AKCIONI PLAN ZA SPROVOĐENJE STRATEGIJE ZA PRIMENU ARHUSKE KONVENCIJE
1. Analiza prednosti, slabosti, mogućnosti i opasnosti sprovođenja Akcionog plana za sprovođenje Strategije za primenu Arhuske konvencije u Republici Srbiji
- Prednosti
- U nekim oblastima, primena Akcionog plana za sprovođenje Strategije za primenu Arhuske konvencije (u daljem tekstu: Akcioni plan) je otpočelo nešto pre potvrđivanja Arhuske konvencije; pritom je prioritet da se nastavi sa primenom dobre prakse koja daje rezultate i da se ona proširi na sve nivoe u državi.
- U postojeće strateške političke dokumente su već ugrađeni mnogi ciljevi relevantni za Arhusku konvenciju
- Postojeći zakoni i propisi iz oblasti zaštite životne sredine i GMO predstavljaju dobru osnovu za dalje usklađivanje sa zahtevima Arhuske konvencije.
- Osnovana je Agencija za zaštitu životne sredine, preko koje se ostvaruje redovna saradnja sa EIONET-om i EEA pre pristupanja Evropskoj uniji što pruža mogućnosti da se izuči praksa EU i da se upozna sa zahtevima EU.
- Postoji grupa dobro obrazovanih stručnjaka za zaštitu životne sredine koji su posvećeni svom pozivu.
- Imenovan je Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, njegova kancelarija postaje sve efikasnija u svom radu.
- Uspostavljen je sudski sistem i omogućeno odvijanje adekvatnog postupka za ostvarivanje prava na pravnu zaštitu.
- Slabosti
- Administrativni kapaciteti su nedovoljni (naročito kada je reč o sprovođenju zakona i propisa iz oblasti zaštite životne sredine), a postoji i manjak kadrova u institucijama nadležnim za zaštitu životne sredine. Potrebno je ojačati kapacitete za primenu i nametanje sprovođenja zakona.
- Nedostatak političke podrške.
- Nizak nivo svesti predstavnika svih zainteresovanih strana, od najšire javnosti, do nadležnih organa.
- Društveni i ekonomski problemi imaju prioritet u odnosu na pitanja oblasti zaštite životne sredine i prioritete Arhuske konvencije.
- Udruženja su slaba, nemaju dovoljno zaposlenih, a oni koji u njima rade nisu dovoljno obučeni.
- Informacioni sistem nije dovoljno razvijen i u njemu nedostaju podaci (koji se odnose, na primer, na transport, operativno praćenje ili klimatske promene).
- Nedostaju i neki sektorski zakoni i podzakonska akta neophodna za operativnu primenu postojećih zakona, a postojeća struktura je suviše slaba da bi se obezbedilo odgovarajuće funkcionisanje sistema (na primer nedovoljno su definisane nadležnosti institucija i metodologija koja se tiče procedura), a to čini da sistem bude skup i neefikasan.
- Agencija za zaštitu životne sredine nije nezavisna institucija. Status agencije je regulisanu skladu sa Zakonom o zaštiti životne sredine ("Službeni glasnik RS", broj 135/04).
- Privredi nedostaje kapaciteta u oblasti zaštite životne sredine.
- Mogućnosti koje je potrebno iskoristi u budućnosti
- Pristupanje EU i transpozicija zakona.
- Izrada akcionog plana (već su u velikoj meri razvijeni u pojedinim oblastima) i prelazak u fazu sprovođenja planova primenjujući sledeće principe:
a) odrediti prioritetne aktivnosti da bi se prvo uklonile najveće prepreke efikasnom funkcionisanju sistema (t.j. definisanje termina, usklađivanje postojećih odredaba, donošenje potrebnih podzakonskih akata);
b) istovremeno uzeti u obzir zahteve EU na planu zakonodavstva;
- Prilikom analize usklađenosti zakonodavstva sa Arhuskom konvencijom i formulisanja zakonodavnih rešenja neophodno je voditi računa o potrebi usklađivanja sa odredbama direktive 2003/4/EZ o pristupu javnosti informacijama o životnoj sredini i direktive 2003/35/EZ o učešću javnosti u pravljenju planova i programa iz oblasti životne sredine i pravnoj zaštiti.
- Bolje iskorišćavanje saradnje sa EEA/EIONET-om radi preuzimanja dobre prakse i primene efikasnih i jeftinih rešenja; učešće u drugim međunarodnim aktivnostima kao što su inicijative INSPIRE i GMES.
- Povezivanje primene Arhuske konvencije sa drugim međunarodnim sporazumima.
- Povezivanje primene Arhuske konvencije sa naporima na planu demokratizacije.
- Jačanje uloge udruženja, posebno preko regionalnih Arhus centara, da bi se pružila podrška efikasnom procesu pristupanja i primeni Arhuske konvencije.
- Odlučivanje u kojim oblastima vezanim za Arhusku konvenciju treba primeniti aktivan i inovativan pristup i preuzeti vodeću ulogu.
- Iskorišćavanje saradnje u procesu pristupanja EU kroz reviziju i dalje unapređivanje relevantnih zakonskih rešenja, uz njihovu primenu i nametanje sprovođenja.
- Akcioni plan omogućava bolje korišćenje i pristup evropskim i međunarodnim finansijskim sredstvima.
- Jačanje sudskog sistema i obezbeđivanje adekvatnog prava na pravnu zaštitu.
- Opasnosti do kojih može doći u budućnosti
- Proces pristupanja EU može biti usporen.
- Kompleksnost rešenja može ponekad odložiti implementaciju. Treba napraviti transparentan akcioni plan koji predviđa primenu korak po korak da bi se izbeglo odbijanje široko definisanih, kompleksnih i zahtevnih zadataka.
- Razvijanje svesti je osnovni zahtev, a svest javnosti i onih koji donose političke odluke je na niskom nivou.
- Sudski sistem treba urediti da doprinese efikasnoj primeni odredaba Arhuske konvencije.
- U vreme ekonomske krize, državne institucije ne mogu da funkcionišu punim kapacitetom.
- Nedostatak validnih i kvalitetnih podataka o životnoj sredini može otežati ostvarivanje prava na pristup informacijama; ako ne postoji kvalitetan sistem u domenu podataka, zahtevi javnosti i zainteresovane javnosti mogu biti pogrešno protumačeni.
- U datom trenutku nema političke volje da se unaprede relevantna zakonska rešenja.
2. Ciljevi, principi i prioriteti Akcionog plana
Ciljevi Akcionog plana Republike Srbije su usko vezani za ciljeve Arhuske konvencije. Oni takođe odražavaju trenutnu situaciju u kojoj se zemlja nalazi u procesu pristupanja EU. Plan je napravljen tako da se sa primenom može početi odmah, bez dalje analize, ali u isto vreme zahteva dodatnu analizu pitanja vezanih za životnu sredinu i drugih pitanja koja će uslediti, kao i nastavak razvoja na osnovu dugoročnih ciljeva, rešavanje širih pitanja, kao što su proces pristupanja EU, prostorni nivoi i drugi sektori. Ovaj proces takođe zahteva stalno praćenje i unapređivanje. Prva faza je usklađivanje Akcionog plana sa trenutnim statusom plana za pristupanje EU da bi se obezbedila usaglašenost i harmonizovali rezultati. Osnovni uslovi za otpočinjanje procesa su izloženi u ovom dokumentu.
Slede principi na osnovu koji se određuju prioriteti Akcionog plana u narednih nekoliko godina:
- Odmah započeti jednostavne, ekonomične, osnovne aktivnosti; uključiti javnost i druge zainteresovane strane u procese donošenja odluka, vršiti edukaciju (koristiti mogućnosti TWINNING projekta, TAIEX-A i sl.) i razvijati svest o ciljevima Arhuske konvencije i pravima koja iz nje proističu.
- Koristiti sadašnju situaciju kao osnovu za dalji razvoj i prednosti koje ona pruža; već postoji osnovna platforma za funkcionisanje koja omogućava dalje unapređenje i popunjavanje postojećih rupa.
- Odrediti aktivnosti tako da se one mogu, po dobijanju prvih rezultata, lako integrisati u proces pristupanja EU kada pregovori budu započeti.
- Analizirati aktivnosti u prekograničnom i međunarodnom kontekstu i uspostaviti potrebne veze.
- Nastojati da se održi korak sa razvojem elektronskih sistema.
Odeljak V.1: Pomoć i davanje uputstava javnosti, edukacija i razvijanje svesti javnosti o Arhuskoj konvenciji
Nacionalni Arhus portal <http://www.aarhus.be> (Belgija)
Cilj ovog belgijskog portala je da pruži javnosti informacije iz prve ruke o Arhuskoj konvenciji i pravima javnosti u okviru konvencije. To je zajednička inicijativa federalnih i regionalnih organa vlasti zaduženih za zaštitu životne sredine.
Pogledati i odeljak B.9 u kojoj je opisana uloga hrvatskih udruženja u sprovođenju Arhuske konvencije.
- Mehanizmi za praćenje
Akcioni plan je osmišljen tako da bude fleksibilan u smislu mogućnosti da se vremenom revidira i da bude povezan sa razvojem političkih procesa. U Akcionom planu se predlažu mehanizmi za postizanje tog cilja, kao i za praćenje efekata, primene i potrebe za vršenjem revizije.
U Akcionom planu se predlažu sledeća sredstva i mehanizmi:
- Vlada i udruženja treba da odaberu grupe indikatora za merenje nivoa sprovođenja Akcionog plana, kao i rezultata njegove primene;
- Odabir indikatora za merenje uspešnosti sprovođenja Akcionog plana;
- Izrada tabele usklađenosti koju treba redovno ažurirati (na primer, svake dve godine) i proširivati po potrebi da bi se odnosila na direktive EU i druge zakone;
- Organizovanje i održavanje konferencija namenjenih širokom krugu zainteresovanih strana da bi se pratilo kako različiti akteri i korisnici sprovode Akcioni plan; pružanje pomoći i uputstava za implementaciju putem razmene primera dobre prakse i diskusionih foruma;
- Vlada i udruženja treba da podnose izveštaje i da informacije čine dostupnim na Internetu;
- Podnošenje izveštaja sekretarijatu Arhuske konvencije;
- Odvajanje sredstava iz budžeta za potrebe sprovođenja aktivnosti; i
- Nastavak pružanja finansijske pomoći Vladi i udruženjima za praćenje aktivnosti.
3. Aktivnosti planirane u domenu primene Arhuske konvencije
1. Opšte i međuresorne aktivnosti i inicijative
Tabela V.1: Aktivnosti i inicijative opšte i/ili međuresorne prirode
| Predložena aktivnost | Odgovorna institucija | Partneri koje treba konsultovati / angažovati | Ciljni datumi | Indikator uspešnosti |
1. | Povezivanje relevantnih predstavnika zainteresovanih strana. | MŽSRPP | Sve zainteresovane strane, posebno regionalni Arhus centri | Posle usvajanja Strategije | Obezbeđena sredstva u budžetu. |
2. | Pravljenje smernica namenjenih javnosti i državnoj upravi za postupanje po zahtevima za dobijanje informacija dostupnih javnosti. | MŽSRPP | Sve zainteresovane strane, posebno regionalni Arhus centri | Posle usvajanja Strategije | Obezbeđena sredstva u budžetu. |
3. | Analiza svih sektorskih politika po pitanju uključivanja zahteva i potreba sadržanih u Arhuskoj konvenciji, među kojima su i mehanizmi praćenja. | MŽSRPP | Sve zainteresovane strane, posebno regionalni Arhus centri | Posle usvajanja Strategije | Uključeno u Strategiju. |
4. | Dugoročna analiza ljudskih resursa potrebnih za primenu Arhuske konvencije. | MŽSRPP | Sve zainteresovane strane, posebno regionalni Arhus centri | Posle usvajanja Strategije | Uključeno u Strategiju. |
5. | Finansijski uslovi koje je potrebno ispuniti da bi primena bila moguća | MŽSRPP | Sve zainteresovane strane, posebno regionalni Arhus centri | Posle usvajanja Strategije | Uključeno u Strategiju. |
6. | Uspostavljanje mehanizma praćenja: | MŽSRPP | PIJZZPL, AZŽSRS, ZZPS, LV, udruženja, mediji i svi drugi relevantni državni organi i zainteresovane strane, posebno regionalni Arhus centri | Posle usvajanja Strategije | Obezbeđena sredstva u budžetu za obavljanje aktivnosti. |
7. | Dalja analiza usklađenosti pravnog okvira sa drugim zakonima, izmenama i dopunama zakona i podzakonskim aktima po potrebi, kao i usklađenosti sa svim relevantnim direktivama Evropske unije (koje se tiču pristupa informacijama, ali i svim ostalima koje su samo delom povezane sa Arhuskom konvencijom) i međunarodnim konvencijama. | MŽSRPP | Relevantna ministarstva | Posle usvajanja Strategije | Organizovane radionice za predstavnike svih zainteresovanih strana uključenih u usklađivanje pravnog okvira. |
8. | Dugoročna analiza institucionalnog okvira (naročito sa stanovišta organa i organizacija koje neposredno primenjuju propise od značaja za Arhusku konvenciju; u oblasti obrazovanja i vaspitanja, usavršavanja u procesu rada, javnog informisanja i popularizacije zaštite životne sredine i Arhuske konvencije). | MŽSRPP | Vlada | Pre pristupnih pregovora |
|
9. | Dugoročna analiza uloga regionalnih i lokalnih zajednica i udruženja. | MŽSRPP | Relevantni regionalni i lokalni partneri, posebno regionalni Arhus centri | Pre pristupnih pregovora | Pripremljena Strategija za regionalne i lokalne aktere. |
10. | Potvrđivanje protokola o registrima ispuštanja i prenosa zagađujućih materija (PRTR). | MŽSRPP |
| Pre pristupnih pregovora | Potvrđen protokol. |
11. | Potvrđivanje GMO amandmana. | Ministarstvo poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede, MŽSRPP |
| Pre pristupnih pregovora | Potvrđen amandman. |
12. | Organizovanje konferencija na kojima bi se razmenjivali primeri dobre prakse, kampanja i programa obuke potrebnih radi primene Arhuske konvencije. | MŽSRPP | Ministarstvo prosvete i nauke, | Posle usvajanja Strategije | Obezbeđena sredstva u budžetu za organizovanje radionica, konferencija i kampanja, kao i za razvoj programa edukacije. |
13. | Ubrzanje saradnje i razmene dobre prakse sa Evropskom zajednicom i u međunarodnim aktivnostima. | MŽSRPP | Druge zainteresovane strane, posebno regionalni Arhus centri |
|
|
14. | Izgradnja mehanizma kojima će se obezbediti promovisanje načela Arhuske konvencije u međunarodnim procesima donošenja odluka u oblasti životne sredine, uključujući i učešće javnosti u donošenju odluka u vezi sa međunarodnim aktivnostima nadležnih organa u oblasti životne sredine. | Ministarstvo spoljnih poslova; | MŽSRPP i drugi nadležni organi; | 2012 | Propis (akt) kojim će se regulisati aktivnosti nadležnih organa radi ostvarivanja definisanog cilja; obezbeđivanje pristupa informacijama i učešće javnosti u aktivnostima koje se odnose na međunarodnu saradnju u oblasti životne sredine). |
15. | Pratiti i analizirati primenu Arhuske konvencije sa stanovišta zabrane diskriminacije (po osnovu državljanstva, nacionalnosti ili mesta prebivališta), a u slučaju pravnog lica, bez obzira na registrovano sedište ili stvarni centar aktivnosti; | MŽSRPP | MŽSRPP i drugi nadležni organi | 2012 | Izveštaj o primeni člana 3. stav 9. Arhuske konvencije; |
2. Aktivnosti i inicijative usmerene na dostupnost informacija
Tabela V.2: Aktivnosti i inicijative usmerene na dostupnost informacija
| Predložena aktivnost | Najvažniji zadaci (ključni zadaci koje treba obaviti da bi se aktivnosti sprovele u delo) | Nadležna institucija | Partneri koje treba konsultovati ili angažovati | Ciljni datumi | Indikator uspešnosti | ||
| Zakoni i procedure |
|
|
|
|
| ||
1. | Usaglašavanje ZZŽS sa principima koji se tiču slobodnog pristupa informacijama sadržanim u Arhuskoj konvenciji | Uključivanje jasne definicije informacija iz oblasti životne sredine. | MŽSRPP | Udruženja, | 2012 | Objavljene izmene i dopune zakona | ||
2. | Usaglašavanje ZZŽS sa odredbama ZSPIJZ | Usaglašavanje odredaba ZZŽS koje se odnose na vremenski okvir za pružanje informacija ili odbijanje da se informacije objave, sa vremenskim okvirima navedenim u ZSPIJZ | MŽSRPP | PIJZZPL, udruženja, | 2012 | Objavljene izmene i dopune zakona | ||
3. | Usklađivanje ZSPIJZ sa principima koji se tiču slobodnog pristupa informacijama sadržanim u Arhuskoj konvenciji | Jasnije definisanje kriterijuma za izuzeće od mogućnosti ostvarivanja prava na pristup informacijama i uklanjanje svih nejasnih odredaba koje se odnose na pomenute kriterijume | PIJZZPL | MŽSRPP, udruženja, | 2013 | Objavljene izmene i dopune zakona | ||
4. | Usaglašavanje nacionalnih zakona koji regulišu oblast životne sredine sa principima koji se tiču slobodnog pristupa informacijama sadržanim u Arhuskoj konvenciji | Uključivanje jasno definisanog prava na slobodan pristup informacijama u sva relevantna pravna akta koja se tiču životne sredine, a posebno u ZPUŽS, ZSPUŽS, ZISKZŽS, ZZOKRF, ZZJZNS, ZV. | MŽSRPP | Druga relevantna ministarstva, udruženja, | Pre pristupnih pregovora | Objavljene izmene i dopune zakona | ||
5. | Jasno i precizno definisanje sistema za vođenje evidencije i, praćenje i izveštavanje namenjenih operaterima, a naročito procedura i rokova za kontrolu kvaliteta i adekvatan protok informacija ka državnim vlastima i najširoj javnosti | Izrada dodatnog podzakonskog akta kojim bi ova pitanja bila definisana na jasan i precizan način. | MŽSRPP | AZŽSRS | 2013 | Objavljen podzakonski akt. | ||
6. | Utvrđivanje jasne definicije informacija koje se tiču životne sredine i prava javnosti na pristup informacijama, kao i seta jasnih i preciznih kriterijuma na nacionalnom nivou na osnovu kojih se odbija objavljivanje informacija. | Izrada dodatnog podzakonskog akta kojim bi ova pitanja bila definisana na jasan i precizan način. | MŽSRPP | PIJZZPL, udruženja, | 2013 | Objavljen podzakonski akt. | ||
7. | Usaglašavanje zakona sa zahtevima EU u domenu informacionog sistema, odnosno, INSPIRE ili uspostavljanje nacionalnih propisa radi unapređivanja saradnje sa EEA (imenovanje tačaka za kontakt, protokoli za izveštavanje…) po potrebi, SEIS, GMES. | Izrada podzakonskih akata, smernica i uputstva ili drugih oblika sporazuma radi pružanja informacija | MŽSRPP | Pružaoci informacija | Započeti 2012 sa EEA | Pravila izveštavanja definisana i određene tačke za kontakt | ||
| Institucionalna rešenja i nadležnosti institucija od državnog do lokalnog nivoa, učinak institucija, razvijanje kapaciteta i obuka. |
|
|
|
|
| ||
8. | Poboljšanje efikasnosti nadležnih organa državne vlasti u domenu ostvarivanja prava na slobodan pristup informacijama i distribucije informacija. | Pravljenje procene mogućnosti izmene statusa AZŽSRS, kao nezavisne agencije, u skladu sa procesom evropskih integracija. Osmisliti i sprovesti u delo program za razvoj kapaciteta PIJZZPL, u domenu sposobnosti da obrađuje zahteve i žalbe, kao i da nadgleda primenu ZSPIJZ. | MŽSRPP | FZŽS, PIJZZPL, MŽSRPP, AZŽSRS, udruženja, regionalni Arhus centri, | 2012 | Objavljena relevantna dokumenta. | ||
9. | Poboljšavanje efikasnosti institucija lokalnih vlasti u postupanju pri ostvarivanju prava na slobodan pristup informacijama i u distribuciji informacija | Sprovođenje gap analize u lokalnim organima vlasti koja se tiče njihove sposobnosti da rešavaju navedena pitanja. | MŽSRPP | MLJMPDUL, LV, FZŽS, SKGO, RZII, udruženja, mediji, regionalni Arhus centri | - 2012 | Objavljeni izveštaji o projektima. | ||
10. | Poboljšavanje efikasnosti inspektorata, kako na nacionalnom, tako i na lokalnom nivou u nametanju mehanizama kontrole u domenu pristupa informacijama i učinka na planu distribucije informacija. | Razvoj i primena programa usmerenih na razvoj kapaciteta i programa obuke namenjenih inspektoratima na nacionalnom i lokalnom nivou. U fokusu tih programa je sposobnost inspektorata da nameću efikasne mehanizme kontrole. | MŽSRPP | MLJMPDULS, LV, PIJZZPL, AZŽSRS, FZŽS | 2012 | Objavljeni izveštaji o projektima. | ||
11. | Uspostavljanje efikasnog sistema za uzbunjivanje kojim se distribuiraju informacije o neposrednoj opasnosti po zdravlje ljudi ili životnu sredinu. | Definisanje sistema za uzbunjivanje. | MŽSRPP | AZŽSRS, LV, MO, AZJZNSS, udruženja, mediji. | 2012 | Definisane donje granice sistema za uzbunjivanje; datum objavljivanja. | ||
12. | Uspostavljanje efikasnog sistema za praćenje životne sredine, vođenje podataka i distribuiranje informacija koje upravljači zaštićenih područja šalju lokalnim zajednicama u regionu i najširoj javnosti, kao i za postupanje pri ostvarivanju prava javnosti na slobodan pristup informacijama. | Uspostavljanje trajnog sistema u svim zaštićenim područjima uz pomoć koga bi se aktivno sakupljale i distribuirale relevantne informacije o stanju zaštićenih područja putem Internet sajtova i redovno objavljivanih izveštaja. | MŽSRPP | ZZPS, UZP, LV, AZŽSRS, udruženja, mediji, | - 2013 | Procenat zaštićenih područja na kojima su uspostavljeni efikasni sistemi za praćenje, ažuriranje podataka, distribuciju informacija i izveštavanje; procenat zaštićenih područja koja redovno objavljuju izveštaje o stanju zaštićenih područja i koja su učinila sve relevantne informacije dostupnim putem Interneta. | ||
13. | Poboljšavanje kontrole proizvoda na tržištu i objavljivanje informacija o proizvodima. | Uvođenje strožije i efikasnije kontrole proizvoda na tržištu i objavljivanja informacija o proizvodima koju sprovode inspektorati. | MPTŠV | MŽSRPP, MZ, AH, udruženja, mediji, | 2013 | Broj objavljenih informacija o proizvodima; broj novčanih kazni izrečenih zbog neusaglašenosti sa odredbama zakona | ||
| Informacioni sistem, RIZŽS registar, publikacije. |
|
|
|
|
| ||
14. | Uspostavljanje nacionalnog registra metapodataka koji bi sadržao detaljne informacije o tipovima i obimu dokumentacije, informacija i prikupljenih i vođenih podataka, institucijama u čijem posedu se nalaze podaci ili koje su nadležne za njihovo čuvanje, linkovima ka dokumentima i podacima dostupnim na Internetu, kao i o osobama za kontakt i procedurama za podnošenje zahteva za pristup podacima koji nisu dostupni na Internetu. | Unapređenje kapaciteta AZŽSRS da bi se omogućilo uspostavljanje nacionalnog registra metapodataka. | AZŽSRS | MŽSRPP, svi organi javne vlasti i zainteresovane strane za koje se utvrdi da poseduju relevantne informacije. udruženja, mediji, regionalni Arhus centri | - 2012 | Uspostavljen nacionalni registar metapodataka. Registar metapodataka postavljen na Internet. | ||
15. | Potpuno uspostavljanje Nacionalnog informacionog sistema i nacionalnog RIZŽS u okviru AZŽSRS u skladu sa evropskim i međunarodnim zahtevima | Potpuno uspostavljanje Nacionalnog informacionog sistema i nacionalnog RIZŽS u okviru AZŽSRS Omogućavanje potpunog pristupa javnosti Nacionalnom informacionom sistemu i nacionalnom RIZŽS na Internetu. | AZŽSRS |
| 2012 | Nacionalni informacioni sistem i nacionalni RIZŽS su u potpunosti uspostavljeni. | ||
16. | Unapređenje funkcionisanja Nacionalnog informacionog sistema i nacionalnog RIZŽS. | Unapređenje kapaciteta AZŽSRS da bi se omogućio efikasniji unos podatka u bazu podataka. | AZŽSRS | MŽSRPP, FZŽS, RZII, RZS, EIONET, SEIS, GMES, EUROSTAT, INSPIRE | - 2012 | Broj georeferenciranih podataka u Nacionalnom informacionom sistemu i broj georeferenciranih podataka dostupnih na Internetu. | ||
17. | Poboljšanje protoka podataka ka AZŽSRS i drugim nadležnim organima vlasti. | Inspektorati treba da nastave sa nametanjem strožije i efikasnije kontrole organizacija nadležnih za pružanje AZŽSRS relevantnih informacija o životnoj sredini koje ulaze u Nacionalni informacioni sistem i u RIZŽS. | MŽSRPP | AZŽSRS, FZŽS, svi identifikovani operateri, udruženja, regionalni Arhus centri | - 2012 | Broj objavljenih informacija o proizvodima; broj kazni izrečenih zbog neusaglašenosti sa odredbama zakona se svake godine u godišnjem izveštaju objavljuje; | ||
18. | Unapređenje istraživanja i sistema za praćenje i kvalitet podataka | Unapređenje mreže stanica za praćenje da bi njima bila pokrivena čitava teritorija zemlje i da bi bilo moguće pratiti sve relevantne elemente životne sredine. | MŽSRPP | MŽSRPP, MNTR, AZŽSRS, NIIM, | - 2015 | Mreža stanica za praćenje pokriva celu teritoriju države; broj informacija o životnoj sredini koje su predmet praćenja. | ||
19. | Ustanovljavanje i unapređivanje RIZŽS u svim jedinicama lokalne samouprave | Finalizovanje razvoja RIZŽS u svim jedinicama lokalne samouprave. | LV | LV, AZŽSRS, MŽSRPP, MLJMPDULS, FZŽS, SKGO, RZII, MKIID | 2014 | Broj jedinica lokalne samouprave koje su potpunosti razvile RIZŽS | ||
20. | Unapređivanje vođenja podataka, distribucije informacija i izveštavanja u jedinicama lokalne samouprave. | Sprovođenje analize nedostataka i potreba u institucijama lokalnih vlasti koja se tiče njihove sposobnosti da rešavaju ova pitanja. | MŽSRPP, MŽSRPP, LV, MŽSRPP | LV, MŽSRPP, MLJMPDULS, AZŽSRS, FZŽS, SKGO, RZII, MKIID, udruženja, mediji, | 2014 | Objavljeni izveštaji o gap analizi i projektima usmerenim na obuku i izgradnju kapaciteta. | ||
21. | Poboljšanje aktivne distribucije informacija koje se tiču životne sredine od strane privatnih i javnih preduzeća. | Uvođenje odgovarajućih podsticajnih mehanizama (na primer, kroz poreske olakšice, eko-obeležavanje i eko-revizija) što bi motivisalo privatna i javna preduzeća da u javnosti aktivno distribuiraju informacije koje se tiču životne sredine. | MŽSRPP | MF, MPTŠV, ISS, ATS, udruženja, mediji, | 2014 | Broj uvedenih podsticajnih mehanizama. | ||
22. | Poboljšanje dostupnosti svih relevantnih dokumenata na Internetu. | Učiniti sve nacionalne zakone i propise iz oblasti životne sredine dostupnim na Internetu, kao i sve relevantne strateške dokumente, planove, programe i sporazume. | MŽSRPP | NS i svi drugi državni organi koji poseduju ili su nadležni za relevantna dokumenta, udruženja, | 2012 | Ukupan broj nacionalnih pravnih akata i strateških dokumenata, planova, programa i sporazuma dostupnih na Internetu; datumi njihovog postavljanja na Internet. | ||
23. | Obezbeđivanje redovnog objavljivanja izveštaja. Uspostavljanje efikasnog sistema za izveštavanje o stanju životne sredine (izvršavanje revizije učestalosti pravljenja integrisanih izveštaja, dopunjavanje godišnjim izveštajima o indikatorima i drugim vrstama izveštaja ili podacima dostupnim na Internetu koji se neprestano ažuriraju - indikatorima (videti praksu EEA i drugih zemalja). | AZŽSRS treba da nastavi da redovno izrađuje i objavljuje godišnje izveštaje o stanju životne sredine. | AZŽSRS, LV, MŽSRPP, PIJZZPL | MŽSRPP, MLJMPDULS, AZŽSRS, udruženja, mediji, | Jednom godišnje, permanentno | Objavljeni nacionalni izveštaji o životnoj sredini, izveštaji o indikatorima i drugi relevantni izveštaj. | ||
| Razvijanje svesti |
|
|
|
|
| ||
24. | Unapređenje svesti, kako najšire javnosti, tako i državnih organa i drugih zainteresovanih strana o odredbama Arhuske konvencije i ZSPIJZ. | Sprovođenje odgovarajućih programa usmerenih na razvijanje svesti (na primer, kampanja). | MŽSRPP, PIJZZPL | LV, udruženja, mediji, regionalni Arhus centri i druge zainteresovane strane | 2012 | Objavljeni izveštaji o projektima. | ||
25. | Unapređenje svesti javnosti o pravu na slobodan pristup informacijama i procedurama za dobijanje informacija. | Sprovođenje odgovarajućih programa i aktivnosti usmerenih na razvijanje svesti javnosti. | MŽSRPP, PIJZZPL | LV, udruženja, mediji, regionalni Arhus centri | 2012 | Objavljeni izveštaji o projektima. | ||
26. | Unapređenje svesti, javnosti o nacionalnim okvirima eko-obeležavanja, eko-kontrole i obeležavanja organske hrane i sistemima sertifikacije. | Sprovođenje odgovarajućih programa i aktivnosti usmerenih na razvijanje svesti javnosti. | MŽSRPP, MPTŠV | ISS, ATS, LV, udruženja, mediji, | 2012 | Objavljeni izveštaji o projektima. | ||
3. Aktivnosti i inicijative usmerene na učešće javnosti u donošenju odluka koje se tiču životne sredine
Tabela V.3: Aktivnosti i inicijative usmerene na učešće javnosti u donošenju odluka koje se tiču životne sredine
Predložena aktivnost | Najvažniji zadaci (ključni zadaci koje treba obaviti da bi se aktivnosti sprovele u delo) | Nadležna institucija | Partneri koje treba konsultovati ili angažovati | Ciljni datumi | Indikator uspešnosti (Kako izmeriti/pokazati da je aktivnost okončana ili da realizacija napreduje) | |
| Zakoni i procedure |
|
|
|
|
|
1. | Izrada Akcionog plana udruženja za primenu Arhuske konvencije i podrška njegovom sprovođenju | Akcioni plan se priprema uključivanjem udruženja u ranoj fazi pripreme | Udruženja, | MŽSRPP | Posle usvajanja Strategije | Akcioni plan udruženja objavljen. |
2. | Unapređenje okvira implementacije i procedura za adekvatnu implementaciju učešća javnosti u nacionalnom i prekograničnom kontekstu kada je to potrebno. | Uspostavljanje veze sa propisima, zakonima i procedurama EU, kao i sa međunarodnim ugovorima. | MŽSRPP | Udruženja, regionalni Arhus centri, | 2015 | Objavljen podzakonski akt i objavljena relevantna dokumenta. |
3. | Unapređenje mehanizama za praćenje učešća javnosti. | Uspostavljanje veze propisima, zakonima i procedurama EU, kao i sa MSŽS. | MŽSRPP | Udruženja, druge relevantne institucije, regionalni Arhus centri | 2015 | Objavljen podzakonski akt i objavljena relevantna dokumenta. |
4. | Unapređenje dijaloga između javnosti i donosilaca odluka, instrumenti dijaloga (zajedničke delegacije, timovi, rasprave). | Uspostavljanje veze sa propisima, zakonima i procedurama EU, kao i sa MSŽS. | MŽSRPP | Udruženja, regionalni Arhus centri, | 2015 | Objavljene izmene i dopune podzakonskih akata, broj udruženja u zvaničnim delegacijama, timovima, raspravama, datum objavljivanja relevantnih dokumenata. |
5. | Usklađivanje zakonskih odredaba vezanih za učešće javnosti sa Arhuskom konvencijom. | Uspostavljanje veze sa propisima, zakonima i procedurama EU, kao i sa međunarodnim sporazumima što obuhvata, ali nije ograničeno na usklađivanje PUŽS i lista iz Arhuske konvencije. | MŽSRPP | Druga relevantna ministarstva i institucije. | 2015 | Objavljene izmene i dopuna zakona, podzakonski akti i relevantna dokumenta. |
6. | Harmonizacija sprovođenja relevantnih aspekata pristupanja EU i implementacije MSŽS. | Uspostavljanje procedura i pravljenje analiza | MŽSRPP | Udruženja, regionalni Arhus centri, | 2015 | Odobrene procedure, moguća podzakonska akta, objavljeni relevantni dokumenti. |
7. | Uspostavljanje praktičnih mehanizama za prekograničnu PUŽS. | Razvoj procedura | MŽSRPP | Druga relevantna ministarstva i institucije. | 2013 | Objavljeni podzakonski akt, objavljeni relevantni dokumenti. |
8. | Razvoj standarda učinka i kvaliteta vezanih za učešće javnosti. | Razvoj procedura | MŽSRPP | Udruženja, regionalni Arhus centri, | 2015 | Odobrene procedure, objavljeni relevantni dokumenti. |
9. | Procena mere u kojoj donosioci odluka priznaju ulogu, korisnost i značaj udruženja i drugih udruženja. | Razvoj evaluacije/procene | MŽSRPP/udruženja | Druga relevantna ministarstva i institucije. | 2013 | Odobrena procena, objavljeni relevantni dokumenti. |
10. | Jačanje međusektorske, kao i saradnje na različitim nivoima (nacionalnom, pokrajinskom, lokalnom) vezane za učešće javnosti. | Unapređenje procedura | MŽSRPP | Udruženja, regionalni Arhus centri, | 2012 | Odobrene procedure, moguća podzakonska akta, objavljeni relevantni dokumenti. |
11. | Pravljenje odgovarajućih budžeta radi pružanja podrške učešću javnosti. | Procena potreba i razvoj procedure | MŽSRPP | Udruženja, regionalni Arhus centri, | Posle usvajanja Strategije | Obezbeđena sredstva u budžetu za udruženja. |
12. | Veće poverenje građana u podatke o životnoj sredini | Unapređenje procedura za obezbeđivanje transparentnosti i administrativne prakse u domenu životne sredine koja je okrenuta građanima. | Udruženja, regionalni Arhus centri | MŽSRPP, druga relevantna ministarstva i institucije. | 2012 | Odobrene procedure, objavljeni relevantni dokumenti. |
13. | Uspostavljanje mehanizama za informisanje javnosti o donetim odlukama u vezi sa aktivnostima i programima koji se odnose n životnu sredinu. | Unapređenje mehanizma i uređivanje te oblasti. | MŽSRPP | Udruženja, regionalni Arhus centri, | 2012-2013 | Objavljeni relevantni dokumenti, mogući podzakonski akt. |
14. | Izgradnja i unapređenje pravnog osnova i procedura (i određivanje organa koji su zaista nadležni) za sprovođenje SPUŽS u domenu strategija i akcionih planova za energetiku, transport, poljoprivredu, šumarstvo, lov, industriju, upravljanje otpadom, upravljanje vodama, telekomunikacije, turizam i prirodna staništa i zaštitu divljeg biljnog i životinjskog sveta. | Izrada izmena zakona o SPUŽS, izmena drugih zakona podzakonskih akata u skladu sa direktivama EU | MŽSRPP | Udruženja, regionalni Arhus centri, | 2013 | Donete izmene zakona/ podzakonskih akata, objavljeni relevantni dokumenti. |
15. | Unapređenje procedura za učešće javnosti u bavljenju problemom klimatskih promena i njihovim posledicama i u sprovođenju Okvirne direktive o vodama i drugih relevantnih direktiva. | Izrada zakona / podzakonskih akata u skladu sa zahtevima i praksom EU | MŽSRPP | Udruženja, regionalni Arhus centri, | 2013. | Donete izmene zakona/ podzakonskih akata, objavljeni relevantni dokumenti. |
16. | Olakšavanje učešća javnosti i razvoj odgovarajućih oblika reagovanja. | Uspostavljanje procedure. | MŽSRPP/udruženja | Druga relevantna ministarstva i institucije | 2015 | Odobrena procedura, objavljeni relevantni dokumenti. |
17. | Obezbeđivanje sredstava za učešće javnosti u pripremi zakona i propisa. | Uspostavljanje procedure. | MŽSRPP/udruženja | Druga relevantna ministarstva i institucije. | Posle usvajanja Strategije | Odobrena procedura, objavljeni relevantni dokumenti. |
18. | Definisani kriterijumi za određivanje aktivnih (reprezentativnih) udruženja koja se bave očuvanjem životne sredine. | Definisanje kriterijuma. | MŽSRPP/udruženja | Druga relevantna ministarstva i institucije. | 2012 | Odobreni kriterijumi, objavljeni relevantni dokumenti. |
19. | Definisanje institucionalne šeme (sa kontakt osobama) za učešće javnosti na nacionalnom, pokrajinskom, gradskom i opštinskom nivou u donošenju odluka koje se odnose na PUŽS i ISKZŽS, prekograničnu PUŽS i ISKZŽS. | Uspostavljanje procedure / organograma. | MŽSRPP | Udruženja, regionalni Arhus centri, | 2015 | Odobren organogram, objavljeni relevantni dokumenti. |
20. | Priprema propisa kojim se uređuje procedura koja se mora striktno primenjivati prilikom učešća javnosti u PUŽS i ISKZŽS i konkretno navedenim institucijama i kontakt osobama. | Izrada propisa. | MŽSRPP | Udruženja, regionalni Arhus centri, | 2015 | Donet propis. |
21. | Razvoj kriterijuma i standarda za reprezentativna udruženja koja poseduju znanja i veštine za učešće javnosti u PUŽS (na različitim nivoima). | Izrada propisa. | MŽSRPP/udruženja | Druga relevantna ministarstva i institucije. | 2015 | Donet propis. |
22. | Uspostavljanje procedure za registar reprezentativnih udruženja na različitim nivoima; priprema direktorijuma aktivnih udruženja. | Uspostavljanje procedure. | MŽSRPP/udruženja | Druga relevantna ministarstva i institucije. | 2015 | Uspostavljena procedura, objavljeni relevantni dokumenti, direktorijum udruženja. |
23. | Uspostavljanje procedura i predviđanje sredstava u budžetu (u nacionalnom, pokrajinskom, gradskim i opštinskim budžetima) za dugoročniju podršku namenjenu ključnim reprezentativnim udruženjima za potrebe obezbeđivanja učešća javnosti u PUŽS, edukacije, prisustva predstavnika udruženja na najvažnijim skupovima na temu Arhuske konvencije (i sastancima radne grupe za Arhusku konvenciju), srodnim međunarodnim skupovima, kao i za uključenje udruženja u zvanične delegacije i za potrebe vezane za pristupanje EU. | Uspostavljanje procedure, predviđanje sredstava u budžetu. | MŽSRPP | Udruženja, regionalni Arhus centri, | 2012 | Uspostavljena procedura. Dodeljena sredstva potrebna za finansiranje rada udruženja. |
24. | Pružanje informacija namenjenih javnosti o procedurama za učešće putem jednostavnih sredstava komunikacije. | Uspostavljanje procedure. | Udruženja | MŽSRPP, udruženja, regionalni Arhus centri, | 2015 | Uspostavljena procedura, objavljeni relevantni dokumenti. |
25. | Obezbeđivanje sredstava za stimulisanje i podršku saradnje između udruženja iz zemlje i regiona sa ciljem poboljšanja kapaciteta i sposobnosti za učešće javnosti u regionalnim projektima, planovima i aktivnostima. | Obezbeđivanje sredstava, u budžetu. | MŽSRPP | Udruženja, regionalni Arhus centri, druga relevantna ministarstva i institucije. | 2015 | Objavljeni relevantni dokumenti. |
26. | Obezbeđivanje sredstava za efikasno sprovođenje učešća javnosti na planu procene uticaja životne sredine na zdravlje (indikatori uticaja životne sredine na zdravlje, sredstva za praćenje, lanac informacija, itd.) | Obezbeđivanje sredstava, obezbeđivanje sredstava u budžetu. | MŽSRPP/MZ | Udruženja, regionalni Arhus centri, druga relevantna ministarstva i institucije. | 2015 | Objavljeni relevantni dokumenti. |
27. | Obezbeđivanje sredstava za učešće javnosti. | Obezbeđivanje sredstava. | Udruženja, regionalni Arhus centri | MŽSRPP | 2012 | Odobrena sredstva, objavljeni relevantni dokumenti |
28. | Izrada propisa za učešće javnosti u pripremi predloga podzakonskih akata. | Izrada propisa. | MŽSRPP | Udruženja, regionalni Arhus centri, druga relevantna ministarstva | 2012 | Objavljeni relevantni propisi i dokumenata. |
29. | Uspostavljanje usaglašenih pravila i procedura za konsultovanje javnosti u: | Uspostavljanje pravila i procedura. | MŽSRPP, udruženja, regionalni Arhus centri | Druga relevantna ministarstva. | 2015 | Uspostavljena pravila i procedure. |
30. | Procena prakse učešća javnosti koje se tiče mera u oblasti zaštite životne sredine, i mera povezanih sa tom oblašću, sa aspekta da li se mišljenje javnosti i udruženja ceni i primenjuje u praksi nakon davanja mišljenja | Vršenje procene. | Udruženja, MŽSRPP, regionalni Arhus centri | Druge relevantne institucije. | 2015 | Objavljeni relevantni dokumenti - izveštaji. |
| Edukacija, obuka, razvoj kapaciteta |
|
|
|
|
|
31. | Izrada nastavnih planova i programa za obrazovanje i obuku u oblasti zaštite životne sredine, odnosno, učešća javnosti. | Ocena postojećih planova i programa i procena potreba. | Udruženja, visokoškolske institucije, regionalni Arhus centri | MŽSRPP, | Posle usvajanja Strategije izrada projekta i dodeljivanje budžeta | Objavljeni relevantni dokumenti. |
32. | Podrška organizacijama civilnog društva koje se bave zaštitom životne sredine u držanju obuke i edukativnih kurseva u vezi učešća javnosti. | Obezbeđivanje sredstava u budžetu. | MŽSRPP, udruženja, regionalni Arhus centri |
| Posle usvajanja Strategije | Obezbeđena sredstva u budžetu. |
33. | Unapređenje kapaciteta i uspostavljanje mehanizama za PUŽS u prekograničnom kontekstu. | Razvoj kapaciteta i uspostavljanje mehanizama | MŽSRPP |
| 2015 | Unapređeni kapaciteti. |
34. | Jačanje kapaciteta za sprovođenje propisa u nadležnim organima. | Ojačati kapacitete | MŽSRPP |
| 2015 | Ojačani kapaciteti. |
35. | Jačanje lokalnih kapaciteta za očuvanje životne sredine. | Ojačati lokalne kapacitete | Lokalne vlasti |
| 2015 | Ojačani lokalni kapaciteti... |
36. | Podrška organizacijama potrošača i eko-organizacijama potrošača. | Obezbeđivanje sredstava u budžetu. | Nadležna ministarstva |
| Posle usvajanja Strategije | Obezbeđena sredstva u budžetu. |
37. | Podrška edukaciji u oblasti učešća javnosti u rešavanju pitanja klimatskih promena i njihovih posledica. | Dodeljivanje budžeta. | MŽSRPP | Udruženja, regionalni Arhus centri | Posle usvajanja Strategije | Obezbeđena sredstva u budžetu. |
38. | Podrška držanju kurseva (kao deo formalnog ili neformalnog obrazovanja) u vezi sredstava za učešće javnosti u procesu donošenja odluka. | Izrada zakona o neformalnom obrazovanju (u oblasti zaštite životne sredine)
| Ministarstvo prosvete i nauke | Ostali | 2012 | Donet zakon o neformalnom obrazovanju. |
| Razvijanje svesti |
|
|
|
|
|
39. | Podrška organizacijama civilnog društva koje se bave zaštitom životne sredine u razvijanju svesti u domenu učešća javnosti. | Sprovođenje odgovarajućih programa i aktivnosti usmerenih na razvijanje svesti. | MŽSRPP, |
| 2012 | Objavljeni izveštaji o projektima. |
40. | Podrška aktivnostima usmerenim na razvijanje svesti javnosti i kampanjama javnog zagovaranja s tim u vezi. | Sprovođenje odgovarajućih programa i aktivnosti usmerenih na razvijanje svesti. | MŽSRPP, udruženja, regionalni Arhus centri |
| 2012 | Objavljeni izveštaji o projektima. |
41. | Razvoj i distribucija informacija namenjenih javnosti o procedurama za učešće putem jednostavnih sredstava komunikacije. | Sprovođenje odgovarajućih programa i aktivnosti usmerenih na razvijanje svesti. | MŽSRPP, udruženja, regionalni Arhus centri | Ostali | 2012 | Objavljeni izveštaji o projektima. |
4. Aktivnosti i inicijative usmerene na ostvarivanje prava na pravnu zaštitu
Tabela V.4: Aktivnosti i inicijative usmerene na ostvarivanje prava na pravnu zaštitu
| Predložena aktivnost | Najvažniji zadaci | Nadležna institucija | Partneri koje treba konsultovati ili angažovati | Ciljni datumi | Indikator uspešnosti |
| Zakoni i procedure |
|
|
|
|
|
1. | Usklađivanje terminologije sa Arhuskom konvencijom i relevantnim odredbama zakonodavstva EU, koja bi bila korišćena u celom pravnom sistemu (iste definicije sa istim značenjem). | Izrada zakonskih odredaba (na primer, novi ZZŽS). | MŽSRPP | Udruženja, regionalni Arhus centri | 2012-2013 | Zakon donet |
2. | Izrada istih pravnih/ normativnih obrazaca u čitavom pravnom sistemu u domenu ostvarivanja prava na pravnu zaštitu u slučajevima koji su vezani za pristup informacijama koje se tiču životne sredine i učešća javnosti i njihovo potpuno usklađivanje sa svim zahtevima Arhuske konvencije i relevantnim odredbama propisa EU. | Sprovođenje sistematske (detaljne) analize (preispitivanja) svih "horizontalnih" i "sektorskih" propisa koji se tiču životne sredine (t.j. zakoni i podzakonski akti), što bi dovelo do usvajanja detaljnog plana za izradu izmena i dopuna propisa koji se odnose na životnu sredinu; | MŽSRPP | Udruženja, regionalni Arhus centri | Odmah po usvajanju Strategije. | Doneti propisi |
3. | Izrada istih pravnih/ normativnih obrazaca u čitavom pravnom sistemu u domenu ostvarivanja prava na pravnu zaštitu u slučajevima kada se osporava činjenje ili kada su u pitanju propusti fizičkih lica ili organa javne uprave, a koji su u suprotnosti sa odredbama propisa o životnoj sredini. | Prethodna analiza (kombinovana sa aktivnošću broj 2); | MŽSRPP | Udruženja, regionalni Arhus centri | Odmah po usvajanju Strategije. | Doneti propisi |
4. | Dodatna analiza izmena i dopuna zakona iz 2010. godine (na snazi od 1. oktobra 2010. t.j. onih koji nisu obuhvaćeni analizama sprovedenim pre izrade ove Strategije i podzakonskih propisa usvojenih nakon toga. | Aktivnost koja dopunjava gorepomenutu aktivnost broj 2. | MŽSRPP | Udruženja, regionalni Arhus centri | Odmah po usvajanju Strategije. | Izveštaj usvojen i objavljen. |
5. | Uspostavljanje istih pravnih/ normativnih obrazaca u čitavom sistemu zakona koji se tiču životne sredine u Republici Srbiji kojima se uređuje ostvarivanje prava na pravnu zaštitu u slučajevima pristupa informacijama koje se tiču životne sredine i njihovo potpuno usklađivanje sa svim zahtevima Arhuske konvencije. | Izrada odgovarajućih pravnih normi koje se tiču životne sredine koje se odnose na: | MŽSRPP | Udruženja, regionalni Arhus centri | 2012-2013 | Zakon donet. |
6. | Uspostavljanje istih pravnih/ normativnih obrazaca u čitavom sistemu zakona koji se tiču životne sredine u Republici Srbiji kojima se uređuje ostvarivanje prava na pravnu zaštitu u slučajevima učešća javnosti u donošenju odluka u pitanjima životne sredine i njihovo potpuno usklađivanje sa svim zahtevima Arhuske konvencije | Izrada odgovarajućih pravnih normi koje se tiču životne sredine koje se odnose na: | MŽSRPP | Udruženja, regionalni Arhus centri | 2012-2013 | Zakon donet. |
7. | Uspostavljanje istih upravnih i sudskih postupaka u čitavom sistemu zakona koji se tiču životne sredine u Republici Srbiji kojima se garantuje pravo javnosti na pravnu zaštitu u slučajevima osporavanja činjenja ili propusta fizičkih lica ili organa javne uprave, koji su u suprotnosti sa odredbama propisa koje se tiču životne sredine. | Izrada odgovarajućih pravnih normi koje se tiču životne sredine koje se odnose na: | MŽSRPP | Udruženja, regionalni Arhus centri | 2012-2014 | Zakon donet. |
8. | Izrada propisa kojima bi bili uspostavljeni odgovarajući mehanizmi koji bi doprineli uklanjanju ili smanjenju finansijskih i drugih barijera ostvarivanju prava na pravnu zaštitu. | Izmene svih zakona koji se tiču životne sredine kako bi: | MŽSRPP | Druga relevantna ministarstva i tela/organi vlasti, udruženja, regionalni Arhus centri | 2012-2013 | Zakon donet. |
9. | Izrada propisa kojima bi bili uspostavljeni mehanizmi za razmenu informacija u vezi Arhuske konvencije (na nacionalnom nivou). | Izmena zakona kojom bi se omogućilo uspostavljanje takvog mehanizma, u šta bi bili uključeni zaposleni u MŽSRPP, nezavisni eksperti, predstavnici udruženja, predstavnici Regionalnih Arhus centara i druge zainteresovane strane. | MŽSRPP | Udruženja, regionalni Arhus centri | Posle usvajanja Strategije | Propis donet. |
10. | Uspostavljanje institucionalnih mehanizama pomoći | Uklanjanje ili smanjenje finansijskih i drugih barijera u ostvarivanju prava na pravnu zaštitu. | MŽSRPP | Druga relevantna ministarstva, udruženja, visokoškolske institucije | 2013 | Institucionalni mehanizmi su uspostavljeni. |
11. | Uspostavljanje (obaveznog) mehanizma za razmenu informacija u vezi Arhuske konvencije (na nacionalnom nivou). | Analiza nacrta propisa koji se tiču životne sredine, (zakona i podzakonskih akata) i davanje mišljenja o njihovoj usaglašenosti sa zahtevima Arhuske konvencije. | MŽSRPP | Druga relevantna ministarstva, udruženja, visokoškolske institucije | 2013 | Mehanizam za razmenu informacija je uspostavljen. |
12. | Uspostavljanje sistema za praćenje usaglašenosti sa Arhuskom konvencijom. | Praćenje propisa koji se tiču životne sredine (i drugih propisa koji predstavljaju potporu njihovom sprovođenju). | MŽSRPP | Udruženja, regionalni Arhus centri, organi teritorijalne autonomije, lokalne vlasti. | Posle usvajanja Strategije | Sistem za praćenje je uspostavljen. |
13. | Izrada sveobuhvatnog priručnik o ostvarivanju prava na pravnu zaštitu koji je lak za korišćenje. | Distribucija praktičnih informacija: | MŽSRPP | Udruženja, regionalni Arhus centri | Posle usvajanja Strategije | Objavljen priručnik (štampano izdanje; dostupan u elektronskoj formi). |
14. | Unapređenje svesti, kako najšire javnosti, tako organa vlasti (naročito na lokalnom nivou i na svim nivoima u sudstvu) što se tiče odredaba Arhuske konvencije i svih aspekata prava na pravnu zaštitu ugrađenih u zakone iz domena životne sredine. | Sprovođenje odgovarajućih programa i aktivnosti usmerenih na razvijanje svesti. | MŽSRPP, PIJZZPL | Lokalne vlasti, udruženja, regionalni Arhus centri, državni informativni mediji. | Posle usvajanja Strategije | Plan za sprovođenje programa i aktivnosti objavljen. |
15. | Obezbeđivanje dostupnosti informacija o zahtevima sadržanim u Arhuskoj konvenciji, a odnose se na ostvarivanje prava na pravnu zaštitu i o odgovarajućim propisima u Republici Srbiji putem zvaničnog sajta na Internetu i Internet stranicama udruženja (videti opštu aktivnost 1). | Detaljna revizija zvaničnog Internet sajta i to imajući u vidu sledeće aspekte: | MŽSRPP | Regionalni Arhus centri | Posle usvajanja Strategije | Izvršena rekonstrukcija sajta koji je organizovan na racionalan način i lak za korišćenje. |
DOSTUPNOST INFORMACIJA O ŽIVOTNOJ SREDINI - USKLAĐENOST SA ZAHTEVIMA ARHUSKE KONVENCIJE
Tabela ANEKS 1: Dostupnost informacija o životnoj sredini - usklađenost sa zahtevima Arhuske konvencije, problemi u primeni i nedostaci
Član | Odredba Arhuske konvencije | Usklađenost u Republici Srbiji | Problemi u primeni | Nedostaci | ||
4.1 | 1. Svaka Strana će obezbediti da, u skladu sa dolenavedenim stavovima ovog člana, organi državne vlasti, kao odgovor na zahtev za informacijama o životnoj sredini, učine te informacije dostupnim javnosti, odredbama nacionalnog zakonodavstva, uključujući tu ako je takav zahtev upućen, a u skladu sa niže navedenom tačkom b), kopije relevantne dokumentacije koja sadrži ili obuhvata takve informacije: | DA Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti je glavni državni organ zadužen za kontrolu slobodnog pristupa informacijama. Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja za (a) član 15 (kao i čl. 4. i 5), za (b) član 18, za (ii) član 10, takođe Zakon o zaštiti životne sredine (član 78, i načelo informisanja i učešća javnosti iz člana 9), Ustav (čl. 51. i 74), Zakon o hemikalijama (član 84), Zakon o biocidnim proizvodima (član 47), Zakon o zaštiti prirode (član 115) itd. Zakon o opštem upravnom postupku (član 70) nalaže da podnosilac zahteva mora da obrazloži postojanje svog pravnog interesa, a "javni interes" nije jasno definisan (član 70). Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti je glavni državni organ zadužen za kontrolu slobodnog pristupa informacijama. | Nizak nivo opšte svesti (i najšire javnosti i mnogih predstavnika organa javne vlasti) o odredbama Arhuske konvencije i Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. | Potreba da se uspostavi registar metapodataka na nacionalnom nivou - baza podataka gde bi zainteresovane strane mogle da provere koja vrsta podataka se nalazi u kojoj instituciji (informacije o informacijama). | ||
4.2 | 2. Informacije koje se tiču životne sredine o kojima se govori u Stavu 1. biće stavljene na raspolaganje javnosti u što kraćem roku, a najkasnije u roku od mesec dana nakon podnošenja zahteva. U slučajevima kada obim i složenost informacija opravdava produženje ovog roka taj rok može biti produžen do dva meseca od dana podnošenja zahteva. Podnosilac zahteva će biti obavešten o svakom produžavanju roka, kao i o razlozima kojima se ono pravda. | DA U Zakonu o zaštiti životne sredine rok je 30 dana, a ako su informacije obimne ili ako bi njihova priprema zahtevala duži vremenski period, rok za dostavljanje može biti produžen do 60 dana. ___________________________ DA | Nedovoljni (kadrovski) kapaciteti organa vlasti što onemogućava blagovremenu obradu zahteva za objavljivanje informacija. | Neusklađenost zakona - po Ustavu, (član 20), dostignuti nivo ljudskih i manjinskih prava ne može se smanjivati. Stoga je potrebno da sve relevantne odredbe nacionalnog zakonodavstva budu usaglašene sa rokovima propisanim Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. | ||
4.3 | 3. Zahtev za informacije koje se tiču životne sredine može biti odbijen: | DA Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja ___________________________ DA | Potrebno je definisati jasna i precizna "pravila ponašanja" - preciznije kriterijume (na nacionalnom nivou) za odbijanje objavljivanja informacija. |
| ||
4.4 | 4. Zahtev za informacijama koje se tiču životne sredine može biti odbijen ukoliko bi njihovo objavljivanje negativno uticalo na: (a) Poverljivost rada državnih organa u slučaju kada je poverljivost predviđena nacionalnim zakonodavstvom; (b) Međunarodne odnose, nacionalnu odbranu ili javnu bezbednost; (v) Ispravnost rada pravosudnih organa, pravo lica na pravično suđenje, ili mogućnost organa javne vlasti da sprovede krivičnu ili disciplinsku istragu; (g) Poverljivost komercijalnih i industrijskih informacija, u slučajevima kada je poverljivost predviđena odredbama zakona, u cilju zaštite legitimnog ekonomskog interesa. U ovom okviru, informacije koje se tiču emisija značajnih za zaštitu životne sredine biće objavljene; (d) Prava intelektualne svojine; (đ) Poverljivost ličnih podataka i/ili dosijea koji se odnose na fizičko lice, kada to lice nije dalo pristanak na objavljivanje informacija javnosti, u slučajevima kada je takva poverljivost predviđena nacionalnim zakonodavstvom; | DELIMIČNO Osim toga, Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja ograničava pravo na privatnost u slučajevima koji se odnose na određene podatke, naime: "ako se radi o ličnosti, pojavi ili događaju od interesa za javnost, a naročito ako se radi o nosiocu državne i političke funkcije i ako je informacija važna s obzirom na funkciju koju to lice vrši", kao i "ako se radi o licu koje je svojim ponašanjem, naročito u vezi sa privatnim životom, dalo povoda za traženje informacije". DA Osim toga, Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja (član 14) ograničava pravo na privatnost u slučajevima koji se odnose na određene podatke, naime: "ako se radi o ličnosti, pojavi ili događaju od interesa za javnost, a naročito ako se radi o nosiocu državne i političke funkcije i ako je informacija važna s obzirom na funkciju koju to lice vrši", kao i "ako se radi o licu koje je svojim ponašanjem, naročito u vezi sa privatnim životom, dalo povoda za traženje informacije". Takođe, u Zakonu o biocidnim proizvodima (član 47), se propisuje da se podaci koji su značajni za zdravlje i bezbednost ljudi i životinja i zaštitu životne sredine ne mogu označiti kao "poslovna tajna". Zakon o hemikalijama (član 84) takođe propisuje da određeni podaci, odnosno podaci koji su značajni za zdravlje i bezbednost ljudi i životinja i zaštitu životne sredine ne mogu označiti kao "poslovna tajna". | Potrebno je definisati jasna i precizna pravila ponašanja - preciznije kriterijume (na nacionalnom nivou) za odbijanje objavljivanja informacija. |
| ||
4.5 | 5. Kada organ javne vlasti ne poseduje tražene informacije u oblasti životne sredine, taj organ javne vlasti će što je pre moguće obavestiti podnosioca zahteva o tome kojem organu javne vlasti treba da se obrati za tražene informacije, ili će proslediti zahtev tom organu i obavestiti o tome podnosioca. | DELIMIČNO DA |
|
| ||
4.6 | 6. Svaka od Strana će obezbediti da, ako informacije izuzete od objavljivanja po osnovu gore navedenih st. 3 (v) i 4 mogu biti izdvojene bez narušavanja poverljivosti tih informacija, organi javne vlasti stave na raspolaganje preostale tražene informacije koje se tiču životne sredine. | DELIMIČNO ___________________________ DA |
|
| ||
4.7 | 7. Odbijanje zahteva daje se u pisanoj formi, ako je zahtev bio u pisanoj formi ili podnosilac to zahteva. Dokument o odbijanju zahteva sadrži razloge odbijanja i pružiće pravnu pouku o postupku preispitivanja te odluke skladu sa članom 9. Dokument o odbijanju zahteva se izdaje što je pre moguće a najkasnije u roku od mesec dana, izuzev ako složenost informacija opravdava produženje ovog roka na period do dva meseca nakon podnošenja zahteva. Podnosilac mora biti obavešten o svakom produženju roka i o razlozima koji takvu odluku opravdavaju. | DELIMIČNO Zakon o slobodnom pristupu informacijama propisuje mnogo strožije rokove. ___________________________ DA | Nedovoljni (kadrovski) kapaciteti organa vlasti što onemogućava blagovremenu obradu zahteva za objavljivanje informacija. |
| ||
4.8 | 8. Svaka Strana može dozvoliti svojim organima javne vlasti da naplate naknadu za pružanje informacija, ali ta naknada ne sme premašivati razuman iznos. Organi javne vlasti koji imaju nameru da uvedu naplaćivanje naknade za pružanje informacija staviće podnosiocima zahteva na raspolaganje cenovnik naknada koje se mogu naplatiti, a koji će ukazivati na okolnosti pod kojima se one mogu naplatiti, ili se od njihovog plaćanja osloboditi, i kada dostavljanje informacija zavisi o avansnom plaćanju takve naknade. | DELIMIČNO U Zakonu o slobodnom pristupu informacijama je definisano je još strožije, ali samo za deo informacija koje se odnose na životnu sredinu (delove koji se tiču oblasti koju zakon uređuje). ___________________________ U praksi (i u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom), organi vlasti ne traže naknadu za pružanje informacija, a mnogi ne traže naknadu troškova ni za izdavanje kopije dokumenata. |
|
| ||
5. | Prikupljanje i distribuiranje informacija koje se tiču životne sredine |
|
|
| ||
5.1 | 1. Svaka strana će obezbediti: | DELIMIČNO U Zakonu o zaštiti životne sredine, Zakonu o zaštiti vazduha, Zakonu o bezbednosti hrane i Zakonu o hemikalijama je definisan sistem za uzbunjivanje i saopštavanje informacija u slučaju opasnosti po životnu sredinu i zdravlje ljudi, međutim većina zakona ne sadrži definicije donje granice opasnosti. NE ___________________________ (a, b) DA (v) DA | Nezadovoljavajući protok podataka ka organima vlasti. Inspektorat za zaštitu životne sredine (u okviru Ministarstva životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja) je nadležan za kontrolu procesa protoka podataka ka organima vlasti, međutim kontrola organizacija koje su odgovorne za pružanje relevantnih informacija još uvek nije efikasna. | Potreban je dodatni podzakonski akt u kojem bi jasno i detaljnije bili definisani sistemi za vođenje evidencije, praćenje i izveštavanje namenjeni operaterima, a naročito procedure i rokovi za adekvatan protok informacija ka organima vlasti. | ||
5.2 | 2. Svaka Strana će obezbediti da, u okviru nacionalnog zakonodavstva, način na koji organi javne vlasti stavljaju informacije koje se tiču životne sredine na raspolaganje javnosti bude transparentan da te informacije budu efektivno dostupne, između ostalog, putem: (a) Obezbeđivanja za javnost dovoljnih podataka o vrsti i obimu informacija u oblasti životne sredine koje poseduju relevantni organi javne vlasti, o osnovnim uslovima pod kojima se te informacije čine raspoloživim i dostupnim, i o postupku kojim se do tih informacija može doći; (b) Ustanovljavanja i održavanja praktičnih mera, kao što su: (i) Ustanovljavanje javno dostupnih lista, registara i dosijea; (ii) Obavezivanje službenika da pružaju podršku javnosti u traženju informacija u okviru ove konvencije; i (iii) Određivanja tačaka za kontakt; i (v) Obezbeđivanjem besplatnog pristupa informacijama koje se tiču životne sredine a koje se nalaze u listama, registrima ili drugoj dokumentaciji na koje se odnosi gore navedeni podstav (b) (i). | (a, b-i, b-ii, v) DA (a, b-iii) NE (b-iii) DELIMIČNO ___________________________ (a, b, i, ii) DA | Potrebno je definisati tačke za kontakt u svim institucijama koje poseduju relevantne podatke (t.j., u svim institucijama pobrojanim u Katalogu organa javne vlasti u skladu sa Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, koji je uspostavio Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti (http://www.poverenik.rs/index.php/sr/zakon-i-podz-akti-.html). | Potrebno je uspostaviti registar metapodataka na nacionalnom nivou - bazu podataka u kojoj bi bio predstavljen tip i sadržaj prikupljenih podataka, kao i onih koji se čuvaju u institucijama u čijem posedu se nalaze, linkovi ka podacima koji se nalaze na Internetu, tačke za kontakt i procedure za objavljivanje podataka koji nisu dostupni na Internetu. | ||
5.3 | 3. Svaka Strana će obezbediti da informacije u oblasti životne sredine postanu sve dostupnije u elektronskim bazama podataka do kojih javnost može lako doći putem javnih telekomunikacionih mreža. Informacije dostupne u ovoj formi trebalo bi da sadrže: | DELIMIČNO ___________________________ (a) DA Agencija za zaštitu životne sredine redovno objavljuje Izveštaje o stanju životne sredine, a neke podatke takođe redovno objavljuje Republički zavod za statistiku - svi izveštaji su dostupni na Internetu.
(b, v, g) DA | Ima prostora za unapređenje sveobuhvatnosti tih baza podataka (na primer, na Internet treba postaviti veći broj planova, programa i sporazuma). |
| ||
5.4 | 4. Svaka od Strana će, u redovnim vremenskim intervalima ne dužim od tri ili četiri godine, objavljivati i distribuirati nacionalni izveštaj o stanju životne sredine, uključujući informacije o kvalitetu životne sredine i informacije o pretnjama životnoj sredini. | DA ___________________________ DA | Potrebno je unaprediti nacionalnu mrežu za praćenje životne sredine da bi se podaci dobijali sa šireg područja i sadržali informacije o svim relevantnim elementima životne sredine. |
| ||
5.5 | 5. Svaka Strana će preduzeti mere u okviru svog nacionalnog zakonodavstva u cilju dostavljanja, između ostalog: | DELIMIČNO Detalji u vezi sprovođenja projekata/programa i izveštaji o napretku u sprovođenju preuzetih obaveza u delo su veoma retko dostupni. ___________________________ DA NE | Ima prostora za unapređenje dostupnosti ovih dokumenata. Na Internet treba postaviti veći broj planova, programa i sporazuma, a takođe je potrebno poboljšati dostupnost međunarodnih sporazuma. |
| ||
5.6 | 6. Svaka Strana će podsticati operatere čije aktivnosti imaju značajnog uticaja na životnu sredinu da redovno informišu javnost o uticaju njihovih aktivnosti i proizvoda na životnu sredinu, u slučajevima gde je to moguće, kroz organizovanje dobrovoljnog "eko-obeležavanja" i programa "eko-kontrole" ili na neki drugi način. | DELIMIČNO ___________________________ DA | Svest i interesovanje javnosti za eko-obeležavanje u Republici Srbiji su veoma nerazvijeni, što za posledicu ima nezainteresovanost proizvođača i privatnih firmi da koriste sistem eko-obeležavanja i sertifikacije. Potrebno je organizovati kampanje radi unapređenja svesti javnosti o ovom sistemu i njegovoj važnosti, naročito pošto je nacionalni sistem eko-obeležavanja tek nedavno uspostavljen. |
| ||
5.7 | 7. Svaka strana će: | DELIMIČNO ___________________________ DA | Ministarstvo životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja, Agencija za zaštitu životne sredine Zavod za zaštitu prirode Srbije i druge institucije postavljaju izveštaje o svojim aktivnostima na planu zaštite životne sredine na Internet. Međutim, informacije koje se tim putem čine dostupnim još uvek nisu dovoljno sveobuhvatne, osim toga, analize činjenica važnih za oblikovanje glavnih predloga politike zaštite životne sredine su retko dostupne na Internetu. |
| ||
5.8 | 8. Svaka Strana će uspostaviti mehanizme koji će omogućiti da javnosti bude dostupan dovoljan obim informacija o proizvodu, kako bi bili u stanju da naprave izbor koji je u skladu sa zahtevima životne sredine. | DELIMIČNO ___________________________ DA | Neophodno je poboljšati kontrolu proizvoda na tržištu i objavljivanje informacija o proizvodima. |
| ||
5.9 | 9. Svaka Strana će preduzeti mere ka progresivnom formiranju nacionalnog usaglašenog sistema inventara ili registara zagađenja u vidu strukturisane, kompjuterizovane i javno dostupne baze podataka, pri čemu bi se podaci za ovu bazu prikupljali putem standardizovanog izveštavanja, uzimajući u obzir, kada je to celishodno, međunarodne procese na ovom planu. Ovakav sistem može da obuhvata podatke o unošenju, ispuštanju i prenosu posebnog niza supstanci i proizvoda koji potiču od posebnog niza aktivnosti u medijume životne sredine, uključujući korišćenje vode, energije i drugih resursa i in-situ i ex-situ mesta obrade i odlaganja. | DA Lokalne vlasti su odgovorne za uspostavljanje i vođenje lokalnih registara izvora zagađivanja životne sredine. • Pravni osnov nije u skladu sa Arhuskom konvencijom ili Direktivom EK. ___________________________ DA | Izrada registra izvora zagađivanja životne sredine je u toku, kao i unos podataka, a na Internetu je dostupan samo registar preduzeća koja su dostavila podatke za potrebe izrade katastra zagađivača (sadrži samo naziv preduzeća, adresu, registracioni broj i delatnost kojim se preduzeća bave). Agencija još uvek ne raspolaže potrebnim kapacitetima (finansijskim, niti kadrovskim) da efikasno radi na uspostavljanju i vođenju registra. Institucijama i preduzećima koja su dužna da dostavljaju podatke Agenciji za zaštitu životne sredine takođe nedostaje oprema i obučeni kadrovi. Stoga postoji potreba za sprovođenjem programa obuke, kao i programa usmerenog na izgradnju kapaciteta kojim bi bile obuhvaćene sve relevantne institucije i preduzeća. Opšti protok informacija od zagađivača ka Agenciji za zaštitu životne sredine nije na zadovoljavajućem nivou, a moguće je da postoji potreba za dodatnim podzakonskim aktom kojim bi se jasno i detaljnije definisali sistemi za vođenje evidencije, praćenje i izveštavanje namenjeni operaterima, a naročito procedure i rokovi za adekvatan protok informacija ka organima vlasti. U zakonima i propisima nije jasno definisano koji podaci treba da budu izuzeti od objavljivanja, te organizacije koje su dužne da dostavljaju informacije Agenciji za zaštitu životne sredine često označavaju izvesne podatke kao nedostupne za stavljanje na raspolaganje javnosti, naročito "sirove podatke". Kontrola organizacija koje su dužne da dostavljanju relevantne podatke o životnoj sredini i kontrola protoka informacija ka organima vlasti je i dalje neefikasna. |
| ||
5.10 | 10. Ni jedna odredba ovog člana ne može ugroziti pravo Strana da odbiju objavljivanje određenih informacija koje se tiču životne sredine u skladu sa članom 4, stav 3. i 4. | DA | Protok informacija između institucija i od zagađivača i Agencije za zaštitu životne sredine nije na zadovoljavajućem nivou, ali uz trend konstantnog poboljšanja; organizacije koje su dužne da dostavljaju informacije Agenciji za zaštitu životne sredine (čak i državne institucije) često označavaju izvesne podatke kao nedostupne za stavljanje na raspolaganje javnosti, naročito "sirove podatke". | Potrebno je definisati jasna i precizna pravila ponašanja, uključujući i preciznije kriterijume (na nacionalnom nivou) za izuzimanje informacija od objavljivanja. | ||
UČEŠĆE JAVNOSTI - USKLAĐENOST SA ZAHTEVIMA ARHUSKE KONVENCIJE
Tabela ANEKS 2: Učešće javnosti - usklađenost sa zahtevima Arhuske konvencije, problemi u primeni i nedostaci
Član | Arhuska konvencija | Usklađenost u Republici Srbiji |
6. | Učešće javnosti u donošenju odluka o posebnim aktivnostima | DELIMIČNO PUŽS, ISKZŽS nisu izvodljive ako nisu podržane odredbama drugih sektorskih zakona/podzakonskih akata, kao što je Zakon o planiranju i izgradnji. Proceduru za javni uvid, prezentaciju i raspravu o studiji o proceni uticaja određuju: Pravilnik o sadržini, izgledu i načinu vođenja javne knjige o sprovedenim postupcima i donetim odlukama o proceni uticaja na životnu sredinu ("Službeni glasnik RS", broj 69/05), Pravilnik o radu tehničke komisije za ocenu studije o proceni uticaja na životnu sredinu ("Službeni glasnik RS", broj 69/05), Pravilnik o postupku javnog uvida, prezentaciji i javnoj raspravi o studiji o proceni uticaja na životnu sredinu ("Službeni glasnik RS", broj 69/05). Od obaveze stavljanja na uvid dokumentacije izuzimaju se dokumenti zaštićeni poslovnom, službenom ili državnom tajnom (ali to ne mogu biti zaštićeni podaci koji se odnose na emisije, rizike od udesa, rezultate praćenje i inspekcijski nadzor). |
6.1 | 1. Od Strana se zahteva da garantuju učešće javnosti u procesima donošenja odluka o posebnim aktivnostima koje bi mogle da imaju značajan uticaj na životnu sredinu: | DA Postoji izuzeće od primene u oblasti odbrane zemlje. ___________________________________________________________ DA U Uredbi o vrstama aktivnosti i postrojenja za koje se izdaje integrisana dozvola , kao podzakonskom aktu uz Zakon o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine (2004), navodi se lista aktivnosti koje podležu ovoj proceduri. Postoji izuzeće od primene u oblasti odbrane zemlje. |
6.2 | 2. Zainteresovana javnost se obaveštava, bilo putem javnog saopštenja ili ukoliko je moguće pojedinačno, u ranoj fazi postupka donošenja odluka po pitanjima životne sredine, te na adekvatan, blagovremen i efikasan način, između ostalog, o: (i) Početku procedure; (d) Činjenici da data aktivnost podleže nacionalnoj ili prekograničnoj proceduri procene uticaja na životnu sredinu. | DELIMIČNO Ne postoje analize o adekvatnosti, blagovremenosti i efikasnosti obaveštavanja javnosti. Preliminarno stručno mišljenje o obaveštavanju javnosti ukazuje da sistem nije efikasan, naročito na lokalnom nivou. Zakon o PUŽS definiše minimum sadržine informacija koje je potrebno pružiti prilikom obaveštavanja javnosti. Javnost će biti obaveštena ako aktivnost podleže prekograničnoj proceduri, postoji drugačije tumačenje, ako se obaveštenje (o prekograničnim efektima) upućuje u ranoj fazi, kao i ako formalno ispunjava zahteve Arhuske konvencije. Što se tiče ISKZŽS, svi pomenuti aspekti su dobro uređeni. ___________________________________________________________ DELIMIČNO DA |
6.3 | 3. Procedure učešća javnosti u donošenju odluka će imati razumne vremenske rokove za različite faze ostvarivanja, ostavljajući dovoljno vremena za informisanje javnosti u skladu sa gorenavedenim stavom 2, i kao i za pripremu javnosti za učešće i samo učešće u procesu donošenja odluka koje se tiču životne sredine. | DA ___________________________________________________________ DA |
6.4 | 4. Svaka Strana će omogućiti učešće javnosti u ranoj fazi, kada su sve opcije još uvek otvorene i kada može doći do efikasnog učešća javnosti. | DELIMIČNO U oblasti učešća javnosti ne postoje standardi učinka ili kvaliteta, zbog čega je učešće javnosti često samo formalno. ___________________________________________________________ U oblasti učešća javnosti ne postoje standardi učinka ili kvaliteta. |
6.5 | 5. Svaka Strana treba, prema potrebi, da podstiče podnosioce zahteva da obezbede informacije koje se tiču ciljeva zbog kojih podnose zahtev, da odrede zainteresovanu javnost i da raspravljaju pre podnošenja zahteva za davanje dozvole. | NE ___________________________________________________________ U Zakonu o proceni uticaja na životnu sredinu (2004) navedene su faze u postupku procene uticaja (član 6). Instrumenti dijaloga su delimično razvijeni, ali nedostaju dodatne aktivnosti za podsticanje učešća. |
6.6 | 6. U stavu 6. se od Strana konvencije zahteva da državnim organima nametnu obavezu da zainteresovanoj javnosti obezbede pristup svim dostupnim informacijama koje se tiču procesa donošenja odluka, obuhvaćenog članom 6, uz izvesna ograničenja. | DA ___________________________________________________________ DA Minimum sadržine informacija - da |
6.7 | 7. Procedure za učešće javnosti dozvoliće mogućnost javnosti da podnosi, bilo u pisanoj ili drugoj odgovarajućoj formi u toku javne rasprave ili istrage sa podnosiocem zahteva, sve komentare, informacije, analize ili mišljenja koja se smatraju relevantnim za predloženu aktivnost. | DA ___________________________________________________________ DA |
6.8 | 8. Svaka strana će obezbediti da se prilikom donošenja odluke uzme u obzir rezultat učešća javnosti. | DELIMIČNO Potrebno je sprovesti još analiza da bi se ustanovilo koliko efikasno se prilikom donošenja konačnih odluka uzimaju u obzir rezultati učešća javnosti, ali preliminarne procene ukazuju na nedostatak efikasnosti na tom polju. Retko se primenjuje pismeno objašnjenje o načinu na koji se komentari javnosti uzimaju u obzir, a javnost ne dobija povratne informacije. ___________________________________________________________ NE Rezultati učešća javnosti se obično ne uzimaju u obzir pri donošenju konačnih odluka. |
6.9 | 9. Svaka strana će obezbediti da se, u slučaju kad odluku donese organ javne vlasti, javnost blagovremeno informiše o odluci u skladu sa odgovarajućom procedurom. Svaka Strana će učiniti dostupnim javnosti tekst odluke zajedno sa razlozima i obrazloženjima na kojima je odluka zasnovana. | NE ___________________________________________________________ DA Nadležni organ je dužan da o svojim odlukama obavesti javnost na svakom od službenih jezika, putem najmanje jednog lokalnog lista na koji izlazi na području koje će biti zahvaćeno uticajem planiranog projekta, odnosno aktivnosti. Nadležni organ obaveštava zainteresovane organe i organizacije u pisanoj formi. Obaveštavanje se može vršiti i putem elektronskih medija. |
6.10 | 10. Svaka Strana će obezbediti da se, kada organ javne vlasti ponovno razmatra ili ažurira operativne uslove date aktivnosti iz stava 1, primenjuju odredbe st. 2. do 9. ovog člana mutatis mutandis, kada je to potrebno. | DA |
6.11 | 11. Tačka se odnosi na odluke koje se tiču GMO. | NE ___________________________________________________________ DELIMIČNO |
7. | Učešće javnosti koje se odnosi na planove, programe i politiku u vezi sa životnom sredinom |
|
7.1 | Od Strana konvencije se traži da omoguće učešće javnosti tokom pripreme planova i programa u vezi sa životnom sredinom u transparentnom i pravičnom okviru, te da pruže potrebne informacije. | NE DA, OGRANIČENO NE U planu za zaštitu od hemijskih udesa (Zakonu o zaštiti životne sredine (2009)), nije definisano učešće javnosti; javnosti se podnosi samo konačni Izveštaj o bezbednosti. Zakonska osnova za učešće javnosti i udruženja u procesu donošenja odluka se stalno proširuje: videti Zakon o zaštiti prirode (2009) i Zakon o GMO (2009). ___________________________________________________________ NE, DELIMIČNO Strateška procena se samo radi u oblasti prostornog i urbanističkog planiranja ili korišćenja zemljišta, i nadležan je organ nadležan za urbanističko planiranje). Zakon o planiranju i izgradnji podržava implementaciju SPUŽS. NE Zakonska osnova za učešće javnosti i udruženja u procesu donošenja odluka se stalno proširuje (Zakon o zaštiti prirode (2009) i Zakon o GMO (2009); Zakon o poljoprivredi i ruralnom razvoju (2009), itd). |
8. | Učešće javnosti tokom pripreme izvršnih propisa i/ili opšteprimenljivih zakonski obavezujućih normativnih instrumenata |
|
8.1 | 1. U konvenciji se priznaje da osim što ima pravo da učestvuje u donošenju odluka koje utiču na njihove živote, javnost takođe učestvuje u pripremi propisa. | DELIMIČNO |
PRAVO NA PRAVNU ZAŠTITU: USKLAĐENOST ZAKONA SA ZAHTEVIMA ARHUSKE KONVENCIJE, NEDOSTACI I PROBLEMI KOJI PRATE PRIMENU KONVENCIJE U REPUBLICI SRBIJI
Spisak analiziranih zakona iz oblasti životne sredine je dat u glavi III.
U ANEKSU 3 se navode samo oni zakoni koji su u izvesnoj meri usklađeni sa zahtevima Arhuske konvencije koji se tiču ostvarivanja prava na pravnu zaštitu. Zakoni koji nisu usklađeni ni sa jednim od zahteva u oblasti prava na pravnu zaštitu se ne nalaze na ovoj listi.
ZZŽS | ZAKON O ZAŠTITI ŽIVOTNE SREDINE ("Službeni glasnik RS", broj 135/04) |
ZPUŽS | ZAKON O PROCENI UTICAJA NA ŽIVOTNU SREDINU ("Službeni glasnik RS", broj 135/04) |
ZSPUŽS | ZAKON O STRATEŠKOJ PROCENI UTICAJA NA ŽIVOTNU SREDINU ("Službeni glasnik RS", broj 135/04) |
ZISKZŽS | ZAKON O INTEGRISANOM SPREČAVANJU I KONTROLI ZAGAĐIVANJA ŽIVOTNE SREDINE ("Službeni glasnik RS", broj 135/04) |
ZH | ZAKON O HEMIKALIJAMA ("Službeni glasnik RS", broj 36/09) |
ZBP | ZAKON O BIOCIDNIM PROIZVODIMA ("Službeni glasnik RS", broj 36/09) |
ZZV | ZAKON O ZAŠTITI VAZDUHA ("Službeni glasnik RS", broj 36/09) |
ZZP | ZAKON O ZAŠTITI PRIRODE ("Službeni glasnik RS", broj 36/09) |
Buka | ZAKON O ZAŠTITI OD BUKE U ŽIVOTNOJ SREDINI ("Službeni glasnik RS", broj 36/09) |
Tabela ANEKS 3.1: Pravo na pravnu zaštitu: usklađenost sa Zakonom o zaštiti životne sredine, Zakonom o proceni uticaja na životnu sredinu i Zakonom o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu
| PRAVO NA PRAVNU ZAŠTITU | ZZŽS | ZZŽS | ZPUŽS | ZPUŽS | ZSPUŽS | ZSPUŽS |
|
| Usklađenost u Republici Srbiji | Objašnjenje | Usklađenost u Republici Srbiji | Objašnjenje | Usklađenost u Republici Srbiji | Objašnjenje |
9. | Pravo na pravnu zaštitu |
|
|
|
|
|
|
9.1 | 1. Svaka Strana će, u okviru svog nacionalnog zakonodavstva, obezbediti da svako lice koje smatra da je njegov zahtev za dostavu informacija iz člana 4. ignorisan, neosnovano odbijen, bilo pojedini njegovi delovi ili u celini, ili da je na bilo koji način tretiran suprotno odredbama istog člana, ima pristupa postupku preispitivanja pred sudom ili nekim drugim zakonom ustanovljenim nezavisnim i nepristrasnim telom. | DA [Pitanje nije u dovoljnoj meri uređeno] DA [Odnosi se na ceo član 9 (st. 1-5), što se tiče nivoa i obima učešća javnosti i zainteresovane javnosti u postupku procene uticaja na životnu sredinu] NE ["Pravo na pravdu" je novi pojam u pravnom sistemu Republike Srbije, nije definisan] Samo zainteresovana javnost | ZZŽS "Načelo zaštite prava na zdravu životnu sredinu i prava na pravnu zaštitu - građanin ili grupe građana, njihova udruženja, profesionalne ili druge organizacije, pravo na zdravu životnu sredinu ostvaruju pred nadležnim organom, odnosno sudom, u skladu sa zakonom. | DA | Zainteresovana javnost može pokrenuti upravni spor protiv [konačne] odluke [nadležnog organa] o studiji o proceni uticaja. Nadležni organ je dužan da predstavnicima javnosti omogući pristup kompletnom dosijeu (dokumentaciji) o završenoj proceduri PUŽS, po primitku pisanog zahteva u roku od 15 dana. | NE |
|
9.2 | 2. Svaka strana će, u okvirima svog nacionalnog zakonodavstva, obezbediti da pripadnici zainteresovane javnosti | DA NE | ZZŽS: Udruženja građana koja se bave zaštitom životne sredine predlažu aktivnosti i mere zaštite, učestvuju u postupku donošenja odluka u skladu sa zakonom, doprinose ili neposredno rade na informisanju [javnosti] o životnoj sredini. Svako […] ima pravo da učestvuje u postupku donošenja odluka čije bi sprovođenje moglo da utiče na životnu sredinu | DA NE | Zainteresovana javnost jeste javnost na koju projekat utiče ili na koju može uticati, uključujući i udruženja u evidenciji nadležnog organa koje se bave zaštitom životne sredine. | NE | Definicije "javnosti" i "zainteresovane javnosti", |
9.3 | 3. Pored toga, i bez narušavanja mogućnosti ostvarivanja pravne zaštite iz gore navedenih st. 1. i 2, svaka strana će obezbediti da pripadnici javnosti, kada ispunjavaju eventualne uslove koje postavlja nacionalno zakonodavstvo, imaju dostupnost upravnim i sudskim postupcima kojima se osporava činjenje ili propusti koje su učinila fizička lica ili organ javne vlasti, a koji su u suprotnosti sa odredbama njihovog nacionalnog zakonodavstva koje se odnosi na životnu sredinu. | NE, u mnogim slučajevima, procedure nisu predviđene. DA za industrijske udese. | Samo naknada štete u slučaju [industrijskih] udesa. Svako ko pretrpi štetu ima pravo na naknadu štete. | NE | NE | NE |
|
9.4 | 4. Pored toga, i bez narušavanja odredaba gore navedenog stava 1, procedure iz gorenavedenih st. 1, 2. i 3 će obezbediti adekvatne i efikasne pravne lekove, uključujući i privremene mere, kada je to primereno i biće poštene, pravične, blagovremene i neće biti praćene previsokim troškovima koji otežavaju njihovo korišćenje. Odluke koje se donose po odredbama ovog člana doneće se u pisanoj formi. Odluke sudova i kada god je to moguće drugih tela, biće javno dostupne. | DA Potrebno je analizirati troškove | Javnost ima pravo da pristupa uspostavljenim registrima ili evidencijama u skladu sa ovim zakonom. Postupak pred sudom za naknadu štete nanete životnoj sredini je hitan.
| DA Potrebno je analizirati troškove | DA Potrebno je analizirati troškove | DA Potrebno je analizirati troškove |
|
9.5 | 5. U cilju unapređivanja efikasnosti odredaba ovog člana, svaka strana će obezbediti da javnosti budu dostupne informacije o mogućnosti pokretanja upravnih i sudskih postupaka za preispitivanje, a razmotriće mogućnost ustanovljenja odgovarajućih mehanizama pružanja pomoći za uklanjanje ili smanjenje finansijskih i drugih prepreka za pravnu zaštitu. | NE, ali je uređeno drugim zakonima |
| DELIMIČNO nepoznato (izvan okvira ovog istraživanja) DA za pisane procedure koje se nalaze u drugom zakonu. |
| NE | Može biti uređeno odredbama zakona iz oblasti prostornog planiranja, za postupak usvajanja planova i programa. |
Tabela ANEKS 3.2: Pravo na pravnu zaštitu: usklađenost sa Zakonom o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine, Zakonom o hemikalijama i Zakonom o zaštiti od buke u životnoj sredini
| PRAVO NA PRAVNU ZAŠTITU | ZISKZŽS | ZISKZŽS | ZH | ZH | Buka | Buka |
|
| Usklađenost | Objašnjenje | Usklađenost | Objašnjenje | Usklađenost | Objašnjenje |
9. | Pravo na pravnu zaštitu |
|
|
|
|
|
|
9.1 | 1. Svaka strana će, u okviru svog nacionalnog zakonodavstva, obezbediti da svako lice koje smatra da je njegov zahtev za dostavu informacija iz člana 4. ignorisan, neosnovano odbijen, bilo pojedini njegovi delovi ili u celini, ili da je na bilo koji način tretiran suprotno odredbama istog člana, ima pristupa postupku preispitivanja pred sudom ili nekim drugim zakonom ustanovljenim nezavisnim i nepristrasnim telom. U slučajevima kada strana obezbeđuje primenu postupka preispitivanja pred sudom, obezbeđuje i da to lice takođe ima mogućnosti pokretanja besplatne ili jeftine, zakonski određene ubrzane procedure ponovnog razmatranja od strane organa javne vlasti ili preispitivanja koje bi učinilo neko nezavisno i nepristrasno telo, osim suda. | DA | Javnost mora biti obaveštena o rešenju o izdavanju integrisane dozvole, odnosno o odbijanju zahteva za izdavanje dozvole o u roku od osam dana. Protiv takvog rešenja nije dopuštena žalba, ali se može pokrenuti upravni spor. | DA | Agencija za hemikalije neće omogućiti pristup podacima koji se nalaze u njenom posedu, ako su označeni kao poverljivi, ako proceni da je pristup tim podacima potrebno ograničiti u skladu sa ovim zakonom i zakonom kojim se uređuje slobodan pristup informacijama od javnog značaja. Svako [t.j. javnost] može pred sudom da pokrene postupak protiv rešenja agencije kojim se odbija pristup informacijama. | NE DA | U studiji o proceni uticaja na životnu sredinu, utvrđuju se uslovi i mere kojima se štetni efekti buke mogu sprečiti, smanjiti ili otkloniti. Uslovi za rad postrojenja za koja se izdaje integrisana dozvola sadrže mere zaštite od buke. |
9.2 | 2. Svaka strana će, u okvirima svog nacionalnog zakonodavstva, obezbediti da pripadnici zainteresovane javnosti | DA Odnosi se na ceo član 9 (st. 1-5); [Mada bez jasno definisanog prava aktivne legitimacije javnosti/ zainteresovane javnosti da pokrene postupak pred sudom. Logično je pretpostaviti da takav postupak može pokrenuti samo zainteresovana javnost]. NE |
| DA za preliminarni postupak kada se hemikalije nalaze na listi |
| NE DA NE |
|
9.3 | 3. Pored toga, i bez narušavanja mogućnosti ostvarivanja pravne zaštite iz gore navedenih st. 1. i 2, svaka strana će obezbediti da pripadnici javnosti, kada ispunjavaju eventualne uslove koje postavlja nacionalno zakonodavstvo, imaju dostupnost upravnim i sudskim postupcima kojima se osporava činjenje ili propusti koje su učinila fizička lica ili organ javne vlasti, a koja su u suprotnosti sa odredbama nacionalnog zakonodavstva koje se odnosi na životnu sredinu. | NE |
|
|
| NE |
|
9.4 | 4. Pored toga, i bez narušavanja odredaba gorenavedenog stava 1, procedure iz gorenavedenih st. 1, 2. i 3. će obezbediti adekvatne i efikasne pravne lekove, uključujući i privremene mere, kada je to primereno i biće poštene, pravične, blagovremene i neće biti praćene previsokim troškovima koji otežavaju njihovo korišćenje. Odluke koje se donose po odredbama ovog člana biće donete ili zabeležene u pisanoj formi. Odluke sudova i kada god je to moguće drugih tela, biće javno dostupne. | DA |
| DA |
| NE |
|
9.5 | 5. U cilju unapređivanja efikasnosti odredaba ovog člana, svaka strana će obezbediti da javnosti budu dostupne informacije o mogućnosti pokretanja upravnih i sudskih postupaka za preispitivanje, a razmotriće mogućnost ustanovljenja odgovarajućih mehanizama pružanja pomoći za uklanjanje ili smanjenje finansijskih i drugih prepreka dostupnosti pravosuđa. | NE |
| Da |
| NE |
|
INSTITUCIJE NADLEŽNE ZA PRIMENU ARHUSKE KONVENCIJE U REPUBLICI SRBIJI
Sledi opis zadataka i dužnosti glavnih institucija i drugih tela nadležnih za primenu Arhuske konvencije na nacionalnom, regionalnom i lokalnom nivou.
Relevantnim ustavnim odredbama (član 97) definisana je nadležnost Republike Srbije, dok je odredbama koje se odnose na strukturu organa vlasti definisana nadležnost Narodne skupštine (član 99), Vlade (član 123), autonomnih pokrajina (član 183) i opština (član 190). Pored toga, Ustavom Republike Srbije je definisano pravo na pravnu pomoć (član 67),58 nadležnost Ustavnog suda (član 127), i dr.
NADLEŽNOST REPUBLIKE
Nadležnost Republike definisana je članom 97. Ustava Republike Srbije i u skladu sa ovom odredbom Republika Srbija uređuje i obezbeđuje, između ostalog, ostvarivanje i zaštitu sloboda i prava građana; ustavnost i zakonitost; postupak pred sudovima i drugim državnim organima; odgovornost i sankcije za povredu sloboda i prava građana utvrđenih Ustavom i za povredu zakona, drugih propisa i opštih akata; amnestije i pomilovanja za krivična dela; održivi razvoj; sistem zaštite i unapređenja životne sredine; zaštitu i unapređivanje biljnog i životinjskog sveta.
Ministarstvo životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja (MŽSRPP)59
Ovo ministarstvo ima sledeće obaveze koje se tiču sva tri stuba Arhuske konvencije:
a) Obaveze iz čl. 4. i 5. Arhuske konvencije su u najužoj vezi sa nadležnostima Ministarstva propisanim članom 16. Zakona o ministarstvima, odnosno relevantnim odredbama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, uključujući i zaštitu i održivi razvoj prirodnih bogatstava, inspekcijski nadzor, izradu programa istražnih radova u oblasti osnovnih geoloških istraživanja koja se odnose na održivo korišćenje prirodnih resursa, a za podzemne vode i detaljnih istražnih radova; zaštitu i unapređenje životne sredine; zaštitu prirode; zaštitu ozonskog omotača; praćenje klimatskih promena; prekogranično zagađenje vazduha i vode; ranu najavu udesa; zaštitu od buke i vibracija; zaštitu od jonizujućeg i nejonizujućeg zračenja; upravljanje proizvodnjom i prometom otrova i drugih opasnih materija, izuzev droga i prekursora; upravljanje hemikalijama; upravljanje otpadom (izuzev radioaktivnim otpadom); odobravanje prekograničnog prometa otpada i zaštićenih biljnih i životinjskih vrsta; kao i druge poslove određene zakonom;
b) Obaveze koje se tiču člana 6. Arhuske konvencije propisane su Zakonom o proceni uticaja na životnu sredinu;
v) Deo obaveze koje se odnose na član 7. Arhuske konvencije propisane su Zakonom o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu;
g) Deo obaveza koje se odnose na član 8. Arhuske konvencije propisane su Zakonom o ministarstvima, odnosno Poslovnikom Vlade i Poslovnikom Narodne skupštine;
d) Deo obaveza koje proizilaze iz člana 9. Arhuske konvencije propisane su Zakonom o zaštiti životne sredine, Zakonom o proceni uticaja na životnu sredinu i Zakonom o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine.
Pored toga, MŽSRPP obavlja i poslove državne uprave koji se odnose na prostorno planiranje i urbanizam; utvrđivanje uslova za izgradnju objekata; uređivanje stambenih odnosa i stambenog poslovanja; građevinarstvo; građevinsko zemljište; komunalnu infrastrukturu i komunalne delatnosti; poslove inženjerske geodezije; inspekcijski nadzor u oblasti urbanizma, građevina i komunalne infrastrukture, kao i druge poslove određene zakonom.
_________
58Pravnu pomoć pružaju advokatura, kao samostalna i nezavisna služba, i službe pravne pomoći koje se osnivaju u jedinicama lokalne samouprave, u skladu sa zakonom (član 67, stav 2).
59http://www.ekoplan.gov.rs/src/index.php
Sa stanovišta institucionalnih kapaciteta Ministarstva (naročito dela koji se neposredno bavi pitanjima učešća javnosti) procenjuje se da postoji potreba da u okviru MŽSRPP postoji tačka za kontakt i odgovarajući sistem koji bi omogućio zainteresovanim stranama pristup informacijama u pisanoj formi, kao i bazi podataka, što bi otvorilo mogućnost uvida u dokumente u elektronskoj formi. Ovo je naročito važno imajući u vidu obim posla u Ministarstvu, Pokrajinskom sekretarijatu za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine, nadležnim organima lokalne samouprave, kao i činjenicu da je u Sektoru za planiranje i upravljanje, učešće javnosti uključeno u sprovođenje procedura po osnovu gotovo svih zakona.
Agencija za zaštitu životne sredine (AZŽS)60
Agencija za zaštitu životne sredine Srbije, kao organ uprave u sastavu Ministarstva životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja, obavlja poslove državne uprave koji se odnose na:
- razvoj, usklađivanje i vođenje nacionalnog informacionog sistema zaštite životne sredine (praćenje stanja činilaca životne sredine, kroz indikatore životne sredine; registar zagađujućih materija i dr.);
- sprovođenje državnog praćenja kvaliteta vazduha i voda, uključujući sprovođenje propisanih i usaglašenih programa za kontrolu kvaliteta vazduha, površinskih voda i podzemnih voda, prve izdani i padavina;
- upravljanje Nacionalnom laboratorijom;
- prikupljanje, objedinjavanje i obradu podataka o životnoj sredini, izradu izveštaja o stanju životne sredine i sprovođenju politike zaštite životne sredine;
- razvoj procedura za obradu i procenu podataka o životnoj sredini;
- vođenje podataka o najboljim dostupnim tehnikama i praksama i njihovoj primeni u oblasti zaštite životne sredine; i
- saradnju sa Evropskom agencijom za zaštitu životne sredine (EEA) i Evropskom mrežom za informacije i posmatranje u oblasti životne sredine (EIONET), kao i druge poslove određene zakonom.
Agencija za zaštitu životne sredine ima obavezu uspostavljanja Integralnog registra zagađivača u skladu sa Zakonom o ministarstvima, Zakonom o zaštiti životne sredine, Pravilnikom o metodologiji za izradu nacionalnog i lokalnog registra izvora zagađivanja, kao i metodologiji za vrste, načine i rokove prikupljanja podataka. U okviru Agencije za zaštitu životne sredine sprovodi se niz aktivnosti vezanih za uspostavljanje integrisanog informacionog sistema o životnoj sredini. To se, pre svega, odnosi na donošenje potrebnih podzakonskih akata, kao i sprovođenje niza projekata "koji imaju zajednički cilj formiranje mreže institucija koje se bave praćenjem aspekata životne sredine".61
U toku je realizacija Nacionalnog EIONET projekta, koji finansira Evropska unija. U AZŽS se procenjuje da u pogledu opremljenosti informaciono-komunikacionim tehnologijama i stručnosti postojećih kadrova nema prepreka za implementaciju Arhuske konvencije sa stanovišta nadležnosti ove Agencije, međutim potrebno je povećati broj izvršilaca zbog novih obaveza. Više puta je naznačeno i u izveštajima Evropske komisije da je manjak kadrova je evidentan. Imajući u vidu postojeće i planirane poslove Agencije, povećanje broja zaposlenih je preduslov za preuzimanje bilo kakvih novih izrazito zahtevnih obaveza.
Fond za zaštitu životne sredine62
Fond za zaštitu životne sredine osnovan je na osnovu Zakona o zaštiti životne sredine. Ciljevi Fonda su obezbeđivanje finansijskih sredstava za podsticanje rešavanja problema životne sredine, odnosno unapređivanje životne sredine u Republici Srbiji.
Agencija za hemikalije63
Agencija je osnovana 2009. godine na osnovu Zakona o hemikalijama ("Službeni glasnik RS", broj 36/09), s ciljem stvaranja administrativnih uslova koji garantuju bezbedno upravljanje hemikalijama i biocidnim proizvodima. Nadležnost Agencije odnosi se i na donošenje podzakonskih akata za sprovođenje Zakona o hemikalijama i Zakona o biocidnim proizvodima. Agencija pruža relevantne informacije i stručna uputstava, sprovodi aktivnosti kojima informiše javnost o uticaju hemikalija po zdravlje ljudi i životnu sredinu, izrađuje projekte kojima se prati stavljanje hemikalija i sprečava njihovo korišćenje ukoliko imaju štetan uticaj po zdravlje ljudi i/ili životnu sredinu. Ona takođe vodi Integrisani registar hemikalija i sarađuje sa Evropskom agencijom za hemikalije.
_________
60http://www.sepa.gov.rs/
61 http://www.sepa.gov.rs/
62http://www.sepf.gov.rs/
63http://www.shema.gov.rs/
Agencija za zaštitu od jonizujućih zračenja i nuklearnu sigurnost64
Osnovana je odlukom Vlade, a na osnovu člana 5. stava 1. Zakona o zaštiti od jonizujućih zračenja i o nuklearnoj sigurnosti ("Službeni glasnik RS", broj 36/09). Agencija je, između ostalog, nadležna za obavljanje sledećih poslova: vođenje centralne evidencije o nuklearnim objektima, nuklearnim materijalima i radioaktivnom otpadu i kontrola evidencija koje vode korisnici; formiranje i održavanje baze podataka (centralni registar) o izvorima jonizujućih zračenja i korisnicima tih izvora, profesionalno izloženim licima, kao i o drugim podacima od značaja za zaštitu od jonizujućih zračenja, radijacionu i nuklearnu sigurnost i bezbednost; praćenje obima i promene nivoa radioaktivnosti i ocenjivanje njenog uticaja na stanovništvo i životnu sredinu i s tim u vezi nalaganje sprovođenja potrebnih mera i praćenje njihovog izvršavanja; objavljivanje godišnjeg izveštaja o nivou izlaganja stanovništva jonizujućim zračenjima u Republici Srbiji; dostavljanje sredstvima javnog informisanja, nadležnim državnim organima i Međunarodnoj agenciji za atomsku energiju informacija od značaja za radijacionu i nuklearnu sigurnost i bezbednost;
Ministarstvo poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede65
U skladu sa Zakonom o ministarstvima, Ministarstvo poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede obavlja poslove državne uprave koji se odnose na: razvoj politike i strategije u oblasti poljoprivrede i prehrambene industrije. Ministarstvo je takođe nadležno za predlaganje sistemskih rešenja i mera zaštite pri uvozu poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda; zaštitu i korišćenje poljoprivrednog zemljišta; proizvodnju agrarnih inputa za poljoprivrednu i prehrambenu industriju, sistem tržišnih informacija u poljoprivredi; utvrđivanje stepena ispunjenosti uslova, procenu rizika i sprovođenje mera kontrole vezanih za biološku sigurnost kod ograničene upotrebe, uvođenja u proizvodni ciklus, stavljanja u promet i uvoza genetički modifikovanih organizama (GMO); očuvanje i održivo korišćenje biljnih i životinjskih genetičkih resursa koji se koriste u poljoprivredi i proizvodnji hrane, uspostavljanje i vođenje informacionog sistema o poljoprivrednom zemljištu u Republici Srbiji.
Organi uprave u sastavu Ministarstva poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede:
Sektor za poljoprivrednu inspekciju i fitosanitarna inspekcija u okviru Uprave za zaštitu bilja, obavlja inspekcijske poslove u skladu sa zakonom.
Uprava za veterinu obavlja poslove državne uprave i stručne poslove koji se odnose na: zdravstvenu zaštitu i dobrobit životinja, bezbednost hrane i zaštitu potrošača; obezbeđivanje sistema za upravljanje rizicima u proizvodnji i prometu hrane i proizvoda životinjskog porekla i hrane za životinje; registraciju i odobravanje objekata; veterinarsko-sanitarnu kontrolu u proizvodnji i prometu životinja, proizvoda, sirovina i sporednih proizvoda životinjskog porekla, reproduktivnog materijala i drugih organizama i predmeta kojima se može preneti zarazna bolest, kao i hrane za životinje, neškodljivo uklanjanje leševa i sporednih proizvoda životinjskog porekla, odnosno veterinarsku zaštitu životne sredine; kontrolu proizvodnje i prometa veterinarskih lekova i medicinskih sredstava za upotrebu u veterini; objedinjavanje sistema baza podataka, registara i veterinarskih informacionih sistema; saradnja, sertifikacija i kontrola u međunarodnom prometu i druge poslove određene zakonom.
Uprava za zaštitu bilja obavlja poslove državne uprave i stručne poslove koji se odnose na zaštitu bilja od bolesti i štetočina; unutrašnji i spoljni promet; kontrolu sredstava za zaštitu bilja; proizvodnju i registraciju sredstava za zaštitu bilja i ishranu bilja, kao i druge poslove određene zakonom.
Republička direkcija za vode obavlja poslove državne uprave i stručne poslove koji se odnose na: politiku vodoprivrede; višenamensko korišćenje voda; vodosnabdevanje (izuzev distribucije vode); zaštitu od voda; sprovođenje mera zaštite voda i plansku racionalizaciju potrošnje vode; uređenje domaćih vodnih režima; praćenje i održavanje prekograničnih režima voda. Za obavljanje vodoprivredne delatnosti osnovano je javno vodoprivredno preduzeće "Srbijavode" a određene nadležnosti u oblasti vodoprivrede su prenete na AP Vojvodinu na osnovu Zakona o utvrđivanju određenih nadležnosti Autonomne Pokrajine Vojvodine. Formirano je i javno vodoprivredno preduzeće "Vode Vojvodine". Ta dva preduzeća gazduju i rade sa vodnim resursima, vodnim zemljištem i vodoprivrednim objektima.
Uprava za šume obavlja poslove državne uprave i stručne poslove koji se odnose na: politiku šumarstva; očuvanje šuma; kao i druge poslove određene zakonom.
_________
64http://www.srbatom.gov.rs/cir/
65http://www.mpt.gov.rs/
Ministarstvo zdravlja66
Ministarstvo zdravlja obavlja poslove državne uprave koji se između ostalog odnose na: sistem zdravstvene zaštite; očuvanje i unapređenje zdravlja građana i praćenje zdravstvenog stanja i zdravstvenih potreba stanovništva; evidencije u oblasti zdravstva; sanitarnu inspekciju; zdravstveni i sanitarni nadzor u oblasti zaštite stanovništva od zaraznih i nezaraznih bolesti; zdravstvenu ispravnost životnih namirnica i predmeta opšte upotrebe u proizvodnji i prometu; javno snabdevanje stanovništva higijenski ispravnom vodom za piće i drugim oblastima određenim zakonom; kao i druge poslove određene zakonom. Na nivou grada Beograda sve informacije koje se odnose na stanje životne sredine, na mere koje se preduzimaju za poboljšanje stanja životne sredine, ili ako se radi o procenama uticaja na životnu sredinu sa stručnog aspekta, prolaze kroz Gradski zavod za javno zdravlje Beograd, Institut za medicinu rada Srbije "Dr Dragomir Karajović" i Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut", a zatim se preko Sekretarijata za zaštitu životne sredine u vidu Ekološkog biltena (jednom mesečno) distribuiraju na preko 300 adresa.
Ministarstvo za infrastrukturu i energetiku67
Ministarstvo za infrastrukturu i energetiku obavlja poslove državne uprave u oblasti železničkog, drumskog, vodnog i vazdušnog saobraćaja i poslove državne uprave koji se odnose na energetiku, energetski bilans Republike Srbije; naftnu i gasnu privredu; nuklearna energetska postrojenja.
Agencija za energetsku efikasnost68
Agencija za energetsku efikasnost je ustanovljena kao posebna republička organizacija na osnovu člana 146. Zakona o energetici iz 2002. godine. Agencija priprema predloge mera za povećanje energetske efikasnosti u postupku pripreme Strategije razvoja energetike i vrši dužnosti u vezi sa zaštitom životne sredine i iskorišćavanjem obnovljivih izvora energije.
Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja69
Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja obavlja poslove državne uprave koji se odnose na: privredu i privredni razvoj; standardizaciju; strukturno prilagođavanje privrede; utvrđivanje politike industrijskog razvoja; analizu raspoloživih resursa i potencijala regiona; podsticanje međuopštinske, međuregionalne, kao i prekogranične saradnje; i strategiju i politiku razvoja turizma.
Ministarstvo prosvete i nauke70
Deo nadležnosti ovog ministarstva odnosi se na promovisanje ekološkog obrazovanje i razvijanje svesti javnosti o pitanjima vezanim za životnu sredinu; istraživanje, planiranje i razvoj predškolskog, osnovnog, srednjeg, višeg i visokog obrazovanja i učeničkog i studentskog standarda; dopunsko obrazovanje dece državljana Srbije koji žive u inostranstvu; upravni nadzor i stručno-pedagoški nadzor.
Ministarstvo pravde71
Ministarstvo pravde obavlja poslove državne uprave koji se odnose na: krivično zakonodavstvo i zakonodavstvo o privrednim prestupima i prekršajima; obligacione odnose; postupak pred sudovima (izuzev upravnih sporova); organizaciju i rad pravosudnih organa i sudova za prekršaje; izvršenje sankcija; pripremu propisa o postupku pred Ustavnim sudom i pravnom dejstvu odluka Ustavnog suda, kao i druge poslove određene zakonom.
_________
66http://www.zdravlje.gov.rs/
67http://www.mie.gov.rs/?lang=en
68http://www.seea.gov.rs/
69 http://www.merr.gov.rs
70http://www.mpn.gov.rs/sajt/
71http://www.mpravde.gov.rs/
Ministarstvo kulture, informisanja i informacionog društva72
Ministarstvo kulture, informisanja i informacionog društva između ostalog obavlja poslove državne uprave u oblasti informacionog društva koji se odnose na: utvrđivanje politike i strategije razvoja informacionog društva; pripremu zakona, drugih propisa, standarda i mera u oblasti elektronskog poslovanja; mere za podsticanje istraživanja i razvoja u oblasti informacionog društva; razvoj i unapređenje akademske, odnosno obrazovne i naučnoistraživačke računarske mreže, kao i druge poslove određene zakonom.
Institucije za standardizaciju
Neke od ključnih institucija nadležnih za standardizaciju su: Institut za standardizaciju Srbije (sistem ISO 14000), Akreditaciono telo Srbije (za postupke sertifikacije) i Grupa za kontrolu hrane u okviru Ministarstva poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede (za ISO 22000:2005, standarde bezbednosti hrane HALAL i KOSHER i sistem sertifikacije GLOBAL G.A.P., Odsek za organsku proizvodnju (za sistem organskih proizvoda i standard ISO 65.).
Republički zavod za informatiku i internet73
Republički zavod za informatiku i internet, kao posebna organizacija, obavlja stručne poslove i poslove državne uprave koji se odnose na: unapređenje, razvoj i funkcionisanje informacionih sistema državnih organa, lokalne samouprave i javnih službi; kao i druge poslove određene zakonom.
Republički zavod za statistiku74
Republički zavod za statistiku obavlja stručne poslove koji se odnose na: donošenje programa, organizaciju i sprovođenje statističkih istraživanja, izradu metodologije, prikupljanje, obradu, statističku analizu i objavljivanje statističkih podataka; pripremu i donošenje jedinstvenih statističkih standarda; razvoj, održavanje i korišćenje republičkih administrativnih i statističkih registara; formiranje i održavanje sistema nacionalnih računa; saradnju i stručnu koordinaciju sa organima i organizacijama ovlašćenim za vršenje statističkih istraživanja; saradnju sa međunarodnim organizacijama radi standardizacije i obezbeđivanja uporedivosti podataka; obradu podataka radi utvrđivanja rezultata izbora i referenduma na republičkom nivou, kao i druge poslove određene zakonom.
Republički hidrometeorološki zavod75
Republički hidrometeorološki zavod obavlja stručne poslove i poslove državne uprave koji se odnose na: meteorološki, meteorološko-radarski, agrometeorološki i hidrološki osmatrački i analitičko-prognostički sistem; sistematska meteorološka, klimatološka, agrometeorološka i hidrološka merenja i osmatranja; banku osmotrenih i izmerenih hidroloških i meteoroloških podataka; praćenje, analiziranje i prognoziranje stanja i promena vremena, klime i voda, razvoj metoda, operativno osmatranje i najavu pojava nepogoda u atmosferi i hidrosferi; vazduhoplovnu meteorologiju; istraživanje procesa u atmosferi i hidrosferi i razvoj metoda i modela za prognozu vremena, klime i voda i modifikacije vremena; izradu predloga za korišćenje energetskog potencijala Sunca i vetra; hidrometeorološku podršku rečnoj plovidbi; ostvarivanje i čuvanje etalona i baždarenje meteoroloških i hidroloških instrumenata; saradnju u oblasti međunarodnih hidroloških i meteoroloških informacionih sistema; izvršavanje međunarodnih obaveza u domenu meteorologije i hidrologije, kao i druge poslove određene zakonom. (videti član 27. Zakona o ministarstvima).
Republički geodetski zavod76
Republički geodetski zavod je posebna organizacija koja vrši stručne poslove i poslove državne uprave koji se odnose na: državni premer, katastar nepokretnosti, katastar vodova, osnovne geodetske radove, adresni registar, topografsko-kartografsku delatnost, procenu vrednosti nepokretnosti, geodetsko-katastarski informacioni sistem i Nacionalnu infrastrukturu geoprostornih podataka (shodno direktivi INSPIRE) i geodetske radove u inženjersko-tehničkim oblastima.
_________
72http://www.kultura.gov.rs/
73http://www.rzii.gov.rs/
74http://webrzs.stat.gov.rs/axd/index.php
75http://www.hidmet.gov.rs/
76http: //www.rgz.gov.rs/
Zavod za zaštitu prirode Srbije77
Zavod za zaštitu prirode Srbije78 je ustanova koja obavlja poslove zaštite prirode i prirodnih dobara koja se nalaze na teritoriji Republike Srbije, osim poslova zaštite prirode i prirodnih dobara koja se svojom površinom delom nalaze na teritoriji Autonomne Pokrajine Vojvodine (član 1. Statuta Zavoda, "Službeni glasnik RS", broj 73/10).79
Prema odredaba člana 8. Statuta, Zavod obavlja sledeće poslove: prikupljanje i obradu podataka o prirodi i prirodnim vrednostima; praćenje stanja i ocenu očuvanosti prirode i stepena ugroženosti objekata geonasleđa, divljih vrsta i njihovih staništa, učestvovanje u postupku javnog uvida radi proglašavanja zaštićenih prirodnih dobara; izdavanje mišljenja na plan upravljanja zaštićenog prirodnog dobra, obavljanje stručnih poslova u postupku izrade ocene prihvatljivosti radova i aktivnosti u prirodi, pripremanja i sprovođenja projekata i programa na zaštićenom prirodnom dobru; vođenje evidencije o načinu i obimu korišćenja, kao i faktorima ugrožavanja zaštićenih i strogo zaštićenih divljih vrsta, pripreme petogodišnjeg izveštaja o stanju prirode, zaštićenih prirodnih dobara i ekoloških mreža, u saradnji s Pokrajinskim zavodom za zaštitu prirode i drugim stručnim i naučnim institucijama u skladu sa zakonom; organizovanje i realizacija obrazovnih programa i promotivnih aktivnosti, vođenje baze podataka u oblasti zaštite prirode kao dela jedinstvenog informacionog sistema Agencije za zaštitu životne sredine; vođenje registra zaštićenih prirodnih dobara i drugih podataka od značaja za zaštitu prirode; obaveštavanje javnosti o prirodnim vrednostima, zaštiti prirode i njenoj ugroženosti.
U Zavodu se naglašava neophodnost obuke zaposlenih u državnim organima, a naročito lica koja su neposredno zadužena za sprovođenje Arhuske konvencije, kao i dodatna edukacija lica iz udruženja, koja rade na uspostavljanju međunarodne saradnje, razmene iskustava i konkretne prakse. U Zavodu navode i neke svoje nedostatke: kadrovski kapaciteti nisu dovoljni; nedostatak dokumentacije; nesistematičnost u prikupljanju podataka i nemogućnost elektronskog pretraživanja starijih podataka. Takođe je ukazano da je rok od 15 dana za odgovore na zahtev za pristup informacijama od javnog značaja, kako je predviđeno Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, suviše kratak. Da bi se neki zahteve za pristup dokumentima ispunili na odgovarajući način, jednostavno je potrebno više vremena. Nedovoljni kapaciteti državnih organa stvaraju uslove koji vode do zloupotrebe prava na pristup informacijama. Mora se reći da neka udruženja koriste učestale i obimne zahteve za informacijama za samopromociju.
SAMOSTALNI REPUBLIČKI ORGANI I NEZAVISNA TELA
Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti80
Poverenik za informacije od javnog značaja, kao samostalan državni organ, nezavistan je u vršenju svoje nadležnosti, radi ostvarivanja prava na pristup informacijama od javnog značaja kojima raspolažu organi javne vlasti.
Nadležnosti Poverenika podrazumevaju da prati poštovanje obaveza organa vlasti utvrđenih Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i izveštava javnost i Narodnu skupštinu o tome; daje inicijativu za donošenje ili izmene propisa radi sprovođenja i unapređenja prava na pristup informacijama od javnog značaja; predlaže organima vlasti preduzimanje mera u cilju unapređivanja njihovog rada uređenog ovim zakonom; preduzima mere potrebne za obuku zaposlenih u državnim organima i upoznavanje zaposlenih sa njihovim obavezama u vezi sa pravima na pristup informacijama od javnog značaja; rešava po žalbi protiv rešenja organa vlasti kojima su povređena prava uređena ovim zakonom; obaveštava javnost o sadržini ovog zakona, kao i o pravima uređenim ovim zakonom; Poverenik može da pokrene postupak za ocenu ustavnosti i zakonitosti zakona i drugih opštih akata.
_________
77http://www.natureprotection.org.rs/
78Prvobitni Zavod je osnovan Uredbom Vlade Republike Srbije 30. aprila 1948. godine kao Zavod za zaštitu i naučno proučavanje prirodnih retkosti NR Srbije. Postojeći Zavod je osnovan na osnovu člana 21. Zakona o javniim službama ("Službeni glasnik RS", br.. 41/91 i 71/94) i tačke 9, stav 3, podtačka 1. Videti Odluku o osnivanju Zavoda za zaštitu prirode Srbije ("Službeni glasnik RS", broj, 18/10),http://www.natureprotection.org.rs/index.php?option=com_content&view=category&layout=blog&id=85<emid?85&lang?cir
79Na osnovu Zakona o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine iz novembra 2009. godine, AP Vojvodina prek svojih organa, osniva Pokrajinski zavod za zaštitu prirode, radi obavljanja poslova zaštite prirode i prirodnih dobara koja se u celini nalaze na teritoriji AP Vojvodine.
80http://www.poverenik.org.rs/
Problem nedovoljnih kapaciteta i prostora za rad Poverenika je problem sa kojim se ova institucija suočava od svog nastanka 2005. godine. To se negativno odražava na rad Poverenika, usporava rešavanje po žalbama izjavljenim Povereniku zbog povrede prava na slobodan pristup informacijama od javnog značaja, uključujući one iz oblasti životne sredine. Ovaj problem je postao još veći nakon dobijanja dodatnih, značajno većih nadležnosti u oblasti zaštite podataka o ličnosti od 1. januara 2009, kao i proširenja nadležnosti u oblasti slobodnog pristupa informacijama od javnog značaja, nakon usvajanja izmena zakona iz 2010. godine, kojima su Povereniku data izvršna ovlašćenja u sprovođenju izvršenja rešenja.
Takođe postoji problem nedoslednosti pravnog sistema Republike Srbije u pogledu materije slobodnog pristupa informacijama od javnog značaja, naročito, neusaglašenost Zakona o zaštiti životne sredine sa Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. O navedenim i drugim preprekama u radu Poverenik je redovno ukazivao Narodnoj skupštini kroz godišnje izveštaje, kao i neposredno i u pisanoj formi predstavnicima vlade, sa preporukama za njihovo rešavanje.81
Ombudsman (ili Zaštitnik građana)82
Ombudsman je ovlašćen da kontroliše poštovanje prava građana, da utvrđuje povrede učinjene aktima, radnjama ili nečinjenjem organa uprave, da kontroliše zakonitost i pravilnost rada organa uprave;83 da Vladi, odnosno Skupštini, podnese inicijativu za izmenu ili dopunu zakona i drugih propisa i opštih akata, ako smatra da do povrede prava građana dolazi zbog nedostataka u propisima, da u postupku pripreme propisa daje mišljenje Vladi i Skupštini na predloge zakona i drugih propisa, ako se njima uređuju pitanja koja su od značaja za zaštitu prava građana (član 18. stav 4. Zakona o zaštitniku građana). Ombudsman ima pravo da pokrene postupak pred Ustavnim sudom za ocenu ustavnosti i zakonitosti zakona, drugih propisa i opštih akata (član 19). Ombudsman takođe ima pravo predlaganja zakona iz svoje nadležnosti (član 18. stav 1).
Medijator
Članom 1. Zakona o posredovanju-medijaciji ("Službeni glasnik RS", broj 18/05) propisana su pravila postupka posredovanja - medijacije u rešavanju sporova.
_________
81Za više informacija o navedenim problemima upućujemo vas na objavljene godišnje izveštaje koji se nalaze na sajtu Poverenika: www.poverenik.rs, kao i na Informator o radu (posebno tačke 9.1 i 10.3.3).
82http://www.ombudsman.rs/
83Ovaj previd se posebno odražava na zakonitost i doslednost. Zaštitnik građana nije ovlašćen da kontroliše rad Narodne skupštine, predsednika Republike, Vlade, Ustavnog suda, sudova i javnih tužilaštava.
NADLEŽNOST AUTONOMNE POKRAJINE VOJVODINE
Nadležnost pokrajine propisana je Ustavom Republike Srbije i Zakonom o utvrđivanju nadležnosti Autonomne pokrajine Vojvodine ("Službeni glasnik RS", broj 99/09), kao i relevantnim propisima u oblasti životne sredine.
U skladu sa odredbom člana 183. Ustava, autonomne pokrajine, u skladu sa zakonom, uređuju pitanja od pokrajinskog značaja u oblasti: prostornog planiranja i razvoja, poljoprivrede, vodoprivrede, šumarstva, lova, ribolova, turizma, ugostiteljstva, banja i lečilišta, zaštite životne sredine, industrije i zanatstva, drumskog, rečnog i železničkog saobraćaja i uređivanja puteva, priređivanja sajmova i drugih privrednih manifestacija, prosvete, sporta, kulture, zdravstvene i socijalne zaštite i javnog informisanja na pokrajinskom nivou. Autonomne pokrajine se staraju o ostvarivanju ljudskih i manjinskih prava, u skladu sa zakonom.
Nekoliko pokrajinskih organa ima poseban značaj za sprovođenje Arhuske konvencije:
Pokrajinski sekretarijat za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine84
Pokrajinski sekeratarijat za obrazovanje, upravu i nacionalne zajednice85
Pokrajinski sekeratarijat za kulturu i javno informisanje86
Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo87
Pokrajinski sekretarijat za energetiku i mineralne sirovine88
Pokrajinski sekretarijat za međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu89
Pokrajinski sekeratarijat za zdravstvo, socijalnu politiku i demografiju90
Pokrajinski ombudsman91
_________
84http://www.arhiurb.vojvodina.gov.rs/index.php?id_menu=6
85http://www.ounz.vojvodina.gov.rs/
86http://www.kultura.vojvodina.gov.rs/
87http://www.psp.vojvodina.gov.rs/
88http://www.psemr.vojvodina.gov.rs/
89http://www.region.vojvodina.gov.rs/
90http://www.zdravstvo.vojvodina.gov.rs/
91http://www.ombudsmanapv.org/onama.html#
LOKALNA SAMOUPRAVA92
Odredbom člana 190. Ustava propisano da je opština, preko svojih organa, u skladu sa zakonom: uređuje i obezbeđuje obavljanje i razvoj komunalnih delatnosti; uređuje i obezbeđuje korišćenje građevinskog zemljišta i poslovnog prostora; stara se o izgradnji, rekonstrukciji, održavanju i korišćenju lokalnih puteva i ulica i drugih javnih objekata od opštinskog značaja; uređuje i obezbeđuje lokalni prevoz; stara se o zadovoljavanju potreba građana u oblasti prosvete, kulture, zdravstvene i socijalne zaštite, dečije zaštite, sporta i fizičke kulture; stara se o razvoju i unapređenju turizma, zanatstva, ugostiteljstva i trgovine; stara se o zaštiti životne sredine, zaštiti od elementarnih i drugih nepogoda; organizuje službu pravne pomoći građanima (član 9. Arhuske konvencije); stara se o javnom informisanju od lokalnog značaja i obezbeđuje uslove za javno informisanje na srpskom jeziku i jeziku nacionalnih manjina koji se koriste na teritoriji opštine (član 5. Arhuske konvencije); propisuje prekršaje za povrede opštinskih propisa; obrazuje inspekcijske službe i vrši inspekcijski nadzor nad izvršenjem propisa i drugih opštih akata iz nadležnosti opštine (član 9. Arhuske konvencije); itd.93
Prema odredaba člana 22. Zakona o lokalnoj samoupravi, opština obavlja pojedine poslove inspekcijskog nadzora iz oblasti, prosvete, zdravstva, zaštite životne sredine, rudarstva, prometa robe i usluga, poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva i druge inspekcijske poslove u skladu sa zakonom.
Gradovi i glavni grad
Prema odredaba člana 24. Zakona o lokalnoj samoupravi grad vrši nadležnosti opštine, kao i druge nadležnosti i poslove državne uprave, koji su mu zakonom povereni.
Sa stanovišta institucionalnih kapaciteta, procenjuje se da su najznačajniji problemi u vezi sa sprovođenjem Arhuske konvencije u gradu Beogradu sledeći: Sekretarijat za zaštitu životne sredine nema kadrovske kapacitete za obavljanje različitih dužnosti, kao što su razvoj i sprovođenje aktivnosti usmerenih na edukaciju i razvijanje svesti građana, uspostavljanje i održavanje baza podataka ili sajtova i redovnog izveštavanja. Tehnička opremljenost ne odgovara potrebama brzog, odnosno, blagovremenog, pružanja traženih informacija (na primer, nemogućnost kopiranja obimne dokumentacije, osim preko druge službe); sajt Sekretarijata nije u funkciji; baza podataka nije dostupna na Internetu. Kadrovski problemi i nedostatak odgovarajuće infrastrukture su značajni problem i u Nišu i Vranju.
Gradska uprava za zaštitu životne sredine grada Novog Sada smatra da je, u cilju unapređenja uslova za sprovođenje principa Arhuske konvencije, neophodna bolja koordinacija i razmena informacija na svim nivoima, posebno između svih subjekata zaštite životne sredine.
Definisana strategija u oblasti obrazovanja i dodatno stručno usavršavanje bi doveli do unapređenja kako procesa rada, tako i informisanja javnosti o zaštiti životne sredine. Jačanje profesionalnih kapaciteta bi takođe doprinelo da se obezbedi kredibilitet i pouzdanost.
Zavodi za javno zdravlje
Nadležnost zavoda za javno zdravlje odnosi se na praćenje kvaliteta ambijentalnog vazduha u lokalnoj urbanoj mreži, aglomeracija i kvaliteta površinskih voda u delu tokova kroz urbane sredine. Zavodi prate higijensku ispravnost vode za piće, buku u životnoj sredini i mere kvalitet vazduha u 27 gradova (52 kontrolne tačke).
_________
92Videti članove 3-9. Arhuske konvencije. U skladu sa članom 188. Ustava Republike Srbije jedinice lokalne samouprave su opštine, gradovi i grad Beograd.
93 Statutom opštine može se predvideti da se u opštinskoj upravi postavljaju pomoćnici predsednika opštine za pojedine oblasti (ekonomski razvoj, urbanizam, primarna zdravstvena zaštita, zaštita životne sredine, poljoprivreda i dr.) (član 58).
PRAVOSUDNI SISTEM
Prema odredbama člana 11. Zakona o uređenju sudova ("Službeni glasnik RS", broj 116/08),94 sudska vlast u Republici Srbiji pripada sudovima opšte i posebne nadležnosti. Sudovi opšte nadležnosti su osnovni sudovi, viši sudovi, apelacioni sudovi i Vrhovni kasacioni sud. Sudovi posebne nadležnosti su privredni sudovi, Privredni apelacioni sud, prekršajni sudovi, Viši prekršajni sud i Upravni sud. Vrhovni kasacioni sud je najviši sud u Republici Srbiji, a ostali sudovi republičkog ranga su: Privredni apelacioni sud, Viši prekršajni sud i Upravni sud (član 13).
Upravni sud
Upravni sud je nadležan da rešava upravne sporove.
Prekršajni sud
Prekršajni sud u prvom stepenu sudi u prekršajnim postupcima ako nije nadležan organ uprave, odlučuje o žalbama na odluke koje u prekršajnom postupku donose organi uprave i vrši druge poslove određene zakonom.
Osnovni sudovi
Osnovni sud u prvom stepenu sudi u građanskopravnim sporovima ako za pojedine od njih nije nadležan drugi sud i vodi izvršne i vanparnične postupke za koje nije nadležan neki drugi sud. Osnovni sud pruža građanima pravnu pomoć, međunarodnu pravnu pomoć i vrši druge poslove određene zakonom.
Viši sud
Viši sud u prvom stepenu sudi, između ostalog, u građanskopravnim sporovima kad vrednost predmeta spora omogućuje izjavljivanje revizije; u sporovima o objavljivanju ispravke informacije i odgovora na informaciju o naknadi štete u vezi sa objavljivanjem informacija. Viši sud u drugom stepenu odlučuje o žalbama na odluke osnovnih sudova.
Privredni sud
Privredni sud u prvom stepenu sudi, između ostalog, u sporovima između domaćih i stranih privrednih društava, preduzeća, u sporovima koji proizlaze iz primene Zakona o privrednim društvima, u sporovima o stranim ulaganjima, o brodovima i vazduhoplovima, plovidbi na moru i unutrašnjim vodama i sporovima u kojima se primenjuju plovidbeno i vazduhoplovno pravo, izuzev sporova o prevozu putnika. Privredni sud u prvom stepenu odlučuje o privrednim prestupima i s tim u vezi o prestanku zaštitne mere ili pravne posledice osude.
Apelacioni sud
Apelacioni sud odlučuje o žalbama na odluke viših sudova; na odluke osnovnih sudova u krivičnom postupku, ako za odlučivanje o žalbi nije nadležan viši sud; na presude osnovnih sudova u građanskopravnim sporovima, ako za odlučivanje o žalbi nije nadležan viši sud.
Takođe, Apelacioni sud odlučuje o sukobu nadležnosti nižih sudova sa svog područja ako za odlučivanje nije nadležan viši sud, o prenošenju nadležnosti osnovnih i viših sudova kad su sprečeni ili ne mogu da postupaju u nekoj pravnoj stvari i vrši druge poslove određene zakonom.
Ustavni sud
Ustavni sud je samostalan i nezavisan državni organ koji štiti ustavnost i zakonitost i ljudska i manjinska prava i slobode. Odluke Ustavnog suda su konačne, izvršne i opšteobavezujuće. Ustavni sud odlučuje o: saglasnosti zakona i drugih opštih akata sa Ustavom, opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava i potvrđenim međunarodnim ugovorima, saglasnosti potvrđenih međunarodnih ugovora sa Ustavom, saglasnosti drugih opštih akata sa zakonom, rešava sukob nadležnosti između sudova i drugih državnih organa, između republičkih organa i pokrajinskih organa ili organa jedinica lokalne samouprave, između pokrajinskih organa i organa jedinica lokalne samouprave, između organa različitih autonomnih pokrajina ili različitih jedinica lokalne samouprave.
Ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajamčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu (član 170. Ustava Republike Srbije).
_________
94 Primenjuje se od 1. januara 2010. godine.
UDRUŽENJA
Ministarstvo za ljudska i manjinska prava, državnu upravu i lokalnu samoupravu je organ u čijoj nadležnosti je regulisanje položaja udruženja. Pravni okviri kojima se definiše položaj udruženja dati su u Zakonu o udruženjima ("Službeni glasnik RS", broj 51/09). Registar udruženja i Registar stranih udruženja vodi Agencija za privredne registre95 preko Registratora udruženja i Registratora stranih udruženja, kao povereni posao državne uprave u delokrugu Ministarstva za ljudska i manjinska prava, državnu upravu i lokalnu samoupravu. Ministarstvo će takođe odlučivati o žalbama na prvostepena rešenja Registratora i vršiti nadzor nad sprovođenjem ovog zakona.
Udruženja (se sa stanovišta institucionalnih kapaciteta suočavaju sa nizom ozbiljnijih problema, uključujući manjak stručnosti, nedovoljnu tehničku opremljenost i mogućnost pristupa Internetu i lošu koordinaciju aktivnosti. Obučenost zaposlenih je veoma slaba, malo njih je čulo za Arhusku konvenciju96. Sa druge strane, većina udruženja, koje su učestvovale na radionicama, poseduju kompjutere, štampače, foto-aparate i imaju solidan pristup Internetu.
Međutim, mali broj organizacija ima Internet sajtove ili Internet stranice koje se redovno ažuriraju. Upotreba besplatnog softvera za upravljanje sadržajem je i dalje na niskom nivou. Postoji potreba - ne samo udruženja - za izradom i korišćenjem baze podataka o udruženjima, zakonskoj regulativi, ekspertima, institucijama, privredi, novinarima i kontaktima u medijima.
Zagađivači (ili operateri postrojenja)
Kada je reč o pitanjima koja se tiču obaveza praćenja životne sredine (odnosno, prikupljanja podataka o stanju životne sredine i emisijama u životnu sredinu) opštim odredbama Zakona o zaštiti životne sredine propisano je da je "operater postrojenja, odnosno kompleksa koje predstavlja izvor emisija i zagađivanja životne sredine, dužan da, u skladu sa zakonom, preko nadležnog organa, ovlašćene organizacije ili samostalno, ukoliko ispunjava uslove propisane zakonom, obavlja praćenje", odnosno da: 1) prati indikatore emisija, odnosno indikatore uticaja svojih aktivnosti na životnu sredinu, indikatore efikasnosti primenjenih mera prevencije nastanka ili smanjenja nivoa zagađenja; 2) obezbeđuje meteorološka merenja za velike industrijske komplekse ili objekte od posebnog interesa za Republiku Srbiju, autonomnu pokrajinu ili jedinicu lokalne samouprave (član 72). Zagađivač ima obavezu da planira i obezbeđuje finansijska sredstva za obavljanje praćenja, kao i za druga merenja i praćenje uticaja svoje aktivnosti na životnu sredinu (član 72. stav 4).
Upravljači zaštićenih prirodnih dobara
Položaj i odgovornosti staralaca nad zaštićenim prirodnim dobrima definisani su, najvećim delom, Zakonom o zaštiti prirode kojim je propisano da zaštićenim prirodnim dobrom upravlja upravljač, koji ispunjava uslove u pogledu stručne, kadrovske i organizacione osposobljenosti za obavljanje poslova zaštite, unapređenja, promovisanja i održivog razvoja zaštićenog prirodnog dobra.97 Upravljač može biti pravno lice, a u izuzetnim slučajevima preduzetnik i fizičko lice.98 Zaštićenim prirodnim dobrom, koje se nalazi na prostoru nacionalnog parka, graniči se sa njim ili se nalazi neposredno uz njegovu granicu, upravlja upravljač nacionalnog parka.
Arhus centar Kragujevac99
Arhus centar u Kragujevcu osnovan je 28. aprila 2010. godine, na osnovu Memoranduma o razumevanju potpisanog između MŽSPP i grada Kragujevca i uz podršku OEBS-a. Cilj Arhus centra je da uspostavi saradnju između građana i lokalne samouprave i time omogući demokratske procese u oblasti zaštite životne sredine u skladu sa standardima Arhuske konvencije. Ciljne grupe su građani, predstavnici lokalnih samouprava i predstavnici medija.
_________
95Videti: <http://www.apr.gov.rs>. Takođe pogledati direktorijum Centra za razvoj neprofitnog sektora: <http://www.crnps.org.rs/direktorijum-nvo>.
96Na osnovu iskustva "EkoForuma" i neposrednog kontakta na radionicama za predstavnike udruženja, koje su 2009. godine održane u devet gradova Srbije, u okviru projekta "Zelena info mreža".
97Bliže uslove propisuje ministarstvo (član 67, stav 6). Ispunjenost uslova utvrđuje ministarstvo, odnosno nadležni organ autonomne pokrajine, odnosno nadležni organ jedinice lokalne samouprave, u postupku izbora upravljača (član 67. stav 2).
98Izbor upravljača nadležni organ vrši na osnovu konkursa, a ukoliko izbor po konkursu nije moguć, upravljač se određuje ili imenuje aktom o proglašenju (član 67. stav 4).
99http://www.Arhuskg.rs/
Arhus centar Subotica100
Na osnovu Memoranduma o razumevanju između Ministarstva životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja, grada Subotice i Otvorenog univerziteta Subotica i uz podršku OEBS-a, 4. marta 2011. godine je osnovan Arhus centar u Subotici. Ciljevi rada ovog centra su poboljšanje ekološkog informisanja i obrazovanja, obezbeđivanje mehanizama učešća javnosti u odlučivanju, te obuka različitih ciljnih grupa za bolju implementaciju Arhuske konvencije u AP Vojvodini.
Druge institucije
Spisak nadležnih i ovlašćenih institucija u oblasti zaštite od jonizujućih zračenja u životnoj sredini, za sistematsko ispitivanje nivoa nejonizujućih zračenja u životnoj sredini, merenje emisije i imisije, za merenja buke, za ispitivanje otpada nalazi se na adresi:
<http://www.ekoplan.gov.rs/src/Spisak-nadleznih-i-ovlascenih-institucija-73-p1-list.htm>.
________
100http:/www.aarhussu.rs
ELEMENTI NACIONALNOG SISTEMA ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE DOSTUPNI NA INTERNETU I DRUGE BAZE PODATAKA RELEVANTNE ZA PRIMENU ARHUSKE KONVENCIJE U REPUBLICI SRBIJI
1) Državna mreža za automatski praćenje kvaliteta vazduha
Nadležna institucija: Agencija za zaštitu životne sredine
Sadrži podatke u realnom vremenu iz sistema za praćenje kvaliteta vazduha sa 39 stanica za 31 parametar za određivanje kvaliteta vazduha, podaci se mogu preuzeti i u obliku RSS feed-a.. Sistem takođe prikazuje mapu na kojoj su date lokacije svih stanica i njihove karakteristike.
Link: http://www.sepa.gov.rs/ams/xajax_data/eas_kvalitet_vazduha_1.php
Link: http://www.sepa.gov.rs/index.php?menu=102&id=5000&akcija=showExternal
2) Državna mreža za praćenje alergenog polena
Nadležna institucija: Agencija za zaštitu životne sredine
Sadrži prikaz nedeljnih podataka o koncentraciji alergenog polena u vazduhu. Informacije se baziraju na osnovu prekoračenja graničnih vrednosti. Izražene u vidu semafora sa niska, srednja i visoka koncentracija za sve stanice koje dostavljaju podatke Državnoj mreži. Takođe, kolona koja pokazuje trend rasta ili opadanja koncentracija vrsta u zavisnosti od meteoroloških parametara.
Link: http://www.sepa.gov.rs/index.php?menu=49&id=1111&akcija=showExternal&plok=1
3) Indeks kvaliteta vode u Republici Srbiji
Nadležna institucija: Agencija za zaštitu životne sredine
Sadrži mapu Republike Srbije na kojoj su prikazane vrednosti iz indeksa kvaliteta vode za svaku stanicu u kojoj se vrši praćenje površinskih voda. Dostupni su mesečni podaci, a moguće ih je pretraživati po mesecima.
Link: http://www.sepa.gov.rs/index.php?menu=46&id=8006&akcija=showExternal
4) Prioritetne supstance i prioritetne hazardne supstance u površinskim vodama
Nadležna institucija: Agencija za zaštitu životne sredine
Sadrži mapu Republike Srbije sa podacima o prioritetnim supstancama i prioritetnim hazardnim supstancama u površinskim vodama za svaku stanicu u kojoj se vrši praćenje površinskih voda; podaci su prikazani na godišnjem nivou i mogu se pretraživati po godinama; baza podataka za svaku lokaciju gde se vrši praćenje prikazuje vrednosti supstanci koje su premašile maksimalnu dozvoljenu koncentraciju (MDK), kao i učestalost premašivanja pomenutih MDK.
Link: http://www.sepa.gov.rs/index.php?menu=46&id=8013&akcija=showExternal
5) Nedeljni bilten o stanju kvaliteta voda u Republici Srbiji:
Nadležna institucija: Agencija za zaštitu životne sredine
Bilten se izrađuje svakog utorka za prethodnih sedam dana. Bilten sadrži tekstualni komentar stanja kvaliteta voda značajnih vodotokova, kao i grafički prikaz promene temperature, rastvorenog kiseonika, hemijske potrošnje kiseonika, kao i fenolnog indeksa na profilu Raška.
Link: http://www.sepa.gov.rs/index.php?menu=46&id=8015&akcija=ShowAll
6) Mapa deponija Javnih komunalnih preduzeća i divljih i starih deponija
Nadležna institucija: Agencija za zaštitu životne sredine
Mapa se prikazuje u programu "Google Earth" i pokazuje lokacije i registrovanih i neregistrovanih deponija; sadrži podatke o svakoj deponiji.
Link: http://www.sepa.gov.rs/index.php?menu=10013&id=1007&akcija=showExternal
7) Otpad: deponije
Nadležna institucija: Agencija za zaštitu životne sredine
Sadrži podatke iz upitnika koje su popunjavali predstavnici lokalne samouprave o zvaničnim i divljim deponijama otpada; podaci su predstavljeni u PDF formatu; u bazi podataka se nalaze informacije o karakteristikama svake deponije, tipu otpada koji se skladišti, prioritetima koji se tiču rekonstrukcije deponija, lokalitetima, itd.
Link: http://www.sepa.gov.rs/index.php?menu=10008&id=1006&akcija=showExternal
8) Kvalitet zemljišta
Nadležna institucija: Agencija za zaštitu životne sredine
Sadrži podatke o kvalitetu zemljišta iz programa sistematskog praćenja kvaliteta zemljišta.
Podaci se mogu pretraživati po godinama i mestima na kojima je praćen kvalitet zemljišta; baza podataka za svaku lokaciju gde se vrši praćenje stanja prikazuje vrednosti supstanci koje su premašile granične vrednosti.
9) Privredne aktivnosti
Nadležna institucija: Agencija za zaštitu životne sredine
A) Industrija - Sadrži podatke i informacije o broju: sertifikata SRPS ISO 14001, preduzeća koja su uvela sistem EMAS, i eko-znak licenci.
B) Energetika - Sadrži podatke i informacije o potrošnji energije po energentima i po sektorima; o potrošnji ukupne primarne energije i električne energije iz obnovljivih izvora.
Podaci su prikazani na godišnjem nivou i mogu se pretraživati po godinama.
10) Ekonomski instrumenti
Nadležna institucija: Agencija za zaštitu životne sredine
Sadrži podatke o: izdacima iz budžeta za zaštitu životne sredine, prihodima Fonda za zaštitu životne sredine i lokalne samouprave od naknada, o sredstvima za subvencije i druge podsticajne mere, o međunarodnim finansijskim pomoćima za oblast zaštite životne sredine.
Podaci su prikazani na godišnjem nivou i mogu se pretraživati po godinama.
11) Registar zaštićenih prirodnih dobara
Nadležna institucija: Zavod za zaštitu prirode Srbije
Sadrži spisak zaštićenih prirodnih dobara u Republici Srbiji koji se trenutno može preuzeti u PDF formatu i redovno se ažurira; u registru su dati ime i vrsta svakog zaštićenog prirodnog dobra, naziv opštine na kojoj se nalazi, ukupna površina i institucija koja upravlja prirodnim dobrom.
Link: http://www.natureprotection.org.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=191&Itemid=186&lang=sr
12) Registar pravnih akata i strateških dokumenata iz oblasti životne sredine
Nadležna institucija: Ministarstvo životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja
Sadrži pravna akta koja se mogu skinuti sa Interneta (nacrte i usvojene verzije zakona i podzakonskih akata), strateške dokumente, izveštaje, itd.
Link: http://www.ekoplan.gov.rs/srl/I-Zivotna-sredina-102-document.htm
Link: http://www.ekoplan.gov.rs/en/I-Zivotna-sredina-102-document.htm
13) Drugi registri relevantnih pravnih i strateških dokumenata
Nadležna institucija: Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti
Link: http://www.poverenik.rs/index.php/sr/doc/zakoni.html
Link: http://www.poverenik.rs/index.php/sr/doc/podzakonski-akti.html
Link: http://www.poverenik.rs/index.php/sr/doc/medjunarodni-dokumenti.html
Link: http://www.poverenik.rs/index.php/sr/doc/ustav-republike-srbije.html
Nadležna institucija: Zavod za zaštitu prirode Srbije
Link: http://www.natureprotection.org.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=83&Itemid=83&lang=sr
Nadležna institucija: Arhus centar Kragujevac (trenutno najpotpunija baza propisa)
Link: http://www.Arhuskg.rs/page/zakoni/
Link: http://www.Arhuskg.rs/page/pravilnici/
Link: http://www.Arhuskg.rs/page/ostali-propisi/
Link: http://www.Arhuskg.rs/page/uredbe/
Link: http://www.Arhuskg.rs/page/naredbe/
Link: http://www.Arhuskg.rs/page/nacrti-zakona/
Link: http://www.Arhuskg.rs/page/nacrti-pravilnika/
Link: http://www.Arhuskg.rs/page/nacrti-uredbi/
Link: http://www.Arhuskg.rs/page/nacrti-naredbi/
Nadležna institucija: Agencija za hemikalije
Link: http://www.ekoplan.gov.rs/shema/cir/docs/docs.html
Nadležna institucija: Narodna skupština
Link: http://www.parlament.gov.rs/content/lat/akta/zakoni.asp
Druge baze podataka na Internetu relevantne za primenu Arhuske konvencije
1) Katalog organa javne vlasti u vezi sa Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja
Nadležna institucija: Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti
sadrži podatke o državnim i drugim organima i organizacijama čija delatnost je u vezi sa članom 3. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja ("Službeni glasnik RS", br. 120/04 i 54/07); redovno se ažurira.
Link: http://www.poverenik.rs/index.php/sr/zakon-i-podz-akti-.html
2) Registar proizvođača koji se bave organskom proizvodnjom
Nadležna institucija: Ministarstvo poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede
Link: http://www.dnrl.gov.rs/zakoni/Spisak_pro.pdf
3) Registri važnih hemikalija
Nadležna institucija: Agencija za hemikalije
Agencija za hemikalije vodi i redovno ažurira veći broj registara koji se odnose na važne hemikalije, kao na primer:
Spisak klasifikovanih supstanci
Link: http://www.ekoplan.gov.rs/shema/cir/docs/files/deo-2-SKS_tabela_1.pdf
Link: http://www.ekoplan.gov.rs/shema/cir/docs/files/deo-3-SKS_tabela_2.pdf
Lista aktivnih supstanci
Link: http://www.ekoplan.gov.rs/shema/cir/docs/files/2.3-Lista_aktivnih_supstanci.pdf
Spisak hemikalija za postupak prethodnog obaveštenja
Link: http://www.ekoplan.gov.rs/shema/cir/upuinfo/files/2_Spisak_prethodno_obavestenje.pdf
Spisak hemikalija za PIC postupak (postupak davanja saglasnosti na osnovu prethodnog obaveštavanja)
Link: http://www.ekoplan.gov.rs/shema/cir/docs/files/Pravilnik_o_uvozu_i_izvozu_odredjenih_opasnih_hemikalija(Pravilnik-PIC).pdf
Spisak opasnih hemikalija i proizvoda čiji je izvoz zabranjen
Link: http://www.ekoplan.gov.rs/shema/cir/docs/files/Pravilnik_o_uvozu_i_izvozu_odredjenih_opasnih_hemikalija(Pravilnik-PIC).pdf
ODABRANE ZAKONSKE ODREDBE KOJE SE TIČU REGISTARA ZAGAĐENJA: ARHUSKA KONVENCIJA/PRTR PROTOKOL I POREĐENJE ZAKONSKIH REŠENJA U PRAVNIM SISTEMIMA EVROPSKE UNIJE I REPUBLIKE SRBIJE
Tabela Aneks 6: Odabrane zakonske odredbe koje se tiču registara zagađenja: Arhuska konvencija/PRTR protokol i poređenje zakonskih rešenja u pravnim sistemima Evropske unije i Republike Srbije
AK/PRTR PROTOKOL | E-PRTR | Zakon Republike Srbije o zaštiti životne sredine (2004)101 | Zakon Republike Srbije o zaštiti životne sredine (2009)102 |
Cilj: Omogućiti bolji pristup javnosti informacijama putem uspostavljanja usaglašenih, integrisanih registara ispuštanja i prenosa zagađujućih materija da bi se olakšalo učešće javnosti u donošenju odluka o pitanjima koja se tiču životne sredine i doprinelo sprečavanju i smanjenju zagađenja životne sredine. | Ciljevi: Sprovođenje PRTR protokola; olakšavanje učešća javnosti u donošenju odluka o pitanjima koja se tiču životne sredine; doprinos sprečavanju i smanjenju zagađenja životne sredine. | Ciljevi: Praćenje kvalitativnih i kvantitativnih promena u životnoj sredini. | Ciljevi: Još uvek nisu definisani. |
Relevantne definicije Zagađujuća materija: Supstanca ili grupa supstanci koje mogu biti štetne po životnu sredinu i ljudsko zdravlje zbog svojih karakteristika ili unosa u životnu sredinu. Ispuštanje: svaki unos zagađujućih materija u životnu sredinu koji je rezultat neke ljudske aktivnosti, namerne ili slučajne, rutinske ili nerutinske, uključujući: curenja, emisije, ispuštanja, injektiranje, odlaganje, bacanje ili ispuštanja kroz kanalizacioni sistem bez tretmana otpadnih voda. Prenos sa lokacije: Kretanje, izvan granica postrojenja u kome se nalaze, zagađujućih materija, otpada namenjenog za odlaganje ili skupljanje ili zagađujućih materija u otpadnim vodama određenim za prečišćavanje. Difuzni izvori: Manji ili rasuti izvori iz kojih se zagađujuće materije mogu ispuštati u zemljište, vazduh ili u vodu, čiji kombinovani uticaj na ove elemente može biti značajan i za koje nije praktično pripremati posebne izveštaje o svakom pojedinačnom izvoru. | Relevantne definicije E-PRTR: Javno dostupna elektronska baza podataka. Supstanca: bilo koji hemijski element i njegova jedinjenja, izuzev radioaktivnog materijala. Zagađujuća materija: Supstanca ili grupa supstanci čije unošenje u životnu sredinu može biti štetno po životnu sredinu i/ ili ljudsko zdravlje. Ispuštanje: svaki unos zagađujućih materija u životnu sredinu koji je rezultat neke ljudske aktivnosti, namerne ili slučajne, rutinske ili nerutinske, uključujući: curenja, emisije, ispuštanja, injektiranje, odlaganje, bacanje ili ispuštanja kroz kanalizacioni sistem bez tretmana otpadnih voda. Prenos sa lokacije: Kretanje izvan granica postrojenja u kome se nalaze zagađujuće materije, otpada namenjenog za odlaganje ili skupljanje ili zagađujućih materija u otpadnim vodama određenim za prečišćavanje. | Relevantne definicije Integralni katastar zagađivača: registar sistematizovanih informacija i podataka o zagađivačima životne sredine koji sadrži podatke o njihovoj lokaciji, proizvodnim procesima, karakteristikama, materijalnim bilansima na ulazima i izlazima sirovina, postrojenjima za prečišćavanje, tokovima otpada i zagađujućim materijama i njihovom ispuštanju, tretmanu i mestima odlaganja. Zagađujuće materije: materije čije ispuštanje u životnu sredinu može uticati na njen prirodni sastav, osobine i integritet. Zagađivanje životne sredine: unošenje zagađujućih materija ili energije u životnu sredinu, izazvano ljudskom delatnošću ili prirodnim procesima koje može imati štetne posledice na kvalitet životne sredine i/ili zdravlje ljudi. Difuzni izvori: izvori zagađivanja iz kojih se emituju zagađujuće materije bez jasno određenog ispusta. [Propis, 2007, uporedi fusnota 101]. | Relevantne definicije Registar izvora zagađivanja životne sredine: Skup sistematizovanih podataka i informacija o vrstama, količinama, načinu i mestu unošenja, ispuštanja ili odlaganja zagađujućih materija u gasovitom, tečnom i čvrstom obliku ili agregatnom stanju ili ispuštanja energije (buke, vibracija, toplote, jonizujućeg i nejonizujućeg zračenja) i tačkastih, linijskih i površinskih izvora zagađenja (obavezan na nacionalnom i lokalnom nivou). Emisija: ispuštanje ili prosipanje zagađujućih materija u gasovitom, tečnom ili čvrstom agregatnom stanju; ili emisije energije iz izvora zagađenja u životnu sredinu. Izvori zagađivanja životne sredine: lokacijski određeni i prostorno ograničeni tačkasti, linijski i površinski izvori zagađujućih materija i energije. |
Obuhvata: ispuštanje zagađujućih materija, difuznih zagađujućih materija i prenos zagađujućih materija sa lokacije moraju biti prijavljeni. | Obuhvata: podatke za oko 24.000 postrojenja u EU; podatke i informacije o količinama zagađujućih materija ispuštenih u vazduh, vodu i zemljište; podatke i informacije o prenosu otpada od mesta porekla; podatke o zagađujućim materijama u otpadu; podatke o ispuštanjima iz difuznih izvora. | Obuhvata: opšte podatke; podatke o postrojenjima; podatke o emisiji u vazduh, vodu i otpadu. |
|
| 65 navedenih delatnosti; lista na kojoj se nalazi 91 zagađujuća materija koja se prati; granične vrednosti određene za zagađujuće materije sa liste; prenos opasnih materija sa lokacije (koje prelaze granične vrednosti po jedinci količine ili vremena); prenos sa lokacije bilo koje od navedenih zagađujućih materija, a nalaze se u otpadnim vodama namenjenim za prečišćavanje. | 65 navedenih delatnosti; lista na kojoj se nalazi 91 zagađujuća materija; lista materija iz postrojenja koja zagađuju vazduh; lista materija iz postrojenja koja zagađuju vodu. |
|
Obezbeđivanje kvaliteta podataka i ocena njihovog kvaliteta: operateri svakog postrojenja koje je obavezno da podnosi izveštaje su dužni da obezbede da informacije koje se nalaze u izveštajima budu kvalitetne, odnosno, kompletne, konzistentne i verodostojne. | Obezbeđivanje kvaliteta podataka i ocena njihovog kvaliteta: Operateri svakog postrojenja koje je obavezno da podnosi izveštaje su dužni da obezbede da informacije koje se nalaze u izveštajima budu kvalitetne; nadležni organi su dužni da ocene kvalitet podataka koje daju operateri, odnosno, njihovu kompletnost, konzistentnost i verodostojnost. |
|
|
Zahtevi sadržani u Arhuskoj konvenciji Obezbeđivanje da javnost ima pristup informacijama (član 11); ostvarivanje prava na pravnu zaštitu (član 14). | Usaglašenost sa zahtevima sadržanim u Arhuskoj konvenciji Obezbeđivanje da javnost ima pristup informacijama (usaglašeno); | Zahtevi sadržani u Arhuskoj konvenciji Podaci iz katastara su dostupni javnosti u skladu sa članom 78. stav 2, čime je obezbeđeno pravo pristupa zvaničnim javnim registrima. Ostali elementi ne postoje. |
|
i
_________
101Prema članu 75, stav 3. ovog zakona, usvojen je propis kojim se uređuje metodologija za izradu Integrisanog katastra zagađivača ("Službeni glasnik RS", broj 94/07). Taj propis je još uvek na snazi, a noviji tek treba da bude usvojen.
102Prema članu 42, stav 4, u vezi sa članom 72, stav 4. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti životne sredine (2009), propis iz 2007. godine ostaje na snazi dok Ministarstvo životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja ne usvoji novu metodologiju za izradu nacionalnog i lokalnog registra izvora zagađivanja, kao i metodologiju za vrste, načine i rokove prikupljanja podataka (rok za usvajanje metodologija je bio 23. maj 2010; međutim, novi propis (Metodologija za izradu nacionalnog i lokalnog registra izvora zagađivanja, kao i Metodologija za vrste, načine i rokove prikupljanja podataka) je usvojen i objavljen 1. decembra 2010. godine ("Službeni glasnik RS", broj 91/10). Taj propis ovom prilikom nije uzet u obzir, pošto je usvojen posle 1. oktobra 2010. godine.
iiImajući u vidu da se u ovom dokumentu navode i ministarstva koja više ne postoje, odnosno, njihovo preklapanje u tekstu sa novim ministarstvima, čije formiranje je posledica rekonstrukcije Vlade Republike Srbije, nije bilo moguće u potpunosti dosledno koristiti ni prethodnu ni sadašnju nomenklaturu. (Prim. prev.)
AZŽSRS | Agencija za zaštitu životne sredine Republike Srbije |
AZJZNSS | Agencija za zaštitu od jonizujućih zračenja i nuklearnu sigurnost Srbije |
AK | Arhuska konvencija |
ATS | Akreditaciono telo Srbije |
AH | Agencija za hemikalije |
GIS | Geografski informacioni sistem |
GMES | Global Monitoring for Environment and Security (Globalni monitoring za životnu sredinu i bezbednost) |
DG | European Commission Departments (Odeljenja Evropske komisije) |
EEA | European Environment Agency (Evropska agencija za životnu sredinu) |
EEZ | Evropska ekonomska zajednica |
EZ | Evropska zajednica |
EIONET | European Environment Information and Observation Network (Evropska informaciona i osmatračka mreža u oblasti životne sredine) |
EK | Evropska komisija |
EMAS | Eco-Management and Audit Scheme (Sistem za upravljanje zaštitom životne sredine i proveru) |
UDRUŽENJA | Ekološka nevladina organizacija - udruženje građana koje se primarno bavi zaštitom životne sredine kao javnim interesom |
EPER | European Pollutant Emission Register (Evropski registar o ispuštanju zagađujućih materija) |
E- PRTR | European Pollutant Release and Transfer Register (Evropski registar ispuštanja i prenosa zagađujućih materija) |
ETC | Evropski tematski centar |
EU | Evropska unija |
EUROSTAT | Statistical Office of the European Union (Evropski statistički zavod) |
ZAAO | Zakon o ambalaži i ambalažnom otpadu |
ZBP | Zakon o biocidnim proizvodima |
ZV | Zakon o vodama |
ZZBŽS | Zakon o zaštiti od buke u životnoj sredini |
ZZV | Zakon o zaštiti vazduha |
ZZŽS | Zakon o zaštiti životne sredine |
ZZJZNS | Zakon o zaštiti od jonizujućih zračenja i nuklearnoj sigurnosti |
ZZNZ | Zakon o zaštiti od nejonizujućih zračenja |
ZZOKRF | Zakon o zaštiti i održivom korišćenju ribljeg fonda |
ZZP | Zakon o zaštiti prirode |
ZZPS | Zavod za zaštitu prirode Srbije |
ZIDZZŽS | Zakon o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti životne sredine |
ZIDZPUŽS | Zakon o izmenama i dopunama Zakona o proceni uticaja na životnu sredinu |
ZISKZŽS | Zakon o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine |
ZUP | Zakon o opštem upravnom postupku |
ZPUŽS | Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu |
ZS | Zakon o sudovima |
ZSPIJZ | Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja |
ZSPUŽS | Zakon o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu |
ZUO | Zakon o upravljanju otpadom |
ZUS | Zakon o upravnim sporovima |
ZH | Zakon o hemikalijama |
INSPIRE | Infrastructure for Spatial Information in the European Community (Infrastruktura prostornih informacija u Evropskoj zajednici) |
ISKZŽS | Integrisano sprečavanje i kontrola zagađivanja životne sredine |
ISS | Institut za standardizaciju Srbije |
KBR | Konvencija o biološkoj raznovrsnosti |
LV | Lokalna vlast |
LS | Lokalna samouprava [nivo] |
MKIID | Ministarstvo kulture, informisanja i informacionog društva |
MLJMPDULS | Ministarstvo za ljudska i manjinska prava, državnu upravu i lokalnu samoupravu |
MŽSRPP | Ministarstvo životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja |
MZ | Ministarstvo zdravlja |
MO | Ministarstvo odbrane |
MPN | Ministarstvo prosvete i nauke |
MPTŠV | Ministarstvo poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede |
MSŽS | Multilateralni sporazumi u oblasti životne sredine |
MF | Ministarstvo finansija |
NVO | Nevladina organizacija |
NIIM | Naučno-istraživačke institucije i institucije koje vrše monitoring |
NS | Narodna skupština Republike Srbije |
NPI | Nacionalni program za integraciju Republike Srbije u Evropsku uniju |
NRC | Nacionalni referentni centar u okviru EIONET mreže |
PIJZZPL | Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti |
OEBS | Organisation for Security and Cooperation in Europe (Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju) |
OECD | Organisation for Economic Co-operation and Development (Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj) |
PRTR | Pollutant Release and Transfer Register (Registar ispuštanja i prenosa zagađujućih materija) |
PSŽS | Pregled stanja životne sredine u Republici Srbiji |
PUŽS | Procena uticaja na životnu sredinu |
RG | Radna grupa |
RZII | Republički zavod za informatiku i Internet |
RZS | Republički zavod za statistiku |
RIZŽS | Registar izvora zagađenja životne sredine (Zakon o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti životne sredine, Službeni glasnik RS broj 36/09) |
RHMZ | Republički hidrometeorološki zavod |
STRATEGIJA | Strateški akcioni plan [za primenu Arhuske konvencije u Republici Srbiji] |
SE | Savet Evrope |
SEIS | Shared Environmental Information System (Zajednički informacioni sistem o životnoj sredini) |
SKGO | Stalna konferencija gradova i opština |
SPUŽS | Strateška procena uticaja na životnu sredinu |
UZP | Upravljači zaštićenih područja |
UN | Ujedinjene nacije |
UNECE | United Nations Economic Commission for Europe (Ekonomska komisija Ujedinjenih nacija za Evropu) |
UNEP | United Nations Environment Programme (Program Ujedinjenih nacija za životnu sredinu) |
UNFCCC | United Nations Framework Convention on Climate Change (Okvirna konvencija Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama) |
FZŽS | Fond za zaštitu životne sredine |
CDDA | Common Database on Designated Areas (Zajednička baza podataka označenih područja) |
CITES | Convention on international trade in endangered species of wild fauna and flora (Konvencija o međunarodnoj trgovini ugroženim vrstama divlje faune i flore) |