TEMA

CILJ

ISHODI
Po završetku teme učenik će biti u stanju da

PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Izražajna sredstva muzičke umetnosti
- Muzički instrumenti -

- Stimulacija razvoja sposobnosti razlikovanja boje zvuka instrumenata kao i njihovih sastava.
- Razumevanje korelacije između izbora izvođačkog sastava, sadržaja i karaktera kompozicije.

- Poznaje karakteristike zvuka i tona (visinu, jačinu, trajanje i boju) kao i elemente koji na to utiču.
- Razlikuje boju zvuka pojedinih vrsta instrumenata i ansambala.
- Razlikuje izvođačke sastave: instrumentalne, vokalne, vokalno instrumentalne.

Izvori zvuka i tona.
Osobine zvuka i tona.
Podela muzičkih instrumenata po načinu dobijanja tona i po građi.
Gudački, žičani, duvački,
Instrumenti sa dirkama,
Perkusioni instrumenti
Sa određenom i neodređenom
Visinom tona. Narodni instrumenti.
Elektronski instrumenti. Orkestri i instrumentalni sastavi.

Slušanje muzike:
Koncert za violinu po izboru
(Paganini - de mol i De dur, Vivaldi - a mol, Bah - a mol, Ce dur, E dur, Mocart - Ce dur, Ge dur, A dur, De dur, Betoven - De dur, Mednelson - e mol, Čajkovski - De dur, Vienjavski - De-dur....)
Za violu: Brams - Prvi deo Nemačkog rekvijema, deonice Iz Berliozovog Harolda u Italiji, Hindemit-koncerti..
Za violončelo: Izbor
kompozicija Vivaldija, Hajdna, Šumana, Dvoržaka i Sen Sansa za ovaj Instrument..
Za kontrabas: Izbor dela Sen Sansa, Gustav Maler,
Za harfu: Mocart - Koncert za harfu i flautu u Ce duru, Sen Sans - Koncert za Harfu u Ge duru
Za gitaru: Izbor dela Tarege, Segovije, Granadosa, De Falje, Albenisa... Primeri savremene muzike za gitaru. Izbor dela za mandolinu, tamburu, Balalajku, citru..

Za duvačke instrumente:

Za flautu:
Bah - Svita za flautu i orkestar ha mol, Smetana - Vltava, Debisi i Ravel - Izbor..
Za obou: Vivaldi 12 koncerata, Hajdn - Ce dur, Mocart - Ce dur, Rihard Štraus... Sonate Hendla, Sen Sans, Dejan Despić 7 pastorala
Za obou solo.
Za Fagot: Vivaldi, koncert
Za klarinet: Mocart, koncert u A duru, K.M. Veber, koncerti U ef molu i Es duru,
D. Obradović, Sonata za solo klarinet,
Boki Milošević, odlomci iz Odabranih dela..
Za saksofon: Izbor iz džez muzike.
Za trubu: Verdi, iz opere Aida - drugi čin, Vagner, Valkire, treći čin, Musorgski, Slike s izložbe, Maršing bendovi, Izbor pesama Sa festivala Dragačevska truba, Luis Armstrong, Mails Dejvis...
Za trombon - odlomci iz dela Stravinskog, Žar ptica, Ravel - Bolero.
Za hornu: K. Ferster, koncert Es dur, Sens Sans - koncert op 94, R. Štraus
Primeri narodnih duvačkih Instrumenata: frula, zurle, Kaval, leika, rog, duvački instrumenti drugih naroda - Aboridžini, Alpski rogovi... Koncert, Es dur.
Za klavir: Izbor iz Bahovih, Mocartovih, Betovenovih, Šopenovih, Listovih koncerta, Čajkovski, Primeri za džez i Zabavnu muziku...
Za orgulje: Izbor iz dela J.S Baha, Hendla, Franka...
Za harmoniku: Izbor umetničke Muzike za harmoniku, Narodna kola, Pjacola-Liber tango..
Za udaraljke: izbor repertoara Ansanbla SPE, B. Bartok Koncert za udaraljke i čelestu, Izbor kompozicija rok i džez muzike, Narodna muzika - Tapan, Goč, Daire.. Tarabuka, Kastanjete...
Za orkestre:
- simfonijski - izbor simfonije iz klasike i romantizma. (Hajdn, Mocart, Betoven, Čajkovski, Brams, Berlioz, Brams, Dvoržak, Maler..
Gudački - izbor dela Vivaldija, Baha, Mocarta..
Duvački - Hendl, Muzika za vatromet, Dragačevski trubači, Big bend, Vojni orkestri...
Perkusionisti: Izbor dela SPE, primeri narodne, zabavne, džez i muzike drugih zemalja po izboru.
Vokalni i vokalno instrumentalni oblici: duhovni i svetovni.
Vrste višeglasja. Homofonija i polifonija. Melizmatika i silabika. Oblici instrumentalne muzike (apsulutni i programski), Muzička dramaturgija i tok.
Preporučeni oblici za obradu:
Vokalni i vokalno instrumentalni -
Duhovni:
Liturgija, opelo, misa, rekvijem, motet, kantata, oratorijum, pasija, koral, horska pesma.
Svetovni: Opera, Opereta, Mjuzikl, Solo pesma, Horska pesma, Rukovet, Kantata, Zabavna pesma (džez, rok, narodna pesma..
Instrumentalni oblici - apsolutni:
Sonatni ciklusi: sonata, simfonija, koncert, kamerna muzika. Polifoni oblici: fuga, invencija, barokna svita.
Programski oblici:
simfonijska poema,
simfonijska svita,
komad, programska simfonija.

Preporučeni primeri za
slušanje muzike:
Mokranjac-Liturgija i Opelo, Mocart - Krunidbena misa, Rekvijem, Palestrina - Misa papi Marčelu, Moteti renesansnih kompozitora po izboru, Kantate - J.S.Bah (izbor), Oratorijumi (Hendl, izbor), Pasija po Mateji, Bah, Korali - Bah, izbor.
Horska pesma: Milojević, Dušan Maksimović Dumaks, Svetislav Božić...
Opera - Verdi, Rosini, Belini, Pučini, Vagner.. izbor...
Operete: Ofembah i J. Štraus - Izbor..
Mjuzikl - Mačke, Brilijantin, Kosa, Cigani lete u nebo...
Solo pesme - Šubert, Šuman.. Milojević, Bajić.. izbor
Rukoveti - Mokranjac
Džez, Rok, Zabavna, Narodna -
pesma po izboru domaćih i stranih autora.

Instrumentalni oblici:
Sonata - Mocart, Betoven..
izbor,
Simfonije - izbor iz klasicizma, romantizma i savremenih autora..
Koncert - List, Šopen, Rahmanjihov, Čajkovski, Medelson, Grig.. i mnogi drugi po izboru.
Kamerna muzika: barokna dela,
Klasičarski kvarteti,
Savremeni autori - izbor
Fuga, invencija - Bah, Frank..
Barokna svita - Bah..
Simfonijska poema - List, Smetana..
Simfonijska svita - Korsakov, Šeherezada...
Izbor iz raznih zbirki
Klavirskih komada klasičnih, romantičarskih i savremenih autora.
Programska simfonija - Berlioz - Fantastična, List-Dante i Faust...
Gustav Maler...

Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.

Predmet se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
teorijska nastava (časova)
kabinetske vežbe (časova)

Podela odeljenja na grupe
Odeljenje se deli na 2 ili više grupa prilikom realizacije:
kabinetskih vežbi

Mesto realizacije nastave
nastava se realizuje u kabinetu muzičke kulture.

Muzički oblici

- Poznavanje različitih muzičkih oblika, formi i žanrova i njihovih sastavnih elemenata.
- Poznavanje i razumevanje pojava i razvoja najznačajnijih muzičkih oblika kroz vekove.

Razvijanje sposobnosti razumevanja i razlikovanja strukture i dramaturgije određenog muzičkog žanra.
Razumevanje specifičnih karakteristika narodne muzike našeg područja.
Osposobljavanje za samostalno kreativno izražavanje u okviru manjih formi.

- Poznaje i razlikuje muzičke oblike, forme i žanrove kao i njihove sastavne elemente: tema, rečenica, period, pesma, princip variranja, cikličnost.. opera: uvertira, arija, rečitativ, numere.. kao i njihovu podelu na osnovu izvođačkih sastava: vokalni, instrumentalni, vokalno instrumentalni..
- Samostalno kreira manje muzičke forme u skladu sa mogućnostima koristeći klasične instrumente i-ili kompjutersku tehnologiju.

Opšta muzička teorija i analiza

- Razvoj muzičke pismenosti, usvajanje pojmova koji se odnose na nazive tonova, lestvice, intervale, akorde, ritam i metar, tempo, dinamiku i agogiku...
- Negovanje precizne intonacije, dikcije i artikulacije teksta pesama, razvoj ritmičkih sposobnosti, razvoj muzičkog sluha i poznavanje vokalnih tehnika,
- Stimulacija uspešnog solo ili izvođenja kompozicija u okviru ansambla.
- Povezivanje aktivnosti pevanja i kretanja na sceni kao celine koja deluje stimulativno na razvoj elementarnih muzičkih sposobnosti (precizno intonativno pevanje uz dočaravanje ritma pokretom)

- Učenik je usvojio i proširio znanja o osnovnim muzičko-teoretskim pojmovima.
- Vlada elementima muzičke pismenosti, zna da pročita i piše note u violinskom i bas ključu, u različitim tonalitetima, metrima i sa različitim ritmičkim kombinacijama.
- Poznaje oznake za tempo, dinamiku i agogiku i ume da ih primeni na konkretnom muzičkom primeru.
- Uspešno izvodi melodijsko-ritmičke zahteve uz igru uloga na sceni.
- Precizno izvodi ritmičko-melodijske zahteve uz osmišljene koreografije.
- Poznaje muzičke intervale i akorde i može samostalno da ih formira od zadatog tona.
- Poznaje kompjuterske programe za pisanje nota i obradu zvuka.

Durske i molske lestvice,
stupanj, stepen, vođica,
tetrahord, intervali,
trozvuci, četvorozvuci,
vrste takta, trajanje nota,
tempo, dinamika, agogika..
Primeri za slušanje:
- V. A. Mocart - Sonata Ce duru KV 545
- F. Šopen - Valcer u ce molu OP 19
- T. Albinoni - Adađo
- N. R. Korsakov - Priča o caru Saltanu - Bumbarov let

Izbor primera za solfeđo i primera iz muzičke literature raznih autora (Bora Popović, Vlada Jovanović, Zorislava Vasiljević, Miodrag Vasiljević..) kao i horske literature za ilustraciju, izvođenje i analizu.
Izbor narodnih i zabavnih pesama.

Muzika u prvobitnoj društvenoj zajednici i kulturama Starog veka.

- Osposobljavanje učenika za razlikovanje karakteristika muzičkih stilova od prvobitne zajednice do kraja renesanse.
- Razvijanje sposobnosti uočavanja uticaja narodnog stvaralaštva na umetničko stvaralaštvo.
- Razvijanje navika za slušanje umetničke muzike.
- Osposobljavanje učenika za samostalno istraživanje, odnosno stimulacija podsticaja za dalje istraživanje.
- Osposobljavanje uočavanja razlika karaktera kompozicija u odnosu na period nastanka.
- Prepoznavanje naziva kompozicija nakon slušanja istih, kao i prepoznavanje i imenovanje elementarnih muzičkih elemenata koji se odnose na dinamiku, tempo, oblik dela...
- Formiranje muzičkog ukusa i adekvatnog muzičkog ekspresivnog doživljaja muzičkog dela prilikom slušanja (audio aparatima i uživo na koncertima)
- Razvijanje estetskih kriterijuma kod učenika
- Osposobljavanje učenika za prepoznavanje i razlikovanje kulture i tradicije kako svog tako i drugih narod

- Prepoznaje i razlikuje odlike stilova u muzičkom izražavanju od prvobitne zajednice do kraja renesanse.
- Ispoljava potrebu za svakodnevnim slušanjem muzike i na osnovu toga formira trajno interesovanje prema muzici uopšte
- Prepoznaje nazive odslušanih kompozicija uz poznavanje njihovih autora, oblika kao i vreme nastanka...
Ekspresivno, autonomno doživljava karakter odslušane kompozicije
- Poseduje adekvatan muzički ukus.
- Samoinicijativno posećuje koncerte i druge muzičke manifestacije.
- Prepoznaje estetske vrednosti u kulturi svog i naroda drugih zemalja uočavanjem karakterističnih obeležja muzike svetske narodne baštine.
- Sagledava i vrednuje uticaj narodnog stvaralaštva na umetničko stvaralaštvo.

Koreni muzike i njene prvobitne uloge, izvori, dokumenti, najstariji muzički instrumenti.

Primeri za slušanje:
Snimci tradicionalne muzike raznih naroda. Muzika u životu starih istočnih naroda, Grčke i Rima (uloga, oblici, instrumenti, teorija). Jevreji - Psalmi po izboru: Grci (napitnica Seikilosa).

Muzika srednjeg veka.

Stara hrišćanska muzika: gregorijanski koral i vizantijsko pevanje.
Rani oblici višeglasja: organum, diskant, motet (starofrancuski).
Svetovna muzika srednjeg veka: trubaduri, minezengeri.
Počeci duhovne i svetovne muzike kod nas.

Primeri za slušanje:
Gregorijanski korali - izbor, vizantijsko pevanje, organum, Hildegard of Bingen (izbor). Rambo de Vakeira-Kalenda maja; Adam de la Al - Igra o Robenu i Marioni; Kir Stefan Srbin - Ninja sili, Vkusite i vidite.

Muzika renesanse.

Tri veka velikih dostignuća u umetnosti (14, 15. i 16).
Razvoj duhovnog i svetovnog višeglasja.
Motet, misa, madrigal.
Najveći predstavnici renesansne vokalne muzike: Palestrina, Orlando di Laso, Galus, Marencio, Da Venoza.
Instrumentalna muzika renesanse.
Renesansa kod nas: Franjo Bosanac, Andrija Motovunjanin.

Primeri za slušanje:
Žaneken - Bitka kod Marinjana; Palestrina-Misa Papi Marčelu (odlomak); Laso-Madona mia kara; Eho; Galus - Pater noster; Evo kako umire pravednik.
Neki madrigali Marencija ili Da Venoze; Đ. Gabrijeli - Sonata piano e forte;
Neka tačka iz programa ansambla
"Renesans"; Motovunjanin - Frotola. Franjo Bosanac - Ti spavaš a ja bdim...
(ansambl "Ars nova").

TEMA

CILJ

ISHODI
Po završetku teme učenik će biti u stanju da:

PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Poljoprivreda i njena prostorna svojstva

• Sticanje znanja o poljoprivredi i njenim prostornim svojstvima

• definiše značaj, razvoj i mesto u strukturi privrede
• navodi funkcije poljoprivrede
• navede podelu i tipove poljoprivrede u svetu
• opiše važnost geografskog razmeštaja poljoprivredne proizvodnje
• objasni značaj agroindustrije

• Poljoprivreda - mesto u strukturi privrede i funkcije
• Podela i tipovi poljoprivrede u svetu
• Geografski razmeštaj poljoprivredne proizvodnje
• Agroindustrija - pojam i značaj

• Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.

Oblici nastave
Predmet se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• teorijska nastava (74 časa)

Mesto realizacije nastave
• Teorijska nastava se realizuje u učionici

Preporuke za realizaciju nastave
• Korišćenje savremenih elektronskih pomagala, analognih i digitalnih geografskih karata različitog razmera i sadržaja
• Korišćenje informacija sa Interneta
• Korišćenje interaktivnih metoda rada
• Korišćenje osnovne literature uz upotrebu savremenih tehnologija za prezentovanje.

Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
1. praćenje ostvarenosti ishoda
2. testovi znanja

Okvirni broj časova po temama
• Poljoprivreda i njena prostorna svojstva (6 časova)
• Prirodni uslovi za razvoj poljoprivrede (12 časova)
• Društveni uslovi za razvoj poljoprivrede (10 časova)
• Socioekonomski i organizaciono-tehnički uslovi za razvoj poljoprivrede (6 časova)
• Geografska svojstva zemljoradnje (15 časova)
• Geografska svojstva stočarstva, lova i ribolova (12 časova)
• Šumarstvo - prostorne karakteristike (4 časa)
• Globalizacija i kult hrane u XXI veku (9 časova)

Prirodni uslovi za razvoj poljoprivrede

• Sticanje znanja o fizičkogeografskim odlikama geografske sredine i o njihovom uticaju na razvoj poljoprivrede

• objasni uticaj i značaj reljefa, klime, vode, tla, biljnih i životinjskih zajednica za razvoj poljoprivredne proizvodnje
• prepozna degradaciju prirodne sredine u okruženju i da predloži mere za zaštitu i unapređivanje agrarnog prostora
• izvodi aktivnosti vezane za zaštitu i unapređivanje poljoprivrede i životne sredine

• Fizičkogeografske odlike geografske sredine kao važan uslov za razvoj poljoprivredne proizvodnje
• Zaštita i unapređivanje poljoprivrede i životne sredine

Društveni uslovi za razvoj poljoprivrede

• Sticanje znanja o društvenogeografskim odlikama geografske sredine i o njihovom uticaju na razvoj poljoprivrede

• objasni odnos između broja stanovnika na Zemlji i raspoloživih količina hrane
• dovede u vezu strukture stanovništva sa proizvodnjom hrane i načine ishrane
• objasni proces deagrarizacije kao posledicu migracije poljoprivrednog stanovništva
• objasni vezu između saoskih naselja kao agrarnih proizvođača i gradova kao agrarnih tržišta
• navede pozitivne i negativne posledice naučnotehnoloških dostignuća na poljoprivrednu proizvodnju

• Porast svetskog stanovništva i raspoložive količine hrane
• Povezanost strukturnih odlika stanovništva sa proizvodnjom hrane i načinima ishrane
• Migracije poljoprivrednog stanovništva i proces deagrarizacije
• Seoska naselja i seoski atari kao prostori poljoprivredne proizvodnje
• Gradovi kao agrarna tržišta
• Naučnotehnološka dostignuća i poljoprivreda - pozitivne i negativne posledice

Socioekonomski i organizaciono-tehnički uslovi za razvoj poljoprivrede

• Sticanje znanja o socioekonomskim i organizaciono-tehničkim uslovima za razvoj poljoprivrede

• navede tipove vlasništva i raspolaganja zemljom (privatno, zajedničko, stvarno)
• navede tipove agrarnih sistema
• objasni sisteme iskorišćavanja zemljišta
• objasni značaj veličine poseda i parcelacije zemljišta u poljoprivrednoj proizvodnji
• navede strukturu zemljišnog fonda
• navede vrste agrotehničkih mera u poljoprivredi (mehanizacija, hemizacija, melioracija, agrarne revolucije)

• Prostorni aspekti agrarnih odnosa
• Agrarni prostor i struktura zemljišnog fonda
• Naučno-tehnološki razvoj i prostorna organizacija poljoprivrede

Geografska svojstva zemljoradnje

• Sticanje znanja o razvoju, razmeštaju i značaju zemljoradnje

• opiše nastanak, razvoj i granice zemljoradnje
• objasni geografsko poreklo i prostorni razmeštaj proizvodnje najvažnijih biljnih kultura u našoj zemlji i u svetu
• navede industrijske grane koje koriste proizvode zemljoradnje kao sirovine
• predvidi mere za zaštitu i unapređivanje biljne proizvodnje u svom okruženju

• Nastanak, razvoj, granice i značaj zemljoradnje i stočarstva
• Geografsko poreklo i prostorni razmeštaj najvažnijih biljnih kultura u Srbiji i u svetu
• Zemljoradnja kao izvor sirovina za industriju
• Zaštita i unapređivanje biljne i stočarske proizvodnje

Geografska svojstva stočarstva, lova i ribolova

• Sticanje znanja o razvoju, razmeštaju i značaju stočarstva, lova i ribolova

• opiše razvoj stočarstva, lova i ribolova
• objasni prostorni razmeštaj proizvodnje najvažnijih stočarskih proizvoda u našoj zemlji i u svetu
• objasni prostorni razmeštaj lovnih i ribolovnih područja
• navede industrijske grane koje koriste proizvode stočarstva i ribolova
• predvidi mere za zaštitu i unapređivanje stočarstva, lova i ribolova u svom okruženju

• Razvoj stočarstva, lova i ribolova
• Prostorni razmeštaj stočarstva, lova i ribolova
• Stočarstvo i ribolov kao izvor sirovina za industriju
• Zaštita i unapređivanje stočarstva, lova i ribolova

Šumarstvo - prostorne karakteristike

• Sticanje znanja o razvoju, razmeštaju i značaju šuma

• opiše tipove i rasprostranjenje šuma u našoj zemlji i u svetu
• navede oblike eksploatacije šuma
• navede industrijske grane koje koriste drvo kao sirovinu
• predvidi mere za zaštitu i unapređivanje šuma

• Tipovi i geografski razmeštaj šuma u Srbiji i u svetu
• Eksploatacija, prerada, zaštita i unapređivanje šuma

Globalizacija i kult hrane u XXI veku

• Sticanje znanja o procesu globalizacije, njenom uticaju na proizvodnju, razmenu hrane i načine ishrane naroda sveta

• objasni pojam globalizacije i njen uticaj u domenu proizvodnje i razmene hrane u svetu
• opiše domen delovanja i značaj međunarodne organizacije FAO
• opiše uticaj urbanizacije na promene u načinu ishrane stanovništva
• objasni povezanost različitih tradicija, kultura i religija na načine ishrane stanovništva u svetu
• navede uzroke i posledice nedovoljne ishrane stanovništva u pojedinim delovima sveta
• primeni zdrave oblike ishrane
• navede zaštićene prehrambene proizvode iz naše zemlje i iz pojedinih država sveta

• Globalizacija i globalni procesi; globalizacija svetske privrede i njene posledice
• Međunarodna organizacija FAO i njeni dometi i uloga u savremenom svetu
• Urbanizacija i savremena ishrana stanovništva
• Oblici ishrane stanovništva i njihovo rasprostranjenje
• Uzroci i posledice nedovoljne ishrane stanovništva, problem gladi, u pojedinim delovima sveta
• Ishrana savremenog čoveka
• Zaštićeni prehrambeni proizvodi u Srbiji i u ostalim delovima sveta

I RAZRED

II RAZRED

III RAZRED

IV RAZRED

UKUPNO

nedeljno

godišnje

nedeljno

godišnje

nedeljno

godišnje

nedeljno

godišnje

godišnje

T

V

PN

T

V

PN

B

T

V

PN

T

V

PN

B

T

V

PN

T

V

PN

B

T

V

PN

T

V

PN

B

T

V

PN

B

Σ

A1: OBAVEZNI OPŠTEOBRAZOVNI PREDMETI

20

2

0

640

64

0

0

13

0

0

416

0

0

0

9

0

0

288

0

0

0

11

0

0

288

0

0

0

1696

64

0

0

1760

1.

Srpski jezik i književnost

3

96

3

96

3

96

3

96

384

384

1.1

____________jezik i književnost*

3

96

3

96

3

96

3

96

384

384

2.

Srpski kao nematernji jezik*

2

64

2

64

2

64

2

64

256

256

3.

Strani jezik I

2

64

2

64

2

64

2

64

256

256

4.

Fizičko vaspitanje

2

64

2

64

2

64

2

64

256

256

5.

Matematika

2

64

2

64

2

64

2

64

256

256

6.

Računarstvo i informatika

2

64

64

64

7.

Istorija

2

64

64

64

8.

Latinski jezik

1

32

32

32

9.

Fizika

2

64

64

64

10.

Geografija

2

64

64

64

11.

Hemija

2

64

3

96

160

160

12.

Biologija

2

64

1

32

96

96

13.

Sociologija sa pravima građana

2

64

64

64

A2: IZBORNI PREDMETI

1

0

0

32

0

0

0

3

0

0

96

0

0

0

3

0

0

96

0

0

0

3

0

0

96

0

0

0

320

0

0

0

320

1.

Građansko vaspitanje / Verska nastava

1

32

1

32

1

32

1

32

128

128

2.

Izborni predmet prema programu obrazovnog profila**

0

2

64

2

64

2

64

192

192

Ukupno A1+A2

23

736

14
(16**)

448
(512**)

10
(12**)

320
(384**)

12
(14**)

320
(384**)

1888
(2080**)

1888
(2080**)

Rb

Lista izbornih predmeta

RAZRED

I

II

III

IV

Opšteobrazovni predmeti

1.

Drugi strani jezik

2

2

2

2.

Izabrani sport

2

2

2

3.

Istorija (odabrane teme)

2

2

2

4.

Filozofija

2

5.

Logika sa etikom

2

6.

Opšta i neorganska hemija

2

7.

Organska hemija

2

8.

Fizika

2

2

9.

Biologija

2

10.

Likovna kultura

2

2

2

11.

Muzička kultura

2

2

2

12.

Geografija u poljoprivredi

2

2

I RAZRED
časova

II RAZRED
časova

III RAZRED
časova

IV RAZRED
časova

UKUPNO
časova

Čas odeljenskog starešine

64

64

64

64

256

Dodatni rad *

do 30

do 30

do 30

do 30

do 120

Dopunski rad *

do 30

do 30

do 30

do 30

do 120

Pripremni rad *

do 30

do 30

do 30

do 30

do 120

I RAZRED
časova

II RAZRED
časova

III RAZRED
časova

IV RAZRED
časova

Ekskurzija

do 3 dana

do 5 dana

do 5 nastavnih dana

do 5 nastavnih dana

Jezik drugog naroda ili nacionalne manjine sa elementima nacionalne kulture

2 časa nedeljno

Treći strani jezik

2 časa nedeljno

Drugi predmeti *

1-2 časa nedeljno

Stvaralačke i slobodne aktivnosti učenika (hor, sekcije i drugo)

30-60 časova godišnje

Društvene aktivnosti - učenički parlament, učeničke zadruge

15-30 časova godišnje

Kulturna i javna delatnost škole

2 radna dana

I RAZRED

II RAZRED

III RAZRED

IV RAZRED

Razredno-časovna nastava

32

32

32

32

Mentorski rad (nastava u bloku, praksa)

5

5

5

2

Obavezne vannastavne aktivnosti

2

2

2

2

Maturski ispit

3

Ukupno radnih nedelja

39

39

39

39

razred

predmet / modul

godišnji fond časova

broj učenika u grupi - do

vežbe

praktična nastava

nastava u bloku

profesionalna praksa

I

Računarstvo i informatika

64

12

TEMA

CILJ

ISHODI
Po završetku teme učenik će biti u stanju da:

PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Uvod u proučavanje književnog dela

• Uvođenje učenika u svet književnog dela i književnost kao nauku i umetnost

• razlikuje vrste umetnosti i njihova izražajna sredstva
• objasni pojam i funkciju književnosti kao umetnosti i odnos književnosti i drugih umetnosti
• navede naučne discipline koje se bave proučavanjem književnosti
• poznaje književne rodove i vrste i razlikuje njihove osnovne odlike
• razlikuje književne rodove i vrste
• odredi temu, motiv, siže, fabulu, lik i ideju u književnom delu
• iznosi svoje utiske i zapažanja o književnom delu, tumači njegove bitne činioce i vrednuje ga

• Vrste umetnosti, podela umetnosti
• Književnost kao umetnost, književnost i druge umetnosti
• Istorija književnosti, teorija književnosti, književna kritika
• Lirika kao književni rod: narodna lirska pesma i umetnička lirska pesma po izboru
• Epika kao književni rod: epska narodna pesma (predlog "Kneževa večera"), pripovetka po izboru i roman (predlog Dragoslav Mihailović "Kad su cvetale tikve")
• Drama kao književni rod: drama po izboru
• Procena ostvarenosti ishoda - test

• Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.

Oblici nastave
Predmet se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• teorijska nastava (96 časova)

Mesto realizacije nastave
• Teorijska nastava se realizuje u učionici

Preporuke za realizaciju nastave
• Prilikom obrade dramskog dela mogućnost posete pozorišnoj predstavi i gledanje snimka pozorišne predstave, a nakon toga razgovor o dramskom tekstu i njegovoj pozorišnoj realizaciji. Takođe je ovu nastavnu temu moguće obrađivati tokom cele školske godine, pa na primer strukturu i odlike dramskog dela obraditi na primeru "Romea i Julije", a strukturu i odlike lirske i epske narodne pesme obraditi tokom realizacije teme Narodna književnost
• Narodna književnost se može obraditi po motivima (rad u grupama)

Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
1. praćenje ostvarenosti ishoda
2. testove znanja

Okvirni broj časova po temama
• Uvod u proučavanje književnog dela (13 časova)
• Književnost starog veka (11 časova)
• Srednjovekovna književnost (11 časova)
• Narodna književnost (11 časova)
• Humanizam i renesansa (9 časova)
• Opšti pojmovi o jeziku (4 časa)
• Fonetika (9 časova)
• Pravopis 1 (9 časova)
• Kultura izražavanja (19 časova)

Književnost starog veka

• Upoznavanje učenika sa mitologijom, reprezentativnim delima starog veka i njihovim značajem za razvoj evropske kulture

• objasni značaj mitologije za antičku književnost i razvoj evropske kulture
• navede imena autora, nazive obrađenih dela i klasifikuje ih po kulturama kojima pripadaju, književnim rodovima i vrstama
• tumači i vrednuje umetničke činioce u obrađenim delima
• objasni univerzalne poruke književnosti starog veka

• Sumersko-vavilonska književnost: Ep o Gilgamešu (analiza odlomka)
• Mitovi: o Tantalu, Sizifu, Narcisu; mitovi o Troji: Parisov sud, Odisej i Penelopa, Ahil, Edip…
• Helenska književnost: Homer: Ilijada (odlomak)
• Sofokle: Antigona
• Stari i Novi zavet (tekstovi po izboru)
• Procena ostvarenosti ishoda

Srednjovekovna književnost

• Upoznavanje sa spomenicima južnoslovenske kulture, razvojem pisma i jezika, delima srednjovekovne književnosti

• navede najznačajnije spomenike južnoslovenske kulture, jezik, pismo i vek u kom su nastali
• imenuje autore i dela
• razume poetiku žanrova srednjovekovne književnosti
• locira obrađene tekstove u istorijski kontekst
• objasni značaj srednjovekovne književnosti za srpsku kulturu
• analizira izabrane tekstove uz prethodno pripremanje putem istraživačkih zadataka

• Počeci slovenske pismenosti: Crnorizac Hrabar : "Slovo o pismenima"
• Rad Ćirila i Metodija
• Slovenska pisma i razvoj književnog jezika
• Najstariji spomenici južnoslovenske kulture
• Sveti Sava: "Žitije svetog Simeona" (odlomak)
• Jefimija: "Pohvala knezu Lazaru"
• Despot Stefan Lazarević; "Slovo ljubve"
• Procena ostvarenosti ishoda - test

Narodna književnost

• Ukazivanje na narodnu književnost kao izraz kolektivnog mišljenja i osećanja, riznicu narodnih običaja, kodeks etičkih normi

• razlikuje lirske, epske i lirsko-epske pesme
• uoči odlike usmene umetnosti reči (kolektivnost, varijantnost, formulativnost)
• procenjuje etičke vrednosti iznete u delima narodne književnosti
• tumači likove, bitne motive, fabulu, siže, kompoziciju i poruke u odabranim delima
• uporedi umetničku interpretaciju stvarnosti i istorijske činjenice

• Vrste narodne književnosti
• Lirska narodna pesma "Ovčar i devojka", "Zao gospodar" (predlog)
• Epska narodna pesma "Banović Strahinja", Marko pije uz Ramazan vino", "Boj na Mišaru"
• Lirsko-epske pesme (po izboru)
• Narodna proza (bajka po izboru)
• Kratke narodne prozne vrste (izbor)
• Procena ostvarenosti ishoda

Humanizam i renesansa

• Upoznavanje sa poetikom humanizma i renesanse, njenim najznačajnim predstavnicima i književnim delima

• navede najznačajnije predstavnike i njihova dela
• objasni značenje pojmova humanizam i renesansa
• navodi i na obrađenim delima obrazlaže odlike epohe
• uporedi vrednosti srednjeg veka sa vrednostima humanizma i renesanse
• objasni značaj umetnosti humanizma i renesanse za razvoj evropske kulture i civilizacije

• Poetika humanizma i renesanse, najznačajniji predstavnici
• Frančesko Petrarka: "Kanconijer" (izbor soneta)
• Đovani Bokačo: "Dekameron" (pripovetka po izboru) ili Dante Aligijeri: "Pakao" (prikaz dela, odlomak)
• Vilijam Šekspir: "Romeo i Julija"
• Servantes: "Don Kihot" (odlomak)
• Procena ostvarenosti ishoda

Opšti pojmovi o jeziku

• Ukazivanje na proučavanje jezika kao sistema, upoznavanje sa njegovom funkcijom, društvenom uslovljenošću i istorijskim razvojem

• objasni funkciju jezika i pojam jezičkog znaka
• razume prirodu modernog književnog (standardnog) jezika
• navede faze razvoja književnog jezika do 19. veka
• navede discipline koje se bave proučavanjem jezičkog sistema

• Mesto jezika u ljudskom društvu, bitna svojstva jezika, jezik i komunikacija
• Književni jezik, jezička norma i standardizacija
• Jezički sistem i nauke koje se njime bave
• Književni jezici kod Srba do 19. veka

Fonetika

• Sticanje znanja iz oblasti fonetike (fonologije) i morfofonologije književnog jezika i sposobnosti da se ta znanja primene u govoru i pisanju.

• ume da se služi pravopisom
• razlikuje glasovne alternacije
• vlada akcenatskim glasovnim sistemom književnog (standardnog) jezika i da ga primenjuje u govoru

• Fonetika i fonologija
• Glasovi književnog jezika i njihov izgovor
• Glasovne alternacije suglasnika (zvučnih i bezvučnih; s:š, z:ž, n:m; k, g, h:и, ћ, љ i k, g, h:c, z, s; alternacije nenepčanih sa prednjonepčanim suglasnicima), glasovne alternacije samoglasnika (promena o u e, nepostojano a, promena sonanta l u vokal o), i gubljenje suglasnika sa pravopisnim rešenjima
• Akcenatski sistem književnog jezika, diferencijacija u odnosu na dijalekatsko okruženje
• Osnovna pravila akcentuacije srpskog književnog jezika
• Procena ostvarenosti ishoda - test

Pravopis

• Osposobljavanje učenika da pišu u skladu sa pravopisnom normom

• primeni znanja o glasovnim alternacijama u skladu sa jezičkom normom
• primeni upotrebu velikog i malog slova u skladu sa jezičkom normom
• podeli reči na kraju reda u skladu sa jezičkom normom

• Glavne norme pisanja velikog i malog slova (na početku rečenice, naslovi i natpisi, vlastita imena, imena naroda, geografski pojmovi, nebeska tela, praznici, ustanove i organizacije, prisvojni pridevi na -ov i -in, kurtoazna upotreba velikog slova, višečlana imena zemalja i ostala višečlana imena, pomoćne reči u imenima, nazivi serijskih i apstraktnih pojmova, zvanja, titule…)
• Podela reči na kraju reda

Kultura izražavanja

• Osposobljavanje učenika da koriste različite oblike kazivanja i funkcionalne stilove

• opiše stanja, osećanja, raspoloženja, izrazi stavove, donese zaključke u usmenom i pisanom izražavanju
• razlikuje funkcionalne stilove
• prepozna i primeni odlike razgovornog i književnoumetničkog funkcionalnog stila
• popunjava formulare, uplatnice, zahteve i slično u skladu sa jezičkom normom

• Jezičke vežbe
• Stilske vežbe
• Vrste funkcionalnih stilova - osnovne odlike
• Razgovorni funkcionalni stil
• Književnoumetnički funkcionalni stil
• Popunjavanje formulara, zahteva, uplatnica i sl.
• Školski pismeni zadaci 4x2+2
• Domaći zadaci

TEMA

CILJ

ISHODI
Po završetku teme učenik će biti u stanju da:

PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA

NAČIN
OSTVARIVANJA PROGRAMA

Barok, klasicizam, prosvetiteljstvo

• Upoznavanje sa evropskim kulturnim, duhovnim i misaonim tendencijama 17. i 18. veka i njihovim uticajima na srpsku književnost

• navede osobenosti baroka, klasicizma i prosvetiteljstva i njihove predstavnike u književnosti
• objasne značaj Venclovića i Orfelina za razvoj jezika i književnosti kod Srba
• prepozna odlike prosvetiteljstva na obrađenim delima
• objasni značaj Dositejevog rada za srpsku kulturu i književnost
• napravi paralelu u obradi istih motiva u evropskoj i srpskoj književnosti
• navede osobine likova u obrađenim delima i zauzme stav prema njihovim postupcima

• Barok i klasicizam; poetika, glavni predstavnici u našoj i evropskoj književnosti
• Gavril Stefanović Venclović: "Pesme, besede, legende"
• Značaj Venclovića i Orfelina za razvoj književnog jezika kod Srba
• Molijer: "Tvrdica"
• Prosvetiteljstvo u Evropi i kod nas
• Književno - prosvetiteljski rad Dositeja Obradovića
• Dositej Obradović: "Pismo Haralampiju"
• Dositej Obradović: "Život i priključenija" (odlomci)
• Jovan Sterija Popović: "Tvrdica"
• Procena ostvarenosti ishoda

• Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.

Oblici nastave
Predmet se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• teorijska nastava (96 časova)

Mesto realizacije nastave
• Teorijska nastava se realizuje u učionici

Preporuke za realizaciju nastave
• Mogućnost gledanja ekranizacije nekih od dela realističke književnosti

Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
- praćenje ostvarenosti ishoda
- testove znanja

Okvirni broj časova po temama
• Barok , klasicizam, prosvetiteljstvo (13 časova)
• Romantizam (23 časa)
• Realizam (26 časova)
• Morfologija (9 časova)
• Pravopis (5 časova)
• Kultura izražavanja (20 časova)

Romantizam

• Upoznavanje sa poetikom romantizma, predstavnicima i delima evropske i srpske književnosti

• navede predstavnike romantizma i njihova dela
• uočava i obrazlaže odlike romantizma
• iznese svoj sud o književnim delima koristeći stečena znanja i sopstvena zapažanja
• prepozna i usvoji vrednosti nacionalne kulture i razume/poštuje kulturne vrednosti drugih naroda
• tumači umetnički svet i stvaralačke postupke u strukturi obrađenih dela

• Romantizam u Evropi i kod nas (pojam, osobenosti, značaj, predstavnici)
• A. S. Puškin: "Cigani" (odlomak)
• A. S. Puškin: "Evgenije Onjegin" (analiza Tatjaninog pisma Onjeginu i Onjeginovog odgovora i analiza Onjeginovog pisma Tatjani i Tatjaninog odgovora)
• H. Hajne: "Lorelaj"
• Š. Petefi: "Sloboda sveta"
• Vuk Karadžić - rad na reformi jezika i pravopisa, rad na sakupljanju narodnih umotvorina, leksikografski rad, Vuk kao književni kritičar i polemičar, Vuk kao pisac, istoričar i biograf
• Značaj 1847. godine
• Petar Petrović Njegoš: "Gorski vijenac"
• Branko Radičević: "Kad mlidija' umreti"
• Đura Jakšić: "Na Liparu", "Otadžbina"
• Jovan Jovanović Zmaj: "Đulići" i "Đulići uveoci" (izbor), Zmajeva satirična poezija (izbor)
• Laza Kostić: "Među javom i med snom", "Santa Maria della Salute"
• Procena ostvarenosti ishoda

Realizam

• Upoznavanje sa poetikom realizma, predstavnicima i delima evropske i srpske književnosti

• navede predstavnike pravca i njihova dela
• definiše odlike realizma i prepozna ih na obrađenim književnim delima
• tumači umetnički svet i stvaralačke postupke u strukturi obrađenih dela
• procenjuje društvene pojave i probleme koje pokreće književno delo
• razvije kritički stav i mišljenje pri proceni postupaka i ponašanja junaka u obrađenim delima

• Realizam u Evropi i kod nas (pojam, osobenosti, značaj, predstavnici)
• Balzak: "Čiča Gorio" ili Tolstoj "Ana Karenjina"
• Gogolj : "Revizor"
• Milovan Glišić: "Glava šećera"
• Laza Lazarević: "Vetar"
• Radoje Domanović: "Danga" ili "Vođa"
• Simo Matavulj: "Povareta"
• Branislav Nušić: "Gospođa ministarka"
• Vojislav Ilić: (izbor poezije)
• Procena ostvarenosti ishoda

Morfologija

• Sistematizovanje znanja o vrstama reči i njihovim oblicima

• odredi vrstu reči i gramatičke kategorije
• upotrebi u usmenom i pisanom izražavanju oblike reči u skladu sa jezičkom normom

• Morfologija u užem smislu
• Promenljive i nepromenljive vrste reči
• Imenice, pridevi, zamenice (njihove gramatičke kategorije), brojevi (uključujući brojne imenice i brojne prideve)
• Glagoli. Gramatičke kategorije glagola
• Prilozi, predlozi, veznici, rečce, uzvici
• Procena ostvarenosti ishoda

Pravopis

• Osposobljavanje učenika da pišu u skladu sa pravopisnom normom

• primeni pravila odvojenog i sastavljenog pisanja reči u skladu sa jezičkom normom

• Spojeno i odvojeno pisanje reči (pisanje brojeva i izvedenica od njih, pisanje zamenica i zameničkih priloga, spojevi predloga i drugih rečci, glagoli i rečce, pisanje negacije)

Kultura izražavanja

• Osposobljavanje učenika da teorijska znanja iz gramatike i pravopisa primenjuje u usmenom i pisanom izražavanju u skladu sa jezičkom normom, koriste različite oblike kazivanja i funkcionalne stilove

• izražava razmišljanja i kritički stav prema problemima i pojavama u književnim tekstovima i svakodnevnom životu
• prepozna odlike stručno-naučnog stila • primeni odlike novinarskog stila

• Leksičke vežbe
• Stilske vežbe
• Domaći zadaci
• Školski pismeni zadaci 4x2+2
• Upoznavanje sa odlikama novinarskog stila
• Pisanje vesti, izveštaja, intervjua i drugih oblika novinarskog izražavanja
• Upoznavanje sa odlikama stručno-naučnog stila
• Milutin Milanković: "Kroz vasionu i vekove"

TEMA

CILJ

ISHODI
Po završetku teme učenik će biti u stanju da:

PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Moderna

• Upoznavanje sa osnovnim odlikama pravca, predstavnicima i njihovim delima

• navede odlike pravca, predstavnike i njihova dela
• prepozna moderne elemente u izrazu i formi književnog dela
• analizira odabrana dela, iznosi zapažanja i stavove

• Moderna u evropskoj i srpskoj književnosti. Odlike simbolizma i impresionizma
• Šarl Bodler: "Albatros"
• A. P. Čehov: "Ujka Vanja"
• Bogdan Popović: "Predgovor Antologiji novije srpske lirike"
• Aleksa Šantić: "Pretprazničko veče", "Veče na školju"
• Jovan Dučić: "Blago cara Radovana" (izbor), "Jablanovi"
• Milan Rakić: "Dolap", "Iskrena pesma"
• V. P. Dis: "Tamnica", "Možda spava"
• Sima Pandurović: "Svetkovina"
• Bora Stanković: "Nečista krv", "Koštana" ili "Božji ljudi" (pripovetka po izboru)
• Jovan Skerlić: "O Koštani" ili "Božji ljudi"
• Petar Kočić: "Mračajski proto" ili pripovetka po izboru
• Procena ostvarenosti ishoda

• Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.

Oblici nastave
Predmet se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• teorijska nastava (96 časova)

Mesto realizacije nastave
• Teorijska nastava se realizuje u učionici

Preporuke za realizaciju nastave

Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
1. praćenje ostvarenosti ishoda
2. testove znanja

Okvirni broj časova po temama
• Moderna (27)
• Međuratna književnost (32)
• Leksikologija (8)
• Pravopis 3 (5)
• Kultura izražavanja (24)

Književnost između dva rata

• Upoznavanje učenika sa odlikama međuratne književnosti, predstavnicima i delima

• navede odlike pravaca, predstavnike i njihova dela
• navede manifeste, književne pokrete i struje u književnosti između dva svetska rata
• uspostavi uzajamni odnos književnih dela i vremena u kome su nastala
• analizira odabrana dela, iznosi zapažanja i stavove

• Evropska književnost između dva rata
Odlike ekspresionizma, futurizma, nadrealizma
• V. Majakovski: "Oblak u pantalonama"
• F. Kafka: "Preobražaj" ili H. Hese: roman po izboru ili E. Hemingvej: "Starac i more"
• R. Tagora: "Gradinar" (izbor)
• Srpska međuratna književnost
• M. Bojić: "Plava grobnica"
• D. Vasiljev: "Čovek peva posle rata"
• M. Crnjanski: "Sumatra"
• M. Crnjanski: "Seobe I"
• I. Andrić: "Ex Ponto"
• I. Andrić: "Most na Žepi"
• I. Andrić: "Na Drini ćuprija"
• M. Nastasijević: "Tuga u kamenu" ili T. Ujević: "Svakidašnja jadikovka"
• R. Petrović: "Ljudi govore" (izbor)
• I. Sekulić: "Gospa Nola"
• Procena ostvarenosti ishoda

Tvorba reči

• Sistematizovanje znanja o osnovnim pravilima građenja reči

• prepozna proste, izvedene i složene reči
• primeni osnovne principe tvorbe reči

• Proste, izvedene i složene reči
• Osnovni pojmovi o izvođenju reči
• Važniji modeli za izvođenje imenica, prideva i glagola
• Osnovni pojmovi o tvorbi složenica i polusloženica
• Procena ostvarenosti ishoda

Leksikologija

• Upoznavanje učenika sa osnovama leksikologije

• prepozna i odredi vrednost lekseme
• ume da se služi rečnicima
• navede primere sinonima, antonima, homonima, žargona…

• Osnovni pojmovi iz leksikologije (leksema, njeno značenje)
• Polisemija i homonimija
• Sinonimija i antonimija
• Sastav leksike srpskog književnog (standardnog) jezika
• Dijalektizmi, arhaizmi i istorizmi, neologizmi, žargonizmi, vulgarizmi
• Frazeologizmi
• Termini
• Rečnici i služenje njima
• Procena ostvarenosti ishoda - test

Pravopis

• Osposobljavanje učenika za primenjivanje znanja iz jezika i pravopisa u skladu sa jezičkom normom

• primeni pravopisna pravila u pisanju složenica, polusloženica i sintagmi
• skraćuje reči u skladu sa propisanim pravilima

• Osnovna pravila spojenog, polusloženičkog i odvojenog pisanja
• Skraćenice

Kultura izražavanja

• Osposobljavanje učenika da teorijska znanja iz gramatike i pravopisa primenjuju u usmenom i pisanom izražavanju

• iznosi stav, koristi argumente i procenjuje opšte i sopstvene vrednosti u usmenom i pisanom izražavanju

• Leksičke vežbe
• Stilske vežbe
• Domaći zadaci
• Govorne vežbe
• Školski pismeni zadaci 4x2+2

TEMA

CILJ

ISHODI
Po završetku teme učenik će biti u stanju da:

PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Savremena poezija

• Upoznavanje sa odlikama savremene poezije, njenim predstavnici-ma i delima

• navede obeležja savremene poezije
• tumači pesnička dela iznoseći doživljaje, zapažanja i obrazloženja o njima
• izvede zaključak o karakteristikama pesničkog jezika, motivima i formi u obrađenim pesmama

• Odlike savremene poezije
• Izbor iz svetske lirike 20. veka (Prever, Ahmatova, Cvetajeva, Brodski)
• Vasko Popa: "Kalenić", "Manasija", "Kora" (izbor iz ciklusa Spisak)
• Miodrag Pavlović: "Naučite pjesan", "Rekvijem" (ili dve pesme po izboru)
• Desanka Maksimović: "Tražim pomilovanje" (izbor)
• Branko Miljković: "Poeziju će svi pisati"
• Stevan Raičković: "Kamena uspavanka" (izbor)
• Procena ostvarenosti ishoda

Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.

Oblici nastave
Predmet se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• teorijska nastava (96 časova)

Mesto realizacije nastave
• Teorijska nastava se realizuje u učionici

Preporuke za realizaciju nastave
• Mogućnost obrade savremene drame kroz povezivanje sa drugim medijima - dramski tekst kao pozorišna predstava, radio drama ili TV drama

Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
3. praćenje ostvarenosti ishoda
4. testove znanja

Savremena proza

• Upoznavanje sa književnoteorijskim pojmovima, specifičnostima savremene proze, njenim predstavnici-ma i delima

• imenuje različite prozne vrste i pripovedne postupke
• tumači delo u skladu sa njegovim žanrovskim osobenostima
• integriše lično iskustvo tokom čitanja i tumačenja dela
• vrednuje delo iznoseći argumente

• Strukturni činioci proznog književnoumetničkog dela i tipologija romana
• Esej. Isidora Sekulić: "O kulturi",
• Ivo Andrić: "Razgovor s Gojom" ili "O priči i pričanju"
• Pripovetka. Branko Ćopić: "Bašta sljezove boje" (izbor)
• Danilo Kiš: "Enciklopedija mrtvih"
• Borhes: "Čekanje"
• Roman. Alber Kami: "Stranac"
• Ivo Andrić: "Prokleta avlija"
• Vladan Desnica: "Proljeća Ivana Galeba" (odlomak po izboru kao primer za roman-esej)
• Meša Selimović: "Derviš i smrt"
• Dobrica Ćosić: "Koreni"
• Dobrica Ćosić: "Vreme smrti" (izbor odlomaka)
• Književna kritika. Petar Džadžić: "O Prokletoj avliji"
• Procena ostvarenosti ishoda

Okvirni broj časova po temama
• Savremena poezija (15 časova)
• Savremena proza (30 časova)
• Savremena drama (8 časova)
• Klasici svetske književnosti (7 časova)
• Sintaksa (8 časova)
• Pravopis (5 časova)
• Kultura izražavanja (23 časa)

Savremena drama

• Upoznavanje sa osnovnim odlikama savremene drame, predstavnici-ma i delima

• uvidi razliku između tradicionalne i savremene drame
• uporedi dramski književni tekst sa drugim oblicima njegove interpretacije
• formuliše lične utiske i zapažanja o dramskom delu

• Odlike savremene drame
• S. Beket: "Čekajući Godoa"
• Dušan Kovačević: "Balkanski špijun"
• Dramska književnost i drugi mediji - B. Pekić: "Čaj u pet" ili A. Popović: "Razvojni put Bore šnajdera" ili Lj. Simović: "Putujuće pozorište Šopalović"
• Procena ostvarenosti ishoda

Klasici svetske književnosti

• Upoznavanje sa piscima i delima svetske književne baštine

• prepozna svevremenost obrađenih tema
• tumači dela iznoseći svoja zapažanja i utiske i obrazloženja o njima

• V: Šekspir: "Hamlet"
• E. A. Po: "Gavran"
• F. M: Dostojevski: "Zločin i kazna"
• Procena ostvarenosti ishoda

Sintaksa

• Sistematizovanje znanja iz sintakse

• odredi sintaksičke jedinice i njihovu funkciju
• odredi tipove nezavisnih i zavisnih rečenica, tipove sintagmi i tipove naporednih konstrukcija
• razume pojam kongruencije
• poznaje sistem glagolskih oblika

• Sintaksičke jedinice (komunikativna rečenica, predikatska rečenica, sintagma, reč)
• Osnovne rečenične i sintagmatske konstrukcije
• Padežni sistem i njegova upotreba. Predloško-padežne konstrukcije
• Kongruencija. Sintaksa glagolskih oblika.
• Sistem zavisnih rečenica,
• Sistem nezavisnih rečenica (obaveštajne, upitne, uzvične, zapovedne i željne)
• Naporedne konstrukcije. Pojam naporednog odnosa. Glavni tipovi naporednih konstrukcija (sastavne, rastavne, suprotne, isključne, zaključne i gradacione)
• Procena ostvarenosti ishoda

Pravopis

• Osposobljavanje učenika za primenjivanje znanja iz jezika i pravopisa u skladu sa jezičkom normom

• primeni pravopisne znake u skladu sa jezičkom normom
• upotrebi znake interpunkcije u skladu sa jezičkom normom

• Pravopisni znaci
• Opšta pravila interpunkcije u rečenici

Kultura izražavanja

• Usavršavanje kulture izražavanja i negovanje interesovanja za praćenje kulturnih sadržaja i kritički odnos prema njima, kao i osposobljavanje za operacionalizaciju funkcionalnih stilova

• napiše esej poštujući strukturu ove književne vrste
• sastavi biografiju, molbu, žalbu, prigovor…
• procenjuje vrednost ponuđenih kulturnih sadržaja

• Leksičke vežbe
• Stilske vežbe
• Pisanje eseja
• Govorne vežbe
• Školski pismeni zadaci 4x2+2
• Administrativni funkcionalni stil (pisanje molbe, žalbe, biografije)

CILJ

ISHODI NA KRAJU PRVOG RAZREDA
Učenik će biti u stanju da:

PREPORUČENE TEME
OPŠTE I STRUČNE
(80% + 20%)

KOMUNIKATIVNE FUNKCIJE

Razumevanje na sluh

Osposobljavanje učenika za razumevanje usmenog govora

- razume rečenice, pitanja i uputstva iz svakodnevnog govora (kratka uputstva izgovorena sporo i razgovetno)

- razume opšti sadržaj kraćih, prilagođenih tekstova (računajući i stručne) posle nekoliko slušanja ili uz pomoć vizuelnih efekata (na uputstvima, oznakama, etiketama)

- razume brojeve (cene, račune, tačno vreme)

• Svakodnevni život (organizacija vremena, poslova, slobodno vreme)
• Hrana i zdravlje (navike u ishrani, karakteristična jela i pića u zemljama sveta)
• Poznati gradovi i njihove znamenitosti
• Sportovi i poznata sportska takmičenja
• Život i dela slavnih ljudi XX veka (iz sveta nauke, kulture)
• Mediji (štampa, televizija)
• Interesantne životne priče i događaji
• Svet kompjutera (rasprostranjenost i primena)

STRUČNE TEME

- Osnovni pojmovi struke: klasifikacija životinja, anatomija, fiziologija
- Materijal, sredstva, lekovi i preparati u prevenciji i lečenju bolesti životinja
- Instrumenti, sredstva i uređaji za uzgoj i lečenje životinja
- Organizovanje procesa rada u domenu zdravstvene zaštite životinja
- Propisana veterinarska dokumentacija
- Mere zaštite i očuvanja radne i životne sredine
- Praćenje novina u oblasti zdravstvene zaštite životinja
- Poslovna komunikacija na stranom jeziku relevantna za struku

1. Predstavljanje sebe i drugih
2. Pozdravljanje (sastajanje, rastanak; formalno, neformalno, specifično po regionima)
3. Identifikacija i imenovanje osoba, objekata, boja, brojeva itd.)
4. Davanje jednostavnih uputstava i komandi
5. Izražavanje molbi i zahvalnosti
6. Izražavanje izvinjenja
7. Izražavanje potvrde i negiranje
8. Izražavanje dopadanja i nedopadanja
9. Izražavanje fizičkih senzacija i potreba
10. Iskazivanje prostornih i vremenskih odnosa
11. Davanje i traženje informacija i obaveštenja
12. Opisivanje i upoređivanje lica i predmeta
13. Izricanje zabrane i reagovanje na zabranu
14. Izražavanje pripadanja i posedovanja
15. Skretanje pažnje
16. Traženje mišljenja i izražavanje slaganja i neslaganja
17. Traženje i davanje dozvole
18. Iskazivanje čestitki
19. Iskazivanje preporuke
20. Izražavanje hitnosti i obaveznosti
21. Iskazivanje sumnje i nesigurnosti

Razumevanje pročitanog teksta

Osposobljavanje učenika za razumevanje pročitanih tekstova

- u nepoznatom tekstu prepoznaje poznate reči, izraze i rečenice (npr. u oglasima, na plakatima)
- razume opšti sadržaj i smisao kraćih tekstova (saopštenja, formulara sa podacima o nekoj osobi, osnovne komande na mašinama/kompjuteru, deklaracije o proizvodima, uputstva za upotrebu i korišćenje)

Usmena produkcija

Osposobljavanje učenika za kratko monološko izlaganje i za učešće u dijalogu na stranom jeziku

- upotrebljava jednostavne izraze i rečenice da bi predstavio svakodnevne, sebi bliske ličnosti, aktivnosti, situacije i događaje

Pismena produkcija

Osposobljavanje učenika za pisanje kraćih tekstova različitog sadržaja

- sastavlja kratak tekst o odgovarajućoj temi
- piše kratke poruke relevantne za posao (mesto, termini sastanka)
- piše kraći tekst o sebi i svom okruženju
- popunjava formular gde se traže lični podaci

Interakcija

Osposobljavanje učenika za učešće u dijalogu na stranom jeziku i razmenu kraćih pisanih poruka

- na jednostavan način se sporazumeva sa sagovornikom koji govori sporo i razgovetno
- postavlja jednostavna pitanja u vezi sa poznatim temama iz života i struke kao i da usmeno ili pismeno odgovara na ista (brojevi, podaci o količinama, vreme, datum)
- napiše kratko lično pismo, poruku, razglednicu, čestitku

Medijacija

Osposobljavanje učenika da prevodi, sažima i prepričava sadržaj kraćih usmenih i pisanih tekstova

- Na ovom nivou nije predviđena

Medijska pismenost

Osposobljavanje učenika da koriste medije kao izvore informacija i razvijaju kritičko mišljenje u vezi sa njima

- prepoznaje i pravilno koristi osnovne fonološke (intonacija, prozodija, ritam) i morfosintaksičke kategorije (imenički i glagolski nastavci, osnovni red reči)
- koristi sadržaje medijske produkcije namenjene učenju stranih jezika (štampani mediji, audio/video zapisi, kompakt disk, internet itd.)

CILJ

ISHODI NA KRAJU DRUGOG RAZREDA
Učenik će biti u stanju da:

PREPORUČENE TEME OPŠTE I STRUČNE I GRAMATIČKI SADRŽAJI

KOMUNIKATIVNE FUNKCIJE

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

SLUŠANJE

Osposobljavanje učenika za razumevanje usmenog govora

• razume kraće iskaze koji sadrže frekventne reči i strukture (informacije o ličnostima, poslu, porodici, kupovini, školi, bližem okruženju)
• razume najbitnije informacije u kratkim i jednostavnim obaveštenjima (preko razglasa, na ulici, na šalteru) i pravilno ih koristi

• Svakodnevni život (komunikacija među mladima, generacijski konflikti i načini prevazilaženja, međuvršnjačka podrška)
• Obrazovanje
• (obrazovanje u zemljama čiji se jezik uči, školovanje koje priprema za studije ili svet rada, obrazovanje za sve)
• Poznati regioni u zemljama čiji se jezik uči, njihova obeležja
• Kulturni život (manifestacije koje mladi rado posećuju u zemlji i zemljama čiji se jezik uči, međunarodni projekti i učešće na njima)
• Zaštita čovekove okoline (akcije na nivou grada, škole, volonterski rad)
• Mediji (štampa, televizija, elektronski mediji)
• Interesantne životne priče i događaji
• Svet kompjutera (mladi i društvene mreže)

STRUČNE TEME

Kao u prvom razredu

ENGLESKI JEZIK

I. REČENICA

- Sistematizacija svih tipova upitnih rečenica
- Direktna i indirektna pitanja
- Indirektni govor: receptivno i produktivno
a) izjave i pitanja - bez promene glagolskog vremena (glagol glavne rečenice u jednom od sadašnjih vremena)
b) molbe, zahtevi, naredbe
- Indirektni govor: samo receptivno
a) izjave sa promenom glagolskih vremena
- Određene relativne klauze
- Složene rečenice: vremenske klauze, uzročne klauze, dopusne klauze

II. IMENIČKA GRUPA
1. Član
- Razlike između određenog i neodređenog člana u širem kontekstu
2. Imenice
- Brojive i nebrojive imenice
3. Zamenički oblici

a) Zamenice
- Lične zamenice u funkciji subjekta i objekta
- Pokazne zamenice
- Odnosne zamenice
b) determinatori
- Pokazni determinatori
- Neodređeni determinatori
- Prisvojni determinatori
4. Pridevi
- Obnoviti komparaciju prideva
- too/not…enough/not as… (as)/…than
5. Brojevi
- Obnoviti proste i redne brojeve
6. Kvanitifikatori

1. Glagoli
- Obnoviti razliku u upotrebi Present Simple, Present Continutous; Past Simple, Past Continuous
- Obnoviti sve upotrebe Present Perfect
- Used to
- Načini izražavanja budućnosti, planova u budućnosti (going to, will)
- Modalni glagoli: should, must, will, may, might

- Pasivne konstrukcije - sadašnje i prošlo vreme - the Present Simple, Past Simple (produktivno i receptivno),
- Present perfect passive (receptivno)
3. Predlozi i najčešći prilozi za orijentaciju u vremenu i prostoru.
4. Prvi kondicional (receptivno i produktivno) drugi kondicional (receptivno)

ITALIJANSKI JEZIK

1. Imenice
Vlastite imenice i zajedničke, odgovarajući rod i broj sa determinativom: Anna, Pietro, Belgrado, Roma, Signor Bianchi, Signora Bianchi, i miei genitori, il nostro paese, questa casa, l’Italia, la Serbia, il Tirreno, l’Adriatico, le Alpi, gli Appennini; i miei genitori, mia madre, ll loro padre, il nostro paese, i vostri figli, questo studente, questa ragazza, quell’amico, quella casa, itd.
Sistemski prikaz morfoloških karakteristika.

2. Član. Upotreba člana. Sistematizacija.
Oblici određenog i neodređenog člana. Osnovna upotreba.
Slaganje određenog i neodređenog člana sa imenicom ili pridevom.

Član spojen s predlozima di, a, da, in, su i con.
Određeni član ispred datuma: Oggi è il 25 novembre. Ispred imena dana u nedelji Abbiamo lezioni di lingua italiana il mercoledì e il giovedì.
Upotreba člana uz vlastita imena, geografske pojmove, imena gradova i država, prezimena.
Partitivni član kao supletivni oblik množine neodređenog člana (Ho un amico italiano: Ho degli amici italiani.).
Upotreba člana uz prisvojni pridev i imenice koje iskazuju blisko srodstvo (Mia sorella si chiama Ada. Domani andiamo a Roma con i nostri nonni).
Položaj člana i predloga uz neodređeni pridev tutto.
Partitivni član. Mangio delle mele. Izostavljanje u negaciji. Non mangio pane. Upotreba predloga di uz izraze koji izražavaju određenu količinu. Prendo un bicchiere d’acqua minerale.

3. Zamenice
Lične zamenice u službi subjekta.
Naglašene lične zamenice u službi objekta.
Naglašene lične zamenice u službi direktnog i indirektnog objekta.
Nenaglašene lične zamenice u paru: Compro il libro a Luigi. Glielo compro.
Prisvojne zamenice. Pokazne zamenice (questo, quello).

Upitne zamenice chi? i che?/ che cosa?
Neodređene zamenice pridevi (niente/nulla, nessuno, qualcosa, qualcuno, qualche, alcuni)
Relativne zamenice (che, cui, il quale/la quale)

4. Pridevi
Opisni pridevi, slaganje prideva i imenice u rodu i borju. Opisni pridevi buono i bello; neodređeni pridev tutto. Posebne karakteristike prideva santo i grande
Komparacija prideva: Maria è più alta di Marta. Noi siamo più veloci di voi. Maria e’ la piu’ alta della classe.
Apsolutni superlativ Maria è bellisima.
Sintetički (organski) oblici komparativa i superlativa (relativnog i apsolutnog) prideva piccolo, grande, buono, cattivo.
Razlika u značenju između analitičkih i sintetičkih oblika komparativa i superlativa (più grande : maggiore; più buono : migliore).
Prisvojni pridevi. Upotreba člana uz prisvojne prideve.
Pokazni pridevi: questo, quello.
Naziv boja, morfološke osobenosti prideva viola, rosa, blu, arancione.
Glavni brojevi (preko 1000) i redni (do 20). Redni brojevi.

5. Predlozi
Prosti predlozi di, a, da, in, con, su, per, tra, fra i njihova osnovna upotreba.
Predlozi dentro, fuori, sotto, sopra, davanti dietro.
Upotreba predloga di (Marco finisce di fare i compiti. La mamma dice di non fare tardi), a (Vado a giocare. Sei bravo a pattinare. Usciamo a giocare con gli amici.), da Vengo da Belgrado. Andiamo dai nonni, in (vado in Italia, vivo nel lazio, ho un cappello in testa)

6. Glagoli
Sadašnje vreme (Presente Indicativo)
Imperativ (Imperativo), zapovedni način. Zapovedni način, za sva lica: Fa’ presto! Non tornare tardi ! Non andate via senza di me. Prego Signora, entri! Mi dia un etto di prosciutto e tre tosette, per favore
Povratni glagoli.
Upotreba glagola piacere.
Perfekt (Passato Prossimo) Pravilnih i nepravilnih glagola: Ho comprato un chilo di pesche. Sono andata alla stazione. Perfekt modalnih glagola volere, dovere, potere, sapere. Sono dovuto andare dal dentista. Ho potuto leggere i titoli in italiano.
Kondicional prezenta (Condizionale Presente): Vorrei un chilo di mele, per favore ! Potresti prestarmi il tuo libro di italiano ?
Futur pravilnih i nepravilnih glagola. Noi tormeremo a casa alle cinque.
Imperfekat (Imperfetto): C’era una volta un re e viveva in un castello.
Pluskvamperfekat (Trapassato prossimo): Sono arrivato alla stazione quando il treno era già partito.
Prezent konjunktiva (Congiuntivo presente): Penso che Maria debba studiare di più. Samo receptivno
Prosti pefekt (Passato Remoto) tvorba i osnovna upotreba: Marco entrò e vide il computer acceso. Ma nella stanza non c’era nessuno. Pravilni i nepravilni glagoli.

Samo receptivno.
Pluskvamperfekat (Trapassato prossimo): Sono arrivato alla stazione quando il treno era già partito.
Perfekt (Passato Prossimo) Pravilnih i nepravilnih glagola. Imperfekat (Imperfetto). Upotreba i odnos perfekta i imperfekta.

7. Prilozi
Potvrdni, određni (sì, no). Osnovni prilozi bene, male, molto, poco, troppo, meno, più i priloški izrazi za određivanje vremena (prima, durante, dopo) i prostora. a destra, a sinistra, dritto, davanti, dietro, sotto, sopra, su, giù
Upitni prilozi: quando?, come?, perché? dove?
Građenje priloga od prideva pomoću sufiksa mente
8. Rečca ci (s priloškom vrednošću), ne.
9. Veznici.
10. Rečenica:
Prosta i proširena rečenica u potvrdnom i u odričnom obliku.
Upitna rečenica:
S konstrukcijom izjavne rečenice potvrdnog oblika i upitnom intonacijom
s konstrukcijom izjavne rečenice u odričnom obliku i upitnom intonacijom
Red reči u rečenici.
Složena rečenica: upotreba veznika koji uvode zavisnu rečenicu (vremensku, uzročnu, relativnu, hipotetički period)
Hipotetički period: Realna pogodbena rečenica: Se hai tempo andiamo in gita. Se avrai tempo andremoin gita.
Irealna pogodbena rečenica, sa imperfektom u protazi i apodozi: Se avevi tempo, andavamoin gita.

NEMAČKI JEZIK

Imenice
Usvajanje roda, broja i padeža imenica uz pomoć determinativa i nastavaka. Nominativ, genitiv, dativ i akuzativ jednine i množine sa odgovarajućim predlozima i bez njih. Saksonski genitiv.

Determinativi
Usvajanje determinativa kao odrednice roda, broja i padeža imenica (određeni neodređeni, pokazni, prisvojni, kvalifikativni, neodređeni)

Zamenice
Lične zamenice u nominativu, dativu i akuzativu jednine i množine. Prisvojne i pokazne zamenice kao determinativi uz imenicu. Deklinacija neodređene zamenice jemand, niemand, etwas, nichts

Pridevi
Pridevi u sastavu imenskog predikata i u atributivnoj funkciji (više receptivno nego produktivno). Poređenje prideva, opisna komparacija sa ebenso....wie, nicht so .....wie

Brojevi
Osnovni i redni brojevi

Predlozi
Predlozi sa genitivom, dativom, akuzativom, dativom i akuzativnom

Glagoli
Prezent i futur jakih, slabih, pomoćnih, refleksivnih, složenih i modalnih glagola. Perfekt i preterit najfrekventnijih glagola

Rečenice
Nezavisno složene rečenice (und, aber, oder, denn, darum, deswegen, trotzdem)
Zavisno složene - uzročne (weil), vremenske (wenn, als, während, bis), koncesivne (obwohl), relativne

RUSKI JEZIK

Rečenica
Rečenice sa glagolskim prilozima. Upotreba нет i не u rečenici.

Imenice
Genitiv jednine na -у.
Sinonimi, antonimi, homonimi. Međujezički homonimi.

Zamenice
Neodređene zamenice кто-то, кто-нибудь, некоторый, несколько
Odrične zamenice никто, ничто, никакой
Opšte zamenice сам, самый, любой, каждый

Pridevi
Duži i kraći oblik prideva. Upotreba kratkog oblika.

Brojevi
Redni brojevi

Glagoli
Imperativ
Prošlo vreme glagola od infinitiva na suglasnik
Glagoli kretanja sa prefiksima в-, вы-, у-, при-,
Glagolski prilozi
Predlozi
Najfrekventniji predlozi čija se upotreba razlikuje u odnosu na maternji jezik (у, около, вокруг, в, на)
SINTAKSA
Rečenice sa kratkim pridevskim oblikom u predikatu (Он болен гриппом, Я способен к математике)
Rečenice sa objektom u infinitivu (Я уговорил товарища молчать)
Rečenice sa odredbom izraženom zavisnim padežom (Я тебя буду ждать у памятника, Они собираются по вечерам)
Rečenice sa glagolskim prilogom (Кончив работу, он поехал домой, Возвращаясь домой, я встретил товарища)

FRANCUSKI JEZIK

Imenička grupa
- upotreba determinanata: redosled u rečenici; upotreba reči même, autre, seul;
- determinanti u funkciji zamenice, posebno: pokazne zamenice ispred predloga de + imenička grupa; ispred relativne rečenice; ispred partikula ci i là; neodređene zamenice;
- brojevi: osnovni, redni, razlomački, aproksimativni;
- rod i broj imenica i prideva specifičnih za datu struku; poređenje prideva, posebno superlativ.

Glagolska grupa
- glagolski načini i vremena: prezent, složeni perfekt, imperfekt, pluskvamperfekt (receptivno), futur prvi indikativa, kao i perifrastične konstrukcije: bliski futur, bliska prošlost; il faut que, je veux que, j’aimerais que praćeni prezentom subjunktiva glagola prve grupe (Il faut que tu racontes ça à ton frère), kao i receptivno: Il faut que tu fasses/ que tu ailles/ que tu sois/ que tu lises/ que tu saches/ que tu écrives; prezent kondicionala: Si mes parents me laissaient partir, je viendrais avec toi ! imperativ (receptivno): aie un peu de patience, n’ayez pas peur; sois sage!
- particip prezenta i gerundiv; participi prezenta i perfekta kao pridevi;
- frekventni unipersonalni glagoli i konstrukcije.

Predlozi
- najčešći predlozi; predložni izrazi à côté de, à l’occasion de, à l’aide de;
- kontrahovanje člana i predloga.

Prilozi
- za mesto, za vreme, za način, za količinu;
- alors - za iskazivanje posledice;
- mesto priloga;
- priloške zamenice en i y (receptivno).

Modaliteti i forme rečenice
- deklarativni, interogativni, eksklamativni i imperativni modalitet;
- afirmacija i negacija; aktiv i pasiv;
- rečenice sa prezentativima;
- naglašavanje rečeničnih delova pomoću formule c’est... qui i c’est ... que.

Osnovni tipovi složenih rečenica
- koordinirane rečenice sa veznicima et, ou, mais, car, ni i prilozima/priloškim izrazima c’est pourquoi, donc, puis, pourtant, par contre, par conséquent, au contraire;
- zavisne rečenice: relativne sa zamenicama qui, que, où i dont; komparativne sa veznicima/vezničkim izrazima comme, autant .... que, le même ... que, plus ... que, moins ... que; vremenske sa veznicima/vezničkim izrazima quand, avant que/avant de+infinitiv, chaque fois que, pendant que, après que, depuis que; uzročne sa veznicima parce que i puisque; (receptivno) koncesivne i opozitivne sa veznicima bien que i alors que; finalne sa veznicima pour que/pour+infinitiv i afin que/afin de+infinitiv; hipotetične sa veznikom si (verovatni i mogući potencijal); rečenice sa que u funkciji objekta (npr. Nous espérons que tu réussiras ton examen); slaganje vremena u objekatskim rečenicama.

ŠPANSKI JEZIK

Glagolska grupa
Oblici subjunktiva: prezent
Složena rečenica
a) Zavisna rečenica u indikativu
Mientras vivíamos en Madrid, estudiaba español. ¿ Crees (estás segura, piensas) que aprobaremos el examen?
Sa infinitivom (sa modalnim glagolima)
Quiero viajar. Pienso viajar mañana.
Ukazati na izražavanje uzroka (porque, por), posledece (si, para) i na smisao rečenice sa drugim češćim veznicima kad se pojave u tekstu.
B) Zavisne rečenice u subjunktivu
Upotreba subjunktva prezenta (izražavanje futura)
Subjunktiv prošlih vremena (preterito imperfecto, preterito perfecto simple, pretérito perfecto compuesto, pretérito pluscuamperfecto), oblici i upiotreba (receptivno)
Kazivanje želje, volje, namere
a) subjunktivom
b) infinitivom
Me gustaría conocer a este actor. Me gustaría que tú conoszas a mi hermamo. Hay que luchar contra la polución del aire y del agua. Es necesario que luchemos…¿Qué quieren Ustedes que haga? El trabaja mucho para ayudar a susu hijos. El trabaja mucho para que sus hijos tengan una vida mejor
Upravni i neupravni govor (potrvdne, odrične i upitne rečenice, imperativ).
Dime si/donde/cuando/quién/que…
Sabes si/ donde/cuando/quién/que…
Me puedes decir donde/cuando/quién/que…
Hipotetične rečenice (drugi tip)
Si me visitaras, te llevaría a la playa.

Pasivne konstrukcije
a) ser + participio pasado
La casa fue construida en 1984.
b) pasiva refleja
Se venden libros aquí

Leksikografija
Služenje dvojezičnim recnicima.

1. Predstavljanje sebe i drugih
2. Pozdravljanje (sastajanje, rastanak, formalno, neformalno, specifično po regionima)
3. Identifikacija i imenovanje osoba, objekata, boja, brojeva itd.)
4. Davanje jednostavnih uputstava i komandi
5. Izražavanje molbi i zahvalnosti
6. Izražavanje izvinjenja
7. Izražavanje potvrde i negiranje
8. Izražavanje dopadanja i nedopadanja
9. Izražavanje fizičkih senzacija i potreba
10. Iskazivanje prostornih i vremenskih odnosa
11. Davanje i traženje informacija i obaveštenja
12. Opisivanje i upoređivanje lica i predmeta
13. Izricanje zabrane i reagovanje na zabranu
14. Izražavanje pripadanja i posedovanja
15. Skretanje pažnje
16. Traženje mišljenja i izražavanje slaganja i neslaganja
17. Traženje i davanje dozvole
18. Iskazivanje čestitki
19. Iskazivanje preporuke
20. Izražavanje hitnosti i obaveznosti
21. Iskazivanje sumnje i nesigurnosti

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Komunikativna nastava stranih jezika podrazumeva poimanje jezika kao sredstva komunikacije; insistira na upotrebi ciljnog jezika u učionici u dobro osmišljenim kontekstima od interesa za učenike; pretpostavlja primenu

tzv. Teacher talk, odn. prilagođavanje govorne delatnosti nastavnika interesovanjima i znanjima učenika; insistira na komunikativnom aspektu upotrebe jezika, odn. na značenju jezičke poruke, a ne toliko na gramatičnoj preciznosti iskaza ; pretpostavlja da se znanja učenika mere precizno definisanim relativnim, a ne toliko apsolutnim kriterijumima tačnosti.

Jedan od ključnih elemenata komunikativne nastave je i socijalna interakcija kroz rad u učionici. Ona se bazira na grupnom ili individualnom rešavanju problema, potrazi za informacijama i manje ili više kompleksnim zadacima. U tim zadacima uvek su jasno određeni kontekst, procedura i cilj, čime se unapređuje kvantitet jezičkog materijala koji je neophodan uslov za bilo koje učenje jezika.

Takozvana komunikativno-interaktivna paradigma u nastavi stranih jezika, između ostalog, uključuje i sledeće komponenete:
• usvajanje jezičkog sadržaja kroz ciljano i osmišljeno učestvovanje u društvenom činu
• poimanje nastavnog programa kao dinamične, zajednički pripremljene i ažurirane liste zadataka i aktivnosti
• nastavnik je tu da omogući pristup i prihvatanje novih ideja
• učenici se tretiraju kao odgovorni, kreativni, aktivni učesnici u društvenom činu

• udžbenici su samo jedan od resursa; osim njih preporučuje se i primena drugih izvora informacija i didaktičkih materijala, pogotovu kad je reč o stručnim temama
• učionica postaje prostor koji je moguće restrukturirati iz dana u dan

Važan cilj u učenju stranog jezika u srednjim stručnim školama je ovladavanje jezikom struke, i to u onolikoj meri koja je neophodna da se jezik koristi radi informisanosti i osposobljenosti za jednostavnu komunikaciju u usmenom i pisanom obliku na stranom jeziku. Taj segment nastave stranog jezika koji se progresivno uvećava od 20 do 50% tokom četvorogodišnjen obrazovanja mora da bude jasno definisan i u skladu sa ishodima vezanim za kvalifikacije struke.

Neophodno je da stručna tematika koja se obrađuje na stranom jeziku prati ishode pojedinih stručnih predmeta i bude u korelaciji sa njima. Realizacija nastave jezika struke se mnogo više ogleda u razvijanju receptivnih veština nego produktivnih jer je svrha učenja stranog jezika, u prvoj liniji, usmerena na to da se učenici osposobe da prate određenu stručnu literaturu u cilju informisanja, praćenja inovacija i dostignuća u oblasti struke, usavršavanja i napredovanja.

Stoga je spektar tekstova koji se preporučuju veliki: šematski prikazi, uputstva o primeni aparata, instrumenata ili pak materijala, hemikalija, recepti, deklaracije, kraći stručni tekstovi čiji je sadržaj relevantan za tematske sadržaje stručnih predmeta, izveštaji, katalozi, programi sajamskih aktivnosti i sl.
Veoma je bitno u radu sa takvim tekstovima odrediti dobru didaktičku podršku. Dobro osmišljeni nalozi upućuju na to da određene tekstove, u zavisnosti od težine i važnosti informacija koje oni nose, treba razumeti globalno, selektivno ili pak detaljno.

Produktivne veštine treba ograničiti na strogo funkcionalnu primenu realnu za zahteve struke. To podrazumeva pisanje kratkih poruka, mejlova u okviru poslovne komunikacije (porudžbenice, reklamacije, zahtevi, molbe) i vođenje usmene komunikacije koja omogućava sporazumevanje na osnovnom nivou bilo u direktnom kontaktu sa sagovornikom ili u telefonskom razgovoru.

ČITANJE

Osposobljavanje učenika za razumevanje pročitanih tekstova

• čita i razume različite vrste kratkih i prilagođenih tekstova (jednostavnija lična / poslovna pisma, pozivnice, termini, prospekti, uputstva, oglasi) prepoznajući osnovna značenja i relevantne detalje
• otkriva značenje nepoznatih reči na osnovu konteksta i /ili pomoću rečnika
• uoči predvidljive informacije (kad, gde, ko, koliko) u svakodnevnim tekstovima (reklame, oglasi, jelovnici, prospekti) kao i jednostavnijim stručnim tekstovima (formulari, šeme, izveštaji)

GOVOR

Osposobljavanje učenika za kratko monološko izlaganje i za učešće u dijalogu na stranom jeziku

• opisuje situacije, priča o događajima i argumentuje stavove koristeći jednostavne izraze i rečenice
• vodi jednostavne razgovore (telefonira), daje informacije i uputstva, ugovara termine
• reaguje učtivo na pitanja , zahteve, pozive, izvinjenja sagovornika

INTERAKCIJA

Osposobljavanje učenika za učešće u dijalogu na stranom jeziku i razmenu kraćih pisanih poruka

• komunicira u svakodnevnim situacijama i razmenjuje informacije, bliske njegovim interesovanjima (pismeno i usmeno)

MEDIJACIJA

Osposobljavanje učenika da prevodi, sažima i prepričava sadržaj kraćih usmenih i pisanih tekstova

• prevodi usmeno ili pismeno kratke poruke u skladu sa potrebama komunikacije

Medijska Pismenost

Osposobljavanje učenika da koriste medije kao izvore informacija i razvijaju kritičko mišljenje u vezi sa njima

• argumentuje svoj stav o medijskom tekstu

CILJ

ISHODI NA KRAJU TREĆEG RAZREDA
Učenik će biti u stanju da:

PREPORUČENE TEME OPŠTE I STRUČNE I GRAMATIČKI SADRŽAJI

KOMUNIKATIVNE FUNKCIJE

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

SLUŠANJE

Osposobljavanje učenika za razumevanje usmenog govora

• razume osnovne poruke i zahteve iskazane jasnim standardnim jezikom kada je reč o bliskim temama (škola, posao, hobi)
• razume globalno suštinu nešto dužih razgovora ili diskusija na sastancima, koji se odnose na manje složene sadržaje iz struke, ukoliko se govori razgovetno standardnim jezikom, postavlja pitanja i traži objašnjenja u vezi sa temom diskusije/razgovora
• razume jednostavnije tekstove (standardna pisma, informacije o procesu rada u struci) koji su pisani običnim jezikom ili jezikom struke
• razume opis događaja i osećanja
• razume osnovni sadržaj kao i važnije detalje u izveštajima, brošurama i ugovorima vezanim za struku

• Svakodnevni život (generacijski konflikti i načini prevazilaženja)
• Obrazovanje (obrazovanje za sve, praksa i pripreme za buduće zanimanje, razmena učenika)
• Poznate firme, preduzeća, ustanove, institucije u zemljama čiji se jezik uči
• Kulturni život (međunarodni projekti i učešće na njima)
• Zaštita čovekove okoline (volonterski rad)
• Mediji (štampa, televizija, elektronski mediji)
• Istorijski događaji/linosti iz zemalja čiji se jezik uči
• Svet kompjutera
(prednosti i mane upotrebe kompjutera)

STRUČNE TEME

• Kao u prvom razredu

ENGLESKI JEZIK

I. REČENICA

- Svi tipovi upitnih rečenica
- Direktna i indirektna pitanja
- Indirektni govor: receptivno i produktivno
a) izjave i pitanja - bez promene glagolskog vremena (glagol glavne rečenice u jednom od sadašnjih vremena)
b) molbe, zahtevi, naredbe
- Indirektni govor: samo receptivno
a) izjave sa promenom glagolskih vremena
- Određene relativne klauze
- Složene rečenice: vremenske klauze, uzročne klauze, dopusne klauze

II. IMENIČKA GRUPA

1. Član
- Razlike između određenog i neodređenog člana u širem kontekstu
2. Imenice
- Brojive i nebrojive imenice
3. Zamenički oblici

a) Zamenice
- Lične zamenice u funkciji subjekta i objekta
- Pokazne zamenice
- Odnosne zamenice
b) determinatori
- Pokazni determinatori
- Neodređeni determinatori
- Prisvojni determinatori
4. Pridevi
- Obnoviti komparaciju prideva
- too/not…enough/not as… (as)/…than
5. Brojevi
- Obnoviti proste i redne brojeve
6. Kvanitifikatori

III GLAGOLSKA GRUPA

1. Glagoli
- Obnoviti razliku u upotrebi Present Simple, Present Continutous; Past Simple, Past Continuous
- Obnoviti sve upotrebe Present Perfect
- Past perfect

Used to
- Obnoviti i utvrditi načine za izražavanje budućnosti, planova u budućnosti (going to, will)
- Modalni glagoli: should, must, will, may, might
- Pasivne konstrukcije - sadašnje i prošlo vreme - the Present Simple, Past Simple (produktivno i receptivno),
- Present perfect passive (receptivno)
3. Predlozi, najčešći predlozi za orijentaciju u vremenu i prostoru.
4. Kondicional prvi i drugi (i receptivno i produktivno)

ITALIJANSKI JEZIK

Imenice
Vlastite imenice i zajedničke, odgovarajući rod i broj sa determinativom: Anna, Pietro, Belgrado, Roma, Signor Bianchi, Signora Bianchi, i miei genitori, il nostro paese, questa casa, l’Italia, la Serbia, il Tirreno, l’Adriatico, le Alpi, gli Appennini; i miei genitori, mia madre, ll loro padre, il nostro paese, i vostri figli, questo studente, questa ragazza, quell’amico, quella casa, itd.

Sistemski prikaz morfoloških karakteristika.
Član. Upotreba člana. Sistematizacija.
Oblici određenog i neodređenog člana. Osnovna upotreba.
Slaganje određenog i neodređenog člana sa imenicom ili pridevom.
Član spojen s predlozima di, a, da, in, su i con.
Određeni član ispred datuma: Oggi è il 25 novembre. Ispred imena dana u nedelji Abbiamo lezioni di lingua italiana il mercoledì e il giovedì.
Upotreba člana uz vlastita imena, geografske pojmove, imena gradova i država, prezimena.
Partitivni član kao supletivni oblik množine neodređenog člana (Ho un amico italiano: Ho degli amici italiani.).
Upotreba člana uz prisvojni pridev i imenice koje iskazuju blisko srodstvo (Mia sorella si chiama Ada. Domani andiamo a Roma con i nostri nonni).
Položaj člana i predloga uz neodređeni pridev tutto.
Partitivni član. Mangio delle mele. Izostavljanje u negaciji. Non mangio pane. Upotreba predloga di uz izraze koji izražavaju određenu količinu. Prendo un bicchiere d’acqua minerale.

Zamenice
Lične zamenice u službi subjekta.
Naglašene lične zamenice u službi objekta.
Naglašene lične zamenice u službi direktnog i indirektnog objekta.
Nenaglašene lične zamenice u paru: Compro il libro a Luigi. Glielo compro.
Izmeštanje indirektnog objekta ispred predikata (Chiedi di Maria? Non l'ho vista da tanto).
Prisvojne zamenice. Pokazne zamenice (questo, quello).
Upitne zamenice chi? i che?/ che cosa?
Neodređene zamenice, pridevi (niente/nulla, nessuno, qualcosa, qualcuno, qualche, alcuni)
Neodređene zamenice, pridevi: alcuno, ciascuno, certo, altro, nessuno, parecchio.
Neodređene zamenice: nulla, niente, qualcosa.
Relativne zamenice (che, cui, il quale/la quale)

Pridevi
Opisni pridevi, slaganje prideva i imenice u rodu i borju. Opisni pridevi buono i bello; neodređeni pridev tutto. Posebne karakteristike prideva santo i grande
Komparacija prideva: Maria è più alta di Marta. Noi siamo più veloci di voi. Maria e’ la piu’ alta della classe.
Apsolutni superlativ Maria è bellisima.
Sintetički (organski) oblici komparativa i superlativa (relativnog i apsolutnog) prideva piccolo, grande, buono, cattivo.
Razlika u značenju između analitičkih i sintetičkih oblika komparativa i supetlativa (più grande : maggiore; più buono : migliore).
Prisvojni pridevi. Upotreba člana uz prisvojne prideve.
Pokazni pridevi: questo, quello.
Naziv boja, morfološke osobenosti prideva viola, rosa, blu, arancione.
Glavni brojevi (preko 1000) i redni (do 20). Redni brojevi.
Alterativni sufiksi -etto, -ello, -uccio, -otto.
Sufiksi -enne i -ina za brojeve quarantenne, sulla quarantina.

Predlozi
Prosti predlozi di, a, da, in, con, su, per, tra, fra i njihova osnovna upotreba.
Predlozi dentro, fuori, sotto, sopra, davanti dietro.
Upotreba predloga di (Marco finisce di fare i compiti. La mamma dice di non fare tardi), a (Vado a giocare. Sei bravo a pattinare. Usciamo a giocare con gli amici.), da Vengo da Belgrado. Andiamo dai nonni, in (vado in Italia, vivo nel lazio, ho un cappello in testa)
Glagoli
Sadašnje vreme (Presente Indicativo)
Imperativ (Imperativo), zapovedni način. Zapovedni način, za sva lica: Fa’ presto! Non tornare tardi ! Non andate via senza di me. Prego Signora, entri! Mi dia un etto di prosciutto e tre tosette, per favore
Povratni glagoli.
Upotreba glagola piacere.
Perfekt (Passato Prossimo) Pravilnih i nepravilnih glagola: Ho comprato un chilo di pesche. Sono andata alla stazione. Perfekt modalnih glagola volere, dovere, potere, sapere. Sono dovuto andare dal dentista. Ho potuto leggere i titoli in italiano.
Kondicional prezenta (Condizionale Presente): Vorrei un chilo di mele, per favore ! Potresti prestarmi il tuo libro di italiano?

Futur pravilnih i nepravilnih glagola. Noi tormeremo a casa alle cinque.

Predbuduće vreme (Futuro anteriore). Quando arriverà alla stazione, il treno sarà già partito.
Imperfekat (Imperfetto): C’era una volta un re e viveva in un castello.

Pluskvamperfekat (Trapassato prossimo): Sono arrivato alla stazione quando il treno era già partito.

Prezent konjunktiva (Congiuntivo presente): Penso che Maria debba studiare di più.

Prošlo vreme konjunktiva (Congiuntivo passato). Giorgio pensa che tu non sia mai stata in Italia.

Prosti pefekt (Passato Remoto) tvorba i osnovna upotreba: Marco entrò e vide il computer acceso. Ma nella stanza non c’era nessuno.

Pravilni i nepravilni glagoli.

Pluskvamperfekat (Trapassato prossimo): Sono arrivato alla stazione quando il treno era già partito.
Perfekt (Passato Prossimo) Pravilnih i nepravilnih glagola. Imperfekat (Imperfetto). Upotreba i odnos perfekta i imperfekta.

Prilozi
Potvrdni, odrečni (sì, no). Osnovni prilozi bene, male, molto, poco, troppo, meno, più i priloški izrazi za određivanje vremena (prima, durante, dopo) i prostora. a destra, a sinistra, dritto, davanti, dietro, sotto, sopra, su, giù
Upitni prilozi: quando?, come?, perché? dove?
Građenje priloga od prideva pomoću sufiksa mente
Položaj priloga mai, sempre, ancora, già uz passato prossimo (Non ho mai viato una cosa tanto bella).

Rečca ci (s priloškom vrednošću) i ne (Ne torno adesso) i zameničkom vrednošću (Marco? Ne parliamo spesso). Rečca ci sa zameničkom vrednošću (Marco? Ci ho parlato ieri).

Veznici.
Rečenica:
Prosta i proširena rečenica u potvrdnom i u odričnom obliku.
Upitna rečenica:
s konstrukcijom izjavne rečenice potvrdnog oblika i upitnom intonacijom
s konstrukcijom izjavne rečenice u odričnom obliku i upitnom intonacijom
Red reči u rečenici.
Složena rečenica: upotreba veznika koji uvode zavisnu rečenicu (vremensku, uzročnu, relativnu, hipotetički period)
Hipotetički period: Realna pogodbena rečenica: Se hai tempo andiamo in gita. Se avrai tempo andremoin gita.
Irealna pogodbena rečenica, sa imperfektom u protazi i apodozi: Se avevi tempo, andavamoin gita.

NEMAČKI JEZIK

Imenice
Usvajanje roda, broja i padeža imenica uz pomoć determinativa i nastavaka. Nominativ, genitiv, dativ i akuzativ jednine i množine sa odgovarajućim predlozima i bez njih. Saksonski genitiv.

Determinativi
Usvajanje determinativa kao odrednice roda, broja i padeža imenica (određeni neodređeni, pokazni, prisvojni, kvalifikativni, neodređeni)

Zamenice
Lične zamenice u nominativu, dativu i akuzativu jednine i množine. Prisvojne i pokazne zamenice kao determinativi uz imenicu. Deklinacija neodređene zamenice jemand, niemand, etwas, nichts

Pridevi
Pridevi u sastavu imenskog predikata i u atributivnoj funkciji (više receptivno nego produktivno). Poređenje prideva, opisna komparacija sa ebenso....wie, nicht so .....wie

Brojevi
Osnovni i redni brojevi

Predlozi
Predlozi sa genitivom, dativom, akuzativom, dativom i akuzativnom

Glagoli
Prezent i futur jakih, slabih, pomoćnih, refleksivnih, složenih i modalnih glagola. Perfekt i preterit najfrekventnijih glagola

Rečenice
Nezavisno složene rečenice (und, aber, oder, denn, darum, deswegen, trotzdem)
Zavisno složene - uzročne (weil), vremenske (wenn, als, während, bis), koncesivne (obwohl), relativne

RUSKI JEZIK

Imenice
Skraćenice (вуз, МГУ). Rod abrevijatura. Poznatiji naši i strani geografski nazivi sa specifičnostima u rodu, broju i promeni.
Zamenice
Sistematizacija neodređenih zamenica sa -то, нибудь
Pridevi
Utvrđivanje i sistematizacija pridevskih oblika
Brojevi
Čitanje decimala i razlomaka (0,1-ноль целых одна десятая, 2,4-две целых четыре десятых ,½-одна вторая (половина)).
Glagoli
Radni glagolski pridev sadašnjeg vremena
Radni glagolski pridev prošlog vremena
Pasivni glagolski pridevi-upotreba

SINTAKSA
Rečenice sa subjektom tipa мы с вами
Rečenice s kupolama являются, называются
Rečenice sa kupolom есть
Rečenice sa trpnim glagolskim pridevom u predikatu (Лес посажен недавно)
Rečenice sa odredbom za približnu količinu (В классе было учеников тридцать)

FRANCUSKI JEZIK

Imenička grupa
- sistematizacija upotrebe determinanata: određenih, neodređenih i partitivnih članova; prisvojnih i pokaznih prideva; osnovnih, rednih i aproksimativnih brojeva; neodređenih reči; odsustvo determinanata (na primer: kod etiketiranja proizvoda - fromage de brebis, natpisa na prodavnicama i ustanovama - boulangerie, banque, naziva rubrika u štampanim medijima - faits divers, na znakovima upozorenja - entrée interdite; ispred imenice u poziciji atributa: il est boulanger i slično);
- rod i broj imenica i prideva; mesto prideva petit, grand, jeune, vieux, gros, gentil, beau, joli, long, bon, mauvais; promena značenja nekih prideva u zavisnosti od mesta: un grand homme / un homme grand ; un brave homme / un homme brave; poređenje prideva;
- zamenice: lične nenaglašene (uključujući i zamenicu on) i naglašene; zamenice za direktni i za indirektni objekat; pokazne i prisvojne; upitne i neodređene.

Glagolska grupa
- sistematizacija glagolskih načina i vremena: vremena indikativa, perifrastične konstrukcije, posebno za iskazivanje radnje u toku être en train de ...; prezent subjunktiva glagola prve i druge grupe i frekventnih nepravilnih glagola: Il est important que tu viennes... / que nous allions... / que vous soyez...; perfekt kondicionala: Si j’avais su, je serais venue plus tôt; imperativ: sachons attendre, ayons confiance; soyez les bienvenus!
- temporalna, kauzalna, koncesivna i pogodbena vrednost gerundiva;
- unipersonalni glagol s’agir i unipersonalne konstrukcije sa glagolima suffire de + inf., défendre/interdire de + inf., recommander de + inf., rester à + inf.

Predlozi
- predložna grupa sa pridevskom vrednošću;
- predložna grupa iza priloga za količinu.

Prilozi, sistematizacija
Modaliteti i forme rečenice
- sistematizacija: deklarativni, interogativni, eksklamativni i imperativni modalitet;
- negacija, izostavljanje forkluziva pas, upotreba ostalih forkluziva;
- pasiv: vezivanje agensa predlozima de i par;
- poziciono naglašavanje rečeničnih delova.

Osnovni tipovi složenih rečenica
- sistematizacija koordiniranih rečenica;
- zavisne rečenice, sistematizacija: relativne,
komparativne, vremenske; koncesivne i opozitivne sa veznicima bien que i alors que; kauzalne sa veznicima comme i surtout que; finalne konstrukcije i obrati sa infinitivom; hipotetične sa veznikom si (verovatni, mogući i irealni potencijal); rečenice sa que u funkciji subjekta (npr. Il est possible qu’il soit parti); sistematizacija slaganja vremena.

ŠPANSKI JEZIK

Pasivne konstrukcije sa i bez agensa
Miguel fue invitado po María
Miguel fue nombrado secretario de la Asociacín

Upotreba infinitiva u funkciji subjekta, objekta i atributa.
Piensan viajar mañana.
Es necesario estudiar lenguas extranjeras.
Hacer ejercicio es muy importante para la salud.

Estar + gerundio
Estaban discutiendo cuando entró Juan.

Hipotetičke rečenice (sve tri mogućnosti)
Si me visitas el verano que viene, te llevaré a la playa
Si me visitaras, te llevaré a la playa.
Si me hubieras visitado el año pasado, te habría llevado a la playa

Složena rečenica
zavisna rečenica u subjunktivu (izražavanje futura)
Osnove upotreba glagolskih načina indikativa i subjunktiva u najčešćim tipovima složenih rečenica (relativna, vremenska, uzročna, posledična).

Bezlične konstrukcije
Sa glagolima llover, nevar…
Ser + adjetivo: es necesario, es obligatorio, es importante…
(ukazati na upotrebu subjunktiva u nekim od ovih rečenica)

Izražavanje
- bojazni: temo que haya llegado a timpo.
- želje: Espero que venga
- zapovesti, volje: Quiero que me digas la verdad. Es necesario que aprendan estos verbos.

Brojevi
Razlomci, matematički znakovi i radnje.

Leksikografija
Struktura stručnih rečnika i njihovo korišćenje.

1. Predstavljanje sebe i drugih
2. Pozdravljanje (sastajanje, rastanak; formalno, neformalno, specifično po regionima)
3. Identifikacija i imenovanje osoba, objekata, boja, brojeva itd.)
4. Davanje jednostavnih uputstava i komandi
5. Izražavanje molbi i zahvalnosti
6. Izražavanje izvinjenja
7. Izražavanje potvrde i negiranje
8. Izražavanje dopadanja i nedopadanja
9. Izražavanje fizičkih senzacija i potreba
10. Iskazivanje prostornih i vremenskih odnosa
11. Davanje i traženje informacija i obaveštenja
 12. Opisivanje i upoređivanje lica i predmeta
13. Izricanje zabrane i reagovanje na zabranu
14. Izražavanje pripadanja i posedovanja
15. Skretanje pažnje
16. Traženje mišljenja i izražavanje slaganja i neslaganja
17. Traženje i davanje dozvole
18. Iskazivanje čestitki
19. Iskazivanje preporuke
20. Izražavanje hitnosti i obaveznosti
21. Iskazivanje sumnje i nesigurnosti

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Komunikativna nastava stranih jezika podrazumeva poimanje jezika kao sredstva komunikacije; insistira na upotrebi ciljnog jezika u učionici u dobro osmišljenim kontekstima od interesa za učenike; pretpostavlja primenu tzv. Teacher talk, odn. prilagođavanje govorne delatnosti nastavnika interesovanjima i znanjima učenika; insistira na komunikativnom aspektu upotrebe jezika, odn. na značenju jezičke poruke, a ne toliko na gramatičnoj preciznosti iskaza ; pretpostavlja da se znanja učenika mere precizno definisanim relativnim, a ne toliko apsolutnim kriterijumima tačnosti.

 Jedan od ključnih elemenata komunikativne nastave je i socijalna interakcija kroz rad u učionici. Ona se bazira na grupnom ili individualnom rešavanju problema, potrazi za informacijama i manje ili više kompleksnim zadacima. U tim zadacima uvek su jasno određeni kontekst, procedura i cilj, čime se unapređuje kvantitet jezičkog materijala koji je neophodan uslov za bilo koje učenje jezika.
Takozvana komunikativno-interaktivna paradigma u nastavi stranih jezika, između ostalog, uključuje i sledeće komponenete:
• usvajanje jezičkog sadržaja kroz ciljano i osmišljeno učestvovanje u društvenom činu

• poimanje nastavnog programa kao dinamične, zajednički pripremljene i ažurirane liste zadataka i aktivnosti
• nastavnik je tu da omogući pristup i prihvatanje novih ideja
• učenici se tretiraju kao odgovorni, kreativni, aktivni učesnici u društvenom činu
• udžbenici su samo jedan od resursa; osim njih preporučuje se i primena drugih izvora informacija i didaktičkih materijala, pogotovu kad je reč o stručnim temama
• učionica postaje prostor koji je moguće restrukturirati iz dana u dan

Važan cilj u učenju stranog jezika u srednjim stručnim školama je ovladavanje jezikom struke, i to u onolikoj meri koja je neophodna da se jezik koristi radi informisanosti i osposobljenosti za jednostavnu komunikaciju u usmenom i pisanom obliku na stranom jeziku. Taj segment nastave stranog jezika koji se progresivno uvećava od 20 do 50% tokom četvorogodišnjen obrazovanja mora da bude jasno definisan i u skladu sa ishodima vezanim za kvalifikacije struke.
Neophodno je da stručna tematika koja se obrađuje na stranom jeziku prati ishode pojedinih stručnih predmeta i bude u korelaciji sa njima.

Realizacija nastave jezika struke se mnogo više ogleda u razvijanju receptivnih veština nego produktivnih jer je svrha učenja stranog jezika, u prvoj liniji, usmerena na to da se učenici osposobe da prate određenu stručnu literaturu u cilju informisanja, praćenja inovacija i dostignuća u oblasti struke, usavršavanja i napredovanja.
Stoga je spektar tekstova koji se preporučuju veliki: šematski prikazi, uputstva o primeni aparata, instrumenata ili pak materijala, hemikalija, recepti, deklaracije, kraći stručni tekstovi čiji je sadržaj relevantan za tematske sadržaje stručnih predmeta, izveštaji, katalozi, programi sajamskih aktivnosti i sl. Veoma je bitno u radu sa takvim tekstovima odrediti dobru didaktičku podršku. Dobro osmišljeni nalozi upućuju na to da određene tekstove, u zavisnosti od težine i važnosti informacija koje oni nose, treba razumeti globalno, selektivno ili pak detaljno.

Produktivne veštine treba ograničiti na strogo funkcionalnu primenu realnu za zahteve struke. To podrazumeva pisanje kratkih poruka, mejlova u okviru poslovne komunikacije (porudžbenice, reklamacije, zahtevi, molbe) i vođenje usmene komunikacije koja omogućava sporazumevanje na osnovnom nivou bilo u direktnom kontaktu sa sagovornikom ili u telefonskom razgovoru.

ČITANJE

Osposobljavanje učenika za razumevanje pročitanih tekstova

GOVOR
Osposobljavanje učenika za kratko monološko izlaganje i za učešće u dijalogu na stranom jeziku

• jednostavnim sredstvima opiše status i obrazovanje, buduće zaposlenje
• opiše delatnost, firmu, proces rada ili pak prepriča telefonski razgovor ili odluke nekog dogovora u okviru poznate leksike
• obrazloži kraće svoje namere, odluke, postupke

PISANJE
Osposobljavanje učenika za pisanje kraćih tekstova različitog sadržaja

• popunjava račune, priznanice i hartije od vrednosti
• napiše jednostavno poslovno pismo prema određenom modelu
• opiše i pojasni sadržaj shema i grafikona vezanih za struku

INTERAKCIJA

Osposobljavanje učenika za učešće u dijalogu na stranom jeziku i razmenu kraćih pisanih poruka

• povede, nastavi i završi neki jednostavan razgovor, pod uslovom da je lice u lice sa sagovornikom
• bude shvaćen u razmeni ideja i informacija o bliskim temama u predvidljivim, svakodnevnim situacijama

MEDIJACIJA
Osposobljavanje učenika da prevodi, sažima i prepričava sadržaj kraćih usmenih i pisanih tekstova

• Sažima sadržaj teksta, filma, razgovara i sl.

MEDIJSKA PISMENOST
Osposobljavanje učenika da koriste medije kao izvore informacija i razvijaju kritičko mišljenje u vezi sa njima

• identifikuje različita gledišta o istoj temi

ZNANJA O JEZIKU

• korektno upotrebljava jednostavne strukture koristeći zavisne rečenice (uz određene sistemske elementarne greške koje globalni smisao ne dovode u pitanje)

CILJ

ISHODI NA KRAJU ČETVRTOG RAZREDA
Učenik će biti u stanju da:

PREPORUČENE TEME
OPŠTE I STRUČNE I
GRAMATIČKI SADRŽAJI
(80% + 20%)

KOMUNIKATIVNE FUNKCIJE

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

SLUŠANJE

Osposobljavanje učenika za razumevanje usmenog govora

• razume suštinu bitnih informacija sa radija ili televizije, prezentacija ili diskusija o aktuelnim zbivanjima ili o stvarima koje se njega tiču na privatnom i profesionalnom planu, ukoliko se govori razgovetno standardnim jezikom

• Svakodnevni život (planovi za budućnost, posao i karijera)
• Obrazovanje (mogućnost obrazovanja u inostranstvu, razmena učenika, usavršavanje u struci)
• Društveno uređenje i politički sistem u zemljama čiji se jezik uči
• Kulturni život (manifestacije, sajmovi i izložbe opšteg karaktera i vezane za struku)
• Mediji (uticaj medija)
• Istorijske veze Srbije i zemalja čiji se jezik uči
• Svet kompjutera
(oglašavanje na različitim globalnim mrežama, virtuelni svet komunikacije)

STRUČNE TEME

• Kao u prvom razredu

ENGLESKI JEZIK

I. REČENICA

- Svi tipovi upitnih rečenica
- Direktna i indirektna pitanja
- Indirektni govor: receptivno i produktivno
a) izjave i pitanja- bez promene glagolskog vremena (glagol glavne rečenice u jednom od sadašnjih vremena)
b) molbe, zahtevi, naredbe
v) izjave i pitanja sa promenom glagolskih vremena
- Relativne klauze
- Sve vrste složenih rečenica (vremenske, klauze , klauze, itd).

II. IMENIČKA GRUPA

1. Član
- Razlike između određenog i neodređenog člana u širem kontekstu
2. Imenice
- Brojive i nebrojive imenice
3. Zamenički oblici

a) Zamenice

Lične zamenice u funkciji subjekta i objekta
- Pokazne zamenice
- Odnosne zamenice
b) determinatori
- Pokazni determinatori
- Neodređeni determinatori
- Prisvojni determinatori
4. Pridevi
- Obnoviti komparaciju prideva
- too/not…enough/not as… (as)/…than
5. Brojevi
- Obnoviti proste i redne brojeve
6. Kvanitifikatori

III GLAGOLSKA GRUPA

1. Glagoli
- Obnoviti i utvrditi sva sadašnja vremena
- Obnoviti i utvrditi sva prošla vremena
- Razlika između Used to Past Continuous
- Obnoviti i utvrditi sve načine za izražavanje budućnosti
- Glagoli stanja
- Modalni glagoli: should, must, will, may, might,
- Pasivne konstrukcije - the Present Simple, Past Simple , Present Perfect (produktivno i receptivno), ostala vremena samo receptivno
- wish + Past simple /would
- Have something done (samo receptivno)
2. Prvi i drugi kondicional (receptivno i produktivno); treći kondicional (receptivno)

3. Predlozi, najčešći predlozi za orijentaciju u vremenu i prostoru.

ITALIJANSKI JEZIK

Imenice
Vlastite imenice i zajedničke, odgovarajući rod i broj sa determinativom: Anna, Pietro, Belgrado, Roma,Signor Bianchi, Signora Bianchi, i miei genitori, il nostro paese, questa casa, l’Italia, la Serbia, il Tirreno, l’Adriatico, le Alpi, gli Appennini; i miei genitori, mia madre, ll loro padre, il nostro paese, i vostri figli, questo studente, questa ragazza, quell’amico, quella casa, itd.
Sistemski prikaz morfoloških karakteristika.
Član. Upotreba člana. Sistematizacija.
Oblici određenog i neodređenog člana. Osnovna upotreba.
Slaganje određenog i neodređenog člana sa imenicom ili pridevom.
Član spojen s predlozima di, a, da, in, su i con.
Određeni član ispred datuma: Oggi è il 25 novembre. Ispred imena dana u nedelji Abbiamo lezioni di lingua italiana il mercoledì e il giovedì.

Upotreba člana uz vlastita imena, geografske pojmove, imena gradova i država, prezimena.

Partitivni član kao supletivni oblik množine neodređenog člana (Ho un amico italiano: Ho degli amici italiani.).
Upotreba člana uz prisvojni pridev i imenice koje iskazuju blisko srodstvo (Mia sorella si chiama Ada. Domani andiamo a Roma con i nostri nonni).
Položaj člana i predloga uz neodređeni pridev tutto.
Partitivni član. Mangio delle mele. Izostavljanje u negaciji. Non mangio pane. Upotreba predloga di uz izraze koji izražavaju određenu količinu. Prendo un bicchiere d’acqua minerale.
Zamenice
Lične zamenice u službi subjekta.
Naglašene lične zamenice u službi objekta.
Naglašene lične zamenice u službi direktnog i indirektnog objekta.
Nenaglašene lične zamenice u paru: Compro il libro a Luigi. Glielo compro.
Izmeštanje indirektnog objekta ispred predikata (Chiedi di Maria? Non l'ho vista da tanto).
Prisvojne zamenice. Pokazne zamenice (questo, quello).
Upitne zamenice chi? i che?/ che cosa?
Neodređene zamenice, pridevi (niente/nulla, nessuno, qualcosa, qualcuno, qualche, alcuni)

Neodređene zamenice, pridevi: alcuno, ciascuno, certo, altro, nessuno, parecchio.
Neodređene zamenice: nulla, niente, qualcosa.
Relativne zamenice (che, cui, il quale/la quale)
Pridevi
Opisni pridevi, slaganje prideva i imenice u rodu i broju. Opisni pridevi buono i bello; neodređeni pridev tutto. Posebne karakteristike prideva santo i grande
Komparacija prideva: Maria è più alta di Marta. Noi siamo più veloci di voi. Maria e’ la piu’ alta della classe.
Apsolutni superlativ Maria è bellisima.
Sintetički (organski) oblici komparativa i superlativa (relativnog i apsolutnog) prideva piccolo, grande, buono, cattivo.
Razlika u značenju između analitičkih i sintetičkih oblika komparativa i supetlativa (più grande : maggiore; più buono : migliore).

Prisvojni pridevi. Upotreba člana uz prisvojne prideve.
Pokazni pridevi: questo, quello.
Naziv boja, morfološke osobenosti prideva viola, rosa, blu, arancione.
Glavni brojevi (preko 1000) i redni (do 20). Redni brojevi.
Alterativni sufiksi -etto, -ello, -uccio, -otto.
Sufiksi -enne i -ina za brojeve quarantenne, sulla quarantina.
Predlozi
Prosti predlozi di, a, da, in, con, su, per, tra, fra i njihova osnovna upotreba.
Predlozi dentro, fuori, sotto, sopra, davanti dietro.
Upotreba predloga di (Marco finisce di fare i compiti. La mamma dice di non fare tardi), a (Vado a giocare. Sei bravo a pattinare. Usciamo a giocare con gli amici.), daVengo da Belgrado. Andiamo dai nonni, in (vado in Italia, vivo nel lazio, ho un cappello in testa)

Glagoli
Sadašnje vreme (Presente Indicativo)
Imperativ (Imperativo), zapovedni način. Zapovedni način, za sva lica: Fa’ presto! Non tornare tardi ! Non andate via senza di me. Prego Signora, entri! Mi dia un etto di prosciutto e tre tosette, per favore
Povratni glagoli.
Upotreba glagola piacere.
Perfekt (Passato Prossimo) Pravilnih i nepravilnih glagola: Ho comprato un chilo di pesche. Sono andata alla stazione. Perfekt modalnih glagola volere, dovere, potere, sapere. Sono dovuto andare dal dentista. Ho potuto leggere i titoli in italiano.
Kondicional prezenta (Condizionale Presente): Vorrei un chilo di mele, per favore ! Potresti prestarmi il tuo libro di italiano ?
Prošlo vreme pogodbenog načina (Condizionale Passato). Avrei preso volentieri una pizza ieri sera.
Futur pravilnih i nepravilnih glagola. Noi tormeremo a casa alle cinque.
Predbuduće vreme (Futuro anteriore). Quando arriverà alla stazione, il treno sarà già partito.
Imperfekat (Imperfetto): C’era una volta un re e viveva in un castello.
Pluskvamperfekat (Trapassato prossimo): Sono arrivato alla stazione quando il treno era già partito.
Prezent konjunktiva (Congiuntivo presente): Penso che Maria debba studiare di più.
Prošlo vreme konjunktiva (Congiuntivo passato). Giorgio pensa che tu non sia mai stata in Italia.
Prosti pefekt (Passato Remoto) tvorba i osnovna upotreba: Marco entrò e vide il computer acceso. Ma nella stanza non c’era nessuno. Pravilni i nepravilni glagoli.
Pluskvamperfekat (Trapassato prossimo): Sono arrivato alla stazione quando il treno era già partito.
Perfekt (Passato Prossimo) Pravilnih i nepravilnih glagola. Imperfekat (Imperfetto). Upotreba i odnos perfekta i imperfekta.
Gerund, glagolski prilog sadašnji. Gerundio. Oblici triju konjugacija i nepravilnih glagola.
Struktura stare + gerundio.
Prilozi
Potvrdni, određni (sì, no). Osnovni prilozi bene, male, molto, poco, troppo, meno, più i priloški izrazi za određivanje vremena (prima, durante, dopo) i prostora. a destra, a sinistra, dritto, davanti, dietro, sotto, sopra, su, giù
Upitni prilozi: quando?, come?, perché? dove?
Građenje priloga od prideva pomoću sufiksa mente
Poređenje priloga. Komparativ i superlativ priloga bene i male.
Građenje superlativa apsolutnog priloga pomoću nastavka -issimo.
Položaj priloga mai, sempre, ancora, già uz passato prossimo (Non ho mai viato una cosa tanto bella).
Rečca ci (s priloškom vrednošću) i ne (Ne torno adesso) i zameničkom vrednošću (Marco? Ne parliamo spesso). Rečca ci sa zameničkom vrednošću (Marco? Ci ho parlato ieri).
Veznici.
Rečenica: Prosta i proširena rečenica u potvrdnom i u odričnom obliku.
upitna rečenica:
s konstrukcijom izjavne rečenice potvrdnog oblika i upitnom intonacijom
s konstrukcijom izjavne rečenice u odričnom obliku i upitnom intonacijom
Red reči u rečenici.
Složena rečenica: upotreba veznika koji uvode zavisnu rečenicu (vremensku, uzročnu, relativnu, hipotetički period)
Hipotetički period: Realna pogodbena rečenica: Se hai tempo andiamo in gita. Se avrai tempo andremoin gita.
Irealna pogodbena rečenica, sa imperfektom u protazi i apodozi: Se avevi tempo, andavamoin gita.
Pravila o slaganju vremena. Iskazivanje pretprošlosti i budućnosti u prošlosti.

NEMAČKI JEZIK

IMENICE

Deklinacija imenica stranog porekla, sufiksacija imenica stranog porekla, skraćenice

NEGACIJA

Keineswegs, nirgendwohin, niemand, niemals, weder....noch, unbequem, desinteressiert, arbeitslos

GLAGOLI

Particip prezenta i perfekta - atributivna i predikativna upotreba (receptivno)

Konkurentne forme (Das lässt sich reparieren./ Das kann repariert werden./Das ist zu reparieren)

VEZNICI I VEZNIČKI IZRAZI

Poredbeni - realna (indikativ) i irealna (konjuktiv) poredba (wie, als, als ob, als wenn, je...desto)

RUSKI JEZIK

Imenice
Obnavljanje i sistematizacija tipova imenica, obrađenih u prethodnim razredima
Zamenice
Prisvojne zamenice 1.,2. i 3. lica i zamenica свой
Pokazne zamenice этот, тот
Neodređene zamenice sa rečcom --либо, кое
Pridevi
Produktivni sufiksi opisnih prideva -ист, -аст, -ат, -ив, -лив, -чив
Poređenje prideva i priloga

Glagoli
Obnavljanje i sistematizacija:
Vremena
Prošlo vreme glagola sa osnovom na suglasnik
Brojevi
Slaganje brojeva sa imenicama i pridevima
Rečce
Разве, неужели, ли, хоть, даже
SINTAKSA
Infinitivne rečenice (Что мне сказать тебе)
Imenski predikat (Ломоносов- знаменитый учёный)
Iskazivanje odsustva, prisustva (В природе имеются разные минералы)
Osnovne merne jedinice i njihove skraćenice

FRANCUSKI JEZIK

U četvrtom razredu srednje škole gramatički sadržaji obrađeni u prethodnim razedima sistematizuju se kako bi učenici spontano, precizno i što tačnije koristili francuski jezik u privatnoj i u poslovnoj komunikaciji.
Posebna pažnja posvećuje se:
- onim elementima gramatike koji se teže usvajaju, npr, kada su u pitanju izvorni govornici srpskog jezika, upotreba člana, sistem prošlih vremena, glagolske konstrukcije, negacija i drugo;
- onim elementima gramatike koji se češće sreću u okviru jezika date struke.
Imajući u vidu navedeno, autorima udžbenika i nastavnicima francuskog jezika preporučuje se da izbor gramatičkih sadržaja koje će obrađivati u četvrtom razredu zasnuju pre svega na potrebama učenika (na osnovu analize njihovih čestih grešaka), kao i na referentnim materijalima za nivoe A2 i B1 za francuski jezik.

ŠPANSKI JEZIK

Imeničke grupe
Imenice. Rod i broj imenica. Rod i broj složenica. Pluralia tantum.
Određeni član. Odsustvo određenog člana.
Neodređeni član (značenje u jednini i množini)
Brojevi. Redni brojevi.
Pridevi. Položaj prideva u odnosu na imenicu.
Lične zamenice. Sistematizacija morfosintakse nenaglašenih zamenica.
Složena rečenica
Prepoznavanje odnosa glevne i zavisne rečenice u tekstu, upotreba subjunktiva u zavisnoj rečenici (sistemski pregled vremena i funkcija; pre svega receptivno); izražavanje hipotetičnosti; kondicionalne rečenice (sistemski pregled vremena i funkcija; pre svega receptivno).

Izražavanje komparativnosti
Tan (to)…como…Esta pelicula es tan interesante como la que vimos la semana pasada.
Tanto los adultos como los niños deben prestar atención al medio ambiente.
Más / menos….que
Menor / mayor…que
Major / peor…que
Superlativ (Relativni i apcolutni: ukazati na razlike u značenju.)
El libro más interesante que he leído…
Es un libro interesantísimo
Imenice
Sistemski pregled roda i broja.
Brojevi
Čitanje razlomaka, matematičkih znakova i radnji.
Tvorba reči
Složenice (najčešće kombinacije):
Sacacorchos, paraguas, parabrisas, limpiaparabrisas…
derivacija
a) pomoću prefiksa
a-, in-, anti-, super-…
b) pomoću sufiksa
-mente, - able, -so/a,…..

Nominalizacija najčešćih gramatičkih kategorija infinitiva
los deberes,
Prideva
El lindo, la bonita
Priloga
El bien, el mal….
Leksikologija
Najčešći idiomi i frazeologizmi. Polisemija.
Leksikografija
Stručni i enciklopedijski rečnici.

1. Predstavljanje sebe i drugih
2. Pozdravljanje (sastajanje, rastanak; formalno, neformalno, specifično po regionima)
3. Identifikacija i imenovanje osoba, objekata, boja, brojeva itd.)
4. Davanje jednostavnih uputstava i komandi
5. Izražavanje molbi i zahvalnosti
6. Izražavanje izvinjenja
7. Izražavanje potvrde i negiranje
8. Izražavanje dopadanja i nedopadanja
9. Izražavanje fizičkih senzacija i potreba
10. Iskazivanje prostornih i vremenskih odnosa
11. Davanje i traženje informacija i obaveštenja
12. Opisivanje i upoređivanje lica i predmeta
13. Izricanje zabrane i reagovanje na zabranu
14. Izražavanje pripadanja i posedovanja
15. Skretanje pažnje
16. Traženje mišljenja i izražavanje slaganja i neslaganja
17. Traženje i davanje dozvole
18. Iskazivanje čestitki
19. Iskazivanje preporuke
20. Izražavanje hitnosti i obaveznosti
21. Iskazivanje sumnje i nesigurnosti

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Komunikativna nastava stranih jezika podrazumeva poimanje jezika kao sredstva komunikacije; insistira na upotrebi ciljnog jezika u učionici u dobro osmišljenim kontekstima od interesa za učenike; pretpostavlja primenu tzv. Teacher talk, odn. prilagođavanje govorne delatnosti nastavnika interesovanjima i znanjima učenika; insistira na komunikativnom aspektu upotrebe jezika, odn. na značenju jezičke poruke, a ne toliko na gramatičnoj preciznosti iskaza ; pretpostavlja da se znanja učenika mere precizno definisanim relativnim, a ne toliko apsolutnim kriterijumima tačnosti.

Jedan od ključnih elemenata komunikativne nastave je i socijalna interakcija kroz rad u učionici. Ona se bazira na grupnom ili individualnom rešavanju problema, potrazi za informacijama i manje ili više kompleksnim zadacima. U tim zadacima uvek su jasno određeni kontekst, procedura i cilj, čime se unapređuje kvantitet jezičkog materijala koji je neophodan uslov za bilo koje učenje jezika.
Takozvana komunikativno<interaktivna paradigma u nastavi stranih jezika, između ostalog, uključuje i sledeće komponente:
• usvajanje jezičkog sadržaja kroz ciljano i osmišljeno učestvovanje u društvenom činu
• poimanje nastavnog programa kao dinamične, zajednički pripremljene i ažurirane liste zadataka i aktivnosti
• nastavnik je tu da omogući pristup i prihvatanje novih ideja
• učenici se tretiraju kao odgovorni, kreativni, aktivni učesnici u društvenom činu
• udžbenici su samo jedan od resursa; osim njih preporučuje se i primena drugih izvora informacija i didaktičkih
• materijala, pogotovu kad je reč o stručnim temama

• učionica postaje prostor koji je moguće restrukturirati iz dana u dan

Važan cilj u učenju stranog jezika u srednjim stručnim školama je ovladavanje jezikom struke, i to u onolikoj meri koja je neophodna da se jezik koristi radi informisanosti i osposobljenosti za jednostavnu komunikaciju u usmenom i pisanom obliku na stranom jeziku. Taj segment nastave stranog jezika koji se progresivno uvećava od 20 do 50% tokom četvorogodišnjen obrazovanja mora da bude jasno definisan i u skladu sa ishodima vezanim za kvalifikacije struke.
Neophodno je da stručna tematika koja se obrađuje na stranom jeziku prati ishode pojedinih stručnih predmeta i bude u korelaciji sa njima. Realizacija nastave jezika struke se mnogo više ogleda u razvijanju receptivnih veština nego produktivnih jer je svrha učenja stranog jezika, u prvoj liniji, usmerena na to da se učenici osposobe da prate određenu stručnu literaturu u cilju informisanja, praćenja inovacija i dostignuća u oblasti struke, usavršavanja i napredovanja.

Stoga je spektar tekstova koji se preporučuju veliki: šematski prikazi, uputstva o primeni aparata, instrumenata ili pak materijala, hemikalija, recepti, deklaracije, kraći stručni tekstovi čiji je sadržaj relevantan za tematske sadržaje stručnih predmeta, izveštaji, katalozi, programi sajamskih aktivnosti i sl. Veoma je bitno u radu sa takvim tekstovima odrediti dobru didaktičku podršku. Dobro osmišljeni nalozi upućuju na to da određene tekstove, u zavisnosti od težine i važnosti informacija koje oni nose, treba razumeti globalno, selektivno ili pak detaljno. Produktivne veštine treba ograničiti na strogo funkcionalnu primenu realnu za zahteve struke. To podrazumeva pisanje kratkih poruka, mejlova u okviru poslovne komunikacije (porudžbenice, reklamacije, zahtevi, molbe) i vođenje usmene komunikacije koja omogućava sporazumevanje na osnovnom nivou bilo u direktnom kontaktu sa sagovornikom ili u telefonskom razgovoru.

ČITANJE

Osposobljavanje učenika za razumevanje pročitanih tekstova

• razume smisao složenijih tekstova šematskih prikaza, uputstava, ugovora
• razume i koristi obaveštenja iz stručnih tekstova vezanih za struku
• razume tekstove u kojima se iznosi lični stav ili posebno gledište

GOVOR

Osposobljavanje učenika za kratko monološko izlaganje i za učešće u dijalogu na stranom jeziku

• predstavi pripremljenu prezentaciju koja se odnosi na teme vezane za oblasti ličnog interesovanja, školsko gradivo ili struku
• govori o utiscima, upotrebljavaju i kompleksnije izraze
• daje duži opis svakodnevnih radnji iz svog okruženja, opisuje prošle aktivnosti, svakodnevne obaveze, planove, radne zadatke i način organizovanja
• daje relevantne podatke sa neke prezentacije ili iz diskusije vezane za struku

PISANJE

Osposobljavanje učenika za pisanje kraćih tekstova različitog sadržaja

• napiše pismo ili nešto duži tekst da bi saopštio informaciju ili ukazao na lični stav ili suprotstavljanje mišljenja
• napiše izveštaj ili protokol o događaju ili sa sastanka
• pismeno konkuriše za neki posao

INTERAKCIJA

Osposobljavanje učenika za učešće u dijalogu na stranom jeziku i razmenu kraćih pisanih poruka

• ostvari komunikaciju o osnovnim temama, pod uslovom da je u stanju da traži pomoć od sagovornika
• obrazloži i odbrani svoj stav, razjasni nesporazume

MEDIJACIJA

Osposobljavanje učenika da prevodi, sažima i prepričava sadržaj kraćih usmenih i pisanih tekstova

• Prepričava sadržaj teksta, razgovora, dogovora

MEDIJSKA PISMENOST

Osposobljavanje učenika da koriste medije kao izvore informacija i razvijaju kritičko mišljenje u vezi sa njima

• poredi različite prikaze istog događaja u različitim medijima

ZNANJA O JEZIKU

• korektno upotrebljava složenije strukture i procese (nominalizacije, gradacije, transformacije)
• kontroliše gramatička znanja i ispravlja svoje greške

TEMA

CILJ

ISHODI
Po završetku teme učenik će biti u stanju da:

PREPORUČENI SADRŽAJI
PO TEMAMA

NAČIN
OSTVARIVANJA PROGRAMA

• Zdravstvena kultura i fizička aktivnost, kao osnova za realizovanje postavljenih ciljeva i ishoda

• Unapređivanje i očuvanje zdravlja;
• Uticaj na pravilno držanje tela (prevencija posturalnih poremećaja);

• Prepozna veze između fizičke aktivnosti i zdravlja;
• Objasni karakteristike položaja tela, pokreta i kretanja u profesiji za koju se školuje i uoči one, koje mogu imati negativan uticaj na njegov rast, razvoj;
• Odabere i izvede vežbe oblikovanja i vežbe iz korektivne gimnastike, koje će preventivno uticati na moguće negativne uticaje usled rada u odabranoj profesiji;

• Vežbe oblikovanja (jačanja, labavljenje i rastezanje);
• Vežbe iz korektivne gimnastike;
• Provera stanja motoričkih i funkcionalnih sposobnosti;

• Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja;
• Tokom realizacije časova fizičkog vaspitanja davati informacije o tome koje vežbe pozitivno utiču na status njihovog organizma, s obzirom na karakteristike njihove profesije, a koje negativno utiču na zdravlje;

• Učenici koji pohađaju četvorogodišnje stručne škole daleko su više opterećeni u redovnom obrazovanju praktičnom i teorijskom nastavom od ostalih učenika. Zbog toga je fizičko vaspitanje, u ovim školama, značajno za aktivan oporavak učenika, kompenzaciju i relaksaciju s obzirom na njihova česta statička i jednostrana opterećenja. Teorijska znanja iz oblasti fizičkih aktivnosti su od velikog značaja za ukupnim bavljenjem fizičkim vežbama.

Oblici nastave
Predmet se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• teorijska nastava (4 časa)
• merenje i testiranje (8 časova)
• praktična nastava (58 časova)

Podela odeljenja na grupe
Odeljenje se ne deli prilikom realizacije;
Nastava se izvodi frontalno i po grupama, u zavisnosti od karaktera metodske jedinice koja se realizuje. Ukoliko je potrebno, naročito za vežbe iz korektivne gimnastike, pristup je individualan.

Mesto realizacije nastave
• Teorijska nastava se realizuje u učionici ili u sali, istovremeno sa praktičnom nastavom;
• Praktična nastava realizuje se na sportskom vežbalištu (sala, sportski otvoreni tereni, bazen, klizalište, skijalište).

Preporuke za realizaciju nastave
• Nastava se realizuje u ciklusima koji traju približno 10-12 časova (uzastopnih). Nastavniku fizičkog vaspitanja je ostavljeno da, zavisno od potreba, precizira trajanje svakog ciklusa, kao i redosled njihovog sadržaja.

Sadržaj ciklusa je:
- za proveru nivoa znanja na kraju školske godine - jedan;
- za atletiku - jedan;
- za gimnastiku: vežbe na spravama i tlu - jedan
- za sport po izboru učenika - dva;
- za povezivanje fizičkog vaspitanja sa životom i radom - jedan.

Način ostvarivanja programa
Sadržaji programa usmereni su na:razvijanje fizičkih sposobnosti; sportsko-tehničko obrazovanje; povezivanje fizičkog vaspitanja sa životom i radom.
Godišnji plan, program i raspored kroseva, takmičenja, zimovanja i drugih oblika rada utvrđuje se na početku školske godine na nastavničkom veću, na predlog stručnog veća nastavnika fizičkog vaspitanja.
Stručno veće nastavnika fizičkog vaspitanja, samostalno, određuje redosled obrade pojedinih sadržaja programa i ciklusa.

Časovi u toku nedelje treba da budu raspoređeni u jednakim intervalima, ne mogu se održavati kao blok časovi. Nastava se ne može održavati istovremeno sa dva odeljenja ni na sportskom terenu ni u fiskulturnoj sali.
U svim razredima nastava fizičkog vaspitanja se realizuje odvojeno za učenike i odvojeno za učenice, a samo u školama koje imaju po dva paralelna objekta za fizičko vaspitanje dozvoljena je istovremena realizacija časa

Praćenje, vrednovanje i ocenjivanje
Praćenje napretka učenika u fizičkom vaspitanju se obavlja sukcesivno u toku čitave školske godine, na osnovu metodologije praćenja, merenja i vrednovanja efekata u fizičkom vaspitanju - standardi za ocenjivanje fizičkih sposobnosti učenika i postignuća u sportskim igrama

Minimalni obrazovni zahtevi
• Atletika: trčanje na 100 m za učenike i učenice, trčanje na 800 m za učenike i 500 m za učenice, skok udalj, uvis, bacanje kugle - na rezultat.
• Vežbe na spravama i tlu:
Za učenike: nastavni sadržaji iz programa vežbi na tlu, preskoka, jedne sprave u uporu i jedne sprave u visu;
Za učenice: nastavni sadržaji iz programa vežbi na tlu, preskoka, grede i dvovisinskog razboja.

Okvirni broj časova po temama
• Testiranje i provera savladanosti standarda iz osnovne škole (6 časova)
• Teorijskih časova (2 u prvom i 2 u drugom polugodištu).
• Atletika (12 časova)
• Gimnastika: vežbe na spravama i tlu (12 časova).
• Sportska igra: po izboru škole (12 časova)
• Fizička aktivnost, odnosno sportska aktivnost:u skladu sa mogućnostima škole a po izboru učenika (10 časova).
• Plivanje (10 časova).
• Provera znanja i veština (4 časa).

• Razvoj motoričkih i funkcionalnih sposobnosti čoveka, kao osnova za realizovanje postavljenih ciljeva i ishoda

• Razvoj i usavršavanje motoričkih sposobnosti i teorijskih znanja neophodnih za samostalni rad na njima;

• Imenuje motoričke sposobnosti koje treba razvijati, kao i osnovna sredstva i metode za njihov razvoj;
• Primeni adekvatna sredstva (izvodi vežbe) za razvoj i usavršavanje motoričkih sposobnosti iz: vežbi oblikovanja, atletike, gimnastike, plivanja i sportskih igara za razvoj: snage, brzine, izdržljivosti, gipkosti, spretnosti i okretnosti;

• Vežbe snage bez i sa malim tegovima (do 4 kg);
• Trčanje na 60 m i 100 m;
• Trčanje na 800 m učenice i 1000 m učenici;
• Vežbe rastezanja (broj ponavljanja i izdržaj u krajnjem položaju),
• Poligoni spretnosti i okretnosti i sportske igre;
• Aerobik;

• Usvajanje znanja, umenja i veština iz sportskih grana i disciplina kao osnova za realizovanje postavljenih ciljeva i ishoda
• Atletika;

• Sticanje motoričkih umenja (veština) i teorijskih znanja neophodnih za za njihovo usvajanje;
• Motivacija učenika za bavljenjem fizičkim aktivnostima;
• Formiranje pozitivnog psihosocijalnih obrazaca ponašanja;
• Primena stečenih umenja, znanja i navika u svakodnevnim uslovima života i rada;
• Estetsko izražavanje pokretom i doživljavanje estetskih vrednosti pokreta i kretanja;

• Kratko opiše osnovne karakteristike i pravila atletike, gimnastike i sportske grane - disciplina koje se uče;
• Demonstrira tehniku disciplina iz atletike i gimnastike (vežbi na spravama i tlu) koje - poseduje veštinu, tehniku i taktiku sportske igre kao i vežbe iz ostalih programom predviđenih sadržaja
• Detaljnije opiše pravila sportske grane za koju pokazuje poseban interes - za koju škola ima uslove;
• Objasni zbog kojih je karakteristika fizičkog vaspitanja važno, da aktivno učestvuje u procesu nastave i da samostalno sprovodi određen program fizičke i sportske aktivnosti;
• Želi da se bavi fizičkim, odnosno sportskim aktivnostima, pošto sagledava (detektuje) pozitivne karakteristike fizičke i sportske aktivnosti - njihove pozitivne uticaje na zdravlje, druženje i dobro raspoloženje;
• Sagleda negativne uticaje savremenog načina života (pušenje, droga, nasilje, delikventno ponašanje) i bude svestan da je fizičkim, odnosno sportskim aktivnostima moguće preduprediti negativne uticaje;
• Komunicira putem fizičkih odnosno sportskih aktivnosti sa svojim drugovima i uživa u druženju i kontaktima;

• ATLETIKA
U svim atletskim disciplinama treba raditi na razvijanju osnovnih motoričkih osobina za datu disciplinu;

Trčanja:
Usavršavanje tehnike trčanja na kratke i srednje staze:
- 100 m učenici i učenice;
- 800 m učenici i učenice
- štafeta 4 x 100 m učenici i učenice

Vežbanje tehnike trčanja na srednjim stazama umerenim intenzitetom i različitim tempom u trajanju od 5 do 10 min.
Kros: jesenji i prolećni
- 800 m učenice,
- 1000 m učenici.
Skokovi:
Skok udalj koračnom tehnikom.
Skok uvis leđnom tehnikom
Bacanja:
Bacanje kugle, jedna od racionalnih tehnika (učenice 4 kg, učenici 5 kg).
Sprovesti takmičenja u odeljenju, na rezultat, u svim realizovanim atletskim disciplinama.

• Sportska gimnastika: (Vežbe na spravama i tlu);

• Usvajanje etičkih vrednosti i podsticanje voljnih osobina učenika;
• Povezivanje motoričkih zadataka u celine; Uvođenje učenika u organizovani sistem priprema za školska takmičenja, igre, susrete i manifestacije;

• Razvijanje elemenata ritma u prepoznavanju celina: rad-odmor; naprezanje-relaksacija; ubrzanje-usporavanje;
• Izbor sportskih grana, sportsko-rekreativnih ili drugih kretnih aktivnosti kao trajnog opredeljenja za njihovo svakodnevno upražnjavanje;

• Dovodi u vezu svakodnevni život i sposobnost za učenje i praktičan rad sa fizičkim, odnosno sportskim aktivnostima i pravilnom ishranom;
• samostalno bira fizičku, odnosno sportsku aktivnost i izvodi je u okruženju u kome živi (da li si ovo namerno izbacio?.
• Objasni da pokret i kretanje, bez obzira na to kojoj vrsti fizičke, odnosno sportske aktivnosti pripada, ima svoju estetsku komponentu (lepota izvođenja, lepota doživljaja);

• Uživa u izvođenju pokreta i kretanja;
• Navodi osnovne olimpijske principe i primenjuje ih na školskim sportskim takmičenjima i u slobodnom vremenu;
• Prepozna netolerantno ponašanje svojih drugova i reaguje na njega, širi duh prijateljstva, bude istrajan je u svojim aktivnostima.
• Se pravilno odnosi prema okruženju u kojem vežba, rekreira se i bavi se sportom, što prenosi u svakodnevni život
• Učestvuje na školskom takmičenju i u sistemu školskih sportskih takmičenja

• SPORTSKA GIMNASTIKA: VEŽBE NA SPRAVAMA I TLU
Napomene:
- Nastavnik formira grupe na osnovu umenja (veština) učenika stečenih posle osnovne škole: osnovni, srednji i napredni nivo
- Nastavnik olakšava, odnosno otežava program na osnovu motoričkih sposobnosti i prethodno stečenih umenja učenika.

1. Vežbe na tlu
Za učenike i učenice:
- vaga pretklonom i zanoženjem i spojeno, odrazom jedne noge kolut napred;
- stav na šakama, izdržaj, kolut napred;
- dva povezana premeta strance udesno i ulevo;
- za napredni nivo premet strance sa okretom za 180° i doskokom na obe noge ("rondat")
2. Preskok
Za učenike konj u širinu visine 120 cm; za učenice 110 cm:
- zgrčka;
- raznoška
- za napredni nivo: sklonka
3. Krugovi
Za učenike /dohvatni krugovi/:
- iz mirnog visa vučenjem vis uzneto, spust u vis stražnji, izdržaj, vučenjem vis uzneto, spust u vis prednji.
Za učenice /dohvatni krugovi/:
- uz pomoć sunožnim odskokom naskok u zgib, njih u zgibu /uz pomoć/; spust u vis stojeći
4. Razboj
Za učenike /paralelni razboj/:
- iz njiha u uporu, prednjihom saskok sa okretom za 180° (okret prema pritci);
- njih u uporu, u zanjihu sklek, prednjihom upor, zanjih u uporu, u prednjihu sklek

Za učenice /dvovisinski razboj ili jedna pritka vratila/:
- naskok u upor na n/p, premah jednom nogom do upora jašućeg, prehvat u pothvat upornom rukom (do prednožne) i spojeno odnoženjem zanožne premah i saskok sa okretom za 90° (odnoška), završiti bokom prema pritci.
5. Vratilo
Za učenike /dohvatno vratilo/:
- sunožnim odrivom uzmak; kovrtljaj nazad u uporu prednjem; saskok zamahom u zanoženje (zanjihom).
6. Greda
Za učenice /visoka greda/:
- zaletom i sunožnim odskokom naskok u upor, premah odnožno desnom; okret za 90°, uporom rukama ispred tela prednos raznožno; osloncem nogu iza tela (napredniji nivo: zamahom u zanoženje) do upora čučećeg; usprav, usprav, hodanje u usponu sa dokoracima, vaga pretklonom, usklon, saskok pruženim telom (čeono ili bočno u odnosu na spravu)
7. Konj sa hvataljkama
Za učenike:
- premah odnožno desnom napred zamah ulevo, zamah udesno, zamah ulevo i spojeno premah levom napred; premah desnom nazad, zamah ulevo, zamah udesno i spojeno odnoženjem desne, saskok sa okretom za 90° ulevo do stava na tlu, levi bok prema konju.

Školsko takmičenje (odeljenje, škola): aktiv nastavnika fizičkog vaspitanja bira sprave na kojima će se učenici takmičiti.
Za naprednije učenike: sastavi iz sistema školskih sportskih takmičenja i učešće na višim nivoima školskih takmičenja.
Minimalni obrazovni zahtevi:
Za učenike: nastavni sadržaji iz programa vežbi na tlu, preskoka, jedne sprave u uporu i jedne sprave u visu;
Za učenice: nastavni sadržaji iz programa vežbi na tlu, preskoka, grede i dvovisinskog razboja.

• Sportska igra (po izboru)

• SPORTSKA IGRA (po izboru)

- Ponavljanje i učvršćivanje ranije obučavanih elemenata igre.
- Dalje proširivanje i produbljavanje tehničko-taktičke pripremljenosti učenika u skladu sa izbornim programom za datu igru. Na osnovu prethodnih umenja u tehnici i taktici nastavnik planira konkretne sadržaje iz sportske igre.

• fizička, odnosno sportska aktivnost: u skladu sa mogućnostima škole.

• Aktiv nastavnika, prema programu koji sam donosi (iz programa trećeg razreda (program po izboru učenika) u skladu sa mogućnostima škole, organizuje nastavu za koju učenici pokažu posebno interesovanje.
• Preporuka: ukoliko je moguće, organizovati nastavu plivanja (posebno obuku za neplivače)

TEMA

CILJ

ISHODI
Po završetku teme učenik će biti u stanju da:

PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

• Zdravstvena kultura i fizička aktivnost, kao osnova za realizovanje postavljenih ciljeva i ishoda

• Unapređivanje i očuvanje zdravlja;
• Uticaj na pravilno držanje tela (prevencija posturalnih poremećaja);

• Prepozna veze između fizičke aktivnosti i zdravlja;
• Objasni karakteristike položaja tela, pokreta i kretanja u profesiji za koju se školuje i uoči one, koje mogu imati negativan uticaj na njegov rast, razvoj;
• Odabere i izvede vežbe oblikovanja i vežbe iz korektivne gimnastike, koje će preventivno uticati na moguće negativne uticaje usled rada u odabranoj profesiji;

• Vežbe oblikovanja (jačanja, labavljenje i rastezanje);
• Vežbe iz korektivne gimnastike;
• Provera stanja motoričkih i funkcionalnih sposobnosti;

• Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja;
• Tokom realizacije časova fizičkog vaspitanja davati informacije o tome koje vežbe pozitivno utiču na status njihovog organizma, s obzirom na karakteristike njihove profesije, a koje negativno utiču na zdravlje;
• Učenici koji pohađaju četvorogodišnje stručne škole daleko su više opterećeni u redovnom obrazovanju praktičnom i teorijskom nastavom od ostalih učenika.
• Zbog toga je fizičko vaspitanje, u ovim školama, značajno za aktivan oporavak učenika, kompenzaciju i relaksaciju s obzirom na njihova česta statička i jednostrana opterećenja. Teorijska znanja iz oblasti fizičkih aktivnosti su od velikog značaja za ukupnim bavljenjem fizičkim vežbama.

Oblici nastave
Predmet se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• teorijska nastava (4 časa)
• merenje i testiranje (8 časova)
• praktična nastava (58 časova)

Podela odeljenja na grupe
Odeljenje se ne deli prilikom realizacije;
Nastava se izvodi frontalno i po grupama, u zavisnosti od karaktera metodske jedinice koja se realizuje. Ukoliko je potrebno, naročito za vežbe iz korektivne gimnastike, pristup je individualan.

Mesto realizacije nastave
• Teorijska nastava se realizuje u učionici ili u sali, istovremeno sa praktičnom nastavom;
• Praktična nastava realizuje se na sportskom vežbalištu (sala, sportski otvoreni tereni, bazen, klizalište, skijalište).

Preporuke za realizaciju nastave
• Nastava se realizuje u ciklusima koji traju približno 10-12 časova (uzastopnih). Nastavniku fizičkog vaspitanja je ostavljeno da, zavisno od potreba, precizira trajanje svakog ciklusa, kao i redosled njihovog sadržaja.

Sadržaj ciklusa je:
- za proveru nivoa znanja na kraju školske godine - jedan;
- za atletiku - jedan;
- za gimnastiku: vežbe na spravama i tlu - jedan
- za sport po izboru učenika - dva;
- za povezivanje fizičkog vaspitanja sa životom i radom - jedan.

Način ostvarivanja programa

Sadržaji programa usmereni su na:razvijanje fizičkih sposobnosti; sportsko-tehničko obrazovanje; povezivanje fizičkog vaspitanja sa životom i radom.
Godišnji plan, program i raspored kroseva, takmičenja, zimovanja i drugih oblika rada utvrđuje se na početku školske godine na nastavničkom veću, na predlog stručnog veća nastavnika fizičkog vaspitanja.
Stručno veće nastavnika fizičkog vaspitanja, samostalno, određuje redosled obrade pojedinih sadržaja programa i ciklusa.
Časovi u toku nedelje treba da budu raspoređeni u jednakim intervalima, ne mogu se održavati kao blok časovi. Nastava se ne može održavati istovremeno sa dva odeljenja ni na sportskom terenu ni u fiskulturnoj sali.

U svim razredima nastava fizičkog vaspitanja se realizuje odvojeno za učenike i odvojeno za učenice, a samo u školama koje imaju po dva paralelna objekta za fizičko vaspitanje dozvoljena je istovremena realizacija časa

Praćenje, vrednovanje i ocenjivanje
Praćenje napretka učenika u fizičkom vaspitanju se obavlja sukcesivno u toku čitave školske godine, na osnovu metodologije praćenja, merenja i vrednovanja efekata u fizičkom vaspitanju - standardi za ocenjivanje fizičkih sposobnosti učenika i postignuća u sportskim igrama

Minimalni obrazovni zahtevi
• Atletika : trčanje na 100 m za učenike i učenice, trčanje na 800 m za učenike i 500 m za učenice, skok udalj, uvis, bacanje kugle - na rezultat.
• Vežbe na spravama i tlu:
Za učenike: nastavni sadržaji iz programa vežbi na tlu, preskoka, jedne sprave u uporu i jedne sprave u visu;
Za učenice: nastavni sadržaji iz programa vežbi na tlu, preskoka, grede i dvovisinskog razboja.

Okvirni broj časova po temama
•Testiranje i provera savladanosti standarda iz osnovne škole (6 časova)
• Teorijskih časova (2 u prvom i 2 u drugom polugodištu).
• Atletika (12 časova)
• Gimnastika: vežbe na spravama i tlu (12 časova).
• Sportska igra: po izboru škole (12 časova)
• Fizička aktivnost, odnosno sportska aktivnost:u skladu sa mogućnostima škole a po izboru učenika (10 časova)..
• Plivanje (10 časova)..
• Provera znanja i veština (4 časa).

POSEBNE AKTIVNOSTI
- Iz fonda radnih dana i za izvođenje redovne nastave škola u toku školske godine organizuje:
- Dva celodnevna izleta sa pešačenjem

- I razred do 12 km (ukupno u oba pravca);
II razred do 14 km (ukupno u oba pravca);
III razred do 16 km (ukupno u oba pravca);

- Dva krosa: jesenji i prolećni
- Stručno veće nastavnika fizičkog vaspitanja utvrđuje program i sadržaj izleta, i dužinu staze za kroseve, prema uzrastu učenika.

Škola organizuje i sprovodi sportska takmičenja, kao jedinstveni deo procesa nastave fizičkog vaspitanja.
sportska takmičenja organizuju se u okviru radne subote i u drugo vreme koje odredi škola.
Međuškolska sportska takmičenja organizuju se u okvir u kalendara koje odredi Savez za školski sport i olimpijsko vaspitanje Srbije koje je ujedno i organizator ovih takmičenja

• Razvoj motoričkih i funkcionalnih sposobnosti čoveka, kao osnova za realizovanje postavljenih ciljeva i ishoda

• Razvoj i usavršavanje motoričkih sposobnosti i teorijskih znanja neophodnih za samostalni rad na njima;

• Imenuje motoričke sposobnosti koje treba razvijati, kao i osnovna sredstva i metode za njihov razvoj;
• Primeni adekvatna sredstva (izvodi vežbe) za razvoj i usavršavanje motoričkih sposobnosti iz: vežbi oblikovanja, atletike, gimnastike, plivanja i sportskih igara za razvoj: snage, brzine, izdržljivosti, gipkosti, spretnosti i okretnosti;

• Vežbe snage bez i sa malim tegovima (do 4 kg);
• Trčanje na 60 m i 100 m;
• Trčanje na 800 m učenice i 1000 m učenici;
• Vežbe rastezanja (broj ponavljanja i izdržaj u krajnjem položaju),
• Poligoni spretnosti i okretnosti i sportske igre;
• Aerobik;

• Usvajanje znanja, umenja i veština iz sportskih grana i disciplina kao osnova za realizovanje postavljenih ciljeva i ishoda

• Atletika;

• Motivacija učenika za bavljenjem fizičkim aktivnostima;
• Formiranje pozitivnog psihosocijalnih obrazaca ponašanja
• Primena stečenih umenja, znanja i navika koje se koriste u svakodnevnim uslovima života i rada
• Estetsko istraživanje pokretom i doživljavanje estetskih vrednosti;
• Usvajanje etičkih vrednosti i podsticanje voljnih osobina učenika

• Kratko opisati osnovne karakteristike i pravila sportske grane atletike, gimnastike i sportske grane - disciplina koje se uče.
• Demonstrirati - vežbe i tehnike atletskih disciplina i vežbi na spravama i tlu koje se uče (posedovati veštinu)
• Detaljnije opisati pravila sportske grane za koju pokazuje poseban interes, za koju škola ima uslove.
• Objasniti zbog kojih je karakteristika fizičkog vaspitanja važno da aktivno učestvuje u procesu nastave i da samostalno sprovodi određen program fizičke i sportske aktivnosti.
• Učenik će želeti da se bavi fizičkim, odnosno sportskim aktivnostima pošto će sagledati (detektovati) pozitivne karakteristike fizičke i sportske aktivnosti i njihove pozitivne uticaje na zdravlje, druženje i dobro raspoloženje.
• Sagledati negativne uticaje savremenog načina života (pušenje, droga, nasilje, delikventno ponašanje) i svestan je da fizičkim, odnosno sportskim aktivnostima moguće je preduprediti negativne uticaje
• Putem fizičkih odnosno sportskih aktivnosti komunicirati sa svojim drugovima i uživati u druženju i kontaktima.

• ATLETIKA U svim atletskim disciplinama treba raditi na razvijanju osnovnih motoričkih osobina za datu disciplinu;

Trčanja:
Usavršavanje tehnike trčanja na kratke i srednje staze:
- 100 m učenici i učenice;
- 800 m učenici i učenice;
- štafeta 4 x 100 m učenici i učenice

Vežbanje tehnike trčanja na srednjim stazama umerenim intenzitetom i različitim tempom u trajanju od 5 do 10 min.
Kros: jesenji i prolećni
- 800 m učenice,
- 1000 m učenici.
Skokovi:
Skok udalj koračnom tehnikom.
Skok uvis leđnom tehnikom.
Bacanja:
Bacanje kugle, jedna od racionalnih tehnika (učenice 4 kg, učenici 5 kg).
Sprovesti takmičenja u odeljenju, na rezultat, u svim realizovanim atletskim disciplinama.

• Sportska gimnastika: (Vežbe na spravama i tlu);

• Sticanje i usavršavanje motoričkih znanja, umeća, veština, tehnika i navika predviđenih programom za bazične sportske grane.
• Povezivanje motoričkih zadataka u celine, ali bez stvaranja krutih motoričkih automatizama;
• Uvođenje učenika u organizovani sistem priprema za igre, susrete i manifestacije;
• Razvijanje elemenata ritma sjedinjavanjem kinetičkih i energetskih elemenata u cjeline: rad-odmor; naprezanje-relaksacija; ubrzanje-usporavanje;
• Izbor sportova, odnosno sportsko-rekreativnih ili drugih kretnih aktivnosti kao trajnog opredeljenja za njihovo svakodnevno upražnjavanje.

• Dovesti u vezu svakodnevni život i sposobnost za učenje i praktičan rad sa fizičkim, odnosno sportskim aktivnostima i pravilnom ishranom.
• Objasniti da pokret i kretanje, bez obzira na to kojoj vrsti fizičke, odnosno sportske aktivnosti pripadaju, imaju svoju estetsku komponentu (lepota izvođenja, lepota doživljaja).
• Učenik uživa u izvođenju pokreta i kretanja.
• Učenik navodi osnovne olimpijske principe i primenjuje ih na školskim sportskim takmičenjima i u slobodnom vremenu.
• Prepoznaje netolerantno ponašanje svojih drugova i reaguje na njega, širi duh prijateljstva, istrajan je u svojim aktivnostima.
• Ima pravilan odnos prema okruženju u kojem vežba, rekreira se i bavi se sportom.

• SPORTSKA GIMNASTIKA: VEŽBE NA SPRAVAMA I TLU
Napomena:
- Nastavnik olakšava, odnosno otežava program na osnovu motoričkih sposobnosti i prethodno stečenih umenja učenika.
1. Vežbe na tlu
Za učenike i učenice:
- iz upora za rukama, zibom, provlak zgrčeno napred do upora pred rukama (opruženo);
- kolut napred i spojeno uspravno do vage pretklonom i zanoženjem, izdržaj
- premet strance uporom u "bolju" stranu i spojeno, premet strance u "slabiju" stranu
- za napredni nivo premet napred uporom
2. Preskok
Za učenike konj u širinu visine 120 cm; za učenice 110 cm:
- zgrčka;
- raznoška
- za napredni nivo: sklonka i preskoci sa zanoženjem
3.Krugovi
Za učenike /doskočni krugovi/:
- njih, zanjihom saskok, uz pomoć.
4. Razboj
Za učenike /paralelni razboj/:
- iz upora sedećeg raznožno pred rukama, prehvatom napred i dizanjem sklonjeno stav na ramenima, spust nazad u upor sedeći raznožno, prehvat rukama iza butina, snožiti i zanjihom saskok.

Za učenice /dvovisinski razboj, jedna pritka, vratilo/:
- vis na v/p licem prema n/p: klim, premah zgrčeno jednom nogom do visa ležećeg na n/p, prehvat (može raznoručno) na n/p do upora jašućeg; premah odnožno prednožnom (unazad) do upora prednjeg; zamahom unazad (zanjihom) saskok pruženim telom;
- jedna pritka: naskok u prednji, premah odnožno jednom nogom do upora jašućeg; premah odnožno zanožnom do upora stražnjeg; saskok sasedom (zamahom nogama unapred).
5. Vratilo
Za učenike /doskočno vratilo/
- iz mirnog visa uzmak do upora, zamahom nogama unazad (zanjihom) saskok uvito
6. Greda
Za učenice /visoka greda/:
- zaletom i sunožnim odskokom naskok u upor čučeći; okret za 90° usprav u uspon, okret za 180°, lagano trčanje na prstima, skok sa promenom nogu, koraci u usponu do kraja grede; saskok zgrčeno (bočno u odnosu na gredu).
7. Konj sa hvataljkama
Za učenike:
- iz upora pred rukama, kolo zanožno levom, kolo zanožno desnom.

Školsko takmičenje (odeljenje, škola): aktiv nastavnika fizičkog vaspitanja bira sprave na kojima će se učenici takmičiti.
Za naprednije učenike: sastavi iz sistema školskih sportskih takmičenja i učešće na višim nivoima školskih takmičenja.

Minimalni obrazovni zahtevi:
Za učenike: nastavni sadržaji iz programa vežbi na tlu, preskoka, jedne sprave u uporu i jedne sprave u visu;
Za učenice: nastavni sadržaji iz programa vežbi na tlu, preskoka, grede i dvovisinskog razboja.

• Sportska igra (po izboru)

• SPORTSKA IGRA (po izboru)
- Ponavljanje i učvršćivanje ranije obučavanih elemenata igre.
- Dalje proširivanje i produbljavanje tehničko-taktičke pripremljenosti učenika u skladu sa izbornim programom za datu igru. Na osnovu prethodnih umenja u tehnici i taktici nastavnik planira konkretne sadržaje iz sportske igre.

• Fizička, odnosno sportska aktivnost: u skladu sa mogućnostima škole

• Aktiv nastavnika, prema programu koji sam donosi (iz programa trećeg razreda (program po izboru učenika) u skladu sa mogućnostima škole, organizuje nastavu za koju učenici pokažu posebno interesovanje

TEMA

CILJ

ISHODI
Po završetku teme učenik će biti u stanju da:

PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA

NAČIN
OSTVARIVANJA PROGRAMA

• Zdravstvena kultura i fizička aktivnost, kao osnova za realizovanje postavljenih ciljeva i ishoda

• Unapređivanje i očuvanje zdravlja;
• Uticaj na pravilno držanje tela (prevencija posturalnih poremećaja);

• Prepoznati veze između fizičke aktivnosti i zdravlja.
• Objasniti karakteristike položaja tela, pokreta i kretanja u profesiji za koju se školuje i uočiti one, koje mogu imati negativan uticaj na njegov rast, razvoj;
• Odabrati i izvesti vežbe oblikovanja i vežbe iz korektivne gimnastike, koje će preventivno uticati na moguće negativne uticaje usled rada u odabranoj profesiji.

• Vežbe oblikovanja (jačanja, labavljenje i rastezanje).
• Vežbe iz korektivne gimnastike
• Provera stanja motoričkih i funkcionalnih sposobnosti

• Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja;
• Tokom realizacije časova fizičkog vaspitanja davati informacije o tome koje vežbe pozitivno utiču na status njihovog organizma, s obzirom na karakteristike njihove profesije, a koje negativno utiču na zdravlje;
• Učenici koji pohađaju četvorogodišnje stručne škole daleko su više opterećeni u redovnom obrazovanju praktičnom i teorijskom nastavom od ostalih učenika.
• Zbog toga je fizičko vaspitanje, u ovim školama, značajno za aktivan oporavak učenika, kompenzaciju i relaksaciju s obzirom na njihova česta statička i jednostrana opterećenja. Teorijska znanja iz oblasti fizičkih aktivnosti su od velikog značaja za ukupnim bavljenjem fizičkim vežbama.

Oblici nastave
Predmet se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• teorijska nastava (4 časa)
• merenje i testiranje (8 časova)
• praktična nastava (58 časova)

Podela odeljenja na grupe
Odeljenje se ne deli prilikom realizacije;
Nastava se izvodi frontalno i po grupama, u zavisnosti od karaktera metodske jedinice koja se realizuje. Ukoliko je potrebno, naročito za vežbe iz korektivne gimnastike, pristup je individualan.

Mesto realizacije nastave
• Teorijska nastava se realizuje u učionici ili u sali, istovremeno sa praktičnom nastavom;
• Praktična nastava realizuje se na sportskom vežbalištu (sala, sportski otvoreni tereni, bazen, klizalište, skijalište).

Preporuke za realizaciju nastave
• Nastava se realizuje u ciklusima koji traju približno 10-12 časova (uzastopnih). Nastavniku fizičkog vaspitanja je ostavljeno da, zavisno od potreba, precizira trajanje svakog ciklusa, kao i redosled njihovog sadržaja.

Sadržaj ciklusa je:
- za proveru nivoa znanja na kraju školske godine - jedan;
- za atletiku - jedan;
- za gimnastiku: vežbe na spravama i tlu - jedan
- za sport po izboru učenika - dva;
- za povezivanje fizičkog vaspitanja sa životom i radom - jedan.

Način ostvarivanja programa
Sadržaji programa usmereni su na: razvijanje fizičkih sposobnosti; sportsko-tehničko obrazovanje; povezivanje fizičkog vaspitanja sa životom i radom.
Godišnji plan, program i raspored kroseva, takmičenja, zimovanja i drugih oblika rada utvrđuje se na početku školske godine na nastavničkom veću, na predlog stručnog veća nastavnika fizičkog vaspitanja.
Stručno veće nastavnika fizičkog vaspitanja, samostalno, određuje redosled obrade pojedinih sadržaja programa i ciklusa.
Časovi u toku nedelje treba da budu raspoređeni u jednakim intervalima, ne mogu se održavati kao blok časovi. Nastava se ne može održavati istovremeno sa dva odeljenja ni na sportskom terenu ni u fiskulturnoj sali.
U svim razredima nastava fizičkog vaspitanja se realizuje odvojeno za učenike i odvojeno za učenice, a samo u školama koje imaju po dva paralelna objekta za fizičko vaspitanje dozvoljena je istovremena realizacija časa.

Praćenje, vrednovanje i ocenjivanje
Praćenje napretka učenika u fizičkom vaspitanju se obavlja sukcesivno u toku čitave školske godine, na osnovu metodologije praćenja, merenja i vrednovanja efekata u fizičkom vaspitanju - standardi za ocenjivanje fizičkih sposobnosti učenika i postignuća u sportskim igrama

Okvirni broj časova po temama
• Testiranje i provera savladanosti standarda iz osnovne škole (6 časova)
• Teorijskih časova (2 u prvom i 2 u drugom polugodištu).
• Atletika (12 časova)
• Gimnastika: vežbe na spravama i tlu (12 časova).
• Sportska igra: po izboru škole (12 časova)
• Fizička aktivnost, odnosno sportska aktivnost:u skladu sa mogućnostima škole a po izboru učenika (10 časova)..
• Plivanje (10 časova)..
• Provera znanja i veština (4 časa).

POSEBNE AKTIVNOSTI
- Iz fonda radnih dana i za izvođenje redovne nastave škola u toku školske godine organizuje:
- Dva celodnevna izleta sa pešačenjem

- I razred do 12 km (ukupno u oba pravca);
- II razred do 14 km (ukupno u oba pravca);
- III razred do 16 km (ukupno u oba pravca);

- Dva krosa : jesenji i prolećni
- Stručno veće nastavnika fizičkog vaspitanja utvrđuje program i sadržaj izleta, i dužinu staze za kroseve, prema uzrastu učenika.

Škola organizuje i sprovodi sportska takmičenja, kao jedinstveni deo procesa nastave fizičkog vaspitanja.
sportska takmičenja organizuju se u okviru radne subote i u drugo vreme koje odredi škola. Međuškolska sportska takmičenja organizuju se u okviru kalendara koje odredi Savez za školski sport i olimpijsko vaspitanje Srbije koje je ujedno i organizator ovih takmičenja.

• Razvoj motoričkih i funkcionalnih sposobnosti čoveka, kao osnova za realizovanje postavljenih ciljeva i ishoda

• Razvoj i usavršavanje motoričkih sposobnosti i teorijskih znanja neophodnih za samostalni rad na njima;

• Imenovati motoričke sposobnosti koje treba razvijati i koja su sredstva i metode za njihov razvoj;
• Primeniti (izvoditi) adekvatna sredstva za razvoj i usavršavanje motoričkih sposobnosti iz: vežbi oblikovanja, atletike, gimnastike, plivanja i sportskih igara za razvoj: snage, brzine, gipkosti, spretnosti i okretnosti.

• Vežbe snage bez i sa malim tegovima (do 4 kg.);
• Trčanje na 800 m učenice i 1000 m učenici;
• Trčanje na 60 m i 100 m;
• Vežbe rastezanja (broj ponavljanja i izdržaj u krajnjem položaju),
• Poligoni spretnosti i okretnosti i sportske igre;
• Aerobik
• Obuka tehnika plivanja

• Usvajanje znanja, umenja i veština iz sportskih grana i disciplina kao osnova za realizovanje postavljenih ciljeva i ishoda

• Atletika;

• Sticanje motoričkih umenja (veština) i teorijskih znanja neophodnih za za njihovo usvajanje;
• Motivacija učenika za bavljenjem fizičkim aktivnostima;
• Formiranje pozitivnog psihosocijalnih obrazaca ponašanja;
• Primena stečenih umenja, znanja i navika u svakodnevnim uslovima života i rada;
• Estetsko izražavanje pokretom i doživljavanje estetskih vrednosti pokreta i kretanja;

• Kratko opisati osnovne karakteristike i pravila sportske grane atletike, gimnastike i sportske grane - disciplina koje se uče.
• Demonstrirati - vežbe i tehnike atletskih disciplina i vežbi na spravama i tlu koje se uče (posedovati veštinu)
• Detaljnije opisati pravila sportske grane za koju pokazuje poseban interes, za koju škola ima uslove.
• Objasniti zbog kojih je karakteristika fizičkog vaspitanja važno da aktivno učestvuje u procesu nastave i da samostalno sprovodi određen program fizičke i sportske aktivnosti.
• Učenik će želeti da se bavi fizičkim, odnosno sportskim aktivnostima pošto će sagledati (detektovati) pozitivne karakteristike fizičke i sportske aktivnosti i njihove pozitivne uticaje na zdravlje, druženje i dobro raspoloženje.
• Sagledati negativne uticaje savremenog načina života (pušenje, droga, nasilje, delikventno ponašanje) i svestan je da fizičkim, odnosno sportskim aktivnostima moguće je preduprediti negativne uticaje

• ATLETIKA
U svim atletskim disciplinama treba raditi na usavršavanju tehnike i razvijanju vodećih motoričkih osobina za datu disciplinu.
Trčanje
Trčanje na 100 m - učenici i učenice,
na 1000 m - učenici,
na 800 m - učenice,
Štafeta 4x100 m učenici i učenice.
Skokovi
Skok udalj - odabranom tehnikom;
Skok uvis - odabranom tehnikom.
Bacanje
Bacanje kugle racionalnom tehnikom (učenici 6 kg i učenice 4 kg.

• Sportska gimnastika: (Vežbe na spravama i tlu);

• Usvajanje etičkih vrednosti i podsticanje voljnih osobina učenika;
• Povezivanje motoričkih zadataka u celine; Uvođenje učenika u organizovani sistem priprema za školska takmičenja, igre, susrete i manifestacije;
• Razvijanje elemenata ritma u prepoznavanju celina: rad-odmor; naprezanje-relaksacija; ubrzanje-usporavanje;
• Izbor sportskih grana, sportsko-rekreativnih ili drugih kretnih aktivnosti kao trajnog opredeljenja za njihovo svakodnevno upražnjavanje;

• Putem fizičkih odnosno sportskih aktivnosti komunicirati sa svojim drugovima i uživati u druženju i kontaktima.
• Dovesti u vezu svakodnevni život i sposobnost za učenje i praktičan rad sa fizičkim, odnosno sportskim aktivnostima i pravilnom ishranom.
• Objasniti da pokret i kretanje, bez obzira na to kojoj vrsti fizičke, odnosno sportske aktivnosti pripadaju, imaju svoju estetsku komponentu (lepota izvođenja, lepota doživljaja).
• Učenik uživa u izvođenju pokreta i kretanja.
• Učenik navodi osnovne olimpijske principe i primenjuje ih na školskim sportskim takmičenjima i u slobodnom vremenu.
• Prepoznaje netolerantno ponašanje svojih drugova i reaguje na njega, širi duh prijateljstva, istrajan je u svojim aktivnostima.
• Ima pravilan odnos prema okruženju u kojem vežba, rekreira se i bavi se sportom.

• SPORTSKA GIMNASTIKA: VEŽBE NA SPRAVAMA I TLU
Napomena:
- Nastavnik olakšava, odnosno otežava program na osnovu motoričkih sposobnosti i prethodno stečenih umenja učenika.
1. Vežbe na tlu
Za učenike i učenice:
- iz upora za rukama, zibom, premah odbočno do upora pred rukama (opruženo).
- kombinacija vežbi koja sadrži (vežbe se biraju, oduzimaju ili dodaju u skladu sa mogućnostima učenika): plesne korake; skok sa okretom za 180°; okret na dve ili jednoj nozi; premet strance; kolut napred sunožnim odrazom i malim letom; vagu pretklonom i zanoženjem; stav na šakama kolut napred i sp. skok sa okretom (proizvoljan broj stepeni);
- za napredniji nivo: kolut leteći i prekopit napred, uz pomoć.
2. Preskok
Za učenike konj u širinu visine 120 cm; za učenice 110 cm:
- zgrčka;
- raznoška
- za napredni nivo: sklonka; preskoci sa zanoženjem i "prekopit"
3. Krugovi
Za učenike /doskočni krugovi/:
- vučenjem vis uzneto; vis strmoglavo; vis uzneto; spust u vis stražnji - izdržaj; vučenjem vis uzneto; spust u vis prednji (polako); saskok
4. Razboj
Za učenike /paralelni razboj/:
- iz zamaha u uporu prednjihom spust u sklek, zanjih u skleku i spojeno upor (u zanjihu); prednjih i spojeno sklek, zanjihom upor (ponoviti 2 do 3 puta)
Za učenice /dvovisinski razboj, jedna pritka, vratilo/:
- licem prema n/p, zaletom i sunožnim odskokom naskok upor prednji; premah odnožno desnom (levom) u upor jašući; prehvat na v/p; premah odnožno zanožnom do visa sedećeg, podmetnim opružanjem ili odrivom od n/p prednjih i spojeno saskok u prednjihu (uz pomoć) do stava na tlu, leđima prema v/p;
- jedna pritka: zaletom i sunožnim odskokom naskok upor prednji; premah odnožno desnom (levom) do upora jašućeg, premah odnožno zanožnom do upora stražnjeg; sased sa okretom za 90°.

5. Vratilo
Za učenike /doskočno i dohvatno ili dočelno vratilo/:
- /doskočno/: podmetno uspostavljanje njiha; njihanje sa povećavanjem amplitude i saskok u prednjihu ili zanjihu uz pomoć;
- /dohvatno ili dočelno/:kovrtljaj nazad u uporu.
6. Greda
Za učenice /visoka greda/:
- zaletom i sunožnim odskokom naskok u upor čučeći odnožno; okret za 900 do upora čučećeg; usprav, odručiti; koraci u usponu dokoracima; vaga pretklonom i zanoženjem, usklon; sunožnim odskokom skok sa pomeranjem; okret za 90° u usponu; saskok pruženim telom ili, za napredniji nivo - sa prednožnim raznoženjem

7. Konj sa hvataljkama
Za učenike:
- iz upora prednjeg kolo predožno desnom, kolo prednožno levom;
- iz upora stražnjeg kolo odnožno desnom, kolo odnožno levom
Školsko takmičenje (odeljenje, škola): aktiv nastavnika fizičkog vaspitanja bira sprave na kojima će se učenici takmičiti.
Za naprednije učenike: sastavi iz sistema školskih sportskih takmičenja i učešće na višim nivoima školskih takmičenja.

Minimalni obrazovni zahtevi:
Za učenike: nastavni sadržaji iz programa vežbi na tlu, preskoka, jedne sprave u uporu i jedne sprave u visu;
Za učenice: nastavni sadržaji iz programa vežbi na tlu, preskoka, grede i dvovisinskog razboja.

• Sportska igra (po izboru)

• SPORTSKA IGRA (po izboru)
- Ponavljanje i učvršćivanje ranije obučavanih elemenata igre.
- Dalje proširivanje i produbljavanje tehničko-taktičke pripremljenosti učenika u skladu sa izbornim programom za datu igru. Na osnovu prethodnih umenja u tehnici i taktici nastavnik planira konkretne sadržaje iz sportske igre.

• Fizička, odnosno sportska aktivnost: u skladu sa mogućnostima škole

• Aktiv nastavnika, prema programu koji sam donosi (iz programa trećeg razreda (program po izboru učenika) u skladu sa mogućnostima škole, organizuje nastavu za koju učenici pokažu posebno interesovanje

TEMA

CILJ

ISHODI
Po završetku teme učenik će biti u stanju da:

PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA

NAČIN
OSTVARIVANJA PROGRAMA

• Zdravstvena kultura i fizička aktivnost, kao osnova za realizovanje postavljenih ciljeva i ishoda

• Unapređivanje i očuvanje zdravlja;
• Uticaj na pravilno držanje tela (prevencija posturalnih poremećaja);

• Prepozna veze između fizičke aktivnosti i zdravlja;
• Objasni karakteristike položaja tela, pokreta i kretanja u profesiji za koju se školuje i uoči one, koje mogu imati negativan uticaj na njegov rast, razvoj;
• Odabere i izvede vežbe oblikovanja i vežbe iz korektivne gimnastike, koje će preventivno uticati na moguće negativne uticaje usled rada u odabranoj profesiji;

• Vežbe oblikovanja (jačanja, labavljenje i rastezanje);
• Vežbe iz korektivne gimnastike;
• Provera stanja motoričkih i funkcionalnih sposobnosti;

• Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja;
• Tokom realizacije časova fizičkog vaspitanja davati informacije o tome koje vežbe pozitivno utiču na status njihovog organizma, s obzirom na karakteristike njihove profesije, a koje negativno utiču na zdravlje;
• Učenici koji pohađaju četvorogodišnje stručne škole daleko su više opterećeni u redovnom obrazovanju praktičnom i teorijskom nastavom od ostalih učenika.
• Zbog toga je fizičko vaspitanje, u ovim školama, značajno za aktivan oporavak učenika, kompenzaciju i relaksaciju s obzirom na njihova česta statička i jednostrana opterećenja. Teorijska znanja iz oblasti fizičkih aktivnosti su od velikog značaja za ukupnim bavljenjem fizičkim vežbama.

Oblici nastave
Predmet se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• teorijska nastava (4 časa)
• merenje i testiranje (6 časova)
• praktična nastava (56 časova)

Podela odeljenja na grupe
Nastava se izvodi frontalno i po grupama, u zavisnosti od karaktera metodske jedinice koja se realizuje. Ukoliko je potrebno, naročito za vežbe iz korektivne gimnastike, pristup je individualan.

Mesto realizacije nastave
• Teorijska nastava se realizuje u učionici ili u sali, istovremeno sa praktičnom nastavom;
• Praktična nastava realizuje se na sportskom vežbalištu (sala, sportski otvoreni tereni, bazen, klizalište, skijalište).

Preporuke za realizaciju nastave
• Nastava se realizuje u ciklusima koji traju približno 10-12 časova (uzastopnih). Nastavniku fizičkog vaspitanja je ostavljeno da, zavisno od potreba, precizira trajanje svakog ciklusa, kao i redosled njihovog sadržaja.

Sadržaj ciklusa je:
- za proveru nivoa znanja na kraju školske godine - jedan;
- za atletiku - jedan;
- za gimnastiku: vežbe na spravama i tlu - jedan
- za sport po izboru učenika - dva;
- za povezivanje fizičkog vaspitanja sa životom i radom - jedan.

Način ostvarivanja programa
Sadržaji programa usmereni su na:razvijanje fizičkih sposobnosti; sportsko-tehničko obrazovanje; povezivanje fizičkog vaspitanja sa životom i radom.
Godišnji plan, program i raspored kroseva, takmičenja, zimovanja i drugih oblika rada utvrđuje se na početku školske godine na nastavničkom veću, na predlog stručnog veća nastavnika fizičkog vaspitanja.
Stručno veće nastavnika fizičkog vaspitanja, samostalno, određuje redosled obrade pojedinih sadržaja programa i ciklusa.
Časovi u toku nedelje treba da budu raspoređeni u jednakim intervalima, ne mogu se održavati kao blok časovi. Nastava se ne može održavati istovremeno sa dva odeljenja ni na sportskom terenu ni u fiskulturnoj sali.
U svim razredima nastava fizičkog vaspitanja se realizuje odvojeno za učenike i odvojeno za učenice, a samo u školama koje imaju po dva paralelna objekta za fizičko vaspitanje dozvoljena je istovremena realizacija časa

Praćenje, vrednovanje i ocenjivanje
Praćenje napretka učenika u fizičkom vaspitanju se obavlja sukcesivno u toku čitave školske godine, na osnovu metodologije praćenja, merenja i vrednovanja efekata u fizičkom vaspitanju - standardi za ocenjivanje fizičkih sposobnosti učenika i postignuća u sportskim igrama

Okvirni broj časova po temama
• Testiranje i provera savladanosti standarda iz osnovne škole (6 časova)
• Teorijskih časova (2 u prvom i 2 u drugom polugodištu).
• Atletika (12 časova)
• Gimnastika: vežbe na spravama i tlu (12 časova).
• Sportska igra: po izboru škole (12 časova)
• Fizička aktivnost, odnosno sportska aktivnost:u skladu sa mogućnostima škole a po izboru učenika (10 časova)..
• Plivanje (10 časova)..
• Provera znanja i veština (4 časa).

POSEBNE AKTIVNOSTI
- Iz fonda radnih dana i za izvođenje redovne nastave škola u toku školske godine organizuje:
- Dva celodnevna izleta sa pešačenjem

- I razred do 12 km (ukupno u oba pravca);
- II razred do 14 km (ukupno u oba pravca);
- III razred do 16 km (ukupno u oba pravca);

- Dva krosa : jesenji i prolećni
- Stručno veće nastavnika fizičkog vaspitanja utvrđuje program i sadržaj izleta, i dužinu staze za kroseve, prema uzrastu učenika.

- Škola organizuje i sprovodi sportska takmičenja, kao jedinstveni deo procesa nastave fizičkog vaspitanja. sportska takmičenja organizuju se u okviru radne subote i u drugo vreme koje odredi škola. Međuškolska sportska takmičenja organizuju se u okviru kalendara koje odredi Savez za školski sport i olimpijsko vaspitanje Srbije koje je ujedno i organizator ovih takmičenja.

• Razvoj motoričkih i funkcionalnih sposobnosti čoveka, kao osnova za realizovanje postavljenih ciljeva i ishoda

• Razvoj i usavršavanje motoričkih sposobnosti i teorijskih znanja neophodnih za samostalni rad na njima;

• Imenuje motoričke sposobnosti koje treba razvijati, kao i osnovna sredstva i metode za njihov razvoj;
• Primeni adekvatna sredstva (izvodi vežbe) za razvoj i usavršavanje motoričkih sposobnosti iz: vežbi oblikovanja, atletike, gimnastike, plivanja i sportskih igara za razvoj: snage, brzine, izdržljivosti, gipkosti, spretnosti i okretnosti;

• Vežbe snage bez i sa malim tegovima (do 4 kg.);
• Trčanje na 60 m i 100 m;
• Trčanje na 800 m učenice i 1000 m učenici;
• Vežbe rastezanja (broj ponavljanja i izdržaj u krajnjem položaju),
• Poligoni spretnosti i okretnosti i sportske igre;
• Aerobik;

• Usvajanje znanja, umenja i veština iz sportskih grana i disciplina kao osnova za realizovanje postavljenih ciljeva i ishoda

Program po izboru učenika:

• Ritmička gimnastika i narodni plesovi

• Sticanje motoričkih umenja (veština) i teorijskih znanja neophodnih za za njihovo usvajanje;
• Motivacija učenika za bavljenjem fizičkim aktivnostima;
• Formiranje pozitivnog psihosocijalnih obrazaca ponašanja;
• Primena stečenih umenja, znanja i navika u svakodnevnim uslovima života i rada;
• Estetsko izražavanje pokretom i doživljavanje estetskih vrednosti pokreta i kretanja;

• Kratko opiše osnovne karakteristike i pravila atletike, gimnastike i sportske grane - disciplina koje se uče;
• Demonstrira tehniku disciplina iz atletike i gimnastike (vežbi na spravama i tlu) koje - poseduje veštinu, tehniku i taktiku sportske igre kao i vežbe iz ostalih programom predviđenih sadržaja
• Detaljnije opiše pravila sportske grane za koju pokazuje poseban interes - za koju škola ima uslove;
• Objasni zbog kojih je karakteristika fizičkog vaspitanja važno, da aktivno učestvuje u procesu nastave i da samostalno sprovodi određen program fizičke i sportske aktivnosti;
• Želi da se bavi fizičkim, odnosno sportskim aktivnostima, pošto sagledava (detektuje) pozitivne karakteristike fizičke i sportske aktivnosti - njihove pozitivne uticaje na zdravlje, druženje i dobro raspoloženje;
• Sagleda negativne uticaje savremenog načina života (pušenje, droga, nasilje, delikventno ponašanje) i bude svestan da je fizičkim, odnosno sportskim aktivnostima moguće preduprediti negativne uticaje;

PROGRAM PO IZBORU UČENIKA

• RITMIČKA GIMNASTIKA I NARODNI PLESOVI
- Savladavanje osnovnih vežbi: dokorak,", menjajući korak galopom u svim pravcima, polkin korak, daleko visoki skok, "makazice;
- Sistematska obrada estetskog pokreta tela u mestu i u kretanju bez rekvizita i sa rekvizitima, koristeći pri tome različitu dinamiku, ritam i tempo,
- Primena savladane tehnike estetskog pokreta i kretanja u kratkim sastavima.
- Treba savladati najmanje pet narodnih plesova.
- Priprema za takmičenje i priredbe i učešće na njima.

• Sportska igra (po izboru)

• Usvajanje etičkih vrednosti i podsticanje voljnih osobina učenika ;
• Povezivanje motoričkih zadataka u celine;
• Uvođenje učenika u organizovani sistem priprema za školska takmičenja, igre, susrete i manifestacije;
• Razvijanje elemenata ritma u prepoznavanju celina: rad-odmor; naprezanje-relaksacija; ubrzanje-usporavanje;
• Izbor sportskih grana, sportsko-rekreativnih ili drugih kretnih aktivnosti kao trajnog opredeljenja za njihovo svakodnevno upražnjavanje;

• Komunicira putem fizičkih odnosno sportskih aktivnosti sa svojim drugovima i uživa u druženju i kontaktima;
• Dovodi u vezu svakodnevni život i sposobnost za učenje i praktičan rad sa fizičkim, odnosno sportskim aktivnostima i pravilnom ishranom;
• samostalno bira fizičku, odnosno sportsku aktivnost i izvodi je u okruženju u kome živi
• Objasni da pokret i kretanje, bez obzira na to kojoj vrsti fizičke, odnosno sportske aktivnosti pripada, ima svoju estetsku komponentu (lepota izvođenja, lepota doživljaja);
• Uživa u izvođenju pokreta i kretanja;
• Navodi osnovne olimpijske principe i primenjuje ih na školskim sportskim takmičenjima i u slobodnom vremenu;
• Prepozna netolerantno ponašanje svojih drugova i reaguje na njega, širi duh prijateljstva, bude istrajan je u svojim aktivnostima.
• Se pravilno odnosi prema okruženju u kojem vežba, rekreira se i bavi se sportom, što prenosi u svakodnevni život
• Učestvuje na školskom takmičenju i u sistemu školskih sportskih takmičenja

• SPORTSKA IGRA (po izboru)

- Ponavljanje i učvršćivanje ranije obučavanih elemenata igre.
- Dalje proširivanje i produbljavanje tehničko-taktičke pripremljenosti učenika u skladu sa izbornim programom za datu igru.

• Rukomet

RUKOMET
- Uvežbavati osnovne tehničke elemente koji su predviđeni programskim sadžajima za osnovnu školu.
- Pokrivanje i otkrivanje igrača, oduzimanje lopte, ometanje protivnika. Opšti principi postavljanja igrača u odbrani i napadu. Napad sa jednim i dva igrača i napad protiv zonske odbrane. Zonska odbrana i napad "čovek na čoveka". Uigravanje kroz trenažni proces.
- Pravila igre.
- Učestvovanje na razrednim, školskim i međuskolskim takmičenjima.

• Fudbal

FUDBAL
- Uvežbavati osnovne tehničke elemente koji su predviđeni programskim sadžajima za osnovnu školu.
- Pokrivanje i otkrivanje igrača, oduzimanje lopte i ometanje protivnika. Opšti principi postavljanja igrača u napadu i odbrani. Razne varijante napada i odbrane. Uigravanje kroz trenažni proces.
- Pravila malog fudbala.
Učestvovanje na raznim školskim i međuškolskim takmičenjima.

• Košarka

KOŠARKA
- Uvežbavati osnovne tehničke elemente koji su predviđeni programskim sadžajima za osnovnu školu
- Tehnika košarke. Šutiranje na koš iz mesta i kretanja, šut sa jednom ili obema rukama, sa raznih odstojanja od koša. Postavljanje i kretanje igrača u napadu i odbrani. Odbrana "zonom" i "čovek na čoveka". Napad protiv ovih vrsta odbrana. Kontranapad u raznim varijantama i princip bloka.
- Pravila igre i suđenje.
- Učestvovanje na razrednim i školskim takmičenjima.

• Odbojka

ODBOJKA
- Uvežbavati osnovne tehničke elemente koji su predviđeni programskim sadžajima za osnovnu školu
- Tehnika odbojke. Igra sa povučenim i isturenim centrom. Smečiranje i njegova blokada. Uigravanje kroz trenažni proces.
- Pravila igre i suđenja.
- Učestvovanje na odeljenskim, razrednim i međuškolskim takmičenjima.

• Plivanje

PLIVANJE
- Upoznavanje i primena osnovnih sigurnosnih mera u plivanju;
- Usvajanje dve tehnike plivanja (po sklonostima i izboru učenika). Vežbanje radi postizanja boljih rezultata. Skok na startu i okreti.
- Učestvovanje na odeljenskim , razrednim i međuškolskim takmičenjima.

• Borilačke veštine

BORILAČKE VEŠTINE
- Izbor borilačke veštine koja se izučava na matičnim fakultetima sporta i fizičkog vaspitanja, i koja je u programu Školskih sportskih takmičenja. Nastavnik u skladu sa mogućnostima škole i interesovanjima učenika predlaže nastavni program.

• Klizanje, skijanje

KLIZANJE I SKIJANJE
- Programski zadaci iz klizanja i skijanja obuhvataju savladavanje osnovne tehnike i upoznavanje sa pravilima takmičenja. Nastavnik predlaže nastavni program, koji se zasniva na programu klizanja i predmeta skijanje na matičnim fakultetima

TEMA

CILJ

ISHODI
Po završetku teme učenik će biti u stanju da:

PREPORUČENI SADRŽAJI
PO TEMAMA

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

REALNI BROJEVI

• Proširivanje znanja o skupu realnih brojeva

• razlikuje osnovne podskupove skupa realnih brojeva (N, Z, Q, I) i uočava relacije NÌZÌQÌR, IÌR
• odredi NZS i NZD prirodnih brojeva
• obavlja računske operacije u skupu racionalnih brojeva
• izračuna vrednost jednostavnog racionalnog brojevnog izraza poštujući prioritet računskih operacija i upotrebu zagrada
• odredi apsolutnu vrednost realnog broja i grafički interpretira na brojevnoj osi
• zaokružuje broj na određeni broj decimala
• odredi apsolutnu i relativnu grešku

• Pregled brojeva, operacije sa realnim brojevima
• Apsolutna vrednost realnog broja
• Približna vrednost realnih brojeva, pravila zaokruživanja
• Apsolutna i relatina greška

Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave, odnosno učenja, planom rada i načinima ocenjivanja

Oblici nastave
Predmet se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• teorijska nastava (64 časa)

Mesto realizacije nastave
• Teorijska nastava se realizuje u učionici ili kabinetu za matematiku

Preporuke za realizaciju nastave
• obrazložiti cilj predmeta, način i kriterijum ocenjivanja
• neophodna predznanja ponoviti uz maksimalno angažovanje učenika
• podsticati učenike na razmišljanje i samostalno zaključivanje

• primenjivati raznovrsne oblike i metode rada, kako bi se podstakla aktivnost učenika
• insistirati na preciznosti, tačnosti, sistematičnosti i urednosti u radu
• upućivati učenike na pretraživanje različitih izvora i primenu savremenih tehnologija
• Realni brojevi: sadržaje o greškama povezati sa stručnim predmetima, izračunavati apsolutnu i relativnu grešku konkretnih merenja
• Proporcionalnost: koristiti što više konkretnih primera iz života i struke
• Linearne jednačine i nejednačine: Istaći povezanost između analitičkog i grafičkog prikaza funkcije. Sadržaje povezati sa odgovarajućim sadržajima fizike, hemije i praktične nastave

Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
1. usmenu proveru znanja
2. pismenu provera znanja
3. testove znanja

Okvirni broj časova po temama
• Realni brojevi 9 časova
• Proporcionalnost 10 časova
• Racionalni algebarski izrazi 13 časova
• Geometrija 11 časova
• Linearne jednačine i nejednačine 13 časova
U toku školske godine predviđena su 4 pismena zadatka (po 2 u polugodištu). Za realizaciju pismenih zadataka sa ispravkama planirano je 8 časova

PROPORCIONALNOST

• Proširivanje znanja o proporcijama i procentnom računu i njihova primena

• izračuna određen deo neke veličine
• odredi nepoznate članove proste proporcije
• proširi ili skrati razmeru i primeni je u rešavanju problema podele
• prepozna direktnu ili obrnutu proporcionalnost dve velične , da je primeni u rešavanju jednostavnih problema i. prikaže grafički
• rešava problem koji se odnosi na mešanje dve komponente
• odredi nepoznatu glavnicu, procenat ili procentni iznos

• Razmera i proporcija
• Direktna i obrnuta proporcionalnost
• Prost srazmerni račun
• Račun podele
• Račun mešanja
• Procentni i promilni račun

RACIONALNI ALGEBARSKI IZRAZI

• Sticanje osnovnih znanja o polinomima i racionalnim algebarskim izrazima

• sabira, oduzima i množi polinome
• primeni distributivni zakon množenja prema sabiranju i formule za kvadrat binoma i razliku kvadrata, zbir i razliku kubova pri transformaciji polinoma
• rastavi polinom na činioce
• odredi NZD i NZS polinoma
• transformiše jednostavniji racionalni algebarski izraz

• Polinomi
• Rastavljanje polinoma na činioce NZD i NZS polinoma
• Transformacije racionalnih algebarskih izraza

GEOMETRIJA

• Sticanje osnovnih znanja iz geometrije

• razlikuje osnovne i izvedene geometrijske pojmove
• razlikuje međusobni odnos uglova (susedni, uporedni, unakrsni, komplementni, suplementni)
• navede veze između uglova sa paralelnim (ili normalnim kracima)
• navede relacije vezane za unutrašnje i spoljašnje uglove trougla
• primeni veze između uglova sa paralelnim (ili normalnim kracima) i relacije vezane za unutrašnje i spoljašnje uglove trougla na izračunavanje nepoznatog ugla u jednostavnijim zadacima
• definiše pojam simetrala duži i konstruiše simetralu duži
• konstruiše centar opisane kružnice oko trougla
• definiše pojam simetrala ugla i konstruiše simetralu ugla
• konstruiše centar upisane kružnice u trougao
• konstruiše visinu trougla
• definiše pojam težišna duž trougla i navede svojstvo težišta
• definiše pojam srednja linija trougla i navede njeno svojstvo
• navede osnovne relacije u jednakokrakom, odnosno jednakostraničnom trouglu
• razlikuje vrste četvorouglova i njihove osobine
• navede stavove o paralelogramu i ume da ih primeni
• navede osobine specijalnih paralelograma
• formuliše Talesovu teoremu i primeni je na podelu duži na n jednakih delova

• Geometrijski pojmovi i veze između njih
• Trougao
• Značajne tačke trougla
• Četvorougao
• Talesova teorema

LINEARNE JEDNAČINE I NEJEDNAČINE

• Usvajanje pojmova i rešavanje linearnih jednačina i nejednačina, sistema linearnih jednačina i grafički prikaz linearne funkcije

• definiše pojam linearne jednačine
• reši linearnu jednačinu
• primeni linearnu jednačinu na rešavanje problema
• rešava jednačine koje se svode na linearne jednačine
• definiše pojam linearne funkcije
• prikaže analitički, tabelarno i grafički linearnu funkciju
• reši linearnu nejednačinu i grafički prikaže skup rešenja
• reši sistem linearnih jednačina sa dve nepoznate

• Linearna jednačina i njene primene
• Linearna funkcija i njen grafik
• Linearna nejednačina
• Sistem linearnih jednačina

TEMA

CILJ

ISHODI
Po završetku teme učenik će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

TRIGONOMETRIJA PRAVOUGLOG TROUGLA

• Sticanje znanja iz trigonometrije pravouglog trougla i primena

• definiše osnovne trigonometrijske funkcije oštrog ugla
• izračuna osnovne trigonometrijske funkcije oštrog ugla pravouglog trougla kada su date dve stranice
• konstruiše oštar ugao ako je poznata jedna njegova trigonometrijska funkcija
• navede trigonometrijske identičnosti i primenjuje ih u određivanju vrednosti trigonometrijskih funkcija na osnovu poznavanja samo jedne
• navede vrednosti trigonometrijskih funkcija karakterističnih uglova (od 30° , 45° , 60°) i da sa kalkulatora pročita vrednosti za ostale oštre uglove i obrnuto (određuje oštar ugao ako je poznata vrednost trigonometrijske funkcije)
• primeni elemente trigonometrije pravouglog trougla na rešavanje praktičnih problema

• Definicije trigonometrijskih funkcija u pravouglom trouglu
• Vrednosti trigonometrijskih funkcija za uglove od 00, 30°, 45°, 60°, 90°
• Osnovne trigonometrijske identičnosti
• Rešavanje pravouglog trougla

Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave, odnosno učenja, planom rada i načinima ocenjivanja

Oblici nastave
Predmet se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• teorijska nastava (64 časa)

Mesto realizacije nastave
• Teorijska nastava se realizuje u učionici ili kabinetu za matematiku

Preporuke za realizaciju nastave
• obrazložiti cilj predmeta, način i kriterijum ocenjivanja
• neophodna predznanja ponoviti uz maksimalno angažovanje učenika
• podsticati učenike na razmišljanje i samostalno zaključivanje
• primenjivati raznovrsne oblike i metode rada, kako bi se podstakla aktivnost učenika
• insistirati na preciznosti, tačnosti, sistematičnosti i urednosti u radu
• upućivati učenike na pretraživanje različitih izvora i primenu savremenih tehnologija

• Trigonometrija pravouglog trougla: Sadržaje povezivati sa odgovarajućim sadržajima fizike: nagib strme ravni, razlaganje sila (normalna komponenta kod sile trenja ili komponenta sile u pravcu kretanja tela...), veličina senke... Treba insistirati na upotrebi kalkulatora, kao pomoćnog sredstva pri rešavanju problema primenom trigonometrije

• Stepenovanje i korenovanje: Naglasiti i dalje važenje osobina stepenovanja pri proširivanju skupa iz koga je izložilac. Osposobiti učenika da pomoću kalkulatora odredi vrednost korena i stepena datog broja.

• Funkcija i grafik funkcije: prilikom obrade koristiti što više konkretnih primera iz života i struke;
• Kvadratna jednačina i kvadratna funkcija: Istaći povezanost između analitičkog i grafičkog prikaza kvadratne funkcije.
• Tela: Insistirati na samostalnom pravljenju modela tela. Koristiti simulacije preseka na računaru. Sadržaje povezati sa stručnim predmetima i problemima iz svakodnevnog života

Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:

1. usmenu proveru znanja
2. pismenu provera znanja
3. testove znanja

Okvirni broj časova po temama
• Trigonometrija pravouglog trougla 7 časova
• Stepenovanje i korenovanje 15 časova
• Funkcija i grafik funkcije 6 časova
• Kvadratna jednačina i kvadratna funkcija 17 časova
• Tela 11 časova

U toku školske godine predviđena su 4 pismena zadatka (po 2 u polugodištu). Za realizaciju pismenih zadataka sa ispravkama planirano je 8 časova

STEPENOVANJE I KORENOVANJE

• Proširivanje znanja o stepenovanju i korenovanju

• navede osobine operacija stepenovanja sa celim eksponentom i primeni ih u transformacijama jednostavnijih izraza
• navede osobine operacija korenovanja i primeni ih u transformacijama jednostavnih izraza
• navede osobine operacija stepenovanja sa racionalnim izložiocem i primeni ih u transformacijama jednostavnijih izraza
• racionališe imenilac razlomka u jednostavnim slučajevima
• definiše pojam imaginarna jedinica i kompleksni broj
• sabira, oduzima, množi i deli dva kompleksna broja

• Pojam stepena. Operacije sa stepenima
• Stepen sa celim izložiocem
• Pojam korena. Operacije sa korenima
• Stepen sa racionalnim izložiocem
• Racionalisanje imenioca razlomka
• Pojam kompleksnog broja i operacije sa njima

FUNKCIJA I GRAFIK FUNKCIJE

• Sticanje osnovnih znanja o funkcijama i čitanju grafika funkcije

• navede primere funkcija
• odredi znak, intervale monotonosti, maksimum i minimum na datom grafiku
• pročita i razume podatak sa grafikona, dijagrama ili iz tabele, i odredi minimum ili maksimum i srednju vrednost zavisne veličine;
• podatke predstavljene u jednom grafičkom obliku predstavi u drugom;

• Pojam funkcije.
• Funkcije sa konačnim domenom
• Grafičko predstavljanje funkcije
• Čitanje grafika funkcije (određivanje naka, intervala monotonosti, maksimuma, minimuma)- bez formalne definicije tih pojmova
• Različiti grafički oblici predstavljanja funkcija sa konačnim domenom (tabela, grafik, dijagram, krug)
• Određivanje maksimuma, minimuma i srednje vrednosti zavisne veličine

KVADRATNA JEDNAČINA I KVADRATNA FUNKCIJA

• Sticanje osnovnih znanja potrebnih za rešavanje kvadratnih jednačina, skiciranje i analizu grafika kvadratnih funkcija

• reši nepotpunu kvadratnu jednačinu u skupu R
• navede primer kvadratne jednačine koja nema rešenja u skupu R
• primeni obrazac za rešavanje kvadratne jednačine
• odredi prirodu rešenja kvadratne jednačine
• rastavi kvadratni trinom
• skicira i analizira grafik kvadratne funkcije (da pročita nule funkcije, maksimum ili minimum, gde raste a gde opada)
• reši jednostavniju kvadratnu nejednačinu

• Kvadratna jednačina
• Obrazac za rešavanje kvadratne jednačine
• Priroda rešenja kvadratne jednačine
• Rastavljanje kvadratnog trinoma na linearne činioce
• Kvadratna funkcija i njen grafik
• Kvadratna nejednačina

TELA

• Proširivanje znanja o telima

• izračuna obim i površinu figura u ravni (kvadrat, pravougaonik, pravilan šestougao, krug)
• razlikuje pravilne poliedre
• izračuna površinu i zapreminu kocke i kvadra
• izračuna površinu i zapreminu pravilne šestougaona prizme i valjka
• izračuna površinu i zapreminu lopte
• odredi površinu jednostavnih ravnih preseka tela

• Obim i površina figura (kvadrat, pravougaonik, pravilan šestougao, krug) u ravni
• Pojam prizme, vrste. Površina i zapremina prizme
• Površina i zapremina kocke i kvadra
• Površina i zapremina pravilne šestougaona prizme
• Pojam valjka. Površina i zapremina valjka
• Pojam lopte. Površina i zapremina lopte
• Jednostavni ravni preseci tela

TEMA

CILJ

ISHODI
Po završetku teme učenik će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

EKSPONENCIJALNA I LOGARITAMSKA FUNKCIJA

• Sticanje znanja o eksponencijalnoj i logaritamskoj funkciji

• nacrta tačkasto grafik eksponencijalne funkcije čitajući podatke iz tabele
• navede osnovne osobine funkcije za različite uporedive osnove
• reši jednostavniju ekponencijalnu jednačinu
• definiše pojam logaritma
• nacrta tačkasto grafik logaritamske funkcije čitajući podatke iz tabele
• navede osnovne osobine logaritamske funkcije
• reši jednostavniju logaritamsku jednačinu

• Eksponencijalna funkcija na skupu racionalnih brojeva
• Opšta eksponencijalna funkcija
• Eksponencijalne jednačine
• Definicija logaritma i osobine
• Pojam inverzne funkcije, logaritamska funkcija
• Jednostavnije logaritamske jednačine

Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave, odnosno učenja, planom rada i načinima ocenjivanja

Oblici nastave
Predmet se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• teorijska nastava (64 časa)

Mesto realizacije nastave
• Teorijska nastava se realizuje u učionici ili kabinetu za matematiku

Preporuke za realizaciju nastave
• obrazložiti cilj predmeta, način i kriterijum ocenjivanja
• neophodna predznanja ponoviti uz maksimalno angažovanje učenika
• podsticati učenike na razmišljanje i samostalno zaključivanje
• primenjivati raznovrsne oblike i metode rada, kako bi se podstakla aktivnost učenika
• insistirati na preciznosti, tačnosti, sistematičnosti i urednosti u radu
• upućivati učenike na pretraživanje različitih izvora i primenu savremenih tehnologija

• Eksponencijalna i logaritamska funkcija: Važno je istaći da su ekponencijalna i logaritamska funkcija inverzne. Pri rešavanju jednačina insistirati na postavljanju odgovarajućih uslova.
• Analitička geometrija u ravni: Gausov algoritam primeniti samo na konkretne primere. Istaći da je analitička geometrija na određeni način spoj algebre i geometrije:pristup geometriji pomoću koordinata omogućava da se razni likovi (objekti) opišu algebarskim jednačinama.
• Nizovi: Nizove zadavati kako formulom, tako i svojim članovima i rekurzivno i u svakom od slučajeva kod učenika stvarati predstavu o ponašanju niza

• Elementi finansijske matematike: koristiti što više konkretnih primera iz života.

Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
1. usmenu proveru znanja
2. pismenu provera znanja
3. testove znanja

Okvirni broj časova po temama
• Eksponencijalna i logaritamska funkcija: 14 časova
• Trigonometrijske funkcije: 14 časova
• Analitička geometrija u ravni: 15 časova
• Nizovi: 6 časova
• Elementi finansijske matematike: 7 časova
U toku školske godine predviđena su 4 pismena zadatka (po 2 u polugodištu). Za realizaciju pismenih zadatakasa ispravkama planirano je 8 časova

TRIGONOMETRIJSKE FUNKCIJE

• Proširivanje znanja iz trigonometrije i njihova primena

• pretvara ugao izražen u radijanima u stepene i obrnuto
• pokaže vrednosti trigonometrijskih funkcija uglova u trigonometrijskom krugu
• primeni osnovne trigonometrijske identičnosti na izračunavanje ostalih trigonometrijskih funkcijeako je poznata vrednost jedne trigonometrijske funkcije
• primeni adicione formule i formule za dvostruki ugao u jednostavnijim zadacima
• nacrta grafike osnovnih trigonometrijskih funkcija

• Projekcija vektora na osu. Merenje ugla. Radijan
• Trigonometrijske funkcije proizvoljnog ugla. Trigonometrijski krug
• Svođenje trigonometrijskih funkcija proizvoljnog ugla na trigonometrijske funkcije oštrog ugla
• Adicione formule
• Trigonometrijske funkcije dvostrukog ugla
• Grafici osnovnih trigonometrijskih funkcija
• Grafici funkcija f(x)=asin(x)+b f(x)=acos (x)+b

ANALITIČKA GEOMETRIJA U RAVNI

• Sticanje osnovnih znanja o pravoj i krugu

• primeni Gausov algoritam na rešavanje sistema linearnih jednačina (3*3)
• nacrta Dekartov pravougli koordinatni sistem i u njemu predstavi tačku
• izračuna rastojanje između dve tačke i obim trougla ako su date koordinate njegovih temena
• razlikuje opšti oblik jednačine prave od ekplicitnog oblika i prevede jedan zapis u drugi
• objasni položaj prave u koordinatnom sistemu u zavisnosti od koeficijenata k i n
• odredi jednačinu prave određenu datom tačkom i datim koeficijentom pravca
• odredi jednačinu prave određenu datim dvema tačkama
• primeni uslov paralelnosti dve prave
• izračuna rastojanje tačke od prave
• prevede opšti oblik jednačine kruga u ekplicitni
• odredi položaj kruga u Dekartovom koordinatnom sistemu i poluprečnik kruga

• Sistemi linearnih jednačina. Gausov algoritam
• Dekartov koordinatni sistem u ravni. Koordinate tačke i rastojanje između dve tačke
• Jednačina prave u Dekartovom pravouglom koordinatnom sistemu. Opšti i ekplicitni oblik jednačine prave
• Jednačina prave određena tačkom i koeficijentom pravca
• Jednačina prave određena dvema tačkama
• Uzajamni položaj dve prave
• Normalni oblik jednačine prave i rastojanje tačke od prave
• Krug
• Uzajamni položaj prave i kruga

NIZOVI

• Sticanje osnovnih znanja o nizovima

• prepozna niz i da ga nastavi (jednostavniji primeri)
• prepozna aritmetički niz, objasni šta su n i d i izračuna traženi član niza
• izračuna zbir prvih n članova aritmetičkog niza
• prepozna geometrijski niz, objasni šta su n i q i izračuna traženi član niza
• izračuna zbir prvih n članova geometrijskog niza

• Pojam niza
• Aritmetički niz
• Zbir prvih n članova aritmetičkog niza
• Geometrijski niz
• Zbir prvih n članova geometrijskog niza

ELEMENTI FINANSIJSKE MATEMATIKE

• Sticanje osnovnih znanja iz elemenata finansijske matematike

• zna šta je proporcija, umeće da je primeni
• zna šta je kamatni račun od sto (vreme dato u godinama, mesecima ili danima)
• zna šta je kamatni račun više sto i niže sto
• zna šta je menica i na koji način se upotrebljava
• razume način po kome funkcioniše račun štednog uloga
• zna šta su potrošački krediti i kako se obračunava kamata
• zna pojam složenog kamatnog računa
• pokaže razliku između prostog i složenog kamatnog računa na datom primeru

• Proporcije i procentni račun
• Prost kamatni račun (kamatni račun od sto, više sto i niže sto)
• Primena prostog kamatnog računa (rad sa menicama i sa računom štednog uloga, potrošački krediti)
• Pojam složenog kamatnog računa

TEMA

CILJ

ISHODI
Po završetku teme učenik će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

FUNKCIJE

• Proširivanje znanja o funkcijama

• definiše pojam funkcije i vrste funkcija (1-1, NA i bijekcija)
• koristi eksplicitni i implicitni oblik funkcije
• objasni monotonost funkcije, ograničenost, parnost, periodičnost i izračunava nule funkcije
• odredi inverznu funkciju zadate jednostavne funkcije odredi složenu funkciju od dve zadate funkcije
• nacrta i analizira elementarne funkcije
• odredi graničnu vrednost funkcije
• nabroji važne limese
• odredi asimptote date funkcije

• Funkcije. Osnovne osobine realnih funkcija realne promenjive
• Složena funkcija
• Inverzna funkcija
• Pregled elementarnih funkcija (linearna, stepena, eksponencijalna, logaritamska, trigonometrijska)
• Granična vrednost funkcije. Osobine
• Broj e. Važni limesi
• Neprekidnost funkcije
• Asimptote funkcija. Horizontalna asimptota
• Vertikalna asimptota
• Kosa asimptota

Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave, odnosno učenja, planom rada i načinima ocenjivanja

Oblici nastave
Predmet se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• teorijska nastava (64 časa)

Mesto realizacije nastave
• Teorijska nastava se realizuje u učionici ili kabinetu za matematiku

Preporuke za realizaciju nastave
• obrazložiti cilj predmeta, način i kriterijum ocenjivanja
• neophodna predznanja ponoviti uz maksimalno angažovanje učenika
• podsticati učenike na razmišljanje i samostalno zaključivanje
• primenjivati raznovrsne oblike i metode rada, kako bi se podstakla aktivnost učenika
• insistirati na preciznosti, tačnosti, sistematičnosti i urednosti u radu
• upućivati učenike na pretraživanje različitih izvora i primenu savremenih tehnologija
• Funkcije: Značajnije osobine istaći u prikazu elementarnih funkcija. Za prikazivanje grafika elementarnih funkcija koristiti računar. Pojam granične vrednosti usmeriti na bliže određenje pojma neprekidnosti i za ispitivanje funkcije na krajevima domena tj. nalaženje asimptota.

Sve sadržaje obraditi na primerima jednostavnijih funkcija.

• Izvod funkcije: Primenjujući znanje iz analitičke geometrije o pravoj uvesti učenike u oblast diferencijalnog računa. Pojam priraštaja predstaviti i grafički.
Sve sadržaje obraditi na primerima jednostavnijih funkcija
• Kombinatorika: pri rešavanju zadataka prebrojavanja razmatrati varijacije, permutacije i kombinacije kombinatornim problemima u kojima nema ponavljanja (bez ponavljanja). Pri obradi novog gradiva koristiti što više konkretnih primera iz života.
• Verovatnoća i statistika: pri obradi novog gradiva koristiti što više konkretnih primera iz života i struke.

Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
1. usmenu proveru znanja
2. pismenu provera znanja
3. testove znanja

Okvirni broj časova po temama
• Funkcije: 16 časova
• Izvod funkcije: 18 časova
• Kombinatorika: 8 časova
• Verovatnoća i statistika: 14 časova
U toku školske godine predviđena su 4 pismena zadatka (po 2 u polugodištu). Za realizaciju pismenih zadatakasa ispravkama planirano je 8 časova

IZVOD FUNKCIJE

• Sticanje osnovnih znanja o izvodu funkcije

• objasni problem tangente u datoj tački i problem brzine
• definiše pojam izvoda
• primeni pravila diferenciranja
• odredi izvod složene funkcije
• primeni tablicu elementarnih izvoda
• odredi ekstremne vrednosti primenom izvoda
• određuje monotonost primenom izvoda
• ispita i nacrta grafike jednostavnih funkcija

• Problem tangente i brzine
• Definicija izvoda funkcije
• Pravila diferenciranja (izvod zbira, proizvoda i količnika funkcija)
• Izvod složene funkcije
• Tablica izvoda nekih elementarnih funkcija
• Ispitivanje ekstremnih vrednosti i monotonosti funkcija pomoću izvoda
• Ispitivanje i crtanje grafika funkcija

KOMBINATORIKA

• Sticanje osnovnih znanja iz kombinatorike

• primeni pravilo zbira i pravilo proizvoda
• odredi broj permutacija datoga skupa
• odredi broj varijacija datoga skupa
• odredi broj kombinacija datoga skupa
• napiše permutacije (varijacije, kombinacije) datoga skupa od najviše četiri člana
• odredi k-ti binomni koeficijent u razvoju binoma na n-ti stepen

• Kombinatorika. Pravilo zbira i pravilo proizvoda
• Permutacije (bez ponavljanja)
• Varijacije
• Kombinacije
• Binomni koeficijenti

VEROVATNOĆA I STATISTIKA

• Sticanje osnovnih znanja o verovatnoći i statistici

• uoči slučajne događaje
• prepozna koji su događaji mogući, povoljni, sigurni, nemogući
• izračuna verovatnoću preko klasične definicije verovatnoće (statističke definicije verovatnoće)
• odredi uslovnu verovatnoću događaja A u odnosu na događaj B
• navede primer slučajne promenljive
• primeni raspodelu verovatnoća poznatu pod nazivom binomna raspodela
• izračuna numeričke karakteristike slučajnih promenljivih (matematičko očekivanje, disperziju, medijanu i mod)
• prepozna osnovne pojmove statistike
• formira statističke tabele i na osnovu njih da grafički prikaže podatke
• izračuna određene karakteristike slučajnog uzorka (aritmeričku sredinu uzorka, medijanu uzorka, mod uzorka i disperziju uzorka)

• Slučajni događaji. Prostor elementarnih događaja
• Različite definicije verovatnoće
• Uslovna verovatnoća
• Slučajne promenljive. Diskretne slučajne promenljive i binomna raspodela
• Numeričke karakteristike slučajnih promenljivih (matematičko očekivanje, disperzija, medijana, mod)
• Statistika. Osnovni pojmovi
• Formiranje statističkih tabela i grafičko prikazivanje podataka
• Karakteristike empirijske raspodele (aritmerička sredina uzorka, medijana uzorka, mod uzorka, disperzija uzorka)

NAZIV MODULA

Trajanje modula (časovi)

V

Osnove računarske tehnike

12

Obrada teksta

14

Tabelarni proračuni

14

Slajd - prezentacije

10

Internet i elektronska komunikacija

14

UKUPNO:

64

CILJEVI MODULA

ISHODI MODULA
Po završetku modula učenik će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA

PREPORUČENE AKTIVNOSTI I NAČIN OSTVARIVANJA MODULA

Osposobljavanje učenika za korišćenje osnovnih mogućnosti računarskog sistema

1. klasifikuje faze istorijskog razvoja računara
2. navede primere upotrebe RS u svakodnevnom životu
3. definiše pojmove hardvera i softvera
4. objasni Fon Nojmanov model računara
5. razlikuje jedinice za meru količine podataka
6. razlikuje osnovne komponente računara
7. razlikuje faktore koji utiču na performanse računara
8. razlikuje vrste softvera
9. definiše operativni sistem (OS) i navodi njegove glavne funkcije
10. podešava radno okruženje OS
11. hijerarhijski organizuje fascikle i upravlja fasciklama i datotekama
12. razlikuje tipove datoteka
13. koristi tekst editor operativnog sistema
14. crta pomoću programa za crtanje u okviru OS
15. instalira novi softver
16. kompresuje i dekompresuje datoteke i fascikle
17. obezbeđuje zaštitu računara od štetnog softvera
18. instalira periferne uređaje
19. navodi primere i prednosti umrežavanja računara
20. manipuliše deljivim resursima u lokalnoj mreži
21. upravlja štampanjem dokumenata
22. primenjuje zdravstvene i sigurnosne mere zaštite pri korišćenju računara
23. objasni uticaj korišćenja računara na životnu sredinu
24. primenjuje i poštuje zakonska rešenja u vezi sa autorskim pravima i zaštitom podataka

• istorijski razvoj tehnologija za skladištenje, obradu i prenos podataka
• primena RS u raznim oblastima ljudske delatnosti
• blok-shema Fon Nojmanovog modela računarskog sistema
• jedinice za merenje količine podatka (bit, bajt, redovi veličine)
• osnovne komponente računara i njihov uticaj na performanse računara
• vrste i podela softvera, glavne funkcije OS-a
• podešavanje radnog okruženja (pozadina radne površine, sat, kalendar, jezik tastature, rezolucija monitora...)
• koncepti organizacije datoteka i fascikli
• tipovi datoteka
• tekst editor crtanje koji postoji u sastavu OS-a
• program za crtanje koji postoji u sastavu OS-a
• instalacija korisničkog softvera
• programi za arhiviranje podataka
• programi za zaštitu računara od štetnog softvera
• instalacija perifernih uređaja
• deljenje resursa u okviru lokalne mreže
• podešavanje parametara štampe
• faktori koji štetno utiču na zdravlje korisnika računara, životnu sredinu i mere za njihovu minimizaciju
• vrste licenci, autorska prava i zaštita podataka