Prethodni

NASTAVNI PROGRAM

ZA TURSKI JEZIK I KNJIŽEVNOST

(OBA TIPA GIMNAZIJE)

TURSKI JEZIK I KNJIŽEVNOST

CILJ I ZADACI

Cilj nastave turskog jezika i književnosti jeste obrazovanje i vaspitanje učenika kao slobodne, kreativne i kulturne ličnosti, kritičkog uma i plemenitog jezika i ukusa.

Zadaci nastave turskog jezika i književnosti su da:

- upoznaje učenike sa književnom umetnošću;

- razvija humanističko i književno obrazovanje na najboljim delima jugoslovenske i svetske kulturne baštine;

- usavršava literaturnu recepciju, razvija književni ukus i stvara trajne čitalačke navike;

- upućuje učenika na istraživački i kritički odnos prema književnosti i osposobljava ih za samostalno čitanje, doživljavanje, razumevanje, tumačenje i ocenjivanje književno-umetničkih dela;

- obezbeđuje funkcionalna znanja iz teorije i istorije književnosti radi boljeg razumevanja i uspešnijeg proučavanja umetničkih tekstova;

- osposobljava učenike da se pouzdano služe stručnom literaturom i drugim izvorima saznanja;

- širi saznajne vidike učenika i podstiče ih na kritičko mišljenje i originalna gledišta;

- vaspitava ih u duhu opšteg humanističkog progresa i na načelu poštovanja, čuvanja i bogaćenja kulturne umetničke baštine, civilizacijskih tekovina i materijalnih dobara u okvirima jugoslovenske i svetske zajednice;

- uvodi učenike u proučavanje jezika kao sistema;

- uvodi učenike u lingvistička znanja i pojmove;

- razvija jezički senzibilitet i izražajne sposobnosti učenika;

- osposobljava učenike da teorijska znanja o jezičkim pojavama i pravopisnoj normi uspešno primenjuju u praksi;

- vaspitava u duhu jezičke tolerancije prema drugim jezicima i varijantnim osobenostima turskog jezika;

- razvija umenja i pismenom i usmenom izražavanju;

- podstiče učenike na usavršavanje govorenja, pisanja i čitanja, kao i na negovanje kulture dijaloga;

- osposobljava učenike da se uspešno služe raznim oblicima kazivanja i odgovarajućim funkcionalnim stilovima u različitim govornim situacijama;

- podstiče i razvija trajno interesovanje za nova saznanja, obrazovanje i osposobljavanje za stalno samoobrazovanje.

SADRŽAJI PROGRAMA

I razred

(4 časa nedeljno, 140 časova godišnje)**

A. KNJIŽEVNOST (88 časova)

I UVOD U PROUČAVANJE KNJIŽEVNOG DELA (30 časova)

Priroda i smisao književnosti

Pojam i naziv književnosti; književnost kao umetnost; književnost i druge umetnosti; usmena i pismena književnost; uloga književne umetnosti u društvu; književnost i proučavanje književnosti, nauke o književnosti: teorija, istorija književnosti i književna kritika.

Umetnički doživljaj, utisci, razumevanje, saznavanje i doživljavanje umetničkih vrednosti u književnom delu.

Tema, motivi, fabula i siže u književnom delu

Tema (naslov - odnos prema temi); motiv (manja tematska jedinica); fabula i siže; pojam varijanata (usmena tvorevina jednakih fabula različitih sižea).

Lik u književnom delu

Lik, tip (tipski likovi u narodnoj poeziji), pričalac (narator) pisac; funkcija i značaj lika.

Misli i ideje u književnom delu

Ideje, misli, poruke, smisao književnoumetničkog dela. Misli i ideje - pobuđene i razvijene u čitaocu.

Kompozicija

Kompozicione celine (na primerima lirskog, epskog i dramskog dela); jedinstvo motiva (statički, dinamički, vezivni, slobodni; kompoziciono-motivacioni sklad).

Jezik književnoumetničkog dela

Jezik u književnoj umetnosti (umetnosti reči) i jezičko opštenje izvan književnog dela. Jezičke jedinice u književnoumetničkom delu (piščev izbor i raspoređivanje reči, služba reči).

Tehnika istraživanja književnoumetničkog dela

Književno delo i literatura o delu - primarni izvori (književno delo), sekundarni izvori (literatura o delu); tehnika čitanja književnog dela; vođenje beležaka, rad u biblioteci, izbor i raspored prikupljenih podataka, naučna aparatura (bibliografija, fus-nota). Samostalni pismeni rad učenika.

Turska književnost, pojam; osnovne epohe:

I. Turska književnost pre prijema islama;

II. Turska književnost posle prijema islama;

III. Turska književnost pod uticajem zapada.

Dela za obradu

Tužbalica devojke za umrlim verenikom - narodna lirska pesma.

Ove crnobele turne dođoše - narodna pesma.

Koroglu: Kirat.

Bogać Han - narodna pripovetka. (Priče Dede Korkuta)

Anton P. Čehov: Tuga - novela.

Aziz Nesin: Gospodin Duduk.

Sofokles: Antigona - tragedija.

Ivo Andrić: Beseda prilikom primanja Nobelove nagrade.

Nusret Dišo Ulku: Pesma junaka.

II KNJIŽEVNOST STAROG VEKA (10 časova)

Osnovne informacije o razvoju, tematici i osobenostima književnosti starog veka.

Turska književnost pre primanja islama - osnovne karakteristike.

Dela za obradu

Ep o Gilgamešu

Homer: Ilijada (odlomak - VI pevanje)

Epovi Huna i Oguza:

Ep o stvaranju sveta (turska epopeja)

Ep o Alp Er Tungi

Ep o Šu'u

III SREDNJOVEKOVNA KNJIŽEVNOST (12 časova)

Počeci slovenske književnosti; značaj rada Ćirila i Metodija. Najstarija slovenska pisma (glagolica, ćirilica). Bašćanska ploča. Brižinski spomenici.

Počeci pismenosti kod Turaka. Najstarija turska pisma - Gok-tursko pismo. Jenisejski, Orhunski i Talaski natpisi. Ujgursko pismo.

Dela za obradu

Epovi Gok-Turaka:

Ep o Bozkurtu

Ergenekonski ep

Ep o selidbi

Sava Nemanjić: Narodna pesma (odlomak)

Turska književnost posle primanja islama. (opšte karakteristike)

Dela za obradu

Kašgarli Mahmut: Divan-u Lugat-it - Turk (izbor)

Jusuf Has Hadžip: Kutadgu Bilig (izbor)

Edip Ahmet: Atabet-ul Akajik

IV NARODNA KNJIŽEVNOST (12 časova)

Narodna književnost - pojam, bitne odlike, osnovne teme i motivi. Poetika narodne književnosti. Sinkretizam, animizam, magijski način mišljenja, magična moć reči; intenzivnost kolektivnih osećanja, niveliranost mišljenja. Proces oblikovanja usmenih tvorevina. Verovanje u vanrednu snagu stvaraoca. Usmeni stvaralac kao predstavnik svoje sredine. Odnos: stvaralac-delo-slušaoci; opštenje i vaspitanje usmenim putem; individualnost usmenog stvaraoca i nasleđivanje obrazaca; pevač kao čuvar društvenog, moralnog i nacionalnog kodeksa. Istorijsko predanje.

Tipologija jednostranih usmenih oblika. Trajnost vrsta usmenih književnosti. Njihova osnovna obeležja i razlike u funkciji. Tematski krugovi epske poezije. Junaci kao vaspitni uzori svoje sredine. Narodna poezija kao usmena istorija višeg reda u formiranju i trajanju istorijske svesti - sa širim izborom poezije i proze.

Turska narodna književnost. Počeci turske narodne književnosti: a) Usmena književnost, b) Pisana književnost. Podela turske narodne književnosti: 1. Anonimna narodna, 2. Književnost narodnih pesnika. Podela anonimne književnosti: a) Književnost ašika, b) Mistična književnost.

Jedinice turske narodne književnosti. Tema, motiv, jezik i stil turske narodne književnosti. Vrste poezije i proze.

Dela za obradu

Ališ - narodna pesma

U Milice duge trepavice - lirska narodna pesma

Keloglan - narodna priča

Priče Dede Korkuta - narodna pripovetka (izbor)

Nasredin Hodža: Priče (izbor)

Ropstvo Stojana Jankovića - narodna epska pesma

Koroglu: Otvorite put maglene gore

Karadžaoglan: Tiho, tiho pada sneg

Junus Emre: Opet si uzbuđeno ludo srce (pobožna pesma)

Turska narodna književnost Kosova (izbor) - pripremio:

Prof. dr Nimetulah Hafiz

V DIVANSKA KNJIŽEVNOST (5 časova)

Divanska književnost - pojam, pojava. Opšte karakteristike: jedinice poezije; metrika; vrste poezije (pesma); tema, jezik i izražavanje; proza i vrste proze; tema, jezik i stil u prozi.

Dela za obradu

Nesimi: Gazel

Fuzuli: Ljejlja i Medžnun

Baki: Hvalospev Kanuniju (izbor)

Evlija Čelebija: Putopis (izbor)

Šejh Galip: Lepota i ljubav

VI HUMANIZAM I RENESANSA (8 časova)

Humanizam i renesansa u Evropi i kod nas (pojmovi, osobenosti, značaj).

Dela za obradu

F. Petrarka: Kanconier (izbor soneta)

V. Šekspir: Romeo i Julija

Servantes: Don Kihot (odlomak)

Marin Držić: Dundo Maroje (odlomak)

VII BAROK I KLASICIZAM (7 časova)

Barok i klasicizam i njihovi predstavnici u Evropi i kod nas.

Klasicizam u turskoj književnosti.

Dela za obradu

Molijer: Tvrdica

Ibrahim Šinasi: Prevedena dela od La Fontena

Ahmet Vefik Paša: Venčanje na silu

Zija Paša: Poezija i razvoj (odlomak)

Ivan Gundulić: Osman (odlomci iz I i VIII pevanja)

VIII LEKTIRA (4 časa)

Dante Aligijeri: Božanstvena komedija (odlomak iz Pakla, pevanje V).

Đovani Bokačo: Dekameron (Federiko i dona Đovana, dan peti, priča deveta)

Izbor iz savremenih pesnika turske književnosti (prema izboru učenika i nastavnika).

IX KNJIŽEVNOTEORIJSKI POJMOVI

Na delima koja su predviđena za izučavanje u ovom razredu ponavljaju se, proširuju i sistematizuju osnovni književnoteorijski pojmovi.

Lirsko, epsko i dramsko pesništvo.

Lirske (ženske) i epske (junačke) pesme. Vrste narodne lirske poezije, tematski krugovi epske poezije. Lirsko-epska pesma, balada.

Epska poezija (odlike i podela na stih i prozu).

Epska poezija u stihu: epska pesma, ep (epopeja). Epski junak.

Epska poezija u prozi: pripovetka, novela, roman; jednostavniji oblici epske proze: mit, predanje, bajka, priča. Životopis (biografija) pohvala i slova.

Dramska poezija (odlike, podela): tragedija, komedija, drama u užem smislu reči. Drama i pozorište. Dramski junak.

Stih i proza. Metrika, cezura.

Sredstva umetničkog izražavanja

Epitet, poređenje, personifikacija, hiperbola, gradacija, antiteza, metafora, simbol. Metrika: slogovna i aruzna ametrika; pauza - stanka, rima.

Humanizam, renesansa, barok, klasicizam.

B. JEZIK (32 časa)

I OPŠTI POJMOVI O JEZIKU

Mesto jezika u ljudskom životu. Bitna svojstva jezika. Jezik i komunikacija.

II KNJIŽEVNI JEZIK

Raslojavanje jezika. Jezik, dijalekt i sociolekt. Jezička norma i standardizacija. Književni jezik. Književnojezičke varijante. Funkcionalni stilovi. Nestandardni jezički varijeteti.

Turski jezik - mesto u porodici uralo-altajskih jezika, granice. Narečja turskog jezika (kriterijumi, podele, nazivi). Npr.: istanbulsko narečje, provincijska narečja, Gaziantepsko narečje, Rumelijsko narečje. Dijalekatska osnovica turskog književnog jezika.

Književni jezik turskog jezika od početka do VIII veka. (povezivati sa nastavom književnosti).

III JEZIČKI SISTEM I NAUKE KOJE SE NJIME BAVE

Jezik kao sistem znakova.

Fonetika i morfologija. Glasovi i foneme. Slog. Kratki i duži slogovi. Slogovi prema tvorbi. Slogovi koji privlače i neprivlače akcenat.

Morfologija. Reči i morfeme. Vrste morfema. Morfologija u užem smislu (promene reči). Tvorba reči.

Sintaksa. Rečenica kao jezička i komunikativna jedinica.

Leksikologija. Koren, afiks, sufiksi za promenu i sufiksi za tvorbu reči. Sematem. Leksički fond (rečnik, leksika).

Gramatika i rečnici turskog jezika i način njihove upotrebe.

IV FONETIKA (SA FONOLOGIJOM I MORFOFONOLOGIJOM)

Glasovni sistem turskog književnog jezika (ponavljanje i utvrđivanje sistematizacije glasova i njihova karakteristika).

Glasovi koji se upotrebljavaju na turskom jeziku i njihova podela. Podela samoglasnika prema položaju jezika, usana i donje vilice. Velika vokalna harmonija. Reči i afiksi koji ne podležu velikoj vokalnoj harmoniji.

Podela suglasnika.

Labijalni, dentalni, palatalni suglasnici i laringalni suglasnik. Suglasnici po načinu izgovora: trajni, eksplozivni, oštri, meki. Asimilacija suglasnika; suglasnici sa dvojnim izgovorom (g, k, l).

Fonološki sistem turskog književnog jezika. Distinktivna funkcija turskih fonema. Distinktivne opozicije i distinktivne crte (pokazati na odabranim primerima).

Morfofonologija. Morfofonološke alternacije i njihova uloga u promeni i tvorbi reči. Alternacije u turskom književnom jeziku (proširivanje i utvrđivanje ranije stečenih znanja). Pravopisna rešenja.

Akcenatski sistem turskog književnog jezika (i njegovo obeležavanje). Klitike (proklitike i enklitike). Kontrastiranje akcenatskog sistema književnog jezika i regionalnog dijalekta (gde je to potrebno). Služenje rečnikom za utvrđivanje pravilnog akcenta.

V PRAVOPIS

Osnovni principi turskog književnog jezika. Pravopisi i pravopisni priručnici (i služenje njima).

Pisanje velikog slova.

V. KULTURA IZRAŽAVANJA (20 časova)

I USMENO IZRAŽAVANJE

Artikulacija glasova, književna artikulacija, melodija rečenica, jačina, visina tona, boja glasa, tempo izgovora; pauza - logička i psihološka i njihova izražajna funkcija. Akcenat reči, grupe reči i rečenice (misaonica). Otklanjanje nestandardne akcentuacije iz učeničkog govora.

Izražajno kazivanje napamet naučenih kratkih proznih i dijaloških tekstova. Recitovanje stihova.

Korišćenje gramofonskih ploča, zvučnih zapisa i magnetofonskih traka u podsticanju, proceni i snimanju izražajnog čitanja, kazivanja i recitovanja.

Stilske vežbe. Funkcionalni stilovi: razgovorni, književnoumetnički.

II PISMENO IZRAŽAVANJE

Akcentovanje reči i obeležavanje akcenatskih celina.

Pravopisne vežbe: sažimanje pismenog sastava uz pojačavanje njegove informativnosti, otklanjanje suvišnih reči i neprikladnih izraza.

Domaći pismeni zadaci (čitanje i analiza na času).

Četiri pismena zadatka godišnje.

Napomena

PRVI STRANI JEZIK

ZAJEDNIČKI DEO PROGRAMA

Cilj i zadaci

Cilj nastave stranog jezika je ovladavanje komunikativnim veštinama i razvijanje sposobnosti i metoda učenja stranog jezika; razvijanje saznajnih i intelektualnih sposobnosti učenika, njegovih humanističkih, moralnih i estetskih stavova; razvijanje opštih i specifičnih strategija učenja i kritičkog mišljenja; razvijanje sposobnosti za samostalno, autonomno učenje, traženje, selekciju i sintezu informacija do kojih dolazi kroz samostalan rad i pretraživanje izvornika različitog tipa (pisani i elektronski izvori, samostalna istraživanja na terenu, intervjui, itd.); sticanje pozitivnog odnosa prema drugim jezicima i kulturama, kao i prema sopstvenom jeziku i kulturnom nasleđu, uz uvažavanje različitosti i navikavanje na otvorenost u komunikaciji; sticanje svesti i saznanja o funkcionisanju stranog i maternjeg jezika.

Zadaci nastave stranog jezika su da učenici:

- budu osposobljeni da u školskoj i van školskoj svakodnevnici mogu pismeno i usmeno da ostvare svoje namere, diferencirano i shodno situaciji;

- produbljuju i proširuju komunikativne sposobnosti i postavljaju osnove za to da strani jezik koriste i posle završetka svog obrazovanja, funkcionalno, za studije, u budućem poslu ili daljem obrazovanju;

- steknu uvid u jezičku stvarnost i budu osposobljeni da uoče kontraste i vrše poređenja u odnosu na sopstvenu stvarnost;

- upoznaju tekstove iz književnosti određenog jezika koji su pogodni za tumačenje na stranom jeziku i koji omogućavaju interaktivne procese;

- budu osposobljeni da se u usmenoj i pisanoj komunikaciji kompetentno i samosvesno sporazumevaju sa ljudima iz drugih zemalja, usvajaju norme verbalne i neverbalne komunikacije u skladu sa specifičnostima jezika koji uče, kao i da nastave, u okviru formalnog obrazovanja i samostalno, učenje drugog i trećeg stranog jezika;

- izgrađuju i unapređuju individualne afinitete prema višejezičnosti;

- u okviru ili izvan škole aktivno se nađu u situacijama sa ljudima koji govore drugi jezik i koji su iz druge kulture;

- do kraja četvrtog razreda gimnazije savladaju prvi strani jezik do nivoa B1, odnosno B1+ ukoliko se radi o opštem tipu gimnazije ili društveno-jezičkom smeru, a naročito engleskom jeziku, a drugi strani jezik do nivoa A2+, odnosno B1 ukoliko se radi o stranom jeziku koji učenici nastavljaju da uče u srednjoj školi pošto su ga već učili u osnovnoj školi.

Napomena:

Ističemo da će stepen postignuća po jezičkim veštinama varirati, odnosno da će receptivne veštine (razumevanje govora i čitanje) biti na predviđenom nivou, dok se za produktivne veštine (govor, interakcija, medijacija i pisanje) može očekivati da budu za jedan nivo niže (na primer, B1+ receptivno, B1 produktivno; B2 receptivno, B1+ produktivno; A2+ receptivno, A2 produktivno, itd.)

Komunikativne funkcije:

1. Predstavljanje sebe i drugih

2. Pozdravljanje (sastajanje, rastanak; formalno, neformalno, specifično po regionima)

3. Identifikacija i imenovanje osoba, objekata, boja, brojeva itd.

4. Davanje jednostavnih uputstava i komandi

5. Izražavanje molbi i zahvalnosti

6. Izražavanje izvinjenja

7. Izražavanje potvrde i negiranje

8. Izražavanje dopadanja i nedopadanja

9. Izražavanje fizičkih senzacija i potreba

10. Iskazivanje prostornih i vremenskih odnosa

11. Davanje i traženje informacija i obaveštenja

12. Opisivanje i upoređivanje lica i predmeta

13. Izricanje zabrane i reagovanje na zabranu

14. Izražavanje pripadanja i posedovanja

15. Skretanje pažnje

16. Traženje mišljenja i izražavanje slaganja i neslaganja

17. Traženje i davanje dozvole

18. Iskazivanje čestitki

19. Iskazivanje preporuke

20. Izražavanje hitnosti i obaveznosti

21. Iskazivanje sumnje i nesigurnosti

I razred

SADRŽAJ PROGRAMA

Tematika:

Iz života mladih: nova sredina i drugovi; sportska takmičenja.

Porodica i društvo: spoljni izgled i osobine članova porodice; članovi porodice u kući i van nje; situacije iz svakodnevnog života i na radnom mestu; odnosi u porodici i društvu.

Iz savremenog života i tekovina kulture i nauke naroda čiji se jezik uči i naših naroda: prirodne lepote i zaštita čovekove sredine; putovanje i korišćenje saobraćajnih sredstava; iz istorijske i kulturne prošlosti; kulturne i privredne manifestacije koje su postale tradicionalne; iz života i rada poznatih ljudi; aktuelne teme od vaspitnog značaja.

Školski pismeni zadaci: po jedan pismeni zadatak u svakom polugodištu.

Lektira: do 15 stranica tematski zanimljivog, jezički pristupačnog teksta koji odgovara interesovanju i predznanjima učenika.

ENGLESKI JEZIK

I razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)**

SADRŽAJI PROGRAMA

I REČENICA

Obnoviti rečenične modele obuhvaćene programom za osnovnu školu. Red reči u rečenici. Mesto priloga i priloških odredbi.

- Pitanja

a) "WH" questions

"Where are you going?" How can we get there?"

b) Alternativna pitanja

"Did you take a bus or did you walk?"

v) Učtiva pitanja

"Would you open the window, please?"

g) Pitanja sa predlogom na kraju

"Who are you looking at?"

- Indirektni govor

a) izjave - bez promene glagolskog vremena (glagol glavne rečenice u jednom od sadašnjih vremena)

"I'll do it as soon as I can." He says that he will do it as soon as he can.

b) molbe, zahtevi, naredbe

"Come back!" He told me to come back.

"Pass me the bread, please". He asked me to pass him the bread.

v) pitanja sa promenom reda reči - bez promene glagolskog vremena (glagol glavne rečenice u jednom od sadašnjih vremena).

- Yes/No questions

"Have you seen Mary?" He wants to know if I have seen Mary.

- "WH" questions

"What do you want?" He asks me what I want.

II IMENIČKA GRUPA

1. Član

- Obnoviti upotrebu određenog i neodređenog člana.

- Određeni član uz imena godišnjih doba, obroka i naziva zemalja.

The winter of 1978 was very cold. The lunch we had yesterday was very good. He lives in the USA.

- Neodređeni član u izrazima za meru, vreme i količinu

two pounds a yard, 50 miles an hour, 15 dinars a kilo

- Nulti član uz zajedničke imenice

go by car, be in bed, go to school i dr.

2. Imenice

- Množina imenica - obnoviti

- Kongruencija imenica sa glagolom u jednini

information, news, furniture, luggage, mathematics i dr.

The news is on at ten o'clock. Mathematics deals with space and number.

- Sinkretizam jednine i množine

sheep, deer, trout

- Saksonski genitiv

a) kod imenica na -s

Jones' dictionary, St. James's Park

b) u koordinativnim strukturama

John's and Mary's book, John and Mary's book

- Drugi nominali - gerund

a) u funkciji subjekta

Swimming is my favourite sport.

b) u funkciji objekta (posle glagola like, hate, start, stop i dr.) She likes cooking.

3. Zamenički oblici

a) Zamenice

- Obnoviti one lične, pokazne, prisvojne, relativne i odrične zamenice predviđene programom za osnovnu školu.

- Uzajamno-povratne zamenice -each other, one another

Mary and Peter see each other every day. The students from different countries couldn't understand one another.

- IT uz kopulativne glagole

It is raining. It is cold.

- Neodređeno one

I lost a friend but you gained one.

- Odrična zamenica none

She has a lot of friends, but I have none. He asked for food but got none.

b) Determinatori

- Neodređeni determinatori - some, any

They want some paper. I don't have any bread left.

- Odrični determinator no

There are no eggs in the fridge. There's no milk in the cup.

4. Pridevi

Obnoviti poređenje prideva

5. Brojevi

Decimali, razlomci; četiri računske radnje

6. Kvantifikatori

Obnoviti many/much, a lot of/lots of; few/little

III GLAGOLSKA GRUPA

1. Glagoli

- Vreme i aspekt glagola

- Obnoviti glagolske oblike predviđene programom za osnovnu školu

- The Present Perfect Tense - proširiti upotrebu priloškim odredbama lately, recently

I haven't seen him recently. Have you seen a good film lately?

- The Present Perfect Continuos Tense (P)3)

3)P = receptivno

He has been working in that factory for ten years now.

- The Past Perfect Tense

When we came the train had already left.

- Modalni glagoli

a) can (be able to, be allowed to), could

Sorry, but I can't come again next week. Can I smoke in here?

Could I smoke in here?

b) must (have/got/to, be obliged to)

I've got to go now.

- Pasivne konstrukcije - za isticanje bezličnosti i za navođenje naučnih činjenica

The new motorway has been opened to traffic. Oxygen is found in the air.

- Dvočlani glagoli (frazalni i predloški)

apply for, shout for, bring up i dr.

2. Prilozi

Poređenje priloga

IV TVORBA REČI

Najčešći prefiksi i sufiksi za tvorba prideva

il-, im-, ir-, un-; -able, -ful, -less, i dr.

V ORTOGRAFIJA

Osnovna pravila interpunkcije. Pisanje velikih slova.

VI LEKSIKOLOGIJA

Najčešći idiomi i frazeologizmi

VII LEKSIKOGRAFIJA

Struktura i korišćenje dvojezičnih rečnika.

NEMAČKI JEZIK

I razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)**

SADRŽAJI PROGRAMA

Sadržaji programa obrađeni u osnovnoj školi integrišu se s novim elementima u sistematizovane šire celine na višem nivou.

Postavljanje pitanja i davanje odgovora

Novi modeli

Disjunktivna pitanja

Wirst du hier bleiben oder kommst du mit?

Negativno pitanje

Hast du dieses Buch noch nicht gelesen?

Doch, ich habe es gelesen.

Izrična rečenica kao pitanje

Du bleibst zu Hause? Er hat etwas gesagt?

Pitanja u neupravnom govoru

Ich frage dich, ob er kommt.

Er fragte mich (warum, wo, wann, wie, wer, wohin, was usw)

Odgovori puni ili eliptični (uvek u dijalogu)

Kazivanja radnji i stanja u sadašnjosti, prošlosti i budućnosti

- radnja izražena pluskvamperfektom

Er hatte das schon längts gesehen.

- radnja zavisne rečenice dešava se istovremeno sa radnjom glavne rečenice

veznici: während, solange. seit (dem)

Während ich in Belgrad studierte, ging ich oft ins Theater. Solange ich ihn kenne, sammelter Briefmarken.

- radnja zavisne rečenice dešava se pre radnje glavne rečenice

veznici: nachdem, als (pluskvamperfekt u sporednoj, preterit u glavnoj rečenici)

Nachdem er das Haus verlassen hatte, begann es zu regnen. Sie kam zum Bahnhof, als der Zug schon obgefahren war.

- radnja zavisne rečenice dešava se posle radnje glavne rečenice

veznici: bis, bevor, als (isto vreme u obe rečenice)

Sie blieb bei uns, bis der Regen vorbei war. Ich komme zu dir, bevor (ehe) ich ins Kino gehe.

Kazivanje zapovesti

Er soll lesen! Du kommst nicht mit! Zurück! Du wirst jetzt gehen! Rauchen verboten!

Odredbe kvaliteta i kvantiteta

Izražavanje jednakosti-nejednakosti

Er ist genau so alt wie du.

Er ist älter als ich.

Upotreba komparativa i superlativa u predikativnoj i atributivnoj funkciji.

Mein jüngerer Bruder ist acht Jahre alt. Der Monat Juli ist am heilesten. Der heileste Monat Juli...

Sistematizacija kategorija kojih u maternjem jeziku nema ili su bitno različite

Član

Određeni, neodređeni

Određeni član uz geografske pojmove: nazive planina, mora, jezera, reka, zemalja muškog i ženskog roda, zatim uz imena dana u nedelji, meseci u godini, godišnjih doba

Das ist ein Haus. Das Haus ist neu. Ich habe die Alpen gesehen. Die Save mündet in die Donau. Die Sowjetunion liegt im Osten. Der Balkan ist eine Halbinsel. Der Montag ist der erste Arbeitstag in der Woche. Der Frühling ist die schönste Jahreszeit.

Bez člana

-lična imena, imena zemalja srednjeg roda, imena gradova, kontinenata; predikativno upotrebljeni nazivi poziva; gradivne imenice; uzvici i izrazi

Hans ist Student. Jugoslawien ist line Sozialistische föderative Republik. Bonn ist die Hauptstadt der Bundesrepublik Deutschland. Kaufst du Brot? Hilfe! Feuer! Tag um Tag; weder Mansch noch Tier; zu Bett gehen; zu Wort kommen.

Infinitiv sa "zu" uz neke glagole i izraze

Du brauchst nicht zu kommen. Ich habe viel zu tun. Sie hat keine Zeit (Lust, keinen Wunsch) tanzen zu gehen.

Orijentacija u vremenu i prostoru

Proširiti moguće odgovore na ranije obrađena pitanja u vezi sa orijentacijom u vremenu i prostoru

Wann...

heute abend, morgen früh, voriges Jahr, um acht Uhr, in zehn Minuten, diesen Sommer, am 1. September 1976, den 1. Juni 1976

Wie lange...?

Seit wann...?

eine Woche, einen Monat, eine Zeitlang, seit gestern, seit 5 Uhr, seit zwei Wochen, seit unserer Begegung.

Wo...?

drauben, drinnen, überal, irgendwo, anderswo, nirgendwo, nirgends

Wohin...?

dorthin, aufwärts, heimwärts fort, bergauf, bergab, überallhin, nirgendwohin

Woher...?

Propozicije koje u sintagmi sa imenicom daju oznake za mesto

hierher, daher, dorther; aus der Schule, bis zur Ecke, auf dem Lande, am Fenster, vor der Tür usw.

Kazivanje pretpostavki, uzroka, namere

Modalni glagoli u službi izražavanja pretpostavki ili namere.

Er dürfte zu Hause sein. Das müsste wahr sein. Ich möchte hier bleiben.

Konjuktiv prezenta i preterita pomoćnih i modalnih glagola

- u rečenicama i frazama za izražavanje želje i mogućnosti, sumnje, nestvarnosti

So wäre es vielleicht besser.

- pluskvamperfekt u pomenutim slučajevima (receptivno)

Hätte ich ihn nie gesehen!

Tvorba reči

Složenica (imenica i pridev), prefeksiranje glagola, izvedene imenice i pridevi

Schule, Schulzimmer, Schulhof; Hochhaus; aufstehen, beantworten, einziehen, Einheit, Schönheit, Mannschaft, medizinisch, europäisch, chemisch.

Sinonimi, homonimi i antonimi, fraze i leksikolizovani spojevi reči

lieb, warm, kalt, frisch, auf Schritt und Tritt, in Anspruch nhmen; in Bewegung setzen.

Izgovor

Odnos glasova i slova.

Podela glasova. Dužina i kvalitet vokala. Diftonzi.

Akcenat reči. Melodija osnovnih tipova rečenica.

Ortografija

Interpunkcija - osnovna pravila.

Podele reči na slogove.

Pisanje velikog slova.

Leksikografija

Struktura dvojezičnih rečnika i služenje njima.

RUSKI JEZIK

I razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)**

Napomena

FRANCUSKI JEZIK

I razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)**

SADRŽAJI PROGRAMA

Jezička građa savladana u osnovnoj školi integriše se sa novom građom i neprestano primenjuje, proširuje i usavršava.

Pasivne konstrukcije

est + particip perfekta

La Bastille est prise en 1789.

La Tour Eiffel est construite en 1889.

- ukazati na princip tvorbe ostalih oblika pasiva

ll a été/il fut élu président;

Elle sera/elle serait recompensée...

Finalne rečenice sa upotrebom pour + inf.

Infinitivne rečenice - tipa

Je le vois venir.

Pitanja:

Qui est - ce qui/que

Qu'est - ce qui/que

Que;

Qui est-ce qui ira au musée? Qu'est-ce qui vous intéresse au musée? Qui est-ce que vous y avez rencontré? Qu'est-ce que vous avez vu? / Qui avez-vous vu? A qui vas-tu téléphoner? - A mon... A quoi pensez-vous? De quoi s'agit-il?

Odgovori:

C'est... qui/que; A qui/quoi; Avec qui; Pour qui i druge ranije naučene konstrukcije

Indirektna pitanja:

Dis-moi à quoi tu penses. Je te demande se que tu penses. Savez-vous qui a inventé ce remède?

Negacija

pas du tout, non plus, personne, quelqu'un, quelque chose

Ce film ne me plaît pas du tout!

A moi non plus!

Quelqu'un est venu? - Non, personne n'est venu.

Kazivanje pretpostavke

si + imperfekt/kondicional

Si nous étudiions, nous réussirions.

Kazivanje vremena

avant de...

quand

Avant de partir il lui a donné son adresse. Quand la guerre éclata, il partit avec ses camarades. Quand l'as tu rencontré? Je l'ai rencontré quand je suis rentré.

Kazivanje želje, volje, namere

a) subjunktivom

b) infinitivom

J'aimerais (je voudrais) voir les chefs-d'oeuvre du Louvre.J'aimerais que vous visitiez le Louvre pour y admirer les chefs-d'oeuvre d'art. Il faut lutter contre la pollution de l'air et de l'eau. Il faut que nous luttions... Que voulez-vous qu'il fasse? Qu'il obéises parents. Il travaille beaucoup pour gagner sa vie et pour faire instruire ses enfants. Il travaille beaucoup pour que ses enfants obtiennent une bonne éducation.

Odredbe kvaliteta i kvantiteta - značenje prideva zavisno od mesta

un homme pauvre - le pauvre homme; un soldat brave - un brave soldat; un homme d'âge moyen - le Moyen âge i sl.

Odredbe za vreme

- dani u nedelji, prochain/dernier;

il y a/dans;

pendant/depuis;

dimanche prochain, jeudi dernier; la semaine dernière; l'année prochaine. Le lundi et le jeudi il travaille jusqu'a cinq heures. Elle est sortie il y a vingt minutes; elle revient dans une heure. Ce congres aura lieu dans dix mois ou dans un an...

Poređenje

C'est l'usine la plus moderne et la plus importante de la région. Cette foire n'est pas aussi intéressante que celle de l'année dernière.

Odredbe za način

In conduit prudemment/de maniere prudente/avec prudence. Elle parle français couramment, sans difficulté...

Izrazi za meru i količinu

une douzaine, une centaine, une livre, une foule de, un tas de, pas mal de, environ... i sl.

Combien d'eleves ont vu cette émission Une trentaine./Environ 30. Il y a pas mal de livres a ce sujet; j'en ai lu plusieurs...

Slaganje vremena - samo sa indikativom, i to:

Présent - présent (istovremena radnja)

Présent - Passé composé (pre,

Present - Futur (posle);

Il me dit qu'elle part,

Il me dit qu'elle est partie.

Il me dit qu'elle partira.

Imenička grupa

Slaganje determinanata i imenica u rodu i broju; razlike u izgovoru (gde postoje) i razlikovanje nastavaka u tekstu.

les déterminants interrogatifs - exclamatifs - relatifs

Quel film avez-vous vu? Quel beau film! C'est un artiste pour qui les jeunes ont beaucoup de sympathie.

les déterminants indéfinis quelques, plusieurs, certains, autre, tout - u različitim značenjima

tous les pays; tous les soirs, toute la journée; tout le monde...

Nastavci imenica i prideva

teur/trice

acteur - actrice

al/aux, ail/aux i neki izuzeci na -s), ou -s/x

trou, genoux

Glagolska grupa

Subjunktiv prezenta - objasniti princip tvorbe, a primenjivati samo u datim rečeničnim modelima.

Prosti perfekt (passé simple) - princip tvorbe, prepoznavanje u tekstu i razumevanje.

Kazivanje svršene i nesvršene radnje u govoru (passé composé-imparfait) - naučeno u osnovnoj školi primenjivati i usavršavati, a u tekstu ukazivati i na analognu upotrebu prostog perfekta i imperfekta.

Slaganje participa perfekta sa subjektom

ORTOGRAFIJA

Interpunkcija - osnovna pravila.

Pisanje velikog slova.

Podela reči na slogove.

LEKSIKOLOGIJA

Derivacija: sufiksi i prefiksi

LEKSIKOGRAFIJA

Struktura dvojezičnih rečnika i služenje njima

ŠPANSKI JEZIK

(PRVI STRANI JEZIK - V, VI, VII I VIII GODINA UČENJA)

CILJ I ZADACI

Cilj nastave španskog jezika jeste sticanje, proširivanje i produbljivanje znanja i umenja u svim jezičkim aktivnostima, upoznavanje kulturnog nasleđa stvorenog na datom stranom jeziku i osposobljavanje za dalje obrazovanje i samoobrazovanje.

Zadaci nastave španskog jezika su da učenici:

- usvoje govorni jezik u okviru novih 1200 reči i izraza što u toku osam godina učenja jezika čini ukupan fond od oko 2600 reči i izraza produktivno, a receptivno i više;

- neguju pravilan izgovor i intonaciju uz obraćanje pažnje na one ritmički i prozodijske sheme koje su bitne pri usmenom izražavanju;

- razumeju govor (neposredno i putem medija) i spontano se izražavaju u okviru tema iz svakodnevnog života i osnovne tematike iz prirodnih i društvenih nauka;

- ovladaju tehnikom informativnog čitanja i razumeju složenije jezičko-stilske strukture u tekstu, kao i upoznaju osobenosti jezika čitanjem odlomaka iz poznatih književnih i naučno-popularnih dela, u skladu sa interesovanjima, uzrastom i potrebama učenika;

- razvijaju sposobnosti pravilnog pisanog izražavanja, pisanja kraćih samostalnih sastava i njihove usmene interpretacije;

- stiču nova saznanja o karakteristikama zemalja i naroda čiji jezik uče, posebno onih koje su bitne za razumevanje jezika i kulture datog naroda;

- upoznaju one istorijske događaje koji su od značaja i u svetskim okvirima i naučno-tehnička dostignuća zemlje čiji jezik uče, uz izbor odgovarajućih sadržaja i u korelaciji sa drugim obrazovno-vaspitnim područjima;

- osposobe se za vođenje razgovora o našoj zemlji, njenim lepotama, kulturnim i istorijskim tekovinama;

- stiču opštu kulturu i razvijaju međukulturnu saradnju i toleranciju, moralne, radne i estetske vrednosti, maštu i kreativnost;

- osposobe se za dalje obrazovanje i samoobrazovanje korišćenjem rečnika, leksikona i druge priručne literature.

Komunikativne funkcije: obnavljanje, utvrđivanje i proširivanje onih komunikativnih funkcija sa kojima se učenik upoznao u osnovnoj školi; oslovljavanje poznate i nepoznate osobe; iskazivanje dopadanja i nedopadanja, slaganja i neslaganja s mišljenjem sagovornika; traženje i davanje dozvole; čestitanje i iskazivanje lepih želja; pozivanje u goste, prihvatanje i neprihvatanja poziva; obaveštenje i upozorenje; predlaganje da se nešto uradi; odobravanje ili neodobravanje nečijih postupaka; prigovori, žalbe, izražavanje čuđenja, iznenađenja, uverenosti, pretpostavke ili sumnje; davanje saveta; iskazivanje simpatija, preferencije, saučešća; izražavanje fizičkih tegoba, raspoloženja.

OPŠTI TIP GIMNAZIJA, PRIRODNO-MATEMATIČKI SMER I DRUŠTVENO-JEZIČKI SMER

I razred

(2 časa nedeljno - 74 godišnje)

SADRŽAJI PROGRAMA

Pasivne konstrukcije

a) ser + participio pasado

La casa fue construida en 1984.

b) pasiva refleja

Se venden libros aquí.

Složene rečenice sa infinitivom (sa modalnim glagolima i finalne rečenice)

Quiero viajar.

Lo hago para satisfacerte.

Pitanja sa upitnim rečima: quién, qué, cuándo, cómo, dónde, etc.

Indirektna pitanja

¿Sabes si ha llegado?

Pregúntale si ha cogido la tarjeta.

Yo te pregunto que has comprado.

Negacija

Nada, nadie, ningun(o/a), nunca, tampoco.¿Ha venido alguien¿ - No, no ha venido nadie. / Nadie ha venido.

No me gusta esta película. - A mí tampoco.

Kazivanje pretpostavke

si +subjunktiv imprefekta/kondicional

Si trabajáramos, tendríamos dinero.

Kazivanje želje, volje, namere

a) subjunktivom

b) infinitivom

Me gustaría conocer a este actor. Me gustaría que tú conozcas a mi hermana mayor. Hay que luchar contra la polución del aire y del agua. Es necesario que luchemos.... ¿Qué quieren Ustedes que haga? Él trabaja mucho para ayudar a sus hijos. Él trabaja mucho para que sus hijos tengan una vida mejor.

Promena značenja prideva u zavisnosti od pozicije uz imenicu

Un hombre grande / Un gran hombre.

Kazivanje vremena i odredbe za vreme

dani u nedelji, manana, ayer, pasado/próximo/que viene, durante, después de, antes de, cuando, hace..., dentro de...

Antes de haberse ido, me dejó su dirección nueva.

¿Cuándo lo viste¿ Lo vi cuando regresé del viaje.

El lunes que viene, El domingo pasado, Salió hace treinta minutos... Regresa dentro de una hora...

Poređenje

más que, menos que, el/la más, tan...como,

Este libro es el más interesante que he leído. Su última película no es tan interesante como la del ano pasado.

Odredbe za način

Prilozi na -mente i priloške konstrukcije.

Miguel maneja el coche cuidadosamente/con mucho cuidado.

Izrazi za meru i količinu

mucho, un poco de, una docena de, aproximadamente, más o menos...

¿Cuántos estudiantes han visto este programa? - Más o menos, treinta.

Imenička grupa

Slaganje determinativa i imenice u rodu i broju, apokopiranje prideva uz imenicu, neodređeni determinativi (alguno, ninguno, todo, qualquiera) u različitim značenjima.

Tráeme algún libro de García Márquez.

Todas las mananas, todo el mundo...

Un muchacho qualquiera...

Morfeme tipične za muški i ženski rod imenica i prideva

muchacho/muchacha

actor/actriz

trabajador/trabajadora

generoso/generosa

kao i imenice i pridevi koji nemaju morfološku oznaku roda

violinista, cantante, interesante, verde...

Glagolska grupa

Oblici indikativa: sva glagolska vremena savladana u osnovnoj školi primenjivati i prepoznavati u tekstu/govoru.

Oblici subjunktiva: prezent i imperfekat, objasniti principe tvorbe i primenjivati samo u datim rečeničnim modelima (naredbe i finalne rečenice).

Slaganje participa sa subjektom u pasivnim konstrukcijama.

Ortografija

Interpunkcija - osnovna pravila (sa akcentom na oblike koji ne postoje u srpskom jeziku).

Pisanje velikog slova.

Leksikografija

Služenje dvojezičnim rečnicima.

Napomena:

Način ostvarivanja programa (uputstvo) i obrazovni standardi od I-IV razreda za Program stranih jezika za gimnazije kao prvog stranog jezika dati su nakon Programa stranih jezika za gimnazije kao prvog stranog jezika za II, III i IV razred.

ITALIJANSKI JEZIK

(PRVI STRANI JEZIK - V, VI, VII I VIII GODINA UČENJA)

CILJ I ZADACI

Cilj nastave italijanskog jezika jeste sticanje, proširivanje i produbljivanje znanja i umenja u svim jezičkim aktivnostima, upoznavanje kulturnog nasleđa stvorenog na datom stranom jeziku i osposobljavanje za dalje obrazovanje i samoobrazovanje.

Zadaci nastave italijanskog jezika jesu da učenici:

- usvoje govorni jezik u okviru novih 1200 reči i izraza što u toku osam godina učenja jezika čini ukupan fond od oko 2600 reči i izraza produktivno, a receptivno i više;

- neguju pravilan izgovor i intonaciju uz obraćanje pažnje na one ritmički i prozodijske sheme koje su bitne pri usmenom izražavanju;

- razumeju govor (neposredno i putem medija) i spontano se izražavaju u okviru tema iz svakodnevnog života i osnovne tematike iz prirodnih i društvenih nauka;

- ovladaju tehnikom informativnog čitanja i razumeju složenije jezičko-stilske strukture u tekstu, kao i upoznaju osobenosti jezika čitanjem odlomaka iz poznatih književnih i naučno-popularnih dela u skladu sa interesovanjima, uzrastom i potrebama učenika;

- razvijaju sposobnosti pravilnog pisanog izražavanja, pisanja kraćih samostalnih sastava i njihove usmene interpretacije;

- stiču nova saznanja o karakteristikama zemalja i naroda čiji jezik uče, posebno onih koje su bitne za razumevanje jezika i kulture datog naroda;

- upoznaju one istorijske događaje koji su od značaja i u svetskim okvirima i naučno-tehnička dostignuća zemalja čiji jezik uče, uz izbor odgovarajućih sadržaja i u korelaciji sa drugim obrazovno-vaspitnim područjima;

- osposobe se za vođenje razgovora o našoj zemlji, njenim lepotama, kulturnim i istorijskim tekovinama;

- stiču opštu kulturu i razvijaju međukulturnu saradnju i toleranciju, moralne, radne i estetske vrednosti, maštu i kreativnost;

- osposobe se za dalje obrazovanje i samoobrazovanje korišćenjem rečnika, leksikona i druge priručne literature.

Komunikativne funkcije: obnavljanje, utvrđivanje i proširivanje onih komunikativnih funkcija sa kojima se učenik upoznao u osnovnoj školi; oslovljavanje poznate i nepoznate osobe; iskazivanje dopadanja i nedopadanja, slaganja i neslaganja s mišljenjem sagovornika; traženje i davanje dozvole; čestitanje i iskazivanje lepih želja; pozivanje u goste, prihvatanje i neprihvatanje poziva; obaveštenje i upozorenje; predlaganje da se nešto uradi; odobravanje ili neodobravanje nečijih postupaka; prigovori, žalbe, izražavanje čuđenja, iznenađenja, uverenosti, pretpostavke ili sumnje; davanje saveta; iskazivanje simpatija, preferencije, saučešća; izražavanje fizičkih tegoba, raspoloženja.

OPŠTI TIP GIMNAZIJA, PRIRODNO-MATEMATIČKI SMER I DRUŠTVENO-JEZIČKI SMER

I razred

(2 časa nedeljno, 74 časa godišnje)

SADRŽAJI PROGRAMA

Pasivne konstrukcije

Pasivna konstrukcija sa glagolom essere.

Il libro è stato letto.

Pasivna konstrukcija sa glagolom venire.

La lezione viene studiata.

Složene rečenice sa infinitivom (sa modalnim glagolima i finalne rečenice)

Devo vederlo.

Posso venire alle 7.

Pitanja sa upitnim rečima: Chi; Che cosa; Come; Dove.

Finalne rečenice

sa upotrebom per + infinito

Siamo qui per studiare la lingua italiana.

Hipotetične rečenice

Realna hipoteza (periodo ipotetico della realtà) sa passato prossimo (ili imperativo) i presente.

Negacija

Niente, per niente, mai, assolutamente, nessuno.

No, non è cevuto nessuno.

No, non ho visto niente.

No, non ho fatto mai una cosa del genere.

Indirektno upitna rečenica

Ti chiedo se tu possa venire oggi.

Maria domanda se faccia bel tempo a Roma.

Kazivanje pretpostavke

se + imperfetto

Se faceva bel tempo, andavamo in gita.

Kazivanje želje, volje, namere

a) konjunktivom

b) infinitivom

Voglio che tu torni a casa. Maria vuole che voi andiate a teatro tutti insieme.

Vorrei che tu venissi questa sera al concerto.

Mi piacerebbe conoscere questa attrice. Lui lavora molto per guadagnare per vivere. Lei studia molto per imparare bene l’italiano.

Promena značenja prideva u zavisnosti od pozicije uz imenicu

Una donna grande/ Una gran donna

Una macchina nuova/ Una nuova macchina

Kazivanje vremena i Odredbe za vreme

dani u nedelji, domani, ieri, passato, scorso, prossimo, durante, fra/tra, fa

Ci vediamo domani. Ieri sono stato a scuola tutto il giorno. Ho comprato la macchina l’anno scorso. L’anno prossimo andiamo in vacanza in Sardegna. Marco viene fra/tra cinque minuti. L’ho visto un’ora fa.

Poređenje

Komparativ uvećavanja, komparativ umanjivanja, relativni superlativ, apsolutni superlativ.

E’ il libro più interessante che io abbia mai letto. Il film di Fellini che ho visto ieri è meno interessante degli altri.

Odredbe za način

prilozi na - mente i priloške konstrukcije

Maria legge il libro pazientemente. Maria legge il libro con molta pazienza.

Izrazi za meru i količinu

molto, un po’di, una dozzina di, un centinaio, circa, quasi…

Quante volte hai visto questo film? Circa una dozzina di volte.

Član

Oblici određenog i neodređenog člana.

Član spojen s predlozima di, a, da, in, su i con.

Partitivni član kao supletivni oblik množine neodrešenog člana (C'è un ragazzo: Ci sono dei ragazzi) i kao oblik za iskazivanje neodređene količine (Desidero del vino).

Upotreba člana uz prisvojni pridev i imenice koje iskazuju blisko srodstvo (Mia madre si chiama Maria, i miei cugini si chiamano Franco e Giorgio).

Imenica

Rod i broj imenica. Nastavci za muški i ženski rod. Izuzeci i građenje množine imenica.

Posuđenice.

Izuzeci u rodu imenice. Rod posuđenica.

Pridev

Vrste prideva.

Morfološke odlike prideva quello, bello i buono.

Nepromenljivi pridevi.

Prisvojni pridevi i pokazni pridevi.

Osnovni brojevi.

Neodređeni pridevi ogni i qualche.

Etnici: najfrekventniji nazivi pripadnika stranih nacija i žitelja značajnijih italijanskih gradova.

Zamenica

Lične zamenice u službi objekta (io, tu, lui, lei, noi, voi, loro).

Naglašene i nenaglašene lične zamenice.

Povratne zamenice.

Relativna zamenica che.

Neodređene zamenice qualcuno i ognuno.

Prisvojne zamenice i pokazne zamenice.

Upitne zamenice chi? i che? / che cosa?

Slaganje determinativa i imenice u rodu i broju, apokopiranje prideva uz imenicu, neodređeni determinativi (questo, quello, tutto, ogni, qualche, qualunque, qualsiasi…) u različitim značenjima

Ho letto quel nuovo libro di Tabucchi.

Ho conosciuto tutte le amiche di Marco.

Un uomo qualsiasi…

Ogni giorno vado a scuola.

Ho comprato qualche rivista.

Rod i broj imenica. Nastavci za muški i ženski rod.

Izuzeci u građenju množine imenica.

Posuđenice.

Glagol

Oblici indikativa: sva glagolska vremena savladana u osnovnoj školi primenjivati i prepoznavati u tekstu/govoru.

Oblici konjunktiva: prezent i imperfekat, objasniti principe tvorbe i primenjivati samo u datim rečeničnim modelima.

Slaganje participa sa subjektom u pasivnim konstrukcijama.

Najfrekventniji glagoli i njihova rekcija (finire, cominciare, pensare, credere, dire, provare, parlare).

Ortografija

Interpunkcija - osnovna pravila (Sa akcentom na oblike koji ne postoje u srpskom jeziku).

Pisanje velikog slova.

Leksikografija

Služenje dvojezičnim rečnicima.

DRUGI STRANI JEZIK

ZAJEDNIČKI DEO PROGRAMA

Cilj i zadaci

Cilj nastave stranog jezika je ovladavanje komunikativnim veštinama i razvijanje sposobnosti i metoda učenja stranog jezika; razvijanje saznajnih i intelektualnih sposobnosti učenika, njegovih humanističkih, moralnih i estetskih stavova; razvijanje opštih i specifičnih strategija učenja i kritičkog mišljenja; razvijanje sposobnosti za samostalno, autonomno učenje, traženje, selekciju i sintezu informacija do kojih dolazi kroz samostalan rad i pretraživanje izvornika različitog tipa (pisani i elektronski izvori, samostalna istraživanja na terenu, intervjui, itd.); sticanje pozitivnog odnosa prema drugim jezicima i kulturama, kao i prema sopstvenom jeziku i kulturnom nasleđu, uz uvažavanje različitosti i navikavanje na otvorenost u komunikaciji; sticanje svesti i saznanja o funkcionisanju stranog i maternjeg jezika.

Zadaci nastave stranog jezika su da učenici:

- budu osposobljeni da u školskoj i van školskoj svakodnevnici mogu pismeno i usmeno da ostvare svoje namere, diferencirano i shodno situaciji;

- produbljuju i proširuju komunikativne sposobnosti i postavljaju osnove za to da strani jezik koriste i posle završetka svog obrazovanja, funkcionalno, za studije, u budućem poslu ili daljem obrazovanju;

- steknu uvid u jezičku stvarnost i budu osposobljeni da uoče kontraste i vrše poređenja u odnosu na sopstvenu stvarnost;

- upoznaju tekstove iz književnosti određenog jezika koji su pogodni za tumačenje na stranom jeziku i koji omogućavaju interaktivne procese;

- budu osposobljeni da se u usmenoj i pisanoj komunikaciji kompetentno i samosvesno sporazumevaju sa ljudima iz drugih zemalja, usvajaju norme verbalne i neverbalne komunikacije u skladu sa specifičnostima jezika koji uče, kao i da nastave, u okviru formalnog obrazovanja i samostalno, učenje i trećeg stranog jezika;

- izgrađuju i unapređuju individualne afinitete prema višejezičnosti;

- do kraja četvrtog razreda gimnazije savladaju prvi strani jezik do nivoa B1, odnosno B1+ ukoliko se radi o opštem tipu gimnazije ili društveno-jezičkom smeru, a naročito engleskom jeziku, a drugi strani jezik do nivoa A2+, odnosno B1 ukoliko se radi o stranom jeziku koji učenici nastavljaju da uče u srednjoj školi pošto su ga već učili u osnovnoj školi.

Napomena:

Ističemo da će stepen postignuća po jezičkim veštinama varirati, odnosno da će receptivne veštine (razumevanje govora i čitanje) biti na predviđenom nivou, dok se za produktivne veštine (govor, interakcija, medijacija i pisanje) može očekivati da budu za jedan nivo niže (na primer, B1+ receptivno, B1 produktivno; B2 receptivno, B1+ produktivno; A2+ receptivno, A2 produktivno, itd.)

Komunikativne funkcije:

1. Predstavljanje sebe i drugih

2. Pozdravljanje (sastajanje, rastanak; formalno, neformalno, specifično po regionima)

3. Identifikacija i imenovanje osoba, objekata, boja, brojeva itd.

4. Davanje jednostavnih uputstava i komandi

5. Izražavanje molbi i zahvalnosti

6. Izražavanje izvinjenja

7. Izražavanje potvrde i negiranje

8. Izražavanje dopadanja i nedopadanja

9. Izražavanje fizičkih senzacija i potreba

10. Iskazivanje prostornih i vremenskih odnosa

11. Davanje i traženje informacija i obaveštenja

12. Opisivanje i upoređivanje lica i predmeta

13. Izricanje zabrane i reagovanje na zabranu

14. Izražavanje pripadanja i posedovanja

15. Skretanje pažnje

16. Traženje mišljenja i izražavanje slaganja i neslaganja

17. Traženje i davanje dozvole

18. Iskazivanje čestitki

19. Iskazivanje preporuke

20. Izražavanje hitnosti i obaveznosti

21. Iskazivanje sumnje i nesigurnosti

I razred

SADRŽAJI PROGRAMA

Tematika

Teme iz oblasti školskog, porodičnog i društvenog života u zemljama čiji se jezik uči i u našoj zemlji.

Iz života mladih: raspored časova; situacije u razredu; svečanosti; sportske aktivnosti; odlazak na izlet - ekskurziju; druženje.

Porodica i društvo: predstavljanje članova porodice, njihove osobine i interesovanja; dnevni poslovi članova porodice u kući i van nje; kupovina - u samousluzi i robnoj kući; obroci i jela; odlazak u goste, prijem gostiju; praznici, saobraćajna sredstva; traženje i davanje informacija.

Uz navedenu tematiku obraditi i: dane u nedelji, mesece, godišnja doba, vreme na časovniku, vremenske prilike.

Školski pismeni zadaci: po jedan pismeni zadatak u svakom polugodištu.

ENGLESKI JEZIK

I razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)**

SADRŽAJI PROGRAMA

I REČENICA

1. Prosta rečenica: potvrdna, upitna, odrična.

John buys newspapers every day.

Is he going to finish the work soon? When did you arrive home?

Tom wasn't at home. I don't like milk.

2. Red reči u rečenici. Mesto priloga i priloških odredbi.

The train arrived late this morning.

II IMENIČKA GRUPA

1. Član

- Osnovna upotreba određenog i neodređenog člana.

- Određeni član uz redne brojeve, superlativ, nazive reka, mora i okeana.

the second, the tallest, the Danube, the Adriatic, the Pacific

- Nulti član uz vlastite i gradivne imenice, nazive obeda, dana u nedelji, meseca i godišnjih doba.

Peter Jones, milk, Lunch, Sunday, June, summer

2. Imenice

- Pravilna množina imenica

book/books, box/boxes, lady/ladies, shelf/shelves

- Najčešći primeri nepravilne množine

man/men, woman/women, child/children, foot/teet, tooth/teeth

- Izražavanje pripadanja i svojine

Saksonski genitiv

Tom's dog; our neighbours' car (R)*

3. Zamenički oblici

a) Zamenice

- Lične zamenice u funkciji subjekta i objekta

I meet him at school every day.

- Pokazne zamenice

This is my book and these are Peter's books.

- Upitne zamenice

What is your father? Which of the boys is your brother?

b) Determinatori

- Pokazni determinatori

This book is Mary's.

- Prisvojni determinatori

My books are on the shelf.

- Neodređeni determinatori

some, any

They usually lend me some money. There isn't any flour in the house.

4. Pridevi

- Najfrekventniji opisni pridevi

I've got yellow tulips in my garden.

- Sintetički komparativ i superlativ

Dick's brother is jonger than Peter's.

5. Brojevi

Prosti brojevi do 100. Redni brojevi do 30.

6. Kvantifikatori

much, many; little, fes; a lot of, lots of

I don't have much time hos. He doesn't have many friends.

III GLAGOLSKA GRUPA

1. Glagoli

- The Simple Present Tense za izražavanje uobičajene radnje.

John always gets up late.

- The Present Continuous Tense

a) za radnju u toku

John is singing now.

b) za radnju koja će se dogoditi u skoroj budućnosti

John is leaving Belgrade tomorrow.

- Imperativ - drugo lice jednine i prvo i drugo lice množine

Come here! Go home at once.

Don't stay too late, John. Let's go out.

- The Simple Past Tense (pravilni glagoli i glagoli be i have)

- BE GOING TO za izražavanje namere u budućnosti.

- Modalni glagoli

can, must - simple present

She can speak English well. She can't come today.

I must work hard. You must not keep it for ever.

- Dvočlani glagoli - look out, get on, get off, remind of i dr.

2. Prilozi

Vrste priloga (za način, mesto i vreme)

He worked hard last night. The bus stops here. He is working now.

3. Predlozi

Najčešći predlozi za orijentaciju u vremenu i prostoru.

IV TVORBA REČI

Tvorba imenica sufiksima -er/-or, -ess

V LEKSIKOLOGIJA

Najjednostavniji idiomi i frazeologizmi

VI LEKSIKOGRAFIJA

Struktura i korišćenje dvojezičnih rečnika.

(Uputiti učenike na fonemsku transkripciju).

NEMAČKI JEZIK

I razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)**

SADRŽAJI PROGRAMA

- Prosta, proširena i nezavisno složena rečenica

Das ist (mein, sein, dein, unser) Haus. Der Krieg dauerte vier Jahre. Es regnete. Helene lernt (spielt, singt). Mein Vater ist Mechaniker. Er (sie) schreibt einen Brief. Inge zeigt ihm (uns, den Gästen) ihren Garten. Das ist kein Fehler. Niemand wird kommen. Es gibt nicht Neues. Es ist warm und wir gehen Baden. Ich bin müde, aber ich komme doch mit. Er kam zu spät, denn seine Uhr ging nicht richtig.

- Postavljanje pitanja i davanje pozitivnih i negativnih odgovora

Was ist das? Ist das ein (eine...)? Nein, das ist kein (keine ...). Kommst du mit? Ja, ich komme mit. Nein, ich komme nicht mit. Brauchst du einen Bleistift? Ja, ich brauche... Nein, ich brauche keinen Bleistift. Kommt jemand? Nein, niemand kommt. Schneit es? Nein, es schneit nicht. Was machst du? Was liest er? Wer singt dieses Lied? Wem zeigt Inge ihren Garten? Warum kam er zu säpt?

- Izražavanje sadašnjosti, prošlosti i budućnosti

Die Gäste besichtigen unsere Stadt. Es ist kalt. Hans spielt Fubball auf dem Schulhof. Mein Freund reist morgen. Wir sehen uns heute abend. Wirst du bestimmt kommen? Sie werden das Autowerk "Crvena zastava" besichtigen. Was sagte er? Wo warst du gestern? Wir gingen jeden Tag spazieren. Er hat sein Auto verkauft. Das Kind ist eingeschlafen.

- Izražavanje zapovesti

Seid ruhig! Hört zu! Antworte auf die Frage! Mach das Fenster zu! Aufstehen! Aufgepabt! Du bleibst hier! Er soll lesen!

- Izražavanje želje, molbe

Ich möchte ins Theater gehen. Möchten Sie mir helfen, bitte!

- Izražavanje kvaliteta i kvantiteta

Das Wetter war schön. Klaras Bluse ist sehr teuer. Er ist nicht so fleibig wie sein Bruder. Der Baum ist ebenso hoch wie das Haus. Sie schenkte mir viele Bücher. Dort waren nur einige Besucher. Wie war das Wetter? Wieviel Geld hast du? Hundert Mark. Wie alt ist er (sie)? Er ist zehn Jahre alt.

- Izražavanje vremenskih, prostornih i načinskih odnosa

Wie spät ist es? Wieviel Uhr ist es? Es ist acht Uhr. Es ist halb neun. Wann kommt er? Er kommt um zehn Uhr (heute, morgen, früh). Um wieviel Uhr ...? Heute ist der 12. September 1985. Der wievielte ist heute? Ich war gestern im Kino. Hans wohnt in der Steinstrabe 19. Wo wohnt er? Wo wohnst du? Wohin gehen wir? Wir gehen ins Theater. Dein Buch liegt dort auf dem Tisch. Sie spricht gut Deutsch. Er fährt zu schnell. Wie spricht sie Deutsch? Wie spielte eure Mannschaft?

Da bi se ostvarili postavljeni zahtevi, potrebno je da učenici savladaju sledeće gradivo:

Imenice. Usvajanje roda, broja, i padeža imenica uz pomoć člana, nastavaka i determinativa. Nominativ, dativ i akuzativ jednine i množine sa odgovarajućim predlozima i bez predloga. Saksonski genitiv.

Član. Usvajanje određenog i neodređenog člana uz imenice u navedenim padežima. Sažimanje člana sa predlogom im, ins, zum, ans...

Zamenice. Lične zamenice u nominativu, dativu i akuzativu. Prisvojne i pokazne zamenice kao determinativi uz imenice u navedenim padežima. Jemand, niemand, etwas, nichts.

Pridevi. Pridevi u sastavu imenskog predikata, a u atributivnoj funkciji samo receptivno. Opisna komparacija sa "ebenso... wie" i "nicht so... wie". Osnovni i redni brojevi.

Predlozi. Predlozi sa dativom, sa akuzativom i predlozi sa oba padeža.

Glagoli. Prezent jakih, slabih i pomoćnih glagola. Modalni glagoli, složeni i refleksivni glagoli. Bezlični glagoli. Futur i perfekt najfrekventnijih glagola; preterit samo pomoćnih i slabih glagola.

Veznici. U nezavisno složenoj rečenici und, aber, oder, denn, itd.

Fonetika i ortografija. Izgovor glasova i intonacija. Abeceda, čitanje i pisanje svih glasova sa težištem na karakteristikama nemačke ortografije: ei, eu, äu, ü, ö, ei, (h kao znak za dužinu vokala), ch, sch, tsch, s (na početku reči i između dva vokala), sp, st, b, z, tz, udvojeni vokali, udvojeni konsonanti. Veliko početno slovo svih imenica. Rastavljanje reči na slogove.

Leksikografija. Struktura i korišćenje dvojezičnih rečnika.

RUSKI JEZIK

I razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)**

Napomena

FRANCUSKI JEZIK

I razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)**

SADRŽAJI PROGRAMA

Iskazi, pitanja i odgovori u prostim i prostoproširenim, potvrdnim i odrečnim rečenicama - u sledećim govornim modelima: C'est/ce n'est pas

a) determinant + nom

C'est la salle. C'est un beau restaurant.

C'est ma place. C'est notre professeur.

b) determinant + nom + de...

C'est l'hôtel de mon père. C'est un café - bar.

v) adjectif + adverbe

C'est bon, ce n'est pas occupé.

g) présentations

C'est Paul. C'est le père de Marie.

C'est Monsieur... (Madame). C'est mon frère (ma soeur).

C'est...? Qui, c'est...

Non, ce n'est pas...

Est-ce que c'est...? Oui,

Non,..

Qu'est-ce que c'est?

Qui est-ce? C'est...

Ce sont... Ce ne sont pas...

Ce sont....? Est-ce que ce sont...

Sujet + Verbe être + Attribut

a) determinant + nom

Paris est une grande ville.

Michel est un bon élève.

b) adjectif qualificatif

Notre école est moderne. Sa classe est grande.

v) nom (profession, nationalité)

Son père est réceptionnaire. Sa mère est cuisinière.

Nous sommes Yougoslaves. Ils sont Français.

Pitanja: Est-ce que... i pozitivan i negativan odgovor

Es-ce que son père est gar çon au restaurant? Oui... Non...

Sujet + Verbe + Complêment d'objet direct - uglavnom avoir, prendre, vouloir, regarder, voir, acheter, manger, boire, lire, ecrire i sa upotrebom partitivnog "de"

Je prends du thé. Je ne veux pas de café. Je mange beaucoup de pain.

Je lis roman intéressant.

Sujet + Verbe + Complement d'objet indirect - uglavnom sa glagolima donner, montrer, parler, dire, apporter, servir, réserver, désirer, téléphoner...

Je vais téléphoner à ta chambre.

Le client désire un café.

Pitanja: A qui...,?

A qui vas-tu montrer la chambre? A un client.

Sujet + Verbe + Complément circonstanciel

a) de lieu:

aller, à ... Venir de... se trouver... habiter... sa predlozima i prilozima kao: dans, sur, devant, derrière, chez, en, à gauche, à droite, ici, loin; à (en), au - za gradove i zemlje;

b) de temps:

sa najčešćim odredbama za vreme, kao: aujourd'hui, maintenant, ce matin, demain, hier; lundi, mardi (jours de la semaine); janvier, novembre... (mois de l'année) et les saisons...

Pitanja: Quand...? A quelle heure est-il?

Il part à trois heures. Il arrive damain. Il est quatre heures.

Quel jour... Quelle date...

Aujourd'hui, c'est lundi, le...

Comment...?

Comment allez-vous?

Il y a/II n'y a pas

Pitanja: Est-ce qu'il y a, y a t-il de...?

Il y a du... de la... des... un, une, beaucoup de..., assez de...; il n'y a pas de...,

Qu'est-ce qu'il y a à (dans, sur, chez, etc)

Qu'est-ce qu'il y a dans notre hôtel?

Dans ce super-marhé il y a...

Izražavanje želje, molbe, zapovesti

Viens, ici! Ecoutez attentivement!

Parler bas, s'il vous plait! Ne fumez pas dans cette salle.

Veuillez me suivre, suivez-moi...

Impératif + complément

Dites - lui de venir...

Imperatif + complément d'objet (direct, indirect)

Montrez-moi votre passeport.

Il faut + infinitif

Il faut mettre la table... servir des clients...

Najčešći oblici opisnog kazivanja, bez tumačenja gram. oblika:

Je vous prie de... J'aimerais... je voudrais...

Da bi se ovi modeli koristili u govornoj komunikaciji, uvežbava se na raznim primerima sledeće gramatičko gradivo:

Groupe du nom

Les substantifs et les adjectifs qualificatifs - razlikovanje roda i broja u govoru i u pisanju.

Les pronoms: personnels atones et toniques (sujet, objet); interrogatifs (qui, que).

Les déterminants: possessifs, demonstratifs, interrogatifs (quel, numeraux; les articles/défini, indéfini, contracte)

Slaganje determinanta sa imenicom u rodu i broju uz uočavanje razlika u izgovoru i nastavaka u tekstu.

Groupe du verbe

Présent et Futur prochain, Passé récent.

Compléments: direct, indirect, circonstanciels - sa imenicama i determinantama u okvirima navedenih modela, sa zamenicama uglavnom samo u datim primerima sa imperativom (Montrez-moi... dites-moi... donnez-moi... apportez-moi)

Najčešći glagolski izrazi:

Il fait... chaud, froid, beau, mauvais; il pleut, il neige; quel temps fait-il?... avoir... chaud, froid, faim, soif. Najčešći izrazi i fraze: (pri pozdravljanju, zahvaljivanju iz vokabulara sa radnog mesta)

Bonjour, bonsoir, au revoir, à bientôt, bon voyage, s'il vous plait, je vous en prie, suivez-moi (Monsieur, Madame, Messieurs, Messieurs-Dames); plait-il...? comment?... pardon... vous dites.

Aller... Comment allez-vous? Comment vas-tu? Tu vas bien? Très bien, merci... ça va... voilà la carte... voilà votre clé ... je vous sers... i sl.

être présent (absent, assis, debout).

prendre un café (le petit déjeuner, le dîner, l'autobus, le train l'avion) i sl.

Leksikografija

Struktura i korišćenje dvojezičnih rečnika

PROGRAM ŠPANSKOG JEZIKA KAO DRUGOG STRANOG JEZIKA ZA GIMNAZIJU

(2. STRANI JEZIK - I, II, III I IV GODINA UČENJA)

CILJ I ZADACI

Cilj nastave španskog jezika

Osnovni ciljevi nastave španskog jezika u gimnazijama jesu: osposobljavanje učenika za uspešnu komunikaciju na španskom jeziku; sticanje i produbljivanje poznavanja španskog jezika u svim jezičkim veštinama i aktivnostima; upoznavanje osnovnih elemenata španske kulture i civilizacije.

Zadaci nastave španskog jezika

Zadaci nastave španskog jezika jesu osposobljavanje učenika da razume španski jezik i da taj jezik aktivno koristi. Učenik treba da u što većoj meri ovlada veštinama razumevanja, govorenja, čitanja i pisanja i da se osposobi da uočava jezičke zakonitosti i specifičnosti prisutne u materijalu koji se koristi u nastavi. Učenik treba da stekne svest i saznanja o osnovnim civilizacijskim specifičnostima Španije i ostalih zemalja hispanskog govornog područja, o sličnostima i razlikama u pogledu navika i običaja, mentaliteta i institucija u odnosu na našu sredinu.

Posebnu pažnju treba posvetiti podsticanju učenika na samostalni rad i proširivanje stečenih znanja.

I razred

(prva godina učenja)

(dva časa nedeljno - 70 časova godišnje)**

A/ Operativni zadaci

Tokom prvog razreda učenik treba da savlada osnovne jezičke veštine na način i u obimu koji su niže navedeni:

Razumevanje govora

Učenik treba da:

- poznaje glasove španskog jezika, sa posebnim osvrtom na one koji se razlikuju od našeg glasovnog sistema;

- da bude u stanju da razume jednostavnu izvornu usmenu poruku (leksički i sintaksički primerenu nivou znanja koji je predviđen za prvu godinu učenja) iskazanu na standardnom španskom jeziku i da, pri tome, pokaže globalno razumevanje poruke;

- da razume one izraze koje nastavnik upotrebljava za vreme časa da bi dao uputstva za rad i drugo;

- da razume kratke dijaloge i monološka izlaganja iskazana prirodnim tempom od strane nastavnika, drugih učenika i preko zvučnog materijala a koje sadrže isključivo građu obrađenu tokom prvog razreda.

Usmeno izražavanje

Učenik treba da:

- pravilno izgovara glasove, posebno one koje naš jezik ne poznaje,

- prepoznaje osnovne intonacijske šeme,

- razume i koristi ustaljene izraze učtivosti, postavlja pitanja i daje imperativne iskaze u osnovnoj komunikaciji na času;

- stupi u dijalog u okviru četiri do pet replika, postavljanjem pitanja i odgovaranjem na njih, vodi razgovor u okvirima komunikativnih funkcija (govornih činova) i leksike obrađenih tokom prvog razreda;

- monološki, bez prethodne pripreme ali uz nastavnikov podsticaj, u tri do pet rečenica predstavi sebe ili drugoga, podstaknut pitanjima saopšti sadržaj narativnog teksta, ili opiše situaciju, sliku i lice, predmet itd.;

Treba da bude u stanju da postigne osnovne dogovore neophodne za elementarni društveni život.

Razumevanje pisanog teksta

Učenik treba da:

- upozna i savlada tehnike čitanja u sebi i glasnog čitanja;

- upozna osnovna pravila grafije i ortografije;

- razume uputstva za izradu vežbanja u udžbeniku i priručnicima;

- razume smisao kratke pisane poruke, čestitke i razglednice;

- razume globalno i selektivno sadržaj nepoznatog teksta koji se sastoji od isključivo poznate jezičke građe.

Pisano izražavanje

Učenik treba da:

- upozna osnovna pravila grafije, ortografije i interpunkcije u okviru usmeno stečenih jezičkih znanja;

- piše kratke rečenice ili kraće tekstove do 50 reči na osnovu datog modela;

- kratko odgovori na jednostavna pitanja (ko, šta, gde) koja se tiču obrađene teme, situacije u razredu, okolini ili njega lično;

- piše reči i kratke rečenice ili tekst do 50 reči na osnovu date slike ili drugog vizuelnog podsticaja;

- piše kratku poruku, pismo, e-mail poruku, čestitku, razglednicu;

- izdvoji i napiše ključne reči iz obrađenog dijaloga ili teksta.

B/ Sadržaji programa jezika i civilizacije

Govorni činovi

Tematika

Tematski, nastava jezika i civilizacije treba da obuhvati sledeće sadržaje: porodica (odnosi u porodici), stanovanje, ishrana, opis mesta, škola, slobodno vreme, druženje, muzika, sport, merenje vremena, vremenski uslovi, praznici, običaji.

U realizaciji ovog segmenta nastave aktivnosti treba organizovati i uz pomoć izvornih materijala koji će na verodostojan način prikazati svakodnevni život i savremenu civilizaciju Španije i ostalih zemalja hispanskog govornog područja.

Morfosintaksički i fonetski sadržaji

Fonetika i ortografija

Abeceda i ortografska pravila. Postepeno uvođenje u pravilan izgovor i intonaciju, sa posebnim osvrtom na glasove koji se razlikuju od našeg glasovnog sistema. Izgovor i pisanje glasova sa odgovarajućim grafemom, digramom i trigramom (ce, ci, ge, gi, güe, güi, ch, que, qui, ñ, ll, rr). Položaj tonskog akcenta. Beleženje akcenta. Intonacija odričnih, upitnih i izjavnih iskaza.

Morfosintaksa

Član

Određeni i neodređeni član. Osnovna upotreba određenog i neodređenog člana.

Član spojen s predlozima del, al

Imenica

Rod imenica. Imenice muškog roda na -o, -or, i ženskog roda na -a, -tad, -dad, -ción, -sión, -zón. Imenice muškog roda na -a (el día, el tema, el problema...) i ženskog roda na -o (la mano).

Broj imenica. Imenice koje se završavaju nenaglašenim vokalom, naglašenim vokalom i konsonantom. Imenice koje se završavaju na -s.

Zamenice

u funkciji subjekta: yo, tú, él, ella, nosotros, vosotros, ellos, ellas, Usted, Ustedes

u funkciji objekta, nenaglašene: me, te, le, la, lo, nos, os, les, las, los

u funkciji objekta, naglašene: a mi, a ti, a el, a ella, a nosotros, a vosotros, a Usted, a Ustedes

povratne zamenice: me, te, se nos, os, se;

upitne zamenice: ¿quién? ¿qué?

pokazne zamenice: este, ese, aquel

neodređene zamenice: alguien, nadie

Pridevi

Opisni pridevi, slaganje prideva i imenice u rodu i broju.

Neodređeni pridev todo.

Prisvojni pridevi: mi/mio, tu/tuyo, su/suyo, nuestro, yestro, vuestro, su/suyo.

Neodređeni pridevi ninguno/a (ningún), alguno/a (algún)

Brojevi

glavni brojevi, redni brojevi (do deset), Upotreba glavnih i rednih brojeva pri označavanju datuma.

Glagol

Sadašnje vreme (Presente del Indicativo) triju konjugacija.

Sadašnje vreme nepravilnih glagola: ser, estar, tener, haber, ir, dar, hacer, venir, decir, querer.

Sadašnje vreme frekventnih glagola sa diftongcijom i podizanjem vokala: poder, sentir, seguir...

Upotreba glagola gustar i encantar.

Osnovne upotrebe glagola ser i estar.

Imperativ pravilnih glagola (formalno i neformalno obraćanje uz: tú, vosotros, Usted, Ustedes)

Imperfekat i prosto prošlo vreme (Pretéríto imperfecto y pretérito indefinido) pravilnih glagola i najfrekventnijih nepravilnih glagola

Prošlo složeno vreme (Pretérito perfecto compuesto)

Particip prošli pravilnih glagola

Perifraza za izražavanje budućnosti IR + A + Infinitivo

Buduće vreme glagola s pravilnim i nepravilnim osnovama.

Prilozi

Vrste priloga: za način, mesto i vreme; tvorba priloga na mente

¿Cómo, cuándo, dónde?

Predlozi

Prosti predlozi de, a, en, con, sin, por, para, entre, i njihova osnovna upotreba. Predlozi dentro, fuera, sobre, encima, bajo, ante, alrededor, hacia, durante.

Sintaksa

Prosta rečenica: potvrdna, upitna, odrična. Soy española. No, no soy española. ¿Eres española?

Red reči u rečenici. Subjekat, glagol, objekat (direktni, indirektni, "a" acusativa objekat sa predlogom).

Složena rečenica: nezavisna, sastavna i rastavna (sa veznicima y i o).

Leksikografija

Struktura i korišćenje dvojezičnih rečnika.

Učeniku treba pokazati i stalno ga podsticati na posedovanje, upotrebu i pravilno korišćenje rečnika (dvojezičnog i, kasnije, jednojezičnog), dati osnovne podatke o rečničkoj literaturi odgovarajućeg kvaliteta. Podsticati ga na promišljanje o španskom jeziku, stranim jezicima, maternjem jeziku i jeziku uopšte kao izražajnom sredstvu. Podsticati ga na kontakt sa pisanom literaturom, elektronskim sadržajima i sl.

ŠPANSKI JEZIK

(DRUGI STRANI JEZIK - V, VI, VII I VIII GODINA UČENJA)

CILJ I ZADACI

Cilj nastave španskog jezika je sticanje, proširivanje i produbljivanje znanja i umenja u svim jezičkim aktivnostima, upoznavanje kulturnog nasleđa stvorenog na datom stranom jeziku i osposobljavanje za dalje obrazovanje i samoobrazovanje.

Zadaci nastave španskog jezika su da učenici:

- usvoje govorni jezik u okviru novih 1200 reči i izraza što u toku osam godina učenja jezika čini ukupan fond od oko 2600 reči i izraza produktivno, a receptivno i više;

- neguju pravilan izgovor i intonaciju uz obraćanje pažnje na one ritmički i prozodijske sheme koje su bitne pri usmenom izražavanju;

- razumeju govor (neposredno i putem medija) i spontano se izražavaju u okviru tema iz svakodnevnog života i osnovne tematike iz prirodnih i društvenih nauka;

- ovladaju tehnikom informativnog čitanja i razumeju složenije jezičko-stilske strukture u tekstu, kao i upoznaju osobenosti jezika čitanjem odlomaka iz poznatih književnih i naučno-popularnih dela u skladu sa interesovanjima, uzrastom i potrebama učenika;

- razvijaju sposobnosti pravilnog pisanog izražavanja, pisanja kraćih samostalnih sastava i njihove usmene interpretacije;

- stiču nova saznanja o karakteristikama zemalja i naroda čiji jezik uče, posebno onih koje su bitne za razumevanje jezika i kulture datog naroda;

- upoznaju one istorijske događaje koji su od značaja i u svetskim okvirima i naučno-tehnička dostignuća zemalja čiji jezik uče, uz izbor odgovarajućih sadržaja i u korelaciji sa drugim obrazovno-vaspitnim područjima;

- osposobe se za vođenje razgovora o našoj zemlji, njenim lepotama, kulturnim i istorijskim tekovinama;

- stiču opštu kulturu i razvijaju međukulturnu saradnju i toleranciju, moralne, radne i estetske vrednosti, maštu i kreativnost;

- osposobe se za dalje obrazovanje i samoobrazovanje korišćenjem rečnika, leksikona i druge priručne literature.

Komunikativne funkcije: obnavljanje, utvrđivanje i proširivanje onih komunikativnih funkcija sa kojima se učenik upoznao u osnovnoj školi; oslovljavanje poznate i nepoznate osobe; iskazivanje dopadanja i nedopadanja, slaganja i neslaganja s mišljenjem sagovornika; traženje i davanje dozvole; čestitanje i iskazivanje lepih želja; pozivanje u goste, prihvatanje i neprihvatanje poziva; obaveštenje i upozorenje; predlaganje da se nešto uradi; odobravanje ili neodobravanje nečijih postupaka; prigovori, žalbe, izražavanje čuđenja, iznenađenja, uverenosti, pretpostavke ili sumnje; davanje saveta; iskazivanje simpatija, preferencije, saučešća; izražavanje fizičkih tegoba, raspoloženja.

OPŠTI TIP GIMNAZIJA, PRIRODNO-MATEMATIČKI SMER I DRUŠTVENO-JEZIČKI SMER

I razred

(2 časa nedeljno - 74 godišnje)

SADRŽAJI PROGRAMA

Pasivne konstrukcije

a) ser + participio pasado

La casa fue construida en 1984.

b) pasiva refleja

Se venden libros aquí.

Složene rečenice sa infinitivom (sa modalnim glagolima i finalne rečenice)

Quiero viajar.

Lo hago para satisfacerte.

Pitanja sa upitnim rečima: quién, qué, cuándo, cómo, dónde, etc.

Indirektna pitanja

¿Sabes si ha llegado?

Pregúntale si ha cogido la tarjeta.

Yo te pregunto que has comprado.

Negacija

Nada, nadie, ningun(o/a), nunca, tampoco.

¿Ha venido alguien? - No, no ha venido nadie. / Nadie ha venido.

No me gusta esta película. - A mí tampoco.

Kazivanje pretpostavke

si +subjunktiv imprefekta/kondicional

Si trabajáramos, tendríamos dinero.

Kazivanje želje, volje, namere

a) subjunktivom

b) infinitivom

Me gustaría conocer a este actor. Me gustaría que tú conozcas a mi hermana mayor. Hay que luchar contra la polución del aire y del agua. Es necesario que luchemos.... ¿Qué quieren Ustedes que haga? Él trabaja mucho para ayudar a sus hijos. Él trabaja mucho para que sus hijos tengan una vida mejor.

Promena značenja prideva u zavisnosti od pozicije uz imenicu

Un hombre grande / Un gran hombre.

Kazivanje vremena i odredbe za vreme

dani u nedelji, mañana, ayer, pasado/próximo/que viene, durante, después de, antes de, cuando, hace..., dentro de...

Antes de haberse ido, me dejó su dirección nueva.

¿Cuándo lo viste? Lo vi cuando regresé del viaje.

El lunes que viene, El domingo pasado, Salió hace treinta minutos... Regresa dentro de una hora...

Poređenje

más que, menos que, el/la más, tan...como,

Este libro es el más interesante que he leído. Su última película no es tan interesante como la del año pasado.

Odredbe za način

Prilozi na -mente i priloške konstrukcije.

Miguel maneja el coche cuidadosamente/con mucho cuidado.

Izrazi za meru i količinu

mucho, un poco de, una docena de, aproximadamente, más o menos...

¿Cuántos estudiantes han visto este programa? - Más o menos, treinta.

Imenička grupa

Slaganje determinativa i imenice u rodu i broju, apokopiranje prideva uz imenicu, neodređeni determinativi (alguno, ninguno, todo, qualquiera) u različitim značenjima.

Tráeme algún libro de García Márquez.

Todas las mañanas, todo el mundo...

Un muchacho qualquiera...

Morfeme tipične za muški i ženski rod imenica i prideva

muchacho/muchacha

actor/actriz

trabajador/trabajadora

generoso/generosa

kao i imenice i pridevi koji nemaju morfološku oznaku roda

violinista, cantante, interesante, verde...

Glagolska grupa

Oblici indikativa: sva glagolska vremena savladana u osnovnoj školi primenjivati i prepoznavati u tekstu/govoru.

Oblici subjunktiva: prezent i imperfekat, objasniti principe tvorbe i primenjivati samo u datim rečeničnim modelima (naredbe i finalne rečenice).

Slaganje participa sa subjektom u pasivnim konstrukcijama.

Ortografija

Interpunkcija - osnovna pravila (sa akcentom na oblike koji ne postoje u srpskom jeziku).

Pisanje velikog slova.

Leksikografija

Služenje dvojezičnim rečnicima.

Napomena:
*Način ostvarivanja programa drugog stranog jezika (uputstvo) za španski jezik dat je nakon programa španskog jezika kao drugog stranog jezika za gimnaziju za IV razred.

ITALIJANSKI JEZIK

(DRUGI STRANI JEZIK I, II, III I IV GODINA UČENJA)

CILJ I ZADACI

Cilj nastave italijanskog jezika jeste: osposobljavanje učenika za uspešnu komunikaciju na italijanskom jeziku; sticanje i produbljivanje poznavanja italijanskog jezika u svim jezičkim veštinama i aktivnostima; upoznavanje osnovnih elemenata italijanske kulture i civilizacije.

Zadaci nastave italijanskog jezika jesu:

- osposobljavanje učenika da razume italijanski jezik i da taj jezik aktivno koristi;

- ovladavanje veštinama razumevanja, govorenja, čitanja i pisanja;

- osposobljavanje za uočavanje jezičke zakonitosti i specifičnosti prisutne u materijalu koji se koristi u nastavi;

- sticanje svesti i saznanja o osnovnim civilizacijskim specifičnostima Italije, o sličnostima i razlikama u pogledu navika i običaja, mentaliteta i institucija u odnosu na našu sredinu;

- podsticanje učenika na samostalni rad i proširivanje stečenih znanja.

I razred

(2 časa nedeljno - 74 časa godišnje)

A Operativni zadaci

Tokom prvog razreda učenik treba da savlada osnovne jezičke veštine na način i u obimu koji su niže navedeni:

Razumevanje govora

Učenik treba da:

- poznaje glasove italijanskog jezika, sa posebnim osvrtom na one koji se razlikuju od našeg glasovnog sistema;

- da bude u stanju da razume jednostavnu izvornu usmenu poruku (leksički i sintaksički primerenu nivou znanja koji je predviđen za prvu godinu učenja) iskazanu na standardnom italijanskom jeziku i da, pri tome, pokaže globalno razumevanje poruke;

- da razume one izraze koje nastavnik upotrebljava za vreme časa da bi dao uputstva za rad i drugo;

- da razume kratke dijaloge i monološka izlaganja iskazana prirodnim tempom od strane nastavnika, drugih učenika i preko zvučnog materijala a koje sadrže isključivo građu obrađenu tokom prvog razreda.

Usmeno izražavanje

Učenik treba da:

- pravilno izgovara glasove, posebno one koje naš jezik ne poznaje;

- prepoznaje osnovne intonacijske sheme;

- koristi ustaljene izraze učtivosti, postavlja pitanja i daje imperativne iskaze u osnovnoj komunikaciji na času;

- stupi u dijalog u okviru 4 do 5 replika, postavljanjem pitanja i odgovaranjem na njih, vodi razgovor u okvirima komunikativnih funkcija (govornih činova) i leksike obrađenih tokom prvog razreda;

- monološki, bez prethodne pripreme ali uz nastavnikov podsticaj, u 3 do 5 rečenica predstavi sebe ili drugoga, podstaknut pitanjima saopšti sadržaj narativnog teksta, ili opiše situaciju, sliku i lice, predmet itd.

Treba da bude u stanju da postigne osnovne dogovore neophodne za elementarni društveni život.

Razumevanje pisanog teksta

Učenik treba da:

- upozna i savlada tehnike čitanja u sebi i glasnog čitanja;

- upozna osnovna pravila grafije i ortografije;

- razume uputstva za izradu vežbanja u udžbeniku i priručnicima;

- razume smisao kratke pisane poruke, čestitke i razglednice;

- razume globalno i selektivno sadržaj nepoznatog teksta koji se sastoji od isključivo poznate jezičke građe.

Pisano izražavanje

Učenik treba da:

- upozna osnovna pravila grafije, ortografije i interpunkcije u okviru usmeno stečenih jezičkih znanja;

- piše kratke rečenice ili kraće tekstove do 50 reči na osnovu datog modela;

- kratko odgovori na jednostavna pitanja (ko, šta, gde) koja se tiču obrađene teme, situacije u razredu, okolini ili njega lično;

- piše reči i kratke rečenice ili tekst do 50 reči na osnovu date slike ili drugog vizuelnog podsticaja;

- piše kratku poruku, pismo, e-mail poruku, čestitku, razglednicu;

- izdvoji i napiše ključne reči iz obrađenog dijaloga ili teksta.

B Sadržaji programa jezika i civilizacije

Govorni činovi

Tematika

Tematski, nastava jezika i civilizacije treba da obuhvati sledeće sadržaje: porodica (odnosi u porodici), stanovanje, ishrana, opis mesta, škola, slobodno vreme, druženje, muzika, sport, merenje vremena, vremenski uslovi, praznici, običaji.

U realizaciji ovog segmenta nastave treba voditi računa da se izbegavaju stereotipi i opšta mesta; aktivnosti treba organizovati i uz pomoć izvornih materijala koji će na verodostojan način prikazati svakodnevni život i savremenu civilizaciju Italije.

Morfosintaksički i fonetski sadržaji

Fonetika i ortografija

Abeceda i ortografska pravila. Postepeno uvođenje u pravilan izgovor i intonaciju, sa posebnim osvrtom na glasove koji se razlikuju od našeg glasovnog sistema. Izgovor i pisanje glasova sa odgovarajućim grafemom, digramom i trigramom (c, g, ci, gi, ch, gh, gli, sc, qu, z, gn, s). Pojačani izgovor samoglasnika. Položaj akcenta. Beleženje akcenta. Elizija. Krnjenje reči. Intonacija upitnih i izjavnih iskaza.

Član

Određeni i neodređeni član. Osnovna upotreba određenog i neodređenog člana.

Član spojen s predlozima di, a, da, in, su i con.

Određeni član uz glavne i redne brojeve.

Imenica

Rod imenica. Pravilna množina imenica. Množina imenica na -co, -go, -ca, -ga.

Najčešći primeri nepravilne množine: imenice koje se završavaju na konsonant (il bar, i bar), imenice koje se završavaju na naglašeni vokal (la città, le città), skraćene imenice (la foto, le foto), jednosložne imenice (il re, i re), imenice koje se završavaju na i (la tesi, le tesi).

Zamenice

Lične zamenice u službi subjekta: io, tu, lui, lei, Lei, noi, voi, loro.

Naglašene lične zamenice u službi objekta: me, te, lui, lei, Lei, noi, voi, loro.

Prisvojne zamenice (mio, tuo, suo, nostro, vostro, loro).

Pokazne zamenice (questo, quello).

Upitne zamenice chi? i che?/ che cosa?

Neodređene zamenice ognuno i qualcuno.

Pridevi

Opisni pridevi, slaganje prideva i imenice u rodu i broju. Opisni pridevi buono i bello; neodređeni pridev tutto.

Pridevi na -co (bianco, simpatico), -go (largo, analogo).

Prisvojni pridevi: mio, tuo, suo, nostro, vostro, loro. Upotreba člana uz prisvojne prideve.

Morfološke odlike prideva questo, quello, bello i buono.

Neodređeni pridevi ogni i qualche.

Naziv boja, morfološke osobenosti prideva viola, rosa, blu, arancione.

Brojevi: glavni brojevi, redni brojevi. Upotreba glavnih i rednih brojeva pri označavanju datuma.

Glagol

Sadašnje vreme (Indicativo Presente) triju konjugacija. Sadašnje vreme nepravilnih glagola: essere, avere, andare, dare, fare, bere, venire, stare, uscire, dire, tenere.

Sadašnje vreme modalnih glagola volere, dovere, potere, sapere.

Upotreba glagola piacere.

Particip prošli i prošlo svršeno vreme Passato prossimo: prelaznih i neprelaznih glagola; nepravilnih glagola.

Buduće vreme (Futuro semplice) glagola s pravilnim i nepravilnim osnovama.

Predbuduće vreme (Futuro anteriore).

Prilozi

Vrste priloga: za način, mesto i vreme.

Priloške rečce ci i vi.

Predlozi

Prosti predlozi di, a, da, in, con, su, per, tra, fra i njihova osnovna upotreba. Predlozi dentro, fuori, sotto, sopra, davanti, dietro.

Sintaksa

Prosta rečenica: potvrdna, upitna, odrična. Tu sei italiano. No, io non sono italiano. (Tu) sei italiano?

Složena rečenica:

Adesso non lavoro più, ma ho più tempo per leggere e scrivere e giocare con i miei nipoti.

Red reči u rečenici. Mesto priloga i priloških odredbi. Nel libretto ci sono nomi dei professori e altre informazioni utili.

Leksikografija

Struktura i korišćenje dvojezičnih rečnika.

Učeniku treba pokazati i stalno ga podsticati na posedovanje, upotrebu i pravilno korišćenje rečnika (dvojezičnog i, kasnije, jednojezičnog), dati osnovne podatke o rečničkoj literaturi odgovarajućeg kvaliteta. Podsticati ga na promišljanje o italijanskom jeziku, stranim jezicima, maternjem jeziku i jeziku uopšte kao izražajnom sredstvu. Podsticati ga na kontakt sa pisanom literaturom, elektronskim sadržajima i sl.

ITALIJANSKI JEZIK

(DRUGI STRANI JEZIK - V, VI, VII I VIII GODINA UČENJA)

CILJ I ZADACI

Cilj nastave italijanskog jezika je sticanje, proširivanje i produbljivanje znanja i umenja u svim jezičkim aktivnostima, upoznavanje kulturnog nasleđa stvorenog na datom stranom jeziku i osposobljavanje za dalje obrazovanje i samoobrazovanje.

Zadaci nastave italijanskog jezika su da učenici:

- usvoje govorni jezik u okviru novih 1200 reči i izraza što u toku osam godina učenja jezika čini ukupan fond od oko 2600 reči i izraza produktivno, a receptivno i više;

- neguju pravilan izgovor i intonaciju uz obraćanje pažnje na one ritmički i prozodijske sheme koje su bitne pri usmenom izražavanju;

- razumeju govor (neposredno i putem medija) i spontano se izražavaju u okviru tema iz svakodnevnog života i osnovne tematike iz prirodnih i društvenih nauka;

- ovladaju tehnikom informativnog čitanja i razumeju složenije jezičko-stilske strukture u tekstu, kao i upoznaju osobenosti jezika čitanjem odlomaka iz poznatih književnih i naučno-popularnih dela u skladu sa interesovanjima, uzrastom i potrebama učenika;

- razvijaju sposobnosti pravilnog pisanog izražavanja, pisanja kraćih samostalnih sastava i njihove usmene interpretacije;

- stiču nova saznanja o karakteristikama zemalja i naroda čiji jezik uče, posebno onih koje su bitne za razumevanje jezika i kulture datog naroda;

- upoznaju one istorijske događaje koji su od značaja i u svetskim okvirima i naučno-tehnička dostignuća zemalja čiji jezik uče, uz izbor odgovarajućih sadržaja i u korelaciji sa drugim obrazovno-vaspitnim područjima;

- osposobe se za vođenje razgovora o našoj zemlji, njenim lepotama, kulturnim i istorijskim tekovinama;

- stiču opštu kulturu i razvijaju međukulturnu saradnju i toleranciju, moralne, radne i estetske vrednosti, maštu i kreativnost;

- osposobe se za dalje obrazovanje i samoobrazovanje korišćenjem rečnika, leksikona i druge priručne literature.

Komunikativne funkcije: obnavljanje, utvrđivanje i proširivanje onih komunikativnih funkcija sa kojima se učenik upoznao u osnovnoj školi; oslovljavanje poznate i nepoznate osobe; iskazivanje dopadanja i nedopadanja, slaganja i neslaganja s mišljenjem sagovornika; traženje i davanje dozvole; čestitanje i iskazivanje lepih želja; pozivanje u goste, prihvatanje i neprihvatanje poziva; obaveštenje i upozorenje; predlaganje da se nešto uradi; odobravanje ili neodobravanje nečijih postupaka; prigovori, žalbe, izražavanje čuđenja, iznenađenja, uverenosti, pretpostavke ili sumnje; davanje saveta; iskazivanje simpatija, preferencije, saučešća; izražavanje fizičkih tegoba, raspoloženja.

OPŠTI TIP GIMNAZIJA, PRIRODNO-MATEMATIČKI SMER I DRUŠTVENO-JEZIČKI SMER

I razred

(2 časa nedeljno, 74 časa godišnje)

SADRŽAJI PROGRAMA

Pasivne konstrukcije

Pasivna konstrukcija sa glagolom essere.

Il libro è stato letto.

Pasivna konstrukcija sa glagolom venire.

La lezione viene studiata.

Složene rečenice sa infinitivom (sa modalnim glagolima i finalne rečenice)

Devo vederlo.

Posso venire alle 7.

Pitanja sa upitnim rečima

Chi; Che cosa; Come; Dove.

Finalne rečenice

sa upotrebom per + infinito

Siamo qui per studiare la lingua italiana.

Hipotetične rečenice

Realna hipoteza (periodo ipotetico della realtà) sa passato prossimo (ili imperativo) i presente.

Negacija

Niente, per niente, mai, assolutamente, nessuno.

No, non è cevuto nessuno.

No, non ho visto niente.

No, non ho fatto mai una cosa del genere.

Indirektno upitna rečenica

Ti chiedo se tu possa venire oggi.

Maria domanda se faccia bel tempo a Roma.

Kazivanje pretpostavke

se + imperfetto

Se faceva bel tempo, andavamo in gita.

Kazivanje želje, volje, namere

a) konjunktivom,

b) infinitivom.

Voglio che tu torni a casa. Maria vuole che voi andiate a teatro tutti insieme.

Vorrei che tu venissi questa sera al concerto.

Mi piacerebbe conoscere questa attrice. Lui lavora molto per guadagnare per vivere. Lei studia molto per imparare bene l’italiano.

Promena značenja prideva u zavisnosti od pozicije uz imenicu

Una donna grande/ Una gran donna

Una macchina nuova/ Una nuova macchina

Kazivanje vremena i Odredbe za vreme

dani u nedelji, domani, ieri, passato, scorso, prossimo, durante, fra/tra, fa.

Ci vediamo domani. Ieri sono stato a scuola tutto il giorno. Ho comprato la macchina l’anno scorso. L’anno prossimo andiamo in vacanza in Sardegna. Marco viene fra/tra cinque minuti. L’ho visto un’ora fa.

Poređenje

Komparativ uvećavanja, komparativ umanjivanja, relativni superlativ, apsolutni superlativ.

E’ il libro più interessante che io abbia mai letto. Il film di Fellini che ho visto ieri è meno interessante degli altri.

Odredbe za način

prilozi na - mente i priloške konstrukcije

Maria legge il libro pazientemente. Maria legge il libro con molta pazienza.

Izrazi za meru i količinu

molto, un po’ di, una dozzina di, un centinaio, circa, quasi…

Quante volte hai visto questo film? Circa una dozzina di volte.

Član

Oblici određenog i neodređenog člana.

Član spojen s predlozima di, a, da, in, su i con.

Partitivni član kao supletivni oblik množine neodrešenog člana (C'è un ragazzo: Ci sono dei ragazzi) i kao oblik za iskazivanje neodređene količine (Desidero del vino).

Upotreba člana uz prisvojni pridev i imenice koje iskazuju blisko srodstvo (Mia madre si chiama Maria, i miei cugini si chiamano Franco e Giorgio).

Imenica

Rod i broj imenica. Nastavci za muški i ženski rod. Izuzeci i građenje množine imenica.

Posuđenice.

Izuzeci u rodu imenice. Rod posuđenica.

Pridev

Vrste prideva.

Morfološke odlike prideva quello, bello i buono.

Nepromenljivi pridevi.

Prisvojni pridevi i pokazni pridevi.

Osnovni brojevi.

Neodređeni pridevi ogni i qualche.

Etnici: najfrekventniji nazivi pripadnika stranih nacija i žitelja značajnijih italijanskih gradova.

Zamenica

Lične zamenice u službi objekta (io, tu, lui, lei, noi, voi, loro).

Naglašene i nenaglašene lične zamenice.

Povratne zamenice.

Relativna zamenica che.

Neodređene zamenice qualcuno i ognuno.

Prisvojne zamenice i pokazne zamenice.

Upitne zamenice chi? i che? / che cosa?

Slaganje determinativa i imenice u rodu i broju, apokopiranje prideva uz imenicu, neodređeni determinativi (questo, quello, tutto, ogni, qualche, qualunque, qualsiasi…) u različitim značenjima.

Ho letto quel nuovo libro di Tabucchi.

Ho conosciuto tutte le amiche di Marco.

Un uomo qualsiasi…

Ogni giorno vado a scuola.

Ho comprato qualche rivista.

Rod i broj imenica. Nastavci za muški i ženski rod.

Izuzeci u građenju množine imenica.

Posuđenice.

Glagol

Oblici indikativa: sva glagolska vremena savladana u osnovnoj školi primenjivati i prepoznavati u tekstu/govoru.

Oblici konjunktiva: prezent i imperfekat, objasniti principe tvorbe i primenjivati samo u datim rečeničnim modelima.

Slaganje participa sa subjektom u pasivnim konstrukcijama.

Najfrekventniji glagoli i njihova rekcija (finire, cominciare, pensare, credere, dire, provare, parlare).

Ortografija

Interpunkcija - osnovna pravila (Sa akcentom na oblike koji ne postoje u srpskom jeziku)

Pisanje velikog slova.

Leksikografija

Služenje dvojezičnim rečnicima.

LATINSKI JEZIK

Cilj i zadaci

Cilj nastave latinskog jezika je osposobljavanje učenika da pravilno čitaju i pišu reči, kraće rečenice i jednostavne prilagođene tekstove; ovladavanje i primena znanja o jeziku; razumevanje, prevođenje i interpretacija teksta; prepoznavanje uticaja latinskog jezika na uobličenje leksike i frazeologije u savremenim jezicima i uočavanje značaja kulturnog nasleđa antičke kulture.

Zadaci nastave latinskog jezika su da učenici:

- tačno primenjuju pravila izgovora i naglašavanja;

- tačno primenjuju pravila ortografije;

- uoče specifičnosti izgovora i pravopisa u latinskom jeziku;

- samostalno određuju vrste reči i razlikuju nominalne i verbalne kategorije;

- pravilno čitaju i određuju osnovne funkcije reči u sintagmama/rečenicama;

- morfološki analiziraju rečenicu;

- upoređuju i povezuju gramatiku maternjeg i latinskog, odnosno stranog i latinskog jezika;

- samostalno ili uz pomoć nastavnika sastavljaju kratke rečenice, popunjavaju tekst ili povezuju delove teksta;

- samostalno koriste dvojezične rečnike;

- uz pomoć rečnika ili nastavnika prevode jednostavne rečenice ili kratak tekst sa latinskog na maternji jezik i obratno;

- razumeju jednostavan tekst, samostalno ili uz pomoć nastavnika izdvajaju bitno u rečenici ili tekstu;

- iskazuju svoj utisak o tekstu, pozivajući se na sam tekst, i interpretiraju ga svojim rečima (na srpskom) referirajući na situacije iz okruženja, kao i na druga iskustva i znanja;

- usvajaju određeni fond reči i izraza relevantan za buduće obrazovanje i bolje razumevanje terminologije u svim domenima života;

- prepoznaju i razumeju na osnovu latinskih reči i izraza značenje reči u maternjem i drugim jezicima;

- prepoznaju povezanost prošlosti i sadašnjosti uočavajući sličnosti i razlike u kulturama;

- prepoznaju tekovine i značaj antičke civilizacije;

- citiraju i upotrebljavaju jednostavne izreke u konkretnim situacijama.

I razred

oba tipa gimnazije

(2 časa nedeljno, 74 časa godišnje)

SADRŽAJI PROGRAMA

Latinski jezik i njegova rasprostranjenost. Abeceda. Izgovor. Naglasak. Vrste reči i njihova promena. Kategorije nominalne i verbalne promene.

Imenske reči

I a - deklinacija imenica i prideva

II o - deklinacija imenica i prideva muškog i srednjeg roda.

III - deklinacija imenica i prideva muškog, ženskog i srednjeg roda konsonantskih i vokalske osnove.

IV u - deklinacija.

V e - deklinacija.

Najvažniji izuzeci u deklinaciji.

Komparacija prideva. Supletivna i opisna komparacija.

Zamenice: lične, prisvojne, povratne, pokazne, odnosne, upitne.

Brojevi: osnovni i redni.

Glagoli

Indikativ vremena prezentske osnove aktiva i pasiva glagola I-IV konjugacije i glagola III konjugacije na - io. Indikativ vremena prezentske osnove glagola esse. Indikativ vremena perfekatske osnove glagola I-IV konjugacije, glagola III konjugacije na - io i glagola esse. Particip perfekta pasiva. Indikativ vremena složenih s participom perfekta pasiva i glagolom esse.

Imperativ prezenta i futura aktiva glagola svih konjugacija i imperativ prezenta i futura glagola esse.

Nepromenljive vrste reči

Prilozi; tvorba i komparacija.

Pismeni zadaci: u prvom polugodištu predviđen je programom jedan kontrolni zadatak (test), u drugom polugodištu dva pismena zadatka (prevod rečenica sa latinskog na srpski jezik i obratno).

Lektira: Grimal, Pjer: Rimska civilizacija (u prevodu)

ISTORIJA

Cilj i zadaci

Cilj nastave istorije je sticanje humanističkog obrazovanja i razvijanje istorijske svesti; razumevanje istorijskog prostora i vremena, istorijskih događaja, pojava i procesa i uloge istaknutih ličnosti; razvijanje individualnog i nacionalnog identiteta; sticanje i proširivanje znanja, razvijanje veština i formiranje stavova neophodnih za razumevanje savremenog sveta (u nacionalnom, regionalnom, evropskom i globalnom okviru); unapređivanje funkcionalnih veština i kompetencija neophodnih za život u savremenom društvu (istraživačkih veština, kritičkog i kreativnog mišljenja, sposobnosti izražavanja i obrazlaganja sopstvenih stavova, razumevanja multikulturalnosti, razvijanje tolerancije i kulture argumentovanog dijaloga); osposobljavanje za efikasno korišćenje informaciono-komunikacionih tehnologija; razvijanje svesti o potrebi stalnog usavršavanja i svesti o važnosti negovanja kulturno-istorijske baštine.

Zadaci nastave istorije su da učenici:

- steknu i prošire znanja o nacionalnoj i opštoj istoriji (političkoj, ekonomskoj, društvenoj, kulturnoj...), da razumeju uzroke i posledice istorijskih događaja, pojava i procesa, i ulogu istaknutih ličnosti u razvoju ljudskog društva;

- poseduju svest o povezanosti pojava iz prošlosti sa pojavama iz sadašnjosti;

- razumeju da nacionalna istorija predstavlja sastavni deo regionalne, evropske i globalne istorije;

- razvijaju istraživački duh i kritički odnos prema prošlosti samostalnom analizom različitih istorijskih izvora i literature i pronalaženjem i sistematizovanjem stečenih informacija;

- budu osposobljeni za pronalaženje, prikupljanje i korišćenje informacija datih u različitim simboličkim modalitetima (istorijske karte, grafikoni, tabele...) i njihovo povezivanje sa prethodnim istorijskim znanjem;

- budu osposobljeni da prepoznaju različita tumačenja istih istorijskih događaja;

- povezuju stečena znanja i veštine sa sadržajima srodnih nastavnih predmeta

- budu osposobljeni za primenu stečenih znanja i praktičnih veština u svakodnevnom životu;

- unapređuju veštine neophodne za individualni i timski rad (komunikativnost, obrazlaganje sopstvenih stavova, argumentovani dijalog...)

- razvijaju odgovornost, sistematičnost, preciznost i pozitivni stav prema učenju;

- razvijaju svest o kvalitetu stečenog znanja i potrebi stalnog usavršavanja.

I razred

gimnazija društveno-jezičkog smera i gimnazija opšteg tipa

(2 časa nedeljno, 74 časa godišnje)

SADRŽAJI PROGRAMA

I tema: UVOD U ISTORIJU

- Istorija kao nauka i nastavni predmet; odnos istorije prema drugim naukama

- Istorijski izvori, računanje vremena, istorijska razdoblja (periodizacija)

II tema: PRAISTORIJSKA ZAJEDNICA

- Život ljudi u starijem i mlađem kamenom i u metalnom dobu

- Verske predstave i počeci likovnih umetnosti u praistorijskim zajednicama

- Praistorijska nalazišta i kulture na centralnom Balkanu

III tema: STARI VEK

- Opšte odlike Starog veka (vreme, prostor i narodi; struktura društva, verovanja, kultura)

Stari istok

- Opšte osobine istorije Starog istoka (hronološki, geografski i etnički okviri, društveno ustrojstvo)

- Egipat: Staro, Srednje i Novo carstvo

- Države Mesopotamije, Male Azije i Bliskog istoka (Levanta)

- Pismenost, kultura i pravo naroda Starog istoka

- Religije naroda Starog istoka

Stara Grčka

- Najstarija istorija Grčke (doseljavanje Grka na Balkan, minojski Krit, mikenska Grčka, Trojanski rat)

- Od Mikenskog ka Homerskom dobu. Dorska i jonska seoba, društveni poredak u IX i VIII veku pre n. e.

- Nastanak polisa, grčka kolonizacija, promene društvenog i državnog uređenja od VIII do VI veka pre n. e.

- Sparta: osobenosti uređenja i života (Likurg, Peloponeski savez)

- Atina: najstarija istorija, društvene borbe, reforme, nastanak i razvoj demokratije

- Grčko-persijski ratovi. Početak i tok, njihov uticaj na društvene i privredne odnose u polisima, Delski savez

- Periklovo doba, Atinski pomorski savez, Peloponeski rat

- Kultura starih Grka (religija, mitovi, nauka, umetnost)

- Kriza polisa i uspon Makedonije

- Aleksandrova osvajanja i helenističke monarhije

- Helenistička kultura

Stari Rim

- Najstarija istorija Rima (stanovništvo Italije, osnivanje Rima, doba kraljeva)

- Doba republike (osnivanje republike, društveno i državno uređenje)

- Rimska osvajanja u Italiji

- Rimska osvajanja u Sredozemlju (punski ratovi i ratovi s helenističkim monarhijama)

- Kriza republike i početak građanskih ratova (reforme braće Grah, Marije i Sula)

- Prvi i Drugi trijumvirat

- Rimska kultura u doba republike (religija, nauka i umetnost)

- Avgustov principat

- Rimsko carstvo od I do III veka

- Dominat. Reforme Dioklecijana i Konstantina

- Rimska kultura u razdoblju od I do IV veka (religija, nauka i umetnost)

- Pojava i širenje hrišćanstva

- Rimske provincije na Balkanskom poluostrvu

IV tema: POZNA ANTIKA I RANI SREDNJI VEK

- Podela Rimskog carstva. Opadanje i propast Zapadnog carstva

- Seoba naroda i stvaranje "varvarskih" država na zapadu

- Istočno carstvo, IV-VI vek. Justinijanova obnova - Kultura ranovizantijskog doba

- Avarski pohodi i naseljavanje Slovena na Balkanu

I razred

gimnazija prirodno-matematičkog smera

(2 časa nedeljno, 74 časa godišnje)

SADRŽAJI PROGRAMA

I tema: UVOD U ISTORIJU

- Istorija kao nauka i nastavni predmet; odnos istorije prema drugim naukama

- Istorijski izvori, računanje vremena, istorijska razdoblja (periodizacija)

II tema: PRAISTORIJSKA ZAJEDNICA

- Život ljudi u starijem i mlađem kamenom i u metalnom dobu

- Verske predstave i počeci likovnih umetnosti u praistorijskim zajednicama

- Praistorijska nalazišta i kulture na centralnom Balkanu

III tema: STARI VEK

- Opšte odlike Starog veka (vreme, prostor i narodi; struktura društva, verovanja, kultura)

Stari istok

- Opšte osobine istorije Starog istoka (hronološki, geografski i etnički okviri, društveno ustrojstvo)

- Egipat: Staro, Srednje i Novo carstvo

- Države Mesopotamije, Male Azije i Bliskog istoka (Levanta)

- Pismenost, kultura i pravo naroda Starog istoka

- Religije naroda Starog istoka

Stara Grčka

- Najstarija istorija Grčke (doseljavanje Grka na Balkan, minojski Krit, mikenska Grčka, Trojanski rat)

- Od Mikenskog ka Homerskom dobu. Dorska i jonska seoba, društveni poredak u IH i VIII veku pre n. e.

- Nastanak polisa, grčka kolonizacija, promene društvenog i državnog uređenja od VIII do VI veka pre n. e.

- Sparta: osobenosti uređenja i života (Likurg, Peloponeski savez)

- Atina: najstarija istorija, društvene borbe, reforme, nastanak i razvoj demokratije

- Grčko-persijski ratovi. Početak i tok, njihov uticaj na društvene i privredne odnose u polisima, Delski savez

- Periklovo doba, Atinski pomorski savez, Peloponeski rat

- Kultura starih Grka (religija, mitovi, nauka, umetnost)

- Kriza polisa i uspon Makedonije

- Aleksandrova osvajanja i helenističke monarhije

- Helenistička kultura

Stari Rim

- Najstarija istorija Rima (stanovništvo Italije, osnivanje Rima, doba kraljeva)

- Doba republike (osnivanje republike, društveno i državno uređenje)

- Rimska osvajanja u Italiji

- Rimska osvajanja u Sredozemlju (punski ratovi i ratovi s helenističkim monarhijama)

- Kriza republike i početak građanskih ratova (reforme braće Grah, Marije i Sula)

- Prvi i Drugi trijumvirat

- Rimska kultura u doba republike (religija, nauka i umetnost)

- Avgustov principat

- Rimsko carstvo od I do III veka

- Dominat. Reforme Dioklecijana i Konstantina

- Rimska kultura u razdoblju od I do IV veka (religija, nauka i umetnost)

- Pojava i širenje hrišćanstva

- Rimske provincije na Balkanskom poluostrvu

IV tema: POZNA ANTIKA I RANI SREDNJI VEK

- Podela Rimskog carstva. Opadanje i propast Zapadnog carstva

- Seoba naroda i stvaranje "varvarskih" država na zapadu

- Franačka država i ujedinjenje zapadne Evrope pod Karlom Velikim

- Nastanak feudalnog društva u zapadnoj Evropi

- Kultura ranog srednjeg veka u zapadnoj Evropi

- Vizantijsko carstvo, IV-VI vek. Justinijanova obnova

- Kultura ranovizantijskog doba

- Avarski pohodi i naseljavanje Slovena na Balkanu

- Pokrštavanje Srba i njihova rana pismenost

- Srbi i srpske države do kraja XII veka. Odnosi sa Vizantijom, Bugarima i Ugrima

GEOGRAFIJA

Cilj i zadaci

Cilj nastave geografije u gimnaziji je razvoj geografskog logičkog mišljenja i sticanje novih znanja, veština i stavova iz oblasti fizičke i društvene geografije, geografije sveta i nacionalne geografije Srbije (geografskim pojmovima, pojavama, procesima i zakonitostima), neophodnim za razumevanje savremene svetske stvarnosti i razvoj moralnih vrednosti, tolerancije, poštovanja i pripadnosti multietničkom, multijezičkom i multikulturalnom svetu.

Zadaci nastave geografije su da učenici:

- upoznaju predmet i metode proučavanja prirodno-geografskih i društveno-geografskih pojava, procesa, objekata i zakonitosti i njihovo delovanje na geografsku sredinu;

- prepoznaju i funkcionalno koristi korelaciju između geografije i drugih prirodnih i društvenih nauka;

- stiču nova znanja o zakonitostima razvoja geografske sredine kao rezultatu delovanja prirodnih i društvenih pojava i procesa;

- stiču kvalitetna znanja o prirodi, stanovništvu, naseljenosti i privredi Srbije i njenom položaju, mestu i ulozi u savremenom svetu;

- upoznaju aktuelnu i kompleksnu geografsku stvarnost savremenog sveta i razvija vrednosne stavove neophodne za život i rad;

- razvijaju osećanja socijalne pripadnosti sopstvenoj naciji i kulturi i doprinosi očuvanju i negovanju nacionalnog i multikulturalnog identiteta;

- razvijaju saradnju i solidarnost između pripadnika različitih socijalnih, etničkih i kulturnih grupa;

- analiziraju i primenjuje nove informaciono-komunikacione tehnologije u geografiji i uočava njihovu važnost u geografskim saznanjima;

- razvijaju svest o značaju održivog razvoja, zaštiti i očuvanju prirodne i životne (društvene) sredine;

- unapređuju veštine i sposobnosti za pronalaženje, analizu, primenu i saopštavanje geografskih činjenica i zakonitosti;

- unapređuju veštine aktivnog, funkcionalnog i kooperativnog učenja i razvija motivaciju za samostalno učenje;

- razvijaju sposobnosti za učenje i obrazovanje tokom celog života i uključivanje u međunarodne i profesionalne procese.

I razred

oba tipa gimnazije

(2 časa nedeljno, 74 časa godišnje)

FIZIČKA GEOGRAFIJA

SADRŽAJI PROGRAMA

1. Uvodni čas

I UVOD U FIZIČKU GEOGRAFIJU

1. Uvod u geografiju: razvoj geografske misli kroz razvoj ljudskog društva.

2. Fizička geografija - predmet, podela i zadatak proučavanja: kratak pregled istorije fizičke geografije; veze sa srodnim naukama.

II OPŠTE FIZIČKO-GEOGRAFSKE ODLIKE ZEMLJE

1. Zemlja u kosmosu: savremene hipoteze o postanku Zemlje i Sunčevog sistema.

2. Geografske posledice Zemljinog oblika i njenih kretanja: posledice rotacije i revolucije.

III UNUTRAŠNJA GRAĐA ZEMLJE I GEOLOŠKI RAZVOJ ZEMLJINE KORE

1. Zemljine sfere: unutrašnje geosfere: jezgro, omotač jezgra; zemljina kora (litosfera): metode upoznavanja Zemljine unutrašnjosti; spoljašnje sfere: atmosfera, hidrosfera, biosfera.

2. Zemljina kora: mineralna građa Zemljine kore; minerali i njihove osobine.

3. Stene: magmatske, sedimentne i metamorfne stene; rude i mineralni resursi.

4. Geološki razvoj Zemljine kore: kratak pregled po erama, periodima i epohama.

IV RELJEF ZEMLJINE POVRŠINE

1. Reljef litosfere: morfostrukture; unutrašnje sile (pojam); epirogeni pokreti - postanak kontinenata i okeanskih basena.

2. Orogeni pokreti - vertikalni i horizontalni: rasedanje - stvaranje gromadnih planina i kotlina; nabiranje - stvaranje venčanih planina; osnovni oblici reljefa: planine i ravnice.

3. Vulkanizam: elementi vulkana; vulkanski oblici reljefa, tipovi vulkana; vulkanske zone na Zemlji.

4. Zemljotresi: podela zemljotresa; jačina zemljotresa; zemljotresi - najstrašnije prirodne katastrofe; trusne zone na Zemlji; trusna područja u Srbiji, metode predviđanja zemljotresa.

5. Oblici reljefa nastali radom spoljašnjih sila: morfoskulpture: pojam spoljašnjih sila, raspadanje stena, denudacija.

6. Rečna erozija (rad tekućih voda): oblici reljefa nastali radom rečne erozije; tipovi dolina; akumulativni rečni oblici.

7. Kraška erozija: površinski kraški oblici; podzemni kraški oblici reljefa; Dinarski kras.

8. Glacijalna erozija: erozivni i akumulativni oblici reljefa

9. Eolska erozija: erozivni i akumulativni oblici reljefa.

10. Abrazija: abrazioni oblici reljefa; tipovi morskih obala.

V ATMOSFERA

1. Atmosfera: struktura atmosfere i sastav vazduha.

2. Klimatski elementi: temperatura vazduha; zagrevanje i hlađenje vazduha; merenje temperature vazduha; dnevni i godišnji tok; termički gradijent i temperaturna inverzija (pojmovi); geografski raspored temperature - izotermne karte.

3. Vazdušni pritisak: merenje vazdušnog pritiska; cikloni i anticikloni; opšta cirkulacija atmosfere.

4. Vetar: planetarni, periodični (monsuni) i lokalni vetrovi.

5. Vlažnost vazduha i trajanje sunčevog sjaja: isparavanje, vlažnost vazduha; magle i oblaci (tipovi oblaka); trajanje sunčevog sjaja (insolacija).

6. Padavine: niske (rosa, slana, inje i poledica) i visoke padavine (kiša, sneg i grad); merenje padavina; godišnje sume padavina; geografski raspored padavina na Zemlji - izohijetne karte.

7. Vreme: pojam vremena u meteorološkom smislu; vazdušne mase i vazdušni frontovi; meteorološke stanice; prognoza vremena; nagle promene vremena - atmosferske nepogode.

8. Klima: osnovni klimatski pojasevi i tipovi na Zemlji; pojmovi - mikroklima i klima gradova.

9. Čovek i klima: uticaj ljudske delatnosti na promenu (zagađivanje) vazduha i kolebanje klimata; otopljavanje klimata ("efekat staklene bašte"), kisele kiše, uništavanje ozonskog omotača: uzroci i posledice.

VI HIDROSFERA

1. Svetsko more: horizontalna podela (mora, zalivi, moreuzi); reljef dna okeanskih basena.

2. Hemijske i fizičke osobine morske vode: slanost (salinitet), temperatura, providnost, boja, svetlucanje.

3. Kretanje morske vode: talasi, morske struje, plima i oseka.

4. Značaj mora: more kolevka života i neiscrpni izvor slatke vode i energije, ogroman rezervoar hrane i najbogatiji "rudnik" sveta; saobraćajni značaj mora: zaštita svetskog mora. Vode na kopnu: podzemne vode; izdan i izvori; termo-mineralne vode (klasifikacija i značaj); korišćenje podzemnih voda i neophodnost njihove zaštite.

6. Reke: osnovni elementi vodotoka; rečni sistem, rečni sliv i rečna mreža.

7. Osnovne hidrološke karakteristike reka: promene vodostaja i proticaja na rekama; rečni režimi; vodne snage; korišćenje i značaj vodotoka; zaštita od zagađivanja.

8. Jezera: način postanka; klasifikacija (podela) jezera, živi svet jezera; značaj jezera i njihova zaštita.

9. Led na kopnu: snežna granica i stalni sneg; lavine; postanak lednika i njihovi tipovi; savremeno geografsko rasprostiranje lednika; značaj lednika - klimatski i ekonomski.

VII BIOSFERA

1. Biljni i životinjski svet: uticaj prirodnih i društvenih činilaca na rasprostranjenje biljnog i životinjskog sveta.

2. Zemljište: osnovni tipovi tla; zaštita zemljišta od erozije, zagađivanja, zaslanjivanja, uništavanja.

3. Rasprostranjenje biljnih zajednica i životinjskog sveta na Zemlji: geografski raspored biljnih zajednica i životinjskog sveta (horizontalno i vertikalno rasprostranjenje); zaštita šuma i pojedinih retkih biljnih i životinjskih vrsta.

VIII FIZIČKO-GEOGRAFSKE ZAKONITOSTI U GEOGRAFSKOM OMOTAČU

1. Fizičko-geografski (prirodno-teritorijalni) kompleksi: prirodni pojasevi i zone - najkrupniji i najsloženiji prirodno-teritorijalni kompleksi na Zemlji; zone hladnog, umerenog i žarkog pojasa.

2. Osnovne fizičko-geografske zakonitosti u geografskom omotaču: zonalnost, integralnost (jedinstvo), ritmičnost (periodičnost), kruženje materije i energije; zaštita prirodno-teorijskih kompleksa.

3. Prirodna sredina i čovek. Vidovi uticaja čoveka na prirodu; uloga prirodne sredine u razvoju društva: prirodni resursi Zemlje (rezerve, obnavljanje, korišćenje i zaštita).

BIOLOGIJA

Cilj i zadaci

Cilj nastave biologije je da učenici razviju biološku, opštu naučnu i jezičku pismenost, da razviju sposobnosti, veštine i stavove korisne u svakodnevnom životu, da razviju motivaciju za učenje i interesovanja za biologiju kao nauku uz primenu koncepta održivog razvoja, etičnosti i prava budućih generacija na očuvanu životnu sredinu.

Zadaci nastave biologije su da učenici:

- usvoje nastavne sadržaje biologije sa naučnog aspekta kao osnov za akademsko obrazovanje i profesionalni razvoj;

- razumeju opšte zakonitosti koje vladaju u prirodi i prihvate ih kao osnov za formiranje sopstvenih i opštih normi ponašanja prema okolini u kojoj žive;

- steknu sposobnost integrativnog-multidisciplinarnog pristupa nastavnim sadržajima;

- razviju sposobnosti posmatranja, uočavanja, upoređivanja i analiziranja;

- razviju sposobnost logičkog, kritičkog mišljenja, zaključivanja i rešavanja problema;

- razviju naučnu pismenost, sposobnost za pisanu i verbalnu komunikaciju na maternjem jeziku u biologiji kao nauci;

- razviju sposobnost korišćenja informacionih tehnologija;

- razviju sposobnost pronalaženja, prikupljanja i analize bioloških materijala i podataka;

- razviju sposobnost za samostalno istraživanje;

- razviju sposobnost za rad u timu, samovrednovanje, samostalno prezentovanje rezultata rada i vršnjačko učenje;

- prihvate da su očuvanje prirode i zaštita životne sredine, poštovanje i čuvanje nacionalne i svetske kulturne baštine, odgovorno korišćenje prirodnih resursa i zaštita životinja njihovi prioritetni zadaci;

- razviju svest o važnosti zdravlja i praktikuju zdrave stilove života;

- razviju tolerantno, humano ponašanje bez obzira na nacionalne, religijske, polne i druge razlike među ljudima;

- osposobe se za samostalno i celoživotno učenje.

I razred

oba tipa gimnazije

(2 časa nedeljno, 74 časa godišnje, 13 vežbi)

SADRŽAJI PROGRAMA

I OSNOVI CITOLOGIJE

Biologija ćelije. Hemijski sastav ćelije, organska i neorganska jedinjenja koja učestvuju u izgradnji ćelija.

Prokariotska i eukariotska ćelija.

Ćelijska membrana. Građa ćelijske membrane.

Jedro. Građa i uloga jedra. Membrana jedra i plazma jedra. Hromozomi, hromatin (organizacija hromatina, DNK, histoni, RNK, nehistonski proteini). Jedarce.

Ćelijske organele. Citoplazma. Ribozomi. Polizomi. Citoplazmatične membrane (endoplazmatične mreže, goldžijev sistem, lizozomi, specifične granule). Plastidi. Mitohondrije. Centrozom. Citoskelet.

Razlike između ćelija jednoćelijskih i višećelijskih organizama. Razlike između biljne i životinjske ćelije.

Ciklus ćelije. Deoba ćelije: amitoza, mitoza i mejoza.

Vežba: Metode i tehnike mikroskopiranja.

Vežba: Posmatranje mitoze i mejoze na trajnim i privremenim preparatima.

Vežba: Izrada privremenog mikroskopskog preparata.

Virusi. Poreklo i značaj.

PROKARIOTA

Domen bakterija (Bacteria). Opšte odlike bakterija - građa i hemijski sastav bakterijske ćelije. Promet materija u bakteriji. Oblici i razmnožavanje. Sistematika. Filogenija i rasprostranjenost. Bakterije izazivači bolesti biljaka, životinja i ljudi.

Razdeo modrozelene bakterije (Cyanobacteria). Opšte odlike - građa i razmnožavanje. Sistematika. Filogenija i rasprostranjenost. Značaj modrozelenih bakterija u prirodi.

EUKARIOTA

II MORFOLOGIJA, SISTEMATIKA I FILOGENIJA ALGI I GLJIVA

Zadaci morfologije i sistematike i njihov značaj. Taksonomske kategorije. Metode sistematike. Botanička nomenklatura. Principi filogenetske sistematike. Pregled viših taksona.

Vežba: osnovni principi i metode determinacije biljaka.

Razdeo crvene alge (Rhodophyta). Opšte odlike - građa, oblici i razmnožavanje. Sistematika, rasprostranjenost i značaj crvenih algi.

Razdeo zelene alge (Chlorophyta). Opšte odlike - građa, oblici i razmnožavanje. Sistematika, rasprostranjenost i značaj zelenih algi u prirodi.

Razdeo euglenoidne alge (Euglenophyta). Opšte odlike na primeru zelene euglene. Rasprostranjenost i značaj.

Razdeo mrke alge (Phaeophyta). Opšte odlike - građa i razmnožavanje. Sistematika, rasprostranjenost i značaj mrkih algi.

Razdeo silikatne alge (Bacillariophyta). Opšte odlike - građa ćelije i razmnožavanje. Sistematika, rasprostranjenost i značaj dijatomeja.

Vežba: determinacija nekih algi pomoću ključa.

III CARSTVO GLJIVA (UKLJUČUJUĆI I LIŠAJEVE)

Opšte odlike gljiva - građa i razmnožavanje. Sistematika. Filogenija. i rasprostranjenost. Značaj gljiva u prirodi i privredi. Gljive kao izazivači bolesti kultivisanih biljaka, domaćih životinja i čoveka.

Opšte odlike lišajeva (razdeo Lichenes) - komponente lišajeva, građa i razmnožavanje. Sistematika. Filogenija i rasprostranjenost. Značaj lišajeva u prirodi i privredi.

Vežba: determinacija lišajeva iz najbliže okoline.

IV MORFOLOGIJA, SISTEMATIKA I FILOGENIJA BILJAKA

Biljna tkiva. Tvorna tkiva (meristemi). Pokorična, mehanička, apsorpciona, fotosintetička i provodna tkiva. Provodni snopići. Tkiva za magacioniranje, provetravanje i izlučivanje.

Morfologija vegetativnih organa. Koren, delovi, oblici, anatomska građa i metamorfoze. Izdanak, kratki i dugi, pupoljak. Stablo, oblici, grananje, koegzistentnost u građi, metamorfoze, anatomska građa (primarna i sekundarna). List, delovi, oblici, obod liske, složeni listovi, nervatura, anatomska građa, metamorfoze.

Vežba: posmatranje vegetativnih biljnih organa na svežem botaničkom materijalu.

Razdeo riniofite (Rhyniophyta). Opšte odlike na primeru rinije.

Razdeo mahovine (Bryophyta). Opšte odlike - građa, razmnožavanje i razviće. Sistematika. Filogenija i rasprostranjenost. Značaj mahovina u prirodi.

Vežba: determinacija mahovina iz najbliže okoline.

Razdeo prečice (Lycopodiophyta). Fosilne prečice. Odlike na primeru asteroksilona. Opšte odlike recentnih prečica - građa, razmnožavanje i razviće. Sistematika. Filogenija i rasprostranjenost.

Razdeo rastavići (Equisetophyta). Opšte odlike - građa i razmnožavanje. Sistematika. Filogenija, rasprostranjenost i značaj.

Razdeo paprati (Polypodiophyta). Opšte odlike - građa (koren, stablo i list), razmnožavanje i razviće. Sistematika. Filogenija, rasprostranjenost i značaj.

Vežba: determinacija paprati iz najbliže okoline.

Razdeo golosemenice (Pinophyta). Klasa izumrlih semenih paprati (Lyginopteriodopsida) - odlike na liginopterisu.

Klasa cikasa (Cucadopsida). Odlike. Rasprostranjenost i značaj.

Klasa gingkoa (Gingkopsida). Odlike. Rasprostranjenost i značaj.

Klasa četinara (Pinopsida). Opšte odlike - koren, stablo, list, reproduktivni organi, oprašivanje i oplođenje. Seme. Ciklus razvića. Sistematika. Filogenija golosemenica. Značaj.

Vežba: determinacija četinara iz najbliže okoline.

Razdeo skrivenosemenice (Magnoliophyta). Reproduktivni organi: cvet (građa, simetrija, oprašivanje i oplođenje), cvasti (vrste), seme i plod (vrste plodova, rasejavanje plodova i semena).

Vežba: posmatranje reproduktivnih biljnih organa na svežem botaničkom materijalu.

Odlike dikotila i monokotila. Sistematika.

Klasa dikotila (Magnoliopsida). Familije: ljutića, bukava, breza, kupusa, ruža, boba, pomoćnica, usnatica i glavočika. Filogenija, rasprostranjenost i značaj.

Vežba: determinacija rodova dikotila iz familija koje su izučavane.

Klasa monokotila (Liliopsida). Familije: ljiljana, šaševa i trava. Filogenija, rasprostranjenost i značaj.

Vežba: determinacija rodova monokotila iz familija koje su izučavane.

MATEMATIKA

Cilj i zadaci

Cilj nastave matematike u gimnaziji jeste: da učenici usvoje elementarne matematičke kompetencije (znanja, veštine i vrednosne stavove) koje su potrebne za shvatanje pojava i zakonitosti u prirodi i društvu i koje će da osposobe učenike za primenu usvojenih matematičkih znanja (u rešavanju raznovrsnih zadataka iz životne prakse) i za uspešno nastavljanje matematičkog obrazovanja i za samoobrazovanje; kao i da doprinose razvijanju mentalnih sposobnosti, formiranju naučnog pogleda na svet i svestranom razvitku ličnosti učenika.

Zadaci nastave matematike su da učenici:

- razvijaju logičko i apstraktno mišljenje;

- razvijaju sposobnosti jasnog i preciznog izražavanja i korišćenja osnovnog matematičko-logičkog jezika;

- razvijaju sposobnosti određivanja i procene kvantitativnih veličina i njihovog odnosa;

- razlikuju geometrijske objekte i njihove uzajamne odnose i transformacije;

- razumeju funkcionalne zavisnosti, njihovo predstavljanje i primenu;

- razvijaju sistematičnost, urednost, preciznost, temeljnost, istrajnost, kritičnost u radu, kreativnost; razvijaju radne navike i sposobnosti za samostalni i grupni rad; formiraju sistem vrednosti;

- stiču znanja i veštine korisne za transfer u druge predmete i razvijaju sposobnosti za pravilno korišćenje stručne literature;

- formiraju svest o univerzalnosti i primeni matematičkog načina mišljenja;

- budu podstaknuti za stručni razvoj i usavršavanje u skladu sa individualnim sposobnostima i potrebama društva;

- razvijaju sposobnosti potrebne za rešavanje problema i novih situacija u procesu rada i svakodnevnom životu.

REDOVNA NASTAVA

Utvrđena su tri modela nastavnih planova i programa matematike za gimnazije:

M1 (4 + 4 + 4 + 4 = 16) - za opšti tip gimnazije;

M2 (4 + 3 + 2 + 2 = 11) - za društveno-jezički smer gimnazije;

M3 (4 + 5 + 5 + 4 =18) - za prirodno-matematički smer gimnazije;

Za I razred u sva tri modela program je isti.

I razred

gimnazija - svi modeli

(4 časa nedeljno, 148 časova godišnje)

SADRŽAJI PROGRAMA

Logika i skupovi

Osnovne logičke i skupovne operacije. Važniji zakoni zaključivanja.

Osnovni matematički pojmovi, definicija, aksioma, teorema, dokaz.

Dekartov proizvod; relacije, funkcije.

Elementi kombinatorike (prebrojavanje konačnih skupova: pravilo zbira i pravilo proizvoda).

Realni brojevi

Pregled brojeva; operacije, polje realnih brojeva.

Približne vrednosti realnih brojeva (greške, granica greške, zaokrugljivanje brojeva; osnovne operacije sa približnim vrednostima.

Proporcionalnost

Razmera i proporcija, proporcionalnost veličina (direktna, obrnuta, uopštenje); primene (srazmerni račun, račun podele i mešanja).

Procentni račun, kamatni račun.

Tablično i grafičko prikazivanje stanja, pojava i procesa.

Uvod u geometriju

Osnovni i izvedeni pojmovi i stavovi geometrije. Osnovni objekti geometrije: tačka, prava, ravan.

Osnovni stavovi o relacijama pripadanja, rasporeda i paralelnosti.

Međusobni položaji tačaka, pravih i ravni.

Duž, mnogougaona linija. Poluprava, poluravan, poluprostor. Ugao, diedar. Mnogougao. Orijentacija.

Podudarnost

Osnovni stavovi o podudarnosti. Izometrije, podudarnost geometrijskih objekata. Podudarnost duži, uglova, trouglova.

Prav ugao. Normalnost pravih i ravni. Ugao između prave i ravni.

Vektori i operacije sa njima.

Direktne i indirektne izometrije. Simetrije, rotacije i translacije ravni i prostora.

Odnosi stranica i uglova trougla.

Kružnica i krug.

Značajne tačke trougla. Četvorougao.

Primene.

Konstruktivni zadaci (trougao, četvorougao, mnogougao, kružnica)

Racionalni algebarski izrazi

Polinomi i operacije sa njima; deljivost polinoma. Rastavljanje polinoma na činioce.

Operacije sa racionalnim algebarskim izrazima (algebarski razlomci).

Primena transformacija racionalnih algebarskih izraza kod rešavanja linearnih jednačina i nejednačina; linearne jednačine sa parametrima1.

____________
1Tema "Linearne jednačine i nejednačine; linearna funkcija", kao posebna tema, izostavljena je. Ti sadržaji su obrađeni u VIII razredu osnovne škole i ovde se obavlja samo njihovo produbljivanje i manje proširivanje (jednačine s parametrima, sistemi s tri nepoznate).

Važnije nejednakosti.

Sličnost

Merenje duži i uglova.

Proporcionalnost duži: Talesova teorema.

Homotetija. Sličnost. Pitagorina teorema.

Potencija tačke.

Primene.

Trigonometrija pravouglog trougla

Trigonometrijske funkcije oštrog ugla; osnovne trigonometrijske identičnosti.

Rešavanje pravouglog trougla.

NAPOMENA: Obavezna su četiri dvočasovna školska pismena zadatka sa jednočasovnim ispravkama (12).

FIZIKA

Cilj i zadaci

Cilj nastave fizike u gimnaziji jeste sticanje funkcionalne pismenosti (prirodno-naučne, matematičke, tehničke), sistematsko sticanje znanja o fizičkim pojavama i procesima i njihovo razumevanje na osnovu fizičkih modela i teorija, osposobljavanje učenika za primenu znanja i rešavanje problema i zadataka u novim i nepoznatim situacijama, aktivno sticanje znanja o fizičkim pojavama kroz istraživački pristup, sticanje radnih navika, odgovornosti i sposobnosti za samostalan rad i za timski rad, formiranje osnove za dalje obrazovanje.

Zadatak nastave fizike jeste stvaranje raznovrsnih mogućnosti da kroz različite sadržaje i oblike rada, primenom savremenih metodičkih i didaktičkih postupaka u nastavi, ciljevi i zadaci obrazovanja u celini, kao i ciljevi nastave fizike budu u punoj meri realizovani.

Ostali zadaci nastave fizike su da učenici:

- razvijaju funkcionalnu pismenost (prirodno-naučna, matematička, tehnička);

- sistematski stiču znanja o fizičkim pojavama i procesima;

- razumeju pojave, procese i odnose u prirodi na osnovu fizičkih modela i teorija;

- razvijaju način mišljenja i rasuđivanja u fizici;

- razvijaju svest o značaju eksperimenta u saznavanju, razumevanju i proveravanju fizičkih zakona;

- budu osposobljeni za primenu fizičkih metoda merenja u svim oblastima fizike;

- steknu sposobnost za uočavanje, formulisanje, analiziranje i rešavanje problema;

- razvijaju kompetencije za izvođenje jednostavnih istraživanja;

- razvijaju logičko i apstraktno mišljenje i kritički stav u mišljenju;

- shvate značaj fizike za tehniku i prirodne nauke;

- razvijaju sposobnosti za primenu znanja iz fizike;

- stiču znanja o prirodnim resursima, njihovoj ograničenosti i održivom korišćenju;

- razvijaju pravilan odnos prema zaštiti, obnovi i unapređenju životne sredine;

- razvijaju motivisanost za učenje i zainteresovanost za sadržaje fizike;

- razvijaju radne navike, odgovornost i sposobnost za primenu stečenih znanja.

I razred

oba tipa gimnazije

(2 časa nedeljno, 74 časa godišnje)

SADRŽAJI PROGRAMA

I Uvod

1. Predmet, metode i zadaci fizike. Veza fizike sa drugim prirodnim naukama i sa tehnikom. Fizičke veličine - osnovne i izvedene jedinice (SI). Fizički zakoni. (R)

2. Vektori i osnovne operacije sa vektorima (sabiranje vektora, množenje vektora skalarom, razlaganje vektora). (P)

Demonstracioni ogled:

- Operacije s vektorima (pomoću dinamometra na magnetnoj tabli).

II Kretanje

1. Mehaničko kretanje, referentni sistem, relativnost kretanja. Materijalna tačka. Vektor položaja i pomeraj. Putanja i put. Pravolinijsko i krivolinijsko kretanje. Ravnomerno i neravnomerno kretanje. (R)

2. Srednja brzina. Trenutna brzina. Zakon slaganja brzina. (P)

3. Ubrzanje, tangencijalna i normalna komponenta ubrzanja. (R)

4. Ravnomerno i ravnomerno-promenljivo pravolinijsko kretanje (zavisnost brzine i puta od vremena; veza brzine i pređenog puta). (P)

5. Kretanje sa ubrzanjem g-vertikalni, horizontalni i kosi hitac. (P)

6. Ravnomerno kružno kretanje materijalne tačke, centripetalno ubrzanje, period i frekvencija. (P)

7. Ravnomerno-promenljivo kružno kretanje materijalne tačke. (P)

8. Kruto telo, translatorno i rotaciono kretanje. Ugaoni pomeraj, opisani ugao, ugaona brzina, ugaono ubrzanje. (R)

9. Analogija kinematičkih veličina kojima se opisuju translatorno i rotaciono kretanje. Veza između ugaone i linijske brzine i veza ugaonog i tangencijalnog ubrzanja proizvoljne tačke rotirajućeg tela. (P)

10. Ravnomerno i ravnomerno-promenljivo rotaciono kretanje. Zavisnost ugaone brzine i opisanog ugla od vremena. (P)

Demonstracioni ogledi:

- Ravnomerno i ravnomerno-ubrzano kretanje (pomoću kolica, tegova i hronometra; pomoću cevi sa vazdušnim mehurom).

- Srednja brzina, trenutna brzina i ubrzanje (pomoću digitalnog hronometra sa senzorima položaja).

- Kružno kretanje (centrifugalna mašina). Rotacija tela (put, brzina i ubrzanje).

Laboratorijska vežba

- Proučavanje ravnomernog i ubrzanog kretanja pomoću Atvudove mašine i digitalnog hronometra sa senzorima položaja.

III Dinamika translacionog kretanja

1. Uzajamno delovanje tela - sila. Sile u mehanici (sila teže, sila zatezanja, sila pritiska i sila reakcije podloge, sila potiska, sila otpora sredine). (P)

2. Masa i impuls. (P)

3. Njutnovi zakoni mehanike (zakon inercije, zakon akcije i reakcije i osnovni zakon dinamike). (P)

4. Trenje. Sile trenja mirovanja, klizanja i kotrljanja. (P)

5. Centripetalna sila. Sile kod kružnog kretanja. (P)

6. Inercijalni i neinercijalni referentni sistemi. Sile inercije (P).

Demonstracioni ogledi:

- Slaganje sila (kolinearnih i nekolinearnih).

- Drugi Njutnov zakon (pomoću kolica za različite sile i mase tegova).

- Galilejev eksperiment (kretanje kuglice po žljebu, uz i niz strmu ravan).

- Treći Njutnov zakon (kolica povezana oprugom ili dinamometrom).

- Sila trenja na horizontalnoj podlozi i na strmoj ravni sa promenljivim nagibom.

- Centripetalna sila (pomoću konca za koji je vezano neko malo telo, pomoću dinamometra i diska koji rotira).

Laboratorijske vežbe

- Provera II Njutnovog zakona pomoću kolica i tegova.

- Određivanje koeficijenta trenja.

IV Dinamika rotacionog kretanja krutog tela

1. Moment sile. Moment inercije. Moment impulsa. (R)

2. Osnovni zakon dinamike rotacije. (P)

3. Spreg sila, moment sprega. (R)

Demonstracioni ogledi:

- Moment sile, moment inercije (Oberbekov točak, obrtni disk ili slično).

Laboratorijska vežba

- Provera zakona dinamike rotacije pomoću Oberbekovog točka.

V Ravnoteža tela

1. Statička (stabilna, labilna, indiferentna) i dinamička ravnoteža. (R)

2. Uslovi ravnoteže. Ravnoteža tela na strmoj ravni. Poluga. (P)

Demonstracioni ogledi:

- Demonstracija različitih vrsta ravnoteže.

- Ravnoteža tela na strmoj ravni.

- Poluga.

VI Gravitacija

1. Njutnov zakon gravitacije. (P)

2. Zemljina teža i ubrzanje slobodnog pada. Težina tela, bestežinsko stanje. (P)

3. Gravitaciono polje. Jačina gravitacionog polja. (R)

Demonstracioni ogledi:

- Težina (telo okačeno o dinamometar); bestežinsko stanje.

- Slobodan pad (Njutnova cev).

VII Zakoni održanja

1. Uvod (o zakonima održanja). Izolovan sistem. Zakon održanja impulsa (reaktivno kretanje, uzmak). (P)

2. Rad sile, aktivna komponenta sile, pozitivan i negativan rad. (R)

3. Kinetička energija. Rad i promena kinetičke energije. Snaga. Rad, snaga i kinetička energija kod rotacionog kretanja. (P)

4. Konzervativne sile i potencijalna energija. (R)

Potencijalna energija gravitacione interakcije, potencijalna energija elastične opruge. (R)

5. Zakon održanja energije u mehanici (primeri). (P)

Elastičan i neelastičan sudar. (O)

6. Zakon održanja momenta impulsa (piruete). (R)

Demonstracioni ogledi:

- Zakon održanja impulsa (pomoću kolica sa oprugom, kretanje kolica sa epruvetom).

- Zakon održanja energije (model "mrtve petlje", Maksvelov disk).

- Perkusiona mašina

- Zakon održanja momenta impulsa (Prantlova stolica).

Laboratorijska vežba

- Provera zakona održanja energije u mehanici (kolica sa tegom).

HEMIJA

Cilj i zadaci

Cilj nastave hemije u gimnaziji je razvoj domenskih hemijskih znanja, tehničko-tehnoloških znanja, razvoj opštih kognitivnih sposobnosti i komunikacijskih sposobnosti, kao priprema za dalje univerzitetsko obrazovanje i osposobljavanje za primenu hemijskih znanja u svakodnevnom životu, rešavanje problema u novim i nepoznatim situacijama i razvijanje odgovornog odnosa prema sebi, drugima i životnoj sredini.

Zadaci nastave hemije su da učenici:

- razviju hemijsku naučnu pismenost i sposobnost komunikacija u hemiji;

- osposobe se za pretraživanje hemijskih informacija primenom savremenih informacionih tehnologija;

- ovladaju osnovama naučnog metoda u hemiji i shvate značaj hemijskog eksperimenta kao primarnog izvora znanja i osnovnog metoda saznavanja u hemiji;

- razumeju pojave i procese u prirodi sa aspekta hemijskog izučavanja;

- razumeju odnos uslovljenosti svojstava supstanci njihovom strukturom;

- razumeju uslovljenost svojstava hemijskog sistema njegovim kvalitativnim sastavom i kvantitativnim odnosom njegovih komponenti;

- primenjuju osnovne hemijske koncepte (korpuskularni koncept, koncept održanja materije, koncept ravnoteže, koncept razvojnosti hemijskih teorija) za tumačenje hemijskih struktura i procesa:

- ovladaju osnovnim tehnikama laboratorijskog rada;

- razumeju značaj hemijske proizvodnje za savremeno društvo;

- razumeju značaj hemije za različite savremene tehnologije;

- razviju svest o povezanosti hemije u sistemu prirodnih nauka sa tehničko-tehnološkim, socio-ekonomskim i društvenim naukama;

- budu osposobljeni za zaštitu od potencijalnih rizika u hemiji i nauče da adekvatno reaguju pri nezgodama u hemijskoj laboratoriji i svakodnevnom životu;

- razumeju značaj hemije i hemijske proizvodnje za održivi razvoj;

- razviju odgovoran stav prema korišćenju supstanci u svakodnevnom životu i profesionalnom radu;

- razviju osetljivost za probleme i sposobnost rešavanja problema, logičko i kritičko mišljenje;

- razviju odgovornost, sistematičnost, preciznost u radu i pozitivan stav prema učenju;

- razviju svest o sopstvenom znanju i potrebi za permanentnim hemijskim obrazovanjem;

- unaprede saradnju i timski rad.

I razred

gimnazija opšteg tipa i gimnazija prirodno-matematičkog smera1

(2 časa nedeljno, 74 časa godišnje; 64 časa teorijske nastave, 10 časova vežbi)

SADRŽAJI PROGRAMA

VRSTE SUPSTANCI

Pojam i vrste supstanci. Hemijski elementi, jedinjenja i smeše.

STRUKTURA ATOMA

Struktura atoma. Atomska masa i atomski broj. Izotopi. Izgradnja elektronskog omotača. Elektronska konfiguracija i Periodni sistem elemenata. Energija jonizacije i afinitet prema elektronu. Periodična svojstva elemenata.

Demonstracioni ogledi:

Upoređivanje reaktivnosti elemenata 1. grupe Periodnog sistema elemenata; bojenje plamena.

Upoređivanje reaktivnosti elemenata 17. grupe Periodnog sistema elemenata.

Upoređivanje promena hemijskih svojstava elemenata treće periode sa stanovišta građe elektronskog omotača njihovih atoma (reakcije Na, Mg, Al sa vodom).

HEMIJSKE VEZE

Jonska veza (kristalna rešetka natrijum-hlorida). Kovalentna veza. Polarnost molekula. Međumolekulske interakcije i vodonična veza. Atomske i molekulske kristalne rešetke. Metalna veza.

Osnovna svojstva supstanci u svim agregatnim stanjima i njihova međusobna povezanost.

Hemijske formule. Količina supstance, molarna masa i molarna zapremina. Određivanje empirijske i molekulske formule jedinjenja.

__________
1 Sadržaji teorijske nastave, u sva četiri razreda, identični su za opšti tip gimnazije i prirodno-matematički smer. Sadržaji programa vežbi za učenike drugog i trećeg razreda prirodno-matematičkog smera iskazani su posebno.

Demonstracioni ogledi

Sublimacija joda.

Ispitivanje polarnosti molekula vode.

DISPERZNI SISTEMI

Disperzni sistemi: pojam i vrste. Rastvorljivost. Značaj i primena koloidnih rastvora, suspenzija i emulzija.

Pravi rastvori: procentni sastav rastvora i količinska koncentracija.

Demonstracioni ogledi

Dobijanje i ispitivanje svojstava prezasićenog vodenog rastvora natrijum-acetata.

Ispitivanje rastvorljivosti različitih supstanci u polarnim i nepolarnim rastvaračima.

Vežbe (2)

Pripremanje vodenih rastvora određene količinske koncentracije.

HEMIJSKE REAKCIJE

Stehiometrijska izračunavanja na osnovu hemijskih jednačina.

Energetske promene pri hemijskim reakcijama (egzotermne i endotermne reakcije, reakciona toplota, Hesov zakon).

Brzina hemijske reakcije i faktori koji na nju utiču (Zakon o dejstvu masa). Pojam katalizatora.

Hemijska ravnoteža. Faktori koji utiču na hemijsku ravnotežu.

Demonstracioni ogledi:

Kretanje čestica kao uslov za hemijsku reakciju (reakcija između čvrstog srebro-nitrata i čvrstog kalijum-jodida ili između gasovitog amonijaka i gasovitog hlorovodonika).

Razmena energije između sistema i okoline.

Vežbe (4)

Činioci koji utiču na brzinu hemijske reakcije (priroda reaktanata: reakcije između cinka i etanske kiseline i hlorovodonične kiseline istih količinskih koncentracija; koncentracija reaktanata: reakcija između cinka i 5 % i 20 % hlorovodonične kiseline; temperatura: reakcija između cinka i 5 % hlorovodonične kiseline na 25°C i na 60°C; dodirna površina reaktanata: reakcija kalijum-jodida i olovo(II)-nitrata; katalizatori: razlaganje vodonik-peroksida uz katalizator mangan(IV)-oksid).

Činioci koji utiču na hemijsku ravnotežu: promena koncentracije učesnika reakcije (uticaj dodatka čvrstog amonijum-hlorida ili čvrstog gvožđe(III)-hlorida u reakciji gvožđe(III)-hlorida sa amonijum-tiocijanatom; promena temperature: reakcija dimerizacije azot(IV)-oksida).

KISELINE, BAZE I SOLI

Rastvori elektrolita. Elektrolitička disocijacija. Jaki i slabi elektroliti. Jonske reakcije.

Protolitička teorija kiselina i baza. Protolitička ravnoteža u vodi. Koncentracija jona u vodenim rastvorima kiselina, baza i soli. pH vrednost vodenih rastvora.

Demonstracioni ogledi:

Suzbijanje disocijacije u reakciji gvožđe (III)-hlorida i amonijum-tiocijanata.

Ispitivanje kiselosti vodenih rastvora kiselina, baza i različitih vrsta soli univerzalnom indikatorskom hartijom.

Vežbe (3)

Dobijanje soli (sjedinjavanje cinka i sumpora, reakcija bakar(II)-sulfata i cinka, reakcija olovo(II)-oksida i hlorovodonične kiseline, reakcija barijum-hlorida i natrijum-sulfata, reakcija srebro-nitrata i hlorovodonične kiseline, reakcija gvožđe(III)-hlorida i natrijum-hidroksida).

Jonske reakcije (reakcije rastvora barijum-hlorida i razblažene sumporne kiseline, rastvora srebro-nitrata i natrijum-hlorida, čvrstog natrijum-karbonata i hlorovodonične kiseline).

Titracija rastvora jake kiseline jakom bazom.

OKSIDOREDUKCIONE REAKCIJE

Osnovni pojmovi oksidoredukcionih procesa: oksidacioni broj, oksidacija, redukcija, oksidaciona i redukciona sredstva.

Pojam elektrolize i galvanskog sprega. Korozija.

Demonstracioni ogledi

Reakcija gvožđe(II)-sulfata sa kalijum-permanganatom u kiseloj i u baznoj sredini.

Reakcija gvožđa sa vodenim rastvorom bakar(II)-sulfata.

Vežbe (1)

Naponski niz metala: poređenje redukcione moći metala.

I razred

gimnazija društveno-jezičkog smera

(2 časa nedeljno, 74 časa godišnje)

SADRŽAJI PROGRAMA

VRSTE SUPSTANCI

Vrste supstanci. Hemijski elementi, jedinjenja i smeše.

STRUKTURA SUPSTANCI

Pojam atoma. Izotopi. Izgradnja elektronskog omotača atoma. Elektronska konfiguracija atoma i Periodni sistem elemenata. Periodična svojstva elemenata. Energija jonizacije i afinitet prema elektronu.

Jonska veza. Kovalentna veza. Vodonična veza. Metalna veza. Svojstva supstanci sa jonskom i kovalentnom vezom.

Kvantitativno značenje hemijskih simbola i formula. Količina supstance, molarna masa i molarna zapremina.

Demonstracioni ogledi:

Upoređivanje promena hemijskih svojstava elemenata treće periode sa stanovišta građe elektronskog omotača njihovih atoma (reakcije Na, Mg, Al sa vodom).

Sublimacija joda.

DISPERZNI SISTEMI

Disperzni sistemi: pojam i vrste. Rastvorljivost. Procentni sastav rastvora i količinska koncentracija.

Rastvori elektrolita. Elektrolitička disocijacija. Jaki i slabi elektroliti. Jonski proizvod vode i pH vrednost vodenih rastvora.

Demonstracioni ogledi:

Ispitivanje rastvorljivosti različitih supstanci u polarnim i nepolarnim rastvaračima.

Određivanje pH vrednosti različitih vodenih rastvora pomoću univerzalne indikatorske hartije.

HEMIJSKE REAKCIJE

Stehiometrijska izračunavanja na osnovu hemijskih jednačina.

Energetske promene pri hemijskim reakcijama. Brzina hemijske reakcije i faktori koji utiču na nju. Hemijska ravnoteža i faktori koji utiču na ravnotežu.

Oksidoredukcioni procesi.

Demonstracioni ogledi:

Kretanje čestica kao uslov za hemijsku reakciju (reakcija između čvrstog srebro-nitrata i čvrstog kalijum-jodida ili između gasovitog amonijaka i gasovitog hlorovodonika.)

Razmena energije između sistema i okoline.

Činioci koji utiču na brzinu hemijske reakcije (priroda reaktanata: reakcija između cinka i etanske i hlorovodonične kiseline istih količinskih koncentracija; koncentracija reaktanata: reakcija između cinka i hlorovodonične kiseline različitih koncentracija; temperatura: reakcija cinka sa hlorovodoničnom kiselinom na različitim temperaturama; dodirna površina reaktanata: reakcija kalijum-jodida i olovo(II)-nitrata; katalizatori: razlaganje vodonik-peroksida uz katalizator mangan(IV)-oksid)

Činioci koji utiču na hemijsku ravnotežu: promena koncentracije učesnika reakcije (uticaj dodatka čvrstog amonijum-hlorida ili čvrstog gvožđe(III)-hlorida u reakciji gvožđe(III)-hlorida sa amonijum-tiocijanatom; promena temperature (reakcija dimerizacije azot(IV)-oksida); titracija rastvora jake kiseline jakom bazom.

Oksidoredukcione reakcije: reakcija gvožđe(II)-sulfata sa kalijum-permanganatom u kiseloj i baznoj sredini; reakcija gvožđa sa rastvorom bakar(II)-sulfata.

HEMIJA ELEMENATA I JEDINJENJA

Plemeniti gasovi: svojstva, značaj i primena

Svojstva, značaj i primena elemenata 17. 16. 15. 14. i 13. grupe Periodnog sistema elemenata i njihovih važnijih jedinjenja.

Svojstva, značaj i primena elemenata 1. i 2. grupe Periodnog sistema elemenata i njihovih važnijih jedinjenja.

Prelazni metali i važnija jedinjenja ovih elemenata: svojstva, značaj i primena.

Demonstracioni ogledi:

Sagorevanje sumpora i ugljenika u čistom kiseoniku i ispitivanje svojstava nastalih oksida.

Dobijanje i ispitivanje svojstva amonijaka.

Dobijanje plastičnog sumpora.

Reakcija magnezijuma i aluminijuma sa hlorovodoničnom kiselinom.

Dobijanje hidroksida magnezijuma i aluminijuma.

Dokazivanje baznosti magnezijum-hidroksida i amfoternosti aluminijum-hidroksida.

Taloženje hidroksida bakra iz rastvora plavog kamena.

Dobijanje gvožđe(III)-hidroksida i njegovo rastvaranje u hlorovodoničnoj kiselini.

HEMIJSKI ASPEKTI ZAGAĐIVANJA ŽIVOTNE SREDINE

Hemijski zagađivači životne sredine. Zagađivanje atmosfere. Zagađivanje vode.

Zagađivanje zemljišta. Hemijski otpad.

RAČUNARSTVO I INFORMATIKA

Cilj i zadaci

Cilj nastavnog predmeta računarstvo i informatika je sticanje znanja, ovladavanje veštinama i formiranje vrednosnih stavova koji doprinose razvoju informatičke pismenosti neophodne za dalje školovanje, život i rad u savremenom društvu, kao i osposobljavanje učenika da efikasno i racionalno koriste računare na način koji ne ugrožava njihovo fizičko i mentalno zdravlje.

Zadaci nastave računarstvo i informatika su da učenici:

- razviju svest o neophodnosti korišćenja računara u svakodnevnom životu i radu i značaju informatike za funkcionisanje i razvoj društva;

- ovladaju korišćenjem programa za obradu teksta i tabelarnih podataka i kreiranje dokumenata u kome su integrisani tekst, slika i tabela;

- efikasno koriste programski jezik zasnovan na prozorima za rešavanje različitih problema u daljem obrazovanju, profesionalnom radu i svakodnevnom životu;

- steknu znanja potrebna za podešavanje parametara operativnog sistema na nivou korisničkog interfejsa, korišćenje mogućnosti operativnih sistema i sistema datoteka konkretnog operativnog sistema;

- razumeju principe funkcionisanja interneta, lokalnih mreža i osposobe se za korišćenje mrežnih resursa, internet servisa i sistema za elektronsko učenje;

- jačaju sposobnost za precizno i koncizno definisanje problema; upoznaju se sa algoritamskim načinom rešavanja problema i osnovnim algoritmima;

- razviju sposobnosti pisanja programa vođenih događajima i razumeju principe kreiranja modularnih i dobro struktuiranih programa;

- upoznaju osnovni koncept i principe Veb dizajna i Veb programiranja, razumeju logiku animacije i ovladaju njenom upotrebom u kreiranju sopstvenih Veb projekata;

- upoznaju principe predstavljanja i obrade crteža i slika na računaru i ovladaju tehnikama korišćenja jednog od grafičkih programa za obradu crteža i slika;

- upoznaju načine izrade prezentacija i osposobe se za izradu jednostavnijih prezentacija;

- upoznaju koncept baze podataka, njenu organizaciju, korišćenje upita za dobijanje traženih podataka iz baze, pravljenje izveštaja i distribuciju podataka;

- jačaju sposobnost rešavanja problema razvojem logičkog i kritičkog mišljenja;

- unaprede sposobnosti za brzo, efikasno i racionalno pronalaženje informacija korišćenjem računara, kao i njihovo kritičko analiziranje, skladištenje i prenošenje;

- razviju preciznost, racionalnost i kreativnost u radu sa računarom;

- unaprede strategije i tehnike samostalnog učenja koristeći mogućnosti računara i razviju spremnost za učenje tokom celog života;

- na adekvatan način koriste prednosti računara i društvenih mreža u udruživanju sa drugima i pokretanju akcija čiji je cilj širenje korisnih informacija ili pružanje pomoći i podrške onima kojima je to potrebno;

- primene stečena znanja i veštine u savladavanju programa drugih nastavnih predmeta;

- izgrade pravilne stavove prema korišćenju računara, bez zloupotrebe i preterivanja koje ugrožava njihov fizičko i mentalno zdravlje;

- upoznaju savremena ergonomska rešenja koja olakšavaju upotrebu računara i izgrade spremnost za praćenje novih rešenja u oblasti informatičke tehnologije.

I razred

oba tipa gimnazije

(0+2 časa nedeljno, 74 časa godišnje)

SADRŽAJI PROGRAMA

1. Osnovi informatike

- Informacija i informatika.

- Kodiranje informacija korišćenjem binarnog brojevnog sistema.

- Predstavljanje raznih tipova informacija (tekstualne, grafičke i zvučne).

- Kodiranje karaktera, kodne sheme.

- Jedinice za merenje količine informacija.

- Razvoj informacionih tehnologija (prikupljanja, skladištenja, obrade, prikazivanja i prenosa podataka).

- Značaj i primena računara.

- Karakteristike informacionog društva.

- Uticaj računara na zdravlje.

2. Arhitektura računarskog sistema

- Struktura i princip rada računara.

- Vrste memorije računara.

- Procesor.

- Matična ploča.

- Magistrala.

- Ulazno-izlazni uređaji.

- Uticaj komponenti na performanse računara.

3. Programska podrška računara

- Operativni sistem.

- Sistemski softver.

- Aplikativni softver.

- Verzije i modifikacije programa.

- Distribucija programskih proizvoda (komercijalna, deljena (engl. shareware), javno dostupna (engl. freeware), probna (engl. trial)).

- Zaštita prava na intelektualnu svojinu.

4. Osnove rada u operativnom sistemu sa grafičkim interfejsom

- Osnovni elementi grafičkog interfejsa operativnog sistema (radna površina, prozor, ikona, dugme, panel, meni, katalog).

- Pokretanje programa.

- Datoteka (atributi datoteke, putanja datoteke, grupno ime datoteka) i osnovne operacije nad datotekom.

- Katalog.

- Arhiviranje datoteka i sredstva za arhiviranje datoteka.

- Osnovna podešavanja operativnog sistema: podešavanje datuma i vremena, radne površine (pozadine, čuvara ekrana, rezolucije ekrana), regionalna podešavanja, promena korisničkih naloga.

- Instaliranje korisničkih programa. Uklanjanje programa. Instaliranje upravljačkih programa perifernih uređaja.

- Multimedijalne mogućnosti operativnog sistema.

- Sredstva i metode zaštite računara i informacija.

5. Tekst-procesor

- Radno okruženje tekst-procesora.

- Jednostavnija podešavanja radnog okruženja.

- Pravila slepog kucanja.

- Podešavanje i promena jezika tastature ("pisma").

- Operacije sa dokumentima (kreiranje, otvaranje, premeštanje od jednog do drugog otvorenog dokumenta, čuvanje, zatvaranje).

- Uređivanje teksta.

- Korišćenje simbola za formatiranje.

- Premeštanje sadržaja između više otvorenih dokumenata.

- Umetanje u tekst: specijalnih simbola, datuma i vremena, slika, tekstualnih efekata.

- Pronalaženje i zamena zadatog teksta.

- Umetanje i pozicioniranje netekstualnih objekata.

- Umetanje tabele u tekst.

- Formatiranje teksta (stranica, red, margine, prored).

- Ispravljanje grešaka.

- Numeracija stranica.

- Izrada stilova.

- Korišćenje gotovih šablona i izrada sopstvenih šablona.

- Pisanje matematičkih formula.

- Generisanje sadržaja i indeksa pojmova.

- Štampa dokumenata.

6. Uvod u mrežne informacione tehnologije

- Pojam računarske mreže.

- Računari - serveri i računari - klijenti.

- Globalna mreža (Internet).

- Internet-provajderi i njihove mreže.

- Tehnologije pristupa Internetu.

7. Internet

- Servisi Interneta: World Wide Web, FTP, elektronska pošta, veb-forumi.

- Veb-čitači.

- Pretraživači, pretraživanje i korišćenje informacija sa Interneta.

- Internet mape.

- Virtuelni telefon.

- Društvene mreže i njihovo korišćenje.

- Elektronska trgovina, elektronsko poslovanje i bankarstvo.

- Elekronski podržano učenje.

- Pravo i etika na Internetu.

8. Slajd-prezentacije

- Prezentacije i njihova primena.

- Osnovne etape pri razvoju slajd-prezentacije.

- Pravila dizajna prezentacije.

- Radno okruženje programa za izradu slajd-prezentacija.

- Podešavanja radnog okruženja.

- Kreiranje foto-album prezentacije.

- Tipovi "pogleda" na prezentaciju.

- Osnovne operacije sa slajdom.

- Dodavanje i formatiranje tekstualnih objekata.

- Dodavanje netekstualnih objekata (grafički, zvučni, video,...).

- Animacija objekata slajda.

- Animacija prelaza između slajdova.

- Dizajn pozadine i "master" slajda.

- Interaktivna prezentacija (hiperveze, akciona dugmad).

- Podešavanje parametara prikaza prezentacije.

- Štampanje prezentacije.

KOŠARKA

Cilj i zadaci

Cilj nastave iz predmeta Košarka je da se u toku školovanja učenika-košarkaša obezbedi zadovoljavanje njihovih osnovnih biopsiholoških i socijalnih potreba u oblasti sportskog košarkaškog vaspitanja i obrazovanja i formira pravilno shvatanje i odnos prema sportskoj košarkaškoj kulturi.

Zadaci nastave košarke su da se:

- kvalitativno i kvantitativno razvije sportsko-motoričko obrazovanje;

- razviju fizičke sposobnosti učenika;

- osposobi učenik za samostalan rad i samokontrolu u održavanju fizičkih i košarkaških sposobnosti u funkciji jačanja zdravlja;

- vaspitaju učenici kroz formiranje moralno-voljnih osobina;

- razvijaju higijenske i druge kulturne navike.

SADRŽAJI PROGRAMA

I godina učenja

(3 časa nedeljno, 111 časova godišnje)**

Odbrana (33 časa)

Osnovni stav. Kontrola napadača. Odbrambene aktivnosti na strani lopte. Odbrambene aktivnosti na strani pomoći.

Napad (78 časova)

Osnovni stavovi. Kontrola lopte. Dodavanja. Zaustavljanja. Dribling. Šutiranje. Individualna taktika u igri bez lopte. Individualna taktika u igri sa loptom.

Napomena:

Način ostvarivanja programa (uputstvo) za predmet Košarka dat je posle sadržaja programa za predmet Košarka za IV razred učenja.

MUZIČKA KULTURA

Cilj i zadaci

Cilj nastave muzička kultura je razvijanje svesti o značaju i ulozi muzičke umetnosti kroz razvoj civilizacije i društva; osposobljavanje učenika za razlikovanje osnovnih odlika umetnosti različitih civilizacija i kultura kroz sagledavanje elemenata muzičkih dela; osposobljavanje učenika za uočavanje razlika i sličnosti između naše i drugih tradicija i kultura u domenu muzike; unapređivanje estetskih kriterijuma kod učenika; podsticanje umetničkog razvoja i usavršavanja u skladu sa individualnim interesovanjima i sposobnostima; podsticanje, stvaranje i daljim negovanje interesovanja, navika i potreba za slušanje vrednih muzičkih ostvarenja; usvajanje i proširivanje poznavanja osnovnih muzičko-teorijskih pojmova.

Zadaci nastave su da učenici:

- steknu znanja o muzici različitih epoha;

- razviju navike slušanja muzike, podsticanje doživljaja i ospo za razumevanje muzike;

- razviju kreativnost u svim muzičkim aktivnostima (izvođenje, slušanje, istraživanje i stvaranje muzike);

- upoznaju i izražajna sredstava muzičke umetnosti;

- budu osposobljeni za razlikovanje muzičkih stilova;

- razviju navike za slušanje umetničke muzike;

- razviju sposobnost za samostalno istraživanje, odnosno stimulacija podsticaja za dalje istraživanje;

- uoče razlike karaktera kompozicija;

- prepoznaju naziva kompozicija nakon slušanja istih, kao i prepoznavanje i imenovanje elementarnih muzičkih elemenata koji se odnose na dinamiku, tempo, oblik dela;

- formiraju muzički ukus i adekvatnog muzički doživljaj muzičkog dela;

- razviju sposobnosti razlikovanja boje zvuka instrumenata kao i njihovih sastava;

- razumeju korelacije između izbora izvođačkog sastava, sadržaja muzike.

I razred

gimnazija društveno-jezičkog smera

(1 čas nedeljno, 37 časova godišnje)

SADRŽAJI PROGRAMA

Izražajna sredstva muzičke umetnosti

Uloga muzike u životu i društvu. Značaj usmenog predanja.

Muzika u prvobitnoj društvenoj zajednici i kulturama staroga veka

Koreni muzike i njene prvobitne uloge, izvori, dokumenti, najstariji muzički instrumenti. Primeri za slušanje: snimci tradicionalne narodne muzike raznih naroda. Muzika u životu starih istočnih naroda, Grčke i Rima (uloga, oblici, instrumenti, teorija). Jevreji - Psalmi po izboru: Grci (napitnica Seikilosa).

Muzika srednjeg veka

Stara hrišćanska muzika: gregorijanski koral i vizantijsko pevanje.

Rani oblici višeglasja: organum, diskant, motet (starofrancuski).

Svetovna muzika srednjeg veka: trubaduri, minezengeri.

Počeci duhovne i svetovne muzike kod nas.

Primeri za slušanje: gregorijanski koral, vizantijsko pevanje, organum, Rambo de Vakeira - Kalenda maja; Adam de la Al - Igra o Robenu i Marioni; Kir Stefan Srbin - Ninja sili.

Muzika renesanse

Tri veka velikih dostignuća u umetnosti (14, 15. i 16).

Razvoj duhovnog i svetovnog višeglasja. Motet, misa, madrigal.

Najveći predstavnici renesansne vokalne muzike: Palestrina, Orlando di Laso, Galus, Marencio, Da Venoza.

Instrumentalna muzika renesanse.

Renesansa kod nas: Franjo Bosanac, Andrija Motovunjanin.

Primeri za slušanje: Žaneken - Bitka kod Marinjana; Palestrina - Misa pape Marčela (odlomak); Laso - Matonda mia kara; Eho; Galus - Pater noster; Evo kako umire pravednik (Ecce quomodo moritur iustus); neki madrigal Marencija ili Da Venoze; Đ. Gabrijeli - Sonata pian e forte; neka tačka iz programa ansambla "Renesans"; Motovunjanin - Frotola (ansambl "Ars nova").

Muzika baroka i rokokoa

Nova muzička i umetnička stremljenja u epohi baroka.

Pojava opere i njen razvoj u Italiji, Francuskoj, Nemačkoj i Engleskoj. Najistaknutiji predstavnici: Monteverdi, A. Skarlati, Lili, Persel.

Razvoj instrumentalne i vokalno-instrumentalne muzike u baroku i njeni oblici: svita, sonata, koncert, fuga; kantata, oratorijum, pasija.

Predstavnici instrumentalne muzike u baroku i rokokou: Koreli, Vivaldi, Bah, Hendl, Skarlati, Kupren.

Primeri za slušanje: Monteverdi - Arijadnina tužbalica (Lasciate mi morire); Lili - uvertira po izboru; Persel - Tužbalica Didone iz opere "Didona i Enej"; Koreli - Končerto groso (po izboru); Koreli - La folia; Vivaldi - Godišnja doba (po izboru); Bah - Francuska ili Engleska svita, po izboru; Violinski koncert E-dur; Brandenburški koncert br. 2; Svita br. 2, h-mol; Tokata i fuga de-mol za orgulje; odlomci iz Pasije po Mateji i Mise, h-mol; Hendl - Muzika na vodi (odlomak); arija (Largo) iz opere "Kserks"; Aliluja iz oratorijuma "Mesija".

D. Skarlati - Sonate po izboru; Kupren - Žeteoci.

Razvoj opere u 18. veku

Kriza italijanske opere serije i Glukova reforma.

Rađanje komične opere i njeni prvi predstavnici: Pergolezi, Čimaroza.

Primeri za slušanje: Gluk - arija Orfeja i Hor duhova iz opere "Orfej i Euridika"; uvertira za operu "Alčeste" ili "Ifigenija u Aulidi"; Pergolezi - arija Serpine iz opere "Služavka gospodarica"; Čimaroza - uvertira za operu "Tajni brak".

I razred

gimnazija prirodno-matematičkog smera i gimnazija opšteg tipa

(1 čas nedeljno, 35 časova godišnje)

SADRŽAJI PROGRAMA

Izražajna sredstva muzičke umetnosti

Uloga muzike u životu pojedinca i društva. Značaj usmenog predanja.

Muzika u prvobitnoj društvenoj zajednici i kulturama starog veka

Koreni muzike i njene prvobitne uloge. Muzika u životu starih istočnih naroda, Grčke i Rima. Primeri: Jevreji - Psalmi po izboru; Grci - napitnica Seikilosa.

Muzika srednjega veka

Počeci muzičke umetnosti u latinskoj i grčkoj tradiciji.

Stara hrišćanska muzika: gregorijanski koral i vizantijsko pevanje. Muzika trubadura. Rani oblici višeglasja. Počeci duhovne i svetovne muzike kod nas. Primeri: gregorijanski koral; vizantijsko pevanje: Rambo de Vakeira - Kalenda maja; Kir Stefan Srbin - Ninja sili.

Muzika renesanse

Razvoj duhovnog i svetovnog vokalnog višeglasja: motet, misa, madrigal. Najveći predstavnici vokalne muzike: Palestrina, Orlando di Laso, Galus, Marencio, Da Venoza.

Instrumentalna muzika renesanse.

Renesansa kod nas: Franjo Bosanac, Andrija Motovunjanin.

Primeri za slušanje: Palestrina - odlomak iz Mise pape Marčela; Di Laso - Matona mia kara; Galus - Evo kako umire pravednik, neki madrigal Marencija ili Da Venoze; neka tačka iz programa ansambla "Renesans".

Muzika baroka i rokokoa

Pojava opere, njen razvoj i najistaknutiji predstavnici u 17. veku: Monteverdi, Lili, Persel.

Razvoj instrumentalne i vokalno-instrumentalne muzike u baroku i njeni glavni oblici: svita, sonata, koncert, fuga; kantata, oratorijum, pasija. Najvažniji predstavnici ovih muzičkih vrsta - Koreli, Vivaldi, Bah, Hendl, Skarlati, Kupren.

Primeri za slušanje: Monteverdi - Arijadnina tužbalica (Lasciate mi morire); Koreli - La folia; Vivaldi - Godišnja doba (po izboru); Bah - Brandenburški koncert (po izboru); Tokata i fuga de-mol, za orgulje; završni hor iz Pasije po Mateji; Hendl - arija (Largo) iz opere "Kserks"; Aliluja iz oratorijuma "Mesija", D. Skarlati - Sonata (po izboru); Kupren - Žeteoci.

Dalji razvoj opere u 18. veku

Rađanje komične opere (Pergolezi) i Glukova reforma.

Primeri: arija Serpine iz "Služavka gospodarica" Pergolezija; Gluk - arija Orfeja iz opere "Orfej i Euridika".

Muzika pretklasike i klasike

Razvoj sonate i simfonije. Najistaknutiji predstavnici bečke klasike - Hajdn, Mocart i Betoven. Kompozitori klasičnog stila na tlu Jugoslavije - Sorkočević, Jarnović.

Primeri za slušanje: Hajdn - Simfonija sa udarcem timpana, II stav; Londonska simfonija, D-dur br. 104, I stav; Mocart - Simfonija g-mol, I stav; Mala noćna muzika; uvertira i neka arija iz opere "Figarova ženidba"; Betoven - Sonata cis-mol. "Mesečina"; Klavirski koncert br. 3, c-mol, III stav; Oda radosti iz 9. simfonije; 5. simfonija, I stav; Sorkočević - 3. ili 7. simfonija.

Romantizam u muzici

Opšta obeležja romantizma u muzici. Solo-pesma, klavirska minijatura, programska muzika.

Primeri: Šubert - Nedovršena simfonija, I stav; solo-pesme "Pastrmka" i "Vilenjak"; Mendelson - neka pesma bez reči; Violinski koncert e-mol, I stav; Šuman - Leptiri; Šopen - Poloneza As-dur; mazurka po izboru; Sonata b-mol, II i III stav; Grig - Klavirski koncert a-mol, I stav; I svita muzike za dramu "Per Gint"; Berlioz - Fantastična simfonija, II stav; List - simfonijska poema "Prelidi"; Mefisto-valcer; Brams - Violinski koncert, III stav; mađarska igra po izboru; III simfonija, F-dur, III stav; R. Štraus - Til Ojlenšpigl.

Opera, opereta i balet u 19. veku

Razvoj opere u Italiji (Rosini, Belini, Verdi), Nemačkoj (Veber, Vagner) i Francuskoj (Guno, Bize, Delib). Razvoj operete (Ofenbah, Štraus).

Primeri za slušanje: Rosini - uvertira i arija Figara iz opere "Seviljski berberin"; Belini - arija "Kasta diva" iz opere "Norma"; Verdi - Hor Jevreja iz opere "Nabuko"; kvartet iz IV čina opere "Rigoleto"; trijumfalna scena iz opere "Aida"; Veber - uvertira za operu "Čarobni strelac"; Vagner - uvertira i hor mornara iz opere "Holanđanin lutalica"; svadbeni hor iz "Loengrina"; Jahanje Valkira iz muzičke drame "Valkira"; Guno - baletska muzika iz opere "Faust"; Bize - habanera i arija toreadora iz "Karmen"; Delib - odlomak iz baleta "Kopelija"; Ofenbah - barkarola iz "Hofmanovih priča"; J. Štraus - uvertira "Slepi miš".

LIKOVNA KULTURA

Cilj i zadaci

Cilj nastave je: razvijanje i unapređivanje stvaralačkog mišljenja i inovativnosti; unapređivanje likovne pismenosti i osposobljavanje za vizuelnu i verbalnu komunikaciju tradicionalnim i savremenim medijima;podsticanje na samostalno pronalaženje, sistematizovanje i korišćenje informacija iz različitih izvora; razvijanje i unapređivanje samopouzdanja, emancipacije i socijalizacije ličnosti učenika, empatije, tolerancije, humanih stavova i sposobnosti saradnje; formiranje pozitivnog stava i odgovornog odnosa prema kulturnom i umetničkom nasleđu; razvijanje svesti o povezanosti umetnosti, prirode i društva, o značaju održivog razvoja i ulozi umetnosti u očuvanju životne sredine; podsticanje učenika da povezuje i primenjuje stečena znanja i umenja u ostalim nastavnim sadržajima, svakodnevnom životu, daljem školovanju i budućim zanimanjima.

Zadaci nastave likovne kulture su da učenici:

- unaprede znanja o likovnim zakonitostima, procesima, tehnikama, materijalima i priboru;

- razvijaju vizuelno opažanje, stvaralačko mišljenje, radoznalost, maštu i inovativnost kroz raznovrsne likovne, problemske i projektne zadatke;

- budu osposobljeni da vizuelno predstavljaju svet oko sebe, sopstvene ideje, stavove i emocije tradicionalnim i savremenim medijima, da obrazlažu svoje stavove i prezentuju svoje radove;

- budu osposobljeni za samostalni i timski rad;

- upoznaju nacionalno i svetsko kulturno i umetničko nasleđe, njegove osnovne odlike, reprezentativne primere, najznačajnije umetnike, pravce i stilove i razviju odgovoran odnos prema očuvanju kulturne i umetničke baštine;

- formiraju kritički odnos prema umetničkim delima i budu motivisani da procenjuju umetnička dela, svoje i tuđe likovne radove;

- efikasno koriste informacije iz različitih izvora;

- budu motivisani da prate kulturne i umetničke manifestacije putem različitih medija, da posećuju izložbe, muzeje, legate, lokalitete... i motivisani za različite vidove učešća u kulturnim i umetničkim aktivnostima;

- steknu uvid u značaj povezanosti likovnog stvaralaštva sa ostalim umetnostima, naukama i procesima rada;

- primene stečena znanja i umenja u uređenju, unapređenju i očuvanju životne i radne sredine;

- budu osposobljeni da stečena znanja i umenja primenjuju u nastavi drugih predmeta, svakodnevnom životu, daljem školovanju i budućem zanimanju.

I razred

gimnazija društveno-jezičkog smera

(1 čas nedeljno, 37 časova godišnje)

SADRŽAJI PROGRAMA

I CELINA

1.1. OPŠTI DEO

Šta je umetnost? Umetnost u prostoru i vremenu. Umetnost i priroda. Umetnost i društvo.

1.2. SAMOSTALNO LIKOVNO IZRAŽAVANJE

Linija, crtež kao skica, studija i celovito ostvarenje.

Crtanje po prirodi (slobodan izbor, teme i tehnika). Trodimenzionalno oblikovanje. Objekti - skulptura. Skica - maketa postojećeg ili zamišljenog prostora i objekata u njemu. Oblikovanje na osnovu posmatranja ili slobodnog zamišljanja objekata (skulptura) namenjenih određenom prostoru. Raspoređivanje objekata u određenom prostoru, s obzirom na njihovu namenu.

1.3. LIKOVNA DELA I SPOMENICI KULTURE

Pojava umetničkog stvaranja. Epohe u umetnosti praistorije. Tipična ostvarenja slikarstva, skulpture, primenjene umetnosti i arhitekture. Praistorijski spomenici u našoj zemlji. Umetnost starog Egipta. Karakter umetnosti i najznačajnija ostvarenja arhitekture. Odlike skulpture i slikarstva. Umetnost Mesopotamije: arhitektura i skulptura Sumera i Vavilona. Asirska umetnost i umetnost novog Vavilonskog carstva.

2. OPAŽANJA I PREDSTAVLJANJE

3. MEDIJI: crtanje, slikanje, vajanje, grafika...

4. SREDSTVA: likovno-tehnička i didaktičko-metodička

II CELINA

1.1. OPŠTI DEO

Oblik, konstrukcija, proporcija

1.2. SAMOSTALNO LIKOVNO IZRAŽAVANJE

Oblik: komponovanje slobodno obrazovanim uprošćenim oblicima na zadatim formatima. Zlatni presek. Utvrđivanje (viziranjem) i predstavljanje proporcija posmatranog predmeta u različitim položajima, komponovanje u iste formate. Predstavljanje predmeta posmatranog iz istog ugla, komponovanje u različite formate.

Trodimenzionalno oblikovanje (vajanje). Slobodno komponovanje. Predstavljanje osnovnih karakteristika (mere, pokret) posmatranog ili slobodno odabranog motiva.

1.3. LIKOVNA DELA I SPOMENICI KULTURE

Preteče grčke umetnosti: Krit i Mikena. Odlike arhitekture, slikarstva i skulpture; uticaj na grčku umetnost i kulturu.

Razvoj umetnosti u Grčkoj: arhajski, klasični i helenistički period. Najznačajnija ostvarenja i vodeći umetnici. Arhitektura, skulptura i vazno slikarstvo. Počeci urbanizma. Istorijski značaj grčke umetnosti.

Umetnost starog Rima. Urbanizam, arhitektura i skulptura. Slikarstvo (freske i mozaici). Pojava i karakter ranohrišćanske umetnosti. Umetnost pre i posle Milanskog edikta.

Antički spomenici u Srbiji: rimske urbane celine, slikarska i skulpturalna dela.

2. OPAŽANJE I PREDSTAVLJANJE

3. MEDIJI: crtanje, slikanje, vajanje, grafika.

4. SREDSTVA: likovno-tehnička i didaktičko-metodička.

I razred

gimnazija opšteg tipa i gimnazija prirodno-matematičkog smera

(1 čas nedeljno, 37 časova godišnje)

SADRŽAJI PROGRAMA

I CELINA

1.1. OPŠTI DEO

Šta je umetnost? Umetnost u prostoru i vremenu. Umetnost i priroda. Umetnost i društvo.

1.2. SAMOSTALNO LIKOVNO IZRAŽAVANJE

Oblik, konstrukcija i proporcija.

Komponovanje slobodno obrazovanim uprošćenim oblicima na zadatim formatima. Trodimenzionalno oblikovanje (vajanje). Zlatni presek. Slobodno komponovanje. Predstavljanje osnovnih karakteristika (mere, pokret) posmatranog ili slobodno odabranog motiva.

Utvrđivanje (viziranjem) i predstavljanje proporcija posmatranog predmeta u različitim položajima, komponovanje u iste formate. Predstavljanje predmeta posmatranog iz istog ugla, komponovanje u različite formate.

LIKOVNA DELA I SPOMENICI KULTURE

Pojava umetničkog stvaranja i karakter praistorijske umetnosti. Tipična ostvarenja slikarstva, skulpture, primenjene umetnosti i arhitekture. Praistorijski spomenici na teritoriji Srbije.

Umetnost starog Egipta. Karakter umetnosti i najznačajnija ostvarenja arhitekture. Odlike skulpture i slikarstva.

Civilizacije u predelu Tigra i Eufrata.

Preteče grčke umetnosti: Krit i Mikena. Razvoj umetnosti u Grčkoj: arhajski, klasični i helenistički period. Najznačajnija ostvarenja i vodeći umetnici.

Umetnost starog Rima. Urbanizam, arhitektura i skulptura. Slikarstvo (freske i mozaici). Pojava i karakter ranohrišćanske umetnosti. Umetnost pre i posle Milanskog edikta.

Antički spomenici u Srbiji: rimske urbane celine, slikarska i skulptoralna dela.

2. Opažanje i predstavljanje

3. Mediji: crtanje, slikanje, vajanje, prošireni mediji...

4. Sredstva: likovno-tehnička i didaktička.

II CELINA

1.1. OPŠTI DEO

Površine i njihovi odnosi.

1.2. SAMOSTALNO LIKOVNO IZRAŽAVANJE

Površina kao sredstvo izražavanja u likovnoj umetnosti. Ekspresivna moć površina. Odnosi površina: dominanta, ravnoteža, kontrast i jedinstvo. Površina kao pozadina. Teksturalne vrednosti oblika i površina. Komponovanje raznobojnim površinama i različitim teksturama - izrada vitraža, slike ili mozaika i izrada kolaža.

1.3. LIKOVNA DELA I SPOMENICI KULTURE

Vizantijska umetnost i njen uticaj na umetnost drugih zemalja.

Srednjevekovna umetnost zapadne Evrope: odlike arhitekture, skulpture i slikarstva i najznačajniji spomenici.

Srpska srednjovekovna umetnost: umetnost od kraja 12. do kraja 13. veka; umetnost od kraja 13. do sedamdesetih godina 14. veka; umetnost od sedamdesetih godina 14. veka do sredine 15. veka. Umetnost 16. i 17. veka.

2. Opažanje i predstavljanje

3. Mediji: crtanje, slikanje, vajanje, grafika...

4. Sredstva: likovno-tehnička i didaktičko-metodička.

FIZIČKO VASPITANJE

Cilj i zadaci

Cilj fizičkog vaspitanja je da se raznovrsnim i sistematskim motoričkim aktivnostima, u povezanosti sa ostalim vaspitno - obrazovnim područjima, doprinese integralnom razvoju ličnosti učenika (kognitivnom, afektivnom, motoričkom), razvoju motoričkih sposobnosti, sticanju, usavršavanju i primeni motoričkih umenja, navika i neophodnih teorijskih znanja u svakodnevnim i specifičnim uslovima života i rada.

Zadaci nastave fizičkog vaspitanja su:

- podsticanje rasta i razvoja i uticanje na pravilno držanje tela (prevencija posturalnih poremećaja);

- razvoj i usavršavanje motoričkih sposobnosti i teorijskih znanja neophodnih samostalni rad na njima;

- sticanje motoričkih umenja (veština) i teorijskih znanja neophodnih za njihovo usvajanje;

- proširenje i produbljavanje interesovanja koje su učenici stekli u osnovnoj školi i potpunije sagledavanje sportske grane, za koju pokazuju poseban interes;

- usvajanje znanja radi razumevanja značaja i suštine fizičkog vaspitanja definisanih opštim ciljem ovog predmeta (vaspitno-obrazovnog područja);

- motivacija učenika za bavljenje fizičkim aktivnostima i formiranje pozitivnih psiho-socijalnih obrazaca ponašanja;

- osposobljavanje učenika da stečena umenja, znanja i navike koriste u svakodnevnim uslovima života i rada.

Sadržaji programa usmereni su na:

- razvijanje fizičkih sposobnosti

- sportsko-tehničko obrazovanje

- povezivanje fizičkog vaspitanja sa životom i radom.

RAZVIJANJE FIZIČKIH SPOSOBNOSTI

Na svim časovima nastave fizičkog vaspitanja, predviđa se:

- razvijanje osnovnih elemenata fizičke kondicije karakterističnih za ovaj uzrast i pol; kao i drugih elemenata motorne umešnosti, koji služe kao osnova za povećavanje radne sposobnosti, učvršćivanje zdravlja i dalje napredovanje u sportsko tehničkom obrazovanju,

- preventivno kompenzacijski rad u smislu sprečavanja i otklanjanja telesnih deformiteta,

- osposobljavanju učenika u samostalnom negovanju fizičkih sposobnosti, pomaganju rasta, učvršćivanju zdravlja, kao i samokontroli i proveri svojih fizičkih i radnih sposobnosti.

Programski zadaci se određuju individualno, prema polu, uzrastu i fizičkom razvitku i fizičkim sposobnostima svakog pojedinca, na osnovu orijentacionih vrednosti koje su sastavni deo uputstva za vrednovanje i ocenjivanje napretka učenika kao i jedinstvenoj bateriji testova i metodologije za njihovu proveru i praćenje.

SPORTSKO TEHNIČKO OBRAZOVANJE

Sportsko tehničko obrazovanje se realizuje u I, II, III razredu kroz zajednički program (atletika, vežbe na spravama i tlu) kroz program po izboru učenika, a u IV razredu kroz program po izboru učenika.

ZAJEDNIČKI PROGRAM

I razred

oba tipa gimnazije

(2 časa nedeljno, 74 časa godišnje)

SADRŽAJI PROGRAMA

I ATLETIKA

U svim atletskim disciplinama treba raditi na razvijanju osnovnih motoričkih osobina za datu disciplinu;

Trčanja:

Usavršavanje tehnike trčanja na kratke i srednje staze:

- 100 m učenici i učenice;

motoričkih osobina za datu disciplinu;

Trčanja:

Usavršavanje tehnike trčanja na kratke i srednje staze:

- 100 m učenici i učenice;

- 800 m učenici i učenice

- štafeta 4 x 100 m učenici i učenice

Vežbanje tehnike trčanja na srednjim stazama umerenim intezitetom i različitim tempom u trajanju od 5 do 10 min.

Kros: jesenji i prolećni

- 800 m učenice,

- 1000 m učenici.

Skokovi:

Skok udalj koračnom tehnikom.

Skok uvis leđnom tehnikom

Bacanja:

Bacanje kugle, jedna od racionalnih tehnika (učenice 4 kg, učenici 5 kg).

Sprovesti takmičenja u odeljenju, na rezultat, u svim realizovanim atletskim disciplinama.

II SPORTSKA GIMNASTIKA: VEŽBE NA SPRAVAMA I TLU

Napomene:

- Nastavnik formira grupe na osnovu umenja (veština) učenika stečenih posle osnovne škole na najmanje dve grupe: "bolju" i "slabiju". Ukoliko postoje uslovi formira grupe učenika koji zadovoljavaju osnovni, srednji i napredni nivo.

- Nastavnik olakšava, odnosno otežava program na osnovu motoričkih sposobnosti i prethodno stečenih umenja učenika.

1. Vežbe na tlu

Za učenike i učenice:

- vaga pretklonom i zanoženjem i spojeno, odrazom jedne noge kolut napred;

- stav na šakama, izdržaj, kolut napred;

- dva povezana premeta strance udesno (ulevo);

za napredni nivo premet strance sa okretom za 1800 i doskomom na obe noge ("rondat")

2. Preskok

Za učenike konj u širinu visine 120 cm; za učenice 110 cm:

- zgrčka;

- raznoška

- za napredni nivo: sklonka

3. Krugovi

Za učenike /dohvatni krugovi/:

- iz mirnog visa vučenjem vis uzneto, spust u vis stražnji, izdržaj, vučenjem vis uzneto, spust u vis prednji.

Za učenice /dohvatni krugovi/:

- uz pomoć sunožnim odskokom naskok u zgib, njih u zgibu /uz pomoć/; spust u vis stojeći

4. Razboj

Za učenike /paralelni razboj/:

- iz njiha u uporu, prednjihom saskok sa okretom za 1800 - prednoška (okret prema pritci);

- njih u uporu, zanjihom sklek, prednjihom upor, zanjih, prednjihom sklek, zanjihom upor

Za učenice /dvovisinski razboj ili jedna pritka vratila/:

- naskok u upor na n/p (ili uzmak zamahom jedne noge), premah odnožno desnom/levom nogom do upora jašućeg, prehvat u pothvat upornom rukom (do prednožne) i spojeno odnoženjem zanožne premah i saskok sa okretom za 900 (odnoška), završiti bokom prema pritci.

5. Vratilo

Za učenike /dohvatno vratilo/:

- sunožnim odrazom uzmak; kovrtljaj nazad u uporu prednjem; saskok zanjihom (zamahom u zanoženje).

6. Greda

Za učenice /visoka greda/:

- licem prema desnom kraju grede: zaletom i sunožnim odskokom naskok u upor, premah odnožno desnom; okret za 900 ulevo, uporom rukama ispred tela prednost raznožno; osloncem nogu iza tela (napredniji nivo: zamahom u zanoženje) do upora čučećeg; usprav, usprav, hodanje u usponu sa dokoracima, skok pruženim telom, vaga pretklonom, usklon, saskok pruženim telom (čeono ili bočno u odnosu na spravu)

7. Konj sa hvataljkama

Za učenike:

- premah odnožno desnom napred, zamah ulevo, zamah udesno, zamah ulevo i spojeno premah levom napred, premah desnom nazad, zamah ulevo, zamah udesno i spojeno premahom desne saskok sa okretom za 900 ulevo do stava na tlu, levi bok prema konju.

SPORTSKA IGRA (PO IZBORU)

- Ponavljanje i učvršćivanje ranije obučavanih elemenata igre.

- Dalje proširivanje i produbljavanje tehničko-taktičke pripremljenosti učenika u skladu sa izbornim programom za datu igru. Na osnovu prethodnih umenja u tehnici i taktici nastavnik planira konkretne sadržaje iz sportske igre. Učestvovanje na takmičenjima na nivou odeljenja, škole i međuškolskih takmičenja.

Minimalni obrazovni zahtevi (provera)

Atletika: trčanje na 100 m za učenike i učenice, trčanje na 800 m za učenike i 500 m za učenice, skok udalj, skok uvis, bacanje kugle - na rezultat.

Vežbe na spravama i tlu:

Za učenike: nastavni sadržaji iz programa vežbi na tlu, preskoka, jedne sprave u uporu i jedne sprave u visu;

Za učenice: nastavni sadržaji iz programa vežbi na tlu, preskoka, grede i dvovisinskog razboja.

Školsko takmičenje (odeljenje, škola): aktiv nastavnika fizičkog vaspitanja bira sprave na kojima će se učenici takmičiti.

Za naprednije učenike: sastavi iz programa sportskih takmičenja i učešće na višim nivoima školskih takmičenja.

GRAĐANSKO VASPITANJE

Cilj i zadaci

Cilj predmeta je da se kroz sticanje znanja, ovladavanje veštinama, formiranje stavova i sistema vrednosti doprinese osposobljavanju učenika za kompetentan, odgovoran i angažovan život u humanom i demokratski uređenom društvu utemeljenom na osnovnim ljudskim vrednostima, poštovanju ljudskih i građanskih prava, u kome se uvažava različitost, ostvaruje solidarnost i briga za druge.

Zadaci nastave građanskog vaspitanja su da učenici:

- steknu znanja o funkcionisanju demokratski uređenog društva, ulozi građanina, dokumentima i institucijama koje doprinose vladavini prava;

- usvoje vrednosti na kojima se zasnivaju ljudska prava i demokratsko društvo;

- razviju spremnost da deluju u duhu poštovanja demokratskih vrednosti;

- jačaju osećanje samopoštovanja, ličnog i grupnog identiteta;

- razumeju složenost života u multikulturalnoj zajednici i potrebu uzajamnog uvažavanja i poštovanja različitosti;

- jačaju osetljivost na pojave netolerancije, diskriminacije, stereotipa i predrasuda;

- razumeju značaj saradnje i zajedništva za dobrobit pojedinca i društva, i ovladaju veštinama rada u grupi i grupnog odlučivanja;

- uzmu učešće u životu zajednice, pokreću akcije i preuzimaju odgovornost za lične odluke;

- ovladaju veštinama uspešne komunikacije i primenjuju ih u svakodnevnom životu;

- razumeju prirodu i uzroke sukoba, upoznaju tehnike konstruktivnog rešavanja sukoba i primenjuju ih u svakodnevnom životu;

- unaprede sposobnosti za prikupljanje, analizu, organizaciju, kritičku procenu, primenu i prenošenje informacija iz različitih izvora relevantnih za život u demokratskom društvu;

- unaprede sposobnost iskazivanja sopstvenog stava uz korišćenje argumenata;

- unaprede sposobnosti planiranja ličnog i profesionalnog razvoja.

I razred

oba tipa gimnazije

(1 čas nedeljno, 37 časova godišnje)

SADRŽAJI PROGRAMA

Uvod: Međusobno upoznavanje, upoznavanje učenika sa programom i načinom rada.

1. Ja, mi i drugi

Ova tematska celina obuhvata pitanja stavova koje imamo prema sebi drugim ljudima i grupama, ličnog i grupnih identiteta, razvijanja samopoštovanja i razumevanja i uvažavanja drugih.

- Lični identitet. Izrađujući "lični grb" i međusobnim poređenjem, učenici jačaju samopoštovanje, bolje se upoznaju i i podstiču da prepoznaju i cene svoje pozitivne osobine.

- Otkrivanje i uvažavanje razlika. Kroz aktivnosti poređenja po različitim kriterijuma učenicima se omogućava da upoznaju sebe i druge, otkriju i prihvate postojeće sličnosti i razlike, kao i da sagledaju složenost i međusobna preklapanja vlastitih grupnih identiteta.

- Grupna pripadnost. Kroz izradu i poređenje "porodičnih stabala" ili porodičnih albuma i diskusiju o različitim grupama/udruženjima kojima učenici pripadaju učenici se uvode u problematiku ličnog i grupnog identiteta i njihovih međusobnih odnosa.

- Stereotipi i predrasude. Na osnovu opisa vlastite i tuđe grupe otkrivaju se i analiziraju tendencije uprošćenog opažanja i favorizovanja vlastite grupe, kao i neopravdanog negativnog opažanja tuđih grupa.

- Tolerancija i diskriminacija. Pomoću igre uloga demonstrira se da su predrasude i stereotipi koje imamo prema pojedinim grupama ljudi jedan od uzroka diskriminatorskog ponašanja i da tolerancija nije uvk pozitivna.

Zadaci za vežbanje: Učenici nalaze primere stereotipa, predrasuda i diskriminatorskog ponašanja u školi, udžbeničkoj i drugoj literaturi, štampi, na TV i radiju i prikazuju ih na času.

2. Komunikacija u grupi

Ova tematska celina bavi se načinima izražavanja i saopštavanja mišljenja i komunikacijom sa drugima: posebno postupcima i veštinama nenasilne komunikacije.

- Samopouzdano reagovanje. Učenicima se predočava važnost zastupanja vlastitih potreba i prava na jasan i neagresivan način. U malim grupama učenici isprobavaju ovakav samopouzdan način reagovanja u nekoliko svakodnevnih situacija.

- Glasine. Kroz zadatak serijske reprodukcije, gde se jedna informacija lančano prenosi od jednog do drugog učenika, demonstriraju se načini iskrivljavanja poruka, tj. šumovi u komunikaciji i ukazuje na važnost dobre komunikacije za međusobno razumevanje.

- Neslušanje. Radeći u parovima učenici prolaze kroz iskustvo loše komunikacije izazvane neslušanjem, sagledavaju razloge koji mogu stajati u osnovi neslušanja, a zatim govore o primerima dobrog i lošeg sporazumevanja iz vlastitog iskustva.

- Aktivno slušanje. Učenici se upoznaju sa različitim tehnikama aktivnog slušanja kao načinima na koji se može poboljšati uzajamna komunikacija i te tehnike isprobavaju u kraćim simulacijama.

- Neoptužujuće poruke. Učenicima se demonstriraju efekti optužujućih i neoptužujućih poruka i važnost zastupanja vlastitih potreba i prava na jasan i neagresivan način a zatim se model neoptužujućih poruka uvežbava kroz primenu na situacije iz vlastitog života.

- Izražavanje mišljenja. Nastavljajući započet dijalog suprotstavljenih mišljenja na primerima situacija iz porodičnog i školskog života, učenici stiču znanja o pravu na slobodno izražavanje mišljenja i vežbaju da svoje mišljenje obrazlože.

- Vođenje debate i dijaloga. Pošto se kontrastiraju karakteristike dijaloga i debate kao različitih komunikacijskih obrazaca, učenici se upoznaju sa uobičajenom procedurom pripremanja za debatu i izvode debatu na neku temu vezanu za komunikaciju u njihovom iskustvu.

3. Odnosi u grupi/zajednici

Ova tematska celina bavi se problematikom dva osnovna tipa odnosa u ljudskim grupama i zajednicama: saradnjom i sukobima, odnosno razvijanjem sposobnosti, veština i izgrađivanjem saznanja i stavova koji vode ostvarivanju solidarnosti, zajedništva, razumevanja, saradnje i mira među pojedincima, grupama i zajednicama ljudi, sa jedne strane i smanjenju nasilja, izbegavanju i nenasilnom rešavanju sukoba i nesporazuma među ljudima, sa druge strane.

Saradnja i zajedništvo

- Saradnja. Na primerima grupnog crtanja i analize onog što vole da rade, učenici uviđaju lične i društvene razloge za saradnju i zajedništvo i razmatraju pretpostavke za ostvarivanje saradnje.

- Grupni rad. Na zadatim primerima i na osnovu iskustva u radu na prethodnim časovima, učenici se upoznaju sa odlikama timskog rada i analiziraju uloge koje su imali u grupnom radu.

- Grupno odlučivanje. Učenici se upoznaju sa različitim načinima donošenja odluka u grupi i analiziraju njihove prednosti i nedostatke

- Učešće mladih: "Lestvica participacije". Učenici se upoznaju sa različitim mogućim stepenima učešća dece u akcijama ili aktivnostima (od "kvazi učešća" do dečjeg samostalnog izbora i izvođenja akcija), analiziraju faktore od kojih zavisi mogući stepen aktivne participacije i značaj koji ona ima za razvoj ličnosti i ostvarivanje prava.

- Raditi zajedno. Na primeru simulacije jedne školske situacije učenici se vežbaju u saradničkom ponašanju, toleranciji i preuzimanju odgovornosti.

Rešavanje sukoba

- Dinamika i ishodi sukoba. Vežba u kojoj učenici prolaze kroz iskustvo konflikta treba da posluži kao podloga za razgovor o ulozi pretpostavki i očekivanju u situaciji sukoba, dinamici konflikta i njegovim mogućim ishodima.

- Stilovi postupanja u konfliktima I II Pošto dobiju kraći opis uzrasno prilagođene situacije konflikta, učenici u malim grupama razmatraju moguće postupke strana u konfliktu i diskutuju od čega zavisi kako će se postupati u konfliktu.

- Sagledavanje problema iz različitih uglova. Učenicima se predočavaju primeri različitih konfliktnih situacija, a njihov zadatak je da kroz zauzimanje pozicije svake od strana u konfliktu i zamišljanje njihovih potreba sagledaju kako izgleda konflikt posmatran iz različitih perspektiva.

- Nalaženje rešenja. Analizirajući konflikte predočene u pričama učenici se vežbaju u nalaženju integrativnih rešenja, u kojima nema pobednika i poraženih već sve strane u konfliktu uspevaju da zadovolje svoje potrebe.

- Postizanje dogovora. Kroz simulaciju konflikta između dve grupe od učenika se traži da putem pregovaranja postignu dogovor koristeći prethodno stečena znanja i veštine.

- Izvini. Kroz čitanje priča i igranje uloga učenici se uče da se pružanjem i prihvatanjem izvinjenja može izbeći da nesporazumi prerastu u sukobe.

- Posredovanje. Učenici se upoznaju sa osnovnim idejama, svrhom i postupkom posredovanja u sukobima i nesporazumima i isprobavaju stečena znanja u jednoj situaciji simulirane svađe među drugovim.

Nasilje i mir:

- Nasilje u našoj okolini. Kroz razgovor i analizu i razvrstavanje prikupljenih primera (iz štampe, TV emisija, filmova) učenici uočavaju različite vrste nasilja (kako one vidljive tako i prikrivene), stiču svest da nasilje postoji u svim sferama društva i da u svesti većine postoje stereotipi o tome ko su nasilnici.

- Vršnjačko nasilje I II. Kroz analizu različitih situacija učenici razvijaju osetljivost za prepoznavanje nasilja među vršnjacima, osećanje lične odgovornosti i spremnost na pružanje pomoći žrtvi nasilja..

- Nasilje u školi. Kroz analizu tipičnih slučajeva iz svakodnevnog života u školi (verbalna agresija učenika, omalovažavanje učenika...) učenici se dovode do saznanja da oni mogu da budu: i žrtve nasilja i nasilnici ali i borci protiv nasilja u školi.

- Postizanje mira I II Na osnovu analize mišljenja naučnika o nasilju i ljudskoj prirodi ("Seviljska izjava"), misli o miru mislilaca iz različitih kultura i prikaze likova nekih od dosadašnjih dobitnika Nobelove nagrade za mir, učenici produbljuju svoje razumevanje mira i pretpostavki za očuvanje i postizanje mira.

Završni čas: Šta nosim sa sobom. Razgovor o iskustvima i evaluacija nastave celog predmeta: učenici sami procenjuju koja do sada stečena znanja i veštine smatraju korisnim i upotrebljivim van učionice.

Sledeći