STRATEGIJA ZA PRIMENU KONVENCIJE O DOSTUPNOSTI INFORMACIJA, UČEŠĆU JAVNOSTI U DONOŠENJU ODLUKA I PRAVU NA PRAVNU ZAŠTITU U PITANJIMA ŽIVOTNE SREDINE - ARHUSKA KONVENCIJA ("Sl. glasnik RS", br. 103/2011)

 

Glava I.

UVOD

1. Razlozi izrade Strategije za primenu Arhuske konvencije

Konvencija o dostupnosti informacija, učešću javnosti u donošenju odluka i pravu na pravnu zaštitu u pitanjima životne sredine (u daljem tekstu: Arhuska konvencija), predstavlja jedan od najnaprednijih međunarodnih ugovora koji se tiču životne sredine, definiše pravac održivog razvoja i jača osnovne demokratske principe. Konvencija sadrži zahtev da se podacima vezanim za životnu sredinu upravlja na transparentan način i da se informacije učine dostupnim civilnom sektoru i predstavnicima svih relevantnih zainteresovanih strana, te da im se dozvoli da učestvuju u formulisanju politike i poštuje njihovo pravo na život u zdravoj životnoj sredini.

Da bi se zaštitilo pravo "sadašnjih i budućih generacija na život u zdravoj životnoj sredini", u članu 1. Arhuske konvencije od Strana se zahteva da garantuju prava na dostupnost informacija, učešće javnosti u donošenju odluka i pravo na pravnu zaštitu u vezi sa pitanjima koja se tiču životne sredine.

Brz i sofisticiran razvoj tehnologije za upravljanje informacijama i podacima, kao i povećan obim dostupnih informacija zahtevaju i omogućavaju preciznije reakcije kako onih koji kreiraju savremenu politiku, tako i onih na koje ta politika direktno ili indirektno utiče.

Republika Srbija je potvrdila Arhusku konvenciju 2009. godine. Republika Srbija je takođe započela proces pristupanja Evropskoj uniji i postepeno vrši transpoziciju propisa Evropske unije i inkorporira ih u svoj pravni sistem. To je složen i zahtevan posao. Regulatorni sistem Evropske unije će dati rezultata tek kada njegovi najvažniji elementi budu funkcionisali. Sa druge strane, moguće je postići značajan napredak u sprovođenju Arhuske konvencije, čak i kada celokupna struktura zaštite životne sredine još nije uspostavljena. Primena Arhuske konvencije, dakle, pruža mogućnost unapređenja procesa pristupanja Evropskoj uniji na ekonomičan način.

Uvođenje moderne dugoročne politike koja vodi održivom razvoju, demokratizacija osmišljavanja politike i olakšavanje procesa pristupanja Evropskoj uniji dovoljni su razlozi za sprovođenje Strategije za primenu Arhuske konvencije, što će, sa svoje strane, u kratkom roku doneti korist Republici Srbiji.

2. Ciljevi Strategije za primenu Arhuske konvencije

Strategija za primenu Arhuske konvencije (u daljem tekstu: Strategija) ima za cilj obezbeđivanje procesa koji će omogućiti izvodljivo, delotvorno i postupno ispunjavanje zahteva Arhuske konvencije, a osmišljena je imajući u vidu specifičnosti uslova u Republici Srbiji. Strategija takođe sadrži principe primene kojih se treba pridržavati, a povezani su sa regulativom Evropske unije. U planu implementacije se takođe navode aktivnosti koje treba potom da uslede da bi se ispunili zahtevi vezani za Evropsku uniju.

Ciljevi Strategije u domenu primene Arhuske konvencije u Republici Srbiji su:

- Pružanje preciznog pregleda stanja u oblastima koje su najvažnije za primenu odredaba konvencije;

- Identifikovanje raskoraka i nedoslednosti između sistema implementacije i zakona Republike Srbije;

- Predlaganje aktivnosti radi usklađivanja zakona sa obavezama utvrđenim Arhuskom konvencijom i eliminisanja postojećeg raskoraka i nedoslednosti koje se tiču institucionalnih i zakonskih normi u Republici Srbiji;

- Stvaranje osnovnih uslova za dalje unapređenje i uvođenje primera dobre prakse u vezi sa Arhuskom konvencijom i drugim konvencijama koje imaju dodirnih tačaka sa njom;

- Podsticanje preduzimanja drugih aktivnosti u okviru politike, obezbeđivanje usklađenosti i primena principa koji određuju pravac kretanja na unapređenom putu ka održivom razvoju;

- Uspostavljanje veza i unapređenje procesa pristupanja Evropskoj uniji; i

- Uspostavljanje osnove za primenu mehanizama praćenja.

3. Proces pripreme i struktura Strategije

a) Tim za pripremu

Grupa eksperata iz zemlje, predvođena ekspertom iz inostranstva je od novembra 2010. do januara 2012. godine pripremila ovu Strategiju za Republiku Srbiju. Članovi tima su u tom kratkom vremenskom periodu napravili Strategiju koja je fleksibilna, odnosno, takva da je u nju moguće unositi izmene u skladu sa aktuelnom političkom situacijom i otvorena za ponovnu analizu. Stalno praćenje i usklađivanje će omogućiti da se Strategija prilagođava budućim procesima.

b) Opseg Strategije

Strategija zadovoljava kriterijume Arhuske konvencije i povezana je sa direktivama Evropske unije koje se odnose direktno na konvenciju. Strategija je takođe osmišljena tako da bude usklađena sa drugim direktivama EU koje se makar delom odnose na konvenciju, kao što je Okvirna direktiva Evropske unije o vodama, direktive vezane za postupanje sa otpadom i klimatske promene, Direktiva o uspostavljanju infrastrukture prostornih informacija u Evropskoj zajednici (INSPIRE), Direktiva Evropske zajednice o zajedničkom informacionom sistemu o životnoj sredini i druge direktive (videti glavu II. odeljak 2).

U Strategiji se daje opšta ocena Protokola o registrima ispuštanja i prenosa zagađujućih materija (u daljem tekstu: PRTR) uz Arhusku konvenciju i Amandmana o genetički modifikovanim organizmima na Inicijativu za globalno praćenje za životnu sredinu i bezbednost (GMES), ali bez ulaženja u detalje, čime se stvara osnova za brzu dalju implementaciju u ovom kontekstu.

4. Struktura i analitički pristup

U glavi II. se delimično izlaže istorijat procesa usvajanja Arhuske konvencije u drugim zemljama, kao i opseg njene primene. Pokazuje se i način na koji je Strategija povezana sa drugim relevantnim konvencijama i sa implementacijom Arhuske konvencije na nivou Evropske unije. Status implementacije u Republici Srbiji i obaveze ispunjavanja drugih međunarodnih zahteva povezanih sa konvencijom su takođe objašnjeni u ovom odeljku.

Analiza informacija iz EU i drugih stranih zemalja data u gl. II. i III. zasniva se na ekspertizi stručnjaka, stručnoj literaturi i informacijama dostupnim na Internetu, uključujući i dokument Ujedinjenih nacija "Pregled stanja životne sredine u Republici Srbiji", kao i na sajtovima UN-a i EU vezanim za Arhusku konvenciju.

U glavi III. iznose se analiza usklađenosti članova propisa Republike Srbije sa zahtevima Arhuske konvencije, problemi u primeni tih zahteva i gap analiza (analiza nedostataka i potreba) s tim u vezi.

Potpuna, detaljna analiza je data u aneksu Strategije. Deo projektne dokumentacije je dat u prilogu u obliku tabele izrađene u Excel-u u kojoj je član po član pokazana usklađenost sa konvencijom i koja se može koristiti kao pomoćno sredstvo za praćenje procesa primene Strategije u budućnosti i podrška za dalje analize veza sa direktivama EU.

Što se tiče usklađenosti sa zakonima Republike Srbije, zaključno sa 10. oktobrom 2010. godine, u ovom dokumentu se razmatra 17 zakona koji se tiču životne sredine i četiri koji nisu iz te oblasti, ali imaju dodirnih tačaka sa pomenutim zakonima. Podzakonska pravna akta nisu predmet analize. (videti kriterijume za odabir i spisak analiziranih zakona u glavi III.)

Materijal koji se odnosi na dostupnost informacija zasniva se na stručnoj literaturi, informacijama dostupnim na Internetu, analizama stručnjaka i razgovorima sa osobama iz ključnih institucija odgovornih za primenu Arhuske konvencije (na primer iz Agencije za zaštitu životne sredine, Kancelarije Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, Republičkog zavoda za statistiku, Zavoda za zaštitu prirode Srbije i Stalne konferencije gradova i opština). Često su u obzir uzimani i odnosi i zahtevi vezani za saradnju Republike Srbije sa Evropskom agencijom za životnu sredinu, kao i odnosi i zahtevi u okviru Evropske informacione i osmatračke mreže u oblasti životne sredine (EIONET).

Informacije koje se tiču učešća javnosti potiču iz referentne literature, podataka dostupnih na Internetu i analiza eksperata.

Izvori informacija o pravu na pravnu zaštitu su pravna analiza zasnovana na kriterijumima selekcije (videti glavu III. odeljak 4. o zakonima), informacije dostupne na Internetu i analiza eksperata.

Analiza institucionalnog okvira i drugih međuresornih aktivnosti je urađena na osnovu referentne literature i podataka dostupnih na Internetu.

Amandman o genetički modifikovanim organizmima (GMO) i PRTR su analizirani prema postojećim zakonima koji su na snazi u zemlji, kao i na osnovu referentne literature i informacija dostupnih na Internetu.

U Prilogu - Akcioni plan za sprovođenje Strategije za primenu Arhuske konvencije, koji je odštampan uz ovu strategiju i čini njen sastavni deo, dat je rezime analize prednosti, slabosti, mogućnosti i opasnosti sprovođenja Akcionog plana za sprovođenje Strategije za primenu Arhuske konvencije (SWOT analiza situacije u Republici Srbiji). Razmatraju se jake i slabe tačke, kao i mogućnosti i opasnosti koje se mogu ukazati u budućnosti tokom sprovođenja Strategije. O mogućnostima se detaljnije govori u delu u kome se razmatraju planirane aktivnosti, ali opasnosti koje prete implementaciji su ono o čemu treba najviše voditi računa.

Plan aktivnosti, uključujući i principe kojima su se autori vodili pri izradi plana implementacije izložen je u Prilogu - Akcioni plan za sprovođenje Strategije za primenu Arhuske konvencije.

Aktivnosti koje se odnose na planiranje osmišljene su na osnovu gap analize date u glavi III. Sve aktivnosti ovog tipa su predstavljene tako da se jasno ukaže na veze sa ključnim ciljevima Strategije. Aktivnosti su uglavnom navedene u formi tabele da bi se ilustrovale predložene aktivnosti, glavni zadaci u implementaciji, rokovi i odgovorne institucije i partneri koje treba konsultovati i angažovati. Praćenje sprovođenja Strategije će biti potkrepljeno zabeleženim indikatorima uspeha. Finansijske potrebe, drugi partneri i zainteresovane strane uključeni u implementaciju treba da budu razrađeni u kasnijim fazama procesa primene Strategije. Sve aktivnosti u domenu planiranja su predstavljene tako da se jasno ukaže na veze sa ključnim ciljevima Strategije. Dat je i rezime Strategije.

Rezime Strategije za primenu Arhuske konvencije

U Akcionom planu za sprovođenje Strategije za primenu Arhuske konvencije se navode zakonske i regulatorne mere, kao i neophodne operativne procedure usmerene na uspostavljanje transparentnog i konzistentnog okvira za primenu svih odredaba Arhuske konvencije.

Neophodno je da se na svim nivoima vlasti u državi odredi politika i uspostave mehanizmi koji bi omogućili rutinsko pružanje visokokvalitetnih informacija o životnoj sredini i njihovo distribuiranje u javnosti na način prijemčiv korisnicima, u elektronskom obliku kada god za to postoje uslovi. Radi postizanja tog cilja u Strategiji se predlaže uspostavljanje zakonskog minimuma kojim se obezbeđuje definicija "informacija koje se tiču životne sredine", podjednako široka kao ona koja se nalazi i u Arhuskoj konvenciji i u acquis-u Evropske unije. Ovim će se ne samo unaprediti primena Arhuske konvencije, već će se podstaći saradnja sa Evropskom unijom u mnogim oblastima, poput primene sistema i inicijativa: SEIS, EEA-EIONET, EUROSTAT, INSPIRE i GMES (Inicijativa za globalno praćenje za životnu sredinu i bezbednost), i preduzimanje prvih koraka u izgradnji sistema izveštavanja koji bi se bazirao na EIONET-u. Time bi kvalitet informacija bio unapređen, dobio prioritet, bio harmonizovan i poboljšan na nacionalnom nivou, što će, predstavljati dobar početak za dugoročni i kontinuirani razvoj informacionog sistema. Još jedna aktivnost od ključne važnosti je dalji razvoj nacionalnog Protokola o registru ispuštanja i prenosa zagađujućih materija (PRTR) uz Arhusku konvenciju i obezbeđivanje dostupnosti tih informacija putem Interneta (takozvani E-PRTR).

Odredbe Arhuske konvencije su inkorporirane u većinu postojećih zakona u Republici Srbiji, ali je potrebno obezbediti da se terminologija iz konvencije primeni u celom pravnom sistemu kako bi se premostili jazovi i izbegle nejasnoće. Ovo napori se prvenstveno odnose na pravo na slobodan pristup informacijama u svim relevantnim pravnim aktima iz oblasti životne sredine i na uspostavljanje jasne definicije "informacija koje se tiču životne sredine". To zahteva ispunjavanje sledećih uslova, ali ne samo njih: jasniju definiciju kriterijuma za izuzeće od ostvarivanja prava kada je reč o pravu na pristup informacijama, kao i odgovarajuća uputstva za primenu, harmonizaciju rokova za pružanje informacija, čvrst pravni osnov za uspostavljanje informacionog sistema i obezbeđivanje efikasnosti na planu protoka podataka, ažuriranje i unapređenje pravnog osnova i procedura za sprovođenje strateške procene uticaja na životnu sredinu (SPUŽS) i procene uticaja na životnu sredinu u prekograničnom kontekstu (PUŽSPK) uključujući i određivanje nadležnih organa, kao i donošenje odluka u skladu sa Direktivom o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađenja, učešće javnosti u izradi zakona i podzakonskih akata i uklanjanje ili smanjivanje finansijskih i drugih prepreka koje utiču na ostvarivanje prava na pravnu zaštitu.

Takođe je važno uskladiti proces primene Strategije sa procesom pristupanja EU i sa drugim međunarodnim ugovorima. Stoga se predlaže da se sprovede detaljna analiza u cilju uspostavljanja usaglašenog zakonskog okvira u relevantnim sektorima.

U Arhuskoj konvenciji se naročito naglašava potreba aktivnijeg učešća javnosti i njene veće odgovornosti u domenu životne sredine i zagovara se edukacija šire javnosti o pravima zagarantovanim konvencijom. U vezi sa tim, u Strategiji se predlaže da se bez odlaganja uspostavi praktičan sistem angažovanja i informisanja javnosti i drugih zainteresovanih strana o njihovim pravima. Uspostavljanje sistema podrazumeva pravljenje Internet sajtova koji će, između ostalog, sadržati lako razumljive informacije o pravima zagarantovanim konvencijom, uputstva, procedure i šablone za aktivnosti i registar metapodataka o dostupnim informacijama. Te informacije treba da budu dostupne na sajtovima ministarstava nadležnih za životnu sredinu, kao i na sajtovima udruženja1.

U Strategiji se takođe predlaže da se odmah osmisli i primeni program obuke namenjen predstavnicima zainteresovanih strana iz sfere uprave, što se poklapa sa potrebom da se poboljša (formalna i neformalna) edukacija i obuka različitih aktera (donosilaca odluka, sudija, novinara, nastavnika i predstavnika civilnog društva - naročito udruženja). Takođe se posvećuje pažnja potrebi da se otpočne sa sprovođenjem kampanja u celoj zemlji, kao i da se jednom godišnje održavaju konferencije radi praćenja procesa implementacije i razmene primera dobre prakse sa predstavnicima zainteresovanih strana. Uputstva, priručnici i lako dostupno objavljivanje na Internetu su od najveće važnosti za ovu aktivnost.

Potrebno je primenjivati i unapređivati sredstva vertikalne i horizontalne komunikacije i saradnje. To će pomoći da se stvori kultura uprave otvorena za savete i da se ostvare ciljevi iz domena dobrog upravljanja zacrtani u Arhuskoj konvenciji.

Organi javne vlasti treba da smatraju učešće javnosti integralnim delom planiranja i pripreme programa. Da bi se unapredilo učešće zainteresovanih strana, u Strategiji se predlaže izrada analize o načinima da odredbe Arhuske konvencije budu uključene u sve relevantne planove i programe.

Da bi se obezbedila implementacija treba proširiti pravo na pravnu zaštitu i omogućiti da javnost ima pristup pravnoj zaštiti na jasan i efikasan način koji je pritom i jeftin.

Sve preporučene mere treba preduzeti blisko sarađujući sa udruženjima da bi se obezbedilo njihovo sprovođenje u kombinaciji sa drugim naporima da se zakoni Republike Srbije koji se odnose na životnu sredinu usklade sa acquis-om EU iz ovog domena, a koji je već usklađen sa zahtevima Arhuske konvencije.

Prema Strategiji, udruženja koja imaju ulogu vođa projekata sprovode inicijalne aktivnosti paralelno sa drugim aktivnostima odgovornih aktera u skladu sa Strategijom za primenu Arhuske konvencije. To će ojačati saradnju udruženja i Vlade, kao i udruženja zemalja iz susedstva i regiona, što će dovesti do poboljšanja kapaciteta donosilaca odluka da cene napore udruženja i ocenjuju njihovu korisnost i uticaj.

U Arhuskoj konvenciji se naglašava opšta važnost jačanja svesti svih aktera, ali se posebno ističe značaj tog procesa za državnu vlast, pošto je potrebno da ona obezbedi dovoljna finansijska sredstva u skladu sa ciljevima konvencije. Što se tiče zahteva iz domena potrebnog budžeta, u Strategiji se ukazuje na kratkoročne potrebe (na primer, otpočinjanje kratkoročnih projekata bez odlaganja) i na podršku za zadovoljavanje dugoročnih potreba (osiguravanje održivosti procesa implementacije, strukturnih promena i integrisanja u proces pristupanja Evropskoj uniji). U Strategiji se, recimo, preporučuje da se odvoje sredstva iz budžeta, za određeni period posle usvajanja Strategije, koja će omogućiti udruženjima da preduzmu početne koordinirane aktivnosti vezane za: pokretanje Internet sajtova, održavanje godišnjih konferencija, kampanja i programa obuke za učešće u procesima procene uticaja na životnu sredinu, procesu pristupanja Evropskoj uniji i sastancima u vezi sa Arhuskom konvencijom, saradnju sa susednim zemljama i obuku usmerenu na razvoj veština i kapaciteta. Dodatna sredstva treba da budu odvojena za podršku prioritetnim projektima i procenama čiji je razvoj u toku, kako je određeno Akcionim planom. Strategijom se osim toga predlaže i izrada detaljne studije o dugoročnim finansijskim zahtevima (na primer, procena troškova aktivnosti) i potreba za kadrovima.

Za pružanje podrške implementaciji potreban je kredibilno transparentan institucionalni okvir. Predlažu se aktivnosti u cilju smanjenja preklapanja nadležnosti ili nejasnoća u domenu rešavanja pitanja nedodeljenih nadležnosti. To će, takođe, pomoći da se uspostave delotvorni mehanizmi koji osiguravaju nesmetan protok informacija na svim nivoima. Međutim, glavni problem ovde je primena, tako da se predlažu mehanizmi praćenje koji će biti na raspolaganju javnosti. Planira se i uspostavljanje institucije "zelenog ombudsmana" i drugih mogućih tela da bi se pružila pomoć udruženjima i civilnom društvu.

U Strategiji se preporučuje priprema za ratifikaciju amandmana o genetički modifikovanim organizmima (GMO) na Arhusku konvenciju i Protokola o registrima ispuštanja i prenosa zagađujućih materija (PRTR).

Takođe je značajan predlog da se uspostavi mehanizam praćenja Strategije. To bi podrazumevalo primenu različitih pristupa koji bi imali širok spektar pojavnih oblika: participativni i formalni, zvanični i nevladini, podrazumevali bi čuvanje podataka u izvornom obliku, odnosili se na nacionalni i lokalni nivo i bili jednostavni, odnosno, kompleksni.

____________
1Udruženje, u smislu Zakona o udruženjima, jeste "dobrovoljna i nevladina nedobitna organizacija zasnovana na slobodi udruživanja više fizičkih ili pravnih lica, osnovana radi ostvarivanja i unapređenja određenog zajedničkog ili opšteg cilja i interesa, koji nisu zabranjeni Ustavom ili zakonom." (član 2. stav 1).

Glava II.

MEĐUNARODNI I EVROPSKI KONTEKST ARHUSKE KONVENCIJE

1. Uloga i ciljevi Arhuske konvencije u međunarodnom kontekstu

Konvencija Ekonomske komisija Ujedinjenih nacija za Evropu (UNECE) o dostupnosti informacija, učešću javnosti u donošenju odluka i pravu na pravnu zaštitu u pitanjima životne sredine (u daljem tekstu: Arhuska konvencija) usvojena je u gradu Arhusu u Danskoj 25. juna 1998. godine na četvrtoj ministarskoj konferenciji "Životna sredina za Evropu". Arhuska konvencija je međunarodni sporazum koji omogućava pojedincima i grupama da aktivno učestvuju u zaštiti životne sredine i održivom razvoju. To je jedan od mehanizama koji su uspostavljeni nakon održavanja Konferencije Ujedinjenih nacija o zaštiti životne sredine i razvoju (Samita o planeti Zemlji) u Rio de Žaneiru u Brazilu 1992. godine. Na tom sastanku je uveden pojam "održivog razvoja", kao veza između razvoja i uticaja koji razvoj ima na životnu sredinu. To je dovelo do pružanja podrške pristupu ekonomskom razvoju koji podrazumeva brigu o životnoj sredini.

"Iako je ona regionalnog karaktera, značaj Arhuske konvencije je globalan. Ona predstavlja, bez sumnje, najimpresivniju razradu Desetog principa Deklaracije iz Rija u kome se naglašava potreba da građani učestvuju u bavljenju pitanjima iz oblasti životne sredine i da se obezbedi pristup informacijama o životnoj sredini koje su u posedu javnih vlasti. Kao takva, konvencija je do sada najambiciozniji poduhvat u domenu demokratizacije zaštite životne sredine pokrenut pod pokroviteljstvom Ujedinjenih nacija."

Kofi A. Anan, bivši Generalni sekretar Ujedinjenih nacija (1997-2006)

Konvencija je 19. avgusta 2010. godine imala 44 Strane, dok je Protokol o registrima ispuštanja i prenosa zagađujućih materija (PRTR koji je stupio na snagu 8. oktobra, 2009. godine) imao 27, a amandman o učešću javnosti u donošenju odluka o namernom ispuštanju u životnu sredinu i stavljanju u promet genetički modifikovanih organizama (GMO) 26 Strana.

Na Samitu o planeti Zemlji, 1992. godine, Savezna Republika Jugoslavija je postala potpisnica završnog dokumenta, kao i Okvirne konvencije o klimatskim promenama i Konvencije o biološkoj raznovrsnosti. Na Svetskom samitu o održivom razvoju održanom u Johanezburgu 2002. godine je insistirano da se ti sporazumi primene da bi bio moguć održivi razvoj.2 Republika Srbija je potvrdila Arhusku konvenciju 31. jula 2009. godine i time postala 43. Strana konvencije, ali još uvek nije potvrdila amandman GMO. Prilika da se to učini će se pružiti 2012. godine prilikom obeležavanja dvadesete godišnjice Samita o planeti Zemlji. To bi predstavljalo još jednu potvrdu da Arhuska konvencija produbljuje istorijske ciljeve postavljene u Riju.

Arhuska konvencija je odraz nastojanja da se doprinese demokratskom i održivom razvoju. Ona je jedan od instrumenata međunarodnog prava u kome se na do sada najjasniji način iskazuje pravo na zdravu životnu sredinu.3 U njoj se prava vezana za životnu sredinu definišu kao osnovna ljudska prava i naglašava se značaj dostupnosti informacija, pravne zaštite i učešća javnosti kao osnovnih uslova za održivi i ekološki razvoj. To se postiže široko postavljenom definicijom "informacija koje se tiču životne sredine" u koje su uključeni ne samo kvalitet životne sredine, već i faktori koji utiču na životnu sredinu, kao i informacije koje se odnose na osmišljavanje politike u domenu zdravlja, bezbednosti i ekonomije. Osim toga, u konvenciji se govori o svim zainteresovanim stranama i garantuju se njihova prava. Njome se takođe podstiče edukacija i razvijanje svesti. Sve to doprinosi ostvarivanju dugoročnih razvojnih ciljeva i istovremeno se garantuju ista prava sadašnjim i budućim generacijama.

Sve vlade potpisnice Arhuske konvencije dele uverenje da su bolja dostupnost informacija i veće učešće javnosti u procesima donošenja odluka od ključne važnosti za uspostavljanje poverenja među zajednicama i podrške napredovanju u ostvarivanju zajedničkih ciljeva, odgovornije postupanje organa javne vlasti i unapređenje opšte politike zaštite životne sredine. Pravo na pravnu zaštitu dovodi do veće transparentnosti i otvorenosti u domenu pitanja koja se odnose na životnu sredinu i doprinosi ostvarenju ciljeva održivog i ekološkog razvoja društva. U konvenciji se ne postavljaju standardi u domenu životne sredine, ali se navode jasna pravila koja se tiču prava javnosti da ima pristup informacijama i učestvuje u procedurama za dobijanje dozvola (na primer, dobijanje licenci za emisiju koje se dodeljuju elektranama), kao i malo manje strogo definisanih pravila za izradu planova, programa i zakona. Konvencija ne propisuje gornje limite, već osigurava budućnost koja se gradi na čvrstim temeljima dobre prakse i istinske posvećenosti.

U Republici Srbiji se sprovodi i niz drugih međunarodnih konvencija povezanih sa Arhuskom konvencijom. Nekoliko primera je navedeno u tabeli koja sledi.

____________
2Republika Srbija, Ministarstvo zdravlja i zaštite životne sredine, Direktorat za zaštitu životne sredine: dokument nedavno sačinjen u saradnji sa drugim relevantnim sektorima.
3http://ec.europa.eu/enlargement/index_en.htm

Tabela A.1: Međunarodne konvencije i instrumenti vezani za Arhusku konvenciju i njihova primena u Republici Srbiji

Konvencija ili međunarodni instrument	Potvrđivanje u Republici Srbiji	Dokazi implementacije u Republici Srbiji nakon potvrđivanja, u kontekstu odredaba Arhuske konvencije
10. načelo Deklaracije iz Rija o životnoj sredini i razvoju	1992	Stalna posvećenost učešću svih zainteresovanih građana u odlučivanju o pitanjima vezanim za životnu sredinu; aktivno učešće u razvoju uputstava UNEP-a za unapređenje 10. načela Deklaracije iz Rija.4
Agenda 21	1992	Kontinuirano promovisanje Lokalne agende 21, kroz razvoj dokumenata za lokalne zajednice (lokalnih akcionih planova u oblasti zaštite životne sredine i lokalnih strategija održivog razvoja).
Okvirna konvencija Ujedinjenih nacija o promeni klime	2001	Ograničeno promovisanje učešća javnosti u bavljenju klimatskim promenama i njihovim posledicama. Obezbeđivanje da javnost ima pristup podacima o promeni klime i njenim posledicama. Nije olakšano učešće javnosti, niti je uspostavljen odgovarajući sistem za reagovanje.
Konvencija o proceni uticaja na životnu sredinu u prekograničnom kontekstu (Espo, 1991) Protokol o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu uz Konvenciju o proceni uticaja na životnu sredinu u prekograničnom kontekstu (sačinjen 21. maja 2003. godine u Kijevu)	2007 2010	Nema podataka da postoji neki slučaj procene uticaja na životnu sredinu u kome se u praksi primenjuje procedura procene uticaja na životnu u prekograničnom kontekstu; ta procedura je predviđena zakonom; Republika Srbija učestvuje u aktivnostima u okviru institucionalnih mehanizama (na primer, na konferencijama zemalja koje su potpisale Okvirnu konvenciju Ujedinjenih nacija o promeni klime). Još uvek nije primenjen.
Konvencija o borbi protiv dezertifikacije	2007	Za sada nije pokrenuta sistematična nacionalna kampanja popularizacije ideje borbe protiv dezertifikacije i degradacije zemljišta. Specifični zahtevi Konvencije nisu uvedeni u planove razvoja lokalnih zajednica i rada lokalne administracije. Integrisani informacioni sistem za tematsku oblast dezertifikacije i degradacije zemljišta ne postoji.
Konvencija o prekograničnim efektima industrijskih udesa (Helsinki, 1992)	2009	Detalji o pridržavanju odredaba konvencije nisu poznati.
Konvencija o zaštiti i korišćenju prekograničnih vodotokova i međunarodnih jezera (Helsinki, 1992)	2009	Detalji o pridržavanju odredaba konvencije nisu poznati.

___________
4http://www.unep.org/GC/GC25/dailyupdates/day4-specialevents.asp

2. Arhuska konvencija i Evropska zajednica

Sve zemlje Evropske unije osim jedne (Irska) su potvrdile Arhusku konvenciju, a Evropska zajednica je postala članica maja 2005. godine.

Pregovori tokom pripreme Arhuske konvencije su se u mnogome zasnivali na iskustvu obezbeđivanja dostupnosti informacija u EU, a naročito Direktive 90/313/EEZ. Imajući u vidu njene manjkavosti, 2003. godine je usvojena nova direktiva koja se odnosi na informacije (Direktiva 2003/4/EZ o pristupu javnosti informacijama o životnoj sredini i ukidanju Direktive Saveta 90/313/EEZ)5 koja je usklađena sa čl. 4. i 5. Arhuske konvencije. Zemlje članice su preuzele obavezu da izvrše transpoziciju direktive iz 2003. u nacionalne zakone do 2005. godine. Dokument sa uputstvima je bio pripremljen i dostupan zemljama članicama, kao sredstvo koje će im pomoći u sprovođenju aktivnosti na planu izveštavanja u skladu sa tom direktivom.6 Tom direktivom se proširuje definicija "informacija koje se tiču životne sredine" koja uključuje analizu odnosa između cene i korisnosti i druge ekonomske indikatore i politiku, kao i informacije o uticaju na zdravlje i bezbednosti. Takođe, pojašnjen je termin "javna vlast" i sada su njime obuhvaćena sekundarna tela na koja su prenete dužnosti tokom privatizacije. Prilikom razmatranja koje bi informacije o životnoj sredini trebalo da budu izuzete od objavljivanja treba uzeti u obzir javni interes, a informacije koje se tiču emisije štetnih materija moraju biti objavljene. Međutim, pitanje nadoknada vezanih za zahteve za dobijanje informacija je još uvek problematično. Informacije treba da budu dostupne uz razumnu nadoknadu, pošto bi se mnoga udruženja koja raspolažu ograničenim sredstvima u suprotnom suočile sa brojnim teškoćama. Informacije koje se dobijaju na licu mesta treba da budu besplatne.

____________
5http://eur-lex.europa.eu/LexUriServ/LexUriServ.do?uri=CELEX:32003L0004:EN:NOT
6http://ec.europa.eu/environment/aarhus/guidance.htm

Odeljak A.1: Evropska agencija za životnu sredinu (EEA)

Evropska agencija za životnu sredinu (EEA) je ključna institucija koja u Evropi pruža informacije o životnoj sredini. To je agencija Evropske unije osmišljena tako da daje pouzdane i nezavisne informacije o životnoj sredini i predstavlja veoma važan izvor informacija za sve koji učestvuju u razvijanju, usvajanju, primeni i evaluaciji politike očuvanja životne sredine, uključujući i najširu javnost. Evropska agencija za životnu sredinu trenutno ima 32 zemlje članice.

Protokol o registrima ispuštanja i prenosa zagađujućih materija (PRTR) uz Arhusku konvenciju je usvojen tokom pete ministarske konferencije "Životna sredina za Evropu", maja 2003. godine, sa ciljem da se definišu konkretnije obaveze u domenu dostupnosti informacija o industrijskom zagađenju. Odgovor Evropske unije je bilo usvajanje propisa o uspostavljanju Evropskog registra ispuštanja i prenosa zagađujućih materija (E-PRTR) koji je stupio na snagu 24. februara 2006. godine.

Odeljak A.2: Evropski registar ispuštanja i prenosa zagađujućih materija (E-PRTR)

Evropski registar ispuštanja i prenosa zagađujućih materija (E-PRTR) je novi registar kojim je obuhvaćena cela Evropa i sadrži lako dostupne informacije o životnoj sredini koje potiču iz industrijskih postrojenja u zemljama članicama EU, na Islandu, u Lihtenštajnu i Norveškoj. Taj registar je unapređena verzija koja zamenjuje stari Evropski registar o ispuštanju zagađujućih materija (EPER). Novi registar sadrži podatke iz izveštaja koje svake godine podnosi oko 24.000 industrijskih postrojenja iz cele Evrope koja obavljaju 65 različitih delatnosti.

Za svako postrojenje postoje informacije o količini zagađujućih materija koje ispušta u vazduh, vodu i zemlju, kao i o prenošenju otpada i zagađujućih materija iz kruga postrojenja u otpadne vode. Informacije se odnose na materije sa spiska na kome se nalazi 91 najvažnija zagađujuća materija, uključujući teške metale, pesticide, gasove koji izazivaju efekat staklene bašte i dioksine. Takođe su dostupne i neke informacije o zagađenju iz difuznih izvora koje će biti ažurirane. Registar doprinosi transparentnosti i učešću građana u donošenju odluka vezanih za životnu sredinu i primenjuje se u skladu sa Arhuskom konvencijom.

Nova direktiva EU (Direktiva 2003/35/EZ o učešću javnosti u pravljenju planova i programa iz oblasti životne sredine), koja se odnosi na čl. 6, 7. i 9 (stav 2), usvojena je 2003. godine sa ciljem da doprinese obezbeđivanju učešća javnosti u procesima donošenja odluka, što predstavlja drugi stub Arhuske konvencije. Ta direktiva sadrži izmene i dopune prava iz domena učešća javnosti detaljno opisana u Direktivi 85/337/EEZ o proceni uticaja određenih javnih i privatnih projekata na životnu sredinu (Direktiva o proceni uticaja na životnu sredinu (PUŽS direktiva)7 i Direktiva 96/61/EK koja se odnosi na integrisano sprečavanje i kontrolu zagađivanja životne sredine (ISKZŽS)8. Od zemalja članica EU se tražilo da izvrše transpoziciju direktive u nacionalne zakone do 2005. godine.

Novom direktivom se i susednim zemljama obezbeđuje pravo učešća javnosti, a istovremeno se postavljaju pravila učešća javnosti u planovima i programima koji su sačinjeni skladu sa sledećim direktivama: Okvirnom direktivom o otpadu (75/442), iz 1975. godine, Direktivom o baterijama i akumulatorima, iz 1991. godine, Direktivom o nitratima iz poljoprivrednih izvora (91/676), iz 1991. godine, Direktivom o opasnom otpadu (91/689), iz 1991. godine, Direktivom o ambalaži (94/62), iz 1994. godine, Direktivom o kvalitetu vazduha u okolini (96/62/EK), iz 1996. godine i Direktivom o deponijama (99/31), iz 1999. godine.

I Direktiva 2003/4 o pristupu javnosti informacijama o životnoj sredini i Direktiva 2003/35 o učešću javnosti u pravljenju programa vezanih za zajednicu sadrže odredbe o pravu na pravnu zaštitu.

Praznina u regulativi čija posledica je bilo izuzimanje javnosti iz procesa donošenja odluka vezanih za genetički modifikovane organizme je smanjena amandmanom na konvenciju usvojenim u Alma-Ati u Kazahstanu, mada taj amandman još uvek nije stupio na snagu.

Odredbe koje se odnose na učešće javnosti u donošenju odluka o životnoj sredini se nalaze i u nizu drugih direktiva iz domena životne sredine kao što su: Direktiva 2001/42/EZ o proceni uticaja određenih planova i programa na životnu sredinu (Direktiva o SPUŽS); Direktiva 2000/60/EZ o uspostavljanju okvira za delovanje Zajednice u oblasti politike voda (Direktiva o okviru za delovanje u oblasti voda) i u Seveso direktivama: Direktiva saveta 82/501/EEZ (Seveso 1), u koju su unete izmene Direktivom saveta 87/216/EEZ (Seveso 2), koja je pak izmenjena Direktivom 88/610/EEZ (Seveso 3) o rizicima pojave većih udesa tokom sprovođenja izvesnih industrijskih aktivnosti i Direktiva saveta 96/82/EK o kontroli rizika pojave većih udesa sa opasnim materijama.

Nekoliko inicijativa i propisa EU se detaljnije bave pristupom informacijama iz oblasti životne sredine, kao što su Inicijativa za globalno praćenje za životnu sredinu i bezbednost (GMES), Galileo (nova evropska politika posmatranja svemira i Zemlje) i INSPIRE.

Inicijativa za globalno praćenje za životnu sredinu i bezbednost (GMES)9 pruža pouzdane najnovije informacije o tome kako se menja naša planeta i klima. Napravljeno je šest tematskih celina: more, kopno, atmosfera, vanredne situacije, bezbednost i promena klime. Služba za nadgledanje kopna, služba za nadgledanje mora, kao i služba za nadgledanje atmosfere direktno doprinose praćenju klimatskih promena i proceni politike za ublažavanje njihovih posledica, odnosno prilagođavanja situaciji. Još dve službe u okviru inicijative GMES su zadužene za reagovanje u vanrednim situacijama (poplavama, požarima, tehnološkim akcidentima, za humanitarnu pomoć) i bezbednosne aspekte (nadziranje mora, kontrola granica). Sve službe uspostavljene u okviru inicijative GMES su osmišljene tako da zadovoljavaju standardne kriterijume koji se odnose na podatke i informacije, a i da imaju globalnu dimenziju. Galileo će biti izvorno evropski sistem globalne navigacije uz pomoć satelita koji će pružati usluge veoma preciznog i pouzdanog globalnog pozicioniranja pod civilnom kontrolom.

Novim evropskim propisima o infrastrukturi za prostorne podatke, INSPIRE (Direktiva 2007/2/EK kojom se uspostavlja infrastruktura za prostorne informacije u Evropskoj zajednici) i veća zastupljenost elektronske uprave zahvaljujući primeni Zajedničkog informacionog sistema o životnoj sredini (SEIS) (Saopštenje EK/2008: Ka zajedničkom informacionom sistemu o životnoj sredini) biće uspostavljen sistem informisanja zasnovan na najnovijoj informacionoj i komunikacionoj tehnologiji, što će omogućiti donosiocima odluka od lokalnog nivoa pa sve do nivoa Evropske unije lak pristup informacijama o životnoj sredini u realnom vremenu.

Evropska Agencija za životnu sredinu (EEA)10 koordinira EIONET (Evropsku informacionu i osmatračku mrežu u oblasti životne sredine) sa ciljem da se obezbedi protok informacija između nacionalnih sistema i evropskog informacionog sistema.

Što se tiče primene Arhuske konvencije od strane Evropske komisije, najslabiji rezultati su postignuti u oblasti prava na pravnu zaštitu. 2003. godine, EK je pripremila nacrt direktive o pravu na pravnu zaštitu u pitanjima životne sredine11, ali predložena direktiva još nije usvojena.

EK je 2006. godine takođe usvojila propis o primeni načela Arhuske konvencije namenjen institucijama i telima EK (Propis EK br. 1367/2006); kao i Propis EK br. 1049/2001 koji se odnosi na pristup javnosti dokumentima Evropskog parlamenta, Saveta Evrope i Evropske komisije namenjen svim institucijama i telima zajednice. Pod "telima" se podrazumevaju ne samo Evropski parlament, Savet Evrope i Evropska komisija, Evropski sud pravde i Evropski revizorski sud, već i drugi entiteti (na primer, Evropski ekonomsko-socijalni komitet), sve agencije (na primer, Evropska agencija za životnu sredinu) i svi entiteti koji obavljaju javne funkcije, u zavisnosti od stepena u kome postupaju u sudskom ili zakonodavnom svojstvu. U principu, Evropski savet bi bio obavezan da se pridržava odredaba konvencije kada razmatra međunarodne konvencije o životnoj sredini. S druge strane, u duhu konvencije Evropsku komisiju ne bi trebalo smatrati telom koje postupa "u zakonodavnim svojstvu". Osim toga, ovim propisom se zahteva od navedenih institucija i tela da garantuju učešće javnosti u pripremi, izmenama i reviziji "planova i programa koji se odnose na životnu sredinu", ali ne i kada su u pitanju politika, zakoni i finansijski programi. Ovaj propis takođe dozvoljava udruženjima koje se bave životnom sredinom i zadovoljavaju određene kriterijume da u skladu sa zakonom o životnoj sredini zatraže pokretanje postupka internog preispitivanja usvojenih akata, kao i svih propusta institucija i tela EK. Svako (ne samo građani EU) može da podnese zahtev za dobijanje informacija.

Pored toga, Evropska komisija ja usvojila dve odluke koje se tiču dalje primene ovog propisa:

- U odluci komisije 2008/50/EK navode se detalji pravila primene EK propisa br. 1367/2006 iz domena Arhuske konvencije koji se tiče zahteva za pokretanje internog preispitivanja upravnih akata.

- Odlukom komisije 2008/401/EK uvode se izmene pravila postupanja pri sprovođenju Propisa EK br. 1367/2006 koji se tiče institucija i tela zajednice.

___________
7http://eur-lex.europa.eu/Notice.do?val=115894:cs&lang=en&list=172228:cs, 115894:cs,&pos=2&page=1&nbl=2&pgs=10&hwords=&checktexte=checkbox&visu=#texte
8http://eurlex.europa.eu
9Odluka EK od 5. februara 2010. godine kojom se osniva odbor partnera koji sprovode Inicijativu za globalni monitoring za životnu sredinu i bezbednost (GMES) (2010/67/EU), Brisel, 28. oktobar, 2009. godine.
10http://www.eionet.europa.eu
11http://ec.europa.eu/environment/aarhus/index.htm

Odeljak A.3: Direktive EU koje se odnose na primenu Arhuske konvencije

Arhusku konvenciju primenjuje Evropska zajednica, a njeno sprovođenje se obezbeđuje uz pomoć četiri direktive EU.

1. 2003/4/EK Pristup javnosti informacijama o životnoj sredini

Ciljevi ove direktive su da garantuje pravo pristupa informacijama koje se tiču životne sredine i definiše osnovne uslove i praktična rešenja za ostvarivanje tog prava, kao i da obezbedi da se informacije o životnoj sredini postupno učine dostupnim i distribuiraju u javnosti, da bi se postiglo da budu dostupne u najvećoj mogućoj meri. Stoga je potrebno promovisati upotrebu kompjutera i/ili elektronske tehnologije gde god za to ima mogućnosti.

2. 2003/35/EK Učešće javnosti i pravo na pravnu zaštitu

Cilj ove direktive je da doprinese izvršavanju obaveza koje proizilaze iz Arhuske konvencije, naročito (a) obezbeđivanjem učešća javnosti u pravljenju planova i programa vezanih za životnu sredinu i (b) poboljšavanjem uslova za učešće javnosti i definisanjem odredaba za ostvarivanje prava na pravnu zaštitu u skladu sa direktivama Evropskog saveta 85/337/EEZ i 96/61/EK.

3. 2003/98/EK Ponovna upotreba informacija nastalih u javnom sektoru

Ovom direktivom se uspostavlja minimum kriterijuma koji regulišu oblast ponovne upotrebe postojećih dokumenata u posedu tela u javnom sektoru u zemljama članicama, a pritom se ona ne odnosi na institucije kao što su muzeji, biblioteke, arhivi, orkestri, opere, baleti i pozorišta. Takođe, prema direktivi, građani i kompanije zainteresovane za dobijanje pristupa dokumentima nisu u obavezi da dokazuju interes.

4. 2007/2/EK Uspostavljanje infrastrukture prostornih informacija u Evropskoj zajednici

U maju 2007. godine na snagu je stupio veoma važan propis kojim se uspostavlja infrastruktura prostornih informacija u Evropskoj zajednici, čime se pruža podrška politici očuvanja životne sredine u EZ i aktivnostima na tom polju. Ovom direktivom se nalaže da se usvoje zajednička pravila implementacije koja se odnose na niz precizno određenih oblasti kao što su metapodaci, specifikacija podataka, mrežne usluge, deljenje podataka i usluga, praćenje i izveštavanje.

Zakoni koji regulišu oblast životne sredine su samo delimično usklađeni sa zakonskim okvirom EU, a potrebno je da transpozicija bude potpuna, što će biti postignuto u narednim fazama procesa pristupanja Uniji. Međutim, primena Arhuske konvencije može i nezavisno od toga biti uspešna, pošto se njome u osmišljavanje politike uvode demokratski principi i pruža osnova za implementaciju na način koji je prijemčiv širokim slojevima društva. Pridržavanje načela Arhuske konvencije takođe doprinosi efikasnosti i ekonomičnosti transpozicije i implementacije acquis-a EU koji se odnosi na životnu sredinu.

Glava III.

OCENA USLOVA I GAP ANALIZA

- NAJVAŽNIJI NALAZI

Arhuska konvencija uspostavlja minimum standarda koje moraju poštovati sve zemlje članice.

Tabela B.1: Usklađenost sa osnovnim standardima iz člana 4 Arhuske konvencije

Standardi definisani u Arhuskoj konvenciji	Poštovanje standarda u Republici Srbiji
Konvencija priznaje pravo pristupa "zvaničnim dokumentima", a taj pojam je definisan vrlo široko kao bilo koja informacija u bilo kom obliku u posedu javnih vlasti. Postoje izuzeci.	Da Isti izuzeci postoje i u zakonima Republike Srbije.
Svako može da zatraži pristup informacijama bez obaveze da podnese izjavu u kojoj obrazlaže interes.	Da
Države mogu dozvoliti organima javne vlasti da uvedu nadoknadu za pružanje informacija, ali iznosi ne smeju biti preveliki.12 Tokom procesa donošenja odluka, države moraju bez naknade da pruže sve relevantne informacije koje je moguće dobiti na zahtev.13	Da
Pravo na pristup informacijama može biti ostvareno u svim: a) organima javne vlasti14 b) osim tela ili institucija koje postupaju u sudskom ili zakonodavnom svojstvu15 v) moraju ga poštovati i sva druga fizička ili pravna lica koja imaju javne nadležnosti ili funkcije ili pružaju javne usluge16	a) Da b) Da v) Da
Postoji ograničen broj izuzetaka, odnosno slučajeva, kada zahtev za dobijanje informacija može biti odbijen. Pritom se mora uzeti u obzir da li je objavljivanje u javnom interesu, te da li se zatražene informacije odnose na emisije u životnu sredinu i ako je to slučaj, takve informacije nikako ne mogu biti izuzete od objavljivanja17.	Nije primenjeno u potpunosti, niti precizno. Neki primeri ukazuju na postojanje tendencije da se odredbe Arhuske konvencije u potpunosti inkorporiraju (na primer, zakoni o proceni uticaja na životnu sredinu i strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu, integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine, hemikalijama i o biocidnim proizvodima). "Javni interes" je definisan u Zakonu o slobodnom pristupu informacijama, ali nisu uspostavljeni jasni kriterijumi neophodni za sprovođenje njegovih odredaba u praksi. Podaci o emisijama ne moraju biti zaštićeni kao poverljivi. Zahtevi za dobijanje informacija koje se odnose na bezbednost i zdravlje iz Zakona o biocidnim proizvodima ne treba da budu odbijani.
Strane koje podnose zahteve imaju mogućnost pokretanja besplatne ili jeftine, zakonski određene ubrzane procedure ponovnog razmatranja od strane suda ili nekog nezavisnog tela koje nije sudsko.	Ne (ne postoji proceduralna definicija) Da

__________
12Arhuska konvencija, član 4, stav 8
13Ibid., članovi 6 i 1.b.
14Ibid., član 2, definicija 2 (pod b)
15Ibid., član 2, definicija 2 (poslednja rečenica)
16Ibid., član 2, definicija c (pod b)
17Ibid., član 4, stav 4

Posvećenost ciljevima Arhuske konvencije

Savezna Republika Jugoslavija se na Samitu o planeti Zemlji, održanom u Rio de Žaneiru, 1992. godine obavezala da će poštovati principe održivog razvoja. 1993. godine, jugoslovenska vlada je pokazala posvećenost poštovanju sporazuma izglasavanjem rezolucije o politici zaštite životne sredine.

Republika Srbija nastavlja da iskazuje najviši stepen posvećenosti obezbeđivanju pristupa javnosti informacijama koje se tiču životne sredine, stvaranjem uslova za učešće javnosti u donošenju odluka i uspostavljanjem pravnog okvira za ostvarivanje prava na pravnu zaštitu u pitanjima koja se tiču životne sredine.

Niz aktivnosti koje su sprovedene u Republici Srbiji od političkih promena 2000. godine, svedoče o stalnoj posvećenosti ciljevima konvencije. Od posebnog značaja su sledeće: potvrđivanje sporazuma iz oblasti životne sredine koji sadrže odredbe koje su u skladu sa zahtevima navedenim u Arhuskoj konvenciji (na primer, multilateralni sporazumi Ekonomske komisije Ujedinjenih nacija za Evropu (UNECE) i slični sporazumi); preuzimanje obaveze da se acquis EU transponuje u pravni sistem Republike Srbije (direktive iz oblasti životne sredine koje su u potpunosti u skladu sa odredbama Arhuske konvencije), dokumenti iz domena nacionalne politike u kojima se navodi da su preuzete obaveze da se razvije sistem zaštite životne sredine zasnovan na vrednostima sadržanim u Arhuskoj konvenciji i usvajanje zakona čije odredbe su pravno obavezujuće u skladu sa Arhuskom konvencijom.

Arhuska konvencija je jedan od međunarodnih pravnih akata u kome se na najjasniji način izražava fundamentalno pravo na zdravu životnu sredinu.18 Arhuska konvencija štiti "prava vezana za životnu sredinu" kao osnovno ljudsko pravo. U njoj su pristup informacijama, učešće javnosti i pravo na pravnu zaštitu označeni kao osnovni uslovi za održivi razvoj koji podrazumeva očuvanje životne sredine. Ono po čemu se Arhuska konvencija izdvaja sa pravne tačke gledišta je široka definicija "informacija koje se tiču životne sredine" kojom je obuhvaćen ne samo kvalitet životne sredine, već i faktori koji imaju uticaja na životnu sredinu, informacije iz oblasti ekonomije i politike, kao i pitanja koja se tiču zdravlja i bezbednosti. Osim toga, u Arhuskoj konvenciji su uzeta u obzir prava svih zainteresovanih strana i podržava se i podstiče edukacija i razvijanje svesti. To doprinosi ostvarivanju dugoročnih razvojnih ciljeva kojima se obezbeđuju jednaka prava za sadašnje i buduće generacije.

U Ustavu Republike Srbije, proglašenom 2006. godine, kaže se da svi građani imaju pravo na zdravu životnu sredinu, kao i pravo da budu obaveštavani o njenom stanju, ali i obavezu da štite životnu sredinu.

Osim toga, Zakonom o zaštiti životne sredine u Republici Srbiji (2004) garantovano je pravo građana ili grupa građana, njihovih udruženja, profesionalnih ili drugih organizacija na zdravu životnu sredinu i pravna zaštita. Ovi ciljevi i principi se takođe detaljno izlažu u Strategiji održivog razvoja usvojenoj 2008. godine i Nacionalnom programu zaštite životne sredine iz 2010. godine.

Prema članu 16. Ustava Republike Srbije opšteprihvaćena pravila međunarodnog prava i potvrđeni međunarodni ugovori su sastavni deo pravnog poretka Republike Srbije i neposredno se primenjuju i potvrđeni međunarodni ugovori moraju biti u skladu s Ustavom. Zakonom o potvrđivanju Arhuske konvencije ("Službeni glasnik RS - Međunarodni ugovori", broj 38/09, usvojenim 12. maja 2009), konvencija je inkorporirana u pravni sistem Republike Srbije.

Zakoni iz oblasti životne sredine i drugi propisi iz te oblasti se trenutno ažuriraju, uključujući i zahtevane preduslove, definisane u Arhuskoj konvenciji, koji se odnose na njenu primenu.

U zemlji se sprovode aktivnosti u cilju ispunjavanja obaveza sadržanih u konvenciji (na primer, Prvo nacionalno saopštenje upućeno Konferenciji Strana konvencije).

Republika Srbija je potencijalni kandidat za članstvo u EU. Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) je potpisala 2008, a molba za članstvo u EU je podneta 2009. godine. U Izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije za 2009.19 konstatovan je pozitivan učinak Republike Srbije po pitanju horizontalnih zakona i potvrđivanja Arhuske konvencije. U Izveštaju Evropske komisije o napretku za 2010. godinu se iznosi zaključak da Republika Srbija treba da ojača kapacitete za primenu i sprovođenje zakona, uključujući mere vezane za učešće javnosti.

_____________
18http://ec.europa.eu/enlargement/index_en.htm
19http://ec.europa.eu/enlargement/index_en.htm

Usklađenost zakona u Srbiji sa zahtevima Arhuske konvencije

Usklađenost zakona Republike Srbije sa članovima Arhuske konvencije je analizirana do detalja. Ovde se analizira sedamnaest zakona iz oblasti životne sredine, od kojih su dva izmenjene verzije prethodno usvojenih zakona. Analizirana su još četiri zakona blisko povezana sa ovom oblašću (Videti kriterijume selekcije u Odeljku B.4).

Tabela B.2: Spisak analiziranih zakona iz oblasti životne sredine (Videti kriterijume selekcije u Odeljku B.4)

Br.	Naziv	Zvanična publikacija	Skraćenica
Zakoni iz oblasti životne sredine
1	Zakon o zaštiti životne sredine	"Službeni glasnik RS", broj 135/04	ZZŽS
2	Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu	"Službeni glasnik RS", broj 135/04	ZPUŽS
3	Zakon o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu	"Službeni glasnik RS", broj 135/04	ZSPUŽS
4	Zakon o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine	"Službeni glasnik RS", broj 135/04	ZISKZŽS
5	Zakon o zaštiti od jonizujućih zračenja i nuklearnoj sigurnosti	"Službeni glasnik RS", broj 36/09	ZZJZNS
6	Zakon o zaštiti od nejonizujućih zračenja	"Službeni glasnik RS", broj 36/09	ZZNZ
7	Zakon o hemikalijama	"Službeni glasnik RS", broj 36/09	ZH
8	Zakon o biocidnim proizvodima	"Službeni glasnik RS", broj 36/09	ZBP
9	Zakon o izmenama i dopunama Zakona o proceni uticaja na životnu sredinu	"Službeni glasnik RS", broj 36/09	ZIDZPUŽS
10	Zakon o zaštiti vazduha	"Službeni glasnik RS", broj 36/09	ZZV
11	Zakon o zaštiti prirode	"Službeni glasnik RS", broj 36/09	ZZP
12	Zakon o zaštiti od buke u životnoj sredini	"Službeni glasnik RS", broj 36/09	ZZBŽS
13	Zakon o zaštiti i održivom korišćenju ribljeg fonda	"Službeni glasnik RS", broj 36/09	ZZOKRF
14	Zakon o upravljanju otpadom	"Službeni glasnik RS", broj 36/09	ZUO
15	Zakon o ambalaži i ambalažnom otpadu	"Službeni glasnik RS", broj 36/09	ZAAO
16	Zakon o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti životne sredine	"Službeni glasnik RS", broj 36/09	ZIDZZŽS
17	Zakon o vodama	"Službeni glasnik RS", broj 30/10	ZV
Drugi zakoni
18	Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja	"Službeni glasnik RS", br. 120/04, 54/07, 104/09 i 36/10	ZSPIJZ
19	Zakon o opštem upravnom postupku	"Službeni list SRJ", br. 33/97 i 31/01; i "Službeni glasnik RS", broj 30/10	ZUP
20	Zakon o sudovima	"Službeni glasnik RS", broj 116/08	ZS
21	Zakon o upravnim sporovima	"Službeni glasnik RS", broj 111/09	ZUS

1. Definicije

- NAJVAŽNIJI NALAZI

1. Pojam "informacija koje se tiču životne sredine" kakav predviđa Arhuska konvencija tek treba da bude uveden u pravni sistem Republike Srbije. U odredbama zakona analiziranim ovom prilikom očigledni su različiti konteksti što za posledicu ima činjenicu da je mnoge odredbe vezane za dostupnost informacija i pravo na pravnu zaštitu, odnosno, informacije izuzete od objavljivanja teško tumačiti i primenjivati. Stoga je neophodno u pravnom sistemu Srbije uspostaviti sveobuhvatnu zakonsku definiciju "informacija koje se tiču životne sredine" koja je u potpunosti u skladu sa definicijom datom u Arhuskoj konvenciji.

2. Definicije "javnosti" i "zainteresovane javnosti" kakve su date u konvenciji su transponovane u neke od zakona Republike Srbije koji se odnose na oblast životne sredine, ne u sve koji su ovde analizirani, te prema tome treba prilagoditi upotrebu termina.

3. Drugi termini vezani za direktive EU nisu definisani u dovoljnoj meri. Jedan značajan primer tog tipa je "emisija". To dovodi do značajne regulatorne neusklađenosti među različitim zakonima. Slične neusklađenosti postoje i kada je reč o definicijama PRTR i genetički modifikovanih organizama (GMO). O tim terminima će biti reči u poglavljima koja slede, ali oni zahtevaju naknadnu analizu.

- Ocena termina

U Tabeli B.3 je dat kratak pregled usklađenosti zakona Republike Srbije sa zahtevima sadržanim u članovima Arhuske konvencije.

Tabela B.3: Poređenje definicija ključnih termina u Arhuskoj konvenciji i zakonima Republike Srbije

Termin	Definicija iz Arhuske konvencije	Definicija u zakonima Republike Srbije	Usklađenost definicija u zakonima Republike Srbije sa zahtevima Arhuske konvencije
"Organ javne vlasti"	Državni organi ili fizička ili pravna lica koja vrše javne funkcije. Može se takođe odnositi na regionalne organizacije za ekonomsku integraciju, kao što je Evropska zajednica, ali se ne odnosi eksplicitno na tela koja postupaju u sudskom ili zakonodavnom svojstvu.	Organ javne vlasti je: državni organ, organ teritorijalne autonomije, organ lokalne samouprave ili organizacija kojoj je povereno vršenje javnih ovlašćenja (član 3. ZSPIJZ). Kada se javne funkcije ustupaju ili prenose na druga tela, i ona moraju da pruže pristup informacijama.	Da - Definicija postoji u tri zakona iz oblasti životne sredine. Ne postoji konkretna definicija "organ javne vlasti", ali su definisana ovlašćenja i nadležnosti.
"Informacija koja se tiče životne sredine"	Široka definicija kojom su obuhvaćene ne samo informacije o stanju životne sredine ili informacije kojima raspolaže ministarstvo nadležno za životnu sredinu, već i informacije o kvalitetu životne sredine i emisijama, faktorima koji utiču na kvalitet životne sredine i zdravlje i informacije o donošenju odluka i analizama.	Ne postoji definicija, mada je to pitanje delimično uređeno: na primer, javnost može da ima pristup podacima o stanju životne sredine (član 9. ZZŽS).	Ne - Ne postoji definicija u zakonima Republike Srbije. Osim toga, razlozi za odbijanje zahteva za pristup informacijama koje se tiču životne sredine nisu uređeni u skladu sa članom 4. Arhuske konvencije.
"Informacija"	Videti odeljke B.1 i B.2 u kojima se iznose detalji o primeni definicija u propisima EU.	Dokumentovane informacije za koje javnost može biti opravdano zainteresovana, kojima raspolaže organ javne vlasti, nastale u radu ili u vezi sa radom organa javne vlasti (videti ZSPIJZ).	Delimično - U nekim pravnim aktima često se koristi termin "dokument" umesto "informacija", što u mnogome sužava tumačenje prava na pristup informacijama, pošto se prvopomenuti termin odnosi samo na opipljiva dokumenta i objavljeni materijal.
"Informacija od javnog značaja"	Predstavlja svaku informaciju u pisanom, vizuelnom, zvučnom, elektronskom ili drugom materijalnom obliku. Bilo koji materijalni oblici koji ovde nisu pomenuti, bilo da postoje u ovom trenutku, ili će postojati u budućnosti potpadaju pod ovu definiciju.	Prema članu 2. ZSPIJZ, to se odnosi na informaciju kojom raspolaže organ javne vlasti, sadržanu u određenom dokumentu, a odnosi se na sve ono o čemu javnost ima opravdan interes da bude obaveštena; izvor informacije je organ javne vlasti ili neki drugi entitet, a nosač informacija na kome se nalazi dokument nije bitan.	Delimično - Osnovna definicija je validna samo u kontekstu određenih zakona i ne postoji obaveza stroge usaglašenosti sa Arhuskom definicijom; kontekst definicije date u Arhuskoj konvenciji je zapravo mnogo širi.
"Javnost"	Fizička ili pravna lica, kao i organizacije ili grupe građana.	Javnost čini jedno ili više fizičkih ili pravnih lica, njihova udruženja ili grupe građana (ZZŽS, ZPUŽS, ZSPUŽS, ZISKZŽS i ZUP). U Zakonu o opštem upravnom postupku se pod ovim pojmom podrazumeva svako fizičko ili pravno lice, kao i grupe građana koje nemaju status pravnog lica, kada se u upravnom postupku rešava o njihovim pravima, obavezama ili pravnim interesima.	Da - Termin je u skladu sa Arhuskom konvencijom, mada samo u nekoliko zakona iz oblasti životne sredine i u Zakonu o opštem upravnom postupku. Ne - U Zakonu o vodama se koristi termin "šira javnost". Ne - U Ustavu se koristi termin "svako".
"Zainteresovana javnost"	Javnost koja je ugrožena ili će verovatno biti ugrožena ili ima interes u donošenju odluka koje se tiču životne sredine. Udruženja treba samo da promovišu zaštitu životne sredine i da zadovoljavaju uslove propisane nacionalnim zakonodavstvom da bi mogle da budu obuhvaćene definicijom "zainteresovane javnosti"	Čini je javnost koja je ugrožena ili će verovatno biti ugrožena nekim projektom, uključujući udruženja evidentirana kod nadležnog organa (na primer, ZZŽS, ZPUŽS). Tu takođe spada javnost zainteresovana za odluke koje se tiču zaštite životne sredine, uključujući udruženja evidentirana kod nadležnog organa.	Delimično - Definicija postoji u četiri zakona iz oblasti zaštite životne sredine (ZZŽS ZPUŽS, ZSPUŽS, i ZISKZŽS), ali se ne pominje u drugim zakonima koji se ovde analiziraju.

U članu 2. Arhuske konvencije date su definicije termina "strana", "organ javne vlasti"’, "informacija koja se tiče životne sredine", "javnost" i "zainteresovana javnost". Terminologija iz direktiva EU koja se odnosi na GMO i PRTR se analizira u poglavljima posvećenim tim oblastima.

Arhuske definicije "javnosti" i "zainteresovane javnosti" su transponovane u neke, ali ne sve zakone Republike Srbije iz oblasti životne sredine koji se ovde analiziraju. Reč "svako" iz člana 74. Ustava treba ili da bude zamenjena ili detaljnije objašnjena, pošto ne omogućava neophodno razlikovanje "javnosti" i "zainteresovane javnosti". Merodavno tumačenje (odnosno, ono koje je u skladu sa Ustavom) bi omogućilo da oba termina budu na pravi način uređena u zakonima Republike Srbije koji se tiču životne sredine. Drugi zakoni Republike Srbije ne prave razliku između pomenuta dva termina, iako je ta razlika neophodna, kao što se može videti u zakonima o PUŽS, SPUŽS i ISKZŽS. Osim toga, zakonske definicije "javnosti" i "zainteresovane javnosti", koje su u skladu sa Arhuskom konvencijom su primenjene samo u nekolicini zakona Republike Srbije. Ne postoji ispravna definicija koja se primenjuje dosledno, kroz čitav pravni sistem.

Termin "informacija koja se tiče životne sredine" tek treba da bude uspostavljen u pravnom sistemu Republike Srbije u skladu sa Arhuskom konvencijom. Definicija podataka koji se odnose na životnu sredinu je od ključnog značaja za određivanje delokruga konvencije, a postojanje definicije je minimum koji treba da bude zadovoljen, mada Strane konvencije mogu primenjivati širu definiciju. Opseg odredaba zakona Republike Srbije koji se ovde analiziraju je drugačiji. Potrebno je da se u Republici Srbiji uspostavi sveobuhvatna zakonska definicija "informacija koje se tiču životne sredine" koja bi bila u skladu sa Arhuskom konvencijom i uniformno primenjena u celom pravnom sistemu. Nedoslednost u zakonima koja se odnosi na oblast pristupa informacijama ima za posledicu potencijalno ograničeno pravo pristupa informacijama definisano u članu 4. konvencije, kao i ograničenu delotvornost mehanizama kojima se obezbeđuje pravo na pravnu zaštitu.

Odeljak B.1 Različiti pristupi u oblasti informacija koje postaju dostupne javnosti

U nekoliko zemalja u kojima deluje Ekonomska komisija Ujedinjenih nacija za Evropu (UNECE) ne pravi se razlika između informacija koje se tiču životne sredine i drugih vrsta informacija u posedu organa javne uprave. U tim zemljama zakoni ili tradicija uprave nalažu da sve informacije u posedu organa javne vlasti, uz neka ograničenja, moraju biti dostupne javnosti. Finska, Holandija, Švedska, Ukrajina, Velika Britanija i Sjedinjene Američke Države su među zemljama u kojima postoje zakoni koji garantuju opšti pristup informacijama i gde se ne pravi razlika između "informacija koje se tiču životne sredine" i ostalih informacija. U Danskoj je na snazi i Opšti zakon o informacijama i Zakon o informacijama o životnoj sredini čije se polje primene odnosi konkretnije na tu oblast. U slučajevima kada postoje oba navedena zakona treba voditi računa o doslednosti. Na primer, u uredbi Evropske unije koji se odnosi na pitanja iz domena Arhuske konvencije govori se o dostupnosti informacija koje se tiču životne sredine u bilo kom obliku, dok se u uredbi iz domena transparentnosti koja se odnosi ne samo na informacije o životnoj sredini govori jedino o pristupu "dokumentima".

Izvor: Vodič kroz primenu Arhuske konvencije

Ukratko rečeno, osnovna stvar je da definicije "javnosti", "zainteresovane javnosti" i "informacije koja se tiče životne sredine" budu harmonizovane da bi mogao postojati pravi sistem koji omogućava pristup informacijama i ostvarivanje prava na pravnu zaštitu (videti detaljnije informacije u Odeljcima B.1 i B.3). Slični zaključci se mogu izvući i kada je reč o nekim drugim definicijama kao što su "emisija" i "inventar zagađenja" koje su samo delimično u skladu sa zahtevima navedenim u direktivama EU, a to utiče na vrste informacija koje se prikupljaju i čine dostupnim javnosti.

Odeljak B.2: Primeri definicija primenjenih u zakonodavstvu EU

Uredba EK br. 1367/2006, član 2 - O primeni odredaba Arhuske konvencije upućena svim institucijama i telima Evropske zajednice

U smislu ove uredbe:

(a) "podnosilac zahteva" je svako fizičko ili pravno lice koje zatraži informacije o životnoj sredini;

(b) "javnost" je jedno ili više fizičkih ili pravnih lica, odnosno, udruženja, organizacije ili grupe lica;

(v) "institucije i tela Zajednice" su sve javne institucije, tela, kancelarije i agencije koje su uspostavljene sporazumom ili na temelju sporazuma, osim kad deluju u pravosudnom ili zakonodavnom svojstvu;

(g) "informacija koja se tiče životne sredine" je svaka informacija u pisanom, vizuelnom, zvučnom, elektronskom ili bilo kom drugom materijalnom obliku o:

(i) stanju elemenata životne sredine, kao što su vazduh i atmosfera, voda, tlo, zemljište, predeli i prirodni kompleksi, uključujući močvarna, priobalna i morska područja, biološku raznovrsnost i njene komponente, uključujući genetički modifikovane organizme, kao i o interakciji između ovih elemenata;

(ii) faktorima kao što su materije, energija, buka i zračenje, otpad, uključujući radioaktivni otpad, emisije, ispuštanja i druga oslobađanja u životnu sredinu koji utiču ili će verovatno uticati na elemente životne sredine pomenute u tački (i);

(iii) merama (uključujući upravne mere), kao što su politika, zakonska akta, planovi i programi, sporazumi u oblasti zaštite životne sredine i aktivnosti koje utiču ili će verovatno uticati na elemente i faktore navedene u okviru tačaka (i) i (ii), kao i mere i aktivnosti osmišljene radi zaštite tih elemenata;

(iv) izveštajima o sprovođenju zakona iz oblasti zaštite životne sredine;

(v) analizama isplativosti i drugim ekonomskim analizama i pretpostavkama koje se koriste u okviru mera i aktivnosti iz tačke (iii); i

(vi) stanju zdravlja i bezbednosti ljudi, uključujući moguće zagađenje lanca ishrane i tamo gde je to relevantno, uslovima života ljudi, kulturnim spomenicima i građevinama, ukoliko na njih utiče ili može da utiče stanje elemenata životne sredine pomenutih u tački (1), odnosno, putem tih elemenata, bilo koja od stvari iz tačaka (ii) i (iii);

(d) "planovi i programi koji se tiču životne sredine" su planovi i programi:

(i) koje izrađuju i, tamo gde je to primereno, usvajaju institucije i tela Zajednice;

(ii) koji su potrebni na osnovu zakonodavnih, regulatornih ili upravnih odredaba; i

(iii) koji doprinose ostvarivanju ciljeva politike zaštite životne sredine Zajednice utvrđenih u Šestom akcionom programu Zajednice za životnu sredinu ili bilo kojem potonjem opštem akcionom programu za životnu sredinu, odnosno, koji bi mogli imati značajan uticaj na ostvarivanje tih ciljeva.

Opšti akcioni programi za životnu sredinu se takođe smatraju planovima i programima koji se tiču životne sredine.

Ovom definicijom nisu obuhvaćeni finansijski ili budžetski planovi i programi tj. planovi i programi u kojima se utvrđuje način finansiranja određenih projekata i aktivnosti, odnosno, koji se odnose na predloge godišnjih budžeta kao ni interni programi rada institucija i tela Zajednice, niti planovi i programi koji se primenjuju u slučaju vanrednih situacija i čija je jedina svrha civilna zaštita;

(đ) "zakon koji se tiče životne sredine" je zakon Zajednice, koji bez obzira na pravnu osnovu, doprinosi sprovođenju ciljeva politike zaštite životne sredine Zajednice utvrđenih u sporazumu, a to su očuvanje, zaštita i poboljšanje kvaliteta životne sredine, zaštita zdravlja ljudi, razborita i racionalna upotreba prirodnih resursa, te promovisanje mera na međunarodnom nivou u cilju rešavanja regionalnih ili globalnih problema vezanih za životnu sredinu;

(e) "upravni akt" je svaka pojedinačna mera u okviru zakona iz oblasti zaštite životne sredine koju preduzima institucija ili telo Zajednice i koja je pravno obavezujuća i ima spoljašnje efekte;

(ž) "upravni propust" postoji ako institucija ili telo Zajednice nije usvojilo upravni akt koji podleže definiciji iz tačke (e).

Izvor: sajt EZ: http://eur-lex.europa.eu/LexUriServ/LexUriServ.do?uri=OJ:L:2006:264:0013:0013:EN:PDF

2. Dostupnost informacija o životnoj sredini

- NAJVAŽNIJI NALAZI

1. Odredbe iz ovog stuba se u izvesnoj meri sprovode u pravnom sistemu Republike Srbije, mada bi unapređenje terminologije i smanjenje terminološkog jaza pojednostavilo njihovu primenu (videti tač. 2-6).

2. Pravo na pristup informacijama ili nije jasno definisano ili se uopšte ne spominje u mnogim zakonima koji se odnose na životnu sredinu (na primer, u Zakonu o zaštiti od jonizujućih zračenja i nuklearnoj sigurnosti, Zakonu o vodama, Zakonu o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu, Zakonu o zaštiti i održivom korišćenju ribljeg fonda).

3. Izuzeci prilikom ostvarivanja prava na pristup informacijama i kriterijumi za odbijanje zahteva za objavljivanje informacija su prilično nejasni, a tumačenje tih odredaba u nacionalnom zakonodavstvu je donekle proizvoljno; na primer izgleda da je organima javne vlasti ostavljena sloboda da odlučuju šta se tačno podrazumeva pod pristupom podacima koji bi "bitno otežao ostvarenje opravdanih ekonomskih interesa" (Zakon o pristupu informacijama od javnog značaja, član 9). Potrebno je definisati jasna i precizna "pravila ponašanja", uključujući i preciznije kriterijume na nacionalnom nivou za odbijanje zahteva za objavljivanje informacija.

4. Postoji nedoslednost u zakonskim definicijama lica ili entiteta koji imaju pravo da zatraže informacije. U Zakonu o upravnom postupku se propisuje podnošenje zvanične izjave u kojoj se navodi interes podnosioca zahteva za pristup informacijama, dok zakoni iz oblasti životne sredine i Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja ne propisuju navođenje interesa.

5. Nepostojanje definicije "informacija koje se tiču životne sredine" otežava primenu nekolikih odredaba, kao što su uspostavljanje Informacionog sistema zaštite životne sredine, priprema izveštaja o stanju životne sredine i utvrđivanje koje informacije iz oblasti zaštite životne sredine treba učiniti dostupnim javnosti, a koje ne.

6. Informacije o sprovođenju zakona i politike i međunarodnih sporazuma koji se tiču zaštite životne sredine nisu često dostupne javnosti, a naročito je primetan nedostatak informacija o napretku implementacije.

7. Praktična rešenja za pristup informacijama (tačke za kontakt, ustaljena praksa i procedure, registri metapodataka i uputstva) često ne postoje, postoji manjak informacija dostupnih na Internetu, ali i uopšte, posebno izražen na lokalnom nivou. Stoga je potrebno više vremena da bi se informacije dobile, a time i poskupljuje procedura pružanja informacija za one koji ih poseduju.

8. Razvijen informacioni sistem može bolje da potpomogne ispunjavanje zahteva Arhuske konvencije, na primer, uspostavljanjem informacionog sistema za izveštavanje koji obezbeđuje okvir i zajedničku osnovu za zadovoljavanje osnovnih potreba na planu prikupljanja podataka.

9. Analiza životne sredine može biti poboljšana uz pomoć sistema praćenja, kontrole kvaliteta podataka i usklađivanjem standarda sa Evropskom unijom (na primer, obezbeđivanje da informacije iz zemlje i iz inostranstva budu na približno istom nivou da bi se premostio jaz između informacionog sistema i statistike o životnoj sredini), stalno jačanje kapaciteta i jasno definisanje nadležnosti institucija.

10. Neke odredbe u postojećim zakonima u Republici Srbiji su zapravo strože od odredaba Arhuske konvencije. Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja nalaže da informacije moraju biti pružene brže i da podnosioci treba u najkraćem roku da budu obavešteni da je njihov zahtev za dobijanje informacija odbijen. Takođe informacije moraju biti pružene bez naknade novinarima, udruženjima koje se bave ljudskim pravima i svim pojedincima koji traže informacije o ugrožavanju zdravlja stanovništva i/ili životne sredine.

- Ocena prava na pristup informacijama

Pristup informacijama koje se tiču životne sredine, odnosno, pravo javnosti da bude obaveštena predstavlja prvi osnovni stub Arhuske konvencije. Osoba koja traži informacije ima pravo da ih dobije na zahtev (član 4) i ima pravo da bude informisana o stanju životne sredine (uključujući, na primer, informacije o emisijama), kao i o politici i programima iz oblasti životne sredine (član 5). Javnost takođe ima pravo da zna koje informacije se prikupljaju i koji organ javne vlasti ih poseduje. Potrebno je dodatno razvijati svest javnosti i uspostaviti sistem uz pomoć koga bi se javnost angažovala i dobijala pomoć u vidu uputstava kako da na pravi način formuliše zahteve za informacije. Takođe, treba jasno definisati standarde za rokove, naknade i izuzeća.

U Tabeli B.4 je dat kratak pregled usklađenosti zakona Republike Srbije sa čl. 4. i 5. Arhuske konvencije.

Tabela B.4: Usklađenost zakona Republike Srbije sa zahtevima Arhuske konvencije u oblasti dostupnosti informacija

Član Arhuske konvencije	Odredbe Arhuske konvencije (parafrazirane: videti doslovni tekst u Aneksu)	Usklađenost zakona Republike Srbije sa odredbama Arhuske konvencije (videti Aneks u kome se nalaze detaljna objašnjenja i gde se upućuje na članove)
4.	Dostupnost informacija
4.1	1. Svaka Strana će obezbediti da, u skladu sa dolenavedenim stavovima ovog člana, organi javne vlasti, kao odgovor na zahtev za informacijama o životnoj sredini, učine te informacije dostupnim javnosti: (a) Bez potrebe da se iskazuje interes; (b) U zahtevanoj formi izuzev: (i) kada je organu javne vlasti jednostavnije da učini dostupnim te informacije u drugoj formi, u kom slučaju će se dati razlozi za njihovo dostavljanje u toj formi; ili (ii) kada je informacija već dostupna javnosti u drugoj formi.	Da - Zakon o zaštiti životne sredine, Ustav, Zakon o hemikalijama, Zakon o biocidnim proizvodima, Zakon o zaštiti prirode, itd. Delimično - U Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, ovo pravo se primenjuje samo ako se informacije odnose na ugrožavanje, odnosno zaštitu zdravlja stanovništva i životne sredine. Ista prava se ne garantuju kada su u pitanju informacije o stanju životne sredine. Ne - Zakon o opštem upravnom postupku nalaže dokazivanje interesa, a "javni interes" nije jasno definisan. Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti je glavni državni organ zadužen za kontrolu slobodnog pristupa informacijama.
4.2	2. Gorepomenute informacije iz oblasti životne sredine biće stavljene na raspolaganje što je pre moguće, a najkasnije mesec dana nakon podnošenja zahteva. U slučajevima kada obim i složenost informacija opravdava produženje ovog roka, taj rok može biti produžen do dva meseca od dana podnošenja zahteva. Podnosilac zahteva će biti obavešten o svakom produženju kao i o razlozima kojima se ono pravda.	Da - Odredbe Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja koje se odnose na neke vrste informacija o životnoj sredini su čak strože nego u Arhuskoj konvenciji: odnosno, informacije se moraju dostaviti što je pre moguće ili najkasnije petnaest dana od podnošenja zahteva, a ako je informacija od značaja za zaštitu zdravlja i životne sredine, odgovor mora stići u roku od 48 sati, a naknadni rok, koji može biti odobren uz navođenje razloga kojima se pravda ne može biti duži od 40 dana. U Zakonu o zaštiti životne sredine se navodi da odgovor mora stići u roku od 30 dana, a ako su informacije obimne ili bi njihova priprema zahtevala duži vremenski period, rok za dostavljanje može biti produžen do 60 dana.
4.3	3. Zahtev za dobijanje informacija koje se tiču životne sredine može biti odbijen ako organ javne vlasti kojem je zahtev podnet ne poseduje informacije u oblasti životne sredine koje su tražene, ako je zahtev očigledno nerazuman ili je suviše uopšteno formulisan, ili ako se zahtev odnosi na podatke koji se nalaze u završnoj fazi obrade, ili se odnosi na internu komunikaciju između organa javne vlasti.	Da - Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja
4.4	4. Zahtev za informacije koje se tiču životne sredine može biti odbijen ukoliko bi njihovo objavljivanje negativno uticalo na: (a) poverljivost; (b) međunarodne odnose, nacionalnu odbranu ili javnu bezbednost; (v) ispravnost rada pravosudnih organa; (g) poverljivost komercijalnih i industrijskih informacija; (d) prava intelektualne svojine; (đ) poverljivost ličnih podataka; (e) interese trećeg lica koje dostavlja tražene informacije; ili (ž) životnu sredinu na koju se informacije odnose, kao što su područja za razmnožavanje retkih vrsta. Navedeni osnovi za odbijanje zahteva tumačiće se na restriktivan način, uzimajući u obzir interes javnosti za objavljivanje informacija kao i da li se tražene informacije odnose na emisije u životnu sredinu.	Delimično - Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, Zakon o zaštiti podataka o ličnosti i Zakon o zaštiti životne sredine (videti razjašnjenje u Tabeli B.5). Osim toga, Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja ograničava pravo na privatnost u slučajevima koji se odnose na određene podatke, naime: "ako se radi o ličnosti, pojavi ili događaju od interesa za javnost, a naročito ako se radi o nosiocu državne i političke funkcije i ako je informacija važna s obzirom na funkciju koju to lice vrši", kao i "ako se radi o licu koje je svojim ponašanjem, naročito u vezi sa privatnim životom, dalo povoda za traženje informacije". Takođe, u Zakonu o biocidnim proizvodima se kaže da se podaci koji su značajni za zdravlje i bezbednost ljudi i životinja i zaštitu životne sredine ne mogu označiti kao "poslovna tajna".
4.5	5. U slučajevima kada organ javne vlasti ne poseduje tražene informacije koje se tiču životne sredine, on će u najkraćem roku obavestiti podnosioca zahteva kom organu javne vlasti treba da se obrati za tražene informacije ili će proslediti zahtev nadležnom organu.	Delimično - Nije definisano u svim relevantnim zakonima.
4.6	6. Svaka strana će obezbediti da, ako su izvesne informacije izuzete od objavljivanja po osnovu stavova 3 (v) i 4, preostale informacije koje nisu izuzete budu dostupne.	Delimično - Nije definisano u svim relevantnim zakonima. Definisano je u Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, ali se ovaj zakon odnosi samo na neke od informacija vezanih za životnu sredinu. Da - ZH i ZBP
4.7	7. Zahtev će biti odbijen u pisanoj formi, ako je podnet u pisanoj formi. Dokument o odbijanju zahteva se izdaje u što kraćem vremenskom roku, a najkasnije u roku od mesec dana. Podnosilac mora biti obavešten o svakom produženju roka i o razlozima koji takvu odluku opravdavaju.	DA
4.8	8. Svaka strana može dozvoliti svojim organima javne uprave da naplaćuju naknadu za pružanje informacija, ali ta naknada ne sme premašivati razuman iznos.	DA
5.	Prikupljanje i distribuiranje informacija koje se tiču životne sredine
5.1	1. Svaka strana će obezbediti da organi javne uprave poseduju i ažuriraju informacije koje se tiču životne sredine, da bi se obezbedio odgovarajući protok informacija, a u slučaju bilo kakve neposredne opasnosti po zdravlje ljudi ili životnu sredinu, da se informacije bez odlaganja dostavljaju javnosti koja bi time mogla da bude pogođena.	Delimično - Agencija za zaštitu životne sredine (institucionalna struktura uspostavljena u okviru Ministarstva životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja) je glavna institucija nadležna za održavanje nacionalnog informacionog sistema zaštite životne sredine. Vođenje evidencije je takođe definisano u svim ovde analiziranim zakonima, kao i u Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, u Ustavu, itd. Protok informacija i podnošenje izveštaja su regulisani u mnogim slučajevima, ali često ne i na zadovoljavajući način. U Zakonu o zaštiti životne sredine, Zakonu o zaštiti vazduha, Zakonu o bezbednosti hrane i Zakonu o hemikalijama je definisan sistem za uzbunjivanje i saopštavanje informacija u slučaju opasnosti po životnu sredinu i zdravlje ljudi, međutim većina zakona ne sadrži definicije donje granice opasnosti. Ne - Prisutna je neusklađenost različitih institucija u pogledu informacija koje prikupljaju i poseduju; do toga dolazi ne samo zbog nejasne podele nadležnosti između institucija, već i zbog nepostojanja podzakonskih akata kojima se definiše protok informacija.
5.2	2. Svaka strana će obezbediti da informacije koje se tiču zaštite životne sredine, a stavljaju se na raspolaganje javnosti, budu transparentne i dostupne putem: (a) obezbeđivanja podataka o tipu i obimu informacija, o osnovnim uslovima postupka pod kojima se takve informacije mogu dobiti; (b) Ustanovljavanja i održavanja praktičnih mera, kao što su: (i) obezbeđivanje javno dostupnih lista, registara i dosijea; (ii) obavezivanje službenika da pružaju podršku javnosti u traženju informacija po osnovu ove konvencije; i (iii) određivanje tačaka za kontakt; i (v) obezbeđivanja besplatnog pristupa informacijama koje se tiču životne sredine, a nalaze se u listama, registrima, ili dosijeima pomenutim u tački (b) (i).	Da - (a, b-i, b-ii, v) Prema Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, svi državni organi su dužni da najmanje jednom godišnje objave informator koji sadrži najvažnije informacije o njihovom radu. Ne - (a, b-iii) Trenutno ne postoji nacionalni registar metapodataka; nadležne institucije uglavnom poseduju neku vrstu registra metapodataka, ali prvenstveno za internu upotrebu. Delimično - (b-iii) U institucijama od ključne važnosti, kao što su Agencija za zaštitu životne sredine i Zavod za zaštitu prirode je jasno definisano ko su tačke za kontakt; međutim, u mnogim institucijama, (naročito na lokalnom nivou i u privatnim i državnim firmama) to nije slučaj.
5.3	3. Potrebno je obezbediti da sledeće informacije koje se tiču životne sredine, postanu sve dostupnije u elektronskim bazama kojima se može lako pristupiti: (a) Izveštaji o stanju životne sredine; (b) Tekstovi zakona koje se tiču životne sredine; (v) Politika, planovi i programi u vezi sa životnom sredinom; (g) Druge relevantne informacije.	Delimično - Izveštaji o stanju životne sredine se redovno objavljuju. Republički zavod za statistiku objavljuje neke podatke o životnoj sredini na Internetu, a tekstovi na temu politike zaštite životne sredine, kao i planovi, programi i zakoni se takođe redovno čine dostupnim na Internetu (Ministarstvo životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja, Zavod za zaštitu prirode Srbije, Agencija za hemikalije, Narodna skupština Republike Srbije i Arhus centar Kragujevac su dobri primeri).
5.4	4. Svaka strana će u redovnim vremenskim intervalima, ne dužim od tri ili četiri godine, objavljivati i distribuirati nacionalni izveštaj o stanju životne sredine, uključujući informacije o kvalitetu životne sredine i informacije o pretnjama životnoj sredini.	Da - Agencija za zaštitu životne sredine objavljuje godišnje izveštaje; Republički zavod za statistiku takođe redovno (mesečno, tromesečno i godišnje) objavljuje neke podatke o životnoj sredini. Potrebno je, međutim, da informacije budu kvalitetnije i da se češće ažuriraju.
5.5	5. Vlade treba da objavljuju zakone i dokumente u oblasti životne sredine.	Delimično - Ova dokumenta redovno postavljaju na Internet Ministarstvo životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja, Zavod za zaštitu prirode Srbije, Agencija za hemikalije, Narodna skupština Republike Srbije, Arhus centar Kragujevac i drugi. Sva zakonska akta se objavljuju u Službenom glasniku Republike Srbije. Detalji u vezi sa sprovođenjem projekata/programa i izveštaji o napretku u sprovođenju preuzetih obaveza u delo su veoma retko dostupni.
5.6	6. Odnosi se na distribuciju u javnosti informacija u privatnom posedu, kao što su okviri aktivnosti za dobrovoljno "eko-obeležavanje" i programa "eko-kontrole".	Delimično - Zakon o zaštiti životne sredine sadrži odredbe o sistemu EMAS i ekološkom znaku. U Pravilniku o bližim uslovima i postupku za dobijanje prava na korišćenje ekološkog znaka, elementima, izgledu i načinu upotrebe ekološkog znaka za proizvode, procese i usluge (2009), uspostavljaju se jasni kriterijumi nacionalnog sistema eko-obeležavanja.
5.7	7. Od vlada se zahteva da objavljuju informacije o donošenju odluka koje se tiču životne sredine, kao i o izradi politike u tom domenu.	Delimično - Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja nalaže da svi državni organi treba najmanje jednom godišnje da objavljuju izveštaje u kojima bi bile iznete najvažnije činjenice o njihovom radu.
5.8	8. Zahteva se postojanje mehanizama koji će omogućiti da se potrošačima učine dostupnim informacije o proizvodima, da bi prilikom pravljenja izbora bili dobro obavešteni.	Delimično - Odredbe o informacijama o proizvodima se nalaze u Zakonu o zaštiti potrošača, Zakonu o zaštiti životne sredine, Zakonu o hemikalijama, Zakonu o biocidnim proizvodima, Zakonu o ambalaži i ambalažnom otpadu, Pravilnik o kontroli i sertifikaciji u organskoj proizvodnji i metodama organske proizvodnje, Pravilniku o deklarisanju i označavanju upakovanih namirnica, itd. U Zakonu o bezbednosti hrane se kaže: "Interes potrošača mora da se obezbedi do najvišeg nivoa zaštite. Subjekti u poslovanju hranom dužni su da potrošaču obezbede informacije koje daju mogućnost izbora proizvoda na način koji neće da dovede potrošača u zabludu u pogledu sastava, svojstava i namene proizvoda." Međutim, praktični mehanizmi nisu u dovoljnoj meri regulisani i potrebno ih je unaprediti i učiniti da budu jasnije definisani.
5.9	9. Odnosi se na uspostavljanje nacionalnih sistema informisanja o ispuštanju i prenosu zagađujućih materija; pod tim se podrazumeva: usaglašeni sistem kojim je obuhvaćena cela teritorija države, strukturisane, kompjuterizovane i javno dostupne baze podataka i prikupljanje podataka putem standardizovanog izveštavanja.	Da - Agencija za zaštitu životne sredine je institucija nadležna za uspostavljanje i vođenje PRTR registra kao jednog od podsistema Nacionalnog registra izvora zagađivanja čiji rezultati treba da budu objavljivani na sajtu Agencije. Lokalni organi vlasti su odgovorni za uspostavljanje i vođenje lokalnih registara izvora zagađenja životne sredine. Podzakonski akt kojim se preciziraju nadležnosti i protok informacija je donet - Pravilnik o metodologiji za izradu nacionalnog i lokalnog registra izvora zagađivanja, kao i metodologiji za vrste, načine i rokove prikupljanja podataka i objavljen u "Službenom glasniku RS", broj 91/10.
5.10	10. Nijednom odredbom ovog člana se strane ne podržavaju niti ohrabruju da koriste svoje pravo da odbiju da objave određene informacije o životnoj sredini u skladu sa članom 4. st. 3. i 4.	Da

U nacionalnom zakonodavstvu Republike Srbije, opšte pravo pristupa informacijama je najopširnije definisano u Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. U članu 4. tog zakona se propisuje: "Smatra se da opravdani interes javnosti da zna […] postoji uvek kada se radi o informacijama kojima raspolaže organ vlasti koje se odnose na ugrožavanje, odnosno zaštitu zdravlja stanovništva i životne sredine". O pristupu informacijama se detaljnije propisuje u članu 5: "Svako ima pravo da mu bude saopšteno da li organ vlasti poseduje određenu informaciju od javnog značaja, odnosno da li mu je ona inače dostupna. Svako ima pravo da mu se informacija od javnog značaja učini dostupnom tako što će mu se omogućiti uvid u dokument koji sadrži informaciju od javnog značaja, pravo na kopiju tog dokumenta, kao i pravo da mu se, na zahtev, kopija dokumenta uputi poštom, faksom, elektronskom poštom ili na drugi način".

Pravo na pristup informacijama je takođe uspostavljeno i drugim zakonskim aktima kojima se uređuju pitanja iz oblasti životne sredine, kao što su Zakon o hemikalijama (član 84), Zakon o zaštiti od nejonizujućih zračenja (čl. 3. i 11), Zakon o biocidnim proizvodima (član 47) i Zakon o zaštiti prirode (član 115).

Prema Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja (član 4), pravo da se dobiju informacije postoji uvek kada se informacije odnose na zaštitu životne sredine; a članom 15. je predviđeno da oni koji traže informacije ne moraju navesti razloge za podnošenje zahteva za dobijanje informacija. S druge strane, Zakon o opštem upravnom postupku (član 70) nalaže da podnosilac zahteva mora da obrazloži postojanje svog pravnog interesa.

Međutim, odredbe koje se tiču prava na pristup informacijama ne postoje ili nisu jasno definisane u mnogim zakonskim aktima iz oblasti zaštite životne (na primer, u Zakonu o zaštiti od jonizujućih zračenja i nuklearnoj sigurnosti, Zakonu o vodama, Zakonu o zaštiti i održivom korišćenju ribljeg fonda, Zakonu o proceni uticaja na životnu sredinu, Zakonu o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu, itd.).

Kriterijumi za izuzeće prilikom ostvarivanja prava na pristup informacijama i odbijanje zahteva za objavljivanje informacija su obično nejasni. Stoga je tumačenje takvih odredaba u nacionalnom zakonodavstvu donekle proizvoljno i čini se da je organima javne vlasti prepušteno, često od slučaja do slučaja, da odlučuju šta tačno podrazumevaju pomenute odredbe. Na primer, tumačenje "podataka čije bi objavljivanje bitno otežalo ostvarenje opravdanih ekonomskih interesa" može biti prilično proizvoljno, kao i da li je zahtev "nerazuman", da li se upućuje "često" ili se "traži preveliki broj informacija" (Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, (čl. 9. i 13), ili se pak "protivi javnom interesu" (Zakon o opštem upravnom postupku (član 70), "Službeni list SRJ", br. 33/97 i 31/01). U Tabeli B.5 je dat opšti pregled odredaba koje se odnose na kriterijume za odbijanje objavljivanja informacija u nacionalnom zakonodavstvu i njihove usklađenosti sa odredbama Arhuske konvencije. Potrebno je uspostaviti jasne i precizne kriterijume za odbijanje objavljivanja informacija, ako je moguće, na nacionalnom nivou. Prema Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja (član 12), ako se tražena informacija pruži samo delimično, ostatak informacije se mora izdvojiti i učiniti dostupnom podnosiocu zahteva.

Tabela B.5: Kriterijumi u nacionalnom zakonodavstvu za odbijanje objavljivanja informacija i njihova usklađenost sa odredbama Arhuske konvencije

Kriterijumi za odbijanje objavljivanja informacija u Arhuskoj konvenciji (član 4, stavovi 3 i 4)		Zakonska akta Republike Srbije u kojima postoje takve odredbe (član zakona koji sadrži pomenute odredbe je naveden u zagradi)
4.3.	Organ javne uprave kome je zahtev podnet ne poseduje tražene informacije	ZSPIJZ
	Zahtev je očigledno nerazuman ili je suviše uopšteno formulisan	ZSPIJZ, ZUP
	Zahtev se odnosi na podatke koji se upravo kompletiraju ili na internu komunikaciju između organa javne uprave	ZSPIJZ
4.4.
(a)	Poverljivost	ZZŽS (80), ZSPIJZ (9), ZPUŽS (27), ZSPIJZ (9), ZISKZŽS (23), ZH (85), ZBP (46), ZZP (115), ZUO (69), ZUP (70)
(b)	Međunarodni odnosi, nacionalna odbrana ili javna bezbednost	ZZŽS (80), ZSPIJZ (9)
(v)	Ispravnost rada pravosudnih organa	ZZŽS (80), ZSPIJZ (9), ZUP (70)
(g)	Poverljivost komercijalnih i industrijskih informacija	ZZŽS (80), ZISKZŽS (23), ZSPIJZ (9)
(d)	Prava intelektualne svojine	ZZŽS (80)
(đ)	Poverljivost ličnih podataka	ZZŽS (80), (14)
(e)	Interesi trećeg lica koje dostavlja tražene informacije	ZZŽS (80) ZSPIJZ nalaže objavljivanje informacija čak i u takvim slučajevima
(ž)	Životna sredina na koju se informacije odnose, kao što su područja za razmnožavanje retkih vrsta	ZIDZZŽS (80)
Navedeni osnovi za odbijanje zahteva tumačiće se na restriktivan način, uzimajući u obzir interes javnosti za objavljivanje informacija, kao i da li se tražene informacije odnose na emisije u životnu sredinu.		ZUP (70) ZH i ZBP (posebno) Zakon o zaštiti prirode, itd.
Dokumenti u kojima nisu definisani kriterijumi za odbijanje objavljivanja informacija		ZSPUŽS, ZZJZNS, ZZNZ, ZZV, ZZBŽS, ZAAO, ZZOKRF, ZV

Zakonski kriterijumi koji se koriste za utvrđivanje prava pristupa informacijama se razlikuju od dokumenta do dokumenta. U Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja (član 5) se propisuje da svako ima ovo pravo, dok se u nekim zakonima pravi razlika između "javnosti" i "zainteresovane javnosti" i pomenuto pravo se priznaje samo zainteresovanoj javnosti. Na primer, u Zakonu o proceni uticaja na životnu sredinu (član 2) se predviđa da "zainteresovana javnost obuhvata javnost na koju projekat utiče ili je verovatno da će uticati, uključujući i udruženja koja se bave zaštitom životne sredine i evidentirane su kod nadležnog organa", dok se u Zakonu o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu (član 3) predviđa da "zainteresovana javnost obuhvata javnost na koju utiče ili može uticati plan ili program i/ili koja ima interes u donošenju odluka koje se odnose na zaštitu životne sredine, uključujući udruženja koja se bave zaštitom životne sredine i koje su evidentirane kod nadležnog organa." Ta razlika postoji u Zakonu o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine (član 2), a takođe je uspostavljena i u Zakonu o zaštiti životne sredine, uvođenjem termina "zainteresovana javnost" u Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti životne sredine.

U nacionalnom zakonodavstvu, opšte uzev, ne postoji jasna definicija "informacija", kao ni kriterijumi uz pomoć kojih je moguće definisati koja informacija se može smatrati informacijom od javnog značaja. Najdetaljnija definicija je data u Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja (član 2), prema kome je to "informacija kojom raspolaže organ javne vlasti, nastala u radu ili u vezi sa radom organa javne vlasti, sadržana u određenom dokumentu, a odnosi se na sve ono o čemu javnost ima opravdan interes da zna. Da bi se neka informacija smatrala informacijom od javnog značaja nije bitno da li je izvor informacije organ javne vlasti ili koje drugo lice, nije bitan nosač informacija (papir, traka, film, elektronski mediji i sl.) na kome se nalazi dokument koji sadrži informaciju, datum nastanka informacije, način saznavanja informacije, niti su bitna druga slična svojstva informacije." U nekim zakonskim aktima (na primer, u Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, Zakonu o opštem upravnom postupku i Zakonu o proceni uticaja na životnu sredinu) često se koristi termin "dokument", umesto termina "informacija", što za posledicu može imati mnogo uže shvatanje informacija, ako se taj pojam odnosi samo na dokumente i objavljeni materijal. Važno je, međutim, ukazati da je praksa da se koristi termin "zvanični dokument", umesto "informacija od javnog značaja" takođe prisutna u mnogim međunarodnim dokumentima, kao i u pravnim aktima Evropske unije.

Agencija za zaštitu životne sredine kao organ uprave u okviru Ministarstva životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja osnovana je 2004. godine i predstavlja glavnu nacionalnu instituciju za obezbeđivanje i koordinaciju pristupa informacijama koje se tiču životne sredine. Nepostojanje metaregistara, jasno određenih tačaka za kontakt u drugim institucijama i informacioni sistem zaštite životne sredine koji je u fazi razvoja neke su od prepreka koje stoje na putu efikasnog obavljanja tog zadatka. Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti je organ nadležan za kontrolu slobodnog pristupa informacijama. Njegova ovlašćenja su ustanovljena Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Poverenik je odgovoran za praćenje, odnosno, nadzor organa javne vlasti u pogledu ispunjavanja obaveza predviđenih tim zakonom.

U Arhuskoj konvenciji se uspostavljaju rokovi za objavljivanje traženih informacija. Zakon o zaštiti životne sredine (član 79) predviđa iste rokove kao konvencija. Međutim, Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja (član 16) nameće još strože rokove: informacija mora biti objavljena što je pre moguće, a najkasnije petnaest dana od podnošenja zahteva, a ako je informacija od značaja za zaštitu zdravlja i životne sredine, odgovor mora stići u roku od 48 sati, a naknadni rok, ne duži od 40 dana, može biti odobren ako su podaci obimni ili kompleksni. Međusobna neusaglašenost ova dva zakona može izazvati zabunu kod organa javne vlasti. Slično tome, Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja postavlja mnogo kraće rokove za obaveštavanje podnosilaca zahteva o odbijanju zahteva za informacije; odgovor mora biti dat što je pre moguće, a najkasnije petnaest dana od podnošenja zahteva, bez mogućnosti produženja tog roka. Arhuska konvencija dozvoljava i čak preporučuje stranama potpisnicama nametanje strožih standarda nego što je predviđeno u konvenciji. Osim toga, po Ustavu Republike Srbije (član 20), jednom dostignuti nivo ljudskih prava ne može se smanjivati.

Iako Arhuska konvencija dozvoljava organima javne uprave da uvedu razumnu naknadu za pružanje informacija, u nacionalnom zakonodavstvu se uglavnom zabranjuje naplata usluge pružanja informacija. Prema Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja (član 17), "uvid u dokument koji sadrži traženu informaciju je besplatan". Mogu biti naplaćeni samo troškovi pravljenja kopije dokumenta i poštarina, a troškovnik je definisan u podzakonskom aktu, "Uredbi o visini naknade nužnih troškova za izdavanje kopije dokumenata" ("Službeni glasnik RS", broj 8/06). Osim toga, prema istom članu Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, novinari, udruženja koje se bave ljudskim pravima i svi pojedinci koji traže informacije o ugrožavanju ili zaštiti zdravlja stanovništva i životne sredine su izuzeti od obaveze plaćanja bilo kakvih naknada za dobijanje informacija (na primer, za kopiranje dokumenata ili poštanske troškove).

Prilikom sprovođenja zakonskih odredaba koje se odnose na dostupnost informacija, javlja se više problema. Opšta svest je nerazvijena, kako u širokoj populaciji, tako i među organima javne vlasti, po pitanju odredaba Arhuske konvencije i za nju vezana rešenja u nacionalnom zakonodavstvu. Nivo zainteresovanosti javnosti za traženje informacija o stanju životne sredine je uglavnom nizak, a organi javne vlasti još uvek nisu spremni da pruže relevantne informacije ili da ih na aktivan način podele sa drugima (videti dolenavedeni odeljak B.3.)

Odeljak B.3: Član 5: Prikupljanje i distribuiranje informacija koje se tiču životne sredine

Ekoportal <www.ekoportal.pl> (Poljska)

Ovaj sajt pruža detaljne informacije o zaštiti životne sredine, a naročitu pažnju posvećuje poljskim zakonima i projektima. Ekoportal takođe pomaže jedinicama uprave koje se na regionalnom i lokalnom nivou bave očuvanjem životne sredine da vode registre dokumenata koji se odnose na životnu sredinu i zaštitu životne sredine. Ti dokumenti su u elektronskoj formi i dostupni su javnosti.

Izvor: Sajt Regionalnog centra za životnu sredinu (REC): http://web.rec.org/documents/eArhus/overview-of-the-cases.pdf

Što se tiče aktivnog činjenja informacija koje se tiču životne sredine dostupnim na Internetu ili u formi publikacija, kampanja ili konferencija za štampu, organi vlasti i institucije odgovorne za praćenje, vođenje evidencije, izveštavanje i obezbeđivanje protoka podataka ka Agenciji za zaštitu životne sredine uglavnom nemaju finansijske, tehničke i kadrovske kapacitete neophodne za efikasno prikupljanje i distribuciju informacija. Kvalitet nije zadovoljavajući, a postoje rupe u informacijama iz oblasti životne sredine. Istraživanja i praćenje biodiverziteta i drugih elemenata u domenu životne sredine su još uvek daleko od potrebnog nivoa sistematičnosti, a ni podnošenje izveštaja nije adekvatno rešeno. Potrebno je unaprediti opšti protok informacija između organa javne vlasti i od zagađivača ka Agenciji za zaštitu životne sredine i usvojiti dodatna podzakonska akta kojima bi jasnije i detaljnije bili definisani sistemi za vođenje evidencije, praćenje i podnošenje izveštaja namenjeni operaterima, naročito u pogledu procedura i rokova kojima se obezbeđuje odgovarajući protok informacija prema organima javne uprave. Slučajevi kada je moguće izuzeće od obaveze objavljivanja podataka nisu jasno definisani u zakonima Republike Srbije, a potrebno je i da kriterijumi budu precizniji. Organizacije koje su u obavezi da podnose informacije koje se tiču životne sredine često označavaju izvesne podatke kao nedostupne za stavljanje na raspolaganje javnosti, naročito "sirove podatke". Kontrola organizacija koje su dužne da dostavljanju relevantne podatke o životnoj sredini i kontrola protoka informacija ka organima vlasti je i dalje neefikasna. Takođe, potrebno je pooštriti kontrolu proizvoda na tržištu, kao i objavljivanje informacija o proizvodima. Osim toga, ne postoji ni efikasan sistem spoljašnje kontrole adekvatnosti i objektivnosti podataka o situacijama koje predstavljaju neposrednu opasnost za zdravlje ljudi i životnu sredinu.

Odeljak B.4: Dostupnost i protok informacija koje se tiču životne sredine u Republici Srbiji

Agencija za zaštitu životne sredine (AZŽS) Republike Srbije je postigla veliki napredak u oblasti dostavljanja podataka (tzv. "Prioritetni tokovi podataka") tako što je povećala količinu informacija koje dostavlja Evropskoj agenciji za životnu sredinu, od 17% 2004. do 75% 2010. godine (http://www.eionet.europa.eu/dataflows/pdf2011/benchmarking?year=2010). Osim toga, i AZŽS i Ministarstvo životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja redovno dostavljaju informacije i izveštaje o implementaciji telima koja sprovode razne međunarodne konvencije i sporazume. Prema podacima iz Baze podataka o obavezama koje se tiču izveštavanja <http://rod.eionet.europa.eu> koja funkcioniše u okviru EIONET-a, Srbija je krajem 2010. godine imala 98 neizvršenih i 19 izvršenih obaveza iz domena izveštavanja.

Meteorološki i klimatski podaci za područje Republike Srbije su javno dostupni na sajtu Republičkog hidrometeorološkog zavoda Srbije (http://www.hidmet.gov.rs/). Republika Srbija je izradila Prvu nacionalnu komunikaciju Republike Srbije, kao obavezu proisteklu iz Okvirne konvencije UN o promeni klime - "UNFCCC", i dostupna je na sajtu MŽSRPP (http://www.ekoplan.gov.rs/srl/upload-centar/dokumenti/razno/inicijalna_nacionalna_komunikacija.pdf). Saradnja u okviru Dunavske konvencije takođe obezbeđuje veću dostupnost, poboljšanje kvaliteta i veću pouzdanost informacija. Pravilnik o nacionalnoj listi indikatora zaštite životne sredine je usvojen ("Službeni glasnik RS", broj 37/2011), i prema njemu je urađen Izveštaj o stanju životne sredine u Republici Srbiji za 2010. godinu (http://www.sepa.gov.rs/download/Izvestaj_o_stanju_zivotne_sredine_za_2010_godinu.pdf).

Izvori: Drugi pregled stanja životne sredine u Republici Srbiji (PSŽS II), Izveštaj EEA o zapadnom Balkanu, Izveštaj AZŽSRS upućen EEA

< http://www.eea.europa.eu/publications/eionet-priority-data-flows-may-2008-april-2009>

Sistem podrške za odgovaranje na zahteve za dobijanje informacija nije podjednako razvijen (videti odeljak B.5). Tačke kontakta i kontakt lica moraju da budu jasnije definisane u svim institucijama u čijem posedu se nalaze relevantni podaci o stanju životne sredine (odnosno u institucijama navedenim u Katalogu organa javne vlasti u skladu sa Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja). Nedostaje i jasan, ažuriran i integrisan registar metapodataka o informacijama koje se tiču životne sredine. Nadležne institucije obično imaju neku vrstu registra metapodataka, ali su oni uglavnom napravljeni za internu upotrebu i nisu dovoljno sveobuhvatni niti usklađeni. Neke vrste opštih informacija su često dostupne na Internetu, ali nisu dovoljno detaljne.

Odeljak B.5: Član 4: Osnovni uslovi i procedure za dobijanje informacija (primer dobre prakse iz Velike Britanije)

Meta-info sistem http://www.defra.gov.uk/corporate/opengov/index.htm u Velikoj Britaniji sadrži Internet stranice posebno pripremljene tako da budu od pomoći svakome ko želi da dobije informacije iz Ministarstva za životnu sredinu, hranu i ruralna pitanja.

Izvor: Sajt Regionalnog centra za životnu sredinu (REC):

<http://web.rec.org/documents/eArhus/overview-of-the-cases.pdf>

Prema podacima iz Kancelarije Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, do sada je podnet manji broj žalbi zbog odbijanja da se objave informacije koje se tiču životne sredine, ali razlog tome je uglavnom nedovoljno razvijena svest javnosti o pitanjima iz domena zaštite životne sredine.

Nerazvijena svest o ovim pitanjima i manjak kapaciteta su najprisutniji na nivou lokalnih vlasti. Mnoge opštine, naročito one koje su manje razvijene nemaju dovoljne finansijske, tehničke i kadrovske kapacitete da delotvorno i efikasno obrađuju i objavljuju informacije.

Mnoge opštine nemaju redovan pristup Internetu (na primer, 10-20% opština nema sajtove) niti jasno definisane tačke za kontakt za tražene informacije, a njihovo osoblje nije dovoljno obučeno da obrađuje zahteve. Mnoge opštine koje imaju oficijelne Internet sajtove, nemaju na svojim stranicama najvažnije informacije o životnoj sredini, na primer svoje strateške dokumente kao što su lokalni ekološki akcioni planovi, ili lokalni planovi upravljanja otpadom, ili prostorni planovi i strateške studije uticaja koje se odnose na date lokalne sredine i dr. Još jedan veliki problem je manjak metapodataka (t.j. informacija o tipu i obimu podataka u posedu organa vlasti) koji bi mogli da olakšaju obradu zahteva za informacije koje podnose zainteresovane strane. Potrebno je hitno uspostaviti nacionalni registar metapodataka zahvaljujući kome bi zainteresovane strane mogle da znaju kom državnom organu treba da podnesu zahtev za dobijanje informacija.

U drugim zakonima se imenuju razni organi vlasti nadležni za određene registre relevantne za zaštitu životne sredine; međutim neka podzakonska akta još uvek ne postoje, pošto nisu definisane nadležnosti i koordinacija između institucija i ministarstava. Vođenje evidencije i aktivno distribuiranje informacija o stanju životne sredine je takođe definisano u Zakonu o proceni uticaja na životnu sredinu, Zakonu o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine, Zakonu o hemikalijama, Zakonu o biocidnim proizvodima, Zakonu o zaštiti vazduha, Zakonu o zaštiti prirode, Zakonu o zaštiti od buke u životnoj sredini, Zakonu o upravljanju otpadom, Zakonu o ambalaži i ambalažnom otpadu, Zakonu o bezbednosti hrane, Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i drugim zakonima.

Agencija za zaštitu životne sredine je odgovorna za uspostavljanje i održavanje elektronskog Nacionalnog informacionog sistema, koji treba da bude dostupan javnosti na Internetu. Mada je informacioni sistem u fazi izrade, odnosno kompletiranja, mnogi podaci i analize se nalaze na sajtu Agencije (http://www.sepa.gov.rs/). Neke oblasti, kao što su saobraćaj, korišćenje hemikalija, biodiverzitet i praćenje buke još uvek nisu dovoljno uključene u informacioni sistem.

Agencija za zaštitu životne sredine (AZŽS) je glavna institucija za održavanje baza podataka koje sadrže informacije o životnoj sredini i distribuciju informacija o životnoj sredini. U skladu sa članom 74. Zakona o zaštiti životne sredine, Agencija za zaštitu životne sredine je zadužena za uspostavljanje i vođenje informacionog sistema kojim se obezbeđuje "formiranje, klasifikovanje, održavanje, prezentacija i distribucija numeričkih, opisnih i prostornih baza podataka o: kvalitetu medijuma životne sredine, praćenju stanja i zaštiti životne sredine, zakonodavnim, administrativnim, organizacionim i strateškim merama, naučno-tehničkim informacijama o planskim merama prevencije i razmena informacija sa drugim informacionim sistemima i dr." AZŽS je takođe institucija odgovorna za uspostavljanje Registra izvora zagađenja životne sredine koji je uglavnom usklađen sa PRTR protokolom i E-PRTR direktivom, i podaci se dostavljaju (videti odeljak 7).

O redovnom objavljivanju "nacionalnog izveštaja o stanju životne sredine" se detaljno govori u Zakonu o zaštiti životne sredine (čl. 76. i 77). U skladu sa tim zakonom, AZŽS je dužna da objavljuje nacionalni izveštaj jednom godišnje. Neke podatke o životnoj sredini takođe redovno (mesečno, kvartalno, godišnje) objavljuje Republički zavod za statistiku. Svi izveštaji su dostupni na Internetu, a osim toga, prema Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, sva državna tela su dužna da najmanje jednom godišnje objavljuju "informator koji sadrži najvažnije informacije o njihovom radu", u kome se nalaze informacije kao što su: nadležnosti, interna organizacija, budžet, vrste usluga način i mesto čuvanja različitih nosača informacija, vrste informacija koje se čuvaju, vrste informacija kojima se može pristupiti, opis procedure za podnošenje zahteva, pravila i odluke državnih organa o transparentnosti rada, radno vreme, adrese, detalji o načinima uspostavljanja kontakta, pristupačnost licima sa posebnim potrebama, pristup sednicama, dopuštenost audio i video snimanja, propisi kojima se ograničava transparentnost rada i obrazloženje pomenutih ograničenja. Više detalja o sadržaju informatora se nalaze u propisu pod naslovom "Uputstvo za izradu i objavljivanje informatora o radu državnog organa" ("Službeni glasnik. RS", broj 68/10).

Distribucija informacija u slučaju bilo kakve neposredne opasnosti po zdravlje ljudi ili životnu sredinu se detaljno opisuje u nekoliko dokumenata: u Zakonu o zaštiti životne sredine (čl. 42. i 62), Zakonu o zaštiti vazduha (član 23), Zakonu o bezbednosti hrane (čl. 9, 38. i 40)

Odeljak B.6: Komunikacija sa zainteresovanim stranama i javnošću: praksa u Republici Srbiji

Na sajtovima AZŽS i MŽSRPP se nalaze neke nepotpune informacije o njihovim aktivnostima i stanju životne sredine. Ni agencija ni ministarstvo ne izdaju redovno biltene, preglede, obaveštenja ili saopštenja za štampu, iako se situacija donekle popravila u poslednjih nekoliko godina. Za razliku od tih institucija, Zavod za zaštitu prirode je veoma efikasan u komunikaciji sa različitim zainteresovanim stranama, kao što su škole i novine. Sektor za kontrolu i nadzor MŽSRPP redovno stavlja na sajt izveštaje za 6 i 12 meseci kao i rezultate sprovedenih akcija, itd.

Izvor: Drugi pregled stanja životne sredine u Republici Srbiji (PSŽS II), (2007)

Agencija za zaštitu životne sredine je uspostavila saradnju sa više međunarodnih tela kojima se podnose izveštaji i redovno prosleđuje podatke o stanju životne sredine Evropskoj agenciji za životnu sredinu putem Evropske informacione i osmatračke mreže u oblasti životne sredine (EIONET). Protok informacija je u proteklih nekoliko godina vidno poboljšan. AZŽS je takođe uspostavila redovnu komunikaciju sa Sistemom za globalno praćenje za životnu sredinu i bezbednost (GMES) i Zajedničkim informacionim sistemom o životnoj sredini (SEIS). Republički geodetski zavod je institucija nadležna za saradnju sa Infrastrukturom prostornih informacija u Evropskoj zajednici (INSPIRE). Sektor za kontrolu i nadzor MŽSRPP takođe izveštava mrežu ECENA (Environmental Compliance and Enforcement Network for Accession) čiji je član i nezavisni ekspert priprema izveštaj i dostavlja ECENA sekretarijatu.

Većina nacionalnih zakona, politika, planova, programa i sporazuma su dostupni na Internetu. Ministarstvo životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja, Zavod za zaštitu prirode Srbije, Agencija za hemikalije, Narodna skupština Republike Srbije, Arhus centar Kragujevac i drugi organi sada na Internetu imaju baze podataka koje sadrže zakone i propise. Sva zakonska akta se redovno objavljuju u "Službenom glasniku Republike Srbije".

Ratifikovani međunarodni ugovori se objavljuju u "Službenom glasniku Republike Srbije" kao elementi nacionalnog zakonodavstva. Ministarstvo životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja, Agencija za zaštitu životne sredine, Zavod za zaštitu prirode Srbije i druge institucije na Internetu objavljuju izveštaje o svojim aktivnostima u oblasti zaštite životne sredine. Međutim informacije koje su dostupne nisu sveobuhvatne; na Internetu se retko mogu naći detalji o predlozima za uspostavljanje okvira najvažnijih elemenata politike zaštite životne sredine. Osim toga, informacije dostupne na Internetu su retko sistematski prezentovane, a često se ne navode proverljivi izvori informacija.

Nacionalni okviri "eko-obeležavanja" i "eko-kontrole" su još uvek u početnoj fazi razvoja. Zakon o zaštiti životne sredine sadrži odredbe koje se odnose na sistem EMAS (čl. 44-50) i eko-obeležavanje (čl. 53. i 54). U Pravilniku o bližim uslovima i postupku za dobijanje prava na korišćenje ekološkog znaka, elementima, izgledu i načinu upotrebe ekološkog znaka za proizvode, procese i usluge ("Službeni glasnik RS", broj 3/09), koji je stupio na snagu 2009. godine, postavljaju se jasni kriterijumi za nacionalni sistem eko-obeležavanja. Važno je imati u vidu da je sistem usklađen sa sistemom eko-obeležavanja koji se primenjuje u EU. Glavne institucije nadležne za ove sisteme su Institut za standardizaciju Srbije (za sistem ISO 14000), Akreditaciono telo Srbije (za postupke sertifikacije) i Grupa za kontrolu hrane u okviru Ministarstva poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede (za ISO 22000:2005, standarde bezbednosti hrane HALAL i KOSHER i sistem sertifikacije GLOBALG.A.P. itd). Agencija za za zaštitu životne sredine u izveštajima o stanju životne sredine u Republici Srbiji, prikazuje podatke o preduzećima sa sertifikatima ISO 14001 i preduzećima koja su uvela čistiju proizvodnju, kao i o licencama za ekološki znak. Međutim, svest javnosti i njen interes za eko-obeležavanje u Republici Srbiji je veoma mali, što za posledicu ima nizak nivo interesovanja proizvođača i privatnih preduzeća da primenjuju sisteme eko-obeležavanja i sertifikacije.

Odredbe koje se tiču mehanizama kojima se obezbeđuje da javnost ima dovoljno informacija o proizvodima nalaze se u Pravilniku o deklarisanju i označavanju upakovanih namirnica ("Službeni list SCG", br. 4/04, 12/04 i 48/04), Zakonu o zaštiti životne sredine (član 52), Upozorenje na deklaraciji (čl. 53 i 54), Zakonu o hemikalijama (čl. 9, 16-23), Zakonu o biocidnim proizvodima (član 37), Pravilniku o klasifikaciji, pakovanju, obeležavanju i oglašavanju hemikalije i određenog proizvoda ("Službeni glasnik RS", br. 59/10 i 25/11), Pravilniku o klasifikaciji, pakovanju, obeležavanju i oglašavanju hemikalije i određenog proizvoda u skladu sa Globalno harmonizovanim sistemom za klasifikaciju i obeležavanje UN ("Službeni glasnik RS", br. 64/10 i 26/11) i Pravilniku o specifičnim zahtevima za pakovanje, obeležavanje i oglašavanje biocidnog proizvoda ("Službeni glasnik RS", br. 59/10 i 26/11), Zakonu o ambalaži i ambalažnom otpadu (član 15), Pravilniku o kontroli i sertifikaciji u organskoj proizvodnji i metodama organske proizvodnje ("Službeni glasnik RS", broj 48/11), Pravilniku o načinu obeležavanju poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda dobijenih od genetički modifikovanih organizama ("Službeni list SCG", broj 6/03), itd. U članu 8. Zakona o bezbednosti hrane se predviđa: "Interes potrošača mora da se obezbedi do najvišeg nivoa zaštite. Subjekti u poslovanju hranom dužni su da potrošaču obezbede informacije koje daju mogućnost izbora proizvoda na način koji neće dovesti potrošača u zabludu u pogledu sastava, svojstava i namene proizvoda."

3. Učešće javnosti u donošenju odluka koje se tiču životne sredine

- NAJVAŽNIJI NALAZI

1. Republika Srbija je preduzela korake na planu primene Arhuske konvencije deset godina pre nego što ju je potvrdila. Razvila je niz procedura za učešće javnosti, prvenstveno putem Zakona o zaštiti životne sredine (2004), Zakona o proceni uticaja na životnu sredinu20 (2004), Zakona o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu (2004) i Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine (2004). Tim novim zakonima se stvara pravni okvir za učešće javnosti koji se može primenjivati.

2. Neki zahtevi koji se tiču učešća javnosti još uvek nisu u potpunosti harmonizovani. Na primer, sprovođenje odredaba zakona o SPUŽS i ISKZŽS koje se odnose na učešće javnosti nije moguće bez potpore u vidu članova u drugim sektorskim zakonima i podzakonskim aktima, kao što je Zakon o planiranju i izgradnji. Nedostaju i kapaciteti i praktični mehanizmi za sprovođenje prekograničnih procena uticaja na životnu sredinu; to je naročito značajno imajući u vidu geografsku površinu i moguća energetska postrojenja, kao i postrojenja koja koriste obnovljive izvore energije i infrastrukturu za korišćenje prirodnog gasa. Manjkaju i zakonske obaveze koje se tiču prekograničnih mehanizama koji se primenjuju na bilateralne sporazume prethodno potpisane sa susednim državama (osim kada se radi o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine). Takođe ne postoje procedure za primenu prekogranične procene kada države nisu potpisale bilateralne ili multilateralne sporazume o implementaciji (čak i za ISKZŽS); te procedure su potrebne pošto su gotovo sve relevantne države potpisnice konvencije usvojene u Espou.

3. Svest o mogućnostima za učešće u odlučivanju (na primer, javne rasprave, forumi, redovno učešće zainteresovanih strana) nije dovoljno razvijena, a same instrumente za komunikaciju treba dalje razvijati. Aktivnosti kojima se potpomaže i razvija svest javnosti su ograničene.

4. Saradnja među sektorima i raznim prostornim celinama na različitim nivoima (državnom, pokrajinskom, lokalnom) nije dovoljno razvijena da bi se procedure vezane za učešće javnosti mogle efikasno sprovoditi.

5. Oni koji donose odluke retko smatraju učešće javnosti na bilo kom nivou ključnim elementom za donošenje dobrih i legitimnih odluka, a kapaciteti u domenu zaštite životne sredine su posebno mali na lokalnom nivou. Takođe, nivo znanja i veština udruženja koje se bave životnom sredinom potrebnih za učešće u donošenju odluka je veoma nizak. Podrška (uglavnom finansijska, ali i operativna) za razvoj kapaciteta udruženja potrebnih za njihovo učešće u donošenju odluka i saradnju sa susednim državama i drugim udruženjima je mala ili ne postoji. Nedostaju i evaluacije uticaja udruženja koje prave donosioci odluka. Treba poboljšati načine kako da se olakša učešće i angažovanje javnosti i da se izgradi poverenje, naročito po pitanjima iz domena klimatskih promena, u pogledu procedura vezanih za procenu uticaja na životnu sredinu i stratešku procenu uticaja na životnu sredinu i u pogledu procedura za pripremu zakona.

_______________
20U vezi sa članom 6. Arhuske konvencije: učešće javnosti u odlukama o posebnim aktivnostima koje mogu značajno uticati na životnu sredinu.

- Ocena prava na učešće javnosti

Da bi aktivnosti obuhvaćene drugim stubom Arhuske konvencije bile delotvorne, on se oslanja na njena druga dva stuba: stub koji se odnosi na informisanje obezbeđuje da javnost može da učestvuje i da pritom bude informisana, dok stub koji se tiče pravne zaštite obezbeđuje da su prava iz domena učešća javnosti realno ostvariva, a ne da postoje samo na papiru.

Prvi deo ovog stuba se odnosi na javnost koja može biti pogođena donošenjem odluka o posebnim aktivnostima ili iz drugih razloga zainteresovana za donošenje tih odluka (član 6); drugi deo se tiče učešća javnosti u razvoju planova, programa i politike u vezi sa životnom sredinom (član 7). Na kraju, članom 8. je obuhvaćeno učešće javnosti tokom pripreme zakona, pravila i zakonski obavezujućih normativnih instrumenata.

Da bi se ostvarili ciljevi navedenih odredaba, potrebno je primeniti aktivan pristup i učiniti napore da bi se obezbedilo učešće relevantnih aktera na transparentan način gde bi oni bili konsultovani. Ako je takvo učešće isključeno, treba razviti jasne i transparentne standarde i kriterijume za to. Za procese bi trebalo da bude od koristi učešće javnosti u ranoj fazi, a u okviru procesa bi trebalo da se daju razumni rokovi za različite faze i dovoljno vremena za informisanje javnosti; na kraju, zainteresovanoj javnosti treba obezbediti dovoljno vremena da se pripremi i na efikasan način učestvuje u procesima vezanim za donošenje odluka. Javnost treba na vreme obavestiti o mogućnostima, procedurama i kriterijumima za učešće u procesu donošenja odluka. Takođe je potrebno promovisati ishode učešća javnosti u konačnim odlukama.

Tabela B.6: Učešće javnosti: Usklađenost zakona Republike Srbije sa zahtevima Arhuske konvencije

Član Arhuske konvencije	Odredbe Arhuske konvencije (parafrazirane: videti doslovni tekst u Aneksu)	Usklađenost zakona Republike Srbije sa odredbama Arhuske konvencije (videti Aneks u kome se nalaze detaljna objašnjenja i gde se upućuje na članove)
6.	Učešće javnosti u donošenju odluka o posebnim aktivnostima
6.1	1. Od Strana se zahteva da garantuju učešće javnosti u procesima donošenja odluka o aktivnostima koje bi mogle da imaju značajan uticaj na životnu sredinu. Videti takođe: lista aktivnosti (Aneks), aktivnosti koje se ne nalaze na listi i neprimenjivanje odredaba ovog člana, ako aktivnosti služe u svrhu nacionalne odbrane.	Delimično - Usklađenost: Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu; Uredba o utvrđivanju Liste projekata za koje je obavezna procena uticaja i Liste projekata za koje se može zahtevati procena uticaja na životnu sredinu ("Službeni glasnik RS", broj 114/08). Liste aktivnosti nisu u potpunosti usklađene sa propisima EU i listom iz Arhuske konvencije Aktivnosti koje nisu na listi: U Uredbi o vrstama aktivnosti i postrojenja za koje se izdaje integrisana dozvola ("Službeni glasnik RS", broj 84/05), koja je doneta na osnovu Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine (2004), navodi se lista aktivnosti na koje se primenjuje ova procedura. Ne primenjuje se ako aktivnosti služe u svrhu nacionalne odbrane.
6.2	2. Zahteva se da zainteresovana javnost bude obaveštavana u ranoj fazi postupka donošenja odluka koje se tiču životne sredine i to adekvatno, efikasno i pravovremeno, na način koji zadovoljava osnovne minimalne uslove u domenu sadržine obaveštenja.	Delimično - Javnost je uključena u proces u dovoljno ranoj fazi prema ZPUŽS i ZISKZŽS, ali ne i u drugim zakonskim aktima, kao što su Seveso propisi i Zakon o zaštiti prirode. Ne postoje studije o adekvatnosti, blagovremenosti i efikasnosti obaveštavanja javnosti. Preliminarno stručno mišljenje o obaveštavanju javnosti ukazuje da se ne primenjuje na efikasan način, naročito na lokalnom nivou. ZPUŽS definiše minimum sadržine informacija koje je potrebno pružiti prilikom obaveštavanja javnosti. Javnost će biti obaveštena ako je aktivnost prekogranične prirode, mada se ta odredba može različito tumačiti po pitanju formulacije "u ranoj fazi", kao i ispunjavanja zahteva Arhuske konvencije. Što se tiče ISKZŽS, svi pomenuti aspekti su dobro uređeni.
6.3	3. Procedure učešća javnosti u donošenju odluka će uključivati razumne vremenske rokove za različite faze ostvarivanja, ostavljajući dovoljno vremena za informisanje javnosti u skladu sa gorenavedenim stavom 2. i za pripremu javnosti za učešće i njeno efikasno učešće u procesu donošenja odluka.	Da
6.4	4. Svaka strana će omogućiti učešće javnosti u ranoj fazi, kada su sve opcije otvorene i kada može doći do efikasnog učešća javnosti.	Delimično - Da, u ZPUŽS i ZISKZŽS; ne i u drugim zakonima uključujući propise o seveso postrojenjima i Zakon o zaštiti prirode. Ne - U oblasti učešća javnosti ne postoje standardi učinka ili kvaliteta, zbog čega je učešće javnosti često samo formalno.
6.5	5. Svaka strana treba, kada je to primereno situaciji, da podstiče potencijalne podnosioce zahteva da odrede zainteresovanu javnost, da raspravljaju, kao i da obezbede informacije koje se tiču ciljeva zbog kojih podnose zahtev pre podnošenja zahteva za davanje dozvole.	DA - ZZŽS, ZISKZŽS, ZPUŽS I ZSPUŽS Ne - (Pojedini zakoni uređuju takvu materiju gde ne postoji mogućnost da se ova odredba primeni).
6.6	6. U stavu 6. se od Strana konvencije zahteva da zainteresovanoj javnosti obezbede pristup svim dostupnim informacijama koje se tiču procesa donošenja date odluke, obuhvaćenog članom 6, uz izvesna ograničenja.	Da - Zakonima je predviđena dostupnost svih informacija (na primer, dostavljanje dokumenata nakon podnošenja zahteva, koji se tiču izdavanja dozvola ili privremene dozvole u oblasti integrisanog sprečavanja i kontrole zagađivanja životne sredine).
6.7	7. Procedure za učešće javnosti dozvoliće mogućnost javnosti da podnosi, bilo u pisanoj ili drugoj odgovarajućoj formi, u toku javne rasprave ili istrage sa podnosiocem zahteva, sve vrste primedbi, informacija, analiza ili mišljenja koja se smatraju relevantnim za predloženu aktivnost.	Da
6.8	8. Svaka strana će obezbediti da se prilikom donošenja odluka koje se tiču životne sredine uzme u obzir ishod učešća javnosti.	Delimično - Da, za PUŽS, ISKZŽS, seveso, mada u praksi nije precizno uređeno, niti efikasno primenjeno; Ne u Zakonu o zaštiti prirode. Potrebno je bolje proučiti rezultate učešća javnosti u procesu donošenja odluka, ali preliminarne procene ukazuju na nedostatke. Pisana objašnjenja o načinu na koji se komentari javnosti uzimaju u obzir se retko primenjuju, a nema povratnih informacija.
6.9	9. Svaka strana će obezbediti da kada organ javne uprave donese odluku, javnost bude bez odlaganja obaveštena o toj odluci u skladu sa odgovarajućom procedurom. Svaka strana će javnosti staviti na raspolaganje tekst odluke, kao i razloge i obrazloženja na kojima je odluka zasnovana.	Ne - Propisi nalažu da se pruže detaljne informacije o ishodima, ali ne i detaljan tekst odluka (ZPUŽS, ISKZŽS, seveso).
6.10	10. Definiše učešće javnosti kada se aktivnosti ponovo razmatraju, menjaju ili ažuriraju, u kom slučaju se primenjuju odredbe stavova 2 do 9 ovog člana.	Da - ISKZŽS, ZPUŽS, Seveso propisi. Ne - Odredbe koje se tiču ažuriranih aktivnosti moraju biti određenije.
6.11	11. Ovaj stav se odnosi na odluke koje se tiču genetički modifikovanih organizama (GMO).	Ne - Videti odeljak 8. o GMO.
7.	Učešće javnosti koje se odnosi na planove, programe i politiku u vezi sa životnom sredinom
7.1	1. Od Strana konvencije se traži da omoguće učešće javnosti tokom pripreme planova i programa u vezi sa životnom sredinom na transparentan i pravičan način, te da pruže potrebne informacije.	Delimično - Sprovođenje strateške procene uticaja na životnu sredinu se ne zahteva za planove i programe u oblasti poljoprivrede, šumarstva, ribarstva, lova, energetike, industrije, saobraćaja, upravljanja otpadom, upravljanja vodama, telekomunikacija, turizma, očuvanja prirodnih staništa i divlje flore i faune, a to jesu relevantne oblasti na koje se odnosi Zakon o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu (2004) i o kojima se detaljnije govori u članu 5. tog zakona. Procedure za procenu uticaja planova i programa na životnu sredinu i zdravlje nisu razvijene, niti je uspostavljena saradnja između nadležnih ministarstava; stoga je zainteresovana javnost lišena mogućnosti da učestvuje u razmatranju planova i programa kako je predviđeno u članu 9. Zakonom o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu se uređuju uslovi, način i postupak vršenja procene uticaja na životnu sredinu određenih planova, programa i procedura (član 1). Strateška procena se vrši u oblasti prostornog i urbanističkog planiranja ili korišćenja zemljišta i za njeno sprovođenje je odgovoran nadležni organ za poslove prostornog i urbanističkog planiranja. Zakon o planiranju i izgradnji predviđa sprovođenje strateške procene uticaja na životnu sredinu. Izveštaj o strateškoj proceni, rezultati učešća zainteresovanih organa i organizacija i javnosti i drugih država u slučaju prekograničnog uticaja, sastavni su deo dokumentacione osnove planova i programa (član 24). Zakonom o vodama (2010) se nalaže učešće šire javnosti u pripremi plana upravljanja vodama (član 38), ali ne u dovoljnoj meri: nisu iskorišćene mogućnosti za razvoj zajedničke strategije implementacije koja je definisana u Okvirnoj direktivi Evropske unije o vodama. U Zakonu o zaštiti životne sredine (2009), odnosno u planu za zaštitu od hemijskih akcidenata, ne uspostavljaju se kriterijumi za učešće javnosti; javnosti se podnosi samo konačni izveštaj o bezbednosti. Zakonska osnova za učešće javnosti i udruženja u procesu donošenja odluka se stalno proširuje: videti Zakon o zaštiti prirode (2009) i Zakon o genetički modifikovanim organizmima (2009).
8.	Učešće javnosti tokom pripreme izvršnih propisa i/ili opšteprimenljivih zakonski obavezujućih normativnih instrumenata
8.1	1. U konvenciji se priznaje da osim što ima pravo da učestvuje u donošenju odluka koje utiču na njihove živote, javnost igra ulogu i u nastajanju zakona i normativnih akata.	Delimično - Zakoni i izvršni propisi ne obavezuju ni na kakvo učešće javnosti u procesima pripreme. Zakon o državnoj upravi (član 77) obavezuje na javnu raspravu u pripremi zakona kojim se bitno menja pravni režim u jednoj oblasti ili kojim se uređuju pitanja koja posebno zanimaju javnost. Javna rasprava se, ograničeno, može smatrati sredstvom kojim se garantuje puno učešće javnosti u procesu donošenja odluka, ali se na kraju svodi na kvalitet i delotvornost prethodno dostupnih konsultacija sa javnošću.

Prve inicijative vezane za Arhusku konvenciju u Srbiji su 1999. godine pokrenuli Regionalni centar za životnu sredinu za centralnu i istočnu Evropu (REC) i REC Republika Srbija. Ciljevi Arhuske konvencije su kontinuirano promovisani putem aktivnosti kao što su radionice i priprema uputstava. U tom smislu, Republika Srbija je preduzela korake na planu sprovođenja Arhuske konvencije i pre nego što je ona potvrđena.

Tokom desetogodišnjeg perioda koji je prethodio potvrđivanju Arhuske konvencije, Republika Srbija je uspostavila niz procedura za učešće javnosti, prvenstveno, Zakon o zaštiti životne sredine (2004), Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu21 (2004), Zakon o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu (2004) i Zakon o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine (2004). Ovim nizom novih zakona, učešće javnosti je na odgovarajući način uneto u pravni okvir koji se može primenjivati, mada je potrebno pojačati praćenje i procenu uticaja. Što se tiče sprovođenja Zakona o proceni uticaja na životnu sredinu, postoje slučajevi gde su svi koraci preduzeti uz brojne komentare udruženja i javnosti. Međutim, nedostaje odgovarajući pregled primene Zakona o proceni uticaja na životnu sredinu (PSŽS 2007).

U maju 2005. godine, Ministarstvo životne sredine je izradilo strategiju komunikacije pod naslovom "Jačanje upravljanja životnom sredinom u Upravi za zaštitu životne sredine: dijalog za 2005-2006". Opšti cilj je bio da se podrži uspostavljanje bolje komunikacije između Uprave, koja je u to vreme bila u sastavu Ministarstva nauke i životne sredine i svih strana u zemlji zainteresovanih za očuvanje životne sredine. U strategiji se opisuju ciljevi i organizacija komunikacije, kao i aktivnosti koje će dovesti do ostvarivanja naznačenih ciljeva. Predstojeće faze uključuju razvoj detaljnijih akcionih planova kojima se pruža podrška strategiji. Međutim, primena strategije sporo napreduje, pošto ministarstvo ima druge prioritete (PSŽS 2007). Nova vlada je 2007. godine ponovo oformila zasebno ministarstvo nadležno za životnu sredinu.

Desetogodišnje pripreme su urodile plodom i Republika Srbija je 2009. godine potvrdila Arhusku konvenciju. Započet je i proces pristupanja EU, što je državni prioritet broj jedan. Očekuje se da će kako se bliži članstvo u EU, status i značaj Arhuske konvencije i učešća javnosti rasti. Upitnik koji je nedavno napravljen radi formulacije mišljenja o pristupanju Republike Srbije EU22 sadrži pitanja o učešću javnosti, što bi trebalo da predstavlja dodatni pritisak usmeren na primenu drugog stuba Arhuske konvencije.

Saradnja sa udruženjima i sa javnošću je od ključne važnosti za primenu Arhuske konvencije. Zakonski osnov za učešće javnosti i udruženja u procesu donošenja odluka je sada solidniji, pošto su doneti, na primer, Zakon o zaštiti prirode (2009), Zakon o GMO (2009), Zakon o vodama (2010) i do izvesne mere, drugi zakoni u vezi sa životnom sredinom. Međutim, javnost se i dalje nedovoljno konsultuje po pitanju sadržine i uticaja nacrta zakona. Državni organi nemaju usaglašena pravila i praksu koji se primenjuju u domenu konsultovanja javnosti (na primer, predstavljanje zakona ili strategija u medijima se u nekim slučajevima svrstava u "učešće javnosti"), što ukazuje na suštinsko nerazumevanje tog pojma. Ovde glavni problem nisu samo zakonski propisi, pa ni svest građana, već vrlo često i nedostatak elementarnih uslova (adekvatnog prostora, opreme, komunikacija, mreža, finansijskih sredstava) za rad udruženja građana, što ih onemogućava da okupljaju zainteresovane građane da učestvuju u javnim raspravama, da ih edukuju o određenim problemima zaštite životne sredine kako bi mogli kvalifikovano da učestvuju u raspravama. Stvaranje uslova za delovanje udruženja kao zainteresovanih strana (jačanje kapaciteta udruženja) ne može biti samo stvar pojedinih donatora već smišljena politika, i na nacionalnom i naročito na lokalnom nivou, za stvaranje uslova za delovanje udruženja građana kao zainteresovanih strana u procesima odlučivanja, od najranijih faza pa do implementacije strateških i drugih dokumenata, propisa, politika, programa i planova.

Javnost u Republici Srbiji obično ne učestvuje u javnim raspravama, a razlog tome je što javnost uglavnom ne razume pozive koji podrazumevaju javni uvid ili učešće javnosti u raspravi, osim u konkretnim slučajevima kada su ugrožena svojinska prava. Kako sada stvari stoje, javnost se uključuje prekasno, t.j. kada su projekti već odobreni, a njihovo sprovođenje u toku. Dešavalo se da je bilo pokušaja da se ostvaruju prava preko organa vlasti koji nisu nadležni za zaštitu životne sredine u tim konkretnim slučajevima. Sa druge strane, javnost nekada učestvuje u (često ispolitizovanim) raspravama tokom kampanje koje se pokreću isključivo sa ciljem da se spreči sprovođenje nekog projekta u delo. Netolerancija, nespremnost na dijalog, nedovoljna stručnost da bi se obavljala sopstvena uloga i nepoverenje u institucije su očigledni.

Treba unaprediti načine da se olakša učešće i angažovanje javnosti, naročito kada je reč o pitanjima vezanim za klimatske promene.

Još uvek su nerazvijeni standardi učinka i kvaliteta učešća javnosti. Pokazatelji toga su čisto formalno učešće javnosti, činjenica da veliki deo civilnog društva ne učestvuje u konsultacijama, rezultati učešća javnosti se ne uzimaju u obzir prilikom donošenja konačnih odluka, nizak nivo transparentnosti u administrativnoj praksi koja je okrenuta građanima, a tiče se životne sredine i nedostatak ustaljenih mehanizama za obaveštavanje javnosti o donetim odlukama. Ankete na terenu pokazuju da građani ne veruju u tačnost podataka o životnoj sredini, a razloge za to je potrebno dalje analizirati.

Finansijska sredstva iz budžeta namenjena učešću javnosti su mala, naročito kada je reč o stalnoj finansijskoj potpori za analitički rad i ocenu stanja. Potrebno je uspostaviti precizne kriterijume za dodelu finansijskih sredstava koji bi bili u skladu sa ciljevima i indikatorima u oblasti zaštite životne sredine i obezbediti finansijska sredstva kako na nacionalnom, tako i na lokalnom nivou.

Učešće javnosti u pripremi zakona i propisa je ograničeno; iako postoje neki dokazi o učešću javnosti u ranim fazama izrade nacrta zakona, učešće javnosti u izradi nacrta podzakonskim akata je minimalno ili ne postoji. I dalje je javnost u nedovoljnoj meri konsultovana o sadržini i uticaju nacrta zakona.

Učešće javnosti u procedurama koje se primenjuju u proceni uticaja na životnu sredinu nije razvijeno zbog nepostojanja kriterijuma kojima se definiše pojam "udruženja". Potrebno je zakonski uspostaviti kriterijume za kvalifikaciju udruženja za učešće u odlučivanju; nadležni organi moraju da se obavežu da obezbede učešće udruženja.

Što se tiče učešća javnosti u procedurama vezanim za proces procene uticaja na životnu sredinu, postoje otvorena pitanja o mogućnostima zloupotrebe procedure, poput ometanja donošenja odluka da bi se postigli drugi ciljeva, a postoji i nedostatak jasnog razumevanja narušavanja prava intelektualne svojine u slučajevima kada se zahteva pristup informacijama, naime, prilikom kopiranja dokumenata. Osim toga, postoje i problemi u koordinaciji aktivnosti usmerenih na dobijanje odobrenja za sprovođenje studije procene uticaja na životnu sredinu i obaveštavanju inspekcijskih službi o takvim procedurama. Istovremeno, preporučuje se da informisanje javnosti o pokretanju odgovarajućih procedura u vezi sa procenom uticaja na životnu sredinu mora podrazumevati i informisanje nadležnih administrativnih celina na čijoj teritoriji se projekat sprovodi o problemima na planu implementacije na svim nivoima (na nivou zajednica, opština, pokrajina, kao i na nacionalnom nivou). Sve navedeno zahteva detaljnu analizu; stoga primena i praćenje usvojenih zakona treba da budu bolji i efikasniji.

Učešće javnosti u donošenju odluka o posebnim aktivnostima je uređeno Zakonom o proceni uticaja na životnu sredinu (2004) i Zakonom o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine. Sprovođenje u delo odredaba koje se tiču procene uticaja na životnu sredinu i integrisanog sprečavanja i kontrole zagađivanja životne sredine nije moguće bez postojanja odgovarajućih članova u drugim sektorskim zakonima i podzakonskim aktima, kao što je Zakon o prostornom planiranju i izgradnji ili akta o graničnim vrednostima emisija u oblasti voda.

Procedure kojima se regulišu javni uvid, prezentacija i rasprava o studijama o proceni uticaja na životnu sredinu su navedene u odgovarajućim pravilnicima. Postoje takođe standardi i uputstva koji se odnose na kvalitet relevantnih informacija i procedure za kontrolu načina na koji se nadležni organi odnose prema mišljenju javnosti. Na dokumente koji se smatraju poslovnom, službenom ili državnom tajnom ne odnosi se obaveza stavljanja na raspolaganje javnosti, a time se ne sprečava objavljivanje podataka o emisijama, rizicima od udesa, rezultatima praćenja i inspekcijskom nadzoru.

Član 5. Arhuske konvencije se odnosi na prikupljanje i distribuciju informacija o životnoj sredini, a član 6. na učešće javnosti u donošenju odluka o posebnim aktivnostima tokom priprema zakona i propisa. Primeri dobre prakse postoje u Češkoj Republici, Danskoj, Francuskoj, Slovačkoj i Velikoj Britaniji (videti odeljak B.7. koja sledi).

_____________
21U vezi sa članom 6. Arhuske konvencije koji se odnosi na učešće javnosti u odlukama o posebnim aktivnostima koje mogu značajno uticati na životnu sredinu.
22Informacije koje je Evropska komisija zatražila od Vlade Srbije radi pripreme mišljenja o kandidaturi Srbije za članstvo u Evropskoj uniji (novembar 2010).

Odeljak B.7: E-portali i podrška učešću javnosti

Informacioni sistem sa podacima o procenama uticaja na životnu sredinu <eia.enviroportal.sk> (Slovačka Republika)

Ovaj sajt pod okriljem Ministarstva životne sredine Slovačke Republike sadrži kompleksan sistem informacija o proceni uticaja na životnu sredinu i strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu.

Javna rasprava o vrstama prirodnih staništa i biljnim i životinjskim vrstama na područjima obuhvaćenim mrežom Natura 2000 <www.Borger.dk> (Danska)

Da bi se upravljalo biljnim i životinjskim vrstama i prirodnim staništima pomenutim u Direktivi EU o staništima, kao i da bi se omogućila njihova zaštita, važno je postojanje svesti da su deo mreže Natura 2000. Tokom javne rasprave koja je trajala mesec dana, dansko Ministarstvo životne sredine je predstavilo rezultate evidentiranja područja i zatražilo da se daju komentari i dodatne informacije. Rasprava je objavljena na sajtu Borger.dk, koji predstavlja zajedničku platformu za elektronski dijalog između vlasti i građana u Danskoj.

LEGESE <www.legese.org> (Velika Britanija Češka Republika, Francuska)

LEGESE je projekat elektronskog učešća u aktivnostima kojim je testirana nova usluga kojom se podstiče jednostavna komunikacija i razmena informacija radi efikasnog učešća javnosti u fazi primene zakona, čije je donošenje inicirala Evropska unija, na lokalnom i regionalnom nivou. LEGESE je tačka sa koje se na jednom mestu može pristupiti informacijama. Ona omogućava lakše razumevanje obimnog korpusa zakona koji važe u EU, a na osnovu kojih su nastali i usvojeni mnogi zakoni koji se primenjuju na regionalnom nivou i nacionalnom nivou širom Evrope.

Izvor: sajt Regionalnog centra za životnu sredinu (REC):: http://www.rec.org

Pre upućivanja zahteva za dobijanje saglasnosti na izveštaj o strateškoj proceni, organ nadležan za pripremu plana i programa obezbeđuje učešće javnosti u razmatranju izveštaja o strateškoj proceni (član 19. Zakona o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu). Javnost razmatra izveštaj u okviru izlaganja plana i programa na javni uvid i održavanja javne rasprave, ako zakonom nije drukčije određeno. Organ nadležan za pripremu plana i programa obaveštava javnost o načinu i rokovima uvida u sadržinu izveštaja i dostavljanje mišljenja, kao i vremenu i mestu održavanja javne rasprave u skladu sa zakonom kojim se uređuje postupak donošenja plana i programa. Organ nadležan za pripremu plana i programa (pod tim se podrazumevaju i prekogranične aktivnosti) izrađuje izveštaj o učešću zainteresovanih organa i organizacija i javnosti (član 20. Zakona o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu) koji sadrži sva mišljenja. Izveštaj iz stava 1. ovog člana izrađuje se u roku od 30 dana od dana završetka javne rasprave i sadrži obrazloženje o svim prihvaćenim ili neprihvaćenim mišljenjima.

Primeri praktičnog uključivanja javnosti u pripremu zakona su retki, a ta praksa se ne primenjuje u procesu pripreme propisa i podzakonskih akata.

Odeljak B.8: Učešće javnosti u izradi i usvajanju zakona u Republici Srbiji

Dobar primer učešća javnosti u procesu donošenja odluka je viđen prilikom izrade nacrta Zakona o zaštiti životne sredine 2003. godine, kada su održane sveobuhvatne rasprave u skoro 40 gradova, uključujući: Čačak, Užice, Šabac, Valjevo, Pirot, Niš, Zrenjanin, Novi Sad, Sombor, Suboticu i Sremsku Mitrovicu. Na ovaj primer je ukazano na prvom sastanku zemalja potpisnica Arhuske konvencije.23

Ministarstvo životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja Republike Srbije, nakon usvajanja zakonskih akata koje nalaže Arhuska konvencija (ukupno 14), postavlja informacije na svoj sajt i otvoreno je za komentare i predloge javnosti.

______________
23http://www.ekoplan.gov.rs/DNA/?lang=src

4. Pravo na pravnu zaštitu u pitanjima koja se tiču životne sredine

- NAJVAŽNIJI NALAZI

1. Malo je verovatno da će odgovarajući sistem ostvarivanja prava na pravnu zaštitu u nacionalnom sistemu zakona koji se tiču životne sredine biti uspostavljen bez preciznih i usklađenih definicija "javnosti", "zainteresovane javnosti", "informacija koje se tiču životne sredine" i drugih relevantnih definicija.

2. Postupak preliminarnog preispitivanja u slučajevima vezanim za učešće javnosti je uveden u prvoj i drugoj fazi postupka procene uticaja na životnu sredinu. Postupak preliminarnog preispitivanja nije dozvoljen u slučajevima kada se radi o konačnim odlukama o dozvolama za obavljanje procene uticaja na životnu sredinu, strateške procene uticaja na životnu sredinu i integrisanog sprečavanja i kontrole zagađivanja životne sredine; umesto toga se predviđa pokretanje upravnog spora.

3. U zakonima Republike Srbije o životnoj sredini ne postoje odredbe kojima se uređuje pravo na pravnu zaštitu u skladu sa Arhuskom konvencijom kada je reč o odlukama u domenu zaštite od zračenja i nuklearne sigurnosti, nejonizujućeg zračenja, zaštite vazduha, zaštite prirode, zaštite od buke u životnoj sredini, održivog korišćenja ribljeg fonda, upravljanja otpadom, ambalaže i ambalažnog otpada i zaštite voda, planiranja i upravljanja vodama.

4. Međutim, u većini slučajeva, izgleda da se adekvatna rešenja nalaze u drugim zakonima kojima se regulišu izvesna osnovna pitanja pravnog sistema. Ti zakoni su usvojeni pre potvrđivanja Arhuske konvencije u Republici Srbiji, a za njihove odredbe se može reći da su, bez obzira na to, sasvim zadovoljavajuće.

5. Organi nadležni za pitanja i zahteve koji čine treći stub Arhuske konvencije postoje ne samo na državnom, već i na opštinskom, gradskom i pokrajinskom nivou. Za pokrajinske organe važi isti zakonski okvir kao za organe na nacionalnom nivou. Veoma je poželjno sprovesti istraživanje sa ciljem da se izvrši ocena tog zajedničkog zakonskog okvira i da se on primeni na različitim nivoima državne vlasti.

- Ocena prava na pravnu zaštitu

Članom 9. Arhuske konvencije je regulisano pravo na pravnu zaštitu životne sredine. Postoji potreba za odgovarajućim mehanizmom kojim se garantuje da su prava data u okviru drugih stubova konvencije inkorporirana u nacionalne zakone koji se odnose na životnu sredinu, kao što su:

- postupci za preispitivanje odluka u vezi sa zahtevom za dobijanje informacija;

- postupci za preispitivanje u vezi sa učešćem javnosti;

- postupci za javno preispitivanje postupaka i propusta fizičkih i pravnih lica ili državnih vlasti;

- minimum standarda koji se odnose na postupke ostvarivanja prava na pravnu zaštitu, odluke i pravne lekove; i

- olakšavanje efikasnog ostvarivanja prava na pravnu zaštitu uz pomoć informacija o dostupnosti upravnih i sudskih postupaka preispitivanja i uspostavljanje odgovarajućih mehanizama pružanja pomoći za uklanjanje ili smanjenje finansijskih i drugih prepreka vezanih za pravo na pravnu zaštitu.

U Tabeli B.7 se pokazuje usklađenost zakona Republike Srbije sa odredbama Arhuske konvencije koje se tiču prava na pravnu zaštitu.

Tabela B.7: Usklađenost zakona Republike Srbije sa odredbama Arhuske konvencije koje se tiču prava na pravnu zaštitu

Član Arhuske konvencije	Odredbe Arhuske konvencije (parafrazirane: videti doslovni tekst u Aneksu)	Usklađenost zakona Republike Srbije sa odredbama Arhuske konvencije (videti Aneks u kome se nalaze detaljna objašnjenja i reference koje se odnose na članove)
9.	Pravo na pravnu zaštitu
9.1	1. Zahtevi u pogledu postupaka za preispitivanje odluka u vezi sa zahtevom za dobijanje informacija iz člana 4, kao što su: • preispitivanje pred sudom ili nekim drugim nezavisnim i nepristrasnim telom; • jeftina, ubrzana procedura ponovnog razmatranja ili proceduralnog preispitivanja; • aktivna legitimacija za pokretanje postupka • obavezujuće konačne odluke; i • pismeno obrazloženje donetih odluka.	Delimično - Da u ZZŽS, ZPUŽS, ZISKZŽS. Ne za SPUŽS. Postoje samo nedovoljne odredbe u propisima koji se tiču buke i odnose se na predstavljanje strateških karata buke. Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja je jedini zakon koji bi se mogao primeniti u drugim slučajevima.
9.2	2. Zahtevi u pogledu postupaka za preispitivanje odluka u vezi sa učešćem javnosti po članu 6. i drugim relevantnim odredbama konvencije uključujući: • postupak preispitivanja pred sudom i/ili drugim nezavisnim i nepristrasnim telom; • mogućnost preliminarnog preispitivanja od strane nekog upravnog organa i • stalni zahtevi koji se nalaze u postojećim nacionalnim zakonima	Delimično - Da u ZZŽS, ZPUŽS, ZISKZŽS. Ne, zbog toga što su pravna i fizička lica ili državni organi izostavljeni kada je reč o nacionalnom zakonu koji se odnosi na životnu sredinu. Odredbe Zakona o opštem upravnom postupku se primenjuju na sva proceduralna pitanja koja nisu uređena posebnim upravnim postupcima (uređena su, na primer, u ZPUŽS, ZISKZŽS i SPUŽS). U ZPUŽS su obuhvaćene prve dve faze PUŽS; nije moguće podneti žalbu na prvostepeno rešenje upravnog suda. Status udruženja koje se bave životnom sredinom treba da bude jasno uređen Zakonom o udruženjima. Status udruženja je definisan u nekoliko zakona, na primer u zakonima o PUŽS, SPUŽS i ISKZŽS, ali ne i konkretno u Zakonu o udruženjima (2009).
9.3	3. Zahtevi u pogledu postupaka kojima se osporavaju činjenje ili propusti fizičkih lica ili organa javne vlasti, u suprotnosti sa odredbama njihovog nacionalnog zakonodavstva, kojim se uređuje oblast životne sredine. To se odnosi na • upravne postupke; i • postupke preispitivanja pred sudom	Delimično - Ne što se tiče zakona iz oblasti životne sredine. Takođe, u mnogim slučajevima, nedostaju odgovarajući postupci ili oni nisu u dovoljnoj meri uređeni. Ne postoje upravni postupci za slučaj industrijskih udesa, mada svako može da podnese zahtev za nadoknadu štete.
9.4	4. Zahtevi u pogledu minimuma standarda koji se primenjuju na postupke, odluke i pravne lekove kojima se ostvaruje pravo na pravnu zaštitu uključuje i sledeće: • odgovarajuće i efikasne pravne lekove i sudske privremene mere; • poštenje; • pravičnost; • blagovremenost; • pravilo da troškovi ne smeju biti previsoki i time otežavati primenu standarda; • donošenje odluka u pisanoj formi i • činjenje donetih odluka dostupnim javnosti	Ne - Takve odredbe ne postoje u zakonima koji se tiču životne sredine, ali postoje u drugim zakonima. Potrebno je sprovesti dodatne analize troškova u postupcima za ostvarivanje prava na pravnu zaštitu.
9.5	5. Od Strana konvencije se zahteva da olakšaju efikasno ostvarivanje prava na pravnu zaštitu. To podrazumeva obezbeđivanje: • pristupa informacijama o upravnim i sudskim postupcima preispitivanja; i • odgovarajućih mehanizama za pružanje pomoći koji bi uklonili ili umanjili finansijske i druge prepreke ostvarivanju prava na pravnu zaštitu.	Ne - Podrška koju državni organi nadležni za životnu sredinu pružaju udruženjima i visokoškolskim inicijativama je izrazito slaba.

Mogućnosti za ostvarivanje prava na pravnu zaštitu, u skladu sa odredbama Arhuske konvencije i u slučajevima koji se odnose na učešće javnosti (član 9. stav 2) u Republici Srbiji su prilično skromne. Ta oblast se tretira samo u zakonima kojima se uređuju PUŽS, SPUŽS i ISKZŽS, a nedovoljno je prisutna u Zakonu o zaštiti prirode (što se tiče zaštićenih područja) i u Zakonu o zaštiti životne sredine (po pitanju zaštite od hemijskih udesa).

Postupak preliminarnog preispitivanja koji se odnosi na slučajeve učešća javnosti uveden je u prvoj i drugoj fazi postupka procedure procene uticaja na životnu sredinu. Postupak preispitivanja treba tek da bude dozvoljen kada su u pitanju konačne odluke o davanju saglasnosti na SPUŽS. Postupak preispitivanja odluke o davanju integrisane dozvole (ISKZŽS) može biti pokrenut isključivo kao upravni spor. Mogućnosti pokretanja postupka preliminarnog preispitivanja su uređene Zakonom o opštem upravnom postupku. Ako neki određen zakon zabranjuje takvo preispitivanje (t.j. podnošenje žalbe na prvostepenu odluku organa uprave), on mora sadržati odredbu kojom se garantuje mogućnost pokretanja upravnog spora radi osporavanja te odluke.

Odredbe koje se tiču prava na pravnu zaštitu u skladu sa zahtevima Arhuske konvencije nisu ugrađene u zakone Republike Srbije o zaštiti od zračenja i nuklearnoj sigurnosti, nejonizujućem zračenju, zaštiti vazduha, zaštiti prirode, zaštiti od buke u životnoj sredini, održivom korišćenju ribljeg fonda, upravljanju otpadom, ambalaži i ambalažnom otpadu i zaštiti voda, planiranju i upravljanja vodama.

Izgleda da se u većini slučajeva zadovoljavajuća rešenja nalaze u drugim zakonima kojima se uređuju neka od osnovnih pitanja pravnog sistema. Ti zakoni su usvojeni pre potvrđivanja Arhuske konvencije u Republici Srbiji, a za njihove odredbe se može reći da su, bez obzira na to, sasvim zadovoljavajuće. To ukazuje da u nekim aspektima važnim za primenu konvencije, zakonodavna tradicija u Republici Srbiji ostavlja više nego dovoljno prostora da se unaprede sasvim zadovoljavajući zakoni kojima su regulisana osnovna pitanja. Čini se da trenutna tendencija u razvoju propisa potkrepljuje ovu opservaciju, bar kad je reč o zakonima poput Zakona o opštem upravnom postupku i Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja o kojima je reč u nastavku.

Zakon o opštem upravnom postupku

Odredbe ovog zakona se primenjuju na sva pitanja vezana za postupanje koja nisu uređena zakonskim rešenjima koja se odnose na posebne upravne postupke, kao što su procedure za donošenje odluka u vezi sa PUŽS, SPUŽS i ISKZŽS i seveso postrojenjima. Za neke od načela na kojima se zasniva Zakon o opštem upravnom postupku (a shodno tome i više konkretnih odredaba) može se reći da su u potpunosti ili uglavnom u skladu sa zahtevom sadržanim u Arhuskoj konvenciji da treba da postoji mogućnost pokretanja jeftinih i ubrzanih postupaka preispitivanja pre pribegavanja sudskim postupcima pri izjavljivanju žalbi na prvostepene odluke, koje se ponekad moraju donositi kao drugostepene ili konačne upravne odluke. Upravni sud odlučuje o sudskim troškovima.

Terminologija koja se odnosi na to ko ima pravo da uzme učešća u tim postupcima se može smatrati usklađenom sa definicijom "javnosti" datoj u Arhuskoj konvenciji i definicijama koje se nalaze u nekoliko zakona koji se tiču životne sredine. Treba imati u vidu da su termini "javnost" i "zainteresovana javnost", u meri u kojoj su u skladu sa Arhuskom konvencijom, validni samo u izolovanom kontekstu pomenutih zakona. U nacionalnom pravnom sistemu nema doslednosti u upotrebi ove posebne terminologije (videti odeljak 4).

Zakon o slobodnom pristupu informacijama

Cilj ovog zakona je da se obezbedi pravo javnosti da zna i da se uspostavi sloboda, demokratski poredak i otvoreno društvo. Ovim zakonom se obezbeđuje ostvarivanje prava na pristup informacijama u posedu državnih organa koje se odnose na ugrožavanje, odnosno, zaštitu zdravlja stanovništva i životne sredine. Njime se obezbeđuje osnov za dalji napredak ka punoj usaglašenosti sa Arhuskom konvencijom, ali je za sada taj cilj samo delimično ispunjen.

Prava garantovana ovim zakonom važe za svakoga pod jednakim uslovima, ali su u ovom slučaju ograničena samo na ono što se u Arhuskoj konvenciji naziva "informacijama o zdravlju i bezbednosti", a pravo javnosti da zna postoji uvek kada se radi o informacijama koje se odnose na ugrožavanje zdravlja stanovništva i životne sredine (član 4). Takođe, "javnost" i "zainteresovana javnost" imaju pravo da se obrate Povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, kao i da zatraže pristup željenim informacijama. Pravo na pravnu zaštitu se, u tim slučajevima, ostvaruje samo preko poverenika.

Ove zakonske odredbe nisu u potpunosti u skladu sa Arhuskom konvencijom i ostavljaju mogućnost da državni organi prilično proizvoljno odbijaju zahteve za dobijanje informacija. U odredbama Arhuske konvencije se zahteva podrška za stvaranje uslova povoljnih za ostvarivanje prava javnosti na pravnu zaštitu.

5. Ocena ukupne zakonske podrške za primenu Arhuske konvencije

- NAJVAŽNIJI NALAZI

1. Najmanje 17 zakona koji se tiču zaštite životne sredine su usvojeni u periodu od 2004. do oktobra 2010. godine. Prva grupa tih zakona (t.j. ZZŠS, ZPUŽS, ZSPUŽS i ZISKZŽS, usvojeni 2004. godine) u velikoj meri je usklađena sa zahtevima Arhuske konvencije.

2. Drugi grupa zakona (t.j. ZUP, ZIDZZŽS, ZIDZPUŽS, ZZOKRF, ZZBŽS, ZZNZ, ZZJZNS, ZAAO, ZUO ZZP, ZV, svi usvojeni 2009. godine, osim ZV koji je usvojen 2010. godine), čiji su nacrti pripremani, odnosno, koji su usvajani većinom paralelno sa potvrđivanjem Arhuske konvencije, su zakoni koji su većinom u saglasnosti sa Arhuskom konvencijom, ali ima i zakona koji nisu u saglasnosti sa zahtevima Arhuske konvencije.

- Ocena usklađenosti zakona

U Republici Srbiji ne postoji poseban zakon kojim se uređuje primena Arhuske konvencije, niti postoji zakonski osnov kojim se u Republici Srbiji obezbeđuju uslovi neophodni za usklađivanje sa zahtevima konvencije. Nekoliko zakona koji se tiču životne sredine, od kojih su neki "horizontalni zakoni" kojima se uređuju međuresorna pitanja, a drugi "sektorski", usvojeni su u periodu od 2004. do 2010. godine. Tu nisu ubrojani zakoni koji su stupili na snagu 2010. godine, kojima su menjani i dopunjavani zakoni koji se odnose na životnu sredinu usvojeni 2009. godine. Prva grupa zakona (2004) (t.j. ZZŠS, ZPUŽS, ZSPUŽS i ZISKZŽS) su u velikoj meri usklađeni sa zahtevima Arhuske konvencije, iako ne u podjednakoj meri (detalji prednosti i mane svakog od navedenih zakona se u širokom crtama izlažu u tekstu ovog dokumenta). Iznenađujuće je, međutim, da je ta grupa zakona, po svemu sudeći bolje usklađena sa zahtevima Arhuske konvencije nego druga grupa zakon usvojena 2009. i 2010. godine (ZZJZNS, ZZNZ, ZZBŽS, ZZOKRF, ZUO, ZV). Ovo je pre svega zbog brzine donošenja zakona iz 2009. godine.

Cilj ove ocene nije istraživanje razloga ovih značajnih propusta. Umesto toga, napori su usmereni na što precizniju procenu raskoraka između trenutnog i željenog stanja, kao i na formulisanje predloga kako da se situacija promeni i da se zakoni usmere ka potpunoj usklađenosti sa Arhuskom konvencijom.

Ova procena je rađena tako da omogući precizan kritički uvid u zakonski okvir u domenu životne sredine u Republici Srbiji, koji je postojao na dan 1. oktobra, 2010. godine, odnosno u usklađenost svih zakona koji su taj okvir činili sa sva tri stuba Arhuske konvencije. Sedamnaest zakona koji su koncipirani kao zakoni specijalizovani za životnu sredinu se analiziraju u ovom kontekstu, a dva iz te grupe su izmene i dopune zakona koji su prethodno usvojeni. Relevantni elementi još četiri zakona, kojima se podržava primena zakona o životnoj sredini, takođe se ovde analiziraju (Spisak analiziranih zakona videti u Tabeli B.2).

Kriterijumi selekcije za analizu usklađenosti zakona u Republici Srbiji sa zahtevima Arhuske konvencije

U ovom odeljku se analizira pet glavnih kriterijuma, a detalji o njima slede.

1. Zakoni koji se analiziraju su "zakoni koji se tiču životne sredine". Glavni kriterijum za određivanje da se zakon odnosi na životnu sredinu je pretpostavka da je izvorna namera zakonodavca bila da se izvrši transpozicija odgovarajućih elemenata Community Acquis-a u pravni sistem Republike Srbije.

2. Podzakonski propisi nisu uključeni. Nakon usvajanja zakona koji se tiču zaštite životne sredine, usvojen je i veliki broj podzakonskih akata. Njima se ne posvećuje pažnja u ovom kontekstu, bez obzira na to što se, u nekim slučajevima, odnose na oblast obuhvaćenu primenom Arhuske konvencije.

Podzakonski propisi koje su doneli organi izvršne vlasti u Republici Srbiji, kojima se uređuju pitanja iz oblasti životne sredine, spadaju u propise kojima se obezbeđuje ostvarivanje ljudskih i građanskih prava u zemlji. Razlog tome je priroda Arhuske konvencije, međunarodnog pravnog instrumenta koji povezuje zaštitu životne sredine sa ljudskim pravima. Gap analiza ove grupe propisa bi svakako zahtevala mnogo širi pristup, a početna tačka bi bila ispitivanje funkcionisanja principa vladavine prava u pravnom sistemu Republike Srbije. To bi potom zahtevalo sveobuhvatno i detaljno preispitivanje i procenu odnosa između parlamentarne i izvršne vlasti, u smislu obima njihovih zakonodavnih nadležnosti. Izgleda da su ova ustavna pitanja, kao i pravna pitanja s tim u vezi osnovni elementi praktične primene i razvoja ustavnog i zakonskog sistema u Republici Srbiji i na njih treba ukazivati imajući pritom u vidu mnogo širu perspektivu od ispitivanja usklađenosti sa jednim međunarodnim ugovorom ili ispitivanja uređenosti tih pitanja u samo jednom određenom sektoru, u ovom slučaju sektora životne sredine.

3. Analiziraju se neki povezani zakoni kojima se ne uređuje oblast životne sredine. U takve zakone spadaju: Zakon o opštem upravnom postupku, Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, Zakon o sudovima, Zakon o upravnim sporovima. Drugi povezani zakoni (na primer, propisi o prostornom planiranju na koje se naslanja postupak strateške procene uticaja na životnu sredinu, uređen ZSPUŽS) nisu analizirani. Isto važi i za više drugih propisa, kao što su zakon o šumarstvu i zakoni koji se tiču rudarstva i infrastrukture, kao i za izvršne propise, usvojene kasnije radi sprovođenja tih zakona.

4. Građanskopravni lekovi i većina krivičnopravnih odredaba nisu obrađeni u delu u kome se tiču životne sredine. Detalji koji se odnose na novčane kazne sadržane u zakonima o životnoj sredini koji se analiziraju, razmatraju se u minimalnom obimu, samo da se pokaže u kojim situacijama su potrebne zakonske sankcije. Osim toga, za neke od predviđenih kazni se može reći da su u skladu sa odredbama Arhuske konvencije.

5. Zakoni koji su predmet ocene su zakoni koji su usvojeni pre 1. oktobra 2010. godine. Treba nastojati da propisi koji se donesu nakon tog datuma, budu usklađeni sa odredbama Arhuske konvencije.

Gap analiza u domenu prava na pravnu zaštitu, u slučajevima koji se odnose na učešće javnosti (u skladu sa stavom 2. člana 9. Arhuske konvencije) ukazuje na činjenicu da neki zakoni sadrže odredbe o učešću javnosti, naročito zakoni kojima se uređuju PUŽS, SPUŽS i ISKZŽS i zaštićena područja u prirodi (procedure propisane u poslednjem pomenutom zakonu imaju izvesne sličnosti sa postupkom procene uticaja na životnu sredinu). Postupak preispitivanja predviđen konvencijom (član 9. stav 2. tačka 1) je dozvoljen u ranijim fazama procedure PUŽS (čl. 11. i 15), ali se ne dozvoljava pokretanje preispitivanja saglasnosti na studiju o PUŽS. Prvostepena odluka o davanju saglasnosti na studiju o proceni uticaja na životnu sredinu je konačna i protiv nje je moguće pokrenuti upravni spor (član 26). Postupak preispitivanja se ne dozvoljava ni protiv odluke o davanju integrisane dozvole (ISKZŽS), ali se protiv te odluke takođe može pokrenuti upravni spor (član 15. stav 7). U slučaju strateške procene uticaja (SPUŽS) zakonom se ne predviđa ni postupak preispitivanja prvostepene odluke, niti je utvrđeno pravo na pravnu zaštitu u vidu pokretanja upravnog spora.

Zakon o zaštiti životne sredine sadrži odredbe kojima se deklarativno omogućava učešće javnosti (čl. 7. i 9, osnovno načelo 10), ali te odredbe nemaju naročitog značaja, s obzirom na to kakva je zapravo pravna priroda tog zakona. Većina odredaba ZZŽS su formulisane tako da su važeće isključivo u okvirima tog konkretnog zakona. Na primer, svi termini i definicije važe samo u konkretnom kontekstu ZZŽS. U stvari, "učešće javnosti" (i shodno tome, sve definicije i pravni instituti) moraju biti detaljno uređeni "sektorskim" zakonima. Brojne odredbe ZZŽS postoje paralelno sa takvim "sektorskim" zakonskim odredbama i ne mogu se primenjivati: one imaju smisla i mogu se primenjivati samo kada je reč o seveso postrojenjima (t.j. kada je uspostavljena veza između ZZŽS i PUŽS); te odredbe imaju smisla i mogu biti primenljive samo na seveso postrojenja u vezi sa članom 60a po pitanju procedure javnog uvida, prezentacije i javne rasprave o Izveštaju o bezbednosti i moraju biti identične odgovarajućim odredbama kojima se uređuju ti elementi postupka PUŽS (član 32. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti životne sredine). Formulacija te odredbe nije jasna jer ne postoji jasan pravni osnov kojim se određuje da li je dozvoljeno podnošenje zahteva za preispitivanje ili pokretanje tužbe kojom se osporava saglasnost ministarstva na Izveštaj o bezbednosti. Iznenađujuće je da je za planove svih operatera za zaštitu od udesa u seveso postrojenjima potrebna saglasnost ministarstva-samo za postrojenja višeg reda, a da su operateri dužni samo da pružaju informacije o merama bezbednosti i postupcima u slučaju hemijskog udesa koje su sadržani u planu. Te informacije moraju biti pružene pravnim licima i državnim institucijama, kao i fizičkim licima koja mogu biti ugrožena. Međutim, zakonom se ne zahteva učešće javnosti u donošenju tog plana niti su predviđene novčane kazne ako se te informacije iz plana ne učine dostupnim javnosti na način utvrđen zakonom.

Takozvanim "sektorskim zakonima" se ne obezbeđuje ostvarivanje prava na pravnu zaštitu kada je reč o odlukama koje se tiču zaštite od zračenja i nuklearne sigurnosti, osim kada je podneta tužba, u slučajevima kada je došlo do povrede (član 75. Zakona o zaštiti od jonizujućih zračenja i o nuklearnoj sigurnosti).

Zakonom o zaštiti od nejonizujućih zračenja se ne obezbeđuje ostvarivanje prava na pravnu zaštitu. U tom zakonu (član 3. načelo 3), kaže se da su podaci o nejonizujućim zračenjima dostupni javnosti i preporučuje se informisanje stanovništva o uticaju nejonizujućeg zračenja na zdravlje, merama zaštite i stepenu izloženosti. Međutim, ne uspostavljaju se mere za sprovođenje svega pomenutog, niti pak kazne za nadležne organe koji ne sprovode te mere.

Ostvarivanje prava na pravnu zaštitu koje se tiče informisanja je dozvoljeno Zakonom o hemikalijama (član 85. stav 7). Nije dozvoljeno ulaganje žalbi na odluke ministarstva, ali je moguće pokretanje upravnog spora. U Zakonu o biocidnim proizvodima se primenjuje isti pristup. Odgovarajuće odredbe koje se odnose na poverljivost podataka se nalaze u oba ova zakona (član 84, odnosno 47).

Zakonom o zaštiti vazduha nije predviđeno učešće javnosti u proceduri usvajanja strategije zaštite vazduha niti sankcije za kršenje ili ignorisanje odredaba kojima se definišu obaveze državnih organa (čl. 65. i 66). Tim zakonom se ne obezbeđuje ostvarivanje prava na pravnu zaštitu u skladu sa Arhuskom konvencijom.

Zakon o zaštiti prirode (ZZP) sadrži nekoliko odredaba o učešću javnosti i pravu javnosti da zna. Međutim, objektivno govoreći, on ne sadrži odredbe kojima se garantuje pravo na pravnu zaštitu u skladu sa Arhuskom konvencijom.

Veoma važna odredba koja se tiče mera za zaštitu prirode je "obaveštavanje javnosti o stanju prirode i učestvovanje javnosti u odlučivanju o zaštiti prirode" (član 7. stav 10). Međutim, jednom odredbom se obavezuju lokalni organi, organi autonomne pokrajine, kao i državni organi, Zavod za zaštitu prirode i druga tela da javnosti pruže podatke u vezi sa zaštitom prirode, osim ako se posebnim zakonom ili propisima ne nalaže tajnost takvih podataka (član 115. stav 1).

Pravo javnosti na učešće u izradi propisa, odnosno, akata o proglašavanju zaštićenih prirodnih dobara, planova upravljanja zaštićenim prirodnim područjima i planova korišćenja prirodnih vrednosti, navodi se u članu 116. ZZP. Učešće javnosti se može postići isključivo u skladu sa ovim zakonom. Članom 43. ZZP se obezbeđuje učešće javnosti u usvajanju studije o zaštićenom prirodnom dobru sa kartografskom dokumentacijom; tu spadaju javni uvid, javne prezentacije i javne rasprave i objavljivanje njihovih ishoda. Ne postoje odredbe koje se tiču dužnosti nadležnih organa da uzmu u obzir mišljenje javnosti, niti da garantuju postupak preispitivanja u vezi sa ostvarivanjem prava na pravnu zaštitu.

Zakon o zaštiti od buke u životnoj sredini sadrži nedovoljne odredbe kojima se ovlašćuju ministri nadležni za zaštitu životne sredine i transport da zajedno urede način na koji strateške karte buke treba prezentovani javnosti (član 7). Ministar nadležan za zaštitu životne sredine je takođe ovlašćen da uredi metodologiju za izradu akcionih planova za zaštitu od buke u životnoj sredini (član 22. stav 2), koji moraju da sadrže rezultate učešća javnosti u postupku pripreme plana (član 22. stav 1. tačka 9). Zakon ne sadrži odredbe koje se tiču ostvarivanja prava na pravnu zaštitu u skladu sa Arhuskom konvencijom.

Zakon o zaštiti i održivom korišćenju ribljeg fonda ne sadrži odredbe relevantne za ovu ocenu.

Zakon o otpadu i Zakon o ambalaži i ambalažnom otpadu ne sadrže odredbe kojima se garantuje pravo na pravnu zaštitu u skladu sa Arhuskom konvencijom.

Zakon o vodama ne sadrži relevantne odredbe koje se tiču dostupnosti informacija i učešća javnosti. Uprkos vidljivom pokušaju da se izvrši transpozicija Okvirne direktive Evropske unije o vodama u pravni sistem Republike Srbije, u tom zakonu se ne koriste sugestije Zajedničke strategija implementacije (ZSI) Okvirne direktive o vodama o učešću javnosti u donošenju odluka, niti se garantuje pravo na pravnu zaštitu.

Gap analiza pokazuje da 17 zakona Republike Srbije koji se ovde razmatraju obično ne sadrže odredbe kojima su obuhvaćena izvesna pitanja izneta u Arhuskoj konvenciji. U većini slučajeva, adekvatna rešenja se nalaze u drugim osnovnim zakonima usvojenim pre potvrđivanja Arhuske konvencije u Republici Srbiji. Činjenica da te odredbe izgledaju u potpunosti zadovoljavajuće ukazuje na to da je zakonodavna tradicija u Republici Srbiji već bila okrenuta ka ispunjavanju zahteva navedenih u konvenciji i to ostavlja dovoljno prostora da se oni pretoče u zadovoljavajuće tekstove zakonskih normi. Aktuelni trendovi zakonodavnih aktivnosti takođe potkrepljuju ovu tvrdnju.

Ovi postojeći zakoni se analiziraju u meri u kojoj su njihove odredbe relevantne i povezane sa odredbama zakona koji se tiču životne sredine koji se ovde razmatraju.

U nastavku se pažnja posvećuje Zakonu o opštem upravnom postupku ("Službeni list SRJ", br. 33/97 i 31/01; i "Službeni glasnik RS", broj 30/10). Svi zakoni kojima se uređuju pitanja životne sredine u Republici Srbiji oslanjaju se u primeni na odredbe Zakona o opštem upravnom postupku. Elementi posebnih upravnih postupaka uspostavljeni su za donošenje odluka o proceni uticaja na životnu sredinu (Zakon o PUŽS), strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu (SPUŽS), izdavanju integrisane dozvole (Zakon o ISKZŽS) i usvajanje izvesnih odluka koje se tiču zaštite prirode. Odredbe Zakona o opštem upravnom postupku će se primenjivati na sva proceduralna pitanja koja nisu uređena zakonima iz oblasti životne sredine.

Po Zakonu o opštem upravnom postupku dužni su da postupaju državni organi kad u upravnim stvarima, neposredno primenjujući propise, rešavaju o pravima, obavezama ili pravnim interesima fizičkog lica, pravnog lica ili druge stranke (član 1). Odredbe drugih zakona kojima se, zbog specifične prirode upravnih stvari u pojedinim upravnim oblastima (kao što je očuvanje životne sredine), propisuju neophodna odstupanja od pravila opšteg upravnog postupka, moraju biti u saglasnosti sa osnovnim načelima utvrđenim ovim zakonom (član 3). Nekoliko zakona iz oblasti životne sredine (ZPUŽS, ZSPUŽS i ZISKZŽS, Zakon o zaštiti prirode, itd.) propisuju posebne upravne postupke, recimo, u vezi sa dostupnošću informacija ili učešćem javnosti. Oni odstupaju od opšteg upravnog postupka kada se radi o ostvarivanju prava na pravnu zaštitu, kao što je pokretanje upravnog spora.

Neka od načela na kojima se zasniva Zakon o opštem upravnom postupku, a shodno tome i niz konkretnih odredaba se mogu smatrati u velikoj meri usklađenim sa odredbama Arhuske konvencije koje nalažu zakonski određene ubrzane i jeftine procedure ponovnog razmatranja prvostepenih odluka pre nego što se pokrene sudski postupak. Tim načelima se:

- nadležnim organima nalažu sledeće obaveze: organi su dužni da strankama, tokom upravnog postupka, omoguće da što lakše zaštite i ostvare svoja prava i interese, kao i da pritom štite javni interes (Načelo zaštite prava građana i zaštite javnog interesa, član 6. stav 1); i da obezbede uspešno i kvalitetno ostvarivanje i zaštitu prava i pravnih interesa fizičkih lica, pravnih lica ili drugih stranaka (Načelo efikasnosti, član 7);

- obezbeđuje da se protiv rešenja donesenog u prvom stepenu uvek može podneti žalba, osim kada je to izričito zabranjeno zakonom, a u tom slučaju zaštita prava i pravnih interesa mora biti obezbeđena na drugi način (Načelo dvostepenosti u rešavanju, član 12. stav 2); samo zakonom se može propisati da u pojedinim upravnim stvarima žalba nije dopuštena (član 12. stav 2);24

- nalaže da se postupak mora voditi bez odugovlačenja i sa što manje troškova za stranku i druge učesnike u postupku (Načelo ekonomičnosti postupka, član 14);

- obavezuje nadležni organ da u najvećoj mogućoj meri obavesti stranke o njihovim zakonskim pravima i interesima (Načelo pružanja pomoći stranci u postupku, član 15).

Zakonom o opštem upravnom postupku se garantuje da stranka u postupku može biti svako fizičko i pravno lice, kao i grupa lica koji nemaju svojstvo pravnog lica, kao i stranke ako mogu biti nosioci prava i obaveza ili pravnih interesa o kojima se rešava u postupku (član 40). Za ovu odredbu se može reći da je u skladu sa definicijom "javnosti" datoj u Arhuskoj konvenciji, kao i sa odgovarajućim definicijama u nekoliko zakona iz oblasti životne sredine. Nije zgoreg ponoviti da termine "javnost" i "zainteresovana javnost", onako kako su formulisani u zakonima Republike Srbije koji se tiču životne sredine, treba tumačiti samo u skladu sa kontekstom u kome se upotrebljavaju u svakom od zakona, a ne striktno u skladu sa definicijama iz Arhuske konvencije; nedostaju prave definicije tih termina koje bi se dosledno primenjivale u celokupnom pravnom poretku u Republici Srbiji. Članom 70. se ustanovljava pravo stranaka da razgledaju spise predmeta i da o svom trošku prepišu, odnosno fotokopiraju potrebne spise. Treba pomenuti još neke relevantne odredbe: član 110 (oslobođenje od plaćanja troškova), član 196. st. 2 i 3 (oblik i sastavni delovi rešenja), član 196, st. 2. i 3. (pravilo da svako rešenje mora imati pismeno obrazloženje), član 200. (uputstvo o pravnom sredstvu), član 236. (žalba kad prvostepeno rešenje nije doneseno) i član 264. stav 3. (sprovođenje izvršenja po službenoj dužnosti kad to nalaže javni interes ili po predlogu stranke).

Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja ("Službeni glasnik RS", br. 120/04, 54/07, 104/09 i 36/10) se ustanovljava opšti okvir za transparentnost rada organa javne vlasti i garantuje se pravo javnosti da zna, koji su uslovi od ključne važnosti za ostvarenja slobodnog demokratskog poretka i otvorenog društva (član 1. stav 1). Ovim zakonom se "informacija od javnog značaja" definiše kao "informacija kojom raspolaže organ javne vlasti, nastala u radu ili u vezi sa radom organa javne vlasti, sadržana u određenom dokumentu, a odnosi se na sve ono o čemu javnost ima opravdan interes da zna, bez obzira na izvor informacije, nosač informacija (papir, traka, film, elektronski mediji i sl.), datum nastanka informacije, način saznavanja informacije, niti su bitna druga slična svojstva informacije" (član 2. stav 2). "Organ javne vlasti" je "državni organ, organ teritorijalne autonomije, organ lokalne samouprave, kao i organizacija kojoj je povereno vršenje javnih ovlašćenja" (član 3). Interes javnosti da zna je uvek opravdan kada se informacije kojima raspolaže organ vlasti "odnose na ugrožavanje, odnosno zaštitu zdravlja stanovništva i životne sredine" (član 4). Prava garantovana ovim zakonom pripadaju svima pod jednakim uslovima, bez obzira na državljanstvo, prebivalište, boravište, odnosno sedište, ili rasu, veroispovest, nacionalnu i etničku pripadnost ili pol (član 6).

Prava garantovana ovim zakonom se mogu podvrgnuti ograničenjima ako se proceni da je to neophodno u demokratskom društvu radi zaštite od ozbiljne povrede pretežnijeg interesa zasnovanog na Ustavu ili drugim zakonima koji važe u državi (član 8). Ako informacije treba učiniti dostupnim javnosti, organ vlasti će objaviti detalje o izvoru i nosaču informacije (član 10). Organ vlasti neće tražiocu omogućiti ostvarivanje prava na pristup informacijama od javnog značaja ako tražilac zloupotrebljava prava na pristup informacijama od javnog značaja. Pod zloupotrebom se, između ostalog, podrazumeva nerazumno traženje, često traženje informacija, kada se ponavlja zahtev za već dobijenim informacijama ili kada se traži preveliki broj informacija (član 13). Tražioci informacija ne moraju navesti razloge za podnošenje zahteva za dobijanje informacija (član 15. stav 4). Ako se zahtev odnosi na informaciju koja je od značaja za ugrožavanje ili zaštitu zdravlja stanovništva i životne sredine, organ vlasti mora obavestiti tražioca o posedovanju te informacije, odnosno, izdati mu kopiju tog dokumenta najkasnije u roku od 48 sati od prijema zahteva (član 16. stav 2). Ako organ vlasti ne odgovori na zahtev, tražilac može uložiti žalbu Povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti (član 16. stav 4). Od obaveze plaćanja naknade za kopiranje dokumenata oslobođena su sva lica kada se tražene informacije odnose na ugrožavanje, odnosno zaštitu zdravlja stanovništva i životne sredine.

Zaštita prava na pristup informacijama u skladu sa ovim zakonom podrazumeva mogućnost podnošenja žalbe povereniku zbog postupaka ili propusta organa vlasti koji se tiču posedovanja informacija od javnog značaja ili pokretanje upravnog spora (član 22. stav 2) zbog postupaka ili propusta vrhovnih organa vlasti (na primer, Narodne skupštine, Vlade, Vrhovnog kasacionog suda, predsednika Republike). Protiv rešenja Poverenika može se pokrenuti upravni spor (član 27).

Prema ovom zakonu, pravo na pravnu zaštitu se odnosi samo na slučajeve kada se informacije o kojima je reč odnose na zdravlje i životnu sredinu, što je mnogo uža definicija nego ona koja je data u Arhuskoj konvenciji. U stvari, pravna definicija u zakonu sadrži deo podstava (c) konvencije o pravu na pravnu zaštitu koji se tiče: "stanja zdravlja i bezbednosti ljudi, uslova života ljudi, […] ukoliko na njih utiče ili može da utiče stanje elemenata životne sredine ili ukoliko na njih deluju ovi elementi, faktori, aktivnosti ili mere na koje se odnosi gorenavedeni podstav b)". U svakom slučaju, za ovaj zakon nesumnjivo bi bilo od koristi da u njemu postoji definicija "životne sredine".

Osim toga, odredbe ZSPIJZ koje se odnose na ograničenja pristupa informacijama nisu ni blizu precizne kao one iz člana 4. Arhuske konvencije. Prema zakonu, osnov za ograničavanje pristupa postoji "ako je to neophodno u demokratskom društvu radi zaštite od ozbiljne povrede pretežnijeg interesa zasnovanog na Ustavu ili zakonu" (član 8. stav 1). Ova odredba daje mogućnost organima javne vlasti da lako i proizvoljno odbijaju da omoguće pristup informacijama. Zato je jasno da su potrebne precizne definicije u skladu sa Arhuskom konvencijom da bi se predupredila zloupotreba od strane državnih organa i garantovali uslovi koji će unaprediti ostvarivanje prava javnosti na pravnu zaštitu. Zadovoljavajući balans je moguće postići samo transpozicijom člana 4. Arhuske konvencije u pravni sistem Republike Srbije. Time će se, uz potpunu transpoziciju definicije "informacije koja se tiče životne sredine" iz Arhuske konvencije obezbediti deklarisana prava javnosti koja pod jednakim uslovima pripadaju svima, ustanovljena u članu 6. postojećeg ZSPIJZ.

Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja se obezbeđuje dobar opšti okvir ali zakoni Republike Srbije o životnoj sredini zahtevaju odredbe koje su mnogo preciznije. Pošto se odnosi na javnost i zainteresovanu javnost u sektorima uređenim zakonima koji su predmet ove ocene, pravo na pravnu zaštitu, ako nije obezbeđeno i zaštićeno u skladu sa odredbama Arhuske konvencije, može biti ostvareno samo kroz odredbe ZSPIJZ ("Službeni glasnik RS", broj 120/04) i to samo u ograničenom broju slučajeva. Drugim rečima, javnost ima pravo da se obrati Povereniku, kao i da zvanično zatraži pristup željenim informacijama. Zakon ne omogućava direktno ostvarivanje prava na pravnu zaštitu javnosti i zainteresovane javnosti u skladu sa Arhuskom konvencijom, već posredno, preko Poverenika; to spada u opšti okvir transparentnosti rada organa javne vlasti u Republici Srbiji.

Sudski sistem u Republici Srbiji je uspostavljen Zakonom o uređenju sudova ("Službeni glasnik RS", broj 116/08), a odredbe koje se tiču upravnih sporova su stupile na snagu 1. januara 2010. godine. Članom 11. stav 4. Zakona o uređenju sudova, ustanovljen je Upravni sud sa sedištem u Beogradu i odeljenjima u Novom Sadu, Kragujevcu i Nišu. Vrhovni kasacioni sud Republike Srbije je poslednja instanca za žalbe na odluke Upravnog suda. Odluke Upravnog suda su obavezne za sve (član 3. stav 4). Upravni sud sudi u upravnim sporovima (član 29). Stranka i drugi učesnik u sudskom postupku imaju pravo pritužbe predsedniku suda na rad suda kad smatraju da se postupak odugovlači, da je nepravilan ili da postoji bilo kakav nedozvoljen uticaj na njegov tok i ishod (član 8). Predsednik suda mora da razmotri podnete dokaze. Ako je optužba za nepravilno postupanje osnovana, pritužba se prosleđuje predsedniku neposredno višeg suda ili, u zavisnosti od prirode slučaja, ministru pravde ili Visokom savetu sudstva Republike Srbije (član 55. stav 2).

Konkretna pravila sudskog postupka u slučaju upravnih sporova su obuhvaćena Zakonom o upravnim sporovima ("Službeni glasnik RS", broj 111/09). Prema proceduri, sud odlučuje u upravnom sporu na osnovu zakona i u razumnom roku, na podlozi pravnih i činjeničnih dokaza utvrđenih na usmenoj javnoj raspravi (član 2. Pravičnost suđenja u upravnom sporu). Prema Zakonu o upravnim sporovima (član 8. stav 1), Upravni sud rešava upravni spor, dok u postupku po zahtevu za preispitivanje sudske odluke protiv odluke Upravnog suda odlučuje Vrhovni kasacioni sud (član 9. stav 1). Tužilac u upravnom sporu može da bude bilo koje lice, bez obzira na pravni status ako smatra da mu je upravnim aktom povređeno neko na zakonu zasnovano pravo (član 11).

Dve odredbe se odnose na nedonošenje presude. Ako drugostepeni organ, u roku od 60 dana od dana prijema žalbe ili u zakonom određenom kraćem roku, nije doneo rešenje po žalbi stranke protiv prvostepenog rešenja, a ne donese ga ni u daljem roku od sedam dana po naknadnom zahtevu stranke podnetom drugostepenom organu, stranka po isteku toga roka može podneti tužbu zbog nedonošenja zahtevanog akta (član 19. stav 1). Druga odredba primenjuje se ako prvostepeni organ po zahtevu stranke nije u roku predviđenom zakonom, doneo rešenje protiv kojeg nije dozvoljena žalba, a ne donese ga ni u daljem roku od sedam dana po naknadnom zahtevu stranke, stranka po isteku toga roka može podneti tužbu "zbog nedonošenja akta" (član 19. stav 2). U takvim slučajevima, Upravni sud će naložiti da nadležni organ donese rešenje ili doneti svoju presudu na osnovu prirode zahteva i podnetih dokaza (član 44).

Da bi se sudski sistem učinio dostupnijim, postoji više načina podnošenje tužbe Upravnom sudu (član 20): pismeno, neposredno, poštom, u obliku elektronskog dokumenta ili na zapisnik kod suda. Razlozi za pokretanje upravnog spora, mogu postojati ako u upravnom postupku nije uopšte ili nije pravilno primenjen zakon, ako je odluku doneo nenadležni organ, ako u postupku donošenja akta nije postupljeno po pravilima postupka; ako je činjenično stanje nepotpuno ili netačno utvrđeno ili ako je iz utvrđenih činjenica izveden nepravilan zaključak u pogledu činjeničnog stanja (član 24).

Na zahtev Upravnog suda, svi državni organi, organi autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave, i drugi nosioci javnih ovlašćenja dužni su da dostave dokumenta kojima raspolažu u roku koji sud odredi i obezbede tajnost traženih dokumenata. Ako organ javne vlasti ne dostavi tražena dokumenta, Upravni sud će od tog organa zatražiti objašnjenje (član 31). Ako se organ ne odazove pozivu, sud će mu izreći novčanu kaznu u iznosu od 10.000 do 50.000 dinara ili veću, u zavisnosti od prirode konkretnog slučaja (član 75).

Upravni sud ima na raspolaganju veliki broj mogućnosti za donošenje presuda, u zavisnosti od konkretnih slučajeva (videti čl. 42, 43. i 45). Sve presude Upravnog suda i razlozi na osnovu kojih su donete će biti objavljene (član 46). Zakoni Republike Srbije koji se tiču životne sredine često sadrže odredbe kojima se određuje postupanje u takvim slučajevima. Na primer, protiv odluke prvostepenog nadležnog organa o studiji o proceni uticaja nije moguće podneti žalbu; ta odluka je konačna i jedino je moguće pokrenuti postupak pred Upravnim sudom (član 26. Zakona o PUŽS). U upravnom sporu o troškovima postupka odlučuje Upravni sud (član 67).

Za druge zakone u Republici Srbiji, kao što su Zakon o parničnom postupku, Krivični zakonik, Zakon o izvršenju krivičnih sankcija i Zakon o medijaciji se može reći da su skladu sa načelima Arhuske konvencije.

Organi nadležni za donošenje odluka o pitanjima vezanim za Arhusku konvenciju i zahteve koji se u njoj postavljaju postoje na državnom, pokrajinskom, gradskom i opštinskom nivou. Pravni okvir ustanovljen u zakonima koji su bili predmet analize u ovom odeljku (t.j. zakoni koji se tiču životne sredine, kao i oni kojima se uređuju upravni postupci i nadležnosti) se primenjuju na svim nivoima državne vlasti. Organi vlasti na nižim nivoima imaju ovlašćenja da donose odluke, ali samo u okviru svog precizno određenog pravnog okvira. Stoga jedinstveni pravni okvir treba analizirati i ocenjivati samo u odnosu na nivo državne vlasti.

Na kraju, usvojeni zakoni treba da budu delotvorno i efikasno primenjivani, a potrebno je i bolje praćenje i strože sprovođenje njihovih odredaba.

____________
24U takvim slučajevima, nekoliko zakona iz oblasti zaštite životne sredine predviđaju mogućnost pokretanja upravnog spora.

6. Ocena institucionalnog okvira i učešća zainteresovanih strana za podršku primeni Arhuske konvencije

- NAJVAŽNIJI NALAZI

Postojećim zakonima u Republici Srbiji definišu se nadležnosti pojedinačnih organa, organizacija i tela koja su važna za primenu Arhuske konvencije. Postoji, međutim, niz problema koji negativno utiču na vršenje dužnosti i ispunjavanje standarda vezanih za primenu konvencije, uključujući i sledeće:

1. Nedostatak kapaciteta za primenu Arhuske konvencije na svim nivoima, naročito lokalnim; neefikasna institucionalna struktura u mnogome otežava situaciju.

2. Nedostatak saradnje između organa nadležnih za sprovođenje aktivnosti i problemi u domenu koordinacije aktivnosti između nekih nadležnih organa i organizacija; tu situaciju dodatno komplikuje preklapanje nadležnosti koje nisu jasno definisane.

3. Nedovoljna obučenost državnih službenika i administrativnog osoblja.

4. Nedostatak tehničke opreme neophodne za adekvatno funkcionisanje nadležnih organa.

5. Manjak fizičkih kapaciteta u Kancelariji poverenika za informacije od javnog značaja.

6. Manjak fizičkih kapaciteta u Agenciji za zaštitu životne sredine.

7. Nedovoljna obučenost udruženja u domenu Arhuske konvencije.

8. Nedovoljan broj udruženja koje redovno ažuriraju svoje sajtove.

9. Udruženja retko koriste besplatan softver za upravljanje sadržajem.

10. Nedovoljna koordinacija aktivnosti i razmena informacija u sektoru udruženja.

11. Saradnja udruženja je slaba i nepriznata na nacionalnom, evropskom i međunarodnom nivou; potrebno je pojačati napore usmerene ka regionalnoj i međunarodnoj saradnji.

- Ocena institucionalnog okvira i učešća zainteresovanih strana

U članu 3. Arhuske konvencije se definišu opšti principi kojima se treba voditi prilikom primene njenih odredaba. Ti glavni principi nalažu da organi vlasti pomažu i pružaju savete javnosti, promovišu edukaciju i razvijanje svesti u oblasti očuvanja životne sredine, prepoznaju značaj i podržavaju udruženja koja promovišu zaštitu životne sredine u pravnom kontekstu i prihvate da konvencija nije krajnji cilj, već početna tačka napora na planu očuvanja životne sredine, promovišu primenu principa ove konvencije u međunarodnim okvirima, obezbede da grupe ili pojedinci koji koriste svoja prava u skladu sa odredbama ove konvencije ne budu kažnjavani, gonjeni ili uznemiravani na bilo koji način zbog svojih aktivnosti i nastoje da ne utiču na ovlašćenja sudova da u sudskim postupcima određuju naknade u razumnom iznosu.

Osim toga, mnoge druge odredbe Arhuske konvencije se odnose na potrebu da svaka država obezbedi institucionalne kapacitete neophodne za primenu tog međunarodnog sporazuma.

Institucionalni okvir za primenu Konvencije o dostupnosti informacija, učešću javnosti u donošenju odluka i pravu na pravnu zaštitu u pitanjima životne sredine u Republici Srbiji je određen strateškim ciljevima u oblasti zaštite životne sredine i drugim relevantnim oblastima važnim za životnu sredinu, zakonima na snazi u Republici Srbiji i odredbama Arhuske konvencije.

Nacionalni program zaštite životne sredine Srbije ("Službeni glasnik RS", broj 12/10), osnovni dokument u domenu zaštite životne sredine, sadrži opštu konstataciju kojom se predviđa: "institucionalni kapaciteti u oblasti zaštite životne sredine su generalno nedovoljni, posebno na lokalnom nivou, čime se ograničava sposobnost da se u potpunosti ispoštuju sve obaveze definisane institucionalnim nadležnostima. Situaciju dodatno komplikuje neefikasna struktura institucija zaduženih za zaštitu životne sredine. Među manjkavostima institucija u domenu politike i upravljanja životnom sredinom su: česte institucionalne promene, nesposobnost da se zakoni sprovode u potpunosti; nedostatak kadrovskih, finansijskih i drugih kapaciteta koji čine osnovu efikasnog operativnog rada u oblasti zaštite životne sredine; nedovoljna primena mehanizama za uspostavljanje institucionalnih veza između stručnih organizacija, specijalizovanih za praćenje (odnosno, sakupljanje, obradu i pružanje informacija o životnoj sredini i Agencije za zaštitu životne sredine); nedovoljni kapaciteti većine postojećih institucija, naročito kada je reč o planiranju i ocenjivanju politike, ekonomskim instrumentima, finansiranju u oblasti životne sredine, pripremi i upravljanju projektima; manjak specijalizovanih obrazovnih institucija i posebnih programa usmerenih na zaštitu životne sredine na svim nivoima obrazovnog sistema".25

Opšta pitanja koja se tiču institucionalnih aspekata od značaja za primenu Arhuske konvencije su uređena Zakonom o ministarstvima ("Službeni glasnik RS", broj 16/11) i drugim zakonima iz domena državne uprave.

Navedena tela i institucije su nadležni za primenu Arhuske konvencije (videti Aneks 4 u kome je dat detaljan opis nadležnosti):

- Nacionalni organi vlasti

- Nacionalne agencije, zavodi i druge organizacije

- Organi i organizacije Autonomne Pokrajine Vojvodine

- Nezavisni nacionalni organi i nezavisna tela

- Glavni grad, gradovi i opštine

- Zavodi za javno zdravlje

- Javna preduzeća i druga pravna lica sa javnim nadležnostima ili u većinskom državnom vlasništvu

- Javna preduzeća, institucije i javne službe Autonomne Pokrajine Vojvodine

- Privredne komore

- Naučni instituti

- Obrazovne institucije

- Nadležne i ovlašćene institucije i organizacije za zaštitu od jonizujućeg zračenja, praćenje nivoa nejonizujućeg zračenja u životnoj sredini, merenje emisija i imisija, merenje nivoa buke u životnoj sredini i preradu i odlaganje otpada

- Sudstvo

- Advokatske komore

- Regionalni Arhus centri u Kragujevcu i Subotici

_____________
25Nacionalni program zaštite životne sredine Srbije, Vlada Republike Srbije, Beograd, 2010. <http://www.ekoplan.gov.rs/src/7-Ostala-dokumenta-127-document.htm>

NADLEŽNOST REPUBLIKE SRBIJE

Nadležnost Republike definisana je članom 97. Ustava Republike Srbije i u skladu sa tom odredbom Republika Srbija uređuje i obezbeđuje, između ostalog, ostvarivanje i zaštitu sloboda i prava građana; ustavnost i zakonitost; postupak pred sudovima i drugim državnim organima; odgovornost i sankcije za povredu sloboda i prava građana utvrđenih Ustavom i za povredu zakona, drugih propisa i opštih akata; amnestije i pomilovanja za krivična dela; održivi razvoj; sistem zaštite i unapređenja životne sredine; zaštitu i unapređivanje biljnog i životinjskog sveta.

NADLEŽNE REPUBLIČKE INSTITUCIJE

Ministarstvo životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja

Agencija za zaštitu životne sredine

Fond za zaštitu životne sredine

Agencija za hemikalije

Agencija za zaštitu od jonizujućih zračenja i nuklearnu sigurnost

Ministarstvo poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede, u okviru koga se nalaze:

Sektor za poljoprivrednu inspekciju;

Uprava za veterinu;

Uprava za zaštitu bilja;

Uprava za šume; i

Republička direkcija za vode

Ministarstvo zdravlja

Institut za javno zdravlje Republike Srbije "Dr Milan Jovanović Batut"

Ministarstvo za infrastrukturu i energetiku

Agencija za energetsku efikasnost

Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja

Ministarstvo prosvete i nauke

Ministarstvo pravde

Ministarstvo kulture, informisanja i informacionog društva

Republički zavod za informatiku i internet

Republički zavod za statistiku

Republički hidrometeorološki zavod

Republički geodetski zavod

Zavod za zaštitu prirode

SAMOSTALNI REPUBLIČKI ORGANI I NEZAVISNA TELA

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti

Zaštitnik građana26

Posrednik - Medijator

_____________
26http://www.ombudsman.rs/

NADLEŽNOST POKRAJINE

Član 183. Ustava predviđa da autonomne pokrajine uređuju pitanja od pokrajinskog značaja u različitim oblastima od značaja za životnu sredinu i primenu Arhuske konvencije. Nadležnost Autonomne pokrajine Vojvodine detaljnije je uređena Zakonom o utvrđivanju nadležnosti Autonomne pokrajine Vojvodine ("Službeni glasnik RS", broj 99/09). Nekoliko pokrajinskih organa - pokrajinskih sekretarijata za različite oblasti - imaju poseban značaj za sprovođenje Arhuske konvencije.

LOKALNA SAMOUPRAVA27

Član 20. Zakona o lokalnoj samoupravi propisuje da opština, preko svojih organa, u skladu sa zakonom između ostalog organizuje službu pravne pomoći građanima (član 9. Arhuske konvencije); stara se o javnom informisanju od lokalnog značaja i obezbeđuje uslove za javno informisanje na srpskom jeziku i jezicima nacionalnih manjina koji se koriste na teritoriji opštine (član 5. Arhuske konvencije); propisuje prekršaje za povrede opštinskih propisa; obrazuje inspekcijske službe i vrši nadzor nad izvršenjem propisa i drugih opštih akata iz nadležnosti opštine (član 9. Arhuske konvencije).28

_____________
27U skladu sa članom 188. Ustava Republike Srbije jedinice lokalne samouprave su opštine, gradovi i grad Beograd.
28 Statutom opštine može se predvideti da se u opštinskoj upravi postavljaju pomoćnici predsednika opštine za pojedine oblasti, kao što su ekonomski razvoj, urbanizam, primarna zdravstvena zaštita, poljoprivreda i dr.) (član 58).

GRADOVI I GLAVNI GRAD

Prema članu 24. Zakona o lokalnoj samoupravi, grad vrši nadležnosti opštine, kao i druge nadležnosti i poslove državne uprave, koji su mu zakonom povereni. Sa stanovišta institucionalnih kapaciteta, najznačajniji problemi u vezi sa sprovođenjem Arhuske konvencije u glavnom gradu su sledeći: Sekretarijat za zaštitu životne sredine grada Beograda nema kadrove kvalifikovane za obavljanje potrebnih dužnosti (za sprovođenje i razvoj obrazovnih i informativnih aktivnosti usmerenih na razvoj i jačanje svesti građana, uspostavljanje i održavanje baza podataka i sajtova, kao i redovno ažuriranje informacija). Takođe, prisutan je nedostatak tehničke opreme potrebne za blagovremeno pružanje traženih informacija (na primer, nemogućnost kopiranja obimne dokumentacije, osim preko druge službe). Sajt sekretarijata nije u funkciji; baza podataka nije dostupna na Internetu. Kadrovski problemi i nedostatak odgovarajuće infrastrukture su takođe veliki problem u gradu Nišu, a slični problemi su prijavljeni i u Vranju.

U cilju unapređenja sprovođenja principa Arhuske konvencije, posebno sa stanovišta kapaciteta i rešenja sadržanih u postojećim propisima, Gradska uprava za zaštitu životne sredine grada Novog Sada smatra da je neophodna bolja koordinacija i razmena informacija na svim nivoima, posebno između svih organizacija koje se bave zaštitom životne sredine.

Zavodi za javno zdravlje

Nadležnost zavoda za javno zdravlje odnosi se na praćenje kvaliteta vazduha u lokalnim urbanim sredinama i kvaliteta površinskih voda u delu tokova kroz urbane sredine.

PRAVOSUDNI SISTEM

Prema odredbama člana 11. Zakona o uređenju sudova ("Službeni glasnik RS", broj 116/08)29, sudska vlast u Republici Srbiji pripada sudovima opšte i posebne nadležnosti. Sudovi opšte nadležnosti su osnovni sudovi, viši sudovi, apelacioni sudovi i Vrhovni kasacioni sud. Sudovi posebne nadležnosti su privredni sudovi, Privredni apelacioni sud, prekršajni sudovi, Viši prekršajni sud i Upravni sud. Vrhovni kasacioni sud je najviši sud u Republici Srbiji, a ostali sudovi republičkog ranga su: Privredni apelacioni sud, Viši prekršajni sud i Upravni sud (član 13).

_____________
29Primenjuje se od 01.01.2010.

UDRUŽENJA

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava, državnu upravu i lokalnu samoupravu je organ u čijoj nadležnosti je regulisanje položaja udruženja. Pravni okviri kojima se definiše položaj udruženja dati su u Zakonu o udruženjima ("Službeni glasnik RS", broj 51/09). Registar udruženja i Registar stranih udruženja vodi Agencija za privredne registre.30

Među ozbiljnijim problemima na planu institucionalnih kapaciteta udruženja su nezadovoljavajući nivo stručnosti, neodgovarajuća tehnička opremljenost, nepostojanje sajtova i baza podataka i loša koordinacija aktivnosti. Ti nedostaci slabe poziciju udruženja prilikom učešća u procesima donošenja odluka. Obučenost zaposlenih u udruženjima je veoma slaba, a sasvim su malobrojna udruženja koja se bave očuvanjem životne sredine čije članstvo je upoznato sa Arhuskom konvencijom.31 Samo mali broj organizacija ima Internet sajtove ili Internet stranice koje se redovno ažuriraju. Takođe, udruženja retko koriste besplatan softver za upravljanje sadržajem.

Potrebno je (i to ne samo za potrebe udruženja) napraviti bazu podataka koja bi sadržala informacije o udruženjima, zakonskoj regulativi, institucijama, novinarima, medijima i biznis sektoru. Udruženja u Republici Srbiji, međutim, postaju sve efikasnije (videti odeljak B.9). Drugi tipovi udruženja pokazuju sve veći interes za pitanja vezana za životnu sredinu.

Svaka buduća statistika o broju udruženja aktivnih u sektoru zaštite životne sredine (tačka 83. u upitniku EK) u velikoj meri će zavisiti od ustanovljavanja kriterijuma uz pomoć kojih se određuje značenje atributa "aktivan" u sektoru zaštite životne sredine. Aktivnosti usmerene na razvijanje svesti javnosti treba dalje unapređivati. Takođe, zalaganje da udruženja dobiju finansijsku podršku od države je sasvim opravdano (tačka 84. u upitniku EK). Organizacije potrošača su još uvek slabe i nedostaju im odgovarajući resursi, a to i dalje negativno utiče na njihov ukupni učinak.

Jačanje udruženja na svim nivoima i određivanje jasnih uloga koje će one imati će rasteretiti Vladu u smislu obima posla koji obavlja; to je naročito važno s obzirom na veliko angažovanje Vlade u procesu pristupanja Evropskoj uniji. Takav razvoj situacije bi unapredio sprovođenje Arhuske konvencije, a vlada bi dobila pouzdane partnere koji bi bili od pomoći u procesu pristupanja EU.

_____________
30Posetite <http://www.apr.gov.rs> i direktorijum Centra za razvoj neprofitnog sektora <http://www.crnps.org.rs/direktorijum-nvo>.
31Ova tvrdnja se iznosi na osnovu iskustva "EkoForuma" i neposrednog kontakta na radionicama za predstavnike udruženja, koje su 2009. godine održane u devet gradova Srbije, u okviru projekta "Zelena info mreža".

Odeljak B.9: Udruženja u Republici Hrvatskoj i Republici Srbiji i osnivanje Arhus centara u Kragujevcu i Subotici (Republika Srbija)

Republika Hrvatska

GONG <http://www.gong.hr> je nestranačko udruženje građana osnovano 1997. godine radi podsticanja građana na aktivnije učešće u političkim procesima. GONG sprovodi nestranački praćenje izbornog procesa, vrši edukaciju građana o njihovim pravima i dužnostima, podstiče međusobnu komunikaciju građana i njihovih izabranih predstavnika, zalaže se za transparentnost rada svih javnih službi, sprovodi kampanje javnog zagovaranja i pomaže samoorganizovanje građana.

Na sajtu udruženja GONG32 se mogu naći brojne studije i uputstva za pristupanje informacijama, prepoznavanje prava i rešavanje mogućih problema. Primeri takvih dokumenata su: godišnji izveštaj GONG-a o sprovođenju Zakona o pravu na pristup informacijama, analiza zvaničnog izveštaja o tome i godišnje ocene ispunjenosti zahteva koji se tiču pristupa informacijama, na primer rokova za odgovor.

Udruženje GONG je steklo priznanje u regionu, delom zahvaljujući i novom projektu pod nazivom "Provedba Arhuške konvencije u zemljama Jadrana", u kome učestvuju partneri iz Hrvatske, Belgije, Bosne i Hercegovine, Italije i Crne Gore. Cilj projekta je unapređenje standarda implementacije najslabijeg stuba Arhuske konvencije, odnosno, prava na pravnu zaštitu u oblasti životne sredine, kao i pristupa informacijama i učešća javnosti u donošenju odluka koje se tiču zaštite životne sredine u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori.

Još jedno uticajno udruženje u Hrvatskoj je "Transparentnost": < http://www.transparency.hr>.

_____________
32http://www.gong.hr/page.aspx?PageID=69

Republika Srbija

U poslednjih nekoliko godina su formirane najmanje dve tematske mreže: "Natura 2000 resursni centar Srbije"33 i pokret BELLS.34 U okviru Foruma za životnu sredinu35 su na transparentan način izabrana tri udruženja iz Srbije kao reprezentativna udruženja za koordinaciju dijaloga u domenu zaštite životne sredine vezano za proces pristupanja EU.

Arhus centar Kragujevac36 osnovan 28. aprila 2010. godine, na osnovu Memoranduma o razumevanju između Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja i grada Kragujevca i uz podršku OEBS-a. Cilj projekta je da uspostavi saradnju između građana i lokalne samouprave i omogući demokratske procese iz oblasti zaštite životne sredine u skladu sa načelima Arhuske konvencije. Ciljne grupe projekta su građani, predstavnici lokalnih samouprava i predstavnici medija.

Na osnovu Memoranduma o razumevanju između Ministarstva životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja, grada Subotice i Otvorenog univerziteta Subotica i uz podršku OEBS-a, 4. marta. 2011. godine je osnovan Arhus centar u Subotici. Ciljevi rada ovog centra su poboljšanje ekološkog informisanja i obrazovanja, obezbeđivanje mehanizama učešća javnosti u odlučivanju, te obuka različitih ciljnih grupa za bolju implementaciju Arhuske konvencije u Autonomnoj pokrajini Vojvodini.

_____________
33http://ngonatura2000.blogspot.com/ ; http://www.mis.org.rs/
34http://www.bellsmovement.org ; http://www.ambassadors-env.org
35http://www.envforum.eu
36http://www.aarhuskg.rs/

7. Ocena razvoja informacionog sistema i dostupnosti informacija

- NAJVAŽNIJI NALAZI

1. Agencija za zaštitu životne sredine je nadležna za uspostavljanje i održavanje elektronskog Nacionalnog informacionog sistema, koji treba da bude dostupan javnosti na Internetu. Mada je informacioni sistem u fazi izrade, odnosno kompletiranja, mnogi podaci i analize se nalaze na sajtu Agencije.

2. Uspostavljena je Nacionalna mreža stanica za automatsko praćenje kvaliteta vazduha (39 stanica), a podaci u realnom vremenu su dostupni na sajtu Agencije

3. Standardizaciju podataka i metodologiju je potrebno poboljšati i uspostaviti veze sa drugim bazama podataka, naročito izveštavanje preko ključnih međunarodnih inicijativa i mehanizama, kao što su EIONET, SEIS, GMES, INSPIRE i EUROSTAT.

4. Nacionalni registar izvora zagađivanja životne sredine je uglavnom usklađen sa PRTR protokolom i E-PRTR direktivom. Podaci još uvek nisu objavljeni na sajtu Agencije. Postojeći zakoni nalažu da je svaka lokalna samouprava dužna da vodi i održava svoj lokalni registar izvora zagađenja.

5. Ministarstvo životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja i niz drugih ključnih institucija imaju registre pravnih akata i strateških dokumenata koji se tiču zaštite životne sredine. Međutim, ti registri su nepotpuni, nisu sistematizovani i retko se ažuriraju.

- Ocena razvoja informacionog sistema zaštite životne sredine

Uspostavljanje nacionalnog informacionog sistema zaštite životne sredine je predviđeno Zakonom o zaštiti životne sredine (član 74). Član 78. tog zakona glasi: "Državni organi, organi autonomne pokrajine, organi jedinice lokalne samouprave i ovlašćene i druge organizacije dužni su da redovno, blagovremeno, potpuno i objektivno, obaveštavaju javnost o stanju životne sredine, odnosno pojavama koje se prate u okviru praćenja nivoa zagađujućih materija i emisije, kao i merama upozorenja ili razvoju zagađenja koja mogu predstavljati opasnost za život i zdravlje ljudi, u skladu sa ovim zakonom i drugim propisima. Javnost ima pravo pristupa propisanim registrima ili evidencijama koje sadrže informacije i podatke u skladu sa ovim zakonom."

Agencija za zaštitu životne sredine je institucija nadležna za razvoj i održavanje nacionalnog informacionog sistema kao i za registar izvora zagađivanja životne sredine (raniji naziv "integralni katastar zagađivača", član 75. Zakona o zaštiti životne sredine i član 42. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti životne sredine). Zakonom o zaštiti životne sredine je definisano da nacionalni informacioni sistem "obezbeđuje formiranje, klasifikovanje, održavanje, prezentaciju i distribuciju numeričkih, opisnih i prostornih baza podataka o: kvalitetu medijuma životne sredine, praćenju stanja i zaštiti životne sredine, zakonodavnim, administrativnim i organizacionim i strateškim merama, naučno-tehničkim informacijama o planskim merama prevencije i razmenu informacija sa drugim informacionim sistemima i dr." Informacioni sistem treba takođe da bude povezan sa drugim informacionim sistemima i omogući usklađivanje svih relevantnih informacija i podataka, kako na nacionalnom, tako i na međunarodnom nivou.

Međutim, postoji očigledni raskorak između postojećih zakonskih rešenja i trenutnog nivoa njihovog sprovođenja. Agencija za zaštitu životne sredine je uspostavila informacioni sistem u čijem sastavu su, za sada, registar izvora zagađivanja životne sredine (koji je uglavnom usklađen sa PRTR protokolom), podaci o kvalitetu vode i vazduha (koji se dobijaju u realnom vremenu uz pomoć sistema za automatsku kontrolu kvaliteta vazduha i voda, kao i podaci dobijeni manuelnim metodama i rezultati praćenja alergenog polena), podaci o korišćenju i kvalitetu zemljišta, otpadu i deponijama, klimatskim promenama, biodiverzitetu, podaci o trendu privrednih aktivnosti, kao i o finansiranju životne sredine. Baza podatka o biodiverzitetu sadrži liste kičmenjaka, leptira i relevantnih vrsta beskičmenjaka, sa podacima o stepenu ugroženosti i statusu po pitanju zaštite u skladu sa nacionalnim i međunarodnim propisima (Bernskom konvencijom, Bonskom konvencijom, CITES-om). Takođe postoje baze podataka iz oblasti šumarstva, lova i ribolova i zaštićenih prirodnih dobara (CDDA). Mada je informacioni sistem u fazi izrade, odnosno kompletiranja, mnogi podaci i analize se nalaze na sajtu Agencije. Tu spadaju: državna mreža za praćenje kvaliteta vazduha, podaci sakupljeni u realnom vremenu uz pomoć sistema za automatsku kontrolu kvaliteta vazduha; indeks kvaliteta vode u Republici Srbiji; lista prioritetnih i prioritetnih hazardnih materija; nedeljni bilten stanja kvaliteta voda u Republici Srbiji; mapa opštinskih deponija i baza podataka o otpadu i deponijama u koju su uvrštene i divlje deponije; podela zemljišta Republike Srbije prema načinu korišćenja; podaci o koncentraciji alergenog polena u vazduhu. U fazi postavljanja na sajt Agencije su i podaci o: kvalitetu zemljišta, privrednim aktivnostima i finansiranju životne sredine.

Uspostavljanje efikasnog sistema izveštavanja putem najvažnijih međunarodnih inicijativa i mehanizama, kao što su EIONET, SEIS, GMES, INSPIRE i EUROSTAT je ključna mera za olakšavanje procesa aktivne distribucije podataka i razvoj informacionog sistema. Evropska informaciona i osmatračka mreža u oblasti životne sredine (EIONET), koju održava Evropska agencija za životnu sredinu je centralni informacioni sistem u oblasti životne sredine u EU. Iako je protok podataka iz Republike Srbije prema EIONET-u povećan, u okviru osnovnih mehanizama izveštavanja (sa 17% traženih podataka 2004. godine, na 75% 2009. godine), ima prostora za poboljšanje na planu šireg izveštavanja putem pomenutog mehanizma. Slično tome, Republika Srbija je preko Agencije za zaštitu životne sredine uspostavila opštu komunikaciju u okviru Zajedničkog informacionog sistema o životnoj sredini (SEIS) i Inicijative za globalni praćenje za životnu sredinu i bezbednost (GMES) u kojima učestvuje, ali do ovog trenutka nisu uspostavljeni stvarni sistemi za izveštavanje. Republički zavod za statistiku je institucija nadležna za podnošenje izveštaja EUROSTAT-u, dok je za saradnju sa inicijativom koja se bavi infrastrukturom prostornih informacija u Evropskoj zajednici (INSPIRE) zadužen Republički geodetski zavod koji shodno Zakonu o državnom premeru i katastru ("Službeni glasnik RS", br. 72/09 i 18/10) ima nadležnost za osnivanje i održavanje Nacionalne infrastrukture geoprostornih podataka (NIGP) u skladu sa INSPIRE direktivom. Republički geodetski zavod je 2009. godine osnovao Nacionalni geoportal NIGP-a (www.geosrbija.rs) koji omogućava pristup servisima za pretraživanje i pregled metapodataka, setova, prostornih podataka i servisa putem Interneta za profesionalne korisnike, kao i za široku javnost. Nacionalna agencija za prostorno planiranje takođe aktivno sarađuje sa pomenutom inicijativom. Veruje se da bi uspostavljanje adekvatnog i efikasnog sistema za izveštavanje pomenutih međunarodnih mehanizama i inicijativa, istovremeno olakšalo uspostavljanje delotvornih sistema distribucije informacija na nacionalnom nivou na efikasniji i organizovaniji način.

Fond za zaštitu životne sredine je 2008. i 2009. godine odobrio sredstva Agenciji za zaštitu životne sredine namenjena za uspostavljanje i razvoj informacionog sistema životne sredine i nacionalnog registra izvora zagađivanja, kao i za nabavku neophodne opreme. Dok informacioni sistem ne bude u potpunosti dostupan, operativan i podaci budu dostupni na sajtu Agencije, informacije je moguće dobiti na zahtev i u izveštaju o stanju životne sredine koji se objavljuje jednom godišnje. Agencija, kao pridruženi član Evropske agencije za životnu sredinu, redovno dostavlja podatke u okviru prioritetnog toka podataka, kao i potrebne indikatore. Dostavljeni podaci su ušli i u EEA izveštaj SOER 2011, godine kao i u mnoge druge publikacije i izveštaje EEA. Osim toga, informacije iz domena biodiverziteta će takođe biti dostupne na Internetu na portalu sistema za razmenu informacija Konvencije o biološkoj raznovrsnosti.

Ministarstvo životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja ima registar pravnih akata i strateških dokumenata relevantnih za oblast zaštite životne sredine kome se može pristupiti putem Interneta. Osim ministarstva, mnoge druge institucije, kako vladine, tako i nevladine, kao što su Kancelarija Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, Zavod za zaštitu prirode Srbije, Agencija za hemikalije i Narodna skupština su učinile zakone koji se tiču životne sredine dostupnim na Internetu. Arhus centar Kragujevac ima jednu od najobimnijih baza podataka pravnih akata.

Odeljak: B.10: Uspostavljanje sistema izveštavanja u Sloveniji (EIONET-SI)

EIONET-SI <http://nfp-si.eionet.europa.eu/> je platforma koja nudi različite alate i sisteme i usmerava korisnike ka informacijama iz oblasti životne sredine na nacionalnom i međunarodnom nivou. To se postiže putem uspostavljenih elemenata sistema izveštavanja, kao što su Eurowaternet, Airnet, Wastenet, KOS (informacioni sistem indikatora stanja životne sredine u Sloveniji) i kataloga metapodataka.

EIONET-SI ima za cilj da odgovori na pitanja poput sledećih:

Koje vrste informacija iz oblasti životne sredine su dostupne?

Kakvo je stanje životne sredine? Koje pokretačke snage utiču na njeno stanje? Gde smo mi u poređenju sa drugim zemljama?

Šta treba da sadrže izveštaji koje šaljemo iz naše zemlje? Kome, kada i kako podnosimo izveštaje?

Kako da pružamo informacije korisnicima na transparentan i informativan način i kako omogućavamo pristup informacijama?

Potrebno je unaprediti kontrolu podataka i učiniti da izveštavanje bude blagovremeno, naročito kada je reč o izveštajima privatnih preduzeća. Nacionalna mreža stanica za praćenje još uvek daleko toga da je potpuna i za sada je njome obuhvaćen samo mali deo zemlje. Standardizaciju podataka i metodologiju je takođe potrebno poboljšati i uspostaviti veze sa drugim bazama podataka. Još uvek postoje praznine u podacima o saobraćaju, hemikalijama i buci. Treba nastaviti razvoj Geografskog informacionog sistema (GIS) koji je deo informacionog sistema, da bi se u okviru njega uskladili različiti elementi i da bi se integrisao sa eksternim sistemima i obezbedio lakši pristup informacijama i analiza podataka. Jedna od ključnih mera u tom pravcu bi bilo aktivno angažovanje u okviru inicijative INSPIRE.

Nekoliko drugih institucija imaju registre koji su relevantni za zaštitu životne sredine i primenu Arhuske konvencije, među kojima su: centralni registar zaštićenih prirodnih dobara (Zavod za zaštitu prirode Srbije); registar zaštićenih prirodnih dobara u Autonomnoj pokrajini Vojvodini (Zavod za zaštitu prirode AP Vojvodine); registar "pokretnih zaštićenih prirodnih dokumenata" (Prirodnjački muzej u Beogradu); informacioni sistemi o hemikalijama (Agencija za hemikalije), radioaktivnim materijama, otpadu i nuklearnim objektima (Agencija za zaštitu od jonizujućih zračenja i nuklearnu sigurnost); informacioni sistem koji se odnosi na hranu i proizvođače hrane (Ministarstvo poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede); i Katalog organa javne vlasti u skladu sa Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja (Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti). Osim toga, Republički zavod za statistiku planira da u skorijoj budućnosti na Internetu objavi statističke podatke koji se odnose na oblast zaštite životne sredine.

Nacionalni registar PRTR je uspostavljen kroz Registar izvora zagađenja životne sredine i donošenjem Pravilnika o metodologiji za izradu nacionalnog i lokalnog registra izvora zagađivanja, kao i metodologiji za vrste, načine i rokove prikupljanja podataka, objavljen u "Službenom glasniku RS", broj 91/10. Prema članu 75. ZZŽS i izmenama i dopunama tog člana "radi praćenja kvalitativnih i kvantitativnih promena u životnoj sredini i preduzimanja mera zaštite u životnoj sredini vode se nacionalni i lokalni registri izvora zagađivanja životne sredine u skladu sa ovim zakonom [...] Ministar nadležan za poslove životne sredine po pribavljenom mišljenju ministara nadležnih za poslove vodoprivrede i energetike, propisuje metodologiju za izradu nacionalnog i lokalnog registra izvora zagađivanja, kao i metodologiju za vrste, načine i rokove prikupljanja podataka. Zagađivač je dužan da o svom trošku dostavlja propisane podatke na način i u rokovima utvrđenim u skladu sa zakonom." Registar izvora zagađivanja životne sredine još uvek nije objavljen na Internetu. PRTR Protokol je ratifikovan donošenjem Zakona o potvrđivanju Protokola o registrima ispuštanja i prenosa zagađujućih materija uz Konvenciju o dostupnosti informacija, učešću javnosti u donošenju odluka i pravu na pravnu zaštitu u pitanjima životne sredine ("Službeni Glasnik RS - Međunarodni ugovori", broj 8/11). (videti Aneks 6 u kome je data komparativna analiza usklađenosti odabranih zakonskih odredaba što se tiče ciljeva, definicija, obima i dostupnosti informacija o registrima zagađenja u PRTR protokolu uz Arhusku konvenciju i pravnim sistemima EU i Republike Srbije.)

Autonomne pokrajine, opštine i gradovi su odgovorni za održavanje sopstvenih sistema za distribuciju informacija o životnoj sredini i lokalnih registara zagađenja (čl. 75. i 78. ZZŽS). Međutim, odnosi, dužnosti i protok informacija između lokalnih i nacionalnih registara nisu jasno definisani. Osim toga, mnoge jedinice lokalne samouprave imaju vrlo slabe mogućnosti za pristup Internetu, praćenje u oblasti očuvanja životne sredine i informisanje javnosti. Republički zavod za informatiku i internet je institucija koja je od ključne važnosti za unapređenje korišćenja informacionih tehnologija u državnim institucijama, kako na nacionalnom, tako i na lokalnom nivou.

8. Ocena zahteva Arhuske konvencije koji se odnose na genetički modifikovane organizme

- NAJVAŽNIJI NALAZI

1. Republika Srbija još uvek nije potvrdila amandman o genetički modifikovanim organizmima (GMO) uz Arhusku konvenciju. Osnovni elementi politike Republike Srbije u oblasti GMO se nalaze u nekoliko strateških dokumenata.

2. Postojeći propisi Republike Srbije kojima se uređuje oblast GMO sadrže samo izvesna rešenja koja u nekim delovima imaju sličnosti sa rešenjima sadržanim u GMO amandmanu uz Arhusku konvenciju. Međutim, u celini gledano, postojeća rešenja nisu u skladu sa odredbama iz GMO amandmana iz nekoliko razloga, kao što su: nepreciznost pojedinih odredaba, odsustvo normi (naročito proceduralnih) kojima se uređuju pojedina pitanja iz domena učešća javnosti u odlučivanju o namernom ispuštanju GMO u životnu sredinu i stavljanju u promet GMO i proizvoda od GMO i neusaglašenost pojedinih odredaba nacionalnih zakona, itd.

3. Neophodno je donošenje novog zakona kojim bi se zahtevi koji se odnose na oblast učešća javnosti u donošenju odluka propisani u GMO amandmanu uz konvenciju u potpunosti ugradili u nacionalno zakonodavstvo.

4. Pre nego što se donese konačni zaključak o potrebi i sposobnosti Republike Srbije da prihvati obaveze izložene u GMO amandmanu, važno je razmotriti nekoliko okolnosti, koje bi mogle neosnovano odneti prevagu u prilog potvrđivanju pri donošenju odluke o tom pitanju. Među takvim okolnostima su, na primer:

a) činjenica da se GMO amandman uz Arhusku konvenciju ne spominje posebno u Nacionalnom programu zaštite životne sredine, Strategiji za biološku raznovrsnost Republike Srbije sa nacrtom Akcionog plana za period 2010-2017. godine, niti u Nacionalnom programu za integraciju Republike Srbije u Evropsku uniju;

b) činjenica da je u Strategiji za biološku raznovrsnost Republike Srbije sa nacrtom Akcionog plana za period 2010-2017. godine, u delu koji se odnosi na strateške oblasti, ciljeve i mere za očuvanje biodiverziteta, definisano da aktivnosti u ovoj oblasti obuhvataju i "promovisanje učešća javnosti u procesu odlučivanja o pitanjima vezanim za genetički modifikovane organizme (GMO)";

v) činjenica da je Nacionalnim programom za integraciju Republike Srbije u Evropsku uniju već predviđena priprema i usvajanje izmena i dopuna postojećeg Zakona o genetički modifikovanim organizmima kao i usvajanje odgovarajućih podzakonskih akata radi njihovog usaglašavanja sa odgovarajućim propisima EU;

g) činjenica da je Republika Srbija članica Arhuske konvencije ("Službeni glasnik RS - Međunarodni ugovori", broj 38/09) i da je PRTR Protokol ratifikovan ("Službeni glasnik RS - Međunarodni ugovori", broj 8/11);

d) činjenica da je Republika Srbija članica Konvencije o biološkoj raznovrsnosti ("Službeni list SRJ - Međunarodni ugovori", broj 11/01), članica Kartagena protokola ("Službeni list SCG - Međunarodni ugovori", broj 16/05) i drugih relevantnih međunarodnih ugovora;

đ) činjenica da zahtevi iz GMO amandmana uz Arhusku konvenciju predstavljaju minimalne standarde kojima se obezbeđuje poštovanje osnovnih principa (t.j. samo u delu koji se odnosi na učešće javnosti u jednoj oblasti od posebnog značaja za javnost);

e) činjenica da, u poređenju sa postojećim propisima u Republici Srbiji u oblasti životne sredine koji se odnose na učešće javnosti u odlučivanju, zahtevi iz GMO amandmana ne predstavljaju novinu ni u smislu pravnog okvira ni u praksi;

ž) ukupni aktuelni proces usaglašavanja nacionalnih propisa sa propisima EU koji podrazumeva i usklađivanje propisa u oblasti GMO sa odgovarajućim propisima EU, itd.37

______________
37Potencijalne finansijske implikacije ratifikacije GMO amandmana ovde nisu posebno razmatrane.

- Ocena zahteva Arhuske konvencije koji se odnose na GMO

Strane Arhuske konvencije su na drugom sastanku u Alma-Ati, u Kazahstanu (2005) usvojile odluku II/1 (ECE/MP.PP/2005/2/Add.2) o genetički modifikovanim organizmima kao i amandman na Konvenciju o dostupnosti informacija, učešću javnosti u donošenju odluka i pravu na pravnu zaštitu u pitanjima životne sredine.38 Ovom odlukom se menja postojeći stav 11. člana 6. Arhuske konvencije. Tim amandmanom se uvodi novi član (član 6. bis), kojim se uspostavljaju pravila učešća javnosti pri odobravanju namernog uvođenja GMO u životnu sredinu i njihovog stavljanja u promet. Navedeni član takođe propisuje obavezu da zahtevi strana potpisnica konvencije "dopunski i uzajamno podržavaju" odredbe njihovih nacionalnih planova biološke sigurnosti i da budu u skladu sa ciljevima Kartagena protokola o biološkoj sigurnosti39 uz Konvenciju o biološkoj raznovrsnosti.

____________
38http://www.unece.org/env/pp/gmoamend.htm
39Dodatne informacije su dostupne na adresi: <http://bch.cbd.int/protocol/>

Član 6. bis Arhuske konvencije

Svaka Strana je u obavezi da obezbedi rano i efikasno obaveštavanje i učešće javnosti pre donošenja odluke da li dozvoliti namerno uvođenje genetički modifikovanih organizama u životnu sredinu i njihovo stavljanje u promet.40 To podrazumeva i uključivanje razumnog vremenskog okvira, da bi se javnosti pružila odgovarajuća mogućnost da izrazi svoje mišljenje o predloženim odlukama. Amandman (Aneks I bis) predviđa da Strana može da predvidi izuzetke koji se odnose na proceduru učešća javnosti po pitanju namernog uvođenja genetički modifikovanog organizma41 u životnu sredinu u bilo koju svrhu osim stavljanja u promet, ako je već prethodno odobrila takvo uvođenje pod uporedivim bio-geografskim uslovima ili ako postoji već stečeno dovoljno iskustvo u vezi sa uvođenjem GMO u uporedivim ekosistemima. Takođe, Strana može da predvidi izuzetak u proceduri učešća javnosti pri stavljanju GMO u promet ako je odobrenje za proizvod već dato u okviru pravne regulative Strane o kojoj je reč; i ukoliko će se koristiti u svrhu istraživanja ili za zbirke kultura.

Amandmanom se dalje nalaže Stranama da blagovremeno, na adekvatan, delotvoran i efikasan način učine dostupnom javnosti rezime obaveštenja uvedenog radi dobijanja dozvole za namerno uvođenje u životnu sredinu ili stavljanje u promet GMO na svojoj teritoriji, odnosno, (ako je moguće), izveštaj o proceni u skladu sa nacionalnim okvirom biološke sigurnosti. Precizira se da ne smeju ni u kom slučaju tretirati sledeće informacije kao poverljive: opšti opis GMO o kojima je reč, ime i adresu podnosioca zahteva za dozvolu, nameru korišćenja i, ako je primereno, lokaciju uvođenja; metode i planove za praćenje GMO, kao i za reagovanje u vanrednim situacijama; i rezultate procene rizika po životnu sredinu.

Svaka Strana ima obavezu da obezbedi transparentnost procedura donošenja odluka i omogući javnosti pristup relevantnim informacijama o samoj proceduri, kao što su: priroda mogućih odluka, organ javne vlasti odgovoran za donošenje odluka, aranžmani za učešće javnosti, organ javne vlasti od kojeg se relevantne informacije mogu dobiti, organ javne vlasti kome se komentari mogu podneti i rok za prenos komentara. Takođe, Strane Amandmana treba da omoguće da se, kada se donose odluke o tome da li da se odobri namerno uvođenje GMO u životnu sredinu, uzme u obzir ishod procedure učešća javnosti, kao i da se tekst odluke učini javno dostupnim zajedno sa razlozima na kojima se ona zasniva.

_______________
40"Ograničena upotreba" nije obuhvaćena ovim amandmanom, iako je i taj aspekt GMO bio predmet rasprave. Videti: Uputstvo o dostupnosti informacija, učešću javnosti u donošenju odluka i pravu na pravnu zaštitu u pitanjima vezanim za genetički modifikovane organizme koje je sekretarijatu Konvencije o dostupnosti informacija, učešću javnosti u donošenju odluka i pravu na pravnu zaštitu u pitanjima životne podnela ad hoc radna grupa visokih zvaničnika, referentni dokument, MP.PP/2003/3 KIEV.CONF/2003/INF/7.
41Ovde se ne razmatraju izvesne terminološke dileme u ovoj oblasti. Njih bi trebalo razrešiti u kontekstu eventualne ratifikacije amandmana o GMO, odnosno usaglašavanja nacionalnih propisa sa propisima EU.

Status u Republici Srbiji

1) Osnovni elementi politike Republike Srbije u oblasti GMO su sadržani u nekoliko strateških dokumenata. Sprovođenje delotvornih mera za kontrolu unošenja GMO je jedan od definisanih kratkoročnih ciljeva (do 2014) nacionalne politike u oblasti zaštite prirodnih bogatstava, biodiverziteta i šuma,42 odnosno Nacionalne strategija održivog razvoja u skladu s praksom EU.43 Strategija razvoja poljoprivrede Srbije, usvojena 2005. godine, pruža instrumente za obezbeđenje adekvatnog nivoa zaštite i kontrole pri radu sa GMO, i precizira da su nadležne institucije obavezne da usaglase zakone u oblasti GMO sa zakonima EU.44 Osim toga, u nacrtu Strategije za biološku raznovrsnost Republike Srbije sa akcionim planom 2010-2017. godine predviđeno je da postoji sve više dokaza da GMO mogu ugroziti autohtoni biodiverzitet kada se namerno ili slučajno puste u životnu sredinu. Te posledice mogu, sa svoje strane, dovesti do daljih lančanih reakcija i ukupnih negativnih posledica za očuvanje i održivo korišćenje biološke raznovrsnosti.45 U istom dokumentu se, takođe, jedan od ciljeva (Cilj 8.3) odnosi na uključivanje lokalnog stanovništva i zajednica u planiranje, donošenje odluka i implementaciju u vezi sa očuvanjem biodiverziteta.

_____________
42 Nacionalni program zaštite životne sredine, Vlada Republike Srbije. Beograd, 2010. str. 93. (http://www.ekoplan.gov.rs/src/7-Ostala-dokumenta-127-document.htm)
43Nacionalna strategija održivog razvoja, Vlada Republike Srbije. Beograd, 2008. str. 83. (http://www.odrzivi-razvoj.gov.rs/assets/download/Nacionalna-strategija-odrzivog-razvoja-Republike-Srbije.pdf), Službeni glasnik RS, broj 57/08.
44Treba dodati i to da je UNEP - GEF 2006. godine realizovao projekat "Razvoj Nacionalnog okvira biološke zaštite za Srbiju i Crnu Goru" (www.unep.org/biosafety/files/YUNBFrep.pdf)
45Strategija za biološku raznovrsnost Republike Srbije sa akcionim planom 2010-2017 (nacrt), Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja, Beograd, oktobar 2010, str. 54.

Organi nadležni za obavljanje dužnosti u vezi sa GMO

2) Ministarstvo poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede vrši nadzor nad sprovođenjem zakonskih odredaba i relevantnih propisa preko fitosanitarnih inspektora Uprave za zaštitu bilja i graničnih veterinarskih inspektora Uprave za veterinu. Za potrebe Ministarstva tri laboratorije su ovlašćene da vrše identifikaciju i kvantifikaciju genetičke modifikacije u genetički modifikovanim organizmima i proizvodima od genetički modifikovanih organizama. Za potrebe pružanja, formiran je Stručni savet za biološku sigurnost, sastavljen od tima eksperata iz različitih oblasti sa ciljem da pruži stručnu pomoć prilikom razmatranja prijava za rad sa GMO46. Uspostavljanje Nacionalne baze podataka iz oblasti moderne biotehnologije je u toku i to u okviru mehanizma za razmenu informacija iz domena biološke sigurnosti.

_____________
46Revidirani Nacionalni program Republike Srbije za integraciju u Evropsku uniju, Vlada Republike Srbije. Beograd, 2009, str. 591. <http://www.seio.gov.rs/upload/documents/NPI/Revidirani_NPI_2009.pdf>

Osnovni propisi

3) Osnovni propis koji u zakonodavstvu Republike Srbije uređuje ovu oblast je Zakon o genetički modifikovanim organizmima ("Službeni glasnik RS", broj 41/09). U skladu sa članom 51, do donošenja novih podzakonskih akata na osnovu tog zakona, primenjivaće se podzakonski akti doneti na osnovu Zakona o genetički modifikovanim organizmima ("Službeni list SRJ", broj 21/01 i "Službeni glasnik RS", broj 101/05), "ako nisu u suprotnosti sa ovim zakonom." Na osnovu ovog zakona su usvojena sledeća četiri pravilnika: Pravilnik o uvođenju u proizvodnju GMO i proizvoda od GMO, Pravilnik o ograničenoj upotrebi genetički modifikovanih organizama, Pravilnik o stavljanju u promet GMO i proizvoda od GMO, Pravilnik o sadržini i podacima registra GMO i proizvoda. Osim toga, Zakon o bezbednosti hrane ("Službeni glasnik RS", broj 41/09) sadrži izvesne odredbe od značaja za GMO, a slične odredbe se nalaze i u više drugih propisa koji su, u širem smislu, relevantni za oblast GMO.

3. a) Zakon o genetički modifikovanim organizmima

Zakonom se precizira procedura za izdavanje odobrenja za upotrebu GMO u zatvorenim sistemima i namerno uvođenje u životnu sredinu GMO i proizvoda od GMO (član 1). U članu 2. se kaže da nijedan modifikovan živi organizam kao ni proizvod od genetički modifikovanog organizma ne može da se stavi u promet, odnosno gaji u komercijalne svrhe na teritoriji Republike Srbije.47

3. b) Zakon o ratifikaciji Kartagena protokola o biološkoj zaštiti uz Konvenciju o biološkoj raznovrsnosti, sa aneksima

Republika Srbija je 2005. godine potvrdila Kartagena protokol o biološkoj zaštiti ("Službeni list SCG - Međunarodni ugovori", broj 16/05) koji se odnosi na prekogranično kretanje, tranzit, rukovanje i korišćenje svih živih modifikovanih organizama koji mogu negativno uticati na očuvanje i održivo korišćenje biološkog diverziteta, imajući u vidu i rizik po ljudsko zdravlje (član 4).48

3.v) Zakon o bezbednosti hrane

Zakon o bezbednosti hrane ("Službeni glasnik RS", broj 41/09) u članu 63. nalaže da je pri stavljanju u promet genetski modifikovane hrane i genetski modifikovane hrane za životinje, uključujući i količine u rasutom stanju, subjekt u poslovanju takvom hranom ili hranom za životinje dužan da subjektu koji prima tu hranu ili hranu za životinje, u pisanom obliku dostavi zakonom propisane podatke.

______________
47Genetički modifikovanim organizmom ne smatra se poljoprivredni proizvod biljnog porekla koji količinski sadrži do 0,9% primesa genetički modifikovanog organizma i primesa poreklom od genetički modifikovanog organizma. Semenski i reproduktivni materijal ne smatraju se genetički modifikovanim organizmima ukoliko količinski sadrže do 0,1% primesa genetički modifikovanog organizma i primesa poreklom od genetički modifikovanog organizma (član 3).
48Protokol ima ukupno 160 strana potpisnica, među kojima je i Evropska unija. <http://bch.cbd.int/protocol/parties/>

9. Edukacija i razvijanje svesti o pravima na dostupnost informacija, učešće u donošenju odluka i pravu na pravnu zaštitu u pitanjima koja se tiču životne sredine

- NAJVAŽNIJI NALAZI

Ako se odredbe člana 3. stav 3. Arhuske konvencije protumače tako da država ima dvostruku obavezu: a) da u najširoj javnosti promoviše obrazovanje i svest o životnoj sredini i b) da promoviše obrazovanje u oblasti životne sredine i svest građana o dostupnosti informacija, učešću javnosti u odlučivanju i pravu na pravnu zaštitu u pitanjima životne sredine, moglo bi se konstatovati sledeće:

1. Obaveza koja se odnosi na promovisanje obrazovanja i svesti u oblasti životne sredine u najširoj javnosti je ugrađena u važne nacionalne propise u oblasti životne sredine kao jedna od dužnosti nadležnih organa i drugih subjekata.

2. Što se tiče druge obaveze, može se reći da u ovde analiziranim zakonima ne postoje konkretna rešenja koja odgovaraju navedenim zahtevima. S obzirom na kontekst i činjenicu da je opšta obaveza nadležnih organa navedena u tački 1. Arhuske konvencije nedovoljno jasna, nadležnima je teško da ispune tu obavezu. To se ne sme prenebregavati, pošto su neki subjekti nedavno preduzeli konkretne mere u cilju stvaranja pretpostavki za unapređivanje svesti o mogućnostima ostvarivanja specifičnih prava i obaveza u vezi sa sva tri stuba Konvencije.

- Ocena edukacije usmerene na pružanje podrške ostvarivanju ciljeva Arhuske konvencije

Potreba za obrazovanjem u oblasti zaštite životne sredine i razvojem svesti o ciljevima Arhuske konvencije je navedena u članu 3. konvencije.

U Nacionalnom programu zaštite životne sredine Republike Srbije se na samom početku predviđa da "dosadašnja istraživanja i svakodnevna praksa pokazuju da je opšti nivo društvene svesti o potrebi zaštite životne sredine kao i nivo ekološke kulture u Republici Srbiji nedovoljno visok."49 Stoga je "unapređenje formalnog i neformalnog obrazovanja o zaštiti životne sredine i energetskoj efikasnosti, koje treba da bude zasnovano na Nacionalnoj strategiji obrazovanja u oblasti zaštite životne sredine", jedan od sedam ciljeva politike Srbije na planu zaštite životne sredine. Arhuska konvencija se izričito spominje u kontekstu ciljeva vezanih za podizanje nivoa svesti kroz bolje informisanje, komunikaciju sa javnošću i razvijanje mehanizama učešća javnosti u odlučivanju po pitanjima životne sredine.

Strategija obrazovanja za održivi razvoj (UNECE) je prevedena na srpski, ali tek treba pristupiti njenom daljem sprovođenju (PSŽS 2007).50

Vredan pažnje je podatak da se u Nacionalnom programu za integraciju Republike Srbije u Evropsku uniju (NPI), u delu koji se odnosi na životnu sredinu, ne preciziraju planirane aktivnosti usmerene na jačanje svesti javnosti ili obrazovanje u oblasti životne sredine, kako nalaže Arhuska konvencija.51 Međutim, u nekoliko drugih značajnih oblasti koje uređuje konvencija pitanja svesti javnosti i značaja obrazovanja su naglašena na više načina, kao što su jačanje kapaciteta organizacija za zaštitu potrošača, bezbednost saobraćaja, ravnopravnost polova i borba protiv korupcije, itd. Sa druge strane, u delu Izveštaja o napretku Srbije u procesu evropskih integracija za 2010. godinu koji se odnosi na životnu sredinu takođe, se ne ističe posebno pitanje jačanja svesti javnosti, naročito aktivnosti u oblasti obrazovanja o životnoj sredini i to niti kao aktivnosti koje su već sprovedene, niti one koje bi trebalo preduzeti u narednom periodu.52

Reforma sistema formalnog obrazovanja u Republici Srbiji je u toku. Elementi obrazovanja koji se tiču životne sredine i održivog razvoja su sastavni deo nastavnih planova više predmeta u osnovnim i srednjim školama, mada je svest o potrebi zaštite životne sredine među stanovništvom Srbije i dalje nerazvijena.

_______________
49Nacionalni program zaštite životne sredine, Vlada Republike Srbije, Beograd, 2010. str. 147.
50Pregled stanja životne sredine, 2007, str. 45 u verziji na srpskom, str. 42 u verziji na engleskom.
51Osim u delu koji se odnosi na ranije aktivnosti Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, formiranje radne grupe za izradu nacionalne strategije za istraživanje, razvoj i obrazovanje u oblasti geoinformacija, primenu propisa u oblasti hemikalija i biocidnih proizvoda i jačanje administrativnih kapaciteta u Agenciji za hemikalije, nadležnim inspekcijama, hemijskoj industriji, obrazovnim ustanovama i naučno-istraživačkim institucijama u vezi sa primenom Uredbe REACH i procenu rizika od hemikalija. Izmenjeni i dopunjeni Nacionalni program za integraciju Republike Srbije u Evropsku uniju, Vlada Republike Srbije, Beograd, 2009, str. 490, 573, 595 i 596.
52 Izveštaj o napretku Srbije u procesu evropskih integracija za 2010. godinu, Brisel, SEC 2010 (1330), 9. novembar 2010. str. 39-40. Međutim, treba imati u vidu da se na nekoliko drugih mesta konstatuje značaj svesti javnosti i obrazovanja (poštovanje ljudskih prava, str. 11; zaštita potrošača, str. 28; obeležavanje i registracija životinja, str. 38), a izveden je opšti zaključak da je ostvaren i "izvestan napredak" u oblasti obrazovanja (str. 35).

Odeljak B.11: Mogućnosti za obrazovanje o zaštiti životne sredine u Srbiji

Više od 20 fakulteta je osnovalo katedre ili studijske grupa na kojima se izučavaju pitanja iz oblasti zaštite životne sredine na osnovnim ili postdiplomskim studijama. Radi stručnog usavršavanja, nastavnici mogu da izaberu neki od 190 akreditovanih programa obuke koji će pohađati i to 21 iz ekologije i 19 iz biologije.

Izvor: Drugi pregled stanja životne sredine

Obrazovanje u propisima Republike Srbije i obaveze iz Arhuske konvencije

Važeći propisi Republike Srbije, vezani za kriterijume definisane u članu 3. Arhuske konvencije, ovde su podeljeni u nekoliko grupa: propisi u oblasti državne uprave, zakoni iz oblasti životne sredine, propisi značajni za domen životne sredine, zakoni u oblasti obrazovanja i propisi koji ne sadrže odredbe o obrazovanju.

1. Zakon o državnim službenicima ("Službeni glasnik RS", br. 79/05, 81/05, 83/05, 64/07, 67/07, 116/08 i 104/09) na vrlo uopšten način propisuje da "državni službenik ima pravo i dužnost da se stručno usavršava prema potrebama državnog organa" a da se sredstva za stručno usavršavanje obezbeđuju u budžetu Republike Srbije (član 96).53

Zakon o državnoj upravi ("Službeni glasnik RS", br. 79/05, 101/07 i 95/10) i Zakon o opštem upravnom postupku ("Službeni list SRJ", br. 33/97, 31/01, "Službeni glasnik RS", broj 30/10) ne sadrže posebne odredbe o životnoj sredini i svesti javnosti. Međutim, Zakon o opštem upravnom postupku sadrži odredbe koje se odnose na, između ostalog, načelo pružanja pomoći stranci (član 15).

2. U pravnim aktima iz domena životne sredine se primenjuje nekoliko pristupa promovisanju razvijanja svesti javnosti i obrazovanja u oblasti životne sredine. Više detalja o njima sledi:

a) Zakon o zaštiti životne sredine u članu 6. propisuje obavezu državnih organa, naučnih ustanova, ustanova u oblasti obrazovanja, zdravstva, informisanja, kulture i drugih ustanova, kao i drugih oblika udruživanja, da u okviru svojih delatnosti, podstiču, usmeravaju i obezbeđuju jačanje svesti o značaju zaštite životne sredine. Jačanje svesti o značaju zaštite životne sredine obezbeđuje se kroz sistem obrazovanja i vaspitanja, naučno-istraživačkog i tehnološkog razvoja, usavršavanja u procesu rada, javnog informisanja i popularizacije zaštite životne sredine. Izvesne podsticajne mere za razvoj obrazovnih programa za zaštitu životne sredine Zakon o zaštiti životne sredine predviđa kroz mogućnost dodeljivanja "priznanja i nagrade za doprinos zaštiti životne sredine" (član 55).54 U delu Zakona koji se odnosi na "akcione planove" (član 65) se predviđa da se "akcionim planom razrađuju regulatorne i institucionalne aktivnosti, aktivnosti praćenje, studije, izrada projektne dokumentacije, ekonomskih i finansijskih instrumenata, informisanje, obrazovanje, rukovođenje i kapitalne investicije." Osim toga, akcioni plan je definisan kao "kratkoročni instrument za implementaciju Nacionalnog programa."

b) U članu 17. Zakona o fondu za zaštitu životne sredine ("Službeni glasnik RS", broj 72/09) se precizira da se finansijska sredstva iz Fonda za zaštitu životne sredine koriste naročito za "podsticanje obrazovnih, istraživačkih i razvojnih studija, programa, projekata i drugih aktivnosti, uključujući i demonstracione aktivnosti", odnosno "finansiranje programa obrazovanja u oblasti životne sredine i jačanja javne svesti o pitanjima očuvanja životne sredine i održivog razvoja."

v) Zakon o zaštiti prirode ("Službeni glasnik RS", broj 36/09) u članu 117. predviđa da je ministarstvo nadležno za poslove obrazovanja dužno da osigura uslove za unapređivanje vaspitanja i obrazovanja o zaštiti prirode. Ministarstvo, nadležni organ autonomne pokrajine, zavod i pravna lica s javnim ovlašćenjima dužni su da obaveštavaju javnost o prirodnim vrednostima, zaštiti prirode, njenoj ugroženosti, faktorima i posledicama ugrožavanja. U članu 7. istog zakona (mere zaštite prirode) predviđeno je da se zaštita prirode sprovodi naročito "podsticanjem i promocijom zaštite prirode, razvijanjem svesti o potrebi zaštite prirode u procesu vaspitanja i obrazovanja" (tačka 11). U članu 29 (specijalni rezervat prirode) definicija pojma "specijalni rezervat prirode" je formulisana uzimajući u obzir namenu područja koja može biti i naučno-istraživačka i obrazovna. Član 30 koji se odnosi na nacionalne parkove sadrži slične odredbe, kao i član 32. koji se odnosi na zaštićena staništa.

g) Prema članu 51. Zakona o zaštiti vazduha ("Službeni glasnik", RS, broj 36/09) pravna lica i preduzetnici koji obavljaju delatnost proizvodnje, proizvoda i opreme koji sadrže supstance koje oštećuju ozonski omotač moraju da obezbede obuku zaposlenih prema programu stručnog usavršavanja koju propisuje ministarstvo u saradnji sa ministarstvom nadležnim za poslove obrazovanja i strukovnim organizacijama.

d) Zakon o vodama ("Službeni glasnik RS", broj 30/10) u članu 40. propisuje da program mera u planu upravljanja vodama za vodna područje (iz člana 27) može da sadrži i druge mere usmerene ka stručnom i naučnoistraživačkom radu u oblasti voda, edukaciji stanovništva, itd. Isti zakon predviđa da Nacionalna konferencija za vode obavlja poslove koji obuhvataju i davanje predloga za edukaciju javnosti o značaju vode i o potrebi racionalizacije potrošnje vode (član 143).

đ) Zakon o šumama ("Službeni glasnik RS", broj 30/10) u članu 6. propisuje da šume imaju opštekorisnu i privrednu funkciju.

e) U Zakonu o zaštiti i održivom korišćenju ribljeg fonda ("Službeni glasnik RS", broj 36/09) ribolovne organizacije se definišu kao "udruženja građana osnovana radi rekreativnog ili sportskog ribolova, popularizacije ribolova, edukacije ribolovaca, njihovog organizovanja i evidencije."

3. Neki propisi od značaja za oblast životne sredine, takođe, sadrže izvesne odredbe koje mogu biti važne za promovisanje ekološkog obrazovanja o zaštiti životne sredine i svesti javnosti o toj oblasti.

a) Zakon o zaštiti potrošača ("Službeni glasnik RS", broj 79/05) u članu 57. propisuje da potrošači imaju pravo na sticanje znanja o svojim pravima, obavezama i načinu ostvarivanja prava neophodnih za pravilan i pouzdan izbor i korišćenje proizvoda i usluga. Pravo na obrazovanje potrošača ostvaruje se u obrazovnim ustanovama (predškolskim ustanovama, školama, fakultetima), udruženjima potrošača, organizovanjem posebnih kurseva, seminara i savetovanja, u skladu sa programom nadležnog organa, kao i putem sredstava javnog informisanja (radio, štampa, televizija i dr.).

b) Zakon o tajnosti podataka ("Službeni glasnik RS", broj 104/09) u članu 32, tačka 12. propisuje da opšte mere zaštite tajnih podataka obuhvataju, između ostalog, "utvrđivanje posebnih programa obrazovanja i obuke za potrebe obavljanja poslova zaštite tajnih podataka i stranih tajnih podataka".

v) Prema odredbama člana 5. Zakona o naučnoistraživačkoj delatnosti ("Službeni glasnik RS", broj 110/05) naučnoistraživačka delatnost zasniva se na nizu načela, između ostalog: etici naučnoistraživačkog rada; povezanosti sa sistemom visokog obrazovanja; međunarodnoj naučnoj i tehnološkoj saradnji i brizi za održivi razvoj i zaštitu životne sredine.

4. Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja ("Službeni glasnik RS", broj 72/09) sadrži opštu odredbu koja se tiče ciljeva obrazovanja u koje spadaju, između ostalog, i razvoj svesti o značaju održivog razvoja, zaštite i očuvanja prirode i životne sredine, ekološke etike i zaštite životinja (član 4. tačka 11).55 Na sličan način bi trebalo tumačiti i obavezu iz člana 112. u kome se nalaže da učenik ima obavezu da se stara o očuvanju životne sredine i ponaša u skladu sa pravilima ekološke etike. Obaveze vezane za unapređenje ekološkog obrazovanja ugrađene su u podzakonskim aktima koji se odnose na različite nivoe obrazovanja.

Ekologija se kao nastavni predmet, pojavljuje na nivou srednjoškolskog obrazovanja, ekološki sadržaji su, na različite načine uključeni i u nastavni program opšteobrazovnih predmeta (na primer, hemije, fizike, biologije, geografije) u velikom broju obrazovnih profila. Gimnazije su među institucijama koje pružaju opšte obrazovanje; u njima se ekologija ne pojavljuje kao poseban predmet, ali su ekološki sadržaji deo nastavnih programa predmeta prirodnih nauka.

Zaštita životne sredine se na univerzitetskom nivou, izučava na pet univerziteta čiji je osnivač Republika Srbija (Beograd, Niš, Novi Sad, Kragujevac i Priština - čije trenutno sedište je u Kosovskoj Mitrovici). Na preko dvadeset fakulteta formirane su katedre, odseci, smerovi ili studijske grupe iz te oblasti, kako na osnovnim, tako i na postdiplomskim studijama.

______________
53Program opšteg stručnog usavršavanja državnih službenika iz organa državne uprave i službi Vlade za svaku godinu donosi Vlada, na predlog Službe za upravljanje kadrovima. Program posebnog stručnog usavršavanja državnih službenika donosi rukovodilac za svaku godinu, prema posebnim potrebama državnog organa.
54Tu su pored nekoliko drugih razloga koji se odnose na razvojne i istraživačke projekte u zaštiti životne sredine i doprinos pojedinaca razvoju i unapređenju zaštite životne sredine ili doprinos u međunarodnoj saradnji, kao i doprinos stručnih i drugih udruženja u razvoju i unapređenju zaštite životne sredine; doprinosi u oblasti zaštite prirode; sprečavanje zagađivanja životne sredine; najpovoljnija rešenja u proizvodnom procesu koja su najbolja za životnu sredinu.
55Nekoliko strateških dokumenata usvojenih od strane nadležnih organa Republike Srbije sadrže odredbe kojima se definiše odnos prema obrazovanju za zaštitu životne sredine: Strategija održivog razvoja, Nacionalni programu za integraciju RS u EU, Strategija za mlade, Strategija obrazovanja odraslih.

Odeljak B.12: Dobra praksa u obrazovanju: švedski portal pruža najnovija znanja iz oblasti zaštite životne sredine

Planet Infact <www.forskning.se/theplanet> (Švedska)

Cilj ovog sajta je razvijanje svesti javnosti o planeti Zemlji. Sadrži stotine ilustrativnih animacija, igara, edukativnih priča i interaktivnih video materijala zasnovanih na istraživanju zaštite životne.

5. Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu, Zakon o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine i Zakon o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu ne sadrže posebne odredbe o promovisanju ekološkog obrazovanja i svesti javnosti.

Takođe, Zakon o pravosudnoj akademiji ("Službeni glasnik RS", broj 104/09), Zakon o sudijama ("Službeni glasnik RS", broj 116/08), Zakon o pravosudnom ispitu ("Službeni glasnik RS", broj 16/97); Zakon o javnom tužilaštvu ("Službeni glasnik RS", br. 63/01, 42/02, 39/03, 44/04 i 61/05, 46/06, 106/06, 116/08); Zakon o javnom pravobranilaštvu ("Službeni glasnik RS", broj 43/91); Zakon o posredovanju - medijaciji ("Službeni glasnik RS", broj 18/05) ne sadrže posebne odredbe o obrazovanju u oblasti životne sredine.

Zakon o sudskim veštacima ("Službeni glasnik RS", broj 45/10) ne sadrži posebne odredbe o obrazovanju, osim u članu 6. delu koji se odnosi na obavezno visoko obrazovanje koje moraju imati sudski veštaci.

Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja ne sadrži posebne odredbe o promovisanju ekološkog obrazovanja i svesti javnosti, ali sadrži odredbe koje se odnose na mere za "unapređivanje javnosti rada organa vlasti" (čl. 37-44). U nadležnosti Poverenika je, između ostalog da "preduzima mere potrebne za obuku zaposlenih u državnim organima i upoznavanje zaposlenih sa njihovim obavezama u vezi sa pravima na pristup informacijama od javnog značaja, radi delotvorne primene ovog zakona" (član 35. stav 1. tačka 4).56

_____________
56Objavljen je i Priručnik za primenu Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Videti: <http://www.poverenik.org.rs/images/stories/dokumentacija-nova/vodic/prirucnikzaprimenuzakonacir.pdf>

10. Rezime strategije za potpunu primenu Arhuske konvencije u Republici Srbiji

Izgrađena na pomenutim principima, Strategija stvara okvir za aktivnosti koji omogućava dalji napredak na osnovu postojećih domaćih dostignuća. Najvažnija osnova za implementaciju je opšta svest i edukacija i zato se u planu prvo razmatra potreba da se grade osnovna partnerstva i svest o ciljevima Arhuske konvencije i pravima koja iz nje proizilaze. Sledeći korak bi bio uspostavljanje zakonske osnove koja bi se zasnivala na najurgentnijim prioritetima i razumevanje veze između aktivnosti i procesa pristupanja EU, a u svim tim slučajevima je potrebno praćenje.

1. Uspostavljanje osnovnog, praktičnog sistema za uključivanje javnosti i drugih zainteresovanih strana i njihovo informisanje o pravima koja imaju. To je lako sprovesti u delo, a napori na tom planu mogu otpočeti po usvajanju Strategije.

i) Uspostavljanje i održavanje sajtova posvećenih Arhuskoj konvenciji; na sajtovima treba da se nalaze objašnjenja, formulari, uputstva i smernice za pristup pravima predviđenim konvencijom.

- nakon usvajanja

- opšte aktivnosti:57 1, 2 i 13

- aktivnosti vezane za pristup informacijama: 25, 26 i 27

- aktivnosti vezane za učešće javnosti: 22, 41 i 44

- aktivnosti vezane za ostvarivanje prava na pravnu zaštitu: 13 i 15

ii) Sprovođenje kampanja namenjenih predstavnicima različitih zainteresovanih strana. Kampanje imaju za cilj da promovišu pristup informacijama, učešće javnosti i ostvarivanje prava na pravnu zaštitu kao lako ostvariva, jeftina i dostupna prava za svakoga. Aktivnosti treba da budu uključene u planove svih zainteresovanih strana na svim nivoima (videti preliminarnu listu u odeljku 5).

- odmah po usvajanju; napori treba da budu kontinuirani

- opšte aktivnosti: 12 i 13

- aktivnosti vezane za pristup informacijama: 25 i 43

- aktivnosti vezane za učešće javnosti: 36, 37 i 42

- aktivnosti vezane za ostvarivanje prava na pravnu zaštitu: 10 i 14

iii) Održavanje konferencija za predstavnike svih zainteresovanih strana gde će oni podnositi izveštaje o efikasnosti implementacije, glavnim preprekama i primerima dobre prakse; konferencije treba organizovati u saradnji sa Ministarstvom životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja i udruženjima.

- nakon usvajanja; nastaviti organizovanje jednom godišnje

- opšte aktivnosti: 1, 12

- aktivnosti vezane za pristup informacijama: 11

- aktivnosti vezane za učešće javnosti: 9, 30

- aktivnosti vezane za ostvarivanje prava na pravnu zaštitu: 10, 12

iv) Osmišljavanje i sprovođenje programa obuke namenjenih predstavnicima svih zainteresovanih strana na različitim nivoima uprave (deci, studentima, nastavnicima, državnim službenicima, sudijama, političarima, itd.). Te planove treba da prave i koordiniraju Ministarstvo životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja i Ministarstvo prosvete i nauke, blisko sarađujući sa udruženjima.

- Pokretanje programa 2011-2012. godine; sprovođenje treba da bude kontinuirano

- opšte aktivnosti: 8

- aktivnosti vezane za pristup informacijama 9, 10, 11 i 38

- aktivnosti vezane za učešće javnosti: 31, 32 i 40

- aktivnosti vezane za ostvarivanje prava na pravnu zaštitu: 14

2. Uspostavljanje osnovnih usaglašenih zakonskih uslova za primenu Arhuske konvencije.

i) U svim relevantnim zakonima i podzakonskim aktima obezbediti pristup informacijama, učešće javnosti i ostvarivanje prava na pravnu zaštitu na način koji omogućava usklađivanje sa Arhuskom konvencijom i njihovo sprovođenje sledstveno tome (počevši od definicija ključnih termina u oblasti životne sredine).

- Od kraja 2012. godine nadalje

ii) Sprovođenje analize u skladu sa EU acquis-om i drugim konvencijama vezanim za ovu oblast

- odmah po usvajanju; preliminarna analiza i kontinuirana primena

Za i. i ii.:

- opšte aktivnosti: 7 i 13

- aktivnosti vezane za pristup informacijama: 1, 2 i 7

- aktivnosti vezane za učešće javnosti: 8 i 18

- aktivnosti vezane za ostvarivanje prava na pravnu zaštitu: 1-4

3. Unapređivanje i ubrzavanje svih aktivnosti vezanih za pravljenje informacionog sistema i protok podataka da bi se uspostavile baze za proces pristupanja EU i ostvarivanje ciljeva u domenu zaštite životne sredine.

i) Uspostavljanje registra metapodataka o svima koji pružaju informacije, tačaka za kontakt, baza podataka i uslova za pristup informacijama.

- odmah po usvajanju; pravljenje projekta

- opšte aktivnosti: 13

- aktivnosti vezane za pristup informacijama: 15

ii) Početi od sistema za izveštavanje baziranog na EIONET-u koji može da obezbedi najdelotvorniji ishod. Time će podnošenje domaćih izveštaja biti učinjeno efikasnijim, biće izbegnuto nepotrebno ponavljanje, a obezbediće se osnovni standardi i metodološke smernice za uspostavljanje nacionalnog informacionog sistema koje se odnose na protok podataka, baze podataka, najvažnije oblike praćenja, itd. Tim sistemom će biti dat prioritet uputstvima i aktivnostima vezanim za EU, a biće omogućena veća efikasnost aktivnosti na nacionalnom nivou i harmonizacija standarda izveštavanja (takođe će biti povezan sa SEIS, EEA-EIONET, EUROSTAT, GMES, INSPIRE, itd).

- odmah po usvajanju; pravljenje projekta; sprovodi se svake godine, počevši od prioritetnih oblasti (na primer, protok podataka prema EEA)

- opšte aktivnosti: 13

- aktivnosti vezane za pristup informacijama: 6, 15, 17 i 18

- aktivnosti vezane za ostvarivanje prava na pravnu zaštitu: 1

4. Napraviti obrazloženje i obezbediti vezu sa procesom pristupanja EU.

- odmah po usvajanju; nastaviti analizu koja treba da bude kontinuirana

- opšte aktivnosti: 7

- aktivnosti vezane za pristup informacijama: 16, 17 i 20

- aktivnosti vezane za učešće javnosti: 6, 14, 15 i 23

5. Potvrditi međunarodne sporazume povezane sa zahtevima Arhuske konvencije (GMO amandman, itd).

- odmah po usvajanju; započeti analizu (koja treba da bude kontinuirana)

- opšte aktivnosti: 10, 11 i 13

6. Uspostaviti sistem za praćenje sprovođenja Strategije.

- odmah po usvajanju (kontinuirano)

- opšte aktivnosti: 3, 4, 6, 7, 8 i svi indikatori uspeha za sve tri oblasti

- aktivnosti vezane za učešće javnosti: 9, 30 i 45

- aktivnosti vezane za ostvarivanje prava na pravnu zaštitu 10 i 12

U ove kategorije spada i niz drugih aktivnosti o kojima se ovde ne iznose detalji zbog njihove dugoročnije prirode.

_____________
57Brojevi označavaju aktivnosti u Akcionom planu

1. Pristup informacijama: rezime potreba

Da bi se obezbedio efikasan pristup javnosti informacijama koje se tiču životne sredine u Republici Srbiji, potrebno je sprovesti čitav niz mera, među kojima su i sledeće.

1) Mere koje se odnose na usklađivanje zakona i procedura. Biće potrebno obezbediti usklađivanje nacionalnog zakonodavstva sa odredbama Arhuske konvencije, kao i svih relevantnih nacionalnih pravnih akata. U tom smislu, neophodno je razmotriti izmene i dopune ili podzakonska akta u vezi sa Zakonom o zaštiti životne sredine, Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, Zakonom o proceni uticaja na životnu sredinu, Zakonom o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu, Zakonom o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine, Zakonom o zaštiti i održivom korišćenju ribljeg fonda, Zakonom o zaštiti od jonizujućih zračenja i nuklearnoj sigurnosti, Zakonom o upravnom postupku i svim drugim relevantnim pravnim aktima koji omogućavaju ili bi omogućili, između ostalog: jasno definisano pravo na slobodan pristup informacijama u svim relevantnim pravnim aktima iz oblasti životne sredine; jasnu definiciju "informacija koje se tiču životne sredine"; jasnije definicije kriterijuma za izuzeće od mogućnosti ostvarivanja prava na pristup informacijama i uklanjanje svih nejasnih odredaba koje se odnose na te kriterijume; usklađivanje rokova za pružanje informacija ili odbijanje zahteva za objavljivanje informacija, uklanjanje odredaba kojima se zahteva obrazlaganje interesa prilikom podnošenja zahteva za objavljivanje informacija, uključivanje konkretnih kaznenih odredaba u slučaju narušavanja prava na slobodan pristup informacijama koje se tiču životne sredine u sva relevantna pravna akta; obezbeđivanje distribucije informacija o proizvodima koje se tiču životne sredine, a namenjene su potrošačima, uključujući i jasno definisane mere i kriterijume; jasni i precizni sistemi za vođenje evidencije, praćenje i izveštavanje namenjeni operaterima i naročito procedure i rokovi za obezbeđivanje adekvatnog protoka informacija ka organima javne vlasti i najširoj javnosti.

2) Mere koje se odnose na institucionalno uređenje i nadležnosti od državnog do lokalnog nivoa, kao i učinak institucija, razvoj kapaciteta i obuku. Prvi korak bi trebalo da bude povezivanje svih ključnih institucija i zainteresovanih strana na nacionalnom nivou koji bi olakšali korišćenje prava na slobodan pristup informacijama i distribuciju informacija. Takođe će biti potrebno napraviti procenu mogućnosti izmene statusa Agencije za zaštitu životne sredine, kao nezavisne agencije, u skladu sa procesom integracije u EU. Osim toga potrebno je uraditi gap analizu u svim relevantnim institucijama, kao što su Agencija za zaštitu životne sredine, Ministarstvo životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja, Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti i jedinice lokalne samouprave; to bi pomoglo u realizaciji napora usmerenih na razvoj kapaciteta koje sprovode te institucije. Potrebno je odrediti jasne kontakt osobe koje će biti nadležne za pitanja iz domena ostvarivanja prava javnosti na slobodan pristup informacijama i distribuciju informacija u svim organima vlasti i uspostaviti mrežu nadležnih osoba da bi protok informacija bio olakšan. Arhus centar Kragujevac i drugi slični primeri dobre prakse su se pokazali efikasnim na planu distribucije informacija o životnoj sredini na lokalnom nivou. Stoga bi trebalo stimulisati i nastaviti uspostavljanje takvih lokalnih centara. Efikasnost inspekcijskih službi na lokalnom i nacionalnom nivou što se tiče nametanja mehanizama kontrole koji se odnose na pristup informacijama i učinak na planu i distribucije informacija mora biti poboljšana. Biće potrebno uvesti efikasan sistem za uzbunjivanje kojim bi se distribuirale informacije o neposrednoj opasnosti po zdravlje ljudi ili životnu sredinu i to uglavnom putem definisanja granice opasnosti i uspostavljanja niza jasnih procedura, rokova, vidova komunikacije, institucija nadležnih za praćenje i distribuciju informacija, kao i uspostavljanjem eksternih mehanizama kontrole da bi se obezbedilo pravilno funkcionisanje sistema za uzbunjivanje i objektivnost podataka. Osim toga, biće potrebno uspostaviti efikasan sistem praćenja životne sredine, čuvanja i ažuriranja podataka i distribucije informacija od upravljača zaštićenih prirodnih dobara do lokalnih zajednica i najšire javnosti, što će takođe predstavljati efikasan doprinos pravu javnosti na slobodan pristup informacijama. Potrebno je poboljšati i kontrolu proizvoda na tržištu, kao i objavljivanje informacija o proizvodima.

3) Mere koje se odnose na uspostavljanje efikasnog informacionog sistema, PRTR i publikacija. Prvi korak bi trebalo da bude uspostavljanje nacionalnog registra metapodataka koji će sadržati detaljne informacije o tipu i obimu dokumentacije, sakupljenim podacima i podacima koji se vode, institucijama nadležnim za čuvanje podataka, linkovima ka dokumentima i podacima dostupnim na Internetu, tačkama za kontakt i procedurama za podnošenje zahteva za dobijanje podataka koji nisu dostupni na Internetu. Udruženja i druga tela imaju izraženu potrebu za bazama podataka u kojima bi se nalazile informacije o udruženjima, zakonima, ekspertima, institucijama, novinarima, medijima i sektoru privrede.

Jedna od ključnih aktivnosti bi bila dalji razvoj nacionalnog informacionog sistema o životnoj sredini i nacionalnog registra izvora zagađivanja životne sredine (RIZŽS) u okviru Agencije za zaštitu životne sredine i obezbeđivanje punog pristupa Nacionalnom informacionom sistemu i nacionalnom RIZŽS putem Interneta. Nacionalni registar izvora zagađivanja zadovoljava sve potrebe izveštavanja prema PRTR protokolu i E-PRTR direktivi. Nacionalni informacioni sistem treba unaprediti, prvenstveno kroz poboljšavanje kapaciteta Agencije za zaštitu životne sredine da obezbedi efikasan unos podataka; to će omogućiti da sistem provere podataka bude delotvorniji i stimulisati upotrebu tehnologija baziranih na GIS-u u Nacionalnom informacionom sistemu, čime će biti poboljšano usklađivanje različitih elemenata unutar sistema i njihova integracija sa eksternim sistemima; time će takođe biti omogućen lakši pristup informacijama i analiza podataka i jačanje veza sa drugim nacionalnim i međunarodnim bazama podataka (kao što su: EIONET, SEIS, GMES, EUROSTAT i INSPIRE). Isto tako, važno je uspostaviti efikasno izveštavanje i protok podataka kroz navedene međunarodne mehanizme i inicijative.

Osim toga, trebalo bi poboljšati protok informacija ka Agenciji za zaštitu životne sredine i drugim nadležnim organima Republike Srbije, kao i nacionalni sistem za istraživanja i praćenje. Kao što je definisano u nacionalnim zakonima (Zakon o izmenama i dopunama ZZŽS), lokalne RIZŽS treba da vode i unapređuju sve jedinice lokalne samouprave, ali njihov odnos i usklađivanje sa nacionalnim RIZŽS treba da budu jasno definisani. Takođe će biti neophodno poboljšati vođenje podataka, distribuciju informacija i izveštavanje u svim jedinicama lokalne samouprave, kao i aktivnu distribuciju informacija o životnoj sredini koje privatna i javna preduzeća čine dostupnim javnosti. Neophodno je takođe unaprediti dostupnost relevantnih dokumenata putem objavljivanja na Internetu, kao što su nacionalni zakoni koji se tiču životne sredine, relevantni strateški dokumenti, planovi, programi, sporazumi, svi međunarodni ugovori, konvencije i drugi relevantni međunarodni dokumenti (uključujući i zakonodavstvo EU), svi izveštaji i informacije o postupanju državnih organa u domenu životne sredine, svi bitni detalji koji se tiču formulisanja važnih predloga politike zaštite životne sredine. Baze podataka koje sadrže relevantne dokumente treba da budu sistematski osmišljene i prezentovane, redovno ažurirane, lake za korišćenje, kao i da sadrže odgovarajuće reference za validaciju podataka. Potrebno je obezbediti da organi javne vlasti redovno objavljuju informatore koji sadrže najvažnije detalje o njihovim aktivnostima. Agencija redovno izrađuje i objavljuje godišnje izveštaje o stanju životne sredine od svog osnivanja, koje usvaja Vlada Republike Srbije i mora biti sprovedena validacija i verifikacija svih podataka koji se objavljuju u tim izveštajima o životnoj sredini.

4) Mere koje se odnose na razvijanje svesti. Programi usmereni na razvijanje svesti i aktivnosti koje se tiču odredaba Arhuske konvencije i Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja treba da se sprovode i kada su namenjeni najširoj javnosti i kada se odnose na organe javne vlasti. Treba poboljšati svest javnosti o njenom pravu na slobodan pristup informacijama, kao i o procedurama za dobijanje informacija. Takođe treba razvijati svest javnosti o nacionalnim okvirima za eko-obeležavanje, obeležavanje organske hrane, eko-reviziju i sisteme sertifikacije.

5) Mere koje se odnose na određivanje politike i bolje prakse. Usvajanje akcionih planova u kojima će se odrediti konkretne aktivnosti usmerene na podsticanje aktivnog učešća javnosti u rešavanju svakodnevnih problema koji se tiču životne sredine će predstavljati važan korak. To može podrazumevati pravljenje sajtova gradova i opština u Republici Srbiji, "zelene stolice" u lokalnim skupštinama opština i slične aktivnosti radi razvijanja svesti građana o njihovoj ulozi u očuvanju i zaštiti životne sredine.

Glavne institucije za sprovođenje opisanih mera su: Ministarstvo životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja, Agencija za zaštitu životne sredine, Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti i jedinice lokalne samouprave. Efikasna implementacija će zahtevati aktivno angažovanje velikog broja zainteresovanih strana, kao što su Ministarstvo poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede, Ministarstvo za ljudska i manjinska prava, državnu upravu i lokalnu samoupravu, Ministarstvo prosvete i nauke, Ministarstvo kulture, informisanja i informacionog društva, Ministarstvo zdravlja, Ministarstvo odbrane, Ministarstvo finansija, Institut za javno zdravlje Republike Srbije "Dr Milan Jovanović Batut", Fond za zaštitu životne sredine, Zavod za zaštitu prirode Srbije, Republički zavod za statistiku, Republički hidrometeorološki zavod, Republički zavod za informatiku i internet, Agencija za hemikalije, Institut za standardizaciju Srbije, Akreditaciono telo Srbije, Agencija za zaštitu od jonizujućih zračenja i nuklearnu sigurnost, Narodna skupština, Stalna konferencija gradova i opština, uz naučno-istraživačke institucije i institucije za praćenje, upravljače zaštićenih prirodnih dobara, udruženja koje se bave zaštitom životne sredine i medije.

2. Učešće javnosti i razvijanje svesti zainteresovanih strana

Da bi se obezbedilo efikasno učešće javnosti, potrebno je sprovesti čitav niz mera, među kojima su i sledeće:

1) Dobar pravni okvir i razvijeni postupci i sredstva. Biće potrebno napraviti i podržati Strateški nacionalni akcioni plan udruženja za sprovođenje Arhuske konvencije; okvir i procedure za adekvatnu primenu učešća javnosti; mehanizme za praćenje; dijalog i komunikaciju između javnosti i donosilaca odluka; instrumente dijaloga kao što su zajedničke delegacije, timovi i rasprave; usaglašavanje zakonskih obaveza, usaglašavanje sa relevantnom praksom koja se odnosi na pristupanje EU i sprovođenje multilateralnih sporazuma u oblasti životne sredine, standarde učinka i kvaliteta na planu učešća javnosti; saradnju udruženja sa susednim zemljama i zemljama u regionu, efikasnu primenu i praćenje usvojenih zakona i propisa; uključivanje civilnog društva u konsultacije; da donosioci odluka prepoznaju ulogu i uticaj udruženja; međusektorsku saradnju i saradnju između različitih nivoa; odgovarajući budžet kojim bi bilo podržano učešće javnosti, transparentnost, i administrativnu praksu koja je vezana za životnu sredinu i okrenuta građanima; mehanizme za informisanje javnosti o donetim odlukama; unapređene pravne osnove i postupke (kao i određivanje organa koji su zaista nadležni) za sprovođenje strategije SPUŽS kao i za akcione planove za energetiku, transport, poljoprivredu, šumarstvo, lov, industriju, upravljanje otpadom, upravljanje vodama, telekomunikacije, turizam i prirodna staništa i divlji biljni i životinjski svet; učešće javnosti u rešavanju problema promene klime i njenih posledica; olakšavanje učešća javnosti i razvoj adekvatnih oblika reagovanja, sredstva za učešće javnosti u pripremi zakona i propisa; uspostavljanje kriterijuma za definisanje "reprezentativnih udruženja" aktivnih u sektoru zaštite životne sredine; određivanje šeme institucionalnih kontakata za učešće javnosti u donošenju odluka u vezi sa PUŽS i ISKZŽS na nacionalnom, pokrajinskom, gradskom i opštinskom nivou; pripremu podzakonskog akta kojim se definiše procedura koja se mora striktno poštovati prilikom učešća javnosti u PUŽS i ISKZŽS, stvaranje, putem podzakonskih akata, smernica u kojima se navode kontakt institucije i lica, uključujući i kriterijume i standarde za reprezentativna udruženja koje se bave zaštitom životne sredine, uključene u procese PUŽS na različitim nivoima; određivanje ključnih reprezentativnih udruženja koja imaju kapacitete i veštine za učešće javnosti u PUŽS, mapiranje reprezentativnih udruženja na različitim nivoima; određivanje sredstava iz republičkog, pokrajinskog, kao i iz budžeta gradova i opština kojima će se obezbediti pomoć reprezentativnim udruženjima (koje bi bile određene uz pomoć prethodno definisanih kriterijuma), u cilju obezbeđivanja učešća javnosti u PUŽS; edukaciju u oblasti zaštite životne sredine; prisustvo udruženja na glavnim konferencijama na temu Arhuske konvencije i međunarodnim skupovima u vezi sa tim, kao i njihovo uključivanje u zvanične delegacije; saradnja udruženja iz zemlje sa udruženjima iz susednih zemalja da bi se unapredili kapaciteti i sposobnost za učešće javnosti u regionalnim projektima, planovima i aktivnostima; instrumente za efikasnu primenu učešća javnosti u vezi sa pitanjima uticaja životne sredine na zdravlje (na primer, indikatori uticaja životne sredine na zdravlje, sredstva za praćenje, lanac distribucije informacija); aktivnosti i projekte koji se fokusiraju na donosioce odluka, narodne poslanike i političke stranke u cilju omogućavanja učešća javnosti u pitanjima koja se tiču životne sredine; usaglašenih pravila i praksi za konsultovanje javnosti u sektoru životne sredine i drugim povezanim sektorima; razvoj sredstava za delotvorno sprovođenje i praćenje usvojenih zakona; ocena praksi i pouka, sa naglaskom na dokazima da se prepoznaje značaj mišljenja javnosti i udruženja; i otvorenost za mišljenja koja se upućuju nakon obavljanja zadataka.

2) Edukacija i obuka koje se sprovode radi unapređenja kapaciteta različitih aktera kao što su državni zvaničnici i civilno društvo. Da bi došlo do unapređenja kapaciteta različitih aktera, važno je naglasiti značaj: edukacije i obuke u oblasti zaštite životne sredine; unapređenja znanja i veština udruženja i donosilaca odluka iz domena životne sredine na svim nivoima; jačanja kapaciteta za primenu i nametanje sprovođenja zakona; motivisanje civilnog društva da uzme učešća u konsultacijama, jačanja lokalnih kapaciteta na planu zaštite životne sredine; dodeljivanja sredstava iz budžeta namenjenih za pružanje podrške učešću javnosti; jačanja organizacija potrošača i eko-organizacija potrošača, unapređenja kapaciteta udruženja uključenih u sprovođenje aktivnosti u oblasti edukacije i obuke; podrške različitim formalnim i neformalnim kursevima iz oblasti učešća javnosti u procesima donošenja odluka.

3) Mere koje se odnose na razvijanje svesti. Biće neophodno sprovesti programe usmerene na razvijanje svesti, kao i aktivnosti koje se fokusiraju na najširu javnost i organe javne vlasti, uključujući, ali ne ograničavajući se na: pružanje podrške organizacijama civilnog društva koje se bave zaštitom životne sredine za organizovanje kampanja iz te oblasti, razvijanje svesti političara, donosilaca odluka i javnosti; promovisanje učešća javnosti u bavljenju problemom klimatskih promena i njihovim posledicama; olakšavanje učešća javnosti i razvoj adekvatnih reakcija; distribuciju informacija namenjenih javnosti o procedurama za učešće putem osnovnih sredstava komunikacije; bolju obuku kadrova u vezi sa Arhuskom konvencijom; organizovanje kampanja namenjenih sektoru udruženja koje uključuju radionice, okrugle stolove, predavanja, aktivnosti koje se odvijaju putem Interneta, postavljanje postera, deljenje letaka i brošura u cilju razvijanja svesti javnosti o Arhuskoj konvenciji; obezbeđivanje podrške štampanih, elektronskih i lokalnih medija; obuku novinara o važnosti Arhuske konvencije; i uvođenje "Zelenog ombudsmana" ili nekog drugog oblika pravno utemeljene institucije koja bi pružala pomoć sektoru udruženja.

4) Mere koje se odnose na uspostavljanje boljih partnerskih odnosa. Neophodno je uspostaviti horizontalnu i vertikalnu saradnju na različitim nivoima sistema za zaštitu životne sredine, uključujući i jačanje partnerskih odnosa između vladinog i nevladinog sektora. Predlažemo da se komunikacija lokalnih uprava sa udruženjima poboljša na način što će svaka jedinica lokalne uprave odrediti osobu zaduženu za kontinutiranu i aktivnu saradnju sa udruženjima građana u svakom sektoru, što bi bilo ozvaničeno unošenjem ovakvih aktivnosti u opis poslova odnosno radnih zadataka.

Efikasna implementacija će zahtevati aktivno učešće velikog broja institucija i zainteresovanih strana, uključujući i udruženja i medije.

3. Pravo na pravnu zaštitu: rezime potreba

U narednom periodu trebalo bi sprovesti kompleksne mere da bi se obezbedilo ispunjavanje svih zahteva definisanih u trećem stubu Arhuske konvencije koji se odnose na ostvarivanje prava na pravnu zaštitu. Te odredbe treba da garantuju sadašnjim i budućim generacijama pravo da učestvuju u donošenju odluka u pitanjima životne sredine, i da zaštite svoja prava u slučaju činjenja ili propusta fizičkih lica ili organa javne uprave koji su u suprotnosti sa odredbama pravnih akata iz oblasti životne sredine.

1) Mere koje se odnose na postupke i zakone. Pre svega je potrebno primeniti precizno određenu terminologiju iz Arhuske konvencije u celom pravnom sistemu Republike Srbije: t.j. ista terminologija bi se primenjivala i u "horizontalnim" i u "sektorskim" zakonima. Dalje se preporučuje da se detaljno analiziraju svi zakoni koji se tiču životne sredine, a trenutno su na snazi, da bi se obezbedila standardna metodologija potrebna da bi zahtevi iz Arhuske konvencije bili inkorporirani širom Republike Srbije. Takođe bi trebalo usvojiti detaljne planove za unošenje izmena i dopuna u sve zakone koji se tiču životne sredine, kao i odgovarajuće pravne osnove za uspostavljanje mehanizama koji bi doprineli smanjenju finansijskih i drugih barijera ostvarivanju prava na pravnu zaštitu u skladu sa Arhuskom konvencijom. Ti mehanizmi treba da budu uspostavljeni tako da funkcionišu u saradnji sa Poverenikom za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti. Time bi se doprinelo i jačanju postojećih i osnivanju novih Arhus centara u Republici Srbiji i pružila podrška jačanju kapaciteta udruženja i visokoobrazovnih institucija.

Treba uspostaviti mehanizam za razmenu informacija u vezi sa Arhuskom konvencijom na nacionalnom nivou. Taj mehanizam bi trebalo da se koristi u svrhu procene usklađenosti svih nacrta zakona iz oblasti životne sredine i podzakonskih akata sa odredbama Arhuske konvencije i davanja mišljenja o nacrtima pre procedure usvajanja. Mehanizam bi činili zaposleni u ministarstvu nadležnom za poslove životne sredine i u drugim zainteresovanim ministarstvima i državnim institucijama, nezavisni eksperti, predstavnici udruženja i drugih zainteresovanih strana.

U sve zakone koji se tiču životne sredine je potrebno ugraditi posebne mere da bi se propusti ili kršenje prava izloženih u Arhuskoj konvenciji predupredili ili sveli na najmanju moguću meru.

2) Mere koje se odnose na informisanje javnosti i razvijanje svesti. Jedan od ključnih zadataka je i izrada sveobuhvatnog priručnika o pravu na pravnu zaštitu u pitanjima životne sredine koji bi bio lak za korišćenje; taj priručnik bi trebalo da bude lako dostupan i široko distribuiran. Takođe, sajtovi na kojima se nalaze informacije o pravu na pravnu zaštitu treba da budu značajno unapređeni u smislu lakoće korišćenja, dostupnosti, profesionalnosti dizajna i tačnosti informacija. Treba pojačati napore na planu razvijanja svesti najšire javnosti i organa javne vlasti, naročito na lokalnom nivou i u sudstvu.

Sve preporučene mere bi trebalo preduzimati i sprovoditi blisko sarađujući sa udruženjima. Efikasnost i delotvornost sprovođenja tih mera će olakšati napore da se zakoni Republike Srbije koji se tiču životne sredine usklade sa pravnom tekovinom EU koja se odnosi na životnu sredinu, a koja je usklađena sa zahtevima Arhuske konvencije.

Da bi sprovođenje trećeg stuba Arhuske konvencije bilo uspešno, biće takođe potrebna i kontinuirana podrška međunarodne zajednice.

11. Procena finansijskih sredstava za realizaciju Strategije za primenu Arhuske konvencije

Sredstva za realizaciju Strategije za primenu Arhuske konvencije će biti obezbeđena u okviru obima Zakonom o budžetu opredeljenih sredstava za finansiranje Ministarstva životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja u narednom periodu. Osim obezbeđenja budžetskih sredstava, predviđa se finansiranje aktivnosti i iz sredstava stranih donacija.

12. Akcioni plan za sprovođenje Strategije za primenu Arhuske konvencije

Akcioni plan za sprovođenje Strategije za primenu Arhuske konvencije je odštampan uz ovu strategiju i čini njen sastavni deo.

13. Završna odredba

Ovu strategiju objaviti u "Službenom glasniku Republike Srbije".

Sledeći