ZAKONO POMORSKOJ I UNUTRAŠNJOJ PLOVIDBI("Sl. list SRJ", br. 12/98, 44/99, 74/99 i 73/2000 i "Sl. glasnik RS", br. 101/2005 - dr. zakon, 85/2005 - dr. zakon, 73/2010 - dr. zakon i 87/2011 - dr. zakon) |
Čl. 1-50****
(Prestalo da važi)
Za naknadu štete koju je pilot prouzrokovao brodaru broda koji koristi usluge pilotaže odgovara pravno lice u kome je pilot u radnom odnosu u času prouzrokovanja štete, do iznosa osnovne naknade predviđene tarifom za izvršenu uslugu pilotaže pomnožene faktorom 300, ako se dokaže da je šteta nastala krivicom pilota.
Ugovor o ograničenju odgovornosti pravnog lica koje obavlja obaveznu pilotažu, zaključen protivno odredbi stava 1. ovog člana pre prouzrokovanja štete brodaru, ne proizvodi pravno dejstvo.
Ugovor o ograničenju odgovornosti pravnog lica obaveznog na naknadu štete prouzrokovane obavljanjem pilotaže koja nije obavezna, a koji je zaključen pre prouzrokovanja štete na iznos manji od iznosa iz stava 1. ovog člana, ne proizvodi pravno dejstvo.
Ako se naknada štete može tražiti neposredno od pilota koji je prouzrokovao štetu, odredba člana 51. stav 1. ovog zakona odnosi se i na pilota, osim ako je pilot štetu prouzrokovao namerno.
Odgovornost pilota, zajedno sa odgovornošću pravnog lica u kom je pilot u radnom odnosu, ne može preći granice odgovornosti iz člana 51. ovog zakona, osim ako je pilot štetu prouzrokovao namerno.
Čl. 53-201****
(Prestalo da važi)
DRŽAVNA PRIPADNOST, IDENTIFIKACIJA I UPIS BRODA
DRŽAVNA PRIPADNOST I IDENTIFIKACIJA BRODA
Jugoslovensku državnu pripadnost brod stiče upisom u odgovarajući upisnik brodova, odnosno izdavanjem privremenog plovidbenog lista.
Brod koji je stekao jugoslovensku državnu pripadnost ima pravo i dužnost da vije zastavu trgovačke mornarice Savezne Republike Jugoslavije.
Pravo i dužnost da vije zastavu iz stava 1. ovog člana nema brod bez posade.
Čamci upisani u evidenciju čamaca na teritoriji Savezne Republike Jugoslavije dužni su da van granica Savezne Republike Jugoslavije viju zastavu trgovačke mornarice Savezne Republike Jugoslavije.
Vijanje zastave na brodovima i drugim plovnim objektima Savezne Republike Jugoslavije, propisuje savezno ministarstvo nadležno za poslove saobraćaja.
Zastava trgovačke mornarice Savezne Republike Jugoslavije je znak jugoslovenske državne pripadnosti broda.
Zastava trgovačke mornarice Savezne Republike Jugoslavije istovetna je sa zastavom Savezne Republike Jugoslavije, a odnos njene širine prema dužini je 1:1,5.
Brod koji je upisan u jugoslovenski upisnik brodova, osim pomorskog tehničkog plovnog objekta, broda unutrašnje plovidbe koji nema svoj pogonski mašinski uređaj i tehničkog plovnog objekta, kao i broda kome je izdat privremeni plovidbeni list, mora imati ime.
Pomorski tehnički plovni objekt, brod unutrašnje plovidbe koji nema svoj pogonski mašinski uređaj i tehnički plovni objekat upisani u jugoslovenski upisnik brodova ili kojima je izdat privremeni plovidbeni list, moraju da imaju oznaku, a pored oznake mogu da imaju i ime.
Dva broda ne mogu da imaju isto ime, a dva tehnička plovna objekta, dve ploveće naprave i dva broda unutrašnje plovidbe koji nemaju svoj pogonski mašinski uređaj - istu oznaku.
Pored imena i oznaka iz st. 1. i 2. ovog člana, brod unutrašnje plovidbe mora da nosi i druge oznake za identifikaciju, određene tehničkim pravilima ovlašćenog pravnog lica.
Rešenje o određivanju imena, odnosno oznake broda kao i pozivnog znaka broda donosi savezno ministarstvo nadležno za poslove saobraćaja.
Ime, odnosno oznaka broda i pozivni znak broda, kao i vođenje evidencije o imenima, oznakama i pozivnim znacima brodova, utvrđuju se propisima saveznog ministra nadležnog za poslove saobraćaja.
Pomorski brod mora da nosi ime luke upisa, a brod unutrašnje plovidbe - ime pristaništa upisa.
Luka upisa, odnosno pristanište upisa, je luka, odnosno pristanište na čijem području je sedište lučke kapetanije, odnosno kapetanije pristaništa koja vodi upisnik u koji je brod upisan.
Pomorski brod i pomorski čamac koji imaju radiotelegrafski ili radio-telefonski uređaj moraju da imaju pozivni znak po propisima o međunarodnom radio-saobraćaju.
UPIS BRODOVA
U pogledu primene odredaba ove glave zakona sa brodom unutrašnje plovidbe izjednačeni su: hidrogliser, skela, bager, dizalica i druge ploveće naprave.
U upisnik brodova mora da se upiše brod koji je u celini u svojini preduzeća ili drugog pravnog lica, ili u svojini državljana Savezne Republike Jugoslavije sa prebivalištem u Saveznoj Republici Jugoslaviji ili pravnog lica sa sedištem u Saveznoj Republici Jugoslaviji.
U upisnik brodova može da bude upisan:
1) brod koji je u celini ili delom u svojini stranog lica ili državljanina Savezne Republike Jugoslavije sa prebivalištem u inostranstvu;
2) brod koji je u celini ili delom u svojini stranog lica ili državljanina Savezne Republike Jugoslavije sa prebivalištem u inostranstvu, a brodar tog broda je jugoslovensko preduzeće ili drugo pravno lice sa sedištem u Saveznoj Republici Jugoslaviji ili državljanin Savezne Republike Jugoslavije koji ima prebivalište u Saveznoj Republici Jugoslaviji, pod uslovom da se sa zahtevom jugoslovenskog brodara za upis tog broda u upisnik brodova saglasi njegov vlasnik;
3) jahta koja je u celini ili delom u svojini stranog lica ili državljanina Savezne Republike Jugoslavije sa prebivalištem u inostranstvu;
4) brod koji je u celini ili delom u svojini stranih lica pod uslovom da Savezna Republika Jugoslavija vrši kontrolu nad brodom i ako taj upis dozvoli savezno ministarstvo nadležno za poslove saobraćaja.
Za izdavanje dozvole za upis stranog broda u jugoslovenski upisnik brodova vlasnik, odnosno brodar je dužan da podnese rešenje o odobrenju privremenog uvoza broda po osnovu zakupa i jedinstvenu carinsku ispravu za privremeni, odnosno redovan uvoz broda.
Rešenje kojim se odbija upis broda, odnosno jahte ne mora da sadrži razloge zbog kojih je upis odbijen.
U upisnik brodova u gradnji, može se, na zahtev vlasnika broda, upisati brod koji se gradi u jugoslovenskom brodogradilištu.
U slučaju upisa jahte u upisnik brodova prema članu 211. stav 1. tačka 3) ovog zakona i upisa broda unutrašnje plovidbe prema članu 211. stav 1. tačka 4) ovog zakona vlasnik jahte, odnosno broda unutrašnje plovidbe dužan je da ovlasti preduzeće ili drugo pravno lice ili državljanina Savezne Republike Jugoslavije s prebivalištem u Saveznoj Republici Jugoslaviji da ga za vreme odsutnosti iz Savezne Republike Jugoslavije zastupa pred nadležnim jugoslovenskim organima.
Ne može se upisati u upisnik brodova u Saveznoj Republici Jugoslaviji brod koji je upisan u strani upisnik brodova.
Brod se briše iz upisnika brodova:
1) ako je propao ili se pretpostavlja da je propao;
2) ako više ne ispunjava uslove iz čl. 210. i 211. ovog zakona;
3) ako se trajno povuče iz plovidbe;
4) ako se upiše u drugi upisnik brodova koji se vodi u Saveznoj Republici Jugoslaviji.
Pretpostavlja se da je pomorski brod propao ako su od prijema poslednje vesti o brodu protekla tri meseca. U tom slučaju se pretpostavlja da je brod propao onog dana kad su primljene poslednje vesti o njemu.
Odredbe st. 1. i 2. ovog člana shodno se primenjuju i na brisanje broda u gradnji iz upisnika brodova u gradnji.
Upisnici brodova su javne knjige.
Svako ima pravo da pregleda i prepisuje glavnu knjigu upisnika, zbirku isprava, imenik vlasnika broda i imenik brodova.
Lučka kapetanija, odnosno kapetanija pristaništa koja vodi upisnik brodova dužna je, uz naplatu određene naknade, da licu koje to zahteva, izda uverenje o stanju upisa u upisnik brodova ili upisnik brodova u gradnji, kao i prepis isprava koje se čuvaju u zbirci isprava, ako upisi u upisniku upućuju na te isprave.
Uverenja i prepisi isprava iz stava 3. ovog člana jesu javne isprave.
Ko se u pravnom prometu, postupajući savesno, pouzda u podatke upisane u upisnik brodova, ne snosi pravne posledice koje iz toga nastanu.
Za upis brodova postoje sledeći upisnici brodova:
1) za upis pomorskih brodova:
- upisnik pomorskih trgovačkih brodova;
- upisnik pomorskih ribarskih brodova;
- upisnik pomorskih javnih brodova;
2) za upis brodova unutrašnje plovidbe:
- upisnik brodova unutrašnje plovidbe;
- upisnik javnih brodova unutrašnje plovidbe.
Za upis broda u gradnji postoji upisnik pomorskih brodova u gradnji i upisnik brodova unutrašnje plovidbe u gradnji.
Upisnici pomorskih brodova i upisnici brodova unutrašnje plovidbe (u daljem tekstu: upisnici brodova), upisnici pomorskih brodova u gradnji i upisnici brodova unutrašnje plovidbe u gradnji (u daljem tekstu: upisnici brodova u gradnji), sastoje se iz glavne knjige i zbirke isprava.
Glavna knjiga upisnika brodova i upisnika brodova u gradnji sastoji se od uložaka.
Uložak ima list A, list B i list C.
Izuzetno od odredbe stava 2. ovog člana, uložak glavne knjige upisnika pomorskih javnih brodova i uložak glavne knjige upisnika javnih brodova unutrašnje plovidbe imaju samo list A i list B.
Svaki brod upisuje se u poseban uložak.
U list A glavne knjige uloška upisnika brodova i upisnika brodova u gradnji upisuju se podaci o identitetu broda, odnosno broda u gradnji i njihove osnovne tehničke karakteristike.
U list B uloška glavne knjige upisnika brodova i upisnika brodova u gradnji, za brod u svojini preduzeća ili drugog pravnog lica upisuju se firma, odnosno naziv i sedište vlasnika broda ili broda u gradnji, odnosno ime i prebivalište fizičkog lica, odnosno firma, odnosno naziv i sedište pravnog lica koje je vlasnik broda i ograničenja vlasnika u pogledu raspolaganja brodom ili brodom u gradnji.
U list B iz stava 1. ovog člana upisuju se i firma, odnosno naziv i sedište, odnosno ime i prebivalište brodara, ako je brod u potpuno ili delimično u svojini stranca, a upis je izvršen na osnovu člana 211. stav 1. tač. 1) i 2) ovog zakona. U ostalim slučajevima, ti podaci o brodaru mogu da se upišu radi evidentiranja postojanja brodara koji nije vlasnik broda.
U list B upisnika brodova u gradnji mogu, radi evidentiranja, da se upišu i firma, odnosno naziv i sedište, odnosno lično ime i prebivalište brodara i naručioca.
U list C uloška glavne knjige upisnika brodova za brod u svojini preduzeća ili drugog pravnog lica upisuje se ugovorno založno pravo, zakup broda i brodarski ugovor na vreme za ceo brod.
U list C uloška glavne knjige upisnika brodova za brod koji je u svojini fizičkog lica ili pravnog lica upisuju se stvarna prava kojima je brod ili deo broda opterećen, kao i prava stečena na tim pravima, zakup broda, brodarski ugovor na vreme za ceo brod, pravo preče kupovine, kao i druga ograničenja raspolaganja brodom kojima je podvrgnut vlasnik opterećenog broda, zabrane opterećivanja i otuđivanja, kao i sve zabeležbe za koje nije izričito određeno da se upisuju u drugi list uloška.
U list C uloška glavne knjige upisnika brodova u gradnji upisuju se za brod u gradnji podaci iz st. 1. i 2. ovog člana.
Upis brodova u određene upisnike, podaci koji se unose u list A glavne knjige upisnika brodova, zbirke isprava, pomoćne knjige koje se vode uz upisnike brodova i obrasci tih isprava i knjiga, propisuje savezni ministar nadležan za poslove saobraćaja.
OSNOVI SVOJINSKO-PRAVNIH ODNOSA
SVOJINA NA BRODU
Brod može biti u svojini domaćeg ili stranog lica, u granicama i pod uslovima određenim saveznim zakonom.
Brod koji je u svojini stranog lica može imati jugoslovensku državnu pripadnost, pod uslovima određenim u članu 211. ovog zakona.
Vlasnik broda ili drugo pravno lice može:
1) da prenese pravo svojine na domaća ili strana fizička ili pravna lica;
2) da osnuje ugovorno založno pravo na brodu;
3) da prenese ili otuđi napuštanjem broda u korist osiguravača;
4) da zaključuje ugovore o plovidbenim poslovima i o zakupu.
Brod i brod u gradnji su pokretne stvari.
Pravo svojine i ugovorno založno pravo na brodu upisuju se u upisnik brodova.
Pravni posao iz stava 1. ovog člana koji nije zaključen u pismenom obliku ne proizvodi pravno dejstvo.
Ugovorno založno pravo po odredbama ovog zakona proizvodi pravna dejstva prema trećim licima od trenutka upisa u upisnik brodova.
Odredbe člana 226. stav 1. ovog zakona ne odnose se na:
1) prelaz prava svojine na osiguravača prihvatanjem izjave o napuštanju ili isplatom naknade iz osiguranja u smislu člana 753. stav 3. ovog zakona;
2) sticanje prava iz člana 226. ovog zakona nasleđivanjem i javnom prodajom;
3) sticanje i prestanak prava iz člana 226. ovog zakona na potonulim brodovima, ako su ta prava stečena, odnosno prestala usled propusta da se brod izvadi u vreme određeno ovim zakonom (član 828).
Pripadak broda su sve stvari koje po svojoj nameni trajno služe njegovoj upotrebi i kad su privremeno od njega odvojene.
Pripadak su i sve stvari koje su upisane u brodski inventar.
Odredbe čl. 226. i 227. ovog zakona odnose se i na brodove u gradnji koji se grade u jugoslovenskim brodogradilištima, i to od momenta njihovog upisa u upisnik brodova u gradnji.
Pravno dejstvo upisa prava iz člana 226. stav 3. ovog zakona u odnosu prema drugim upisima zavisi od reda prvenstva koji taj upis ima u smislu člana 287. ovog zakona.
Brisanje broda iz jugoslovenskog upisnika brodova ne može se izvršiti ako se tome protivi poverilac koji ima zakonsko založno pravo na brodu.
Ako je osnovano ugovorno založno pravo na brodu, za brisanje broda iz upisnika brodova potreban je pristanak ugovornih založnih poverilaca.
U slučajevima iz st. 1. i 2. ovog člana nadležni redovni sud može dozvoliti brisanje broda iz upisnika brodova i bez pristanka poverilaca ugovornog založnog prava, odnosno uprkos protivljenju poverilaca zakonskog založnog prava, ako u sud bude položen iznos u novcu u visini potraživanja pomenutih poverilaca, odnosno ako bude dato obezbeđenje za koje sud posle saslušanja poverilaca nađe da je dovoljno.
Odredbe ovog člana odnose se i na brodove u gradnji.
Odredbe ovog člana ne odnose se na brisanje iz upisnika brodova broda iz člana 215. stav 1. tač. 1) i 4) ovog zakona.
Odredbe člana 231. ovog zakona ne odnose se na prenos prava svojine brodova, odnosno otuđenje broda ili broda u gradnji napuštanjem u korist osiguravača.
Prenos ili otuđenje broda obuhvata i pripadak broda.
Prenos ili otuđenje broda ne obuhvata one stvari pripatka u pogledu kojih je, uz pristanak vlasnika broda, upisano zabeležbom u upisnik brodova da spadaju u sredstva preduzeća ili drugog pravnog lica.
Pravo svojine na brodu u gradnji obuhvata stvari koje su u brod u gradnji ugrađene.
Ako u upisnik broda u gradnji nije nešto drugo upisano, pravo svojine na brodu u gradnji obuhvata i stvari koje se nalaze u brodogradilištu a nisu ugrađene u brod u gradnji, ako su po svojoj izradi određene isključivo za ugrađivanje u određeni brod ili za njegov pripadak, ili ako su na vidljiv način obeležene ili izdvojene za ugrađivanje u taj brod.
Na brodu i brodu u gradnji mogu postojati pravo svojine, ugovorno založno pravo i zakonska založna prava.
Brod i brod u gradnji mogu biti u suvlasništvu.
Veličina broda i broda u gradnji koji mogu biti u suvlasništvu, visina udela svakog pojedinog suvlasnika i njihovi međusobni odnosi uređuju se saveznim zakonom.
Na sticanje, prenos, ograničenje i prestanak prava iz člana 235. ovog zakona odnose se odredbe čl. 226. do 234. ovog zakona.
ZALOŽNA PRAVA
1. Ugovorno založno pravo na brodu
Ugovorno založno pravo na brodu je pravo poverioca da se namiri iz prodajne cene broda ostvarene sudskom prodajom.
Ugovorno založno pravo na brodu može da sadrži i ovlašćenje poverioca da u slučaju neisplate duga namiri svoje potraživanje iskorišćavanjem broda, ako je to ugovorom predviđeno.
Ugovorno založno pravo na brodu u svojini preduzeća ili drugog pravnog lica može se ugovorom osnovati samo u korist preduzeća i drugog pravnog lica, kao i u korist stranog lica.
Ugovorno založno pravo na brodu namiruje se posle namirenja zakonskog založnog prava na brodu.
Ugovorno založno pravo na brodu ne prestaje promenom vlasnika broda, ako ovim zakonom nije drukčije određeno.
Na ugovornom založnom pravu na brodu može se, na osnovu ugovora, zasnovati podzaložno pravo u korist trećeg lica, pod uslovima iz člana 237. stav 3. ovog zakona.
U slučaju iz stava 1. ovog člana, ugovorni založni dužnik može da podmiri svoj dug ugovornom založnom poveriocu samo ako to dozvoli ugovorni podzaložni poverilac ili ako dužni iznos položi u sud. Ako ugovorni založni dužnik tako ne postupi, ugovorno založno pravo ostaje na snazi za potraživanje ugovornog podzaložnog poverioca.
Ugovorno založno pravo na brodu proteže se i na pripadak broda.
Odredba člana 233. stav 2. ovog zakona shodno se primenjuje i na ugovorno založno pravo na pripatku broda.
Ugovorno založno pravo na brodu proteže se i na potraživanja:
1) po osnovu naknade štete za nepopravljena oštećenja broda;
2) po osnovu zajedničke havarije, ako se ona odnosi na neopravljena oštećenja broda.
Ugovorno založno pravo na brodu ne proteže se na vozarinu, prevozninu, tegljarinu i zakupninu, ni na nagrade za izvršeno spasavanje, ako nije drukčije ugovoreno.
Ugovorno založno pravo na brodu ne proteže se na iskorišćavanje i upotrebu broda, ako drukčije nije ugovoreno.
Ugovorno založno pravo na brodu proteže se i na naknadu iz osiguranja broda koja pripada vlasniku broda, ako nije drukčije ugovoreno.
Ugovorno založno pravo na naknadu iz osiguranja prestaje ako osiguravač isplati naknadu pre nego što ga ugovorni založni poverilac obavesti o postojanju ugovornog založnog prava.
Ako je osiguravač bio obavešten o ugovornom založnom pravu na naknadu iz osiguranja ne sme da je isplati osiguraniku bez pristanka ugovornog založnog poverioca.
Ugovorno založno pravo u korist glavnice postoji za troškove upisa ugovornog založnog prava, parničnog i izvršnog postupka.
Trogodišnji zaostaci kamata koji poveriocu pripadaju na osnovu ugovora ili zakona imaju isti red prvenstva kao i glavnica.
Kad brod pretrpi takva oštećenja ili je njegovo stanje takvo da ugovorno založno pravo ne daje dovoljno sigurnosti za izmirenje potraživanja, ugovorni založni poverilac može zahtevati isplatu potraživanja i pre dospelosti, ako mu dužnik za razliku nastalu tim smanjenjem sigurnosti ne ponudi obezbeđenje na drugi način.
Brod opterećen ugovornim založnim pravom može da bude trajno povučen iz plovidbe samo uz prethodni pristanak ugovornih založnih poverilaca.
Ako nema pristanka iz stava 1. ovog člana ugovorni založni dužnik ima pravo da zahteva od suda da se brod proda na javnoj prodaji.
Odredbe ovog zakona o ugovornom založnom pravu na brodu odnose se i na ugovorno založno pravo na brodu u gradnji koji je upisan u upisnik brodova u gradnji.
Ugovorno založno pravo na brodu prestaje:
1) brisanjem;
2) prodajom broda u izvršnom ili stečajnom postupku;
3) proglašenjem broda pomorskim plenom, odnosno ratnim plenom na moru.
Ako u slučaju iz tačke 3) stav 1. ovog člana brod bude oslobođen ugovorno založno pravo se ponovo uspostavlja.
Prava i njihov red prvenstva stečena upisom ugovornog založnog prava ne prestaju brisanjem broda iz upisnika brodova i zbog toga što je brod propao ili se pretpostavlja da je propao, ili je trajno povučen iz plovidbe.
Ugovorno založno pravo može se za isto potraživanje upisati nepodeljeno na dva broda ili više brodova ili brodova u gradnji ili na dva ili više ugovornih založnih potraživanja (zajedničko ugovorno založno pravo).
U slučaju iz stava 1. ovog člana, poverilac je ovlašćen da traži namirenje celog potraživanja iz svakog pojedinog broda na kome postoji ugovorno založno pravo.
Ako je na brodu upisano ugovorno založno pravo u korist stranog ili lica za potraživanje u stranoj valuti, to lice ima pravo da slobodno raspolaže sredstvima dobijenim iz cene postignute sudskom javnom prodajom broda.
Ugovorno založno pravo upisano u strani javni upisnik na brodu koji stekne jugoslovensku državnu pripadnost, koja je navedena u ispravi o brisanju broda iz stranog upisnika, upisaće se u jugoslovenski upisnik brodova kao predbeležba ugovornog založnog prava, s tim što će se tom pravu priznati red prvenstva prema času koji je bio merodavan za utvrđivanje njegovog reda prvenstva u stranom upisniku.
Ugovorni založni poverilac u čiju je korist upisana takva predbeležba dužan je da predbeležbu opravda u roku od 60 dana od dana dostavljanja obaveštenja o upisu.
2. Zakonska založna prava na brodu
Zakonska založna prava na pomorskom brodu postoje za:
1) sudske troškove učinjene u zajedničkom interesu svih poverilaca u postupku izvršenja ili obezbeđenja u svrhu da se sačuva brod ili da se sprovede prodaja, kao i troškove čuvanja i nadzora od ulaska broda u poslednju luku, lučke naknade i naknade za usluge lučke kapetanije, troškove pilotaže, potraživanja iz osnova doprinosa za socijalno osiguranje, potraživanja lučke kapetanije za naređeno i izvršeno vađenje ili uklanjanje olupine;
2) potraživanje zapovednika i ostalih članova posade iz radnog odnosa na brodu;
3) potraživanja po osnovu nagrade za spasavanje na moru, kao i doprinosa broda u zajedničku havariju;
4) potraživanja po osnovu naknade štete zbog sudara brodova ili drugih nezgoda plovidbe, kao i naknade štete objektima luka i plovnih puteva, po osnovu naknade štete zbog telesnih povreda putnika i članova posade, po osnovu naknade štete zbog gubitka ili oštećenja tereta i prtljaga;
5) potraživanja iz ugovora ili poslova koje je zapovednik, na osnovu svog zakonskog ovlašćenja, sklopio, odnosno obavio za stvarne potrebe da se brod očuva ili da se nastavi putovanje, bez obzira na to da li je zapovednik istovremeno i vlasnik broda, odnosno brodar i da li ima potraživanja on sam ili nabavljač, popravljač, zajmodavac ili neki drugi ugovarač.
Zakonsko založno pravo na brodu u korist glavnice postoji i za kamate.
Zakonska založna prava na pomorskom brodu protežu se i na pripadak brodu.
Zakonska založna prava na pomorskom brodu protežu se i na vozarinu, odnosno prevozninu i na tegljarinu onog putovanja u toku koga je nastalo potraživanje osigurano zakonskim založnim pravom, na potraživanja iz člana 240. ovog zakona i vozarinu, odnosno prevoznine i tegljarinu stečene od početka putovanja.
Zakonska založna prava na brodu unutrašnje plovidbe postoje za:
1) sudske troškove prouzrokovane zaustavljanjem i čuvanjem broda od momenta zaustavljanja u postupku izvršenja ili obezbeđenja, uključujući i troškove neophodne za održavanje broda;
2) potraživanje zapovednika i ostalih članova posade broda iz radnog odnosa na brodu za poslednjih šest meseci trajanja radnog odnosa;
3) potraživanja po osnovu nagrade za spasavanje, kao i doprinosa broda u zajedničku havariju.
Zakonsko založno pravo u korist glavnice postoji i za kamate i za troškove sticanja izvršne isprave.
U slučaju prodaje u izvršnom postupku broda unutrašnje plovidbe koji je nasukan, onesposobljen ili potopljen, a koji je u opštem interesu uklonjen po naredbi kapetanije pristaništa, troškovi uklanjanja namiruju se pre prodaje broda i pre potraživanja ugovornih i zakonskih založnih poverilaca.
Zakonska založna prava na brodu unutrašnje plovidbe protežu se na sve stvari koje su po svojoj nameni stalno pričvršćene uz brod i koje pripadaju vlasniku broda.
Potraživanjima zapovednika i ostalih članova posada iz radnog odnosa, u smislu člana 252. stav 1. tačka 2) i člana 255. stav 1. tačka 2) ovog zakona, smatraju se potraživanja zapovednika i ostalih članova posade po osnovu zarada iz radnog odnosa kada su u pitanju odnosi između pravnih lica, kao i potraživanja i državljana Savezne Republike Jugoslavije na koje se odnosi isključivo jugoslovensko pravo.
Odredbe o zakonskim založnim pravima na brodu ne odnose se na potraživanje po osnovu naknade nuklearne štete.
Zakonska založna prava ne prestaju promenom vlasnika broda, ako ovim zakonom nije drukčije određeno.
Zakonska založna prava na pomorskom brodu protežu se i na potraživanja:
1) po osnovu naknade štete za još nepopravljena oštećenja koja je brod pretrpeo ili za gubitak vozarine, odnosno prevoznine i tegljarine;
2) po osnovu zajedničke havarije, ako se odnose na još nepopravljena oštećenja broda ili na gubitak vozarine, odnosno prevoznine i tegljarine;
3) po osnovu nagrada za izvršeno spasavanje, po odbitku iznosa koji pripadaju zapovedniku i drugim članovima posade broda.
Zakonska založna prava na brodu unutrašnje plovidbe protežu se i na potraživanja:
1) po osnovu naknade štete zbog gubitka broda ili za još nepopravljena oštećenja koja je brod pretrpeo;
2) po osnovu zajedničke havarije, ako se odnose na još nepopravljena oštećenja broda;
3) po osnovu nagrade za izvršeno spasavanje za još nepopravljena oštećenja broda.
Zakonska založna prava na brodu ne odnose se na potraživanja koja se vlasniku broda duguju po osnovu ugovora o osiguranju, kao ni na premije i subvencije.
Vozarinom, odnosno prevozninom pomorskog broda smatraju se ona vozarina, odnosno prevoznina koju naručilac prevoza, odnosno putnik duguje brodaru.
Zakonska založna prava u korist lica iz člana 252. stav 1. tačka 2) ovog zakona terete iznose vozarine, odnosno prevoznine i tegljarine koji se duguju za sva putovanja izvršena za vreme trajanja istog radnog odnosa na istom brodu.
Zakonska založna prava za potraživanje iz člana 252. stav 1. tač. 3) i 5) ovog zakona, kao i za potraživanja zbog sudara i drugih nezgoda plovidbe, i naknade štete objektima luka i plovnih puteva iz člana 252. stav 1. tačka 4) ovog zakona, protežu se samo na potraživanje broda iz člana 260. ovog zakona i vozarine, odnosno prevoznine i tegljarine koje su nastale posle nastajanja ovih potraživanja iz stava 1. tač. 3) do 5) člana 252. ovog zakona.
Potraživanja obezbeđena zakonskim založnim pravom koja se odnose na isto putovanje pomorskog broda namiruju se po prvenstvenom redu navedenom u članu 252. stav 1. ovog zakona, a potraživanja iz člana 252. stav 1. tačka 2. ovog zakona imaju isti red prvenstva kao i potraživanja iz poslednjeg putovanja.
Ako se potraživanja koja su navedena u pojedinim tačkama člana 252. stav 1. ovog zakona ne mogu u potpunosti da namire namiruju se srazmerno svojim iznosima. Potraživanje iz člana 252. stav 1. tač. 3) i 5) ovog zakona, koje je, kasnije nastalo ima prednost pred ranijim.
Smatra se da su potraživanja vezana za isti događaj nastala istovremeno.
Potraživanja obezbeđena zakonskim založnim pravom poslednjeg putovanja pomorskog broda imaju prednost pred potraživanjima ranijeg putovanja.
Zakonska založna prava u korist lica navedenih u članu 252. stav 1. tačka 2) ovog zakona iz istog radnog odnosa nastala na više putovanja imaju isti red prvenstva kao i potraživanja iz poslednjeg putovanja.
Potraživanja obezbeđena zakonskim založnim pravom na brodovima unutrašnje plovidbe, namiruju se po redu prvenstva navedenom u članu 255. stav 1. ovog zakona.
Ako se potraživanja koja imaju isti red prvenstva ne mogu u potpunosti da namire, namiruju se srazmerno iznosima, a potraživanja iz člana 255. stav 1. tačka 3) ovog zakona namiruju se tako da docnije nastalo potraživanje ima prednost pred ranijim.
Smatra se da su potraživanja vezana za isti događaj nastala istovremeno.
Zakonsko založno pravo na vozarini, odnosno prevoznini i tegljarini može se ostvarivati sve dok se vozarina, odnosno prevoznina i tegljarina duguju ili dok se njihov iznos nalazi kod zapovednika ili kod agenta broda.
Zakonsko založno pravo iz člana 260. ovog zakona može se ostvarivati sve dok se to potraživanje duguje ili dok se iznos isplaćen za to potraživanje nalazi kod zapovednika ili kod agenta broda.
Zakonska založna prava na brodu prestaju:
1) prestankom potraživanja obezbeđenog zakonskim založnim pravom;
2) istekom jedne godine, a kod zakonskog založnog prava iz člana 252. stav 1. tačka 5) ovog zakona - istekom šest meseci;
3) prodajom broda u izvršnom ili stečajnom postupku;
4) prodajom broda pod uslovom:
- da je izvršen upis prenosa prava svojine broda u upisniku brodova;
- da je upis prenosa svojine broda u upisniku brodova objavljen u službenom glasilu u kome se objavljuju upisi u registar preduzeća ili drugih pravnih lica, i to u mestu gde se vodi upisnik u kome je brod upisan;
- da zakonski založni poverilac u roku od dva meseca od dana objavljivanja upisa u službenom glasilu ili pre isteka roka iz tačke 2) ovog stava ne pokrene postupak za namirenje ovog potraživanja;
5) osnivanjem fonda ograničene odgovornosti za potraživanja obezbeđena zakonskim založnim pravom koja su podvrgnuta ograničenju odgovornosti.
Zakonska založna prava na pomorskom brodu prestaju proglašenjem broda pomorskim plenom, odnosno ratnim plenom na moru. Ako brod bude oslobođen, zakonska založna prava koja po odredbi tačke 2) stava 1. ovog člana nisu prestala pre nego što je brod zaplenjen ponovo se uspostavljaju.
Rok iz člana 268. stav 1. tačka 2) ovog zakona računa se:
- kod zakonskih založnih prava za potraživanja iz spasavanja - od dana kad su radovi na spasavanju završeni;
- kod zakonskog založnog prava za sudar brodova ili druge plovidbene nezgode, kao i za potraživanja zbog telesnih povreda - od dana kad je šteta naneta;
- kod zakonskog založnog prava zbog gubitka ili oštećenja tereta ili prtljaga - od dana kad je teret ili prtljag predat ili je trebalo da bude predat;
- kod zakonskog založnog prava za popravke i nabavke i druga potraživanja predviđena u članu 252. stav 1. tačka 5) ovog zakona - od dana kad je potraživanje nastalo;
- u svim ostalim slučajevima - od dana dospelosti potraživanja.
Rok iz člana 268. stav 1. tačka 2) ovog zakona prestaje da teče podnošenjem tužbe za ostvarivanje potraživanja obezbeđenog zakonskim založnim pravom. Ako se radi o zakonskom založnom pravu na pomorskom brodu taj rok prestaje da teče podnošenjem tužbe samo ako se izvrši zaustavljanje broda ili ako se zabeležba podnesene tužbe upiše u upisnik brodova u koji je brod upisan.
Kad presuda na osnovu podnesene tužbe koja je bila predmet zabeležbe postane izvršna, zakonsko založno pravo prestaje u roku od 60 dana od dana izvršnosti presude, ako poverilac u tom roku ne zatraži prodaju broda ili ako sud, na njegov zahtev, ne sprovede zaustavljanje broda. Poverilac ima pravo da u tom roku traži od suda da se njegovo zakonsko založno pravo upiše u upisnik brodova sa redom prvenstva prema momentu upisivanja u upisnik brodova zabeležbe tužbe za ostvarivanje zakonskog založnog prava.
Odredbe ovog zakona o zakonskim založnim pravima na brodu odnose se i na brod koji iskorišćava lice koje nije vlasnik broda, osim ako je brod oduzet vlasniku nedopuštenom radnjom, a zakonski založni poverilac nije savestan.
Prestankom zakonskog založnog prava na brodu, ne prestaje i potraživanje koje je bilo obezbeđeno zakonskim založnim pravom.
Ustupanjem potraživanja obezbeđenog zakonskim založnim pravom prenosi se i zakonsko založno pravo na brodu.
Zakonsko založno pravo na brodu ne prestaje brisanjem broda iz upisnika brodova.
Odredbe čl. 252. do 272. ovog zakona ne odnose se na brodove upisane u upisnik javnih brodova.
Odredbe ovog zakona o zakonskim založnim pravima na brodu odnose se i na čamce i brodove u gradnji koji se nalaze u plutajućem stanju.
POSTUPAK ZA UPISIVANJE BRODOVA
Odredbe ovog zakona o postupku za upisivanje brodova u upisnike brodova odnose se i na brodove u gradnji, ako ovim zakonom nije drukčije određeno.
Upisivanje brodova vrši se na osnovu rešenja suda, lučke kapetanije i kapetanije pristaništa.
Rešenje o upisu u list A uloška glavne knjige upisnika brodova donosi lučka kapetanija, odnosno kapetanija pristaništa koja vodi upisnik brodova u koji je brod upisan.
Rešenje o prvom upisu broda, rešenja o upisu u list B i list C uloška glavne knjige upisnika brodova i rešenja o brisanju, broda donosi stvarno nadležni redovni sud na čijem se području nalazi sedište lučke kapetanije, odnosno kapetanije pristaništa koja vodi upisnik brodova.
Rešenje o prenosu upisa broda u drugi upisnik brodova koji se vodi u Saveznoj Republici Jugoslaviji donosi stvarno nadležni redovni sud na čijem se području nalazi sedište lučke kapetanije, odnosno kapetanije pristaništa koja vodi upisnik brodova u koji se upis prenosi.
Postupak za upisivanje iz stava 2. ovog člana sprovodi se po odredbama Zakona o opštem upravnom postupku.
U upisnik brodova mogu se upisati: stvarna prava, ugovorno založno pravo na brodu, pravo zakupa broda, brodarski ugovor na vreme za ceo brod i pravo preče kupovine.
O upisu brodova u upisnik donosi se rešenje.
Ako se rešenje o upisu ne može sprovesti, upis se može sprovesti samo na osnovu novog rešenja kojim se ranije rešenje ispravlja ili preinačuje.
Upisi na osnovu ovog zakona jesu:
1) prvi upis u upisnik brodova - kojim se u jugoslovenski upisnik brodova upisuje brod koji do tada nije bio upisan u upisnik brodova koji se vodi u Saveznoj Republici Jugoslaviji;
2) upis u list A - kojim se u list A uloška glavne knjige upisnika brodova upisuju podaci o identifikaciji broda i njegovim tehničkim karakteristikama;
3) uknjižba - kojom se upisivanje, prenos, ograničenje ili prestanak prava upisuje bez posebnog opravdanja (bezuslovno upisivanje prava ili bezuslovno brisanje);
4) predbeležba - kojom se upisivanje, prenos, ograničenje ili prestanak prava upisuje pod uslovom naknadnog opravdanja (uslovno upisivanje prava ili uslovno brisanje);
5) zabeležba - kojom se evidentiraju lični odnosi od važnosti za vlasništvo imovine ili druge činjenice čijom zabeležbom nastaju određena pravna dejstva;
6) prenos upisa broda - kojim se brod upisuje u drugi upisnik brodova koji se vodi u Saveznoj Republici Jugoslaviji;
7) brisanje broda - kojim se brod briše iz upisnika brodova koji se vodi u Saveznoj Republici Jugoslaviji.
Pravo svojine, ugovorno založno pravo i ostala stvarna prava na brodu, mogu se upisati na brod u celini ili na udeo u brodu određen s obzirom na celinu, a ne na pojedine sastavne delove broda.
Ugovorno založno pravo ne može se upisati na udeo u brodu, ako je pravo svojine na brodu upisano u korist jednog lica, kao ni na deo udela u brodu za koji je u upisniku brodova upisan jedan suvlasnik.
Upis prenosa potraživanja obezbeđenog ugovornim založnim pravom i sticanja podzaložnog prava dopušteni su u pogledu celog potraživanja, kao i njegovog dela određenog srazmerno ili brojčano.
Za određene stvari koje su pripadak broda može se uz pristanak vlasnika broda zabeležiti u upisnik broda da spadaju u sredstva drugog preduzeća ili drugog pravnog, odnosno fizičkog lica.
Upis ugovornog založnog prava mora da sadrži najmanje:
1) novčani iznos potraživanja koje se obezbeđuje ugovornim založnim pravom;
2) visinu kamate, ako se uz potraživanje mora da plati i kamata;
3) firmu i sedište, odnosno lično ime i prebivalište ugovornog založnog poverioca;
4) odredbe o dospelosti koje su u ispravi određene.
Ako se ugovornim založnim pravom obezbeđuju potraživanja koja bi mogla nastati usled odobrenog kredita ili usled jemčenja ili naknade štete, u ispravi na osnovu koje se vrše upisi, mora se navesti najviši iznos koji kredit ili odgovornost sme da dostigne.
Upisi su dozvoljeni samo protiv lica u čiju je korist u vreme podnošenja predloga u upisniku brodova upisano ili se istovremeno upisuje pravo svojine na brodu, odnosno ono pravo u pogledu koga se vrši upis.
Ako je više lica uzastopno steklo pravo na upis nekog prava na brodu ili na pravu upisanom na brodu, a to svoje pravo nisu upisali, poslednji sticalac može, ako dokaže ko su mu prethodnici, zahtevati izvršenje upisa odnosnog prava neposredno u svoju korist.
Ako je na neko lice preneto potraživanje obezbeđeno ugovornim založnim pravom koje je upisano u upisnik brodova, a potraživanje bude podmireno, dužnik može, ako dokaže prenos, zahtevati brisanje upisa bez prethodnog upisa izvršenog prenosa.
Ako poverilac koji ima pravo da zatraži upis ugovornog založnog prava na brodu ili podzaložnog prava na upisanom založnom pravu svog dužnika taj upis ne zatraži, može i jemac da zatraži upis tih prava u korist poverioca.
Svaki poverilac može za sebe i u ime ostalih poverilaca zatražiti upis zajedničkih prava koja se ne mogu podeliti u srazmeri prema celini.
Nasledstvo i legat, upisuju se u upisnik brodova na osnovu pravosnažnog rešenja nadležnog ostavinskog suda.
Za red prvenstva upisa merodavan je trenutak kad je predlog upisa stigao lučkoj kapetaniji, odnosno kapetaniji pristaništa koja vodi upisnik brodova u koji se vrši upis.
Upisi izvršeni na osnovu predloga koji su stigli u isto vreme imaju isti red prvenstva.
Uknjižbom ili predbeležbom ustupanja prvenstva može se promeniti red prvenstva prava koja su knjižena na brodu. Za tu promenu potreban je pristanak nosioca prava koji ustupa svoj red prvenstva i čije pravo stupa docnije, kao i nosioca prava koje stupa ranije. Ako je pravo koje stupa docnije ugovorno založno pravo, potreban je i pristanak vlasnika broda, a ako je to pravo opterećeno pravom trećeg lica, potreban je i pristanak tog lica. Ta promena ne utiče na obim i red prvenstva ostalih upisanih prava.
Pravo koje stupa ranije stiče bez ograničenja red prvenstva prava koje stupa docnije, ako su ta prava u upisniku brodova upisana neposredno jedno iza drugog, ili ako mu prvenstvo daju i svi nosioci prava čija su prava upisana između njih.
Ako se ustupanje prvenstva vrši između prava koja nisu upisana neposredno jedno iza drugog bez pristanka nosioca prava čija su prava upisana između njih pravo koje stupa ranije stiče red prvenstva prava koje stupa docnije samo u obimu i sadržaju tog prava.
Ako je pravo koje stupa docnije uslovno ili sa određenim rokom, pravo koje stupa ranije u postupku izvršenja sprovedenom pre nastupanja tog uslova ili roka može da se namiri samo u onom iznosu koji tom pravu pripada prema njegovom prvobitnom redu prvenstva.
Ako kupac na javnoj prodaji mora pravo koje stupa docnije da preuzme prema njegovom pređašnjem redu prvenstva bez uračunavanja u kupovnu cenu pri utvrđivanju te cene, pravo koje stupa ranije uzeće se u obzir po svom prvobitnom redu prvenstva.
Pravo koje stupa ranije ima i na svom prvobitnom mestu prednost pred pravom koje stupa docnije, ako nije drukčije ugovoreno.
Ako ustupanjem prvenstva više prava stupaju na mesto drugog i ustupanje bude uknjiženo istovremeno, pravo koje je pre ustupanja imalo prvenstvo u redu prvenstva ima prvenstvo i na novom mestu, ako nije drukčije ugovoreno.
Naknadne promene koje se tiču postojanja ili obima prava koje ustupanjem prvenstva stupa docnije, ne utiču na red prvenstva prava koje stupa ranije, ako nije drukčije ugovoreno.
Rešenje o upisu broda u upisnik brodova donosi se na osnovu prijave ili predloga ovlašćene stranke, odnosno zahteva nadležne lučke kapetanije, odnosno kapetanije pristaništa, ako ovim zakonom nije drukčije određeno.
Prijave i predlozi, odnosno zahtevi iz stava 1. ovog člana podnose se lučkoj kapetaniji, odnosno kapetaniji pristaništa koja vodi upisnik brodova u koji je brod upisan ili treba da bude upisan.
Prijave i predlozi za upis broda u upisnik brodova podnose se lučkoj kapetaniji, odnosno kapetaniji pristaništa koja vodi upisnik brodova, i to jedan primerak za kapetaniju, jedan za sud koji donosi rešenje o upisu (član 276. stav 3) i po jedan primerak za stranke kojima se rešenje o upisu broda mora dostaviti.
Ako prijava ili predlog nije podnesen u dovoljnom broju primeraka, organ iz stava 1. ovog člana pozvaće podnosioca da to učini u određenom roku. Ako podnosilac ne postupi po ovom nalogu, taj organ će odrediti da se podnesak prepiše na trošak podnosioca.
Kad je podnesak vezan za rok, određen u odredbama ovog zakona o postupku za upisivanje u upisnike brodova, podnesak je predat u roku samo ako pre isteka roka stigne lučkoj kapetaniji, odnosno kapetaniji pristaništa kod koje se vodi upisnik brodova.
Rokovi određeni u odredbama ovog zakona o postupku upisivanja u upisnik brodova, osim rokova za opravdanje predbeležbe (čl. 353. i 355) i roka za podnošenje izvorne isprave (član 317) ili prevoda (član 318) ne mogu se produžiti.
Zbog propuštanja rokova određenih ovim zakonom u postupku upisivanja u upisnik brodova ne može se izvršiti povraćaj u pređašnje stanje.
Za prvi upis broda čiji je upis u upisnik brodova obavezan (član 210), za upis promena koje se upisuju u list A uloška glavne knjige upisnika brodova i za upis promena usled kojih se brod briše iz upisnika brodova podnosi se pismena prijava.
Za ostale upise podnosi se pismeni predlog.
U prijavi ili predlogu za upis broda u upisnik brodova treba navesti lučku kapetaniju, odnosno kapetaniju pristaništa kojoj se predlog, odnosno prijava podnosi, lično ime i prebivalište, odnosno naziv i sedište podnosioca predloga, odnosno prijave i onih lica kojima treba da se dostavi rešenje o upisu, kao i ime, odnosno oznaka broda na koji se upis odnosi.
U predlogu, odnosno prijavi treba navesti sve što se mora upisati u upisnik.
Predlog za uknjižbu sadrži prećutno i predlog za predbeležbu, ako predlagač predbeležbe to nije izričito isključio.
Jednim predlogom može se tražiti više upisa na osnovu jedne isprave, kao i upis jednog istog prava u više uložaka ili upis više prava u jedan uložak.
Prijava za upis brodova u upisnik brodova mora da sadrži sve podatke koji se upisuju u upisnik brodova. Uz prijavu moraju se priložiti isprave kojima se dokazuju podaci koji se upisuju u upisnik brodova.
Predlogu koji podnosi zakonski zastupnik nekog lica za upis sticanja, prenošenja, ograničavanja ili prestanka upisanih prava na brodovima mora se priložiti odobrenje nadležnog organa starateljstva, kad je takvo odobrenje potrebno.
Upis u list A uloška glavne knjige upisnika brodova, uknjižbe i predbeležbe mogu se dozvoliti samo na osnovu isprava sastavljenih u obliku propisanom za njihovu valjanost.
Nazivi, odnosno lična imena lica koja učestvuju u pravnom poslu navedenom u ispravi na osnovu koje se vrši upis moraju biti tačno navedena. U toj ispravi mora biti navedeno i mesto gde je isprava sastavljena i datum kad je sastavljena.
U ispravama o sticanju, prenošenju, ograničavanju i prestanku prava iz člana 226. ovog zakona mora biti naveden i valjan pravni osnov.
Isprave na osnovu kojih se vrši upis u upisnik brodova ne smeju imati takvih vidljivih nedostataka koji slabe njihovu verodostojnost, a ako se sastoje iz više listova, oni moraju biti ušiveni tako da se nijedan list ne može umetnuti.
Isprave na osnovu kojih se vrše upisi u list B i list C uloška glavne knjige upisnika brodova moraju se priložiti u originalu, a ostale isprave mogu se priložiti i u overenom prepisu.
Od svake isprave iz stava 1. ovog člana prilaže se i po jedan neovereni prepis ili fotokopija za zbirku isprava. Voditelj upisnika brodova potvrdiće da se ovaj prepis ili fotokopija slaže sa originalom.
Ako se original isprave nalazi u službenim spisima ili na čuvanju kod lučke kapetanije, odnosno kapetanije pristaništa koja vodi upisnik brodova ili ako je priložen uz već podneseni predlog, odnosno prijavu dovoljno je podneti prepis ili fotokopiju u dva primerka i navesti gde se original nalazi.
Ako se original isprave ne može odmah podneti zbog toga što se nalazi kod nekog drugog organa ili suda to treba u predlogu, odnosno prijavi navesti i priložiti prepis ili fotokopiju, snabdevenu potvrdom nadležnog organa da se prepis, odnosno fotokopija slaže sa originalom, kao i jedan neovereni prepis ili fotokopiju isprave.
Uz isprave sastavljene na stranom jeziku mora se priložiti overeni prevod na srpskom jeziku.
U vanparničnom postupku upisivanja u upisnik brodova koji se sprovodi pred sudom, shodno se primenjuju odredbe Zakona o parničnom postupku, ako ovim zakonom nije drukčije određeno.
Postupak iz stava 1. ovog člana sprovodi sudija pojedinac.
U postupku upisivanja u upisnik brodova stranke su lica koja traže upis i sva druga lica čija su prava u upisnik brodova upisana.
Sporazum stranaka o nadležnosti suda nema pravno dejstvo.
U postupku upisivanja u upisnik brodova sud donosi odluke u obliku rešenja.
Saslušanje stranaka i ostalih učesnika u postupku upisivanja u upisnik brodova može se vršiti usmeno ili putem pismene izjave. Ako se moraju saslušati više lica pojedina od njih mogu se saslušati i u odsustvu ostalih.
O usmenim radnjama preduzetim u toku postupka upisivanja u upisnik brodova sastavlja se zapisnik.
O manje važnim izjavama ili obaveštenjima može se umesto zapisnika sastaviti samo službena beleška na spisu.
U postupku upisivanja u upisnik brodova svaka stranka snosi svoje troškove.
Za odlučivanje suda o prijavi ili predlogu merodavan je trenutak kad je prijava ili predlog stigao lučkoj kapetaniji, odnosno kapetaniji pristaništa koja vodi upisnik brodova.
Prijavu ili predlog kojim se traži upis u upisnik brodova lučkoj kapetaniji, odnosno kapetaniji pristaništa koja vodi upisnik brodova upisuje u dnevnik upisnika brodova, naznačujući na njemu dan, čas i minut kad mu je prijava ili predlog stigao. Lučka kapetanija, odnosno kapetanija pristaništa je dužna da u ulošku upisnika brodova u koji je brod upisan, ako je uložak već otvoren, evidentira da je podnesena prijava ili predlog za upis, naznačujući brod pod kojim je podnesak upisan u dnevnik upisnika brodova.
Ako uložak još nije otvoren, čim stigne prijava ili predlog za prvi upis broda u upisnik, otvara se uložak u koji se naznačuju broj pod kojim je podnesak upisan u dnevnik upisnika brodova, ime, odnosno oznaka broda, kao i brojevi svih daljih prijava ili predloga koji stignu dok se ne izvrši upis broda ili dok rešenje o odbijanju upisa broda u upisnik ne postane konačno.
Uložak za prvi upis broda u upisnik brodova neće se otvoriti ako je prijava ili predlog potpuno nerazumljiv ili neodređen.
Kad stigne predlog kojim se traži uknjižba, predbeležba ili zabeležba na brodu koji je već upisan u upisnik brodova lučka kapetanija, odnosno kapetanija pristaništa koja vodi upisnik brodova utvrđuje da li prema stanju upisa u upisniku brodova u koji je taj brod upisan ima smetnju za sprovođenje traženog upisa. Lučka kapetanija, odnosno kapetanija pristaništa naznačiće na samom predlogu da li ima ili nema smetnji, a predlog sa prilozima dostaviće nadležnom sudu.
Izveštaj lučke kapetanije, odnosno kapetanije pristaništa o stanju upisa u upisniku brodova, ne obavezuje sud, već je sud ovlašćen da sam utvrdi stanje u upisniku brodova.
Predlog za prenos upisa broda u upisnik brodova koji vodi druga lučka kapetanija, odnosno kapetanija pristaništa podnosi se lučkoj kapetaniji, odnosno kapetaniji pristaništa kod koje je brod upisan.
Uz predlog iz stava 1. ovog člana moraju se priložiti isprave kojima se dokazuje da postoje pretpostavke za prenos upisa broda.
Kad lučka kapetanija, odnosno kapetanija pristaništa u čiji je upisnik brodova brod upisan primi prijavu ili predlog za prenos upisa broda zabeležiće traženje prenosa u upisnik brodova u kome je brod upisan, a prijavu, odnosno predlog sa izvodom uloška glavne knjige upisnika brodova uputiće stvarno nadležnom sudu na čijem se području nalazi sedište lučke kapetanije, odnosno kapetanije pristaništa u čiji se upisnik brodova upis prenosi.
Kad sud donese rešenje o upisu broda sa svim podacima iz primljenog izvoda iz upisnika brodova u novi upisnik brodova, rešenje o tome dostaviće lučkoj kapetaniji, odnosno kapetaniji pristaništa u čiji upisnik brodova je brod do tada bio upisan i lučka kapetanija, odnosno kapetanija pristaništa u čiji se upisnik brodova upis prenosi.
Lučka kapetanija, odnosno kapetanija pristaništa iz čijeg se upisnika brodova brod briše sprovešće upis brisanje broda iz upisnika brodova i lučka kapetanija, odnosno kapetanija pristaništa u čiji se upisnik brodova upisuje poslaće zbirku isprava koja se odnosi na brod koji je brisan iz njegovog upisnika brodova.
Ako je podnesen predlog za prenos broda iz jednog upisnika u drugi koji se vode kod iste lučke kapetanije, odnosno kapetanije pristaništa postupiće se shodno odredbama stava 3. ovog člana.
Sud će na osnovu predloga ili prijave i njenih priloga dozvoliti upis u upisnik brodova:
1) kad iz upisnika brodova u pogledu broda ili prava na brodu ne proizilazi nikakva smetnja traženom upisu, odnosno kod prijave ili predloga za prvi upis broda u upisnik brodova - ako su ispunjeni uslovi iz čl. 210. i 211. ovog zakona.
2) kad nema osnovane sumnje o tome da je predlagač ovlašćen da podnese predlog i da su učesnici na čija se prava upis odnosi sposobni da raspolažu tim pravima;
3) kad je traženje prema sadržaju podnesenih isprava osnovano;
4) kad isprave imaju onaj oblik koji se zahteva za dozvolu uknjižbe, predbeležbe ili zabeležbe.
Kod upisa u upisnik brodova koje dozvoljava neki drugi sud a ne sud iz člana 276. ovog zakona, sud iz člana 276. ovog zakona ograničiće se na odlučivanje o tome da li je upis dopušten s obzirom na stanje upisnika, a u pogledu ostalih pretpostavki za upis - odlučivanje pripada sudu koji upis dozvoljava.
Osim slučajeva predviđenih u čl. 337, 357. i 381. ovog zakona, sud će na svaku prijavu ili predlog odlučiti o samoj stvari, bez saslušanja stranaka i, po pravilu, bez donošenja prethodne odluke (čl. 317, 318. i 401). Sud je dužan da u rešenju izričito navede da li se predlog usvaja ili se odbija.
Ako se predlog usvaja samo delimično, narediće se upis u delu u kome je predlog usvojen, a odbiće se onaj deo predloga koji se ne uvažava.
Ako se predlog u celini ili delimično odbija, u rešenju će se navesti razlozi zbog kojih se predlog odbija.
Sud donosi rešenje o upisu u upisnik brodova na osnovu izvornih isprava.
Ako iz prijave ili predloga i priloženih prepisa isprava proizilazi da bi se traženju moglo udovoljiti da je izvorna isprava bila podnesena, sud će, radi očuvanja reda prvenstva, odrediti zabeležbu prijave ili predloga u upisnik brodova uz napomenu "dok stigne izvornik".
Istovremeno, sud će predlagaču odrediti primeren rok u kome mora da podnese izvornu ispravu, ako sud kod koga se ona nalazi po službenoj dužnosti nije dužan da je pošalje. Ako sud izvornu ispravu naknadno dostavi ili isprava bude u određenom roku podnesena rešavaće se o predlogu u samoj stvari.
Ako izvorna isprava u određenom ili produženom roku ne bude podnesena, odbaciće se predlog i po službenoj dužnosti odrediće se brisanje zabeležbe.
Ako iz predloga i priloženih isprava proizilazi da se traženju ne bi moglo udovoljiti i kad bi izvorna isprava bila priložena sud će predlog odbiti.
Odredbe ovog člana shodno se primenjuju i na prijave za prvi upis broda ili broda u gradnji.
Ako prijavi ili predlogu nije priložen prevod isprave koja je sastavljena na stranom jeziku, a iz podneska ne proizilazi da traženje treba odbiti, sud će radi očuvanja reda prvenstva odnosnog prava odrediti zabeležbu predloga, odnosno prijave u upisniku uz napomenu "dok stigne prevod". Sud će istovremeno odrediti predlagaču primeren rok u kome mora da podnese prevod. Ako prevod bude podnesen u određenom ili u produženom roku, rešavaće se o predlogu u samoj stvari, u protivnom - prijava ili predlog odbaciće se i po službenoj dužnosti odrediće se brisanje zabeležbe.
Sud ne može dozvoliti da se u upisnik brodova upiše više ili nešto drugo što stranka nije tražila, iako bi prema podnesenim ispravama bila ovlašćena da traži više ili nešto drugo.
Ako je predložena samo predbeležba ne može se odrediti uknjižba iako postoje pretpostavke za uknjižbu.
Ako iz isprava proizilazi da je licu koje stiče knjižno pravo data dozvola za uknjižbu, ali da su mu istovremeno nametnuta ograničenja u pogledu raspolaganja stečenim pravom ili da su mu nametnute obaveze u pogledu kojih je ugovorena istovremena uknjižba u korist određenih ovlašćenika, traženi upis se neće dozvoliti ako istovremeno ne bude predložena i uknjižba ili - prema tome kakva je isprava - predbeležba ugovorenih ograničenja ili obaveza.
Predlog za istovremeni upis međusobnih prava i obaveza može da podnese svaka stranka.
Rešenje kojim se dozvoljava upis u upisnik brodova mora da sadrži:
1) naznačenje uloška u kome se upis mora izvršiti i ime broda na koji se upis odnosi;
2) naziv i sedište, odnosno ime i prebivalište lica u čiju korist će se upis izvršiti, brod ili pravo na brodu na kome će se upis izvršiti, naznačenje isprava na osnovu kojih se upis dozvoljava, vrstu upisa koji će se izvršiti i bitni sadržaj prava koje se upisuje, i to rečima koje treba da budu upisane u upisnik brodova.
Ako se sadržina prava koje se upisuje ne može ukratko izraziti može se izvršiti pozivanje na tačno označena mesta u ispravama na osnovu kojih je određen upis, i to s dejstvom kao da su ta mesta upisana u glavnu knjigu.
Rešenje suda kojim se određuje upis broda u upisnik brodova mora da sadrži sve podatke koji moraju da se upišu u list A, i to rečima kojima su ti podaci navedeni u prethodnom rešenju lučke kapetanije, odnosno kapetanije pristaništa koja vodi upisnik brodova.
Kad rešenje o upisu u upisnik brodova donese drugi sud, a ne sud nadležan po odredbi člana 276. ovog zakona, dostaviće svoje rešenje lučkoj kapetaniji, odnosno kapetaniji pristaništa kod koje se vodi upisnik brodova u koji je brod upisan, radi sprovođenja postupka po čl. 312. i 313. ovog zakona. Lučka kapetanija, odnosno kapetanija pristaništa će dostaviti spise sudu nadležnom po članu 276. ovog zakona. Taj sud će postupiti po odredbama člana 313. stav 2. i člana 315. stav 2. ovog zakona i doneće odgovarajuće rešenje. To rešenje dostaviće sudu koji je doneo rešenje kojim se upis dozvoljava i lučkoj kapetaniji, odnosno kapetaniji pristaništa kod koje se vodi upisnik brodova u koji je brod upisan, sa svim predmetnim spisima, radi izvršenja upisa i radi dostavljanja rešenja licima navedenim u rešenju.
Ako sud iz člana 276. ovog zakona odbije predlog za uknjižbu ili predbeležbu ili za prvi upis broda u upisnik brodova ili predlog za zabeležbu prvenstvenog reda ili izvršenja dozvoljenog upisa, rešenjem će odrediti upis zabeležbe odbijanja tih zahteva. Na isti način postupiće i ako odbije predlog za dozvolu prodaje radi naplate potraživanja za koje založno pravo nije uknjiženo.
Zabeležba se neće upisati:
1) ako se iz predloga i iz njegovih priloga ne može utvrditi o kome se brodu ili pravu za koje se zahteva upis radi ili ako brod ili pravo nisu upisani u naznačenom upisniku brodova, ili ako povodom prijave ili predloga za prvi upis nije otvoren uložak za upis;
2) ako pravo svojine, odnosno neko drugo pravo na brodu nisu upisani u korist lica protiv koga se prema sadržaju isprave može sprovesti uknjižba ili predbeležba.
Upis zabeležbe naznačuje se na rešenju.
Ako koji od predloga navedenih u članu 323. ovog zakona odbije neki drugi sud, a ne sud iz člana 276. ovog zakona, taj sud će po službenoj dužnosti zamoliti sud iz člana 276. ovog zakona da odredi upis zabeležbe odbijanja predloga.
Kad sud iz člana 276. ovog zakona utvrdi da je rešenje kojim se odbija upis iz čl. 323. i 324. ovog zakona postalo pravosnažno zbog toga što žalba nije podnesena, doneće, po službenoj dužnosti, rešenje o brisanju zabeležbe odbijanja upisa i o tome će obavestiti stranke.
Rešenje o upisu, zajedno sa svim ispravama koje su priložene prijavi ili predlogu za upis, sud dostavlja lučkoj kapetaniji, odnosno kapetaniji pristaništa koja vodi upisnik brodova radi izvršenja upisa i postupanja po odredbama čl. 336. i 339. ovog zakona i dostavljanja rešenja licima navedenim u tom rešenju.
Rešenje o upisu sprovodi lučka kapetanija, odnosno kapetanija pristaništa koja vodi upisnik u koji je brod upisan, a ako se radi o prvom upisu - lučka kapetanija, odnosno kapetanija pristaništa koja vodi upisnik u koji brod treba da se upiše.
Svaki upis, osim upisa u list A o tehničkim podacima, mora da sadrži:
1) datum kad je predlog primljen i broj dnevnika upisnika brodova;
2) naziv isprave koja je osnova za upis, mesto gde je isprava sastavljena i datum kad je sastavljena;
3) naziv suda i broj i datum njegovog rešenja kojim je dozvolio upis;
4) vrstu upisa i bitni sadržaj prava, odnosno činjenice koja se upisuje;
5) naziv i sedište, odnosno ime i prebivalište lica u čiju se korist vrši upis.
Ako lučkoj kapetaniji, odnosno kapetaniji pristaništa istovremeno stigne više predloga koji se odnose na isti brod, kod svakog upisa izvršenog po tim predlozima zabeležiće se brojevi ostalih predloga sa oznakom da su stigli istovremeno.
Kad lučka kapetanija, odnosno kapetanija pristaništa koja vodi upisnik brodova primi rešenje suda kojim se određuje upis broda u upisnik brodova, izvršiće istovremeno upis broda u list A i list B upisnika brodova. Po izvršenom upisu, postupiće po odredbama čl. 336. i 339. ovog zakona.
Kad lučka kapetanija, odnosno kapetanija pristaništa primi rešenje suda kojim se odbija zahtev za upis brodova u upisnik brodova i odredi upis zabeležbe odbijanja zahteva, izvršiće upis zabeležbe u list A uloška otvorenog u smislu člana 312. stav 2. ovog zakona.
Rešenje o odbijanju prijave ili predloga za upis broda u upisnik brodova zabeležiće se u list A uloška otvorenog povodom podnesene prijave ili predloga.
Zabeležba iz stava 1. ovog člana neće se upisati ako povodom prijave ili predloga nije otvoren novi uložak.
U svakom rešenju naznačiće se kome se rešenje ima dostaviti i kome će lučka kapetanija, odnosno kapetanija pristaništa dostaviti koju od isprava.
Rešenje o predlozima i prijavama za upis u upisnik brodova dostaviće se podnosiocu prijave, odnosno predloga i licu na čijoj se svojini stiče koje pravo ili čija se prava prenose, ograničavaju, opterećuju ili ukidaju, kao i licu protiv koga je izvršen upis zabeležbe u upisnik brodova.
Rešenje kojim se dozvoljava potpuno ili delimično brisanje nekog upisa dostaviće se i svim licima u čiju korist na upisanom pravu postoje dalje uknjižbe ili predbeležbe.
Rešenje o uknjižbi ili predbeležbi, kojima se na upisanim pravima trećih lica upisuje založno pravo ili ustupanje prava, dostaviće se i vlasniku broda.
Rešenje kojim se dozvoljava upis na predlog punomoćnika protiv stranke koja je punomoć izdala dostaviće se stranci lično, ako punomoć ne odgovara odredbi člana 342. stav 2. ovog zakona.
Dostavljanje iz člana 332. ovog zakona vrši se po odredbama Zakona o parničnom postupku o dostavljanju lično strankama.
Ako se stranci moraju vratiti originali isprava koji su priloženi oni se vraćaju stranci koja ih je priložila.
Valjanost upisa ne može se pobijati zbog toga što dostavljanje nije izvršeno uredno ili nije uopšte izvršeno.
Lice koje iz izvršenog upisa izvodi za sebe neko pravo ili oslobođenje od obaveze nije dužno da dokazuje da je dostavljanje izvršeno.
Lučka kapetanija, odnosno kapetanija pristaništa koja je izvršila upis brisanja broda iz upisnika brodova izdaće stranci, na njen zahtev, potvrdu o brisanju. U potvrdi o brisanju navešće razlog brisanja i rešenje na osnovu koga je brisanje sprovedeno.
Na originalu isprave na osnovu koje je upis izvršen lučka kapetanija, odnosno kapetanija pristaništa koja vodi upisnik brodova stavlja potvrdu o izvršenom upisu.
U potvrdi iz stava 1. ovog člana navodi se rešenje suda kojim je upis bio određen i uložak u koji je upis izvršen.
Ako je upis bio izvršen na osnovu više isprava koje su među sobom u vezi potvrda se stavlja na onu ispravu iz koje pravo upisa neposredno proizilazi.
U upisniku se ne sme ništa brisati, dodavati ili menjati ili na drugi način učiniti nečitljivim.
Ako se za vreme upisivanja uoči greška, ispraviće se bez naloga nadležne lučke kapetanije, odnosno kapetanije pristaništa. Greška učinjena pri upisivanju mora se precrtati tako da ostane čitljiva.
Greška koja se uoči po izvršenom upisu može se ispraviti samo po nalogu nadležnog organa iz člana 276. ovog zakona koji će, ako bi greška imala kakvu pravnu posledicu, saslušati učesnike. Pokretanje tog postupka zabeležiće se na listu na kome je izvršen pogrešan upis. Ova zabeležba ne sprečava ispravljanje greške prilikom kasnijih upisa. Kad rešenje u vezi sa ispravkom greške postane pravosnažno zabeležba se briše po službenoj dužnosti.
Ispravke pogrešnih upisa moraju imati datum, potpis voditelja upisnika brodova i pečat lučke kapetanije, odnosno kapetanije pristaništa kod koje se odnosni upisnici brodova vode.
Rešenje o brisanju broda iz upisnika brodova, kao i zabeležba odbijanja zahteva za brisanje broda iz upisnika brodova, upisuju se u list A upisnika brodova.
Kad rešenje o brisanju broda iz upisnika brodova postane konačno, odnosno pravosnažno, lučka kapetanija, odnosno kapetanija pristaništa koja vodi upisnik brodova preko svake stranice uloška glavne knjige upisnika brodova povlači dve unakrsne linije i jednu vodoravnu liniju na svakoj stranici ispod svih upisa, s tim što se pojedini upisi ne precrtavaju.
Po izvršenom upisu, lučka kapetanija, odnosno kapetanija pristaništa koja vodi upisnik brodova vratiće stranci originale isprava, odnosno overene prepise isprava, ako je uz prijavu ili predlog priložen neoveren prepis tih isprava. U protivnom, originali isprava, odnosno njihovi overeni prepisi zadržaće se u zbirci isprava, a lučka kapetanija, odnosno kapetanija pristaništa obavestiće stranku da u određenom roku može te isprave uzeti, ako podnese overene prepise. Lučka kapetanija, odnosno kapetanija pristaništa može i sama napraviti te prepise na trošak stranke.
Ako lučka kapetanija, odnosno kapetanija pristaništa iz stava 1. ovog člana upis vrši na osnovu rešenja suda, postupiće sa ispravama prema tom rešenju.
U pogledu prepisa potrebnih za zbirku isprava postupiće se po odredbi stava 1. ovog člana.
Prvi upis brodova
Prvi upis brodova u gradnji dozvoliće sud ako su uz prijavu, odnosno predlog za prvi upis priložene sledeće isprave:
1) isprava kojom, se dokazuje pravo svojine na brodu u gradnji;
2) potvrda brodogradilišta o tehničkim podacima koji se upisuju u list A upisnika brodova u gradnji, mesta i početku gradnje;
3) izjava vlasnika broda u gradnji o imenu broda u gradnji, a ako brod nema ime - izjava brodogradilišta o oznaci broda u gradnji.
Prvi upis broda u upisnik brodova dozvoliće sud ako su uz prijavu za prvi upis broda priložene sledeće isprave:
1) isprava kojom se dokazuje pravo svojine na brodu;
2) izvod iz sudskog registra, odnosno druga isprava kojom se dokazuje ko je vlasnik broda, a za brod u svojini građana - isprava kojom se dokazuje da je vlasnik jugoslovenski građanin ili jugoslovensko pravno lice, odnosno da su ispunjeni uslovi za upis broda u upisnik brodova;
3) rešenje o određivanju imena, odnosno oznake broda i luke upisa za pomorski brod, odnosno pristaništa upisa za brod unutrašnje plovidbe;
4) svedočanstvo o baždarenju;
5) uverenje o sposobnosti broda za plovidbu;
6) isprava kojom se određuje pozivni znak pomorskog broda po Međunarodnom signalnom kodeksu, ako takav znak brod mora da ima;
7) isprave kojima se dokazuju drugi podaci koji se unose u list A uloška glavne knjige upisnika brodova;
8) potvrda organa koji vodi strani upisnik brodova da je brod brisan u tom upisniku, ako se taj brod prenosi iz stranog upisnika u jugoslovenski upisnik brodova.
Prvi upis broda unutrašnje plovidbe koji je bio upisan u strani upisnik brodova sprovešće se kao uslovni upis u jugoslovenski upisnik brodova unutrašnje plovidbe, s tim što će upis postati bezuslovan kad podnosilac prijave za prvi upis tog broda podnese dokaz da je brod brisan u stranom upisniku brodova unutrašnje plovidbe. Lučka kapetanija, odnosno kapetanija pristaništa koja sprovodi upis može se, pri izvršavanju odredbe ovog stava, neposredno obraćati stranom organu koji vodi upisnik brodova unutrašnje plovidbe u koji je brod upisan.
Ako je vlasnik broda strano lice, uz prijavu se moraju priložiti isprave kojima se dokazuje pravo da brod bude upisan u jugoslovenski upisnik brodova, kao i podaci navedeni u ispravama iz stava 1. ovog člana.
Uknjižba
Uknjižba se može dozvoliti samo na osnovu javnih isprava ili privatnih isprava na kojima je potpise lica čije pravo treba ograničiti, opteretiti, ukinuti ili preneti na drugo lice, overio organ nadležan za overavanje potpisa.
Na osnovu privatne isprave koju je izdao punomoćnik, uknjižba protiv vlastodavca može se dozvoliti samo ako punomoć koju je on izdao glasi na određeni posao ili na određenu vrstu poslova, a od dana izdavanja punomoćja do dana traženja uknjižbe nije proteklo više od jedne godine.
Privatna isprava na osnovu koje se može dozvoliti uknjižba mora da sadrži pored podataka iz člana 301. ovog zakona i:
1) tačnu oznaku broda ili prava u pogledu koga se uknjižba sprovodi;
2) izričitu izjavu lica čije se pravo ograničava, opterećuje, ukida ili prenosi na drugo lice da dozvoljava uknjižbu.
Odredba tačke 2) stava 1. ovog člana ne odnosi se na isprave o sticanju prava svojine na stranom brodu ako se traži prvi upis broda u jugoslovenski upisnik brodova.
Javne isprave na osnovu kojih se dozvoljava uknjižba su:
1) isprave o pravnim poslovima koje je sastavio sud u granicama svojih ovlašćenja, ako sadrže podatke propisane u članu 301. ovog zakona;
2) isprave koje su u propisanom obliku izdali sudovi ili organi uprave, u granicama svojih nadležnosti, kojima zakon priznaje svojstvo sudske izvršne isprave ili na osnovu kojih se po posebnim propisima može izvršiti upis u javne knjige.
Uknjižba na osnovu odluke stranog suda može se izvršiti, pod uslovom da je ta odluka priznata u posebnom postupku.
Predbeležba
Kad podnesena isprava ispunjava opšte uslove za upis, ali ne ispunjava sve posebne uslove za uknjižbu propisanu u čl. 342. do 344. ovog zakona, sud će dozvoliti predbeležbu.
Predbeležba ugovornog založnog prava dopuštena je samo ako su potraživanja i pravna osnova ugovornog založnog prava učinjeni verovatnim.
Kad se u jugoslovenski upisnik brodova upisuje brod koji je bio upisan u strani upisnik brodova, a iz isprave o brisanju broda iz stranog upisnika brodova se vidi da je brod opterećen ugovornim založnim pravom, upisaće se, po službenoj dužnosti, predbeležba ugovornog založnog prava s redom prvenstva koji ima prema času koji je bio merodavan za utvrđivanje reda prvenstva u stranom upisniku brodova, ako u času upisa nisu ispunjeni uslovi za uknjižbu ugovornog založnog prava određeni ovim zakonom.
Predbeležba prava zakupa brodarskog ugovora na vreme za ceo brod i prava preče kupovine dopuštena je samo ako su postojanje prava i pristanka na upis učinjeni verovatnim.
Predbeležba se dozvoljava i na osnovu sledećih isprava:
1) nepravosnažnih sudskih odluka kojima se zahtev za utvrđivanje, sticanje, ograničenje ili prestanak upisanog prava usvaja ili odbija;
2) sudskih odluka kojima se predbeležba dozvoljava u postupku obezbeđenja po propisima izvršnog postupka;
3) zahtev suda ili drugog nadležnog organa kome su saveznim zakonom poverena određena javna ovlašćenja, kad su oni po zakonu ovlašćeni da po službenoj dužnosti odrede da se određena potraživanja obezbede ugovornim založnim pravom.
Ako kod suda bude položen iznos duga obezbeđenog ugovornim založnim pravom za koji postoji opravdan razlog da se poveriocu dug ne može vratiti, predbeležba će se dozvoliti na osnovu potvrde suda da je taj iznos položen, i to:
1) ako je iznos duga kod suda položio dužnik ili lice koje za dug odgovara, dozvoliće se predbeležba brisanja ugovorenog založnog prava;
2) ako je iznos duga kod suda položilo treće lice kome je poverilac dužan da ustupi svoje potraživanje, dozvoliće se predbeležba ustupanja potraživanja obezbeđenog ugovornim založnim pravom.
Predbeležbom se stiču, prenose, ograničavaju ili ukidaju upisana prava, pod uslovom da predbeležba bude naknadno opravdana, i to u obimu u kome bude opravdana.
Predbeležba može da se opravda na osnovu:
1) isprave kojom se može dozvoliti uknjižba, a koju je izdalo lice protiv koga je predbeležba upisana;
2) potvrde da je sudska odluka iz člana 349. tačka 1) ovog zakona postala pravnosnažna i izvršna;
3) konačne odluke subjekata o postojanju potraživanja iz člana 349. tačka 3) ovog zakona, radi čijeg je obezbeđenja predbeležba upisana;
4) pravnosnažne odluke suda u parnici protiv lica protiv koga je predbeležba upisana.
Ako se predbeležba opravdava podnošenjem isprave za uknjižbu, opravdanje treba da se izvrši u roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja o predbeležbi.
Ako se predbeležba opravdava na osnovu pravnosnažne i izvršne odluke suda, parnica se mora pokrenuti u roku od 15 dana od dana dostave rešenja o predbeležbi.
Rok u kome se predbeležba mora opravdati navodi se u odluci o predbeležbi.
Sud može na predlog stranke, produžiti rok za opravdanje predbeležbe, ako za to postoje opravdani razlozi.
Predlog se podnosi lučkoj kapetaniji, odnosno kapetaniji pristaništa koja vodi upisnik brodova.
Ako se opravdanje predbeležbe vrši podnošenjem isprava navedenih u članu 352. tač. 1) do 3) ovog zakona, predlog za opravdanje predbeležbe podnosi se lučkoj kapetaniji, odnosno kapetaniji pristaništa koja vodi upisnik brodova.
Ako se predbeležba opravdava odlukom suda u parnici, tražilac predbeležbe dužan je da pokrene parnicu kod nadležnog suda i da o tome obavesti organ koji vodi upisnik brodova.
Rok u kome se mora pokrenuti parnica za opravdanje predbeležbe navešće se u odluci o predbeležbi.
Rok za pokretanje parnice sud može, na predlog stranke, produžiti ako za to postoje razlozi.
Ako u vreme podnošenja predloga za predbeležbu već teče parnica za postojanje prava čija se predbeležba traži, pokretanje posebne parnice za opravdanje predbeležbe nije potrebno, ako se prema odredbama Zakona o parničnom postupku, u postojećoj parnici još može istaći i zahtev za opravdanje predbeležbe.
Ako opravdanje predbeležbe izostane, lice protiv koga je predbeležba bila dozvoljena može predložiti da se ona briše.
Ako iz spisa ne proizilazi da je tužba za opravdanje predbeležbe na vreme podnesena ili da rok za opravdanje još teče onog dana kad je predlog za brisanje podnesen, sud će hitno odrediti ročište na kome predlagač predbeležbe mora dokazati da rok za opravdanje još teče ili da je tužba podnesena na vreme.
Ako sud utvrdi da je rok protekao, odnosno da parnica nije pokrenuta na vreme dozvoliće brisanje predbeležbe.
Smatraće se da je tužba za opravdanje predbeležbe podnesena na vreme iako je protekao rok određen za njeno podnošenje ako bude podnesena pre podnošenja predloga za brisanje predbeležbe ili istog dana kad je taj predlog podnesen.
Ako tužiočev zahtev za opravdanje predbeležbe bude usvojen u parnici kojom se predbeležba opravdava, na predlog bilo koje od stranaka zabeležiće se opravdanje predbeležbe u upisnik brodova prema sadržaju pravnosnažne presude.
Ako u parnici iz stava 1. ovog člana zahtev za opravdanje predbeležbe bude odbijen, na predlog bilo koje od stranaka, predbeležba će se brisati.
Ako je predbeležba brisana zato što tužba za opravdanje predbeležbe nije na vreme podnesena može se predložiti nova predbeležba, ali ona ima pravno dejstvo od trenutka podnošenja novog predloga.
Vlasnik broda ili ovlašćenik upisanog prava može tužbom zahtevati da se utvrdi nepostojanje predbeležnog prava. Presuda kojom se taj zahtev usvaja zabeležiće se na predlog stranke u upisnik brodova i time se sprečava ponovna dozvola predbeležbe.
Ako predbeležba bude brisana iz razloga koji nisu navedeni u članu 359. ovog zakona sud će po službenoj dužnosti odbiti svaki novi predlog za predbeležbu istog prava na osnovu iste isprave. Ako sud propusti da to učini i nova predbeležba bude upisana, ta predbeležba će se brisati čim protivnik prijavi da je predbeležba već jednom bila brisana.
Ako je upisana predbeležba prava svojine, dalji upisi mogu se dozvoliti ne samo protiv uknjiženog nego i protiv predbeleženog vlasnika broda, ali pravno dejstvo tih upisa zavisi od toga da li će predbeležba biti opravdana ili neopravdana.
Ako predbeležba bude opravdana, istovremeno s upisom opravdanja predbeležbe brisaće se, po službenoj dužnosti, svi oni upisi koji su protiv uknjižnog prava vlasnika broda bili izvršeni posle trenutka podnošenja predloga na osnovu koga je predbeležba prava svojine bila upisana.
Ako predbeležba prava svojine bude brisana, brisaće se istovremeno po službenoj dužnosti, i svi upisi koji su bili izvršeni s obzirom na tu predbeležbu.
Odredbe ovog člana primeniće se i kad je protiv ugovornog založnog poverioca izvršena predbeležba prenosa njegovog potraživanja na drugo lice.
Ako je upisana predbeležba brisanja nekog prava, u pogledu tog prava mogu se dozvoliti dalji upisi (npr. podzaložnih prava ili ustupa), ali pravno dejstvo tih upisa zavisi od toga da li će predbeležba brisanja biti opravdana ili neopravdana.
Ako predbeležba brisanja bude opravdana, istovremeno s upisom opravdanja brisaće se po službenoj dužnosti i svi upisi koji su u pogledu brisanog prava u međuvremenu bili dozvoljeni.
Ako na potraživanju obezbeđenom ugovornim založnim pravom, u vreme kad se zahteva njegovo brisanje, još postoje podzaložna prava, brisanje tog potraživanja može se dozvoliti samo uz napomenu da će pravno dejstvo brisanja u pogledu podzaložnih prava nastupiti tek kad ona budu brisana.
Čim bude upisano brisanje potraživanja obezbeđenog ugovornim založnim pravom, dalji upisi na ugovorno založno pravo ne mogu se dozvoliti, a ako brisanje ugovornog založnog prava bude samo predbeleženo, dalji upisi na to pravo mogu se dozvoliti, ali samo s pravnim dejstvom iz člana 351. ovog zakona.
Zabeležba
Zabeležba ličnih prava, naročito u pogledu ograničenja prava raspolaganja imovinom, ima za pravnu posledicu da se niko u čiju je korist upisano neko pravo u upisnik brodova ne može pozivati na to da mu ti odnosi nisu bili poznati (npr. maloletnost, produženje roditeljskog prava ili starateljstva, otvaranja stečaja itd.).
Zabeležbu ličnih prava i brisanja takve zabeležbe određuje sud na osnovu isprava kojima se dokazuju ta prava, a po predlogu stranaka, njihovih zakonskih zastupnika ili nadležnih organa.
Zabeležba činjenica, osim onih koje su navedene u članu 364. ovog zakona, može se dozvoliti samo kad je zabeležba zakonom dopuštena i ima dejstvo koje je saveznim zakonom određeno (npr. red prvenstva, zajedničko ugovorno založno pravo, otkaz potraživanja obezbeđenog ugovornim založnim pravom, tužba za ostvarivanje zakonskog založnog prava, zabeležba spora itd.).
Vlasnik broda može zahtevati upis zabeležbe reda prvenstva za nameravano otuđenje broda ili opterećenje ugovornim založnim pravom. Pravno dejstvo zabeležbe je da se red prvenstva prava stečenih tim otuđenjem ili opterećenjem računa od časa podnošenja predloga za upis zabeležbe, ako se upis navedenih prava zatraži za važenje zabeležbe.
Ugovorni založni poverilac može s pravnim dejstvom navedenim u stavu 1. ovog člana zahtevati upis zabeležbe reda prvenstva za nameravano ustupanje ili nameravano brisanje svog potraživanja.
Zabeležbe iz ovog člana mogu se dozvoliti samo ako bi prema stanju upisa u upisnik brodova bila dopuštena uknjižba prava koje se mora upisati, odnosno brisanje upisanog prava, i ako je potpis predlagača na predlogu overio organ nadležan za overavanje potpisa.
Rešenje kojim se usvaja predlog za upis zabeležbe iz člana 366. ovog zakona izdaje se samo u jednom primerku (otpravku). Kad izvrši upis zabeležbe u upisnik brodova, lučka kapetanija, odnosno kapetanija pristaništa koja vodi upisnik brodova, mora na tom primerku da potvrdi da je zabeležba izvršena.
Ako je zabeležba reda prvenstva dozvoljena za nameravano opterećenje broda ugovornim založnim pravom ona gubi dejstvo istekom roka od jedne godine, a u ostalim slučajevima navedenim u članu 366. ovog zakona - istekom roka od 60 dana od dana kad je bila dozvoljena.
U rešenju kojim se dozvoljava zabeležba navešće se datum kad prestaje njeno dejstvo.
Predlog za upis prava ili upis brisanja s redom prvenstva koji je zabeležbom obezbeđen, mora se podneti u rokovima određenim u članu 353. ovog zakona i uz predlog priložiti primerak rešenja kojim je zabeležba dozvoljena.
Isprava na osnovu koje se upisuje ili briše pravo za koje je upisana zabeležbe reda prvenstva može biti sastavljena i posle podnošenja predloga za upis zabeležbe.
U rešenju kojim se, na predlog podnesen u smislu stava 1. ovog člana dozvoljava uknjiženje ili predbeležba, sud će naznačiti da dozvoljeni upis ima onaj red prvenstva koji je stečen zabeležbom. Lučka kapetanija, odnosno kapetanija pristaništa koja izvrši upis dozvoljene uknjižbe, odnosno predbeležbe potvrdiće na primerku rešenja kojim je zabeležba reda prvenstva dozvoljena da je upis izvršen.
Upis sa zabeleženim redom prvenstva dozvoliće se i ako su brod ili potraživanje obezbeđeno ugovornim založnim pravom preneseni na treće lice ili su opterećeni, pošto je predlog za zabeležbu reda prvenstva bio podnesen.
Ako vlasnik broda, ili ugovorni založni poverilac padnu pod stečaj pre nego što bude podnesen predlog za upis, upis će se dozvoliti samo ako je isprava o pravnom poslu bila već sastavljena pre dana otvaranja stečaja i ako je dan sastavljanja isprave dokazan overom organa nadležnog za overavanje potpisa. Ako isprava ne odgovara ovim uslovima, ceniće se, prema propisima o stečaju, da li je upis dopušten.
Ako se dozvoli uknjižba prenosa prava svojine, ili otuđenja broda, odnosno ustupanja ili brisanja potraživanja sa redom prvenstva stečenim zabeležbom, sud će, na predlog stranke u čiju je korist uknjižba upisana, narediti brisanje onih upisa koji su u pogledu tog broda ili potraživanja izvršeni posle podnošenja predloga za zabeležbu. Predlog za brisanje tih upisa mora se podneti u roku od 15 dana od dana kad je uknjižba sa zabeleženim redom prvenstva postala pravnosnažna.
Ako predlog za upis ne bude podnesen pre isteka roka posle koga prestaje dejstvo zabeležbe, ili ako iznos potraživanja u pogledu koga je zabeležba reda prvenstva izvršena, do kraja tog roka ne bude iscrpljen, sud će po službenoj dužnosti, narediti brisanje zabeležbe reda prvenstva.
Pre isteka roka iz člana 368. ovog zakona, brisanje zabeležbe može se dozvoliti samo ako je uz predlog za brisanje zabeležbe podnesen primerak rešenja kojim je dozvoljena zabeležba. Kad izvrši upis brisanja, lučka kapetanija, odnosno kapetanija pristaništa koja vodi upisnik brodova potvrdiće na tom primerku rešenja da je brisanje izvršeno.
Stvarno nadležni redovni sud dozvoliće, na zahtev poverioca, zabeležbu sudskog otkaza ugovornog založnog potraživanja i zabeležbu založnopravne tužbe, ako je lice protiv koga je otkaz ili tužba podnesena upisan kao vlasnik broda, i ako se dokaže da je založnopravna tužba podnesena.
Zabeležbu založnopravne tužbe može da dozvoli i sud koji vodi parnicu.
Zabeležba iz stava 1. ovog člana ima za posledicu da otkaz ili tužba deluje protiv kasnijeg vlasnika broda, a naročito da se, na osnovu pravosnažne presude donesene u parnici o zabeleženoj tužbi ili izvršenog sudskog poravnanja zaključenog u toj parnici, može da vodi izvršenje na založenom brodu neposredno protiv svakog kasnijeg vlasnika broda.
Zabeležba tužbe za ostvarivanje zakonskog založnog prava briše se po službenoj dužnosti ako u roku od 60 dana od dana pravnosnažnosti presude donesene na osnovu tužbe koja je bila predmet zabeležbe, poverilac potraživanja obezbeđenog zakonskim založnim pravom ne zatraži prodaju broda ili upis ugovornog založnog prava, ili ako se, na njegov zahtev, u tom roku ne sprovede zaustavljanje broda (član 269. stav 2).
Ako iz spisa ne proizilazi da je u zakonskom roku zatražena prodaja broda ili upis ugovornog založnog prava ili da je sprovedeno zaustavljanje broda, sud će da postupi po članu 357. st. 2. i 3. ovog zakona.
Lice koje je pokrenulo parnicu da bi osporilo uknjižbu za koju utvrdi da su njome povređena njegova upisana prava i traži povraćaj u pređašnje stanje u upisniku, može kod suda koji vodi parnicu ili kod stvarno nadležnog redovnog suda da zahteva zabeležbu tog spora u upisniku brodova istovremeno s podnošenjem tužbe ili docnije.
Zabeležba spora iz stava 1. ovog člana ima za posledicu da presuda donesena u tom sporu deluje i protiv onih lica koja su stekla upisana prava posle trenutka kad je predlog za zabeležbu spora stigao lučkoj kapetaniji, odnosno kapetaniji pristaništa koja vodi upisnik brodova.
U parnici pokrenutoj tužbom za brisanje uknjižbe protiv lica koja su neposredno uknjižbom, čije se brisanje traži tužbom, stekla prava ili su oslobođena tereta, ili kad se tužba zasniva na odnosima koji postoje neposredno između tužioca i tuženog, o zastarelosti tužbenog zahteva prosuđivaće se prema propisanim rokovima o zastarelosti potraživanja.
Lice koje želi da ospori uknjižbu protiv trećih lica, o čijoj je dozvoli bilo propisno obavešteno, dužno je da u roku u kome se može uložiti žalba protiv dozvole te uknjižbe, predloži stvarno nadležnom redovnom sudu upis zabeležbe da je uknjižba sporna, a najdocnije u roku od 60 dana od dana isteka roka za žalbu da podnese tužbu za brisanje uknjižbe protiv svih lica koja su osporavanom uknjižbom stekla neko upisano pravo ili su na nekom upisanom pravu postigla dalje uknjižbe ili predbeležbe.
Posle isteka roka iz stava 1. ovog člana, protiv trećih lica koja su pre zabeležbe spora na upisanom pravu stekla dalje upisana prava, može se tužbom za brisanje osporavati uknjižba samo ako ta lica nisu bila savesna u pogledu valjanosti osporavane uknjižbe.
Ako tužilac nije bio propisno obavešten o dozvoli uknjižbe koju osporava, pravo na podnošenje tužbe za njeno brisanje protiv trećih savesnih lica koja su na upisanom pravu stekla dalja upisana prava, prestaje u roku od tri godine od trenutka kad je predlog za pobijanje uknjižbe stigao lučkoj kapetaniji, odnosno kapetaniji pristaništa koja vodi upisnik brodova.
Ako tužilac povuče tužbu ili se po zakonu smatra da je tužba povučena, ili ako tužba bude pravosnažnom odlukom odbačena ili tužbeni zahtev odbijen ili ako u slučaju iz člana 376. ovog zakona tužba ne bude podnesena u propisanom roku, sud će na predlog protivne strane, narediti brisanje zabeležbe spora.
Ako pravosnažnom presudom bude potpuno ili delimično usvojen zahtev za brisanje osporene uknjižbe ili ako stranke o brisanju uknjižbe zaključe sudsko poravnanje sud će, na predlog stranke, dozvoliti upis brisanja osporene uknjižbe prema sadržaju presude, odnosno sudskog poravnanja i istovremeno narediti brisanje zabeležbe spora, kao i svih uknjižbi i predbeležbi za koje je, u pogledu brisanja prava, predlog za upis i predlog za zabeležbu spora stigao lučkoj kapetaniji, odnosno kapetaniji pristaništa.
Lice koje tvrdi da je do uknjižbe došlo usled krivičnog dela može, radi postizanja pravnog dejstva iz člana 374. ovog zakona u odnosu na kasnije upise, zatražiti od stvarno nadležnog redovnog suda da dozvoli zabeležbu da je uknjižba sporna. Ovo lice je dužno da uz predlog podnese dokaz nadležnog organa o pokretanju krivičnog postupka.
Ako se zabeležba spora predlaže radi postizanja dejstva i protiv trećih lica koja su savesno stekla upisana prava pre zabeležbe spora, predlog za zabeležbu mora se podneti stvarno nadležnom redovnom sudu u roku u kome je stranka ovlašćena na podnošenje žalbe protiv dozvoljene uknjižbe.
Ako sud u krivičnom postupku odluči da se briše uknjižba zajedno sa upisanim pravima koja su stečena pre zabeležbe iz člana 379. ovog zakona, stvarno nadležni redovni sud narediće brisanje uknjižbe prema odredbama člana 378. stav 2. ovog zakona, ako stranka, protiv koje je osporena uknjižba izvršena uz predlog za brisanje uknjižbe, priloži pravosnažnu odluku suda donesenu o tom krivičnom postupku.
Ako sud u krivičnom postupku utvrdi krivičnu odgovornost optuženog, a oštećenog s njegovim zahtevima za brisanje uknjižbe uputi na parnicu, oštećeni ima pravo da podnese tužbu za brisanje uknjižbe i upisanih prava iz stava 1. ovog člana, u roku od 60 dana od dana kad je odluka suda o upućivanju na parnicu postala pravosnažna.
Ako sud u krivičnom postupku ne donese odluku o tome da je optuženi krivično odgovoran i ako ovlašćeno lice u roku iz stava 2. ovog člana ne podnese tužbu stvarno nadležni redovni sud dozvoliće brisanje zabeležbe spora na predlog lica koje ima pravni interes da se osporena uknjižba održi na snazi.
Kad se traži brisanje zabeležbe spora zbog toga što tužba za brisanje nije podignuta u rokovima određenim u čl. 376. i 380. ovog zakona, stvarno nadležni redovni sud postupiće shodno odredbama člana 357. st. 2. i 3. ovog zakona.
Ako vlasnik broda ili poverilac na čijem je brodu, odnosno potraživanju uknjiženo takvo pravo podnese tužbu da se to pravo u celini ili delimično briše zbog toga što je zastarelo, stvarno nadležni redovni sud dozvoliće, na predlog tužioca, zabeležbu spora u upisniku brodova.
Ako se pokrene parnica kojom se traži da se utvrdi da je održajem stečeno određeno stvarno pravo, stvarno nadležni redovni sud dozvoliće na predlog tužioca, zabeležbu spora u upisniku brodova.
Zabeležba spora u slučaju tužbe za brisanje zbog zastarelosti ili u slučaju tužbe za utvrđivanje sticanja stvarnog prava usled održaja, nema dejstva protiv trećih lica koja su pouzdajući se u upisnik brodova, postigla određeno uknjiženje pre trenutka kad je predlog za zabeležbu spora stigao lučkoj kapetaniji, odnosno kapetaniji pristaništa koja vodi upisnik brodova. Ako je pravosnažnom presudom utvrđeno da je tužilac stekao određeno stvarno pravo, pravo stečeno održajem ima red prvenstva pre svih upisa koji su sprovedeni posle zabeležbe spora, a sva prava upisana posle zabeležbe spora koja su s tim u protivurečnosti, brisaće se na predlog stranke.
U postupku brisanja shodno se primenjuju odredbe člana 378. stav 2. ovog zakona.
Sud koji je sproveo prodaju broda narediće, po službenoj dužnosti, da se rešenje o dosuđenju prodatog broda zabeleži u upisnik brodova.
Zabeležba iz stava 1. ovog člana ima dejstvo da se upisana prava protiv dotadašnjeg vlasnika broda mogu steći daljim upisima samo ako rešenje o dosuđenju bude pravosnažno ukinuto.
Ako rešenje o dosuđenju nije pobijeno ili ako je pobijanje pravosnažno odbijeno, na predlog zainteresovanog lica brisaće se svi upisi izvršeni posle zabeležbe tog rešenja protiv dotadašnjeg vlasnika broda, kao i svi dalji upisi koji su izvršeni u odnosu na njihova prava.
Predlozi za upis ili brisanje zabeležbi o kojima odlučuje stvarno nadležni redovni sud moraju se podneti lučkoj kapetaniji, odnosno kapetaniji pristaništa koja vodi upisnik.
Upisivanje zajedničkih ugovornih založnih prava
Kod zajedničkih ugovornih založnih prava (član 249) koja se zasnivaju upisom u više uložaka, jedan od uložaka označuje se kao glavni, a ostali kao sporedni. U predlogu za upis mora se navesti koji se uložak označuje kao glavni, a koji kao sporedni, a ako u predlogu to nije navedeno smatraće se da se kao glavni uložak mora označiti onaj koji je u predlogu za upis naveden na prvom mestu.
Ako se zatraži da se ugovorno založno pravo koje već postoji proširi za isto potraživanje i na druge uloške, s prvobitno opterećenim uloškom postupiće se kao s glavnim uloškom.
U glavnom ulošku zabeležbom se upućuje na sporedne uloške, a u svakom sporednom ulošku - na glavni uložak.
Ako poverilac radi osiguranja svog potraživanja zatraži upis ugovornog založnog prava u određeni uložak upisnika brodova, dužan je da prijavi postojanje ugovornog založnog prava koje je za to potraživanje već upisano u neki drugi uložak da bi se moglo zabeležiti zajedničko ugovorno založno pravo.
Poverilac je odgovoran za štetu prouzrokovanu time što je propustio da prijavi postojanje ugovornog založnog prava.
Ako zabeležba zajedničkog ugovornog založnog prava ne bude upisana, ugovorni založnopravni dužnik može predložiti da se ova zabeležba izvrši i zatraži da mu poverilac naknadi troškove, ako je zabeležba izostala njegovom krivicom.
Ako sud iz člana 276. ovog zakona, dozvoljavajući uknjižbu ili predbeležbu ugovornog založnog prava, utvrdi da je za isto potraživanje ugovorno založno pravo već upisano, u njegovom ili nekom drugom upisniku brodova, odrediće, po službenoj dužnosti, da je uložak u koji je ugovorno založno pravo već upisano glavni uložak. Sud je dužan da o tome obavesti lučku kapetaniju, odnosno kapetaniju pristaništa kod koje se vodi upisnik brodova u koji je ugovorno založno pravo već upisano.
Predlog za upis zajedničkog ugovornog založnog prava u više upisnika brodova koji se ne vode kod lučke kapetanije, odnosno kapetanije pristaništa, može se podneti ili istovremeno svim lučkim kapetanijama, odnosno kapetanijama pristaništa koje vode te upisnike brodova ili samo jednoj lučkoj kapetaniji, odnosno kapetaniji pristaništa.
Ako se predlog za upis ugovornog založnog prava podnosi istovremeno svim lučkim kapetanijama, odnosno kapetanijama pristaništa u čije upisnike brodova mora da se upiše, u predlogu mora da se navede koji uložak se označuje kao glavni, a koji uložak kao sporedni.
Ako se predlog za upis ugovornog založnog prava podnosi samo jednoj lučkoj kapetaniji, odnosno kapetaniji pristaništa, predlog se podnosi onoj lučkoj kapetaniji, odnosno kapetaniji pristaništa kod koje predlagač upisa želi da se vodi glavni uložak i naznačuje red po kome predlog mora da se uputi ostalim organima.
Ako kod prvobitnog ili kasnijeg upisa zajedničkog ugovornog založnog prava učestvuje više sudova iz člana 276. ovog zakona, svaki od njih će samostano odlučiti o predlogu za uknjiženje ili predbeležbu ugovornog založnog prava u upisnik brodova za koji je on nadležan. Svaki od sudova svoje rešenje o tome dostaviće i lučkoj kapetaniji, odnosno kapetaniji pristaništa kod koje se vodi glavni uložak.
Žalba protiv rešenja iz stava 1. ovog člana podnosi se sudu koji je to rešenje doneo.
Ako uknjižba ili predbeležba koja je upisana u neki sporedni uložak bude po žalbi brisana o brisanju se radi zabeležbe obaveštava lučka kapetanija, odnosno kapetanija pristaništa koja vodi glavni uložak.
Red prvenstva kod zajedničkog ugovornog založnog prava određuje se samostalno za svaki uložak, a merodavan je trenutak kad je predlog za dozvolu upisa zajedničkog ugovornog založnog prava stigao lučkoj kapetaniji, odnosno kapetaniji pristaništa u čiji se upisnik ugovorno založno pravo upisuje.
Svi predlozi u pogledu promene založnog prava za potraživanje za koja je upisano zajedničko ugovorno založno pravo u više uložaka, podnose se onoj lučkoj kapetaniji, odnosno kapetaniji pristaništa koja vodi glavni uložak. O tim predlozima odlučuje se prema stanju upisa u glavnom ulošku.
Predlog podnesen drugoj lučkoj kapetaniji, odnosno kapetaniji pristaništa a ne lučkoj kapetaniji, odnosno kapetaniji pristaništa iz stava 1. ovog člana vratiće se podnosiocu s uputstvom da predlog mora da se podnese lučkoj kapetaniji, odnosno kapetaniji pristaništa koja vodi glavni uložak.
Sve promene koje se na zajedničkom ugovornom založnom pravu moraju da učine prenosom, ograničenjem, opterećenjem, brisanjem ili na drugi način, upisuju se samo u glavni uložak.
Upis promena u glavnom ulošku ima pravno dejstvo kao da je izvršen u svim već postojećim ili budućim sporednim ulošcima.
Delimično ili potpuno brisanje zajedničkog ugovornog založnog prava koje se odnosi na sve brodove ili na sva potraživanja (podzalog) koji su predmet zajedničkog ugovornog založnog prava, zabeležava se u sve sporedne uloške, a brisanje zajedničkog ugovornog založnog prava koje se odnosi na određeni brod ili određeno potraživanje, zabeležava se samo u sporedni uložak u kome je taj brod, odnosno potraživanje upisano.
Ako založno pravo na brodu, odnosno na potraživanju obezbeđenom ugovornim založnim pravom upisanom u glavnom ulošku bude brisano, u tom ulošku brišu se i svi dalji, na zajedničkom ugovornom založnom pravu izvršeni upisi i prenose u jedan od sporednih uložaka koji se vode kod iste lučke kapetanije, odnosno kapetanije pristaništa. Ako zajedničko ugovorno založno pravo još postoji, s tim uloškom postupa se kao sa glavnim uloškom.
Ako u upisnicima brodova iste lučke kapetanije, odnosno kapetanije pristaništa nema sporednog uloška nadležan sud odrediće, ako to nije odredio ugovorni založnopravni poverilac, sa kojim sporednim uloškom će ubuduće da se postupa kao sa glavnim uloškom, pa će, po službenoj dužnosti, poslati lučkoj kapetaniji, odnosno kapetaniji pristaništa koja vodi novi glavni uložak, overene prepise postojećih upisa u glavnoj knjizi, kao i overene prepise isprava koje se na te upise odnose.
Pretvaranje sporednog uloška u glavni uložak saopštava se organima kod kojih se vode svi sporedni ulošci i, po službenoj dužnosti, to ubeležava u svaki postojeći sporedni uložak.
Organu na koji pređe vođenje glavnog uloška dostavljaju se oni predlozi o kojima ne može da rešava dotadašnji organ zbog toga što je zajedničko ugovorno založno pravo u njegovom upisniku brodova već brisano i o tome se obaveštavaju stranke koje su podnele predloge.
Međusobni red prvenstva predloga iz stava 1. ovog člana određuje se prema trenutku kad su oni stigli organu koji je vodio dotadašnji glavni uložak.
Za opravdanje predbeležbe kojom je zajedničko ugovorno založno pravo za isto potraživanje predbeleženo kod raznih organa potrebna je samo jedna tužba za opravdanje.
Za tužbu za opravdanje predbeležbe nadležan je, pored mesno nadležnog suda založnopravnog dužnika i stvarno nadležni redovan sud u pogledu jednog od upisnika u kome je predbeležba dozvoljena.
U izvodima iz uložaka koji se, s obzirom na zajedničko ugovorno založno pravo, vode kao sporedni ulošci, upućuje se na glavni uložak, uz napomenu da su promene koje su učinjene na zajednički upisanom založnom pravu upisane samo u glavnom ulošku.
Prenos broda iz jednog upisnika brodova u drugi upisnik brodova
Sud će rešenjem dozvoliti prenos upisa broda iz jednog upisnika brodova u drugi upisnik brodova na osnovu isprave kojom se dokazuje da će brod promeniti luku upisa i da će se upisati u luci koja se nalazi na području lučke kapetanije, odnosno kapetanije pristaništa koja vodi upisnik brodova u koji je brod upisan.
BRISANJE BRODA IZ UPISNIKA BRODOVA
Sud će doneti rešenje o brisanju broda iz upisnika brodova:
1) ako utvrdi da je brod propao ili se pretpostavlja da je propao;
2) zbog otuđenja broda u korist stranog lica;
3) zbog saglasne izjave vlasnika broda i brodara kojom se opoziva saglasnost vlasnika za upis u jugoslovenski upisnik brodova, odnosno presude suda da je takva izjava vlasnika broda pravno valjana;
4) zbog izjave vlasnika broda da brod trajno povlači iz pomorske, odnosno unutrašnje plovidbe;
5) zbog prestanka postojanja uslova za upis u upisnik brodova po odredbi člana 211. stav 1. tačka 2) ovog zakona;
6) zbog rešenja saveznog ministarstva nadležnog za poslove saobraćaja, kojim se brodu upisanom u upisnik na osnovu člana 211. stav 1. tačka 2) ovog zakona oduzima pravo na upis u upisnik brodova.
Rešenje o brisanju broda unutrašnje plovidbe upisanog u upisnik brodova unutrašnje plovidbe radi prenosa u upisnik druge države, donosi se na osnovu potvrde da je brod već uslovno upisan u strani upisnik brodova unutrašnje plovidbe.
U rešenju o brisanju broda iz upisnika brodova mora se, u smislu člana 231. ovog zakona, utvrditi da se tom brisanju ne protive poverioci zakonskih založnih prava, odnosno da poverioci ugovornog založnog prava pristaju na brisanje, osim ako se brisanje vrši na osnovu odredaba člana 215. stav 1. tač. 1) i 4) ovog zakona.
Podnesak kojim se poverioci koji imaju zakonsko založno pravo na brodu protive upisu brisanja broda iz upisnika brodova, podnosi se lučkoj kapetaniji, odnosno kapetaniji pristaništa kod koje je brod upisan u upisnik brodova. Lučka kapetanija, odnosno kapetanija pristaništa dostaviće podnesak o protivljenju nadležnom sudu radi donošenja odluke.
U slučaju iz stava 2. ovog člana, brisanje broda iz upisnika brodova može se odrediti tek pošto postane pravosnažno rešenje suda kojim se protivljenje odbija.
Ako se brod koji je bio brisan iz upisnika brodova zbog toga što je propao ili se pretpostavljalo da je propao ili zbog toga što je trajno povučen iz plovidbe ili zbog toga što je bio proglašen pomorskim plenom, odnosno ratnim plenom na moru ponovo upisuje u upisnik brodova, sud će doneti rešenje o ponovnom upisu broda sa svim onim podacima i upisanim pravima iz upisnika sa kojima je ranije bio upisan, a koji su važili u času brisanja broda i o tome obavestiti vlasnika broda i sva ostala lica u čiju korist je bilo upisano neko pravo na brodu.
Protiv rešenja suda o predlogu za upis u upisnik brodova dopuštena je žalba.
Stranke mogu u žalbi izneti nove činjenice i predlagati nove dokaze samo ako se oni odnose na bitne povrede pravila postupka.
Žalba se podnosi sudu koji je doneo prvostepeno rešenje, i to jedan primerak za sud i po jedan za stranke koje učestvuju u postupku.
Rok za podnošenje žalbe kad je rešenje dostavljeno u Saveznoj Republici Jugoslaviji iznosi 30 dana, a kad je dostavljeno u inostranstvu - 60 dana.
Neblagovremenu, nepotpunu i nedopuštenu žalbu sud će odbaciti.
Ako prvostepeni sud ne odbaci žalbu primerak žalbe dostaviće strankama kojima je dostavljeno rešenje koje se pobija.
Prvostepeni sud ne može svoje rešenje ni preinačiti ni ukinuti.
Žalbu podnesenu neposredno drugostepenom sudu taj sud uputiće nadležnom prvostepenom sudu i smatraće se da je žalba podnesena na dan kad je stigla nadležnom prvostepenom sudu.
Ako je žalba podnesena protiv rešenja kojima se dozvoljava uknjižba ili predbeležba ili prvi upis broda u upisnik brodova, sud će odrediti zabeležbu žalbe u upisnik brodova.
Ako žalba bude odbijena sud će odrediti brisanje zabeležbe.
Zabeležbu i brisanje zabeležbe iz st. 1. i 2. ovog člana sud će odrediti po službenoj dužnosti.
Ako je žalba podnesena protiv rešenja suda o zahtevu za prvi upis u upisnik brodova sud je dužan da o uloženoj žalbi obavesti lučku kapetaniju, odnosno kapetaniju pristaništa koja vodi upisnik brodova, radi postupanja po odredbama člana 312. stav 2. ovog zakona.
Ako drugostepeni sud odbija žalbu protiv rešenja kojim je predlog za upis odbijen prvostepeni sud će po službenoj dužnosti odrediti da se briše zabeležba tog rešenja u upisniku brodova i o tome će obavestiti stranke.
Ako drugostepeni sud preinači rešenje prvostepenog suda i usvoji jedan od predloga iz člana 323. ovog zakona koji je prvostepeni sud odbio dozvoljeni upis izvršiće se u upisnik brodova. U tom slučaju smatra se da je upis izvršen u trenutku kad je predlog za upis bio podnesen.
Ako drugostepeni sud preinači rešenje prvostepenog suda kojim se dozvoljava brisanje upisa i predlog za brisanje upisa odbije uspostaviće se brisana uknjižba, odnosno predbeležba.
Ako drugostepeni sud preinači rešenje prvostepenog suda kojim je usvojen neki od predloga iz člana 323. ovog zakona, pa taj predlog odbije, izvršena uknjižba ili predbeležba, brisaće se.
Rešenje drugostepenog suda kojim se određuje upis u upisnik brodova prvostepeni sud dostaviće radi izvršenja upisa nadležnoj lučkoj kapetaniji, odnosno kapetaniji pristaništa, u skladu sa odredbama člana 326. ovog zakona.
U postupku upisivanja u upisnik brodova revizija nije dopuštena.
U pogledu primena odredaba ovog dela zakona (čl. 223. do 411) sa brodom unutrašnje plovidbe izjednačeni su: hidrogliser, skela, bager, dizalica i sl.
6. Postupak za upisivanje u upisnike čamaca i plovećih postrojenja
U upisnik se upisuju čamci i ploveća postrojenja domaćih i stranih pravnih i fizičkih lica koja imaju sedište odnosno prebivalište na području lučke kapetanije, odnosno kapetanije pristaništa koja vodi upisnik.
U upisnik se moraju upisati čamci i ploveća postrojenja koji se stalno ili pretežno zadržavaju ili plove u obalnom moru ili na unutrašnjim vodama Savezne Republike Jugoslavije bez obzira na sedište, odnosno prebivalište njihovog vlasnika.
Ako se promeni vlasnik čamca ili plovećeg postrojenja vrši se ponovni upis čamca i plovećeg postrojenja.
Vlasnik čamca i plovećeg postrojenja dužan je da prijavi svaku promenu podatka koji se unosi u upisnik, u roku od 30 dana od dana nastanka promene.
Lučka kapetanija, odnosno kapetanija pristaništa doneće rešenje o upisu čamca i plovećih postrojenja u upisnik.
U upisnik se ne mogu upisati čamci i ploveća postrojenja upisani u registar strane države.
Upisnik je javna knjiga, a izvod iz tog upisnika ima snagu javne isprave.
Obrazac i sadržinu upisnika i knjiga i način vođenja registra, utvrđuje savezni ministar nadležan za poslove saobraćaja.
Čamci i ploveća postrojenja upisani u upisnik moraju imati oznaku, a mogu imati i ime.
7. Postupak za brisanje čamaca i plovećih postrojenja iz upisnika
Lučka kapetanija, odnosno kapetanija pristaništa će doneti rešenje o brisanju čamca ili plovećeg postrojenja iz upisnika:
1) ako čamac, odnosno ploveće postrojenje propadne, nestane ili bude uništen;
2) ako se čamac ili ploveće postrojenje trajno povuče iz plovidbe;
3) ako se na čamac ili ploveće postrojenje više ne odnose odredbe ovog zakona;
4) ako protekne više od 30 dana od dana isteka registracije čamca ili plovećeg postrojenja.
Smatra se da su čamac ili ploveće postrojenje propali ili nestali ako je od prijema poslednje vesti o njima proteklo više od tri meseca. U tom slučaju smatra se da su čamac ili ploveće postrojenje propali ili nestali narednog dana od dana prijema poslednje vesti.
Lučka kapetanija, odnosno kapetanija pristaništa izdaje rešenje o izvršenom brisanju iz upisnika.
BRODAR
Za obaveze koje nastaju u vezi sa plovidbom i iskorišćavanjem broda odgovara brodar, ako ovim zakonom nije drukčije određeno.
Obavezama koje nastaju u vezi sa plovidbom i iskorišćavanjem broda smatraju se:
1) potraživanje iz telesnih šteta - potraživanje koje nastaje smrću ili telesnim povredama lica;
2) potraživanje iz materijalnih šteta - potraživanje koje nastaje iz bilo kod drugog razloga, osim onog koje nastaje iz telesnih šteta.
Brodar pomorskog broda može da ograniči svoju odgovornost do iznosa navedenih u članu 419. ovog zakona, a brodar broda unutrašnje plovidbe - do iznosa navedenih u članu 420. ovog zakona, i to za potraživanje:
1) iz telesnih šteta koje su pretrpela lica koja se radi prevoza nalaze na brodu i iz materijalnih šteta na stvarima koje se nalaze na brodu;
2) iz telesnih šteta koje su pretrpela lica na kopnu ili na vodi, odnosno iz materijalnih šteta na stvarima koje se nalaze van broda, ako su te štete prouzrokovane skrivljenim ili neskrivljenim delom ili propustom lica na brodu za koje je brodar odgovoran, a od lica za koja je brodar odgovoran a koja se nalaze na brodu - samo ako se skrivljeno ili neskrivljeno delo ili propust tih lica tiče plovidbe, rukovanja brodom, krcanja, prevoza ili iskrcanja tereta ili ukrcavanja, prevoza ili iskrcavanja putnika;
3) nastalo u vezi sa naređenim pomicanjem, dizanjem ili uništenjem potonulog, nasukanog ili napuštenog broda i stvari koje se nalaze na tom brodu, kao i za naknadu štete prouzrokovane od strane broda luci, odnosno pristaništu, lučkim, odnosno pristanišnim objektima i plovnim putevima.
2. Ograničenje odgovornosti brodara
Brodar pomorskog broda može da ograniči svoju odgovornost za obaveze ili člana 418. ovog zakona, i to:
1) na 650 US dolara u dinarskoj protivvrednosti po kursu na dan zaključenja ugovora po toni tonaže odnosnog broda, ako je jednim događajem nastalo samo potraživanje iz materijalnih šteta;
2) na 2000 US dolara u dinarskoj protivvrednosti po kursu na dan zaključenja ugovora po toni tonaže odnosnog broda, ako je jednim događajem nastalo samo potraživanje iz telesnih šteta;
3) na 2000 US dolara u dinarskoj protivvrednosti po kursu na dan zaključenja ugovora po toni tonaže odnosnog broda, ako su nastali iz jednog događaja potraživanja iz telesnih šteta i potraživanja iz materijalnih šteta. Od ovog iznosa, iznos od 1350 US dolara po toni namenjen je isključivo namirenju potraživanja iz telesnih šteta, a iznos od 650 US dolara u dinarskoj protivvrednosti po kursu na dan zaključenja ugovora po toni - isključivo namirenju potraživanja iz materijalnih šteta. Ako iznos namenjen isključivo za namirenje potraživanja iz telesnih šteta nije dovoljan za njegovo potpuno podmirenje neisplaćeni ostatak ovog potraživanja, zajedno sa potraživanjem iz materijalnih šteta, naplaćuje se iz iznosa koji je namenjen namirenju potraživanja iz materijalnih šteta.
U smislu stava 1. ovog člana tonaža za brodove sa sopstvenim pogonom je neto registarska tonaža broda povećana za mašinski prostor koji je bio odbijen od bruto registarske tonaže broda radi određivanja njegove neto registarske tonaže, a za druge brodove - neto registarska tonaža.
Brodar broda unutrašnje plovidbe može da ograniči svoju odgovornost za obaveze iz člana 418. ovog zakona u pogledu potraživanja iz materijalnih šteta, na sledeće iznose:
1) za brod namenjen za prevoz tereta:
a) na 40 US dolara u dinarskoj protivvrednosti po kursu na dan zaključivanja ugovora po toni najviše nosivosti broda bez sopstvenog pogona;
b) na 40 US dolara u dinarskoj protivvrednosti po kursu na dan zaključivanja ugovora po toni najviše nosivosti broda sa sopstvenim pogonom povećan za 60 US dolara u dinarskoj protivvrednosti po kursu na dan zaključivanja ugovora po svakom kilovatu mašinskog uređaja za pogon broda;
2) za brod koji nije namenjen za prevoz tereta na 60 US dolara u dinarskoj protivvrednosti po kursu na dan zaključivanja ugovora po kubnom metru istisnine na najvećem dozvoljenom gazu broda;
3) za tegljač i potiskivač na 60 US dolara u dinarskoj protivvrednosti po kursu na dan zaključivanja ugovora po svakom kilovatu mašinskog uređaja za pogon broda;
4) za hidroglisere i tehničke plovne objekte unutrašnje plovidbe na iznos u US dolarima koji odgovara trećini njihove vrednosti u momentu događaja na osnovu koga je nastalo potraživanje.
Kad su potiskivač ili drugi brod sa sopstvenim pogonom privezani uz brod koji potiskuje, iznos ograničene odgovornosti brodara obračunava se na osnovu kilovata mašinskih uređaja za pogon i ukupne tonaže najviše nosivosti svih brodova u konvoju.
Za potraživanje iz telesnih šteta brodar odgovara do trostrukih iznosa iz st. 1. i 2. ovog člana.
Iznosi ograničene odgovornosti iz st. 1. i 2. ovog člana namenjeni su isključivo namirenju potraživanja iz materijalnih šteta, a iznosi ograničene odgovornosti iz stava 3. ovog člana - isključivo namirenju potraživanja iz telesnih šteta.
Iznos ograničene odgovornosti brodara, predviđen odredbama ovog zakona za pomorske brodove ne može da bude manji od iznosa predviđenog za brod od 100 tona u smislu člana 419. stav 2. ovog zakona, a za brodove unutrašnje plovidbe - manji od 16000 US dolara u dinarskoj protivvrednosti po kursu na dan zaključivanja ugovora.
U iznos ograničene odgovornosti brodara, ne ulazi iznos zateznih kamata od dana događaja na osnovu koga je nastalo potraživanje do dana osnivanja fonda ograničene odgovornosti na osnovu člana 425. ovog zakona.
Brodar ne može ograničiti svoju odgovornost za obaveze iz člana 418. ovog zakona:
1) ako je događaj iz koga su nastala potraživanja prouzrokovan njegovom ličnom krivicom;
2) za štete nastale smrću ili telesnom povredom lica koja su u radnom odnosu s brodarom.
Brodar broda unutrašnje plovidbe ne može ograničiti svoju odgovornost za obaveze iz člana 418. ovog zakona ni za potraživanje lica koja se prevoze na osnovu ugovora o prevozu putnika.
Ograničenje odgovornosti na iznose iz čl. 419. i 420. ovog zakona primenjuje se na ukupni iznos potraživanja iz telesnih i materijalnih šteta koje su nastale iz jednog događaja.
Ako su potraživanja iz stava 1. ovog člana nastala iz više događaja, ograničenje odgovornosti brodara vrši se u pogledu potraživanja iz svakog događaja posebno.
Brodar koji želi da ograniči svoju odgovornost dužan je da osnuje fond ograničene odgovornosti.
Fond ograničene odgovornosti je imovinska vrednost koju brodar polaže radi namirenja potraživanja iznosa na koji se ograničava njegova odgovornost.
Fond ograničene odgovornosti služi isključivo za namirenje potraživanja nastalih iz događaja zbog koga je osnovan.
Osnivanje fonda ograničene odgovornosti ne znači priznanje odgovornosti za potraživanje zbog kojih je osnovan.
Poverioci u korist čijih potraživanja je osnovan fond ograničene odgovornosti mogu svoja potraživanja da namire samo iz tog fonda.
Potraživanja poverilaca namiruju se iz fonda ograničene odgovornosti, odnosno iz njegovog dela koji je njima namenjen, srazmerno njihovom utvrđenom iznosu.
Ako brodar ima pravo da istakne zahtev prema jednom od poverilaca za potraživanje zbog štete koja proizilazi iz istog događaja njihova međusobna potraživanja se prebijaju, a poverilac učestvuje u naplati iz fonda samo do visine iznosa koji je preostao posle izvršenog prebijanja.
Brodar koji pre razdeobe fonda ograničene odgovornosti isplati u celini ili delimično neko od potraživanja iz člana 418. ovog zakona stupa u odnosu na fond do visine isplaćenog iznosa na mesto namirenog poverioca.
Ako su sprovedene privremene mere ili mere izvršenja u vezi sa potraživanjem iz člana 418. ovog zakona, a brodar se poziva na ograničenje svoje odgovornosti po ovom zakonu, sud može, na predlog brodara, da ukine privremenu meru ili obustavi mere izvršenja, odnosno oslobodi data obezbeđenja ili druga jemstva, ako brodar dokaže da je već dao obezbeđenje ili druga jemstva u visini iznosa ograničene odgovornosti, pod uslovom da su to obezbeđenje ili drugo jemstvo raspoloživi i slobodno prenosivi u korist poverioca.
Odredba stava 1. ovog člana primenjuje se i kad dato obezbeđenje ili drugo jemstvo ne dostižu visinu ograničene odgovornosti brodara, ako budu naknadno dopunjeni do visine iznosa njegove ograničene odgovornosti.
Obezbeđenje ili drugo jemstvo iz stava 1. ovog člana mora da bude isključivo namenjeno podmirenju svih potraživanja iz člana 418. ovog zakona koja proizlaze iz istog događaja u vezi s kojim se vrši ograničenje odgovornosti.
Sud mora da ukine privremenu meru ili obustavi mere izvršenja, odnosno da oslobodi data obezbeđenja ili druga jemstva zbog datog obezbeđenja ili jemstva u zemlji, a u inostranstvu - ako je takvo oslobođenje predviđeno međunarodnim ugovorom.
Odredbe čl. 418. do 429. ovog zakona o ograničenju odgovornosti brodara odnose se i na vlasnika broda, poslovođu broda i naručioca prevoza u brodarskom ugovoru.
Zapovednik, ostali članovi posade i druga lica koja rade za brodara, ako su odgovorni za potraživanja iz člana 418. ovog zakona, mogu da ograniče svoju odgovornost u smislu člana 419. do 429. ovog zakona.
Zapovednik, ostali članovi posade i druga lica koja rade za brodara mogu, u slučajevima iz stava 1. ovog člana, da ograniče svoju odgovornost i ako je događaj iz koga je nastalo potraživanje prouzrokovan njihovom ličnom nepažnjom.
Ako je zapovednik, drugi član posade ili drugo lice koje radi za brodara vlasnik broda, suvlasnik, brodar, poslovođa broda ili naručilac prevoza u brodarskom ugovoru, oni mogu svoju odgovornost, u slučaju svoje lične nepažnje da ograniče samo ako je njihov propust nastao u vršenju funkcije zapovednika, odnosno člana posade broda.
Ukupna visina ograničene odgovornosti brodara i drugih lica koja mogu da ograniče svoju odgovornost po ovom zakonu za potraživanja na koja se odnosi ograničenje odgovornosti iz jednog događaja, ne može da pređe iznose navedene u čl. 419. i 420. ovog zakona.
Odredbe čl. 418. do 432. ovog zakona ne odnose se na ograničenje odgovornosti za obaveze iz spasavanja, za doprinos u zajedničkoj havariji i za nuklearne štete, a ni na štete prouzrokovane izbacivanjem tekućih goriva sa broda, ako odredbama ovog zakona nije izričito određeno.
Odredbe čl. 418. do 462. ovog zakona odnose se na čamce i tehničke plovne objekte.
Odredbe čl. 418. do 462. ovog zakona odnose se i na ratne brodove, s tim:
1) da za pomorske ratne brodove, čiji se kapacitet određuje istisninom, jedna tona iz čl. 419. i 421. ovog zakona odgovara dvema tonama istisnine;
2) da se na ratne brodove unutrašnje plovidbe odnose odredbe člana 420. stav 1. tačka 2) ovog zakona.
3. Postupak ograničenja brodareve odgovornosti
Vanparnični postupak ograničenja odgovornosti brodara sprovodi sudija pojedinac stvarno nadležnog suda.
U postupku iz stava 1. ovog člana shodno se primenjuju odredbe Zakona o parničnom postupku, ako ovim zakonom nije drukčije određeno.
Ako je brod ili čamac na koji se odnosi događaj povodom koga se vodi postupak ograničenja odgovornosti brodara upisan u jugoslovenski upisnik brodova, odnosno evidenciju čamaca, mesno je nadležan sud na čijem se području vodi upisnik brodova u koji je brod upisan, odnosno evidencija čamaca u koji je čamac upisan.
Ako je brod ili čamac na koji se odnosi događaj povodom koga se vodi postupak ograničenja odgovornosti brodara strane državne pripadnosti, mesno je nadležan sud na čijem je području brod zaustavljen, a ako nije bilo zaustavljanja broda - sud na čijem su području položena sredstva za osnivanje fonda ograničene odgovornosti.
U postupku ograničenja odgovornosti brodara nije dopušten sporazum stranaka o mesnoj nadležnosti.
Postupak ograničenja odgovornosti brodara pokreće se po predlogu lica koje je prema odredbama ovog zakona ovlašćeno da ograniči svoju odgovornost.
Predlog za pokretanje postupka ograničenja odgovornosti brodara, pored opštih podataka koji treba da budu navedeni u svakom podnesku, mora da sadrži i:
1) opis događaja iz koga je nastalo potraživanje za koje se predlaže ograničenje odgovornosti;
2) osnov i iznos ograničene odgovornosti;
3) način na koji je predlagač spreman da osnuje fond ograničene odgovornosti (polaganjem gotovine ili davanjem odgovarajućeg drugog jemstva);
4) popis poznatih poverilaca, uz naznačenje njihovog sedišta, odnosno boravišta;
5) podatke o vrsti i verovatnoj visini potraživanja poznatih poverilaca.
Predlogu za pokretanje postupka ograničenja odgovornosti brodara moraju se za pomorski brod priložiti isprave kojima se dokazuje: tonaža pomorskog broda, u smislu odredbe člana 419. stav 2. ovog zakona, a za brod unutrašnje plovidbe - isprave kojima se dokazuju nosivost, istisnina, kilovati i vrednost broda u smislu odredaba člana 420. st. 1. i 2. ovog zakona.
Ako sud utvrdi da nisu ispunjeni uslovi propisani ovim zakonom koji dozvoljavaju predlagaču da se koristi ograničenjem svoje odgovornosti doneće rešenje o odbijanju podnesenog zahteva.
Ako sud utvrdi da sredstvima predloženog fonda ograničene odgovornosti neće moći da raspolaže slobodno u korist poverilaca odbaciće podneseni zahtev.
Ako sud utvrdi da je zahtev koji je iznesen u predlogu za pokretanje postupka ograničenja odgovornosti brodara u saglasnosti s odredbama ovog zakona o uslovima ograničenja odgovornosti i da će sredstvima predloženog fonda ograničene odgovornosti moći slobodno da raspolaže u korist poverilaca doneće rešenje kojim odobrava osnivanje fonda ograničene odgovornosti.
U rešenju iz stava 1. ovog člana sud će pozvati predlagača da u roku od 15 dana podnese sudu dokaze o tome da je stavio na slobodno raspolaganje suda sredstva odobrena za osnivanje fonda ograničene odgovornosti i da je unapred položio određeni iznos potreban za namirenje troškova koji će nastati u toku ili povodom postupka.
Ako predlagač ne postupi po odredbi stava 2. ovog člana, sud će doneti rešenje kojim se ukida rešenje o osnivanju fonda ograničene odgovornosti.
Sud će u rešenju upozoriti predlagača na posledice koje nastaju usled toga što nije postupio po odredbi stava 2. ovog člana.
Fond ograničene odgovornosti smatra se osnovanim onog dana kad predlagač podnese sudu dokaze o tome da je postupio po odredbama člana 439. stav 2. ovog zakona.
Rešenje kojim utvrđuje da je fond ograničene odgovornosti osnovan sud je dužan da donese u roku od 24 časa od prijema dokaza iz stava 1. ovog člana.
Rešenje iz stava 2. ovog člana objavljuje se u "Službenom listu SRJ", na oglasnoj tabli suda, a po potrebi i na drugi pogodan način.
Rešenje se dostavlja predlagaču i svim poveriocima na čija se potraživanja odnosi ograničenje odgovornosti, a čije je sedište, odnosno boravište poznato sudu.
Rešenje kojim se utvrđuje osnivanje fonda ograničene odgovornosti sadrži:
1) ime broda, luku, odnosno pristanište upisa i državnu pripadnost, odnosno oznaku i mesto upisa čamca;
2) firmu, odnosno naziv i sedište, odnosno lično ime i prebivalište i državnu pripadnost predlagača;
3) događaj na koji se odnosi ograničena odgovornost brodara;
4) iznos fonda ograničene odgovornosti i datum osnivanja fonda;
5) poziv poveriocima da potraživanja koja se, prema odredbama ovog zakona, namiruju iz fonda ograničene odgovornosti prijave sudu u roku od 90 dana od dana objavljivanja rešenja u "Službenom listu SRJ", bez obzira na to da li o tim potraživanjima već teče parnica, odnosno da li je o njihovom postojanju donesena pravosnažna odluka, uz upozorenje na posledice propuštanja iz člana 451. ovog zakona;
6) mesto i vreme održavanja ročišta za ispitivanje potraživanja.
Ako se protiv nekog lica koje na osnovu odredaba ovog zakona može da ograniči svoju odgovornost (čl. 418, 430. i 431), a na koje se odnosi osnovani fond ograničene odgovornosti u vreme osnivanja fonda, sprovodi izvršni postupak ili postupak obezbeđenja potraživanja koja se, prema odredbama ovog zakona, namiruju iz osnovanog fonda ograničene odgovornosti, izvršni sud će, na zahtev tog lica, rešenjem obustaviti izvršni postupak, odnosno postupak obezbeđenja, i ukinuti sve sprovedene radnje u tom postupku.
Stranka po čijem je predlogu sud obustavio izvršni postupak, odnosno postupak obezbeđenja snosi svoje troškove obustavljenog postupka, a dužna je, na zahtev protivne stranke, da joj nadoknadi njene troškove.
Posle osnivanja fonda ograničene odgovornosti ne može se više tražiti pokretanje redovnog izvršnog postupka, odnosno postupka obezbeđenja potraživanja koja se, prema odredbama ovog zakona, namiruju iz osnovanog fonda ograničene odgovornosti.
Ispitivanje prijavljenih potraživanja vrši se na ročištu za ispitivanje potraživanja.
Pravo učestvovanja na ročištu u svojstvu stranke imaju predlagač i svi poverioci koji svoja potraživanja prijave do zaključenja ročišta za ispitivanje potraživanja.
Izostanak stranaka s ročišta ne sprečava sud da ročište održi.
Na ročištu sud će pozvati prisutne stranke da se izjasne o prijavljenim potraživanjima i o osnovu ograničenja odgovornosti predlagača.
Ne smatra se da poverilac prijavom potraživanja priznaje pravo predlagača da prijavljeno potraživanje namiri iz osnovanog fonda ograničene odgovornosti.
Poverilac ne može da osporava potraživanje drugog poverioca tvrdeći da se ono ne može namiriti iz osnovanog fonda ograničene odgovornosti, jer je događaj iz koga je potraživanje nastalo prouzrokovao brodar ličnom krivicom (član 423. tačka 1).
Smatra se da predlagač osnivanja fonda ograničene odgovornosti i poverioci priznaju da prijavljeno potraživanje postoji i da se može namiriti iz osnovanog fonda ograničene odgovornosti, ako to podneskom ili usmeno na ročištu ne ospore do zaključenja ročišta za ispitivanje potraživanja.
Ako poverilac ospori da je njegovo potraživanje podvrgnuto ograničenju odgovornosti predlagača, a predlagač se s tim osporavanjem ne složi, sud će rešenjem uputiti poverioca da u roku od 30 dana od dana dostavljanja rešenja podnese protiv predlagača tužbu za utvrđivanje da se poveriočevo potraživanje ne namiruje iz fonda ograničene odgovornosti.
Ako poverilac u roku iz stava 1. ovog člana ne postupi po rešenju suda, odnosno ako podnetu tužbu povuče, smatraće se da se odrekao svog osporavanja da je njegovo potraživanje podvrgnuto ograničenju odgovornosti predlagača.
Ako poverilac ospori drugom poveriocu postojanje ili visinu njegovog potraživanja ili pravo da se njegovo potraživanje namiri iz fonda ograničene odgovornosti, sud će rešenjem uputiti poverioca čije je potraživanje osporeno da u roku od 30 dana od dana dostavljanja rešenja podnese protiv predlagača i svih poverilaca koji su osporili njegovo potraživanje ili visinu tog potraživanja, tužbu za utvrđivanje postojanja i visine njegovog potraživanja, odnosno prava namirenja iz fonda ograničene odgovornosti.
Ako poverioci ospore drugom poveriocu njegovo potraživanje koje je utvrđeno pravosnažnom presudom donesenom u parnici protiv predlagača, sud će rešenjem uputiti poverioca, odnosno poverioce koji osporavaju takvo potraživanje da u roku od 30 dana podnesu tužbu za utvrđivanje da potraživanje ne postoji.
Ako poverioci koje sud uputi na parnicu u roku iz st. 1. i 2. ovog člana ne postupe po rešenju suda, odnosno ako podnesenu tužbu povuku, smatraće se da u slučaju iz stava 1. ovog člana potraživanje nije ni prijavljeno, a u slučaju iz stava 2. ovog člana da potraživanje nije bilo ni osporeno.
Ako predlagač ospori postojanje ili visinu poveriočevog potraživanja, sud će rešenjem uputiti poverioca da u roku od 30 dana od dana dostavljanja rešenja podnese protiv predlagača tužbu radi utvrđivanja postojanja i visine njegovog potraživanja.
Predlagač ne može da osporava poveriočevo potraživanje ako su postojanje i visina tog potraživanja pravosnažno utvrđeni u parnici između predlagača i poverioca ili u parnici koja se vodila prema odredbi člana 446. stav 1. ovog zakona.
Ako poverilac koga sud uputi na parnicu ne postupi po rešenju suda u roku iz stava 1. ovog člana, odnosno ako podnetu tužbu povuče, smatraće se da potraživanje nije ni prijavio.
Tužbe iz čl. 445, 446. i 447. ovog zakona mogu da se odnose samo na ona potraživanja koja su bila predmet raspravljanja na ročištu za ispitivanje potraživanja.
Pravosnažne presude donesene u parnicama iz čl. 445, 446. i 447. ovog zakona imaju pravno dejstvo prema svim strankama u postupku ograničenja odgovornosti brodara.
Za suđenje u sporovima iz čl. 445, 446. i 447. ovog zakona mesno je nadležan isključivo sud na čijem se području nalazi sud koji sprovodi postupak ograničenja odgovornosti brodara.
Ako predlagač učini verovatnim da bi iz fonda ograničene odgovornosti neko potraživanje trebalo namiriti u inostranstvu, sud može, na njegov predlog, da odredi da se iz fonda izdvoji iznos koji bi bio potreban za namirenje tog potraživanja u srazmeri prema ostalim prijavljenim potraživanjima i prema fondu ograničene odgovornosti.
Predlog iz stava 1. ovog člana može se podneti do održavanja prvog ročišta za deobu osnovanog fonda ograničene odgovornosti.
Iznos izdvojen po odredbi stava 1. ovog člana čuva se u posebnom depozitu deset godina od dana kad rešenje o konačnoj deobi osnovanog fonda ograničene odgovornosti postane pravosnažno.
Sud može i pre isteka roka iz stava 3. ovog člana da odredi da se izdvojeni iznos u celini ili delimično vrati u opšti depozit fonda ograničene odgovornosti, ako bi se prema okolnostima moglo zaključiti da su ostale pretpostavke za izdvajanje ovog iznosa iz stava 1. ovog člana.
Po isteku roka iz stava 3. ovog člana sud će izdvojeni iznos vratiti u opšti depozit fonda ograničene odgovornosti.
Radi ispitivanja potraživanja prijavljenih posle zaključenja ročišta za ispitivanje potraživanja, sud će zakazati novo ročište za ispitivanje potraživanja.
Poverioci čija se potraživanja ispituju na novom ročištu po odredbi stava 1. ovog člana ne mogu da osporavaju ranije priznata potraživanja.
Poverioci mogu svoja potraživanja da prijavljuju do zaključenja prvog ročišta za deobu fonda ograničene odgovornosti.
Potraživanja prijavljena po zaključenju prvog ročišta za deobu fonda ograničene odgovornosti neće se utvrđivati.
Poverioci koji svoja potraživanja prijave posle isteka roka iz člana 441. tačka 5) ovog zakona, dužni su da predlagaču i ostalim strankama u postupku, na njihov zahtev, nadoknade troškove postupka prouzrokovane naknadnom prijavom. Sud može da pozove ove poverioce da u određenom roku polože iznos koji će biti potreban za namirenje ovih troškova.
Posle sprovedenog postupka za ispitivanje prijavljenih potraživanja sud će rešenjem utvrditi koja se potraživanja priznaju i u kojoj visini, uzimajući u obzir i pismene podneske stranaka.
Deoba fonda ograničene odgovornosti sprovodi se posle pravosnažnosti rešenja donesenog u smislu člana 452. ovog zakona.
Sud može, na predlog poverioca, da izvrši i privremenu delimičnu deobu fonda ograničene odgovornosti radi prethodne isplate utvrđenih potraživanja, ako poverilac koji to predlaže učini verovatnim da se parnica iz čl. 445, 446. i 447. ovog zakona neće završiti u roku od šest meseci.
Deoba fonda iz stava 2. ovog člana obuhvata deo fonda ograničene odgovornosti koji ostaje pošto se iz celokupnog fonda izdvoje sredstva za eventualno namirenje potraživanja koja su još sporna, u iznosu u kome bi ova potraživanja trebalo namiriti da je njihovo postojanje utvrđeno u visini u kojoj su prijavljena.
Deoba sredstva fonda ograničene odgovornosti izdvojenih po odredbama člana 450. st. 1, 2. i 3. ovog zakona sprovodi se pošto se pravosnažno završi postupak za ispitivanje spornih potraživanja na koja se izdvojeni iznosi odnose, uzimajući u obzir već izvršenu deobu prema odredbama st. 1, 2. i 3. ovog člana.
Radi sprovođenja deoba fonda ogrančene odgovornosti sud izrađuje nacrt te deobe.
Posle izrade nacrta deobe fonda ograničene odgovornosti, sud zakazuje ročište za raspravljanje o tom nacrtu, na koje poziva predlagača i poverioca čija su potraživanja utvrđena i za koje je ustanovljeno da se namiruju iz fonda ograničene odgovornosti, kao i poverioce čija su potraživanja osporena.
Uz poziv na ročište strankama se dostavlja i primerak nacrta deobe.
Ako je radi izrade nacrta o deobi osnovanog fonda ograničene odgovornosti potrebno obezbediti stručno lice a sud takvo lice nema, sud može pripreme za izradu nacrta o deobi poveriti posebnom stručnjaku van suda.
Na stručnjake iz stava 1. ovog člana odnose se odredbe Zakona o parničnom postupku koje se odnose na veštake.
Pravo učestvovanja na ročištu, u svojstvu stranke, imaju predlagač i poverioci iz člana 454. ovog zakona.
Izostanak stranaka s ročišta ne sprečava sud da ročište održi.
Na ročištu sud poziva prisutne stranke da se izjasne o nacrtu deobe fonda ograničene odgovornosti i da istaknu svoje prigovore na nacrt.
Odluku o deobi osnovanog fonda ograničene odgovornosti sud donosi na osnovu rezultata postupka, vodeći računa i o pismenim podnescima stranaka.
Sud je dužan da u roku od tri dana od dana kad rešenje o deobi fonda ograničene odgovornosti postane pravosnažno, odnosno od dana kad drugostepeni sud dostavi pravosnažno rešenje prvostepenom sudu, izda nalog za isplatu potraživanja poveriocima na koje se odnosi rešenje o deobi.
Prijava potraživanja u postupku ograničenja odgovornosti brodara ima u pogledu prekida zastarelosti isto dejstvo kao i podnošenje tužbe u parničnom postupku.
U pogledu potraživanja koja su osporena u postupku ispitivanja potraživanja smatra se da je zastarelost prekinuta počev od dana prijave potraživanja do isteka roka za podnošenja tužbe prema odredbama čl. 446. i 447. ovog zakona, odnosno do dana kad presuda kojom se utvrđuje da se poveriočevo potraživanje ne namiruje iz fonda ograničene odgovornosti postane pravosnažna.
Zastarelost potraživanja koja se na osnovu rešenja o deobi fonda ograničene odgovornosti namiruju iz fonda počinje ponovo teći kad rešenje o deobi postane pravosnažno.
Sud će u korist poverilaca, kojima ni u roku od šest meseci od dana izdavanja naloga za isplatu ne bude u mogućnosti da izvrši isplatu njihovih potraživanja, iz sredstava fonda ograničene odgovornosti osnovati poseban depozit po pravilima o osnivanju sudskog depozita.
U postupku ograničenja odgovornosti brodara svaka stranka snosi svoje troškove, ako ovim zakonom nije drukčije određeno.
Rok za žalbu protiv rešenja donesenih u postupku ograničenja odgovornosti brodara iznosi osam dana od dana dostavljanja rešenja.
U postupku ograničenja odgovornosti brodara stranke i javni tužilac mogu protiv rešenja suda kojim je postupak pred sudom pravosnažno završen podneti sve pravne lekove koji se mogu podneti protiv presuda donesenih u parničnom postupku.
OBLIGACIONI ODNOSI
UGOVORI
UGOVOR O GRADNJI BRODA
Ugovor o gradnji broda, kao i izmene i dopune tog ugovora moraju da budu sastavljeni u pismenom obliku.
Ugovor o gradnji broda i njegove izmene i dopune koji su sastavljeni protivno odredbi stava 1. ovog člana nemaju pravno dejstvo.
Ako ugovorom o gradnji broda nije drukčije predviđeno smatra se da brod u gradnji pripada brodograditelju.
Brodograditelj je dužan da izvrši gradnju prema ugovoru o gradnji broda i pravilima struke i na način da se brodu mogu izdati isprave o sposobnosti za plovidbu predviđene ovim zakonom, a i druge isprave predviđene ugovorom o gradnji broda.
Ako se brod posle završetka gradnje upisuje u strani upisnik brodova, brodograditelj je dužan da izvrši gradnju prema ugovoru o gradnji broda i pravilima struke i na način da se brodu mogu izdati isprave predviđene ugovorom o gradnji broda.
Naručilac ima pravo nadzora nad izvršenjem gradnje broda i u tu svrhu može odrediti jednog ili više inspektora gradnje. Imenovanje i smenjivanje inspektora gradnje naručilac mora pismeno saopštiti brodograditelju.
Troškove u vezi sa radom inspektora gradnje snosi naručilac.
Brodograditelj je dužan da omogući inspektorima gradnje vršenje nadzora u toku gradnje.
U slučaju da inspektor gradnje ustanovi da izvođenje nekih radova nije u skladu sa odredbama člana 465. ovog zakona, dužan je da brodograditelju odmah stavi pismene primedbe.
Ako brodograditelj ne prihvati primedbe inspektora gradnje, mora o tome, bez odlaganja, pismeno da obavesti naručioca i da zahteva postupak koji je za takav slučaj predviđen u ugovoru.
Ako u ugovoru nije ništa predviđeno o postupku u smislu stava 5. ovog člana, ili ako stranke ne prihvate rezultate postupka iz tog stava, spor rešava sud.
Odredbe st. 1. do 5. ovog člana ne odnose se na pravo i dužnosti ovlašćenog pravnog lica da vrši nadzor nad gradnjom broda na osnovu odredaba ovog zakona o utvrđivanju sposobnosti broda za plovidbu.
Pri izradi i nabavci delova ili pripadaka broda koje je brodograditelj naručio ili nabavio od lica koja je odredio naručilac, brodograditelj odgovara za nedostatke izvršenih radova ili nabavljenih delova ili pripadaka ako ne dokaže da te nedostatke nije mogao da uoči upotrebom dužne pažnje.
Brodograditelj ne odgovara za nedostatke gradnje broda ako dokaže da je do njih došlo usled toga što je pri izvođenju određenih radova postupio na zahtev naručioca i upozorio ga na mogućnost nastanka štetnih posledica koje je mogao da predvidi upotrebom dužne pažnje.
Kad naručilac daje materijal za gradnju groda, brodograditelj je dužan da pregleda materijal, i ako utvrdi nedostatke, mora o tome, bez odlaganja da obavesti naručioca.
Ako brodograditelj ne postupi po odredbi stava 2. ovog člana, odgovara za štetne posledice nastale usled nedostatka u materijalu.
Brodograditelj ne odgovara u smislu stava 3. ovog člana ako je naručilac, i pored upozorenja da materijal ima nedostatke, zahtevao da brodograditelj takav materijal ugradi u brod.
Ako brodograditelj nije istovremeno i projektant, brodograditelj odgovara za one nedostatke u gradnji broda koje je izveo u skladu sa projektom, a mogao ih je otkriti upotrebom dužne pažnje.
Brodograditelj ne odgovara u smislu stava 5. ovog člana, ako je naručilac i pored upozorenja, zahtevao da se radovi izvedu prema projektu.
Ako je u pitanju gradnja jugoslovenskog broda, brodograditelj je dužan da obavesti ovlašćeno pravno lice da naručilac i pored njegovog upozorenja, zahteva da se određeni radovi izvedu protivno tehničkim pravilima o gradnji i pravilima struke, da se u brod ugradi materijal koji ima nedostatke ili da se radovi izvedu u skladu sa projektom iako bi takvo izvođenje radova izazvalo nedostatke u gradnji.
Kad troškovi izgradnje broda, posle zaključenja ugovora zbog nepredvidivih okolnosti vanredno porastu, brodograditelj može zahtevati povećanje ugovorne cene gradnje broda, srazmerno stvarnom povećanju cena.
Odredba stava 1. ovog člana ne primenjuje se na cene koje su se povećale u vreme kad je brodograditelj svojom krivicom već bio u zakašnjenju sa izvršenjem gradnje broda.
Brodograditelj je dužan da u primerenom roku na svoj trošak i rizik, otkloni nedostatke za koje je odgovoran po odredbama čl. 465, 466. i 468. ovog zakona.
Ako se nedostaci ne mogu otkloniti, naručilac, može zahtevati odgovarajuće sniženje cene.
Ako je nedostatak koji se ne može otkloniti bitan, naručilac ima pravo da raskine ugovor.
Odredbe st. 1. do 3. ovog člana ne utiču na naručiočevo pravo na naknadu štete.
Okolnost da naručilac u toku gradnje broda nije prigovorio projektu koji je izradio brodograditelj, upotrebljenom materijalu i načinu izvođenja radova, neoslobađa brodograditelja obaveza iz st. 1. do 4. ovog člana.
Brodograditelj odgovara za skrivene nedostatke koji se otkriju u toku jedne godine, računajući od dana predaje broda naručiocu, pod uslovom da ga naručilac pismeno obavesti o tim nedostacima čim ih otkrije.
Obaveze brodograditelja iz člana 471. ovog zakona zastarevaju za jednu godinu, računajući od dana kad je brodograditelj na osnovu člana 471. ovog zakona obavešten o nedostacima broda.
Odredbe člana 463. stav 1. do člana 472. ovog zakona shodno se primenjuju i na ugovor o popravci ili prepravci broda.
Odredbe ugovora o gradnji broda zaključene protivno odredbama člana 466. stav 7. i člana 472. ovog zakona, nemaju pravno dejstvo.
* Novčane kazne za prekršaje određene ovim zakonom izmenjene su Zakonom o izmenama zakona kojima su određene novčane kazne za privredne prestupe i prekršaje ("Sl. glasnik RS", br. 101/2005).
** Krivičnopravne odredbe sadržane u članu 1052. Zakona o pomorskoj i unutrašnjoj plovidbi ("Sl. list SRJ", br. 12/98, 44/99, 74/99 i 73/2000) prestale su da važe stupanjem na snagu Krivičnog zakona ("Sl. glasnik RS", br. 85/2005), odnosno 1. januara 2006. godine.
Redosled navođenja brojeva službenog glasnika u podnaslovu ovog propisa i izrada prečišćenog teksta prouzrokovani su stupanjem na snagu drugih zakona kojima su menjane pojedine odredbe ovog zakona. Naime, Zakon o izmenama zakona kojima su određene novčane kazne za privredne prestupe i prekršaje objavljen u "Sl. glasniku RS", br. 101/2005, stupio je na snagu 29. novembra 2005. godine, a Krivični zakonik objavljen u "Sl. glasniku RS", br. 85/2005, stupa na snagu 1. januara 2006. godine.
*** Danom stupanja na snagu Zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama ("Sl. glasnik RS", br. 73/2010), odnosno 20. oktobra 2010. godine prestale su da važe odredbe čl. od 1. do 202. Zakona o pomorskoj i unutrašnjoj plovidbi ("Sl. list SRJ", br. 12/98, 44/99, 74/99 i 73/2000 i "Sl. glasnik RS", br. 101/2005 - dr. zakon i 85/2005 - dr. zakon), prestale su da važe odredbe koje se odnose na unutrašnju plovidbu, osim člana 50. stav 2, čl. 51. i 52, a odredbe koje se odnose na pomorsku plovidbu ostale su na snazi i to: čl. 1. do 9, član 20, član 26, član 30, član 36, član 44, čl. 50. do 52, čl. 56. do 186. koje se odnose na pomorsku plovidbu, kao i odredbe čl. 202. do 821. i čl. 835. do 1051. koje se odnose i na unutrašnju i na pomorsku plovidbu. Vađenje potonulih stvari, koje je bilo propisano čl. 822. do 834. ovog zakona uređeno je odredbama čl. 75. do 82. Zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama ("Sl. glasnik RS", br. 73/2010).
**** Danom stupanja na snagu Zakona o pomorskoj plovidbi ("Sl. glasnik RS", br. 87/2011), odnosno 29. novembra 2011. godine, prestaju da važe odredbe čl. 1. do 202. osim čl. 51. i 52. Zakona o pomorskoj i unutrašnjoj plovidbi ("Sl. list SRJ", br. 12/98, 44/99, 74/99 i 73/2000 i "Sl. glasnik RS", br. 101/2005 - dr. zakon, 85/2005 - dr. zakon i 73/2010 - dr. zakon), dok odredbe čl. 202 do 822. i čl. 835 do 1051. tog zakona koje se odnose na pomorsku plovidbu ostaju na snazi.