UGOVORI O ISKORIŠĆAVANJU BRODOVA
Ugovori o iskorišćavanju brodova su: ugovori o plovidbenom poslu i ugovori o zakupu broda.
Ugovori o plovidbenom poslu su: ugovor o prevozu stvari morem ili unutrašnjim vodama, ugovor o prevozu putnika morem ili unutrašnjim vodama, ugovor o tegljenju, odnosno potiskivanju morem ili unutrašnjim vodama i ugovori koji se odnose na druge plovidbene poslove.
Odredbe ovog zakona koje se odnose na pojedine ugovore o plovidbenom poslu shodno se primenjuju i na ostale ugovore o plovidbenom poslu, ako ovim zakonom nije drukčije određeno.
Izrazi upotrebljeni u ovoj glavi zakona imaju sledeća značenja:
1) naručilac je ugovorna strana koja od brodara naručuje prevoz stvari, lica, tegljenje, odnosno potiskivanje broda i obavljanje drugog plovidbenog posla;
2) krcatelj je naručilac ili od njega određeno lice koje na osnovu ugovora o prevozu stvari predaje stvari brodaru radi prevoza;
3) primalac je lice ovlašćeno da primi stvari od brodara;
4) korisnik prevoza je lice koje prema brodaru ima određena prava prema ugovoru o prevozu stvari (naručilac, krcatelj, primalac);
5) stojnice su redovno vreme određeno za ukrcavanje, odnosno iskrcavanje tereta;
6) prekostojnice su vreme za koje se preko vremena određenog stojnicama, produžuje ukrcavanje, odnosno iskrcavanje tereta.
Ako u ovoj glavi zakona nije drukčije određeno, odredbe ove glave zakona koje se odnose na unutrašnju plovidbu primenjuju se na ugovore o iskorišćavanju brodova koji se izvršavaju ili dok se izvršavaju na području unutrašnje plovidbe, a i na području pomorske plovidbe do kog redovno plove brodovi unutrašnje plovidbe ako izvršenje ugovora koji se izvršava u unutrašnjoj plovidbi na navedenom području samo započinje ili se završava.
Odredbe ove glave zakona (čl. 475. do 718) primenjuju se i na:
1) ratne brodove;
2) čamce.
Izuzetno od odredbe tačke 1) stava 1. ovog člana, na ugovore o iskorišćavanju ratnih brodova ne primenjuju se:
1) odredbe o brodarskom ugovoru na vreme za ceo brod (čl. 484, 485, 626. i 628. a od čl. 482, 483. - odredbe koje se odnose na ovaj ugovor);
2) odredbe o pravu naručioca da zaključi sa trećim licem ugovor o prevozu stvari (čl. 486. i 487);
3) odredbe o prevozu putnika i prtljaga (čl. 643. do 678), osim odredaba koje se odnose na odgovornost brodara za smrt i telesne povrede putnika (čl. 657. i 665, a od čl. 658, 659, 660, 664, 669, 670, 672, 673, 676. i 677. - odredbe koje se odnose na ovu odgovornost), i odredbe člana 655. ovog zakona.
4) odredbe o zakupu broda (čl. 703. do 717);
5) odredbe čl. 496. i 621. ovog zakona.
2. Ugovori o plovidbenom poslu
Zajedničke odredbe o prevozu stvari
Ugovorom o prevozu stvari brodar se obavezuje da preveze stvari brodom, a naručilac prevoza - da plati vozarinu.
Ugovorom o prevozu stvari brodom može da se ugovori prevoz stvari celim brodom, srazmernim delom broda ili određenim brodskim prostorom (brodarski ugovor), kao i prevoz pojedinih stvari (vozarski ugovor).
Brodarski ugovor može da se zaključi za jedno ili više putovanja (brodarski ugovor na putovanje) ili za određeno vreme (brodarski ugovor na vreme).
Brodarski ugovor za više putovanja ili brodarski ugovor na vreme za ceo brod mora da se sastavlja u pismenom obliku.
Ugovori iz stava 1. ovog člana koji nisu sastavljeni u pismenom obliku nemaju pravno dejstvo.
Kod ugovora o prevozu stvari koji nisu pomenuti u stavu 1. ovog člana, svaka stranka ima pravo da zahteva da se o zaključenom ugovoru o prevozu stvari sastavi pismena isprava.
Ako stranka od koje se traži sastavljanje pismene isprave ne udovolji tom zahtevu, druga stranka ima pravo da odustane od ugovora, ako ugovor nije počeo da se izvršava.
Odredba stava 4. ovog člana ne odnosi se na pravo naknade štete stranke koja je zahtevala sastavljanje pismene isprave.
Kod brodarskog ugovora na vreme za ceo brod, zapovednik broda je dužan da izvrši nalog naručioca u granicama ugovora i prema nameni broda.
Kod brodarskog ugovora na vreme za ceo brod, brodar ne odgovara naručiocu za obaveze koje je zapovednik broda preuzeo u izvršenju posebnih naloga naručioca.
Kod brodarskog ugovora na vreme za ceo brod, naručilac ne može da odredi putovanje koje bi izložilo brod ili posadu broda opasnosti koja se u vreme zaključenja ugovora nije mogla da predvidi, kao ni putovanje za koje se ne može očekivati da se izvrši bez znatnijeg prekoračenja vremena za koje je ugovor zaključen.
Naručilac iz brodarskog ugovora o pomorskoj plovidbi može da ugovori s trećim licem ugovor o prevozu stvari brodom na koji se odnosi brodarski ugovor.
Za obaveze koje proističu iz ugovora zaključenog po odredbi stava 1. ovog člana odgovara i brodar trećim licima prema propisima čija se primena ne može sporazumom stranaka da isključi i prema uslovima uobičajenim za takvu vrstu prevoza.
Ako se u slučaju iz stava 2. ovog člana povećaju obaveze brodara, naručilac odgovara brodaru za te povećane obaveze.
Ako je trećem licu sa kojim je bio sklopljen ugovor iz stava 1. ovog člana bio poznat brodarski ugovor, brodar odgovara tom licu samo u granicama brodarskog ugovora i pravnih propisa čija se primena ne može da isključi sporazumom stranaka.
Naručilac iz brodarskog ugovora za prevoz stvari u unutrašnjoj plovidbi može da zaključi ugovor iz člana 486. stav 1. ovog zakona samo ako je to brodarskim ugovorom predviđeno.
Kod brodarskog ugovora na vreme za ceo brod iz stava 1. ovog člana naručilac može da zaključi ugovor iz člana 486. stav 1. ovog zakona, ako to brodarskim ugovorom na vreme za ceo brod nije isključeno.
Za obaveze koje proističu iz ugovora zaključenog po odredbama iz st. 1. i 2. ovog člana brodar odgovara trećim licima samo u granicama brodarskog ugovora i pravnih propisa koji se ne mogu isključiti sporazumom stranaka.
Naručilac prevoza koji je ovlastio drugo lice da kao krcatelj preda brodaru teret na prevoz odgovara brodaru za dela i propuste krcatelja u okviru ugovora o prevozu.
Ugovor o prevozu stvari prestaje da važi kad je njegovo izvršenje trajno onemogućeno dejstvom više sile.
Ako je zbog dejstva više sile izvršenje ugovora o prevozu stvari onemogućeno za duže vreme ili je neizvesno koliko će to dejstvo da traje, svaka strana ima pravo da odustane od ugovora.
Strana koja nije kriva za smetnju može, u slučaju iz stava 2. ovog člana, da odustane od ugovora, ako je smetnja trajala suviše dugo ili se pretpostavlja da će trajati suviše dugo.
Svaka strana ima pravo da odustane od ugovora i kad bi mogla da bude ugrožena bezbednost broda, posade ili tereta zbog dejstva više sile ili druge okolnosti koja se ne može ukloniti ili sprečiti i koja se u vreme sklapanja ugovora nije mogla predvideti, a koja bi imala da traje duže vreme ili je neizvesno koliko će da traje.
U slučaju prestanka važenja ugovora ili odustajanja od ugovora o prevozu stvari prema članu 489. ovog zakona, brodar ima pravo na naknadu troškova u vezi sa iskrcavanjem, a ako je razlog za prestanak važenja ugovora ili za odustajanje od ugovora nastao posle odlaska broda iz luke, odnosno pristaništa ukrcanja, brodar ima pravo i na naknadu vozarine u srazmeri prema korisno prevaljenom putu.
Osim prava brodara na naknadu prema odredbi stava 1. ovog člana, ugovorne strane nemaju, jedna prema drugoj, pravo na bilo kakvu drugu naknadu.
Ako je izvršenje ugovora o prevozu stvari onemogućeno samo na kraće vreme, ugovorne strane nemaju pravo da odustanu od ugovora.
Kod brodarskog ugovora na vreme za celi brod u pomorskoj plovidbi naručilac može da odustane od ugovora do završetka ukrcavanja, odnosno do završetka prekostojnica, ako ukrcavanje nije do tada završeno, pod uslovom da plati polovinu ugovorene vozarine, naknadu za nastale prekostojnice i druge troškove koje je imao brodar, a koji nisu uračunati u vozarinu.
Odredba stava 1. ovog člana primenjuje se i ako je ugovoren prevoz srazmernim delom broda, određenim brodskim prostorom, ili prevoz pojedinih stvari, ako svi naručioci odustanu od ugovora.
U slučajevima iz st. 1. i 2. ovog člana naručilac, odnosno naručioci mogu da odustanu od ugovora i posle završetka ukrcavanja ili isteka prekostojnica, pa i u toku putovanja, ako plate celu ugovorenu vozarinu, naknadu za prekostojnice i druge troškove koje je imao brodar, a koji nisu uračunati u vozarinu.
Kad je ugovoren prevoz srazmernim delom broda, određenim brodskim prostorom, ili prevoz pojedinih stvari, svaki naručilac može da odustane od ugovora pre početka ukrcavanja, ako plati celu ugovorenu vozarinu, naknadu za prekostojnice i druge troškove koje je imao brodar, a koji nisu uračunati u vozarinu.
Kod ugovora o prevozu stvari u unutrašnjoj plovidbi svaki naručilac može da odustane od ugovora pre početka ukrcavanja, ako plati celu vozarinu, naknadu za prekostojnice i druge troškove koje je imao brodar, a koji nisu uračunati u vozarinu.
Svaki naručilac može da odustane od ugovora u slučaju iz člana 492. stav 4. i člana 493. ovog zakona i posle započetog ukrcavanja, ako ispuni obaveze određene u odredbama tih članova, a pod uslovom da teret može da se iskrca bez opasnosti za bezbednost broda i ostalog tereta, da zbog iskrcavanja ne nastane veće zadocnjenje u odlasku broda ili poremećaj u redu plovidbe, da se time ne nanosi šteta ostalim naručiocima i da protiv iskrcavanja ne postoje drugi važni razlozi.
Ako brodar iz razloga navedenih u stavu 1. ovog člana ne prihvati odustajanje od ugovora, dužan je da o tome odmah obavesti naručioca.
Kad je u slučajevima odustajanja od ugovora izdata teretnica, naručilac može da odustane od ugovora ako vrati brodaru sve primerke teretnice ili mu da obezbeđenje za štetu koja bi brodaru mogla da nastane zbog toga što mu nisu vraćeni svi primerci teretnice.
Ako je u slučajevima odustajanja od ugovora krcatelju izdat prepis tovarnog lica, naručilac može da odustane od ugovora ako brodaru vrati primljeni prepis tovarnog lista ili da obezbeđenje za štetu koja bi mogla da nastane zbog toga što brodaru nije vraćen prepis tovarnog lista.
Brodar je dužan da teret preveze brodom koji je izričito ugovoren ili koji ima ugovorena svojstva.
Ako stranke nisu izričito ugovorile određeni brod, odnosno svojstva broda, u smislu stava 1. ovog člana, brodar je dužan da preveze teret brodom koji ima uobičajena svojstva za izvršenje ugovorenog prevoza.
Brodar pomorskog broda je dužan da na vreme, do početka putovanja, pažnjom urednog brodara osposobi brod za plovidbu, da ga primereno opremi, popuni posadom, snabde potrebnim zalihama i pripremi tako da teret može da se ukrca, složi, čuva, preveze i iskrca u stanju kako ga je primio na prevoz.
Pažnju urednog brodara iz stava 1. ovog člana brodar unutrašnje plovidbe je dužan da pokaže i za vreme čitavog putovanja.
Brodar je dužan da dokaže da je upotrebio dužnu pažnju u smislu st. 1. i 2. ovog člana.
Odredbe ugovora protivne odredbama st. 1. do 3. ovog člana nemaju pravno dejstvo.
Brodski prostor koji obično ne služi za smeštaj tereta može za to da se upotrebi samo na osnovu izričitog sporazuma ugovornih strana, ako takav sporazum ne bi bio protivan propisima.
Brodar može sa pristankom naručioca da zameni ugovoreni brod drugim brodom.
Ako se prevoz vrši na osnovu vozarskog ugovora ili brodom bez sopstvenog pogona pristanak naručioca za zamenu broda, odnosno tegljenice nije potreban.
Brodar odgovara za tačnost podataka o nosivosti broda navedenih u brodarskom ugovoru.
Ako je ugovoren prevoz celim brodom ili određenim brodskim prostorom, pa ugovoreni prostor ne bude potpuno iskorišćen, brodar ne može da raspolaže tim prostorom bez pristanka naručioca.
Krcanje tereta
Brodar je dužan da postavi brod za krcanje tereta u ugovorenoj luci, odnosno pristaništu.
Ako brod iz razloga za koje naručilac ne odgovara, ne može da dođe u ugovorenu luku, odnosno pristanište, naručilac prevoza ima pravo, imajući u vidu svrhu ugovora, da odredi prvu pogodnu luku, odnosno pristanište za preuzimanje tereta do koga brod može sigurno doći radi ukrcavanja.
Mesto krcanja tereta u luci, odnosno pristaništu dužan je da obezbedi naručilac.
U linijskoj plovidbi mesto ukrcavanja u luci, odnosno pristaništu obezbeđuje brodar.
Brodar je dužan da postavi brod na mesto ukrcavanja koje, u smislu člana 504. ovog zakona, odredi naručilac, ako to može da učini bez opasnosti za brod i ako se ukrcavanje tereta može na tom mestu da obavi bez opasnosti za brod.
Ako mesto ukrcavanja ne odgovara uslovima iz stava 1. ovog člana, brodar je dužan da postavi brod što je moguće bliže tom mestu, ako to može da učini bez opasnosti za brod i ako se ukrcavanje tereta na mestu na kome je brod postavljen može da obavi bez opasnosti za brod.
Brod može da primi teret na sidrištu, ako je tako ugovoreno ili predviđeno mesnim običajima, a mora da primi teret na sidrištu, ako ukrcavanje tereta na sidrištu odredi nadležna lučka kapetanija, odnosno kapetanija pristaništa.
Ako naručilac ili drugo lice ima pravo na osnovu ugovora da odredi luku, odnosno pristanište ukrcavanja, a zapovednik broda, ne primi takav nalog u ugovorenom ili primerenom roku, ili nije u mogućnosti da primljeni nalog izvrši, zapovednik broda je dužan da postupi na način koji smatra najboljim, vodeći računa i o interesima korisnika prevoza.
Kad brod prema ugovoru mora da stigne u određenu luku, odnosno pristanište do određenog roka, smatra se da je stigao na vreme kad je stigao u luku, odnosno pristanište, odnosno na njihovo sidrište.
Zapovednik broda je dužan da obavesti krcatelja pismeno da je brod spreman za ukrcavanje (pismo spremnosti).
Pismo spremnosti dostavlja se krcatelju na njegovu adresu u toku radnog vremena.
Ako zapovedniku broda nije poznata adresa krcatelja ili ako se pismo spremnosti ne može uručiti na njegovu adresu, zapovednik broda je dužan da obaveštenje o spremnosti broda oglasi prema mesnom običaju.
Pismo spremnosti se ne predaje ako brod plovi u linijskoj plovidbi.
Pri prevozu broda u linijskoj plovidbi teret se ukrcava čim brod na određenom mestu bude spreman za ukrcavanje.
Zapovednik broda može da preda pismo spremnosti ako je brod spreman za ukrcavanje, a nalazi se na mestu u luci, odnosno pristaništu prema čl. 502, 503, 505. i 506. ovog zakona, ako je dobio prethodne dozvole za saobraćaj s kopnom i za ukrcavanje i ako su izvršene druge radnje koje omogućavaju ukrcavanje tereta u brod.
Pismo spremnosti može se predati i ako brod nije bio doveden na mesto iz stava 1. ovog člana, ako je u tome bio sprečen razlozima za koje je odgovoran naručilac.
U pomorskoj plovidbi brodar preuzima teret ispod čekrka.
U unutrašnjoj plovidbi ukrcavanje na brod vrši krcatelj, osim kod brodova linijske plovidbe kod kojih brodar preuzima teret ispod čekrka.
Zapovednik broda je dužan da krcatelju koji sam krca teret na brod daje uputstva o načinu slaganja tereta radi izbegavanja oštećenja tereta koja mogu da nastanu usled toga što se teret prevozi brodom.
Krcatelj se kod ukrcavanja tereta mora pridržavati uputstava zapovednika broda koja se odnose na raspored tereta u brodu i ostale okolnosti u vezi sa bezbednošću lica, broda, njegovih uređaja i opreme, kao i drugog tereta u brodu i sprečavanjem zagađivanja okoline.
Teret ne može da se smesti na palubu broda bez posebnog pismenog pristanka krcatelja, ako se ne radi o teretu koji se obično smešta na palubu.
Količina tereta koji se predaje na prevoz može da se odredi brojem komada, težinom ili zapreminom.
U slučaju sumnje, količina tereta određuje se merom koja je uobičajena u luci, odnosno pristaništu ukrcavanja.
Umesto ugovorenog tereta može da se preda na prevoz drugi teret, ako se time ne menjaju uslovi prevoza na štetu brodara, ili ako zbog toga ne bi došlo do zadržavanja broda, ili ako ne bi bila ugrožena bezbednost broda i drugog tereta i ako naručilac da brodaru, na njegov zahtev, obezbeđenje za potraživanja koja bi mogla da nastanu zbog zamene tereta.
Ako je ugovoreni teret već bio ukrcan, troškove u vezi s njegovim iskrcavanjem i ukrcavanjem drugog tereta snosi naručilac.
Naručilac, odnosno krcatelj je dužan da brodaru daje uputstva za manipulaciju teretom, ako se teret ne nalazi u redovnom trgovačkom prometu i ako bi zapovednik broda bio dužan da preduzme posebne mere pri slaganju tereta.
Ako se radi o opasnom teretu, naručilac, odnosno krcatelj je dužan da obavesti brodara, i bez njegovog zahteva, o prirodi opasnosti i naznači koje zaštitne mere treba da preduzme.
Ako obaveštenje o opasnom teretu koji se prevozi u unutrašnjoj plovidbi nije naznačeno u teretnici ili u tovarnom listu, a u pomorskoj plovidbi nije naznačeno u teretnici ili u pismenoj ispravi o ugovoru o prevozu, teret dokazivanja da je brodar znao za opasnost vezanu s prevozom tog tereta pada na korisnika prevoza.
Brodar ne sme da primi na prevoz teret čiji je uvoz, prevoz ili izvoz zabranjen ili se krijumčari.
Brodar nije dužan da primi na prevoz teret koji je po svojoj prirodi opasan, ako mu opasno svojstvo tereta u vreme zaključenja ugovora nije bilo niti moralo da bude poznato.
Brodar nije dužan da primi na prevoz teret koji, s obzirom na svoje stanje i na stanje ambalaže, predstavlja opasnost za lica, brod, kao i okolinu, i drugi teret s kojim u toku prevoza dolazi ili može da dođe u dodir.
Naručilac je odgovoran brodaru za pričinjenu štetu licima, brodu, teretu, okolini i za sve druge štete i troškove prouzrokovane manjkavim stanjem ambalaže.
Naručilac je odgovoran brodaru za pričinjenu štetu licima, brodu, teretu, okolini i za sve druge štete i troškove prouzrokovane prirodnim svojstvima i stanjem tereta, ako brodaru ta svojstva i stanje tereta nisu bili niti morali da budu poznati.
Odredbe čl. 504, 508, 509. i 512. ovog zakona primenjuju se ako običajima luke, odnosno pristaništa ukrcavanja, nije drukčije određeno.
Vreme krcanja
Brodar je dužan da preuzima teret na prevoz u toku radnog vremena luke, odnosno pristaništa.
Radno vreme luke, odnosno pristaništa, određuje se u skladu sa pravilima preduzeća koje koristi luku, odnosno pristanište.
Stojnice počinju da teku početkom prepodnevnog radnog vremena, odnosno poslepodnevnog radnog vremena, pod uslovom da je pismo spremnosti predato najkasnije dva časa pre isteka proteklog prepodnevnog, odnosno poslepodnevnog radnog vremena.
Trajanje stojnica određuje se opštim aktom ili prema običajima luke, odnosno pristaništa.
Stojnice se određuju prema radnim danima i delovima radnog dana, pri čemu se u jedan radni dan računaju 24 tekuća časa.
U radne dane ne računaju se nedelje, državni i drugi paznici kad se u luci, odnosno pristaništu ne radi, kao ni vreme kad zbog vremenskih neprilika ili smetnji na strani broda, nije moglo da se ukrcava.
Po isteku stojnica počinju da teku prekostojnice.
Vreme trajanja prekostojnica iznosi polovinu vremena trajanja stojnica.
Prekostojnice se računaju prema tekućim danima i delovima dana bez prekida.
Prekostojnice se ne računaju za vreme u koje se nije moglo da radi zbog smetnji na strani broda.
Brodar ima pravo na posebnu naknadu za prekostojnice.
Visina naknade za prekostojnice određuje se prema visini naknade za prekostojnice kod drugih sličnih brodova u istoj luci, odnosno pristaništu u isto vreme, a ako to nije moguće, visina naknade se određuje prema visini naknade za prekostojnice drugih sličnih brodova u najbližoj luci, odnosno pristaništu u isto vreme.
Naknada za prekostojnice plaća se svakog dana unapred za ceo dan, ali ako je ukrcavanje završeno pre isteka dana za koje je naknada unapred plaćena, brodar je dužan da vrati srazmerni deo naknade.
Ako se naknada za prekostojnice ne plati u roku dospelosti, brod može odmah da otputuje s ukrcanim delom tereta.
U slučaju iz stava 1. ovog člana brodar zadržava pravo na punu vozarinu, naknadu za prekostojnice i druga potraživanja koja mu pripadaju prema ugovoru.
Po isteku prekostojnica brod može odmah da otputuje s ukrcanim delom tereta.
U slučaju iz stava 1. ovog člana brodar zadržava pravo na punu vozarinu, naknadu za prekostojnice i druga potraživanja koja mu pripadaju prema ugovoru.
Ukrcavanje tereta postavljenog uz bok broda do isteka stojnica, odnosno prekostojnica, ako ih ima, brodar ne može da odbije, iako bi ukrcavanje i slaganje takvog tereta moglo da zadrži brod preko trajanja stojnica, odnosno prekostojnica.
U slučaju iz stava 1. ovog člana brodar ima pravo na naknadu za vreme zadržavanja broda po isteku prekostojnica (vanredne prekostojnice).
Naknade za vanredne prekostojnice, iznose 50% više od naknada za prekostojnice.
Pored naknade za vanredne prekostojnice, brodar ima pravo i na naknadu štete zbog zadržavanja broda, ako ta šteta premašuje iznos naknade za vanredne prekostojnice.
Kad brod može da otplovi i sa ukrcanim delom tereta zbog toga što prekostojnice nisu plaćene o dospelosti (član 527) ili što su prekostojnice istekle (član 528), brodar ima pravo da odustane od ugovora i iskrca teret ako ukrcani deo tereta ne daje odgovarajuće obezbeđenje za potraživanje brodara iz ugovora o prevozu.
Pri iskrcavanju tereta brodar je dužan da postupi s pažnjom urednog brodara, uzimajući u obzir okolnosti slučaja.
U slučaju odustajanja od ugovora i iskrcaja tereta brodar zadržava pravo na punu vozarinu, na naknadu za nastale prekostojnice i na naknadu troškova iskrcavanja koji nisu uračunati u vozarinu, i na druga potraživanja koja mu pripadaju prema ugovoru.
Odredbe ovog zakona koje se odnose na stojnice i prekostojnice ne primenjuju se na prevoz brodovima linijske plovidbe.
Pri prevozu brodovima linijske plovidbe krcatelj je dužan da predaje teret onom brzinom kojom brod može da ga preuzima.
Brod linijske plovidbe nije dužan da čeka na ukrcavanje preko vremena određenog za odlazak broda koji je predviđen redom plovidbe, ako smetnja za ukrcavanje ne pada na stranu broda.
Krcatelj je dužan da zapovedniku broda na vreme preda carinske i druge isprave potrebne za ukrcaj, prevoz i iskrcaj tereta.
Ako te isprave nisu predate do isteka stojnica, odnosno prekostojnica, a pri prevozu brodom linijske plovidbe - do vremena određenog za odlazak broda, zapovednik broda ima pravo da iskrca teret.
U slučaju iz stava 2. ovog člana brodar zadržava pravo na punu vozarinu i na naknadu za nastale prekostojnice i vanredne prekostojnice, odnosno na naknadu štete za zadržavanje broda linijske plovidbe i na naknadu svake druge štete.
Odredbe člana 523. stav 1. i čl. 524, 525, 526, 529, 531. i 532. ovog zakona primenjuju se ako običajima luke odnosno pristaništa ukrcaja nije drukčije određeno.
Prevozne isprave
Posle završenog ukrcavanja, brodar je dužan da krcatelju, na njegov zahtev, izda teretnicu.
Ako u unutrašnjoj plovidbi krcatelj nije zatražio izdavanje teretnice, brodar ili krcatelj imaju pravo da zahtevaju da se izda tovarni list za stvari koje su predate brodaru.
Ako je teret predat brodaru pre ukrcaja krcatelj može da zahteva da mu brodar izda potvrdu o preuzimanju tereta ili teretnicu koja sadrži uočljivu napomenu "primljeno za ukrcaj" (teretnica za ukrcaj).
Brodar koji je izdao teretnicu za ukrcaj može, umesto da izda teretnicu, stavljajem napomene "ukrcano" na teretnicu za ukrcaj da potvrdi da je ukrcavanje izvršeno.
Ako je brodar izdao teretnicu za ukrcaj, krcatelj je dužan pri prijemu teretnice da vrati brodaru teretnicu za ukrcaj.
Ako je pre izdavanja teretnice ili tovarnog lista bila izdata potvrda o preuzimanju tereta, krcatelj je dužan da prilikom prijema teretnice ili tovarnog lista tu potvrdu vrati brodaru.
Ako je teret, koji je kao predmet prevoza, morao da bude ukrcan u razne brodove, ili kad su u pitanju različite vrste robe, ili je teret podeljen u razne partije, brodar i krcatelj imaju pravo da zahtevaju da se za svaki upotrebljeni brod, ili za svaku vrstu robe, ili za svaku partiju tereta izda posebna teretnica ili tovarni list.
Ako se teret krca na brod u rasutom stanju, krcatelj ima pravo da zahteva da se za određene količine tereta izda posebna teretnica ili tovarni list.
Sporazum stranaka zaključen protivno odredbama člana 535. i člana 536. stav 1. ovog zakona, ne proizvodi pravno dejstvo.
Teretnica može da glasi na ime, po naredbi, ili na donosioca.
Ako u teretnici, koja glasi po naredbi, nije imenovano lice po čijem nalogu je brodar dužan da preda teret, teret se predaje po naredbi krcatelja.
Teretnica na ime prenosi se ustupanjem, teretnica po naredbi - indosamentom, a teretnica na donosioca - predajom.
Na oblik i dejstvo indosamenta shodno se primenjuju odredbe meničnog prava, osim odredbi o regresu.
U prevozu u pomorskoj plovidbi brodar je dužan da izda krcatelju, na njegov zahtev, više primeraka teretnice, naznačujući na svakom primerku broj izdatih primeraka.
U prevozu u unutrašnjoj plovidbi izdaje se jedan primerak teretnice.
Svaka strana može da zahteva da se za njene potrebe sastavi više prepisa teretnice.
Na svakom prepisu teretnice mora da bude navedeno da se radi o prepisu.
Krcatelj mora brodaru, na njegov zahtev, da potpiše prepis teretnice.
Teretnica sadrži:
1) firmu, odnosno naziv i sedište, odnosno ime i prebivalište brodara koji izdaje teretnicu;
2) ime, odnosno druge podatke o identitetu broda;
3) firmu, odnosno naziv i sedište, odnosno ime i prebivalište krcatelja;
4) firmu, odnosno naziv i sedište, odnosno ime i prebivalište primaoca ili oznaku "po naredbi" ili "na donosioca";
5) luku, odnosno pristanište odredišta ili vreme kad će se, odnosno mesto gde će se takva luka, odnosno pristanište odrediti;
6) količinu tereta prema broju komada, težini, zapremini ili drugoj jedinici mere, prema vrsti tereta;
7) vrstu tereta i oznake koje se na njemu nalaze;
8) stanje tereta ili omota prema spoljnom izgledu;
9) odredbe o vozarini;
10) mesto i dan ukrcaja tereta i izdavanja teretnice.
Teretnica može da sadrži i druge podatke, kao i uslove prevoza.
U unutrašnjoj plovidbi teretnica koja glasi "na ime" mora da sadrži i oznaku da je reč o teretnici.
Podatke iz člana 545. ovog zakona mora da sadrži i teretnica za ukrcaj, osim podataka o identitetu broda, o mestu i danu ukrcaja.
Brodar je dužan, kad na teretnicu za ukrcaj stavi napomenu "ukrcano", da u nju unese podatke o identitetu broda i o danu ukrcaja tereta.
Teretnicu svojeručno potpisuje brodar ili njegov punomoćnik.
Teretnicu sastavlja brodar na osnovu pismenih podataka krcatelja.
Ako postoji opravdana sumnja da podaci koje je naveo krcatelj o vrsti tereta, ili oznakama koje se na njemu nalaze, ili količini tereta prema broju komada, težini, zapremini ili drugoj jedinici mere nisu tačni ili potpuni, a nema razumne mogućnosti da se tačnost tih podataka proveri prilikom ukrcavanja ili ako su oznake na teretu nejasne ili nedovoljno trajne, brodar pomorskog broda može u teretnicu da unese primedbe sa obrazloženjem.
Kad se utvrdi da podaci o teretu koje je dao ukrcatelj brodaru unutrašnje plovidbe radi unošenja u teretnicu nisu tačni ili kad je očigledno da teret nije u dobrom stanju, brodar može da unese u teretnicu primedbe u kojima se navode odnosni nedostaci.
Brodar unutrašnje plovidbe može da unese u teretnicu primedbe u pogledu podataka o teretu koje mu je dao krcatelj, a koje nije mogao da proveri uobičajenim sredstvima, naznačujući okolnosti koje su ga sprečavale da proveri tačnost podataka koje je dao krcatelj. Brodar unutrašnje plovidbe naročito može da unese primedbe ako roba koja je predata nije odvagana, odbrojana ili inače odmerena, tako da on bude u mogućnosti da sprovede odgovarajuće proveravanje pomoću sredstava koja mu stoje ili bi mu razumno morala stajati na raspolaganju, ili koja mu na raspolaganje stavi krcatelj.
Ako, u skladu s običajima mesta ukrcaja, težinu ili drukčije izraženu meru robe kod prevoza u unutrašnjoj plovidbi utvrdi treće lice koje nije ugovorna strana, naručilac ne odgovara za tačnost podataka o težini ili količini, a brodar može da unese u teretnicu odgovarajuću primedbu (npr. "težina nepoznata", "količina nepoznata").
Primedbe iz stava 3. ovog člana nisu dopuštene kad je težina ili količina utvrđena u prisustvu svih stranaka ili službeno.
Primedbe brodara unutrašnje plovidbe navedene u teretnici o tome da mu nije poznata količina robe, kao što su "težina nepoznata" ili "količina nepoznata", uvek su dopuštene, ako težinu ili drukčije izraženu količinu jednostrano utvrdi krcatelj, u skladu s običajima mesta ukrcaja.
Primedbe navedene u st. 1. do 5. ovog člana brodar unutrašnje plovidbe može da unese u teretnicu samo do časa njenog potpisivanja.
Potpis krcatelja na teretnici ili prepisu teretnice (član 547) ne znači da je krcatelj prihvatio brodareve primedbe unesene u teretnicu prema odredbama čl. 549. i 550. ovog zakona.
Kad brodar nije uneo u teretnicu primedbe prema odredbama čl. 549. i 550. ovog zakona, smatra se, za odnose između njega i trećeg zakonitog i savesnog imaoca teretnice, da je brodar preuzeo teret onako kako je naznačen u teretnici.
Kad brodar unese u teretnicu primedbe prema odredbama čl. 549. i 550. ovog zakona, pretpostavlja se da je teret preuzeo onako kako ga je predao primaocu dok zakoniti imalac teretnice ne dokaže suprotno.
Pismeni uslovi ugovora o prevozu i opšti uslovi brodara obavezuju imaoca teretnice koji nije naručilac prevoza niti krcatelj samo ako se teretnica izričito poziva na te uslove.
Usmeni uslovi ugovora o prevozu koji nisu uneti u teretnicu ne obavezuju ovlašćenog imaoca teretnice, koji nije naručilac prevoza niti krcatelja.
Ako se teretnica samo uopšteno poziva na uslove ugovora o prevozu i opšte uslove brodara, imaoca teretnice iz stava 1. ovog člana ne obavezuju one odredbe ugovora o prevozu i opštih uslova brodara koji su teži od uslova uobičajenih za takve vrste prevoza.
Tovarni list se izdaje u jednom primerku koji potpisuju brodar i krcatelj. Tovarni list prati robu i predaje se primaocu.
Krcatelj može da zahteva da mu se izda jedan prepis tovarnog lista s potpisom brodara, a brodar može da zahteva da mu se izda jedan prepis tovarnog lista s potpisom krcatelja.
Potpisi iz st. 1. i 2. ovog člana mogu da budu štampani ili zamenjeni pečatom ili faksimilom.
Lice koje je krcatelj ovlastio da u njegovo ime ukrca robu može u njegovo ime da potpiše tovarni list, ali u tom slučaju to lice mora izričito da navede da je potpis stavio u ime krcatelja.
Izdavanjem tovarnog lista pretpostavlja se, dok se protivno ne dokaže, da je zaključen ugovor o prevozu i da je teret primljen na prevoz pod uslovima koji su u tovarnom listu navedeni.
Nepostojanje, neispravnost ili gubitak tovarnog lista ne utiču na postojanje, valjanost i sadržaj ugovora o prevozu.
Tovarni list mora da sadrži:
1) mesto i dan njegovog izdavanja;
2) mesto i dan preuzimanja tereta;
3) firmu, odnosno naziv, odnosno ime i adresu brodara i krcatelja;
4) predviđeno mesto iskrcavanja;
5) firmu, odnosno naziv, odnosno ime i adresu primaoca;
6) opis tereta, i to uobičajeni naziv i način pakovanja, oznake za identifikaciju, težinu tereta, obim ili količinu drukčije izraženu kao i, ako je to potrebno, broj komada ili koleta, a u slučaju opasnog tereta - naznačenje o njegovoj opasnosti.
Tovarni list može da sadrži i druge podatke, kao i uslove prevoza.
Podatke u tovarni list i u njegove prepise unosi krcatelj.
Brodar može u tovarni list da unese primedbe prema odredbama člana 550. ovog zakona.
Ako brodar u tovarni list nije uneo primedbe prema članu 550. ovog zakona, pretpostavlja se, dok on protivno ne dokaže, da je teret primio onako kako je naznačen u tovarnom listu.
Ako brodar u tovarni list unese primedbe prema članu 559. ovog zakona, pretpostavlja se da je teret preuzet onako kako ga je predao primaocu, dok zakoniti imalac tovarnog lica ne dokaže suprotno.
Putovanje
Brodar je dužan da putovanje izvrši u ugovorenom roku.
Ako vreme putovanja nije ugovoreno, brodar je dužan da putovanje izvrši u primerenom roku.
Brodar je dužan da putovanje izvrši ugovorenim putem.
Ako put nije ugovorom određen, brodar je dužan da putovanje izvrši uobičajenim putem.
Kad je brod iz bilo kojih razloga sprečen da započne ili nastavi započeto putovanje, a smetnja bi mogla da traje duže vreme ili je njeno trajanje neizvesno, zapovednik broda je dužan da traži uputstva od naručioca ili lica ovlašćenog da raspolaže teretom.
Ako zapovednik ne može da postupi po odredbi stava 1. ovog člana ili da izvrši primljeno uputstvo, dužan je da, prema okolnostima slučaja prekrca teret, da se vrati s teretom u polaznu luku ili da postupi na drugi način, vodeći pri tom računa o interesima brodara i korisnika prevoza.
Kad je u slučajevima iz st. 1. i 2. ovog člana ugovor o prevozu prestao da važi prema saveznom zakonu ili na osnovu odustajanja, u pogledu prava i obaveza ugovornih strana nastalih zbog mera koje je preduzeo zapovednik broda, shodno se primenjuju odredbe ovog zakona koje uređuju odnose ugovornih strana za slučaj prestanka ugovora (član 490).
Ako ugovor nije prestao da važi ili ako se uputstva naručioca ne mogu da izvrše, štetne posledice snosi strana koja je kriva za nastalu smetnju, odnosno na čijoj se strani nalazi razlog za smetnju. U slučaju da se razlog za smetnju nalazi na obe strane, svaka strana snosi svoju štetu.
Ako su obe strane krive za smetnju, štetu snose srazmerno svojoj krivici.
Naručilac, odnosno zakoniti imalac teretnice može da odustane od ugovora po započetom putovanju, pod uslovima navedenim u članu 492. stav 3. i čl. 494. i 495. ovog zakona.
Ako je za teret koji se prevozi izdat tovarni list i prepis tovarnog lista naručiocu, naručilac može, po započetom putovanju, da raspolaže teretom pod uslovima navedenim u članu 492. stav 3. i članu 494. ovog zakona i mora da predoči brodaru prepis tovarnog lista ili da mu da obezbeđenje za štetu koja bi mogla da nastane zbog toga što mu nije pokazan prepis tovarnog lista.
Ako naručilac traži da se njemu izruči teret, dužan je da vrati brodaru prepis tovarnog lista ili da mu da obezbeđenje u smislu stava 1. ovog člana.
Pravo naručioca da raspolaže teretom prestaje kad to pravo, u smislu odredaba čl. 572. i 573. ovog zakona, pređe na primaoca.
Brodar koji ne izvrši nalog dobijen od korisnika prevoza, kad je to na osnovu odredaba ovog zakona dužan da učini, odgovara korisniku prevoza za svaku štetu koja je usled toga nastala.
Brodar je dužan da nadoknadi štetu primaocu koji je zakoniti imalac teretnice ako izvrši nalog naručioca iako mu nisu vraćeni svi primerci teretnice.
Brodar je dužan da nadoknadi štetu primaocu ako izvrši nalog naručioca iako mu naručilac nije vratio, odnosno predočio prepis tovarnog lista koji je izdat krcatelju.
Visina naknade štete iz st. 1. i 3. ovog člana ne može da pređe iznos koji bi brodar bio dužan da plati ako odgovara za potpuni gubitak tereta.
Brodareva dužnost da naknadi štetu na osnovu odredaba člana 566. st. 2. i 3. ovog zakona ne dira u njegovo pravo regresa prema korisniku prevoza.
Predaja tereta primaocu
Brodar je dužan da preda teret primaocu u luci, odnosno pristaništu odredišta.
Za odredišnu luku, odnosno pristanište i predaju tereta primaocu primenjuju se odredbe čl. 503. do 507. i čl. 509. i 512. ovog zakona.
Brodar je dužan da preda teret ovlašćenom imaocu teretnice, odnosno licu navedenom u tovarnom listu, a ako ove isprave nisu izdate - licu ovlašćenom na osnovu ugovora o prevozu.
Ako za teret koji se prevozi nije izdata prevozna isprava, primalac ima pravo da traži od brodara kad brod stigne u luku, odnosno pristanište odredišta da mu preda teret, pod uslovom da ispuni obaveze koje ga terete na osnovu ugovora.
Ako je za teret koji se prevozi izdat tovarni list, primalac ima pravo, čim teret stigne u luku, odnosno pristanište odredišta, da traži od brodara, pod uslovom da ispuni svoje obaveze koje proizilaze iz tovarnog lista, da mu uruči tovarni list i preda teret.
Brodar je dužan da postupi po zahtevu primaoca iz st. 1. i 2. ovog člana ako iz naručiočevog naloga o raspolaganju teretom, koji je brodar dužan da izvrši, ne proizlazi drukčije.
Ovlašćeni imalac ima pravo da, čim teret stigne u luku, odnosno pristanište odredišta, pod uslovom da ispuni sve obaveze koje proizlaze iz teretnice, zahteva da mu brodar preda teret.
Prilikom preuzimanja tereta, ovlašćeni imalac teretnice dužan je da teretnicu vrati brodaru.
Kad je u luci, odnosno pristaništu odredišta teret predat podnosiocu jednog od više primeraka teretnice, ostali primerci teretnice ne obavezuju više brodara.
Ako za teret koji se prevozi nije izdata prevozna isprava, primalac ima pravo da zahteva od brodara da mu preda teret pre nego što brod stigne u luku, odnosno pristanište odredišta, ako ga je na to u ugovoru s brodarom ovlastio naručilac.
Kad je za teret izdat tovarni list, ovlašćenje primaoca prema stavu 1. ovog člana mora da bude navedeno u tovarnom listu. Ovlašćenje koje nije navedeno u tovarnom listu, nema pravno dejstvo.
Zakoniti imalac teretnice ima pravo da zahteva da mu se teret preda pre dolaska broda na odredište, pod uslovima navedenim u članu 492. stav 3. i čl. 494. i 495. ovog zakona.
Brodar ima pravo da zahteva od lica kome predaje teret da mu izda potvrdu da je teret primilo, a ako je predat i tovarni list - i potvrdu o prijemu tovarnog lista.
Ako se teret označen u jednoj prevoznoj ispravi predaje u delovima, brodar može da zahteva da mu se prijem dela tereta potvrdi na samoj ispravi ili posebnom potvrdom.
Ako za teret koji se prevozi nije izdata prevozna isprava ili je izdat tovarni list, naručilac ima pravo da naredi brodaru da teret preda u luci, odnosno pristaništu odredišta drugom licu a ne onom koje je navedeno u ugovoru ili tovarnom listu.
Ako je za teret koji se prevozi naručiocu izdat tovarni list i prepis tovarnog lista, naručilac ima pravo da izda nalog brodaru prema stavu 1. ovog člana, ako mu pokaže primljeni prepis tovarnog lista.
Naručilac gubi pravo iz stava 1. ovog člana kad na osnovu odredaba ovog zakona primalac stekne pravo da zahteva predaju tereta od brodara.
Odredbe čl. 523. do 526. i člana 534. ovog zakona primenjuju se i na vreme iskrcavanja.
Ako do isteka prekostojnica iskrcavanje ne bude završeno ili se naknada za prekostojnice ne plati o dospelosti, zapovednik broda može, radi obezbeđenja naknade za prekostojnice i drugih potraživanja iz ugovora o prevozu, na trošak i rizik primaoca ili drugog lica ovlašćenog da raspolaže teretom, da iskrca teret i čuva ga sam ili ga preda na čuvanje javnom skladištu ili drugom podesnom licu.
U slučaju iz člana 578. ovog zakona brodar ima pravo i na naknadu za zadržavanje broda po isteku prekostojnica, čija se visina određuje prema odredbi člana 529. st. 3. i 4. ovog zakona.
Ako primalac tereta ne stavi pismeni prigovor zbog oštećenja ili manjka tereta, odmah prilikom preuzimanja, pretpostavlja se, dok primalac ne dokaže suprotno, da mu je teret predat onako kako je naznačen u teretnici, odnosno u tovarnom listu, ili ako prevozna isprava nije izdata, onako kako je primljen na prevoz.
Ako oštećenje ili manjak nisu vidljivi, primalac može da stavi pismeni prigovor iz stava 1. ovog člana u roku od tri dana od dana preuzimanja tereta.
Prigovor iz st. 1. i 2. ovog člana mora da bude dovoljno određen.
Ako primalac stavi pismeni prigovor u rokovima iz st. 1. i 2. ovog člana, pretpostavlja se, dok brodar protivno ne dokaže, da su navodi prigovora istiniti.
Ako su brodar i primalac prilikom iskrcavanja i predaje tereta zajednički pismeno utvrdili da postoji oštećenje ili manjak tereta, nije potrebno stavljanje prigovora.
Sporazum stranaka zaključen protivno odredbama st. 1. do 5. ovog člana, koji je na štetu korisnika prevoza, nema pravno dejstvo.
Brodar i primalac su dužni da u granicama mogućnosti međusobno olakšaju utvrđivanje stanja tereta i količine prilikom njegovog preuzimanja.
Kod utvrđivanja količine manjka predatog tereta, uzima se u obzir i uobičajeni rastur tokom prevoza.
U slučaju gubitka tereta, rastur se ne uzima u obzir.
Rastur iz stava 1. ovog člana računa se prema običajima mesta luke, odnosno pristaništa iskrcaja.
Štetu prouzrokovanu zadocnjenjem u predaji tereta, koja ne predstavlja manjak ili oštećenje tereta, mora da dokaže primalac.
Ako se primalac tereta ne javi, ili ako se ne može pronaći, ili ako neće ili ne može da preuzme teret, odnosno ako se pre predaje tereta javi više zakonitih imalaca teretnice, brodar je dužan da traži uputstvo od krcatelja, odnosno od naručioca.
Ako brodar, koji je u smislu člana 583. ovog zakona tražio uputstvo od krcatelja, odnosno naručioca, ne primi na vreme to uputstvo ili primljeno uputstvo ne može da izvrši, on može da postupa u smislu člana 578. ovog zakona, a o preduzetim merama mora da obavesti sve korisnike prevoza koji su mu poznati.
Ako se radi o prevozu brodom linijske plovidbe ili o prevozu na osnovu vozarskog ugovora, brodar je dužan da o smetnjama za predaju tereta obavesti odmah sve korisnike prevoza koji su mu poznati, ali nije dužan da čeka uputstva, već može odmah preduzeti mere iz člana 578. ovog zakona.
Ako brodar preda teret na čuvanje javnom skladištu ili drugom licu, odgovara samo za njihov izbor.
Ako teret, koji prema čl. 578. i 584. ovog zakona brodar čuva ili ga je predao na čuvanje, nije preuzet u roku od 30 dana od dana preuzimanja na čuvanje, odnosno od dana predaje tereta na čuvanje u luci, odnosno pristaništu odredišta, i ako nisu plaćeni vozarina i ostala potraživanja koja proističu iz ugovora o prevozu, brodar može da proda teret ili deo tereta, ako je to potrebno za podmirenje tih potraživanja.
Brodar može da proda teret i pre isteka roka iz stava 1. ovog člana, ako se prodajom ne bi mogao da dostigne iznos dovoljan za pokriće potraživanja brodara i troškova čuvanja, ili ako se radi o robi u kvaru ili o kvarljivoj robi.
Prodaja tereta se vrši javnim nadmetanjem ako se ne radi o pokvarljivoj robi, robi u kvaru ili o robi koja ima berzansku cenu.
Prilikom prodaje kvarljive robe ili robe u kvaru brodar mora da postupi sa dužnom pažnjom.
Iznos dostignut prodajom tereta prema članu 586. ovog zakona, brodar je dužan da, po odbitku svog potraživanja u vezi s prevozom tog tereta i po odbitku troškova čuvanja i prodaje tereta, položi nadležnom sudu prema mestu prodaje, u korist lica ovlašćenog da raspolaže teretom, i da o tome, bez odlaganja, obavesti korisnike prevoza koji su mu poznati.
Brodar koji je, u slučaju prevoza brodom linijske plovidbe sprečen krivicom korisnika prevoza da iskrca teret u luci, odnosno pristaništu odredišta do vremena određenog redom plovidbe za odlazak broda iz te luke, odnosno pristaništa, može da ga iskrca u drugoj obližnjoj luci, odnosno pristaništu, zadržavajući pravo na veću vozarinu, kao i na naknadu štete koja je iz toga nastala.
Ako iskrcavanje u luci, odnosno pristaništu odredišta nije sprečeno krivicom korisnika prevoza, brodar je dužan da snosi troškove dopreme do te luke, odnosno pristaništa, a ako je do smetnje za iskrcavanje došlo njegovom krivicom, i da nadoknadi štetu za zakašnjenje.
Odgovornost brodara za štete na stvarima i za zadocnjenje
Brodar odgovara za svako oštećenje, manjak ili gubitak tereta koji primi na prevoz od preuzimanja pa do predaje, kao i za štetu koja je nastala zbog zadocnjenja u predaji tereta.
Odredbe ovog zakona koje se odnose na odgovornost brodara unutrašnje plovidbe primenjuju se na oštećenje, manjak ili gubitak tereta koji su nastali na području unutrašnje plovidbe.
U slučaju sumnje da li je oštećenje, manjak ili gubitak tereta nastao na području pomorske ili unutrašnje plovidbe, pretpostavlja se, dok brodar suprotno ne dokaže, da su nastali na području one plovidbe čija je primena propisa nepovoljna za brodara.
Ako se radi o prevozu delom u pomorskoj, a delom u unutrašnjoj plovidbi, brodar za zadocnjenje u predaji tereta odgovara prema propisima one plovidbe na čijem području se nalazi luka, odnosno pristanište u kome, na osnovu ugovora, mora da se preda teret.
Zadocnjenje u predaji tereta postoji ako teret nije predat primaocu u ugovorenom roku, ili kad taj rok nije ugovoren, ako teret nije predat primaocu u primerenom roku.
Brodar ne odgovara za oštećenje, manjak ili gubitak tereta ili za zadocnjenje u predaji tereta, ako dokaže da oštećenje, manjak, gubitak ili zadocnjenje potiču iz uzroka koji nisu mogli da se spreče niti otklone pažnjom urednog brodara.
Za radnje i propuštanja zapovednika broda, drugih članova posade broda i ostalih lica koja rade za brodara u okviru vršenja njihovih dužnosti, brodar odgovara kao i za svoje radnje i propuštanja.
Brodar pomorskog broda ne odgovara za oštećenje, manjak ili gubitak tereta, kao i zadocnjenje u predaji tereta, koji su prouzrokovani radnjama ili propuštanjima lica iz stava 1. ovog člana, u plovidbi i rukovanju brodom.
Za štetu koja je teretu na brodu prouzrokovana požarom, brodar pomorskog broda odgovara samo ako se dokaže da je požar skrivio ličnom radnjom ili propuštanjem.
Brodar pomorskog broda ne odgovara za štetu na teretu za koju dokaže da je nastala zbog:
1) skrivene mane broda ili njegove nesposobnosti za plovidbu, ili samo ako su bili ispunjeni uslovi iz člana 497. ovog zakona;
2) više sile, pomorske nezgode, ratnih događaja, međunarodnih zločina na moru, nemira i pobune;
3) sanitarnih ograničenja ili drugih mera i radnji državnih organa;
4) radnji ili propusta krcatelja ili lica ovlašćenih da raspolažu teretom, ili lica koja za njih rade;
5) štrajka ili bilo kojih drugih smetnji koje potpuno ili delimično sprečavaju rad;
6) spasavanja ili pokušaja spasavanja ljudi i imovine na moru;
7) skretanja broda u slučajevima iz tačke 6) ovog stava ili zbog drugih opravdanih razloga;
8) prirodnog gubitka u težini ili zapremini tereta ili oštećenja, ili gubitaka koji nastaju zbog sopstvene mane, skrivene mane ili posebne prirode tereta;
9) nedovoljnog pakovanja ili nejasnih ili nedovoljno trajnih oznaka na teretu.
I pored brodarevog dokaza iz stava 1. ovog člana, brodar će za štetu biti odgovoran ako korisnik prevoza dokaže da je šteta prouzrokovana ličnom krivicom brodara ili krivicom lica za čije je radnje i propuštanja odgovoran brodar, a koji se ne odnose na plovidbu i rukovanje brodom.
Brodar unutrašnje plovidbe ne odgovara za štetu na teretu ako učini verovatnim da je šteta mogla nastati zbog:
1) smeštaja tereta na palubi, ako je takav način slaganja tereta ugovoren i naveden u prevoznoj ispravi;
2) pomanjkanja ili slabog stanja ambalaže za teret koji je po svojoj prirodi podložan rasturanju ili oštećenju, ako nije nikako ili je loše pakovan;
3) ukrcavanja od strane krcatelja ili iskrcavanja od strane primaoca;
4) prevoza u plombiranom skladištu broda, pod uslovom da je skladište plombirao krcatelj i da su plombe neoštećene u času predaje primaocu;
5) prirode robe koja je po svojim svojstvima naročito podložna oštećenju, manjku ili gubitku a naročito zbog loma, rđanja, truljenja, sušenja, curenja, normalnog rasta ili delovanja glodara;
6) prevoza živih životinja.
Brodar ne može da se oslobodi odgovornosti na osnovu odredaba stava 1. ovog člana ako korisnik prevoza dokaže da šteta nije nastala iz razloga na koje se brodar poziva.
Zapovednik broda može, ako se to ne protivi važećim propisima, opasni teret u svako doba i bilo gde da iskrca, učini ga bezopasnim ili ga baci, ako brodar o toj opasnosti nije bio obavešten pre ukrcavanja.
U slučaju iz stava 1. ovog člana, brodar zadržava pravo na punu vozarinu i ne odgovara za štetu.
Ako je brodar primio na prevoz opasan teret, znajući za opasnost koju teret predstavlja, može da ga iskrca ili učini bezopasnim, ako bude ugrožena bezbednost broda, lica ili drugog tereta na brodu, kao i životne sredine.
Ako na osnovu stava 1. ovog člana brodar iskrca teret pre dolaska na odredište, ima pravo na vozarinu prema korisno prevaljenom putu, a ostale štete prouzrokovane ukrcanjem opasnog tereta i postupkom brodara snosi svaka stranka za sebe.
Brodar ne odgovara za štetu nastalu zbog oštećenja, manjka ili gubitka tereta ili zadocnjenja u predaji tereta ako je krcatelj neispravno naznačio vrstu ili vrednost tereta, znajući da je naznačenje neispravno.
Naručilac odgovara brodaru za naknadu štete koja mu je prouzrokovana zbog toga što su naručilac, odnosno krcatelj dali netačne ili nepotpune podatke o količini, vrsti i oznakama tereta.
Naručilac odgovara brodaru za štetu koja mu je prouzrokovana ukrcajem ili prevozom stvari čiji je uvoz, izvoz ili prevoz zabranjen, ili se krijumčare, ako u vreme ukrcavanja ta svojstva brodaru nisu bila niti su morala biti poznata.
Lice koje bez znanja brodara ukrca stvari, odgovara brodaru za štetu koja mu je ukrcajem tih stvari prouzrokovana.
Brodar može, prema svojoj oceni, u svako doba i bilo gde da iskrca, a ako se radi o ugrožavanju lica, broda, tereta na brodu i životne sredine i da baci teret koji je bez njegovog znanja ukrcan, kao i teret koji je neispravno ili nepotpuno naznačen.
U slučaju iz stava 1. ovog člana brodar zadržava pravo na punu vozarinu i naknadu štete, a ne odgovara za štetu koja je nastala njegovim postupkom.
Teret čiji je uvoz, izvoz ili prevoz zabranjen, zapovednik može da vrati u luku, odnosno pristanište ukrcaja ili da ga bilo gde iskrca, ako se za takav postupak zapovednika ukaže potreba, a u slučaju nužde i da ga baci.
Ako u slučaju iz stava 1. ovog člana svojstva tereta brodaru nisu bila niti morala biti poznata, brodar zadržava pravo na punu vozarinu, a ne odgovara za štetu koja je nastala takvim postupkom.
Ako je brodar znao ili morao znati za svojstva tereta iz stava 1. ovog člana, zadržava pravo na vozarinu prema korisno prevaljenom putu, a ostale štete snosi svaka stranka za sebe.
Ako je do zabrane uvoza, izvoza ili prevoza robe došlo za vreme putovanja brodom, u pogledu postupanja zapovednika s tom robom primenjuje se odredba člana 604. stav 1. ovog zakona.
U slučaju iz stava 1. ovog člana, brodar zadržava pravo na punu vozarinu i naknadu štete, a ne odgovara za štetu koja je nastala takvim postupkom.
Brodar ne odgovara za naknadu štete za oštećenje, manjak ili gubitak tereta, kao ni za zadocnjenje u predaji tereta, u iznosu većem od propisanog po jedinici oštećenog, manjkajućeg ili izgubljenog tereta ili tereta predatog sa zadocnjenjem.
Izuzetno od odredbe stava 1. ovog člana, brodar unutrašnje plovidbe odgovara za štetu nastalu zadocnjenjem u predaji tereta najviše do visine vozarine koja se odnosi na teret predat sa zadocnjenjem.
Pod jedinicom tereta, u smislu stava 1. ovog člana, podrazumeva se koleto ili komad, a kod tereta u rasutom stanju - metarska tona ili kubni metar, odnosno druga mera prema tome na osnovu koje jedinice mere je vozarina ugovorena. Ako vozarina nije ugovorena po jedinici mere, za rasuti teret pod jedinicom mere podrazumeva se jedinica mere na osnovu koje se uobičajeno ugovara vozarina u mestu ukrcaja.
Ako se teret prevozi kontejnerima, paletama ili drugim sličnim napravama, pod jedinicom tereta, u smislu stava 1. ovog člana, smatra se:
1) koleto ili jedinica tereta navedena u teretnici - ako je u teretnici navedeno koleto ili jedinica tereta sadržana u kontejneru, paleti ili drugoj sličnoj napravi;
2) kontejner, paleta ili druga slična naprava kojom se prevozi teret - ako u teretnici nije navedeno koleto ili jedinica tereta.
Naručilac, odnosno krcatelj može, u sporazumu s brodarom, da povisi granicu brodareve odgovornosti iz člana 606. ovog zakona, naznačujući tako povišenu vrednost robe po jedinici tereta.
Ako je izdata prevozna isprava, sporazum stranaka o povišenju brodareve odgovornosti koji nije naveden u toj ispravi ne proizvodi pravno dejstvo u korist primaoca koji nije ni naručilac ni krcatelj.
Pretpostavlja se da vrednost tereta odgovara iznosu koji strane sporazumno utvrde na osnovu člana 607. ovog zakona, dok brodar protivno ne dokaže.
Brodar ne može da se poziva na odredbe ovog zakona o ograničenju svoje odgovornosti (čl. 606. i 607) ako se dokaže da je šteta nastala usled radnje ili propuštanja koje je on učinio, bilo u nameri da prouzrokuje štetu, bilo iz krajnje nepažnje, znajući da bi šteta verovatno mogla nastupiti.
Brodar unutrašnje plovidbe ne može da se poziva na odredbu stava 1. ovog člana ni kad se dokaže da je šteta nastala usled radnje ili propuštanja koja su lica koja rade za brodara učinila bilo u nameri da prouzrokuju štetu, bilo iz krajnje nepažnje, znajući da bi šteta verovatno mogla nastupiti.
Brodar odgovara za vrednost izgubljene stvari ili njenog dela i za umanjenje vrednosti oštećene stvari.
Za stvari predate sa zadocnjenjem brodar odgovara i za štetu prouzrokovanu zadocnjenjem.
Izuzetno od odredaba st. 1. i 2. ovog člana brodar koji na osnovu člana 609. ovog zakona ne može da ograniči svoju odgovornost, odgovara za svaku štetu prouzrokovanu gubitkom, manjkom ili oštećenjem stvari ili zadocnjenjem u predaji stvari.
Visina štete za gubitak stvari određuje se prema prometnoj vrednosti druge stvari iste količine svojstva u luci, odnosno pristaništu odredišta, na dan kad je brod stigao u tu luku, odnosno pristanište, ili ako nije stigao - kad je morao da stigne.
Ako se visina štete za gubitak stvari ne može da odredi prema odredbi stava 1. ovog člana, ona se određuje prema prometnoj vrednosti stvari u luci, odnosno pristaništu ukrcaja u vreme odlaska broda, povećanoj za troškove prouzrokovane prevozom.
Visina štete za oštećene stvari, određuje se u visini razlike između prometne vrednosti te stvari u neoštećenom stanju i prometne vrednosti te stvari u oštećenom stanju.
Visinu štete za izgubljene, odnosno oštećene stvari koja se ne može odrediti prema odredbama st. 1. i 2. ovog člana, utvrđuje sud.
Od iznosa koji brodar mora da plati na ime naknade štete zbog oštećenja, manjka ili gubitka stvari, odbijaju se troškovi ušteđeni zbog toga što stvari nisu stigle na odredište, odnosno što su stigle u oštećenom stanju.
Odredbe čl. 606, 610. i 611. ovog zakona primenjuju se i kad zapovednik broda, drugi član posade broda ili druga lica koja rade za brodara, odgovaraju prema opštim propisima za naknadu štete prouzrokovane manjkom, gubitkom ili oštećenjem stvari, ako se dokaže da je šteta prouzrokovana na radu ili u vezi s radom, odnosno u vršenju službe ili u vezi sa službom.
Lica iz stava 1. ovog člana ne mogu da se pozivaju na ograničenje odgovornosti, ako su štetu prouzrokovali bilo u nameri da prouzrokuju štetu, bilo iz krajnje nepažnje, znajući da bi šteta verovatno morala nastupiti.
Ukupan iznos naknade štete od brodara i lica iz člana 609. stav 2. i člana 612. stav 2. ovog zakona ne može da bude veći od iznosa predviđenog u članu 606. ovog zakona.
Odredbom stava 1. ovog člana ne dira se u odredbe člana 609. stav 2. i člana 612. stav 2. ovog zakona.
Lica iz člana 612. stav 1. ovog zakona odgovaraju do iznosa predviđenog u članu 606. ovog zakona i kad je brodar na osnovu člana 607. ovog zakona povisio granicu svoje odgovornosti.
Odredbe ovog zakona koje se odnose na odgovornost brodara, ne mgou se ugovorom menjati na štetu korisnika prevoza.
Izuzetno od odredbe stava 1. ovog člana, odredbe ovog zakona o odgovornosti brodara, mogu se ugovorom menjati u korist brodara u slučaju:
1) oštećenja, manjka ili gubitka tereta nastalog pre početka ukrcavanja ili posle iskrcaja;
2) štete zbog zadocnjenja.
Odredbe ovog zakona koje se odnose na odgovornost brodara pomorskog broda, brodar može ugovorom menjati u svoju korist i u slučaju:
1) prevoza živih životinja;
2) prevoza tereta koji je na osnovu pismenog pristanka krcatelja smešten na palubi.
Odredbe ugovora koje su suprotne članu 615. ovog zakona nemaju pravno dejstvo.
Suprotnost pojedinih odredaba ugovora iz stava 1. ovog člana sa odredbama člana 615. ovog zakona ne utiče na valjanost ostalih odredaba ugovora.
Odredbe ovog zakona o odgovornosti brodara, odnose se na sve ugovorne i vanugovorne zahteve koji su na bilo kojoj osnovi postavljeni protiv brodara za oštećenje, manjak ili gubitak tereta.
Odredbe ovog zakona o odgovornosti brodara ne utiču na odredbe ovog zakona o zajedničkim havarijama.
Vozarina
Visina vozarine određuje se ugovorom.
Ako visina vozarine nije određena ugovorom, ona se određuje prema prosečnom vozarinskom stavu prema kome se za odnosnu vrstu tereta ugovarala vozarina u vreme ukrcavanja tog teret u luci ukrcavanja.
Ako se ukrca više tereta nego što je ugovoreno, vozarina se srazmerno povećava.
Ako se umesto ugovorenog tereta ukrca drugi teret, čija je vozarina veća od ugovorene, plaća se vozarina za stvarno ukrcani teret.
Ako se ukrca manje od onoga što je ugovoreno ili se ne ukrca ništa, vozarina se plaća za celu ugovorenu količinu tereta.
Ako je ukrcano manje tereta nego što je ugovoreno, a vozarina za ukrcani teret je veća od ugovorene vozarine, plaća se cela ugovorena vozarina i razlika između ugovorene i veće vozarine, za ukrcani deo tereta.
Odredba stava 3. ovog člana ne odnosi se na odredbe člana 492. ovog zakona.
Ako se ukrca samo deo tereta određenog brodarskim ugovorom, a brodar je raspolagao neiskorišćenim delom brodskog prostora, ugovorena vozarina se srazmerno smanjuje.
Ako je brodar raspolagao neiskorišćenim delom brodskog prostora, protivno izričitoj zabrani naručioca, brodar odgovara naručiocu za naknadu štete.
Vozarina ugovorena brodarskim ugovorom na putovanje ostaje nepromenjena, bez obzira na trajanje putovanja, ako vozarina nije ugovorena po jedinici vremena.
Ako se na zahtev naručioca ili u interesu korisnika prevoza putovanje produži dalje od ugovorenog odredišta, vozarina se srazmerno povećava.
Ako je brodarskim ugovorom na putovanje, vozarina određena po jedinici vremena, a vreme od kad se vozarina mora da plaća nije utvrđeno, ono počinje teći od dana kad je dato obaveštenje o spremnosti broda, i to od podne ako je obaveštenje dato pre podne, a od ponoći - ako je obaveštenje dato posle podne.
Ako je po nalogu krcatelja ukrcavanje počelo pre vremena određenog u stavu 1. ovog člana ili je brod otplovio bez tereta, vreme od kad se vozarina mora da plati, računa se od početka ukrcavanja, odnosno od odlaska broda.
Vreme za koje se plaća vozarina završava se iskrcajem tereta, a ako je brod stigao bez tereta, to se vreme završava kad se brod usidri ili priveže u luci, odnosno pristaništu u kome se završava putovanje, pri čemu se poslednji dan putovanja računa kao čitav dan.
Ako je brodarskim ugovorom na putovanje određena vozarina po jedinici vremena, pa u toku putovanja nastane smetnja u izvršavanju ugovora na strani brodara, bez krivice naručioca, odnosno krcatelja, vozarina se ne plaća za vreme trajanja smetnje.
Vozarinu određenu brodarskim ugovorom na vreme plaća naručilac u jednakim mesečnim iznosima unapred, ali brodaru pripada vozarina samo za vreme dok je izvršavao ugovor.
Za vreme trajanja smetnje u iskorišćavanju broda u toku važenja brodarskog ugovora na vreme, vozarina se plaća samo kad je smetnja na strani naručioca ili zbog izvršenja njegovog naloga.
Brodar može da odustane od ugovora i kad vozarina nije plaćena u roku dospelosti.
Kod brodarskog ugovora na vreme za ceo brod naručilac je dužan da, pored plaćanja vozarine, snabdeva brod o svom trošku pogonskim gorivom i mazivom i vodom potrebnom za pogonske mašine broda i druge mašinske uređaje broda, kao i da plaća lučke i plovidbene naknade.
Rok plaćanja vozarine na osnovu brodarskog ugovora na vreme, počinje da teče kao kod brodarskog ugovora na putovanje u kome je vozarina određena po jedinici vremena (član 623).
Za ono vreme za koje se po isteku brodarskog ugovora na vreme, brod nalazi na putovanju za račun naručioca bez krivice brodara, plaća se dvostruka vozarina.
Nagrada koju brod dobija za spasavanje u toku brodarskog ugovora na vreme, za prevoz celim brodom, deli se, po odbitku troškova spasavanja i dela koji pripada posadi broda, na jednake delove između brodara i naručioca.
Za teret ukrcan bez pristanka brodara i za teret neispravno ili nepotpuno označen, plaća se vozarina po najvišem vozarinskom stavu, prema kome se za odnosnu vrstu tereta ugovarala vozarina u vreme ukrcavanja tog tereta za isti ili približni put, ako je tako određena vozarina veća od ugovorene.
Vozarina se plaća samo za teret koji je prevezen i u luci, odnosno pristaništu odredišta, stavljen primaocu na raspolaganje.
Pored slučajeva predviđenih u čl. 492, 493, 527, 528, 530, 597, 603, 604. i 605. ovog zakona, a izuzetno od odredbe stava 1. ovog člana, vozarina se plaća i za teret koji nije prevezen i stavljen primaocu na raspolaganje, ako je nedolazak tereta na odredište prouzrokovao naručilac prevoza ili krcatelj ili lice ovlašćeno da raspolaže teretom, odnosno lica za koja oni odgovaraju, ili ako razlog zbog koga teret nije stigao u luku, odnosno pristanište odredišta, pada na stranu tereta, a brodar za taj razlog nije odgovoran.
Izuzetno od odredbe stava 2. ovog člana za teret koji je prevezen samo delom puta, brodar, pored slučajeva iz čl. 490, 598, 604. i 631. ovog zakona, ima pravo na vozarinu srazmerno korisno prevaljenom putu i kad nije odgovoran za prekid putovanja.
U slučaju brodoloma ili druge plovidbene nezgode, kao i u slučaju zaplene ili zadržavanja broda ili tereta usled ratnih događaja, međunarodnih zločina na moru, nemira ili pobune, za spaseni teret brodaru pripada vozarina srazmerno korisno prevaljenom putu.
Ako se prevoz vrši bez izdavanja prevozne isprave, primalac je dužan da plati vozarinu i druga potraživanja u vezi sa prevozom tereta čim preuzme teret, ako između naručioca i brodara nije drukčije ugovoreno.
Ako se preuzimanje tereta vrši na osnovu teretnice, primalac je dužan da plati samo potraživanja navedena u teretnici ili koja su nastala posle njenog izdavanja.
Primalac koji traži predaju tovarnog lista i predaju tereta u unutrašnjoj plovidbi, dužan je da podmiri brodaru potraživanja i da ispuni sve druge ugovorne obaveze koje su navedene u tovarnom listu, a za koje nije izričito navedeno da ih plaća, odnosno ispunjava naručilac prevoza.
Primalac koji prima teret na osnovu tovarnog lista, dužan je da plati ona brodareva potraživanja koja su nastala posle izdavanja tovarnog lista, ako je brodar ta potraživanja uneo u tovarni list.
Ako primalac ne izvrši svoje obaveze iz čl. 632. do 634. ovog zakona, brodar ima pravo da zadrži i proda teret prema odredbama čl. 585. do 587. ovog zakona.
Pravo iz stava 1. ovog člana brodar ima i kad teret predaje licu koje nije primalac.
Brodar koji je predao teret primaocu, nema pravo da potražuje od naručioca iznose koje je propustio da naplati od primaoca primenom odredbe člana 635. ovog zakona.
Ako je brodar prodajom tereta uspeo da naplati svoje potraživanje samo delimično, ima pravo, pod uslovima iz stava 1. ovog člana, da zahteva od naručioca isplatu nenamirenog dela potraživanja.
Odredba stava 1. ovog člana ne primenjuje se ako brodar dokaže da upotrebom dužne pažnje nije bilo moguće da postupi po odredbama člana 635. ovog zakona.
Zakonska založna prava na stvarima ukrcanim na brodu
Zakonska založna prava na stvarima ukrcanim na brodu postoje za:
1) sudske troškove učinjene u zajedničkom interesu svih poverilaca u postupku izvršenja ili obezbeđenja u cilju da se sačuvaju stvari ili da se sprovede prodaja, kao i troškove čuvanja i nadzora tih stvari od ulaska broda u poslednju luku, odnosno pristanište;
2) potraživanja po osnovu nagrade za spasavanje i doprinosa iz zajedničkih havarija koja terete stvari;
3) potraživanja iz ugovora o prevozu, uključujući i troškove uskladištenja ukrcanih stvari.
Zakonska založna prava u korist glavnice postoje i za kamate.
Zakonska založna prava ne prestaju promenom vlasnika stvari, ako ovim zakonom nije drukčije određeno.
Red prvenstva potraživanja obezbeđenih zakonskim založnim pravima na ukrcanim stvarima, određuje se prema redu prvenstva iz člana 637. stav 1. ovog zakona.
Ako se potraživanja iz člana 637. stav 1. tač. 1) i 3) ovog zakona ne mogu u potpunosti da namire, namiruju se srazmerno svojim iznosima.
Ako se potraživanja iz člana 637. stav 1. tačka 2) ovog zakona ne mogu u potpunosti da namire, kasnije nastalo potraživanje ima prednost pred ranijim.
Smatra se da su potraživanja vezana uz isti događaj, nastala istovremeno.
Izvršavanjem prava zadržavanja od strane brodara, u smislu člana 635. ovog zakona, ne dira se u red prvenstva potraživanja, obezbeđenih zakonskim založnim pravima.
Prestankom zakonskog založnog prava, ne prestaje i potraživanje koje je bilo obezbeđeno tim pravom.
Ustupanjem potraživanja obezbeđenog zakonskim založnim pravom prenosi se i zakonsko založno pravo na ukrcanim stvarima.
Zakonska založna prava na ukrcanim stvarima prestaju:
1) prestankom potraživanja obezbeđenog zakonskim založnim pravom;
2) prodajom stvari u izvršnom ili stečajnom postupku;
3) ako poverilac ne zatraži izdavanje privremene mere kod nadležnog suda u roku od 15 dana od dana kad su stvari iskrcane;
4) ako su i pre isteka roka iz tačke 3) ovog člana iskrcane stvari na zakonit način prešle u ruke trećih lica koja ih ne drže u ime dužnika;
5) proglašenjem stvari pomorskim plenom ili ratnim plenom na moru.
Za primenu odredaba ove glave zakona o prevozu putnika i njihovog prtljaga, pojedini upotrebljeni izrazi imaju sledeće značenje, i to:
1) brodar je lice koje zaključuje ugovor o prevozu ili u čije se ime taj ugovor zaključuje, bilo da on sam stvarno vrši prevoz ili da ga vrši preko stvarnog brodara;
2) stvarni brodar je lice različito od brodara, bilo da je vlasnik broda, naručilac, ili lice koje iskorišćava brod koji stvarno vrši prevoz u celini ili samo jedan deo prevoza;
3) putnik je lice koje se prevozi brodom na osnovu ugovora o prevozu ili koje prati vozilo ili žive životinje koje se prevoze na osnovu ugovora o prevozu stvari;
4) prtljag je svaka stvar uključujući i vozilo koja se prevozi na osnovu ugovora o prevozu, osim:
a) stvari i vozila koja se prevoze na osnovu ugovora o zakupu, na osnovu teretnice ili ugovora koji se prvenstveno odnosi na prevoz stvari, i
b) živih životinja;
5) ručni prtljag je prtljag koji putnik ima u svojoj kabini ili koji on čuva ili nadzire, uključujući i prtljag koji se nalazi u vozilu ili na vozilu;
6) šteta zbog zadocnjenja je materijalna šteta koja je prouzrokovana iz razloga što prtljag nije uručen putniku u razumnom roku, računajući od dana dolaska broda na kome se prtljag prevozi ili je trebalo da se prevozi, ali ne obuhvata zadocnjenje prouzrokovano obustavom rada, štrajkom ili sličnim događajima.
Ugovorom o prevozu putnika, brodar se obavezuje naručiocu da će prevesti jednog ili više putnika, a naručilac da će platiti prevozniku.
Visina prevoznine određuje se ugovorom.
Brodar je dužan da izda putniku, na njegov zahtev, putnu kartu.
Putna karta može da glasi na ime ili na donosioca.
Pretpostavlja se da sadržaj putne karte odgovara zaključenom ugovoru, dok se protivno ne dokaže.
Nepostojanje, neispravnost ili gubitak putne karte ne utiču na postojanje, valjanost ni na sadržaj ugovora o prevozu.
Prigovor protiv sadržaja putne karte na donosioca može se staviti samo prilikom njenog izdavanja.
Putna karta koja glasi na ime, ne može se preneti na drugo lice bez pristanka brodara.
Putna karta koja glasi na donosioca, ne može se, pošto je putnik započeo putovanje, preneti na drugo lice bez pristanka brodara.
Putnik koji se ukrca bez putne karte koju je morao da nabavi pre ukrcaja, dužan je da se odmah javi zapovedniku ili drugom ovlašćenom članu posade broda.
Putnika bez putne karte iz stava 1. ovog člana zapovednik broda može iz opravdanih razloga da iskrca.
Putnik bez putne karte plaća prevozniku od luke, odnosno pristaništa ukrcaja do luke, odnosno pristaništa iskrcaja, a ako se nije na vreme javio zapovedniku ili drugom ovlašćenom članu posade broda - dužan je da plati dvostruku prevozninu za pređeni put.
Lukom, odnosno pristaništem ukrcaja putnika, smatra se polazna luka, odnosno pristanište broda, ako se ne može utvrditi da se putnik ukrcao u drugoj luci, odnosno pristaništu.
Putnik može da odustane od ugovora, ako brod ne započne putovanje u granicama obalnog mora, odnosno unutrašnjih voda Savezne Republike Jugoslavije - jedan čas posle vremena koje je određeno ugovorom ili redom plovidbe, a van tih granica dvanaest časova posle vremena koje je određeno ugovorom ili redom plovidbe.
U slučaju iz stava 1. ovog člana, putnik ima pravo na povraćaj prevoznine.
Ako je do zadocnjenja početka putovanja broda došlo namerno ili krajnjom nepažnjom brodara, odnosno lica koja rade za brodara, brodar je dužan da putniku nadoknadi štetu.
Prevoznina se ne vraća, ako putnik ne dođe na brod do odlaska broda ili ako za vreme puta odustane od putovanja.
Brodar je dužan da vrati prevozninu putniku čija karta glasi na ime, ako putnik odustane od putovanja u plovidbi u granicama obalnog mora, odnosno unutrašnjih voda Savezne Republike Jugoslavije šest časova pre početka putovanja, a u plovidbi van tih granica tri dana pre početka putovanja.
U slučaju odustajanja od putovanja u smislu stava 1. ovog člana, brodar ima pravo da zadrži najviše do 10% od iznosa prevoznine.
Ako je putna karta izdata na donosioca, brodar je dužan ako drukčije ne proizlazi iz putne karte, da vrati prevozninu putniku, pod uslovom da je odustao od putovanja jedan čas pre početka putovanja.
U slučaju odustajanja od putovanja u smislu stava 1. ovog člana, brodar ima pravo da zadrži najviše do 10% od iznosa prevoznine.
Ako je u toku putovanja došlo do prekida putovanja iz razloga za koji putnik nije odgovoran, a prekid traje više od 12 časova u granicama obalnog mora, odnosno unutrašnjih voda Savezne Republike Jugoslavije, a tri dana na putovanjima van tih granica, putnik ima pravo da:
1) zahteva da ga brodar svojim ili drugim odgovarajućim prevoznim sredstvima, zajedno sa prtljagom, preveze do mesta odredišta;
2) zahteva da ga brodar, zajedno sa prtljagom, u primerenom roku vrati u polaznu luku, odnosno pristanište i da mu vrati prevozninu;
3) odustane od ugovora i traži da mu brodar vrati prevozninu.
Ako je do prekida putovanja došlo namerno ili krajnjom nepažnjom brodara, odnosno lica koja rade za brodara, brodar je dužan da putniku nadoknadi štetu.
Putnik koji traži vraćanje prevoznine (član 655. stav 1. tač. 2) i 3) ili nadoknadu štete (član 655. stav 2), dužan je, u plovidbi u granicama obalnog mora, odnosno unutrašnjih voda Savezne Republike Jugoslavije najkasnije u roku od tri dana, a u plovidbi van tih granica najkasnije u roku od sedam dana, od dana kad je putovanje završeno, da zahteva od brodara pismenim putem vraćanje prevoznine, odnosno nadoknadu štete, ili da u tim rokovima podnese tužbu sudu.
Pismeni zahtev za povratak u mesto polaska, odnosno za nastavljanje putovanja (član 655. stav 1. tač. 1) i 2) putnik je dužan da dostavi brodaru u roku od 24 časa posle isteka rokova predviđenih u članu 655. stav 1. ovog zakona.
Putnik koji ne postupi po odredbama st. 1. i 2. ovog člana, gubi pravo da traži od brodara nadoknadu štete, povraćaj prevoznine, odnosno nastavljanje putovanja ili vraćanje u polaznu luku, odnosno pristanište.
Odredbe ovog zakona o odgovornosti brodara za smrt ili telesne povrede putnika primenjuju se i kad se prevoz vrši besplatno.
Brodar odgovara za štetu nastalu zbog smrti ili telesne povrede putnika, za oštećenje, manjak ili gubitak prtljaga ako se događaj koji je prouzrokovao štetu dogodio za vreme prevoza, kao i za zadocnjenje u predaji prtljaga putnika, ako se šteta, odnosno zadocnjenje može pripisati krivici brodara ili lica koja rade za brodara.
Lice koje traži nadoknadu štete iz stava 1. ovog člana mora da dokaže da se događaj koji je prouzrokovao štetu dogodio u toku prevoza, kao i visinu štete.
Brodar odgovara za štetu iz člana 658. ovog zakona koju svojom krivicom prouzrokuju lica koja rade za brodara, za vreme vršenja njihovih dužnosti.
Krivica brodara pretpostavlja se dok se protivno ne dokaže, ako su smrt ili telesna povreda putnika ili oštećenja, manjak ili gubitak ručnog prtljaga, kao i zadocnjenje u njegovoj predaji putniku, nastali neposredno ili posredno zbog brodoloma, sudara, nasukanja, eksplozije, požara ili mana broda.
Krivica brodara za štetu zbog oštećenja, manjka ili gubitka ostalog prtljaga, kao i zbog zadocnjenja u predaji tog prtljaga putniku pretpostavlja se, dok se protivno ne dokaže, bez obzira na prirodu događaja koji je tu štetu prouzrokovao.
Brodar odgovara putniku prema odredbi člana 660. stav 2. ovog zakona za štetu zbog oštećenja, manjka ili gubitka stvari od vrednosti, kao i za zadocnjenje u predaji ovih stvari putniku (novac, hartije od vrednosti, zlato, srebro, dragulji, nakit, umetnički predmeti), jedino ako ih je primio na čuvanje.
Za stvari iz stava 1. ovog člana koje su primljene na čuvanje, brodar je dužan da izda pismenu potvrdu.
Za prtljag primljen na čuvanje brodar je dužan da, na traženje putnika, izda prtljažnicu.
Prtljažnica mora sadržavati vrstu i broj koleta.
Pretpostavlja se da su podaci u prtljažnici istiniti dok se protivno ne dokaže.
Ako prtljag posle završetka putovanja ne bude preuzet, ili odnesen sa broda, brodar je dužan da ga na trošak i rizik putnika, sam čuva ili da ga preda na čuvanje podesnom čuvaru.
Ako brodar dokaže da su smrt ili telesna povreda putnika, oštećenje, manjak ili gubitak prtljaga ili zakašnjenje u predaji prtljaga putniku u celini ili delimično prouzrokovani krivicom putnika ili njegovim ponašanjem koje se ne može smatrati normalnim, sud će isključiti, odnosno ublažiti odgovornost brodara.
Odgovornost brodara u slučaju smrti ili telesne povrede putnika, ograničava se u svim slučajevima, na iznos od 20000 US dolara u dinarskoj protivvrednosti po kursu na dan zaključenja ugovora po putniku i putovanju.
Ako se naknada štete dosuđuje u obliku rente, kapitalizirani iznos rente ne može da premaši iznos iz stava 1. ovog člana.
Iznos iz stava 1. ovog člana služi za namirenje svih poverilaca čija se potraživanja zasnivaju na jednom događaju koji je prouzrokovao smrt ili telesnu povredu putnika.
Odgovornost brodara za štetu pričinjenu prtljagu zbog njegovog oštećenja, manjka ili gubitka ili zakašnjenja u predaji prtljaga putniku, ograničava se u svim slučajevima, i to:
1) za ručni prtljag - na iznos od 550 US dolara u dinarskoj protivvrednosti po kursu na dan zaključenja ugovora po putniku i putovanju;
2) za vozila, uključujući i prtljag koji se prevozi u vozilu ili na njemu - na iznos od 3300 US dolara u dinarskoj protivvrednosti po kursu na dan zaključenja ugovora po vozilu i putovanju;
3) za ostali prtljag, osim prtljaga iz tač. 1) i 2) stav 1. ovog člana - na iznos od 800 US dolara u dinarskoj protivvrednosti po kursu na dan zaključenja ugovora po putniku i putovanju.
Odredba tačke 3) stava 1. ovog člana primenjuje se na odgovornost brodara i na nadoknadu štete za stvari od vrednosti (član 661).
Brodar i putnik mogu da ugovore da će brodar odgovarati po odredbama člana 666 ovog zakona tek po odbitku propisane franšize ne veće od 80 US dolara u dinarskoj protivvrednosti po kursu na dan zaključenja ugovora u slučaju štete prouzrokovane vozilu, i ne veće od 10 US dolara u dinarskoj protivvrednosti po kursu na dan zaključenja ugovora po putniku u slučaju štete prouzrokovane drugom prtljagu zbog njegovog oštećenja, manjka, gubitka ili zakašnjenja u predaji putniku.
Iznos franšize odbija se od iznosa odštete koja pripada putniku.
Odredbe ovog člana ne primenjuju se na stvari od vrednosti.
Brodar gubi pravo da se koristi ograničenjem odgovornosti iz čl. 665, 666. i 667. ovog zakona, ako se dokaže da je šteta nastala usled radnje ili propuštanja koje je brodar učinio, bilo u nameri da prouzrokuje štetu, bilo iz krajnje nepažnje znajući da bi šteta verovatno mogla nastupiti.
Brodar i putnik mogu izričito i pismeno da ugovore veći iznos ograničenja odgovornosti, od iznosa navedenih u čl. 665, 666. i 667. ovog zakona.
Kamate i troškovi postupka dosuđeni putniku u parnici za naknadu štete zbog smrti ili telesne povrede putnika, oštećenja, manjka ili gubitka prtljaga, kao i zbog zadocnjenja u predaji prtljaga putniku, isplaćuju se u punom iznosu, i to pored iznosa koji je brodar dužan da plati prema odredbama čl. 665, 666, 667. i 669. ovog zakona.
Ako je tužba podnesena protiv lica koja rade za brodara ili stvarnog brodara za štete predviđene odredbama ovog zakona o prevozu putnika i prtljaga, ova lica ako su radila u okviru poslova koje obavljaju na brodu, mogu da se koriste isključenjem ili ograničenjem odgovornosti na koje može da se pozove brodar na osnovu odredaba ovog zakona.
Lica iz stava 1. ovog člana koja rade za brodara ili stvarnog brodara ne mogu se pozivati na ograničenje odgovornosti iz čl. 665. 666. i 667. ovog zakona, ako se dokaže da je šteta nastala usled radnje ili propuštanja koje su ta lica učinila, bilo u nameri da prouzrokuju štetu, bilo iz krajnje nepažnje znajući da bi šteta verovatno mogla nastupiti.
Granice odgovornosti koje brodar i putnik ugovore na osnovu odredbe člana 669. ovog zakona, ne odnose se na lica navedena u stavu 1. ovog člana.
Prevoz putnika i ručnog prtljaga obuhvata vreme za koje se putnik nalazi na brodu, vreme za koje se vrše radnje ukrcavanja i iskrcavanja putnika, kao i vreme za koje se vrši prevoz putnika vodenim putem od obale do broda i obratno, ako je cena ovog sporednog prevoza uračunata u cenu putne karte, ili ako brodar stavi putniku na raspolaganje brod koji se iskorišćava za ovaj prevoz. Prevoz putnika ne obuhvata vreme za koje se putnik nalazi u putničkoj lučkoj, odnosno pristanišnoj stanici ili na nekom drugom lučkom, odnosno pristanišnom uređaju na obali.
Pored vremena iz stava 1. ovog člana, prevoz ručnog prtljaga obuhvata i vreme između trenutka od kad je brodar prtljag na kopnu ili brodu primio na čuvanje, pa do trenutka kad ga je predao putniku.
Kad postoji osnov za primenu granica odgovornosti iz čl. 665, 666, 667. i 669. ovog zakona, te granice odgovornosti važe za ukupan iznos odštete koja može da se postigne u okviru svih ugovornih i vanugovornih tužbi podnesenih po osnovu odgovornosti zbog smrti ili telesne povrede putnika ili oštećenja, manjka ili gubitka prtljaga ili zakašnjenja u predaji prtljaga putnika.
Kod prevoza koji je izvršio stvarni brodar ukupan iznos odštete koja može da se ostvari od brodara ili stvarnog brodara, kao i od lica koja za njih rade a koja su vršila svoju službenu dužnosst, ne može biti veći od najvećeg iznosa odštete koja se može tražiti bilo od brodara, bilo od stvarnog brodara, s tim što ni jedno od tih lica ne odgovara preko granice koja na njega može da se primeni.
U svim slučajevima kad lica koja rade za brodara ili za stvarnog brodara mogu, po odredbama člana 671. ovog zakona, da se pozovu na ograničenje odgovornosti iz čl. 665, 666. i 667. ovog zakona, ukupan iznos odštete koja može da se dobije od brodara ili eventualno, od stvarnog brodara i lica koja rade za njih, ne može da pređe to ograničenje.
Putnik je dužan da uputi pismeni prigovor brodaru ili njegovom punomoćniku:
1) u slučaju da je prtljagu pričinjena vidljiva šteta:
a) kad je u pitanju ručni prtljag - pre ili u trenutku njegovog iskrcaja;
b) kad je u pitanju ostali prtljag - pre ili u trenutku njegovog izdavanja;
2) u slučaju da šteta pričinjena prtljagu nije vidljiva ili u slučaju gubitka prtljaga - u roku od 15 dana od dana iskrcaja ili izdavanja ili od dana kad je prtljag trebalo da bude izdat.
Ako putnik ne postupi po odredbama stava 1. ovog člana, pretpostavlja se, dok se protivno ne dokaže, da je prtljag primio u ispravnom stanju.
Pismeni prigovor nije potreban ako je stanje prtljaga utvrđeno u prisustvu obe strane u trenutku njegovog preuzimanja.
Putnik može izjaviti da smatra da je prtljag izgubljen ako mu nije predat u roku od 30 dana od dana završetka putovanja.
Putnik ima pravo, prilikom davanja izjave, u smislu stava 1. ovog člana, da zahteva od brodara da ga obavesti o pronalasku prtljaga, ako se on pronađe u roku od jedne godine od dana isplate nadoknade štete za gubitak prtljaga.
U roku od 30 dana od dana prijema obaveštenja o pronalaženju prtljaga, putnik može zahtevati da mu se prtljag uz plaćanje troškova prevoza preda u mestu koje on odredi.
Putnik koji preuzme pronađeni prtljag dužan je da brodaru vrati iznos koji mu je plaćen na ime naknade štete za gubitak prtljaga, uz odbitak vozarine koja mu je bila vraćena, ali zadržava pravo na nadoknadu štete za zadocnjenje u predaji prtljaga.
Ako putnik nije postavio zahtev prema st. 2. i 3. ovog člana, brodar ima pravo da slobodno raspolaže prtljagom.
Svaka ugovorna odredba, zaključena pre nastupanja slučaja koji je prouzrokovao smrt ili telesnu povredu putnika ili oštećenje, manjak ili gubitak njegovog prtljaga ili zadocnjenja u predaji prtljaga putniku, sa ciljem da se brodar oslobodi odgovornosti prema putniku ili da se odredi niži iznos ograničenja odgovornosti od iznosa određenog odredbama ovog zakona, osim iznosa ograničenja iz člana 667. ovog zakona, ili sa ciljem da se prenese na drugog teret dokazivanja koji pada na brodara, ništavna je.
Ništavnost pojedine ugovorne odredbe, u smislu stava 1. ovog člana, ne utiče na valjanost ostalih odredaba ugovora.
Odredbe čl. 658, 659, 660, 661. i 664. ovog zakona primenjuju se na sve ugovorne i vanugovorne zahteve koji su po bilo kom osnovu postavljeni prema brodaru za štetu prouzrokovanu smrću ili telesnom povredom putnika, za oštećenje, manjak ili gubitak prtljaga, kao i za štetu zbog zadocnjenja u predaji prtljaga putniku.
Brodar ima pravo da zadrži i proda prtljag koji mu je predat na prevoz i stvari od vrednosti koje je primio na čuvanje, za namirenje svojih potraživanja u vezi s prevozom putnika, prtljaga i čuvanjem stvari od vrednosti.
Ugovorom o tegljenju, brodar tegljača, odnosno potiskivača, obavezuje se da svojim brodom tegli ili potiskuje drugi brod ili objekt do određenog mesta, ili za određeno vreme, ili za izvođenje određenog zadatka, a brodar tegljenog, odnosno potiskivanog broda obavezuje se da za to plati tegljarinu.
Visina tegljarine određuje se ugovorom.
Smatra se, ako nije drukčije ugovoreno, da tegljenjem u pomorskoj plovidbi upravlja zapovednik tegljenog broda, a u unutrašnjoj plovidbi zapovednik tegljača.
U smislu ovog zakona:
1) tegljenje započinje:
- u pomorskoj plovidbi kad se tegljač po nalogu zapovednika tegljenog broda stavi u položaj da može obavljati tegljenje, ili kad tegljač po naredbi zapovednika tegljenog broda primi ili preda uže za tegljenje ili kad započne potiskivanje tegljenog broda ili obavljanje bilo kog drugog manevra potrebnog za tegljenje zavisno od toga šta je ranije nastupilo;
- u unutrašnjoj plovidbi u trenutku kad je tegljač po nalogu zapovednika broda koji upravlja tegljenjem, primio ili predao uže za tegljenje;
2) tegljenje se završava:
- u pomorskoj plovidbi kad se izvrši konačni nalog zapovednika tegljenog broda da se otpusti uže za tegljenje, ili kad prestane potiskivanje ili bilo koji manevar potreban za tegljenje, zavisno od toga šta je kasnije nastupilo;
- u unutrašnjoj plovidbi u trenutku kad se izvrši konačni nalog zapovednika koji upravlja tegljenjem da se usidri, odveže, odnosno i usidri i odveže tegljeni brod, ili da se tegljeni brod preda drugom brodu, a po nalogu zapovednika broda, koji upravlja tegljenjem, pusti se uže za tegljenje;
3) potiskivanje u unutrašnjoj plovidbi započinje u trenutku kad je potiskivač po nalogu zapovednika broda, koji upravlja potiskivanjem, vezan za brod koji uzima u potiskivani sastav;
4) potiskivanje u unutrašnjoj plovidbi završava se u trenutku kad se potiskivani brod usidri, odveže i preda ovlašćenom licu koje vrši nadzor nad bezbednošću broda u pristaništu ili na sidrištu.
Ako tegljač tegli plovni objekt koji nema posadu, brodar tegljača mora primenom uobičajenih mera da se brine za održavanje sposobnosti za plovidbu tegljenog objekta u stanju u kome ga je primio na tegljenje.
Brodar tegljača u unutrašnjoj plovidbi mora da se brine za očuvanje tereta na tegljenom objektu, ako tegljeni objekt nema posadu, a brodar tegljača u pomorskoj plovidbi - ako izričito preuzme takvu obavezu.
Brodar tegljača može ugovoriti prevoz tereta tegljenjem svojim ili tuđim brodom. U slučaju sumnje pretpostavlja se da je zaključen ugovor o tegljenju.
Brodar tegljača koji se na osnovu st. 2. i 3. ovog člana stara o teretu, odgovara za štetu nastalu na teretu prema odredbama ovog zakona koje se odnose na odgovornost brodara za prevoz stvari.
Za naknadu štete koja nastane sudarom brodova koji plove u teglju ili u potpiskivanom sastavu, ili između njih i trećih brodova, primenjuju se odredbe ovog zakona o naknadi štete zbog sudara brodova.
Ako tegljeni brod dođe u opasnost zbog okolnosti za koje brodar tegljača prema ugovoru o tegljenju nije odgovoran, pa tegljač učestvuje u spasavanju, brodar tegljača u slučaju uspešnog spasavanja ima pravo na nagradu za spasavanje.
Brodar tegljača nema pravo na nagradu za spasavanje, ako iz ugovora proističe da je tegljarinom obuhvaćena i nagrada za spasavanje.
Ako je tegljarina ugovorena samo za slučaj uspešno izvršenog tegljenja, brodar tegljača ima pravo na tegljarinu i kad tegljenje nije uspešno izvršeno, ako dokaže da je za neuspeh tegljenja kriv brodar tegljenog broda.
Ako tegljarina nije ugovorena samo za slučaj uspešno izvršenog tegljenja, brodar tegljača nema pravo na tegljarinu ako brodar tegljenog broda dokaže da je za neuspeh tegljenja kriv brodar tegljača.
Odredbe ovog zakona o zajedničkoj havariji primenjuju se i na odnose tegljača i tegljenog broda.
Tegljenje koje počinje i završava se u jugoslovenskim lukama, odnosno pristaništima ili u obalnom moru, odnosno na unutrašnjim vodama Savezne Republike Jugoslavije (kabotažno tegljenje) ne mogu da vrše strani brodovi bez odobrenja saveznog ministarstva nadležnog za poslove saobraćaja.
Odredbe člana 679. stav 2. i čl. 682. do 686. ovog zakona primenjuju se i na potiskivanje.
Odredbe čl. 689. do 692. ovog zakona primenjuju se na ugovore koje zaključuju naručilac posla i brodar, a kojima se brodar obavezuje da će brodom izvršiti neki posao koji se ne odnosi na prevoz putnika, prtljaga, stvari ili tegljenje, a naručilac posla se obavezuje da će platiti naknadu.
Ugovor iz stava 1. ovog člana može se zaključiti i na vreme.
Ako nije drukčije ugovoreno, brodar odgovara za sposobnost broda za plovidbu prema odredbama člana 697. st. 2, 3. i 4. ovog zakona.
Brodar odgovara za radnje i propuste lica koja u izvršenju ugovora rade za brodara, kao za sopstvene radnje i propuste, ako među strankama nije drukčije ugovoreno.
Odredba stava 1. ovog člana ne utiče na odredbu člana 689. ovog zakona.
Brodar i lica koja rade za brodara, odgovaraju za smrt i telesne povrede naručiočevih lica koja se nalaze na brodu u okviru izvršenja ugovora, prema odredbama ovog zakona o odgovornosti za smrt i telesne povrede članova posade.
Odredbe člana 485. ovog zakona primenjuju se i na ugovore iz člana 688. ovog zakona.
Odredbe ovog zakona o vozarini za prevoz stvari shodno se primenjuju i na ugovore iz člana 688. ovog zakona.
d) Prevoz u kome učestvuje više vozara
Ugovorom o prevozu stvari, putnika i prtljaga morem ili unutrašnjim vodama može se predvideti da će brodar izvršiti prevoz delimično svojim brodom, a delimično brodovima drugih brodara (direktan prevoz).
Brodar koji je na osnovu ugovora o direktnom prevozu stvari primio teret, izdaje teretnicu, odnosno tovarni list za ceo ugovoreni put (direktna teretnica, odnosno direktni tovarni list).
Brod koji je ugovorio direktan prevoz putnika, izdaje putniku putnu kartu za ceo ugovoreni put (direktna putna karta).
Brodar koji je na osnovu ugovora o direktnom prevozu putnika preuzeo od putnika prtljag na prevoz, izdaje prtljažnicu za ceo ugovoreni put (direktna prtljažnica).
Svaki dalji brodar stupa u ugovor o direktnom prevozu stvari ili prtljaga, ako primi teret ili prtljag i direktnu prevoznu ispravu.
Svaki dalji brodar stupa u ugovor o direktnom prevozu putnika, ako primi na prevoz putnika sa direktnom putnom kartom.
Brodar koji je zaključio ugovor o direktnom prevozu, brodar koji je izdao direktnu prevoznu ispravu, brodar koji je predao teret primaocu i brodar za vreme čijeg se prevoza desio događaj iz koga proističe zahtev za naknadu štete zbog oštećenja, manjka ili gubitka tereta, odgovaraju solidarno ovlašćenom licu za ta potraživanja.
Za štetu prouzrokovanu zadocnjenjem u prevozu stvari korisniku prevoza odgovara brodar koji je zaključio ugovor o prevozu i brodar koji je predao teret primaocu.
Odredbe st. 1. i 2. ovog člana primenjuju se i na direktan prevoz prtljaga.
Brodar koji je podmirio potraživanja prema odredbi člana 694. ovog zakona ima pravo regresa prema brodaru za vreme čijeg se prevoza desio događaj iz koga je proisteklo potraživanje.
Ako ne može da se utvrdi brodar za vreme čijeg se prevoza desio događaj iz stava 1. ovog člana, iznos podmirenog potraživanja pada na teret brodara koji su učestvovali u direktnom prevozu, srazmerno udelu svakog od njih u ugovorenoj vozarini, osim brodara koji dokažu da se događaj nije desio na delovima puta na kojima su oni vršili prevoz.
Ako brodar koji je podmirio potraživanje ne može bez svoje krivice da ostvari regresni zahtev prema brodaru za vreme čijeg se prevoza desio događaj, iznos podmirenog potraživanja pada na teret svih brodara koji su učestvovali u direktnom prevozu, srazmerno udelu svakog od njih u ugovorenoj vozarini.
Brodar koji učestvuje u direktnom prevozu i koji kod preuzimanja tereta nije stavio na direktnu prevoznu ispravu primedbe u smislu čl. 549, 550. i 559. ovog zakona, mora prema drugim brodarima koji učestvuju u tom prevozu da dokaže da je daljem brodaru ili primaocu, predao teret onako kako ga je primio od prethodnog brodara, odnosno krcatelja.
Brodaru koji učestvuje u direktnom prevozu, a koji je u direktnu prevoznu ispravu uneo primedbe u smislu čl. 549, 550. i 559. ovog zakona, drugi brodari moraju da dokažu da su od krcatelja, odnosno od prethodnog brodara primili teret onako kako je navedeno u direktnoj prevoznoj ispravi.
Brodar koji je ugovorio direktni prevoz putnika, odgovara za ceo ugovoreni put.
Svaki dalji brodar koji učestvuje u izvršenju direktnog prevoza putnika odgovara putniku samo za štetu pričinjenu na delu puta na kome je on vršio prevoz.
Za oštećenje, manjak ili gubitak ručnog prtljaga odgovara brodar na čijem je delu puta nastala šteta na ručnom prtljagu. Pismeni prigovor, predviđen u odredbi člana 674. stav 1. ovog zakona, putnik mora da podnese brodaru na čijem je delu puta nastala šteta na ručnom prtljagu, i to najdocnije prilikom iskrcaja putnika iz broda tog brodara.
Za štetu prouzrokovanu smrću ili telesnom povredom putnika, brodari iz st. 1. i 2. ovog člana odgovaraju solidarno.
Ako brodar koji je zaključio ugovor o direktnom prevozu putnika, podmiri potraživanje putnika za koje odgovara i drugi brodar na osnovu člana 697. stav 2. ovog zakona, ima pravo regresa prema tom brodaru.
Svaki ugovor kojim brodar preuzima obaveze koje nisu predviđene ovim zakonom ili kojim se odriče prava koja ima po ovom zakonu, proizvodi pravno dejstvo prema stvarnom brodaru, ako je on na to dao izričiti pristanak u pismenom obliku.
Brodar koji je ceo prevoz ili jedan njegov deo poverio stvarnom brodaru, odgovoran je za prevoz u celini.
Odredbe ovog zakona o direktnom prevozu putnika (čl. 697. i 698) odnose se na stvarnog brodara kome je poveren prevoz po odredbi stava 1. ovog člana.
Ugovorom o prevozu stvari i putnika može se predvideti da će brodar koji je zaključio ugovor o prevozu pribaviti usluge drugih brodara ili vozara.
Ako se brodar obaveže u smislu stava 1. ovog člana, dužan je da pažnjom urednom brodara pronađe odgovarajućeg brodara ili vozara, i odgovara putniku, odnosno naručiocu za svoj izbor.
Ako se u skladu sa ugovorom o prevozu stvari i putnika, na osnovu člana 701. ovog zakona prevoz mora da izvrši i vozilima kopnenog i vazdušnog saobraćaja, odredbe ovog zakona primenjuju se samo na prevoz izvršen brodovima.
Ugovorom o zakupu broda, u smislu ovog zakona, zakupodavac daje zakupoprimcu brod na upotrebu, uz plaćanje zakupnine, radi vršenja plovidbene delatnosti.
Ugovor o zakupu broda mora da bude zaključen u pismenom obliku.
Ugovor o zakupu broda koji nije zaključen u pismenom obliku nema pravno dejstvo.
Zakupodavac je dužan da preda zakupoprimcu brod u takvom stanju da se može iskorišćavati prema ugovorenoj ili uobičajenoj nameni.
Brod se, ako nije drukčije ugovoreno, predaje bez posade.
Troškove pogona broda snosi zakupoprimac.
Zakupoprimac je dužan da održava brod za vreme trajanja ugovora i da po isteku ugovora vrati brod u stanju i mestu u kome ga je primio.
Zakupoprimac ne odgovara za redovno trošenje broda.
Zakupoprimac ne snosi troškove popravke broda potrebne za uklanjanje skrivenih mana broda koje su postojale u vreme kad mu je brod predat na upotrebu, niti snosi štetu za gubitak broda usled dejstva više sile.
Za štetu nastalu zbog mana koje čini brod nesposobnim ili umanjuju njegovu sposobnost za ugovoreno ili uobičajeno iskorišćavanje, a postojale su u vreme predaje broda zakupoprimcu, odgovara zakupodavac, ako ne dokaže da te mane nije mogao da otkrije pažnjom urednog brodara.
Ako se brod daje u zakup, posada je dužna da izvršava naloge zakupoprimca, ako je to u ugovoru o zakupu predviđeno.
Zakupoprimac ima pravo da menja posadu.
U slučaju sumnje da li je zaključen ugovor o zakupu broda ili brodarski ugovor, smatra se da je zaključen brodarski ugovor.
Zakupnina se plaća mesečno unapred, računajući od dana kad počne da teče.
Zakupnina ne pripada zakupodavcu za vreme dok je zakupoprimac bio sprečen da upotrebljava brod krivicom zakupodavca, ili zbog skrivene mane broda koja je postojala u času predaje broda zakupoprimca.
Ako zakupoprimac ne plati zakupninu u roku dospelosti, zakupodavac može odmah da traži naplatu zakupnine ugovorene za celo vreme trajanja ugovora o zakupu broda ili može da odustane od ugovora.
Odredba stava 1. ovog člana ne odnosi se na pravo zakupodavca na naknadu štete.
Ugovor o zakupu broda može da se zaključi na određeno ili na neodređeno vreme, za jedno ili za više putovanja.
Ugovor o zakupu broda zaključen na određeno vreme može se produžiti samo pismenim sporazumom.
Ugovor o zakupu broda zaključen na neodređeno vreme može da se otkaže pismeno, i to najdocnije, tri meseca unapred.
Ugovor o zakupu broda prestaje u slučaju propasti broda, njegove trajne nesposobnosti za iskorišćavanje i u slučaju više sile koja onemogućava iskorišćavanje broda za vreme zakupa.
Ako popravke broda koje snosi zakupodavac traju suviše dugo, ili se predviđa da će trajati suviše dugo, zakupoprimac može da odustane od ugovora.
Ako zakupoprimac ne vrati zakupodavcu brod po isteku ugovora o zakupu, dužan je za prekoračeno vreme da plati naknadu u visini dvostruke zakupnine.
Ako je zakupoprimac kriv za zadocnjenje u vraćanju broda, odgovara zakupodavcu i za svaku štetu preko iznosa određenog u stavu 1. ovog člana.
Nagrada za spasavanje koje je izvršeno zakupljenim brodom za vreme trajanja ugovora o zakupu broda, pripada zakupoprimcu.
Zakupoprimac može dati brod u podzakup, samo na osnovu pismenog pristanka zakupodavca.
Potraživanja iz ugovora o iskorišćavanju brodova, osim potraživanja iz ugovora o prevozu putnika i prtljaga, zastarevaju po isteku jedne godine.
Potraživanja iz ugovora o prevozu putnika i prtljaga zastarevaju po isteku dve godine.
Vreme zastarelosti počinje da teče:
1) kod ugovora o prevozu stvari:
- u slučaju naknade štete zbog oštećenja, manjka ili gubitka tereta - od dana kad je teret predat, odnosno od dana kad je na odredištu trebalo da bude predat;
- u slučaju naknade štete zbog zadocnjenja - od dana kad je teret predat;
- u slučaju neispunjenja drugih ugovornih obaveza - od dana kad je obavezu trebalo ispuniti;
2) kod ugovora o prevozu putnika;
- u slučaju telesne povrede - od dana iskrcaja putnika;
- u slučaju smrti putnika koja je nastala u toku prevoza - od dana kad je brod stigao ili trebalo da stigne u luku, odnosno pristanište u kome je putnik nameravao da se iskrca;
- u slučaju telesne povrede putnika koja se dogodila u toku prevoza a usled koje nastupi smrt putnika posle njegovog iskrcaja sa broda - od dana smrti putnika, a ako se tužba zbog naknade štete zbog smrti ili telesne povrede putnika ne podnese u roku od tri godine od dana iskrcaja gubi se pravo na naknadu štete;
3) kod ugovora o prevozu prtljaga:
- predatog na prevoz - od dana kad je prtljag predat ili kad je trebalo da bude predat u luci, odnosno pristaništu u kome se putnik iskrcao ili je nameravao da se iskrca;
- ručnog prtljaga - od dana iskrcaja putnika, odnosno u slučaju smrti putnika koja je nastupila u toku prevoza - od dana kad je brod stigao ili je trebalo da stigne u luku, odnosno pristanište u kome je putnik nameravao da se iskrca;
4) kod ugovora o tegljenju, odnosno potiskivanju - od dana kad je tegljenje, odnosno potiskivanje završeno, osim kod potraživanja za tegljarinu kod kojih rok počinje da teče od dana dospelosti tegljarine;
5) kod ugovora o zakupu broda - od dana kad je ugovor prestao da važi, osim kod potraživanja za zakupninu kod kojih rok počinje da teče od dana dospelosti zakupnine;
6) kod regresnih zahteva - od dana kad je izvršena radnja koja daje pravo na regres.
UGOVOR O PLOVIDBENOM AGENCIJSKOM POSLU
Ugovorom o plovidbenom agencijskom poslu plovidbeni agent se obavezuje da na osnovu opšteg ili posebnog punomoćja, u ime i za račun nalogodavca, obavlja plovidbene agencijske poslove, a nalogodavac da plovidbenom agentu naknadi troškove i plati nagradu.
Ugovor o plovidbenom agencijskom poslu na osnovu opšteg punomoćja mora biti zaključen u pismenom obliku.
Plovidbeni agencijski poslovi su poslovi pomaganja, posredovanja i zastupanja koji se odnose na plovidbu i iskorišćavanje brodova i to: prihvatanje i otprema brodova, zaključenje ugovora o iskorišćavanju, kupoprodaji, gradnji i remontu brodova, osiguranju, popunjavanje posade i staranje o posadi.
Na osnovu opšteg punomoćja plovidbeni agent se obavezuje da će u određenom ili neodređenom vremenu obavljati jednu ili više vrsta plovidbenih agencijskih poslova sadržanih u takvom punomoćju (generalni plovidbeni agent).
U slučaju sumnje o granicama opšteg punomoćja smatra se da se ono odnosi na poslove prihvata i otpreme brodova.
Ako se plovidbeni agent isključivo bavi posredovanjem, odnosno zastupanjem pri zaključivanju ugovora o iskorišćavanju brodova, smatra se, u slučaju sumnje o granicama opšteg punomoćja, da se ono odnosi na posredovanje pri sklapanju tih ugovora, osim ugovora o zakupu i ugovora o prevozu na vreme za ceo brod, ali uvek u okviru poslova kojima se bavi nalogodavac.
Ako nalogodavac ograniči ovlašćenja plovidbenom agentu koja se odnose na uobičajene poslove plovidbenog agencijskog posla, to ograničenje ne proizvodi pravno dejstvo prema trećim licima koja nisu za njega znala, niti su prema okolnostima za njega morala znati.
Plovidbeni agent je obavezan i ovlašćen da upotrebom dužne pažnje dobrog privrednika, u granicama datog ovlašćenja, obavlja poslove koji su potrebni ili uobičajeni za izvršenje dobijenog naloga.
Plovidbeni agent može, na osnovu izričitog ovlašćenja ugovornih strana, potpisati u ime i za račun obeju ugovornih strana ugovor o iskorišćavanju brodova.
Ako plovidbeni agent izričito ne navede da nastupa u svojstvu agenta, smatra se u odnosu na savesno lice da radi u svoje ime.
Plovidbeni agent ima pravo na naknadu troškova i na nagradu za posredovanje i sklapanje ugovora na osnovu činjenice da je ugovor zaključen.
UGOVOR O PLOVIDBENOM OSIGURANJU
Odredbe ove glave zakona primenjuju se na:
1) osiguranje broda, njegovih mašina, uređaja, opreme i zaliha, kao i robe i drugih stvari koje se prevoze brodom ili se na njemu nalaze;
2) osiguranje vozarine, prevoznine, troškova osiguranja, troškova opremanja broda, troškova zajedničke havarije, nagrada za spasavanje, očekivanog dobitka, provizija, zarada posade, založnih i ostalih prava i materijalnih koristi, koje postoje ili se opravdano mogu da očekuju u vezi sa plovidbom ili prevozom robe brodom a mogu da se procene u novcu;
3) osiguranje odgovornosti za štete nanete trećim licima u vezi sa pravom svojine ili sa iskorišćavanjem broda i drugih stvari navedenih u tački 1) ovog stava koje su u svojini fizičkih ili pravnih lica.
Odredbe ove glave zakona primenjuju se i na osiguranje brodova u gradnji i stvari namenjenih njihovoj gradnji, na osiguranje stvari koje se pre ili posle prevoza brodom nalaze u skladištima, stovarištima ili drugim mestima, ili se prevoze drugim prevoznim sredstvima, na reosiguranje predmeta navedenih u ovom članu, kao i na druga osiguranja i reosiguranja ako su zaključena po polisama ili uslovima uobičajenim za plovidbena osiguranja.
Odredbe ove glave zakona primenjuju se i na uzajamna osiguranja plovidbenih rizika, ako nisu u suprotnosti sa prirodom odnosa ovih osiguranja.
Odredbe ove glave zakona primenjuju se i na osiguranje čamaca.
Pod trećim licima, u smislu ove glave zakona, podrazumevaju se lica koja nisu subjekti ugovora o osiguranju.
Osiguranik može da bude samo lice koje ima ili može da očekuje da će imati opravdani materijalni interes da ne nastupi osigurani slučaj.
Osiguranik može da traži naknadu za nastalu štetu koja je pokrivena osiguranjem samo ako je imao interes na osiguranom predmetu u trenutku nastupanja osiguranog slučaja ili ako ga je stekao posle toga.
Ugovarač osiguranja može da zaključi ugovor o osiguranju za svoj račun, za račun trećeg određenog lica ili za račun neodređenog lica ("za račun koga se tiče").
Ako se iz ugovora o osiguranju ne vidi da je osiguranje zaključeno za račun neodređenog lica, smatraće se da je zaključeno za račun ugovarača osiguranja ili trećeg određenog lica.
Prilikom zaključivanja osiguranja, ugovarač osiguranja nije dužan da navede da li osiguranje zaključuje za svoj račun ili za račun trećeg određenog lica.
Ne smatra se ugovaračem osiguranja lice koje je ugovor o osiguranju zaključilo izričito u ime i za račun svog vlastodavca.
Osiguranje zaključeno za račun trećeg određenog lica, bez njegovog naloga, punovažno je ako to treće lice (osiguranik) da naknadno pristanak na zaključeno osiguranje.
Pristanak na zaključeno osiguranje, u smislu stava 1. ovog člana, može se dati i posle nastanka štete pokrivene osiguranjem.
Podnošenje odštetnog zahteva smatra se pristankom trećeg lica na zaključeno osiguranje.
Osiguranje za račun neodređenog lica smatra se da je zaključeno za račun lica koje u trenutku nastupanja osiguranog slučaja ima interes na osiguranom predmetu, odnosno koje, u smislu člana 729. stav 2. ovog zakona, može da traži naknadu za nastalu štetu.
Osiguranje zaključeno za račun neodređenog lica, punovažno je, ako se lice koje ima interes na osiguranom predmetu u trenutku nastupanja osiguranog slučaja ili koje može da traži naknadu za nastalu štetu, u smislu člana 729. stav 2. ovog zakona, nalazi ili dođe u posed polise i ako to lice pristane na već zaključeno osiguranje.
Ako ugovarač osiguranja ili njegov punomoćnik prilikom zaključivanja osiguranja ne prijave sve okolnosti koje su znali ili morali znati, a koje su od značaja za ocenu težine rizika, ili ako ih netačno prijave, osiguravač ima pravo da traži od ugovarača osiguranja da naknadno plati razliku između premije koja odgovara stvarnoj težini rizika i ranije plaćene premije.
Kod osiguranja za račun trećeg određenog lica smatra se da je ugovarač osiguranja morao da zna za okolnosti koje su bile poznate osiguraniku, a koje je ovaj mogao blagovremeno javiti ugovaraču osiguranja.
Odredba stava 1. ovog člana ne primenjuje se na okolnosti koje su opštepoznate ili za koje je osiguravač znao ili se opravdano moglo pretpostaviti da ih zna.
Osiguravač gubi pravo iz stava 1. ovog člana ako ne zatraži plaćanje dopunske premije od ugovarača osiguranja u roku od tri meseca po prestanku osiguranja, odnosno, ako je nastupio osigurani slučaj, najkasnije do potpune isplate naknade iz osiguranja.
Ako ugovarač osiguranja ili njegov punomoćnik namerno ili iz krajnje nepažnje ne prijave osiguravaču prilikom zaključenja osiguranja sve okolnosti koje su znali ili morali znati, a koje bi bitno uticale na donošenje odluke o zaključivanju i o uslovima osiguranja ili ako ih netačno prijave, osiguravač ima pravo da traži poništenje tako zaključenog osiguranja ukoliko nije zatražio od ugovarača osiguranja da naknadno plati razliku u premiji u smislu člana 733. ovog zakona.
Ako je osiguravač po tako zaključenom ugovoru nadoknadio štetu nesavesnom osiguraniku, ima pravo da traži da mu osiguranik povrati primljenu naknadu štete.
Na slučajeve iz stava 1. ovog člana shodno se primenjuju i odredbe člana 733. st. 2. i 3. ovog zakona.
Osiguravač ima pravo da naplati i zadrži premiju i pored poništenja ugovora o osiguranju u smislu odredaba ovog člana.
Osiguravač je obavezan da ugovaraču osiguranja, na njegov zahtev, preda uredno izdatu i potpisanu polisu osiguranja.
Ako se na traženje ugovarača osiguranja preda polisa osiguranja koja je izdata u dva ili više originalnih primeraka, na svakom takvom primerku treba navesti u koliko je originala polisa izdata.
Polisa osiguranja treba da sadrži sve odredbe iz zaključenog ugovora o osiguranju kojim se utvrđuje obaveza osiguravača na naknadu štete iz osiguranja.
Ako je polisa osiguranja izdata i predata ugovaraču osiguranja, osiguravač nije dužan da izvrši svoje obaveze iz zaključenog osiguranja pre njenog podnošenja, odnosno ako osiguranik učini verovatnim da je polisa izgubljena ili uništena pre nego što dobije od osiguranika odgovarajuće obezbeđenje.
Osiguravač se oslobađa svoje obaveze iz osiguranja ako savesno izvrši isplatu imaocu polise, a ako je polisa izdata u više originalnih primeraka - podnosiocu jednog od originalnih primeraka koji učini verovatnim svoje pravo na naknadu iz osiguranja po toj polisi.
Osiguranik može da prenese svoja prava iz osiguranja, pre nastanka štete, samo na lice koje može da bude osiguranik u smislu člana 729. stav 1. ovog zakona.
Ako je polisa osiguranja izdata, prenos prava iz osiguranja vrši se indosiranjem te polise ili na drugi odgovarajući način.
Osiguravač može novom osiguraniku da stavi iste prigovore iz zaključenog osiguranja, koje je imao i prema prvobitnom osiguraniku.
Izuzetno od odredbe stava 3. ovog člana, osiguravač ne može novom savesnom osiguraniku staviti prigovor kojim se pobija sadržaj polise osiguranja koju je izdao, osim ako je u pitanju očigledna greška koju je novi osiguranik mogao primetiti.
Ustupanje prava na osiguranom predmetu drugom licu ne povlači za sobom i prenos prava iz osiguranja, ako o tome nema izričitog ili prećutnog sporazuma između osiguranika i sticaoca prava.
Osiguranik ne može preneti svoje pravo iz osiguranja u smislu stava 1. ovog člana, ako je mogućnost takvog prenosa izričito isključena u ugovoru o osiguranju.
Osigurani predmet treba da bude označen u ugovoru o osiguranju i u polisi osiguranja, ako je izdata, na način koji omogućava utvrđivanje njegovog identiteta.
Ako se osigurani predmet, nedovoljno ili pogrešno označi tako da se ne može ni posredno utvrditi da li je bio izložen osiguranom riziku i oštećen, osiguravač nije obavezan da naknadi nastalu štetu.
Vrednost osiguranog predmeta koja je dogovorno utvrđena u ugovoru o osiguranju ili u polisi osiguranja (ugovorena vrednost) obavezna je za osiguravača i osiguranika.
Osiguravač može da ospori ugovorenu vrednost, samo ako je u pitanju očigledna greška, ili ako u većoj meri premašuje stvarnu vrednost osiguranog predmeta, tako da bi naknada štete, na osnovu takve vrednosti pružila osiguraniku znatnu neopravdanu dobit.
Kao vrednost osiguranog predmeta uzima se njegova vrednost na početku osiguranja (stvarna vrednost), ako nije drukčije izričito ugovoreno.
Stvarna vrednost osiguranog predmeta ne mora da bude označena u ugovoru ili polisi osiguranja.
Osiguravač je obavezan da za štetu pokrivenu osiguranjem da naknadu samo do iznosa navedenog u ugovoru o osiguranju (u daljem tekstu: osigurani iznos) na koji je osiguranje zaključeno, ako ovim zakonom ili ugovorom nije drukčije određeno.
Ako nije drukčije izričito ugovoreno, osigurani iznos ne predstavlja ujedno i ugovorenu vrednost osiguranog predmeta.
Ako je osigurani iznos veći od ugovorene, odnosno stvarne vrednosti osiguranog predmeta, prilikom likvidacije štete uzeće se u obzir samo ugovorena, odnosno stvarna vrednost osiguranog predmeta.
Ako je osigurani iznos manji od ugovorene, odnosno stvarne vrednosti osiguranog predmeta, osiguravač je obavezan da naknadi nastalu štetu samo srazmerno odnosu između osiguranog iznosa i ugovorene, odnosno stvarne vrednosti osiguranog predmeta.
Ako je isti predmet osiguran od istih rizika, za isto vreme i u korist istog osiguranika kod dva ili više osiguravača, a ukupni osigurani iznosi prelaze ugovorenu, odnosno stvarnu vrednost tog predmeta, osiguranik može da traži delimičnu ili potpunu naknadu štete iz osiguranja od osiguravača po svom izboru, s tim da ukupno dobijene naknade ne mogu da pređu iznos štete koja se može pokriti osiguranjem.
Osiguravači koji su u slučajevima iz stava 1. ovog člana na traženje osiguranika isplatili naknadu štete imaju pravo regresa prema ostalim osiguravačima srazmerno njihovim obavezama iz ugovora o osiguranju.
Izuzetno od odredbe stava 2. ovog člana, osiguravači koji prema odredbama ugovora o osiguranju ili zakonu koji se na njihov ugovor o osiguranju primenjuje, nisu dužni da kod dvostrukog osiguranja naknade srazmeran deo štete koju su platili ostali osiguravači, nemaju pravo regresa prema tim osiguravačima za štete koje su neposredno naknadili osiguraniku.
Osiguravači imaju pravo na punu premiju za zaključeno osiguranje, nezavisno od toga da li je do slučaja iz stava 1. ovog člana došlo slučajno ili namerno, ako nije drukčije ugovoreno.
Prilikom podnošenja odštetnog zahteva jednom osiguravaču, osiguranik je dužan da ga obavesti o svim ostalim ugovorima kojima je isti predmet osiguran od istih rizika za isto vreme u njegovu korist.
Ugovarač osiguranja je obavezan da osiguravaču plati premiju neposredno posle zaključenja ugovora o osiguranju, ako nije drukčije ugovoreno.
Osiguravač nije obavezan da izdatu polisu osiguranja preda ugovaraču osiguranja pre nego što ugovarač osiguranja plati dužnu premiju.
Prilikom likvidacije štete, osiguravač može da od naknade iz osiguranja odbije iznos premije koja se još duguje.
Neplaćanje premije u roku ne oslobađa osiguravača njegove obaveze iz ugovora o osiguranju i ne daje mu pravo da raskine ugovor o osiguranju, ako nije drukčije ugovoreno.
Ako se ugovor o osiguranju zaključi s tim da se premija osiguranja naknadno odredi, visina premije utvrđuje se u primerenoj visini, srazmerno težini rizika.
Ugovarač osiguranja je dužan da osiguravaču plati premiju za zaključeno osiguranje i kad je osigurani predmet prestao da bude izložen osiguranim rizicima pre zaključenja ugovora o osiguranju, pod uslovom da osiguravač za to nije znao prilikom zaključenja ugovora o osiguranju.
Osiguravač je obavezan da ugovaraču osiguranja vrati naplaćenu premiju ako osigurani predmet nije uopšte bio izložen osiguranim rizicima ili ako je ugovor o osiguranju poništen bez krivice ugovarača osiguranja i osiguranika.
Ako je izdata polisa osiguranja, osiguravač je dužan da vrati premiju ovlašćenom imaocu polise.
Prilikom povraćaja premije, osiguravač može da zadrži jedan deo premije u uobičajenoj ili ugovorenoj visini za pokriće svojih troškova u vezi sa zaključenim osiguranjem.
Kod osiguranja na određeno putovanje, ako je usled postupka osiguranika ili po njegovom pristanku došlo do znatnijeg odstupanja od osiguranog putovanja (promena putovanja, skretanje s puta, neopravdano zadocnjenje i sl.), osiguravač nije obavezan da naknadi štetu nastalu posle tog odstupanja.
Odredba stava 1. ovog člana primenjuje se i kad je šteta nastala pošto se brod vratio na predviđeni put.
Od odredbe stava 1. ovog člana izuzimaju se slučajevi odstupanja izvršenih u interesu osiguravača ili u cilju spasavanja imovine i života na moru i unutrašnjim vodama i pružanja lekarske pomoći, kao i slučajevi kad odstupanja nisu imala znatnijeg uticaja na nastanak i veličinu štete.
Kod osiguranja na određeno vreme, osiguranje počinje da teče u 0 časova prvog i završava se u 24 časa poslednjeg dana predviđenog u ugovoru o osiguranju.
Vreme iz stava 1. ovog člana računa se po zvaničnom vremenu mesta u kome je izdata polisa osiguranja, a ako nema polise, po zvaničnom vremenu mesta u kome je zaključen ugovor o osiguranju.
Ako u ugovoru o osiguranju nije drukčije određeno, plovidbenim osiguranjem pokrivaju se rizici kojima je izložen osiguranik predmeta za vreme plovidbe, i to: plovidbena nezgoda, elementarna nepogoda, eksplozija, požar i razbojništvo.
Ugovorom o osiguranju mogu da se pokriju i drugi rizici kojima je osigurani predmet izložen za vreme trajanja osiguranja, kao što su krađa i neisporuka, manipulativni rizici, ratni i politički rizici itd.
Promena rizika posle zaključenog ugovora o osiguranju do koje dolazi nezavisno od volje osiguranika, ne utiče na važnost osiguranja i obaveze stranaka.
Ako je usled postupka osiguranika ili po njegovom pristanku došlo do znatnog pogoršanja rizika, osiguravač nije obavezan da naknadi štetu koja može da se pripiše takvoj promeni rizika. Ako je usled postupka osiguranika ili po njegovom pristanku došlo do poboljšanja rizika, osiguravač nije obavezan da vrati osiguraniku srazmeran deo već naplaćene premije, odnosno da srazmerno smanji već ugovorenu premiju.
Ako nije drukčije ugovoreno, osiguranjem su pokrivene štete nastale usled osiguranih rizika, i to:
1) potpuni gubitak osiguranog predmeta;
2) delimični gubitak i oštećenje osiguranog predmeta;
3) troškovi spasavanja i troškovi neposredno prouzrokovani nastupanjem osiguranog slučaja;
4) zajedničke havarije;
5) nagrade za spasavanje;
6) troškovi utvrđivanja i likvidacije štete pokrivene osiguranjem.
Osiguranjem nije pokrivena odgovornost osiguranika za štetu pričinjenu trećim licima, ako ugovorom o osiguranju nije drukčije određeno.
Osiguranjem mogu da se pokriju i štete nastale pre zaključenja ugovora o osiguranju, pod uslovom da u trenutku zaključenja ugovora ugovarač osiguranja i osiguranik nisu znali niti morali da znaju da je već nastupio osigurani slučaj ili, ako su u trenutku zaključenja ugovora obe ugovorne strane znale za nastupanje osiguranog slučaja - da nisu znale za obim nastale štete.
Iz osiguranja su isključene štete nastale posredno ili neposredno zbog namernog postupka osiguranika.
Ako u ugovoru o osiguranju nije drukčije određeno, iz osiguranja su isključene i štete nastale posredno ili neposredno zbog:
1) krajnje nepažnje osiguranika;
2) namernog postupka ili krajnje nepažnje lica za čije postupke, po zakonu, odgovara osiguranik;
3) nastupanja ratnih rizika.
Odredbe stava 2. ovog člana ne odnose se na štete nastale zbog namernog postupka ili krajnje nepažnje posade broda, kao ni na štete nastale usled radnji i propuštanja osiguranika - zapovednika ili drugog člana posade broda ili pilota u plovidbi i rukovanju brodom.
Kao potpuni gubitak osiguranog predmeta, u smislu ovog zakona, uzima se potonuće bez mogućnosti vađenja, uništenje, nestanak i trajno oduzimanje celog osiguranog predmeta, kao i takvo njegovo oštećenje koje ne može da se popravi i zbog koga osigurani predmet prestaje da bude stvar određene vrste.
U slučaju potpunog gubitka osiguranog predmeta, iz osiguranja se naknađuje šteta u visini njegove stvarne vrednosti, odnosno ako je vrednost ugovorena - u visini ugovorene vrednosti, ali ne preko osiguranog iznosa.
Isplatom naknade iz stava 2. ovog člana, na osiguravača prelaze sva prava koja osiguranik ima na osiguranom predmetu ako ih se osiguravač tom prilikom ne odrekne.
Ako je osigurani predmet bio podosiguran, prava na osigurani predmet prelaze na osiguravača u smislu stava 3. ovog člana samo srazmerno odnosu između osiguranog iznosa i ugovorene, odnosno stvarne vrednosti osiguranog predmeta.
U slučaju oštećenja osiguranog predmeta ili gubitka jednog njegovog sastavnog dela, iz osiguranja se naknađuje šteta u visini troškova nužnih za popravku i dovođenje osiguranog predmeta u prvobitno stanje, ali ne preko osiguranog iznosa.
Ako je osigurani predmet podosiguran, troškovi popravke, u smislu stava 1. ovog člana, naknađuju se srazmerno odnosu između osiguranog iznosa i njegove ugovorene, odnosno stvarne vrednosti.
Ako osigurani predmet ne može da se popravi i dovede u prvobitno stanje, kao i u slučaju gubitka izvesne količine, odnosno dela osiguranog predmeta (delimičan gubitak), iz osiguranja se naknađuje šteta u procentu gubitka vrednosti osiguranog predmeta primenjenog na osigurani iznos.
Ako je osigurani predmet nadosiguran, procent gubitka vrednosti, u smislu stava 3. ovog člana, primenjuje se na njegovu ugovorenu, odnosno stvarnu vrednost.
Troškovi osiguranika u cilju izbegavanja štete od neposredne opasnosti ili smanjenja već nastalih šteta (troškovi spasavanja) naknađuju se iz osiguranja, ako su učinjeni razumno ili u saglasnosti sa osiguravačem i ako su u pitanju štete pokrivene osiguranjem.
Troškovi iz stava 1. ovog člana, bez obzira na koristan rezultat, naknađuju se iz osiguranja i kad zajedno sa naknadom štete premašuju osigurani iznos.
Troškovi osiguranika nastali neposredno zbog nastupanja osiguranog slučaja, naknađuju se iz osiguranja samo do osiguranog iznosa.
Ako je osigurani predmet podosiguran, troškovi spasavanja, kao i troškovi nastali neposredno zbog nastupanja osiguranog slučaja, naknađuju se srazmerno odnosu između osiguranog iznosa i ugovorene, odnosno stvarne vrednosti tog predmeta.
Izuzetno od odredbe stava 4. ovog člana, troškovi spasavanja koji su učinjeni na traženje osiguravača i pored opravdanog protivljenja osiguranika, naknađuju se u potpunosti bez obzira na odredbe o podosiguranju.
U slučaju zajedničke havarije nastale u vezi sa osiguranim rizicima, iz osiguranja se naknađuju gubici i oštećenja osiguranog predmeta i troškovi osiguranika u vezi sa osiguranim predmetom koji su priznati u punovažnoj deobnoj osnovi, kao i doprinosi u zajedničku havariju koji su za osigurani predmet određeni u takvoj deobnoj osnovi.
Pored naknade iz stava 1. ovog člana, osiguravač je obavezan da za osiguranika pruži obezbeđenje koje se u vezi sa nastalom zajedničkom havarijom traži za osigurani predmet, uz uslov da na njegovo traženje osiguranik sa svoje strane pruži odgovarajuću garanciju.
Kod utvrđivanja visine naknade iz stava 1. ovog člana, shodno se primenjuju odredbe čl. 754. i 755. ovog zakona, nezavisno od vrednosti osiguranog predmeta utvrđene u punovažnoj deobnoj osnovi.
Isplatom naknade za gubitke, oštećenja i troškove, u smislu stava 1. ovog člana, na osiguravača prelazi pravo osiguranika na doprinos iz zajedničke havarije, ali samo do iznosa isplaćene naknade uvećane za odgovarajući iznos kamate i provizije koji su priznati u punovažnoj deobnoj osnovi.
Iz osiguranja se naknađuju nagrade za spasavanje osiguranog predmeta od opasnosti pokrivenih osiguranjem koje je osiguranik dužan da plati, kao i troškove postupka utvrđivanja nagrade.
Ako je osigurani predmet podosiguran, na naknadu iz stava 1. ovog člana primenjuju se odredbe člana 742. ovog zakona, nezavisno od vrednosti koja je služila kao osnov za određivanje visine nagrade za spasavanje.
Troškovi osiguranika koji su bili potrebni za utvrđivanje i likvidaciju štete pokrivenih osiguranjem, naknađuju se iz osiguranja u potpunosti i u slučaju podosiguranja.
Osiguranik ima pravo da traži naknadu iz osiguranja kao da je nastao potpuni gubitak u smislu člana 753. ovog zakona, ako je potpuni gubitak osiguranog predmeta neizbežan, ili ako je ceo osigurani predmet privremeno oduzet, a ne vrati se osiguraniku u roku od šest meseci, kao i ako izdaci za spasavanje i troškovi opravke koji treba da se izvrše prelaze ugovorenu, odnosno stvarnu vrednost osiguranog predmeta.
Osiguranik gubi pravo iz stava 1. ovog člana ako u roku od dva meseca od dana kad je saznao za okolnosti na kojima zasniva svoje pravo, ne podnese obrazloženi pismeni zahtev osiguravaču za isplatu naknade u smislu stava 1. ovog člana.
Zahtev osiguranika po odredbi stava 2. ovog člana treba da bude bez uslova i da se odnosi na ceo osigurani predmet.
Ako osiguravač prihvati zahtev osiguranika ili ako ga ne ospori u roku od mesec dana od dana prijema zahteva, šteta se naknađuje po odredbama člana 753. st. 2, 3. i 4. ovog zakona.
Ako osiguravač ospori zahtev osiguranika i dođe do spora između osiguravača i osiguranika, sud će ceniti da li su ispunjeni uslovi iz stava 1. ovog člana prema okolnostima koje su postojale na dan kad je osiguranik podneo zahtev.
Osiguravač je obavezan da naknadi uzastopne štete nastale za vreme istog osiguranja i kad ukupna visina naknade za pokrivene štete prelazi osigurani iznos.
Ako posle delimičnog gubitka ili oštećenja za vreme istog osiguranja dođe do potpunog gubitka osiguranog predmeta, osiguravač je obavezan da, pored naknade za potpuni gubitak, naknadi još samo troškove pokrivene osiguranjem, koje je osiguranik imao u vezi sa delimičnim gubitkom i oštećenjem.
Ako nisu ispunjeni posebno ugovoreni uslovi koji su bili bitni za odluku o pružanju pokrića uopšte, osiguravač može da traži poništaj ugovora o osiguranju.
Ako nisu ispunjeni posebno ugovoreni uslovi koji su bili od značaja samo za težinu pojedinih rizika i veličinu štete, osiguravač može od naknade iz osiguranja da odbije deo štete koji je verovatno nastao usled neispunjenja tih uslova.
Osiguranik je dužan da za vreme trajanja osiguranja vodi brigu o osiguranom predmetu pažnjom dobrog privrednika i da ne preduzima ništa što bi onemogućilo ostvarenje prava na naknadu štete od lica odgovornog za štetu.
U slučaju ostvarenja osiguranog rizika, osiguranik je dužan:
1) da preduzme, po mogućnosti u saglasnosti sa osiguravačem, sve razumne mere potrebne da se izbegne, odnosno smanji šteta;
2) da o nastaloj šteti obavesti osiguravača ili njegovog ovlašćenog predstavnika čim za štetu sazna;
3) da obezbedi pravo na naknadu štete od lica odgovornog za štetu.
Ako osiguranik namerno ili iz krajnje nepažnje ne vodi brigu o osiguranom predmetu za vreme trajanja osiguranja, ili ne izvrši svoju dužnost iz tačke 1) stava 2. ovog člana, osiguravač nije obavezan da naknadi štetu koja je zbog toga nastala.
Ako osiguranik namerno ili iz krajnje nepažnje onemogući ostvarenje prava na naknadu štete za vreme trajanja osiguranja od lica odgovornog za štetu ili ne izvrši svoje dužnosti iz tač. 2) i 3) stava 2. ovog člana, osiguravač može od naknade iz osiguranja odbiti iznos u visini štete koju je zbog toga pretrpeo.
Prilikom podnošenja odštetnog zahteva, osiguranik treba, na traženje osiguravača, da pruži podatke i dostavi raspoloživu dokumentaciju i ostala dokazna sredstva koja su potrebna za utvrđivanje prirode, uzroka i visine štete, kao i ostalih okolnosti na osnovu kojih može da se utvrdi ili bar učini verovatnim njegovo pravo na naknadu iz osiguranja.
Ako osiguranik namerno ili iz krajnje nepažnje propusti da blagovremeno utvrdi štetu na ugovoreni ili, ako o tome nema ugovornih odredaba, na uobičajeni način, osiguravač je obavezan da naknadi tu štetu samo ako osiguranik podnese verodostojne dokaze o prirodi, uzrocima i visini štete, kao i okolnostima bitnim za utvrđivanje da je šteta pokrivena osiguranjem.
Osiguravač je dužan da naknadu iz osiguranja plati u roku od mesec dana od dana pošto mu osiguranik dostavi odštetni zahtev, u smislu člana 763. ovog zakona, sa svim podacima i dokumentacijom kojima se utvrđuje njegova obaveza iz ugovora o osiguranju.
Ako su u ugovoru o osiguranju koji je zaključen sa više osiguravača označeni njihovi posebni udeli, svaki osiguravač je dužan da naknadi štetu samo srazmerno svom udelu.
Isplatom naknade iz osiguranja sva prava osiguranika prema trećim licima, nastala u vezi sa štetom za koju je isplaćena naknada, prelaze na osiguravača, ali najviše do isplaćenog iznosa.
Ako je osigurani predmet bio podosiguran, prava osiguranika iz stava 1. ovog člana prelaze na osiguravača samo srazmerno odnosu između osiguranog iznosa i ugovorene, odnosno stvarne vrednosti osiguranog predmeta.
Osiguranik je dužan da osiguravaču, na njegov zahtev, pruži punu pomoć u ostvarivanju prava prema trećim licima i da mu izda uredno popunjenu i potpisanu ispravu o ustupanju svojih prava.
Potraživanja iz ugovora o osiguranju zastarevaju za pet godina.
Rok iz stava 1. ovog člana počinje da teče:
1) od dana kad su utvrđeni doprinos i nagrada koje treba da plati osiguranik - za potraživanja naknade za doprinos u zajedničku havariju i za nagradu za spasavanje;
2) od dana kad osiguranik dobije zahtev trećeg lica za naknadu štete - za potraživanje naknade za štete nanete trećim licima;
3) od prvog dana posle proteka kalendarske godine u kojoj je nastalo potraživanje - za ostala potraživanja.
Odredbe člana 729, člana 736. stav 1. člana 743. stav 5. i člana 752. stav 1. ovog zakona ne mogu se menjati ni odredbama ugovora o osiguranju.
Osiguranje broda obuhvata trup broda, njegove mašine, uređaje i opremu, redovne zalihe goriva, maziva i ostalog brodskog materijala, kao i zalihe hrane i pića potrebne za posadu broda.
Vanredne zalihe goriva, maziva i ostalog materijala, zalihe hrane i pića koje ne služe za redovne potrebe posade broda, kao i troškovi opremanja i osiguranja broda obuhvaćeni su osiguranjem broda samo ako je to izričito ugovoreno.
Osiguranje broda na određeno putovanje počinje od početka ukrcavanja tereta u polaznoj luci, odnosno pristaništu navedenom u ugovoru o osiguranju i traje dok se ne završi iskrcavanje tereta u odredišnoj luci, odnosno pristaništu navedenom u tom ugovoru, ali ne duže od 21 dan od dana dolaska broda u tu luku, odnosno pristanište.
Ako se pre završetka iskrcavanja tereta po odredbi stava 1. ovog člana počne s ukrcavanjem tereta u odredišnoj luci, odnosno pristaništu za novo putovanje, osiguranje prestaje kad počne ukrcavanje novog tereta.
Ako se u polaznoj luci, odnosno pristaništu teret ne ukrcava, osiguranje počinje kad brod digne sidro ili se odveže u toj luci, odnosno pristaništu radi polaska na osigurano putovanje.
Ako se u odredišnoj luci, odnosno pristaništu teret ne iskrcava, osiguranje prestaje kad se brod usidri ili priveže u toj luci, odnosno pristaništu.
Ako se putovanje prekine pre odredišne luke, odnosno pristaništa, osiguranje prestaje u mestu u kome je putovanje prekinuto, pri čemu se shodno primenjuju odredbe st. 1, 2. i 4. ovog člana.
Brod je osiguran i za vreme neodložnih popravki oštećenja pokrivenih osiguranjem koje se izvode bez neopravdanog zadržavanja u usputnoj luci, odnosno pristaništu ili u odredišnoj luci, odnosno pristaništu neposredno po završetku osiguranog putovanja, ako se brod za to vreme ne može da koristi u privredne ili druge svrhe.
Ako se osiguranje broda na vreme završava dok se brod nalazi na putovanju, osiguranje se produžava do prve odredišne luke, odnosno pristaništa, ako se osiguranik toga nije odrekao pre isteka osiguranog vremena.
U pogledu završetka osiguranja u prvoj odredišnoj luci, odnosno pristaništu shodno se primenjuju odredbe člana 770. ovog zakona.
Osiguranje se produžava i za vreme trajanja neodložnih popravki oštećenja pokrivenih osiguranjem koje su započete u toku trajanja ili neposredno posle isteka osiguranja, a izvode se bez neopravdanih zadržavanja, ako se brod za to vreme ne može da koristi u privredne ili druge svrhe.
U slučaju produženja osiguranja po odredbi stava 1. ovog člana, osiguravač ima pravo na dopunsku premiju srazmerno vremenu za koje je osiguranje produženo.
Iz osiguranja broda su isključene štete nastale posredno ili neposredno zbog mane ili nesposobnosti broda za plovidbu, ako je osiguranik za njih znao ili mogao da sazna pažnjom urednog brodara i spreči njihove posledice.
Odredba stava 1. ovog člana ne primenjuje se na štete nastale zbog mane ili nesposobnosti broda za plovidbu za koje je osiguravač bio obavešten ili saznao na drugi način prilikom zaključenja ugovora o osiguranju.
Pod nesposobnošću broda za plovidbu, u smislu ovog člana, podrazumeva se njegova opšta nesposobnost, kao i nesposobnost za određeno putovanje i prevoz koje brod vrši, bilo zbog tehničkih nedostataka ili zbog njegove nedovoljne opremljenosti, neodgovarajuće posade, prekomernog ili nepravilnog ukrcavanja tereta, ukrcanja putnika preko dozvoljenog broja ili iz drugih razloga.
Kod osiguranja broda na vreme, iz osiguranja su isključene i štete nastale posredno ili neposredno zbog rizika ostvarenih van granice plovidbe predviđene u ugovoru o osiguranju.
Ako je brod nestao, pretpostavlja se da je potpuni gubitak broda nastupio dana na koji se odnose poslednje vesti o njemu.
Ako su zajedno sa brodom osigurani i izvesni troškovi, u smislu člana 769. stav 2. ovog zakona, od naknade za potpuni gubitak odbijaju se osigurani troškovi koje je osiguranik uštedeo usled gubitka broda.
Ako se oštećeni brod opravi ili izgubljeni delovi trupa broda, mašina, uređaja, opreme ili zalihe zamene, iz osiguranja se naknađuje šteta u visini stvarnih troškova nužnih za popravku broda ili zamenu delova, ali ne i šteta zbog gubitka vrednosti broda do koga je došlo i pored izvršenih popravki i zamene delova.
Ako se usled popravke broda ili zamene delova znatno poveća stvarna vrednost broda, od naknade iz osiguranja se odbija uvećani deo vrednosti koji je na taj način nastao.
Ako se oštećeni brod ne popravi ili izgubljeni delovi ne zamene u toku trajanja osiguranja ili neposredno posle toga, a osiguranik traži da se šteta naknadi pre nego što se izvrši popravka, odnosno zamena, iz osiguranja se naknađuje šteta u procentu gubitka vrednosti broda primenjenog na osigurani iznos, ali ne preko procenjenih troškova popravke broda, odnosno zamene delova broda.
Jednom ugovorenom vrednosti, a ako vrednost nije ugovorena - jednim osiguranim iznosom, mogu da se osiguraju, pored vrednosti robe u polaznom mestu, još i troškovi osiguranja, vozarine, carine i ostali troškovi u vezi sa prevozom i isporukom robe, kao i očekivana dobit, pri čemu nije potrebno da se u ugovoru izričito navedu svi ovi troškovi i očekivana dobit, koji su pokriveni istim ugovorom o osiguranju.
Osiguranje robe na određeno putovanje počinje od početka ukrcavanja na prvo prevozno sredstvo u mestu predviđenom u ugovoru o osiguranju radi izvršenja osiguranog putovanja i traje dok se roba ne iskrca sa poslednjeg prevoznog sredstva u odredištu predviđenom u ugovoru o osiguranju.
Ako se putovanje prekine u nekom uputnom mestu, osiguranje prestaje iskrcanjem robe sa poslednjeg prevoznog sredstva u tom mestu.
Odredbe ovog člana ne odnose se na odredbe člana 746. ovog zakona u pogledu odstupanja od osiguranog putovanja.
Iz osiguranja su isključene štete, nastale usled mane ili prirodnih svojstava robe, ako nije drukčije ugovoreno.
Odredba stava 1. ovog člana primenjuje se i na slučaj kad je do štete došlo zbog zadocnjenja prevoznog sredstva nastalog zbog osiguranog rizika.
U slučaju potpunog gubitka robe, iz osiguranja se naknađuje vrednost robe u polaznom mestu i vrednost ostalih interesa obuhvaćenih istom ugovorenom vrednosti, odnosno istim osiguranim iznosom u smislu člana 775. ovog zakona.
Ako je osiguranik zbog potpunog gubitka robe ili iz drugih razloga uštedeo izvesne troškove koji su bili osigurani zajedno sa vrednošću robe u polaznom mestu, od naknade za potpuni gubitak odbijaju se tako ušteđeni troškovi.
Kod osiguranja robe procent gubitka vrednosti po odredbi člana 754. stav 3. ovog zakona utvrđuje se upoređivanjem vrednosti robe u zdravom i oštećenom stanju u mestu u kome se osigurano putovanje završava.
Ako se oštećena roba pre dolaska na odredište proda u sporazumu sa osiguravačem radi izbegavanja veće štete, iz osiguranja se naknađuje razlika između čistog iznosa dobijenog prodajom i osiguranog iznosa, ili, ako je roba nadosigurana - razlika između čistog iznosa dobijenog prodajom i ugovorene, odnosno stvarne vrednosti robe.
Ako se usled nastupanja osiguranog slučaja roba iskrca sa broda pre odredišta, iz osiguranja se, po odredbi člana 755. stav 3. ovog zakona, naknađuju, pored troškova iskrcavanja, još i troškovi uskladištenja, kao i višak troškova daljeg otpremanja robe do odredišta, koji padaju na teret osiguranika.
Pored slučajeva iz člana 759. stav 1. ovog zakona, osiguranik ima pravo da traži naknadu iz osiguranja kao da je nastao potpuni gubitak osigurane robe po odredbi člana 753. ovog zakona još i u slučajevima:
1) kad je brod u toku putovanja postao nesposoban za plovidbu zbog ostvarenja osiguranog rizika, a roba nije mogla da se otpremi do odredišta u roku od šest meseci posle toga, ili ako bi troškovi otpremanja robe, koji padaju na teret osiguranika, bili veći od ugovorene, odnosno stvarne vrednosti osiguranih interesa na robi;
2) kad je roba, usled oštećenja, izgubila četiri petine svoje vrednosti a ne može da se popravi i dovede u pređašnje stanje;
3) kad izdaci za spasavanje i troškovi opravki i otpreme oštećene robe do odredišta, koji treba da se izvrše i koji padaju na teret osiguranika, prelaze ugovorenu, odnosno stvarnu vrednost osiguranih interesa na robi.
Ako se veći broj pošiljaka koje se uzastopno otpremaju osigurava jednim opštim ugovorom o osiguranju, ugovarač osiguranja je dužan da sve takve pošiljke naknadno prijavi osiguravaču kad se otpreme, sa svim podacima potrebnim za konačno utvrđivanje obaveza stranaka, saglasno opštem ugovoru o osiguranju.
Ako opštim ugovorom o osiguranju nije utvrđena širina pokrića koja se pruža ili vrednost na koju se pojedine pošiljke osiguravaju, ugovarač osiguranja je dužan da svoj zahtev u tom pogledu prijavi osiguravaču, po mogućnosti pre početka putovanja.
Ako ugovarač osiguranja ne ispuni za pojedine pošiljke svoju dužnost iz stava 2. ovog člana pre nastanka štete, ili ako štete nema - pre svršetka osiguranog putovanja, smatra se da su te pošiljke osigurane od rizika iz člana 748. stav 1. ovog zakona na stvarnu vrednost u smislu člana 739. ovog zakona uvećanu za iznos vozarine koja pada na teret osiguranika i troškove osiguranja.
Ako ugovarač osiguranja namerno ili iz krajnje nepažnje ne izvrši svoju dužnost iz stava 1. ovog člana, osiguravač ima pravo da raskine opšti ugovor o osiguranju i da odbije isplatu naknade za štete nastale kod neprijavljenih pošiljaka.
Osiguravač ima pravo na premiju osiguranja i za neprijavljene pošiljke, ako su bile makar i kratko vreme izložene rizicima prema opštem ugovoru o osiguranju, pa i u slučaju raskida ugovora u smislu stava 4. ovog člana.
Osiguravač je obavezan da na traženje ugovarača osiguranja, preda polisu, u smislu člana 735. ovog zakona, za svaku prijavljenu pošiljku.
Osiguranjem vozarine pokriva se bruto iznos vozarine, ako nije drukčije ugovoreno.
U slučaju potpunog gubitka vozarine usled potpunog gubitka robe za koju je vozarina plaćena ili treba da se plati, šteta se naknađuje po odredbi člana 753. stav 2. ovog zakona, s tim da na osiguravača vozarine ne prelaze prava koja osiguranik ima na robu.
Ako je osigurana vozarina koja je plaćena ili treba da se plati za određenu robu, naknada za štetu usled osiguranih rizika, ako ne može da se utvrdi na drugi način, utvrđuje se u istoj srazmeri kao i naknada za štetu na robi na koju se vozarina odnosi.
Ako ovim zakonom nije drukčije određeno, na osiguranje vozarine za prevoz određene robe, shodno se primenjuju odredbe koje se odnose na osiguranje robe, a na osiguranje druge vozarine - odredbe koje se odnose na osiguranje broda.
Kod osiguranja od odgovornosti za štete pričinjene trećim licima, iz osiguranja se naknađuju iznosi koje je osiguranik obavezan da plati ovim licima u vezi sa svojom odgovornošću pokrivenom osiguranjem, kao i troškovi potrebni za utvrđivanje visine njegove obaveze.
Iz osiguranja se naknađuju i troškovi mera preduzetih na traženje osiguravača i njegovih predstavnika ili u sporazumu s njim, radi zaštite od neopravdanih ili preteranih zahteva trećih lica, kao i troškovi razumnih mera koje je osiguranik preduzeo u istom cilju bez saglasnosti osiguravača ili njegovih predstavnika ako takva saglasnost nije mogla blagovremeno da se dobije.
Ako je u ugovoru o osiguranju predviđen iznos na koji je odgovornost osigurana, naknada iz stava 1. ovog člana daje se samo do osiguranog iznosa.
Ako je odgovornost brodara pokrivena istim ugovorom kojim je osiguran brod, naknada iz osiguranja odgovornosti, u smislu člana 787. ovog zakona, daje se nezavisno od visine naknade ostalih šteta pokrivenih osiguranjem broda.
Ako u ugovoru nije predviđen poseban iznos za osiguranje odgovornosti brodara, smatraće se da je njegova odgovornost osigurana na isti iznos na koji je osiguran i brod.
U slučaju sudara između dva broda istog osiguranika, primenjuju se odredbe o osiguranju odgovornosti brodara kao da brodovi pripadaju raznim licima.
Odredbe stava 1. ovog člana shodno se primenjuju i u slučaju kad osigurani brod nanese štetu drugim sredstvima, odnosno imovini istog osiguranika.
U slučaju potpunog gubitka očekivane dobiti usled potpunog gubitka robe, šteta se naknađuje po odredbi člana 753. stav 2. ovog zakona, s tim da na osiguravača očekivane dobiti ne prelaze prava koja osiguranik ima na robi.
Na osiguranje očekivane dobiti u vezi sa prevozom robe, shodno se primenjuju odredbe koje se odnose na osiguranje robe.
Troškovi osiguranja mogu da se osiguraju jednom ugovorenom vrednosti, a ako vrednost nije ugovorena - jednim osiguranim iznosom zajedno sa predmetom za čije su osiguranje plaćeni ili treba da se plate, pri čemu nije potrebno da se u ugovoru o osiguranju izričito navedu ti troškovi.
PLOVIDBENE NEZGODE
SUDAR BRODOVA
Odredbe ove glave zakona odnose se na svaki plovni objekt bez obzira na njegovu namenu, uključujući i čamac, kao i hidroavion na vodi.
Ispitivanje udesa brodova propisuje Savezno ministarstvo za saobraćaj.
Odredbe ove glave zakona odnose se na odgovornost za štetu:
1) koju su brod, lica na brodu ili stvari na brodu pretrpeli zbog sudara brodova;
2) koju jedan brod prouzrokuje drugom brodu zbog vršenja manevra ili propuštanja da izvrši manevar, ili zbog nepridržavanja propisa o bezbednosti plovidbe, iako do sudara između brodova nije došlo;
3) koju prouzrokuje usidreni brod ili se nanese usidrenom brodu;
4) koju prouzrokuju jedan drugom brodovi koji plove u sastavu istog teglja, odnosno u istom potiskivanom sastavu.
Za odgovornost za štetu koja prilikom sudara brodova bude prouzrokovana radioaktivnim svojstvima ili istovremeno radio-aktivnim i toksičkim svojstvima, ili eksplozivnim ili drugim opasnim svojstvima nuklearnog goriva, ili radioaktivnim svojstvima proizvoda ili otpadaka, primenjuju se odredbe čl. 889. do 905. ovog zakona.
Za štete nastale u slučajevima navedenim u članu 793. ovog zakona odgovara brod čijom je krivicom šteta prouzrokovana.
Pod odgovornošću broda podrazumeva se odgovornost vlasnika broda i brodara.
Odgovornost broda prema odredbama ove glave zakona postoji i kad je šteta prouzrokovana radnjom ili propuštanjem radnje od strane pilota, bez obzira na to da li je pilotaža bila obavezna.
Ako je šteta prouzrokovana krivicom dva ili više brodova, svaki brod odgovara srazmerno svojoj krivici.
Ako obim krivice ne može da se utvrdi, odgovornost brodova za štetu deli se na jednake delove.
Kod štete prouzrokovane sudarom brodova nadoknađuje se i izgubljena dobit, bez obzira na stepen krivice.
Ako je sudarom brodova prouzrokovana smrt ili telesna povreda nekog lica, za nastalu štetu odgovaraju solidarno brodovi čijom je krivicom došlo do sudara.
Ako je do sudara brodova došlo na unutrašnjim vodama ili između brodova unutrašnje plovidbe, za naknadu štete prouzrokovane brodu koji nije kriv za sudar, kao i stvarima na njemu, odgovaraju solidarno brodovi čijom je krivicom došlo do sudara.
Brod koji je u slučajevima iz čl. 798. i 799. ovog zakona platio na ime naknade štete više nego što iznosi naknada srazmerna njegovoj krivici, ima pravo da zahteva od drugog broda da mu od isplaćenog iznosa namiri onoliko koliko bi na taj brod otpalo na ime naknade štete određene srazmerno njegovoj krivici.
Brod koji, iz razloga koji ne zavise od njega, ne može da naplati od drugog broda ili drugih brodova iznos na koji ima pravo prema stavu 1. ovog člana, može naplatu tog iznosa da zahteva od ostalih brodova čijom je krivicom nastala šteta srazmerno krivici svakog od tih brodova.
Ako je šteta prouzrokovana slučajem ili višom silom, ili ako ne može da se utvrdi uzrok zbog koga je nastao sudar brodova, štetu snosi oštećeni.
Zapovednik broda dužan je da brodu s kojim se sudario brod kojim on zapoveda, ako je moguće, saopšti ime i luku, odnosno pristanište upisa broda kojim zapoveda, ime poslednje luke, odnosno pristaništa iz koga je isplovio i ime luke, odnosno pristaništa u koje plovi.
Vlasnik broda i brodar ne odgovaraju za neizvršenje obaveze iz stava 1. ovog člana.
Zapovednik broda odgovara za neizvršenje obaveza iz stava 1. ovog člana.
Potraživanje naknade štete prouzrokovane sudarom brodova, zastareva za dve godine od dana sudara.
Regresni zahtev (član 800) zastareva za jednu godinu.
Zastarelost iz stava 1. ovog člana počinje da teče:
1) od dana pravosnažnosti sudske presude kojom se utvrđuje iznos solidarne odgovornosti;
2) od dana plaćanja ako nije pokrenut sudski postupak;
3) od dana kad je poverilac saznao za platežnu nesposobnost svog dužnika, s tim da rok zastarelosti ne može da bude duži od dve godine od dana plaćanja, odnosno od dana pravosnažnosti sudske presude - kod zahteva za raspodelu dela platežno nesposobnog dužnika (član 800. stav 2).
Odredbe ove glave zakona ne odnose se na odredbe ovog zakona o ograničenju odgovornosti brodara, kao ni na prava i obaveze koje proizlaze iz ugovora o iskorišćavanju broda ili nekog drugog ugovora.
Odredbe ove glave zakona, osim odredbe člana 802. stav 1. ovog zakona, primenjuju se i na ratne brodove.
NAKNADA TROŠKOVA TRAGANJA I SPASAVANJA I NAGRADA
Odredbe ove glave zakona primenjuju se na spasavanje lica, brodova i stvari s tih brodova na moru i unutrašnjim vodama.
Odredbe ove glave zakona primenjuju se na svaki plovni objekt, bez obzira na njegovu namenu uključujući i čamac, kao i hidroavion na vodi.
Odredbe ove glave zakona primenjuju se i na ratne brodove.
Izuzetno od odredbe stava 2. ovog člana, odredbe čl. 817. do 820. i člana 821. stav 2. ovog zakona ne primenjuju se na ratne brodove.
Troškove nastale u vezi sa traganjem i spasavanjem ugroženih lica na moru snosi jedinica lokalne samouprave na čijem području se dogodila nezgoda.
Troškovi nastali u vezi sa traganjem i spasavanjem ugroženih stvari na moru, odnosno unutrašnjim plovnim putevima nadoknađuju se iz vrednosti spasenih stvari.
Ako troškovi traganja i spasavanja ugroženih stvari na moru, odnosno unutrašnjim plovnim putevima iznose više od njihove vrednosti, razlika se nadoknađuje iz saveznog budžeta.
Za spasavanje lica spasiocu ne pripada nagrada.
Izuzetno od odredbe stava 4. ovog člana, ako je u spasavanju učestvovalo više spasilaca od kojih su neki spasli lica a neki brod ili stvari s broda, spasiocu koji je spasao samo lica pripada pravični deo nagrade za spasavanje priznate spasiocu broda i stvari s broda.
Za svako spasavanje broda ili stvari s broda koje je dalo koristan rezultat, spasiocu pripada pravična nagrada.
Visina nagrade ne može da iznosi više od vrednosti spasenog broda, odnosno spasenih stvari.
Sud može, na zahtev stranke, da poništi ili izmeni ugovor o spasavanju broda ili stvari s broda, u sledećim slučajevima:
1) ako je ugovor zaključen u momentu i pod uticajem opasnosti i ako utvrdi da ugovorne odredbe nisu pravične;
2) ako utvrdi da je stranka na zaključenje ugovora bila navedena prevarom ili namernim prikrivanjem činjenica;
3) ako utvrdi da je ugovorena nagrada prema učinjenoj usluzi preterano visoka ili preterano niska.
Ako stranke nisu zaključile ugovor o spasavanju broda ili stvari s broda, ili ako su takav ugovor zaključile ali nisu ugovorile visinu nagrade za spasavanje, o visini nagrade, u slučaju spora, odlučuje sud.
Sud utvrđuje visinu nagrade za spasavanje, uzimajući u obzir prvenstveno postignuti uspeh, zalaganje i zasluge onih koji su izvršili spasavanje, opasnost u kojoj su se nalazili spasavani brod, lica i stvari s broda, spasioci i njihov brod, upotrebljeno vreme, troškove, pretrpljenu štetu, rizik odgovornosti i druge rizike spasioca, vrednost sredstava izloženih riziku i specijalnu opremljenost broda koji je spasavao, vrednost spasenog broda, stvari s broda i iznos vozarine i prevoznine.
Odredba stava 2. ovog člana primenjuje se i kad sud na osnovu člana 810. ovog zakona menja visinu ugovorene nagrade.
Ako ima više spasilaca, a spasioci se nisu sporazumeli o srazmeri u kojoj između njih treba da se podeli nagrada za spasavanje broda ili stvari s broda, o toj srazmeri odlučuje sud primenjujući odredbe člana 811. ovog zakona.
Sud može da smanji nagradu ili odredi da spasiocu ne pripada nagrada za spasavanje broda ili stvari s broda ako su spasioci svojom krivicom izazvali potrebu spasavanja ili ako su prilikom spasavanja izvršili krađu, utaju ili prevarnu radnju.
Spasilac koji se upustio u spasavanje broda ili stvari s broda protiv izričite i razumne zabrane od strane zapovednika broda, vlasnika broda ili brodara spasavanog broda, nema pravo na nagradu.
Ako se spasavanje broda i stvari s broda vrši na osnovu ugovora o spasavanju koji je zaključio zapovednik broda u opasnosti, nagradu za spasavanje dužan je da plati brodar spasenog broda, ako ugovorom nije drukčije predviđeno.
Ako je zaključen ugovor o spasavanju, vlasnik spasenih stvari ili lice koje ima pravo da raspolaže tim stvarima odgovara solidarno s licem obaveznim na plaćanje nagrade za spasavanje broda samo za deo nagrade koja se odnosi na te stvari.
Ako nije zaključen ugovor o spasavanju, nagradu za spasen brod dužan je da plati brodar spasenog broda, a nagradu za spasene stvari - vlasnik ili lice koje ima pravo da raspolaže tim stvarima.
Ako ima više spasilaca svaki od njih može da ostvaruje zahtev na nagradu i samostalno.
Iznos nagrade za spasavanje koji preostane po odbitku iznosa štete nanesene brodu spasiocu prilikom spasavanja i troškova prouzrokovanih spasavanjem predstavlja čistu nagradu.
Određeni deo čiste nagrade pripada posadi broda spasioca.
Spasilac ne može da se odrekne dela nagrade koji sačinjava udeo članova posade u toj nagradi, bez pristanka članova posade broda spasioca.
Svaki član posade broda spasioca, posle isteka roka od jedne godine od dana kad je spasavanje završeno, može tužbom prema brodaru spasenog broda da ostvaruje nagradu za spasavanje u delu koji predstavlja njegov udeo u toj nagradi, ako brodar spasioca nije podneo u tom roku tužbu za isplatu nagrade za spasavanje.
Odredbe ove glave zakona koje se odnose na nagradu za spasavanje primenjuju se i u slučaju spasavanja između brodova istog vlasnika broda ili brodara.
Potraživanja za isplatu nagrade za spasavanje zastarevaju po isteku dve godine od dana kad je spasavanje završeno.
Potraživanje članova posade navedena u članu 819. ovog zakona zastarevaju po isteku jedne godine.
VAĐENJE POTONULIH STVARI
Odredbe ove glave zakona primenjuju se na vađenje brodova, čamaca, drugih plovnih objekata, vazduhoplova, njihovih delova i tereta i drugih stvari (u daljem tekstu: potonule stvari) potonulih u obalnom moru i unutrašnjim vodama Savezne Republike Jugoslavije.
Na vađenje potonulih stvari za vreme spasavanja ili dok je trajala opasnost u kojoj se brod nalazio neposredno pre započetog spasavanja, primenjuju se odredbe ovog zakona koje se odnose na spasavanje.
Potonulu stvar može da vadi domaće ili strano lice koje ima pravo da raspolaže tom stvari (u daljem tekstu: ovlašćeno lice).
Lučka kapetanija, odnosno kapetanija pristaništa može preduzeti mere za vađenje potonule stvari koja leži na takvom mestu kada predstavlja smetnju za plovidbu ili predstavlja opasnost od zagađivanja.
Ako lučkoj kapetaniji, odnosno kapetaniji pristaništa nije poznato lice ovlašćeno za vađenje potonule stvari ili kad mu je to lice poznato ali ono ne namerava da vadi potonulu stvar, ili kad bez opravdanog razloga prekine ili napusti započeto vađenje, vađenje potonule stvari može da preduzme registrovano i ovlašćeno preduzeće ili drugo pravno lice.
Smatra se da poznato ovlašćeno lice ne namerava da preduzme vađenje potonule stvari, odnosno da je prekinulo ili napustilo to vađenje, ako u roku određenom u zakonu ne podnese izjavu da namerava da vadi potonulu stvar, ili ako u roku koji odredi lučka kapetanija, odnosno kapetanija pristaništa ne započne vađenje, odnosno ako ne nastavi radove na vađenju potonule stvari, koje je prekinulo ili napustilo bez opravdanog razloga
Smatra se da nepoznato ovlašćeno lice ne namerava da vadi potonulu stvar, ako u određenom roku ne podnese zahtev za vađenje i dokaze o svom pravu na vađenje potonule stvari.
Ako su za vađenje potonule stvari potrebna naročita nautička i tehnička sredstva i naročita stručnost, domaće ili strano ovlašćeno lice koje ne raspolaže tim sredstvima, odnosno stručnošću može svoju potonulu stvar da vadi iz obalnog mora i unutrašnjih voda Savezne Republike Jugoslavije samo posredstvom ovlašćenog jugoslovenskog preduzeća ili drugog pravnog lica.
Izuzetno od odredbe stava 1. ovog člana, stranom ovlašćenom licu može se dozvoliti da vadi potonulu stvar samo ako ono ispunjava uslove iz stava 1. ovog člana, ili ako to vrši posredstvom drugog stranog lica koje ispunjava te uslove.
Dozvolu da strano ovlašćeno lice može da vadi potonulu stvar u obalnom moru i unutrašnjim vodama Savezne Republike Jugoslavije, izdaje savezno ministarstvo nadležno za poslove saobraćaja.
Preduzeće ili drugo pravno lice koje je započelo vađenje potonule stvari, ne sme bez opravdanog razloga da prekine ili napusti te radove, ako bi njihovo prekidanje ili napuštanje moglo da prouzrokuje štetu ovlašćenom licu.
Vlasnik potonule stvari koji ne izvadi potonulu stvar u roku od deset godina od dana kad je potonula gubi to pravo.
Potonula stvar na kojoj postoji pravo svojine a koja nije izvađena u roku od deset godina od dana kad je potonula, postaje imovina Savezne Republike Jugoslavije.
Ako ne može da se utvrdi kad je stvar potonula, predpostavlja se da su brod, drugi plovni objekt, vazduhoplov ili njihovi delovi, teret i druge stvari koje su se na njima nalazile potonuli narednog dana od dana kada je primljena poslednja vest o brodu, plovnom objektu ili vazduhoplovu, a ostali predmeti - onog dana kad je utvrđena pozicija na moru ili unutrašnjim vodama gde je predmet potonuo.
Izvođač radova koji vadi potonulu stvar na osnovu rešenja lučke kapetanije, odnosno kapetanije pristaništa, odgovara za štetu koju prouzrokuje svojim radom, ako ne dokaže da se šteta nije mogla izbeći upotrebom dužne pažnje.
Ako ovlašćeno lice i izvođač radova drukčije ne ugovore, odredba stava 1. ovog člana primenjuje se i na vađenje potonule stvari koje se obavlja na osnovu ugovora zaključenog između ovlašćenog lica i izvođača radova.
Za štetu prouzrokovanu vađenjem potonule stvari osim slučajeva iz st. 1. i 2. ovog člana, izvođač radova odgovara ako ne dokaže da je štetu skrivilo ovlašćeno lice ili lice za koje on odgovara.
Izvođač radova ima pravo na naknadu za izvršeno vađenje potonule stvari.
Izvođač radova nema pravo na naknadu za vađenje potonule stvari, ako je vađenju pristupio protiv izričite zabrane ovlašćenog lica.
Ako stranke drukčije ne ugovore, naknada za vađenje potonule stvari ne može da prekorači iznos vrednosti izvađene stvari.
Ograničenje iz stava 3. ovog člana ne odnosi se na naknadu za vađenje, odnosno uklanjanje ili uništenje potonule stvari koje je izvršeno po rešenju lučke kapetanije, odnosno kapetanije pristaništa.
Izvođač radova, ako nije drukčije ugovoreno, ima pravo zaloge na izvađenoj potonuloj stvari za obezbeđenje naknade za vađenje i čuvanje stvari i može da zadrži izvađenu stvar dok mu vlasnik stvari ne plati tu naknadu.
Potraživanje naknade za vađenje, uklanjanje ili uništenje potonule stvari zastareva za tri godine od dana kad je izvršeno vađenje, uklanjanje ili uništenje potonule stvari.
Rešenje lučke kapetanije, odnosno kapetanije pristaništa kojim se naređuje vađenje, uklanjanje ili uništenje potonule stvari koja je u svojini stranog lica, dostavlja se saveznom ministarstvu nadležnom za inostrane poslove.
Stvari potonule u obalnom moru i unutrašnjim vodama Savezne Republike Jugoslavije koje su od interesa za vojsku, mogu se vaditi samo uz saglasnost saveznog ministarstva nadležnog za poslove odbrane.
Odredba stava 1. ovog člana odnosi se i na stvari potonule u obalnom moru, odnosno unutrašnjim vodama Savezne Republike Jugoslavije koje su od značaja za odbranu.
ZAJEDNIČKE HAVARIJE
Odredbe ove glave zakona odnose se na naknadu štete koju iz zajedničke havarije pretrpe učesnici plovidbe.
Odredbe ove glave zakona odnose se na pomorsku plovidbu, ako između stranaka nije drukčije ugovoreno a na unutrašnju plovidbu i pomorske čamce - ako je to između stranaka izričito ugovoreno.
Na određivanje pomorske, odnosno unutrašnje plovidbe, u smislu stava 2. ovog člana, odnose se odredbe člana 479. ovog zakona.
Pojedini izrazi upotrebljeni u ovoj glavi zakona imaju sledeće značenje:
1) zajednička havarija je svaki nameran i opravdan vanredan trošak i svaka namerna i opravdana šteta, učinjena, odnosno prouzrokovana od zapovednika broda ili drugog lica koje ga zamenjuje, radi spasavanja imovinskih vrednosti učesnika u istom pomorskom poduhvatu od stvarne opasnosti koja im zajednički preti;
2) učesnik plovidbenog poduhvata je vlasnik broda, brodar i lice koje je ovlašćeno da raspolaže teretom ukrcanim na brodu;
3) plovidbeni poduhvat je putovanje broda od momenta ukrcavanja do momenta iskrcavanja tereta svakog pojedinog učesnika poduhvata;
4) dužnička masa je imovina prema čijoj vrednosti se na osnovu odredaba ovog zakona doprinosi naknadi štete ili troškova koji su prouzrokovani zajedničkom havarijom;
5) poverilačka masa je šteta ili trošak koji su prouzrokovani zajedničkom havarijom koja se na osnovu odredaba ovog zakona naknađuju iz dužničke mase;
6) luka završetka zajedničkog poduhvata je luka u kojoj je iskrcan poslednji deo tereta koji se nalazio na brodu u momentu čina zajedničke havarije.
Štetu i trošak koji predstavljaju zajedničku havariju snose, na osnovu odredaba ovog zakona, svi učesnici plovidbe srazmerno vrednosti imovine koja ulazi u dužničku masu.
Ako odredbama ovog zakona ili ugovorom stranaka nije drukčije određeno, kao zajednička havarija priznaju se žrtve, štete i troškovi koji su neposredna ili neminovna posledica zajedničke havarije, osim takvih žrtava, šteta i troškova koji se po međunarodnim pomorskim običajima ne smatraju zajedničkom havarijom.
Kao zajednička havarija priznaju se i žrtve, štete i troškovi koji ne ispunjavaju uslove iz stava 1. ovog člana, ako se po međunarodnim pomorskim običajima smatraju zajedničkom havarijom.
Svaki trošak koji po svojoj prirodi nije trošak zajedničke havarije, ali je učinjen umesto nekog drugog troška koji bi, da je bio učinjen, bio priznat kao zajednička havarija, smatraće se zajedničkom havarijom i tako će biti priznat, bez obzira na eventualne uštede, ali samo do iznosa ušteđenog troška zajedničke havarije.
2. Doprinos u zajedničku havariju
Dužnost doprinosa u zajedničku havariju postoji i u slučaju kad je šteta ili trošak prouzrokovan krivicom jednog od učesnika plovidbenog poduhvata.
Odredbom stava 1. ovog člana ne dira se u prava učesnika plovidbenog poduhvata koji je doprineo u zajedničku havariju prema licima koja su svojom krivicom prouzrokovala štetu ili trošak.
Ako ovim zakonom nije drukčije određeno:
1) dužničku masu zajedničke havarije sačinjava spašena imovina, vrednost žrtvovane imovine i umanjena vrednost oštećene imovine;
2) poverilačku masu zajedničke havarije sačinjava žrtvovana vrednost i umanjena vrednost oštećene imovine, kao i troškovi koji se smatraju zajedničkom havarijom, uključujući i troškove likvidacije zajedničke havarije.
Izuzetno od odredbe člana 841. ovog zakona ne ulaze:
1) u dužničku masu - predmeti za ličnu upotrebu posade i prtljag putnika za koji nije izdata prtljažnica ili teretnica;
2) u poverilačku masu - gubitak ili šteta na izbačenom teretu koji nije bio smešten u brod u skladu sa priznatim običajima, teret ukrcan bez znanja brodara, kao i teret koji je namerno pogrešno naznačen.
Ako je spasen teret koji je ukrcan bez znanja brodara ili namerno pogrešno opisan, ovaj teret ulazi u dužničku masu.
Vrednost imovine koja ulazi u poverilačku i dužničku masu, osim troškova, određuje se prema vrednosti te imovine u vreme i u luci gde se završava zajednički poduhvat, ako ovim zakonom nije drukčije određeno.
Troškovi se utvrđuju prema visini u kojoj su stvarno učinjeni.
Troškovi popravke broda, koji ulaze u poverilačku masu, nisu podložni odbicima po načelu "novo za staro" kad se stari materijal ili delovi zamenjuju novim, osim ako je brod stariji od 15 godina i u tom slučaju se odbija jedna trećina. Odbici se određuju prema starosti broda, računajući od 31. decembra one godine u kojoj je gradnja broda završena pa do dana zajedničke havarije, osim za izolaciju, čamce za spasavanje i slične čamce, uređuje i opremu veze i navigacije, mašina i kotlova, za koje se odbici određuju prema starosti pojedinih delova na koje se odbici odnose.
Odbici se računaju samo od cene novog materijala ili delova pošto su obrađeni i pripremljeni za ugrađivanje u brod, odnosno postavljanje na brod.
Nikakav odbitak ne vrši se za namirnice, zalihe, sidra i sidrene lance.
Takse i troškovi doka i navoza, kao i troškovi pomicanja broda, priznaju se u celini.
Troškovi čišćenja, bojenja i premaza dna broda ne priznaju se u zajedničku havariju, osim ako je dno bilo bojeno ili premazano u toku jedne godine pre zajedničke havarije i u tom slučaju se priznaje polovina tih troškova.
Nikakvi odbici po načelu "novo za staro" ne vrše se kod privremenih popravki.
Ako se radi o potpunom gubitku broda, iznos koji ulazi u poverilačku masu određuje se prema procenjenoj vrednosti broda u neoštećenom stanju, uz odbitak procenjene visine troškova popravke štete koja ne ulazi u zajedničku havariju, kao i eventualnog iznosa dobijenog od prodaje olupine.
Vrednost oštećenog tereta, koja ulazi u zajedničku havariju, određuje se na osnovu vrednosti tereta u vreme iskrcavanja utvrđene na osnovu trgovačke fakture ispostavljene primaocu ili, ako takve fakture nema, na osnovu vrednosti koju je teret imao u momentu ukrcavanja. U vrednost tereta u vreme ukrcavanja uključuju se troškovi osiguranja i vozarina, osim ako rizik za gubitak vozarine ne snose lica koja imaju interes na teretu.
Ako je tako oštećeni teret bio prodat, šteta se određuje prema razlici između neto iznosa dobijenog od prodaje i neto vrednosti tereta u neoštećenom stanju poslednjeg dana iskrcavanja u luci odredišta ili na dan završetka poduhvata, ako se poduhvat završio u nekoj drugoj luci.
Izuzetno od odredbe stava 1. ovog člana, šteta ili gubitak prouzrokovani teretu čija je vrednost netačno prijavljena prilikom ukrcavanja s nižom vrednošću od vrednosti iz stava 1. ovog člana, određuju se prema tako prijavljenoj vrednosti.
Ako su žrtvovane stvari naknadno spasene, njihova vrednost se određuje na osnovu tržišne cene na dan spasavanja u mestu u kome su spasene, a od te vrednosti odbijaju se nužni i korisni troškovi spasavanja.
Odredba člana 846. stav 2. ovog zakona shodno se primenjuje i na teret iz stava 1. ovog člana.
U poverilačku masu priznaje se provizija od 2% na izdatke zajedničke havarije, osim onih za zarade i izdržavanje posade, kao i pogonskog goriva, maziva i zaliha, koji nisu nadoknađeni u toku putovanja. Ako iznosi potrebni za te izdatke nisu pribavljeni ni od jednog učesnika u plovidbenom poduhvatu već su pribavljeni prodajom tereta, trošak prouzrokovan pribavljanjem potrebnih iznosa ili gubitak pretrpljen od strane lica koje je ovlašćeno da raspolaže teretom prodatim u tom cilju, ulazi u poverilačku masu.
U iznose koji ulaze u poverilačku masu priznaju se godišnje propisane kamate do dana likvidacije zajedničke havarije.
Od dana likvidacije zajedničke havarije poverilac ima pravo da računa propisane kamate.
Vrednost koja ulazi u dužničku masu je:
1) za brod - neto vrednost po završetku plovidbenog poduhvata, s tim što se pri određivanju ove vrednosti ne uzima u obzir povoljniji ili nepovoljniji uticaj ugovora o zakupu ili brodarskog ugovora na vreme koje važi u pogledu tog broda;
2) za teret - vrednost prema odredbi člana 846. stav 1. ovog zakona, s tim da se od tako utvrđene vrednosti odbija svaki gubitak ili šteta nastali na teretu pre ili posle iskrcavanja;
3) za vozarinu i prevozninu - visina vozarine ili prevoznine, s tim da se od tog iznosa odbijaju svi troškovi, uključujući i zaradu posade, koji ne bi bili podneseni za vozarinu, odnosno prevozninu da su brod i teret bili potpuno izgubljeni u trenutku zajedničke havarije, a nisu bili priznati kao zajednička havarija;
4) za poverilačku masu - iznos utvrđen prema odredbama čl. 844. do 847. ovog zakona.
Od vrednosti iz stava 1. ovog člana odbijaju se dodatni izdaci koji su nastali u vezi sa vrednostima koje ulaze u dužničku masu posle zajedničke havarije, osim onih izdataka koji su priznati kao zajednička havarija.
Kad se teret proda pre nego što bude dopremljeno do odredišta, teret doprinosi u zajedničku havariju sa stvarnim neto iznosom dobijenim od njegove prodaje. Ovom iznosu se dodaje iznos priznat kao zajednička havarija.
Iznos koji se priznaje kao zajednička havarija za štetu ili gubitak broda, ili njegovih delova prouzrokovanih zajedničkom havarijom, je:
1) kad se radi o popravci ili zameni delova - stvarni razumni trošak popravke ili zamene, odnosno gubitak uz odbitak prema odredbi člana 845. ovog zakona;
2) kad se ne radi o popravci ili zameni delova - razumno smanjenje vrednosti koje proizlazi iz takve štete ili gubitka, ali koje ne prelazi procenjene troškove popravki.
Kad brod potpuno propadne, ili kad troškovi popravke prelaze vrednost broda posle njegove popravke, iznos koji se priznaje kao zajednička havarija je razlika između procenjene vrednosti broda u neoštećenom stanju, odbivši od te vrednosti troškove popravki koji se ne priznaju u zajedničku havariju, i procenjene vrednosti broda u oštećenom stanju. Ova vrednost može da se odredi prema neto iznosu dobijenom od prodaje, ako je brod prodat.
Brodar ima pravo da zadrži teret koji na osnovu člana 841. ovog zakona ulazi u dužničku masu dok ne dobije jemstvo da će mu dužnik isplatiti svoj deo doprinosa koji ga tereti u zajedničkoj havariji.
Brodar je dužan da zadrži teret ili pribavi odgovarajuće jemstvo i za potraživanje drugih učesnika u plovidbenom poduhvatu i, u zaštiti tih interesa, dužan je postupiti s dužnom pažnjom.
Ako brodar ne postupi po odredbi stava 2. ovog člana, dužan je da isplati deo doprinosa za koji poverilac iz zajedničke havarije dokaže da ga nije mogao naplatiti od lica koje je ovlašćeno da raspolaže teretom.
Odredbama st. 1, 2. i 3. ovog člana ne dira se u pravo brodara i ostalih učesnika u plovidbenom poduhvatu da se za isplaćeni iznos namire od lica koje je ovlašćeno da raspolaže teretom kome je teret predat bez dobijanja jemstva.
Poverilac iz zajedničke havarije koji ne dobije jemstvo da će njegovo potraživanje biti namireno ima pravo da zaustavi brod i teret da bi naplatio svoje potraživanje.
3. Postupak likvidacije zajedničke havarije
Postupak likvidacije zajedničke havarije sprovodi likvidator zajedničkih havarija (u daljem tekstu: likvidator), na osnovu odredaba ovog zakona.
Likvidator je lice osposobljeno i ovlašćeno za sprovođenje likvidacije zajedničkih havarija.
Brodar je ovlašćen da u cilju likvidacije zajedničke havarije, do isteka roka zastarelosti iz člana 871. ovog zakona, imenuje likvidatora. O imenovanju likvidatora brodar je dužan da u tom roku obavesti sud iz člana 866. stav 2. ovog zakona.
Ako brodar ne postupi po odredbi stava 1. ovog člana u roku od 30 dana od dana dolaska broda u luku završetka zajedničkog poduhvata, svaki učesnik plovidbenog poduhvata u kome je došlo do zajedničke havarije ima pravo da do isteka roka zastarelosti zatraži od suda da imenuje likvidatora.
Svaki učesnik zajedničkog poduhvata ima pravo da u roku od deset dana od dana dobijenog obaveštenja o imenovanju likvidatora podnese sudu iz člana 866. stav 2. ovog zakona prigovor na imenovanje likvidatora. O tom prigovoru sud rešava po pravilima po kojima se rešavaju prigovori protiv imenovanja sudskih veštaka.
Za likvidaciju zajedničke havarije likvidator sastavlja deobnu osnovu.
Stranka u postupku za likvidaciju zajedničke havarije dužna je da, na zahtev likvidatora, stavi na raspolaganje isprave i druge dokaze koje likvidator zatraži.
Posle dobijenih podataka na osnovu člana 858. ovog zakona, likvidator sastavlja deobnu osnovu za likvidaciju zajedničke havarije.
Ako stranka u roku od 60 dana ili dužem roku koji likvidator odredi, ne stavi likvidatoru na raspolaganje tražene podatke i dokumentaciju, deobna osnova sastavlja se na osnovu podataka kojima likvidator raspolaže.
Deobnu osnovu likvidator sastavlja u svom prebivalištu.
Deobna osnova sastoji se od popisa poverilačke mase i dužničke mase i vrednosti njihovih pojedinih stavki, njihove ukupne vrednosti, procenta doprinosa i iznosa koji svaki učesnik poduhvata snosi na ime doprinosa zajedničke havarije.
Svaki učesnik plovidbenog poduhvata u kome je došlo do zajedničke havarije ima pravo da traži od likvidatora da obrazloži onaj deo deobne osnove koji se na njega odnosi.
Deobna osnova se dostavlja u onolikom broju primeraka koliko ima učesnika plovidbenog poduhvata.
Ako postoji veliki broj učesnika plovidbenog poduhvata, deobna osnova se dostavlja samo brodaru koji je imenovao likvidatora, odnosno onom učesniku plovidbenog poduhvata koji je prvi kod suda zatražio imenovanje likvidatora (član 856. stav 2).
U slučaju iz stava 2. uz deobnu osnovu dostavlja se za svakog drugog učesnika plovidbenog poduhvata izvod iz deobne osnove koji se na njega odnosi.
Izvod iz deobne osnove sadrži ukupnu vrednost poverilačke i dužničke mase, procent doprinosa, doprinosnu vrednost imovine odnosnog učesnika i iznos koji taj učesnik snosi na ime doprinosa zajedničke havarije.
Učesnik plovidbenog poduhvata ima pravo da, u roku od 30 dana od dana primljene deobne osnove ili izvoda iz deobne osnove prema odredbi člana 861. stav 2. ovog zakona, stavi prigovor na deobnu osnovu.
U deobnoj osnovi i u izvodu iz deobne osnove mora da stoji napomena o pravu učesnika plovidbenog poduhvata na stavljanje prigovora u smislu stava 1. ovog člana.
O primljenim prigovorima odlučuje likvidator i prema odredbi člana 860. ovog zakona sastavlja konačnu deobnu osnovu.
Konačna deobna osnova, odnosno njen izvod dostavlja se učesnicima plovidbenog poduhvata prema odredbi člana 861. ovog zakona.
Ako nijedan učesnik plovidbenog poduhvata u roku od 30 dana od dana primljene konačne deobne osnove, odnosno njenog izvoda ne podnese sudu prigovor iz člana 866. ovog zakona, konačna deobna osnova stiče snagu izvršne isprave.
Likvidator i svaki učesnik plovidbenog poduhvata mogu da zatraže od suda potvrdu izvršnosti konačne deobne osnove.
Učesnik plovidbenog poduhvata ima pravo da u roku od 30 dana od dana primljene konačne deobne osnove podnese sudu prigovor protiv konačne deobne osnove.
Vanparnični postupak ispitivanja prigovora protiv konačne deobne osnove sprovodi sudija pojedinac stvarno nadležnog suda.
Ako ovim zakonom nije drukčije određeno, u postupku iz stava 2. ovog člana shodno se primenjuju odredbe Zakona o parničnom postupku.
Ispitivanje prijavljenih prigovora protiv konačne deobne osnove vrši se na ročištu za ispitivanje prigovora.
Pravo učestvovanja na ročištu u svojstvu stranke imaju svi učesnici plovidbenog poduhvata.
Izostanak stranaka s ročišta ne sprečava sud da održi ročište.
Na ročištu sud poziva prisutne stranke da se izjasne o prigovoru.
Smatra se da stranke koje izostanu s ročišta ne priznaju prigovor.
Ako se na ročištu za ispitivanje prigovora postigne sporazum o sadržaju osporene konačne deobne osnove ili njenog osporenog dela, sporazumom utvrđena konačna deobna osnova ili njen deo stiče snagu izvršne isprave.
Ako na ročištu za ispitivanje prigovora ne bude postignut sporazum svih učesnika plovidbenog poduhvata, sud rešenjem upućuje podnosioca prigovora da u roku od 30 dana od dana dostavljanja rešenja podnese tužbu za utvrđivanje opravdanosti prigovora protiv učesnika plovidbenog poduhvata na čija se prava njegovi prigovori odnose.
Ako podnosilac prigovora u roku iz stava 2. ovog člana ne postupi prema rešenju suda, odnosno ako podnesenu tužbu povuče, smatra se da se odrekao svog prigovora.
Na zahtev bilo kog učesnika plovidbenog poduhvata sud će izdati potvrdu o izvršnosti konačne deobne osnove u delu koji nije osporen podnesenim prigovorima i pre pravnosnažnosti presude donesene u parnici pokrenutoj po tužbi iz stava 2. ovog člana.
Za suđenje u sporovima iz člana 867. ovog zakona mesno je isključivo nadležan sud iz člana 866. stav 2. ovog zakona.
Ako se u parnici pokrenutoj prema odredbi člana 867. stav 2. ovog zakona pravnosnažno utvrdi da prigovori nisu opravdani, osporena konačna deobna osnova ili njen osporeni deo stiču snagu izvršne isprave.
Ako se u parnici iz člana 867. stav 2. ovog zakona utvrdi da su prigovori u celini ili delimično opravdani, parnični sud dostaviće svoju presudu posle pravnosnažnosti sudu iz člana 866. stav 2. ovog zakona radi sastavljanja nove deobne osnove.
U postupku iz stava 3. ovog člana ne mogu da se iznose prigovori o postojanju potraživanja, njegovoj visini i doprinosu u zajedničku havariju.
Ako je radi izrade predloga izmene konačne deobne osnove potrebno stručno znanje kojim sud ne raspolaže, sud može izradu predloga izmene konačne deobne osnove poveriti veštaku.
Strani brod može u postupku likvidacije zajedničke havarije da imenuje za likvidatora strano fizičko lice, koje je po propisima zemlje svog prebivališta ovlašćeno da vrši likvidaciju zajedničke havarije.
U postupku likvidacije zajedničke havarije revizija nije dopuštena.
Potraživanje za isplatu doprinosa iz zajedničke havarije zastareva po isteku jedne godine od dana kad je brod stigao u luku završetka zajedničkog poduhvata u toku koga je nastupio događaj na kome se zasniva zahtev za doprinos iz zajedničke havarije.
Rok u kome zahtev iz stava 1. ovog člana zastareva prekida se od dana kad je brodar imenovao likvidatora, odnosno od dana kad je neki drugi učesnik plovidbenog poduhvata na osnovu člana 856. ovog zakona od suda zatražio imenovanje likvidatora, pa do dana kad je konačna deobna osnova postala pravosnažna.
VANUGOVORNA ODGOVORNOST BRODARA
Odredbe ove glave zakona primenjuju se na štetu koju iz vanugovornog odnosa prouzrokuje brod licima i stvarima van broda, kao i okolini.
Izuzetno od odredbe stava 1. ovog člana, odredbe ove glave zakona ne primenjuju se na sudar brodova i nuklearne štete.
Odredbe ove glave zakona primenjuju se na čamce i druge plovne objekte, bez obzira na veličinu, kao i na hidroavion na vodi.
Odredbe ove glave zakona primenjuju se i na ratne brodove, osim odredaba čl. 879. do 888. ovog zakona.
2. Odgovornost za smrt i telesne povrede
Za smrt i telesne povrede kupača i drugih lica u moru, koje prouzrokuje brod, odgovara vlasnik broda i brodar, kao i lice koje u momentu događaja upravlja brodom, i to:
1) ako je smrt ili telesna povreda prouzrokovana u području koje je proglašeno za kupalište ili u kome je zabranjena plovidba - ako ne dokaže da je oštećenik prouzrokovao štetu svojom namerom ili grubom nepažnjom;
2) ako je smrt ili telesna povreda prouzrokovana u morskom pojasu do 150 metara od obale, a taj pojas ne spada u područje navedeno u tač. 1, 3. i 4. ovog stava - ako ne dokaže da je smrt ili telesna povreda prouzrokovana višom silom ili krivicom usmrćenog, odnosno povređenog lica;
3) ako je smrt ili telesna povreda prouzrokovana u lukama, odnosno pristaništima, na prilazima luka, odnosno pristaništa, na plovnim putevima, na području koje se isključivo koriste za sportsku i sličnu plovidbu (kao što su područja veslačkih i jedriličarskih regata, skijanje i sl.) i na području udaljenom više od 150 metara od obale, a ne radi se o području iz tačke 4) ovog stava - ako se dokaže da je brod kriv za smrt, odnosno telesnu povredu lica;
4) ako je smrt ili telesna povreda prouzrokovana na području u kome su zabranjeni pojedini načini ili sredstva plovidbe (npr. glisiranje, skijanje, prekoračenje brzine), a smrt odnosno telesna povreda je nastupila za vreme vršenja zabranjenog načina ili zabranjenim sredstvima plovidbe - ako ne dokaže da je oštećenik prouzrokovao štetu svojom namerom ili grubom nepažnjom.
Morski pojas određen u tački 2) stava 1. ovog člana može da bude širi ili uži od onog utvrđenog u ovoj tački.
Vlasnik broda i brodar nisu odgovorni u smislu stava 1. ovog člana, ako im je brod protivpravno oduzet.
U slučaju iz stava 3. ovog člana odgovorno je, pored lica koje je u času događaja upravljalo brodom, i lice koje je protivpravno oduzelo brod.
Odredbe člana 874. stav 1. tač. 1), 3) i 4) i st. 3. i 4. ovog zakona primenjuju se i na unutrašnjim vodama.
3. Odgovornost za oštećenje stvari i zagađivanje životne sredine
Na štetu koju brod prouzrokuje plutajućim objektima (balisažnim oznakama, plutačama za vez, podvodnim kablovima, cevovodima i sl.) odnose se odredba člana 30 ovog zakona.
Odredbe člana 30 ovog zakona odnose se i na štete koje brod prouzrokuje, osim štete iz člana 879. ovog zakona izlivanjem ili izbacivanjem materija opasnih i štetnih za životnu sredinu (ulja, otpadnih tekućih goriva i njihovih mešavina, otpadnih voda i drugih otpadnih materija).
Fond ograničene odgovornosti za štete iz člana 877. ovog zakona za brodove, hidroglisere i ploveće naprave unutrašnje plovidbe iznosi dvostruki iznos iz člana 420. st. 1. i 2. ovog zakona.
Fond ograničene odgovornosti iz stava 1. ovog člana isključivo služi za namirenje poverilaca koji su pretrpeli štetu iz događaja za koji je Fond osnovan.
4. Odgovornost za zagađivanje od izlivanja ulja koje se prevozi kao teret od strane pomorskog broda
Za štetu koju prouzrokuje pomorski brod, koji prevozi ulje kao rasuti teret, izlivanjem ili izbacivanjem tog ulja odgovara vlasnik broda ako ne dokaže da je izlivanje, odnosno izbacivanje ulja prouzrokovano:
1) ratom ili prirodnom pojavom;
2) isključivo radnjom ili propuštanjem trećeg u nameri da se prouzrokuje šteta;
3) isključivo radnjom ili propuštanjem lučke kapetanije ili preduzeća koji se brinu za bezbednost plovidbe u vršenju te funkcije.
Ako vlasnik broda dokaže da je štetu u celini ili delimično skrivilo oštećeno lice, sud će ga potpuno ili delimično osloboditi odgovornosti za naknadu štete koju je pretrpelo to lice.
Zahtev za naknadu štete iz stava 1. ovog člana ne može se podneti protiv članova posade broda i drugih lica koja rade u ime brodara.
Odredba stava 3. ovog člana ne utiče na pravo regresa vlasnika broda protiv lica koje je štetu skrivilo.
Ako je do izlivanja ili izbacivanja ulja došlo iz dva broda ili više brodova, a nije moguće utvrditi iz kog broda je koji deo štete prouzrokovan, vlasnici tih brodova za tu štetu odgovaraju solidarno.
Odredba stava 1. ovog člana ne odnosi se na odredbe člana 879. ovog zakona.
Vlasnik broda za štete iz člana 879. ovog zakona može ograničiti svoju odgovornost do iznosa navedenih u stavu 2. ovog člana, osnivanjem fonda ograničene odgovornosti za štete prouzrokovane izlivanjem ili izbacivanjem ulja.
Vlasnik broda iz stava 1. ovog člana može da ograniči svoju odgovornost na ukupni iznos od 160 US dolara u dinarskoj protivvrednosti po kursu na dan zaključivanja ugovora po slučaju i toni broda, s tim da ukupni iznos ni u kom slučaju ne može da pređe 17.000.000 US dolara u dinarskoj protivvrednosti po kursu na dan zaključivanja ugovora.
Vlasnik broda ne može ograničiti svoju odgovornost po odredbama st. 1. i 2. ovog člana, ako je događaj koji je prouzrokovao štetu nastao usled njegove lične krivice.
Iz fonda ograničene odgovornosti vlasnik broda može nadoknaditi troškove koje je dobrovoljno podneo u cilju razumnog izbegavanja ili umanjenja zagađenja.
Za utvrđivanje tonaže broda u smislu člana 881. ovog zakona primenjuju se odredbe člana 419. ovog zakona.
Ako se radi o brodu kome se ne može utvrditi tonaža u smislu odredbe stava 1. ovog člana, njegova tonaža, za primenu odredaba čl. 879. do 888. ovog zakona, iznosi 40% nosivosti brodskog prostora namenjenog za prevoz ulja kao tereta.
U smislu stava 2. ovog člana jedna tona nosivosti iznosi 1016 kilograma.
Fond ograničene odgovornosti može osnovati i osiguravač ili drugo lice koje je izdalo finansijsko jemstvo u smislu člana 96. ovog zakona.
Osnivanje fonda u smislu stava 1. ovog člana ima isto pravno dejstvo kao i osnivanje fonda od strane vlasnika broda.
Fond iz stava 1. ovog člana može biti osnovan i kad je šteta prouzrokovana ličnom krivicom vlasnika broda, a da se time ne dira u prava oštećenika prema vlasnicima.
Brod koji kao teret prevozi više od 2000 tona ulja mora imati osiguranje ili drugo finansijsko jemstvo, kao što je bankarska garancija ili potvrda izdata od jednog od međunarodnih fondova za naknadu štete, do iznosa granice odgovornosti predviđene članom 881. ovog zakona za pokriće odgovornosti za štetu od zagađenja uljem.
Osiguranje ili drugo finansijsko jemstvo iz stava 1. ovog člana mora biti bezuslovno i neopozivo.
Valjanost osiguranja ili drugog finansijskog jemstva ne može prestati pre isteka roka od tri meseca, računajući od dana kad je lučkoj kapetaniji javljeno da će osiguranje ili drugo finansijsko jemstvo izgubiti valjanost, ukoliko se, istovremeno jedno osiguranje ili finansijsko jemstvo ne zameni drugim.
Tužba za naknadu štete prouzrokovane zagađenjem može se podneti neposredno protiv osiguravača ili drugog lica koje je pružilo finansijsko jemstvo.
Osiguravač ili jemac može istaći protiv tužitelja sve prigovore koje bi mogao istaći vlasnik broda, osim prigovora stečaja ili likvidacije.
Izuzetno od odredbe stava 2. ovog člana, osiguravač ili jemac može istaći prigovor da je šteta koja je nastala usled zagađivanja prouzrokovana namernom radnjom vlasnika broda.
Osiguravač ili jemac ima pravo da zahteva od vlasnika broda da se pridruži postupku kao umešač.
Za raspodelu fonda ograničene odgovornosti koji je osnovan u Saveznoj Republici Jugoslaviji isključivo su nadležni jugoslovenski sudovi.
Pravo na naknadu štete prema odredbama čl. 879. do 887. ovog zakona zastareva u roku od tri godine od dana kad je šteta nastala.
Pravo na naknadu štete iz stava 1. ovog člana gasi se ako se tužba ne podnese u roku od šest godina od dana nastanka događaja koji je prouzrokovao štetu.
Ako se događaj ponavljao, rok od šest godina počinje teći od dana kad je događaj započeo.
ODGOVORNOST KORISNIKA NUKLEARNOG BRODA
Pojedini izrazi upotrebljeni u ovoj glavi zakona imaju sledeće značenje:
1) korisnik nuklearnog broda je država čiju zastavu brod vije;
2) nuklearna šteta je šteta koja ima za posledicu gubitak života ili svaku telesnu povredu čoveka ili gubitak ili oštećenje stvari koji nastaju iz radioaktivnih svojstava sa otrovnim, eksplozivnim ili drugim smrtonosnim svojstvima nuklearnog goriva ili radioaktivnih proizvoda i otpadaka;
3) nuklearna nezgoda je svaki događaj ili niz događaja koji imaju isto poreklo koje je prouzrokovalo nuklearnu štetu.
Korisnik nuklearnog broda isključivo odgovara za nuklearnu štetu.
Ako su zajedno nuklearnu i nenuklearnu štetu prouzrokovale nuklearne nezgode, pri čemu nije moguće razumno odvojiti nuklearnu od druge štete, smatra se da je sva šteta nuklearna šteta prouzrokovana jedino nuklearnom nezgodom.
Odredbe ove glave zakona ne primenjuju se na odgovornost korisnika nuklearnog broda za nuklearnu štetu prouzrokovanu tom nuklearnom brodu, njegovoj opremi, gorivu ili zalihama.
Korisnik nuklearnog broda ne odgovara za nuklearnu štetu koja je neposredno prouzrokovana ratom, neprijateljstvima, građanskim ratom ili ustankom.
Ako korisnik nuklearnog broda dokaže da je oštećeni namerno prouzrokovao nuklearnu štetu u celini ili delimično, sud može potpuno ili delimično da oslobodi korisnika nuklearnog broda njegove odgovornosti prema takvom oštećeniku.
Korisnik nuklearnog broda koji je na osnovu odredaba ove glave zakona nadoknadio nuklearnu štetu ima pravo regresa:
1) prema licu koje je namerno izazvalo nuklearnu nezgodu;
2) prema licu koje je podiglo olupinu nuklearnog broda bez odobrenja korisnika nuklearnog broda, a šteta je posledica takvog podizanja;
3) ako je regres izričito predviđen pismenim ugovorom sa licem prema kome se ističe regresni zahtev.
Korisnik nuklearnog broda odgovara za naknadu nuklearne štete prouzrokovane nuklearnom nezgodom najviše do iznosa od 100.000.000 US dolara u dinarskoj protivuvrednosti po kursu na dan zaključenja ugovora za svaku pojedinu nuklearnu nezgodu.
Odredba stava 1. ovog člana primenjuje se i kad je do nuklearne nezgode došlo usled krivice korisnika nuklearnog broda.
Kad država čiju zastavu strani nuklearni brod vije propisuje viši stepen odgovornosti korisnika nuklearnog broda od granice iz stava 1. ovog člana, korisnik nuklearnog broda odgovara do te više granice.
Troškovi postupka u parnici za naknadu nuklearne štete i kamate isplaćuju se u punom iznosu, i to pored iznosa koji je korisnik nuklearnog broda dužan da plati prema odredbi stava 1. ili 3. ovog člana.
Korisnik nuklearnog broda mora da održava na snazi osiguranje ili drugo finansijsko jemstvo koje pokriva njegovu odgovornost za nuklearnu štetu do visine iznosa iz člana 857. ovog zakona.
Kad su za nuklearnu štetu odgovorni dva ili više korisnika nuklearnih brodova i kad se šteta koja se svakom od korisnika može da pripiše ne može razumno odvojiti tada će korisnici nuklearnih brodova za takvu štetu odgovarati solidarno.
U slučaju solidarne odgovornosti korisnika nuklearnih brodova iz stava 1. ovog člana, svaki korisnik nuklearnog broda ima pravo da traži doprinos od drugih korisnika u srazmeri sa krivicom svakoga od njih. Kad su okolnosti takve da se srazmera krivice ne može odrediti, ukupna odgovornost deli se na jednake delove.
U slučaju nuklearne nezgode kad je nuklearna šteta nastala od više nuklearnih brodova istog korisnika, takav korisnik odgovara za svaki brod do granice iz člana 896. ovog zakona.
Lice koje pretrpi nuklearnu štetu ima pravo da neposredno zahteva naknadu štete od osiguravača korisnika nuklearnog broda ili lica koje je pružilo finansijsko jemstvo za pokriće odgovornosti korisnika nuklearnog broda.
Pravo na naknadu štete po odredbama ove glave zakona prestaje ako se tužba ne podnese u roku od deset godina, računajući od dana nuklearne nezgode.
Ako je nuklearna šteta prouzrokovana nuklearnim gorivom, radioaktivnim proizvodima ili otpacima koji su bili ukradeni, izgubljeni, bačeni sa broda ili napušteni, rok iz stava 1. ovog člana računa se od dana nuklearne nezgode koja je prouzrokovala nuklearnu štetu, ali taj rok ne može ni u kom slučaju da bude duži od 20 godina od dana krađe, gubitka, bacanja sa broda ili napuštanja nuklearnog goriva, radioaktivnih proizvoda ili otpadaka.
Pravo na naknadu štete po odredbama ove glave zakona zastareva u roku od tri godine od dana kad je lice koje postavlja zahtev za naknadu nuklearne štete saznalo ili moralo da sazna za tu štetu i za lice koje je za štetu odgovorno.
Odredba stava 1. ovog člana ne odnosi se na rok iz člana 901. ovog zakona.
Iznosi osiguranja ili drugog finansijskog jemstva iz člana 896. ovog zakona mogu se upotrebiti samo za naknadu nuklearne štete.
Na postupak u pogledu osnivanja fonda ograničene odgovornosti korisnika nuklearnog broda u vezi sa članom 896. ovog zakona, kao i na njegovu deobu među poveriocima, shodno se primenjuju odredbe čl. 436. do 462. ovog zakona.
Odredbe ove glave zakona primenjuju se na nuklearni brod od trenutka njegovog porinuća. U vreme između porinuća i sticanja državne pripadnosti broda smatra se da nuklearni brod iskorišćava vlasnik broda i da vije zastavu države u kojoj je izgrađen.
Vlasnik nuklearnog broda iz stava 1. ovog člana nema pravo na ograničenje odgovornosti iz člana 896. ovog zakona.
POSTUPAK IZVRŠENJA I OBEZBEĐENJA NA BRODOVIMA
ZAJEDNIČKE ODREDBE
Odredbama ovog dela zakona određuju se pravila o postupku izvršenja i obezbeđenja na brodovima koji se nalaze u obalnom moru i unutrašnjim vodama Savezne Republike Jugoslavije.
Odredbe ovog dela zakona o donošenju rešenja o izvršenju i obezbeđenju primenjuju se i na brodove koji se ne nalaze na teritoriji Savezne Republike Jugoslavije, a upisani su u jugoslovenski upisnik brodova.
Odredbe ovog dela zakona o obezbeđenju osnivanjem založnog prava primenjuju se i na brodove koji se nalaze na teritoriji Savezne Republike Jugoslavije, a upisani su u jugoslovenski upisnik brodova.
Izvršenje i obezbeđenje na plovnim objektima pomorske i unutrašnje plovidbe koji se u smislu odredaba člana 6 ovog zakona ne smatraju pomorskim brodovima, odnosno brodovima unutrašnje plovidbe, sprovodi se po Zakonu o izvršnom postupku.
Na postupak izvršenja i obezbeđenja na brodovima shodno se primenjuje Zakon o izvršnom postupku, ako ovim zakonom nije drukčije određeno.
Odredbe ovog dela zakona odnose se i na postupak izvršenja i obezbeđenja na udelima na brodu, kao i na postupak izvršenja i obezbeđenja na brodu u gradnji.
Ne mogu da budu predmet izvršenja ili obezbeđenja:
1) strani i jugoslovenski ratni i sa njima izjednačeni brodovi, javni i sanitetski brodovi;
2) strani brodovi koji neškodljivo prolaze teritorijalnim morem ili unutrašnjim vodama Savezne Republike Jugoslavije na kojima važi međunarodni ili međudržavni režim plovidbe;
3) strani brodovi koji se zadržavaju u unutrašnjim morskim vodama, lukama i pristaništima Savezne Republike Jugoslavije zbog više sile ili zbog potrebe plovidbe, dok viša sila ili potreba plovidbe traje.
Brodovi iz tač. 2) i 3) stava 1. ovog člana mogu da budu predmet izvršenja ili obezbeđenja ako se postupak sprovodi radi izvršenja ili obezbeđenja potraživanja koja su nastala za vreme prolaska i zadržavanja broda na teritoriji Savezne Republike Jugoslavije.
Za odlučivanje o predlogu za izvršenje na brodovima upisanim u upisnik brodova i na brodovima u gradnji upisanim u upisnik brodova u gradnji mesno je nadležan sud na čijem se području vodi upisnik brodova u koji je brod, odnosno brod u gradnji upisan.
Za sprovođenje izvršenja na brodovima i brodovima u gradnji iz stava 1. ovog člana mesno je nadležan sud na čijem se području nalazi brod, odnosno brod u gradnji koji je predmet izvršenja u vreme podnošenja predloga za izvršenje.
Za odlučivanje o predlogu za izvršenje i za sprovođenje izvršenja na stranim brodovima i na domaćim brodovima, odnosno brodovima u gradnji koji nisu upisani u upisnik brodova, odnosno u upisnik brodova u gradnji, mesno je nadležan sud na čijem se području nalazi brod, odnosno brod u gradnji koji je predmet izvršenja u vreme podnošenja predloga za izvršenje.
Za odlučivanje o predlogu za obezbeđenje osnivanjem ili predbeležbom založnog prava na brodovima, odnosno brodovima u gradnji upisanim u upisnik brodova, odnosno u upisnik brodova u gradnji mesno je nadležan sud na čijem se području vodi upisnik brodova, odnosno upisnik brodova u gradnji u koji je brod, odnosno brod u gradnji upisan.
Za sprovođenje obezbeđenja osnivanjem ili predbeležbom založnog prava na brodovima iz stava 1. ovog člana, nadležna je lučka kapetanija, odnosno kapetanija pristaništa koja vodi upisnik brodova u koji je brod, odnosno brod u gradnji upisan.
Za odlučivanje o predlogu za određivanje i za sprovođenje privremenih mera na brodu mesno je nadležan sud na čijem se području nalazi brod u vreme podnošenja predloga za određivanje privremenih mera, odnosno u vreme sprovođenja tih mera.
Za izvršenje, odnosno za obezbeđenje na teretu koji se nalazi na brodu na kome se sprovodi izvršenje ili obezbeđenje, mesno je nadležan sud koji sprovodi izvršenje, odnosno obezbeđenje na brodu.
Za odlučivanje o predlogu za izvršenje odluka stranih sudova na brodovima navedenim u članu 909. stav 1. i u članu 910. ovog zakona mesno je nadležan sud na čijem se području sprovodi izvršenje na ovim brodovima.
IZVRŠENJE RADI NAMIRENJA NOVČANIH POTRAŽIVANJA - PRODAJA BRODA
Prodaja broda može se dozvoliti samo ako dužnik nema novčanih sredstava ili se izvršenje na novčanim sredstvima dužnika nije moglo uspešno da sprovede.
Smatra se da izvršenje na novčanim sredstvima dužnika nije moglo uspešno da se sprovede ako potraživanje ne bude namireno ni u roku od 30 dana od dana kad je sud dozvolio izvršenje na novčanim sredstvima dužnika.
Ako se izvršenje sprovodi na brodu koji je u svojini države i njenih organa, kao i preduzeća i drugih pravnih lica koja ne obavljaju privrednu delatnost, u pogledu ograničenja izvršenja na brodovima tih pravnih lica odnose se Zakon o izvršnom postupku o ograničenju izvršenja na njihovim pokretnim stvarima.
Brodovi koji predstavljaju osnovna sredstva preduzeća ili drugih pravnih lica koja obavljaju privrednu delatnost mogu da budu predmet prodaje ako nisu neophodni za obavljanje osnovne delatnosti preduzeća protiv kojih se sprovodi izvršenje.
Odredba stava 1. ovog člana ne primenjuje se u slučaju kad se izvršenje sprovodi prodajom radi ostvarivanja potraživanja obezbeđenog založnim pravom.
Odredba stava 1. ovog člana ne primenjuje se na izvršenje prodajom broda ni u slučaju ako se izvršenje traži radi namirenja potraživanja koja proizlaze iz:
1) štete prouzrokovane sudarom brodova na kojima se sprovodi izvršenje, ili štete prouzrokovane na bilo koji drugi način;
2) smrti ili telesne povrede prouzrokovane brodom na kome se sprovodi izvršenje, ili koje su nastale usled iskorišćavanja tog broda;
3) spasavanja;
4) ugovora o iskorišćavanju broda koji je predmet izvršenja;
5) zajedničke havarije;
6) pilotaže;
7) snabdevanja broda koji je predmet izvršenja radi njegovog održavanja ili iskorišćavanja;
8) gradnje, prepravke, popravke, opreme ili dokovanja broda koji je predmet izvršenja;
9) prava posade broda na zaradu;
10) izdataka koje učini zapovednik, krcatelj, naručilac ili agent za račun broda, odnosno vlasnika broda i brodara, u vezi sa brodom.
Sud koji odlučuje o predlogu za izvršenje prodajom broda na predlog dužnika koji je podnet najdocnije u roku od osam dana od dana dostavljanja rešenja o izvršenju, može da odredi da se izvršenje sprovede na drugim dužnikovim sredstvima, odnosno imovini, ako dužnik učini verovatnim da bi se opravdano moglo očekivati da se potraživanje može namiriti u primerenom roku na neki drugi način.
Predlog dužnika iz stava 1. ovog člana sud će dostaviti poveriocu, koji može o njemu da se izjasni u roku od osam dana.
Ako sud odredi da se izvršenje ne sprovede na brodu pošto je doneo rešenje o izvršenju na brodu, zabeležba rešenja o izvršenju na brodu ostaje na snazi sve do namirenja potraživanja poverioca zbog koga je bilo dozvoljeno izvršenje na brodu.
Nije dopuštena prodaja broda koji predstavlja isključivi ili pretežni izvor prihoda dužnika, ako bi sprovođenjem prodaje bilo ugroženo izdržavanje dužnika i lica koja je dužnik po zakonu dužan da izdržava.
Prilikom odlučivanja da li postoje okolnosti iz stava 1. ovog člana, uzimajući u obzir naročito godine života dužnika, njegovo zdravstveno stanje i radnu sposobnost, kao i broj i uzrast lica koja je dužnik dužan da izdržava, sud će da oceni da li je moguće da dužnik zaposlenjem ili na drugi način ostvari prihode potrebne za izdržavanje.
Nije dopuštena prodaja broda koji na osnovu ugovora o doživotnom izdržavanju po smrti vlasnika prelazi u svojinu davaoca izdržavanja, ako je pravo na izdržavanje upisano u upisnik brodova pre prava na osnovu koga poverilac traži prodaju broda.
Odredba stava 1. ovog člana primenjuje se u postupku prodaje stranih brodova, pod uslovom uzajamnosti.
Odredbe člana 918. ovog zakona ne primenjuju se ako se izvršenje prodajom sprovodi radi namirenja potraživanja obezbeđenog založnim pravom.
Odredba člana 918. stav 1. ovog zakon ne primenjuje se na prodaju brodova ni u slučaju ako se prodaja traži radi namirenja potraživanja iz člana 916. stav 3. ovog zakona.
Predlog za prodaju broda koji je upisan u upisnik brodova podnosi se lučkoj kapetaniji, odnosno kapetaniji pristaništa koja vodi upisnik brodova u koji je brod upisan.
Lučka kapetanija, odnosno kapetanija pristaništa dostavlja predlog za prodaju nadležnom sudu.
Predlog za prodaju broda mora posebno da sadrži:
1) ime, odnosno firmu, odnosno zanimanje, boravište, odnosno sedište i državljanstvo poverioca;
2) ime, odnosno firmu, odnosno zanimanje, boravište, odnosno sedište i državljanstvo dužnika;
3) ime, odnosno oznaku broda, vrstu broda, luku, odnosno pristanište upisa i državnu pripadnost broda;
4) upisnik brodova u koji je jugoslovenski brod upisan;
5) mesto gde se brod nalazi;
6) visinu potraživanja za koje se traži prodaja;
7) naznačenje isprava na osnovu kojih se traži izvršenje;
8) popis poznatih založnih poverilaca;
9) izjavu da li je u odnosu na brod na kome se traži izvršenje dozvoljeno neko sredstvo obezbeđenja;
10) po mogućnosti količinu i vrstu tereta na brodu i broj članova posade.
Uz predlog iz člana 921. ovog zakona prilaže se:
1) isprava na osnovu koje se traži izvršenje (izvršna isprava), u originalu ili u overenom prepisu;
2) isprava kojom se dokazuje postojanje ugovorenih založnih prava i tereta, kao i prava preče kupovine koji su upisani u upisnik brodova, i podaci o poznatim zakonskim založnim pravima na brodu koji je predmet izvršenja.
Ako se izvršenje sprovodi na jugoslovenskom brodu, uz predlog treba da se priloži izvod iz upisnika brodova kojim se dokazuje pravo svojine na predmet izvršenja, ili ako predmet izvršenja nije upisan u upisnik brodova - isprava kojom se dokazuje da se brod koji je predmet izvršenja nalazi u državini jednog ili više dužnika.
Ako je strani brod na kome se traži izvršenje u vreme podnošenja predloga za prodaju već zaustavljen, uz predlog za izvršenje treba da se priloži i overeni prepis i prevod isprave na srpskom jeziku, kojom se po pravu zemlje državne pripadnosti broda dokazuje svojina i državna pripadnost broda.
Ako strani brod na kome se traži izvršenje u vreme podnošenja predloga za prodaju još nije zaustavljen, poverilac mora da učini verovatnim da je brod svojina dužnika.
Kad strani brod na kome se sprovodi izvršenje prodajom bude zaustavljen, sud će pozvati poverioca da u roku od tri dana podnese isprave navedene u stavu 3. ovog člana.
Ako poverilac ne postupi po odredbi stava 5. ovog člana, sud će rešenjem obustaviti izvršni postupak.
Ako je brod na kome se traži izvršenje prodajom upisan u upisnik brodova, i kao vlasnik nije upisan dužnik nego drugo lice, poverilac je dužan da sudu podnese isprave koje su podobne za upis prava svojine dužnika u upisnik brodova.
Ako poverilac ne raspolaže ispravama iz stava 1. ovog člana, pravo upisa u upisnik brodova prava svojine dužnika može da se dokazuje pravnosnažnom presudom donesenom u parničnom postupku.
Upis prava svojine dužnika u slučajevima iz st. 1. i 2. ovog člana sprovodi se po službenoj dužnosti.
3. Rešenje o izvršenju prodajom
O predlogu za prodaju broda sud odlučuje rešenjem.
Rešenje o izvršenju prodajom broda sud dostavlja po odredbama Zakona o parničnom postupku o ličnom dostavljanju strankama i svim licima u čiju korist, prema podacima iz spisa, postoji neko založno pravo, pravo na namirenje, ili pravo preče kupovine u pogledu broda koji je predmet izvršenja.
Pored dostavljanja rešenja iz stava 1. ovog člana, sud posebno obaveštava lica u čiju je korist upisano pravo preče kupovine da u postupku prodaje neće moći da se pozivaju na svoje pravo preče kupovine.
Ako je boravište dužnika nepoznato, ili ako se dužnik nalazi u inostranstvu, sud će dužniku postaviti za privremenog zastupnika zapovednika broda, kome će dostaviti rešenje o izvršenju prodajom broda.
Ako je zapovednik napustio brod, sud će za privremenog zastupnika dužnika postaviti drugo odgovarajuće lice za vršenje ove dužnosti.
Kad donese rešenje o prodaji broda koji je upisan u upisnik brodova, sud će po službenoj dužnosti odrediti da se to rešenje zabeleži u upisnik brodova.
Kad donese rešenje o prodaji broda koji nije upisan u upisnik brodova, sud će po službenoj dužnosti odrediti da se izvrši popis broda.
Dejstvo zabeležbe iz stava 1. ovog člana, odnosno popisa iz stava 2. ovog člana sastoji se u tome da se prodaja radi namirenja potraživanja poverioca može sprovesti protiv svakog lica koje kasnije stekne pravo svojine na brodu koji je predmet prodaje (pravo na namirenje) i da poverilac u čiju je korist ova zabeležba, odnosno popis učinjen ima prvenstvo u pogledu namirenja svakog izvršnog potraživanja i sporednih potraživanja prema svakom drugom licu koje kasnije stekne neko založno pravo na brodu ili koje izdejstvuje pravo na namirenje.
Za prvenstveni red prava na namirenje koje pripada poveriocu odlučujući je trenutak kad je lučkoj kapetaniji, odnosno kapetaniji pristaništa koja vodi upisnik brodova podnesen i predlog za izvršenje prodajom broda.
Ako predmet izvršenja nije upisan u upisnik brodova, red prvenstva određuje se prema trenutku kad molba za sprovođenje popisa stigne sudu nadležnom za sprovođenje izvršenja, odnosno ako je taj sud nadležan za donošenje rešenja o izvršenju prodajom prema momentu kad tom sudu stigne predlog za prodaju broda.
Ako je u nekom ranijem postupku izvršen popis broda koji je predmet prodaje, a taj brod nije upisan u upisnik brodova, u zapisnik o ranijem popisu zabeležiće se rešenje o izvršenju prodajom.
Poverioci koji su stekli neko založno pravo na brodu koji je predmet prodaje, imaju pravo da se, po redu prvenstva koji im pripada, namire iz iznosa dobijenog prodajom broda, iako nisu tražili prodaju.
Posle zabeležbe rešenja o izvršenju prodajom, odnosno sastavljanja popisa, dok se postupak prodaje ne obustavi, ne može se sprovesti poseban postupak prodaje u korist drugih izvršnih potraživanja u pogledu istog broda.
Poverioci u čiju korist u toku postupka prodaje iz stava 1. ovog člana do pravnosnažnosti rešenja o dosuđivanju broda, bude doneseno rešenje o izvršenju prodajom, pristupaju pokrenutom postupku i dužni su da ga preuzmu u onom stanju u kome se postupak nalazio u momentu njihovog pristupanja.
O pristupanju novih poverilaca sud će obavestiti sva lica iz člana 924. ovog zakona.
Kad donese, odnosno kad primi rešenje o izvršenju prodajom broda, izvršni sud će bez odlaganja:
1) odrediti zaustavljanje broda i u tom cilju pozvati lučku kapetaniju, odnosno kapetaniju pristaništa da brodu oduzme upisni list, odnosno brodsko svedočanstvo, popis posade i isprave o sposobnosti broda za plovidbu, a stranom brodu - isprave koje odgovaraju ovim jugoslovenskim ispravama;
2) prema potrebi odrediti čuvanje broda;
3) izvršiti popis broda i njegovih pripadaka čija se vrednost posebno utvrđuje prema odredbi člana 937. ovog zakona;
4) sastaviti popis posade i putnika koji ostaju na brodu i popisati vrstu i količinu tereta koji se nalazi na brodu.
Sud može čuvanje broda poveriti zapovedniku broda kome će u tom cilju odobriti da zadrži potreban broj članova posade, a može narediti da se posada broda, zajedno sa zapovednikom, iskrca i da se postave drugi čuvari.
Pri odlučivanju da li će brod poveriti na čuvanje zapovedniku broda ili drugom licu, sud će, vodeći računa o predlozima poverioca, uzeti u obzir sigurnost broda, troškove čuvanja, kao i druge značajne okolnosti.
Sud može, na predlog stranaka, zapovednika broda ili čuvara broda da naredi da se brod premesti u neko drugo mesto, ako nađe da bi to bilo potrebno radi sigurnosti broda ili da bi to bilo korisno iz drugih važnih razloga, naročito radi smanjenja troškova čuvanja i održavanja broda.
Mesto u kome se brod premesti, u smislu odredbe stava 1. ovog člana, ne mora se nalaziti na području suda koji sprovodi izvršenje.
Ako se lice ovlašćeno da raspolaže teretom koji se nalazi na brodu na kome se sprovodi izvršenje ne prijavi sudu u roku od tri dana od dana zaustavljanja broda, sud će tom licu postaviti privremenog zastupnika.
Dok se teret nalazi na brodu, brigu o čuvanju tereta vodi zapovednik broda, odnosno lice koje sud postavi za čuvara broda.
Na predlog lica ovlašćenog da raspolaže teretom ili njegovog privremenog zastupnika, dužnika ili zapovednika broda, a ako postoje opravdani razlozi i na predlog čuvara broda, sud će dozvoliti da se teret iskrca i da se smesti na čuvanje u javno skladište ili na neko drugo pogodno mesto.
Sud će licu ovlašćenom da raspolaže teretom, odnosno njegovom privremenom zastupniku dozvoliti slobodno raspolaganje teretom ako se tome ne protivi brodar, zapovednik broda ili drugi zastupnik brodara.
Ako se zapovednik broda po nalogu suda ili dobrovoljno iskrca, to ne utiče na njegova ovlašćenja da zastupa brodara, odnosno preduzetnika u odnosu na teret koji se na brodu nalazio u momentu zaustavljanja.
Odredbe st. 1. do 5. ovog člana ne utiču na prava i dužnosti stranaka koje proizlaze iz ugovora o prevozu stvari.
Putnici i njihov prtljag moraju se iskrcati sa broda na kome se sprovodi izvršenje.
Izuzetno od odredbe stava 1. ovog člana, sud će na predlog dužnika dozvoliti putnicima da s prtljagom ostanu na brodu, ako se tome ne protivi poverilac ili čuvar broda i ako dužnik predujmi troškove izdržavanja putnika.
Odredbe st. 1. i 2. ovog člana ne odnose se na prava i dužnosti stranaka koje proizlaze iz ugovora o prevozu putnika.
Troškove sprovođenja izvršenja, čuvanja i održavanja broda prethodno snosi poverilac.
Sud može odrediti da poverilac predujmi potreban iznos za podmirivanje troškova sprovođenja izvršenja.
Ako poverilac u roku koji mu odredi sud položi predujam, sud će rešenjem obustaviti izvršni postupak.
Žalba protiv rešenja iz čl. 929, 930, 931. i 932. ovog zakona ne zadržava izvršenje rešenja.
Ako za to postoje naročito opravdani razlozi sud može na predlog zainteresovanog lica, pošto sasluša stranke i poznate poverioce koji na brodu imaju neko založno pravo ili stvarno pravni teret dozvoliti da brod u toku postupka izvršenja preduzme jedno ili više putovanja.
Sud neće dozvoliti putovanje iz stava 1. ovog člana ako nije zaključen ugovor o osiguranju broda pod uslovima koje sud smatra prikladnim, i ako predlagač putovanja ne da odgovarajuće obezbeđenje raspoloživo i prenosivo u korist poverilaca za štetu koja bi za njih iz toga mogla proisteći.
Radi saslušanja stranaka i ostalih poverilaca po odredbi stava 1. ovog člana, sud će zakazati ročište ili će ovlašćenim licima pismeno saopštiti predlog i uslove pod kojima se traži dozvola za preduzimanje putovanja, uz poziv da se o predlogu izjasne u roku od tri dana od dana dostavljanja poziva.
Ako neko od pozvanih lica ne dođe na ročište odnosno ako se u roku iz stava 3. ovog člana ne izjasni o predlogu, smatraće se da pristaje na to da se predloženo putovanje preduzme.
Lice na čiji je predlog putovanje dozvoljeno dužno je da, na zahtev suda, predujmi troškove putovanja. Ako to ne učini u roku koji sud odredi putovanje se neće preduzeti.
5. Popis i utvrđivanje vrednosti broda koji je predmet izvršenja
Kad rešenje o izvršenju prodajom broda postane pravnosnažno, izvršni sud će utvrditi vrednost broda i njegovih pripadaka.
Posebno se popisuju i procenjuju samo oni pripadci koji se redovno ne nalaze na brodovima sličnog tipa kome pripada brod koji je predmet izvršenja, a koji su veće vrednosti, odnosno delovi koji su privremeno odvojeni od broda.
Vrednost broda utvrđuje se u visini njegove tržišne cene na dan prodaje.
Pri utvrđivanju vrednosti broda treba navesti koju vrednost ima brod koji je predmet izvršenja ako ostanu na snazi založna prava i stvarnopravni tereti, a koju vrednost ima bez ovih prava i tereta, i posebno vrednost založnih prava i stvarno-pravnih tereta.
Ako je vrednost broda koji je predmet izvršenja bila utvrđena u nekom ranijem izvršnom ili stečajnom postupku, a od tada nije nastupila neka važnija promena, sud može kao vrednost broda uzeti vrednost utvrđenu u tom ranijem postupku. Pre donošenja ove odluke sud će o tome saslušati stranke.
Na predlog jedne od stranaka sud može odrediti da se vrednost broda koji je predmet izvršenja ponovo utvrđuje ako postoji verovatnoća da se vrednost broda znatno izmenila od dana ranijeg utvrđivanja vrednosti do dana prodaje.
O ročištu za popis i utvrđivanje vrednosti broda sud obaveštava stranke.
Ročište za popis i utvrđivanje vrednosti broda održava se, po pravilu, na mestu gde se brod nalazi.
Radi utvrđivanja vrednosti broda sud će imenovati jednog ili više veštaka.
Rešenje kojim utvrđuje vrednost broda sud donosi po slobodnoj oceni, uzimajući u obzir nalaz i mišljenje veštaka i ostale podatke iznesene u toku postupka.
Protiv rešenja o imenovanju veštaka iz stava 3. ovog člana nije dopuštena žalba.
Protiv rešenja o utvrđivanju vrednosti broda koji je predmet izvršenja žalbu može da izjavi, osim stranaka i svako lice koje ima pravo da se namiri iz cene ostvarene prodajom broda.
Lice koje ima pravo da se namiri iz cene ostvarene prodajom broda, a koje po redu prvenstva dolazi ispred poverioca koji je podneo predlog za izvršenje, može da predloži da se izvršenje obustavi ako utvrđena vrednost broda ni delimično ne pokriva iznos njegovog potraživanja.
Predlog iz stava 1. ovog člana može se podneti u roku od osam dana od dana dostavljanja zaključka o prodaji.
Pri odlučivanju o predlogu sud će, uzimajući u obzir sve okolnosti, oceniti da li je prodaja celishodna s obzirom na verovatnu visinu iznosa delimičnog namirenja poverioca koji je podneo predlog za izvršenje.
Kad rešenje o utvrđivanju vrednosti broda koji je predmet izvršenja postane pravnosnažno, sud će pozvati poverioca da u određenom roku predloži uslove prodaje, ako poverilac nije to već ranije učinio.
Ako poverilac u roku iz stava 1. ovog člana ne podnese nacrt uslova prodaje, smatraće se da pristaje da se prodaja izvrši pod uslovima određenim ovim zakonom.
Ako uslovi prodaje koje predloži poverilac odgovaraju odredbama ovog zakona o uslovima prodaje, izvršni sud će ih odobriti bez prethodne rasprave.
Ako poverilac predloži uslove prodaje koji odstupaju od odredaba ovog zakona, sud će odrediti ročište za utvrđivanje uslova prodaje.
Na ročište iz stava 4. ovog člana sud će pozvati stranke i sva ona lica u čiju korist, prema podacima iz spisa koji se nalaze kod suda, postoje neka založna prava ili stvarnopravni tereti na brodu koji je predmet izvršenja.
Licima kojima se poziv verovatno neće moći dostaviti sud će postaviti privremenog zastupnika, kome će dostaviti poziv za ročište.
Na ročištu za raspravljanje o predloženim uslovima prodaje sva pozvana lica mogu da daju predlog za izmenu predloženih uslova.
Sud će na osnovu rezultata raspravljanja utvrditi uslove prodaje u okviru odredaba ovog zakona.
Ako se na ročištu za utvrđivanje uslova prodaje predloži obustava ili odlaganje prodaje, raspravljanju o uslovima prodaje može se pristupiti tek pošto ovaj predlog bude odbijen.
Sud će odlučiti da li će se sa donošenjem odluke o uslovima prodaje sačekati dok rešenje o odbijanju predloga iz stava 3. ovog člana ne postane pravnosnažno.
Uslovi prodaje moraju da sadrže:
1) firmu, odnosno ime, sedište, odnosno boravište i državljanstvo poverioca;
2) firmu, odnosno ime, sedište, odnosno boravište i državljanstvo dužnika;
3) ime ili oznaku, vrstu, luku, odnosno pristanište upisa i državnu pripadnost broda, bruto i neto registarsku tonažu, odnosno istisninu broda, nosivost, granice plovidbe, podatke važne za utvrđivanje stanja i sposobnosti broda, kao što su namena, godina gradnje, materijal od koga je brod izgrađen, vrstu i snagu pogonskih mašinskih uređaja i uređaja za posebnu namenu; za brodove u gradnji navodi se i stepen izgrađenosti i popis i vrednost neugrađenog materijala koji će biti obuhvaćen prodajom;
4) naznačenje založnih prava i stvarnopravnih tereta koje je kupac dužan da preuzme bez uračunavanja u kupovnu cenu;
5) utvrđenu vrednost broda;
6) naznačenje najniže prihvatljive ponude;
7) odredbe o načinu davanja i o visini jemstva koje treba da daju ponuđači;
8) način isplate kupovne cene;
9) naznačenje vremena kad rizici i koristi prelaze na kupca;
10) vreme i uslovi po kojima će se brod predati kupcu, posebno ako teret do pravnosnažnosti rešenja o dosuđenju ne bude iskrcan s broda, i upisati njegovo pravo svojine u upisnik brodova;
11) po potrebi odredbe o prodaji suvlasničkog dela broda.
U usmenom javnom nadmetanju mogu da učestvuju samo lica koja prethodno polože jemstvo.
Ako sud, na predlog stranaka, ne odredi drukčije, jemstvo koje ponuđači moraju da polože iznosi deseti deo utvrđene vrednosti broda koji je predmet izvršenja.
Jemstvo se polaže u gotovom novcu, hartijama od vrednosti ili drugim imovinskim vrednostima koje su raspoložive i slobodno prenosive.
Od polaganja jemstva oslobođeni su poverilac koji je predložio izvršenje i založni poverioci ako njihova potraživanja dostižu iznos jemstva i ako bi se, s obzirom na njihov red prvenstva i utvrđenu vrednost broda koji je predmet izvršenja, taj iznos mogao da namiri iz cene ostvarene prodajom.
Jemstvo koje je dao ponuđač čija je ponuda prihvaćena, ostaje kod suda dok ponuđač ne ispuni sve obaveze prema uslovima prodaje ili dok rešenje suda o uskraćivanju dosuđenja broda, koji je predmet izvršenja ne postane pravnosnažno.
Ostalim ponuđačima vratiće se položeno jemstvo posle zaključenja ročišta za prodaju.
Jemstvo najboljeg ponuđača služi kao zaloga za sve obaveze koje nastanu protiv njega iz postupka prodaje.
Ako sud, na predlog stranaka i uz pristanak ovlašćenog lica ne odredi drukčije, kupac preuzima dosuđeni brod koji je predmet izvršenja slobodan od svih založnih prava i stvarnopravnih tereta.
Najniža prihvatljiva ponuda iznosi, po pravilu, najmanje jednu polovinu utvrđene vrednosti broda.
Na predlog poverioca čije je potraživanje osigurano zalogom ili dužnika, ako na to pristane poverilac koji je predložio izvršenje, sud može za najnižu prihvatljivu ponudu da odredi i veći iznos.
Ako sud na predlog stranaka ne odredi drukčije, kupac je dužan da u roku od petnaest dana od dana dosuđenja dokaže da je položio sudu kupovnu cenu za dosuđeni brod koji je predmet izvršenja.
Od polaganja kupovne cene ili njenog dela u gotovom novcu kupac se oslobađa ako poverioci čija su potraživanja osigurana zalogom na brodu pristanu da kupac preuzme te dugove.
Ako je kupac ispunio sve obaveze iz uslova prodaje, gotov novac položen sudu kao jemstvo može da se upotrebi kao deo kupovne cene.
Rizik za prodati brod koji je predmet izvršenja prelazi na kupca onog dana kad mu je brod pravnosnažno dosuđen. Od tog dana kupac snosi i sve terete vezane za pravo svojine na brodu.
Kupcu se predaje dosuđeni brod zajedno sa prodatim pripacima i njegovo pravo svojine upisuje se pošto ispuni sve uslove prodaje.
Prodaja broda vrši se na ročištu za prodaju, putem usmenog javnog nadmetanja.
Kad sud utvrdi vrednost broda koji je predmet izvršenja i odredi uslove prodaje, zakazaće oglasom ročište za prodaju tako da od dana prvog objavljivanja oglasa do dana ročišta za prodaju protekne najmanje 15, a najviše 30 dana.
Ročište za prodaju ne sme da se održi pre nego što rešenje o izvršenju prodajom i rešenje o utvrđivanju uslova prodaje postanu pravnosnažni.
Oglas o prodaji mora da sadrži:
1) naznačenje broda i pripadaka koji će se izložiti prodaji i vrednost broda koji je predmet izvršenja;
2) firmu, odnosno ime, sedište, odnosno boravište i državljanstvo stranaka;
3) vreme i mesto održavanja ročišta za prodaju;
4) naznačenje najniže prihvatljive ponude i iznosa jemstva;
5) saopštenje da se uslovi prodaje i isprave koje se odnose na brod koji je predmet izvršenja mogu razgledati kod izvršnog suda;
6) poziv založnim poveriocima čija prava nisu upisana u upisnik brodova da najdocnije na ročištu za prodaju prijave svoja potraživanja, sa upozorenjem da će se njihova prava u postupku uzeti u obzir samo ako proizlaze iz izvršnih spisa;
7) poziv da svako lice koje na brodu koji je predmet izvršenja ima neko pravo zbog koga prodaja ne bi bila dopuštena prijavi svoje pravo sudu najdocnije na ročištu za prodaju pre početka usmenog javnog nadmetanja, sa upozorenjem da se to pravo u pogledu broda na kome se sprovodi izvršenje na štetu savesnog kupca neće više moći ostvarivati;
8) saopštenja da će se licu koje na brodu koji je predmet izvršenja ima neko pravo ili teret dostavljati obaveštenja o daljem toku postupka samo ako boravi u Saveznoj Republici Jugoslaviji ili ako u Saveznoj Republici Jugoslaviji ima svog punomoćnika, odnosno punomoćnika za primanje dostava.
Sud će oglas o prodaji dostaviti strankama i svim licima koja prema spisima koji se nalaze kod suda, imaju na brodu koji je predmet izvršenja neko založno pravo, stvarnopravni teret ili pravo preče kupovine.
Sud će pozvati poverioce koji na brodu koji je predmet izvršenja imaju zalogom osigurana potraživanja da se najdocnije pet dana pre ročišta za prodaju izjasne da li traže da se njihova potraživanja isplate u gotovom novcu ili pristaju da kupac preuzme dug, tako da se od duga oslobodi dotadašnji dužnik, a ako se u određenom roku ne izjasne, smatra se da traže da im se potraživanja isplate u gotovom novcu.
Ako je na brodu koji je predmet izvršenja uknjiženo neko kreditno ili kauciono ugovorno založno pravo, poverioci će se pozvati da najdocnije pre početka prodaje prijave iznose svojih potraživanja iz pravnih odnosa osiguranih ovim založnim pravima.
Oglas o prodaji dostavlja se po odredbama Zakona o parničnom postupku o ličnom dostavljanju strankama.
Licu kome se oglas o prodaji verovatno neće moći na vreme da dostavi ili je pokušaj dostavljanja ostao bez uspeha, sud će postaviti privremenog zastupnika, kome će dostaviti oglas o prodaji.
Sud će oglas o prodaji objaviti u "Službenom listu SRJ", na oglasnoj tabli suda, na oglasnoj tabli lučke kapetanije, odnosno kapetanije pristaništa, kao i na drugi pogodan način.
Ako se prodaja sprovodi na domaćem brodu, sud će odrediti da se ročište za prodaju zabeleži u upisnik brodova u koji je brod upisan.
Dužnik je dužan da u vreme između objavljivanja i održavanja ročišta za prodaju omogući licima koja su zainteresovana da učestvuju u prodaji da razgledaju brod koji je predmet izvršenja, kao i isprave koje se na njega odnose.
Sud će za razgledanje broda koji je predmet izvršenja odrediti određene dane i časove, uzimajući u obzir potrebe nesmetanog poslovanja broda.
Protiv zaključka suda iz stava 2. ovog člana žalba nije dopuštena.
Ročište za prodaju je javno i drži se, po pravilu, u zgradi suda.
Sud može da odredi da se ročište za prodaju održi na mestu gde se nalazi brod koji je predmet izvršenja.
Sud će na ročištu za prodaju staviti učesnicima na uvid uslove prodaje i ostale isprave koje se odnose na postupak prodaje.
Ako ročištu za prodaju prisustvuje samo jedan ponuđač, sud će odlučiti da li će se ročište odložiti ili će se održati.
Protiv zaključka iz stava 2. ovog člana žalba nije dopuštena.
Kad utvrdi da nema smetnji za održavanje ročišta za prodaju, sud će saopštiti uslove prodaje, a zatim podatke o potraživanjima poverilaca koji imaju pravo namirenja iz postignute kupovne cene, o izjavama poverilaca u pogledu namirenja ili preuzimanja njihovih potraživanja, o potraživanjima osiguranim kreditnim ili kaucionim ugovornim založnim pravima i o drugim okolnostima koje su od značaja za sprovođenje ročišta za prodaju.
Dužniku, sudiji koji rukovodi ročištem za prodaju, zapisničaru i drugom licu koje službeno učestvuje u prodaji nije dopušteno da ni u svoje ni u tuđe ime stavljaju ponude.
Zastupnici ponuđača moraju da dokažu svoje ovlašćenje na zastupanje na ovom ročištu javnom ispravom ili javno overenim punomoćjem.
Sud može odrediti da se prodaja i plaćanje kupovne cene postignute prodajom stranog broda vrši u efektivnom stranom novcu, u skladu sa saveznim zakonom.
Odredba stava 1. ovog člana može se primeniti i u slučaju kad se prodaja sprovodi radi namirenja potraživanja stranih poverilaca na jugoslovenskom brodu i kad na javnom nadmetanju kao ponuđači učestvuju strana fizička ili pravna lica.
Sud na zahtev stranog ugovornog založnog poverioca, može da u skladu sa saveznim zakonom dopusti prodaju broda u efektivnom stranom novcu ako je ugovorno založno potraživanje upisano u stranim sredstvima plaćanja.
Ponuđač je vezan za svoju ponudu sve dok se ne stavi veća ponuda (član 961).
Sud će pozvati prisutne da stavljaju ponude tek pošto protekne 30 minuta od vremena koje je određeno za početak ročišta za prodaju.
Usmeno javno nadmetanje nastaviće se sve dok se stavljaju veće ponude.
Ako to traži neki ponuđač, sud može dozvoliti kratak rok za razmišljanje.
Usmeno javno nadmetanje zaključiće se ako ni posle drugog poziva u roku od pet minuta nije stavljena veća ponuda. Na to će sud naročito da upozori prisutne.
Pre zaključenja prodaje sud će još jednom objaviti poslednju ponudu, a zatim će proglasiti da je prodaja zaključena.
Kad sud zaključi prodaju, pozvaće prisutne da odmah na ročištu za prodaju istaknu prigovore protiv dosuđenja.
Prigovor protiv dosuđenja najboljem ponuđaču može da se zasniva samo na sledećim razlozima:
1) da od dana objavljivanja do dana održavanja ročišta za prodaju nije proteklo 15 dana;
2) da oglas o ročištu za prodaju nije bio pravilno sastavljen ili objavljen;
3) da o ročištu za prodaju nisu bila obaveštena sva lica koja je sud bio dužan da obavesti;
4) da je postupak prodaje nastavljen, iako je bilo doneto rešenje o obustavi postupka;
5) da su prilikom usmenog javnog nadmetanja povređene odredbe ovog zakona o nadmetanju;
6) da uslovi pod kojima je stavljena najbolja ponuda nisu u skladu sa utvrđenim uslovima prodaje;
7) da najbolji ponuđač, odnosno njegov zastupnik nisu sposobni za učestvovanje u prodaji određenog broda koji je predmet izvršenja;
8) da najviša ponuda nije dovoljna da se njome potpuno izmiri zalogom osigurano potraživanje sa sporednim potraživanjima poverioca koji ističe prigovor, a njegovom potraživanju pripada prvenstvo pred potraživanjem poverioca koji je predložio izvršenje.
O razlozima iz člana 962. stav 2. tač. 4), 6) i 7) ovog zakona sud vodi računa po službenoj dužnosti. O ostalim razlozima sud će odlučivati samo ako budu blagovremeno istaknuti u podnesenim prigovorima.
Činjenice na kojima se zasnivaju prigovori sud će istražiti i utvrditi po službenoj dužnosti.
O podnesenim prigovorima sud će odlučiti, po pravilu, na ročištu za prodaju.
Kad povodom uvažavanja podnesenih prigovora uskrati dosuđenje, sud će, pošto sasluša prisutne koje je bio dužan da obavesti o ročištu za prodaju, odlučiti o tome da li će prodaju odmah nastaviti ili će odrediti novo ročište za prodaju. Ako odluči da se prodaja odmah nastavi, ponuđači koji su učestvovali u prodaji vezani su svojim ranijim ponudama ako one nisu usled većih ponuda izgubile svoju važnost.
Ako se o prigovorima ne odluči na samom ročištu, sud će svoje rešenje o prigovorima dostaviti najboljem ponuđaču, strankama i svim licima koja imaju pravo da protiv donesene odluke ulože žalbu.
Ako prigovori ne budu podneseni i ako se ne ustanovi da ima nedostataka iz člana 962. stav 2. tač. 4), 6) i 7) ovog zakona, sud će već na ročištu za prodaju doneti rešenje o dosuđenju broda koji je predmet izvršenja najboljem ponuđaču za čiju ponudu nađe da je prihvatljiva. Ovo rešenje sud će objaviti na ročištu i dostaviti licima iz člana 952. stav 1. ovog zakona i svim ostalim učesnicima u prodaji.
Rešenje o dosuđenju objaviće se u roku od osam dana na oglasnoj tabli suda i zabeležiće se u upisniku brodova. Posledica te zabeležbe jeste da kasniji upis u upisniku broda stvaraju prava protiv dosadašnjeg vlasnika broda samo ako rešenje o dosuđenju bude ukinuto. U objavljenom rešenju navešće se najviša ponuđena cena i rok za prijavu na ponude, uz naznačenje njenog najmanjeg iznosa.
Svako lice koje je sud bio dužan da obavesti o ročištu za prodaju može da traži da se rešenje iz stava 2. ovog člana objavi o njegovom trošku u "Službenom listu SRJ" ili na drugi način. Protiv rešenja iz stava 2. ovog člana žalba nije dopuštena.
Brod koji je predmet izvršenja ne sme da se dosudi ako na ročištu za prodaju nije stavljena ponuda koja dostiže najnižu prihvatljivu ponudu.
Sud će rešenjem uskratiti dosuđenje ako nađe da su podneseni prigovori opravdani, ako utvrdi da postoji neki nedostatak na koji pazi po službenoj dužnosti, ili ako utvrdi da je prodaja održana pre pravnosnažnosti rešenja o izvršenju prodajom i rešenja o utvrđivanju uslova prodaje.
Rešenje o uskraćivanju dosuđenja zabeležiće se u upisnik brodova.
Ako viši sud rešavajući po žalbi protiv rešenja iz st. 1. i 2. ovog člana donese rešenje o dosuđenju, zabeležba dosuđenja će delovati od momenta kada je bilo zabeleženo da je dosuđenje uskraćeno.
Rešenje o dosuđenju može se pobijati žalbom iz razloga navedenih u članu 962. stav 2. i članu 966. stav 1. ovog zakona, kao i zbog toga što rešenje o dosuđenju nije u saglasnosti sa sadržajem sudskih spisa na kojima se zasniva.
Lice kome je sud dosudio brod koji je predmet izvršenja može pobijati rešenje iz razloga što je sud bio dužan da uskrati dosuđenje, odnosno da donese rešenje o dosuđenju pod drugim uslovima, a ne pod onim koji su navedeni u rešenju o dosuđenju.
Rešenje kojim se dosuđenje uskraćuje može se pobijati iz razloga što nije u saglasnosti sa sadržajem sudskih spisa na kojima se zasniva, odnosno što nije postojao zakonski razlog za uskraćivanje dosuđenja.
Lice koje je na ročištu za prodaju prigovorilo dosuđenju, nema pravo žalbe protiv rešenja o uskraćivanju dosuđenja.
Ako je dosuđenje pravnosnažno uskraćeno zbog toga što nije stavljena najniža prihvatljiva ponuda, sud će odrediti novo ročište za prodaju ako to predloži poverilac koji je predložio izvršenje u roku od osam dana od dana bezuspešno održanog ročišta.
Pre nego što odredi novo ročište za prodaju, sud može odrediti novo utvrđivanje vrednosti broda koji je predmet izvršenja i zakazati ročište radi raspravljanja o izmeni uslova prodaje.
Od prvog do drugog ročišta za prodaju mora da protekne najmanje 30 dana.
Ako poverilac koji je predložio izvršenje ne predloži novo ročište za prodaju u roku iz stava 1. ovog člana, sud će rešenjem obustaviti izvršni postupak.
Ako sud uskrati dosuđenje iz nekog drugog razloga, a ne iz razloga navedenog u članu 968. ovog zakona, i ako nema nedostataka koji čine nedopustivim nastavak postupka, sud će, po službenoj dužnosti, odrediti novo ročište za prodaju.
Na novom ročištu za prodaju prodaja će se vršiti na osnovu ranije utvrđenih uslova.
9. Pravnosnažnost rešenja o dosuđenju
Kad rešenje o uskraćivanju dosuđenja postane pravnosnažno, sud će najboljem ponuđaču vratiti položeno jemstvo.
Kad rešenje o dosuđenju broda postane pravnosnažno, sud će, na predlog kupca ili ovlašćenika tereta ili njegovog privremenog zastupnika, odrediti da se iz broda iskrca teret, odnosno na predlog kupca - lica i njihove stvari.
Troškove iskrcavanja tereta po odredbi stava 1. ovog člana predujmljuje, na zahtev suda, lice koje traži iskrcavanje, ako iz uslova prodaje ne proizlazi drugo.
Ako se lice koje je bilo brodar pre nego što je brod koji je predmet izvršenja prodat, ili njegov zastupnik, protivi da se teret preda na slobodno raspolaganje njegovom ovlašćeniku, sud će odrediti da se teret na trošak brodara preda na čuvanje u javno skladište ili na neko drugo pogodno mesto.
Odredbe st. 1. do 3. ovog člana ne utiču na prava i dužnosti stranaka koji proizilaze iz ugovora o prevozu stvari.
Protiv rešenja kojim se određuje iskrcavanje tereta, lica i njihovih stvari i smeštaj tereta u javno skladište ili na neko drugo pogodno mesto, žalba nije dopuštena.
Vlasnici pripadaka broda na kome se sprovodi izvršenje koji nisu bili obuhvaćeni prodajom, ovlašćeni su da posle pravnosnažnosti rešenja o dosuđenju broda na svoj trošak i rizik iznesu ove pripatke.
Prava koja je kupac stekao na osnovu pravnosnažnog dosuđenja broda koji je predmet izvršenja, ne mogu se pobijati zbog toga što je posle pravnosnažnosti rešenja o dosuđenju bila ukinuta ili preinačena izvršna isprava na kojoj je bilo zasnovano rešenje o izvršenju prodaje broda.
Ako kupac ne dokaže da je isplatio kupovnu cenu u roku iz člana 947. stav 1. ovog zakona, sud će, na predlog ovlašćenog lica, oglasiti nevažećim pravnosnažno rešenje o dosuđenju i odrediti ponovnu prodaju na trošak i rizik kupca.
Predlog za ponovnu prodaju mogu da stave stranke, poverioci čija su potraživanja osigurana upisanom zalogom na brodu koji je predmet izvršenja i poverioci za čija zakonska založna prava ne postoji izvršna isprava.
Predlagač je dužan da predloži ponovnu prodaju najdocnije u roku od deset dana od dana isteka roka iz člana 908. stav 1. ovog zakona. Ako u tom roku niko ne predloži ponovnu prodaju, sud će rešenjem obustaviti izvršni postupak i osloboditi brod koji je predmet izvršenja.
Ponovna prodaja vrši se shodno odredbama koje važe za prvu prodaju i po uslovima prodaje koji su ranije bili utvrđeni.
Sud može, na predlog ovlašćenih lica, odrediti da se kod ponovne prodaje uvaže i takve ponude koje su niže od polovine vrednosti broda koji je predmet izvršenja, utvrđena za prvu prodaju.
Ponovna prodaja neće se održati ako kupac koji je zakasnio sa plaćanjem kupovne cene pre isteka roka za žalbu protiv dozvole ponovne prodaje, dokaže da je isplatio zaostalu kupovnu cenu sa kamatama i iznosom potrebnim za naknadu do tada nastale štete.
Ako se na ponovnoj prodaji postigne cena koja je niža od cene postignute na prethodnoj prodaji, kupac koji je zadocnio sa plaćanjem kupovne cene odgovara jemstvom, položenim delom kupovne cene i ostalim svojim sredstvima, odnosno imovinom za nastalu razliku, troškove ponovne prodaje i za svaku štetu prouzrokovanu njegovim zadocnjenjem.
Izvršni sud će po službenoj dužnosti rešenjem utvrditi iznos razlike u postignutoj ceni, kao i iznos troškova iz stava 1. ovog člana.
Na osnovu pravnosnažnog rešenja iz stava 2. ovog člana sud će sprovesti izvršenje na položenom jemstvu, delu isplaćene kupovne cene, a po potrebi, i na ostalim sredstvima, odnosno imovini kupca. Izvršenje će se sprovesti na zahtev jednog od lica koja su u pogledu namirenja svojih potraživanja upućena na kupovnu cenu.
Izvršenje se sprovodi u korist deobne mase. Toj masi pripada i razlika između cene postignute na ponovnoj i na prethodnoj prodaji.
Kupac koji je zadocnio sa plaćanjem nema pravo na iznos za koji kupovna cena postignuta na ponovnoj prodaji prelazi kupovnu cenu postignutu na prethodnoj prodaji.
Osim razloga za obustavu izvršenja po Zakonu o izvršnom postupku i razloga predviđenih ovim zakonom, postupak prodaje obustaviće se i u sledećim slučajevima:
1) ako neko treće lice najdocnije osam dana pre dana ročišta za prodaju, dajući primereno obezbeđenje, izjavi da je voljno da preuzme brod koji je predmet izvršenja za cenu koja utvrđenu vrednost broda prelazi najmanje za jednu četvrtinu, i ako izjavi da će snositi sve troškove koje bi, inače, morao da snosi dužnik;
2) ako to zahteva založni poverilac koji najdocnije do početka nadmetanja na ročištu za prodaju otkupi potraživanja zbog kojih je dozvoljena prodaja i naknadi troškove koje bi, inače, morao da snosi dužnik;
3) ako poverilac pre početka prodaje odustane od postupka za prodaju. U takvom slučaju ne može se zbog istog potraživanja predložiti nastavljanje postupka prodaje pre proteka roka od šest meseci od dana obustave postupka prodaje;
4) ako dužnik pre početka prodaje preda sudu iznose potrebne za potpuno namirenje izvršenih potraživanja i dotadašnjih troškova postupka svih poverilaca koji su predložili izvršenje;
5) ako ni na drugom ročištu za prodaju ne bude stavljena najniža prihvatljiva ponuda.
Ako sud usvoji predlog za obustavu prodaje iz člana 976. tačke 1) ovog zakona, sud će da odloži postupak prodaje.
Ako predlagač iz člana 976. tačka 1) ovog zakona ne položi odgovarajuće obezbeđenje u određenom roku, sud će odloženi postupak nastaviti po službenoj dužnosti.
Obezbeđenje koje je predlagač položio pripada, u slučaju nastavljanja postupka iz stava 2. ovog člana deobnoj masi.
U pogledu naplate cene za koju je predlagač pristao da preuzme brod koji je predmet izvršenja, shodno se primenjuju odredbe člana 975. st. 2, 3. i 4. ovog zakona.
Kad predlagač isplati iznose iz člana 976. tačka 1) ovog zakona, sud će obustaviti postupak prodaje.
O odlaganju i obustavi postupka prodaje sud će obavestiti sva lica navedena u članu 952. stav 1. ovog zakona.
Sud će istovremeno upozoriti poverioca koji je predložio izvršenje na pravo koje mu pripada po odredbi člana 979. ovog zakona.
Kad protekne rok od 15 dana od dana pravnosnažnosti rešenja o obustavi postupka, sud će odrediti da se brišu sve zabeležbe u upisniku brodova, odnosno u popisu koje se odnose na postupak prodaje.
Poverilac u čiju je korist u upisniku brodova zabeležena dozvola prodaje može u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti rešenja o obustavi postupka da predloži izvršnom sudu da se prema prvenstvenom redu navedene zabeležbe u korist njegovog izvršnog potraživanja i sporednih potraživanja uknjiži založno pravo na brodu koji je predmet izvršenja.
Okolnost što je dužnik u međuvremenu otuđio ili opteretio brod koji je predmet izvršenja ne smeta takvom uknjiženju založnog prava.
Predlog po odredbi stava 1. ovog člana ne može se uvažiti ako je postupak prodaje bio obustavljen zbog toga što izvršenje nije bilo uopšte dopustivo, što je izvršna isprava pravnosnažno ukinuta ili proglašena bez dejstva, što je potraživanje radi koga se vodi izvršenje namireno ili je pravnosnažno utvrđeno da potraživanje ne pripada poveriocu.
Kad kupovna cena bude isplaćena i rešenje o dosuđenju postane pravnosnažno sud će odrediti ročište za raspravu o deobi deobne mase.
Na ročište sud će pozvati lica navedena u članu 952. stav 1. ovog zakona, a kupca će obavestiti da na ovom ročištu može da učestvuje.
U pozivu na ročište iz stava 1. ovog člana sud će upozoriti poverioca da će se potraživanja poverilaca koji ne dođu na ročište uzeti u obzir prema stanju koje proizilazi iz upisnika brodova i izvršnih spisa i da najdocnije na ročištu za deobu deobne mase mogu drugim licima da ospore postojanje njihovih potraživanja, njihovu visinu i red po kome se ta potraživanja mogu da namire.
Zaključak o zakazivanju ročišta objavljuje se na oglasnoj tabli suda.
Na ročištu će se raspravljati o potraživanjima koja bi trebalo uvažiti kao i o redu njihovog namirenja.
Dužnik je dužan da pruži sudu sva objašnjenja potrebna radi utvrđivanja pravilnosti prvenstvenog reda potraživanja koja bi trebalo namiriti iz kupovne cene.
Poverilac čije bi potraživanje moglo doći na red kad bi osporeno potraživanje otpalo, može najdocnije na ročištu za deobu deobne mase da prigovori prijavljenim potraživanjima, odnosno potraživanjima koja proizilaze iz izvršnih spisa. Prigovor može da se odnosi na postojanje potraživanja, visinu i prvenstveni red namirenja.
Dužnik ima pravo prigovora samo u pogledu onih potraživanja za koja tvrdi da nema osnova za namirenje.
Potraživanja koja ne bi mogla da budu namirena iz deobne mase ni kad bi osporena potraživanja sa povoljnijim redom prvenstva redom otpala, neće se uzeti u raspravljanje.
Deobnu masu sačinjavaju:
1) sredstva ostvarena prodajom broda;
2) jemstvo koje je položio kupac koji je zakasnio sa plaćanjem kupovne cene, deo kupovne cene koju je ovaj položio i drugi iznosi koje je takav kupac naknadio;
3) prihodi dobijeni od broda koji je predmet izvršenja koje je kupac dužan da vrati;
4) prihodi od putovanja koje je izvršeno za vreme postupka prodaje;
5) iznosi iz st. 2. i 3. ovog člana.
Sredstva ostvarena prodajom broda koji je predmet izvršenja i uzgrednosti broda, vozarina, odnosno prevoznina, sačinjavaju posebne deobne mase, zavisno od toga na koju se od tih vrednosti odnose zakonska ili ugovorna založna prava poverilaca koji su predložili izvršenje.
Vozarina, prevoznina i iznosi koji se odnose na uzgrednosti broda koji su plaćeni do zaključenja ročišta za raspravu o deobi deobne mase, podeliće se zajedno sa tim sredstvima.
Iz deobne mase poverioci se podmiruju po sledećem redu prvenstva:
1) zakonski založni poverioci;
2) ugovorni založni poverioci;
3) ostali poverioci.
Za utvrđivanje reda prvenstva namirenja poverilaca iz tač. 1) i 2) stava 1. ovog člana unutar pojedinog isplatnog reda, važe odredbe ovog zakona o zakonskim i ugovornim založnim pravima na brodu.
Troškovi nastali u toku postupka prodaje broda namiruju se pre deobe deobne mase.
Red prvenstva koji pripada glavnici pripada i kamatama te glavnice koje nisu zaostale za vreme duže od tri godine od dosuđenja, kao i parničnim i izvršnim troškovima koji su nastali radi ostvarivanja nekog od tih zahteva.
Plaćanja koja se ponavljaju, a nisu zaostala za vreme duže od tri godine pre dosuđenja, imaju isti red prvenstva kao i pravo koje je osnov tim plaćanjima.
Ako deobna masa nije dovoljna za namirenje poverilaca, troškovi i sporedna potraživanja podmiruju se pre glavnice.
Ako deobna masa nije dovoljna za namirenje poverilaca istog isplatnog reda, njihova potraživanja, zajedno s troškovima i sporednim potraživanjima, namiriće se u srazmeri prema celokupnom iznosu ovih potraživanja.
Višak deobne mase koji ostane po namirenju svih potraživanja iz člana 983. ovog zakona sud dodeljuje dužniku.
Ako sud, na predlog i uz pristanak učesnika, drugo ne odredi, plaćanja koja se ponavljaju namiriće se tako što će se pre svega isplatiti iznosi zaostali do dana dosuđenja, a zatim će se uložiti na kamate toliko glavnice koliko je potrebno da se njenim kamatama namire plaćanja koja dospevaju posle dana dosuđenja.
Glavnicu koja će postati slobodna usled prestanka prava na plaćanje, sud ako je to moguće, dodeljuje unapred onim ovlašćenim licima čija potraživanja nisu potpuno namirena iz deobne mase i to prema prvenstvenom redu njihovih potraživanja, a ako takvih ovlašćenih lica nema - dužniku.
Potraživanje koje zavisi od raskidnog uslova namiruje se isplatom u gotovom novcu, samo ako poverilac da obezbeđenje da će u slučaju nastupanja uslova vratiti ono što je primio.
Ako poverilac ne položi obezbeđenje u roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja o namirenju, iznos potreban za namirenje njegovog potraživanja predaće se banci kao štedni ulog.
Kad postane izvesno da uslov neće nastupiti, poveriocu će se isplatiti njegovo potraživanje.
Ako raskidni uslov nastupi, iznos koji je poverilac vratio ili koji je predat banci isplatiće se onim poveriocima čija potraživanja nisu potpuno namirena iz iznosa dobijenog prodajom, a ako takvih poverilaca nema, taj iznos će se predati dužniku.
Ako je isplata potraživanja vezana za neki odložni uslov, potraživanje će se namiriti tako što će se odgovarajući iznos izdvojiti i predati banci kao štedni ulog koji će se isplatiti poveriocu kad uslov nastupi.
Ako uslov ne nastupi, uloženi iznosi isplaćuju se onim poveriocima čija potraživanja nisu potpuno namirena iz iznosa dobijenog prodajom, a ako takvih poverilaca nema, taj iznos će se predati dužniku.
Ako je u pogledu založnog prava ili stvarnopravnih tereta na brodu koji je predmet izvršenja upisana u upisnik brodova zabeležba spora ili zabeležba da je podnesena tužba radi brisanja tog prava, potraživanja, odnosno naknade za ovo pravo namiruju se na način kao i potraživanja koja zavise od raskidnog uslova.
Kad je u upisniku brodova predbeleženo založno pravo ili stvarnopravni teret na brodu koji je predmet izvršenja, a korisnik tog prava dokaže da je u toku postupak za opravdanje predbeležbe ili da još nije protekao rok za pokretanje tog postupka, potraživanja, odnosno naknada za to pravo namiruju se kao i potraživanja pod odložnim uslovom.
Potraživanja koja su obezbeđena zajedničkim ugovornim založnim pravom namiruju se iz deobne mase u gotovom novcu.
Ako se u postupku prodaje prodaju svi brodovi koji nedeljivo jemče za potraživanje, deobna masa svakog pojedinog broda doprineće namirenju potraživanja obezbeđenih zajedničkim ugovornim založnim pravom samo za onaj iznos koji prema ovom potraživanju sa sporednim dažbinama i troškovima stoji u istoj srazmeri u kojoj stoji ostatak deobne mase svakog pojedinog broda koji je predmet izvršenja prema zbiru ostataka svih deobnih masa. Taj ostatak dobija se po odbitku iznosa potraživanja kojima pripada red prvenstva pred potraživanjem obezbeđenim zajedničkim ugovornim založnim pravom.
Ako poverilac čije je potraživanje obezbeđeno zajedničkim ugovornim založnim pravom traži namirenje u nekoj drugoj srazmeri, poverioci čija potraživanja po redu prvenstva dolaze posle potraživanja tog poverioca, a koji zbog toga dobijaju manje nego što bi dobili kad bi se poverilac namirio u smislu stava 2. ovog člana, mogu da traže da im se iz pojedinih deobnih masa isplati iznos koji bi, kad bi se deoba vršila u smislu stava 2. ovog člana, pripao potraživanju obezbeđenom zajedničkim ugovornim založnim pravom, ako je to potrebno da se pokrije manjak.
Ako se u postupku prodaje ne prodaju svi brodovi koji nedeljivo jemče radi utvrđivanja naknade koja pripada poveriocima koji dolaze posle poverilaca čija su potraživanja obezbeđena zajedničkim ugovornim založnim pravom, kao osnova umesto pojedinih deobnih masa uzeće se vrednost pojedinih brodova opterećenih zajedničkim ugovornim založnim pravom. Zahtev tih poverilaca na naknadu uknjižuje se u njihovu korist na neprodatim brodovima, i to s onim redom prvenstva koji pripada potpuno ili delimično namirenom potraživanju poverioca koji je bio obezbeđen zajedničkim ugovornim založnim pravom. To zajedničko ugovorno založno pravo na neprodatim brodovima sud će po službenoj dužnosti brisati.
Korisnici službenosti koje kupac ne preuzima namiruju se na taj način što im se za njihovo pravo daje naknada iz iznosa dobijenog prodajom.
Ako se korisnici službenosti ne sporazumeju sa poveriocima, koji po redu namirenja dolaze posle njih o iznosu naknade iz stava 1. ovog člana visinu naknade određuje sud uzimajući naročito u obzir vreme za koje bi službenost još mogla da traje, njenu vrednost, korist za korisnika službenosti i godine starosti korisnika.
Kupac i korisnici službenosti i poverioci koji po redu namirenja dolaze posle njih mogu se sporazumeti da kupac preuzme službenost i da se određeni iznos naknade za preuzimanje službenosti odbije od kupovne cene.
Potraživanje založnog poverioca koje nije dospelo do donošenja rešenja o namirenju isplatiće se i pre isteka dospelosti zajedno sa iznosom ugovorene kamate obračunate do dana donošenja rešenja o deobi deobne mase.
Ako za takvo potraživanje nije određena kamata, odbiće se iznos koji odgovara zakonskoj kamati i to od dana donošenja rešenja o namirenju do dana dospelosti potraživanja.
Ako se ne zna ko je poverilac ugovornog založnog potraživanja koje bi po svom redu prvenstva bilo pokriveno deobnom masom ili mu se ne zna boravište, sud će iznos koji se odnosi na to potraživanje položiti u banku kao štedni ulog, a u rešenju o deobi deobne mase odrediće kome će taj iznos pripasti u slučaju da ga poverilac ne podigne.
Ako poverilac u čiju je korist položen iznos iz stava 1. ovog člana taj iznos ne podigne u roku od tri godine od dana kada je bio položen u banku, svaki poverilac kome bi taj iznos ili njegov deo imao pripasti može da traži da mu se isplati iznos koji odgovara njegovom potraživanju. Ako takvih poverilaca nema isplatu može da traži dužnik.
Ako založni poverioci koji traže namirenje ne mogu da budu u celosti namireni, sud će, na predlog nekog od njih ili poverioca koji je predložio izvršenje, licima na čija se dugovanja proteže zakonsko založno pravo ili ugovorno založno pravo, narediti da dugovane iznose, ako je to potrebno da se namire predlagač i oni koji imaju povoljniji red prvenstva namirenja, u određenom roku polože u sud.
Predlog iz stava 1. ovog člana podnosi se u toku izvršnog postupka, najdocnije na ročištu za deobu deobne mase.
Naređenja dužnikovim dužnicima izdata na osnovu stava 1. ovog člana imaju za posledicu da svaka isplata koju bi oni izvršili dužniku ili trećem licu protivno odluci suda, prema založnim poveriocima nema pravno dejstvo.
Ako u roku koji sud odredi odnosni iznosi ne budu položeni, sud će, na predlog poverioca na koga se isplata odnosi, postupati prema odredbama o izvršenju na novčanim potraživanjima, s tim što će odrediti kome založnom poveriocu pripadaju pojedina potraživanja i u kom iznosu.
Ako se izvršenje prodajom sprovodi prodajom udela broda, odredbe ovog zakona o prodaji primenjivaće se uz sledeća odstupanja:
1) zaustavljanje broda može da se dozvoli samo ako se izvršenje traži na udelima koje prelaze polovinu ukupne vrednosti broda na kome se sprovodi izvršenje, odnosno ako poverilac koji je predložio izvršenje učini verovatnim da postoji opasnost da bi se bez toga osujetilo ili znatno otežalo naplaćivanje potraživanja;
2) ako se izvršenje sprovodi na više od polovine udela broda koji je predmet izvršenja, poverilac koji je predložio izvršenje može da zahteva da se proda ceo brod, s tim što će se njegovo potraživanje isplatiti samo iz dela sredstava dužnika;
3) svaki suvlasnik broda koji je predmet izvršenja ovlašćen je da pre početka ročišta za prodaju namiri potraživanje poverioca koji je predložio izvršenje zajedno sa sporednim potraživanjem i da tako stupi na njegovo mesto;
4) pod jednakim uslovima suvlasnici imaju prednost u dosuđivanju broda koji je predmet izvršenja pred ostalim učesnicima nadmetanja;
5) ako više suvlasnika nudi iste uslove kupovine, sud će deo izložen prodaji dodeliti suvlasnicima u jednakim udelima.
14. Rešenje o deobi deobne mase
O namirenju poverioca i drugih lica koja polažu pravo na namirenje sud odlučuje rešenjem po održanom ročištu za deobu deobne mase, uzimajući u obzir stanje koje proizlazi iz upisnika brodova, spisa izvršnog postupka i rezultata ročišta za deobu deobne mase.
U rešenju o deobi deobne mase sud će odlučiti o prigovorima koje su pojedini poverioci i ostali učesnici istakli u toku postupka, ako se prigovor odnosi na neko pravno pitanje.
Ako odluka o prigovoru zavisi od utvrđivanja spornih činjenica, sud će uputiti učesnika koji je prigovorio da u roku od 15 dana pokrene parnicu, odnosno upravni postupak radi utvrđivanja osnovanosti prigovora. Ako prigovarač ne postupi po nalogu suda, smatraće se kao da prigovor nije bio ni stavljen.
Sud će odložiti donošenje odluke o namirenju onog poverioca o čijem se potraživanju vodi parnica, odnosno upravni postupak, a iznos deobne mase koji se odnosi na osporeno potraživanje položiće u banku kao štedni ulog.
Rešenje o deobi deobne mase sud će dostaviti svim licima koja se moraju pozvati na ročište o deobi.
Odredba stava 3. ovog člana ne odnosi se na pravo lica koje je osporilo određeno potraživanje, a nije u roku pokrenulo parnicu, da po okončanju postupka prodaje pokrene parnicu protiv lica čije je potraživanje osporilo.
Odluka donesena u sporu o prigovorima iznesenim u postupku deobe deobne mase, deluje prema svim poveriocima i ovlašćenicima na koje se deoba odnosi, kao i prema dužniku.
Kad rešenje o deobi deobne mase postane pravnosnažno, sud će narediti da se u upisniku brodova brišu sva upisana prava i tereti na prodatom brodu, osim onih koji ostaju i posle prodaje.
Kad rešenje o deobi deobne mase postane pravnosnažno, sud će predati pojedinim poveriocima iznose u gotovom novcu, ako u pogledu njih ne teče parnica, odnosno upravni postupak ili ako je protekao rok određen za podnošenje tužbe, odnosno za pokretanje upravnog postupka.
U pogledu iznosa koji se po nalogu suda polažu u banku kao štedni ulog, sud će izdati nalog, ako o tome lica kojima su ti iznosi ili njihove kamate namenjeni sporazumno ne odrede drukčije.
Ako se rešenje o deobi deobne mase ne može sprovesti zbog toga što je u toku neka parnica ili upravni postupak, iznos koji se odnosi na taj deo rešenja o deobi položiće se u banku kao štedni ulog do pravnosnažnosti odluke o deobi.
IZVRŠENJE RADI NAMIRENJA NENOVČANIH POTRAŽIVANJA - PREDAJA BRODA
U postupku izvršenja predajom broda koji je upisan u domaći upisnik brodova shodno se primenjuju odredbe čl. 923, 925, 932. i 933. ovog zakona.
Predlog za donošenje rešenja o izvršenju predajom broda mora da sadrži podatke iz člana 921. ovog zakona, osim podataka iz tačke 6) toga člana.
Izvršenje radi predaje broda koji se nalazi kod dužnika sprovodi se tako što službeno lice oduzima brod od dužnika i predaje ga, uz potvrdu, poveriocu.
Izvršenje predajom sprovodi se po odredbi stava 1. ovog člana i kad se brod nalazi kod trećeg lica koje pristaje da brod preda službenom licu.
Ako treće lice ne pristaje da brod preda službenom licu, poverilac može da predloži nadležnom sudu da na njega prenese potraživanja dužnika prema trećem licu na predaju broda.
O izvršenoj predaji broda sud će obavestiti poverioca čija su potraživanja obezbeđena upisom založnog prava u upisnik brodova, kao i one poverioce o kojima postoje podaci u spisima izvršnog postupka.
Ako se izvršenje predajom broda sprovodi na brodu strane državne pripadnosti, umesto postupanja po odredbama člana 886. ovog zakona, sud će obavestiti strani organ koji vodi upisnik u koji je upisan strani brod na kome se sprovodi izvršenje o pokretanju postupka radi predaje broda.
OBEZBEĐENJE
Radi obezbeđenja novčanih potraživanja na osnovu izvršne isprave poverilac može da predloži sudu osnivanje založnog prava na brodu dužnika koji je domaće pravno ili fizičko lice.
Osnivanje založnog prava na brodovima upisanim u upisnik brodova vrši se uknjižbom.
Osnivanje založnog prava na brodovima koji nisu upisani u upisnik brodova vrši se popisom broda.
Osnivanje založnog prava popisom iz stava 2. ovog člana upisuje se u privremeni plovidbeni list.
U upisniku brodova u koji se upisuje založno pravo mora se naznačiti izvršnost potraživanja u čiju se korist založno pravo upisuje.
Ako je za potraživanje već uknjiženo založno pravo ili je založno pravo samo predbeleženo, sud će odrediti da se izvršnost potraživanja zabeleži u upisnik brodova.
Za brodove koji nisu upisani u upisnik brodova izvršnost potraživanja upisuje se u popis broda.
U pogledu dejstva izvršene uknjižbe, odnosno zabeležbe ili popisa broda važe odredbe člana 925. stav 3. ovog zakona.
Odredbe člana 920. ovog zakona o podnošenju predloga za sprovođenje postupka prodaje i člana 927. ovog zakona o redu prvenstva shodno se primenjuju i na postupak osnivanja založnog prava.
Za brodove koji nisu upisani u upisnik brodova sud može narediti da se izvršnost potraživanja, pored upisa u popis broda prema odredbi člana 1007. stav 3. ovog zakona, upiše i u privremeni plovidbeni list.
Popis broda može se sprovesti samo ako je brod u državini ili sudržavini dužnika. Ako to izvršnom sudu nije poznato, niti se podnesenim ispravama učini verovatnim, sud će, pre nego što naredi popis, saslušati o tome dužnika.
O naređenom popisu sud će obavestiti dužnika, uz naznačenje mesta i vremena popisivanja.
Popis broda vrši se na licu mesta, tako što se u zapisnik unosi opis predmeta popisivanja.
Ako se pri popisivanju nađe isprava na kojoj se zasniva dužnikovo pravo raspolaganja brodom, odnosno pravo svojine, ili se ono njome dokazuje, sud će na ispravi označiti da je popis izvršen. Kad založno pravo na brodu koji je predmet izvršenja prestane, sud će po predlogu zabeležiti na toj ispravi da je založno pravo prestalo.
O izvršenom popisu sud će obavestiti stranke.
Dok se ne utvrdi da je sprovedeni popis broda nepravilan, obezbeđenje na istom brodu u korist nekog drugog potraživanja ili drugog poverioca za koje se kasnije traži osnivanje založnog prava na istom brodu neće se vršiti novim popisom, nego će se ovo kasnije obezbeđenje sprovesti samo zabeležbom u postojećem zapisniku o popisu broda.
Žalba protiv rešenja kojim se dozvoljava obezbeđenje osnivanjem založnog prava ne zadržava izvršenje rešenja.
Obezbeđenje novčanih potraživanja prethodnom merom predbeležbe založnog prava poverilac može da traži na osnovu domaće sudske odluke koja još nije postala pravnosnažna ili izvršna, odnosno na osnovu sudskog poravnanja kome nije istekao rok za dobrovoljno izvršenje činidbe, ako učini verovatnim opasnost da bi se bez ovog obezbeđenja osujetilo ili znatno otežalo ostvarenje njegovog potraživanja.
Obezbeđenje iz člana 1014. ovog zakona na brodovima upisanim u upisnik brodova vrši se predbeležbom u upisniku brodova u koji je brod upisan.
Obezbeđenje iz člana 1014. ovog zakona na brodovima koji nisu upisani u upisnik brodova vrši se popisom broda.
U rešenju u kome se određuje prethodna mera iz člana 1014. ovog zakona naznačuje se, pored ostalog, iznos potraživanja koje se obezbeđuje sa kamatom i troškovima i vreme trajanja ovog obezbeđenja.
Ako vreme iz stava 1. ovog člana istekne pre nego što odluka, odnosno sudsko poravnanje na osnovu koga je određena prethodna mera postane izvršno, sud će, na predlog poverioca, produžiti vreme trajanja obezbeđenja, pod uslovom da se nisu izmenile okolnosti pod kojima je prethodna mera bila određena.
Sud će obustaviti postupak i ukinuti izvršene radnje ako u roku od 15 dana od dana isteka vremena za koje je prethodna mera bila određena ne budu ispunjeni uslovi za izvršenje radi namirenja potraživanja poverioca ili za obezbeđenje uknjižbom založnog prava.
Pre isteka vremena iz stava 3. ovog člana za koje je obezbeđenje određeno sud će obustaviti postupak i ukinuti sprovedene radnje:
1) ako dužnik položi sudu iznos potraživanja koje se obezbeđuje sa kamatom i troškovima;
2) ako dužnik učini verovatnim da je potraživanje u vreme donošenja rešenja iz stava 1. ovog člana već bilo naplaćeno ili dovoljno obezbeđeno;
3) ako je pravnosnažno utvrđeno da potraživanje nije nastalo ili da je prestalo;
4) ako predlagač obezbeđenja u roku od 15 dana od dana izvršnosti odluke, odnosno sudskog poravnanja na osnovu koga je prethodna mera bila određena, ne predloži obezbeđenje uknjižbom založnog prava, odnosno izvršenje prodajom broda radi namirenja svog potraživanja.
U postupku obezbeđenja prethodnom merom predbeležba založnog prava shodno će se primenjivati odredbe člana 1006. stav 3, člana 1007. stav 4. i čl. 1008. do 1013. ovog zakona o obezbeđenju osnivanjem založnog prava.
Pre pokretanja ili u toku parničnog, izvršnog ili upravnog postupka sud može, na predlog predlagača privremene mere, dozvoliti privremene mere zabrane otuđenja ili raspolaganja brodom, čuvanja i zaustavljanja broda radi obezbeđenja novčanog potraživanja predlagača, ako predlagač učini verovatnim postojanje svog potraživanja i postojanje opasnosti da će bez određene privremene mere protivnik otuđenjem broda, njegovim prikrivanjem, uklanjanjem ili na drugi način osujetiti ili znatno otežati kasnije ostvarivanje predlagačevog potraživanja.
Privremene mere radi obezbeđenja predlagačevog nenovčanog potraživanja dozvoliće se i kad je to potrebno radi sprečavanja nasilja ili otklanjanja nenaknadive štete.
Privremena mera zaustavljanja broda sastoji se u zabrani odlaska broda iz luke, odnosno pristaništa.
Lučka kapetanija, odnosno kapetanija pristaništa može dozvoliti privremeno zaustavljanje broda samo za potraživanja iz člana 916. st. 2. i 3. ovog zakona.
Odredba o ograničavanju privremenog zaustavljanja broda samo za potraživanja iz stava 1. ovog člana primenjuje se na strane brodove samo ako između države čiju zastavu strani brod vije i Savezne Republike Jugoslavije postoji uzajamnost.
Može biti zaustavljen svaki brod koji je u svojini istih ličnih dužnika, odnosno na kome ovi dužnici imaju pravo svojine ili koji je za potraživanje za koje se traži zaustavljanje opterećen zakonskim ili ugovornim založnim pravom ili drugim založnim pravom stranog prava, kao i za druga potraživanja navedena u članu 916 stav 3 ovog zakona koja se na ovaj brod odnose.
Ako je protivnik predlagača zakupac broda ili naručilac - koji prema pravu koje se primenjuje u ugovornom odnosu između njega i vlasnika broda ili brodara sam odgovara trećim licima - može da se zaustavi ovaj brod ili bilo koji drugi brod na kome zakupac ili naručilac imaju pravo svojine, odnosno koji je u svojini zakupca ili naručioca.
Odredba stava 2. ovog člana primenjuje se i u svim drugim slučajevima kad brodar ili naručilac koji je lični dužnik, a nije i vlasnik broda, sam odgovara za potraživanja za koja se traži zaustavljanje broda.
Po zahtevu koji se odnosi na svojinu, suvlasništvo i založno pravo na brodu može se zaustaviti samo onaj brod na koji se zahtev odnosi.
Ako se privremene mere određuju radi obezbeđenja novčanih potraživanja, sud može da oslobodi brod zaustavljanja ili čuvanja ako budu data obezbeđenja ili druge imovinske vrednosti u visini iznosa potraživanja za koje se traži zaustavljanje, pod uslovom da su ta obezbeđenja, odnosno druge imovinske vrednosti raspoložive i prenosive u korist poverioca.
Ako je reč o potraživanjima za koja dužnik može da ograniči svoju odgovornost, visina obezbeđenja ili drugih imovinskih vrednosti iz stava 1. ovog člana ne mora da bude veća od iznosa ograničene odgovornosti.
Kad jedan od sudova na teritoriji Savezne Republike Jugoslavije, na osnovu odredbe stava 1. ovog člana, oslobodi brod od zaustavljanja, nijedan drugi sud na teritoriji Savezne Republike Jugoslavije ne može dozvoliti zaustavljanje ni ovog ni bilo kog drugog broda za isto potraživanje i za istog poverioca, pod uslovom da su data obezbeđenja ili druge imovinske vrednosti još uvek raspoloživi i prenosivi u korist poverioca.
Sud neće dozvoliti zaustavljanje broda, a već dozvoljeno zaustavljanje će ukinuti ako dužnik dokaže da je u nekoj drugoj državi već dao primereno obezbeđenje ili drugu imovinsku vrednost za isto potraživanje i za istog poverioca, pod uslovom:
1) da obezbeđenje ili druga imovinska vrednost odgovara uslovima iz člana 1022. stav 1. ovog zakona;
2) da država na čijoj je teritoriji obezbeđenje ili druga imovinska korist data postupa na jednak način prema obezbeđenjima i drugim imovinskim vrednostima koji su položeni na teritoriji Savezne Republike Jugoslavije.
Davanje obezbeđenja ili druge imovinske vrednosti ne znače priznanje odgovornosti za potraživanja za koja je obezbeđenje odnosno druga imovinska vrednost data, niti odricanje od mogućnosti ograničenja odgovornosti.
U rešenju kojim određuje privremenu meru sud će odrediti vreme njenog trajanja.
Ako sud dozvoli zaustavljanje broda pre pokretanja parničnog, izvršnog ili upravnog postupka, predlagač privremene mere dužan je da dokaže u roku od 15 dana da je pokrenuo parnični, izvršni, odnosno upravni postupak.
Ako predlagač privremene mere u roku iz stava 2. ovog člana ne dokaže da je pokrenuo parnični, izvršni, odnosno upravni postupak, sud će na predlog protivnika predlagača ukinuti dozvoljenu privremenu meru.
Ako vreme iz stava 1. ovog člana protekne pre nego što budu ispunjeni uslovi za izvršenje ili obezbeđenje uknjižbom ili predbeležbom založnog prava, sud će, na predlog predlagača privremene mere, produžiti vreme njenog trajanja, pod uslovom da se nisu izmenile okolnosti pod kojima je odnosna mera određena.
Ako vreme iz stava 1. ovog člana istekne, a ne ispune se uslovi iz stava 4. ovog člana za produženje određene privremene mere, sud će na predlog protivnika predlagača privremene mere, obustaviti postupak obezbeđenja i ukinuti izvršene radnje.
Postupak obezbeđenja obustaviće se i određena privremena mera ukinuti ako se ispuni bilo koja od pretpostavki iz člana 1016. stav 3. tač. 2) do 3) ovog zakona.
Troškove održavanja broda i izdržavanja posade za vreme zaustavljanja, snosi vlasnik broda ili brodar.
Ako sredstva za izdržavanje posade nisu dovoljna, sud će predlagaču privremene mere narediti da predujmi potreban iznos za izdržavanje posade.
Troškove čuvanja broda snosi predlagač privremene mere.
Odredbe st. 1. i 3. ovog člana ne odnose se na obavezu snošenja ovih troškova.
Privremenom merom zaustavljanja broda ne dira se u prava i dužnosti stranaka koje proizlaze iz ugovora o prevozu stvari ili putnika.
Kad sud dozvoli privremenu meru na brodu, bez odlaganja će se shodno primeniti odredbe člana 929 ovog zakona prema prirodi mere koju je dozvolio.
Kad sud dozvoli privremenu meru zabrane otuđenja ili raspolaganja brodom, narediće istovremeno da se ova mera zabeleži u upisnik brodova u koji je brod upisan.
Kad sud pravnosnažno ukine privremenu meru iz stava 1. ovog člana, odnosno kad ona prestane po zakonu, sud će narediti da se izvrši brisanje zabeležbe iz stava 1. ovog člana.
Radi obezbeđenja novčanih potraživanja, kao i radi obezbeđenja nenovčanih potraživanja predlagača privremene mere protiv lica koje je ovlašćeno da raspolaže teretom koji se nalazi na brodu, sud može da dozvoli privremenu meru koja se sastoji u tome što će se odrediti iskrcanje tereta sa broda i njegovo čuvanje u javnom skladištu ili na drugom pogodnom mestu, ako tražilac privremene mere plati brodaru celu ugovorenu vozarinu koja mu još nije plaćena i naknadi mu sve troškove koje je ovaj imao, a koji nisu uključeni u vozarinu.
Ako se predaja tereta na osnovu odredbe stava 1. ovog člana traži u luci, odnosno pristaništu u kome se teret prema ugovoru o prevozu nije morao predati, sud će dozvoliti privremenu meru iz stava 1. ovog člana samo pod uslovom da se teret može iskrcati bez opasnosti za bezbednost broda i ostalog tereta, da zbog iskrcanja ne nastane veće zadržavanje u dolasku broda ili poremećaj u redu plovidbe, da se time ne nanosi šteta ostalim licima koja su ovlašćena da raspolažu teretom i da iskrcanje nije protivno drugim važnim razlozima.
Žalba protiv rešenja kojim se određuju privremene mere ne odlaže izvršenje rešenja.
O MERODAVNOM PRAVU I NADLEŽNOSTI SUDOVA U SAVEZNOJ REPUBLICI JUGOSLAVIJI ZA SPOROVE S MEĐUNARODNIM OBELEŽJEM
Odredbe čl. 1034. do 1051. ovog zakona odnose se na svaki plovni objekt koji je brod po jugoslovenskom pravu, kao i na svaki plovni objekt koji je brod prema pravu države čiju državnu pripadnost ima.
Po pravu države čiju državnu pripadnost brod ima ocenjuju se:
1) dužnosti i prava zapovednika u upravljanju brodom i u zasnivanju prava i obaveza za vlasnika broda ili brodara;
2) prava u pogledu broda u državnoj svojini i stvarna prava na brodu;
3) pravne posledice događaja na brodu na koje se mora primeniti zakon mesta gde je događaj nastao.
Odredba tačke 3) stav 1. ovog člana odnosi se i na događaje koji su nastali na stranim brodovima na teritoriji Savezne Republike Jugoslavije pod uslovom da i država čiju pripadnost ima brod postupa na isti način s brodovima koji imaju jugoslovensku državnu pripadnost.
Na stvarna prava na brodu u gradnji, koji se grade u Saveznoj Republici Jugoslaviji, primenjuje se jugoslovensko pravo.
Na radne odnose članova posade brodova primenjuje se jugoslovensko pravo.
Na ograničenje odgovornosti brodara ili drugog fizičkog ili pravnog lica koje je po ovom zakonu s njim izjednačeno, primenjuje se pravo države čiju državnu pripadnost brod ima.
Izuzetno od odredbe stava 1. ovog člana, primenjuje se ovaj zakon ako su njegove odredbe o ograničenju odgovornosti strože od propisa države čiju državnu pripadnost brod ima.
Na ugovore o plovidbenim odnosima primenjuje se pravo koje su stranke izabrale.
Izuzetno od odredbe člana 1038. ovog zakona na ugovore o iskorišćavanju brodova primenjuje se ovaj zakon, i to:
1) na odgovornost brodara za oštećenje, manjak ili gubitak tereta, predviđenu odredbama ovog zakona, čija se primena ne može isključiti sporazumom stranaka, ako se luka, odnosno pristanište ukrcaja ili odredišta nalazi u Saveznoj Republici Jugoslaviji;
2) ako bi putnik primenom drugog prava bio stavljen u nepovoljniji položaj nego po odredbama ovog zakona.
Ugovor zaključen protivno odredbama stava 1. ovog člana nema pravno dejstvo.
Ako se pravo čiju su primenu stranke izabrale za ugovore o iskorišćavanju brodova ne može primeniti na ceo ugovor ili neki od odnosa koji proističu iz ugovora ili ako stranke nisu izričito odredile pravo koje mora da se primeni, a njihova se namera o primeni određenog prava ne može utvrditi ni iz okolnosti slučaja, na ugovor ili na ugovorni odnos primenjuje se:
1) pravo mesta gde je ugovor zaključen - za ocenu glavni prava i obaveza ugovornih strana;
2) pravo države čiji je državljanin ili čiju državnu pripadnost ima brodar - ako je ugovor o prevozu putnika ili stvari zaključen na osnovu unapred utvrđenih opštih uslova brodara;
3) odredbe ovog zakona - na ugovor o tegljenju.
Na način izvršenja sporednih prava i obaveza ugovornih strana (način krcanja i predaje tereta, računanja vremena za stojnice i prekostojnice, način plaćanja vozarine i sl.) primenjuje se, u slučaju iz stava 2. ovog člana, pravo mesta gde su pojedine radnje izvršene, odnosno gde su morale da budu izvršene.
Ako se pravo čiju su primenu stranke ugovora o spasavanju broda izabrale ne može primeniti na ceo ugovor ili na neki od odnosa koji proističu iz tog ugovora ili ako stranke nisu izričito izabrale pravo koje će se primeniti, a njihova se namera o primeni određenog prava ne može utvrditi ni iz okolnosti slučaja, na ugovor ili na ugovorni odnos primenjuje se: pravo države luke ili pristaništa gde je spasavanje završeno, odnosno pravo prve luke ili prvog pristaništa u koje je spaseni brod stigao posle završenog spasavanja.
Izuzetno od odredbe člana 1041. ovog zakona, primenjuju se:
1) odredbe ovog zakona - ako su se spasavala lica bez istovremenog spasavanja broda ili stvari na brodu, ako su sva ta lica državljani Savezne Republike Jugoslavije ili ako je brod koji je spasavao ili brod koji je spasavan, a ako je bilo više brodova, jedan od njih, jugoslovenski ratni brod ili jugoslovenski javni brod;
2) odredbe člana 684. st. 1. i 2. čl. 808. do 814. i čl. 818. i 820. ovog zakona;
3) odredbe saveznog zakona kojim se uređuje zastarelost potraživanja, ako ovim zakonom nije drukčije određeno;
4) pravo države čiju državnu pripadnost ima brod spasilac - na podelu nagrade za spasavanje između vlasnika broda ili brodara broda spasioca i posade tog broda.
Ugovor zaključen protivno odredbama stava 1. ovog člana nema pravno dejstvo.
Na naknadu štete zbog sudara brodova primenjuju se:
1) pravo države u čijem se obalnom moru ili unutrašnjim vodama dogodio sudar;
2) odredbe ovog zakona - ako se sudar dogodio na otvorenom moru.
Izuzetno od odredaba stava 1. ovog člana na naknadu štete zbog sudara brodova primenjuju se:
1) ako svi brodovi između kojih se sudar dogodio imaju istu državnu pripadnost - pravo te države;
2) ako brodovi između kojih se sudar dogodio imaju različitu državnu pripadnost, a pravo svih tih država je isto pravo tih država.
Izuzetno od odredaba člana 1043. ovog zakona koji za naknadu štete od sudara brodova upućuje na primenu stranog prava, primenjuju se:
1) odredbe ovog zakona - ako su sva zainteresovana lica državljani Savezne Republike Jugoslavije ili jugoslovenska pravna lica ili ako je jedan od brodova između kojih je došlo do sudara jugoslovenski ratni brod ili jugoslovenski javni brod;
2) odredbe člana 793. stav 2, člana 794. stav 1. i čl. 795. do 801. ovog zakona;
3) odredbe saveznog zakona koji reguliše zastarelost potraživanja, ako ovim zakonom nije drukčije predviđeno.
Ugovor zaključen protivno odredbama stava 1. ovog člana ne proizvodi pravno dejstvo.
U slučaju zajedničke havarije, ako se pravo koje su stranke izabrale ne može primeniti na ceo ugovor ili na neki od odnosa koji proističu iz ugovora, ili ako stranke nisu izričito izabrale pravo koje mora da se primeni, a njihova se namera o primeni određenog prava ne može utvrditi ni iz okolnosti slučaja, primenjuje se pravo luke, odnosno pristaništa u kome je iskrcan poslednji deo tereta koji se nalazi na brodu u času izvršenja zajedničke havarije.
Ako su sve stranke u slučaju zajedničke havarije državljani Savezne Republike Jugoslavije ili jugoslovenska pravna lica u slučajevima iz stava 1. ovog člana primeniće se jugoslovensko pravo.
Na odnose iz ugovora o gradnji, prepravci ili o popravci broda primenjuje se pravo mesta brodogradilišta, ako stranke za ove ugovore ili za deo tih ugovora nisu izabrale pravo koje će se primeniti, ili ako se u celini ili delimično izabrano pravo ne može primeniti.
Na ugovor o plovidbenom osiguranju i odnose koji iz njega proističu primenjuje se pravo sedišta osiguravača, pod uslovom:
1) da stranke nisu izričito odredile pravo koje se mora primeniti na ugovor, a njihova se namera o primeni određenog prava ne može utvrditi ni iz okolnosti slučaja;
2) da se pravo čiju su primenu stranke odredile ne može primeniti na deo tog ugovora ili na neki pravni odnos istog ugovora - ali samo na taj deo ugovora, odnosno na taj pravni odnos iz tog ugovora.
Izuzetno od odredaba stava 1. ovog člana, na odnose iz ugovora o plovidbenom osiguranju primenjuje se jugoslovensko pravo ako su sva zainteresovana lica u tom ugovoru državljani Savezne Republike Jugoslavije sa boravištem u Saveznoj Republici Jugoslaviji, ili jugoslovenska pravna lica sa sedištem u Saveznoj Republici Jugoslaviji, a radi se o osiguranim predmetima koji su izloženi pokrivenim rizicima isključivo na teritoriji Savezne Republike Jugoslavije.
Forma pravne radnje u plovidbenom odnosu ocenjuje se po pravu mesta gde je radnja izvršena, odnosno gde je morala biti izvršena, ili po pravu koje je merodavno za plovidbeni odnos u celini.
Odredbe ovog zakona o vađenju potonulih stvari shodno se primenjuju i na vađenje stvari potonulih van obalnog mora i unutrašnjih voda Savezne Republike Jugoslavije, ako je stvar u državnoj svojini, ili ako na stvari postoji pravo svojine jugoslovenskog pravnog lica ili državljanina Savezne Republike Jugoslavije, a stvari vadi jugoslovensko preduzeće ili drugo pravno lice ili državljanin Savezne Republike Jugoslavije.
Ne primenjuje se strano pravo koje bi bilo merodavno po odredbama ovog zakona, ako bi njegova primena bila isključivo radi izbegavanja primene prava Savezne Republike Jugoslavije.
Jugoslovenski sud isključivo je nadležan za suđenje:
1) u sporovima o nagradi za spasavanje jugoslovenskih ratnih brodova i jugoslovenskih javnih brodova, o naknadi štete nastale zbog sudara brodova od kojih je jedan jugoslovenski ratni brod ili jugoslovenski javni brod;
2) u sporovima iz čl. 445, 446. i 447. ovog zakona koji nastanu u toku i povodom sprovođenja postupka ograničenja odgovornosti brodara koji sprovodi jugoslovenski sud (član 449);
3) u sporovima iz člana 867. ovog zakona koji nastanu u toku i povodom sprovođenja postupka likvidacije zajedničke havarije ako je za ispitivanje prigovora protiv konačne deobne osnove nadležan jugoslovenski sud (član 868);
4) u sporovima koji nastanu u toku i povodom sudskog izvršnog postupka koji jugoslovenski sud sprovodi na pomorskim brodovima i brodovima unutrašnje plovidbe (čl. 909. i 913).
KAZNENE ODREDBE
KRIVIČNA DELA
(Prestao da važi)
Zapovednik broda ili lice koje ga zamenjuje koje, protivno odredbama člana 167. ovog zakona, ne krene u pomoć i ne preduzme spasavanje lica koje se na moru ili unutrašnjim vodama nalazi u životnoj opasnosti i ako ne postoje razlozi iz člana 168. ovog zakona koji ga oslobađaju obaveze spasavanja, kazniće se zatvorom od tri meseca do dve godine.
Zapovednik broda ili lice koje ga zamenjuje koje, protivno odredbi člana 169. stav 1. ovog zakona, ne preduzme spasavanje broda sa kojim se sudario brod kojim ono zapoveda ili koje ne ukloni takav brod sa plovnog puta na unutrašnjim vodama, ako postoji opasnost da će potonuti, kazniće se zatvorom do jedne godine.
Zapovednik jugoslovenskog broda ili lice koje ga zamenjuje, ako ne postoje razlozi iz člana 170. ovog zakona koji ga oslobađaju od te obaveze, koje ne preduzme na moru spasavanje jugoslovenskog broda koji je u opasnosti i stvari sa tog broda koje su svojina jugoslovenskog pravnog lica ili državljanina Savezne Republike Jugoslavije, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do šest meseci.
Istom kaznom kazniće se zapovednik broda ili lice koje ga zamenjuje koje, protivno odredbi člana 169. stav 2. ovog zakona, ne preduzme na unutrašnjim vodama spasavanje broda koji traži pomoć, ako se brod kojim zapoveda nalazi u blizini.
Ko prekine ili ošteti vazdušni ili podvodni telekomunikacioni kabl, podvodni kabl visokog napona ili podvodni cevovod i time omete telekomunikacione veze, dovod struje ili nafte, gasa ili vode, kazniće se zatvorom do osam godina.
Ko učini delo iz stava 1. ovog člana iz nehata kazniće se zatvorom od šest meseci do tri godine.
PRIVREDNI PRESTUPI
Novčanom kaznom od 20.000 do 2.000.000 dinara kazniće se za privredni prestup preduzeće ili drugo pravno lice:
1) ako ne organizuje kontrolu vršenja poslova radi osiguranja bezbednosti plovidbe (član 9. tačka 1);
2) ako ne obezbedi trajno vršenje kontrole radi osiguranja bezbednosti plovidbe (član 9. tačka 2);
3) ako po nalogu lučke kapetanije, odnosno kapetanije pristaništa oštećeni, nasukani ili potopljeni plovni objekt koji ometa ili ugrožava bezbednost plovidbe ili predstavlja opasnost od zagađivanja, ne ukloni sa plovnog puta (član 41. stav 1).
Za radnje iz stava 1. ovog člana kazniće se i odgovorno lice u preduzeću ili drugom pravnom licu novčanom kaznom od 10.000 do 100.000 dinara.
Novčanom kaznom od 20.000 do 2.000.000 dinara kazniće se za privredni prestup preduzeće ili drugo pravno lice:
1) ako ne vodi propisane podatke koji su od značaja za bezbednost plovidbe (član 9. tačka 3);
2) ako ne održava luku, odnosno pristanište u stanju koje obezbeđuje bezbednu plovidbu (član 24);
3) ako ne podnese na odobrenje tehničku dokumentaciju na osnovu koje se brod gradi ili prepravlja (član 59. tačka 1).
Za radnje iz stava 1. ovog člana kazniće se za privredni prestup i odgovorno lice u preduzeću ili drugom pravnom licu novčanom kaznom od 10.000 do 100.000 dinara.
PREKRŠAJI
Novčanom kaznom od 10.000 do 1.000.000 dinara kazniće se za prekršaj, preduzeće ili drugo pravno lice:
1) ako odmah po dolasku broda u prvu jugoslovensku luku, odnosno pristanište ne podnese zahtev za baždarenje jugoslovenskog broda izgrađenog, nabavljenog ili prepravljenog u inostranstvu za jugoslovenskog naručioca, koji nije baždaren u inostranstvu po odredbama ovog zakona (član 79);
2) ako ne podnese zahtev za baždarenje jugoslovenskog broda koji se gradi u jugoslovenskom ili stranom brodogradilištu čim na brodu budu ugrađeni oplata, palube i pregrade (član 80. stav 2);
3) ako ne podnese zahtev za ponovno baždarenje jugoslovenskog broda pre završetka radova na prepravci kojima se menja bruto ili neto registarska tonaža, odnosno najveća dozvoljena istisnina ili nosivost broda, ili ne podnese takav zahtev po dolasku broda u prvu jugoslovensku luku, odnosno pristanište ako se radovi na prepravci broda izvode u inostranstvu, a brod nije baždaren u inostranstvu po odredbama ovog zakona (član 81. st. 3. i 4);
4) ako stavi u plovidbu ili drži u plovidbi brod bez bilo koje od brodskih isprava i knjiga propisanih ovim zakonom (čl. 86. do 126);
5) ako kao zapovednik broda ukrca lice koje nema pomorsku, odnosno brodarsku knjižicu (član 141. stav 1);
6) ako po nalogu lučke kapetanije, odnosno kapetanije pristaništa ne uključi u traganje i spasavanje ugroženih lica i stvari na brodu (član 179);
7) ako brod nema ime i ne nosi ime luke, odnosno pristaništa upisa, ili ako tehnički plovni objekt nema oznaku i ne nosi ime luke, odnosno pristaništa upisa, ili ako ove oznake nosi iako nije ovlašćen da nosi (čl. 206. i 207);
8) ako vadi potonulu stvar ako nije ovlašćeno za njeno vađenje (član 824. stav 1).
Za radnje iz stava 1. ovog člana kazniće se za prekršaj i odgovorno lice u preduzeću ili drugom pravnom licu novčanom kaznom od 500 do 50.000 dinara.
Novčanom kaznom od 500 do 50.000 dinara ili kaznom zatvora do 60 dana kazniće se za prekršaj zapovednik stranog nuklearnog broda ili lice koje ga zamenjuje, ako brod bez dozvole uplovi u jugoslovensku luku (član 27. stav 2).
Novčanom kaznom od 500 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj zapovednik stranog trgovačkog broda ili lice koje ga zamenjuje:
1) ako brod izvrši prevoz stvari ili putnika između jugoslovenskih luka, odnosno pristaništa protivno odredbi člana 39. ovog zakona;
2) ako bez dozvole vrši spasavanje broda i stvari sa tog broda nasukanog u obalnom moru Savezne Republike Jugoslavije koji je njegova posada napustila (član 43);
3) ako vrši pilotažu na plovnim putevima, lukama i pristaništima Savezne Republike Jugoslavije (član 47);
4) ako brod bez odobrenja lučke kapetanije, odnosno kapetanije pristaništa vrši tegljenje koje počinje i završava se u jugoslovenskim lukama, odnosno pristaništima, bez pristajanja u stranim lukama, odnosno pristaništima (član 686).
Novčanom kaznom od 500 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj:
1) zapovednik stranog broda ili lice koje ga zamenjuje koje brodom prevozi više od 2000 tona ulja ako brod nema uverenje o osiguranju ili drugom finansijskom jemstvu o imovinskoj odgovornosti za štetu prouzrokovanu zagađivanjem uljem uđe u luku ili izađe iz luke Savezne Republike Jugoslavije, ili u njima ukrcava ili iskrcava ulje (član 28);
2) zapovednik jugoslovenskog broda ili lice koje ga zamenjuje:
a) ako brod koji ima brodsku radio-stanicu ne organizuje neprekidnu službu bdenja, u skladu sa propisima o radio-saobraćaju (član 20. stav 3);
b) ako otplovi iz luke, odnosno pristaništa brodom koji nema određeni broj članova posade s propisanom stručnom spremom (član 134), odnosno ako se na brodu dok se nalazi u luci, odnosno pristaništu ne nalazi najmanje jedna trećina članova posade svake službe (član 138. st. 3. i 5);
v) ako lično ne rukovodi brodom kad to zahteva bezbednost broda, ili broda u teglju ili potiskivanju - a zapovednik pomorskog broda i ako ne upravlja brodom kad brod ulazi u luku, kanal ili reku ili kad izlazi iz njih, kao i u svim drugim slučajevima, kad to zahteva bezbednost broda i plovidbe (član 153. stav 3);
g) ako u slučaju neposredne opasnosti od rata ili nastupanja ratnog stanja između Savezne Republike Jugoslavije i druge države ne preduzme u pogledu broda, lica i tereta na brodu sve mere koje se pokazuju kao potrebne (član 158. st. 1. i 2);
d) ako se u slučaju nastupanja ratnog stanja između drugih država, u kome je Savezna Republika Jugoslavija neutralna, brod nađe u luci odnosno pristaništu jedne od zaraćenih država, ili na putu za luku odnosno pristanište zaraćene države ili mora proći kroz obalno more ili unutrašnje vode zaraćene države ne zatraži uputstvo od brodara, a ako to nije moguće - od nadležnih državnih organa (član 158. stav 3);
đ) ako za vreme putovanja broda prema članu posade, putniku ili drugom licu na brodu ili brodu u teglju ili potiskivanju, koje je izvršilo krivično delo, ne preduzme mere potrebne da se spreči ili ublaži nastupanje štetnih posledica toga dela i izvršilac pozove na odgovornost (član 164. st. 1, 2. i 4).
Novčanom kaznom od 500 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj član posade broda koji povredom svoje dužnosti, propisane ovim zakonom, ne postupi po pravilima navigacije i time dovede u opasnost bezbednost saobraćaja ili ošteti brod ili teret na njemu, ili ugrozi bezbednost putnika na brodu ili ostalih članova posade ili životnu sredinu od zagađivanja opasnim i štetnim materijama (uljem, otpacima tekućih goriva i njihovim mešavinama, otpadnim vodama i drugim otpadnim materijama, kao i radioaktivnim ili sličnim otpacima) sa broda (član 136).
Novčanom kaznom od 500 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj zapovednik broda, odnosno zapovednik stranog broda ili lice koje ga zamenjuje ako brod koji dolazi iz inostranstva komunicira sa drugim brodovima, preduzećima i drugim pravnim licima na kopnu pre nego što od lučke kapetanije, odnosno kapetanije pristaništa dobije odobrenje za slobodnu komunikaciju sa obalom (član 44. stav 1).
Novčanom kaznom od 500 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj zapovednik stranog broda ili lice koje ga zamenjuje ako brod ne vije zastavu svoje državne pripadnosti kad se nalazi u obalnom moru, odnosno na unutrašnjim plovnim putevima Savezne Republike Jugoslavije na kojima važi međunarodni ili međudržavni režim plovidbe (član 44. stav 2).
Novčanom kaznom od 500 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj zapovednik broda ili lice koje ga zamenjuje:
1) ako brod plovi van određenih granica plovidbe ili protivno određenoj nameni, ili ako brodom preduzme putovanje za koje brod nije oglašen sposobnim (član 55. i 68);
2) ako protivno odredbama ovog zakona (član 69) brodom koji nije putnički prevozi putnike;
3) ako na brod, protivno odredbama ovog zakona (član 71), ukrca veći broj putnika od određenog broja;
4) ako ukrca i rasporedi teret na brodu protivno odredbi člana 72. ovog zakona;
5) ako na brodu nema bilo koju od brodskih isprava ili knjiga i vode se protivno odredbama ovog zakona (član 82. stav 1);
6) ako na zahtev lučke kapetanije, odnosno kapetanije pristaništa ne pokaže brodske isprave i knjige (član 82. stav 2);
7) ako u propisanim rokovima ne vrši vežbe čamcima, ostalim sredstvima za spasavanje i uređajima za otkrivanje, sprečavanje i gašenje požara (član 152. stav 2);
8) ako na brodu ne održava u ispravnom stanju mašine, uređaje i opremu ili ako se ne stara o sigurnosti brodskih uređaja za ukrcavanje i iskrcavanje putnika, opasnog i ostalog tereta, i o pravilnom ukrcavanju, smeštaju i iskrcavanju putnika (član 152. stav 1).
Novčanom kaznom od 500 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj zapovednik broda ili lice koje ga zamenjuje:
1) ako primi za člana posade broda lice koje nema pomorsku, odnosno brodarsku knjižicu ili dozvolu za ukrcanje (član 141. stav 1);
2) ako u slučaju kad su ostale bez uspeha sve mere preduzete za spasavanje broda u opasnosti i ako je propast broda neizbežna, ne preduzme sve potrebne mere za spasavanje brodskog dnevnika, a ako okolnosti slučaja to dozvoljavaju - i mere za spasavanje drugih brodskih knjiga, brodskih isprava, pomorske karte odnosnog putovanja i gotovog novca brodske blagajne (član 155. stav 2);
3) ako o događaju koji se za vreme putovanja desi na brodu a koji ugrožava bezbednost broda, broda u teglju ili potiskivanju ili bezbednost plovidbe, ili o vanrednom događaju koji se desio na brodu, brodu u teglju ili potiskivanju, putnicima, drugim licima ili stvarima na brodu ili brodu u teglju ili potiskivanju - ne podnese izveštaj zajedno sa izvodom iz brodskog dnevnika nadležnom organu u zemlji ili inostranstvu (član 156. st. 1, 2. i 3);
4) ako o činjenici rođenja i smrti, i o primanju izjave poslednje volje, ne sačini zapisnik na propisani način i ne dostavi ga nadležnom organu u prvoj domaćoj luci odnosno pristaništu, a u inostranstvu - najbližem diplomatskom, odnosno konzularnom predstavništvu Savezne Republike Jugoslavije (član 156. stav 5);
5) ako putem radio-komunikacije ne pošalje obaveštenje o bilo kojoj neposrednoj opasnosti za bezbednost plovidbe na koju naiđe (član 157);
6) ako o krivičnom delu učinjenom na brodu ili brodu u teglju ili potiskivanju, dok se brod nalazi u inostranstvu, ne podnese izveštaj diplomatskom ili konzularnom predstavništvu Savezne Republike Jugoslavije u zemlji u čiju prvu luku, odnosno pristanište po izvršenom krivičnom delu, brod uplovi, ili ako sa izvršiocima krivičnog dela ne postupi po uputstvima tog diplomatskog ili konzularnog predstavništva (član 164. stav 3);
7) ako samovoljno napuštanje broda od strane člana posade - državljanina Savezne Republike Jugoslavije u inostranstvu ne prijavi organu iz člana 165. ovog zakona;
8) ako u brodski dnevnik ne unese u određenom roku i na određeni način opis događaja, radnji i preduzetih mera koje je dužan da unese u brodski dnevnik (član 156. st. 1. i 4, član 157. stav 2, član 164. stav 2, član 163. stav 2, član 164. stav 5. i član 163. stav 3);
9) ako ne unese u brodski dnevnik razloge zbog kojih nije krenuo u pomoć licima u opasnosti i preduzeo njihovo spasavanje, ili razloge zbog kojih nije preduzeo spasavanje broda i stvari sa broda (član 171);
10) ako brodu s kojim se sudario brod kojim zapoveda, iako je to mogao, ne saopšti ime poslednje luke, odnosno pristaništa iz koga je isplovio i ime luke, odnosno pristaništa u koje plovi (član 802);
11) ako čamcem, odnosno plovećim postrojenjem upravlja lice koje nije stručno osposobljeno da upravlja čamcem, odnosno plovećim postrojenjem (član 127. tačka 3);
12) ako čamac, odnosno ploveće postrojenje nema ispravu o sposobnosti za plovidbu čamca, odnosno plovećeg postrojenja (član 129. stav 5).
Novčanom kaznom od 500 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj član posade broda ako predmete ili materije koje mogu da ometaju ili ugroze bezbednost plovidbe ili predstavljaju opasnost od zagađivanja, baci na plovni put (član 41. stav 2).
Kazniće se za prekršaj pojedinac:
1) novčanom kaznom od 500 do 50.000 dinara:
a) koji je naručilac broda - ako izvrši radnju iz člana 1058. stav 1. tačka 3) ovog zakona;
b) koji je vlasnik broda - ako izvrši radnju iz člana 1059. stav 1. tačka 4) ovog zakona;
v) koji izvrši radnju iz člana 1059. stav 1. tačka 7) ovog zakona;
2) novčanom kaznom od 500 do 50.000 dinara:
a) koji je vlasnik broda - ako izvrši radnju iz člana 1059. tač. 1), 2), 3), 5) i 6) ovog zakona;
b) ako izvrši radnju iz člana 1067. ovog zakona.
Pored kazne za prekršaj iz člana 1062. tačka 2), člana 1063. ovog zakona članu posade broda može se, kao zaštitna mera, zabraniti vršenje svih ili pojedinih ovlašćenja za vršenje poslova određenog zvanja na bilo kom brodu u trajanju od dve godine.
ORGAN ZA VOĐENJE PREKRŠAJNOG POSTUPKA
Prekršajni postupak u prvom stepenu, po prekršajima iz ovog zakona, vodi i rešenje o prekršaju donosi Komisija za prekršaje u pomorskoj i unutrašnjoj plovidbi (u daljem tekstu: Komisija) u saveznom ministarstvu nadležnom za poslove saobraćaja.
Komisija je sastavljena od tri člana, od kojih je jedan član predsednik. Predsednik i članovi Komisije imaju zamenike. Predsednika i članove Komisije i njihove zamenike imenuje savezni ministar nadležan za poslove saobraćaja.
Komisija može ovlastiti pojedinog svog člana da preduzme pojedine radnje u prekršajnom postupku.
Komisija je dužna da vodi evidenciju o prekršajima i izrečenim merama u prekršajnom postupku.
Protiv rešenja Komisije žalba se podnosi Saveznom veću za prekršaje.
PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Na postupke koji nisu pravnosnažno okončani do dana stupanja na snagu ovog zakona, primenjivaće se odredbe ovog zakona.
Poslove kontrole upravne i inspekcijske poslove koje su do dana stupanja na snagu ovog zakona obavljali organi u republikama nadležni za bezbednost pomorskog i rečnog saobraćaja preuzima savezno ministarstvo nadležno za poslove saobraćaja, od 1. januara 2002. godine.
Do donošenja propisa kojim će se urediti organizacija i rad lučkih kapetanija i kapetanija pristaništa, lučke kapetanije i kapetanije pristaništa nastavljaju sa radom u skladu sa propisima koji su važili do dana stupanja na snagu ovog zakona.
Odredbe čl. 31. do 35, čl. 127. do 131, čl. 175. do 202, i čl. 413. do 416. primenjivaće se od 1. januara 2002. godine.
Do donošenja propisa kojim će se urediti tehnički pregled čamaca i plovećih postrojenja, pravna lica ovlašćena po propisima koji su važili do dana stupanja na snagu ovog zakona da vrše tehnički pregled čamaca i plovećih postrojenja nastavljaju sa radom u skladu sa tim propisima.
Propisi za izvršavanje ovog zakona koje u skladu sa čl. 13, 21, 23, 37. i 45. donosi Savezna vlada, doneće se do 31. decembra 1999. godine.
Propisi za izvršavanje ovog zakona koje u skladu sa čl. 7, 10, 13, 20, 21, 31, 33, 34, 35, 36, 46, 48, 64, 86, 129, 131, 135, 141, 203, 206, 222. i 792. donosi savezni ministar nadležan za poslove saobraćaja, doneće se do 30. juna 2000. godine.
Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaju da važe:
1) Zakon o pomorskoj i unutrašnjoj plovidbi ("Službeni list SFRJ", br. 22/77, 13/82, 30/85, 80/89 i 29/90 i "Službeni list SRJ" br. 34/92);
2) Zakon o pomorskoj pilotaži ("Službeni list SFRJ", br. 14/65).
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu SRJ".
* Novčane kazne za prekršaje određene ovim zakonom izmenjene su Zakonom o izmenama zakona kojima su određene novčane kazne za privredne prestupe i prekršaje ("Sl. glasnik RS", br. 101/2005).
** Krivičnopravne odredbe sadržane u članu 1052. Zakona o pomorskoj i unutrašnjoj plovidbi ("Sl. list SRJ", br. 12/98, 44/99, 74/99 i 73/2000) prestale su da važe stupanjem na snagu Krivičnog zakona ("Sl. glasnik RS", br. 85/2005), odnosno 1. januara 2006. godine.
Redosled navođenja brojeva službenog glasnika u podnaslovu ovog propisa i izrada prečišćenog teksta prouzrokovani su stupanjem na snagu drugih zakona kojima su menjane pojedine odredbe ovog zakona. Naime, Zakon o izmenama zakona kojima su određene novčane kazne za privredne prestupe i prekršaje objavljen u "Sl. glasniku RS", br. 101/2005, stupio je na snagu 29. novembra 2005. godine, a Krivični zakonik objavljen u "Sl. glasniku RS", br. 85/2005, stupa na snagu 1. januara 2006. godine.
*** Danom stupanja na snagu Zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama ("Sl. glasnik RS", br. 73/2010), odnosno 20. oktobra 2010. godine prestale su da važe odredbe čl. od 1. do 202. Zakona o pomorskoj i unutrašnjoj plovidbi ("Sl. list SRJ", br. 12/98, 44/99, 74/99 i 73/2000 i "Sl. glasnik RS", br. 101/2005 - dr. zakon i 85/2005 - dr. zakon), prestale su da važe odredbe koje se odnose na unutrašnju plovidbu, osim člana 50. stav 2, čl. 51. i 52, a odredbe koje se odnose na pomorsku plovidbu ostale su na snazi i to: čl. 1. do 9, član 20, član 26, član 30, član 36, član 44, čl. 50. do 52, čl. 56. do 186. koje se odnose na pomorsku plovidbu, kao i odredbe čl. 202. do 821. i čl. 835. do 1051. koje se odnose i na unutrašnju i na pomorsku plovidbu. Vađenje potonulih stvari, koje je bilo propisano čl. 822. do 834. ovog zakona uređeno je odredbama čl. 75. do 82. Zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama ("Sl. glasnik RS", br. 73/2010).
**** Danom stupanja na snagu Zakona o pomorskoj plovidbi ("Sl. glasnik RS", br. 87/2011), odnosno 29. novembra 2011. godine, prestaju da važe odredbe čl. 1. do 202. osim čl. 51. i 52. Zakona o pomorskoj i unutrašnjoj plovidbi ("Sl. list SRJ", br. 12/98, 44/99, 74/99 i 73/2000 i "Sl. glasnik RS", br. 101/2005 - dr. zakon, 85/2005 - dr. zakon i 73/2010 - dr. zakon), dok odredbe čl. 202 do 822. i čl. 835 do 1051. tog zakona koje se odnose na pomorsku plovidbu ostaju na snazi.