1 |
Odevni predmeti i krzno |
26,7 |
18,9 |
20,0 |
21,9 |
26,6 |
31,6 |
34,8 |
40,0 |
Koža, predmeti od kože, obuća |
44,9 |
35,7 |
39,2 |
47,4 |
47,1 |
45,9 |
45,9 |
50,1 |
Drvo i pluta |
40,1 |
34,3 |
33,3 |
32,4 |
38,0 |
41,7 |
43,3 |
46,7 |
Papir |
98,2 |
90,0 |
80,1 |
71,1 |
65,4 |
67,5 |
80,2 |
83,8 |
Izdavačka delatnost |
96,4 |
96,1 |
97,2 |
94,8 |
97,7 |
93,5 |
93,7 |
88,6 |
Koks i derivati nafte |
176,1 |
166,5 |
159,6 |
165,2 |
150,8 |
143,8 |
145,7 |
166,1 |
Hemijski proizvodi |
125,1 |
123,6 |
124,1 |
119,8 |
123,7 |
122,7 |
123,4 |
122,2 |
Guma i plastika |
78,1 |
80,1 |
86,1 |
89,7 |
89,6 |
85,1 |
78,3 |
84,4 |
Proizvodi od ostalih minerala |
110,2 |
90,8 |
85,7 |
82,2 |
82,4 |
78,8 |
80,1 |
83,4 |
Osnovni metali |
76,9 |
92,9 |
101,1 |
104,8 |
113,1 |
111,5 |
110,6 |
105,8 |
Metalni proizvodi |
80,4 |
74,1 |
66,5 |
68,0 |
67,5 |
63,1 |
65,2 |
64,3 |
Ostale mašine i uređaji |
64,7 |
57,5 |
63,7 |
67,6 |
73,3 |
74,2 |
75,7 |
83,1 |
Kancelarijske i računske mašine |
138,4 |
132,3 |
138,7 |
141,1 |
150,8 |
136,2 |
138,1 |
104,8 |
Druge električne mašine i aparati |
86,9 |
79,3 |
79,1 |
77,9 |
73,3 |
75,6 |
73,4 |
76,3 |
Radio, TV i komunikaciona oprema |
56,3 |
58,7 |
75,9 |
69,6 |
55,9 |
48,8 |
47,4 |
49,6 |
Precizni i optički instrumenti |
70,5 |
56,3 |
59,5 |
59,3 |
56,2 |
46,9 |
48,9 |
55,9 |
Motorna vozila i prikolice |
79,5 |
70,1 |
75,1 |
73,1 |
67,2 |
61,9 |
67,3 |
64,4 |
Ostala saobraćajna sredstava |
64,1 |
61,2 |
64,1 |
67,2 |
66,7 |
66,4 |
67,5 |
68,0 |
Nameštaji sl. proizvodi |
65,4 |
56,2 |
47,8 |
47,6 |
55,8 |
52,7 |
53,9 |
54,6 |
Reciklaža |
51,6 |
43,8 |
43,8 |
54,8 |
58,9 |
67,8 |
70,6 |
75,9 |
Izvor: RZS
Posmatrano na nivou oblasti prerađivačke industrije u periodu 2001-2009. godini najveće prosečne neto zarade, u odnosu na prosek zarada u Republici, ostvarene su u: proizvodnji duvanskih proizvoda, proizvodnji koksa i derivata nafte, proizvodnji hemikalija i hemijskih proizvoda, proizvodnji osnovnih metala, proizvodnji kancelarijskih i računskih mašina. Najniže zarade u odnosu na prosek Republike, u posmatranom periodu, ostvarene su u: proizvodnji odevnih predmeta i krzna, preradi i proizvodnji od drveta i plute, proizvodnji tekstilnih prediva i tkanina, proizvodnji radio, TV i komunikacione opreme, proizvodnji kože, predmeta od kože, obuće, proizvodnji nameštaja i sličnih proizvoda i dr.
Tabela 27: Neto zarade (u EUR)
|
2008 |
2009 |
2010 |
Mađarska |
460 |
458 |
465 |
Rumunija |
373 |
349 |
333 |
Bugarska |
226 |
237 |
257 |
Hrvatska |
738 |
737 |
743 |
Srbija |
400 |
338 |
325 |
Izvor: RZR, nacionalne statistike
Zarade u Srbiji u odnosu na zemlje u okruženju u 2010. godini su veće u odnosu na Bugarsku, približno na nivou Rumunije, a niže su od zarada u Mađarskoj, Hrvatskoj.