Prethodni

Prilog 1.

TEHNIČKA PRAVILA ZA PROJEKTOVANJE I RAD AERODROMA

Dodatak 1

BOJE ZA VAZDUHOPLOVNA SVETLA NA ZEMLJI, OZNAKE, ZNAKE I TABLE

1. Opšti deo

Uvodna napomena - Sledeće specifikacije određuju granice nijansi (hromatičnosti) boja koje se koriste za vazduhoplovna svetla na zemlji, oznake, znake i table. Specifikacije su u saglasnosti sa specifikacijama Međunarodne komisije za osvetljenje ("International Commission on Illumination", CIE) iz 1983. godine.

Nije moguće utvrditi takve specifikacije za boje koje isključuju mogućnost zabune. Za dovoljno sigurno prepoznavanje važno je: da osvetljenje koje dolazi do oka bude znatno iznad praga percepcije, da boja ne bude mnogo promenjena usled selektivnih atmosferskih ublaženja i da opažanje posmatrača bude adekvatno. Postoji rizik i od zabune opažene boje pri krajnje visokom nivou osvetljenja, na primer kad svetlost dolazi iz izvora visokog intenziteta na vrlo bliskom rastojanju. Iskustvo pokazuje da se može postići zadovoljavajuće prepoznavanje ako se obrati pažnja na nabrojane faktore.

Nijanse (hromatičnost) su izražene terminima standardnog posmatrača i koordinatnog sistema usvojenog od strane Međunarodne komisije za osvetljenje (CIE) na njihovoj VIII sednici u Kembridžu, Engleska, 1931. godine.

2. Boje za vazduhoplovna svetla na zemlji

2.1 Nijanse

2.1.1 Nijanse vazduhoplovnih svetala na zemlji su u okviru sledećih granica:

Jednačine CIE (vidi sliku A1-1):

Napomena - Uputstvo o promenama nijansi boja usled dejstva toplote na elemente filtriranja dato je u Priručniku za planiranje aerodroma, Deo 4.

2.1.2 Ako se ne zahteva zatamnjenje ili ako posmatrači sa manom razlikovanja boja moraju da budu sposobni da odrede boju svetla, zeleni signali treba da su u sledećim granicama:

2.1.3 Ako je važnija sigurnost prepoznavanja boje od maksimalne vidljivosti, zeleni signali treba da su u sledećim granicama:

2.2 Razlika među svetlima

2.2.1 Ako je potrebno razlikovati žutu boju od crvene boje, treba ih postaviti vremenski ili prostorno vrlo blizu, na primer da bleskaju jedno za drugim sa istog vazduhoplovnog fara.

2.2.2 Ako je potrebno razlikovati žutu boju od zelene i/ili bele boje, kao na primer na svetlima ose izlazne rulne staze, "y" koordinata žutog svetla ne treba da prelazi vrednost 0,40.

Napomena - Granice bele boje zasnivaju se na pretpostavci da će se koristiti u situacijama u kojima će karakteristike (temperatura boje) svetlosnog izvora uglavnom biti konstantne.

2.2.3 Promenljiva bela boja treba da se koristi samo za svetla koja menjaju jačinu, npr. da se izbegne zaslepljivanje. Ako ovu boju treba razlikovati od žute, svetla treba da su tako konstruisana i da rade tako da:

(a) koordinata "x" žute boje bude bar 0,050 veća od koordinate "x" bele boje; i

(b) raspored svetala bude takav da se žuta svetla pokažu istovremeno i vrlo blizu belih svetala.

2.2.4 Verifikacija da je boja vazduhoplovnih svetala na zemlji u granicama prikazanim na slici A1-1 ovog pravilnika, vrši se merenjem na pet mesta u okviru date zone, ograničene najdaljom unutrašnjom izokandelnom krivom linijom (videti izokandelne dijagrame u Dodatku 2, Priloga 1. ovog pravilnika), sa radom pri određenoj struji ili naponu. Kod elipsastih ili kružnih izokandelnih krivih linija, merenje boja se radi u centru i na horizontalnim i vertikalnim granicama. Kod pravougaonih izokandelnih krivih linija, merenje boja se radi u centru i na granicama dijagonala (uglovi). Pored toga, boja svetla se proverava na najdaljoj spoljašnjoj izokandelnoj krivoj liniji da bi se osiguralo da nema pomeranja boje, što bi moglo da izazove zbrku sa signalima kod pilota.

Napomena 1 - Kod najdalje spoljašnje izokandelne krive linije merenje koordinata boja treba uraditi i zabeležiti da bi ih nadležne vlasti pregledale i ocenile njihovu prihvatljivost.

Napomena 2 - Određeni svetlosni uređaji mogu se primeniti tako da ih gledaju i koriste piloti iz pravaca iznad najdalje izokandelne krive linije (npr. svetla prečki za zaustavljanje na prilično širokim pozicijama za čekanje na poletno-sletnu stazu). U takvim slučajevima nadležne vlasti treba da ocene stvarnu primenu i, ako je potrebno, traže da se proveri pomeranje boje u ugaonim rasponima iznad najdalje spoljne krive linije.

2.2.5 U slučaju indikatora nagiba za vizuelni prilaz i drugih svetlosnih uređaja koji imaju sektor sa prelazom boja, boja se meri na mestima prema 2.2.4, osim što se površine boje tretiraju odvojeno a nijedno mesto nije u okviru 0,5° od prelaznog dela.

3. Boje za oznake, znake i table

Napomena 1 - Specifikacije za boje površina date ispod primeniti samo na sveže ofarbane površine. Boje koje se koriste za oznake, znake i table obično se vremenom promene, pa ih s toga treba obnoviti.

Napomena 2 - Uputstvo o bojama površina dato je u Dokumentu CIE pod naslovom Preporuke za boje površina za vizuelnu signalizaciju - Publikacija br. 39-2 (TC- 106) 1983.

Napomena 3 - Specifikacije preporučene u 3.4 ovog dela ispod za potpuno (iznutra) osvetljene table su privremenog karaktera i zasnovane na specifikacijama CIE za iznutra osvetljene znakove. Namera je da se ove specifikacije pregledaju i ažuriraju kad CIE razradi specifikacije za iznutra osvetljene table.

3.1 Faktori nijansi i jačine osvetljenja jedinice površine običnih boja, boja od retroreflektivnog materijala i boja iznutra osvetljenih znakova i tabli određuju se pod sledećim standardnim uslovima:

(a) ugao osvetljenja: 45°;

(b) pravac gledanja: upravno na površinu; i

(v) sredstvo za osvetljenje: standardno sredstvo za osvetljenje D65.

3.2 Faktori nijansi i jačine osvetljenja jedinice površine običnih boja za oznake i spolja osvetljene znake i table treba da su u sledećim granicama kad se određuju pod standardnim uslovima.

Jednačine CIE (videti sliku A1-2):

Napomena - Mali razmak između površinske crvene boje i površinske narandžaste boje nije dovoljan da se osigura razlikovanje ovih boja kad se gledaju odvojeno.

3.3 Faktori nijansi i jačine osvetljenja jedinice površine boja od retroreflektivnog materijala za oznake, znake i table treba da su u sledećim granicama kad se određuju pod standardnim uslovima.

Jednačine CIE (videti sliku A1-3 ovog pravilnika):

3.4 Faktori nijansi i jačine osvetljenja jedinice površine boja za potpuno (iznutra) osvetljene znake i table treba da su u sledećim granicama kad se određuju pod standardnim uslovima.

Jednačine CIE (videti sliku A1-4 ovog pravilnika):

Slika A1-1 Boje za vazduhoplovna svetla na zemlji

Slika A1-2 Obične boje za oznake i spolja osvetljene znakove i table

Slika A1-3 Boje retroreflektivnih materijala za oznake, znake i table

Slika A1-4 Boje iznutra osvetljenih znakova i tabli

Dodatak 2

KARAKTERISTIKE VAZDUHOPLOVNIH SVETALA NA ZEMLJI

Slika A2-1 Izokandelni dijagram za svetlo ose prilaza i poprečne prečke (belo svetlo)

Napomene:

2. Vertikalno postavljeni uglovi svetala koji se podešavaju treba da su takvi da se ispuni sledeće vertikalno pokrivanje glavnog svetlosnog snopa:

3. Svetla u poprečnim prečkama preko 22,5 m od ose biće usmerena ka osi 2°. Sva ostala svetla biće poređana paralelno prema osi poletno-sletne staze.

4. Videti zajedničke napomene za slike A2-1 - A2-11.

Slika A2-2 Izokandelni dijagram za svetlo prilaza u bočnom redu (crveno svetlo)

Napomene:

2. Usmeriti ka osi 2°.

3. Vertikalno postavljeni uglovi svetala koji se podešavaju treba da su takvi da se ispuni sledeće vertikalno pokrivanje glavnog svetlosnog snopa:

4. Videti zajedničke napomene za slike A2-1 - A2-11.

Slika A2-3 Izokandelni dijagram za svetlo praga (zeleno svetlo)

Napomene:

2. Usmeriti ka osi 3,5°.

3. Videti zajedničke napomene za slike A2-1 - A2-11.

Slika A2-4 Izokandelni dijagram za svetlo prečke praga (zeleno svetlo)

Napomene:

2. Usmeriti ka osi 2°.

3. Videti zajedničke napomene za slike A2-1 - A2-11.

Slika A2-5 Izokandelni dijagram za svetlo zone dodira (belo svetlo)

Napomene:

2. Usmeriti ka osi 4°.

3. Videti zajedničke napomene za slike A2-1 - A2-11.

Slika A2-6 Izokandelni dijagram za svetlo ose poletno-sletne staze sa razmakom po dužini od 30 m (belo svetlo) i svetlo rulne staze za brzi izlaz (žuto svetlo)

Napomene:

2. Za crveno svetlo, vrednosti množiti sa 0,15.

3. Za žuto svetlo, vrednosti množiti sa 0,40.

4. Videti zajedničke napomene za slike A2-1 - A2-11.

Slika A2-7 Izokandelni dijagram za svetlo ose poletno-sletne staze sa razmakom po dužini od 15 m (belo svetlo) i svetlo rulne staze za brzi izlaz (žuto svetlo)

Napomene:

2. Za crveno svetlo, vrednosti množiti sa 0,15.

3. Za žuto svetlo, vrednosti množiti sa 0,40.

4. Videti zajedničke napomene za slike A2-1 - A2-11.

Slika A2-8 Izokandelni dijagram za svetlo kraja poletno-sletne staze (crveno svetlo)

Napomene:

2. Videti zajedničke napomene za slike A2-1 - A2-11.

Slika A2-9 Izokandelni dijagram za ivično svetlo poletno-sletne staze gde je širina poletno-sletne staze 45 m (belo svetlo)

Napomene:

2. Usmeriti ka osi 3,5°.

3. Za crveno svetlo, vrednosti množiti sa 0,15.

4. Za žuto svetlo, vrednosti množiti sa 0,40.

5. Videti zajedničke napomene za slike A2-1 - A2-11.

Slika A2-10 Izokandelni dijagram za ivično svetlo poletno-sletne staze gde je širina poletno-sletne staze 60 m (belo svetlo)

Napomene:

2. Usmeriti ka osi 4,5°.

3. Za crveno svetlo, vrednosti množiti sa 0,15.

4. Za žuto svetlo, vrednosti množiti sa 0,40.

5. Videti zajedničke napomene za slike A2-1 - A2-11.

Slika A2-11 Mreža tačaka koje se koriste za izračunavanje prosečnog intenziteta prilaznih svetala i svetala poletno-sletne staze

Zajedničke napomene za slike A2-1 - A2-11

1. Elipse na svakoj slici su simetrične oko vertikalne i horizontalne ose.

2. Na slikama A2-1 - A2-10 ovog pravilnika date su minimalne dozvoljene jačine svetlosti. Prosečna jačina glavnog svetlosnog snopa se izračunava tako što se odrede tačke na mreži, kao što je prikazano na slici A2-11 ovog pravilnika, i izmere vrednosti jačine na svim tačkama na mreži unutar i po obimu elipse koja predstavlja glavni svetlosni snop. Prosečna vrednost je aritmetički prosek jačina svetlosti.

3. Ne prihvataju se odstupanja u uzorku glavnog svetlosnog snopa ako je svetlosni uređaj pravilno usmeren.

4. Odnos prosečnih vrednosti intenziteta. Odnos između prosečnih intenziteta unutar elipse koja definiše glavni svetlosni snop tipičnog novog svetla i prosečni intenzitet svetlosti glavnog svetlosnog snopa novog ivičnog svetla poletno-sletne staze je kako sledi:

5. Pokrivanja svetlosnim snopom na slikama daje potrebno određivanje pravca za prilaze u uslovima vidljivosti duž poletno-sletne staze reda veličine 150 m i za poletanja u uslovima vidljivosti duž poletno-sletne staze reda veličine 100 m.

6. Horizontalni uglovi se mere u odnosu na vertikalnu ravan preko ose poletno-sletne staze. Za svetla ose, pravac prema osi poletno-sletne staze smatra se pozitivnim. Vertikalni uglovi se mere u odnosu na horizontalnu ravan.

7. Za svetla ose prilaza i poprečne prečke i za svetla u bočnom redu prilaza gde se koriste umetnuta svetla umesto izdignutih svetala, npr. na poletno-sletnoj stazi sa izmeštenim pragom, zahtevi za intenzitetom mogu se ispuniti ugradnjom dva ili tri priključka (manjeg intenziteta) na svaku poziciju.

8. Važnost adekvatnog održavanja se nikada ne može dovoljno naglasiti. Prosečni intenzitet ne sme nikad da padne na vrednost manju od 50 % od vrednosti prikazane na slikama i operater aerodroma treba da održava nivo svetlosne izlazne snage blizu utvrđenog minimalnog prosečnog intenziteta.

9. Svetlosni uređaj se postavlja tako da je glavni svetlosni snop izravnat u okviru 0,5° utvrđenog standarda.

Slika A2-12 Izokandelni dijagram za svetla ose rulne staze (razmak 15 m) i svetla zaustavne prečke na pravim deonicama za uslove vidljivosti duž poletno-sletne staze ispod 350 m gde mogu da se jave veća suprotna delovanja i za sigurnosna svetla na poletno-sletnoj stazi niskog intenziteta, konfiguracija B

Napomene:

1. Snop će biti vidljiv i u slučaju pomeranja pilotske kabine do 12 m od ose što se dešava prilikom ulaska i izlaska iz krivine.

2. Videti zajedničke napomene za slike A2-12 - A2-21.

3. Povećan intenzitet za pojačana svetla ose izlazne rulne staze je četvorostruki odgovarajući intenzitet na slici (tj. 800 cd za minimalni prosečni glavni svetlosni snop).

Slika A2-13 Izokandelni dijagram za svetla ose rulne staze (razmak 15 m) i svetla zaustavne prečke na pravim deonicama za uslove vidljivosti duž poletno-sletne staze ispod 350 m

Napomene:

1. Snop će biti vidljiv i u slučaju pomeranja pilotske kabine do 3 m od ose.

2. Videti zajedničke napomene za slike A2-12 - A2-21.

Slika A2-14 Izokandelni dijagram za svetla ose rulne staze (razmak 7,5 m) i svetla zaustavne prečke na zakrivljenim deonicama za uslove vidljivosti duž poletno-sletne staze ispod 350 m

Napomene:

1. Svetla na krivinama usmeriti ka osi 15,75° u odnosu na tangentu krive.

2. Videti zajedničke napomene za slike A2-12 - A2-21.

Slika A2-15 Izokandelni dijagram za svetla ose rulne staze (razmak 30 m, 60 m) i svetla zaustavne prečke na pravim deonicama za uslove vidljivosti duž poletno-sletne staze iznad 350 m

Napomene:

1. Na mestima gde je velika jačina osvetljenja na jedinici površine pozadine uobičajena i gde je pogoršanje izlazne snage svetla zbog prašine, snega i lokalnog zagađenja značajan faktor, vrednosti cd treba pomnožiti sa 2,5.

2. Ako se koriste svetla sa više pravaca, treba da su usklađena sa zahtevima vertikalnog svetlosnog snopa na slici A2-15 ovog pravilnika.

3. Videti zajedničke napomene za slike A2-12 - A2-21.

Slika A2-16 Izokandelni dijagram za svetla ose rulne staze (razmak 7,5 m, 15 m, 30 m) i svetla zaustavne prečke na zakrivljenim deonicama za uslove vidljivosti duž poletno-sletne staze iznad 350 m

Napomene:

1. Svetla na krivinama usmeriti ka osi 15,75° u odnosu na tangentu krive.

2. Na mestima gde je velika jačina osvetljenja na jedinici površine pozadine uobičajena i gde je pogoršanje izlazne snage svetla zbog prašine, snega i lokalnog zagađenja značajan faktor, vrednosti cd treba pomnožiti sa 2,5.

3. Snop će biti vidljiv i u slučaju pomeranja pilotske kabine do 12 m od ose što se dešava prilikom izlaska iz krivine.

4. Videti zajedničke napomene za slike A2-12 - A2-21.

Slika A2-17 Izokandelni dijagram za svetla ose rulne staze (razmak 15 m) i svetla prečke za zaustavljanje velikog intenziteta na pravim deonicama za unapređeni sistem vođenja i kontrole kretanja po površinama gde su potrebne veće vrednosti intenziteta svetala i gde se mogu javiti veća suprotna delovanja

Napomene:

1. Snop će biti vidljiv i u slučaju pomeranja pilotske kabine do 12 m od ose što se dešava prilikom ulaska i izlaska iz krivine.

2. Videti zajedničke napomene za slike A2-12 - A2-21.

Slika A2-18 Izokandelni dijagram za svetla ose rulne staze (razmak 15 m) i svetla prečke za zaustavljanje velikog intenziteta na pravim deonicama za unapređeni sistem vođenja i kontrole kretanja po površinama gde su potrebne veće vrednosti intenziteta svetala

Napomene:

1. Snop će biti vidljiv i u slučaju pomeranja pilotske kabine koje odgovara spoljnom točku stajnog trapa na ivici rulne staze.

2. Videti zajedničke napomene za slike A2-12 - A2-21.

Slika A2-19 Izokandelni dijagram za svetla ose rulne staze (razmak 7,5 m) i svetla prečke za zaustavljanje velikog intenziteta na zakrivljenim deonicama za unapređeni sistem vođenja i kontrole kretanja po površinama gde su potrebne veće vrednosti intenziteta svetala

Napomene:

1. Svetla na krivinama usmeriti ka osi 17° u odnosu na tangentu krive.

2. Videti zajedničke napomene za slike A2-12 - A2-21.

Slika A2-20 Izokandelni dijagram za sigurnosna svetla na poletno-sletnoj stazi visokog intenziteta, konfiguracija V

Napomene:

1. Mada svetla bleskaju pri normalnom radu, intenzitet svetla je određen kao da svetla ne bleskaju i da su sijalice sa užarenim vlaknom.

2. Videti zajedničke napomene za slike A2-12 - A2-21.

Slika A2-21 Mreža tačaka koje se koriste za izračunavanje prosečnog intenziteta svetala ose rulne staze i prečke za zaustavljanje

Zajedničke napomene za slike A2-12 - A2-21

1. Vrednosti intenziteta određene na slikama A2-12 - A2-20 ovog pravilnika su u zelenom i žutom svetlu za svetla ose rulne staze, žutom svetlu za sigurnosna svetla na poletno-sletnoj stazi i crvenom svetlu za svetla prečke za zaustavljanje.

2. Na slikama A2-12 - A2-20 ovog pravilnika prikazane su minimalne dozvoljene vrednosti svetlosnog intenziteta. Prosečan intenzitet glavnog svetlosnog snopa se izračunava tako što se odrede tačke mreže, kao što je prikazano na slici A2-21 ovog pravilnika i izmere vrednosti intenziteta na svim tačkama mreže unutar i po obimu pravougaonika koji predstavlja glavni svetlosni snop. Prosečna vrednost je aritmetički prosek intenziteta svetlosti izmeren na svim uzetim tačkama mreže.

3. Ne prihvataju se odstupanja u glavnom svetlosnom snopu odnosno u samoj unutrašnjosti snopa, ako je svetlosni uređaj pravilno naciljan.

4. Horizontalni uglovi se mere u odnosu na vertikalnu ravan preko ose rulne staze, osim na krivinama gde se mere u odnosu na tangentu krive.

5. Vertikalni uglovi se mere od nagiba po dužini površine rulne staze.

6. Važnost adekvatnog održavanja se nikada ne može dovoljno naglasiti. Intenzitet, bilo prosečan ili kako je utvrđeno na odgovarajućim izokandelnim krivim linijama, ne sme nikad da padne na vrednost manju od 50 % od vrednosti prikazane na slikama i operater aerodroma je dužan da održava nivo izlazne snage svetlosti blizu utvrđenog minimalnog prosečnog intenziteta.

7. Svetlosni uređaj se postavlja tako da je glavni svetlosni snop ili sama unutrašnjost svetlosnog snopa izravnata u okviru 0,5° utvrđenog standarda.

Slika A2-22 Raspored intenziteta svetlosti T-VASIS i AT-VASIS

Napomena 1. Ove krive su za minimalne vrednosti intenziteta u belom svetlu.

Napomena 2. Propustljivost filtera kod svih crvenih signala je minimum 15 % pri radnoj temperaturi.

Napomena 3. Oštar prelaz od belog svetla do bez svetla na nagibu je bitan za rad T-VASIS. Za tačno podešavanje nagiba videti sliku 5-18 ovog pravilnika.

Slika A2-23 Raspored intenziteta svetlosti PAPI i APAPI

Napomene:

1. Ove krive su za minimalne vrednosti intenziteta u crvenom svetlu.

2. Vrednost intenziteta u belom delu svetlosnog snopa je minimum 2 puta, a može da bude do 6,5 puta veća od odgovarajuće jačine u crvenom delu.

3. Vrednosti intenziteta date u zagradama su za APAPI.

Slika A2-24 Izokandelni dijagram za svaku svetiljku svetala upozorenja na poletno-sletnu stazu, niskog intenziteta, konfiguracija A

Napomene:

1. Mada svetla bleskaju pri normalnom radu, intenzitet svetla je određen kao da svetla ne bleskaju i da su sijalice sa užarenim vlaknom.

2. Utvrđene vrednosti intenziteta su u žutom svetlu.

Slika A2-25 Izokandelni dijagram za svaku svetiljku svetala upozorenja na poletno-sletnu stazu velikog intenziteta, konfiguracija A

Napomene:

1. Mada svetla bleskaju pri normalnom radu, intenzitet svetla je određen kao da svetla ne bleskaju i da su sijalice sa užarenim vlaknom.

2. Utvrđene vrednosti intenziteta su u žutom svetlu.

Dodatak 3

OBAVEZNE INSTRUKTIVNE OZNAKE I OZNAKE OBAVEŠTENJA

Napomena 1 - Videti čl. 154-157. ovog pravilnika (Poglavlje 5, Odeljci 5.2.16 i 5.2.17 Aneksa 14 Čikaške konvencije) u vezi sa specifikacijama o primeni, lokaciji i karakteristikama obaveznih instruktivnih oznaka i oznaka obaveštenja.

Napomena 2 - Ovaj prilog detaljno opisuje oblik i proporcije slova, brojeva i simbola obaveznih instruktivnih oznaka i oznaka obaveštenja na koordinatnoj mreži od 20 cm.

Dodatak 4

PRAVILA ZA PROJEKTOVANJE ZNAKOVA ZA KRETANJE PO RULNOJ STAZI

Napomena - Za specifikacije o primeni, lokaciji i karakteristikama znakova videti čl. 256- 271. ovog pravilnika.

1. Visina natpisa treba da je saglasna sa sledećom tabelom:

Napomena - Ako je postavljen znak lokacije rulne staze zajedno sa znakom obeležavanja poletno-sletne staze (videti Član 265. ovog pravilnika), veličina karaktera treba da je ona koja je određena za obavezne instruktivne znake.

2. Dimenzije strelica su sledeće:

3. Širina crtice za jedno slovo je sledeća:

4. Jačina osvetljenja jedinice površine znaka je sledeća:

(a) Ako se saobraćaj odvija u uslovima vidljivosti duž poletno-sletne staze manjoj od 800 m, prosečna jačina osvetljenja jedinice površine znaka mora da iznosi najmanje:

(b) Ako se saobraćaj odvija u skladu sa propisanim u članu 258. st. 2(b) i 2(v) i stav 3. ovog pravilnika, prosečna jačina osvetljenja jedinice površine znaka mora da iznosi najmanje:

U uslovima kad je vidljivost duž poletno-sletne staze manja od 400 m, može nastati pogoršanje kvaliteta znakova.

5. Odnos jačine osvetljenja jedinice površine između crvenih i belih elemenata obaveznog instruktivnog znaka je između 1:5 i 1:10.

6. Prosečna jačina osvetljenja jedinice površine znaka izračunava se tako što se odrede tačke koordinata mreže kao što je prikazano na slici A4-1 ovog pravilnika i primene vrednosti jačine osvetljenja jedinice površine na sve tačke koordinata mreže locirane u okviru pravougaonika koji predstavlja znak.

7. Prosečna vrednost je aritmetička sredina vrednosti jačina osvetljenja jedinice površine izmerenih na svim uzetim tačkama mreže.

Pravila i uputstvo o merenju prosečne jačine osvetljenja jedinice površine znaka data su u Priručniku za planiranje aerodroma, Deo 4.

8. Odnos jačina osvetljenja jedinice površine susednih tačaka mreže ne prelazi 1,5:1. Za površine na licu znaka gde je razmak koordinatne mreže 7,5 cm, odnos između vrednosti jačina osvetljenja jedinice površine susednih tačaka mreže ne prelazi 1,25:1. Odnos između maksimalne i minimalne vrednosti jačine osvetljenja jedinice površine po celom licu znaka ne prelazi 5:1.

9. Oblici karaktera, tj. slova, brojeva, strelica i simbola odgovaraju prikazanim na slici A4-2 ovog pravilnika. Širina karaktera i razmak između njih određuje se u skladu sa tabelom A4-1 ovog pravilnika.

10. Visina lica znakova je sledeća:

11. Širina lica znakova utvrđuje se prema slici A4-3 ovog pravilnika, osim gde je obavezni instruktivni znak postavljen samo sa jedne strane rulne staze, širina lica treba da je najmanje:

(a) 1,94 m gde je kodni broj 3 ili 4, i

(b) 1,46 m gde je kodni broj 1 ili 2.

Dodatno uputstvo o širini lica znaka dato je u Priručniku za planiranje aerodroma, Deo 4.

12. Bordure

(a) Crni vertikalni marker između susednih znakova smera širine je oko 0,7 širine crtice.

(b) Žuta bordura na znaku lokacije koji je jedini tu postavljen je oko 0,5 širine crtice.

13. Boje znakova su usklađene sa odgovarajućim specifikacijama u Dodatku 1, Priloga 1. ovog pravilnika.

Slika A4-1 Tačke koordinata mreže za izračunavanje prosečne jačine osvetljenja jedinice površine znaka

Napomena 1 - Prosečna jačina osvetljenja jedinice površine znaka izračunava se tako što se odrede tačke koordinata mreže na licu znaka sa tipičnim natpisom i pozadinom odgovarajuće boje (crvena za obavezne instruktivne znake, a žuta za znake pravca (smera) i odredišta (destinacije) kako sledi:

(a) počinje se od gornjeg levog ugla lica znaka, utvrdi tačka koordinate mreže na 7,5 cm od leve ivice i vrha lica znaka;

(b) napravi se koordinatna mreža razmaka 15 cm horizontalno i vertikalno od referentne tačke koordinate mreže. Koordinate mreže u rasponu 7,5 cm od ivice lica znaka se isključuju;

(v) ako se poslednja tačka u redu/koloni tačaka koordinata mreže nalazi između 22,5 cm i 15 cm od ivice lica znaka (ali ga ne uključuje), još jednu tačku dodati na 7,5 cm od ove tačke;

(g) ako tačka koordinatne mreže pada na granicu karaktera i pozadine, koordinatna tačka mreže će se malo pomeriti da bi sasvim bila izvan karaktera.

Napomena 2 - Dodatne koordinatne tačke mreže su nekad potrebne da se osigura da svaki karakter obuhvata minimum pet jednako razmaknutih koordinatnih tačaka mreže.

Napomena 3 - Ako jedna jedinica obuhvata dve vrste znakova, posebna koordinatna mreža se utvrđuje za svaku vrstu.

Slika A4-2 Oblici karaktera

Napomena 1 - Širina strelice, prečnik tačke i širina i dužina crtice proporcionalni su širinama crtica karaktera.

Napomena 2 - Dimenzije strelica ostaju konstantne za posebnu veličinu znaka, bez obzira na smer (orijentaciju).

Slika A4-3 Dimenzije znaka

Tabela A4-1 Širina slova i brojki i razmak između slova, odnosno brojki

UPUTSTVA:

1. Da bi se utvrdio odgovarajući razmak između slova odnosno brojki, uzeti kodni broj naveden u tabeli (a), odnosno (b) i uneti ga u tabelu (v) za taj kodni broj prema željenoj visini slova, odnosno brojke.

2. Razmak između reči, odnosno grupe karaktera koji formiraju skraćenicu ili simbol treba da je jednak 0,5 - 0,75 od visine karaktera, osim gde je strelica sa jednim karakterom kao na primer A, razmak može da se smanji do jedne četvrtine visine karaktera da bi se dobila dobra vizuelna ravnoteža.

3. Gde brojka sledi iza slova ili obrnuto, koristi se kod 1.

4. Gde crtica, tačka ili kosa crta slede iza karaktera ili obrnuto, koristi se kod 1.

Dodatak 5

ZAHTEVI ZA KVALITET VAZDUHOPLOVNIH PODATAKA

Tabela A5-1 Geografska širina i dužina

Napomena 1 - Videti Aneks 15 Čikaške konvencije, Prilog 8, u vezi grafičkih ilustracija površina na osnovu sakupljanja podataka o prepreci i kriterijuma za prepoznavanje prepreka u određenim zonama.

Napomena 2 - Realizacija odredbe 10.6.1.2 Aneksa 15 Čikaške konvencije, koja se odnosi na mogućnost raspolaganja, od 18. novembra 2010. godine, podacima o preprekama prema specifikacijama Zone 2 i Zone 3, treba da se olakša odgovarajućim višim nivoom planiranja za sakupljanje i obradu takvih podataka.

Tabela A5-2 Elevacija/nadmorska visina/visina

Napomena 1. - Videti Aneks 15 Čikaške konvencije, Prilog 8, u vezi grafičkih ilustracija površina na osnovu sakupljanja podataka o prepreci i kriterijuma za prepoznavanje prepreka u određenim zonama.

Napomena 2. - Realizacija odredbe 10.6.1.2 Aneksa 15 Čikaške konvencije koja se odnosi na mogućnost raspolaganja, od 18. novembra 2010. godine, podacima o preprekama prema specifikacijama Zone 2 i Zone 3, treba da se olakša odgovarajućim višim nivoom planiranja za sakupljanje i obradu takvih podataka.

Tabela A5-3 Deklinacija i magnetna varijacija

Tabela A5-4 Pozicija

Tabela A5-5 Dužina/rastojanje/dimenzija

Dodatak 6

LOKACIJE ZA POSTAVLJANJE SVETALA NA PREPREKAMA

Slika A6-1 Sistem bleskajućeg svetla bele boje srednjeg intenziteta, tip A

Napomena: Na objektima višim od 150 m preporučuje se korišćenje svetala visokog intenziteta. Ako se na objektima višim od 150 m koristi osvetljenje srednjeg intenziteta, onda je potrebno i obeležavanje.

Slika A6-2 Sistem bleskajućeg svetla crvene boje srednjeg intenziteta, tip B

Napomena: Samo za korišćenje noću.

Slika A6-3 Sistem fiksnog osvetljenja crvene boje srednjeg intenziteta, tip C

Napomena: Samo za korišćenje noću.

Slika A6-4 Sistem sa dva tipa svetiljki srednjeg intenziteta, tip A/tip B

Napomena: Na objektima višim od 150 m preporučuje se korišćenje svetala visokog intenziteta. Ako se na objektima višim od 150 m koristi osvetljenje srednjeg intenziteta, onda je potrebno i obeležavanje.

Slika A6-5 Sistem sa dva tipa svetiljki srednjeg intenziteta, tip A/tip C

Napomena: Na objektima višim od 150 m preporučuje se korišćenje svetala visokog intenziteta. Ako se na objektima višim od 150 m koristi osvetljenje srednjeg intenziteta, onda je potrebno i obeležavanje.

Slika A6-6 Sistem bleskajućeg osvetljenja visokog intenziteta bele boje, tip A

Slika A6-7 Sistem osvetljenja sa dva tipa svetiljki, visokog intenziteta tip A i srednjeg intenziteta tip B

Slika A6-8 Sistem osvetljenja sa dva tipa svetiljki, visokog intenziteta tip A i srednjeg intenziteta tip C

Prilog 2.

SADRŽAJ I STRUKTURA AERODROMSKOG PRIRUČNIKA

Deo 1 - Vođenje i kontrola aerodromskog priručnika

1.1. Opšte

Opšte informacije uključuju:

(a) svrhu i polje primene aerodromskog priručnika;

(b) propise koji regulišu dozvolu za korišćenje aerodroma i aerodromski priručnik;

(v) uslove za korišćenje aerodroma - izjava koja ukazuje da aerodrom mora da u svakom trenutku, tokom perioda kad je otvoren za poletanje i sletanje vazduhoplova, bude dostupan svim licima pod jednakim uslovima;

(g) raspoloživi sistem pružanja vazduhoplovnih informacija i procedure za njihovo objavljivanje;

(d) sistem vođenja podataka o saobraćaju na aerodromu;

(đ) obaveze operatera aerodroma.

1.2. Sistem izmena i dopuna

(a) distribucija i dostupnost aerodromskog priručnika;

(b) dopunjavanje i ažuriranje aerodromskog priručnika;

(v) zapis izmena i dopuna, s datumom unosa i datumom početka važenja izmena i dopuna;

(g) izjava da nisu dopuštene nikakve rukom pisane izmene i dopune;

(d) opis načina označavanja stranica i početak njihovog važenja;

(đ) popis sadržine na označenim drugim stranicama;

(e) privremene ispravke;

(ž) opis sistema distribucije izmena i dopuna.

1.3. Odstupanja

Ako su operateru aerodroma odobrena pojedina odstupanja od propisanih standarda navesti referentni broj odstupanja i datum kada je odstupanje stupilo na snagu.

Deo 2 - Položaj aerodroma

Opšte informacije uključuju:

(a) plan aerodroma koji obuhvata najvažnije objekte pri korišćenju aerodroma, a posebno lokaciju svakog pokazivača pravca vetra;

(b) plan graničnog pojasa aerodroma;

(v) plan koji pokazuje udaljenost aerodroma od najbližeg grada ili naseljenog područja i lokaciju bilo kog aerodromskog objekta i opreme van graničnog pojasa aerodroma;

(g) podatke o vlasništvu lokacije na kojoj se nalazi aerodrom. Ako granice aerodroma nisu definisane u dokumentima o vlasništvu, moraju da se navedu pojedinosti o vlasništvu nad zemljištem i plan koji pokazuje granice i poziciju aerodroma;

(d) dokaz o tome da je podnosilac zahteva registrovan za obavljanje delatnosti u vazdušnom saobraćaju;

(đ) podatke o odgovornom i rukovodećem osoblju podnosioca zahteva;

(e) popis objekata visokogradnje i niskogradnje koji su potrebni za obavljanje delatnosti.

Napomena: Planovi navedeni u tačkama (a), (b) i (v) moraju da budu prikazani na kartama u razmeri 1:10.000, a za tačke (g), (d) i (đ) moraju da se dostave odgovarajući izvodi i dokazi (imovinsko-pravni, sudski, ovlašćenja i imenovanja).

Deo 3 - Podaci o aerodromu koji se dostavljaju pružaocu usluga vazduhoplovnog informisanja

3.1. Opšte informacije

(a) naziv aerodroma;

(b) lokacija aerodroma;

(v) geografske koordinate referentne tačke aerodroma (određene u skladu sa sistemom WGS-84);

(g) nadmorska visina aerodroma i undulacija geoida;

(d) nadmorska visina svakog praga poletno-sletne staze i undulacije geoida, nadmorska visina kraja poletno-sletne staze i svih važnih tačaka poletno-sletne staze, kao i najviša tačka zone dodira na poletno-sletnoj stazi za precizan prilaz;

(đ) referentna temperatura aerodroma;

(e) podaci o aerodromskom faru;

(ž) naziv i adresa operatera aerodroma i brojevi telefona na kojima je on uvek dostupan.

3.2. Dimenzije aerodroma i druge informacije

Opšte informacije uključuju:

(a) za poletno-sletnu stazu - tip poletno-sletne staze, pravac pružanja, oznaka, dužina, širina, položaj izmeštenog praga, nagib, tip površinskog materijala i postojanje zone bez prepreka za poletno-sletne staze za precizan instrumentalni prilaz;

(b) dužinu, širinu i tip površinskog materijala osnovne staze poletno-sletne staze, zaštitne površine kraja poletno-sletne staze, produžetaka za zaustavljanje;

(v) dužinu, širinu i tip površinskog materijala rulnih staza;

(g) tip površinskog materijala platforme i pozicija za parkiranje;

(d) profil i dužinu pretpolja;

(đ) vizuelna sredstva za procedure prilaza, tip osvetljenja i vizuelni sistemi pokazivača nagiba prilaza (PAPI/APAPI i T-VASIS/AT-VASIS); oznake i svetla poletno-sletnih staza, rulnih staza i platformi; druga vizuelna sredstva na rulnim stazama (uključujući pozicije za čekanje na poletno-sletnoj stazi, međupozicije za čekanje i prečke za zaustavljanje) i platformama, lokaciju i tip sistema za vizuelno vođenje prilikom uparkiravanja; podaci o rezervnom napajanju sistema osvetljenja;

(e) lokacije i radio frekvenciju tačaka za proveru uređaja VOR;

(ž) lokacije i oznake standardnih ruta za rulanje;

(z) geografske koordinate svakog praga poletno-sletne staze;

(i) geografske koordinate odgovarajućih tačaka osa rulnih staza;

(j) geografske koordinate svake pozicije za parkiranje;

(k) geografske koordinate i nadmorske visine značajnih prepreka u zonama prilaza i poletanja, zonama kruženja i u okolini aerodroma;

(l) tip površinskog materijala i nosivost određena korišćenjem ACN-PCN metode;

(lj) lokaciju i nadmorsku visinu jedne ili više tačaka za pretpoletnu proveru visinomera na platformi;

(m) deklarisane dužine (TORA, TODA, ASDA i LDA);

(n) plan uklanjanja oštećenih ili neispravnih vazduhoplova: telefon, faks i e-mail adresa koordinatora za uklanjanje oštećenih ili neispravnih vazduhoplova na ili u blizini površina za kretanje vazduhoplova; informacije o mogućnostima za uklanjanje oštećenih ili neispravnih vazduhoplova, izražene prema najvećem vazduhoplovu za koji je aerodrom opremljen da ga ukloni;

(nj) vatrogasno-spasilačku službu: nivo obezbeđene zaštite, izražen kao kategorija vatrogasno-spasilačke službe usklađene s najvećim vazduhoplovom koji uobičajeno koristi aerodrom i tipom i količinom sredstava za gašenje požara dostupnih na aerodromu.

Napomena: Tačnost informacija iz ovog dela je od bitnog značaja za bezbednost vazdušnog saobraćaja. Informacije koje zahtevaju tehnički pregled i procenu moraju da budu prikupljene i potvrđene od strane stručno-tehničkog osoblja.

Deo 4 - Aerodromske operativne procedure

4.1. Izveštavanje o promenama

Procedure za izveštavanje o svim promenama informacija o aerodromu navedenih u Zborniku vazduhoplovnih informacija (AIP) i procedure za podnošenje zahteva za izdavanje NOTAM uključuju:

(a) procedure za obaveštavanje Direktorata o svim promenama i procedure za čuvanje ovih izveštaja;

(b) imena i dužnosti osoba koje su zadužene za beleženje promena i njihovi brojevi telefona, na kojima su dostupni u toku i izvan radnog vremena aerodroma;

(v) adresa i brojevi telefona Direktorata na koje se šalju izveštaji o promenama.

4.2. Pristup površinama za kretanje vazduhoplova na aerodromu

Procedure koje moraju da se slede u saradnji sa službama zaduženim za sprečavanje protivpravnih radnji u vazdušnom saobraćaju na aerodromu i sprečavanje neovlašćenog ulaska osoba, vozila, opreme i životinja na površine za kretanje vazduhoplova uključuju:

(a) dužnosti operatera aerodroma, operatera vazduhoplova, službe obezbeđivanja na aerodromu, Direktorata i ostalih državnih organa;

(b) imena i dužnosti osoblja zaduženog za kontrolu pristupa aerodromu i njihovi brojevi telefona na kojima su dostupni u toku i nakon njihovog radnog vremena.

4.3. Plan za vanredne situacije na aerodromu

Plan za vanredne situacije na aerodromu uključuje:

(a) planove za delovanje u slučaju vanrednih situacija na aerodromu ili u okolini aerodroma, uključujući kvarove vazduhoplova u letu, požar na objektima na aerodromu, sabotažu uključujući pretnje bombama, otmicu vazduhoplova i nezgode na aerodromu pre i posle vanrednih situacija;

(b) informacije o ispitivanju objekata i opreme na aerodromu koji se koriste u vanrednim situacijama, uključujući i učestalost ispitivanja;

(v) informacije o vežbama koje se odvijaju prema planovima za vanredne situacije na aerodromu, kao i učestalost vežbi;

(g) listu organizacija, službi i osoblja, na aerodromu i izvan aerodroma obuhvaćenih planom za delovanje u slučaju vanrednih situacija na aerodromu, njihove brojeve telefona, faksove, e-mail i SITA adrese, kao i radio frekvencije njihovih kancelarija;

(d) uspostavljanje odbora za vanredne situacije na aerodromu, radi organizovanja obuke i drugih aktivnosti za delovanje u slučaju vanrednih situacija;

(đ) imenovanje osobe zadužene za sprovođenje plana za vanredne situacije na aerodromu.

4.4. Vatrogasno-spasilačka služba

Podaci o objektima, opremi, osoblju i procedurama namenjenim za primenu propisa o vatrogasno-spasilačkoj službi, uključujući imena i dužnosti osoblja zaduženog za pružanje vatrogasno-spasilačkih usluga na aerodromu.

Napomena: Ove informacije treba da budu uključene, u odgovarajućem obimu, u plan za vanredne situacije na aerodromu.

4.5. Pregled površina za kretanje vazduhoplova i površi za ograničenje prepreka koje obavlja operater aerodroma

Procedure za pregled površina za kretanje vazduhoplova i površi za ograničenje prepreka uključuju:

(a) procedure za sprovođenje pregleda, uključujući merenje koeficijenta trenja i količine vode, leda i snega na poletno-sletnim stazama, a po potrebi na rulnim stazama i platformama, u toku i izvan radnog vremena aerodroma;

(b) procedure i sredstva za komuniciranje sa aerodromskom kontrolom letenja za vreme pregleda;

(v) procedure za čuvanje i smeštaj dokumentacije o pregledima;

(g) podaci o učestalosti i vremenu pregleda;

(d) liste provere;

(đ) procedure za izveštavanje o rezultatima pregleda i za sprovođenje hitnih aktivnosti za ispravljanje uočenih nedostataka;

(e) imena i dužnosti osoba odgovornih za sprovođenje pregleda, kao i brojeve telefona na kojima su oni dostupni u toku i izvan njihovog radnog vremena.

4.6. Vizuelna sredstva i električni sistemi na aerodromu

Procedure za pregled i održavanje vazduhoplovnih svetala (uključujući i osvetljenje prepreka), znakova, markera i električnog sistema na aerodromu uključuju:

(a) procedure za sprovođenje pregleda tokom i izvan radnog vremena aerodroma, kao i liste provere za te preglede;

(b) procedure za beleženje rezultata pregleda i za sprovođenje korektivnih mera za ispravljanje nedostataka;

(v) procedure za sprovođenje redovnog i vanrednog održavanja;

(g) rezervno napajanje električnom energijom i, ako je primenljivo, podaci o bilo kom drugom metodu koji se koristi prilikom delimičnog ili potpunog kvara na sistemu;

(d) imena i dužnosti osoba odgovornih za pregled i održavanje svetala, kao i brojeve telefona na kojima su oni dostupni tokom i izvan njihovog radnog vremena.

4.7. Održavanje površina za kretanje vazduhoplova

Podaci o objektima i procedurama za održavanje površina za kretanje vazduhoplova uključuju:

(a) procedure za održavanje asfaltiranih površina;

(b) procedure za održavanje neasfaltiranih poletno-sletnih staza i rulnih staza;

(v) procedure za održavanje osnovnih staza poletno-sletnih staza i rulnih staza;

(g) procedure za održavanje sistema za odvođenje atmosferskih voda na aerodromu;

(d) procedure za održavanje površina za kretanje vazduhoplova u zimskim uslovima.

4.8. Radovi na aerodromu - bezbednost

Procedure za planiranje i bezbedno sprovođenje radova izgradnje i održavanja na ili u blizini površina za kretanje vazduhoplova, koji mogu da probijaju površi za ograničenje prepreka uključuju:

(a) procedure za komunikaciju sa aerodromskom kontrolom letenja tokom sprovođenja ovih radova;

(b) imena, brojeve telefona i dužnosti osoba i organizacija odgovornih za planiranje i sprovođenje ovih radova, kao i procedure za kontaktiranje ovih osoba i organizacija u bilo koje vreme;

(v) listu distribucije plana radova, ako je potrebno.

4.9. Upravljanje platformom

Procedure za upravljanje platformom uključuju:

(a) procedure za koordinaciju između aerodromske kontrole letenja i službe upravljanja platformom;

(b) procedure za dodeljivanje parking pozicija vazduhoplovima;

(v) procedure za startovanje motora i vuču vazduhoplova;

(g) usluge parkera signaliste;

(d) "FOLLOW ME" vozila.

4.10. Upravljanje bezbednošću na platformi

Procedure za osiguranje bezbednosti na platformi uključuju:

(a) zaštitu od udara mlaza;

(b) preduzimanje mera bezbednosti tokom dopune vazduhoplova gorivom;

(v) čišćenje platforme;

(g) procedure za izveštavanje o nezgodama i udesima na platformi;

(d) procedure za proveru ispunjavanja bezbednosnih standarda osoblja koje radi na platformi.

4.11. Kontrola kretanja vozila u kontrolisanoj zoni aerodroma

Procedure za kontrolu kretanja vozila koja se kreću na ili u blizini površina za kretanje vazduhoplova uključuju:

(a) detalje o primenljivim saobraćajnim propisima (uključujući ograničenja brzine i načine primene propisa);

(b) metode izdavanja vozačkih dozvola za kretanje vozila na površinama za kretanje vazduhoplova.

4.12. Smanjenje opasnosti od prisustva ptica i divljih životinja

Procedure za smanjenje i otklanjanje opasnosti od prisustva ptica i divljih životinja na definisanim putanjama leta ili na površinama za kretanje vazduhoplova uključuju:

(a) procedure za procenu opasnosti od prisustva ptica i divljih životinja;

(b) procedure za primenu programa kontrole prisustva ptica i divljih životinja;

(v) imena i dužnosti osoba odgovornih za smanjenje i otklanjanje opasnosti od prisustva ptica i divljih životinja, kao i brojeve telefona na kojima su te osobe dostupne tokom i izvan njihovog radnog vremena.

4.13. Kontrola prepreka

Procedure za:

(a) nadzor površi za ograničenje prepreka i karata tipa "A" za prepreke u odletnoj površi;

(b) kontrolu prepreka pod nadležnošću operatera;

(v) kontrolu visine objekata u okviru granica površi za ograničenje prepreka;

(g) kontrolu izgradnje novih objekata u blizini aerodroma;

(d) obaveštavanje Direktorata o prirodi i lokaciji prepreka, kao i o svim naknadnim izmenama prepreka radi sprovođenja neophodnih aktivnosti, uključujući i dopunu AIS publikacija.

4.14. Uklanjanje oštećenih ili neispravnih vazduhoplova

Procedure za uklanjanje oštećenih ili neispravnih vazduhoplova na ili u blizini površina za kretanje vazduhoplova uključuju:

(a) dužnosti operatera aerodroma i imaoca uverenja o registraciji vazduhoplova;

(b) procedure za obaveštavanje imaoca uverenja o registraciji vazduhoplova;

(v) procedure za komunikaciju sa aerodromskom kontrolom letenja;

(g) procedure za angažovanje opreme i osoblja za uklanjanje oštećenih ili neispravnih vazduhoplova;

(d) imena, dužnosti i brojevi telefona osoba odgovornih za uklanjanje oštećenih ili neispravnih vazduhoplova.

4.15. Rukovanje opasnim materijama

Procedure za bezbedno rukovanje i skladištenje opasnih materija na aerodromu uključuju:

(a) procedure za određivanje posebnih oblasti na aerodromu za skladištenje zapaljivih tečnosti (uključujući gorivo za avione) i svih drugih opasnih materija;

(b) metode koje treba sprovesti prilikom dopremanja, skladištenja, otpremanja i rukovanja opasnim materijama.

Napomena: U plan za vanredne situacije na aerodromu potrebno je da se uključe procedure za slučaj curenja opasnih materija.

4.16. Korišćenje aerodroma u uslovima smanjene vidljivosti

Procedure koje se koriste u uslovima smanjene vidljivosti, uključujući merenje i izveštavanje o vidljivosti duž poletno-sletne staze, kao i imena i brojevi telefona osoba odgovornih za merenje vidljivosti duž poletno-sletne staze, tokom i izvan njihovog radnog vremena.

4.17. Zaštita lokacija radara i navigacionih sredstava

Procedure za zaštitu lokacije radara i navigacionih sredstava lociranih na aerodromu uključuju:

(a) procedure za kontrolu aktivnosti u blizini radara i navigacionih sredstava;

(b) procedure za održavanje u blizini radara i navigacionih sredstava;

(v) procedure za postavljanje znakova upozorenja od štetnog mikrotalasnog zračenja.

4.18. Usluge zemaljskog opsluživanja

(a) lista usluga zemaljskog opsluživanja koje pruža operater aerodroma ("Ground services");

(b) tip najvećeg vazduhoplova koji može da bude predmet zemaljskog opsluživanja;

(v) procedure prihvata i otpreme vazduhoplova na platformi, ukrcavanja i iskrcavanja putnika, utovara i istovara prtljaga i prihvata i otpreme pošte i robe;

(g) popis opreme za prihvat i otpremu vazduhoplova na platformi, ukrcavanje i iskrcavanje putnika, utovar i istovar prtljaga i prihvat i otpremu pošte i robe, uključujući i tehničke karakteristike.

Napomena: U procedure za svaku od navedenih kategorija uključuju se jasne i precizne informacije o tome:

- kada ili pod kojim okolnostima se primenjuju operativne procedure;

- kako se operativne procedure primenjuju;

- koje aktivnosti se preduzimaju;

- koje osobe sprovode aktivnosti;

- koja je oprema neophodna za sprovođenje aktivnosti, kao i pristup toj opremi.

Deo 5 - Administracija aerodroma i sistem upravljanja bezbednošću

5.1. Administracija aerodroma

Podaci o administraciji aerodroma uključuju:

(a) organizacionu šemu aerodroma, sa imenima i funkcijama rukovodećeg osoblja, uključujući i njihove odgovornosti;

(b) ime, funkciju i telefonski broj osobe koja ima sveobuhvatnu odgovornost za bezbednost na aerodromu;

(v) aerodromske odbore i druge organe.

5.2. Sistem upravljanja bezbednošću

Podaci o sistemu upravljanja bezbednošću, koji je uspostavljen radi omogućavanja usaglašenosti sa svim bezbednosnim propisima i kontinuiranog napretka u performansama bezbednosti, čije su osnovne osobine:

(a) politika bezbednosti u procesu upravljanja bezbednošću i veza sa operativnim procesima i procesima održavanja;

(b) struktura ili organizacija sistema upravljanja bezbednošću, uključujući određivanje osoblja i raspodelu pojedinačnih i kolektivnih zaduženja vezanih za bezbednost;

(v) strategija i planiranje sistema upravljanja bezbednošću, kao što je definisanje ciljnih vrednosti performansi sistema bezbednosti, određivanje prioriteta za primenu inicijativa i obezbeđivanje okvira za kontrolu rizika na najmanjem mogućem nivou u skladu ovim pravilnikom i drugim nacionalnim propisima;

(g) primena sistema upravljanja bezbednošću, uključujući objekte, metode i procedure za efikasnu komunikaciju bezbednosnih poruka i primenu bezbednosnih propisa;

(d) sistem za primenu kritičnih bezbednosnih elemenata koji zahtevaju veći stepen integriteta (bezbednosni programi), kao i aktivnosti u vezi s tim;

(đ) mere za promociju bezbednosti i sprečavanje udesa, kao i sistem za kontrolu rizika koji obuhvata analizu udesa, nezgoda, žalbi, nedostataka, prekršaja, neslaganja i kvarova i kontinuirano praćenje parametara bezbednosti;

(e) unutrašnja bezbednosna provera i detaljan pregled sistema i programa za kvalitet kontrole bezbednosti;

(ž) sistem za dokumentovanje svih kapaciteta aerodroma od značaja za bezbednost, kao i izveštaja o operativnim aktivnostima i održavanju, uključujući informacije o projektovanju i konstrukciji aerodromskih površina i svetala. Ovaj sistem treba da omogući lak pregled izveštaja i dosijea;

(z) obuka i stručnost osoblja, uključujući pregled i procenu adekvatnosti obuke osoblja zaduženog za bezbednost, kao i sistem provere njihove stručnosti;

(i) uključivanje bezbednosnih klauzula u ugovore o izvođenju radova na aerodromu.

Prilog 3.

OBRAZAC DOZVOLE ZA KORIŠĆENJE AERODROMA