SVETLA
Svetla koja mogu da ugroze bezbednost vazduhoplova
Svetlo na zemlji u blizini aerodroma koje ne služi za potrebe vazduhoplova (u daljem tekstu: nevazduhoplovno zemaljsko svetlo), a koje može da ugrozi bezbednost vazduhoplova mora da bude ugašeno ili zaklonjeno da bi se eliminisao izvor opasnosti.
Emitovanje laserskog zračenja koje može ugroziti bezbednost vazduhoplova
Da bi se zaštitila bezbednost vazduhoplova od opasnog uticaja izvora laserskog zračenja, Direktorat određuje sledeće zaštićene zone oko aerodroma:
(a) zona letenja bez laserskog zračenja (LFFZ);
(b) zona letenja ugrožena zbog laserskog zračenja (LCFZ);
(v) zona letenja osetljiva zbog laserskog zračenja (LSFZ).
Određivanje nivoa izloženosti zračenju i udaljenosti koje na adekvatan način štite vazduhoplovne operacije od laserskog zračenja vrši se na način koji je prikazan na slikama 5-11, 5-12 i 5-13 ovog pravilnika.
Dodatna uputstva koja se odnose na način na koji se vrši zaštita vazduhoplovnih operacija od štetnog uticaja laserskih predajnika su sadržana u Priručniku o laserskom zračenju i bezbednosti letenja (ICAO Dokument broj 9815).
Slika 5-11 Zaštićene zone letenja
Slika 5-12 Zona letenja na višestrukim poletno-sletnim stazama bez laserskog zračenja
Slika 5-13 Zaštićene zone letenja sa indikacijom maksimalnih nivoa zračenja
Svetla koja mogu izazvati zabunu
Nevazduhoplovno zemaljsko svetlo koje, zbog svog intenziteta, konfiguracije ili boje može da ometa ili izazove zabunu u pogledu jasnog tumačenja vazduhoplovnih zemaljskih svetala, mora da bude ugašeno ili zaklonjeno da bi se eliminisao izvor opasnosti.
Posebna pažnja mora da se obrati na nevazduhoplovno zemaljsko svetlo koje je vidljivo iz vazduha u okviru sledećih zona:
(a) instrumentalne poletno-sletne staze kodnog broja 4: u okviru zona koje se nalaze ispred praga i iza kraja poletno-sletne staze, koje se pružaju najmanje 4.500 m u dužini od praga i kraja poletno-sletne staze i u širini 750 m sa obe strane produžene ose poletno-staze;
(b) instrumentalne poletno-sletne staze kodnog broja 2 ili 3: kao i pod (a), osim što dužina mora da iznosi najmanje 3.000 m;
(v) instrumentalne poletno-sletne staze kodnog broja 1 i neinstrumentalne poletno-sletne staze: u okviru prilazne površi.
Izdignuta svetla za prilaz i njihovi nosači moraju da budu lomljivi u dužini od 300 m od praga, dok ostala svetla svetlosnog sistema za prilaz:
(a) tamo gde visina nosača prelazi 12 m, zahtev za lomljivošću se primenjuje samo na gornjih 12 m;
(b) tamo gde je nosač okružen nelomljivim predmetima, samo onaj deo nosača koji se izdiže iznad predmeta u okruženju mora da bude lomljiv.
Ako prilazno svetlo ili njegov nosač nisu sami po sebi dovoljno vidljivi moraju da se na odgovarajući način obeleže.
Izdignuta svetla na poletno-sletnoj stazi, produžetku za zaustavljanje i rulnoj stazi moraju da budu lomljiva.
Svetla iz stava 1. ovog člana moraju da se postave na takvoj visini koja obezbeđuje dovoljno rastojanje od elisa i kućišta motora mlaznih vazduhoplova.
Oprema svetla ugrađenog u površinu poletno-sletnih staza, produžetaka za zaustavljanje, rulnih staza i platformi mora da je tako napravljena i podešena da može da izdrži pritisak točkova vazduhoplova bez ikakvog oštećenja vazduhoplova ili samih svetala.
Temperatura nastala kondukcijom između ugrađenog svetla i gume točka vazduhoplova ne sme da pređe 160° C tokom desetominutnog izlaganja ovim pojavama.
Intenzitet osvetljenja poletno-sletne staze mora da bude odgovarajući za minimalne uslove vidljivosti i ambijentalno osvetljenje i da bude kompatibilan sa najbližom sekcijom prilaznog svetlosnog sistema, ako on postoji.
Ako postoji svetlosni sistem visokog intenziteta, u taj sistem osvetljenja se mora uvrstiti i odgovarajuća kontrola intenziteta kako bi se omogućilo prilagođavanje intenziteta svetlosti uslovima koji preovlađuju.
Posebna kontrola intenziteta ili druge pogodne metode uvode se da bi se osiguralo da ovi sistemi, ako se ugrade, mogu da funkcionišu usaglašenim intenzitetom sa:
(a) prilaznim svetlosnim sistemom;
(b) svetlima na ivicama poletno-sletne staze;
(v) svetlima na pragu poletno-sletne staze;
(g) svetlima na kraju poletno-sletne staze;
(d) svetlima ose poletno-sletne staze;
(đ) svetlima u zoni dodira poletno-sletne staze;
(e) svetlima ose rulne staze.
Najveća vrednost intenziteta svetlosti u okviru elipse kojim se definiše glavni snop ne sme da iznosi više od trostruke vrednosti minimalnog intenziteta svetlosti izmerenog na obodu elipse, u skladu sa Dodatkom 2, Priloga 1. ovog pravilnika, slike A2-1 - A2-11.
Najveća vrednost intenziteta svetlosti u okviru pravougaonika kojim se definiše glavni snop, ne sme da iznosi više od trostruke vrednosti minimalnog intenziteta svetlosti izmerenog na obodu pravougaonika, u skladu sa Dodatkom 2, Priloga 1. ovog pravilnika, slike A2-12 - A2-21.
Osvetljenje za slučaj vanredne situacije (primena, lokacija, karakteristike)
Na aerodromu na kome je postavljeno osvetljenje poletno-sletne staze, a koji nema sekundarni izvor električne energije, moraju da se obezbede dodatna mobilna svetla za slučaj vanredne situacije, koja mogu lako da se ugrade bar na primarnoj poletno-sletnoj stazi u slučaju otkaza glavnog svetlosnog sistema.
Minimalan uslov za ugradnju osvetljenja za slučaj vanredne situacije je da ono bude prilagođeno konfiguraciji neophodnoj za neinstrumentalnu poletno-sletnu stazu.
Boja svetala za slučaj vanredne situacije mora da bude u saglasnosti sa zahtevima boje osvetljenja poletno-sletne staze.
Izuzetno od stava 3. ovog člana, ako postavljanje obojenih svetala na pragu ili kraju poletno-sletne staze nije izvodljivo, sva svetla mogu da budu u nijansama bele boje ili što približnije beloj boji.
Ako je operativno neophodno, aerodromski far ili far za indentifikaciju moraju da se postave na svakom aerodromu koji se koristi za letenje noću.
Operativni zahtevi određuju se uzimajući u obzir zahteve za saobraćajem na aerodromu, uočljivost obeležja aerodroma u odnosu na okolinu i instalaciju drugih vizuelnih i nevizuelnih sredstava korisnih za lociranje aerodroma.
Aerodromski far (primena, lokacija)
Aerodromski far postavlja se na aerodromu koji se koristi za letenje noću ako postoji jedan ili više od sledećih uslova:
(a) ako se navigacija vazduhoplova u najvećoj meri obavlja vizuelno;
(b) ako je smanjena vidljivost česta pojava; ili
(v) ako je teško locirati aerodrom iz vazduha usled svetala iz okruženja ili zbog terena.
Aerodromski far mora da se nalazi na samom aerodromu ili u njegovoj blizini, u zoni gde je osvetljenje okolne sredine slabo.
Aerodromski far mora da se postavi na mestu na kome neće biti zaklonjen objektima u svim najvažnijim pravcima prilaza i tako da nema zaslepljujući efekat na pilota tokom faze prilaza.
Karakteristike aerodromskog fara
Aerodromski far mora da emituje naizmenični blesak obojene i bele svetlosti ili samo blesak bele svetlosti.
Frekvencija ukupnog broja blesaka mora da iznosi 20 - 30 u minuti.
Ako se koriste farovi u dve boje, farovi sa aerodroma na kopnu moraju da budu zelene boje a farovi sa aerodroma na vodi žute boje.
U slučaju kombinovanog aerodroma, tj. aerodroma na vodi i na kopnu, ako se koristi aerodromski far sa dve boje, boja mora da odgovara prioritetnom delu aerodroma.
Svetlost aerodromskog fara mora da bude vidljiva iz svih smerova.
Visina vertikalnog prostiranja svetlosti aerodromskog fara mora da iznosi od 1° do visine koju Direktorat odredi kao dovoljnu da obezbedi orijentaciju na maksimalnoj visini na kojoj je aerodromski far predviđen za korišćenje.
Efektivni intenzitet bleska ne sme da iznosi manje od 2.000 cd.
Identifikacioni far (primena, lokacija)
Aerodrom koji se koristi za letenje noću, a koji se ne može s lakoćom uočiti iz vazduha na neki drugi način, mora obavezno da poseduje identifikacioni far.
Identifikacioni far mora da se nalazi na aerodromu u zoni gde je ambijentalno osvetljenje pozadine slabo.
Identifikacioni far mora da se postavi na mestu na kome neće biti zaklonjen objektima u svim najvažnijim pravcima prilaza i tako da nema zaslepljujući efekat na pilota tokom faze prilaza.
Karakteristike identifikacionog fara
Identifikacioni far na aerodromu na kopnu mora bude vidljiv iz svih smerova.
Visina vertikalnog prostiranja svetlosti identifikacionog fara mora da iznosi od 1° do visine koju Direktorat odredi kao dovoljnu da obezbedi orijentaciju na maksimalnoj visini na kojoj je identifikacioni far predviđen za korišćenje.
Efektivni intenzitet bleska ne sme da iznosi manje od 2.000 cd.
Na aerodromu na kopnu blesak identifikacionog fara mora da bude zelene boje, a na aerodromu na vodi žute boje.
Identifikacioni znaci moraju da se prenose međunarodnom Morzeovom azbukom.
Brzina prenosa identifikacionih znakova mora da iznosi 6 - 8 reči u minuti, a trajanje Morzeovih tačaka mora da iznosi 0,15 - 0,2 sekunde.
Po odobrenju Direktorata i tamo gde je to fizički izvodljivo, jednostavni sistem prilaznih svetala, definisan u čl. 171-174. ovog pravilnika, mora da se postavi ispred svake neinstrumentalne poletno-sletne staze kodnog broja 3 ili 4 koja je predviđena za korišćenje noću, osim ako se poletno-sletna staza koristi samo u uslovima dobre vidljivosti i ako je obezbeđeno vođenje uz pomoć drugih vizuelnih sredstava.
Ako je to fizički izvodljivo, jednostavni sistem prilaznih svetala definisan u čl. 171-174. ovog pravilnika, mora da se postavi ispred svake poletno-sletne staze za neprecizan prilaz, osim ako se poletno-sletna staza koristi samo u uslovima dobre vidljivosti i ako je obezbeđeno vođenje uz pomoć drugih vizuelnih sredstava.
Za poletno-sletne staze za precizan prilaz kategorije I mora da se obezbedi svetlosni sistem kako je definisano u čl. 175-180. ovog pravilnika, gde je to izvodljivo.
Za poletno-sletne staze za precizan prilaz kategorija II i III mora da se obezbedi svetlosni sistem kako je definisano u čl. 181-187. ovog pravilnika.
Jednostavni sistem prilaznih svetala (lokacija)
Jednostavni sistem prilaznih svetala se sastoji od reda svetala na produženoj osi poletno-sletne staze koji se proteže do najmanje 420 m od praga, sa redom svetala koji formira poprečnu prečku dužine 18 m ili 30 m na rastojanju od 300 m od praga.
Svetla koja formiraju poprečnu prečku stoje u horizontalnoj pravoj liniji pod pravim uglom na liniju svetala ose, koja ih deli na pola.
Razmak između svetala poprečne prečke mora da stvara linearni efekat, izuzev kod poprečne prečke od 30 m, gde se mogu ostaviti praznine uz svaku stranu produžene ose.
Ove praznine moraju da budu što manje da bi se zadovoljili lokalni zahtevi i svaka praznina ne sme da pređe 6 m.
Razmaci između svetala poprečne prečke moraju da iznose 1 m - 4 m.
Svetla koja formiraju osu postavljaju se na razmacima od po 60 m, osim kad se želi da se poboljša vođenje vazduhoplova, kad može da se koristi razmak od 30 m.
Svetlo najbliže pragu se postavlja 60 m ili 30 m od praga, zavisno od odabranog uzdužnog razmaka za red svetala na osi.
Ako fizički nije izvodljivo da se produžena osa pruža u dužinu od 420 m od praga, mora da bude produžena do 300 m tako da obuhvati poprečnu prečku, a ako to nije moguće, svetla na osi moraju da se protežu onoliko koliko je izvodljivo, a svako svetlo na osi da se sastoji od prečke dužine najmanje 3 m.
Ako je prilazni sistem sa poprečnom prečkom na 300 m od praga, dodatna poprečna prečka može da se postavi na 150 m od praga.
Sistem prilaznih svetala mora da bude postavljen što je više moguće u horizontalnoj ravni koja prolazi kroz prag pod uslovom:
(a) da nijedan drugi objekat, osim antene azimuta ILS ili MLS, ne prolazi kroz ravan prilaznih svetala na rastojanju od 60 m od ose sistema;
(b) da se iz vazduhoplova u prilazu ne vidi nijedno drugo svetlo osim svetala prilaznog sistema.
Antena azimuta ILS ili MLS koja prolazi kroz ravan svetala iz stava 1. ovog člana se tretira kao prepreka i tako se obeležava i osvetljava.
Karakteristike jednostavnog sistema prilaznih svetala
Svetla jednostavnog sistema prilaznih svetala moraju da budu fiksna, a njihova boja takva da se odmah razlikuju od drugih vazduhoplovnih svetala na zemlji, kao i od spoljašnjeg osvetljenja, ako ga ima.
Svako svetlo na osi mora da se sastoji od:
(a) jednog izvora, ako je produžena osa dugačka više od 300 m;
ili
(b) prečke dužine minimum 3 m, ako je produžena osa dugačka manje od 300 m.
Kod neinstrumentalne poletno-sletne staze, svetla jednostavnog sistema prilaznih svetala moraju se vide iz svih smerova neophodnih pilotu koji se nalazi na osnovnom pravcu i u finalnom prilazu.
Intenzitet svetala jednostavnog sistema prilaznih svetala mora da odgovara svim uslovima vidljivosti i ambijentalnom osvetljenju za koji je sistem postavljen.
Kod poletno-sletne staze opremljene sistemom za instrumentalni neprecizan prilaz, svetla jednostavnog sistema prilaznih svetala moraju da se vide iz svih smerova neophodnih da pilot vazduhoplova koji je u finalnom prilazu ne odstupa previše od putanje koju obezbeđuje nevizuelno sredstvo.
Svetla moraju da budu tako konstruisana da omogućavaju vođenje vazduhoplova danju i noću u najnepovoljnijim uslovima vidljivosti i ambijentalnog osvetljenja.
Sistem prilaznih svetala za precizan prilaz kategorije I (lokacija)
Sistem prilaznih svetala za precizan prilaz kategorije I se sastoji od reda svetala na produženoj osi poletno-sletne staze dužine, uvek kad je to moguće, preko 900 m od praga poletno-sletne staze sa redom svetala koji formira poprečnu prečku dužine 30 m na rastojanju 300 m od praga poletno-sletne staze.
Svetla iz stava 1. ovog člana koja formiraju poprečnu prečku stoje u horizontalnoj pravoj liniji pod pravim uglom na liniju svetala ose, koja ih deli na pola.
Razmak između svetala poprečne prečke mora da stvara linearni efekat, s tim što se mogu ostaviti praznine na svakoj strani ose.
Praznine iz stava 3. ovog člana moraju da budu što manje da bi se zadovoljili lokalni zahtevi i svaka praznina ne sme da pređe 6 m.
Razmaci između svetala poprečne prečke moraju da budu 1 m - 4 m.
Svetla iz stava 1. ovog člana koja formiraju osu postavljaju se na razmacima od po 30 m, s tim da prvo svetlo do praga mora da bude udaljeno 30 m.
Sistem prilaznih svetala za precizan prilaz kategorije I mora da bude postavljen što bliže horizontalnoj ravni koja prolazi kroz prag pod uslovom:
(a) da ni jedan drugi objekat, osim antene azimuta ILS ili MLS, ne prolazi kroz ravan prilaznih svetala na rastojanju od 60 m od ose sistema;
(b) da se iz aviona u prilazu ne vidi ni jedno drugo svetlo osim sistema prilaznih svetala.
Antena azimuta ILS ili MLS koja prolazi kroz ravan svetala tretira se kao prepreka i tako se obeležava i osvetljava.
Karakteristike sistema prilaznih svetala za precizan prilaz kategorije I
Svetla ose i svetla poprečne prečke sistema prilaznih svetala za precizan prilaz kategorije I moraju da budu fiksna svetla bele boje promenljivog intenziteta.
Pozicija svakog svetla ose iz stava 1. ovog člana mora da se sastoji od:
(a) jednog svetlosnog izvora u prvih 300 m na osi, dva svetlosna izvora u centralnih 300 m na osi i tri svetlosna izvora u poslednjih 300 m na osi, da bi dali podatak o udaljenosti; ili
(b) prečke.
Ako postoji nivo upotrebljivosti prilaznih svetala kao što definiše zahtev održavanja iz člana 333. stav 3. ovog pravilnika, pozicija svakog svetla ose može da se sastoji od:
(a) jednog svetlosnog izvora; ili
(b) prečke.
Prečke moraju da budu duge najmanje 4 m.
Kad prečke čine svetla nalik približno tačkastim izvorima, razmak između njih mora da iznosi najviše 1,5 m.
Ako osu čine prečke iz člana 177. ovog pravilnika, svaka prečka mora da se dopuni bleskalicama visokog intenziteta, osim tamo gde se takvo osvetljenje smatra nepotrebnim uzimajući u obzir karakteristike sistema i prirodu meteoroloških uslova.
Svaka bleskalica visokog intenziteta iz stava 1. ovog člana, mora da blesne dva puta u sekundi uzastopno, počinjući od najdaljeg spoljnog svetla i idući prema pragu do poslednjeg unutrašnjeg svetla sistema.
Izrada električnog kola mora da bude takva da ova svetla mogu da rade nezavisno od drugih svetala prilaznog svetlosnog sistema.
Uz poprečnu prečku koja se nalazi na 300 m od praga u sistem svetala za precizan prilaz kategorije I postavljaju se dodatne prečke i to na 150 m, 450 m, 600 m i 750 m od praga.
Svetla koja čine poprečnu prečku moraju da što više teže pravoj liniji i da budu postavljena pod pravim uglom na liniju svetala produžene ose.
Produžena osa deli svetla poprečne prečke na pola.
Razmak između svetala mora da stvara linearni efekat, s tim što se mogu ostaviti praznine na svakoj strani ose.
Ove praznine moraju da budu što manje, da bi se zadovoljili lokalni zahtevi i svaka praznina ne sme da pređe 6 m.
Ako su dodatne poprečne prečke iz člana 179. ovog pravilnika ugrađene u sistem, spoljni krajevi poprečnih prečki moraju da leže na dve prave linije koje su ili paralelne sa linijom svetala ose ili se približavaju jedna drugoj, da bi se sastale sa osom poletno-sletne staze na 300 m posle praga.
Svetla moraju da budu u skladu sa specifikacijama iz Dodatka 2, Priloga 1. ovog pravilnika, slika A2-1.
Sistem prilaznih svetala za precizan prilaz kategorije II i III (lokacija)
Sistem prilaznih svetala za precizan prilaz kategorije II i III se sastoji od reda svetala na produženoj osi poletno-sletne staze dužine, uvek kad je to moguće, preko 900 m od praga poletno-sletne staze.
Sistem iz stava 1. ovog člana mora da ima dva reda bočnih svetala koja se protežu 270 m od praga i dve poprečne prečke, jednu na 150 m i drugu na 300 m od praga, kao što je prikazano na slici 5-14 ovog pravilnika.
Ako postoji nivo upotrebljivosti prilaznih svetala na način propisan u članu 332. ovog pravilnika, sistem može da ima dva reda bočnih svetala koja se protežu 240 m od praga i dve poprečne prečke, jednu na 150 m i drugu na 300 m od praga, kao što je prikazano na slici 5-15 ovog pravilnika.
Slika 5-14 Unutrašnjih 300 m prilaznih svetala i svetala poletno-sletne staze kod poletno-sletnih staza za precizan prilaz kategorije II i III
Slika 5-15 Unutrašnjih 300 m prilaznih svetala i svetala poletno-sletne staze kod poletno-sletnih staza za precizan prilaz kategorije II i III, gde može da se prikaže nivo ispravnosti svetala definisan kao cilj održavanja u Delu desetom ovog pravilnika
Svetla koja formiraju osu postavljaju se na razmacima od po 30 m, pri čemu prvo svetlo do praga mora da bude udaljeno 30 m.
Svetla koja čine bočne redove postavljaju se sa svake strane ose na razmacima koji su jednaki onim kod svetala ose i sa prvim svetlom postavljenim na 30 m od praga.
Ako postoji nivo upotrebljivosti prilaznih svetala na način propisan u članu 332. ovog pravilnika, svetla koja čine bočne redove mogu da se postave sa svake strane ose, na uzdužnim razmacima od po 60 m, sa prvim svetlom postavljenim na 60 m od praga.
Bočni razmak između unutrašnjih svetala bočnih redova ne sme da iznosi manje od 18 m ni više od 22,5 m, a poželjno je da iznosi 18 m, ali uvek mora da bude jednak onom kod svetala zone dodira.
Poprečna prečka postavljena na 150 m od praga mora da popuni praznine između svetala ose i bočnih redova.
Poprečna prečka postavljena na 300 m od praga mora da se proteže na obe strane svetala ose u dužini od 15 m od ose.
Ako se osa posle 300 m od praga sastoji od svetala iz člana 186. stav 1(b) i stav 2(b) ovog pravilnika, dodatne poprečne prečke moraju da budu postavljene na 450 m, 600 m i 750 m od praga.
Ako su dodatne poprečne prečke iz stava 3. ovog člana ugrađene u sistem, spoljni krajevi poprečnih prečki moraju da leže na dve prave linije koje su ili paralelne sa linijom svetala ose ili se približavaju jedna drugoj, da bi se sastale sa osom poletno-sletne staze 300 m posle praga.
Sistem prilaznih svetala za precizan prilaz kategorije II i III mora da bude postavljen što bliže horizontalnoj ravni koja prolazi kroz prag pod uslovom:
(a) da nijedan drugi objekat, osim antene azimuta ILS ili MLS, ne prolazi kroz ravan prilaznih svetala na rastojanju od 60 m od ose sistema;
(b) da se iz vazduhoplova u prilazu ne vidi nijedno drugo svetlo osim svetala prilaznog sistema.
Antena azimuta ILS ili MLS koja prolazi kroz ravan svetala tretira se kao prepreka i tako se obeležava i osvetljava.
Karakteristike sistema prilaznih svetala za precizan prilaz kategorije II i III
Osa prilaznih svetala za precizan prilaz kategorije II i III na prvih 300 m od praga se sastoji od prečki koje daju svetlost bele boje promenljivog intenziteta, osim tamo gde je prag izmešten 300 m ili više, gde osu mogu da čine izvori sa jednim svetlom koji odašilju svetlost bele boje promenljivog intenziteta.
Ako postoji nivo upotrebljivosti prilaznih svetala na način propisan u članu 332. ovog pravilnika, osu sistema prilaznih svetala za precizan prilaz kategorije II i III na prvih 300 m od praga mogu da čine:
(a) prečke, gde osu preko 300 m od praga čine prečke iz člana 186. stav 1(a) ovog pravilnika; ili
(b) naizmenično izvori sa jednim svetlom i prečke, gde osu preko 300 m od praga čine izvori sa jednim svetlom iz člana 186. stav 1(b) ovog pravilnika, sa najdaljim unutrašnjim izvorom sa jednim svetlom postavljenim na 30 m i najdaljom unutrašnjom prečkom na 60 m od praga; ili
(v) izvori sa jednim svetlom, gde je prag izmešten 300 m ili više,
a svi odašilju svetlost bele boje promenljivog intenziteta.
Preko 300 m od praga svaka pozicija svetla ose sistema prilaznih svetala za precizan prilaz kategorije II i III mora da se sastoji od:
(a) prečke, kao ona koja se koristi na prvih 300 m, ili
(b) izvora sa dva svetla u centralnih 300 m ose i izvora sa tri svetla u spoljašnjih 300 m ose, a svi odašilju svetlost bele boje promenljivog intenziteta.
Ako postoji nivo upotrebljivosti prilaznih svetala na način propisan u članu 333. stav 3. ovog pravilnika, preko 300 m od praga svaka pozicija svetla ose mora da se sastoji od:
(a) prečke, ili
(b) jednog svetlosnog izvora,
a svi odašilju svetlost bele boje promenljivog intenziteta.
Prečke iz st. 1. i 2. ovog člana moraju da budu duge najmanje 4 m.
Kad prečke iz st. 1. i 2. ovog člana čine svetla koja približno predstavljaju tačkasti izvori, razmak između njih mora da iznosi najviše 1,5 m.
Ako osa na rastojanju od 300 m od praga sadrži prečke iz člana 177. stav 2(b) i 3(b) ovog pravilnika, svaka prečka preko 300 m mora da se dopuni bleskalicom visokog intenziteta, osim tamo gde se takvo osvetljenje smatra nepotrebnim, uzimajući u obzir karakteristike sistema i prirodu meteoroloških uslova.
Svaka bleskalica visokog intenziteta mora da blesne dva puta u sekundi uzastopno, počinjući od najdaljeg spoljnog svetla i idući prema pragu do poslednjeg unutrašnjeg svetla sistema.
Izrada električnog kola mora da bude takva da ova svetla mogu da rade nezavisno od drugih svetala prilaznog svetlosnog sistema.
Bočni red se sastoji od prečki koje svetle crveno.
Dužina prečke u bočnom redu i razmak između njenih svetala jednak je onom kod svetlosnih prečki zone dodira.
Svetla koja čine poprečne prečke moraju da budu fiksna svetla bele boje promenljivog intenziteta i moraju da budu jednako razmaknuta u intervalima od najviše 2,7 m.
Intenzitet crvenih svetala iz stava 4. ovog člana mora da odgovara intenzitetu belih svetala.
Svetla moraju da budu usklađena sa specifikacijama iz Dodatka 2, Priloga 1. ovog pravilnika, slike A2-1 i A2-2.
Vizuelni sistemi pokazivača nagiba prilaza
Vizuelni sistemi pokazivača nagiba prilaza omogućavaju prilaz ka poletno-sletnoj stazi sa ciljem kontrolisanja nagiba prilaza, nezavisno od toga da li poletno-sletnu stazu opslužuju neka druga vizuelna ili nevizuelna prilazna sredstva, a postavljaju se ako postoji jedan ili više sledećih uslova:
(a) poletno-sletnu stazu koriste avioni sa turbo-mlaznim motorom ili avioni sa sličnim tehničko-tehnološkim zahtevima za vođenje pri prilazu ili sletanju;
(b) pilot bilo kog tipa aviona ima problem da odluči o proceni prilaza zbog:
1) neadekvatnog vizuelnog vođenja, kao što je prilikom prilaza iznad vode ili terena bez orijentira danju ili pri odsustvu drugog potrebnog svetla u prilaznoj zoni noću, ili
2) pogrešne informacije koju može da pruži varljivi okolni teren ili nagibi poletno-sletne staze;
(v) prisustvo objekata u zoni prilaza može da bude ozbiljna opasnost ako se avion spušta ispod normalne putanje prilaza, posebno ako tu nema nevizuelnih ili drugih vizuelnih uređaja da upozore na takve objekte;
(g) fizički uslovi na oba kraja poletno-sletne staze predstavljaju ozbiljnu opasnost kada avion sleti pre ili se ne zaustavi na kraju poletno-sletne staze;
(d) teren ili preovladavajući meteorološki uslovi su takvi da avion može da bude izložen neobičnim turbulencijama tokom prilaza.
Standardni vizuelni sistemi pokazivača nagiba prilaza se sastoje od:
(a) T-VASIS i AT-VASIS, koji odgovaraju specifikacijama iz čl. 190-196. ovog pravilnika;
(b) sistema PAPI i APAPI, koji odgovaraju specifikacijama iz čl. 197-202. ovog pravilnika,
kao što je prikazano na slici 5-16 ovog pravilnika.
PAPI, T-VASIS ili AT-VASIS se postavljaju, gde je kodni broj 3 ili 4, kad postoji jedan ili više uslova iz člana 188. ovog pravilnika.
PAPI ili APAPI se postavljaju, gde je kodni broj 1 ili 2, kad postoji jedan ili više uslova iz člana 188. ovog pravilnika.
Ako je prag poletno-sletne staze privremeno izmešten iz normalne pozicije i postoji jedan ili više uslova iz člana 188. ovog pravilnika, mora da se postavi PAPI, osim kod kodnog broja 1 ili 2, kada može da se postavi APAPI.
Slika 5-16 Vizuelni sistemi pokazivača nagiba prilaza
T-VASIS se sastoji od dvadeset svetiljki podeljenih u dve grupe po deset simetrično raspoređenih oko ose poletno-sletne staze, u obliku dve prečke od po četiri svetiljke sa uzdužnim linijama od šest svetala koje ih dele na pola, kao što je prikazano na slici 5-17 ovog pravilnika.
AT-VASIS se sastoji od deset svetiljki poređanih s jedne strane poletno-sletne staze, u obliku jedne prečke od četiri svetiljke sa uzdužnim redom od šest svetala koji ih deli na pola.
Svetiljke moraju da budu konstruisane i raspoređene na takav način, da pilot aviona prilikom prilaza:
(a) kad je iznad nagiba prilaženja, vidi prečku(e) bele boje i jedno, dva ili tri svetla za spuštanje; što je pilot više iznad nagiba prilaženja vidi više svetala za spuštanje;
(b) kad je na nagibu prilaženja, vidi prečku(e) bele boje;
(v) kad je ispod nagiba prilaženja, vidi prečku(e) i jedno, dva ili tri svetla za penjanje bele boje, što je pilot niže ispod nagiba prilaženja vidi više svetala za penjanje; i kad je prilično ispod nagiba prilaženja, vidi prečku(e) i tri svetla za penjanje crvene boje.
Kad je na nagibu prilaženja ili iznad nagiba prilaženja, pilot ne sme da vidi svetlo iz svetiljki za penjanje a kad je na nagibu prilaženja ili ispod nagiba prilaženja ne sme da vidi svetlo iz svetiljki za spuštanje.
Slika 5-17 Položaj svetiljki za T-VASIS
Svetiljke se moraju postaviti na način kao što je prikazano na slici 5-17 ovog pravilnika, prema datim tolerancijama za ugradnju.
Za nagib od 3° i za nominalnu visinu očiju pilota od 15 m iznad praga, položaj T-VASIS će obezbediti (stvarnu) visinu očiju pilota iznad praga od 13 m do 17 m kad su vidljiva samo svetla prečke.
Ako je potrebna povećana visina očiju pilota na pragu (da bi se dobilo odgovarajuće odstojanje za točkove) na prilazima može da se leti sa jednim ili više vidljivih svetala za spuštanje, kada visina očiju pilota iznad praga ima sledeći redosled:
- svetla prečke i jedno vidljivo svetlo |
|
za spuštanje |
17 m do 22 m |
- svetla prečke i dva vidljiva svetla |
|
za spuštanje |
22 m do 28 m |
- svetla prečke i tri vidljiva svetla |
|
za spuštanje |
28 m do 54 m. |
Sistemi T-VASIS i AT-VASIS moraju da budu odgovarajući za dnevne i noćne operacije vazduhoplova.
Raspodela svetlosnog snopa svake svetiljke mora da bude u obliku lepeze i da bude vidljiva u širokom luku smerova u pravcu prilaza.
Svetiljke prečke moraju da daju snop svetla bele boje 1°54' - 6° i snop svetla crvene boje 0° - 1°54'.
Svetiljke za spuštanje moraju da daju snop svetla bele boje koji ide od 6° nadole približno do nagiba prilaženja, gde mora da ima oštar prekid.
Svetiljke za penjanje moraju da daju snop svetla bele boje približno od nagiba prilaženja nadole do 1°54' i snop svetla crvene boje ispod ugla od 1°54'.
Ugao vrha crvenog svetlosnog snopa u svetiljkama prečke i svetiljkama za penjanje u letu može da se poveća u skladu sa članom 195. ovog pravilnika.
Raspodela intenziteta svetla kod svetiljki za spuštanje, svetiljki prečke i svetiljki za penjanje mora da bude u skladu sa prikazanim u Dodatku 2, Priloga 1. ovog pravilnika, slika A2-22.
Prelaz boje iz crvene u belu u vertikalnoj ravni mora da bude takav da posmatrač na rastojanju od najmanje 300 m ima utisak da se prelaz iz crvene boje u belu boju odvija u vertikalnom uglu od najviše 15'.
Pri punom intenzitetu svetlo crvene boje mora da ima koordinatu Y koja ne sme da prelazi 0,320.
Operater aerodroma je dužan da obezbedi kontrolu intenziteta svetlosti i omogući podešavanje u skladu sa opštim uslovima da bi se izbeglo zaslepljivanje pilota tokom prilaza i sletanja.
Svetiljke koje čine prečke ili svetiljke koje čine odgovarajući par svetiljki za spuštanje ili penjanje moraju se montirati tako da pilotu aviona u prilazu izgledaju kao da su stvarno u horizontalnoj liniji.
Svetiljke moraju da se montiraju što niže i da budu lomljive.
Svetiljke moraju da budu takve izrade da se naslage prljavštine, kondenzovanja, i sl. na površinama koje reflektuju i odašilju svetlost, što manje mešaju sa svetlosnim signalima i ni u kom slučaju ne utiču na nagib svetlosnih snopova ili kontrast između svetlosti crvene boje i bele boje.
Konstrukcija svetiljki mora da bude takva da svede na minimum mogućnost potpunog ili delimičnog blokiranja otvora snegom ili ledom, tamo gde su takvi uslovi verovatni.
Nagib prilaženja i podešavanje uglova svetlosnog snopa
Nagib prilaženja mora da je odgovarajući za upotrebu za avione koji koriste poletno-sletnu stazu.
Ako je poletno-sletna staza koja ima T-VASIS, opremljena i sa ILS-om i/ili MLS, položaj i ugao svetala moraju da budu takvi da vizuelni nagib prilaženja što više odgovara putanji poniranja ILS-a i/ili minimalnoj putanji poniranja MLS, shodno primeni.
Ugao svetlosnih snopova svetiljki prečke sa obe strane poletno-sletne staze mora da bude isti.
Ugao gornjeg svetlosnog snopa svetiljke za penjanje koja je najbliže prečki i ugao donjeg svetlosnog snopa svetiljke za spuštanje koja je najbliže prečki moraju da budu jednaki i da odgovaraju nagibu prilaženja.
Ugao prekida gornjeg snopa svetiljki za penjanje (gde se više ne vidi) mora da se smanji za 5' kod svake sledeće svetiljke posmatrane u pravcu od krilne prečke.
Ugao uključenja donjeg snopa svetiljki za spuštanje (kad počinju da se vide) mora da se poveća za 7' kod svake sledeće svetiljke posmatrano u pravcu od krilne prečke, kao što je prikazano na slici 5-18 ovog pravilnika.
Slika 5-18 T-VASIS i AT-VASIS podešavanja svetlosnih snopova i nagiba
Podešenost ugla gornjeg snopa crvene svetlosti prečke i svetiljki za penjanje mora da bude takva da, u toku prilaza, pilotu aviona kome su vidljive svetiljke prečke i tri svetiljke za penjanje obezbedi prilaznu zonu čistu od objekata sa bezbednosnom zonom ako se ne vidi ni jedno crveno svetlo.
Ako vazduhoplovna studija pokaže da objekat može da ima negativan uticaj na bezbednost saobraćaja, mora da se ograniči ugao širenja svetlosnog snopa po azimutu u cilju maksimalne bezbednosti operacija vazduhoplova.
Razmera tog ograničenja mora da bude takva da objekat ostane izvan granica snopa svetlosti sistema svetlosnog pokazivača nagiba.
Dozvoljena odstupanja pri ugradnji
Operater aerodroma, uz saglasnost Direktorata, može da:
(a) menja nominalnu visinu oka pilota iznad praga, na nagibu prilaženja, između 12 m i 16 m, osim gde je na raspolaganju standardna putanja poniranja ILS i/ili minimalna putanja poniranja MLS; visinu iznad praga na kojoj se nalaze oči pilota treba menjati da bi se izbegla nepodudarnost između vizuelnog pokazivanja nagiba prilaženja i nagiba sistema ILS ili MLS;
(b) menja uzdužno rastojanje između pojedinačnih svetiljki ili ukupnu dužinu sistema za najviše 10 %;
(v) menja bočni raspored sistema od ivice poletno-sletne staze za najviše ± 3 m;
(g) gde postoji uzdužni nagib tla, podešava rastojanje pojedinačne svetiljke od tla da bi se nadoknadila razlika njenog nivoa od nivoa praga;
(d) gde postoji poprečni nagib tla, podešava rastojanje između dve svetiljke ili dve prečke, da bi se nadoknadila razlika nivoa između njih zbog ispunjavanja zahteva iz člana 193. stav 5. ovog pravilnika.
Rastojanje između prečke i praga zasniva se na nagibu prilaženja od 3° na nivou poletno-sletne staze sa nominalnom visinom oka iznad praga 15 m.
U praksi rastojanje od praga do prečke određuje se pomoću:
(a) odabranog nagiba prilaženja;
(b) uzdužnog nagiba poletno-sletne staze;
(v) odabrane nominalne visine oka iznad praga.
Sistem PAPI čini prečka od četiri ravnomerno raspoređena svetlosna izvora sa svetiljkama multilamp tipa oštrog prelaza (ili uparenim pojedinačnim svetiljkama).
Sistem se postavlja s leve strane poletno-sletne staze, osim ako to nije praktično izvodljivo.
Ako poletno-sletnu stazu koriste vazduhoplovi kojima je potrebno vizuelno vođenje za rulanje, a koje nije obezbeđeno drugim spoljnim sredstvom, može da se postavi druga prečka na desnu stranu poletno-sletne staze.
Sistem APAPI čini prečka od dva svetlosna izvora sa svetiljkama multilamp tipa oštrog prelaza (ili uparenim pojedinačnim svetiljkama).
Sistem se postavlja s leve strane poletno-sletne staze, osim ako to nije praktično izvodljivo.
Ako poletno-sletnu stazu koriste vazduhoplovi kojima je potrebno vizuelno vođenje za rulanje, a koje nije obezbeđeno drugim spoljnim sredstvom, onda može da se postavi druga prečka na desnu stranu poletno-sletne staze.
Prečka PAPI mora da bude tako konstruisana i postavljena da pilot u prilazu:
(a) kad je na nagibu prilaženja ili blizu njega, vidi dve svetiljke najbliže poletno-sletnoj stazi u crvenoj boji i dve svetiljke najudaljenije od poletno-sletne staze u beloj boji;
(b) kad je iznad nagiba prilaženja, vidi jednu svetiljku najbližu poletno-sletnoj stazi u crvenoj boji i tri svetiljke najudaljenije od poletno-sletne staze u beloj boji, a kad je znatno iznad nagiba prilaženja vidi sve svetiljke u beloj boji;
(v) kad je ispod nagiba prilaženja, vidi tri svetiljke najbliže poletno-sletnoj stazi u crvenoj boji i jednu svetiljku najudaljeniju od poletno-sletne u beloj boji, a kad je dosta ispod nagiba prilaženja vidi sve svetiljke u crvenoj boji.
Prečka APAPI mora da bude tako konstruisana i postavljena da pilot u prilazu:
(a) kad je na nagibu prilaženja ili blizu njega, vidi jednu svetiljku najbliže poletno-sletnoj stazi u crvenoj boji i jednu svetiljku najudaljeniju od poletno-sletne staze u beloj boji;
(b) kad je iznad nagiba prilaženja, vidi obe svetiljke u beloj boji;
(v) kad je ispod nagiba prilaženja, vidi obe svetiljke u crvenoj boji.
Položaj PAPI svetiljki u odnosu na poletnu-sletnu stazu
Svetiljke se postavljaju kao u osnovnoj konfiguraciji prikazanoj na slici 5-19 ovog pravilnika, zavisno od dozvoljenih odstupanja pri ugradnji.
Svetiljke koje formiraju prečku montiraju se tako da pilotu aviona u prilazu izgledaju kao da su stvarno u horizontalnoj liniji.
Svetiljke moraju da se montiraju što niže i da budu lomljive.
Slika 5-19 Položaj PAPI i APAPI
Dozvoljena odstupanja pri ugradnji
(a) tamo gde je ugrađen PAPI, odnosno APAPI na poletno-sletnoj stazi koja nema ILS odnosno MLS, dužina D1 se izračunava da bi se osiguralo da najmanja visina na kojoj pilot vidi tačno pokazivanje prilazne putanje (slika 5-20 ovog pravilnika, ugao B za PAPI i ugao A za APAPI) daje odstojanje točkova iznad praga navedeno u tabeli 5-2 ovog pravilnika za najzahtevnije među avionima koji redovno koriste poletno-sletnu stazu.
(b) tamo gde je ugrađen PAPI, odnosno APAPI na poletno-sletnoj stazi koja ima ILS odnosno MLS, dužina D1 se izračunava da bi se dobila optimalna usklađenost između vizuelnih i nevizuelnih sredstava navođenja aviona u prilazu i sletanju, a na osnovu pretpostavljenih visina očiju pilota i antena aviona koji redovno koriste poletno-sletnu stazu.
Dužina D1 mora da bude jednaka onoj između praga i stvarnog početka putanje poniranja ILS, odnosno minimalne putanje poniranja MLS, shodno primeni, uključujući i faktor korekcije zbog različite visine očiju pilota i antene na avionu.
Faktor korekcije se dobija množenjem prosečne visine između očiju pilota i antena ovih aviona i kotangensa ugla prilaza.
Dužina D1 mora da bude takva da odstojanje točkova iznad praga nikada ne sme da bude manje od odstojanja utvrđenog u koloni (3) tabele 5-2 ovog pravilnika.
(v) ako se traži odstojanje točkova veće od onog navedenog pod (a) ovog člana, za neki poseban avion, to se može postići povećavanjem D1.
(g) dužina D1 podešava se da bi se nadoknadila razlika u visini između centra sočiva svetiljki i praga.
(d) da bi se osiguralo da su svetiljke montirane što niže na bilo kom poprečnom nagibu, prihvatljivo je podešavanje visine do 5 cm između svetiljki.
Bočni stepen nagiba koji ne sme da iznosi više od 1,25 % može da se prihvati pod uslovom da je jednako primenjen po svetiljkama.
(đ) razmak od 6 m (± 1 m) između PAPI svetiljki mora da se koristi pri kodnim brojevima 1 i 2, kada se unutrašnja svetiljka postavlja najmanje na 10 m (± 1 m) od ivice poletno-sletne staze.
(e) bočni razmak između APAPI svetiljki može da se poveća na 9 m (± 1 m) ako je potreban veći domet ili se očekuje kasnija konverzija u puni PAPI.
Ako se očekuje kasnija konverzija u puni PAPI, unutrašnja APAPI svetiljka se postavlja 15 m (± 1 m) od ivice poletno-sletne staze.
Slika 5-20 Podešavanje snopova svetlosti i ugla nagiba PAPI i APAPI
Tabela 5-2 Odstojanje točkova iznad praga za PAPI i APAPI
Visina između očiju pilota i točkova aviona za avion u konfiguraciji prilazaa |
Poželjno odstojanje točkova (metri)b, v |
Minimalno odstojanje točkova (metri)g |
(1) |
(2) |
(3) |
do ali ne uključuje 3 m |
6 |
3d |
3 m do ali ne uključuje 5 m |
9 |
4 |
5 m do ali ne uključuje 8 m |
9 |
5 |
8 m do ali ne uključuje 14 m |
9 |
6 |
(a) Pri izboru visina između očiju pilota i točkova aviona, mora se bazirati samo na avionima koji redovno koriste poletno-sletnu stazu na kojoj je postavljen sistem vizuelnog pokazivača nagiba.
Pri tome kritični tip aviona po kojem se određuje visina mora biti onaj koji je najzahtevniji u datoj grupi.
(b) Gde je moguće moraju da se obezbede najmanja poželjna odstojanja točkova data u koloni (2).
(v) Odstojanja točkova iz kolone (2) mogu da se smanje do onih iz kolone (3) ako vazduhoplovna studija pokaže da se prihvataju takva smanjena odstojanja točkova.
(g) Kad se obezbedi smanjeno rastojanje točkova na izmeštenom pragu, operater aerodroma mora da osigura da odgovarajuće najmanje poželjno odstojanje točkova dato u koloni (2) bude na raspolaganju za slučajeve u kojima iznad kraja poletno-sletne staze preleće najzahtevniji tip aviona, po kojem je i definisana visina od očiju do točkova aviona.
(d) Ovo odstojanje točkova može da se smanji na 1,5 m na poletno-sletnim stazama koje uglavnom koriste laki avioni bez turbo-mlaznog motora.
Sistem mora da bude odgovarajući za dnevne i noćne operacije vazduhoplova.
Prelaz boje iz crvene u belu u vertikalnoj ravni mora da bude takav da posmatrač na rastojanju od minimum 300 m ima utisak da se prelaz iz crvene boje u belu boju odvija u vertikalnom uglu od najviše 3'.
Pri punom intenzitetu crveno svetlo ima koordinatu Y koja ne prelazi 0,320.
Raspodela intenziteta svetla svetiljki mora bude kao što je prikazano u Dodatku 2, Priloga 1. ovog pravilnika, slika A2-23.
Operater aerodroma je obavezan da obezbedi kontrolu intenziteta svetlosti i omogući podešavanje u skladu sa opštim uslovima da bi se izbeglo zaslepljivanje pilota tokom prilaza i sletanja.
Svaka svetiljka mora da bude takva da se može podesiti na nagib tako da donja granica belog dela svetlosnog snopa može da se fiksira u željeni ugao nagiba između 1°30' i minimum 4°30' iznad horizontale.
Svetiljke moraju da budu takve izrade da se naslage prljavštine, kondenzovanja i sl. na površinama koje reflektuju i odašilju svetlost što manje mešaju sa svetlosnim signalima i nikada ne utiču na nagib svetlosnih snopova ili kontrasta između svetlosti crvene boje i bele boje.
Konstrukcija svetiljki mora da bude takva da svede na minimum mogućnost potpunog ili delimičnog blokiranja otvora snegom ili ledom, tamo gde su takvi uslovi verovatni.
Nagib prilaženja i podešavanje uglova svetlosnog snopa
Nagib prilaženja, kao što je definisano na slici 5-20 ovog pravilnika, mora da bude odgovarajući za upotrebu za avione koji koriste poletno-sletnu stazu.
Ako je poletno-sletna staza opremljena sa ILS i/ili MLS, položaj i ugao svetala moraju da budu takvi da vizuelni nagib prilaženja što više odgovara putanji poniranja ILS i/ili minimalnoj putanji poniranja MLS, shodno primeni.
Podešeni ugao nagiba svetiljki u PAPI prečki mora da bude takav da, tokom prilaza, pilotu aviona koji vidi signal jednog belog svetla i tri crvena svetla, obezbedi da svi objekti budu na bezbednom rastojanju od prilazne površi.
Podešeni ugao nagiba svetiljki u APAPI prečki mora da bude takav, da tokom prilaza, pilotu aviona koji vidi signal da je najniže ispod površi, tj. jedno belo svetlo i jedno crveno svetlo, obezbedi da svi objekti budu na bezbednom rastojanju od prilazne površi.
Ako vazduhoplovna studija pokaže da objekat može da ima negativan uticaj na bezbednost saobraćaja, mora da se ograniči ugao širenja svetlosnog snopa po azimutu u cilju maksimalne bezbednosti operacija vazduhoplova.
Razmera tog ograničenja mora da bude takva da objekat ostane izvan granica snopa svetlosti sistema svetlosnog pokazivača nagiba.
Ako su prečke PAPI ili APAPI postavljene sa svake strane poletno-sletne staze da bi omogućile vođenje pri rulanju, odgovarajuće svetiljke se postavljaju pod istim uglom tako da se signali svake prečke menjaju simetrično i u isto vreme.
Površ za ograničenje prepreka se uspostavlja kada operater aerodroma namerava da obezbedi vizuelni sistem pokazivača nagiba prilaza.
Karakteristike površi za ograničenje prepreka tj. položaj, odstupanje, dužina i nagib su navedene u odgovarajućoj koloni tabele 5-3 ovog pravilnika i prikazane na slici 5-21 ovog pravilnika.
Iznad površi za ograničenje prepreka nije dozvoljena izgradnja novih objekata ili povećanje visine postojećih objekata, osim ako se, po nalazu Direktorata, utvrdi da će novi objekat ili objekat čija je visina povećana biti zaklonjen postojećim nepokretnim objektom.
Postojeći objekti iznad površi za ograničenje prepreka moraju da budu uklonjeni, osim ako se, po nalazu Direktorata, utvrdi da su ti objekti zaklonjeni postojećim nepokretnim objektom ili ako se nakon sprovedene vazduhoplovne studije utvrdi da ti objekti neće nepovoljno uticati na bezbednost vazdušnog saobraćaja.
Kad vazduhoplovna studija pokaže da neki postojeći objekat iznad površi za ograničenje prepreka može da ima negativan uticaj na bezbednost vazdušnog saobraćaja, operater aerodroma mora da preduzme neku od sledećih mera:
(a) da adekvatno podigne nagib prilaženja sistema;
(b) da smanji širenje sistema u azimutu, tako da je objekat izvan granica svetlosnog snopa;
(v) da izmesti osu sistema i pripadajuću površ za ograničenje prepreka za najviše 5°;
(g) da adekvatno izmesti prag;
(d) tamo gde je mera pod (g) nepraktična, da adekvatno izmesti sistem u smeru sletanja, da bi se povećala visina nadletanja iznad praga, pri čemu to povećanje visine mora da bude jednako visini prodiranja objekta kroz površ za ograničenje prepreka.
Slika 5-21 Površi za ograničenje prepreka za sisteme vizuelnog prikazivanja prilazne površi
Tabela 5-3 Dimenzije i nagibi površi za ograničenje prepreka
Tip poletno-sletne staze / Kodni broj |
||||||||||
|
Neinstrumentalna poletno-sletna staza |
|
Instrumentalna poletno-sletna staza |
|||||||
Dimenzije površi |
1 |
2 |
3 |
4 |
|
1 |
2 |
3 |
4 |
|
Dužina unutrašnje ivice |
60 m |
80 ma |
150 m |
150 m |
|
150 m |
150 m |
300 m |
300 m |
|
Udaljenost od praga |
30 m |
60 m |
60 m |
60 m |
|
60 m |
60 m |
60 m |
60 m |
|
Divergencija |
10 % |
10 % |
10 % |
10 % |
|
15 % |
15 % |
15 % |
15 % |
|
Ukupna dužina |
7.500m |
7.500mb |
15.000m |
15.000m |
|
7.500m |
7.500mb |
15.000m |
15.000m |
|
Nagib |
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
(a) |
T-VASIS i AT-VASIS |
-v |
1,9° |
1,9° |
1,9° |
|
- |
1,9° |
1,9° |
1,9° |
(b) |
PAPIg |
- |
A-0,57° |
A-0,57° |
A-0,57° |
|
A-0,57° |
A-0,57° |
A-0,57° |
A-0,57° |
(v) |
APAPIg |
A-0,9° |
A-0,9° |
- |
- |
|
A-0,9° |
A-0,9° |
- |
- |
______________
(a) Ovu dužinu treba povećati na 150 m za T-VASIS, odnosno AT-VASIS.
(b) Ovu dužinu treba povećati na 15.000 m za T-VASIS, odnosno AT-VASIS.
(v) Nije određen nikakav nagib ako sistem neće da se koristi na naznačenom tipu poletno-sletne staze/kodnom broju.
(g) Uglovi prikazani na slici 5-20 ovog pravilnika.
Svetla za kružno vođenje (primena, lokacija)
Svetla za kružno vođenje se postavljaju kad postojeći sistemi osvetljenja prilaza i poletno-sletne staze ne pružaju odgovarajuću identifikaciju poletno-sletne staze i/ili prilazne površi avionu koji kruži u prilazu poletno-sletne staze koja je predviđena za kružne prilaze.
Lokacija i broj svetala za kružno vođenje moraju da budu takvi da omoguće pilotu:
(a) da se priključi kraku niz vetar ili da poravna putanju aviona sa poletno-sletnom stazom na potrebnom rastojanju od nje i da jasno uoči prag u preletu;
(b) da drži na vidiku prag poletno-sletne staze i/ili druga obeležja koji će mu omogućiti da prosudi skretanje na osnovni krak i završni prilaz, uzimajući u obzir i vođenje pomoću drugih vizuelnih sredstava.
Svetla za kružno vođenje se sastoje od:
(a) svetala koja pokazuju produženu osu poletno-sletne staze i/ili delove prilaznog svetlosnog sistema; ili
(b) svetala koja pokazuju položaj praga poletno-sletne staze; ili
(v) svetala koja pokazuju smer, odnosno lokaciju poletno-sletne staze;
ili kombinacije tih svetala koja je odgovarajuća za datu poletno-sletnu stazu.
Karakteristike svetala za kružno vođenje
Svetla za kružno vođenje moraju da budu fiksna svetla ili svetla sa bleskom, koja imaju intenzitet i širinu svetlosnog snopa odgovarajuću za uslove vidljivosti i osvetljenje ambijenta u prostoru u kojem su namenjena da obezbede vizuelne kružne prilaze.
Svetla sa bleskom moraju da budu bele boje, a konstantna svetla moraju da budu bele boje ili da rade na principu električnog pražnjenja u gasovima.
Svetla moraju da budu tako projektovana i postavljena da ne zaslepljuju ili zbunjuju pilota kad je u prilaznoj fazi, u sletanju, poletanju ili rulanju.
Sistemi svetala za uvođenje na poletno-sletnu stazu (primena, lokacija)
Sistem svetala za uvođenje na poletno-sletnu stazu se postavlja tamo gde je neophodno obezbediti vizuelno vođenje duž posebne prilazne putanje, zbog izbegavanja rizičnog terena ili zbog smanjenja buke.
Uputstvo o postavljanju sistema svetala za uvođenje na poletno-sletnu stazu dato je u Priručniku za projektovanje aerodroma (ICAO Dokument broj 9157), Deo 4.
Sistem svetala za uvođenje na poletno-sletnu stazu čine grupe svetala tako pozicioniranih da definišu željenu prilaznu putanju i to tako da, kad se nadleti jedna grupa svetala, može da se ugleda sledeća grupa svetala.
Razmak između susednih grupa ne sme da prelazi 1.600 m.
Sistemi svetala za uvođenje na poletno-sletnu stazu mogu da budu zakrivljeni, pravi ili njihova kombinacija.
Sistem svetala za uvođenje na poletno-sletnu stazu mora da se prostire od tačke koja je utvrđena od strane Direktorata, do tačke gde se vidi prilazni svetlosni sistem (ako ga ima), poletno-sletna staza ili sistem osvetljenja poletno-sletne staze.
Karakteristike sistema svetala za uvođenje na poletno-sletnu stazu
Svaka grupa svetala sistema svetala za uvođenje na poletno-sletnu stazu mora da se sastoji od najmanje tri bleskajuća svetla u linearnoj ili grupnoj (grozdastoj) konfiguraciji.
Sistem iz stava 1. ovog člana može da se poveća dodavanjem konstantnih svetala koja nisu bleskajuća, tamo gde bi takva svetla pomogla da se identifikuje sistem.
Bleskajuća svetla moraju da budu bele boje, a konstantna svetla moraju da budu svetiljke sa električnim pražnjenjem u gasovima.
Uvek kad je to moguće, bleskajuća svetla u svakoj grupi moraju da imaju blesak jedan za drugim prema poletno-sletnoj stazi.
Svetla za identifikaciju praga poletno-sletne staze (primena, lokacija, karakteristike)
Svetla za identifikaciju praga poletno-sletne staze se postavljaju:
(a) na prag poletno-sletne staze za neprecizan prilaz, kako bi bio jasno vidljiv u svim uslovima ili gde nije moguće postaviti druga prilazna svetlosna sredstva;
(b) gde je prag poletno-sletne staze trajno ili privremeno izmešten sa kraja poletno-sletne staze, a potrebno je da bude jasno vidljiv u svim uslovima.
Svetla za identifikaciju praga poletno-sletne staze se postavljaju simetrično oko ose poletno-sletne staze, u liniji sa pragom i oko 10 m izvan oba reda ivičnih svetala poletno-sletne staze.
Svetla za identifikaciju praga poletno-sletne staze moraju da budu bleskajuća bela svetla sa frekvencijom blesaka između 60 i 120 u minuti.
Svetla moraju da budu vidljiva samo iz smera prilaza poletno-sletnoj stazi.
Ivična svetla poletno-sletne staze (primena, lokacija)
Za poletno-sletnu stazu koja se koristi noću ili za poletno-sletnu stazu za precizan prilaz koja se koristi danju i noću, moraju da se obezbede ivična svetla poletno-sletne staze.
Ivična svetla poletno-sletne staze moraju da se postave na poletno-sletnu stazu koja je namenjena za poletanja sa operativnim minimumom RVR ispod 800 m po danu.
Ivična svetla poletno-sletne staze se postavljaju celom dužinom poletno-sletne staze i to u dva paralelna reda jednako razmaknuta od ose.
Ivična svetla poletno-sletne staze se postavljaju duž ivica površine deklarisane za upotrebu kao poletno-sletna staza ili izvan ivica na rastojanju od najviše 3 m.
Tamo gde širina površine koja se može deklarisati kao poletno-sletna staza prelazi 60 m, rastojanje između redova svetala mora da se utvrdi uzimajući u obzir prirodu operacija, karakteristike raspodele svetlosnog snopa ivičnih svetala poletno-sletne staze i druga vizuelna sredstava koja opslužuju poletno-sletnu stazu.
Ivična svetla poletno-sletne staze moraju da budu podjednako razmaknuta i to sa razmacima od najviše 60 m kod instrumentalne poletno-sletne staze i razmacima od najviše 100 m kod neinstrumentalne poletno-sletne staze.
Ivična svetla na suprotnim stranama ose poletno-sletne staze moraju da budu u liniji pod pravim uglom na osu.
Na ukrštanjima poletno-sletne staze ivična svetla mogu da budu razmaknuta nepravilno ili da budu izostavljena pod uslovom da pilotu daju odgovarajuće vođenje.
Karakteristike ivičnih svetala poletno-sletne staze
Ivična svetla poletno-sletne staze su fiksna svetla bele boje, osim:
(a) kod izmeštenog praga, svetla između početka poletno-sletne staze i izmeštenog praga moraju da budu crvene boje u pravcu prilaza;
(b) sekcija svetala na kraju poletno-sletne staze, u dužini od 600 m ili jedne trećine ukupne dužine poletno-sletne staze (već prema tome koja je kraća) mogu da budu svetla žute boje u pravcu poletanja aviona.
Ivična svetla poletno-sletne staze moraju da se vide iz svih smerova, kako bi se omogućilo vođenje aviona koji sleće, odnosno poleće u bilo kom pravcu.
U svim smerovima po azimutu ivična svetla poletno-sletne staze moraju da se vide pod uglom do 15° iznad horizontale i to odgovarajućim intenzitetom za uslove vidljivosti i osvetljenje ambijenta za koje je namenjena data poletno-sletna staza.
Intenzitet mora da iznosi minimum 50 cd, osim na aerodromu bez spoljašnjeg osvetljenja, kada intenzitet svetala može da se smanji na minimum 25 cd da bi se izbeglo zaslepljivanje pilota.
Ivična svetla poletno-sletne staze na poletno-sletnoj stazi za precizan prilaz moraju da budu usklađena sa specifikacijama iz Dodatka 2, Priloga 1. ovog pravilnika, slika A2-9 ili A2-10.
Svetla praga poletno-sletne staze (primena, lokacija)
Svetla praga poletno-sletne staze se postavljaju na poletno-sletnu stazu koja ima ivična svetla, osim na neinstrumentalnoj poletno-sletnoj stazi ili instrumentalnoj poletno-sletnoj stazi za neprecizan prilaz gde je prag izmešten i postavljena su svetla prečke praga.
Ako je prag na samom kraju poletno-sletne staze, svetla praga se postavljaju u red pod pravim uglom na osu poletno-sletne staze, što bliže samom kraju poletno-sletne staze i najviše 3 m izvan samog kraja.
Ako je prag izmešten sa kraja poletno-sletne staze, svetla praga se postavljaju u red pod pravim uglom na osu poletno-sletne staze, na izmešteni prag.
Osvetljenje praga se sastoji:
(a) na neinstrumentalnoj poletno-sletnoj stazi ili poletno-sletnoj stazi za neprecizan prilaz - od najmanje šest svetala;
(b) na poletno-sletnoj stazi za precizan prilaz kategorije I - od najmanje potrebnog broja svetala ako su svetla jednako razmaknuta na po 3 m između redova ivičnih svetala poletno-sletne staze;
(v) na poletno-sletnoj stazi za precizan prilaz kategorije II ili III - od svetala jednako razmaknutih između redova ivičnih svetala poletno-sletne staze sa razmacima najviše do 3 m.
Svetla iz stava 4. tačke (a) i (b) ovog člana moraju da budu:
(a) sa jednakim razmakom između redova ivičnih svetala poletno-sletne staze; ili
(b) simetrično raspoređena oko ose poletno-sletne staze u dve grupe, sa svetlima podjednako razmaknutim u svakoj grupi i sa prazninom između grupa jednakom promeru oznake zone dodira ili osvetljenja (gde je obezbeđeno), ili najviše do polovine rastojanja između redova ivičnih svetala poletno-sletne staze.
Svetla prečke praga (primena, lokacija)
Svetla prečke praga se postavljaju na poletno-sletne staze za precizan prilaz kada je potrebna dodatna uočljivost praga, i na neinstrumentalnoj poletno-sletnoj stazi ili poletno-sletnoj stazi za neprecizan prilaz gde je prag izmešten i potrebna su svetla praga a nema ih.
Svetla prečke praga moraju da budu simetrično raspoređena oko ose poletno-sletne staze kod praga.
Svaku prečku praga čini najmanje pet svetala koja se protežu minimum 10 m od svetala praga i stoje pod pravim uglom u odnosu na liniju ivičnih svetala poletno-sletne staze.
Karakteristike svetala praga poletno-sletne staze i svetala prečki praga
Svetla praga poletno-sletne staze i svetla prečke praga moraju da budu fiksna jednosmerna svetla koja pokazuju zelenu boju u pravcu prilaza poletno-sletnoj stazi.
Intenzitet i širina snopa svetala moraju da budu odgovarajući za uslove vidljivosti i osvetljenje ambijenta u kome se koristi poletno-sletna staza.
Svetla praga na poletno-sletnoj stazi za precizan prilaz moraju da budu u skladu sa specifikacijama iz Dodatka 2, Priloga 1. ovog pravilnika, slika A2-3.
Svetla prečke praga na poletno-sletnoj stazi za precizan prilaz moraju da budu u skladu sa specifikacijama iz Dodatka 2, Priloga 1. ovog pravilnika, slika A2-4.
Svetla kraja poletno-sletne staze (primena, lokacija)
Svetla kraja poletno-sletne staze se postavljaju na poletno-sletnoj stazi koja ima ivična svetla.
Kad se prag nalazi na samom kraju poletno-sletne staze, oprema koja služi kao svetlo praga može da se upotrebi kao svetlo kraja poletno-sletne staze.
Svetla kraja poletno-sletne staze se postavljaju u jednu liniju pod pravim uglom na osu poletno-sletne staze što bliže kraju poletno-sletne staze, ali ne više od 3 m izvan kraja poletno-sletne staze.
Svetla kraja poletno-sletne staze moraju da se sastoje od najmanje šest svetala, pri čemu ona moraju da su:
(a) jednako razmaknuta između redova ivičnih svetala poletno-sletne staze; ili
(b) simetrično raspoređena oko ose poletno-sletne staze u dve grupe, sa jednakim razmacima u svakoj grupi i sa prazninom između grupa koja nije veća od polovine rastojanja između redova ivičnih svetala poletno-sletne staze.
Kod poletno-sletne staze za precizan prilaz kategorije III, razmak između svetala kraja poletno-sletne staze ne sme da prelazi 6 m, osim između dva unutrašnja svetla, ako se koristi praznina.
Karakteristike svetala kraja poletno-sletne staze
Svetla kraja poletno-sletne staze moraju da budu fiksna jednosmerna svetla koja pokazuju crvenu boju u pravcu poletno-sletne staze.
Intenzitet i širina snopa svetala moraju da budu odgovarajući za uslove vidljivosti i osvetljenje ambijenta u kome se koristi poletno-sletna staza.
Svetla kraja poletno-sletne staze na poletno-sletnoj stazi za precizan prilaz moraju da budu u skladu sa specifikacijama iz Dodatka 2, Priloga 1. ovog pravilnika, slika A2-8.
Slika 5-22 Raspored svetala praga poletno-sletne staze i kraja poletno-sletne staze
Svetla ose poletno-sletne staze (primena)
Svetla ose poletno-sletne staze moraju da budu postavljena na poletno-sletnoj stazi za precizan prilaz kategorije II odnosno III.
Svetla ose poletno-sletne staze moraju da se postave na poletno-sletnoj stazi za precizan prilaz kategorije I, naročito ako poletno-sletnu stazu koriste avioni sa velikom brzinom pri sletanju ili kada je razmak između ivičnih svetala poletno-sletne staze veći od 50 m.
Svetla ose poletno-sletne staze se postavljaju na poletno-sletnoj stazi koja se koristi za poletanja sa operativnim minimumom RVR ispod 400 m.
Svetla ose poletno-sletne staze se postavljaju na poletno-sletnoj stazi koja se koristi za poletanja sa operativnim minimumom RVR od 400 m ili više, kada je koriste avioni sa velikom brzinom pri poletanju, a naročito kada je razmak između ivičnih svetala poletno-sletne staze veći od 50 m.
Lokacija svetala ose poletno-sletne staze
Svetla ose poletno-sletne staze se postavljaju duž same ose poletno-sletne staze, a tamo gde ih nije moguće postaviti duž same ose mogu da budu jednako pomerena na istu stranu od ose za najviše 60 cm.
Svetla ose moraju da se postave od praga prema kraju poletno-sletne staze sa razmakom od oko 15 m.
Ako postoji nivo upotrebljivosti svetala ose poletno-sletne staze kao što definiše zahtev održavanja iz člana 332. i člana 334. stav 1. ovog pravilnika i ako je poletno-sletna staza namenjena za korišćenje u uslovima RVR od 350 m ili više, razmak po dužini može da iznosi približno 30 m.
Vođenje po osi za poletanje, od fizičkog početka poletno-sletne staze do izmeštenog praga, mora da se obezbedi pomoću:
(a) sistema osvetljenja za prilaz, ako njegove karakteristike i regulisanje intenziteta omogućavaju vođenje kakvo je potrebno tokom poletanja, a ne zaslepljuju pilota u avionu koji poleće; ili
(b) svetala na osi poletno-sletne staze; ili
(v) prečki dužine najmanje 3 m i sa međusobnim razmacima od 30 m, kao što je prikazano na slici 5-23 ovog pravilnika, koje su tako konstruisane da njihove fotometričke karakteristike i regulisanje intenziteta omogućavaju vođenje potrebno tokom poletanja, a ne zaslepljuju pilota u avionu koji poleće.
Tamo gde je neophodno mora da se omogući da se ugase svetla ose iz stava 1. tačka (b) ovog člana ili da se ponovo podesi intenzitet sistema svetala prilaza ili prečki ako se poletno-sletna staza koristi za sletanje.
Ako se poletno-sletna staza koristi za sletanje, nije dozvoljeno da se vide svetla ose samo iz jednog izvora od početka poletno-sletne staze do izmeštenog praga.
Slika 5-23 Primer prilaznih svetala i svetala poletno-sletne staze za poletno-sletne staze sa izmeštenim pragovima
Karakteristike svetala ose poletno-sletne staze
Svetla ose poletno-sletne staze moraju da budu fiksna svetla bele boje od praga do tačke 900 m od kraja poletno-sletne staze; naizmenično crvene boje i bele boje od 900 m do 300 m od kraja poletno-sletne staze; i crvene boje od 300 m do samog kraja poletno-sletne staze, osim kad je poletno-sletna staza kraća od 1.800 m kada se naizmenična crvena boja i bela svetla protežu od središne tačke poletno-sletne staze za sletanje do 300 m od kraja poletno-sletne staze.
Svetla ose poletno-sletne staze moraju da budu u skladu sa specifikacijama iz Dodatka 2, Priloga 1. ovog pravilnika, slika A2-6 ili A2-7.
Svetla zone dodira poletno-sletne staze (primena, lokacija)
Svetla zone dodira poletno-sletne staze se postavljaju u zoni dodira na poletno-sletnoj stazi za precizan prilaz kategorije II ili III.
Svetla zone dodira poletno-sletne staze se protežu od praga do 900 m, osim što se kod poletno-sletnih staza koje su kraće od 1.800 m sistem skraćuje, tako da se ne širi preko sredine poletno-sletne staze.
Model se formira pomoću parova prečki simetrično raspoređenih oko ose poletno-sletne staze.
Bočni razmak između unutrašnjih svetiljki jednog para prečki mora da bude jednak bočnom razmaku izabranom za obeležavanje zone dodira.
Razmak po dužini između parova prečki mora da iznosi 30 m ili 60 m, s tim da je preporučljivo primeniti razmak od 30 m između prečki, da bi moglo da se leti pri nižim minimalnim vrednostima vidljivosti.
Karakteristike svetala zone dodira poletno-sletne staze
Prečku čine najmanje tri svetla sa međusobnim razmakom od najviše 1,5 m.
Dužina prečke mora da iznosi najmanje 3 m a najviše 4,5 m.
Svetla u zoni dodira moraju da budu fiksna jednosmerna svetla, bele boje promenljivog intenziteta.
Svetla u zoni dodira moraju da budu u skladu sa specifikacijama iz Dodatka 2, Priloga 1. ovog pravilnika, slika A2-5.
Svetla koja pokazuju rulnu stazu za brzi izlazak (primena i lokacija)
Svrha svetala koja pokazuju rulnu stazu za brzi izlazak (RETILs) je da se pilot obavesti o rastojanju do najbliže rulne staze za brzi izlazak sa poletno-sletne staze, da se poboljša saznanje o stanju u uslovima slabe vidljivosti i da se omogući pilotu da primeni kočenje radi efikasnijeg rulanja i brzine na izlazu sa poletno-sletne staze.
Pilot koji koristi aerodrom koji ima poletno-sletnu stazu sa svetlima koja pokazuju rulnu stazu za brzi izlazak, mora da bude upoznat sa svrhom ovih svetala.
Svetla koja pokazuju rulnu stazu za brzi izlazak moraju da se postave na poletno-sletnu stazu koja je namenjena za upotrebu u uslovima RVR ispod 350 m i/ili gde je gustina saobraćaja velika.
Svetla koja pokazuju rulnu stazu za brzi izlazak ne smeju da se vide kad ne radi neka svetiljka ili u slučaju nekog drugog kvara koji onemogućava ceo prikaz modela osvetljenja prikazanog na slici 5-24 ovog pravilnika.
Komplet svetala koja pokazuju rulnu stazu za brzi izlazak se nalazi na poletno-sletnoj stazi sa one strane ose na kojoj je i rulna staza, u konfiguraciji prikazanoj na slici 5-24 ovog pravilnika.
U svakom kompletu svetla su na udaljenosti od 2 m, a svetlo najbliže osi poletno-sletne staze se postavlja na 2 m od ose poletno-sletne staze.
Tamo gde ima više od jedne rulne staze za brzi izlazak, kompleti svetala koja pokazuju rulne staze za brzi izlazak ne smeju da se preklapaju kad su svetla upaljena.
Slika 5-24 Svetla koja pokazuju rulnu stazu za brzi izlazak (RETILS)
Karakteristike svetala koja pokazuju rulnu stazu za brzi izlazak
Svetla koja pokazuju rulnu stazu za brzi izlazak moraju da budu fiksna jednosmerna žuta svetla, tako poređana da budu vidljiva pilotu u avionu koji sleće.
Svetla koja pokazuju rulnu stazu za brzi izlazak moraju da budu u skladu sa specifikacijama iz Dodatka 2, Priloga 1. ovog pravilnika, slika A2-6 ili A2-7.
Svetla koja pokazuju rulnu stazu za brzi izlazak moraju da se napajaju strujnim kolom odvojenim od drugog osvetljenja poletno-sletne staze, tako da mogu da se koriste i ako je drugo osvetljenje isključeno.
Svetla produžetka za zaustavljanje (primena, lokacija, karakteristike)
Svetla produžetka za zaustavljanje se postavljaju na produžetku za zaustavljanje koji je namenjen da se koristi noću.
Svetla produžetka za zaustavljanje se postavljaju celom dužinom produžetka za zaustavljanje, u dva paralelna reda jednako udaljena od ose, tako da budu podudarna sa redovima ivičnih svetala poletno-sletne staze.
Svetla produžetka za zaustavljanje se postavljaju i na kraju produžetka za zaustavljanje na liniji pod pravim uglom u odnosu na osu produžetka za zaustavljanje, što je moguće bliže kraju produžetka, ali ne više od 3 m izvan kraja.
Svetla produžetka za zaustavljanje moraju da budu fiksna jednosmerna svetla crvene boje u pravcu poletno-sletne staze.
Svetla ose rulne staze (primena)
Svetla ose rulne staze moraju da se postave na izlaznu rulnu stazu, rulnu stazu, površinu za odleđivanje/sprečavanje zaleđivanja vazduhoplova i platformu, za korišćenje u uslovima horizontalne vidljivosti duž poletno-sletne staze ispod 350 m, na takav način da se omogući kontinuirano vođenje vazduhoplova između ose poletno-sletne staze i parking pozicije vazduhoplova, s tim što se ta svetla ne postavljaju tamo gde nije velika gustina saobraćaja, a ivična svetla rulne staze i oznaka ose omogućavaju adekvatno vođenje vazduhoplova.
Svetla ose rulne staze moraju da se postave na poletno-sletnu stazu koja je namenjena za korišćenje noću u uslovima horizontalne vidljivosti duž poletno-sletne staze od 350 m ili više, naročito kod složenih ukrštanja rulnih staza i kod izlaznih rulnih staza, s tim što se ta svetla ne postavljaju tamo gde nije velika gustina saobraćaja i gde ivična svetla rulne staze i oznaka ose omogućavaju adekvatno vođenje.
Tamo gde postoji potreba da se obeleži ivica rulne staze, kao na rulnoj stazi za brzi izlazak, uskoj rulnoj stazi ili u uslovima snežnih padavina, to može da se uradi pomoću ivičnih svetala rulne staze ili markera.
Svetla ose rulne staze moraju da se postave na izlaznu rulnu stazu, rulnu stazu, površinu za odleđivanje/sprečavanje zaleđivanja vazduhoplova i platformu u svim uslovima vidljivosti gde su određena kao komponente unapređenog sistema za vođenje i kontrolu kretanja po površinama, na način da se obezbedi kontinuirano vođenje između ose poletno-sletne staze i parking pozicija vazduhoplova.
Svetla ose rulne staze moraju da se postave na poletno-sletnu stazu koja čini deo standardne rute rulanja i koja je namenjena za rulanje u uslovima horizontalne vidljivosti duž poletno-sletne staze (RVR) ispod 350 m, osim što se ta svetla ne postavljaju tamo gde nije velika gustina saobraćaja a ivična svetla rulne staze i oznaka ose omogućavaju adekvatno vođenje vazduhoplova.
Svetla ose rulne staze moraju da se obezbede u svim uslovima vidljivosti na poletno-sletnoj stazi koja je deo standardne rute rulanja gde su definisana kao komponente unapređenog sistema za vođenje i kontrolu kretanja po površinama.
Karakteristike i lokacija svetala ose rulne staze
Svetla ose rulne staze na rulnoj stazi koja nije izlazna i na poletno-sletnoj stazi koja čini deo standardne rute rulanja moraju da budu fiksna svetla zelene boje sa takvim karakteristikama i dimenzijama snopa da se svetlo vidi samo iz aviona na ili u blizini rulne staze.
Svetla ose izlazne rulne staze moraju da budu fiksna svetla naizmenično zelene i žute boje čiji se početak postavlja u blizini ose poletno-sletne staze i koja se pružaju do granice kritične/osetljive zone ILS/MLS ili do donje ivice unutrašnje prelazne površi, zavisno od toga koja je udaljenija od poletno-sletne staze, a od te granice sva svetla moraju da budu zelene boje, kao što je prikazano na slici 5-25 ovog pravilnika.
Svetlo najbliže granici mora da bude žute boje.
Tamo gde se izlazna rulna staza koristi i kao prilazna staza na poletno-sletnu stazu, sva svetla na osi moraju da budu zelene boje ka avionu koji prilazi poletno-sletnoj stazi.
Slika 5-25 Osvetljenje rulne staze
Svetla ose rulne staze moraju da budu u skladu sa specifikacijama iz:
(a) Dodatka 2, Priloga 1. ovog pravilnika, slika A2-12, A2-13 ili A2-14 za rulne staze koje se koriste u uslovima horizontalne vidljivosti duž poletno-sletne staze ispod 350 m;
(b) Dodatka 2, Priloga 1. ovog pravilnika, slika A2-15 ili A2-16 za ostale rulne staze.
Ako su sa operativne tačke gledišta potrebna jača svetla, svetla ose rulne staze na rulnim stazama za brzi izlazak koja se koriste u uslovima horizontalne vidljivosti duž poletno-sletne staze ispod 350 m moraju da budu u saglasnosti sa specifikacijama iz Dodatka 2, Priloga 1. ovog pravilnika, slika A2-12.
Broj nivoa regulisanja intenziteta ovih svetala mora da bude isti kao za svetla ose poletno-sletne staze.
Tamo gde su svetla ose rulne staze definisana kao komponente unapređenog sistema vođenja i kontrole kretanja po površinama i gde su sa operativne tačke gledišta potrebna jača svetla da bi se održalo kretanje na zemlji pri određenoj brzini i vrlo slaboj vidljivosti ili u uslovima bleštavog dnevnog svetla, svetla ose rulne staze moraju da budu usklađena sa specifikacijama iz Dodatka 2, Priloga 1. ovog pravilnika, slika A2-17, A2-18 ili A2-19.
Svetla ose rulne staze se postavljaju na horizontalnu oznaku ose rulne staze, s tim što mogu biti pomerena u stranu od ose najviše 30 cm, ako ih nije moguće postaviti na osi.
Svetla ose rulne staze na rulnim stazama
Svetla ose rulne staze na pravoj deonici rulne staze moraju da budu razmaknuta najviše 30 m, osim u sledećim slučajevima:
(a) tamo gde zbog preovladavajućih meteoroloških uslova takvi razmaci omogućavaju odgovarajuće vođenje mogu da se koriste razmaci od najviše 60 m;
(b) na kratkim pravim deonicama mogu da se koriste razmaci manji od 30 m;
(v) na rulnoj stazi koja se koristi u uslovima horizontalne vidljivosti duž poletno-sletne staze ispod 350 m razmak po dužini ne sme da prelazi 15 m.
Svetla ose rulne staze na krivini rulne staze moraju da se nastave od prave deonice rulne staze, na konstantnom rastojanju do spoljne ivice krivine rulne staze.
Svetla ose rulne staze moraju da budu tako razmaknuta da je krivina jasno naznačena.
Na rulnoj stazi koja se koristi u uslovima horizontalne vidljivosti duž poletno-sletne staze ispod 350 m, svetla na krivini moraju da imaju razmak od najviše 15 m, a na krivini čiji je radijus manji od 400 m razmak između svetala može da iznosi najviše 7,5 m, pri čemu taj razmak mora da se proteže 60 m pre i posle krivine.
Razmaci na krivinama koji se smatraju pogodnim za rulnu stazu koja se koristi u uslovima horizontalne vidljivosti duž poletno-sletne staze od 350 m ili više su:
Radijus krivine |
Razmak između svetala |
do 400 m |
7,5 m |
401 m - 899 m |
15 m |
900 m ili više |
30 m |
Svetla ose rulne staze na rulnoj stazi za brzi izlazak
Svetla ose rulne staze na rulnoj stazi za brzi izlazak moraju da počnu najmanje 60 m pre početka krivine ose rulne staze i da se nastave preko kraja krivine, do tačke na osi rulne staze gde se očekuje da vazduhoplov dostigne normalnu brzinu rulanja.
Svetla na toj deonici paralelnoj sa osom poletno-sletne staze moraju uvek da budu najmanje 60 cm od bilo kog reda svetala na osi poletno-sletne staze, kao što je prikazano na slici 5-26 ovog pravilnika.
Razmak po dužini između svetala mora da iznosi najviše 15 m, osim tamo gde nema svetala na osi poletno-sletne staze, gde može da se koristi veći razmak, ali ne preko 30 m.
Svetla ose rulne staze na drugim izlaznim rulnim stazama
Svetla ose rulne staze na izlaznim rulnim stazama, izuzev rulnih staza za brzi izlazak, moraju da počnu od mesta gde horizontalna oznaka ose rulne staze ulazi u zakrivljenje u odnosu na centralnu liniju poletno-sletne staze i da prate zakrivljenu horizontalnu oznaku ose rulne staze, najmanje do mesta gde napušta poletno-sletnu stazu.
Prvo svetlo mora da bude najmanje 60 cm od bilo kog reda svetala na osi poletno-sletne staze, kao što je prikazano na slici 5-26 ovog pravilnika.
Razmak između svetala može da iznosi najviše 7,5 m.
Slika 5-26 Podjednako odmaknuta svetla od ose poletno-sletne staze i rulne staze
Svetla ose rulne staze na poletno-sletnim stazama
Na poletno-sletnoj stazi koja čini deo standardne rute rulanja u uslovima horizontalne vidljivosti duž poletno-sletne staze ispod 350 m, svetla ose rulne staze moraju da budu postavljena na razmacima od najviše 15 m.
Ivična svetla rulne staze (primena, lokacija)
Ivična svetla rulne staze moraju da se postave na ivice okretnice na poletno-sletnoj stazi, zone čekanja, površine za odleđivanje/sprečavanje zaleđivanja vazduhoplova, platforme i sl. koje se koriste noću i na rulnim stazama koje nemaju svetla ose rulne staze, a koriste se noću, s tim što se ova svetla ne postavljaju tamo gde se, s obzirom na prirodu operacija, odgovarajuće vođenje može postići osvetljenjem površine ili drugim sredstvima.
Ivična svetla rulne staze se postavljaju na poletno-sletnu stazu koja čini deo standardne rute rulanja i koristi se za rulanje noću tamo gde poletno-sletna staza nema svetla ose rulne staze.
Ivična svetla rulne staze na pravoj deonici rulne staze i na poletno-sletnoj stazi koja čini deo standardne rute rulanja moraju da se postave u jednakim razmacima po dužini i to na najviše 60 m.
Ivična svetla rulne staze u krivini moraju da se postave na razmacima manjim od 60 m tako da je krivina jasno naznačena.
Ivična svetla rulne staze u zoni čekanja, na površini za odleđivanje/sprečavanje zaleđivanja vazduhoplova, platformi i sl. moraju da se postave u jednakim razmacima najviše do 60 m.
Ivična svetla rulne staze na okretnici poletno-sletne staze moraju da se postave u jednakim razmacima najviše do 30 m.
Svetla moraju da se postave što je moguće bliže ivicama rulne staze, okretnice na poletno-sletnoj stazi, zone čekanja, površine za odleđivanje/sprečavanje zaleđivanja vazduhoplova, platforme ili poletno-sletne staze, i sl. ili izvan ivica, na razdaljini od najviše 3 m.
Karakteristike ivičnih svetala rulne staze
Ivična svetla rulne staze moraju da budu fiksna svetla plave boje.
Svetla moraju da budu vidljiva najmanje 75° iznad horizontale i u svim uglovima u smeru neophodnom da se obezbedi vođenje pilota koji taksira u bilo kom pravcu.
Kod ukrštanja, na izlazu ili u krivini svetla se moraju zakloniti što je više moguće, tako da se ne vide u uglovima smera u kojima se mogu pomešati sa drugim svetlima.
Intenzitet ivičnih svetala rulne staze mora da iznosi najmanje 2 cd u opsegu od 0° do 6° u vertikalnoj ravni i 0,2 cd u opsegu od 6° do 75° u vertikalnoj ravni.
Svetla okretnice na poletno-sletnoj stazi (primena, lokacija, karakteristike)
Svetla okretnice na poletno-sletnoj stazi moraju da se postave radi kontinuiranog vođenja na okretnici na poletno-sletnoj stazi koja se koristi u uslovima horizontalne vidljivosti duž poletno-sletne staze ispod 350 m, da bi se omogućilo da vazduhoplov završi okret od 180° i poravna se sa osom poletno-sletne staze.
Svetla okretnice na poletno-sletnoj stazi moraju da se postave na okretnicu koja se koristi noću.
Svetla okretnice na poletno-sletnoj stazi moraju da se postave na horizontalnu oznaku okretnice, s tim što mogu da se premeste u stranu od horizontalne oznake za najviše 30 cm, tamo gde nije moguće postaviti ih baš na horizontalnu oznaku.
Najveći uzdužni razmak svetala okretnice na poletno-sletnoj stazi na ravnom delu okretnice iznosi 15 m, a na zakrivljenom delu okretnice 7,5 m.
Svetla okretnice na poletno-sletnoj stazi moraju da budu jednosmerna fiksna svetla zelene boje, sa takvim dimenzijama snopa koje omogućavaju da se svetlo vidi samo iz aviona na okretnici ili pri približavanju toj okretnici.
Svetla okretnice na poletno-sletnoj stazi moraju da budu usklađena sa specifikacijama iz Dodatka 2, Priloga 1. ovog pravilnika, slika A2-13, A2-14 ili A2-15.
Prečka za zaustavljanje (primena)
Prečka za zaustavljanje mora da se postavi na svaku poziciju za čekanje koja opslužuje poletno-sletnu stazu, kad poletno-sletna staza namerava da se koristi u uslovima horizontalne vidljivosti duž poletno-sletne staze ispod 350 m, osim tamo gde:
(a) postoje odgovarajuća sredstva i procedure za sprečavanje nesmotrenog upada vazduhoplova i vozila na poletno-sletnu stazu; ili
(b) postoje operativne procedure kojima, u uslovima horizontalne vidljivosti duž poletno-sletne staze ispod 550 m, može da se ograniči broj:
1) vazduhoplova u zoni manevrisanja, na jedan po jedan; i
2) vozila u zoni manevrisanja, na minimum.
Prečka za zaustavljanje mora da se postavi na svaku poziciju za čekanje na poletno-sletnoj stazi, ako je namera da se poletno-sletna staza koristi u uslovima horizontalne vidljivosti duž poletno-sletne staze 350 m - 550 m, osim tamo gde:
(a) postoje odgovarajuća sredstva i procedure za sprečavanje nesmotrenog upada vazduhoplova i vozila na poletno-sletnu stazu; ili
(b) postoje operativne procedure kojima, u uslovima horizontalne vidljivosti duž poletno-sletne staze manje od 550 m, može da se ograniči broj:
1) vazduhoplova u zoni manevrisanja na jedan po jedan;
2) vozila u zoni manevrisanja na minimum.
Prečka za zaustavljanje mora da se postavi na međupoziciju za čekanje kad je namera da se oznake dopune svetlima i da se omogući kontrola saobraćaja pomoću vizuelnih sredstava.
Ako postoji mogućnost da su obična svetla prečke za zaustavljanje nejasna sa gledišta pilota, na primer zbog snega ili kiše, ili ako se od pilota zahteva da zaustavi vazduhoplov u neki položaj toliko blizu svetlima da je pogled na njih blokiran od strane strukture vazduhoplova, tada mora da se doda par izdignutih svetala na svaki kraj prečke za zaustavljanje.
Lokacija i karakteristike prečke za zaustavljanje
Prečke za zaustavljanje moraju da se postave preko rulne staze na mesto gde se želi zaustavljanje saobraćaja.
Ako postoje dodatna svetla iz člana 235. stav 4. ovog pravilnika, ta svetla moraju da se postave na najmanje 3 m od ivice rulne staze.
Prečke za zaustavljanje moraju da se sastoje od svetala sa međusobnim razmakom od 3 m preko rulne staze i moraju da pokazuju svetlost crvene boje u nameravanom pravcu (ili pravcima) prilaza ukrštanju ili poziciji za čekanje.
Svetla prečke za zaustavljanje postavljene na poziciju za čekanje na poletno-sletnu stazu moraju da budu crvena jednosmerna svetla u pravcu prilaza poletno-sletnoj stazi.
Ako postoje dodatna svetla iz člana 235. stav 4. ovog pravilnika, ta svetla moraju da imaju iste karakteristike kao svetla u prečki za zaustavljanje i moraju da budu vidljiva vazduhoplovu koji prilazi do pozicije prečke za zaustavljanje.
Prečke za zaustavljanje koje se selektivno isključuju i uključuju moraju da budu instalirane zajedno sa najmanje tri svetla na osi rulne staze koja se prostiru na daljinu od najmanje 90 m od prečke za zaustavljanje, u pravcu u kome će vazduhoplov da nastavi od prečke za zaustavljanje.
Jačina crvenog svetla i rasprostiranje svetlosnog snopa svetala prečki za zaustavljanje moraju da budu u skladu sa specifikacijama iz Dodatka 2, Priloga 1. ovog pravilnika, slike A2-12 - A2-16.
Tamo gde su prečke za zaustavljanje definisane kao komponente unapređenog sistema za vođenje i kontrolu kretanja po površinama, kao i tamo gde su sa operativne tačke gledišta potrebna jača svetla da bi se održalo kretanje po zemlji pri određenoj brzini i pri vrlo slaboj vidljivosti ili u uslovima bleštavog dnevnog svetla, jačina crvenog svetla i rasprostiranje svetlosnog snopa moraju da budu u skladu sa specifikacijama iz Dodatka 2, Priloga 1. ovog pravilnika, slika A2-17, A2-18 ili A2-19.
Ako je potrebno postaviti široki svetlosni snop, jačina crvenog svetla i širina snopa svetala prečke za zaustavljanje moraju da budu u skladu sa specifikacijama iz Dodatka 2, Priloga 1. ovog pravilnika, slika A2-17 ili A2-19.
Strujno kolo osvetljenja mora da bude tako konstruisano:
(a) da se sve prečke za zaustavljanje na ulaznim rulnim stazama mogu selektivno uključivati i isključivati;
(b) da se prečke za zaustavljanje na rulnim stazama koje se koriste kao izlazne rulne staze mogu selektivno ili u grupama uključivati i isključivati;
(v) kad je prečka za zaustavljanje uključena, sva svetla na osi rulne staze ugrađena iza prečke za zaustavljanje moraju da budu ugašena na udaljenosti od najmanje 90 m;
(g) da se prečke za zaustavljanje spajaju sa svetlima na osi rulne staze tako da, ako svetle svetla na osi iza prečke za zaustavljanje, prečka za zaustavljanje mora da bude ugašena, i obrnuto.
Svetla međupozicije za čekanje (primena, lokacija, karakteristike)
Izuzev mesta gde je instalirana prečka za zaustavljanje, svetla međupozicije za čekanje se postavljaju na međupoziciju za čekanje koja je namenjena za upotrebu u uslovima horizontalne vidljivosti duž poletno-sletne staze ispod 350 m.
Svetla međupozicije za čekanje moraju da se postave i na međupoziciju za čekanje gde nisu potrebni signali zaustavljanja i kretanja koje omogućava prečka za zaustavljanje.
Svetla međupozicije za čekanje moraju da se postave duž horizontalne oznake međupozicije za čekanje na rastojanju od 0,3 m pre oznake.
Svetla međupozicije za čekanje se sastoje od tri jednosmerna fiksna svetla koja pokazuju žutu boju u pravcu prilaza međupoziciji za čekanje, sa rasprostiranjem snopa svetla koje je slično svetlima ose rulne staze ako ona postoje.
Svetla međupozicije za čekanje se postavljaju simetrično i pod pravim uglom na osu rulne staze, sa razmakom između svetala od 1,5 m.
Izlazna svetla platforme za odleđivanje/sprečavanje zaleđivanja vazduhoplova (primena, lokacija, karakteristike)
Izlazna svetla platforme za odleđivanje/sprečavanje zaleđivanja vazduhoplova moraju da se postave na granici platforme, uz rulnu stazu.
Izlazna svetla platforme za odleđivanje/sprečavanje zaleđivanja vazduhoplova moraju da se postave na rastojanju od 0,3 m sa unutrašnje strane oznake za čekanje obeležene na izlaznoj granici platforme.
Izlazna svetla platforme za odleđivanje/sprečavanje zaleđivanja vazduhoplova se sastoje od fiksnih jednosmernih svetala žute boje, koja su ugrađena u kolovozni zastor na razmacima od po 6 m, čija svetlost mora da bude vidljiva u pravcu prilaza izlaznoj granici i sa raspodelom svetlosnog snopa sličnoj kao kod svetala ose rulne staze (kao što je prikazano na slici 5-27 ovog pravilnika).
=
Slika 5-27 Tipična izdvojena platforma za odleđivanje/sprečavanje zaleđivanja vazduhoplova
Sigurnosna svetla poletno-sletne staze (primena)
Svrha sigurnosnih svetala poletno-sletne staze je da se piloti i vozači u vozilima, ako se kreću po rulnoj stazi, upozore da će uskoro ući na aktivnu poletno-sletnu stazu.
Postoje dve standardne konfiguracije sigurnosnih svetala poletno-sletne staze, kao što je prikazano na slici 5-28 ovog pravilnika.
Sigurnosna svetla poletno-sletne staze, konfiguracija A, moraju da se postave na svakom ukrštanju rulne staze i poletno-sletne staze, ako se poletno-sletna staza koristi u:
(a) uslovima horizontalne vidljivosti duž poletno-sletne staze ispod 550 m gde nije instalirana prečka za zaustavljanje;
(b) uslovima horizontalne vidljivosti duž poletno-sletne staze između 550 m i 1.200 m gde je gust saobraćaj.
Sigurnosna svetla poletno-sletne staze, konfiguracija A, mogu da se postave na svako ukrštanje rulne staze i poletno-sletne staze ako se poletno-sletna staza koristi u:
(a) uslovima horizontalne vidljivosti duž poletno-sletne staze ispod 550 m gde je instalirana prečka za zaustavljanje;
(b) uslovima horizontalne vidljivosti duž poletno-sletne staze između 550 m i 1.200 m gde je gustina saobraćaja srednja ili mala.
Sigurnosna svetla poletno-sletne staze, konfiguracije A ili konfiguracije B ili obe, moraju da se postave na svako ukrštanje rulne staze i poletno-sletne staze gde je potrebno kvalitetno uočavanje ukrštanja, kao što je slučaj na rulnoj stazi široke izlazne površine, s tim što konfiguracija B ne sme da se postavi na istom mestu gde je prečka za zaustavljanje.
Slika 5-28 Sigurnosna svetla poletno-sletne staze
Lokacija sigurnosnih svetala poletno-sletne staze
Sigurnosna svetla poletno-sletne staze, konfiguracije A, moraju da se postave sa svake strane rulne staze, na minimalnom rastojanju od ose poletno-sletne staze utvrđenom za poletno-sletne staze za poletanje u tabeli 3-2 ovog pravilnika.
Sigurnosna svetla poletno-sletne staze, konfiguracije B, moraju da se postave preko rulne staze, na minimalnom rastojanju od ose poletno-sletne staze utvrđenom za poletno-sletne staze za poletanje u tabeli 3-2 ovog pravilnika.
Karakteristike sigurnosnih svetala poletno-sletne staze
Sigurnosna svetla poletno-sletne staze, konfiguracije A, čine dva para žutih svetala.
Tamo gde postoji potreba da se poveća kontrast između stanja kad su uključena svetla upozorenja i stanja kad su ta svetla isključena, u konfiguraciji A za korišćenje po danu, mora da se postavi iznad svakog svetla dovoljno velik vizir da se spreči ulazak dnevne svetlosti u sočiva bez uticaja na rad instalacije.
Sigurnosna svetla poletno-sletne staze, konfiguracije B, čine žuta svetla postavljena u razmacima od po 3 m preko rulne staze.
Snop svetlosti mora da bude usmeren u jednom pravcu i tako podešen da ga vidi pilot u vazduhoplovu koji rula ka poziciji za čekanje.
Jačina žutog svetla i rasprostiranje snopa svetala konfiguracije A moraju da budu usklađeni sa specifikacijama iz Dodatka 2, Priloga 1. ovog pravilnika, slika A2-24.
Ako su sigurnosna svetla poletno-sletne staze namenjena za korišćenje po danu, jačina žutog svetla i rasprostiranje snopa svetala konfiguracije A moraju da budu usklađeni sa specifikacijama iz Dodatka 2, Priloga 1. ovog pravilnika, slika A2-25.
Ako su sigurnosna svetla poletno-sletne staze definisana kao komponente unapređenog sistema za vođenje i kontrolu kretanja po površinama i ukoliko su potrebna jača svetla, jačina žutog svetla i rasprostiranje snopa svetala konfiguracije A moraju da budu usklađeni sa specifikacijama iz Dodatka 2, Priloga 1. ovog pravilnika, slika A2-25.
Jačina žutog svetla i rasprostiranje snopa svetala konfiguracije B moraju da budu usklađeni sa specifikacijama iz Dodatka 2, Priloga 1. ovog pravilnika, slika A2-12.
Ako su sigurnosna svetla poletno-sletne staze namenjena za korišćenje po danu, jačina žutog svetla i rasprostiranje snopa svetala konfiguracije B moraju da budu usklađeni sa specifikacijama iz Dodatka 2, Priloga 1. ovog pravilnika, slika A2-20.
Ako su sigurnosna svetla poletno-sletne staze definisana kao komponente unapređenog sistema za vođenje i kontrolu kretanja po površinama i ako su potrebna jača svetla, jačina žutog svetla i rasprostiranje snopa svetala konfiguracije B moraju da budu usklađeni sa specifikacijama iz Dodatka 2, Priloga 1. ovog pravilnika, slika A2-20.
U konfiguraciji A sigurnosnih svetala poletno-sletne staze parovi svetiljki moraju da svetle naizmenično.
U konfiguraciji B sigurnosnih svetala poletno-sletne staze susedne svetiljke moraju da svetle naizmenično, a svaka druga svetiljka mora da svetli istovremeno.
Svetiljke sigurnosnih svetala poletno-sletne staze moraju da svetle između 30 i 60 puta u minuti, a vreme trajanja svetla i pauze između svetla mora da bude jednako.
Osvetljenje platforme reflektorima (primena, lokacija)
Reflektorima mora da se osvetli platforma, površina za odleđivanje/sprečavanje zaleđivanja vazduhoplova i obeležena izdvojena mesta za parkiranje vazduhoplova koja su namenjena za korišćenje noću.
Ako se površina za odleđivanje/sprečavanje zaleđivanja vazduhoplova nalazi toliko blizu poletno-sletne staze da bi stalno sijanje reflektora moglo da zbuni pilota, dozvoljena je upotreba drugih sredstva osvetljenja na način koji će sprečiti zaslepljivanje ili zbunjivanje pilota.
Reflektori platforme moraju da se postave tako da pružaju odgovarajuće osvetljenje na svim uslužnim površinama platforme, sa minimalnim zaslepljivanjem pilota u vazduhoplovima koji lete i onih koji su na zemlji, aerodromskog kontrolora letenja, kontrolora i koordinatora platforme i osoblja na platformi.
Raspored i usmeravanje reflektora moraju da budu takvi da pozicija vazduhoplova dobija svetlost iz dva ili više pravaca, kako bi senke bile svedene na minimum.
Karakteristike osvetljenja platforme
Spektar boja reflektora platforme mora da bude takav da, boje koje se koriste za horizontalne i vertikalne oznake, za obeležavanje prepreka i za druge namene, mogu lako i tačno da se prepoznaju.
Najmanje prosečno osvetljenje platforme mora da iznosi:
(a) za parking poziciju vazduhoplova:
- horizontalno osvetljenje - 20 lux sa jednakom proporcijom (prosek prema minimumu) od najviše 4:1;
- vertikalno osvetljenje - 20 lux na visini od 2 m iznad platforme u odgovarajućim pravcima.
(b) za ostale površine platforme:
- horizontalno osvetljenje - 50 % od prosečnog osvetljenja na pozicijama vazduhoplova sa jednakom proporcijom (prosek prema minimumu) od najviše 4:1.
Sistem za vizuelno vođenje prilikom uparkiravanja (primena)
Sistem za vizuelno vođenje prilikom uparkiravanja se postavlja u cilju preciznog pozicioniranja vazduhoplova na parking poziciju uz pomoć nekog vizuelnog sredstva, ako neki drugi alternativni načini, kao što je na primer signalista, nisu mogući.
Pri proceni potrebe za sistemom za vizuelno vođenje prilikom uparkiravanja moraju da se uzmu u obzir naročito sledeći faktori: broj i tipovi vazduhoplova koji koriste poziciju vazduhoplova, vremenski uslovi, raspoloživi prostor na platformi i preciznost potrebna za manevrisanje u poziciju parkiranja zbog servisne instalacije vazduhoplova, avio-mostovi za ulazak putnika u avion i drugo.
Karakteristike sistema za vizuelno vođenje prilikom uparkiravanja
Sistem za vizuelno vođenje prilikom uparkiravanja mora da pruža uputstva o vođenju vazduhoplova po azimutu i vođenju do pozicije za zaustavljanje.
Uređaj za vođenje po azimutu i pokazivač pozicije zaustavljanja moraju da budu odgovarajući za upotrebu u svim vremenskim uslovima, uslovima vidljivosti, uslovima osvetljenja pozadine i uslovima kolovoznog zastora za koje je dati sistem namenjen, po danu i po noći, ali ne smeju da zaslepljuju pilota.
Pri projektovanju i ugradnji sistema iz stava 1. ovog člana mora da se vodi računa o tome da odsjaj sunca ili drugog svetla u blizini ne umanjuje jasnoću i uočljivost vizuelnih signala sistema.
Uređaj za vođenje po azimutu i pokazivač pozicije zaustavljanja moraju da budu tako konstruisani:
(a) da je pilotu dostupna jasna indikacija neispravnosti bilo kojeg ili oba uređaja;
(b) da se mogu isključiti.
Uređaj za vođenje po azimutu i pokazivač pozicije zaustavljanja moraju da se postave tako da omoguće kontinuirano navođenje između oznaka parking pozicije vazduhoplova, svetala za vođenje ka parking poziciji vazduhoplova (ako ona postoje) i sistema za vizuelno vođenje prilikom uparkiravanja.
Preciznost sistema mora da bude prilagođena tipu avio-mosta i stalnim instalacijama za prihvat i otpremu vazduhoplova za koje se sistem primenjuje.
Sistem za vizuelno vođenje prilikom uparkiravanja mora da bude tako projektovan da mogu da ga koriste svi tipovi vazduhoplova za koje je data parking pozicija vazduhoplova namenjena, po mogućnosti bez potrebe za selektivnim operacijama.
Ako je potrebno sprovesti selektivne operacije da bi se sistem pripremio za korišćenje za poseban tip vazduhoplova, tada sistem mora pilotu vazduhoplova i operateru sistema dati jasnu identifikaciju odabranog tipa vazduhoplova, kako bi se osiguralo pravilno podešavanje sistema.
Uređaj za vođenje po azimutu (lokacija, karakteristike)
Uređaj za vođenje po azimutu mora da se postavi na produžetak ose parking pozicije ispred vazduhoplova ili u njenoj blizini, tako da su signali tog uređaja vidljivi iz pilotske kabine tokom celog manevra pristajanja vazduhoplova.
Uređaj za vođenje po azimutu mora da bude tako podešen da mogu da ga koriste i pilot na levom i pilot na desnom sedištu.
Uređaj za vođenje po azimutu mora da pruža nedvosmisleno vođenje u levo/desno, što omogućava pilotu da postigne i održava liniju uvođenja vazduhoplova na parking poziciju bez prekomernog otklona komandi.
Kad je vođenje po azimutu prikazano promenom boje, zelena boja mora da se koristi za prepoznavanje ose, a crvena boja za odstupanja od ose.
Pokazivač pozicije zaustavljanja (lokacija, karakteristike)
Pokazivač pozicije zaustavljanja mora da se postavi zajedno sa uređajem za vođenje po azimutu ili dovoljno blizu njega, tako da pilot može da prati signale azimuta i signale za zaustavljanje, a da pri tome ne okreće glavu.
Pokazivač pozicije zaustavljanja mora da bude postavljen tako da mogu da ga koriste pilot na levom i pilot na desnom sedištu, a ako to nije moguće onda samo pilot na levom sedištu.
Informacija o poziciji zaustavljanja koju daje pokazivač pozicije zaustavljanja za neki poseban tip vazduhoplova mora da uvažava različite visine na kojima se nalaze oči pilota i njihove različite uglove posmatranja.
Pokazivač pozicije zaustavljanja mora da pokazuje poziciju zaustavljanja vazduhoplovu za koji se obezbeđuju uputstva i da daje informaciju o brzini približavanja, kako bi pilot mogao postepeno da usporava vazduhoplov do potpunog zaustavljanja na planiranoj poziciji.
Pokazivač pozicije zaustavljanja mora da informiše o brzini približavanja na rastojanju od najmanje 10 m.
Kad se uputstvo o poziciji zaustavljanja prikazuje promenom boje, zelena boja mora da se koristi da se vazduhoplovu naznači da može da nastavi, a crvena boja da naznači da je vazduhoplov pristigao na mesto zaustavljanja, s tim što na kratkom rastojanju pre mesta zaustavljanja može da se upotrebi i treća boja radi upozorenja da je mesto zaustavljanja blizu.
Unapređeni sistem za vizuelno vođenje do parking pozicije (A-VDGS)
Unapređeni sistem za vizuelno vođenje do parking pozicije (A-VDGS) podrazumeva sistem koji, uz osnovne i pasivne informacije o azimutu i poziciji zaustavljanja, pilotima pruža i aktivne informacije koje se odnose na navođenje (obično bazirane na korišćenju senzora), kao što su:
(a) tip vazduhoplova (u skladu sa ICAO Dokumentom broj 8643 - "Oznake tipa vazduhoplova");
(b) preostala udaljenost do pozicije zaustavljanja;
(v) aktuelna brzina kretanja/zaustavljanja.
A-VDGS pruža informacije u vezi navođenja na parking poziciju u tri faze:
(a) prijem vazduhoplova u sistem;
(b) poravnjavanje vazduhoplova po azimutu;
(v) informacije o poziciji zaustavljanja.
A-VDGS se postavlja tamo gde je iz operativnih razloga potrebno da se potvrdi tip vazduhoplova koji se navodi i/ili naznači aktuelna linija vodilja za planiranu parking poziciju, ako ih ima više.
A-VDGS mora da odgovara svim tipovima vazduhoplova za koje je parking pozicija namenjena.
A-VDGS može da se koristi samo u operativnim uslovima za koje je projektovan.
Prilikom projektovanja i ugradnje A-VDGS mora da se vodi računa o tome da bleštanje svetla ili refleksija sunčeve svetlosti ili neka druga svetla u njegovoj neposrednoj blizini ne umanjuju jasnoću i uočljivost vizuelnih signala sistema.
Informacije o vođenju do parking pozicije koje obezbeđuje A-VDGS ne smeju da budu u sukobu sa informacijama koje pruža konvencionalni sistem (ako su oba tipa u operativnoj upotrebi) i mora da se obezbedi metod kojim se ukazuje da A-VDGS nije u upotrebi ili da je neupotrebljiv.
Lokacija i karakteristike A-VDGS
A-VDGS se postavlja tako da licu koje je odgovorno za navođenje vazduhoplova na parking poziciju i licu koje mu pri tome pomaže omogućava nesmetano i nedvosmisleno vođenje.
A-VDGS mora da obezbedi najmanje sledeće informacije za odgovarajuće faze parkiranja:
(a) znak za hitno zaustavljanje;
(b) model i tip vazduhoplova koji se navodi;
(v) indikaciju bočnog odstupanja vazduhoplova od linije vodilje ka parking poziciji;
(g) smer ispravke azimuta za vraćanje vazduhoplova na liniju vodilju;
(d) indikaciju rastojanja do pozicije zaustavljanja;
(đ) indikaciju o tome kada je vazduhoplov zauzeo odgovarajuću poziciju zaustavljanja;
(e) indikaciju upozorenja ako je vazduhoplov premašio odgovarajuću poziciju zaustavljanja.
A-VDGS mora da pruža informacije za navođenje na parking poziciju pri svim brzinama rulanja vazduhoplova prilikom parkiranja.
Za vreme koje protekne od utvrđivanja bočnog odstupanja vazduhoplova od linije vodilje do prikaza tog odstupanja na ekranu uređaja, maksimalno dozvoljeno odstupanje vazduhoplova od linije vodilje u uobičajenim uslovima navođenja iznosi 1 m.
Informacije o bočnom odstupanju vazduhoplova od linije vodilje i rastojanju do pozicije zaustavljanja moraju da se prikažu sa tačnošću navedenom u tabeli 5-4 ovog pravilnika.
Simboli i grafički prikazi koji se koriste u opisu sadržaja informacije o navođenju vazduhoplova moraju da pružaju jasne informacije.
Upotreba boja mora da bude odgovarajuća i usklađena sa signalnom konvencijom, npr. crvena - opasnost, žuta - upozorenje, zelena - ispravno.
Tabela 5-4 Bočno odstupanje vazduhoplova od linije vodilje i rastojanje do pozicije zaustavljanja
Informacije o navođenju |
azimutu |
udaljenosti |
Maksimalno odstupanje na poziciji zaustavljanja |
± 250 mm |
± 500 mm |
Maksimalno odstupanje na udaljenosti 9 m od pozicije zaustavljanja |
± 340 mm |
± 1.000 mm |
Maksimalno odstupanje na udaljenosti 15 m od pozicije zaustavljanja |
± 400 mm |
± 1.300 mm |
Maksimalno odstupanje na udaljenosti 25 m od pozicije zaustavljanja |
± 500 mm |
nije definisano |
Kontrasti između boja moraju da budu u skladu sa lokalnim uslovima i okolnim osvetljenjem, kako bi u svakom trenutku boje bile jasne i prepoznatljive.
Informacija o bočnom odstupanju vazduhoplova od linije vodilje na parking poziciju mora da bude dostupna najmanje 25 m pre pozicije zaustavljanja.
Informacija o udaljenosti vazduhoplova od pozicije zaustavljanja može da bude kodirana bojama i prikazana brzinom i rastojanjem koji odgovaraju stvarnoj brzini približavanja i rastojanju vazduhoplova od pozicije zaustavljanja kojoj se vazduhoplov približava.
Na najmanje 15 m od pozicije zaustavljanja sistem mora konstantno da daje informacije o udaljenosti vazduhoplova od pozicije zaustavljanja i njegovoj zaustavnoj brzini.
Ako su informacije o udaljenosti vazduhoplova od pozicije zaustavljanja izražene brojem tada prikaz broja na 3 m od pozicije zaustavljanja mora da bude u obliku sa jednim decimalnim mestom.
A-VDGS mora da ima ugrađenu funkciju kojom se, u bilo kom trenutku navođenja vazduhoplova na parking poziciju, obezbeđuje znak pilotu da vazduhoplov mora odmah da se zaustavi.
U slučajevima iz stava 3. ovog člana, koji podrazumevaju i kvar na A-VDGS, ne smeju da se prikazuju nikakve druge informacije.
Vazduhoplovnom osoblju odgovornom za operativnu bezbednost na platformi mora da bude omogućeno hitno prekidanje postupka navođenja vazduhoplova na parking poziciju.
Ako se pokreće hitan prekid postupka navođenja vazduhoplova na ekranu A-VDGS mora da bude istaknuta reč "stop" napisana crvenom bojom.
Svetla za navođenje vazduhoplova na parking poziciju (primena, lokacija, karakteristike)
Svetla za navođenje vazduhoplova na parking poziciju se postavljaju da se olakša navođenje vazduhoplova na parking poziciju na platformi sa kolovoznim zastorom ili na površini za odleđivanje/sprečavanje zaleđivanja vazduhoplova koja je namenjena za korišćenje u uslovima smanjene vidljivosti, osim ako je odgovarajuće navođenje omogućeno drugim sredstvima.
Svetla za navođenje vazduhoplova na parking poziciju moraju da se postave na istom mestu kao i oznake parking pozicije.
Osim onih svetala koja pokazuju poziciju zaustavljanja, svetla za navođenje vazduhoplova na parking poziciju moraju da budu žute boje, vidljiva u segmentima u kojima treba da obezbede vođenje vazduhoplova.
Najveći razmak svetala za navođenje vazduhoplova na parking poziciju postavljenih na liniji za uvođenje, okretanje i izvođenje iz date pozicije je 7,5 m na krivinama i 15 m na pravim deonicama.
Svetla koja pokazuju poziciju zaustavljanja moraju da budu jednosmerna svetla crvene boje.
Jačina svetala mora da odgovara datim uslovima vidljivosti i svetlu ambijenta u kome se koristi parking pozicija vazduhoplova.
Strujno kolo osvetljenja mora da bude tako konstruisano da svetla mogu da se uključe, kako bi se označilo da će se parking pozicija vazduhoplova koristiti i isključe, kako bi se označilo da se parking pozicija vazduhoplova neće koristiti.
Svetlo pozicije za čekanje na putu (primena, lokacija, karakteristike)
Svetlo pozicije za čekanje na putu mora da se postavi na svaku poziciju koja opslužuje poletno-sletnu stazu u uslovima vidljivosti duž poletno-sletne staze ispod 550 m.
Svetlo pozicije za čekanje na putu mora da se postavi uz vertikalnu oznaku pozicije za čekanje 1,5 m (± 0,5 m) od ivice puta sa desne strane.
Svetlo pozicije za čekanje na putu mora da bude postavljeno na način da se njime može upravljati i sastoji se od:
(a) semafora sa crvenim svetlom (stani) i zelenim svetlom (kreni); ili
(b) crvenog bleskajućeg svetla.
Snop svetla za čekanje na putu mora da bude jednosmeran i tako podešen da ga vidi vozač iz vozila koje se približava poziciji za čekanje.
Jačina svetlosnog snopa mora da odgovara uslovima vidljivosti i svetlu ambijenta u kome se koristi pozicija za čekanje, ali ne sme da zaslepi vozača.
Učestalost bleskanja crvenog svetla mora da iznosi između 30 i 60 u minuti.
ZNACI
Znaci mogu da budu fiksni znaci obaveštenja ili promenljivi znaci obaveštenja.
Znaci se postavljaju da prenesu obavezne instrukcije, informacije o određenim lokacijama ili odredištima na površini za kretanje vazduhoplova ili da pruže druga obaveštenja radi ispunjavanja zahteva iz člana 325. ovog pravilnika.
Promenljivi znaci obaveštenja se postavljaju ako:
(a) instrukcija ili obaveštenje izloženo na znaku važi samo tokom određenog vremenskog perioda; i/ili
(b) postoji potreba da se promenljivo, unapred definisano, obaveštenje postavi na znak da bi se ispunili zahtevi iz člana 325. ovog pravilnika.
Detalji i uputstvo o znacima se nalaze u Priručniku za projektovanje aerodroma (ICAO Dokument broj 9157), Deo 4.
Znaci moraju da budu lomljivi.
Znaci koji se postavljaju blizu poletno-sletne staze ili rulne staze moraju da budu postavljeni dovoljno nisko da bi se očuvalo dovoljno rastojanje od elisa i kućišta motora mlaznih vazduhoplova.
Visina postavljenog znaka ne sme da prelazi dimenzije navedene u odgovarajućoj koloni tabele 5-5 ovog pravilnika.
Znaci moraju da budu pravougaoni, kao što je prikazano na slikama 5-29 i 5-30 ovog pravilnika, sa dužom stranom horizontalnom.
Jedini znaci na površini za kretanje vazduhoplova za koje se koristi crvena boja su obavezni instruktivni znaci.
Tabela 5-5 Rastojanja na kojima se postavljaju znaci za određivanje pravca rulanja uključujući i znake za izlaz sa poletno-sletne staze
Visina znaka (mm) |
Vertikalno rastojanje od određene ivice kolovoznog zastora rulne staze do bliže strane znaka |
Vertikalno rastojanje od određene ivice kolovoznog zastora poletno-sletne staze do bliže strane znaka |
|||
Kodni Broj |
Legenda |
Lice |
Postavljen |
||
1 ili 2 |
200 |
400 |
700 |
5 - 11 m |
3 - 10 m |
1 ili 2 |
300 |
600 |
900 |
5 - 11 m |
3 - 10 m |
3 ili 4 |
300 |
600 |
900 |
11 - 21 m |
8 - 15 m |
3 ili 4 |
400 |
800 |
1.100 |
11 - 21 m |
8 - 15 m |
Slika 5-29 Obavezni instruktivni znaci
Slika 5-30 Znaci obaveštenja
Natpisi na znaku moraju da budu usklađeni sa odredbama iz Dodatka 4, Priloga 1. ovog pravilnika.
Znaci moraju da se osvetljavaju u skladu sa odredbama iz Dodatka 4, Priloga 1. ovog pravilnika kad se koriste:
(a) u uslovima horizontalne vidljivosti duž poletno-sletne staze manjoj od 800 m; ili
(b) noću, ako su postavljeni uz instrumentalne poletno-sletne staze; ili
(v) noću, ako su postavljeni uz neinstrumentalne poletno-sletne staze kodnog broja 3 ili 4.
Znaci moraju da budu retroreflektivni i/ili osvetljeni u skladu sa odredbama iz Dodatka 4, Priloga 1. ovog pravilnika ako se koriste noću zajedno sa neinstrumentalnom poletno-sletnom stazom kodnog broja 1 ili 2.
Promenljivi znak obaveštenja mora da bude prazan na prednjoj strani ako se ne koristi.
Kod otkaza promenljivi znak obaveštenja ne sme da daje obaveštenje koje bi moglo da dovede do nebezbednog delovanja pilota ili vozača vozila.
Vremenski interval potreban da se promeni obaveštenje na promenljivom znaku obaveštenja mora da iznosi što je moguće kraće i ne duže od 5 sekundi.
Obavezni instruktivni znaci (primena)
Obavezni instruktivni znaci moraju da se postave radi prepoznavanja lokacije preko koje vazduhoplov koji rula ili vozilo koje se kreće ne sme da nastavi, osim ako ima ovlašćenje aerodromske kontrole letenja.
Obavezni instruktivni znaci obuhvataju znake za obeležavanje poletno-sletne staze, znake pozicije za čekanje pri CAT I, II ili III, znake pozicije za čekanje na poletno-sletnoj stazi, znake pozicije za čekanje na putu i znake "ZABRANJEN ULAZ".
Oznaka pozicije za čekanje na poletno-sletnoj stazi, primer "A", mora da se dopuni znakom obeležavanja poletno-sletne staze na ukrštanju rulna staza/poletno-sletna staza ili ukrštanju poletno-sletna staza/poletno-sletna staza.
Oznaka pozicije za čekanje na poletno-sletnoj stazi, primer "B", mora da se dopuni znakom pozicije za čekanje na poletno-sletnoj stazi kategorije I, II ili III.
Oznaka pozicije za čekanje na poletno-sletnoj stazi, primer "A", na poziciji za čekanje na poletno-sletnoj stazi utvrđena u skladu sa članom 88. stav 3. ovog pravilnika, mora da se dopuni znakom pozicije za čekanje na poletno-sletnoj stazi.
Znak obeležavanja poletno-sletne staze na ukrštanju rulna staza/poletno-sletna staza mora da se dopuni znakom lokacije u spoljnoj poziciji (najdalje od rulne staze).
Znak "ZABRANJEN ULAZ" mora da se postavi ako je ulaz u neku zonu zabranjen.
Lokacija obaveznih instruktivnih znakova
Znak obeležavanja poletno-sletne staze na ukrštanju rulna staza/poletno-sletna staza ili na ukrštanju poletno-sletna staza/poletno-sletna staza mora da se postavi sa svake strane oznake pozicije za čekanje na poletno-sletnoj stazi i to licem u smeru prilaza poletno-sletnoj stazi.
Znak pozicije za čekanje na poletno-sletnoj stazi kategorije I, II ili III mora da se postavi sa svake strane oznake pozicije za čekanje na poletno-sletnoj stazi i to licem u smeru prilaza kritičnoj zoni.
Znak "ZABRANJEN ULAZ" mora da se postavi na početku zone u koju je ulaz zabranjen sa svake strane rulne staze tako da bude vidljiv sa mesta pilota.
Znak pozicije za čekanje na poletno-sletnoj stazi mora da se postavi sa svake strane pozicije za čekanje na poletno-sletnoj stazi utvrđene u skladu sa članom 88. stav 3. ovog pravilnika, licem okrenutim ka prilazu površi za ograničenje prepreka ili ILS/MLS kritičnoj/osetljivoj zoni, već prema tome šta je prikladnije.
Karakteristike obaveznih instruktivnih znakova
Obavezni instruktivni znak mora da se sastoji od natpisa bele boje na crvenoj pozadini.
Ako je zbog uslova u neposrednoj okolini ili drugih faktora potrebno pojačati uočljivost natpisa na obaveznom instruktivnom znaku, uz spoljnu ivicu belog natpisa mora da se doda crna ivica širine 10 mm za poletno-sletne staze kodnog broja 1 ili 2, i širine 20 mm za poletno-sletne staze kodnog broja 3 ili 4.
Natpis na znaku za obeležavanje poletno-sletne staze mora da se sastoji od oznaka ukrštajuće poletno-sletne staze pravilno usmerenih prema poziciji sa koje se gleda znak, osim što znak za obeležavanje poletno-sletne staze postavljen u blizini samog kraja poletno-sletne staze može da pokazuje oznaku poletno-sletne staze samo kraja dotične poletno-sletne staze.
Natpis na znaku za čekanje kategorije I, II, III ili zajedno II/III mora da se sastoji od oznake poletno-sletne staze iza koje sledi CAT I, CAT II, CAT III ili CAT II/III.
Natpis znaka "ZABRANJEN ULAZ" mora da bude u skladu sa slikom 5-29 ovog pravilnika.
Natpis na znaku pozicije za čekanje na poziciji za čekanje na poletno-sletnoj stazi koja je utvrđena u skladu sa članom 88. stav 3. ovog pravilnika, mora da se sastoji od oznake rulne staze i broja.
Ako je moguće moraju da se koriste sledeći natpisi/simboli:
Natpis/simbol |
Upotreba |
oznaka PSS samog kraja |
da ukaže na poziciju za čekanje |
PSS |
na PSS na samom kraju PSS |
ili |
|
oznaka PSS oba kraja PSS |
da ukaže na poziciju za čekanje na PSS na drugim ukrštanjima rulna staza/PSS ili na ukrštanjima PSS/PSS |
25 CAT I |
da ukaže na poziciju za čekanje na PSS |
(Primer) |
kategorije I na pragu PSS 25 |
25 CAT II |
da ukaže na poziciju za čekanje na PSS |
(Primer) |
kategorije II na pragu PSS 25 |
25 CAT III |
da ukaže na poziciju za čekanje na PSS |
(Primer) |
kategorije III na pragu PSS 25 |
25 CAT II/III |
da ukaže na poziciju za čekanje na PSS |
(Primer) |
kategorije II/III na pragu PSS 25 |
Simbol |
da ukaže na to da je ulaz u određenu |
ZABRANJEN ULAZ |
zonu zabranjen |
B2 |
da ukaže na poziciju za čekanje na PSS |
(Primer) |
utvrđenu u skladu sa članom 88. stav 3. |
Napomena. |
- Rastojanje X se određuje prema tabeli 3-2 ovog pravilnika; |
|
- Rastojanje Y se određuje na ivici zaštitne zone ILS/MLS. |
Slika 5-31 Primeri položaja znakova na ukrštanjima rulna staza/poletno-sletna staza
Znaci obaveštenja moraju da se postave tamo gde postoji operativna potreba da se pomoću znaka prepozna obaveštenje o nekoj posebnoj lokaciji ili ruti (pravac ili odredište).
Znaci obaveštenja obuhvataju: znake smera, znake lokacije, znake odredišta, znake izlaza sa poletno-sletne staze, znake za napuštanje poletno-sletne staze i znake na mestu za poletanje na ukrštanju.
Znak izlaza sa poletno-sletne staze mora da se postavi tamo gde postoji operativna potreba za prepoznavanjem izlaza sa poletno-sletne staze.
Znak za napuštanje poletno-sletne staze mora da se postavi tamo gde izlazna rulna staza nema svetla na osi rulne staze, a potrebno je pilotu koji napušta poletno-sletnu stazu pokazati granicu ILS/MSL kritične/osetljive zone ili donju ivicu unutrašnje prelazne površi, zavisno od toga koja je udaljenija od ose poletno-sletne staze.
Znak na mestu za poletanje na ukrštanju mora da se postavi ako postoji operativna potreba da se ukaže na dužinu poletno-sletne staze preostalu za zalet vazduhoplova ("TORA") u poletanju sa mesta ukrštanja.
Ako je neophodno, mora da se postavi znak odredišta da bi se pokazao pravac ka nekoj posebnoj destinaciji na aerodromu, kao što je kargo zona, opšta avijacija i sl.
Kombinovani znak lokacije i smera mora da se postavi ako postoji namera da se ukaže na obaveštenje o ruti pre ukrštanja rulne staze.
Znak smera mora da se postavi ako postoji operativna potreba za prepoznavanjem oznake i smera rulnih staza na ukrštanju.
Znak lokacije mora da se postavi na međupoziciji za čekanje.
Znak lokacije mora da se postavi zajedno sa znakom za obeležavanje poletno-sletne staze, osim na ukrštanju poletno-sletna staza/poletno-sletna staza.
Znak lokacije mora da se postavi zajedno sa znakom smera, osim što može da se izostavi ako vazduhoplovna studija pokaže da nije potreban.
Ako je potrebno, mora da se postavi znak lokacije radi prepoznavanja rulnih staza koje vode od platforme ili rulnih staza izvan ukrštanja.
Ako se rulna staza završava kod ukrštanja, kao što je ukrštanje u obliku slova "T", a potrebno je to prepoznati, mora da se upotrebi znak prepreke, znak smera i/ili neko drugo odgovarajuće vizuelno pomoćno sredstvo.
Izuzev onoga što je propisano u stavu 4. ovog člana i stavu 9. člana 265. ovog pravilnika, znaci obaveštenja se postavljaju, ako je to moguće, na levu stranu rulne staze u skladu sa tabelom 5-5 ovog pravilnika.
Na ukrštanju rulnih staza znaci obaveštenja moraju da se postave pre ukrštanja i u liniji sa oznakom ukrštanja rulnih staza.
Tamo gde nema oznake ukrštanja rulnih staza, znak je neophodno postaviti na najmanje 60 m od ose rulne staze koja se ukršta ako je kodni broj 3 ili 4 i na najmanje 40 m ako je kodni broj 1 ili 2.
Znak izlaza sa poletno-sletne staze mora da se postavi sa iste strane na kojoj je izlaz (tj. levo ili desno) i pozicionira u skladu sa tabelom 5-5 ovog pravilnika.
Znak izlaza sa poletno-sletne staze mora da se postavi pre mesta izlaza sa poletno-sletne staze u liniji sa pozicijom od najmanje 60 m pre tačke tangiranja ako je kodni broj 3 ili 4 i najmanje 30 m ako je kodni broj 1 ili 2.
Znak za napuštanje poletno-sletne staze mora da se postavi sa najmanje jedne strane rulne staze.
Rastojanje između znaka za napuštanje poletno-sletne staze i ose poletno-sletne staze ne sme da iznosi manje od:
(a) rastojanja između ose poletno-sletne staze i granice ILS/MLS kritične/osetljive zone; ili
(b) rastojanja između ose poletno-sletne staze i donje ivice unutrašnje prelazne površi, u zavisnosti koje je rastojanje veće;
Ako je predviđeno postavljanje zajedno sa znakom za napuštanje poletno-sletne staze, znak lokacije rulne staze mora da se postavi spolja od znaka za napuštanje poletno-sletne staze.
Znak na mestu za poletanje na ukrštanju mora da se postavi sa leve strane ulazne rulne staze.
Rastojanje između znaka na mestu za poletanje na ukrštanju i ose poletno-sletne staze mora da iznosi najmanje 60 m ako je kodni broj 3 ili 4 i najmanje 45 m ako je kodni broj 1 ili 2.
Ako se znak lokacije rulne staze postavlja zajedno sa znakom obeležavanja poletno-sletne staze, on mora da se postavi spolja od znaka obeležavanja poletno-sletne staze.
U uobičajenim okolnostima znak odredišta se ne postavlja zajedno sa znakom lokacije ili smera.
Sa izuzetkom znaka lokacije, znak obaveštenja ne sme da se postavlja zajedno sa obaveznim instruktivnim znakom.
Znak smera, zapreka i/ili neko drugo odgovarajuće vizuelno sredstvo koje se koristi za prepoznavanje "T" ukrštanja mora da se postavi na suprotnu stranu od ukrštanja s licem prema rulnoj stazi.
Karakteristike znakova obaveštenja
Znak obaveštenja, izuzev znaka lokacije, se sastoji od natpisa crne boje na žutoj pozadini.
Znak lokacije se sastoji od natpisa žute boje na crnoj pozadini i kada stoji sam mora da bude oivičen žutom bojom.
Natpis na znaku izlaza sa poletno-sletne staze mora da sadrži oznaku izlazne rulne staze i strelicu koja pokazuje smer koji treba slediti.
Natpis na znaku za napuštanje poletno-sletne staze mora da prikazuje oznaku pozicije za čekanje na poletno-sletnoj stazi, primer A, kao što je prikazano na slici 5-30 ovog pravilnika.
Natpis na znaku na mestu za poletanje na ukrštanju mora da sadrži numeričko obaveštenje koje pokazuje koliko je vazduhoplovu ostalo zaleta za poletanje u metrima, uz dodatak strelice, odgovarajuće postavljene i usmerene tako da pokazuje smer poletanja, kao što je prikazano na slici 5-30 ovog pravilnika.
Natpis na znaku odredišta mora da sadrži alfa, alfanumeričko ili numeričko obaveštenje za prepoznavanje odredišta uz dodatak strelice koja pokazuje smer kojim treba nastaviti, kao što je prikazano na slici 5-30 ovog pravilnika.
Natpis na znaku smera mora da sadrži alfa ili alfanumeričko obaveštenje za prepoznavanje rulne staze ili staza uz dodatak strelice odgovarajući okrenute, kao što je prikazano na slici 5-30 ovog pravilnika.
Natpis na znaku lokacije mora da sadrži lokacijsku oznaku rulne staze, poletno-sletne staze ili drugog kolovoznog zastora na kome se vazduhoplov nalazi ili na koji ulazi i ne sme da sadrži strelice.
Ako je potrebno prepoznati svaku od niza međupozicija za čekanje na istoj rulnoj stazi, znak lokacije mora da se sastoji od oznake rulne staze i broja.
Ako se znak lokacije i znak smera koriste u kombinaciji:
(a) svi znaci smera koji se odnose na skretanje nalevo moraju da se postave na levu stranu znaka lokacije, a svi znaci smera koji se odnose na skretanje nadesno moraju da se postave na desnu stranu znaka lokacije, osim što tamo gde raskrsnicu čini jedna ukrštajuća rulna staza, znak lokacije može po izboru da se postavi s leve strane;
(b) znaci smera moraju da se postave tako da se smer strelice sve više odvaja od vertikale sa povećanjem skretanja odgovarajuće rulne staze;
(v) znak odgovarajućeg smera mora da se postavi do znaka lokacije gde se smer rulne staze menja znatno posle ukrštanja;
(g) susedni znaci smera moraju da se obeleže vertikalnom crnom crtom, kao što je prikazano na slici 5-30 ovog pravilnika.
Rulna staza mora da se prepoznaje pomoću oznake koja se sastoji od jednog slova, više slova ili kombinacije jednog slova ili više slova iza kojih sledi broj.
Kad se obeležavaju rulne staze mora da se izbegava, kad god je to moguće, upotreba slova I, O ili X i upotreba reči kao što su unutrašnji i spoljašnji, da bi se izbeglo mešanje sa brojevima 1, 0 i zatvorenom oznakom.
Upotreba samo brojeva u zoni manevrisanja mora da bude rezervisana za obeležavanje poletno-sletnih staza.
Znak tačke za proveru uređaja VOR na aerodromu (primena, lokacija, karakteristike)
Kad se odredi tačka za proveru uređaja VOR na aerodromu, ona mora da bude obeležena pomoću horizontalne oznake i znaka tačke za proveru uređaja VOR.
Znak tačke za proveru uređaja VOR na aerodromu mora da se postavi što bliže tački provere, tako da se natpisi vide iz pilotske kabine vazduhoplova pravilno pozicioniranog na oznaci tačke za proveru uređaja VOR na aerodromu.
Znak tačke za proveru uređaja VOR na aerodromu mora da se sastoji od natpisa crne boje na žutoj pozadini.
Natpisi na znaku tačke za proveru uređaja VOR na aerodromu moraju da budu usklađeni sa jednom od alternativa prikazanih na slici 5-32 ovog pravilnika, u kojoj:
VOR |
je skraćenica koja označava tačku za proveru VOR; |
116,3 |
je primer radio-frekvencije dotičnog VOR; |
147° |
je primer pravca VOR, na najbliži stepen, koji treba da bude označen na tački za proveru VOR; i |
4,3 NM |
je primer rastojanja u nautičkim miljama do DME zajedno postavljenog sa datim VOR. |
Slika 5-32 Znak tačke za proveru uređaja VOR na aerodromu
Znak identifikacije aerodroma (primena, lokacija, karakteristike)
Znak identifikacije aerodroma mora da se obezbedi na aerodromu na kome nema dovoljno odgovarajućih sredstava vizuelnog prepoznavanja.
Znak identifikacije aerodroma mora da se postavi tako da se može pročitati sa što većeg rastojanja i iz svih uglova iznad horizontale.
Znak identifikacije aerodroma se sastoji od naziva aerodroma.
Boja znaka identifikacije aerodroma mora da bude upadljiva i da se razlikuje od pozadine.
Visina slova/brojeva znaka identifikacije aerodroma mora da iznosi najmanje 3 m.
Znak identifikacije pozicije za parkiranje vazduhoplova (primena, lokacija, karakteristike)
Uvek kad je to izvodljivo, oznaka identifikacije pozicije za parkiranje vazduhoplova mora da se dopuni znakom za identifikaciju pozicije za parkiranje vazduhoplova.
Znak za identifikaciju pozicije za parkiranje vazduhoplova mora da se postavi tako da se jasno vidi iz pilotske kabine, pre ulaska vazduhoplova na poziciju.
Znak za identifikaciju pozicije za parkiranje vazduhoplova se sastoji od natpisa crne boje na žutoj pozadini.
Znak za poziciju za čekanje na saobraćajnici (lokacija, karakteristike)
Znak za poziciju za čekanje na saobraćajnici mora da se postavi na ulazima svih saobraćajnica na poletno-sletnu stazu.
Znak za poziciju za čekanje na saobraćajnici mora da se postavi na poziciji za čekanje, na 1,5 m od ivice saobraćajnice sa desne strane.
Znak za poziciju za čekanje na saobraćajnici se sastoji od natpisa bele boje na crvenoj pozadini.
Natpis na znaku za poziciju za čekanje na saobraćajnici mora da bude na srpskom jeziku, da bude u saglasnosti sa važećim saobraćajnim propisima i da obuhvata sledeće:
(a) zahtev za zaustavljanje;
(b) ako je to potrebno:
1) zahtev za dobijanje odobrenja od nadležne jedinice kontrole letenja za prelazak preko poletno-sletne staze;
2) oznaku lokacije.
Znak za poziciju za čekanje na saobraćajnici koji se koristi noću mora da bude retroreflektivan ili osvetljen.
MARKERI
Markeri moraju da budu lagani i lomljivi.
Markeri postavljeni blizu poletno-sletne staze ili rulne staze moraju da budu dovoljno niski da ne predstavljaju prepreke za elise i kućišta motora mlaznih vazduhoplova.
Markeri ivica poletno-sletne staze bez kolovoznog zastora (primena, lokacija, karakteristike)
Markeri ivica poletno-sletne staze moraju da se postave ako površina poletno-sletne staze bez kolovoznog zastora nije jasno naznačena u odnosu na okolni teren.
Na poletno-sletnoj stazi sa sistemom svetlosnog obeležavanja, markeri ivica poletno-sletne staze moraju da budu osvetljeni i da predstavljaju deo opreme sistema svetlosnog obeležavanja.
Na poletno-sletnoj stazi bez sistema svetlosnog obeležavanja, markeri ivica poletno-sletne staze, ravnog pravougaonog ili kupastog oblika, moraju da se postave tako da jasno ograničavaju poletno-sletnu stazu.
Ravni pravougaoni markeri moraju da budu veličine od najmanje 1 m x 3 m i da budu postavljeni tako da su svojim dužim delom paralelni sa osom poletno-sletne staze.
Kupasti markeri moraju da budu visoki do 50 cm.
Markeri ivica staze za zaustavljanje (primena, karakteristike)
Markeri ivica staze za zaustavljanje moraju da se postave kad staza za zaustavljanje nije jasno naznačena u odnosu na okolni teren.
Markeri ivica staze za zaustavljanje moraju jasno da se razlikuju od svih markera ivica poletno-sletne staze, kako ne bi došlo zamene dva tipa markera i zbunjivanja pilota.
Markeri ivica staze za zaustavljanje se sastoje od malih vertikalnih ploča skrivenih sa suprotne strane od pravca poletno-sletne staze.
Markeri ivica poletno-sletne staze prekrivene snegom (primena, lokacija, karakteristike)
Ako granice poletno-sletne staze prekrivene snegom nisu drugačije obeležene, postavljaju se markeri ivica poletno-sletne staze radi ukazivanja na upotrebljive granice poletno-sletne staze.
Markeri ivica poletno-sletne staze prekrivene snegom moraju da se postave:
(a) duž strana poletno-sletne staze, na razmacima od najviše 100 m;
(b) simetrično u odnosu na osu poletno-sletne staze;
(v) na takvom rastojanju od ose poletno-sletne staze da postoji dovoljno prostora za vrhove krila i pogonske grupe;
(g) u dovoljnom broju preko praga i kraja poletno-sletne staze.
Markeri ivica poletno-sletne staze se sastoje od upadljivih objekata, kao što je na primer, zimzeleno drveće visine oko 1,5 m.
Markeri ivica rulne staze (primena, lokacija, karakteristike)
Markeri ivica rulne staze moraju da se postave na rulnu stazu kodnog broja 1 ili 2 kad ne postoje svetla ose ili svetla ivica rulne staze ili oznake ose rulne staze.
Markeri ivica rulnih staza moraju da se postave na približno istim mestima na kojima bi se postavila svetla ivica rulne staze.
Markeri ivica rulne staze moraju da budu plave boje i retroreflektivni.
Površina markera ivica rulne staze mora da bude pravougaona i da je od strane pilota vidljivo najmanje 150 cm2 površine markera.
Markeri ivica rulne staze moraju da budu lomljivi i postavljeni dovoljno nisko da bi se očuvalo rastojanje od elisa i kućišta motora mlaznih vazduhoplova.
Markeri ose rulne staze (primena)
Markeri ose rulne staze moraju da se postave na rulnu stazu kodnog broja 1 ili 2 kad ne postoje svetla ose ili svetla ivica rulne staze ili markeri ivica rulne staze.
Markeri ose rulne staze moraju da se postave i na rulnu stazu kodnog broja 3 ili 4, koja nema svetla ose rulne staze, ako je potrebno poboljšati vođenje po već obeleženoj osi rulne staze.
Markeri ose rulne staze (lokacija, karakteristike)
Markeri ose rulne staze moraju da se postave približno na ista mesta na koja bi se postavila svetla ose rulne staze.
Uobičajeno, markeri ose rulne staze se postavljaju na oznaci ose rulne staze, s tim što mogu da se pomere u stranu od oznake ose rulne staze za najviše 30 cm kad nije izvodljivo njihovo postavljanje na oznaci ose rulne staze.
Markeri ose rulne staze moraju da budu zelene boje i retroreflektivni.
Površina markera ose rulne staze mora da bude pravougaona i da je od strane pilota vidljivo najmanje 20 cm2 površine markera.
Markeri ose rulne staze moraju da budu urađeni i postavljeni tako da, ako ih pregaze točkovi vazduhoplova, ne bude oštećenja na vazduhoplovu niti na samom markeru.
Markeri ivica rulne staze bez kolovoznog zastora (primena, lokacija)
Markeri ivica rulne staze bez kolovoznog zastora moraju da se postave kad nije jasno naznačeno pružanje rulne staze u odnosu na okolni teren.
Ako postoji svetlosno obeležavanje rulne staze, markeri ivica rulne staze moraju da se ugrade u sistem svetlosnog obeležavanja, a ako je rulna staza bez svetlosnog obeležavanja, moraju da se postave markeri ivica rulne staze konusnog oblika, tako da jasno ograničavaju rulnu stazu.
Granični markeri (primena, lokacija, karakteristike)
Granični markeri moraju da se postave na aerodromu gde zona sletanja nema poletno-sletnu stazu.
Granični markeri moraju da se postave duž granice zone sletanja u razmacima od najviše 200 m, ako se koristi tip markera prikazan na slici 5-33 ovog pravilnika ili na oko 90 m, ako se koristi kupasti marker sa markerom u svakom uglu zone sletanja.
Oblik graničnih markera mora da bude sličan obliku prikazanom na slici 5-33 ovog pravilnika ili da bude kupastog oblika, visine najmanje 50 cm i prečnika u osnovi najmanje 75 cm.
Granični markeri moraju da budu obojeni tako da se razlikuju u odnosu na pozadinu.
Za bojenje graničnih markera mora da se koristi jedna boja, narandžasta ili crvena, ili dve kontrastne boje, narandžasta i bela ili crvena i bela, izuzev tamo gde se takve boje stapaju sa pozadinom.
Slika 5-33 Granični markeri
VIZUELNA SREDSTVA ZA OBELEŽAVANJE PREPREKA
Objekti koji se moraju obeležiti i/ili osvetliti u zoni aerodroma
Fiksna prepreka koja se pruža iznad odletne površi u granicama do 3.000 m od unutrašnje ivice odletne površi mora da se obeleži, a ako se poletno-sletna staza koristi noću i osvetli, osim u sledećim slučajevima:
(a) obeležavanje i osvetljavanje može da se izostavi ako je prepreka zaklonjena nekom drugom fiksnom preprekom;
(b) obeležavanje može da se izostavi ako prepreku osvetljavaju svetla za obeležavanje prepreka srednjeg intenziteta tipa A po danu, a njena visina iznad nivoa okolnog tla ne prelazi 150 m;
(v) obeležavanje može da se izostavi ako prepreku osvetljavaju svetla prepreke visokog intenziteta po danu.
Fiksni objekat koji nije prepreka i koji se nalazi se blizu odletne površi mora da se obeleži, a ako se poletno-sletna staza koristi noću i osvetli, ako se smatra da su takvo obeležavanje i osvetljavanje potrebni da bi se dati objekat izbegao, s tim da obeležavanje može da se izostavi ako objekat osvetljavaju:
(a) svetla za obeležavanje prepreka srednjeg intenziteta tipa A po danu, a njegova visina iznad nivoa okolnog tla ne prelazi 150 m; ili
(b) svetla za obeležavanje prepreka visokog intenziteta po danu.
Fiksna prepreka koja se pruža iznad prilazne ili prelazne površi u granicama do 3.000 m od unutrašnje ivice prilazne površi mora da se obeleži, a ako se poletno-sletna staza koristi noću i osvetli, osim u sledećim slučajevima:
(a) obeležavanje i osvetljavanje može da se izostavi ako je prepreka zaklonjena nekom drugom fiksnom preprekom;
(b) obeležavanje može da se izostavi ako prepreku osvetljavaju svetla za obeležavanje prepreka srednjeg intenziteta tipa A po danu, a njena visina iznad nivoa okolnog tla ne prelazi 150 m;
(v) obeležavanje može da se izostavi ako prepreku osvetljavaju svetla prepreke visokog intenziteta po danu.
Fiksna prepreka iznad horizontalne površi mora da se obeleži, a ako se aerodrom koristi noću i osvetli, osim ako:
(a) prepreku zaklanja neka druga fiksna prepreka; ili
(b) kružni let ometaju nepokretni objekti ili teren, a propisane procedure osiguravaju nadvišavanje prepreka; ili
(v) vazduhoplovna studija pokaže da prepreka nije od operativnog značaja; ili
(g) prepreku osvetljavaju svetla prepreke srednjeg intenziteta tipa A po danu, a njena visina iznad nivoa okolnog terena ne prelazi 150 m; ili
(d) prepreku osvetljavaju svetla prepreke visokog intenziteta po danu.
Fiksni objekat koji se pruža iznad površi za ograničenje prepreka mora da se obeleži, a ako se poletno-sletna staza koristi noću i osvetli.
Vozila i drugi pokretni objekti na površinama za kretanje vazduhoplova na aerodromu, osim vazduhoplova, su prepreke i moraju da se obeleže, a ako se vozila i aerodrom koriste noću ili u uslovima smanjene vidljivosti moraju da se i osvetle, s tim da mogu da se izuzmu oprema za servisiranje vazduhoplova i vozila koja se koriste samo na platformama.
Izdignuta navigaciona svetla na zemlji u okviru površine za kretanje vazduhoplova moraju da se obeleže tako da se mogu uočiti po danu.
Svetla za obeležavanje prepreka se ne postavljaju na izdignuta svetla na zemlji ili na znake u zoni kretanja vazduhoplova.
Sve prepreke na rastojanju navedenom u tabeli 3-1 ovog pravilnika, kolona 11 ili 12 od ose rulne staze, rulne staze platforme ili rulne staze za kretanje vazduhoplova do parking pozicije moraju da se obeleže, a ako se rulna staza, rulna staza platforme ili rulna staza za kretanje vazduhoplova do parking pozicije koriste noću, moraju da se i osvetle.
Objekti koji moraju da se obeleže i/ili osvetle izvan zone aerodroma
Objekti u zonama koje se nalaze izvan granica površi za ograničenje prepreka i koji se pružaju u visinu od 150 m i više iznad visine okolnog tla, moraju da se obeleže i osvetle, osim što obeležavanje može da se izostavi ako prepreku osvetljavaju svetla za obeležavanje prepreka visokog intenziteta po danu.
Žice, kablovi dalekovoda i slični objekti koji prelaze reku, dolinu ili autoput moraju da se obeleže, a njihovi noseći stubovi da se obeleže i osvetle, ako vazduhoplovna studija pokaže da žice i kablovi mogu da predstavljaju opasnost za vazduhoplov, s tim što može da se izostavi obeležavanje nosećih stubova ako ih osvetljavaju svetla za obeležavanje prepreka visokog intenziteta po danu.
Ako se utvrdi da neku žicu, kabl dalekovoda i slične objekte treba obeležiti, a nije moguće na njih postaviti oznake, na njihov noseći stub moraju da se postave svetla za obeležavanje prepreka visokog intenziteta tipa B.
Svi fiksni objekti koji se obeležavaju moraju da se oboje uvek kada je to moguće, a ako to nije izvodljivo, moraju da se postave zastavice na njih ili iznad njih.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, objekti koji su dovoljno upadljivi svojim oblikom, veličinom ili bojom ne moraju da se obeleže (npr. silosi, fabričke hale, hidrocentrale, termoelektrane, i sl).
Svi pokretni objekti koji moraju da se obeleže obeležavaju se bojenjem ili zastavicama.
Obeležavanje objekata bojenjem
Objekat mora da se oboji tako da se vidi karirani dezen, ako je taj objekat uglavnom pravilnih površina, a njegova projekcija na vertikalnoj ravni jednaka ili veća od 4,5 m u obe dimenzije.
Dezen mora da se sastoji od pravougaonika od najmanje 1,5 m i najviše 3 m na jednoj strani, sa uglovima tamnije boje.
Boje dezena moraju da budu u kontrastu međusobno i sa pozadinom na kojoj se gledaju.
Za bojenje mora da se koristi narandžasta boja i bela boja ili crvena i bela boja, osim tamo gde se te boje stapaju sa pozadinom, kao što je prikazano na slici 6-1 ovog pravilnika.
Slika 6-1 Obeležavanje objekata bojenjem
Objekat mora da se oboji tako da se vide naizmenične kontrastne trake ako je:
(a) objekat uglavnom pravilnih površina, s tim da mu je jedna dimenzija, horizontalna ili vertikalna, veća od 1,5 m, a druga dimenzija, horizontalna ili vertikalna, manja od 4,5 m; ili
(b) objekat rešetkaste konstrukcije sa vertikalnom ili horizontalnom dimenzijom većom od 1,5 m.
Trake moraju da budu uspravne na dužu dimenziju i da budu široke približno 1/7 duže dimenzije ili 30 m, u zavisnosti od toga šta je manje.
Boje traka moraju da budu u kontrastu sa pozadinom na kojoj se gledaju.
Za bojenje mora da se koristi narandžasta boja i bela boja, osim tamo gde te boje nisu upadljive kad se gledaju na određenoj pozadini.
Trake na krajevima objekta moraju da budu tamnije boje, kao što je prikazano na slikama 6-1 i 6-2 ovog pravilnika.
Objekat mora da se oboji u jednu upadljivu boju ako njegova projekcija na vertikalnoj ravni ima obe dimenzije manje od 1,5 m, pri čemu mora da se koristi narandžasta boja ili crvena boja, osim tamo gde se te boje stapaju sa pozadinom.
Kad se pokretni objekti obeležavaju bojom, mora da se koristi jedna upadljiva boja, po mogućnosti crvena boja ili žućkasto zelena boja za vozila hitnih službi i žuta boja za uslužna vozila.
Tabela 6-1 Širina traka za obeležavanje
Najduža dimenzija |
|
|
|
|
Veća od |
Manja od |
Širina traka |
||
1,5 m |
210 m |
1/7 |
najduže dimenzije |
|
210 m |
270 m |
1/9 |
" |
" |
270 m |
330 m |
1/11 |
" |
" |
330 m |
390 m |
1/13 |
" |
" |
390 m |
450 m |
1/15 |
" |
" |
450 m |
510 m |
1/17 |
" |
" |
510 m |
570 m |
1/19 |
" |
" |
570 m |
630 m |
1/21 |
" |
" |
Obeležavanje objekata markerima
Oznake na objektima ili do objekata moraju da se postave na upadljiva mesta da bi se zadržala opšta kontura objekta i one moraju da budu takve da se prepoznaju kad je vedro vreme na rastojanju minimum 1.000 m za objekat koji se posmatra iz vazduha i 300 m za objekat koji se posmatra sa zemlje u svim pravcima mogućeg prilaza vazduhoplova objektu.
Oblik oznake mora da bude karakterističan u meri u kojoj je potrebno da se ne zameni sa oznakama upotrebljenim da prenesu neku drugu informaciju i takav da ne povećava opasnost koju predstavlja objekat koji oznaka obeležava.
Oznake postavljene na žici, kablu dalekovoda, i sl. moraju da budu okruglog oblika i prečnika najmanje 60 cm.
Razmak između dve uzastopne oznake ili između oznake i nosećeg stuba mora da odgovara prečniku oznake, ali ni u kom slučaju razmak ne sme da prelazi:
(a) 30 m, kad prečnik oznake iznosi 60 cm, progresivno se povećavajući s povećanjem prečnika oznake do
(b) 35 m, kad prečnik oznake iznosi 80 cm i dalje se stalno povećavajući do maksimuma od
(v) 40 m, kad prečnik oznake iznosi najmanje 130 cm.
Kod mnogostrukih žica, kablova i sl. oznake moraju da se postave na nivo najviše žice na mestu obeležavanja.
Oznaka mora da bude u jednoj boji.
Ako se postavljaju oznake bele boje i crvene boje ili bele boje i narandžaste boje, takve oznake moraju da budu postavljene naizmenično.
Izabrana boja mora da bude u kontrastu sa pozadinom da bi bila lako uočljiva.
Obeležavanje objekata zastavicama
Zastavice koje se koriste da obeleže objekte postavljaju se oko vrha, na vrh ili oko najviše ivice objekta.
Kad se koriste zastavice da obeleže prostrane objekte ili grupe zbijenih objekata one se postavljaju najmanje na svakih 15 m.
Zastavice ne smeju da povećavaju opasnost koju predstavlja objekat koji one obeležavaju.
Zastavice koje se koriste za obeležavanje fiksnih objekata moraju da budu površine najmanje 0,6 m2, a zastavice koje se koriste za obeležanje pokretnih objekata najmanje 0,9 m2.
Zastavice koje se koriste za obeležavanje fiksnih objekata moraju da budu narandžaste boje ili u kombinaciji dva trougla, jednog narandžaste boje, a drugog bele boje ili jednog crvene boje, a drugog bele boje, a tamo gde se te boje stapaju sa pozadinom moraju da se koriste neke druge upadljive boje.
Zastavice koje se koriste za obeležavanje pokretnih objekata moraju da imaju dezen u obliku kvadrata, s tim da dimenzije svake strane kvadrata iznose najmanje 0,3 m.
Boje dezena moraju da budu u međusobnom kontrastu i u kontrastu sa pozadinom na kojoj se posmatraju, a koriste se narandžasta boja i bela boja ili crvena boja i bela boja, osim tamo gde se te boje stapaju sa pozadinom.
Slika 6-2 Primeri obeležavanja i osvetljavanja visokih objekata
Osvetljavanje objekata - upotreba svetala za obeležavanje prepreka
Prisustvo objekta koji mora da bude osvetljen u skladu sa članom 281. ovog pravilnika, obeležava se svetlima za obeležavanje prepreka niskog, srednjeg i visokog intenziteta ili njihovom kombinacijom.
Svetla za obeležavanje prepreka niskog intenziteta tipa A ili B moraju da se koriste tamo gde objekat nije mnogo širok, a njegova visina iznad okolnog tla je manja od 45 m.
Ako je upotreba svetala za obeležavanje prepreka niskog intenziteta tipa A ili B neodgovarajuća ili je potrebno neko ranije posebno upozorenje, tada moraju da se koriste svetla za obeležavanje prepreka srednjeg ili visokog intenziteta.
Svetla za obeležavanje prepreka niskog intenziteta tipa C postavljaju se na vozila i druge pokretne objekte, osim na vazduhoplove.
Svetla za obeležavanje prepreka niskog intenziteta tipa D postavljaju se na vozila za vođenje vazduhoplova posle sletanja.
Svetla za obeležavanje prepreka niskog intenziteta tipa B moraju da se koriste sama ili u kombinaciji sa svetlima prepreka srednjeg intenziteta tipa B, u skladu sa članom 291. st. 1. i 2. ovog pravilnika.
Svetla za obeležavanje prepreka srednjeg intenziteta tipa A, B ili C moraju da se koriste tamo gde objekat ide u širinu ili mu je visina iznad okolnog tla veća od 45 m.
Svetla prepreka srednjeg intenziteta tipa A ili C moraju da se koriste sama, dok svetla prepreka srednjeg intenziteta tipa B moraju da se koriste sama ili u kombinaciji sa svetlima prepreka niskog intenziteta tipa B.
Svetla za obeležavanje prepreka visokog intenziteta tipa A se koriste da se uoči prisustvo objekta ako njegova visina iznad nivoa okolnog tla prelazi 150 m, a vazduhoplovna studija pokaže da su takva svetla bitna da se prepozna objekat po danu.
Svetla za obeležavanje prepreka visokog intenziteta tipa B se koriste da bi se uočilo prisustvo žica i kablova dalekovoda sa nosećim stubovima, tamo gde:
(a) vazduhoplovna studija pokaže da su takva svetla bitna da se prepoznaju žice, kablovi i slično; ili
(b) nije moguće postaviti oznake na žice, kablove, i sl.
Ako, po nalazu Direktorata, upotreba svetala za obeležavanje prepreka visokog intenziteta tipa A ili B, odnosno svetala za obeležavanje prepreka srednjeg intenziteta tipa A noću, može da zaslepi pilote u blizini aerodroma (na oko 10.000 m u poluprečniku) ili da izazove bitne probleme sa okolinom, mora da se postavi sistem duplog osvetljavanja prepreka.
Sistem iz stava 5. ovog člana mora da ima svetla za obeležavanje prepreka visokog intenziteta tipa A ili B ili svetla za obeležavanje prepreka srednjeg intenziteta tipa A, u zavisnosti od toga šta više odgovara za upotrebu po danu i u sumrak, a svetla srednjeg intenziteta tipa B ili C za korišćenje noću.
Lokacija svetala za obeležavanje prepreka
Jedno ili više svetala niskog, srednjeg i/ili visokog intenziteta moraju da se postave što bliže vrhu objekta.
Svetla na vrhu objekta se postavljaju tako da pokazuju mesta ili ivice najvišeg dela objekta u odnosu na površ za ograničenje prepreka.
Kod dimnjaka ili drugih objekata slične funkcije, svetla na vrhu moraju da se postave dovoljno ispod vrha da bi se svelo na minimum prljanje dimom i slično, kao što je prikazano na slikama 6-2 i 6-3 ovog pravilnika.
Slika 6-3 Osvetljavanje zgrada
Kod objekata sa tornjem ili antenom osvetljenim svetlima za obeležavanje prepreka visokog intenziteta po danu, sa pripadajućim dodatkom kao što je šipka ili antena, koji su viši od 12 m, gde nije moguće postavljanje svetla za obeležavanje prepreka visokog intenziteta na vrh pripadajućeg dodatka, takvo svetlo mora da se postavi na najvišu moguću tačku i, ako je izvodljivo, na vrh montira svetlo za obeležavanje prepreka srednjeg intenziteta tipa A.
Kod objekata koji idu u širinu ili grupe objekata sa malim međusobnim odstojanjima, svetla na vrhu se postavljaju na mesta ili ivice objekata koji su najviši u odnosu na površ za ograničenje prepreka, tako da pokazuju opštu konturu i pružanje objekata.
Ako su dve ili više ivica iz stava 2. ovog člana iste visine, obeležava se ivica koja je najbliža zoni sletanja.
Ako se koriste svetla niskog intenziteta, ona moraju da budu na razmaku od najviše 45 m po dužini, a ako se koriste svetla srednjeg intenziteta, ona moraju da budu na razmaku od najviše 900 m.
Kada data površ za ograničenje prepreka ima nagib, a najviša tačka površi za ograničenje prepreka nije najviša tačka objekta, moraju da se postave dodatna svetla za obeležavanje prepreka na najvišu tačku objekta.
Ako je objekat obeležen svetlima za obeležavanje prepreka srednjeg intenziteta tipa A, a vrh objekta je viši od 105 m iznad nivoa okolnog tla ili vrhova okolnih zgrada (kad je objekat koji se obeležava okružen zgradama), postavljaju se dodatna međusvetla na međunivoe.
Dodatna međusvetla iz stava 1. ovog člana moraju da budu postavljena tako da postoji podjednak razmak između svetala na vrhu i nivoa zemlje, odnosno vrhova okolnih zgrada, sa razmacima od po najviše 105 m.
Ako je objekat obeležen svetlima za obeležavanje prepreka srednjeg intenziteta tipa B, a vrh objekta je više od 45 m iznad nivoa okolnog tla ili vrhova okolnih zgrada (kad je objekat koji se obeležava okružen zgradama), postavljaju se dodatna međusvetla na međunivoe.
Dodatna međusvetla iz stava 3. ovog člana moraju da budu naizmenično svetla za obeležavanje prepreka niskog intenziteta tipa B i svetla za obeležavanje prepreka srednjeg intenziteta tipa B i mora da postoji podjednak razmak između svetala na vrhu i nivoa zemlje, odnosno vrhova okolnih zgrada, sa razmacima od po najviše 52 m.
Ako je objekat obeležen svetlima za obeležavanje prepreka srednjeg intenziteta tipa C, a vrh objekta je viši od 45 m iznad nivoa okolnog tla ili vrhova okolnih zgrada (kad je objekat koji se obeležava okružen zgradama), postavljaju se dodatna međusvetla na međunivoe.
Dodatna međusvetla iz stava 5. ovog člana moraju da budu postavljena tako da postoji podjednak razmak između svetala na vrhu i nivoa zemlje, odnosno vrhova okolnih zgrada, sa razmacima od po najviše 52 m.
Ako se koriste svetla za obeležavanje prepreka visokog intenziteta tipa A, ona moraju da budu postavljena na jednakim razmacima koji ne prelaze 105 m između nivoa zemlje i svetla/svetala na vrhu iz člana 292. ovog pravilnika.
Ako je objekat koji mora da se obeleži okružen zgradama, kao ekvivalent nivoa zemlje može da se koristi visina vrhova zgrada kojima je objekat okružen.
Ako se koriste svetla za obeležavanje prepreka visokog intenziteta tipa B, ona se postavljaju u tri nivoa:
(a) na vrh nosećeg stuba;
(b) na najniži nivo lanca žica ili kablova;
(v) približno na sredinu rastojanja između nivoa pod (a) i pod (b).
Uglovi snopa svetlosti za svetla koja su namenjena za obeležavanje prepreka visokog intenziteta tipa A i B moraju da budu u skladu sa tabelom 6-2 ovog pravilnika.
Tabela 6-2 Uglovi snopa svetlosti za svetla koja su namenjena za obeležavanje prepreka visokog intenziteta
Visina svetlosnog uređaja iznad nivoa tla |
Ugao snopa svetlosti iznad horizontale |
veća od 151 m |
0° |
od 122 m do 151 m |
1° |
od 92 m do 122 m |
2° |
manja od 92 m |
3° |
Broj i raspored svetala za obeležavanje prepreka niskog, srednjeg ili visokog intenziteta na svakom nivou koji se obeležava mora da bude takav da objekat može da se uoči iz svakog ugla u azimutu.
Broj svetala potrebnih da se postave u jednom nivou zavisi od prečnika objekta i mora da iznosi:
Prečnik objekta |
Broj svetala |
r ≤ 6 m |
3 |
6 m ≤ r ≤ 30 m |
4 |
30 m ≤ r ≤ 60 m |
6 |
r ≥ 60 m |
8 |
Ako je svetlo zaklonjeno u bilo kom pravcu drugim delom objekta ili susednim objektom, moraju da se postave dodatna svetla na taj objekat tako da se zadrži opšta kontura objekta koji se osvetljava.
Ako zaklonjeno svetlo ne doprinosi definisanju objekta koji se osvetljava, onda ono može da se izostavi.
Svetla za obeležavanje prepreka niskog intenziteta (karakteristike)
Svetla za obeležavanje prepreka niskog intenziteta na fiksnim objektima tipa A i B moraju da budu svetla crvene boje konstantnog intenziteta.
Svetla iz stava 1. ovog člana moraju da budu usklađena sa specifikacijama navedenim u tabeli 6-3 ovog pravilnika.
Svetla za obeležavanje prepreka niskog intenziteta na pokretnim objektima tipa C, koja se postavljaju na vozila hitnih službi ili obezbeđenja moraju da budu bleskajuća svetla plave boje, a ona koja se postavljaju na druga vozila bleskajuća svetla žute boje.
Svetla za obeležavanje prepreka niskog intenziteta na pokretnim objektima tipa D, koja se postavljaju na vozila za vođenje vazduhoplova moraju da budu bleskajuća svetla žute boje.
Svetla za obeležavanje prepreka niskog intenziteta na pokretnim objektima tipa C i D moraju da budu usklađena sa specifikacijama navedenim u tabeli 6-3 ovog pravilnika.
Svetla za obeležavanje prepreka niskog intenziteta na objektima ograničene pokretljivosti, kao što su vazdušni mostovi, moraju da budu crvene boje konstantnog intenziteta.
Jačina svetala mora da bude dovoljna da se omogući upadljivost, uzimajući u obzir jačinu susednih svetala i opšte nivoe osvetljenja nasuprot kojih se obično posmatraju.
Svetla za obeležavanje prepreka niskog intenziteta na objektima ograničene pokretljivosti moraju da budu najmanje u skladu sa specifikacijama za svetla za obeležavanje prepreka niskog intenziteta tipa A navedenim u tabeli 6-3 ovog pravilnika.
Svetla za obeležavanje prepreka srednjeg intenziteta (karakteristike)
Svetla za obeležavanje prepreka srednjeg intenziteta tipa A moraju da budu bleskajuća svetla bele boje, tipa Bbleskajuća svetla crvene boje, a tipa C fiksna svetla crvene boje.
Svetla za obeležavanje prepreka srednjeg intenziteta tipa A, B i C moraju da budu usklađena sa specifikacijama navedenim u tabeli 6-3 ovog pravilnika.
Svetla za obeležavanje prepreka srednjeg intenziteta tipa A i B koja se nalaze na nekom objektu moraju da blešte istovremeno.
Tabela 6-3 Karakteristike svetala prepreka
1 |
2 |
3 |
4 |
5 |
6 |
7 |
8 |
9 |
10 |
11 |
12 |
Vrsta svetla |
Boja |
Vrsta |
Najveća jačina (cd) na datoj pozadini |
Vertikalno širenje snopa |
Jačina (cd) na datim uglovima nagiba kad je nivelisan svetlosni uređaj (g) |
||||||
iznad 500 cd/m2 |
50-500 cd/m2 |
ispod 50 cd/m2 |
-10°(d) |
-1° (đ) |
± 0° (đ) |
+6° |
+10° |
||||
Nizak intenzitet, tip A (fiksni objekat) |
Crvena |
Fiksni |
N/A |
1 mnm |
10 mnm |
10° |
__ |
__ |
__ |
10 mnm (e) |
10 mnm (e) |
Nizak intenzitet, tip B (fiksni objekat) |
Crvena |
Fiksni |
N/A |
32 mnm |
32 mnm |
10° |
__ |
__ |
__ |
32 mnm (e) |
32 mnm (e) |
Nizak intenzitet, tip C (pokretni objekat) |
Žuta/plava(a) |
Bleskanje (60-90 fpm) |
N/A |
40 mnm (b) 400 max |
40 mnm (b) 400 max |
12° (ž) |
__ |
__ |
__ |
__ |
__ |
Nizak intenzitet, tip D (vozilo za vođenje vazduhoplova) |
Žuta |
Bleskanje (60-90 fpm) |
N/A |
200 mnm (b) 400 max |
200 mnm (b) 400 max |
12° (z) |
__ |
__ |
__ |
__ |
__ |
Srednji intenzitet, tip A |
Bela |
Bleskanje (20-60 fpm) |
20.000 (b) ± 25 % |
20.000 (b) ± 25 % |
2.000 (b) ± 25 % |
3°mnm |
3 % max |
50 % mnm 75 % max |
100%mnm |
__ |
__ |
Srednji intenzitet, tip B |
Crvena |
Bleskanje (20-60 fpm) |
N/A |
N/A |
2.000 (b) ± 25 % |
3°mnm |
__ |
50 % mnm 75 % max |
100%mnm |
|
|
Srednji intenzitet, tip C |
Crvena |
Fiksni |
N/A |
N/A |
2.000 (b) ± 25 % |
3°mnm |
__ |
50 % mnm 75 % max |
100%mnm |
|
|
Visok intenzitet, tip A |
Bela |
Bleskanje (40-60 fpm) |
200.000(b) ± 25 % |
20.000 (b) ± 25 % |
2.000 (b) ± 25 % |
3°-7° |
3 % max |
50 % mnm 75 % max |
100%mnm |
|
|
Visok intenzitet, tip B |
Bela |
Bleskanje (40-60 fpm) |
100.000 (b) ± 25 % |
20.000 (b) ± 25 % |
2.000 (b) ± 25 % |
3°-7° |
3 % max |
50 % mnm 75 % max |
100%mnm |
|
|
(a) Videti član 297. stav 3. ovog pravilnika;
(b) Efektivna jačina, kako je utvrđeno u skladu sa Priručnikom za projektovanje aerodroma (ICAO Dokument broj 9157), Deo 4;
(v) Širina snopa je definisana kao ugao između dva pravca u ravni za koju je jačina jednaka 50 % donje vrednosti tolerancije jačine date u kolonama 4, 5 i 6. Model snopa ne mora da bude simetričan oko ugla izdignuća na kome je najveća jačina;
(g) Uglovi nagiba (vertikalni) se odnose na horizontalu;
(d) Jačina na svakom posebnom horizontalnom poluprečniku, kao procenat stvarne najveće jačine na istom poluprečniku kad radi intenzitetima datim u kolonama 4, 5 i 6;
(đ) Jačina na svakom posebnom horizontalnom poluprečniku kao procenat donje vrednosti jačine intenziteta datog u kolonama 4, 5 i 6;
(e) Osim navedenih vrednosti, svetla moraju da imaju dovoljno jačine kako bi se obezbedila upadljivost na uglovima izdignuća između ± 0° i 50°;
(ž) Maksimalna jačina se postavlja na oko 2,5° vertikalno;
(z) Maksimalna jačina se postavlja na oko 17° vertikalno;
fpm - bleskanje u minuti; N/A - nije primenljivo.
Svetla za obeležavanje prepreka visokog intenziteta (karakteristike)
Svetla za obeležavanje prepreka visokog intenziteta tipa A i B moraju da budu bleskajuća svetla bele boje.
Svetla za obeležavanje prepreka visokog intenziteta tipa A i B moraju da budu usklađena sa specifikacijama navedenim u tabeli 6-3 ovog pravilnika.
Svetla za obeležavanje prepreka visokog intenziteta tipa A koja se nalaze na nekom objektu moraju da bleskaju istovremeno.
Svetla za obeležavanje prepreka visokog intenziteta tipa B, koja se postavljaju na nosećim stubovima dalekovoda, a pokazuju prisustvo žica, kablova i sl. moraju da bleskaju jedno za drugim i to prvo srednje svetlo, zatim svetlo na vrhu i na kraju svetlo na dnu.
Intervali između bleskanja svetala moraju da budu približno sledećim proporcijama:
Interval bleskanja između |
|
Odnos vremenskog ciklusa |
|
|
|
srednjeg i svetla na vrhu |
|
1/13 |
svetla na vrhu i na dnu |
|
2/13 |
svetla na dnu i na sredini |
|
10/13 |
Vetrogenerator mora da se obeleži i/ili osvetli ako se utvrdi da predstavlja prepreku.
Krakovi vetrogeneratora se obeležavaju sa tri polja veličine 1/7 dužine, pri čemu je na vrhu kraka polje crvene boje.
Krakovi vetrogeneratora se osvetljavaju za uočavanje noću i u uslovima smanjenje vidljivosti tako što na vrhu svakog kraka mora da se postavi svetlo niskog intenziteta tip B crvene boje.
Svetlo na kraku mora da se pali na 300° od vertikalnog položaja, a da se gasi na 60° posle vertikalnog položaja.
Ako se rotor ne okreće sva svetla moraju biti upaljena.
Za osvetljavanje vetrogeneratora moraju da se koriste svetla za obeležavanje prepreka srednjeg i visokog intenziteta.
Vetroelektrana, tj. grupa od dva ili više vetrogeneratora, se smatra velikim objektom i svetla se postavljaju na način da:
(a) se njima naznači perimetar polja vetrogeneratora;
(b) se mora pridržavati najvećeg razmaka u skladu sa članom 293. stav 4. ovog pravilnika između pojedinačnih svetala na perimetru;
(v) ako su postavljeni izvori svetla koji bleskaju, njihov blesak mora da bude istovremen;
(g) ako u vetroelektrani postoje pojedini vetrogeneratori koji su postavljeni na znatno višoj visini od ostalih, takvi vetrogeneratori moraju da se obeleže bez obzira na njihov položaj.
Svetla za obeležavanje prepreka se postavljaju na kućište vetrogeneratora tako da mogu da se neometano uoče iz vazduhoplova koji prilazi iz bilo kog smera.
VIZUELNA SREDSTVA ZA OBELEŽAVANJE POVRŠINA SA OGRANIČENOM UPOTREBOM
Zatvorene poletno-sletne staze i rulne staze ili neke njihove deonice
Oznaka zatvorenosti se postavlja na poletno-sletnu stazu ili rulnu stazu ili neku njihovu deonicu koja je trajno zatvorena za korišćenje za sve vazduhoplove.
Oznaka zatvorenosti mora da se postavi na privremeno zatvorenu poletno-sletnu stazu ili rulnu stazu ili neku njihovu deonicu, s tim da takva oznaka može da se izostavi ako je zatvaranje kratkotrajno i ako su obezbeđena odgovarajuća upozorenja pružaoca usluga vazduhoplovnog informisanja.
Na poletno-sletnoj stazi, oznaka zatvorenosti se postavlja na krajeve poletno-sletne staze ili njene deonice čije je zatvaranje objavljeno i dodatno se obeležava oznakama koje se postavljaju na maksimalnom međusobnom razmaku od najviše 300 m.
Na rulnoj stazi oznaka zatvorenosti mora da se postavi najmanje na krajevima rulne staze ili njene deonice.
Karakteristike oznake zatvorenosti
Kad se postavlja na poletno-sletnu stazu oznaka zatvorenosti mora da bude oblika i proporcija prikazanih na slici 7-1 ovog pravilnika, ilustracija (a), a kad se postavlja na rulnu stazu mora da bude oblika i proporcija prikazanih na slici 7-1 ovog pravilnika, ilustracija (b).
Slika 7-1 Oznake zatvorene PSS i rulne staze
Oznaka zatvorenosti na poletno-sletnoj stazi mora da bude bele boje, a na rulnoj stazi žute boje.
Kad je poletno-sletna staza, odnosno rulna staza ili neka njena deonica trajno zatvorena, sve standardne oznake poletno-sletne staze i rulne staze moraju da se obrišu.
Osvetljenje na zatvorenoj poletno-sletnoj stazi, odnosno rulnoj stazi ili nekoj njihovoj deonici ne sme da bude uključeno, osim kad je to potrebno za održavanje.
Osim oznaka zatvorenosti, ako zatvorenu poletno-sletnu stazu, odnosno rulnu stazu ili neku njihovu deonicu seče poletno-sletna staza ili rulna staza koja je u funkciji i koristi se noću, preko ulaza na zatvorenu površinu moraju da se postave svetla za obeležavanje neupotrebljivih površina i to u razmacima od najviše 3 m.
Površine sa nedovoljnom nosivošću (primena, lokacija, karakteristike)
Zaštitni pojasevi rulnih staza, okretnice na poletno-sletnim stazama, zone čekanja, platforme i druge površine sa nedovoljnom nosivošću koje se ne mogu lako razlikovati od nosivih površina, a na kojima može doći do oštećenja vazduhoplova, moraju da budu obeležene oznakama nedovoljne nosivosti.
Oznake nedovoljne nosivosti moraju da se postave duž ivice kolovoznog zastora noseće površine, tako da se spoljna ivica oznake nedovoljne nosivosti približno poklapa sa ivicom noseće površine.
Oznaka nedovoljne nosivosti se sastoji od dve pune linije širine po 15 cm, sa međusobnim razmakom od 15 cm, koje moraju da budu iste boje kao oznaka ose rulne staze.
Površina ispred praga (primena, lokacija, karakteristike)
Ako je površina ispred praga pokrivena kolovoznim zastorom u dužini većoj od 60 m i nije pogodna za uobičajeno korišćenje vazduhoplova, cela dužina pre praga mora da se obeleži oznakom vrha strele.
Oznaka vrha strele mora da bude postavljena u smeru poletno-sletne staze, na način prikazan na slici 7-2 ovog pravilnika.
Oznaka vrha strele mora da bude u kontrastu sa bojom oznaka poletno-sletne staze, poželjno žute boje i da je ukupne širine najmanje 0,9 m.
Slika 7-2 Oznaka ispred praga
Površine koje nisu za upotrebu (primena, lokacija, karakteristike)
Na mestu gde je neka deonica rulne staze, platforme ili zone za čekanje neprikladna za kretanje vazduhoplova, a pri tome je još uvek moguće da vazduhoplov bezbedno zaobiđe to mesto, postavljaju se markeri za obeležavanje površina koje nisu za upotrebu.
Na površini za kretanje koja se koristi noću moraju da se koriste svetla za obeležavanje površina koje nisu za upotrebu.
Znaci i svetla za obeležavanje površina koje nisu za upotrebu moraju da se postave dovoljno blizu da oiviče površinu koja se ne upotrebljava.
Znaci za obeležavanje površina koje nisu za upotrebu moraju da budu uspravni i upadljivi, a kao znaci mogu da se koriste zastavice, čunjevi ili markirne table.
Svetla za obeležavanje površina koje nisu za upotrebu
Za svetlosno obeležavanje površina koje nisu za upotrebu mora da se koristi fiksno svetlo crvene boje.
Jačina svetla mora da bude dovoljna da se omogući upadljivost, uzimajući u obzir jačinu susednih svetala i opšti nivo osvetljenja nasuprot kojih se obično posmatra.
Intenzitet svetla crvene boje ne sme da iznosi manje od 10 cd.
Čunjevi, zastavice i markirne table za obeležavanje površina koje nisu za upotrebu
Visina čunja za obeležavanje površina koje nisu za upotrebu mora da iznosi najmanje 0,5 m, a čunjevi moraju da budu crvene, narandžaste ili žute boje ili jedne od ovih boja u kombinaciji sa belom bojom.
Površina zastavice za obeležavanje površina koje nisu za upotrebu mora da iznosi najmanje 0,5 m2, a zastavice moraju da budu crvene, narandžaste ili žute boje ili jedne od ovih boja u kombinaciji sa belom bojom.
Visina markirne table za obeležavanje površina koje nisu za upotrebu mora da iznosi najmanje 0,5 m, a dužina najmanje 0,9 m, sa naizmeničnim vertikalnim prugama crvene i bele boje ili narandžaste i bele boje.
ELEKTRIČNI SISTEMI
Sistemi napajanja električnom energijom vazduhoplovne navigacione opreme
Na aerodromu mora da postoji odgovarajuće primarno napajanje električnom energijom radi bezbednog funkcionisanja vazduhoplovne navigacione opreme.
Sistemi za napajanje električnom energijom za aerodromska vizuelna i radio-navigaciona sredstva moraju da budu tako projektovani i izvedeni da kvar na opremi ne ostavi pilota bez odgovarajućeg vizuelnog i nevizuelnog navođenja ili mu da pogrešnu informaciju o navođenju.
Priključci za napajanje električnom energijom na opremi za koju je potrebno sekundarno napajanje moraju da budu tako izvedeni da oprema bude automatski priključena na sekundarno napajanje prilikom kvara na primarnom izvoru napajanja električnom energijom.
Vremenski interval između kvara na primarnom izvoru napajanja i kompletnog ponovnog uspostavljanja rada u skladu sa članom 312. ovog pravilnika, mora da bude što kraći, a za vizuelna sredstva poletno-sletne staze za neprecizan i precizan prilaz moraju da se primene zahtevi iz tabele 8-1 ovog pravilnika, za maksimalna vremena prebacivanja na rezervno napajanje.
Tabela 8-1 Zahtevi za sekundarnim napajanjem električnom energijom
Poletno-sletna staza |
Svetlosni sistemi |
Maksimalno vreme prebacivanja na rezervno napajanje |
Neinstrumentalna |
Vizuelni pokazivači nagiba prilaza a |
Videti čl. 310. i 311. Pravilnika |
Za neprecizan prilaz |
Sistem osvetljenja prilaza |
15 sekundi |
Precizan prilaz |
Sistem osvetljenja prilaza |
15 sekundi |
Precizan prilaz kategorija II/III |
Do 300 m sistema osvetljenja prilaza |
1 sekunda |
Poletno-sletna staza za poletanja u uslovima vidljivosti duž poletno-sletne staze manjoj od 800 m |
Ivica poletno-sletne staze |
15 sekundi v |
______________
(a) Napaja se sekundarnim izvorom energije ako je njihov rad važan za bezbednost letenja.
(b) Videti Deo peti ovog pravilnika u vezi upotrebe svetala za slučaj opasnosti.
(v) Jedna sekunda gde nema svetala ose poletno-sletne staze.
(g) Jedna sekunda gde su prilazi preko opasnog ili strmog terena.
Za poletno-sletnu stazu za precizan prilaz sekundarno napajanje električnom energijom mora da ispunjava zahteve iz tabele 8-1 ovog pravilnika za odgovarajuću kategoriju poletno-sletne staze.
Priključci za napajanje električnom energijom za opremu kojoj je potrebno sekundarno napajanje moraju da se izvedu tako da se oprema automatski priključuje na sekundarno napajanje prilikom otkaza na primarnom izvoru električne energije.
Za poletno-sletne staze namenjene za poletanje u uslovima kad je vidljivost duž poletno-sletne staze manja od 800 m, sekundarno napajanje električnom energijom mora da ispunjava zahteve iz tabele 8-1 ovog pravilnika.
Na aerodromu sa primarnom poletno-sletnom stazom za instrumentalni neprecizan prilaz mora da se obezbedi sekundarno napajanje električnom energijom koje ispunjava zahteve iz tabele 8-1 pravilnika i napajanje mora da bude obezbeđeno za jednu poletno-sletnu stazu.
Na aerodromu sa primarnom neinstrumentalnom poletno-sletnom stazom mora da se obezbedi sekundarno napajanje električnom energijom koje ispunjava zahteve iz člana 310. stav 4. ovog pravilnika, s tim što za vizuelna sredstva ne mora da se obezbedi sekundarno napajanje ako je obezbeđen sistem osvetljenja za slučaj opasnosti, prema specifikaciji iz člana 164. ovog pravilnika, koji može da se aktivira u roku od 15 minuta.
Aerodromska oprema za koju mora da se obezbedi sekundarno napajanje kad dođe do kvara na primarnom napajanju obuhvata:
(a) signalnu svetiljku i minimalno osvetljenje potrebno osoblju pružalaca usluga u vazdušnom saobraćaju da obavi svoje dužnosti;
(b) sva svetla za obeležavanje prepreka koja su, po nalazu Direktorata, bitna da se osigura bezbedno letenje vazduhoplova;
(v) osvetljenje prilaza, poletno-sletne staze i rulne staze, kako je propisano u članu 311. ovog pravilnika;
(g) meteorološku opremu;
(d) bitno bezbednosno osvetljenje (ako ono postoji);
(đ) bitnu opremu i uređaje za aerodromske službe koje reaguju u slučaju opasnosti;
(e) reflektore na obeleženoj izolovanoj poziciji za parkiranje vazduhoplova (ako je ona obezbeđena u skladu sa članom 244. ovog pravilnika);
(ž) osvetljenje onih površina platforme po kojima je dozvoljeno kretanje putnika.
Sekundarno napajanje električnom energijom mora da ispuni jedan od sledećih zahteva:
(a) da bude nezavisno javno napajanje aerodroma od posebne podstanice preko prenosnog voda čija se ruta razlikuje od rute primarnog napajanja električnom energijom i kod koga je izuzetno mala mogućnost istovremenog kvara na primarnom napajanju električnom energijom i nezavisnom javnom napajanju električnom energijom; ili
(b) da bude rezervna pogonska grupa (grupe) kao što su generatori, baterije i sl. iz kojih može da se dobije električna energija.
Za poletno-sletnu stazu koja se koristi u uslovima vidljivosti duž poletno-sletne staze ispod 550 m, električni sistemi za snabdevanje električnom energijom, za osvetljenje i kontrolu sistema osvetljavanja iz tabele 8-1 ovog pravilnika moraju da budu tako projektovani, da kvar na opremi ne može da ostavi pilota bez odgovarajućeg vizuelnog navođenja ili da mu da pogrešnu informaciju u vezi navođenja.
Ako je sekundarno napajanje električnom energijom aerodroma obezbeđeno duplim napojnim vodovima, takvi izvori moraju da budu fizički i električno odvojeni da bi se osigurao potreban nivo raspoloživosti i nezavisnosti.
Ako poletno-sletna staza koja čini deo standardne rute rulanja ima i osvetljenje za poletno-sletnu stazu i osvetljenje za rulnu stazu, sistemi moraju da budu tako projektovani da se spreči mogućnost istovremenog rada oba oblika osvetljenja.
Operater aerodroma mora da obezbedi sistem nadzora putem kojeg se dobija informacija o radnom statusu sistema osvetljenja.
Ako se sistemi za osvetljenje koriste u svrhu kontrole kretanja vazduhoplova, takvi sistemi moraju da imaju automatsku kontrolu kako bi se osigurala informacija o kvaru koji može da utiče na kontrolne funkcije.
Informacija iz stava 2. ovog člana mora automatski da se prenese nadležnoj jedinici službe kontrole letenja.
Ako dođe do promene radnog statusa svetala, informacija o tome mora da se dojavi u roku od dve sekunde, za zaustavnu prečku na poziciji za čekanje na poletno-sletnu stazu i, u roku od pet sekundi, za sve druge vrste vizuelnih sredstava.
Za poletno-sletnu stazu koja se koristi u uslovima vidljivosti duž poletno-sletne staze ispod 550 m, sistem za osvetljenje iz tabele 8-1 ovog pravilnika mora da bude pod automatskim nadzorom, kako bi se osigurala informacija ako nivo ispravnosti rada bilo kog elementa padne ispod minimalnog nivoa ispravnosti rada iz čl. 332. - 334. ovog pravilnika.
Informacija iz stava 5. ovog člana mora automatski da se prenese službi nadležnoj za održavanje električnih sistema na aerodromu.
Za poletno-sletnu stazu koja se koristi u uslovima vidljivosti duž poletno-sletne staze ispod 550 m, sistem za osvetljenje iz tabele 8-1 ovog pravilnika, mora da bude pod automatskim nadzorom, kako bi se osigurala informacija ako nivo ispravnosti rada bilo kog elementa padne ispod minimalnog nivoa ispravnosti rada koji odredi Direktorat, a ispod koga ne smeju da se nastave operacije vazduhoplova.
Informacija iz stava 7. ovog člana mora automatski da se prenese nadležnoj jedinici službe kontrole letenja.
AERODROMSKE OPERATIVNE SLUŽBE, OPREMA I INSTALACIJE
Planiranje aerodroma za slučaj opasnosti
Operater aerodroma mora da planira aktivnosti u cilju pripreme i sprovođenja odgovarajućih postupaka u slučaju vanrednih situacija na aerodromu ili u njegovoj blizini.
Plan za vanredne situacije na aerodromu ("Emergency plan") se uspostavlja srazmerno vazduhoplovnim operacijama i drugim aktivnostima koje se odvijaju na tom aerodromu.
Plan za vanredne situacije na aerodromu mora da obezbedi koordinaciju akcija koje se preduzimaju u slučaju neke od vanrednih situacija koje mogu da se dogode na aerodromu ili u njegovoj blizini (npr. opšta opasnost po vazduhoplov, sabotaža uključujući pretnje bombom, nezakonita zaplena aviona, opasnosti zbog incidenta sa opasnom robom, požar, prirodne katastrofe), kao i u slučaju ugrožavanja javnog zdravlja (npr. povećan rizik od prenošenja ozbiljnih zaraznih bolesti preko putnika ili robe u međunarodnom vazdušnom saobraćaju, pojava zaraznih bolesti koje mogu da utiču na veći broj aerodromskog osoblja).
Plan za vanredne situacije na aerodromu mora da uskladi postupanje odnosno učešće svih postojećih službi koje mogu da budu od pomoći prilikom odgovora za slučaj opasnosti, kao što su:
(a) na aerodromu: jedinica kontrole letenja, spasilačke i vatrogasne službe, aerodromska uprava, zdravstvene službe i službe hitne medicinske pomoći, operateri vazduhoplova, služba obezbeđivanja i policija;
(b) izvan aerodroma: vatrogasne brigade, policija, zdravstvene službe i službe hitne medicinske pomoći, bolnice, vojska i rečne patrole.
Ako je potrebno, plan za vanredne situacije na aerodromu mora da obezbedi saradnju i usklađenost sa nacionalnim spasilačkim centrom za vanredne situacije.
Dokument koji sadrži plan za vanredne situacije na aerodromu mora da obuhvati najmanje sledeće:
(a) vrste slučajeva opasnosti za koje se planira;
(b) službe i agencije koje su uključene u plan;
(v) odgovornost i ulogu svake službe, operativnog centra za slučaj opasnosti i komande, za svaku vrstu opasnosti;
(g) informacije o imenima i brojevima telefona kancelarija ili ljudi koje treba kontaktirati u slučaju neke posebne opasnosti;
(d) kodiranu kartu aerodroma i njegove neposredne blizine.
Plan za vanredne situacije na aerodromu mora da poštuje načela ljudskog faktora, kako bi se osiguralo optimalno reagovanje svih postojećih službi koje učestvuju u operacijama u slučaju opasnosti.
Operativni centar za slučaj opasnosti i komanda
U toku trajanja vanredne situacije moraju da se oforme stalni i mobilni operativni centar za slučaj opasnosti.
Operativni centar za slučaj opasnosti obezbeđuje operater aerodroma i on je odgovoran za celokupnu koordinaciju i opšti pravac reagovanja na opasnost.
Rukovodstvo mobilnog operativnog centra mora da bude u stanju da se brzo premesti na mesto opasnosti, kad je to potrebno i mora da preduzme lokalnu koordinaciju službi i agencija koje deluju u slučaju opasnosti.
Radi rukovođenja stalnim operativnim centrom mora da se odredi jedno lice u operativnom centru za slučaj opasnosti, a kad je to neophodno, mora da se postavi još jedno lice za rukovođenje mobilnim operativnim centrom za slučaj opasnosti.
Plan za vanredne situacije na aerodromu mora da obezbedi adekvatne sisteme komunikacije koji povezuju komandu sa operativnim centrom za slučaj opasnosti na aerodromu i sa službama koje učestvuju u rešavanju problema vezanih za nastalu vanrednu situaciju.
Vežba na aerodromu za slučaj opasnosti
Plan za vanredne situacije na aerodromu mora da sadrži procedure za periodičnu proveru adekvatnosti plana i za analizu rezultata, kako bi se poboljšala njegova efikasnost.
Provera plana vanrednih situacija se vrši:
(a) sprovođenjem sveobuhvatne vežbe za slučaj opasnosti na aerodromu - jedanput u dve godine;
(b) sprovođenjem delimičnih vežbi za slučaj opasnosti - jedanput godišnje, kako bi se osiguralo otklanjanje nedostataka otkrivenih tokom sveobuhvatne vežbe za slučaj opasnosti;
(v) dokumentovanjem svih zapažanja tokom vežbi, rezultata sprovedene analize i rokova i načina uklanjanja uočenih nedostataka.
Slučajevi opasnosti u specifičnim okruženjima
Ako se aerodrom nalazi blizu vode, močvare, planinskih terena i sl. i ako se značajan deo operacija prilaza ili odleta odvija iznad tih oblasti, plan za vanredne situacije na aerodromu mora da obuhvati raspoloživost i koordinaciju sa odgovarajućim specijalnim spasilačkim službama, kako bi se odgovorilo u slučaju opasnosti.
Na aerodromima iz stava 1. ovog člana plan za vanredne situacije na aerodromu mora da obuhvati uspostavljanje, proveru i ocenu u redovnim intervalima unapred utvrđenog reagovanja za specijalne spasilačke službe.
Uklanjanje oštećenog ili neispravnog vazduhoplova
Operater aerodroma je dužan da izradi plan o uklanjanju oštećenog ili neispravnog vazduhoplova sa poletno-sletne staze, u skladu sa zahtevima datim u Priručniku o aerodromskim službama (ICAO Dokument broj 9137), Deo 5 i Aneksu 13 Čikaške konvencije, koji se odnose na zaštitu dokaza, čuvanje i uklanjanje vazduhoplova.
U planu uklanjanja oštećenog ili neispravnog vazduhoplova sa poletno-sletne staze aerodroma mora da se odredi koordinator koji će da sprovede plan uklanjanja, kad je to neophodno.
Plan uklanjanja oštećenog ili neispravnog vazduhoplova sa poletno-sletne staze mora da se zasniva na karakteristikama vazduhoplova koji obično koriste dati aerodrom i mora da obuhvati, između ostalog:
(a) spisak opreme i lica na aerodromu ili u njegovoj blizini koji su na raspolaganju za takvu svrhu;
(b) organizaciju rada, kako bi se brzo pribavila neophodna oprema i sredstva za uklanjanje neispravnog ili oštećenog vazduhoplova.
Smanjenje opasnosti od prisustva ptica i divljih životinja
Opasnost od prisustva ptica i divljih životinja na aerodromu i u njegovoj okolini se procenjuje kroz:
(a) uspostavljanje i primenu nacionalne procedure za beleženje i izveštavanje o udarima ptica ili divljih životinja u vazduhoplov;
(b) prikupljanje informacija od operatera vazduhoplova, aerodromskog osoblja i drugih izvora o prisustvu ptica ili divljih životinja na aerodromu i u njegovoj okolini koje predstavljaju potencijalnu opasnost za operacije vazduhoplova;
(v) kontinuirane analize stručnog osoblja o opasnosti od ptica i divljih životinja.
Direktorat prikuplja i obrađuje izveštaje o udaru ptica ili divljih životinja u vazduhoplov.
Operater aerodroma je dužan da preduzima aktivnosti kojima se verovatnoća sudara između ptica ili divljih životinja i vazduhoplova svodi na najmanju moguću meru.
Operator aerodroma je dužan da, u saradnji sa nadležnim organima državne uprave i lokalne samouprave, preduzima mere za uklanjanje ili sprečavanje nastajanja deponija ili bilo kojih drugih sadržaja koji mogu da privuku ptice i divlje životinje na aerodrom ili njegovu okolinu, izuzev ako odgovarajuća studija pokaže da je mala verovatnoća da ti sadržaji stvaraju uslove koji pogoduju nastajanju opasnosti od ptica i divljih životinja.
U slučajevima kada uklanjanje sadržaja iz stava 4. ovog člana nije moguće, operater aerodroma je dužan da obezbedi da svaki rizik za vazduhoplov bude procenjen i redukovan na najmanju moguću meru.
Upravljanje pristanišnom platformom
Operater aerodroma je dužan da uspostavi upravljanje i kontrolu kretanja i obavljanja poslova na pristanišnoj platformi aerodroma.
Služba upravljanja pristanišnom platformom je dužna da, sa jedinicom pružaoca usluga u vazdušnom saobraćaju na aerodromu, obezbedi da se:
(a) reguliše kretanje na pristanišnoj platformi aerodroma u cilju sprečavanja sudara između vazduhoplova, odnosno između vazduhoplova i drugih prepreka;
(b) reguliše i uskladi ulazak vazduhoplova na platformu i izlazak sa platforme;
(v) osigura bezbedno i ekspeditivno kretanje vozila i aerodromske opreme, kao i obavljanje drugih aktivnosti na pristanišnoj platformi aerodroma.
Ako aerodromska kontrola letenja ne učestvuje u upravljanju saobraćajem na pristanišnoj platformi, moraju da se uspostave procedure da se olakša uredan prelaz vazduhoplova između službe upravljanja pristanišnom platformom i aerodromske kontrole letenja.
Služba upravljanja pristanišnom platformom mora da bude opremljena radio-telefonskim komunikacionim sredstvima.
Ako su na snazi procedure za smanjenu vidljivost, kretanje lica i vozila koja rade na platformi mora da se smanji na neophodni minimum.
U slučaju opasnosti ili nužde, prioritet u saobraćaju pri kretanju po svim površinama se daje vozilima hitnih službi.
Vozilo koje radi na platformi mora da:
(a) propusti vozilo hitne službe, vazduhoplov koji rula, koji se sprema da rula ili se gura ili vuče;
(b) propusti druga vozila u skladu sa saobraćajnim propisima.
Pozicija vazduhoplova mora da se vizuelno kontroliše, da bi se vazduhoplovu koji koristi poziciju omogućila preporučena odstojanja.
Zemaljsko opsluživanje vazduhoplova
Tokom zemaljskog opsluživanja vazduhoplova, operater aerodroma je dužan da obezbedi i stavi na raspolaganje priručnu opremu za gašenje požara dovoljnu najmanje za početnu intervenciju u slučaju požara izazvanog gorivom, kao i lica obučena za njeno korišćenje i dužan je da obezbedi efikasan način brzog pozivanja i intervenisanja vatrogasno-spasilačko službe aerodroma, u slučaju izlivanja veće količine goriva.
Ako se tokom snabdevanja vazduhoplova gorivom putnici ukrcavaju, iskrcavaju ili se nalaze u vazduhoplovu, zemaljska oprema mora da se pozicionira tako da omogući:
(a) korišćenje dovoljnog broja izlaza za brzu evakuaciju;
(b) spreman put od svakog izlaza koji se koristi u slučaju opasnosti.
Korišćenje vozila na aerodromu
Na aerodromu vozilo mora da se kreće:
(a) po manevarskim površinama, samo ako ima ovlašćenje aerodromske kontrole letenja;
(b) po platformi, samo ako ima ovlašćenje od nadležne službe operatera aerodroma.
Na površini za kretanje vazduhoplova vozač vozila mora da poštuje sva obavezna uputstva koja daju horizontalne oznake i znaci, osim ako nema drugačije ovlašćenje od strane:
(a) aerodromske kontrole letenja, kad je u zoni manevarskih površina; ili
(b) nadležne službe operatera aerodroma, kad je na platformi.
Vozač vozila na površini za kretanje vazduhoplova na aerodromu mora da poštuje sva obavezna uputstva koja daje svetlosna signalizacija.
Vozač vozila na površini za kretanje vazduhoplova na aerodromu mora da ima propisanu obuku za date zadatke i mora da poštuje sva obavezna uputstva koja daju:
(a) aerodromska kontrola letenja, kad je u zoni manevarskih površina; ili
(b) nadležne službe operatera aerodroma, kad je na platformi.
Vozač vozila sa radio-opremom mora da obezbedi zadovoljavajuću dvosmernu radio-komunikaciju sa aerodromskom kontrolom letenja, pre nego što uđe u zonu manevarskih površina i sa nadležnom službom operatera aerodroma, pre nego što uđe na platformu.
Kad se nalazi na površini za kretanje vazduhoplova na aerodromu vozač mora da održava stalnu radio-vezu određene učestalosti.
Sistemi vođenja i kontrole kretanja po aerodromskim površinama (primena, karakteristike)
Na aerodromu moraju da se obezbede sistemi vođenja i kontrole kretanja na kontrolisanim aerodromskim površinama.
Sistemi vođenja i kontrole kretanja po aerodromskim površinama moraju da budu usklađeni sa uputstvima koja su sadržana u Priručniku o sistemima vođenja i kontrole kretanja po površinama (ICAO Dokument broj 9476).
Pri projektovanju sistema vođenja i kontrole kretanja po aerodromskim površinama mora da se uzme u obzir sledeće:
(a) gustina vazdušnog saobraćaja;
(b) uslovi vidljivosti u kojima se sprovodi operacija;
(v) potreba za orijentacijom pilota;
(g) složenost plana aerodroma;
(d) kretanja vozila.
Vizuelna sredstva kao sastavni deo sistema vođenja i kontrole kretanja po površinama tj. oznake, svetla i znaci, moraju da budu projektovani u skladu sa propisanim u čl. 124-271. ovog pravilnika.
Sistem vođenja i kontrole kretanja po površinama mora da je projektovan tako da pomogne u sprečavanju nepažljivog ulaska vazduhoplova i vozila na aktivnu poletno-sletnu stazu i da pomaže u sprečavanju sudara između vazduhoplova i između vazduhoplova i vozila ili objekata na bilo kom delu površine za kretanje vazduhoplova.
Ako je sistem vođenja i kontrole kretanja po aerodromskim površinama omogućen putem selektivnog prebacivanja prečki za zaustavljanje i svetala ose rulne staze, on mora da ispunjava sledeće zahteve:
(a) da rute rulne staze koje su obeležene upaljenim svetlima ose rulne staze mogu da se prekinu osvetljenim prečkama za zaustavljanje;
(b) da su komandna kola tako raspoređena da, kad se osvetli prečka za zaustavljanje ispred vazduhoplova, odgovarajuća sekcija svetala ose rulne staze iza nje se ugasi;
(v) da se svetla ose rulne staze aktiviraju ispred vazduhoplova kad se prečka za zaustavljanje ugasi.
Na manevarskim površinama aerodroma koji se koristi u uslovima vidljivosti duž poletno-sletne staze manjoj od 350 m mora da se postavi radar za kontrolu kretanja, ako bezbednost saobraćaja ne može da se održi pomoću alternativnih procedura i opreme.
Postavljanje opreme i instalacija u zoni poletno-sletne staze
Osim opreme za vazduhoplovnu navigaciju koju je zbog svoje funkcije neophodno tako locirati, nikakva oprema ili instalacija ne sme da se postavi:
(a) na osnovnoj stazi poletno-sletne s taze, u bezbednosnoj zoni kraja poletno-sletne staze, na osnovnoj stazi rulne staze ili na rastojanjima iz tabele 3-1 ovog pravilnika, kolona 11, ako bi to moglo da ugrozi vazduhoplov; ili
(b) u zoni pretpolja, ako bi to moglo da ugrozi vazduhoplov u vazduhu.
Oprema ili instalacija potrebna za vazduhoplovnu navigaciju koja mora da se postavi:
(a) na delu osnovne staze poletno-sletne staze unutar:
(1) 75 m od ose poletno-sletne staze kodnog broja 3 ili 4; ili
(2) 45 m od ose poletno-sletne staze kodnog broja 1 ili 2; ili
(b) u bezbednosnoj zoni kraja poletno-sletne staze, na osnovnoj stazi rulne staze ili na rastojanjima iz tabele 3-1 ovog pravilnika; ili
(v) u zoni pretpolja, ako bi to moglo da ugrozi vazduhoplov u pri sletanju, mora da bude lomljiva i postavljena što je moguće niže.
Oprema za vazduhoplovnu navigaciju koju je zbog svoje funkcije neophodno locirati na osnovnoj stazi poletno-sletne staze se smatra preprekom i mora da bude lomljiva i postavljena što je moguće niže.
Oprema za vazduhoplovnu navigaciju koju je zbog svoje funkcije neophodno tako locirati ne sme da se postavi na rastojanje unutar 240 m od kraja osnovne staze i:
(a) unutar 60 m od produžene ose poletno-sletne staze kodnog broja 3 ili 4; ili
(b) unutar 45 m od produžene ose poletno-sletne staze kodnog broja 1 ili 2,poletno-sletne staze za precizan prilaz kategorije I, II ili III.
Oprema ili instalacija za vazduhoplovnu navigaciju koja mora da se postavi na osnovnu stazu poletno-sletne staze za precizan prilaz kategorije I, II ili III ili blizu te staze i koja:
(a) se nalazi na delu osnovne staze unutar 77,5 m od ose poletno-sletne staze kodnog broja 4 i kodnog slova F; ili
(b) se nalazi unutar 240 m od kraja osnovne staze i unutar:
(1) 60 m od produžene ose poletno-sletne staze kodnog broja 3 ili 4; ili
(2) 45 m od produžene ose poletno-sletne staze kodnog broja 1 ili 2; ili
(v) zadire u unutrašnju prilaznu površ, unutrašnju prelaznu površ ili površ za neuspelo sletanje, mora da bude lomljiva i postavljena što je moguće niže.
Oprema ili instalacije za vazduhoplovnu navigaciju koja predstavlja prepreku od operativnog značaja mora da bude lomljiva i postavljena što je moguće niže.
Na aerodromu mora da se postavi ograda ili neka druga prikladna prepreka, kako bi se sprečio ulazak životinja dovoljno velikih da mogu da predstavljaju opasnost za vazduhoplov.
Na aerodromu mora da se postavi ograda ili neka druga prikladna prepreka, kako bi se sprečio slučajan ili smišljen pristup neovlašćenih lica na površinu aerodroma koja nije javna.
Prikladna zaštitna sredstva moraju da se postave kako bi se sprečio slučajan ili smišljen pristup neovlašćenih lica instalacijama i opremi koji su bitni za bezbednost civilnog vazduhoplovstva, a locirani su izvan aerodroma.
Ako je neophodan viši stepen zaštite, mora da se obezbedi očišćena površina sa obe strane ograde ili druge prepreke, kako bi se obezbedio rad bezbednosnih patrola i otežao neovlašćeni pristup.
TEHNIČKO ODRŽAVANJE AERODROMA
Operater aerodroma mora da ima program tehničkog održavanja koji uključuje i preventivno održavanje, kako bi se staze, vizuelna sredstva, objekti, ograda aerodroma i drenažni sistemi održavali u stanju koje ne ugrožava bezbednost, regularnost i efikasnost vazdušnog saobraćaja na aerodromu.
Operater aerodroma je dužan da sprovodi održavanje vizuelnih sredstava u skladu sa uslovima iz čl. 331-334. ovog pravilnika.
Smatra se da je svetlo neispravno ako je prosečan intenzitet glavnog snopa svetlosti manji od 50 % vrednosti utvrđene na odgovarajućoj slici iz Dodatka 2, Priloga 1. ovog pravilnika.
Za svetlosne uređaje kod kojih je planirani prosečan intenzitet glavnog svetlosnog snopa iznad vrednosti iz Dodatka 2, Priloga 1. ovog pravilnika, 50 % vrednosti će se odnositi na tu planiranu vrednost.
Sistem preventivnog održavanja vizuelnih sredstava se primenjuje sa ciljem da se obezbedi pouzdanost sistema osvetljenja i obeležavanja.
Sistem preventivnog održavanja koji se primenjuje na poletno-sletnoj stazi za precizan prilaz kategorije II ili III mora da uključi najmanje sledeće provere:
(a) vizuelni pregled i merenje na licu mesta intenziteta, širine svetlosnog snopa i usmerenosti svetala uključenih u sisteme osvetljenja prilaza i poletno-sletne staze;
(b) kontrolu i merenje električnih karakteristika svakog strujnog kola uključenog u sisteme osvetljenja prilaza i poletno-sletne staze;
(v) kontrolu ispravnosti rada uređaja za regulisanje intenziteta svetlosti koje koristi kontrola letenja.
Merenje na licu mesta intenziteta, širine svetlosnog snopa i usmerenosti svetala uključenih u sisteme osvetljenja prilaza za poletno-sletne staze za precizan prilaz kategorije II ili III, mora da se vrši tako što se mere sva svetla, u meri koliko je to moguće, da bi se osigurala usklađenost sa odgovarajućom specifikacijom iz Dodatka 2, Priloga 1. ovog pravilnika.
Merenje intenziteta, širine svetlosnog snopa i usmerenosti prilaznih svetala i svetala za poletno-sletnu stazu za precizan prilaz kategorije II ili III mora da se vrši uz primenu pokretnog mernog instrumenta dovoljne preciznosti da se utvrde karakteristike pojedinačnih svetala.
Učestalost merenja svetala za poletno-sletnu stazu za precizan prilaz kategorije II ili III mora da se zasniva na gustini saobraćaja, nivou lokalnog zagađenja, pouzdanosti ugrađene svetlosne opreme i stalnoj analizi rezultata merenja na licu mesta, ali u svakom slučaju mora da se sprovede najmanje dva puta godišnje za svetla u kolovoznom zastoru i jednom godišnje za ostala svetla.
Cilj sistema preventivnog održavanja koji se primenjuje na poletno-sletnoj stazi za precizan prilaz kategorije II ili III je da osigura da, tokom operacija ako je na snazi kategorija II ili III, uvek budu ispravna sva svetla poletno-sletne staze i svetla prilaza poletno-sletne staze, a da najmanje:
(a) 95 % svetala bude ispravno u svakom od sledećih svetlosnih sistema:
(1) prilazna svetla za precizan prilaz kategorije II ili III, do 450 m;
(2) svetla ose poletno-sletne staze;
(3) svetla praga poletno-sletne staze;
(4) ivična svetla poletno-sletne staze;
(b) 90 % svetala bude ispravno u svetlima zone dodira;
(v) 85 % svetala bude ispravno u prilaznim svetlima iza 450 m;
(g) 75 % svetala bude ispravno u svetlima kraja poletno-sletne staze.
Da bi se obezbedio kontinuitet u navođenju dozvoljeni procenat neispravnih svetala ne može da bude takav da menja osnovnu šemu sistema osvetljenja.
Nije dozvoljeno da susedno svetlo do neispravnog svetla bude takođe neispravno, osim u prečki ili poprečnoj prečki gde je dozvoljeno da dva uzastopna svetla budu neispravna.
Sistem preventivnog održavanja koji se primenjuje na prečke za zaustavljanje na poziciji za čekanje na poletno-sletnu stazu na spoju sa poletno-sletnom stazom koja se koristi za letenje u uslovima vidljivosti duž poletno-sletne staze manjoj od 350 m, mora da ima za cilj da osigura:
(a) da najviše dva svetla mogu da ostanu neispravna;
(b) da dva susedna svetla ne mogu da budu neispravna, osim ako je rastojanje između svetala znatno manje od utvrđenog.
Sistem preventivnog održavanja koji se primenjuje kod rulnih staza za upotrebu u uslovima vidljivosti duž poletno-sletne staze manjoj od 350 m mora da ima za cilj da osigura da dva susedna svetla na osi rulne staze ne budu neispravna.
Sistem preventivnog održavanja koji se primenjuje na poletno-sletnoj stazi za precizan prilaz kategorije I mora da ima za cilj da osigura da, tokom operacija u uslovima kategorije I, sva svetla prilaza i poletno-sletne staze budu ispravna, a u svakom slučaju najmanje 85 % svetala bude ispravno u svakom od sledećih sistema:
(a) prilazna svetla za precizan prilaz kategorije I;
(b) svetla praga poletno-sletne staze;
(v) ivična svetla poletno-sletne staze;
(g) svetla kraja poletno-sletne staze.
Da bi se obezbedio kontinuitet u navođenju nije dozvoljeno da susedno svetlo do neispravnog svetla bude takođe neispravno, osim ako je rastojanje između svetala znatno manje od utvrđenog.
Sistem preventivnog održavanja koji se primenjuje kod poletno-sletne staze za poletanja u uslovima vidljivosti duž poletno-sletne staze manjoj od 550 m, mora da ima za cilj da osigura, da tokom bilo kog perioda operacija sva svetla poletno-sletne staze budu ispravna i da:
(a) najmanje 95 % svetala bude ispravno u svetlima ose poletno-sletne staze (ako ih ima) i u ivičnim svetlima poletno-sletne staze;
(b) najmanje 75 % svetala bude ispravno u svetlima kraja poletno-sletne staze.
Da bi se obezbedila neprekidnost u navođenju nije dopušteno da susedno svetlo do neispravnog svetla bude takođe neispravno.
Sistem preventivnog održavanja koji se primenjuje na poletno-sletnu stazu za poletanja u uslovima vidljivosti duž poletno-sletne staze od 550 m i više, mora da ima za cilj da osigura, da tokom bilo kog perioda operacija, sva svetla poletno-sletne staze budu ispravna i da uvek najmanje 85 % svetala bude ispravno u ivičnim svetlima poletno-sletne staze i svetlima kraja poletno-sletne staze.
Da bi se obezbedio kontinuitet u navođenju nije dozvoljeno da susedno svetlo do neispravnog svetla takođe bude neispravno.
Pri smanjenoj vidljivosti Direktorat je dužan da ograniči radove na izgradnji ili održavanju u blizini električnih sistema aerodroma.
IZDAVANJE DOZVOLE ZA KORIŠĆENJE AERODROMA
Uslovi za izdavanje dozvole za korišćenje aerodroma
Direktorat izdaje dozvolu za korišćenje aerodroma ako utvrdi da su ispunjeni uslovi propisani ovim pravilnikom i drugim odgovarajućim podzakonskim propisima u pogledu fizičkih karakteristika aerodroma, opremljenosti aerodroma sredstvima za navigaciju (oznake, svetla, znaci, markeri), prepreka i sredstava za obeležavanje prepreka i površina sa ograničenom upotrebom, električnih sistema, operativnih službi, opreme i instalacija aerodroma, kao i u pogledu tehničkog održavanja aerodroma.
U postupku izdavanja dozvole za korišćenje aerodroma Direktorat se mora uveriti da osoblje koje je angažovao podnosilac zahteva ima stručnost i iskustvo koji su neophodni za upravljanje i održavanje aerodroma, da aerodromski priručnik koji je sačinio i dostavio podnosilac zahteva sadrži sve potrebne informacije, da aerodromske operativne procedure omogućavaju postizanje prihvatljivog nivoa bezbednosti vazdušnog saobraćaja na aerodromu i da je na aerodromu ustanovljen prihvatljiv sistem upravljanja bezbednošću.
Podnošenje zahteva za izdavanje dozvole za korišćenje aerodroma
Dozvola za korišćenje aerodroma se izdaje na dokumentovan zahtev privrednog društva, drugog pravnog lica ili preduzetnika koji namerava da postane operater aerodroma.
Zahtev za izdavanje dozvole za korišćenje aerodroma se podnosi Direktoratu najkasnije 90 dana pre dana kada se planira početak korišćenja aerodroma i mora da sadrži naziv i adresu aerodroma, osnovne podatke o licu koje namerava da postane operater aerodroma, koordinate referentne tačke aerodroma (u sistemu WGS-84), podatke o referentnom vazduhoplovu (tip vazduhoplova, maksimalna masa na poletanju, dužina vazduhoplova, razmah krila, raspon stajnog trapa), kao i osnovne podatke o postojanju aerodromskih službi i uslugama za čije pružanje je aerodrom planiran.
Dokumentacija koja se podnosi uz zahtev za izdavanje dozvole za korišćenje aerodroma
Uz zahtev za izdavanje dozvole za korišćenje aerodroma podnosilac zahteva je dužan da dostavi aerodromski priručnik (u dva primerka), kao i drugu dokumentaciju za koju Direktorat oceni da je potrebna za donošenje odluke o zahtevu.
Ako podnosilac zahteva predlaže da mu Direktorat dozvoli određeno odstupanje od standarda propisanih ovim pravilnikom, dužan je da uz zahtev dostavi vazduhoplovnu studiju kojom se dokazuje da ta odstupanja neće nepovoljno da utiču na bezbednost vazdušnog saobraćaja na aerodromu.
Ako se radi o aerodromu na kojem nije organizovana kontrola letenja, podnosilac zahteva je dužan da dostavi dokaze o tome da je sertifikovani pružalac usluga kontrole letenja izradio navigacione i druge postupke koji su neophodni za bezbedno sletanje, poletanje i kretanje vazduhoplova na tom aerodromu.
Aerodromski priručnik mora da sadrži osnovne podatke o operateru aerodroma, lokaciji aerodroma, objektima, opremi i službama na aerodromu, organizaciji i rukovođenju aerodromom, uključujući i sistem upravljanja bezbednošću, operativne procedure za korišćenje aerodroma, kao i druge podatke od značaja za bezbedno odvijanje vazdušnog saobraćaja na aerodromu.
Odgovorno lice operatera aerodroma je dužno da overi aerodromski priručnik, a kompletnu važeću kopiju priručnika operater aerodroma mora da čuva na aerodromu, kao i u svom sedištu ako je ono izvan aerodroma.
Operater aerodroma je dužan da, za svakog člana operativnog osoblja aerodroma, sačini dostupnu kopiju aerodromskog priručnika ili dela tog priručnika koji se odnosi na dužnosti operativnog osoblja.
Operater aerodroma mora da izmeni ili dopuni aerodromski priručnik uvek kad je potrebno da se održi tačnost podataka u tom priručniku ili da se održi bezbedno odvijanje saobraćaja na aerodromu.
Detaljnije uputstvo u pogledu strukture i sadržaja aerodromskog priručnika je dato u Prilogu 2. ovog pravilnika.
Po prijemu zahteva za izdavanje dozvole za korišćenje aerodroma, ovlašćena lica Direktorata (proverivači) sprovode osnovnu proveru kojom se utvrđuje ispunjenost uslova za izdavanje dozvole.
Osnovna provera se sastoji od preliminarnog pregleda podnetog zahteva i prateće dokumentacije i neposredne provere infrastrukture i službi aerodroma.
Preliminarni pregled obuhvata proveru statusa podnosioca zahteva, procenu aerodromskog priručnika, procenu vazduhoplovne studije ako je ona dostavljena, kao i proveru ostale dokumentacije podnete uz zahtev za izdavanje dozvole.
Procena aerodromskog priručnika obuhvata:
1) procenu usklađenosti strukture i sadržaja priručnika sa zahtevima iz Priloga 2. ovog pravilnika;
2) procenu tačnosti svih podataka o objektima, opremi i aerodromskim službama, kao i procenu tačnosti podataka koji se objavljuju u Integrisanom vazduhoplovnom informativnom paketu;
3) procenu usklađenosti operativnih procedura aerodroma za redovne i vanredne situacije sa standardima propisanim ovim pravilnikom i drugim odgovarajućim podzakonskim propisima;
4) procenu strukture uprave i organizacije aerodroma i iskustva, opisa dužnosti i odgovornosti rukovodećeg osoblja;
5) procenu sistema upravljanja bezbednošću aerodroma.
Neposredna provera aerodroma predstavlja pregled objekata i opreme aerodroma i aerodromskih službi, sa ciljem da se utvrdi tačnost podataka dostavljenih u podnetoj dokumentaciji i njihova usklađenost sa standardima koji su propisani ovim pravilnikom i drugim odgovarajućim podzakonskim propisima.
Neposredna provera obuhvata, između ostalog, pregled:
1) dimenzija i stanja: poletno-sletnih staza, zaštitnih pojaseva poletno-sletnih staza, osnovnih staza, zaštitnih površina krajeva poletno-sletnih staza, pretpolja i produžetaka za zaustavljanje, rulnih staza, zaštitnih pojaseva rulnih staza, platformi;
2) postojanja prepreka iznad površi za ograničenje prepreka i u blizini aerodroma;
3) svetala na zemlji: svetala poletno-sletnih staza i rulnih staza, prilaznih svetala, sistema PAPI/APAPI ili T-VASIS/AT-VASIS, reflektora na platformi, svetala na preprekama, svetala koja aktivira pilot (ako postoje), sistema za vizuelno vođenje vazduhoplova;
4) rezervnog napajanja;
5) pokazivača pravca i jačine vetra;
6) osvetljenja pokazivača pravca i jačine vetra;
7) oznaka i markera na aerodromu;
8) znakova na površinama za kretanje vazduhoplova;
9) parking pozicija za vazduhoplove;
10) vatrogasno-spasilačke opreme i uređaja;
11) opreme za održavanje aerodroma, opreme za održavanje manevarskih površina na aerodromu, naročito u zimskim uslovima, opreme za merenje koeficijenta trenja na aerodromskim površinama;
12) opreme za uklanjanje oštećenih ili neispravnih vazduhoplova;
13) procedura i opreme za sprečavanje ulaska životinja unutar aerodroma;
14) procedura i opreme za osmatranje i rasterivanje ptica;
15) dvosmernih radio stanica instaliranih u vozilima koje operater aerodroma koristi na površinama za kretanje vazduhoplova;
16) postojanja svetala koja mogu da utiču na bezbednost vazduhoplova;
17) objekata i opreme za snabdevanje vazduhoplova gorivom i mazivom;
18) opreme za prihvat i otpremu vazduhoplova, ukrcavanje i iskrcavanje putnika, utovar i istovar prtljaga i prihvat i otpremu pošte i robe;
19) procedura i opreme za rad službe hitne medicinske pomoći;
20) procedura i opreme za pregled obezbeđivanja putnika, ručnog prtljaga, predatog prtljaga, robe i pošte i procedura i opreme za kontrolu pristupa lica i vozila u obezbeđivano-restriktivnu zonu.
Po završenoj osnovnoj proveri, a najkasnije 15 dana od dana kada je izvršena neposredna provera, proverivači sačinjavaju pismeni izveštaj o izvršenoj proveri koji sadrži činjenično stanje i dostavljaju ga podnosiocu zahteva.
Ako izveštaj o izvršenoj proveri konstatuje postojanje nepravilnosti zbog kojih nije moguće izdati dozvolu za korišćenje aerodroma, a koje nije moguće otkloniti korektivnim merama, Direktorat donosi rešenje kojim se odbija zahtev za izdavanje dozvole za korišćenje aerodroma.
Ako izveštaj o izvršenoj proveri konstatuje postojanje nepravilnosti koje je moguće otkloniti, Direktorat nalaže podnosiocu zahteva da predloži korektivne mere i rokove za njihovo preduzimanje, pri čemu korektivne mere mogu da uključuju i izradu vazduhoplovne studije.
Direktorat procenjuje korektivne mere koje je predložio podnosilac zahteva i prihvata ih, ukoliko su pogodne za otklanjanje uočenih nepravilnosti, a podnosilac zahteva je dužan da primeni korektivne mere koje je prihvatio Direktorat.
Ako u izveštaju o izvršenoj proveri nisu konstatovane nepravilnosti zbog kojih nije moguće izdati dozvolu, Direktorat donosi rešenje o izdavanju dozvole i izdaje podnosiocu zahteva dozvolu za korišćenje aerodroma.
Rešenjem o izdavanju dozvole za korišćenje Direktorat odobrava aerodromski priručnik, određuje vatrogasnu kategoriju aerodroma i aerodromske operativne minimume.
Direktorat donosi rešenje kojim se odbija zahtev za izdavanje dozvole za korišćenje aerodroma ako:
1) podnosilac zahteva ne predloži korektivne mere u roku od 30 dana računajući od dana kada je primio izveštaj o izvršenoj proveri koji sadrži nalog za predlaganje korektivnih mera; ili
2) podnosilac zahteva ne primeni korektivne mere koje je prihvatio Direktorat u roku koji je sporazumno određen između Direktorata i podnosioca zahteva.
Sadržaj dozvole za korišćenje aerodroma
Dozvola za korišćenje aerodroma se izdaje na obrascu iz Priloga 3. ovog pravilnika i sadrži:
1) naziv izdavaoca - "Direktorat civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije" i logo Direktorata;
2) pravni osnov za izdavanje dozvole;
3) naziv i lokaciju aerodroma;
4) podatke o operateru aerodroma (naziv i sedište, ako je operater privredno društvo ili drugo pravno lice, odnosno ime, prezime i adresu, ako je operater preduzetnik);
5) datum izdavanja dozvole;
6) napomenu u vezi važenja i prenosivosti dozvole, odnosno rok važenja dozvole ako se izdaje privremena dozvola;
7) pečat i potpis ovlašćenog lica Direktorata.
Važenje dozvole za korišćenje aerodroma
Dozvola za korišćenje aerodroma važi neograničeno vreme, izuzev ako je dozvola suspendovana, stavljena van snage ili je izdata privremena dozvola za korišćenje u skladu sa članom 350. ovog pravilnika.
Operater aerodroma mora da ispunjava uslove pod kojima je dozvola za korišćenje izdata za sve vreme njenog važenja.
Nakon izdavanja dozvole za korišćenje aerodroma, ovlašćena lica Direktorata sprovode periodične provere kojima se utvrđuje da li operater aerodroma i dalje ispunjava uslove pod kojima je dozvola za korišćenje izdata.
Periodične provere se sprovode najmanje svake treće godine.
Promene u toku važenja dozvole za korišćenje aerodroma
Operater aerodroma je dužan da obavesti Direktorat o promenama koje se odnose na bilo koji uslov pod kojim je dozvola izdata, a posebno o promenama u rukovodećoj ili vlasničkoj strukturi aerodroma, nameni, načinu korišćenja ili granica aerodroma.
Ako operater aerodroma, u toku važenja dozvole za korišćenje, namerava da izvrši značajne izmene na aerodromu (npr. određivanje nove poletno-sletne staze na aerodromu, izmena pravca pružanja poletno-sletne staze, i sl.) dužan je da podnese Direktoratu zahtev za izmenu dozvole za korišćenje aerodroma, sa dokumentacijom na kojoj zasniva svoj zahtev.
Operater aerodroma je dužan da zahtev za izmenu dozvole podnese Direktoratu najkasnije 60 dana pre planirane promene stanja.
Na osnovu zahteva za izmenu dozvole za korišćenje, ovlašćena lica Direktorata sprovode periodičnu proveru i to u obimu koji je neophodan da bi se donela odluka o izmeni dozvole za korišćenje.
Ako vazduhoplovni inspektor, vršeći inspekcijski nadzor u toku važenja dozvole za korišćenje, ustanovi da aerodrom ne ispunjava neki od uslova pod kojim je dozvola izdata, on može da podnese obrazloženi pismeni predlog direktoru Direktorata da se dozvola izmeni, potpuno ili delimično suspenduje ili stavi van snage.
U slučaju da uvaži predlog iz stava 5. ovog člana, direktor Direktorata donosi rešenje o izmeni, suspenziji ili stavljanju van snage dozvole za korišćenje aerodroma.
Posledice izmene i suspenzije dozvole za korišćenje aerodroma
Rešenjem o izmeni dozvole za korišćenje aerodroma Direktorat odobrava izmene u korišćenju aerodroma i podatak o izmeni unosi po službenoj dužnosti u Registar aerodroma.
U slučaju donošenja rešenja iz stava 1. ovog člana Direktorat ne izdaje nov obrazac dozvole za korišćenje aerodroma.
Rešenjem o suspenziji dozvole za korišćenje aerodroma, operateru se izriče potpuna zabrana korišćenja aerodroma za obavljanje vazdušnog saobraćaja, a rešenjem o delimičnoj suspenziji operateru se ograničava korišćenje aerodroma.
Zabrana odnosno ograničenje iz stava 3. ovog člana može da traje najduže šest meseci, računajući od dana kada je dostavljeno rešenje o suspenziji.
Direktorat može rešenjem o suspenziji da naloži operateru aerodroma da u određenom roku ispuni odgovarajuće obaveze radi ispunjenja propisanih uslova za važenje dozvole za korišćenje aerodroma.
Suspenzija korišćenja dozvole se ukida ako operater aerodroma pre isteka određenog roka ispuni obaveze koje su mu naložene rešenjem o suspenziji.
Stavljanje dozvole za korišćenje aerodroma van snage
Direktorat stavlja van snage dozvolu za korišćenje aerodroma:
1) ako se operater aerodroma odrekne dozvole za korišćenje;
2) ako operater aerodroma ne ispuni obaveze koje su mu naložene rešenjem o suspenziji, do isteka roka koji je određen u rešenju o suspenziji;
3) neposredno na osnovu predloga vazduhoplovnog inspektora za stavljanje dozvole van snage, ako je očigledno da operater aerodroma ne ispunjava uslove za obavljanje delatnosti, odnosno ako se aerodrom ne može dovesti u stanje koje je neophodno za bezbedno odvijanje vazdušnog saobraćaja.
U slučaju iz stava 1. tačka 1) ovog člana, operater aerodroma je dužan da dostavi Direktoratu pismeno obaveštenje koje mora da sadrži jasno izraženu nameru operatera da se odrekne dozvole i datum kada planira prestanak aktivnosti na aerodromu, s tim da to obaveštenje mora da dostavi Direktoratu najkasnije 90 dana pre dana planiranog prestanka aktivnosti na aerodromu.
Prenos dozvole za korišćenje aerodroma
Operater aerodroma (prenosilac dozvole) može, uz odobrenje Direktorata, da prenese važeću dozvolu za korišćenje aerodroma na drugog operatera (primalac dozvole).
Prenos dozvole se vrši na osnovu pismenog zahteva koji primalac dozvole podnosi Direktoratu najkasnije 90 dana pre nego što prenosilac dozvole prestane da koristi aerodrom, a prenosilac dozvole je dužan da u istom roku pismeno obavesti Direktorat da planira prenos dozvole.
Uz zahtev iz stava 2. ovog člana primalac dozvole podnosi ispravu kojom dokazuje da je registrovan za pružanje aerodromskih usluga, kao i izjavu prenosioca dozvole kojom daje saglasnost za prenos.
Prenosilac dozvole zadržava svu odgovornost za korišćenje aerodroma, sve dok Direktorat ne odobri prenos dozvole.
Direktorat odobrava prenos dozvole ako na osnovu izvršene provere utvrdi da primalac dozvole ispunjava uslove propisane ovim pravilnikom za izdavanje dozvole.
Ako odobri prenos dozvole za korišćenje aerodroma, Direktorat donosi rešenje o prenosu, izdaje dozvolu za korišćenje novom operateru i podatak o izvršenom prenosu unosi u Registar aerodroma.
Privremena dozvola za korišćenje aerodroma
U toku trajanja postupka za izdavanje ili prenos dozvole za korišćenje aerodroma, Direktorat može, na predlog podnosioca zahteva za izdavanje, odnosno prenos dozvole, da izda privremenu dozvolu za korišćenje aerodroma.
Direktorat donosi rešenje o izdavanju privremene dozvole za korišćenje aerodroma i izdaje privremenu dozvolu za korišćenje aerodroma ako su ispunjeni sledeći uslovi:
1) ako je otpočeo postupak za utvrđivanje ispunjenosti uslova za izdavanje ili prenos dozvole i pri tome postoji znatna verovatnoća da će se taj postupak pozitivno okončati;
2) ako je izdavanje privremene dozvole od javnog značaja i nije štetno po bezbednost vazdušnog saobraćaja.
Privremena dozvola za korišćenje aerodroma važi najduže jednu godinu i prestaje da važi:
1) donošenjem rešenja o izdavanju dozvole za korišćenje aerodroma ili rešenja kojim se odobrava prenos dozvole; ili
2) donošenjem rešenja o odbijanju zahteva za izdavanje dozvole za korišćenje aerodroma ili rešenja kojim se odbija saglasnost za prenos dozvole; ili
3) kad nastupi dan koji je u privremenoj dozvoli naveden kao dan prestanka njenog važenja.
Odredbe ovog pravilnika o uslovima pod kojima je operater dužan da koristi aerodrom, primenjuju se i na imaoca privremene dozvole.
Direktorat je dužan da o izdavanju, izmeni, prenosu, suspenziji i stavljanju van snage dozvole za korišćenje aerodroma obavesti pružaoca usluga vazduhoplovnog informisanja, radi objavljivanja tog podatka u Integrisanom vazduhoplovnom informativnom paketu.
Obrasci zahteva koji se podnose Direktoratu
Zahtev za izdavanje ili izmenu dozvole za korišćenje aerodroma, zahtev za prenos dozvole na drugog operatera i zahtev za izdavanje privremene dozvole za korišćenje aerodroma se podnose na obrascima čiji sadržaj i izgled utvrđuje direktor Direktorata.
Važenje dozvola izdatih na osnovu važećih propisa
Dozvole za korišćenje aerodroma koje su izdate po propisima koji su na snazi do stupanja na snagu ovog pravilnika ostaju na snazi do izdavanja odgovarajućih dozvola na osnovu odredbi ovog pravilnika.
Odstupanje od propisanih standarda
Na aerodromima koji su izgrađeni pre stupanja na snagu ovog pravilnika, Direktorat može da dozvoli odstupanje od standarda propisanih ovim pravilnikom na osnovu vazduhoplovne studije, ako proceni da takvo odstupanje neće da utiče na bezbednost operacija na tom aerodromu.
Prestanak važenja drugih propisa
Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaju da važe Pravilnik o projektovanju, izgradnji i rekonstrukciji civilnih aerodroma i njihovoj klasifikaciji ("Službeni list SFRJ", br. 2/66 i 4/66 - ispravka), Pravilnik o obeležavanju poletno-sletnih i drugih staza i pristanišne platforme na aerodromu ("Službeni list SFRJ", broj 47/79) i Pravilnik o izdavanju dozvole za korišćenje aerodroma ("Službeni glasnik RS", broj 2/11).
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".