1. CILJEVI

• Osposobljavanje učenika za razumevanje i primenu stručne terminologije i frazeologije, formulisane na klasičnim jezicima;
• upoznavanje učenika sa bitnim elementima savremenog jezika struke koji se zasniva na klasičnim jezicima;
• bolje razumevanje gramatičkih i drugih modela u maternjem i stranim jezicima.

2. ISHODI

JEZIČKA RECEPCIJA

SLUŠANJE

• razume stručne termine i kraće rečenice pročitane naglas

ČITANJE

• ume da tečno, tačno i sa razumevanjem pročita latinske rečenice i jednostavnije, prilagođene stručne tekstove

JEZIČKA PRODUKCIJA

GOVOR

• ima pravilan izgovor i intonaciju

PISANJE

• zapisuje i formuliše stručne termine i kratke rečenice u skladu s ortografskom normom

INTERAKCIJA

• usmeno i pismeno odgovara na jednostavna pitanja

MEDIJACIJA

• pokazuje svoje razumevanje neposrednim (usmenim) prevođenjem stručnog izraza ili poruke sa klasičnog na maternji jezik ili njihovim parafraziranjem;
• pismeno prevodi stručne izraze i kratke rečenice sa klasičnog na maternji jezik uz pomoć rečnika ili nastavnika;

ZNANJA O JEZIKU

• ima sistematsku predstavu gramatičke strukture klasičnih jezika koje je učio;
• naučiti reči vezane za gramatičke sadržaje;
• prepoznaje uticaj klasičnih jezika na uobličenje leksike i frazeologije savremenih jezika.

MEDIJSKA PISMENOST

• služi se medijima masovne komunikacije radi sticanja i produbljivanja znanja o klasičnim jezicima i kulturama

3. KORELACIJA SA DRUGIM PREDMETIMA

• stručni predmeti;
• maternji i strani jezici.

4. CILJEVI, ISHODI I PREPORUČENI SADRŽAJI PREDMETA PO RAZREDIMA

CILJEVI

ISHODI
Po završetku prvog razreda učenik će:

PREPORUČENI SADRŽAJI I TEME

PREPORUČENO UPUTSTVO
ZA OSTVARIVANJE PROGRAMA

• Osposobljavanje učenika da čita i piše latinski jezik i da to znanje primenjuje u stručnim predmetima

• se upoznati sa osnovnim pojmovima o latinskom jeziku;
• razlikovati vrste reči i njihove promene;
• ovladati tradicionalnim
• izgovorom latinskog jezika.

• latinsko pismo, izgovor i naglasak;
• vrste reči i njihove promene;

• poređenje sa srpskom abecedom i abecedama u drugim jezicima;
• čitanje tekstova, recepata, naziva biljaka;
• praćenje procesa usvajanja novih sadržaja usmenim ispitivanjem učenika;
• ocena na kraju poglavlja.
• Temu realizovati kroz 3 časa.

• savladavanje imenske promene;
• osposobljavanje učenika da može da prepozna stručne termine iz klasičnih jezika u oblasti ostalih stručnih predmeta

• znati pravilno navođenje imenica;
• razlikovati imenice prema tome kojoj deklinaciji pripadaju;
• savladati promene imenica po pet deklinacija i to:
I deklinacija, imenice ženskog roda;
II deklinacija, imenice na -us, -um;
III deklinacija: konsonantske osnove (bez izuzetaka) i jednakosložne imenice;
IV i V deklinacija: nominativ i genitiv jednine uz pomoć rečnika (prepoznavanje nom. i gen. množine);
• steći osnovna znanja o imenicama grčkog porekla u latinskom jeziku: nominativ i genitiv jednine i množine;
• naučiti imenice koje se uzimaju kao primeri za vežbu deklinacija.

• imenice I, II, III, IV i V deklinacije.
• grčke imenice: nominativ i genitiv jednine i množine.

• utvrđivanje padežnog sistema u srpskom jeziku; rod; broj;
• različite vrste vežbanja u pisanom obliku (prepoznavanje padežnih oblika imenica, stavljanje imenica u tražene padeže,
• prevođenje sa latinskog na srpski padežnih oblika imenica);
• test znanja na kraju modula.
• Temu realizovati kroz 8 časova.

• savladavanje glagolske promene;
• osposobljavanje učenika za razumevanje jednostavnih rečenica i stručnih izraza

• razlikovati kojoj konjugaciji glagol pripada
• naučiti promenu glagola svih konjugacija u indikativu prezenta aktiva i pasiva i imperativu aktiva;.
• usvojiti red reči u latinskoj rečenici;
• razlikovati aktivnu i pasivnu konstrukciju rečenice;

• indikativ prezenta aktiva i pasiva glagola svih konjugacija i glagola na -io III konjugacije;
• imperativ prezenta aktiva glagola svih konjugacija;
• indikativ i imperativ prezenta glagola esse.

• vežbanja u pisanom obliku koja podrazumevaju i prevođenje jednostavnijih rečenica sa latinskog na srpski;
• praćenje procesa usvajanja novih znanja usmenim ispitivanjem;
• test znanja na kraju teme.
• Temu realizovati kroz 7 časova.

• savladavanje pridevske promene ukazivanjem na podudarnost sa imenskom promenom

• moći da usklađuje pridev sa imenicom u rodu, broju i padežu;
• znati promenu glagolskih prideva;
• znati da izvede komparative i superlative prideva (nominativ jednine i množine);
• znati da pravilno upotrebljava prideve pri prevođenju stručnih termina sa latinskog na srpski.
• naučiti značenje frekventnih prideva.

• pridevi I, II i III deklinacije;
• komparacija prideva (pravilna i supletivna).

• različite vrste vežbanja u pisanom obliku (povezivanje imenice sa pridevom).
• proveravanje znanja učenika o sistemu komparacije u srpskom jeziku;
• praćenje procesa usvajanja novih znanja usmenim ispitivanjem.
• test znanja na kraju modula.
• Temu realizovati kroz 4 časa.

• sticanje znanja o vrstama i promeni zamenica u latinskom jeziku

• zamenice za 1. i 2. lice u jednini i množini; povratna zamenica; prisvojne u okviru promene prideva I i II deklinacije (nivo prepoznavanja); ostale samo u nominativu jednine, odnosno prevedene po potrebi.

• lične zamenice, prisvojne i povratne zamenice;
• zamenice u recepturi.

• različite vrste vežbanja u pisanom obliku;
• test na kraju modula.
• Temu realizovati kroz 3 časa.

• sticanje znanja o vrstama i promeni brojeva u latinskom jeziku

• znati osnovne brojeve 1-10, 100, 1000 (bez promene 1-3 i 1000 u množini); redne brojeve u okviru promene prideva I i II deklinacije (nivo prepoznavanja).

• osnovni brojevi;
• redni brojevi.

• različite vrste vežbanja u pisanom obliku;
• test na kraju modula.
• Temu realizovati kroz 3 časa.

• sticanje znanja o prilozima i predlozima u latinskom jeziku

• prepoznavati pozitiv priloga uz pomoć rečnika, a komparaciju priloga na osnovu komparacije prideva; prepoznavati predloge uz pomoć rečnika;
• naučiti značenje najfrekventnijih predloga u stručnoj terminologiji.

• prilozi (tvorba i komparacija);
• predlozi.

• različite vrste vežbanja u pisanom obliku;
• praćenje procesa usvajanja novih znanja usmenim ispitivanjem;
• Temu realizovati kroz 3 časa.

TEMA

CILJ

ISHODI
Po završetku teme učenik će biti u stanju da:

PREPORUČENI SADRŽAJI
PO TEMAMA

NAČIN
OSTVARIVANJA PROGRAMA

Oscilacije i talasi

Razvijanje znanja o oscilatornom kretanju

Proširivanje znanja o talasima i njihovoj primeni

• navede osnovne veličine koje opisuju harmonijsko oscilovanje
• definiše matematičko klatno
• objasni osnovna svojstva mehaničkih talasa i različitih vrsta talasa
• opiše svojstva zvučnih talasa
• navede primere primene ultrazvuka

• Harmonijsko oscilatorno kretanje
• Matematičko klatno
• Mehanički talasi
• Zvučni talasi, infrazvuk i ultrazvuk

• Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.

Oblici nastave
Predmet se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• teorijska nastava (64 časa)

Mesto realizacije nastave
• Teorijska nastava se realizuje u učionici ili odgovarajućem kabinetu

Preporuke za realizaciju nastave
• Davati primere iz svakodnevnog života i primere iz struke
• Izvoditi demonstracione oglede
• Davati pojedinačne i grupne domaće zadatke
• Koristiti multimedijalne prezentacije
• Upućivati učenike na pisanje samostalnih radova

Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
• praćenje ostvarenosti ishoda
• testove znanja

Fluidi

Sticanje osnovnih znanja o fluidima

• objasni osnovne sličnosti i razlike među fluidima - tečnostima i gasovima
• definiše hidrostatički i aerostatički pritisak
• objasni šta je potisak
• napiše jednačinu kontinuiteta i Bernulijevu jednačinu i da ih primeni

• Fluidi - tečnosti i gasovi
• Hidrostatički pritisak
• Aerostatički pritisak
• Potisak
• Jednačina kontinuiteta
• Bernulijeva jednačina
• Bunzenov šmrk
• Krvotok i krvni pritisak

Jednosmerna i naizmenična struja

Unapređivanje znanja o jednosmernoj struji

Upoznavanje sa pojmom naizmenične struje i njenim karakteristikama

• objasni osnovne veličine: elektromotorna sila, napon jednosmerne struje, električni otpor, jačina i gustina struje
• razlikuje pojam jednosmerne i naizmenične struje
• napiše izraze za Omov i Džulov zakon za jednosmernu struju
• primeni znanja o jednosmernoj i naizmeničnoj struji

• Električni potencijal, napon i elektromotorna sila
• Jačina i gustina struje
• Jednosmerna i naizmenična struja
• Omov i Džulov zakon za jednosmernu struju
• Biostruje
• Elektrografija (EKG)
• Elektrostimulacija

Elektromagnetene pojave

Usvajanje osnovnih pojmova elektromagnetizma

Razvijanje znanja o elektromagnetnim oscilacijama i elektromagnetnim talasima

• definiše magnetno polje naelektrisane čestice koja se kreće i magnetno polje električne struje
• objasni dejstvo Lorencove i Amperove sile
• definiše pojam elektromagnetnog talasa i njegov spektar
• objasni elektromagnetnu prirodu svetlosti i osnovne veličine koje definišu svetlost (brzina, talasna dužina, frekvencija)

• Magnetno polje naelektrisane čestice. Lorencova sila
• Magnetno polje provodnika kroz koji protiče struja. Amperova sila
• Elektromagnetni talasi
• Spektar elektromagnetnih talasa
• Elektromagnetna priroda svetlosti. Brzina, talasna dužina i frekvencija svetlosti i relacija koja ih povezuje

Osnove savremene fizike

Usvajanje osnovnih pojmova kvantne fizike

Razvijanje znanja o talasnim svojstvima čestica

Razvijanje osnovnih pojmova kvantne teorije atoma i molekula

Razvijanje svesti o posledicama koje nastaju pri interakciji radioaktivnog zračenja sa živim tkivom

Razumevanje važnosti zaštite životne sredine od različitih vrsta elektromagnetnog i radioaktivnog zračenja

• objasni pojam kvanta energije i fotona
• da razume kvantnu prirodu elektromagnetnog zračenja
• objasni fotoelektrični efekat i njegovu primenu
• objasni talasna svojstva čestica i dualističku prirodu svetlosti
• opiše strukturu atoma
• objasni nastanak zračenja iz atoma
• objasni spektar vodonika
• objasni rendgensko zračenje i njegovu primenu
• objasni princip rada i primenu skenera
• objasni princip rada i primenu lasera
• opiše strukturu atomskog jezgra
• objasni prirodnu radioaktivnost, vrste radioaktivnog zračenja, nuklearne reakcije i njihovu primenu

• Pojam kvanta energije. Fotoni
• Fotoelektrični efekat. Ajnštajnova jednačina fotoefekta
• Talasna priroda svetlosti. De Broljeva relacija
• Dualistička priroda svetlosti
• Struktura atoma. Raderfordov model atoma.
• Stacionarna stanja i nivoi energije u atomu
• Pobuđivanje i zračenje atoma. Spektar atoma vodonika
• Rendgensko zračenje
• Laseri i holografija
• Struktura atomskog jezgra. Nuklearne sile
• Defekt mase. Energija veze
• Radioaktivno zračenje i uticaj zračenja na žive organizme
• Fisija i fuzija
• Elementarne čestice

TEMA

CILJ

ISHODI
Po završetku teme učenik će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA

NAČIN
OSTVARIVANJA PROGRAMA

Uvod

Sticanje znanja o predmetu proučavanja, podeli, značaju i mestu geografije u sistemu nauka

Uočavanje i shvatanje korelativnih odnosa između geografije i drugih prirodnih i društvenih nauka

1. definiše predmet izučavanja, značaj, razvoj i mesto geografije u sistemu nauka
2. razlikuje prirodne i društvene elemente geografskog prostora i shvata njihove uzajamne uzročno-posledične veze i odnose.
3. odredi mesto geografije u sistemu nauka
4. prepozna značaj i praktičnu primenu geografskih saznanja

• Predmet proučavanja, podela i značaj
• Mesto geografije u sistemu nauka

Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.

Oblici nastave
Predmet se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
teorijska nastava (64 - 74 časova)

Mesto realizacije nastave
Teorijska nastava se realizuje u učionici

Savremene komponente geografskog položaja Srbije

Proširivanje znanja o položaju, mestu i ulozi Srbije na Balkanskom poluostrvu i Jugoistočnoj Evropi

Uočavanjem opštih geografskih karakteristika, sagledati složene društveno - ekonomske procese i promene u jugoistočnoj Evropi na Balkanskom poluostrvu i u našoj državi.

1. definiše pojam i funkcije državnih granica , razume državno uređenje Srbije i poznaje državna obeležja: grb, zastava, himna.
2. locira na karti položaj i veličinu teritorije Srbije uz kratak opis bitnih karakteristika granica sa susednim zemljama
3. definiše pojam Jugoistočna Evropa, locira na karti Balkansko poluostrvo i identifikuje njegove opšte geografske karakteristike: fizičke, kulturne i demografske
4. analizira promene na političkoj karti Balkanskog poluostrva: nastanak i raspad Jugoslavije, stvaranje novih država i oblici njihove saradnje
5. definiše pojam geografski položaj i navede njegovu podelu
6. odredi ukupan geografski položaj Srbije (povoljan, nepovoljan), analizom svojstava činioca koji ga formiraju: apsolutni i relativni položaj
7. diskutuje, korišćenjem karte, o prednostima i nedostacima geografskog položaja Srbije

• Površina, granice, državno uređenje i državna obeležja Srbije
• Regionalno geografske komponente u svetlu savremenih procesa na Balkanskom poluostrvu i Jugoistočnoj Evropi
• Komponente geografskog položaja Srbije

Preporuke za realizaciju nastave
• Korišćenje savremenih elektronskih pomagala, analognih i digitalnih geografskih karata različitog razmera i sadržaja
• Korišćenje informacija sa Interneta
• Korišćenje interaktivnih metoda rada
• Korišćenje osnovne literature uz upotrebu savremenih tehnologija za prezentovanje
• Koristiti geografske i istorijske karte opšte i tematske
• Korišćenje pisanih izvora informacija (knjige, statistički podaci, časopisi...)
• Korišćenje grafičkih i likovnih izvora informacija (grafički prikazi, tabele, slike)
• Korišćenje fonda školske biblioteke
• Korišćenje znanja stečenih pohađanjem akreditovanih seminara

Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
1. praćenje ostvarenosti ishoda
2. testovi znanja

Prirodni resursi Srbije i njihov ekonomsko geografski značaj

Sticanje novih i produbljenih znanja o prirodi Srbije i njenom uticaju na život i privredne delatnosti ljudi

Sagledavanje fizičko-geografskih komponenata prostora Srbije i razumevanje njihovog značaja za život ljudi i mogućnosti razvoja privrede

1. odredi u geološkom sastavu Srbije zastupljenost stena različite starosti, sastava i porekla značajnih za pojavu ruda i minerala
2. locira u okviru geotektonske strukture Srbije, velike celine: Srpsko-makedonska masa, Karpato-balkanidi, Unutrašnji dinaridi, Centralni dinaridi i Panonska depresija i objasni njihov postanak (delovanje unutrašnjih tektonskih i spoljašnjih sila)
3. identifikuje osnovne makro-celine reljefa Srbije: Panonski basen i Planinska oblast
4. kratko opiše postanak Panonskog basena, odvoji Panonsku Srbiju: Panonsku niziju i južni obod Panonskog basena sa pregledom glavnih elemenata reljefa
5. odredi Planinsku oblast i napravi kartografski pregled gromadnih, karpatsko-balkanskih, dinarskih planina i većih kotlina
6. objasni elemente i faktore klime, razlikuje klimatske tipove u Srbiji i njihove odlike
7. napravi pregled vodnog bogatstva Srbije: odredi na karti razvođa slivova, locira tranzitne i domicilne reke, objasni postanak, podelu i značaj jezera i termomineralnih voda
8. zaključuje o ekonomskom značaju voda: snabdevanje naselja, navodnjavanje tla, za proizvodnju hidroenergije, plovidbu, ribarstvo i turizam
9. diskutuje o zagađivačima, posledicama i merama zaštite

• Geološki sastav i postanak osnovnih geotektonskih celina
• Panonska Srbija i južni obod Panonskog basena
• Planinsko kotlinska Srbija. Rodopske, Dinarske i Karpatsko-balkanske planine.
• Klima. Odlike i ekonomsko-geografski značaj
• Vode i vodni resursi. Reke, jezera i termomineralne vode-odlike i ekonomsko-geografski značaj.
• Sastav i karakter tla u Srbiji-ekonomsko-geografski značaj.
• Biljni i životinjski svet. Odlike i ekonomsko-geografski značaj.
• Zaštita, očuvanje i unapređivanje prirode.
• Zaštićena prirodna dobra u Srbiji.

Okvirni broj časova po temama
• Uvod (najmanje 3 časa)
• Savremene komponente geografskog položaja Srbije (najmanje 4 časa)
• Prirodni resursi Srbije i njihov ekonomsko geografski značaj (najmanje 14 časova)
• Stanovništvo Srbije (najmanje 7 časova)
• Naselja Srbije (najmanje 8 časova)
• Privreda Srbije (najmanje 10 časova)
• Regionalne celine Srbije (najmanje 10 časova)
• Srbija i savremeni procesi u Evropi i Svetu (najmanje 8 časova)

10. definiše pojam zemljište (tlo), odredi tipove tla na prostoru Srbije, njihov sastav i karakter
11. poznaje uticaj fizičko-geografskih faktora na formiranje tipova vegetacije i raznovrsnost životinjskog sveta panonske i planinske oblasti Srbije
12. definiše: pojam prirodna sredina, predmet proučavanja zaštite prirode, značaj zaštite i unapređivanja prirode
13. navede elemente prirodne sredine, zagađivače vode, vazduha, zemljišta; posledice zagađivanja i mere zaštite.
14. prepozna pojave štetne po svoje prirodno i kulturno okruženje i sposoban je da aktivno učestvuje u njihovoj zaštiti, obnovi i unapređivanju.
15. definiše: park prirode, predeo izuzetnih odlika, rezervat prirode, spomenik prirode i prirodne retkosti.
16. Razlikuje zaštićena prirodna dobra u Srbiji: Golija, Fruška gora, Đerdap, Tara i dr.

Stanovništvo Srbije

Proširivanje znanja o demografskom razvoju i rasporedu stanovništva u Srbiji

Uočavanje demografskih problema i mogućnosti njihovog prevazilaženja za sveukupni društveno-ekonomski razvitak naše zemlje

Formiranje svesti o negovanju nacionalnog i kulturnog identiteta

1. opiše antropogeografska obeležja i istorijsko-geografski kontinuitet naseljavanja Srbije
2. objasni kretanje stanovništva i teritorijalni razmeštaj stanovništva u Srbiji
3. ukaže na promenu broja stanovnika Srbije i navede faktore koji uslovljavaju promene stanovništva.
4. uz pomoć grafičkih metoda analizira osnovne demografske odlike; da ih objašnjava, vrši predviđanja i izvodi zaključke.
5. definiše pojmove: natalitet, mortalitet i prirodni priraštaj.
6. definiše pojam migracije i razlikuje tipove i vidove migracija
7. objasni strukturu stanovništva u Srbiji (biološka, ekonomska, socijalna, nacionalna)
8. razlikuje pojmove: nacionalnog, etničkog i kulturnog identiteta
9. izgradi stav o jednakim pravima ljudi bez obzira na rasnu, nacionalnu, versku i drugu pripadnost.

• Antropogeografska obeležja. Istorijsko-geografski kontinuitet naseljavanja Srbije.
• Kretanje i teritorijalni razmeštaj stanovništva (natalitet, mortalitet i prirodni priraštaj)
• Migracije. Pojam, značaj, tipovi i vidovi.
• Struktura stanovništva: biološka, ekonomska, socijalna, nacionalna (etnička i verska).
• Demografski problemi i populaciona politika u Srbiji.
• Srbi u neposrednom i širem okruženju.
• Srbi i naše stanovništvo u Evropi i vanevropskim kontinentima. Odnos dijaspore i Srbije

10. objasni demografske probleme i populacionu politiku u Srbiji
11. definiše pojam dijaspore
12. locira područja na kojima živi srpsko stanovništvo u neposrednom i širem okruženju (Mađarska, Rumunija, Makedonija, Albanija, Crna Gora, Bosna i Hercegovina, Hrvatska i Slovenija)
13. razlikuje oaznu, kompaktnu i pojedinačnu naseljenost srpskog stanovništva u područjima neposrednog i šireg okruženja
14. objasni osnovne karkteristike stanovništva Republike Srpske
15. locira autohtone srpske teritorije (severni delovi Dalmacije, Lika, Kordun, Banija, Slavonija i Baranja)
16. objasni radne migracije u evopske zemlje i imenuje države i gradove u kojima ima našeg stanovništva
17. objasni iseljavanje našeg stanovništva na vanevropske kontinente
18. razlikuje faze u iseljavanju Srba u prekookeanske zemlje
19. imenuje države i gradove u kojima živi naše stanovništvo
20. objasni odnos i veze dijaspore i Srbije

Naselja Srbije

Proširivanje znanja o naseljima i faktorima njihovog razvoja

Razumevanje vrednosti sopstvenog kulturnog nasleđa i povezanosti sa drugim kulturama i tradicijama

Razvijanje svesti o vrednosti i značaju antropogenih kulturnih dobara

Uočavanje transformacije naselja i njihovih mreža i sistema

1. definiše pojam naselja
2. objasni postanak, razvoj i razmeštaj naselja Srbije
3. navede faktore razvoja i transformacije naselja i njihovih mreža i sistema
4. locira gradske centre Srbije
5. obrazloži ulogu gradskih centara u regionalnoj organizaciji Srbije
6. locira osovine (pojaseve) razvoja Srbije: Dunavsko-savska, Veliko-moravska i Južno-moravska
7. razlikuje vrste, funkcije i tipove naselja.
8. opiše karakteristike urbanih celina.
9. razlikuje značenje pojmova urbanizacija, deagrarizacija, industrijalizacija i tercijarizacija.
10. imenuje antropogena kulturna dobra i objasni njihovu zaštitu

• Postanak, razvoj i razmeštaj naselja Srbije
• Podela naselja. Seoska, gradska, prigradska i privremena
• Ekonomsko-geografski faktori razvoja i transformacije naselja i njihovih mreža i sistema (urbanizacija, deagrarizacija, industrijalizacija i tercijarizacija)
• Gradski centri i njihova uloga u regionalnoj organizaciji Srbije
• Osovine (pojasevi) razvoja Srbije: Dunavsko-savska, Veliko-moravska i Južno-moravska
• Antropogena kulturna dobra i njihova zaštita.

Privreda Srbije

Proširivanje i produbljivanje znanja o privredi Srbije i njenim osnovnim karakteristikama

Sagledavanje potencijala i mogućnosti Srbije za njenu konkurentnost u svetskoj privredi

1. analizira uticaj prirodnih i društvenih činioca na uslovljenost razvoja i razmeštaja privrede Srbije i grupiše grane privrede po sektorima
2. objasni kako prirodni i društveni faktori utiču na razvoj i razmeštaj poljoprivrede Srbije
3. definiše grane poljoprivrede u užem smislu (zemljoradnja i stočarstvo) i širem smislu (šumarstvo, lov i ribolov), navede značaj poljoprivrede
4. prepozna osnovne funkcije šumarstva, značaj šuma, faktore koji ih ugrožavaju i mere zaštite
5. utvrdi značaj lova i ribolova
6. definiše značaj Energetike i Rudarstva ; navede energetske resurse i mineralne sirovine i napravi njihov kartografski pregled na teritoriji Srbije
7. objasni pojmove: industrija i industrijalizacija, održivi razvoj i navede faktore razvoja i razmeštaja, podelu industrije i njen značaj
8. analizira uticaj prirodnih i društvenih faktora na razvoj saobraćaja, kratko opiše vrste saobraćaja i njihov značaj
9. napravi kartografski pregled glavnih drumskih i železničkih pravaca u Srbiji, plovnih reka i kanala, većih luka i aerodroma
10. definiše pojmove: trgovina, trgovinski i platni bilans i odredi značaj trgovine
11. analizira uticaj prirodnih i društvenih faktora na razvoj turizma, definiše i navede podelu turizma

• Razvoj, razmeštaj i osnovne karakteristike privrede Srbije.
• Poljoprivreda - razvoj, značaj i podela
• Šumarstvo, lov i ribolov
• Rudarstvo i energetika
• Industrija - pojam, podela, struktura i značaj
• Saobraćaj i trgovina
• Turizam

Regionalne celine Srbije

Sticanje i proširivanje geografskih znanja oregionalnim celinama Srbije i sagledavanje njihovih specifičnosti

1. definiše pojam regije i napravi kartografski pregled regionalnih celina Srbije
2. locira na karti Srbije granice Vojvodine i njenih predeonih celina i prepozna njene prirodne i društvene odlike
3. potvrdi na karti Srbije granice Šumadije i Pomoravlja i navede njihove prirodne i društvene odlike
4. prepozna na karti Srbije granice Zapadne Srbije i opiše njene prirodne i društvene odlike
5. identifikuje na karti Srbije Starovlaško-rašku visiju uz analizu njenih prirodnih i društvenih odlika
6. locira na karti Srbije granice Istočne Srbije i navede njene prirodne i društvene odlike
7. prepozna na karti Srbije granice Južnog Pomoravlja i prepozna njegove prirodne i društvene odlike
8. potvrdi na karti Srbije granice Kosova i Metohije i diskutuje o njegovim prirodnim i društvenim odlikama

• Vojvodina
• Šumadija i Pomoravlje (Zapadno i Veliko)
• Zapadna Srbija
• Starovlaško-raška visija
• Istočna Srbija
• Južno Pomoravlje
• Kosovo i Metohija

Srbija i savremeni procesi u Evropi i Svetu

Sticanje znanja o savremenim političkim i ekonomskim procesima u Evropi i Svetu kao uslova napretka svih zemalja i naroda

Stvaranje realne slike Srbije u svetskim razmerama i savremenim međunarodnim procesima

1. definiše pojmove: proces integracije, demokratska regionalizacija, globalizacija
2. objasni ekonomske integracije na Balkanu i u Jugoistočnoj Evropi i poznaje miroljubivu politiku Srbije u međunarodnim okvirima i na Balkanu
3. locira na karti Evrope zemlje članice EU, opiše istorijat razvoja, navede ciljeve i definiše probleme unutar Unije.
4. objasni uslove koje Srbija treba da ispuni da bi postala ravnopravna članica zajednice.
5. razlikuje ulogu, značaj i vidove delovanja međunarodnih organizacija: (CEFTA, EFTA, NAFTA, OECD, OPEK, APEK, G8, BRIK...)
6. objasni ulogu, značaj i vidove delovanja Svetske banke i Međunarodnog monetarnog fonda i ulogu Srbije u ovim organizacijama
7. opiše istorijat razvoja UN, navede ciljeve i strukturu organizacije i obrazloži privrženost Srbije UN
8. definiše pojam globalizacije i razlikuje odlike političke, teritorijalne, ekonomske, kulturne i druge vidove globalizacije. Objasni prioritete Srbije u pogledu procesa globalizacije

• Saradnja Srbije sa drugim državama i međunarodnim organizacijama
• Evropska unija - osnivanje, članice, ciljevi, problemi, fondovi i njihova pristupačnost
• Odnos Srbije prema ostalim evropskim i vanevropskim ekonomskim i političkim integracijama
• Svetsko tržište kapitala, struktura i međunarodni značaj
• Ujedinjene nacije. Struktura i međunarodni značaj. Srbija i UN.
• Globalizacija kao svetski proces

TEMA

CILJ

ISHODI
Po završetku teme učenik će biti u stanju da:

PREPORUČENI SADRŽAJI
PO TEMAMA

NAČIN
OSTVARIVANJA PROGRAMA

Struktura supstanci

Razumevanje korpuskularnog koncepta strukture supstanci

Razumevanje odnosa između strukture supstanci i njihovih fizičkih i hemijskih svojstava

Razumevanje uslovljenosti svojstava supstanci tipom hemijske veze

Razumevanje uticaja međumolekulskih sila na fizička svojstva supstanci

Razvoj hemijske pismenosti kroz simbolička predstavljanja atoma, molekula i jona, elektronskih konfigiuacija i hemijskih veza

• objasni elektroneutralnost atoma
• razume pojam izotopa i primenu izotopa u medicini
• objasni strukturu elektronskog omotača
• napiše elektronsku konfiguraciju atoma koristeći princip minimuma energije, Hundovo pravilo i Paulijev princip isključenja
• odredi broj valentnih elektrona na osnovu elektronske konfiguracije
• napiše elektronsku konfiguraciju elementa i na osnovu nje pronađe položaj elementa u PSE
• poveže građu atoma elemenata sa položajem u PSE
• predvidi hemijska svojstva elementa na osnovu elektronske konfiguracije njegovog atoma
• razlikuje atom od jona
• objasni promenu energije jonizacije i afiniteta prema elektronu u grupi i periodi u PSE
• objasni uzrok hemijskog vezivanja atoma
• objasni tipove hemijskih veza
• razlikuje jonsku vezu od kovalentne veze
• razume da se hemijska veza ostvaruje na nivou valentnih elektrona, kretanjem elektrona
• prikaže način stvaranja jonske veze
• prikaže način stvaranja kovalentne veze
• razlikuje nepolarnu od polarne kovalentne veze
• objasni pojam elektronegativnosti
• predvidi pomeranje zajedničkog elektronskog para ka atomu veće elektronegativnosti
• prepozna kada se i kako formira vodonična veza i njen značaj u procesu rastvaranja i biološkim sistemima
• razume da svojstva hemijskih jedinjenja zavise od tipa hemijske veze
• definiše relativnu atomsku masu i relativnu molekulsku masu
• razume pojam količine supstance i povezanost količine supstance sa masom supstance i Avogadrovim brojem
• razume odnos između molarne mase,
• količine supstance i broja čestica
• razume odnos između količine gasa i njegove zapremine pri normalnim uslovima
• zna kvantitativno značenje simbola i formula
• izračuna količinu supstance, masu supstance, zapreminu i broj čestica

• građa atoma i izotopi
• izgradnja elektronskog omotača i periodnog sistema elemenata
• energija jonizacije i afinitet prema elektronu
• jonska veza
• kovalentna veza
• vodonična veza
• relativna atomska i molekulska masa
• količina supstance
• izračunavanje količine supstance, mase, zapremine i broja čestica

demonstracioni ogledi:
• reaktivnost elemenata 1. grupe PSE, bojenje plamena
• reaktivnost elemenata 17. grupe PSE
• sublimacija joda

Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave, odnosno učenja, planom rada i načinom ocenjivanja.

Oblici nastave
Predmet se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• teorijska nastava
• demonstracioni ogledi

Mesto realizacije nastave
Teorijska nastava se realizuje u
• odgovarajućem kabinetu
• specijalizovanoj učionici
• učionici

Preporuke za realizaciju nastave
• neophodna predznanja ponoviti uz maksimalno angažovanje učenika
• novo gradivo obraditi uvođenjem što više primera iz realnog života i podsticati učenike na razmišljanje i samostalno zaključivanje
• u nastavi se izvode svi predviđeni demonstracioni ogledi, kako bi učenici razumeli značaj hemijskog eksperimenta kao primarnog izvora znanja i osnovnog metoda saznavanja u hemiji
• insistirati na kvantitativnom izražavanju hemijskih procesa i odnosa u hemijskim sistemima na odabranim problemskim zadacima

• upućivati učenike na pretraživanje različitih izvora, primenom savremenih tehnologija za prikupljanje hemijskih podataka
• ukazivati na korisnost i štetnost hemijskih proizvoda na biljke, životinje i zdravlje ljudi
• ukazivati na povezanost hemije sa tehničko-tehnološkim, socio-ekonomskim i društvenim naukama

Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
• usmenu proveru znanja
• pisanu proveru znanja

Broj časova po temama
• struktura supstanci (10)
• disperzni sistemi (6)
• hemijske reakcije (15)
• hemija elemenata i jedinjenja (31)
• hemijski aspekti zagađivanja životne sredine (2)

Disperzni sistemi

• Razumevanje odnosa između kvalitativnog sastava disperznog sistema i njegovih svojstava
• Razumevanje odnosa između kvantitativnog odnosa komponenti rastvora i njegovih svojstava
• Razvoj hemijskog mišljenja i osetljivosti za probleme rešavanjem konkretnih problemskih situacija koje uključuju pripremu i primenu rastvora u svakodnevnom životu i praksi

• razume da su disperzni sistemi smeše više čistih supstanci
• razlikuje disperznu fazu i disperzno sredstvo
• objasni pojam homogene smeše
• objasni vezu između veličina čestica rastvora i vrste rastvora
• zna pojam i razume primenu aerosola, suspenzija, emulzija i koloida u poljoprivredi
• koristeći prethodna znanja o strukturi supstance predvidi rastvorljivost određene supstance
• razume pojam zasićenih, nezasićenih i prezasićenih rastvora
• razume uticaj temperature na rastvorljivost supstanci
• razume uticaj temperature i pritiska na rastvorljivost gasova
• izračuna maseni procentni sadržaj rastvora
• izračuna količinsku koncentraciju rastvora
• zna da preračuna jedan način izražavanja koncentracije rastvora u drugi
• pripremi rastvor zadate koncentracije
• objasni i shvati značaj osmoze i difuzije za biološke sisteme

• disperzni sistemi
• rastvorljivost
• maseni procentni sadržaj rastvora
• količinska koncentracija rastvora
• osmoza i difuzija

demonstracioni ogledi:
• pripremanje rastvora
• poznatog masenog procentnog sadržaja
• pripremanje rastvora određene količinske koncentracije
• ispitivanje rastvorljivosti supstanci u vodi

Hemijske reakcije

• Razumevanje koncepta održanja materije kroz principe održanja mase i održanja energije
u procesu odigravanja hemijskih reakcija
• Razvoj hemijske pismenosti i sposobnosti komunikacije u hemiji kroz primenu konvencionalnih načina za predstavljanje hemijskih reakcija
• Razvoj hemijskog mišljenja i osetljivosti za probleme kroz rešavanje stehiometrijskih problemskih zadataka
• Razumevanje koncepta hemijske ravnoteže i značaja hemijske ravnoteže za procese u svakodnevnom životu i u struci

• razume da hemijska promena znači nastajanje novih supstanci, raskidanjem starih i stvaranjem novih hemijskih veza
• razlikuje tipove hemijskih reakcija (analiza, sinteza, supstitucija, adicija, oksido-redukcija...)
• odredi reaktante i proizvode hemijskih reakcija
• napiše jednačine za hemijske reakcije
• primeni i koristi znanja iz stehiometrijskog izračunavanja
• razume zašto su neke reakcije egzotermne a neke endotermne
• razume da je aktivni sudar uslov za odigravanje hemijske reakcije
• napiše izraz za brzinu hemijske reakcije primenom Zakona o dejstvu masa
• objasni koji faktori utiču na brzinu hemijske reakcije i kako utiču
• razlikuje konačne i ravnotežne hemijske reakcije
• razume pojam hemijske ravnoteže
• razume značaj hemijske ravnoteže za procese iz svakodnevnog života
• objasni pojam elektrolita
• razume pojam jaki i slabi elektroliti
• prikaže elektrolitičku disocijaciju kiselina, baza i soli hemijskim jednačinama
• prikaže jonizaciju vode hemijskom jednačinom
• razume značenje pojama pH vrednosti
• razume šta je kisela, bazna i neutralna sredina rastvora
• proceni značaj pH vrednosti rastvora koje koristi u profesionalnom radu
• objasni procese oksidacije i redukcije kao otpuštanja i primanja elektrona
• shvati da je u oksido-redukcionim reakcijama broj otpuštenih elektrona jednak broju primljenih elektrona
• razume šta je oksidacioni broj i kako se određuje oksidacioni broj atoma u molekulu
• razume da se pri oksidaciji oksidacioni broj povećava, a pri redukciji oksidacioni broj smanjuje
• odredi koeficiente u oksido-redukcionim jednačinama metodom elektronskog bilansa

• hemijske reakcije
• hemijske jednačine
• tipovi hemijskih reakcija
• stehiometrijska izračunavanja na osnovu hemijskih jednačina
• toplotni efekti hemijskih reakcija
• brzina hem. reakcije i faktori koji utiču
• hemijska ravnoteža
• elektroliti
• elektrolitička disocijacija kiselina, baza i soli
• jonski proizvod vode i pH
• oksido-redukcioni procesi

demonstracioni ogledi:

• rastvaranje natrijum-hidroksida i amonijum-hlorida u vodi
• uticaj koncentracije reaktanata, temperature i prirode reaktanata na brzinu hemijske reakcije
• reakcija KMnO4 i glicerola

• određivanje električne provodljivosti vodenih rastvora: natrijum-hlorida, amonijaka, hlorovodonične kiseline
• odeđivanje pH vrednosti vodenih rastvora: HCl, NaOH, CH3COOH, NH3 i NaHCO3 univerzalnim indikatorom

Hemija elemenata i jedinjenja

• Sagledavanje značaja primene elemenata i jedinjenja u svakodnevnom životu i struci
• Razumevanje značaja i primene elemenata i jedinjenja preventivno i u lečenju biljaka i životinja
• Razumevanje uslovljenosti sličnih fizičkih svojstava ugljovodonika prirodom atoma koji izgrađuju njihove molekule
• Razumevanje uslovljenosti hemijskih svojstava ugljovodonika tipom veze u njihovom molekulu
• Razumevanje fenomena izomerije

• Razvoj hemijske naučne pismenosti i sposobnosti komunikacije u hemiji korišćenjem i primenom strukturnih i racionalnih formula
• Razumevanje značaja ugljovodonika kao komercijalnih energenata
• Razumevanje potencijalnih rizika od primene ugljovodonika i alkilhalogenida
• Sagledavanje značaja primene alkilhalogenida u struci i u svakodnevnom životu

• razlikuje metale, nemetala i metaloide
• razume periodičnost promene strukture i svojstava elemenata u PSE
• razume stabilnu elektronsku konfiguraciju plemenitih gasova
• objasni kako se menja reaktivnost elemenata u grupi kod metala i nemetala sa porastom atomskog broja
• napiše jednačine stvaranje oksida sa metalima i nemetalima
• odredi karakter oksida , objasni i napiše jednačine hemijskih reakcija
• napiše jednačine reakcije stvaranja hidroksida
• napiše jednačine reakcije neutralizacije
• razume pojam tvrdoće vode u funkciji struke
• objasni značaj sledećih elemenata: Na, K, Mg, Ca, Al, C, N, P, O, S, Cl i nekih njihovih jedinjenja za svakodnevni život
• razume i objasni pojam veštačkih đubriva i efekte njihove preterane upotrebe
• razume pojam biogeni elementi
• razume ulogu elemenata i njihovih jedinjenja kod biljaka i životinja
• zna opšta svojstva prelaznih metala
• zna upotrebu jedinjenja gvožđa i bakra
• razume i objasni štetno dejstvo nekih supstanci na biljni i životinjski sve
• navede osnovna svojstva ugljenikovog atoma
• razume pojam hibridizacije na primeru ugljenikovog atoma
• izvodi nazive ugljovodonika na osnovu zadate racionalne strukturne formule
• napiše racionalne strukturne formule ugljovodonika na osnovu njihovog naziva

• razlikuje strukturnu, geometrijsku i optičku izomeriju
• prepozna optički aktivno organsko jedinjenje na osnovu formule
• poznaje svojstva i postupke dobijanje alkana, alkena, alkina i arena
• na različitim primerima objasni i pomoću hemijskih jednačina prikaže reakcije supstitucije
• na različitim primerima objasni i pomoću hemijskih jednačina prikaže reakcije adicije
• Objasni i hemijskim jednačinama prikaže značaj alkil-halogenida

• periodičnost promene strukture i svojstava elemenata u PSE
• plemeniti gasovi
• uporedni pregled i opšta svojstva elemenata 17. 16. 15. 14. 13. i 12. grupe PSE
• uporedni pregled i opšta svojstva elemenata 1. i 2. grupe PSE
• biogeni elementi
• tvrdoća vode
• veštačka đubriva
• prelazni metali (bez metalurgije)
• svojstva ugljenikovog atoma
• hibridizacija ugljenikovog atoma
• ugljovodonici
• reakcije supstitucije
• reakcije adicije
• alkil-halogenidi, dobijanje i reakcije

demonstracioni ogledi:
• reakcije natrijuma i kalijuma sa vodom
• dobijanje i ispitivanje svojstava ugljenik (IV) - oksida
• dobijanje i ispitivanje svojstava sumpor (IV) - oksida
• reakcija hlorovodonične kiseline sa kalcijum-karbonatom i natrijum-acetatom
• ispitivanje fizičkih svojstava ugljovodonika
• sagorevanje ugljovodonika
• dokazivanje prisustva nezasićenih veza u molekulima ugljovodonika

Hemijski aspekti zagađivanja životne sredine

• Razumevanje i prosuđivanje načina odlaganja i uništavanja hemijskih zagađivača životne sredine
• Razvoj odgovornog stava prema korišćenju supstanci u svakodnevnom životu i profesionalnom radu
• Osposobljavanje za zaštitu od potencijalnih rizika u hemiji i adekvatno reagovanje pri nezgodama u hemijskoj laboratoriji i svakodnevnom životu

• razume i objasni štetno dejstvo nekih supstanci na životnu sredinu i zdravlje ljudi
• objasni kako nastaje aerozagađenje
• objasni svojstva primarnih i sekundarnih zagađivača
• razume i objasni nastajanje i posledice "kiselih kiša"
• razume i objasni nastajanje i posledice efekte "staklene bašte"
• objasni kako nastaju otpadne vode
• objasni izvore i uzroke zagađivanja zemljišta
• razume načine pravilnog odlaganja hemijskog i medicinskog otpada

• Hemijski zagađivači životne sredine
• Zagađivanje atmosfere
• Zagađivanje vode
• Zagađivanje zemljišta
• Hemijski otpad
• medicinski otpad

TEMA

CILJ

ISHODI
Po završetku teme učenik će biti u stanju da:

PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA

NAČIN
OSTVARIVANJA PROGRAMA

Organska kiseonična jedinjenja

• Razumevanje pojma funkcionalne grupe u organskim molekulima
• Razumevanje uslovljenosti fizičkih i hemijskih svojstava organskih supstanci prirodom i položajem funkcionalne grupe u molekulu
• Razumevanje funkcionalne grupe kao kriterijuma za klasifikaciju organskih supstanci
• Razumevanje strukture hidroksilne funkcionalne grupe
• Razumevanje uslovljenosti fizičkih i hemijskih svojstava alkohola, fenola i etara strukturom njihovih molekula
• Sagledavanje značaja primene alkohola, fenola i etara u struci i u svakodnevnom životu
• Razumevanje strukture karbonalne funkcionalne grupe
• Razumevanje uslovljenosti fizičkih i hemijskih svojstava karbonilnih jedinjenja strukturom njihovih molekula
• Sagledavanje značaja primene aldehida i ketona u struci i u svakodnevnom životu

• razlikuje organska kiseonična jedinjenja po funkcionalnim grupama
• napiše formule alkohola i objasni njihovu nomenklaturu
• objasni fizička i hemijska svojstva alkohola
• navede najvažnije polihidroksilne alkohole, njihova svojstva i ulogu u biološkim sistemima
• napiše formule fenola i objasniti njihova svojstva
• napiše formule etara i objasni njihova svojstva
• pomoću hemijskih jednačina prikaže reakcije alkohola i fenola
• aldehidi, njihova nomenklatura i svojstva
• ketoni, njihova nomenklatura i svojstva
• pomoću hemijskih jednačina prikaže reakcije aldehida i ketona

• svojstva i hemijske reakcije alkohola
• polihidroksilni alkoholi
• fenoli
• etri
• aldehidi i hemijske reakcije aldehida
• ketoni i hemijske reakcije ketona

Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave, odnosno učenja, planom rada i načinom ocenjivanja.

Oblici nastave

Predmet se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• teorijska nastava

Mesto realizacije nastave

Teorijska nastava se realizuje u
• odgovarajućem kabinetu
• specijalizovanoj učionici
• učionici

Preporuke za realizaciju nastave

• neophodna predznanja ponoviti uz maksimalno angažovanje učenika
• novo gradivo obraditi uvođenjem što više primera iz realnog života i podsticati učenike na razmišljanje i samostalno zaključivanje
• insistirati na kvantitativnom izražavanju hemijskih procesa i odnosa u hemijskim sistemima na odabranim problemskim zadacima

• upućivati učenike na pretraživanje različitih izvora, primenom savremenih tehnologija za prikupljanje hemijskih podataka
• ukazivati na korisnost i štetnost hemijskih proizvoda na biljke, životinje i zdravlje ljudi
• ukazivati na povezanost hemije sa tehničko-tehnološkim, socio-ekonomskim i društvenim naukama

Ocenjivanje

Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
• usmenu proveru znanja
• pisanu proveru znanja

Broj časova po temama
• Organska kiseonična jedinjenja (15)
• Karboksilne kiseline i derivati karboksilnih kiselina (10)
• Organska azotna jedinjenja (8)
• Uvod u boihemiju (6)
• Ugljeni hidrati (10)
• Varenje i metabolizam ugljenih hidrata (6)
• Lipidi (7)
• Varenje i metabolizam lipida (8)
• Amino kiseline i proteini (8)
• Varenje i metabolizam amino kiselina i proteina (8)
• Enzimi, hormoni i puferi (10)

Karboksilne kiseline i derivati karboksilnih kiselina

• Razumevanje strukture karboksilne funkcionalne grupe
• Razumevanje uslovljenosti fizičkih i hemijskih svojstava karboksilnih kiselina i derivata strukturom njihovih molekula
• Sagledavanje značaja primene karboksilnih kiselina i derivata u struci i u svakodnevnom životu

• objasni klasifikaciju karboksilnih kiselina
• objasni i prikaže hemijskim jednačinama načine dobijanja predstavnika određenih klasa kiselina i njihovih soli
• objasni dobijanje derivata karboksilnih kiselina (hlorida, anhidrida, amida i estara)
• objasni i prikaže hemijskim jednačinama hidrolizu i karakteristične reakcije amida i estara karboksilnih kiselina

• zasićene karboksilne kiseline
• nezasićene karboksilne kiseline
• oksi kiseline (mlečna, jabučna, vinska, limunska...)
• dikarboksilne kiseline
• aromatične kiseline (benzoeva...)
• masne kiseline
• derivati karboksilnih kiselina

Organska azotna jedinjenja

• Razumevanje uslovljenosti fizičkih i hemijskih svojstava azotnih jedinjenja strukturom njihovih molekula
• Razumevanje kriterijuma za klasifikaciju azotnih organskih jedinjenja
• Sagledavanje značaja primene azotnih organskih jedinjenja u struci i u svakodnevnom životu

• razlikuje različite klase azotnih organskih jedinjenja
• prikaže hemijskim jednačinama hemijske reakcije dobijanja amina
• prikaže hemijskim jednačinama hemijske reakcije amina
• objasni osobine i prikaže pomoću hemijskih jednačina reakcije anilina
• definiše i navede heterociklična jedinjenja sa azotom u prstenu koja ulaze u sastav važnih bioloških jedinjenja

• nitrojedinjenja;
• amini, dobijanje i reakcije;
• dobijanje i reakcije anilina;
• heterociklična jedinjenja sa azotom;
• derivati pirola, piridina, pirimidina i kurina.

Uvod u boihemiju

• Razumevanje uloge i značaja biohemije kao naučne discipline
• Razvijanje znanja o biogenim elementima i biološki važnim jedinjenjima
• Razumevanje kriterijuma za klasifikacije biološki važnih jedinjenja

• sagleda ulogu biohemije a posebno kliničke biohemije kao nauke
• objasni ulogu vode u organizmu i njenu podelu
• objasni biogene elemente i njihov značaj za organizam (posebno Na, K, Ca, P)
• objasni visokoenergetska jedinjenja njihov značaj i ulogu

• biohemija i klinička biohemija
• uloga vode u organizmu
• biogeni elementi
• visokoenergetska jedinjenja

Ugljeni hidrati

Razumevanje uslovljenost fizičkih i hemijskih svojstava ugljenih hidrata strukturom njihovih molekula
Razumevanje kriterijuma za klasifikaciju ugljenih hidrata
Sagledavanje značaja ugljenih hidrata za žive organizme
Razvoj hemijske naučne pismenosti i sposobnosti komunikacije u biohemiji korišćenjem i primenom odgovarajućih simboličkih prikaza

• objasni klasifikaciju ugljenih hidrata prema složenosti
• objasni i napiše formule trioza, pentoza i heksoza, njihov značaj i ulogu
• napiše i objasni reakcije monosaharida na primerima glukoze i fruktoze
• objasniti razliku između redukujićih i neredukujućih disaharida na primerima laktoze i saharoze
• objasni polisaharide, njihovu strukturu i ulogu na primeru skroba, glikogena i celuloze

• klasifikacija i svojstva ugljenih hidrata
• monosaharidi
• svojstva, reakcije i ciklični oblici glukoze
• svojstva, reakcije i ciklični oblici fruktoze
• disaharidi
• polisaharidi

Varenje i metabolizam ugljenih hidrata

• Sticanje znanja o procesima varenja i metabolizmu ugljenih hidrata
• Razvijanje sposobnosti logičkog i naučnog mišljenja kroz analizu procesa metabolizma ugljenih hidrata
• Razvoj hemijske naučne pismenosti i sposobnosti komunikacije u biohemiji korišćenjem šematskih prikaza metabolizma ugljenih hidrata

• objasni varenje i resorpciju ugljenih hidrata
• objasni proces glikolize od glikogena preko fosfatnih estara glukoze i fruktoze do pirogrožđane odnosno mlečne kiseline
• objasni procese aerobnog razlaganja ugljenih hidrata
• objasni Krebsov ciklus sa respiratornim lancem

• varenje ugljenih hidrata
• glikoliza
• aerobno razlaganje ugljenih hidrata
• Krebsov ciklus i respiratorni lanac

Lipidi

• Razumevanje kriterijuma za klasifikaciju lipida
• Razvijanje znanja triacilglicerolima,
• Sticanje znanja o voskovima, fsofogliceridima i holesterolu
• Sagledavanje značaja i uloge lipida za žive organizme

• razlikuje osapunljive i neosapunljive lipide
• definiše triacilglicerole, voskove, fosfogliceride i holesterol
• objasni strukturu triacilglicerola, hemijskim jednačinama prikaže hidrolizu različitih triacilglicerola i definiše sapune
• navede vrste i ulogu fosfoglicerida i ulogu holesterola u organizmu

• svojstva triacilglicerola
• hidroliza triacilglicerola (saponifikacija)
• voskovi
• fosfogliceridi
• holesterol

Varenje i metabolizam lipida

• Sticanje znanja o procesima varenja i metabolizmu lipida
• Razvijanje sposobnosti logičkog i naučnog mišljenja kroz analizu procesa metabolizma lipida
• Razvoj hemijske naučne pismenosti i sposobnosti komunikacije u biohemiji korišćenjem šematskih prikaza metabolizma lipida

• objasni varenje lipida i ulogu žučnih kiselina, resorpciju i puteve transporta lipida u organizmu
• objasni metabolizam glicerola i β- oksidaciju masnih kiselina sa parnim i neparnim brojem ugljenikovih atoma
• objasni metabolizam amino-alkohola koji ulaze u sastav fosfoglicerida
• objasni povezanost metabolizma ugljenih hidrata sa metabolizmom lipida u procesu nastanka acetonskih tela
• objasni ulogu holesterola u organizmu, njegovu biosintezu i metabolizam

• varenje lipida
• metabolizam glicerola
• metabolizam viših masnih kiselina
• metabolizam amino-alkohola
• acetonska tela
• metabolizam holesterola i njegova biosinteza

Amino kiseline i proteini

Razumevanje uslovljenost fizičkih i hemijskih svojstava aminokiselina strukturom njihovih molekula
• Poznavanje kriterijuma za klasifikaciju aminokiselina
• Razvijanje znanja o nivoima strukture proteina,
• Poznavanje kriterijuma za klasifikaciju proteina
• Sagledavanje značaja aminokiselina, polipeptida i proteina za žive organizme

• objasni i izvrši klasifikaciju amino kiselina
• hemijskim jednačinama prikaže njihovo ponašanje, osobine i značaj
• objasni i prikaže hemijskim jednačinama povezivanja amino kiselina, dekarboksilaciju i dezaminaciju
• objasni razliku iѕmeđu polipeptida i proteina
• objasni strukturu proteina i njen značaj za život
• objasni podelu proteina
• objasni procese denaturacije i koagulacije

• svojstva i reakcije amino kiselina
• struktura, podela, značaj i taloženje proteina

Varenje i metabolizam amino kiselina i proteina

• Sticanje znanja o procesima varenja proteina i metabolizmu proteina i aminokiselina
• Razvijanje sposobnosti logičkog i naučnog mišljenja kroz analizu procesa metabolizma proteina i aminokiselina
• Razvoj hemijske naučne pismenosti i sposobnosti komunikacije u biohemiji korišćenjem šematskih prikaza metabolizma i biosinteze odabranih proteina

• objasni varenje proteina u želucu i tankom crevu i značaj neaktivnih oblika enzima,
• objasni metabolizam amino kiselina i značaj dobijenih proizvoda
• objasni načine eliminacije amonijaka iz organizma i drugih azotnih jedinjenja
• objasni biosintezu uree i uoči fiziološka i patološka stanja pojedinih organa u zavisnosti od njene koncentracije u krvi
• objasni biosintezu hemoglobina i njegov metabolizam preko bilirubina i biliverdina

• varenje proteina
• metabolizam amino kiselina
• načini eliminacije amonijaka iz organizma-biosinteza uree
• metabolizam i biosinteza hemoglobina

Enzimi, hormoni i puferi

Razvijanje znanja o osnovnim karakteristikama enzima, hormona i pufera i njihovom uticaju na metabolitičke procese

• objasni ulogu enzima, objasni važnost neaktivnog i aktivnog oblika,
• objasni značaj i vrste koenzima
• objasni dejstvo hormona
• objasni ulogu insulina u organizmu
• navede hormone hipofize, tireoide, nadbubrežne žlezde i polnih žlezda i njihovu ulogu
• objasni pufere, njihov značaj i ulogu u organizmu
• poveže značaj enzima, hormona i pufera u odigravanju svih procesa u organizmu

• enzimi i faktori koji utiču na aktivnost enzima
• koenzimi
• hormoni
• hormoni hipofize, tireoide, endokrinog pankreasa, nadbubrežne žlezde i polnih žlezda
• uloga insulina u metabolizmu ugljenih hidrata
• značaj, vrste i uloga pufera u organizmu-puferi krvi
• zajednički putevi svih metabolizama i značajna uloga enzima, hormona i pufera u njima

TEMA

CILJ

ISHODI
Po završetku teme učenik će moći da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI
PO TEMAMA

NAČIN
OSTVARIVANJA PROGRAMA

Biologija ćelije

• Upoznavanje sa hemijskim sastavom ćelije
• Upoznavanje sa anatomskim i morfološkim karakteristikama ćelije
• Upoznavanje sa ćelijskim ciklusom i procesima ćelijskih deoba
• Shvatanje značaja/uloge jedra u regulaciji ćelijskih procesa (i deobi posebno)
• Razumevanje značaja enzima na odvijanje različitih procesa u ćeliji

• definiše hemijske, anatomske i morfološke karakteristike ćelije
• objasni strukturu i ulogu ćelijskih organela i drugih strukturnih komponenti ćelije
• analizira ulogu i značaj jedra
• utvrdi vezu između enzima i procesa u ćeliji
• ilustruje šemu ćelijskog ciklusa i pravi razliku između različitih faza koje se tokom ciklusa javljaju
• uporedi mitozu i mejozu

• Hemijski sastav ćelije (h. elementi, voda, soli, ug. hidrati, lipidi)
• Proteini, građa i uloga
• Enzimi, građa i uloga u ćeliji
• Nukleinske kiseline: građa, vrste i značaj
• Prokariotska i eukariotska ćelija, građa i razlike
• Osobine, građa i uloga ćelijske membrane
• Transport kroz ćelijsku membranu: pasivni, aktivni, vezikularni i kontakt transport
• Veličina, oblik, građa i uloga jedra
• Hromatin (euhromatin i heterohromatin)
• Građa, hemijski sastav i broj hromozoma (haploidan, diploidan), primer: čovek
• Jedarce, građa i uloga
• Citoplazma, građa i uloga
• Citoskelet (proteini, mikrotubuli, aktinski filamenti)

• Nemembranske organele: centrioli i ribozomi
• Membranske organele: endoplazmin retikulum, Goldžijev aparat, lizozomi, vakuole, peroksizomi, mitohondrije, plastidi, lokomotorne organele
• Razlike između biljne i životinjske ćelije i ćelija jednoćelijskih i višećelijskih organizama
• Metabolizam ćelije - anabolizam i katabolizam
• Ćelijski ciklus: faze i značaj, ćelijska smrt, deobe ćelije, pupljenje, fisiona deoba, amitoza
• Mitoza - faze, značaj i zdravstveni aspekt
• Mejoza - faze i značaj

Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave (posebno učenja), planom rada i načinima evidentiranja i ocenjivanja.

Oblici nastave
Predmet se realizuje kroz kombinaciju različitih oblika nastavnog rada i vrsta nastave (didaktičkih modela) (64 časa)

Mesto realizacije nastave
• Kabinet za biologiju, vivarijum, biološka radionica, univerzalna učionica, adekvatni objekti izvan školskog kompleksa

Preporuke za realizaciju nastave
• Poštovanje svih didaktičkih principa, prevashodno primena prirodnih nastavnih sredstava i kombinovanje različitih didaktičkih modela (problemska, egzemplarna, timska nastava biologije...)
• Molekularna biologija (15 časova)

Ocenjivanje
Evidentiranje i ocenjivanje učenika (putem usmene i pisane provere znanja, testiranja, izrade prezentacija i projekata)

Okvirni broj časova po temama
• Biologija ćelije (34 časova)
• Biologija razvića (15 časova)

Biologija razvića

• Upoznavanje sa načinima razmnožavanja i gametogenezom životinja
• Shvatanje veze između tipova jajnih ćelija, blastula i tipova gastrulacije
• Razumevanje značaja ekstraembrionalnih tvorevina za opstanak razvoj embriona
• Određivanje osnovnih faza postembrionalnog razvića

• nabroji načine razmnožavanja životinja
• ilustruje šeme procesa gametogeneze
• utvrdi vezu između tipova jajnih ćelija, tipova blastula i tipova gastrulacije
• proceni značaj ekstraembrionalnih tvorevina za razvoj embriona
• analizira procese postembrionalnog razvića

• Načini razmnožavanja životinja
• Gametogeneza. Spermatogeneza
• Oogeneza, sazrevanje folikula
• Tipovi jajnih ćelija, oplođenje, tipovi razvoja oplođene jajne ćelije (oviparnost, viviparnost, ovoviviparnost)
• Proces oplođenja kod sisara
• Brazdanje , tipovi brazdanja, blastulacija i tipovi blastule
• Gastrulacija i derivati klicinih listova
• Neurula, nastanak osovinskih organa i embrionalna indukcija
• Organogeneza-embrionalno poreklo telesnih tkiva i organa
• Ekstraembrionalne tvorevine (žumancetna kesa, amnion, horion, alantois, placenta)
• Postembrionalno razviće (metamorfoza, regeneracija), starenje i smrt
• Individualno razviće čoveka
• Poremećaj razvića

Molekularna biologija

• Upoznavanje sa predmetom istraživanja i značajem molekularne biologije
• Shvatanje koncepta centralne dogme molekularne biologije
• Razumevanje značaja gena za formiranje osobina živih bića
• Upoznavanje sa procesima replikacije, transkripcije i translacije
• Razumevanje značaja genetičkog inženjeringa i molekularne biotehnologije na živa bića

• definiše predmet istraživanja i značaj molekularne biologije
• formuliše koncept centralne dogme molekularne biologije
• utvrđuje značaj gena za formiranje osobina živih bića (posebno kod čoveka)
• analizira procese replikacije, transkripcije i translacije
• obrazlaže načine nastanka rekombinantne DNK i GMO
• procenjuje pozitivne i negativne efekte genetičkog inženjeringa i molekularne biotehnologije na živa bića

• Predmet istraživanja i značaj molekularne biologije
• Centralna dogma molekularne biologije
• Značaj proteina za nasledni materijal
• Molekularne osnove nasleđivanja-nukleinske kiseline
• Genetička šifra
• Pojam i osobine gena, genske mutacije, genom, genotip i fenotip
• Humani genom
• Replikacija
• Transkripcija
• Translacija
• Rekombinantna DNK i genetički inženjering
• Molekularna biotehnologija
• Istorijat GMO (genetički modifikovani organizmi) i primeri
• Upotreba GM hrane

TEMA

CILJ

ISHODI
Po završetku teme učenik će biti u stanju da:

PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA

NAČIN
OSTVARIVANJA PROGRAMA

Mehanizmi nasleđivanja osobina

• Upoznavanje sa osnovnim pravilima nasleđivanja
• Upoznavanje sa uzrocima varijabilnosti osobina organizama u prirodi

• objasni pojmove: generacija, nasleđivanje, hromozom, gen, genotip i fenotip
• objasni Mendelova pravila nasleđivanja na primerima trihibridnog i polihibridnog nasleđivanje
• objasni: intermediarno, vezano, kodominantno i poligeno nasleđivanje
• objasni oblike interakcije među genima (epistatični i hipostatični geni, komplementarni geni, inhibitorni geni, plejotropni efekat gena)
• objasni nasleđivanja pola i nasleđivanje polno vezanih svojstava
• objasni faktore varijabilnosti organizama u prirodi (kombinativno nasleđivanje, modifikacije, mutacije)
• objasni prirodu i značaj genskih mutacija
• navede vrste i posledice hromozomskih mutacija (strukturnih i numeričkih)

• Mehanizmi nasleđivanja, hromozomi, gen, genotip, fenotip
• Mendelova pravila nasleđivanja
• Tipovi nasleđivanja osobina
• Oblici interakcije među genima
• Tipovi nasleđivanja pola i polno vezana svojstva
• Uzroci varijabilnosti organizama u prirodi
• Hromozomske mutacije i mutageni agensi
• Genske mutacije
• Genetička struktura populacija
• Veštačka selekcija i oplemenjivanje biljaka i životinja

Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.

Oblici nastave
Predmet se realizuje kroz kombinaciju različitih oblika nastavnog rada i vrsta nastave (didaktičkih modela)
(32 časa)

Mesto realizacije nastave
• Kabinet za biologiju, vivarijum, biološka radionica, univerzalna učionica, adekvatni objekti izvan školskog kompleksa

Preporuke za realizaciju nastave
• Poštovanje svih didaktičkih principa, prevashodno primena prirodnih nastavnih sredstava i kombinovanje različitih didaktičkih modela (problemska, egzemplarna, timska nastava biologije...)

• objasni Hardi-Vajnbergovo pravilo
• objasni uticaj mutacija, migracija, selekcije i genetičkog drifta na genetičku strukturu populacija
• navede načine veštačkog oplemenjivanje biljaka
• navede načine veštačkog oplemenjivanje životinja
• objasni značaj veštačke selekcije i oplemenjivanja biljaka i životinja

Ocenjivanje
Evidentiranje i ocenjivanje učenika (putem usmene i pisane provere znanja, testiranja, izrade prezentacija i projekata)

Okvirni broj časova po temama
• Mehanizmi nasleđivanja osobina (18 časova)
• Osnove genetike čoveka (14 časova)

Osnove genetike čoveka

• Upoznavanje sa opštim principima genetike čoveka
• Razumevanje značaja genetičkih savetovališta

• navede metode izučavanja u genetici čoveka
• objasni pojmove: kariotip, kariogram i idiogram
• opiše hromozome čoveka i nasleđivanje pola kod čoveka
• navede nekoliko osobina čoveka koje su determinisane autozomno dominantno i autozomno recesivno
• navede osobine čoveka koje se nasleđuju polno vezane
• objasni genetičku kontrolu razvića i starenja čoveka
• objasni nasleđivanje krvnih grupa
• navede neke od posledica promena u strukturi i broju hromozoma kod čoveka (aneuploidije, mozaicizam, poliploidije, miksoploidije i himerizam)
• navede uzroke koji dovode do genskih i hromozomskih aberacija kod čoveka
• objasni posledice braka u srodstvu
• objasni značaj genetičkih savetovališta i ranog otkrivanja naslednih bolesti

• Metode izučavanja u genetici čoveka
• Hromozomi čoveka, pojam kariotipa, kariograma i idiograma
• Monogensko nasleđivanje
• Poligeno nasleđivanje
• Genetička kontrola razvojnih procesa
• Nasleđivanje pola kod čoveka i osobina vezanih za polne hromozome
• Posledice ukrštanja u srodstvu
• Genetičko savetovanje i rano otkrivanje naslednih bolesti

TEMA

CILJ

ISHODI
Po završetku teme učenik će biti u stanju da:

PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA

NAČIN
OSTVARIVANJA PROGRAMA

Struktura i organizacija društva

• Upoznavanje sa funkcionisanjem, strukturom i organizacijom društva

• shvati strukturu i organizaciju društva
• objasni ulogu društvenih grupa s posebnim osvrtom na brak i porodicu
• shvati društvenu podelu rada
• objasni uzroke društvenog raslojavanja
• navede društvene ustanove i društvene organizacije i napravi razliku između njih
• razlikuje osobenosti seoskog i gradskog stanovništva

• Pojam i elementi društva
• Društvene grupe
• Brak i porodica
• Društvena podela rada
• Društveno raslojavanje
• Društvene ustanove i organizacije
• Naselja i stanovništvo

• Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.

Oblici nastave
Predmet se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• teorijska nastava (64 časa)

Mesto realizacije nastave
• Teorijska nastava se realizuje u učionici

Preporuke za realizaciju nastave
• Koristiti aktuelne primere iz štampe i drugih medija relevantne za predmet
• Koristiti Ustav i relevantne zakone u zavisnosti od sadržaja koji se obrađuje

Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
1. praćenje ostvarenosti ishoda
2. testove znanja
3. testove praktičnih veština

Okvirni broj časova po temama
• Struktura i organizacija društva (12 časova)
• Država i politika (18 časova)
• Ustav i pravna država (11 časova)
• Ljudska prava i slobode (6 časova)
• Kultura i društvo (12 časova)
• Društvene promene i razvoj društva (5 časova)

Država i politika

• Upoznavanje sa politikom kao veštinom upravljanja društvom
• Osposobljavanje za demokratsko mišljenje
• Upoznavanje sa funkcionisanjem državnih institucija i organa vlasti s posebnim osvrtom na lokalnu samoupravu

• objasni pojam, razvoj i oblike suverenosti i demokratije
• opiše ulogu politike u društvu
• zna državne simbole i elemente državnosti
• razlikuje zakonodavnu, izvršnu i sudsku vlast
• razlikuje udruženja građana i političke partije
• prepozna ideološke razlike partija i podelu na levicu, desnicu i centar
• shvati izborni postupak i konstituisanje skupštine i vlade
• razlikuje državne organe vlasti
• razlikuje autonomiju i lokalnu samoupravu
• razume funkcionisanje lokalne samouprave

• Suverenost
• Pojam i razvoj demokratije
• Politika - veština upravljanja društvom
• Konstitutivni elementi države
• Državni simboli
• Podela vlasti
• Organizacije građana
• Političke partije
• Izbori
• Skupština
• Državni organi vlasti
• Autonomija
• Lokalna samouprava

Ustav i pravna država

• Upoznavanje sa Ustavom Republike Srbije, njegovim istorijskim pretečama i pravosudnim sistemom Republike Srbije

• shvati značaj ustava kao najvišeg pravnog akta
• razlikuje ustav od zakona
• napravi pregled razvoja ustavnosti u Srbiji
• razlikuje ustavnost i zakonitost
• uoči značaj vladavine prava i pravne države
• zna osnovne odredbe Ustava Republike Srbije
• shvati funkcionisanje pravosudnog sistema Republike Srbije
• razlikuje vrste sudskih postupaka

• Značenje pojma ustav
• Istorijski razvoj ustavnosti
• Vrste ustava
• Ustavnost i zakonitost
• Vladavina prava - pravna država
• Ustav Republike Srbije
• Pravosudni sistem Republike Srbije (sudova i tužilaštava)
• Mreža sudova u Republici Srbiji
- Vrhovni kasacioni sud
- Viši sud
- Apelacioni sud
- Osnovni sud
• Sudski postupci

Ljudska prava i slobode

• Bogaćenje znanja o ljudskim pravima i slobodama i o ulozi pojedinca u društvenom i političkom životu

• shvati ljudska prava i slobode i svoj položaj u društvu
• zna na koji način se štite prava i slobode građana

• Pojam građanina i njegove obaveze i prava
• Lična prava i slobode građana
• Politička prava i slobode građana
• Ekonomska prava i slobode građana
• Porodično pravo
• Ostala prava i slobode građana
• Zaštita prava i sloboda građana

Kultura i društvo

• Razvijanje znanja o kulturnim tekovinama

• uoči razliku i sličnosti između kulture i civilizacije
• shvati nastanak religije i religiskog mišljenja
• identifikuje monoteističke religije i objasni specifičnosti hrišćanstva
• razlikuje običaj i moral
• shvati razliku između umetnosti, masovne kulture, podkulture, šunda i kiča

• Pojam kulture i civilizacije
• Religija
• Nastanak religijskog mišljenja
• Monoteističke religije
• Hrišćanstvo
• Običaj i moral
• Umetnost
• Masovna kultura

Društvene promene i razvoj društva

• Osposobljavanje za život u društvu izloženom stalnim promenama i izazovima koje donosi razvoj savremenog društva
• Sticanje znanja o horizontalnoj i vertikalnoj pokretljivosti društva i

• identifikuje društvene promene
• zna osnovne karakteristike horizontalne i vertikalne pokretljivosti
• prepozna društveni razvoj
• formira stav prema savremenim tendencijama u razvoju globalnog društva

• Pojam i vrste društvenih promena
• Društvena pokretljivost
• Društveni razvoj

TEMA

CILJ

ISHODI
Po završetku teme učenik će biti u stanju da:

PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

JA, MI I DRUGI

• Podsticanje učenika na međusobno upoznavanje
• Podsticanje učenika da sagledaju međusobne sličnosti i razlike i uvaže ih

• Analizira svoje osobine i ume da ih predstavi drugima
• Prepozna, analizira sličnosti i razlike unutar grupe
• Prihvata druge učenika i uvažava njihovu različitost
• Prepozna predrasude, stereotipe, diskriminacija, netoleranciju po različitim osnovama.
• Prepozna posledice postojanja netolerancije, diskriminacije, stereotipa, predrasuda

• Izradi "lični bedža", predstavi svoje osobine i karakteristike drugima
• Dramatizacija "U kupeu"
• Koristi priloge i radne materijale koji se nalaze u priručniku i osmišljeni su za svaku radionicu

• Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.

Oblici nastave
Predmet se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• teorijska nastava (32 časova)

Mesto realizacije nastave
• Teorijska nastava se realizuje u učionici

Preporuke za realizaciju nastave
• Aktivnosti u uvodnom delu programa treba tako organizovati da se obezbedi međusobno upoznavanje učenika, upoznavanje učenika sa ciljevima i nastavnim sadržajima predmeta, ali i tako da pruže nastavniku početni uvid u to sa kakvim znanjima, stavovima i veštinama iz oblasti građanskog vaspitanja grupa raspolaže.
• Realizacija programa treba da se odvija u skladu sa principima aktivne, problemske i istraživačke nastave sa stalnim refleksijama na odgovarajuće pojave iz društvenog konteksta prošlosti i sadašnjosti.
• Kvalitet nastave se obezbeđuje usaglašavanjem sadržaja sa odgovarajućim metodičkim aktivnostima i stalnom razmenom informacija unutar grupe.
• Dobar indikator uspešne nastave je sposobnost učenika da adekvatno primenjuju stečena znanja i veštine i da u praksi izražavaju stavove i vrednosti demokratskog društva.
• Nastavnik treba da pruži neophodnu pomoć i podršku učenicima u pripremi i realizaciji aktivnosti, a zajedno sa grupom da obezbedi povratnu informaciju o njenoj uspešnosti.
• U realizaciji ovog programa nastavnik je izvor znanja, organizator i voditelj učeničkih aktivnosti i osoba koja daje povratnu informaciju.
• Povratna informacija je od velikog značaja ne samo za proces sticanja saznanja, već i za podsticanje samopouzdanja, učešća u radu grupe i motivacije za predmet
• Za uspešno realizovanje nastave broj učenika u grupi ne bi trebala da bude veća od 25 učenika. Optimalan broj učenika je 15-20 učenika

Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
1. praćenje ostvarenosti ishoda
2. testove znanja
3. testove praktičnih veština

Okvirni broj časova po temama
• Ja, mi i drugi (7 časova)
• Komunikacija u grupi (7 časova)
• Odnosi u grupi/zajednici (18 časova)

KOMUNIKACIJA U GRUPI

• Osposobljavanje učenika za komunikaciju u grupi

• Iskaže, obrazloži i brani mišljenje argumentima
• Aktivno sluša
• Debatuje i diskutuje na neugrožavajući način, uvažavajući mišljenje drugih
• Objasni razliku između dijaloga i debate
• Objasni razloge i načine nastanka glasina u svakodnevnoj komunikaciji i objasni posledice koje izazivaju glasine

• Analizira karakteristike debate i osmišljava i organizuje debatu na izabranu temu
• Koristi priloge i radne materijale koji se nalaze u priručniku i osmišljeni su za svaku radionicu

ODNOSI U GRUPI/ ZAJEDNICI

• Osposobljavanje učenika za rad u grupi/timu i međusobnu saradnju
• Podsticanje učenika da sukobe rešavaju na konstruktivan način i da izbegavaju sukobe
• Osposobljavanje učenika da prepozna primere nasilje u svojoj sredini

• Radi u grupi/timu
• Prepozna prednosti grupnog/timskog rada
• Učestvuje u donošenju grupnih odluka
• Razlikuje moguće oblike učešća mladih
• Objasni potrebu, važnost participacije mladih
• Objasni stepene i oblike učešća mladih u svakodnevnom životu
• Objasni razloge, tok i posledice sukoba
• Objasni efekte konflikta na tok komunikacije
• Uoči faktore koji određuju ponašanje u situacijama konflikta
• Analizira sukob iz različitih ulova, (prepoznaje potrebe i strahove aktera sukoba) i nalazi konstruktivna rešenja prihvatljiva za obe strane u sukobu.
• Obrazloži prednosti konstruktivnog načine rešavanja sukoba
• Objasni značaj posredovanja u sukobu
• Prepozna i objasni vrste nasilja
• Detektuje, analizira uzroke nasilja (u svojoj sredini, među vršnjacima, školi)
• Detektuje, analizira moguće načine reagovanja pojedinca u situacijama vršnjačkog nasilja , iz pozicije žrtve nasilja i iz pozicije posmatrača
• Prihvati odgovornost za sopstveno ponašanje

• Koristi priloge i radne materijale koji se nalaze u priručniku i osmišljeni su za svaku radionicu
• Analizira karakteristike ponuđenih načina grupnog odlučivanja
• Koristi priloge i radne materijale koji se nalaze u priručniku i osmišljeni su za svaku radionicu
• Analizira zadate konfliktne situacije primenjujući preporučene načine analize.
• Koristi priloge i radne materijale koji se nalaze u priručniku i osmišljeni su za svaku radionicu
• Analizira situacije nasilja iz novinskih tekstova i situacije nasilja koje su se dogodile u njihovoj sredini

TEMA

CILJ

ISHODI
Po završetku teme učenik će biti u stanju da:

PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA

NAČIN
OSTVARIVANJA PROGRAMA

PRAVA I ODGOVORNOSTI

• Upoznavanje učenika sa vrstama prava i prirodom (univerzalnost, celovitost, nedeljivost)
• Upoznavanje učenika sa načinima i mehanizmima zaštite prava - međunarodnim i domaćim dokumentima koja garantuju ostvarivanje i zaštitu prava svakom pojedinca
• Sagledavanje značaja ličnog angažovanja u zaštiti sopstvenih prava ali i prava drugih ljudi

• Objasni značenje i smisao ljudskih prava
• Razlikuje vrste ljudskih prava (lična, politička, socijalnoekonomska, kulturna, zdravstvena prava)
• Analizira i objašnjava odnos prava i odgovornosti
• Objasni celovitost i uzajamnu povezanost ljudskih prava
• Objasni univerzalnost i razvojnost ljudskih prava
• Objašnjava potrebu posebne zaštite prava deteta
• Pronalazi primere i pokazatelje ostvarivanja i kršenja ljudskih prava
• Proceni položaj pojedinca i društvenih grupa, sa aspekta ljudskih prava
• Objasni mehanizme i načine za zaštitu ljudskih prava
• Analizira i tumači osnovna međunarodna i domaća dokumenta iz oblasti ljudskih prava
• Objasni ulogu najznačajnijih institucija i procedure zaštite ljudskih prava
• Objasni ulogu pojedinca i grupa u zaštiti ljudskih prava

• Koristi priloge i radne materijale koji se nalaze u priručniku i osmišljeni su za svaku radionicu
• Analizira međunarodne i domaće dokumente o zaštiti ljudskih prava i prava deteta
• Analizira sadržaj pojedinačnim članovima Konvencije o pravima deteta ljudi/deteta

Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.

Oblici nastave
Predmet se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• teorijska nastava (32 časova)

Mesto realizacije nastave
• Teorijskanastava se realizuje u učionici

Preporuke za realizaciju nastave
• Aktivnosti u uvodnom delu programa treba tako organizovati da se obezbedi međusobno upoznavanje učenika, upoznavanje učenika sa ciljevima i nastavnim sadržajima predmeta, ali i tako da pruže nastavniku početni uvid u to sa kakvim znanjima, stavovima i veštinama iz oblasti građanskog vaspitanja grupa raspolaže.
• Realizacija programa treba da se odvija u skladu sa principima aktivne, problemske i istraživačke nastave sa stalnim refleksijama na odgovarajuće pojave iz društvenog konteksta prošlosti i sadašnjosti.
• Kvalitet nastave se obezbeđuje usaglašavanjem sadržaja sa odgovarajućim metodičkim aktivnostima i stalnom razmenom informacija unutar grupe.
• Dobar indikator uspešne nastave je sposobnost učenika da adekvatno primenjuju stečena znanja i veštine i da u praksi izražavaju stavove i vrednosti demokratskog društva.
• Nastavnik treba da pruži neophodnu pomoć i podršku učenicima u pripremi i realizaciji aktivnosti, a zajedno sa grupom da obezbedi povratnu informaciju o njenoj uspešnosti.
• U realizaciji ovog programa nastavnik je izvor znanja, organizator i voditelj učeničkih aktivnosti i osoba koja daje povratnu informaciju.
• Povratna informacija je od velikog značaja ne samo za proces sticanja saznanja, već i za podsticanje samopouzdanja, učešća u radu grupe i motivacije za predmet
• Za uspešno realizovanje nastave broj učenika u grupi ne bi trebala da bude veća od 25 učenika. Optimalan broj učenika je 15-20 učenika

Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
1. praćenje ostvarenosti ishoda
2. testove znanja
3. testove praktičnih veština

Okvirni broj časova po temama
• Prava i odgovornosti (16 časova)
• Planiranje i izvođenje akcije (16 časova)

PLANIRANJE I IZVOĐENJE AKCIJE

• Podsticanje učenika na aktivnu participaciju u životu škole
• Razvijanje veština planiranja akcija

• Identifikuje probleme u svojoj lokalnoj zajednici/ školi
• Analizira izabrane probleme, izučava ih
• Predlaže aktivnosti i diskutuje o njima sa ostalim članovima tima
• Sarađuje sa članovima tima i učestvuje u donošenju odluka
• Formuliše ciljeve i korake akcije
• Inicira aktivnosti, prati ih i ocenjuje ih
• Predstavi, putem javne prezentaciju, nacrt akcije i rezultate akcije.

• Koristi priloge i radne materijale koji se nalaze u priručniku i osmišljeni su za svaku radionicu
• Osmišljava plan akcije prema ponuđenoj strukturi i koracima projektnog planiranja

TEMA

CILJ

ISHODI
Po završetku teme učenik će biti u stanju da:

PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA

NAČIN
OSTVARIVANJA PROGRAMA

DEMOKRATIJA I POLITIKA

• Razumevanje pojmova demokratija, politika, vlast, građanski život
• Upoznavanje sa mehanizmima funkcionisanja demokratije i institucijama demokratije
• Sagledavanje značaja i načina kontrole i ograničenja vlasti u demokratiji

• Objasni pojmove demokratija, politika, vlast, građanski život
• Objasni (razlike demokratskog od nedemokratskog načina odlučivanja
• Objasni razlike neposredne od posredne demokratije
• Analizira različite načine ograničavanja vlasti
• Razlikuje nadležnosti zakonodavne, izvršne i sudske vlasti

• Koristi priloge i radne materijale koji se nalaze u priručniku i osmišljeni su za svaku radionicu

• Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.

Oblici nastave
Predmet se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• teorijska nastava (32 časova)

Mesto realizacije nastave
• Teorijska nastava se realizuje u učionici

GRAĐANIN I DRUŠTVO

• Sagledavanje uloge građanina/građanke u demokratskom društvu
• Upoznanje se sa radom lokalne samouprave
• Sagledavanje uloge i karakteristika civilnog društva u demokratiji
• Sagledavanje značaja i načina učestvovanja građanina/građanke u politici

• Objasni političko određenje pojma građanin/građanka
• Objasni značaj poštovanja zakona u demokratskoj državi
• Objasni ulogu lokalne samouprave i poslove kojima se bavi
• Objasni karakteristike i ulogu civilnog društva
• Detektuje mogućnosti uticaja građana na vlast, pravni i političi sistem (različite forme građanskog udruživanja, različite forme građanskih inicijativa i akcija)
• Detektuje i analizira faktore koji/ ometaju/ podstiču demokratski razvoj društva

• Koristi priloge i radne materijale koji se nalaze u priručniku i osmišljeni su za svaku radionicu
• Poseta lokalnoj samoupravi gde ga zaposleni upoznaju sa službama, poslovima i načinom svog rada

Preporuke za realizaciju nastave
• Aktivnosti u uvodnom delu programa treba tako organizovati da se obezbedi međusobno upoznavanje učenika, upoznavanje učenika sa ciljevima i nastavnim sadržajima predmeta, ali i tako da pruže nastavniku početni uvid u to sa kakvim znanjima, stavovima i veštinama iz oblasti građanskog vaspitanja grupa raspolaže.
• Realizacija programa treba da se odvija u skladu sa principima aktivne, problemske i istraživačke nastave sa stalnim refleksijama na odgovarajuće pojave iz društvenog konteksta prošlosti i sadašnjosti.
• Kvalitet nastave se obezbeđuje usaglašavanjem sadržaja sa odgovarajućim metodičkim aktivnostima i stalnom razmenom informacija unutar grupe.
• Dobar indikator uspešne nastave je sposobnost učenika da adekvatno primenjuju stečena znanja i veštine i da u praksi izražavaju stavove i vrednosti demokratskog društva.

GRAĐANSKA I POLITIČKA PRAVA I PRAVO NA GRAĐANSKU INICIJATIVU

• Upoznavanje učenika sa suštinom građanskih, političkih prava i pravom na građansku inicijativu
• Sagledavanje uloge i građana u ostvarivanju ljudskih prava u demokratskom društvu
• Sagledavanje neophodnosti i načina aktivnog učešća građana u demokratskom društvu

• Objasni pojam ljudskih prava
• Navede vrste ljudskih prava i objasni njihov sadržaj
• Detektuju primere poštovanja/kršenja ljudskih prava u aktuelnim medijima
• Objasni ulogu pojedinca u zaštiti i ostvarivanju ljudskih prava
• Objasni pojam građanska inicijativa
• Navede nadležnosti opštine i poslove kojima se bavi
• Razlikuje formalnu od neformalne inicijative
• Objasni formu i sadržaj formalnog predloga građanske inicijative
• Objasni strukturu, funkcionisanje, pravila, procedure rada Skupštine
• Izvede simulaciju zasedanja Skupštine, poštujući sve procedure u procesu donošenja odluka na predlog građana
• Objasni pojam, karakteristike, ulogu i vrste udruživanja građana
• Identifikuje i analizira aktivnosti i akcije udruženja građana u svojoj lokalnoj zajednici.

• Koristi priloge i radne materijale koji se nalaze u priručniku i osmišljeni su za svaku radionicu
• Organizuje simulaciju rada Skupštine u procesu donošenja odluke na osnovu procedura koje postoje u Skupštini
• Upoznavanja sa radom lokalnih udruženja građana i njihovim programima rada

• Nastavnik treba da pruži neophodnu pomoć i podršku učenicima u pripremi i realizaciji aktivnosti, a zajedno sa grupom da obezbedi povratnu informaciju o njenoj uspešnosti.
• U realizaciji ovog programa nastavnik je izvor znanja, organizator i voditelj učeničkih aktivnosti i osoba koja daje povratnu informaciju.
• Povratna informacija je od velikog značaja ne samo za proces sticanja saznanja, već i za podsticanje samopouzdanja, učešća u radu grupe i motivacije za predmet
• Za uspešno realizovanje nastave broj učenika u grupi ne bi trebala da bude veća od 25 učenika.
• Optimalan broj učenika je 15-20 učenika.

Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
1. praćenje ostvarenosti ishoda
2. testove znanja
3. testove praktičnih veština

PLANIRANJE KONKRETNE AKCIJE

• Podsticanje i osposobljava za planiranje zajedničkih akcija i projekata u lokalnoj zajednici

• Identifikuje probleme u svojoj lokalnoj zajednici
• Analizira izabrane probleme, izučava ih
• Predlaže aktivnosti i diskutuje o njima sa ostalim članovima tima
• Sarađuje sa članovima tima i učestvuje u donošenju odluka
• Formuliše ciljeve i korake akcije
• Inicira aktivnosti, prati ih i ocenjuje ih
• Predstavi, putem javne prezentaciju, nacrt akcije i rezultate akcije.

• Koristi priloge i radne materijale koji se nalaze u priručniku i osmišljeni su za svaku radionicu
• Izrađuje projektni plana za izabrani problem, koristeći ponuđenu strukturu i korake

Okvirni broj časova po temama
• Demokratija i politika (5 časova)
• Građanin i društvo (8 časova)
• Građanska i politička prava i pravo na građansku inicijativu (8 časova)
• Planiranje konkretne akcije (11 časova)

TEMA

CILJ

ISHODI
Po završetku teme učenik će biti u stanju da:

PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA

NAČIN
OSTVARIVANJA PROGRAMA

SVET INFORMACIJA

• Upoznavanja sa mogućnostima koje Zakon o slobodnom pristupu informacijama pruža u ostvarivanju ljudskih prava i sloboda
• Osposobljavanje učenika da samostalno traži i dolazi do informacija od javnog značaja
• Razumevanje uloge i značaja medija u savremenom društvu;
• Razvijanje kritičkog odnosa prema medijima i informacija dobijenih preko različitih medija

• Objasni značaj postojanja prava na slobodan pristup informacijama i socijalno-ekonomska prava za pojedinca
• Objasni pojam javne informacije i označi koje informacije od javnog značaja građanin može da dobije
• Objasni ulogu Zakon o slobodnom pristupu informacijama i ulogu poverenika
• Objasni proceduru podnošenja zahteva za pristup informacijama od javnog značaja
• Popuni obrazac i traži informaciju od javnog značaja
• Analizira informaciji koje dobija preko medija (pisanih, elektronskih)
• Traži, pronađe i daje informaciju
• Otkriva primere manipulacije u medijima
• Objasni značaj objektivnosti i verodostojnosti informacija

• Koristi priloge i radne materijale koji se nalaze u priručniku i osmišljeni su za svaku radionicu
• Analizira Zakona o slobodnom pristupu informacija
• Analizira obrazac i proceduru podnošenja zahteva za dobijanje informacije od javnog značaja
• Podnosi zahtev za dobijanje informacije od javnog značaja nadležnoj službi odabranog problema
• Analizira fotografije, video materijale, novinske tekstove, video materijale i prepoznaje primere medijske manipulacije

• Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.

Oblici nastave
Predmet se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• teorijska nastava (32 časova)

Mesto realizacije nastave
• Teorijska nastava se realizuje u učionici

Preporuke za realizaciju nastave
• Aktivnosti u uvodnom delu programa treba tako organizovati da se obezbedi međusobno upoznavanje učenika, upoznavanje učenika sa ciljevima i nastavnim sadržajima predmeta, ali i tako da pruže nastavniku početni uvid u to sa kakvim znanjima, stavovima i veštinama iz oblasti građanskog vaspitanja grupa raspolaže.

• Realizacija programa treba da se odvija u skladu sa principima aktivne, problemske i istraživačke nastave sa stalnim refleksijama na odgovarajuće pojave iz društvenog konteksta prošlosti i sadašnjosti.
• Kvalitet nastave se obezbeđuje usaglašavanjem sadržaja sa odgovarajućim metodičkim aktivnostima i stalnom razmenom informacija unutar grupe.
• Dobar indikator uspešne nastave je sposobnost učenika da adekvatno primenjuju stečena znanja i veštine i da u praksi izražavaju stavove i vrednosti demokratskog društva.
• Nastavnik treba da pruži neophodnu pomoć i podršku učenicima u pripremi i realizaciji aktivnosti, a zajedno sa grupom da obezbedi povratnu informaciju o njenoj uspešnosti.
• U realizaciji ovog programa nastavnik je izvor znanja, organizator i voditelj učeničkih aktivnosti i osoba koja daje povratnu informaciju.
• Povratna informacija je od velikog značaja ne samo za proces sticanja saznanja, već i za podsticanje samopouzdanja, učešća u radu grupe i motivacije za predmet
• Za uspešno realizovanje nastave broj učenika u grupi ne bi trebala da bude veća od 25 učenika. Optimalan broj učenika je 15-20 učenika

Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
1. praćenje ostvarenosti ishoda
2. testove znanja
3. testove praktičnih veština

Okvirni broj časova po temama
• Svet informacija (16 časova)
• Svet profesionalnog obrazovanja i rada (16 časova)

SVET PROFESIONALNOG OBRAZOVANJA I RADA

• Razume važnosti definisanja ciljeva i planiranje karijere
• Razvijanje veštine traženja informacija značajnih za profesionalno obrazovanje i uključivanje u svet rada
• Osnaživanje učenika da postavlja ciljeve ličnog razvoja i planira svoj razvoj

• Postavlja ciljeve ličnog razvoja i planira svoj razvoj
• Analizira sopstvene veštine, sposobnosti, osobine načajne za dalji profesionalni razvoj
• Aktivno traži informacije značajne za dalji profesionalni razvoj
• Napiše ličnu radnu biografiju
• Predstavi svoje lične karakteristike prilikom razgovora sa poslodavcem

• Koristi priloge i radne materijale koji se nalaze u priručniku i osmišljeni su za svaku radionicu
• Pronalazi, analizira različite načine i izvore traženja informacija značajnih za dalji profesionalni razvoj
• Piše ličnu radnu biografiju i pratećeg pisma prema predloženom modelu
• Simulira razgovor poslodavca i kandidata za posao

CILJ

ISHODI NA KRAJU PRVOG RAZREDA
Učenik će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

SLUŠANJE

Osposobljavanje učenika za razumevanje usmenog govora

• razume kraće spontane dijaloge (do 7 replika / pitanja i odgovora), tekstove sa temama predviđenim nastavnim programom , koje čuje uživo, ili sa audio-vizuelnih zapisa
• razume opšti sadržaj i izdvoji ključne informacije iz kraćih i prilagođenih tekstova posle 2-3 slušanja
• razume i reaguje na odgovarajući način na usmene poruke u vezi sa ličnim iskustvom i sa aktivnostima na času (poziv na neku grupnu aktivnost, zapovest, uputstvo, događaj iz neposredne prošlosti, planovi za blisku budućnost, svakodnevne aktivnosti, želje i izbori, itd.).

OPŠTE TEME

• Svakodnevni život (organizacija vremena, poslova, slobodno vreme)
• Hrana i zdravlje (navike u ishrani, karakteristična jela i pića u zemljama sveta)
• Poznati gradovi i njihove znamenitosti, regioni u matičnim zemljama
• Sportovi i poznata sportska takmičenja
• Život i dela slavnih ljudi
• XX veka (iz sveta nauke, kulture, sporta, muzike)
• Mediji (štampa, televizija, internet)
• Interesantne životne priče i događaji
• Svet kompjutera (rasprostranjenost, primena, korist i negativne strane)
• Osnovna terminologija koja se odnosi na poslove iz domena opštih, pravnih i kadrovskih poslova

KOMUNIKATIVNE FUNKCIJE

• Predstavljanje sebe i drugih
• Pozdravljanje (sastajanje, rastanak; formalno, neformalno, specifično po regionima)
• Identifikacija i imenovanje osoba, objekata, boja, brojeva itd.)
• Davanje jednostavnih uputstava i komandi
• Izražavanje molbi i zahvalnosti
• Izražavanje izvinjenja
• Izražavanje potvrde i negiranje
• Izražavanje dopadanja i nedopadanja
• Izražavanje fizičkih senzacija i potreba
• Iskazivanje prostornih i vremenskih odnosa
• Davanje i traženje informacija i obaveštenja
• Opisivanje i upoređivanje lica i predmeta
• Izricanje zabrane i reagovanje na zabranu
• Izražavanje pripadanja i posedovanja
• Skretanje pažnje
• Traženje mišljenja i izražavanje slaganja i neslaganja
• Traženje i davanje dozvole
• Iskazivanje čestitki
• Iskazivanje preporuke
• Izražavanje hitnosti i obaveznosti
• Iskazivanje sumnje i nesigurnosti

GRAMATIČKI SADRŽAJI

Italijanski jezik

Učenici treba da razumeju i koriste:

1. Imenice - vlastite i zajedničke, odgovarajući rod, broj, sa determinativom: Signora/Signor Rossi, Maria, Anna, Federica, Giovanni, Riccardo, Belgrado, l’Italia, la Serbia, il Tirreno, l’Adriatico, le Alpi, gli Appennini; i miei genitori, mia madre, ll loro padre, il nostro paese, i vostri figli, questo studente, questa ragazza, quell’amico, quella casa.

Derivacija imenica i pravljenje složenih imenica. Ponavljanje gradiva iz predhodnih godina učenja.
Alternacija imenica (osnovni sufiksi za augmentativ, pejorativ, deminutiv i hipokoristike -ino, -one, -accio, -etto, -ello, -uccio, -otto).
Lažna alteracija (focaccia, fioretto, montone...)

2. Određeni član ispred datuma: Oggi è il 31 gennaio; ispred imena dana: La domenica non studio.

Upotreba člana uz vlastita imena, geografske pojmove, imena gradova i država, prezimena.
Upotreba člana uz prisvojni pridev i hipokoristike i uz lična imena (La mia cara sorellina; Dov’è la Lisa?).

Izražavanje tačnog vremena: Che ore sono? Sono le tre e mezzo. A che ora inizia lo spettacolo? Alle venti. I negozi sono aperti dalle 9 alle 20.

4. Partitivni član: Ho comprato un’etto di prosciutto. Voglio delle mele. Non mangio pane.

5. Zamenice za direktni i indirektni objekat: Marco e Ana sono tuoi amici? Non, non li conosco. Il libro? Scusi, lo porto domani. E tu Marco, hai scritto a tua sorella? No, non le ho scritto, non ho avuto tempo.
Zamenice za direktni i indirektni objekat, u paru, slaganje sa imperativom, infinitivom i ecco: Che bel libro! Me lo compri? Sì, te lo compro per il compleanno. Devo comprarti anche l’orologuo, arrivi sempre in ritardo! Dove ho messo il biglietto per il cinema? Me l’ha portato Maria ieri sera. Eccolo, l’ho messo in tasca. Gerundio presente + nenaglašene lične zamenice, refleksivne zamenice i rečce ci, ne.

6. Relativne zamenice, che i dove: Ho incontrato il professore di matematica che mi ha detto di portare i compiti domani. Siamo andati a casa in montagna dove abbiamo passato le vacanza l’anno scorso. Relativna zamenica cui. E’ il ragazzo di cui ti ho parlato. E’ l’amica con cui vado al cinema spesso.
Prideve - odgovarajući rod, broj, mesto, poređenje: un ragazzo grande, una ragazza grande, le persone simpatiche, un piore rosso, Giovanna è più alta della sua sorella, noi siamo meno veloci di voi. Giorgio è il più grande chiacchierone di noi tutti. Alteracija prideva. Najčešći frazeološki izrazi sa pridevima (sano come un pesce, lento come una lumaca, matto da legare, ubriaco fradicio...). Komparacija prideva, komparativ izjednačavanja Marco è alto come Paolo , komparativ uvećavanja Marco è più alto di Pietro, komparativ umanjivanja Marco e meno bravo di Anna.

7. Prisvojne prideve i zamenice: Dove sono le tue scarpe? Ecco le mie! Upotreba člana uz prisvojne prideve: Mia madre parla l’italiano. La mia sorellina non va ancora a scuola. Il loro fratello fa la sesta.

8. Brojeve: osnovne preko 1000, redne do 20: E’ un libro di cento pagine! Abito al settimo piano. Faccio la sesta.

9. Pitanja: Puoi venire a casa mia domani? Conosci la mia cugina? Che cosa aspettate? Dove andate? A che ora tornate a casa? E quando torni? Abiti qui? C’è qui il tuo indirizzo? Perché? Chi torna domani?

10. Negaciju: Io non mangio frutta. Tu non lo vedi domani.

11. Zapovedni način, za sva lica: Fa’ presto! Non tornare tardi ! Non andate via senza di me. Prego Signora, entri! Mi dia un etto di prosciutto e tre tosette, per favore! Imperativ sa nenaglašenim ličnim zamenicama: Guardalo! Portami il libro!

12. Modalne glagole: dovere, potere, violere i sapere, sa modalnom vrednošću, u svim vremenima. Devi partire subito. Sai nuotare? Upotreba pomoćnih glagola sa modalnim glagolima u složenim vremenima: Ho dovuto comprare l’aspirina. Sono dovuto andare a letto tardi. Slaganje nenaglašenih zamenica sa participom: Hai il nuovo quadreno? Ho dovuto comprarlo per le ore di matematica.

13. Kondicional glagola potere, volere, dovere: Vorrei un gelato alla frutta, per piacere. Potresti portarmi domani il tuo quaderno di matematica? Dovresti tornare a casa in tempo.

14. Glagolska vremena:

a. Presente Indicativo frekventnih glagola, računajući i povratne;
b. Congiuntivo Presente frekventnih glagola, vezana za medijaciju: Penso che Maria non capisca bene. Penso che non possa venire alle sei.
c. Passato prossimo i Imperfetto- građenje i kontrastiranje upotrebe: Dormivo quando è tornato Marco. L’ho conosciuto al mare, tanti anni fa, quando avevo appena cinque anni!
d. Futuro: Ragazzi, domani andremo tutti insieme a teatro. Giulia tornerà fra quattro mesi.
e. Gerundio presente. Građenje i upotreba u vremenskim i načinskim rečenicama Ho incontrato Marco tornando a casa. Maria andava a scuola mangiando il gelato.
f. Frazeološki izrazi sa glagolima (fumare come un turco, ridere come un matto, bere come una spugna...).
g. Hipotetički period: Realna pogodbena rečenica Se fa bel tempo vado in gita. Se farà bel tempo andrò in gita Irealna hipotetička rečenica sa imperfektom: Se faceva bel tempo andavo al mare.

15. Predloge i sažete članove: Vivo a Kragujevac, in Serbia; in luglio andiamo in vacanza a Belgrado; ieri siamo andati allo Zoo; ritorni dalla scuola a quest’ora ? E’ in macchina, ariva a casa fra poco. Non faremo tardi al cinema, lo spettacolo inizia alle otto, ci aspetteranno a casa di Marco, ci andiamo tutti a piedi.

16. Priloge za vreme, mesto, način, količinu: prima, dopo, oggi, domani, sempre, qui, li, là, davanti, dietro, bene, male, poco, molto, tanro, troppo, più, meno. Položaj priloga u odnosu na glagol. Položaj priloga mai, sempre, ancora, già uz passato prossimo.

17. Rečce: Priloške vrednosti rečca ci i ne: Ci vado subito. Lui ci crede. Ci scherziamo tutti. Ne parlo spesso. Non ne penso nulla. Ne sono tornata ieri.

18. Veznike e, o, ma, se.

Nemački jezik

Učenici treba da razumeju i koriste:

1. Imenice - u nominativu, akuzativu, dativu i genitivu (za izražavanje posesivnih odnosa: das Haus meiner Eltern).
Množina imenica na -en, -e , - , -er, -s, -ø (sa preglasom - umlautom i bez njega): Freundinnen, Schuhe, Kinder, -Kinos, -Schüler.
Supletivnu množinu: die Schneefälle, die Sportarten.
a. vlastite imenice, posebno imena ljudi i geografski nazivi nemačkog govornog područja: Martin, Klaus, Jürgen, Maraike, Elke, Saskia etc.; Europa, Österreich, der Rhein, die Alpen.
b. zajedničke imenice muškog, ženskog i srednjeg roda: der Schüler, die Lehrerin, das Kind
v. brojive i nebrojive imenice: die Rose, der Kakao

2. Član: određeni, neodređeni i nulti
a) Određeni član:
- razlika između neodređenog i određenog člana u širem kontekstu (neodređeno i nepoznato : određeno i poznato): Klaus hat eine neue Jacke. Die Jacke ist gelb.
- kontrahovani (sažeti) član:
- uz glagole kretanja: ins Bett gehen, zur Schule gehen, ans Meer fahren, ins Gebirge fahren
- uz godišnja doba: im Sommer
- uz strane sveta: im Norden
- uz doba dana: am Vormittag
- uz datume: am 6. März
- uz geografske pojmove (nazivi planina, mora, reka, jezera, država koje su muškog ili ženskog roda ili u množini)
Der Kopaonik, am Mittelmeer, die Save, Frankfurt am Main, in die Schweiz, aus den USA ...

b) Neodređeni član u izrazima: einen Spaziergang machen, eine Frage stellen

g) Nulti član:
- uz nazive sportova: Fußball spielen, Gymnastik treiben
- uz nazive muzičkih instrumenata: Klavier spielen
- u izrazima: zu Fuß gehen, zu Hause sein, nach Hause gehen
- uz geografske pojmove nach Italien, in Berlin
- uz nazive zanimanja i nacionalnosti posle glagola sein i werden: Er ist Lehrer,
Italiener, Sie wird blad Krankenschwester.

3. Pokazne, prisvojne, upitne i najfrekventnije neodređene determinative u nominativu, genitivu, dativu i akuzativu: diese Stadt, mein Ball, welches Haus, einige Schüler, manche Lehrer.

4. Prideve u slaboj, jakoj i mešovitoj promeni (ein hübsches Kind, das hübsche Kind, hübsche Kinder)
Prideve u komparativu i superlativu:
- pravilne poredbene oblike: billig, billiger, der (die, das) billigste
- nepravilne poredbene oblike (gut/besser/der (die, das) beste; lang/länger/der, die, das längste).
a. Izvedene prideve sa nastavcima -bar,-lich i -ig: lesbar, sommerlich, windig (receptivno).
b. Prideve koji izražavaju nacionalnu pripadnost i to najfrekventnije (Serbisch, Österreichisch)
v. Prideve izvedene od imena grada (Belgrader, Hamburger).

5. Lične zamenice u nominativu, akuzativu i dativu: ich, mir, mich.
Prisvojne zamenice: meiner, deiner

6. Frekventne predloge:
a) za označavanje položaja u prostoru: auf dem Tisch, unter dem Stuhl, zwischen den Bänken, hinter der Schule, vor dem Theater, dem Kino gegenüber.
b) za pravac kretanja: zum Arzt, nach Deutschland, in die Stadt
v) za vreme: vor dem Essen, nach der Schule, während der Stunde
d) za poreklo: aus der Schweiz
đ) za sredstvo: mit dem Taxi
e) za namenu: für Kinder
f) za uzrok: wegen des Regens, auf Grund meiner Zeugnisse

7. Glagole (potvrdne, upitne i odrične oblike) u sledećim vremenima:
a) prezent slabih i jakih glagola; prezent najfrekventnijih glagola sa naglašenim i nenaglašenim prefiksima
b) preterit slabih i najfrekventnijih jakih glagola
v) perfekt slabih i najfrekventnijih jakih glagola; perfekt najfrekventnijih glagola sa naglašenim i nenaglašenim prefiksima
g) futur
d) konjunktiv preterita za postavljanje učtivih pitanja i izražavanje želje (bez gramatičkih objašnjenja):

Ich hätte gern einen Apfelstrudel. Ich würde dich gern mal am Sonntag besuchen.

- najfrekventniji glagoli sa predložnom dopunom
- povratni glagoli: sich waschen, sich die Hände waschen

8. Priloge i priloške odredbe (i receptivno i produktivno)
a) za vreme: gestern, vor einer Woche, letztes Jahr, morgen.
b) za mesto i pravac kretanja: da hinten, geradeaus, nach links. ž
v) za način: zufällig.
g) za učestalost: oft, einmal, jeden Tag, zweimal im Monat, üblich.

9. Brojeve
Proste brojeve preko 1000. Redne brojeve do 100. Godine.

10. Upitne rečenice:
a. koje zahtevaju odgovore Ja/Nein;
b. sa upitnim rečima na w-: wer, was, wann, wo, warum, womit, wie oft, wie viel.

11. Veznike za naporedne rečenice (receptivno i produktivno): und, aber, oder, denn.
Veznike za zavisno-složene rečenice; relativne zamenice i priloge (receptivno i produktivno): weil, ob, dass, weil, wenn, als

12. Redosled elemenata u potvrdnim, odričnim, upitnim i složenim rečenicama: Ich fahre morgen nach Berlin. Ich fahre nicht nach Berlin. Fährst du auch nach Berlin? Wer fährt nach Berlin? Ich weiß nicht, ob ich nach Berlin fahre.

Ruski jezik

Učenici treba da razumeju i koriste:

1) Izgovor i beleženje akcentovanih i redukovanih samoglasnika о i a. Izgovor i beleženje suglasničkih grupa - asimilacija suglasnika po zvučnosti. Pojam fonetske reči. Osnovni tipovi intonacionih onstrukcija u okviru složene rečenice.

2) Slaganje subjekta (imenica, zamenica) i imenskog predikata: Я уверена (уверен) в том, что…Я согласна (согласен). Это новое пальто.

3) Osnovni pojmovi o značenju i upotrebi glagolskog vida i sistema glagolskih vremena: Анна (Вова) читает... вчера читала Вера (вчера читал Дима)... завтра будет читать Мила (Толя)...я прочитала (прочитал)...мы (вы, они) прочитали… я прочитаю...ты прочитаешь.

4) Upotreba sadašnjeg i prošlog vremena glagola хотеть, бежать, бегать,ехать,ездить,идти, ходить, лететь, летать, плыть, плавать.,

5) Iskazivanje zapovesti: Читай (читайте) вслух! Давайте повторим! Сядьте! Смотри не опоздай! По газонам не ходить!

6) Iskazivanje negacije: Ученик пишет не карандашом, а ручкой. Нет, она не придет. Никого (ничего) не вижу. Ни о ком (чем) не думаю.

7) Iskazivanje načina vršenja radnje: хорошо учиться, писать по-русски..; рассказать своими словами, написать без ошибок.

8) Iskazivanje vremenskih odnosa: сейчас, теперь, всегда, никогда; в среду, в сентябре, в 2008 году.

9) Iskazivanje mesta i pravca: сидеть дома, идти домой; в чем, во что; за чем, за что; быть у врача, прийти от врача; идти по городу (по улице).

10) Upotreba glagola kretanja идти, ходить u prenesenim značenjima: снег идет; часы идут; костюм тебе идет; идет!

FRANCUSKI JEZIK

Učenici treba da razumeju i koriste1:

1. Sredstva za naglašavanje rečeničnih delova c’est ... qui i c’est... que: C’est Pierre qui va le faire; c’est toi que j’aime.

2. Sredstva koja ukazuju na lice:
a) naglašene lične zamenice posle predloga : On peut aller chez moi; Je peux m’asseoir à côté de vous? Je n’ai jamais été chez eux ;
b) naglašene lične zamenice posle pozitivnog imperativa : Regarde-moi ! Ouvre-lui ! Téléphonez-leur !

3. Aktualizatore imenice:
a) vrednosti određenog član - generalizacija: Les enfants aiment les jeux de société; specifikacija: Le frère de Mia aime jouer au Scrabble;
b) izostavljanje člana: natpisi (Pâtisserie), vrste proizvoda (Chocolat, Savon de Marseille), spiskovi (lait, beurre, baguette, jambon, fromage blanc); ispred imenici u poziciji atributa: Elle est médecin ; Il est boulanger;
v) demonstrative (zamenice): celui-ci/là ; celle-ci/là (kao odgovor na pitanje Lequel? / Laquelle ?); Cette moto? C’est celle de mon grand frère;
g) posesive (zamenice): le mien/la mienne; le tien/la tienne; le sien/la sienne;
d) kvantifikatore un peu de / beaucoup de; pas assez de / assez de / trop de.

4. Modalitete rečenice:
a) negaciju (infinitiva): Ne pas ouvrir les fenêtres; Ne pas se pencher;
b) interogaciju: upitnu morfemu n’est-ce pas? inverziju (receptivno): Avez-vous compris ? Voulez-vous essayer?

5. Parcijalno direktno i indirektno pitanje:Quand est-ce qu’on part? Il demande quand on part; Où sont mes affaires? Elle demande où sont ses affaires. (Simultanost radnji).

6. Sredstva za iskazivanje prostornih odnosa:
a) priloški i drugi izrazi: par terre, au milieu, au centre, dehors, dedans;
b) priloške zamenice en i y: Tu vas à Nice? Non, j’en viens. Tu vas souvent à la campagne? J’y vais chaque été.

7. Kvalifikaciju:
a) mesto prideva petit, grand, jeune, vieux, gros, gentil, beau, joli, long, bon, mauvais;
b) promena značenja nekih prideva u zavisnosti od mesta: Un grand homme / un homme grand ; un brave homme / un homme brave.

8. Sredstva za iskazivanje vremenskih odnosa:
a) predlozi dans, depuis i izraz il y a : Je pars dans deux jours ; On est ici depuis lundi ; Nous sommes arrivés il y a trois jours ;
b) iskazivanje simultanosti i budućnosti u prošlosti: Ce jour-là il est venu me dire qu’il partait ; il m’a dit qu’il allait déménager ; il a promis qu’il nous écrirait.

9. Glagolske načine i vremena:
- indikativ (utvrđivanje gradiva iz šestog razreda): prezent, složeni perfekt, imperfekt, futur prvi indikativa, kao i perifrastične konstrukcije : bliski futur, progresivni prezent, bliska prošlost;
- il faut que, je veux que, j’aimerais que praćeni prezentom subjunktiva glagola prve grupe (Il faut que tu racontes ça à ton frère), kao i receptivno: Il faut que tu fasses/ que tu ailles/ que tu sois/ que tu lises/ que tu saches/ que tu écrives;
- prezent kondicionala : Si mes parents me laissaient partir, je viendrais avec toi !
- imperativ (receptivno): aie un peu de patience, n’ayez pas peur;
- receptivno (radi razumevanja priča i bajki): oblici prostog perfekta (treće lice jednine i treće lice množine).

10. Sredstva za iskazivanje pogodbe: Si tu as le temps, viens à la maison; On ira voir le match si tu finis tes devoirs.

ŠPANSKI JEZIK

1. Imenice- receptivno i produktivno
a. Vlastite imenice, imena ljudi i geografski nazivi hispanskog govornog područja
Miguel, María, Pedro, Elena, Juan, etc.; España, América Hispánica/Latina, etc.
b. Zajedničke imenice s promenom u članu i drugim determinativima - (el libro, este libro, mi libro, los libros, estos libros, mis libros)

2. Pridevi - receptivno i produktivno
a. Poređenje prideva: comparativo y superlativo relativo: más bonito que, el más bonito
b. Pridevi sa apokopom: un gran actor, un buen amigo

3. Lične zamenice - receptivno i produktivno
a. u funkciji subjekta: yo, tú, él, ella, nosotros, vosotros, ellos, ellas, Usted, Ustedes
b. u funkciji objekta, nenaglašene: me, te, le, la, lo, nos, os, les, las, los
v. u funkciji objekta, naglašene: a mí, a ti, a él, a ella, a nosotros, a vosotros, a Usted, a Ustedes
g. zamenice: se (povratni glagoli i glagoli sa "leksičkim se"): lavarse;
tratarse de...

4. Predlozi - receptivno i produktivno
de, a, sin, con, conmigo, contigo, sobre/encima de, bajo/debajo de, cerca de, lejos de, etc.

5. Glagoli:

a. Sadašnje vreme pravilnih glagola -ar, -er, -ir i najfrekventnijih glagola sa promenom u osnovi: decir, traer, poner, etc. Presente del indicativo - i receptivno i produktivno u svim glagolskim licima
b. Estar + gerundio - i receptivno i produktivno u svim glagolskim licima
(- ¿Qué estás haciendo? - Estoy leyendo el periódico.)

v. Imperativo i presente del subjuntivo gore navedenih glagola (u negiranim imperativnim konstrukcijama i u formalnom stilu obraćanja: habla/hable/hablad/hablen/no hables/no hablen/no habléis) - i receptivno i produktivno

g. Prošla vremena (indikativ i subjunktiv u dole navedenim konstrukcijama): Pretérito perfecto simple (pretérito indefinido); Pretérito imperfecto; Pretérito perfecto compuesto, Pretérito pluscuamperfecto: - frekventni pravilni glagoli i određeni broj najfrekventnijih nepravilnih glagola u svim glagolskim licima (hablar, comer, beber, pensar, trabajar, escribir, leer, vivir, jugar, viajar, estudiar// ser, estar, tener, ir, traer, decir, venir, etc...) - i receptivno i produktivno

El fin de semana pasado visité a mis abuelos.
Lo siento, se me olvidó la tarea en casa.
Cuando era pequeña, me gustaba jugar con las muñecas.
¿Has terminado la tarea?
Me dijo que lo había hecho.

d. Modalni glagoli (u gore navedenim glagolskim vremenima) - i receptivno i produktivno kao kompletne fraze, u konstrukcijama sa infinitivom i sa imenskim dodacima: poder, querer, saber, tener que, gustar

Me gusta este libro.
¿Puedo salir?
Quiero viajar a México.
Tengo que estudiar mucho.

đ. Bezlične konstrukcije sa subjunktivom - receptivno i produktivno

Es importante que estudies lenguas extranjeras.
Es necesario que duermas bien.

e. Lične konstrukcije sa prezentom subjunktiva - receptivno i produktivno

Te recomiendo que viajes a España.

ž. Futur (i receptivno i produktivno) samo pravilnih glagola i najfrekventnijih glagola sa redukcijom osnove

Este verano viajaré a España.
Te lo diré mañana.

z. Osnovni glagolski izrazi - receptivno i produktivno

tener que + infinitivo/, deber + infinitivo, hay que + infinitivo, hay+ imenica (hay mucha gente aquí)

i. Osnovni glagolski izrazi za uvođenje zavisnih rečenica u procesu medijacije: Pienso que, Dice que, ...

Pienso que le gusta esta película.
Dice que te va a prestar el libro.

j. Osnovni principi slaganja vremena (prevenstveno receptivno):

Me dijo que vendría.
Me dijo que lo había hecho.

k. Kondicionalne rečenice (prevenstveno receptivno):

Si tengo mucho dinero, viajaré a España.
Si tuviera mucho dinero, viajaría a España.
Si hubiera tenido mucho dinero, habría viajado a España.

6. Prilozi - receptivno i produktivno

a. Formiranje priloga pomoću sufiksa - mente (iz osnovnog rečnika).
b. Prilozi za vreme: ahora, siempre, a menudo, con frecuencia, nunca, a veces, de vez en cuando, etc...
v. Prilozi za količinu: mucho, poco, bastante, suficiente (mente).
g. Prilozi za način: bien, mal, así, de tal manera, rápido, despacio, voluntariamente.
d. Prilozi i predloški izrazi za mesto i pravac kretanja: aquí, allí, en la calle, en casa, a casa, a clase, etc.

7. Brojevi: osnovni do10000

8. Upitne rečenice - receptivno i produktivno
a. sa upitnom reči (¿Quién?, ¿Cuándo?, ¿Cómo?, ¿Dónde?, etc.),
b. koje zahtevaju odgovora da/ne (sí/no)

9. Negacija - receptivno i produktivno
No trabaja hoy.
No quiero ir al cine esta tarde.

Oblici nastave
Predmet se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• komunikativna nastava stranih jezika uz primenu tehnika rada u grupama i parovima, dodatnih sredstava u nastavi (AV materijali, IT, igre, autentični materijali, itd.), kao i uz primenu principa nastave po zadacima (task-based language teaching; enseñanza por tareas, handlungsorientierter FSU)

Mesto realizacije nastave
• Nastava se realizuje u učionici ili odgovarajućem kabinetu

Preporuke za realizaciju nastave
• slušanje i reagovanje na naloge i/ili zadatke u vezi sa tekstom koji čita nastavnik ili koji učenici čuju sa zvučnih zapisa
• rad u parovima, malim i velikim grupama (mini-dijalozi, igra po ulogama, simulacije, itd.)

• manualne aktivnosti (izrada panoa, prezentacija, zidnih novina, postera za učionicu ili roditelje i sl.)
• debate i diskusije primerene uzrastu (N.B. debate predstavljaju unapred pripremljene argumentovane monologe sa ograničenim trajanjem, dok su diskusije spontanije i nepripremljene interakcije na određenu temu)
• rešavanje "tekućih problema" u razredu, tj. dogovori i mini-projekti
• obimniji projekti koji se rade u učionici i van nje u trajanju od nekoliko nedelja do čitavog polugodišta uz konkretno vidljive i merljive proizvode i rezultate
• razvijanje jezičkih veština u domenu jezika struke, primenjivanjem istih strategija učenja kao i kod opšteg jezika i koristeći autentične ili adaptirane stručne tekstove (pisane ili usmene) prilagođene uzrastu, nivou znanja jezika i poznavanju struke
• u prvom razredu zastupljeni su gramatički sadržaji koji su već obrađivani u osnovnoj školi, posebno oni predviđeni u materijalima koji opisuju nivoe A1 i A2 na osnovu deskriptora Zajedničkog evropskog okvira za žive jezike

• gramatička građa predviđena Programom za prvi razred srednje škole dobija svoj smisao tek kada se dovede u vezu sa datim komunikativnim funkcijama i temama, i to u sklopu jezičkih aktivnosti razumevanja (usmenog) govora i pisanog teksta, usmenog i pismenog izražavanja i medijacije; polazište za posmatranje i uvežbavanje jezičkih zakonitosti jesu usmeni i pisani tekstovi različitih vrsta, dužine i stepena težine; koriste se, takođe, izolovani iskazi, pod uslovom da su kontekstualizovani i da imaju komunikativnu vrednost
• planira se izrada dva pismena zadatka.

PISANJE

Osposobljavanje učenika za pisanje kraćih tekstova različitog sadržaja

• napiše povezane rečenice o nekim svakodnevnim aspektima iz svog okruženja
• napiše kraći izveštaj, opis nekog događaja ili rezime prethodnih dešavanja ili aktivnosti iz ličnog iskustva koristeći svakodnevne reči i fraze prilagođene komunikativnoj situaciji
• napiše veoma kratke formalne i neformalne tekstove (do 80 reči) koristeći standardne i konvencionalne formule pisanog izražavanja (pismo, obaveštenje, poruka)
• napiše kratke i jednostavne beleške u vezi sa trenutnim potrebama i planovima (spisak za kupovinu, poruke, spisak obaveza, zapisnik)
• piše elektronske poruke, SMS poruke, učestvuje u diskusijama na blogu ili forumu

GOVOR

Osposobljavanje učenika za kratko monološko izlaganje i za učešće u dijalogu na stranom jeziku

• usklađuje intonaciju, ritam i visinu glasa sa sopstvenom komunikativnom namerom i sa stepenom formalnosti govorne situacije
pored informacija o sebi i svom okruženju opisuje u nekoliko rečenica poznatu radnju ili situaciju u sadašnjosti, prošlosti i budućnosti, koristeći poznate jezičke elemente (leksiku i morfosintaksičke strukture)
• prepričava i interpretira u nekoliko rečenica sadržaj pisanih, ilustrovanih i usmenih tekstova na teme predviđene nastavnim programom, koristeći poznate jezičke elemente (leksiku i morfosintaksičke strukture)
• u nekoliko rečenica daje svoje mišljenje i izražava stavove (dopadanje, nedopadanje, itd.), koristeći poznate jezičke elemente (leksiku i morfosintaksičke strukture).

ČITANJE

Osposobljavanje učenika za funkcionalno čitanje i razumevanje različitih, uzrasno i sadržajno primerenih vrsta tekstova radi informisanja, izvršavanja uputstava i ostvarenja estetskog doživljaja (čitanje radi ličnog zadovoljstva)

• razume kraće tekstove (do 120 reči), koji sadrže veliki procenat poznatih jezičkih elemenata, strukturalnih i leksičkih, a čiji sadržaj je u skladu sa razvojnim i saznajnim karakteristikama, iskustvom i interesovanjima učenika
•razume i adekvatno interpretira sadržaj ilustrovanih tekstova (stripove, TV program, raspored časova, bioskopski program, red vožnje, informacije na javnim mestima itd.) koristeći jezičke elemente predviđene nastavnim programom.

SOCIOKULTURNA KOMPETENCIJA

Sticanje i ovladavanje sociokulturnim kompetencijama neophodnim za pisanu i usmenu upotrebu jezika

• u okviru polja svog interesovanja, znanja i iskustva, prepozna i razume sličnosti i razlike u pogledu navika (verbalna i neverbalna komunikacija), običaja, mentaliteta i institucija koje postoje između naše zemlje i zemalja čiji jezik uči
• prepozna i razume najčešće prisutne kulturne modele svakodnevnog života zemlje i zemalja čiji jezik uči
• prepozna i adekvatno reaguje na formalnost govorne situacije
• adekvatno koristi najfrekventnije stilove i registre u vezi sa znanjima iz stranog jezika, ali i iz ostalih oblasti školskih znanja i životnih iskustava
• adekvatno reaguje na pragmatičke funkcije govornih činova u ciljnom jeziku različite od onih u L1 (stepen formalnosti, ljubaznosti, kao i paralingvistička sredstva: gest, mimika, prostorni odnosi među govornicima, itd.)
• učestvuje u svim vidovima moderne komunikacije (elektronske poruke, SMS poruke, diskusije na blogu ili forumu, društvene mreže)
• koristi sve dosad navedene strategije razvoja komunikativnih kompetencija primenjujući jezik struke u skladu sa nivoom znanja jezika i potrebama

CILJ

ISHODI NA KRAJU DRUGOG RAZREDA
Učenik će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

SLUŠANJE

Osposobljavanje učenika za razumevanje usmenog govora

• razume kraće dijaloge (do 10 replika / pitanja i odgovora), druge vrste tekstova o temama predviđenim nastavnim programom, koje čuje uživo, ili sa audio-vizuelnih zapisa;
• razume opšti sadržaj i izdvoji ključne informacije iz kraćih i prilagođenih tekstova posle 1-2 slušanja;
• razume i reaguje na odgovarajući način na usmene poruke u vezi sa ličnim iskustvom i sa aktivnostima u poslovnom okruženju

OPŠTE TEME

• Svakodnevni život (komunikacija među mladima, generacijski konflikti i načini prevazilaženja, međuvršnjačka podrška)
• Obrazovanje (obrazovanje u zemljama čiji se jezik uči, školovanje koje priprema za studije ili svet rada, obrazovanje za sve)
• Poznati regioni u zemljama čiji se jezik uči, njihova obeležja
• Kulturni život (manifestacije koje mladi rado posećuju u zemlji i zemljama čiji se jezik uči, međunarodni projekti i učešće na njima)
• Zaštita čovekove okoline (akcije na nivou grada, škole, volonterski rad)
• Mediji (štampa, televizija, elektronski mediji)
• Interesantne životne priče i događaji
• Svet kompjutera
(mladi i društvene mreže)

KOMUNIKATIVNE FUNKCIJE

• Predstavljanje sebe i drugih
Pozdravljanje (sastajanje, rastanak; formalno, neformalno, specifično po regionima)
• Identifikacija i imenovanje osoba, objekata, boja, brojeva itd.)
• Davanje jednostavnih uputstava i komandi
• Izražavanje molbi i zahvalnosti
• Izražavanje izvinjenja
• Izražavanje potvrde i negiranje
• Izražavanje dopadanja i nedopadanja
• Izražavanje fizičkih senzacija i potreba
• Iskazivanje prostornih i vremenskih odnosa
• Davanje i traženje informacija i obaveštenja
• Opisivanje i upoređivanje lica i predmeta
• Izricanje zabrane i reagovanje na zabranu
• Izražavanje pripadanja i posedovanja

• Skretanje pažnje
• Traženje mišljenja i izražavanje slaganja i neslaganja
• Traženje i davanje dozvole
• Iskazivanje čestitki
• Iskazivanje preporuke
• Izražavanje hitnosti i obaveznosti
• Iskazivanje sumnje i nesigurnosti

GRAMATIČKI SADRŽAJI

ITALIJANSKI JEZIK
Učenici treba da razumeju i koriste:

1. Imenice - vlastite i zajedničke, odgovarajući rod, broj, sa determinativom: Signora/Signor Rossi, Maria, Anna, Federica, Giovanni, Riccardo, Belgrado, l’Italia, la Serbia, il Tirreno, l’Adriatico, le Alpi, gli Appennini; i miei genitori, mia madre, ll loro padre, il nostro paese, i vostri figli, questo studente, questa ragazza, quell’amico, quella casa.

2. Određeni član ispred datuma: Oggi è il 31 gennaio; ispred imena dana: La domenica non studio.

3. Partitivni član: Ho comprato un’etto di prosciutto. Voglio delle mele. Non mangio pane.

4. Zamenice za direktni i indirektni objekat: Marco e Ana sono tuoi amici? Non, non li conosco. Il libro? Scusi, lo porto domani. E tu Marco, hai scritto a tua sorella? No, non le ho scritto, non ho avuto tempo.

5. Prideve - odgovarajući rod, broj, mesto, poređenje: un ragazzo grande, una ragazza grande, le persone simpatiche, un piore rosso, Giovanna è più alta della sua sorella, noi siamo meno veloci di voi. Giorgio è il più grande chiacchierone di noi tutti.

6. Brojeve: osnovne preko 1000, redne do 20: E’ un libro di cento pagine! Abito al settimo piano. Faccio la quinta.

7. Pitanja: Puoi venire a casa mia domani? Conosci la mia cugina? Che cosa aspettate? Dove andate? A che ora tornate a casa? E quando torni? Abiti qui? C’è qui il tuo indirizzo? Perché? Chi torna domani?

8. Negaciju: Io non mangio frutta. Tu non lo vedi domani.

9. Zapovedni način: Fa’ presto! Non tornare tardi ! Non andate via senza di me.

10. Kondicional glagola potere i volere: Vorrei un gelato alla frutta, per piacere. Potresti portarmi domani il tuo quaderno di matematica ?

11. Glagolska vremena:
- Presente Indicativo frekventnih glagola, računajući i povratne (alzarsi, lavarsi) i bezličnih glagola (piovere, nevicare);
- Passato prossimo i Imperfetto- građenje i kontrastiranje upotrebe: Dormivo quando è tornato Marco. L’ho conosciuto al mare, tanti anni fa, quando avevo appena cinque anni!
- Futuro: Ragazzi, domani andremo tutti insieme a teatro. Giulia tornerà fra quattro mesi.

12. Predloge i sažete članove: Vivo a Kragujevac, in Serbia; in luglio andiamo in vacanza a Belgrado; ieri siamo andati allo Zoo; ritorni dalla scuola a quest’ora ? E’ in macchina, ariva a casa fra poco. Non faremo tardi al cinema, lo spettacolo inizia alle otto, ci aspetteranno a casa di Marco, ci andiamo tutti a piedi.

13. Priloge za vreme, mesto, način, količinu: prima, dopo, oggi, domani, sempre, qui, li, là, davanti, dietro, bene, male, poco, molto, tanro, troppo, più, meno.
14. Veznike e, o, ma.

NEMAČKI JEZIK

Učenici treba da razumeju i koriste:

1. Imenice - u nominativu, akuzativu, dativu i genitivu (za izražavanje posesivnih odnosa: das Haus meiner Eltern).
Množina imenica na -en, -e , -er, -s, -ø: Freundinnen, Schuhe, Kinder, -Kinos, -Schüler.
Supletivna množina: die Schneefälle, die Sportarten.

a. vlastite imenice, posebno imena ljudi i geografski nazivi nemačkog govornog područja
Martin, Klaus, Jürgen, Maraike, Elke, Saskia etc.; Europa, Österreich, der Rhein, die Alpen.
b. zajedničke imenice muškog, ženskog i srednjeg roda: der Schüler, die Lehrerin, das Kind
v. brojive i nebrojive imenice: die Rose, der Kakao

2. Član: određeni, neodređeni i nulti

a) Određeni član:
- razlika između neodređenog i određenog člana u širem kontekstu (neodređeno i nepoznato: određeno i poznato): Klaus hat eine neue Jacke. Die Jacke ist gelb.
- kontrahovani (sažeti) član:
- uz glagole kretanja: ins Bett gehen, zur Schule gehen, ans Meer fahren, ins Gebirge fahren
- uz godišnja doba: im Sommer
- uz strane sveta: im Norden
- uz doba dana: am Vormittag
- uz datume: am 6. März

b) Neodređeni član u izrazima: einen Spaziergang machen, eine Frage stellen

g) Nulti član:
- uz nazive sportova: Fußball spielen, Gymnastik treiben
- uz nazive muzičkih instrumenata: Klavier spielen
- u izrazima: zu Fuß gehen, zu Hause sein, nach Hause gehen

3. Pokazne, prisvojne, upitne i najfrekventnije neodređene determinative: diese Stadt, mein Ball, welches Haus, einige Schüler, manche Lehrer.

4. Prideve u slaboj, jakoj i mešovitoj promeni (ein hübsches Kind, das hübsche Kind, hübsche Kinder)
Poređenje prideva
- pravilno poređenje: billig, billiger, der (die, das) billigste
- nepravilno poređenje prideva (gut/besser; viel/mehr).

a. Izvedene prideve sa nastavcima -bar,-lich i -ig: lesbar, sommerlich, windig (receptivno).
b. Prideve koji izražavaju nacionalnu pripadnost i to najfrekventnije (Serbisch, Österreichisch)
v. Prideve izvedene od imena grada (Belgrader, Hamburger).

3. Lične zamenice u nominativu, akuzativu i dativu: ich, mir, mich.
Prisvojne zamenice: meiner, deiner

5. Frekventne predloge:

a) za označavanje položaja u prostoru: auf dem Tisch, unter dem Stuhl, zwischen den Bänken, hinter der Schule, vor dem Theater, dem Kino gegenüber.
b) za pravac kretanja: zum Arzt, nach Deutschland, in die Stadt
v) vreme: um 10.00 Uhr, am 3. Oktober, im März,
g) doba dana, godišnje doba: am Abend, im Frühjahr,
d) poreklo: aus der Schweiz
đ) sredstvo: mit dem Taxi
e) namena: fur Kinder

6. Glagole (potvrdni, upitni i odrični oblici) u sledećim vremenima:
a) prezent slabih i jakih glagola
b) preterit pomoćnih i modalnih glagola
v) perfekt slabih i najfrekventnijih jakih glagola
g) futur
d) konjunktiv preterita modalnih glagola za postavljanje učtivih pitanja i izražavanje želje (bez gramatičkih objašnjenja):
Möchtest du einen Apfel? Möchtest du heute mit mir ins Kino gehen?

- glagoli sa predložnom dopunom: warten auf, hoffen auf, sich freuen über/auf.
- povratni glagoli: sich waschen

7. Prilozi i priloške odredbe (i receptivno i produktivno)
a) za vreme: gestern, vor einer Woche, letztes Jahr, morgen.
b) za mesto i pravac kretanja: da hinten, geradeaus, nach links.
v) za način: zufällig.
g) za učestalost: oft, einmal, jeden Tag, zweimal im Monat, üblich.

8. Brojeve

Proste brojeve preko 1000. Redne brojeve do 30. Godine.

9. Upitne rečenice:
a. koje zahtevaju odgovore Ja/Nein;
b. sa upitnim rečima na w-: wer, was, wann, wo, warum, womit, wie oft, wie viel.

10. Veznike za naporedne rečenice (receptivno i produktivno): und, aber, oder, denn.
Veznike za zavisno-složene rečenice (receptivno); relativne zamenice i priloge (receptivno): weil, ob.

11. Redosled elemenata u potvrdnim, odričnim, upitnim i složenim rečenicama: Ich fahre morgen nach Berlin. Fährst du auch nach Berlin? Wer fährt nach Berlin. Ich weiß nicht, ob ich nach Berlin fahre.

RUSKI JEZIK

Učenici treba da razumeju i koriste:

1) Relaciju slovo-glas i razlikovanje glasova i slova u ruskom jeziku; osnovna obeležja suglasničkog i samoglasničkog sistema ruskog jezika: izgovor glasova koji se beleže slovima ж, ш, ч, щ, л; izgovor i beleženje parnih tvrdih i mekih, zvučnih i bezvučnih suglasnika; izgovor i beleženje akcentovanih i redukovanih samoglasnika; izgovor glasova u grupama čt, сч, зч, сш, зш, стн, здн. Osnovne tipove izjavne i upitne intonacione konstrukcije.

2) Slaganje subjekta (imenica) i prostog glagolskog predikata (lični glagolski oblik): Вова читает. Миша читал. Маша читала.

3) Glagol u funkciji prostog glagolskog predikata - prezent glagola prve i druge konjugacije, perfekat : я читаю, ты читаешь, я люблю, ты любишь, он говорил, она писала, они рассказывали...

4) Imenice u funkciji imenskog dela predikata: Я ученица. Мама - врач.

5) Oblike ličnih zamenica u funkciji subjekta: Меня зовут Аня. Мне одиннадцать лет.

6) Slaganje broja i imenice: один дом, два (три, четыре) дома, пять домов; одна парта, две (три, четыре) парты, пять парт; один год, два (три, четыре) года, пять лет.

6) Slaganje imenica i pridevskih reči: красный свет, Новый год, зеленая доска, большая елка, вкусное яблоко, синее пальто.

7) Iskazivanje pitanja: Кто он? Что тут? А дом? И двор ваш?

8) Iskazivanje posesivnosti: У меня есть...У меня нет...

9) Iskazivanje vremenskih odnosa: Который час? Ровно час; пять минут второго; половина второго; без пяти два.
Какое сегодня число?Первое февраля.

10) Iskazivanje prostornih odnosa (pravac i mesto): куда, где, когда; к врачу, на улицу, в автобус; у парты, на кухне, в городе; налево, направо, прямо.

11) Iskazivanje imperativnosti (2. lice jednine i množine): читай, читайте; скажи, скажите; познакомьтесь!

12) Konstrukcije s osnovnim glagolima kretanja: Я иду в школу. Куда идет этот автобус? Ты едешь на автобусе. Куда едут Миша и Саша?

FRANCUSKI JEZIK

Učenici treba da razumeju i koriste:
1. Imenice - vlastite i zajedničke, odgovarajući rod, broj, sa determinativom: Madame/Monsieur Mercier, Sylvie, Dominique, Jean-Pierre, Paris, Belgrade, la France, la Serbie, l’océan Atlantique, les Alpes ; mes parents, leur mère, notre pays, vos enfants, cet élève, quelle maison ?

2. Određeni član ispred datuma: Aujourd’hui c’est le 31 janvier; ispred imena dana: Le mardi je fais du tennis.

3. Partitivni član: J’ai acheté de la crème solaire.

4. Zamenicu on: On va au cinéma? En Suisse, on parle allemand, français et italien.

5. Zamenice za direktni i indirektni objekat: Tes amis? Je ne les connais pas! Mon livre ? Et à ta soeur, tu lui as écrit ? Samo receptivno: Je te le prête avec plaisir !

6. Prideve - odgovarajući rod, broj, mesto, poređenje: un grand garçon, une grande fille, des personnes sympathiques, une fleur rouge, Sylvie est plus grande que sa soeur; nous sommes plus rapides que vous.

7. Brojeve: osnovne preko 1000, redne do 20: C’est un livre de cent pages! J’habite au sixième étage.

8. Pitanja: Est-ce que tu peux venir tout de suite ? Tu connais ma cousine? Qu’est-ce que vous attendez ?! Il vient quand ? Tu habites où ? C’est quoi ton nom / ton adresse…? Pourquoi… ?

9. Negaciju: Elle ne vient pas avec nous? Je n’ai pas de frère.

10. Zapovedni način: Viens avec Pierre! Ne partez pas sans moi!

11. Kondicional glagola pouvoir i vouloir: Je voudrais un kilo de pommes, s’il vous plait. Est-ce que tu pourrais me prêter ton portable?

12. Glagolska vremena:
- prezent indikativa frekventnih glagola, računajući i povratne (se lever, se coucher) i unipersonalne (pleuvoir, neiger) ;
- složeni perfekt i imperfekt - građenje i kontrastiranje upotrebe: Nous nous sommes rencontrés sur une plage quand nous avions quatre ans! Je dormais quand le téléphone a sonné.
- futur prvi: Nous déménagerons cet été. Nous irons chez ma grand-mère.

13. Konstrukciju il faut sa infinitivom: Il faut acheter des jus, préparer des sandwiches, décorer la salle…

14. Predloge i sažete članove: J’habite à Kragujevac, en Serbie; nous allons passer nos vacances en Belgique; nous sommes allés au zoo ; il rentre du stade/de l’école à quelle heure ? il y a un petit chat dans la rue, il est sous la voiture, je vais le mettre sur la fenêtre, c’est pour toi.

15. Priloge za vreme, mesto, način, količinu: avant, après, aujourd’hui, hier, demain, toujours, ici, là, devant, derrière, bien, mal, vite, doucement, gentiment, beaucoup, moins, plus, itd.

16. Veznike et, ou, mais.

ŠPANSKI JEZIK

1. Imenice - receptivno i produktivno
a. Vlastite imenice, posebno imena ljudi i geografski nazivi hispanskog govornog područja
Miguel, María, Pedro, Elena, Juan, etc.; España, América Hispánica/Latina, etc.
b. Zajedničke imenice s promenom u članu i drugim determinativima - (el libro, este libro, mi libro, los libros, estos libros, mis libros)

2. Pridevi - receptivno i produktivno
a. Poređenje prideva: comparativo y superlativo relativo: más bonito que, el más bonito
b. Pridevi sa apokopom: un gran actor, un buen amigo

3. Lične zamenice - receptivno i produktivno
a. u funkciji subjekta: yo, tú, él, ella, nosotros, vosotros, ellos, ellas, Usted, Ustedes
b. u funkciji objekta, nenaglašene: me, te, le, la, lo, nos, os, les, las, los
v. u funkciji objekta, naglašene: a mí, a ti, a él, a ella, a nosotros, a vosotros, a Usted, a Ustedes
g. zamenice: se (povratni glagoli i glagoli sa "leksičkim se"): lavarse; tratarse de...

4. Predlozi (i receptivno i produktivno)

de, a, sin, con, conmigo, contigo, sobre/encima de, bajo/debajo de, cerca de, lejos de, etc.

5. Glagoli:

a. Sadašnje vreme pravilnih glagola -ar, -er, -ir i najfrekventnijih glagola sa promenom u osnovi: decir, traer, poner, etc. Presente del indicativo - i receptivno i produktivno u svim glagolskim licima

b. Imperativo i presente del subjuntivo gore navedenih glagola (u negiranim imperativnim konstrukcijama i u formalnom stilu obraćanja: habla/hable/hablad/hablen/no hables/no hablen/no habléis) - i receptivno i produktivno

v. Prošla vremena (samo u indikativu): Pretérito perfecto simple (pretérito indefinido); Pretérito imperfecto; Pretérito perfecto compuesto: - frekventni pravilni glagoli i određeni broj najfrekventnijih nepravilnih glagola u svim glagolskim licima (hablar, comer, beber, pensar, trabajar, escribir, leer, vivir, jugar, viajar, estudiar// ser, estar, tener, ir, traer, decir, venir, etc...) - i receptivno i produktivno kao kompletne fraze
El fin de semana pasado visité a mis abuelos.
Lo siento, se me olvidó la tarea en casa.
Cuando era pequeña, me gustaba jugar con las muñecas.
¿Has terminado la tarea?

g. Modalni glagoli (u gore navedenim glagolskim vremenima) - i receptivno i produktivno kao kompletne fraze, u konstrukcijama sa infinitivom i sa imenskim dodacima: poder, querer, saber, tener que, gustar
Me gusta este libro.
¿Puedo salir?
Quiero viajar a México.
Tengo que estudiar mucho.

đ. Bezlične konstrukcije sa subjunktivom

Es importante que estudies lenguas extranjeras.
Es necesario que duermas bien.

e. Lične konstrukcije sa prezentom subjunktiva (samo receptivno)
Te recomiendo que viajes a España.

đ. Futur (i receptivno i produktivno)
Este verano viajaré a España.

ž. Osnovni glagolski izrazi (i receptivno i produktivno)
tener que + infinitivo/, deber + infinitivo, hay que + infinitivo, hay+ imenica (hay mucha gente aquí)

6. Prilozi (i receptivno i produktivno
a. Formiranje priloga pomoću sufiksa - mente (iz osnovnog rečnika).
b. Prilozi za vreme: ahora, siempre, a menudo, con frecuencia, nunca, a veces, de vez en cuando, etc...
v. Prilozi za količinu: mucho, poco, bastante, suficiente (mente).
g. Prilozi za način: bien, mal, así, de tal manera, rápido, despacio, voluntariamente.
d. Prilozi i predloški izrazi za mesto i pravac kretanja: aquí, allí, en la calle, en casa, en iglesia, a casa, a clase, etc.

7. Brojevi: osnovne preko 1000, redne do 5 (primer (o (s))/primera (s), etc.)

8. Upitne rečenice (i receptivno i produktivno):
a. sa upitnom reči (¿Quién?, ¿Cuándo?, ¿Cómo?, ¿Dónde?, etc.) ,
b. koje zahtevaju odgovora da/ne (sí/no)

9. Negacija (i receptivno i produktivno)
No trabaja hoy.
No quiero ir al cine esta tarde.

Oblici nastave
Predmet se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• komunikativna nastava stranih jezika uz primenu tehnika rada u grupama i parovima, dodatnih sredstava u nastavi (AV materijali, IT, igre, autentični materijali, itd.), kao i uz primenu principa nastave po zadacima (task-based language teaching; enseñanza por tareas, handlungsorientierter FSU)

Mesto realizacije nastave

Nastava se realizuje u učionici ili odgovarajućem kabinetu

Preporuke za realizaciju nastave
• slušanje i reagovanje na naloge i/ili zadatke u vezi sa tekstom koji čita nastavnik ili koji učenici čuju sa zvučnih zapisa
• rad u parovima, malim i velikim grupama (mini-dijalozi, igra po ulogama, simulacije, itd.)
• manualne aktivnosti (izrada panoa, prezentacija, zidnih novina, postera za učionicu ili roditelje i sl.)

• debate i diskusije primerene uzrastu (N.B. debate predstavljaju unapred pripremljene argumentovane monologe sa ograničenim trajanjem, dok su diskusije spontanije i nepripremljene interakcije na određenu temu)
• rešavanje "tekućih problema" u razredu, tj. dogovori i mini-projekti

• obimniji projekti koji se rade u učionici i van nje u trajanju od nekoliko nedelja do čitavog polugodišta uz konkretno vidljive i merljive proizvode i rezultate
• razvijanje jezičkih veština u domenu jezika struke, primenjivanjem istih strategija učenja kao i kod opšteg jezika i koristeći autentične ili adaptirane stručne tekstove (pisane ili usmene) prilagođene uzrastu, nivou znanja jezika i poznavanju struke
• gramatička građa dobija svoj smisao tek kada se dovede u vezu sa datim komunikativnim funkcijama i temama, i to u sklopu jezičkih aktivnosti razumevanja (usmenog) govora i pisanog teksta, usmenog i pismenog izražavanja i medijacije; polazište za posmatranje i uvežbavanje jezičkih zakonitosti jesu usmeni i pisani tekstovi različitih vrsta, dužine i stepena težine; koriste se, takođe, izolovani iskazi, pod uslovom da su kontekstualizovani i da imaju komunikativnu vrednost
• planira se izrada dva pismena zadatka.

PISANJE

Osposobljavanje učenika za pisanje kraćih tekstova različitog sadržaja

• piše rečenice i kraće tekstove (do 100 reči) čiju koherentnost i koheziju postiže koristeći poznate jezičke elemente u vezi sa poznatim pisanim tekstom ili vizuelnim podsticajem;
• izdvaja ključne informacije i prepričava ono što je video, doživeo, čuo ili pročitao;
• piše kratka poslovna pisma prema datom modelu poštujući pravila poslovne korespodencije

GOVOR

Osposobljavanje učenika za kratko monološko izlaganje i za učešće u dijalogu na stranom jeziku

• pored informacija o sebi i svom okruženju opisuje ili izveštava u nekoliko rečenica o događajima i aktivnostima (poznatu radnju ili situaciju) u sadašnjosti, prošlosti i budućnosti, koristeći poznate jezičke elemente (leksiku i morfosintaksičke strukture);
• prepričava i interpretira u nekoliko rečenica sadržaj, pisanih, ilustrovanih i usmenih tekstova na teme predviđene nastavnim programom, koristeći poznate jezičke elemente (leksiku i morfosintaksičke strukture);
• u nekoliko rečenica daje svoje mišljenje i izražava stavove (dopadanje, nedopadanje, itd.), koristeći poznate jezičke elemente (leksiku i morfosintaksičke strukture).
• jednostavnim rečima opiše lica, predmete iz okruženja i uporedi ih sa drugima.

Interakcija

• u stvarnim i simuliranim govornim situacijama sa sagovornicima razmenjuje iskaze u vezi s kontekstom učionice, kao i o svim ostalim temama predviđenim nastavnim programom (uključujući i razmenu mišljenja i stavova prema stvarima, pojavama, koristeći poznate morfosintaksičke strukture i leksiku);

• učestvuje u komunikaciji i poštuje sociokulturne norme komunikacije (traži reč, ne prekida sagovornika, pažljivo sluša druge, itd).
• da odgovori na ograničen broj neposrednih pitanja koja se nadovezuju uz mogućnost da mu se ponove i pruži pomoć pri formulisanju odgovora.

ČITANJE

Osposobljavanje učenika za funkcionalno čitanje i razumevanje različitih, uzrasno i sadržajno primerenih vrsta tekstova radi informisanja, izvršavanja uputstava i ostvarenja estetskog doživljaja (čitanje radi ličnog zadovoljstva)

• razume kraće tekstove (do 120-150 reči), koji sadrže veći procenat poznatih jezičkih elemenata, internacionalizama, strukturalnih i leksičkih, a čiji sadržaj je u skladu sa razvojnim i saznajnim karakteristikama, iskustvom i interesovanjima učenika;
• razume i adekvatno interpretira sadržaj ilustrovanih tekstova (stripove,TV program, raspored časova, bioskopski program, red vožnje, informacije na javnim mestima itd.) koristeći jezičke elemente predviđene nastavnim programom.
• pronalazi i izdvaja predvidljive informacije u tekstovima iz svakodnevnog okruženja (pisma, kraći novinski članci, uputstva o upotrebi)
• Može da izvede zaključak o mogućem značenju nepoznatih reči oslanjajući se na opšti smisao teksta sa temom iz svakodnevnog života.

SOCIOKULTURNA KOMPETENCIJA

Sticanje i ovladavanje sociokulturnim kompetencijama neophodnim za pisanu i usmenu upotrebu jezika

• u okviru polja svog interesovanja, znanja i iskustva, prepozna i razume sličnosti i razlike u pogledu navika (verbalna i neverbalna komunikacija), običaja, mentaliteta i institucija koje postoje između naše zemlje i zemalja čiji jezik uči
• prepozna i razume najčešće prisutne kulturne modele svakodnevnog života zemlje i zemalja čiji jezik uči
• prepozna i adekvatno reaguje na formalnost govorne situacije
• adekvatno koristi najfrekventnije stilove i registre u vezi sa znanjima iz stranog jezika, ali i iz ostalih oblasti školskih znanja i životnih iskustava
• adekvatno reaguje na pragmatičke funkcije govornih činova u ciljnom jeziku različite od onih u L1 (stepen formalnosti, ljubaznosti, kao i paralingvistička sredstva: gest, mimika, prostorni odnosi među govornicima, itd.)
• učestvuje u svim vidovima moderne komunikacije (elektronske poruke, SMS poruke, diskusije na blogu ili forumu, društvene mreže)
• koristi sve dosad navedene strategije razvoja komunikativnih kompetencija primenjujući jezik struke u skladu sa nivoom znanja jezika i potrebama

CILJ

ISHODI NA KRAJU TREĆEG RAZREDA
Učenik će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

SLUŠANJE

Osposobljavanje učenika za razumevanje usmenog govora

• razume kraće dijaloge (do 15 replika / pitanja i odgovora), priče, druge vrste tekstova i pesme o temama predviđenim nastavnim programom, koje čuje uživo, ili sa audio-vizuelnih zapisa
• razume opšti sadržaj i izdvoji ključne informacije iz kraćih autentičnih tekstova iz svakodnevnog života posle 1-2 slušanja (obaveštenja sa razglasa na stanici, aerodromu, u supermarketu ili u školi)
• razume i reaguje na odgovarajući način na usmene poruke u vezi sa ličnim iskustvom i sa aktivnostima na času (poziv na grupnu aktivnost, zapovest, uputstvo, događaj iz neposredne prošlosti, planovi za blisku budućnost, svakodnevne aktivnosti, želje i izbori, itd.)
• razume kraće reklame, radio i TV emisije o temama predviđenim nastavnim programom iz domena svakodnevnog jezika kao i poslovnog.

OPŠTE TEME

• Svakodnevni život (generacijski konflikti i načini prevazilaženja)
• Obrazovanje (obrazovanje za sve, praksa i pripreme za buduće zanimanje, razmena učenika)
• Poznate firme, preduzeća, ustanove, institucije u zemljama čiji se jezik uči
• Kulturni život (međunarodni projekti i učešće na njima)
• Zaštita čovekove okoline (volonterski rad)
• Mediji (štampa, televizija, elektronski mediji)
• Istorijski događaji/linosti iz zemalja čiji se jezik uči
• Svet kompjutera
(prednosti i mane upotrebe kompjutera)

KOMUNIKATIVNE FUNKCIJE

• Predstavljanje sebe i drugih
• Pozdravljanje (sastajanje, rastanak; formalno, neformalno, specifično po regionima)
• Identifikacija i imenovanje osoba, objekata, boja, brojeva itd.)
• Davanje jednostavnih uputstava i komandi
• Izražavanje molbi i zahvalnosti
• Izražavanje izvinjenja
• Izražavanje potvrde i negiranje
• Izražavanje dopadanja i nedopadanja
• Izražavanje fizičkih senzacija i potreba
• Iskazivanje prostornih i vremenskih odnosa
• Davanje i traženje informacija i obaveštenja
• Opisivanje i upoređivanje lica i predmeta
• Izricanje zabrane i reagovanje na zabranu
• Izražavanje pripadanja i posedovanja
• Skretanje pažnje
• Traženje mišljenja i izražavanje slaganja i neslaganja
• Traženje i davanje dozvole
• Iskazivanje čestitki
• Iskazivanje preporuke
• Izražavanje hitnosti i obaveznosti
• Iskazivanje sumnje i nesigurnosti

GRAMATIČKI SADRŽAJI
Napomena:
U četvrtom razredu četvorogodišnje srednje stručne škole nisu predviđeni novi gramatički sadržaji. U nastavi se sistematizuju i utvrđuju oni gramatički sadržaji čije savladavanje učenicima predstavlja posebnu teškoću.

Oblici nastave
Predmet se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• komunikativna nastava stranih jezika uz primenu tehnika rada u grupama i parovima, dodatnih sredstava u nastavi (AV materijali, IT, igre, autentični materijali, itd.), kao i uz primenu principa nastave po zadacima (task-based language teaching; enseñanza por tareas, handlungsorientierter FSU)

Mesto realizacije nastave
• Nastava se realizuje u učionici ili odgovarajućem kabinetu

Preporuke za realizaciju nastave
• slušanje i reagovanje na naloge i/ili zadatke u vezi sa tekstom koji čita nastavnik ili koji učenici čuju sa zvučnih zapisa
• rad u parovima, malim i velikim grupama (mini-dijalozi, igra po ulogama, simulacije, itd.)
• manualne aktivnosti (izrada panoa, prezentacija, zidnih novina, postera za učionicu ili roditelje i sl.)
• debate i diskusije primerene uzrastu (N.B. debate predstavljaju unapred pripremljene argumentovane monologe sa ograničenim trajanjem, dok su diskusije spontanije i nepripremljene interakcije na određenu temu)
• rešavanje "tekućih problema" u razredu, tj. dogovori i mini-projekti
• obimniji projekti koji se rade u učionici i van nje u trajanju od nekoliko nedelja do čitavog polugodišta uz konkretno vidljive i merljive proizvode i rezultate
• razvijanje jezičkih veština u domenu jezika struke, primenjivanjem istih strategija učenja kao i kod opšteg jezika i koristeći autentične ili adaptirane stručne tekstove (pisane ili usmene) prilagođene uzrastu, nivou znanja jezika i poznavanju struke
• gramatička građa predviđena dobija svoj smisao tek kada se dovede u vezu sa datim komunikativnim funkcijama i temama, i to u sklopu jezičkih aktivnosti razumevanja (usmenog) govora i pisanog teksta, usmenog i pismenog izražavanja i medijacije; polazište za posmatranje i uvežbavanje jezičkih zakonitosti jesu usmeni i pisani tekstovi različitih vrsta, dužine i stepena težine; koriste se, takođe, izolovani iskazi, pod uslovom da su kontekstualizovani i da imaju komunikativnu vrednost
• planira se izrada dva pismena zadatka.

PISANJE

Osposobljavanje učenika za pisanje kraćih tekstova različitog sadržaja

• piše rečenice i kraće tekstove (do 100 reči) čiju koherentnost i koheziju postiže koristeći poznate jezičke elemente u vezi sa poznatim pisanim tekstom ili vizuelnim podsticajem
• zapisuje ključne informacije i prepričava ono što je video, doživeo, čuo ili pročitao
• koristi pisani kod za izražavanje sopstvenih potreba i interesovanja (šalje lične poruke, čestitke, koristi elektronsku poštu, piše lična pisma i sl.)
• u kratkim formalnim i neformalnim pismima (obaveštenje profesorima, susedima, treneru) primenjuje oblike obraćanja, molbe, pozdrava i zahvaljivanja
• zapisuje planove, zadatke i druge zahteve koji mu se usmeno saopštavaju.

GOVOR

Osposobljavanje učenika za kratko monološko izlaganje i za učešće u dijalogu na stranom jeziku

• usklađuje intonaciju, ritam i visinu glasa sa sopstvenom komunikativnom namerom i sa stepenom formalnosti govorne situacije
• pored informacija o sebi i svom okruženju opisuje ili izveštava u nekoliko rečenica o događajima i aktivnostima (poznatu radnju ili situaciju) u sadašnjosti, prošlosti i budućnosti, koristeći poznate jezičke elemente (leksiku i morfosintaksičke strukture)
• prepričava i interpretira u nekoliko rečenica sadržaj pisanih, ilustrovanih i usmenih tekstova na teme predviđene nastavnim programom kao i na teme iz drugih nastavnih predmeta koristeći poznate jezičke elemente (leksiku i morfosintaksičke strukture)
• u nekoliko rečenica izražava svoja osećanja, mišljenje i stavove argumentujući ih (dopadanje, nedopadanje, protivljenje, itd.), koristeći poznate jezičke elemente (leksiku i morfosintaksičke strukture)
• jednostavnim rečima opisuje lica, događaje, situacije i predmete iz okruženja i upoređuje ih sa drugima iz oblasti svog interesovanja kao i iz određenih sadržaja drugih nastavnim predmeta.

Interakcija

• u stvarnim i simuliranim govornim situacijama sa sagovornicima razmenjuje iskaze u vezi s kontekstom učionice, kao i o svim ostalim temama predviđenim nastavnim programom (uključujući i razmenu mišljenja i stavova prema stvarima, pojavama iz domena njihovog interesovanja, svakodnevnog života i života mladih, koristeći poznate morfosintaksičke strukture i leksiku)
• učestvuje u komunikaciji i poštuje sociokulturne norme komunikacije (traži reč, ne prekida sagovornika, pažljivo sluša druge, itd)
• da odgovori na ograničen broj neposrednih pitanja koja se nadovezuju uz mogućnost da mu se ponove i pruži pomoć pri formulisanju odgovora.

ČITANJE

Osposobljavanje učenika za funkcionalno čitanje i razumevanje različitih, uzrasno i sadržajno primerenih vrsta tekstova radi informisanja, izvršavanja uputstava i ostvarenja estetskog doživljaja (čitanje radi ličnog zadovoljstva)

• razume kraće tekstove (do 200 reči), koji sadrže veći procenat poznatih jezičkih elemenata, internacionalizama, strukturalnih i leksičkih, a čiji sadržaj je u skladu sa razvojnim i saznajnim karakteristikama, iskustvom i interesovanjima učenika
• razume i adekvatno interpretira sadržaj ilustrovanih tekstova (stripove, TV program, bioskopski program, red vožnje, informacije na javnim mestima itd.) koristeći jezičke elemente predviđene nastavnim programom
• pronalazi i izdvaja predvidljive informacije u tekstovima iz svakodnevnog okruženja (pisma, kraći novinski članci, uputstva o upotrebi, oglasi, plakati, katalozi)
• može da izvede zaključak o mogućem značenju nepoznatih reči oslanjajući se na opšti smisao teksta sa temom iz svakodnevnog života
• razume kraće tekstove u vezi sa gradivom drugih predmeta, oslanjajući se na opšti smisao teksta i prethodno stečena znanja.

SOCIOKULTURNA KOMPETENCIJA

Sticanje i ovladavanje sociokulturnim kompetencijama neophodnim za pisanu i usmenu upotrebu jezika

• u okviru polja svog interesovanja, znanja i iskustva, prepozna i razume sličnosti i razlike u pogledu navika (verbalna i neverbalna komunikacija), običaja, mentaliteta i institucija koje postoje između naše zemlje i zemalja čiji jezik uči
• prepozna i razume najčešće prisutne kulturne modele svakodnevnog života zemlje i zemalja čiji jezik uči
• prepozna i adekvatno reaguje na formalnost govorne situacije
• adekvatno koristi najfrekventnije stilove i registre u vezi sa znanjima iz stranog jezika, ali i iz ostalih oblasti školskih znanja i životnih iskustava
• adekvatno reaguje na pragmatičke funkcije govornih činova u ciljnom jeziku različite od onih u L1 (stepen formalnosti, ljubaznosti, kao i paralingvistička sredstva: gest, mimika, prostorni odnosi među govornicima, itd.)
• učestvuje u svim vidovima moderne komunikacije (elektronske poruke, SMS poruke, diskusije na blogu ili forumu, društvene mreže)
• koristi sve dosad navedene strategije razvoja komunikativnih kompetencija primenjujući jezik struke u skladu sa nivoom znanja jezika i potrebama

TEMA

CILJ

ISHODI
Po završetku teme učenik će biti u stanju da

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI
PO TEMAMA

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Predlog sportova koji se ponude učenicima kao izbor:
U prvom redu, sportovi koji se u određenom obimu obrađuju kroz nastavu fizičkog vaspitanja:
atletika

• Upoznavanje učenika sa vrednostima sporta
• usmereni razvoj i održavanje motoričkih sposobnosti učenika;
• učenje i usavršavanje motoričkih formi izabranog sporta;

• teorijski objasni vrednosti fizičkih aktivnosti pri učestvovanju u sportskoj igri;
• prikaže tehničke veštine individualne tehnike;
• prikaže , objasni i demonstrira kolektivnu taktiku sportske grane sa kojom se upoznao i učio;
• igra uz primenu pravila igre;
• učestvuje u organizaciji školskih sportskih takmičenja
• primenjuje pravila fer pleja

• Programski sadržaji fizičkog vaspitanja - izabranog sporta čini sledeća struktura:
• razvijanje motoričkih sposobnosti učenika;
• sportsko-tehničko obrazovanje učenika (obučavanje i usavršavanje tehnike);
• individualna i kolektivna taktika izabranog sporta;
• teorijsko obrazovanje;
• pravila izabranog sporta;
• organizovanje unutar odeljenskih i međuodeljenskih takmičenja.

• Nastava fizičko vaspitanje - izabrani sport je izborni predmet i realizuje se u okviru redovne nastave sa jednim ili dva časa nedeljno koji se unosi u raspored časova škole. Časovi se upisuju prema redovnom rasporedu časova u rubriku dnevnika pod nazivom - izabrani sport (npr. atletika) i posebno se numerišu;
• svaki učenik je obavezan da se opredeli za jedan sport koje mu se ponudi početkom školske godine, a još bolje na kraju prethodnog razreda;
• škola učenicima treba da ponudi takav izbor da njime budu ponuđeni najmanje dva inidividualna i dva kolektivna sporta. Ukoliko škola ima optimalne uslove za rad, učenicima se može ponuditi i više sportova;
• prihvataju se oni sportovi za koje se opredelilo najviše učenika u jednom odeljenju (celo odeljenje realizuje program izabranog sporta cele školske godine). Izbor sporta vrši se na nivou odeljenja;
• predlog za izabrani sport daje aktiv nastavnika fizičkog vaspitanja, u skladu sa uslovima rada škole.
• predlog mora biti realan;
• predlažu se sportovi za koje postoje adekvatni uslovi;
• učenici jednog odeljenja mogu izabrati isti sport koji su upražnjavali u prethodnim razredima ili mogu izabrati novi sport koji do tada nisu upražnjavali.

OSNOVNE KARAKTERISTIKE PROGRAMA

• Osnovne karakteristike programu su:
• izbornost;
• da služe potrebama učenika;
• omogućavanje nastavnicima ne samo da planiraju već i da programiraju rad u nastavi u skladu sa sopstvenim znanjima, iskustvima;
• program u velikoj meri omogućava kreativnost nastavnika;
• program je u funkciji celokupne nastave fizičkog vaspitanja učenika.

• Predlog sportova koji se ponude učenicima kao izbor.

1. U prvom redu, sportovi koji se u određenom obimu obrađuju kroz nastavu fizičkog vaspitanja:
• atletika;
• gimnastika;
• ritmička gimnastika:
• rukomet;
• košarka;
• odbojka;
• mali fudbal;
• ples.

2. Sportovi koji se nalaze u programima takmičenja "Saveza za školski sport i olimpijsko vaspitanje Srbije":
3. Sportovi za koje je zainteresovana lokalna sredina, odnosno lokalna samouprava.
4. Sportovi za koje postoje odgovarajući prirodni i materijalni resursi:
- skijanje;
- veslanje.
5. Sportovi sa kojima su se učenici upoznali kroz kursne oblike rada.

Didaktičko-metodičko uputstvo za realizaciju časova izabrane sportske grane (izbornog sporta)

• časove izabrane sportske grane potrebno je sa metodičkog stanovišta u što većoj meri prilagoditi modelu časa fizičkog vaspitanja;
• u skladu sa motoričkim formama koje karakterišu izabrani sport i koje se primenjuju u osnovnoj fazi časa, neophodno je birati vežbanja, kako za uvodno-pripremnu tako i završnu fazu časa;
• težište rada u svim izabranim sportovima da je na tehnici i njenoj primeni u situacionim uslovima;
• kod individualnih sportova insistirati na primeni kretanja u takmičarskim uslovima;Nastojati da se trči ili pliva što brže, skače što više ili baca što dalje, postiže što više krugova itd.;

• kod kolektivnih sportova (sportskih igara) forsirati uvežbavanje tehnike i taktike najviše kroz igru i situacione uslove približne uslovima igre;
• na svakom času u određenim vremenskim intervalima sprovoditi takmičenje između ekipa.
• u radu na ovim časovima neophodno je praviti timove-ekipe prema sposobnostima;

• na časovima izabranog sporta obavezno je primenjivati diferencirane oblike rada u skladu sa znanjima i sposobnostima učenika. Ovakav pristup je obavezan uvažavajući strukturu učenika koji su se opredelili za određeni sport (ima onih koji su se tim sportom već bavili ili se njime bave i učenika početnika);
• sadržaje rada na časovima programiraju nastavnici zaduženi za realizaciju predmeta fizičko vaspitanje - izabrani sport u skladu sa znanjima o sportskoj grani i sagledavanjem sposobnosti i znanja učenika;
• programirani sadržaji planiraju se kao i svi ostali časovi nastave fizičkog vaspitanja;
• ocenjivanje učenika je u skladu sa obimom i kvalitetom onog naučenog sadržaja koji je za učenike određen (program za početnike i program za naprednije);

• realizacijom časova fizičkog vaspitanja - izabrani sport pratiti i zapažati učenike koji su posebno talentovani za sport i upućivati ih da se njime bave i izvan škole u klubovima i sportskim školama ako to žele ili imaju interesovanja.;
• tokom rada sa učenicima uočavati one čije se interesovanje za određeni sport ne poklapa sa njihovim mogućnostima i istim na kraju školske godine savetovati za koji sport da se opredele u narednoj školskoj godini

II ORGANIZACIJA VASPITNO-OBRAZOVNOG RADA

• sadržaji nastave fizičko vaspitanje - izabrani sport mogu se realizovati u objektima škole, na odgovarajućim vežbalištima - objektima van škole, pod uslovom da se nalaze u blizini škole ili da je za učenike organizovan namenski prevoz (sportska hala, bazen, otvoreni tereni, klizalište, skijalište itd.);
• časovi se mogu organizovati u istoj smeni u okviru rasporeda časova sa drugim predmetima ili u suprotnoj smeni, ako za tim postoji potreba i adekvatni uslovi.

III PLANIRANJE VASPITNO-OBRAZOVNOG RADA

• planiranje obrazovno-vaspitnog rada sprovode nastavnici u skladu sa osnovnim principima planiranja nastave fizičkog vaspitanja. Godišnji plan rada je obavezni oblik nastavnog planiranja iz koga proističu mesečni i nedeljni planovi rada;
• shodno uobičajenoj praksi, nastavnici obavezno izrađuju i pripremu za pojedinačan čas. Priprema za čas bazira se na prihvaćenoj četvorodelnoj strukturi časa primerenog potrebama nastave fizičkog vaspitanja.

IV PRAĆENJE I OCENJIVANJE

Praćenje i vrednovanje postignuća učenika

• praćenje napretka učenika obavlja se sukcesivno tokom cele školske godine, a na osnovu jedinstvene metodologije koja predviđa sledeće tematske celine. U osmom razredu ocenjivanje se vrši brojčano, na osnovu ostvarivanja operativnih zadataka i minimalnih obrazovnih zahteva:
• stanje motoričkih sposobnosti;
• usvojene zdravstveno-higijenske navike;
• dostignuti nivo savladanosti motornih znanja, umenja i navika u skladu sa individualnim mogućnostima;
• odnos prema radu.

1. Praćenje i vrednovanje motoričkih sposobnosti vrši se na osnovu savladanosti programskog sadržaja kojim se podstiče razvoj onih fizičkih sposobnosti za koje je ovaj uzrast kritičan period zbog njihove transformacije pod uticajem fizičkih aktivnosti - koordinacija, gipkost, ravnoteža, brzina, snaga i izdržljivost.

2. Usvojenost zdravstveno-higijenskih navika prati se na osnovu utvrđivanja nivoa pravilnog držanja tela i održavanja lične i kolektivne higijene, a, takođe, i na osnovu usvojenosti i primene znanja iz oblasti zdravlja.

3. Stepen savladanosti motornih znanja i umenja sprovodi se na osnovu minimalnih programskih zahteva, koji je utvrđen na kraju navođenja programskih sadržaja.

4. Odnos prema radu vrednuje se na osnovu redovnog i aktivnog učestvovanja u nastavnom procesu, takmičenjima i vanškolskim aktivnostima.

Ocenjivanje učenika u okviru praćenja i vrednovanja nastavnog procesa, vrši se na osnovu pravilnika o ocenjivanju učenika osnovne škole i na osnovu savremenih didaktičko metodičkih znanja.

Pedagoška dokumentacija i didaktički materijal

Obavezna pedagoška dokumentacija je:

Dnevnik rada, struktura i sadržaj utvrđuje se na republičkom nivou i odobrava ga ministar, a nastavniku se ostavlja mogućnost da ga dopuni onim materijalom za koje ima još potrebe.

Planovi rada: godišnji, po razredima i ciklusima, plan stručnog aktiva, plan vančasovnih i vanškolskih aktivnosti i praćenje njihove realizacije.

Pisane pripreme nastavnik sačinjava za pojedine nastavne teme koje sadrže: vremensku artikulaciju ostvarivanja nastavne teme (ukupan i redni broj časova, vreme realizacije), konzistentnu didaktičku strukturu časova (oblike rada, metodičke postupke obučavanja i uvežbavanja).

Radni karton: ima svaki učenik sa programom sadržaja koji se vežba, a koji sačinjava učitelj ili predmetni nastavnik i koji je prilagođen konkretnim uslovima rada.

Formulari za obradu podataka za: stanje fizičkih sposobnosti, realizaciju programskih sadržaja u časovnoj i vančasovnoj organizaciji rada.

Očigledna sredstva: crteži, konturogrami, video-trake aranžirane, tablice orijentacionih vrednosti motoričkih sposobnosti, raznovrsna obeležavanja radnih mesta i drugi pisani materijali koji upućuju učenike na lakše razumevanje i ostvarivanje radnih ciljeva i zadataka

gimnastika

• sticanje teorijskih znanja u izabranom sportu;
• poznavanje pravila takmičenja u izabranom sportu;
• formiranje navika za bavljenje izabranim sportom;
• socijalizacija učenika kroz izabrani sport i negovanje etičkih vrednosti prema učesnicima u takmičenja;

TEORIJSKO OBRAZOVANJE

• upoznavanje učenika vrednostima izabranog sporta;
• upoznavanje učenika sa osnovnim principimna vežbanja u skladu sa njegovim uzrastom;
• upoznavanje učenika sa štetnim posledicama nepravilnog vežbanja i predoziranja u izabranom sportu;
• upoznavanje učenika sa etičkim vrednostima i slabostima sporta;
• upoznavanje učenika sa estetskim vrednostima sporta.

ritmička gimnastika

• otkrivanje darovitih i talentovanih učenika za određeni sport i njihovo podsticanje da se bave sportom.
• učenje i usavršavanje osnovnih i složenih elemenata tehnike izabranog sporta;

Minimalni obrazovni zahtevi:

• Predmetni nastavnici utvrđuju minimalne obrazovne zahteve, u skladu sa usvojenim programom za svaki izabrani sport. Pod tim se podrazumeva:
• savladanost osnovne tehnike i njena primena;
• poznavanje i primena elementarne taktike;
• poznavanje i primena pravila;
• angažovanost i učešće učenika na takmičenjima u izabranom sportu.

rukomet

• pružanje neophodnih znanja iz izabranog sporta (principi tehnike, način vežbanja-treniranja, sticanje osnovnih i produbljenih taktičkih znanja, pravila takmičenja u sportu itd.) i njihova primena u praksi;

košarka

• učenje i usavršavanje osnovne taktike izabranog sprta i njena primene u praksi;
• obavezna realizacija takmičenja na odeljenskom i razrednom nivou;

odbojka

• zadovoljavanje socijalnih potreba za potvrđivanjem i grupnim poistovećenjem i dr;

mali fudbal

• stvaranje objektivnih predstava učenika o sopstvenim mogućnostima za učešće u izabranom sportu;
• podsticanje stvaralaštva učenika u sportu (u domenu tehnike, taktike i takmičenja).

ples

• upoznavanje učenika sa osnovnim principimna vežbanja u skladu sa njegovim uzrastom;
• upoznavanje učenika sa štetnim posledicama nepravilnog vežbanja i predoziranja u izabranom sportu;
• upoznavanje učenika sa
• etičkim vrednostima i slabostima sporta;
• upoznavanje učenika sa estetskim vrednostima sporta.

TEMA

CILJ

ISHODI
Po završetku teme učenik će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA

NAČIN
OSTVARIVANJA PROGRAMA

Selo i grad nekad i sad

• Proširivanje znanja o promenama u načinu života gradskog i seoskog stanovništva kroz istoriju.
• Uočavanje sličnosti i razlika u životu gradskog i seoskog stanovništva kroz istoriju.

• uoči osnovna obeležja različitih tipova naselja od praistorije do savremenog doba;
• izvede zaključak o značaju nastanka gradova;
• locira na istorijskoj karti najznačajnije antičke, srednjovekovne i moderne gradove u svetu, Evropi i Srbiji;
• opiše način života u gradu u različitim istorijskim periodima (na primeru Carigrada, Venecije, Firence, Pariza, Londona, Berlina, Njujorka, Moskve, Sankt Peterburga…);

• Naselja u praistoriji (primeri Vinče i Lepenskog Vira).
• Život u antičkim gradovima (primeri Vavilona, grčkih polisa, Aleksandrije, Rima...).
• Život u srednjovekovnim gradovima i selima (primeri Carigrada, Venecije, Firence, Pariza, Londona, Beograda...; srednjovekovni zamak - u miru i za vreme opsade; položaj zavisnog seljaka - obaveze stanovništva, porez, prisilni rad - izgradnja puteva, nasipa, utvrđenja...; stanovanje - građevinski materijali, način gradnje, razlika u načinu stanovanja između sela i grada i između bogatih i siromašnih; higijenski uslovi, opasnost od epidemija...).

Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave, odnosno učenja, planom rada i načinima ocenjivanja

Oblici nastave:
Predmet se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• teorijska nastava.

Mesto realizacije nastave:
Teorijska nastava realizujese u učionici ili odgovarajućem kabinetu.

Ocenjivanje:
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
• praćenje ostvarenosti ishoda
• testove znanja.

Okvirni broj časova po temama:
• Svakoj od četiri teme koje budu izabrane treba posvetiti četvrtinu časova predviđenih nastavnim planom.

• Razumevanje odnosa sela i grada u prošlosti i sadašnjosti.
• Sticanje znanja o migracijama selo - grad kao konstantnim pojavama u istoriji ljudskog društva.
• Proširivanje znanja o životu seoskog i gradskog stanovništva u Srbiji u XIX i XX veku.

• opiše način život u srpskim gradovima u XIX i XX veku (na primeru Beograda, Novog Sada, Niša, Kragujevca...);
• opiše način život u srpskim selima u XIX i XX veku;
• uoči sličnosti i razlike u načinu života u srpskim gradovima i selima u XIX i XX veku;
• razume značaj i posledice razvoja modernih gradova;
• obrazloži najvažnije uzroke i posledice migracija selo-grad;
• uoči razlike u načinu stanovanja između sela i grada kroz istoriju;
• uoči razlike u načinu stanovanja između pripadnika različitih društvenih slojeva kroz istoriju.

• Život u gradovima i selima u novom veku i savremenom dobu (primeri Pariza, Londona, Berlina, Njujorka, Moskve, Sankt Peterburga...; prostorno i urbano planiranje; industrijske četvrti, radnička naselja i predgrađa; boemske četvrti; pojava moderne infrastrukture - vodovod, kanalizacija, metro, problem zagađenja, odnošenje i skladištenje otpada; stanovanje - građevinski materijali, način gradnje, razvoj građevinske tehnike, vrste objekata i organizacija prostora; razlika u načinu stanovanja između sela i grada i između pripadnika različitih društvenih slojeva, migracije; osvetljenje - gas i struja; grejanje, upotreba solarne energije, kućni aparati; oplemenjivanje stambenog prostora).
• Život u srpskim gradovima i selima u XIX i XX veku (primeri Beograda, Novog Sada, Niša, Kragujevca...; osnovni tipovi gradskih naselja - grad, varoš, varošica, "divlja" naselja; orijentalni i evropski uticaji; elektrifikacija, javni gradski prevoz - fijakeri, tramvaji, trolejbusi i autobusi; osnovni tipovi seoskih naselja, obeležja zemljoradnje, vinogradarstva i stočarstva; zadruga, moba, pozajmica; poljoprivredna oruđa, mlinovi, vetrenjače; migracije selo - grad, razlike u stanovanju kod Srba: dvorci, gradske kuće, konaci, seoske kuće; dvorovi vladara - Miloša, Mihaila, Milana i Aleksandra Obrenovića, kneza Aleksandra i kraljeva Petra i Aleksandra Karađorđevića, Nikole Petrovića, rezidencije Josipa Broza).

Preporuke za realizaciju nastave:
• zadatak nastavnika je da na početku školske godine od dvanaest ponuđenih nastavnih tema, učenicima predloži šest, od kojih će oni, kao grupa, u skladu sa svojim sklonostima, izabrati četiri,
• struktura programa koncipirana je s ciljem da pomogne nastavniku u planiranju neposrednog rada sa učenicima, olakšavajući mu određivanje obima i dubine obrade pojedinih nastavnih sadržaja,
• za svaku tematsku celinu dati su ciljevi, ishodi i sadržaji, a ishodi treba da posluže da nastavni proces bude tako oblikovan da se navedeni ciljevi ostvare,
• sadržaje treba prilagođavati učenicima, kako bi najlakše i najbrže dostigli navedene ishode,
• nastavnik ima slobodu da sam odredi raspored i dinamiku aktivnosti za svaku temu, uvažavajući ciljeve predmeta,

Kultura odevanja i ishrane nekad i sad

• Proširivanje znanja o promenama u načinu odevanja i ishrani kroz istoriju.
• Uočavanje promena u načinu odevanja kod Srba kroz istoriju.
• Uočavanje uloge različitih kulturnih uticaja na način odevanja i ishranu kod Srba kroz istoriju.

• uoči osnovna obeležja kulture odevanja od antike do savremenog doba;
• identifikuje osnovna obeležja kulture odevanja kod Srba kroz istoriju;
• navede i uporedi razlike u načinu odevanja između sela i grada kroz istoriju;
• navede i uporedi razlike u načinu odevanja između pripadnika različitih društvenih grupa kroz istoriju;
• prepozna i razume uticaje različitih kultura na način odevanja kod Srba kroz istoriju;
• prepozna i razume uticaje različitih kultura na način ishrane kod Srba kroz istoriju;
• navede i uporedi karakteristike ishrane u različitim istorijskim periodima.

• Kultura odevanja od antike do danas (materijali, način obrade i bojenje, razlike u odevanju kod pripadnika različitih društvenih grupa; pojava veštačkih materijala, stilovi u odevanju, modne kuće, pojava modne industrije, svakodnevna i svečana odeća, džins kao karakteristika odevanja mladih u čitavom svetu; nakit, frizure, šminka, parfemi...).
• Odevanje kod Srba kroz istoriju (materijali i tkanine - kudelja, konoplja, čoja, krzno, koža, lan, svila; razlika u odevanju kod Srba u Habzburškom i Osmanskom carstvu, kao i kod pripadnika različitih društvenih grupa; građansko odelo i evropski uzori u oblačenju srpskog građanskog staleža; uniforme državnih činovnika, lekara, carinika, profesora Liceja i gimnazija u obnovljenoj Srbiji; narodna nošnja, savremeni način odevanja).
• Kultura ishrane od antike do danas (sakupljanje i pripremanje namirnica, lov i ribolov, načini čuvanja hrane, piće, rekonstrukcija mogućeg jelovnika - dvor, grad, selo; posni i mrsni ciklusi; nacionalna kuhinja kod Srba, uticaji drugih kuhinja; konzumiranje kafe i duvana, upotreba istočnjačkih začina, ponašanje za stolom, pribor za jelo; kuhinjski aparati; restorani "brze hrane").

Preporuke za realizaciju nastave:
• program se može dopuniti sadržajima iz prošlosti zavičaja, čime se kod učenika postiže jasnija predstava o istorijskoj i kulturnoj baštini u njihovom kraju (arheološka nalazišta, muzejske zbirke),
• u školama na nastavnom jeziku neke od nacionalnih manjina mogu se obraditi i prošireni nastavni sadržaji iz prošlosti tog naroda,
• važno je iskoristiti velike mogućnosti koje istorija kao narativni predmet pruža u podsticanju učeničke radoznalosti, koja je u osnovi svakog saznanja,
• nastavni sadržaji treba da budu predstavljeni kao "priča" bogata informacijama i detaljima, ne zato da bi opteretili pamćenje učenika, već da bi im istorijski događaji, pojave i procesi bili predočeni jasno, detaljno, živo i dinamično,
• posebno mesto u nastavi istorije imaju pitanja, kako ona koja postavlja nastavnik učenicima, tako i ona koja dolaze od učenika, podstaknuta onim što su čuli u učionici ili što su saznali van nje koristeći različite izvore informacija,

Vojska, oružje i rat nekad i sad

• Proširivanje znanja o razvoju vojne tehnike i promenama u načinu ratovanja kroz istoriju.
• Proširivanje znanja o razvoju vojske i načinu ratovanja kod Srba kroz istoriju.
• Razvijanje kritičkog stava prema ratu.

• uoči osnovna obeležja ratova i vojne organizacije i tehnike od antike do savremenog doba;
• razume uticaj naučno-tehnoloških dostignuća na promene u načinu ratovanja kroz istoriju;
• uoči karakteristike razvoja oružja i vojne organizacije;
• uoči osnovna obeležja vojne organizacije kod Srba kroz istoriju;
• navede i uporedi karakteristike ratovanja u različitim periodima;
• razume ulogu pojedinca u ratu (vojskovođa, oficira, regruta, civila);
• argumentovano diskutuje o ratu i njegovim posledicama na život ljudi.

• Vojska, oružje i rat kroz istoriju (vojnička oprema - odeća, oklopi, štitovi, oružje; rodovi vojske, opsadne sprave, uvežbavanje ratničkih veština, viteški turniri, megdani, pojava vatrenog oružja - od primitivnih pušaka arkebuza i musketa do razorne artiljerije; uvođenje stajaće vojske, razvoj moderne vojne strategije i taktike - pojava generalštaba, uniforme i vojna odlikovanja; vojno obrazovanje, život vojnika u ratu i miru; žene u vojsci; međunarodne konvencije o pravilima ratovanja, najveće vojskovođe).
• Vojska kod Srba kroz istoriju (srpska vojska u srednjem veku - oprema, način ratovanja; Srbi u austrijskoj i osmanskoj vojsci; vojska ustaničke Srbije; vojna organizacija u XIX i XX veku u srpskoj i jugoslovenskoj državi; vojno obrazovanje - osnivanje vojne akademije; srpske i jugoslovenske vojne uniforme i odlikovanja).

Preporuke za realizaciju nastave:
• dobro osmišljena pitanja nastavnika imaju podsticajnu funkciju za razvoj istorijskog mišljenja i kritičke svesti, ne samo u fazi utvrđivanja i sistematizacije gradiva, već i u samoj obradi nastavnih sadržaja,
• u zavisnosti od cilja koji nastavnik želi da ostvari, pitanja mogu imati različite funkcije, kao što su: fokusiranje pažnje na neki sadržaj ili aspekt, podsticanje poređenja, traganje za pojašnjenjem,
• nastava bi trebalo da pomogne učenicima u stvaranju što jasnije predstave ne samo o tome šta se desilo, već i zašto se to desilo i kakve su posledice iz toga proistekle,
• u nastavi treba što više koristiti različite oblike organizovane aktivnosti učenika (individualni rad, rad u paru, rad u grupi, radionice ili domaći zadatak),

Novac i banke kroz istoriju

• Proširivanje znanja o ulozi novca i banaka u ekonomskim sistemima kroz istoriju.
• Usvajanje znanja o ulozi novca i banaka u svakodnevnom životu nekad i sad.
• Proširivanje znanja o istoriji novca i razvoju bankarstva kod Srba.

• uoči osnovne karakteristike i funkcije novca od antike do savremenog doba;
• izvede zaključak o ulozi i značaju banaka kroz istoriju;
• uoči osnovna obeležja istorijata srpskog novca i banaka kroz istoriju;
• primeni stečeno znanje o novcu i bankama u svakodnevnom životu.

• Numizmatika (kao nauka o postanku, razvoju i upotrebi kovanog novca).
• Novac i banke u sadašnjosti (novac kao mera vrednosti, platežno sredstvo i jedno od obeležja samostalnosti države; banka kao preduzeće koje trguje novcem; pojmovi - štednja, trezor, kredit, kamata, deonica, inflacija, deflacija; falsifikovanja novca, novac u savremenom potrošačkom društvu…).
• Novac i banke u prošlosti (istorijat novca i banaka - od starog veka do danas; materijali od kojih je izrađivan novac, istorijski fenomen "kvarenja" novca; likovi i različiti simboli na kovanom i papirnom novcu...).
• Novac u Srbiji nekad i sad (istorijat novca od srednjeg veka do danas; dinar kao zvanična valuta moderne Srbije; motivi na novčanicama; nastanak i razvoj Narodne banke kao prve finansijske institucije u Srbiji).

Preporuke za realizaciju nastave:
• da bi shvatio događaje iz prošlosti, učenik treba da ih "oživi u svom umu", u čemu veliku pomoć može pružiti upotreba različitih istorijskih tekstova, karata i drugih izvora istorijskih podataka (dokumentarni i igrani video i digitalni materijali, muzejski eksponati, ilustracije), obilaženje kulturno-istorijskih spomenika i posete ustanovama kulture,
• treba iskoristiti i uticaj nastave istorije na razvijanje jezičke i govorne kulture (besedništva), jer istorijski sadržaji bogate i oplemenjuju jezički fond učenika,

Verski život i običaji kroz istoriju

• Proširivanje znanja o verovanjima i običajima u prošlosti i sadašnjosti.
• Uočavanje prožimanja verovanja i kulture kroz istoriju.
• Sagledavanje sličnosti i razlika u verovanjima i običajima nekad i sad.
• Proširivanje znanja o verovanjima i običajima kod Srba kroz istoriju.

• uoči osnovna obeležja verovanja od praistorije do savremenog doba;
• navede i uporedi karakteristike običaja i verovanja u različitim periodima;
• identifikuje sličnosti i razlike u običajima različitih verskih zajednica;
• uoči uticaj verovanja i običaja na kulturno stvaralaštvo;
• razume uticaj i povezanost verskih institucija i verskog života kroz istoriju;
• razume uticaj i povezanost verskih institucija i verskog života kod Srba kroz istoriju;
• prepozna i razume osnovne odlike verskog života i običaja kod Srba kroz istoriju.

• Verovanja u starom Egiptu i Mesopotamiji (zagrobni život, balsamovanje, horoskopi, astrologija, obredi i ritualni predmeti...).
• Verovanja starih Grka i Rimljana (proročišta, zagrobni život, sveštenici i sveštenice, prinošenje žrtve bogovima...).
• Religije Dalekog istoka.
• Verski život i običaji u srednjem veku (glavne odlike hrišćanstva, islama i judaizma; obeležja različitih verskih konfesija - sličnosti i razlike u verovanjima i običajima; obeležavanje verskih praznika, strahovi srednjovekovnog čoveka).
• Verski život i običaji u novom veku i savremenom dobu (verski identitet, sličnosti i razlike između katolika, protestanata, pravoslavaca, muslimana, Jevreja; ateizam).

Preporuke za realizaciju nastave:
• u radu sa učenicima neophodno je imati u vidu integrativnu funkciju istorije, koja u obrazovnom sistemu, gde su znanja podeljena po nastavnim predmetima, pomaže učenicima da postignu celovito shvatanje o povezanosti i uslovljenosti geografskih, ekonomskih i kulturnih uslova života čoveka kroz prostor i vreme,
• poželjno je izbegavati fragmentarno i izolovano učenje istorijskih činjenica jer ono ima najkraće trajanje u pamćenju i najslabiji transfer u sticanju drugih znanja i veština,
• u nastavi treba, kad god je to moguće, primenjivati didaktički koncept multiperspektivnosti,
• određene teme, po mogućnosti, treba realizovati sa odgovarajućim sadržajima iz srodnih predmeta,
• tokom rada sa učenicima potrebno je stalno praviti poređenja sa savremenim dobom, čime se naglašava shvatanje kontinuiteta u razvoju društva i bogatstvo sadržaja iz prošlosti,

Obrazovanje i vaspitanje kroz istoriju

• Produbljivanje znanja o razvoju obrazovanja kroz istoriju.
• Uočavanje sličnosti i razlika u obrazovanju i vaspitanju nekad i sad.
• Razumevanje uticaja privrednog razvoja na kvalitet obrazovanja.
• Produbljivanje znanja o razvoju obrazovanja kod Srba kroz istoriju.

• uoči osnovna obeležja obrazovanja i vaspitanja od antike do savremenog doba;
• opiše razvoj sistema obrazovanja i vaspitanja kroz istoriju;
• opiše razvoj sistema obrazovanja i vaspitanja kod Srba kroz istoriju;
• uporedi karakteristike obrazovanja i vaspitanja u različitim periodima;
• izvede zaključak o značaju obrazovanja i vaspitanja u životu ljudi;
• prepozna međusobnu uslovljenost stepena privrednog razvitka i kvaliteta obrazovanja.

• Obrazovanje i vaspitanje u starom veku (Egipat, Mesopotamija, stara Grčka i Rim).
• Obrazovanje i vaspitanje u srednjem veku (manastiri kao centri pismenosti i obrazovanja; osnivanje škola i univerziteta, uticaj crkve na obrazovanje i vaspitanje...).
• Obrazovanje i vaspitanje u novom veku i savremenom dobu (pojava štamparstva i širenje pismenosti, uloga crkve i države - pojava svetovnog i obaveznog obrazovanja, školskih udžbenika; položaj učenika - nagrađivanje i kažnjavanje, odevanje učenika...).
• Obrazovanje i vaspitanje kod Srba (manastiri kao centri pismenosti i obrazovanja; značaj Hilandara, prosvetiteljski rad u ustaničkoj Srbiji, osnivanje svetovnih škola, osnivanje Liceja, Velike škole i Beogradskog univerziteta; jedan dan u školi, školska slava, odevanje učenika, školovanje ženske dece; stipendiranje učenika).

Preporuke za realizaciju nastave:
• zadatak nastavnika je i da podstiče osamostaljivanje učenika u prikupljanju i sređivanju istorijskih podataka, da ih usmerava na različite izvore informacija i podučava ih kako da se prema njima kritički odnose, čime se neguje istraživački duh i zanimanje za nauku i podstiče razvoj mišljenja zasnovanog na proverenim činjenicama i argumentima,
• ovaj predmet pruža velike mogućnosti za integraciju školskog i vanškolskog znanja učenika, za izlazak iz okvira školskih udžbenika i učionica, uključivanje roditelja i sugrađana koji poseduju znanja, kolekcije, knjige, filmove i drugu građu koja može da pomogne u realizaciji programa,
• nastavnik treba da teži kombinovanju različitih metoda rada (kratka predavanja, gledanje filmova, čitanje knjiga, diskusije, analiza pisanih izvora, slika i fotografija...),

Komunikacije, putovanja i turizam nekad i sad

• Uočavanje značaja komunikacija i njihovog razvoja u istoriji društva.
• Razumevanje uticaja komunikacija na upoznavanje i približavanje država, naroda i njihovih kultura.

• opiše razvoj komunikacija od praistorije do savremenog doba;
• navede i uporedi karakteristike komunikacije u različitim periodima;
• izvede zaključak o značaju komunikacije u životu ljudi kroz istoriju;
• razume posledice razvoja modernih komunikacija;
• izvede zaključak o uticaju razvoja komunikacija na integraciju svake nacije i društva;
• koristi informacije sa istorijske karte i poveže ih sa stečenim znanjem o komunikacijama;
• uoči uticaj komunikacija na približavanje država, naroda i njihovih kultura.

• Komunikacije, putovanja i turizam kroz istoriju (uticaj trgovine i vojnih pohoda na razvoj komunikacija; hodočašća - sveta mesta, misionari; značajni sajmovi, razvoj poštanskog, telegrafskog, telefonskog, železničkog, automobilskog i avionskog saobraćaja; auto i avio klubovi, novine i novinarstvo, Internet, otkrivanje novih destinacija, gostionice i hoteli, banje).

Preporuke za realizaciju nastave:
• u izvođenju nastave samostalno istraživanje učenika je najvažnije, bez obzira na izabrane metode rada, a nastavnikova je uloga da organizuje nastavu, pruži pomoć učenicima u radu (od davanja informacija do upućivanja na izvore informacija) i da podstiče interesovanje učenika za predmet,
• u pripremi i realizaciji časova nastavnicima može koristiti sledeća literatura:
D. M. Acović, Heraldika i Srbi, Beograd 2008.
D. Babac, Specijalne jedinice jugoslovenske vojske u Aprilskom ratu, Beograd 2006.
D. Babac, Č. Vasić, M. Marković, Crnogorska vojska 1896-1916, Beograd 2007.
D. Bandić, Narodna religija Srba u 100 pojmova, Beograd 2004.

Društveni i porodični život kroz istoriju

• Produbljivanje znanja o razvoju društvenog i porodičnog života kroz istoriju.
• Uočavanje sličnosti i razlika u društvenom i porodičnom života nekad i sad.
• Proširivanje znanja o društvenom i porodičnom životu kod Srba kroz istoriju.

• identifikuje osnovna obeležja društvenog života od antike do danas;
• identifikuje osnovna obeležja porodičnog života od antike do danas;
• navede osnovna obeležja društvenog života kod Srba kroz istoriju;
• navede osnovna obeležja porodičnog života kod Srba kroz istoriju;
• uporedi karakteristike društvenog i porodičnog života u različitim periodima;
• uoči sličnosti i razlike u načinu obeležavanja praznika kroz istoriju;
• istakne odlike društvenog i porodičnog života danas u odnosu na ranije epohe.

• Društveni život od antike do danas (igre, gozbe, ples uz muziku, muzički instrumenti, pozorište, maskiranje, trubaduri, vlasteoske gozbe: žongleri, putujući svirači i zabavljači; balovi, pozorište u doba Šekspira i Molijera, nastanak opere, književne družine i čitališta, koncerti, bioskopi, igre na sreću, savremena popularna muzika).
• Društveni život kod Srba kroz istoriju (osnovni praznici i njihov značaj; uticaj političkih prilika na praznike i praznovanja, radni i neradni dani; različiti oblici društvenih aktivnosti na selu i u gradu...).
• Porodični odnosi od antike do danas (položaj muškarca, žene i deteta, svadbeni običaji, odnos prema starijima, porodični praznici, tradicionalni i moderni pogledi na porodicu; promene u odnosima među polovima...).
• Porodični odnosi kod Srba kroz istoriju (položaj muškarca, žene i deteta; svadbeni običaji, odnos prema starijima, porodični praznici - krsna slava...)

Preporuke za realizaciju nastave:
V. Bikić, Srednjovekovno selo, Beograd 2007.
M. Blagojević, Srbija u doba Nemanjića, Beograd 1989.
S. Bojanin, Zabave i svetkovine u srednjovekovnoj Srbiji (od kraja XII do kraja XV veka), Beograd 2005.
E. Buhari, Napoleonova gardijska konjica, Beograd 2006.
A. Veselinović, R. Ljušić, Srpske dinastije, Novi Sad 2001.
P. Vilar, Zlato i novac u povijesti 1450-1920, Beograd 1990.
A. Vuletić, J. Mijailović, Između posela i balova. Život u Srbiji u 19. veku, Beograd 2005.
R. Vučetić, Prestonica nezavisne Srbije (1878-1918), Beograd 2008.
K. Gravet, Vitezovi, Beograd 2006.
S. Dimitrijević, Srednjovekovni srpski novac, Beograd 1997.

Fotografija, film, radio i televizija kroz istoriju

• Proširivanje znanja o razvoju fotografije, filma, radija i televizije kroz istoriju.
• Razumevanje uticaja fotografije, filma, radija i televizije na društveni, politički i kulturni život.
• Proširivanje znanja o razvoju fotografije, filma, radija i televizije u Srbiji.
• Uočavanje značaja fotografije, filma, radija i televizije kao istorijskih izvora.

• uoči osnovna obeležja razvoja fotografije, filma, radija i televizije kroz istoriju;
• izvede zaključak o značaju fotografije, filma, radija i televizije u životu pojedinca i čitavog društva;
• izvede zaključak o značaju fotografije, filma, radija i televizije kao istorijskih izvora;
• opiše razvoj fotografije, filma, radija i televizije u Srbiji;
• razume posledice razvoja fotografije, filma, radija i televizije.

• Značaj fotografije, filma, radija i televizije (kao tehničkih dostignuća, načina umetničkog izražavanja, sredstava masovne komunikacije, saznavanja i obrazovanja, i kao istorijskih izvora).
• Fotografija, film, radio i televizija kroz istoriju (razvoj - optička sočiva, dagerotipija, mokra ploča, foto-aparat, filmska traka, pokretne slike, bioskop, radio talasi; prva filmska projekcija, film kao izvor informacija o događajima; film kao masovna zabava i industrija; početak ere zvučnog filma, pojava animiranih filmova; pojava kolor filmova; filmski festivali i nagrade; osnivanje radio-stanica, pojava televizije; prevlast televizije nad drugim medijima u drugoj polovini XX veka; primeri zloupotrebe fotografije, filma, radija i televizije u XX veku).
• Fotografija, film, radio i televizija u Srbiji nekad i sad (delatnost dvorskog fotografa Anastasa Jovanovića, porodični foto-albumi, prva filmska projekcija u Srbiji 1896, prvi srpski filmovi i bioskopi; početak rada prve radio-stanice - Radio Beograda 1929, javna demonstracija televizije na sajmu u Beogradu 1939, tajno praćenje programa Radio Londona za vreme okupacije, osnivanje Televizije Beograd 1958, kućni radio i TV aparati kao pokazatelji životnog standarda).

Preporuke za realizaciju nastave:
Lj. Dimić, Kulturna politika u Kraljevini Jugoslaviji 1918-1941, I-III, Beograd 1996.
A. Đurović, Modernizacija obrazovanja u Kraljevini Srbiji 1905-1914, Beograd 2004.
Istorija privatnog života,I-V, priredili F. Arijes i Ž. Dibi, Beograd 2000-2004.
M. Jovanović-Stojimirović, Siluete starog Beograda, Beograd 2008.
D. Kosanović, Počeci kinematografije na tlu Jugoslavije 1896-1918, Beograd 1985.
Leksikon srpskog srednjeg veka, priredili S. Ćirković i R. Mihaljčić, Beograd 1999.
P. J. Marković, Beograd 1918-1941, Beograd 1992.
P. J. Marković, Beograd između Istoka i Zapada 1948-1965, Beograd 1996.
P. J. Marković, Trajnost i promena. Društvena istorija socijalističke svakodnevice u Jugoslaviji i Srbiji, Beograd 2007.
M. Milićević, Grb Srbije: razvoj kroz istoriju, Beograd 1995.
J. Miodragović, Narodna pedagogija u Srba ili kako naš narod podiže porod svoj, Beograd 1914.

Briga o telu i zdravlju kroz istoriju

• Produbljivanje znanja o razvoju zdravstvene kulture kroz istoriju.
• Uočavanje uticaja ekonomskog i kulturnog razvitka na stepen zdravstvene kulture.
• Proširivanje znanja o razvoju zdravstvene kulture kod Srba.

• uoči osnovna obeležja razvoja zdravstvene kulture od antike do danas;
• uoči osnovna obeležja razvoja zdravstvene kulture kod Srba kroz istoriju;
• navede i uporedi različite metode lečenja kroz istoriju;
• razume povezanost stepena ekonomskog i kulturnog razvitka i zdravstvene kulture;
• razume značaj humanitarnih organizacija i njihovog delovanja.

• Briga o telu i zdravlju od antike do danas (bolesti ljudi, higijenski uslovi, epidemije, razvoj medicine, medicinski instrumenti, lekovi i lekovito bilje, zdravstvene ustanove - manastirske bolnice, sanatorijumi, stacionari, domovi zdravlja, apoteke; načini zdravstvene zaštite i preventive, humanitarne organizacije).
• Briga o telu i zdravlju kod Srba (uticaj životnih uslova i higijenskih prilika na pojavu bolesti; najčešće bolesti i epidemije, narodna medicina i nadrilekarstvo, manastirske bolnice; prve bolnice i lekari, otvaranje bolnica u Srbiji u vreme kneza Miloša, osnivanje Medicinskog fakulteta u Beogradu...).

Preporuke za realizaciju nastave:
D. Mrđenović, A. Palavestra, D. Spasić, Rodoslovne tablice i grbovi srpskih dinastija i vlastele, Beograd 1987.
Obrazovanje kod Srba kroz vekove, Beograd 2001.
E. Pirson, Stara Grčka, Beograd 2006.
R. Plat, Svet filma, Beograd 2006.
Privatni život u srpskim zemljama srednjeg veka, priredile S. Marjanović-Dušanić i D. Popović, Beograd 2004.
Privatni život u srpskim zemljama u osvit modernog doba, priredio A. Fotić, Beograd 2005.
Privatni život kod Srba u devetnaestom veku. Od kraja osamnaestog veka do Prvog svetskog rata, priredili A. Stolić i N. Makuljević, Beograd 2006.

Grbovi i zastave nekad i sad

• Produbljivanje znanja o razvoju grbova i zastava i njihovom značaju u istoriji.
• Upoznavanje sa razvojem, ulogom i značajem grbova i zastava u prošlosti srpskog naroda.

• uoči osnovna obeležja razvoja grbova i zastava kroz istoriju;
• uoči osnovna obeležja razvoja grbova i zastava kod Srba kroz istoriju;
• izvede zaključak o značaju grbova i zastava kroz istoriju;
• navede najčešće heraldičke simbole;
• opiše izgled i poreklo savremenog srpskog grba i zastave.

• Uloga i značaj grbova i zastava (kao simbola države, nacije, vladara, vojske, grada, ustanove, preduzeća, političke organizacije, sportskog društva...; pojava grbova u XII veku - porodični grbovi na štitovima kao način raspoznavanja vitezova na turnirima i u ratnim pohodima; grbovi na zastavama, novcu, pečatima, poštanskim markama, spomenicima, šlemovima...; najčešći heraldički simboli; pojava prvih zastava - veksilum - zastava rimskih careva, labarum - zastava Konstantina Velikog; osnovni elementi zastava).
• Grbovi i zastave u prošlosti srpskog naroda (poreklo savremenog srpskog grba i zastave, značenje četiri ocila, najčešći heraldički simboli na grbovima srpskih novovekovnih i srednjovekovnih država i dinastija i vlastelinskih porodica - dvoglavi beli orao Nemanjića, Lazarevića, Karađorđevića, Obrenovića i Petrovića-Njegoša, lav Brankovića i Petrovića-Njegoša, vuk Balšića, ljiljani Kotromanića...).

Preporuke za realizaciju nastave:
Privatni život kod Srba u dvadesetom veku, priredio M. Ristović, Beograd 2007.
R. Radić, Strah u poznoj Vizantiji I-II, Beograd 2000.
R. Radić, Vizantija - purpur i pergament, Beograd 2006.
R. Radić, Carigrad - priče sa Bosfora, Beograd 2007.
Službeno odelo u Srbiji u 19. i 20. veku, Beograd 2001.
D. Stojanović, Kaldrma i asfalt. Urbanizacija i evropeizacija Beograda 1890-1914, Beograd 2008.
Ž. Stojanović, Papirni novac Srbije i Jugoslavije, Beograd 1996.
N. Tomas, D. Babac, Armije na Balkanu 1914-1918, Beograd 2006.
Dž. Hart, Stari Egipat, Beograd 2006.
F. Džajs, Vitezovi kroz istoriju, Beograd 2003.

Sport nekad i sad

• Proširivanje znanja o razvoju sportskog života kroz istoriju.
• Uočavanje sličnosti i razlika u sportskim igrama i nadmetanjima nekad i sad.
• Proširivanje znanja o razvoju sportskog života kod Srba.

• uoči osnovna obeležja sporta od antike do savremenog doba;
• razume ulogu i značaj sporta u ljudskom društvu;
• imenuje i opiše sportske discipline zastupljene na antičkim Olimpijskim igrama;
• navede i uporedi karakteristike sportskih nadmetanja u različitim periodima;
• opiše razvoj sportskog života kod Srba.

• Uloga i značaj sporta od antike do savremenog doba (sport kao deo brige o zdravlju i kao zabava; sport i Olimpijske igre u antičkoj Grčkoj kao osnov sportskih igara savremenog doba; sportska nadmetanja kroz istoriju - najpopularniji sportovi, amaterski i profesionalni sport, moderne Olimpijske igre).
• Sport kod Srba kroz istoriju (narodne i pastirske igre kao prva sportska nadmetanja, prva sportska društva, osnivanje Srpskog olimpijskog kluba 1910, učešće na međunarodnim takmičenjima i veliki uspesi, sportska društva i klubovi; savremeni sport i sportski život).

Preporuke za realizaciju nastave:
F. Džajs, Dž. Džajs, Život u srednjovekovnom gradu, Beograd 2004. F. Džajs, Dž. Džajs, Život u srednjovekovnom zamku, Beograd 2005.
F. Džajs, Dž. Džajs, Život u srednjovekovnom selu, Beograd 2006.
S. Džejms, Stari Rim, Beograd 2006.

TEMA

CILJ

ISHODI
Po završetku teme učenik će biti u stanju da:

PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA

NAČIN
OSTVARIVANJA PROGRAMA

Uvod u filozofiju

• Upoznavanje učenika sa osnovnim pojmovima o filozofiji i njeno razlikovanje od drugih nauka, umetnosti i religije
• Upoznavanje učenika sa filozofskim pitanjima, filozofskim disciplinama i različitim filozofskim gledištima

• odredi pojam i predmet filozofije
• navede filozofske discipline i razlikuje pravce unutar disciplina

• Ime i pojam filozofije
• Odnos filozofije prema nauci, umetnosti i religiji
• Filozofske discipline i pravci

Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.

Oblici nastave
Predmet se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• teorijska nastava (30 časova)
• razgovori, testovi i debate (22 časa)
• radionice (8 časova)
• prikazivanje filmova (4 časa)

Podela odeljenja na grupe
Odeljenje se deli na grupe od po 4 učenika prilikom realizacije:
• radionica

Mesto realizacije nastave
• Teorijska nastava i radionice se realizuju u učionici

Preporuke za realizaciju nastave
• Dijalog sa učenicima, samostalni rad, organizovanje debate

Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
1. praćenje rada na času
2. testove primene znanja

Okvirni broj časova po temama
• 1 (4 časa)
• 2 (24 časova)
• 3 (12 časova)
• 4 (11 časova)
• 5 (6 časova)
• 6 (7 časova)

Antička i srednjovekovna filozofija

• Upoznavanje učenika sa istorijom antičke i srednjovekovne filozofije
• Osposobljavanje učenika za učestvovanje u argumentovanoj i tolerantnoj diskusiji

• razlikuje pesničko-mitološke vizije o nastanku sveta od pojmovnog mišljenja
• objasni pojmove počela (arhe-a) i da uporedi različita shvatanja ovog pojma kod pretskokratskih mislioca
• opiše sadržaj pojmova logos, fizis, kosmos
• razlikuje suprotnosti: jedno - mnoštvo, kretanje - mirovanje, konačno - beskonačno, promenljivo - nepromenljivo
• primenjuje neku od Sokratovih metoda (majeutika, ironija, indukcija)
• izdvoji glavne optužbe protiv Sokrata
• objasni Platonovu teoriju ideja preko "Mita o pećini" iz dijaloga "Država"
• navede vrste vladavine prema Platonovom učenju i opiše njegovu viziju idealne države
• primeni Aristotelovu teoriju o četiri uzroka na konkretne predmete
• da uspostavi uzajamni odnos sreće, materijalnih dobara, mudrosti i drugih vrlina
• uporedi srednjovekovnu i antičku filozofiju

• Konačno i beskonačno, večno i promenljivo, nepokretno i pokretno: Tales, Anaksimen, Heraklit, Pitagora, Parmenid, Zenon, Empedokle, Anaksagora i Demokrit
• Etički i saznajni relativizam: sofisti i Sokrat,
• Sokratova metoda, njen filozofski značaj i odbrana Sokratova
• Sokratske škole
• Platonova teorija ideja i učenje o državi
• Aristotel kao osnivač logike
• Aristotelova metafizika i teorija uzroka
• Etička stanovišta Aristotela, Epikura i Stoika
• Glavne teme srednjovekovne filozofije, upliv hrišćanstva i odnos vere i znanja

Moderna filozofija

• Osposobljavanje učenika da prepoznaju specifičnosti moderne epohe
• Upoznavanje učenika sa značajem metode za sticanje novih saznanja
• Razvijanje kritičkih sposobnosti učenika u odnosu na nauku i religiju
• Razvijanje sposobnosti kod učenika za etički argumentovanom odbranom vlastitih stavova

• povezuje vrednosti antičkog perioda sa renesansom. Prepoznaje sadržaje iz oblasti književnosti, istorije i umetnosti i sklapa celinu
• poveže stav "Znanje je moć" sa pronalascima koji su se dogodili u vremenu renesanse
• objasni smisao indukcije kao nove metode istraživanja i ovladavanja prirodom
• objasni smisao metodske sumnje kod Dekarta i stava "mislim, dakle, postojim"
• navede četiri Dekartova pravila metode
• razume pojam supstancije na primeru jednog predstavnika racionalizma
• definiše teoriju saznanja i povezuje empirizam sa kritikom teorije urođenih ideja
• demonstrira kauzalitet na primerima iz svakodnevnog života
• nabroji najvažnije predstavnike prosvetiteljstva i navede osnovne ideje tog pravca
• objasni Kantov kopernikanski obrt
• razlikuje pojmove kategoričkog i hipotetičkog imperativa. Navodi primere
• prepoznaje osnovne teze idealizma

• Promene koje donosi renesansa, formula "znanje je moć", nova metoda i idoli kod Frensisa Bekona.
• Dekartova metoda
• Spinozino etičko učenje.
• Lajbnicova metafizika (monadologija)
• Empirizam Džona Loka
• Hjumova kritika metafizike i pojma uzročnosti
• Prosvetiteljstvo: osnovne karakteristike, značaj i nosioci
• Kantova kritika čistog uma i kopernikanski obrat u teoriji saznanja
• Kantova etika
• Hegelova apsolutna ideja

Savremena filozofija

• Upoznavanje učenika sa osnovnim karakteristikamasavremenog doba
• Razvijanje kod učenika kritičkog odnosa prema društvenim pojavama

• uviđa smisao Marksovog zahteva za revolucijom
• imenuje osnovne teme Ničeove filozofije
• objasni pojam egzistencije i prepoznaje situacije egzistencijalnog izbora
• uviđa bogatstvo pravaca u savremenoj filozofiji. Kratko opisuje njihove karakteristike

• Marksova filozofija i teorija društva
• Ničeova kritika dekadencije 19. veka, pojmovi volje za moć, prevrednovanja vrednosti i nadčoveka
• Egzistencija u savremenom dobu, sukob pojedinca i društva kod Kjerkegora, Kamija i Sartra
• Kontov pozitivizam i nepoverenje prema metafizici,
• Ostali pravci savremene filozofije (fenomenologija, pragmatizam, strukturalizam, kritička teorija i postmoderna)

Savremeni filozofski problemi

• Osposobljavanje učenika za snalaženje u savremenim raspravama

• samostalno pripremi za diskusiju koristeći literaturu i internet
• diskutuje i obrazlaže vlastiti stav o nekom savremenom problemu
• prepoznaje karakteristike savremenog doba i prepoznaje činjenice koje bi zahtevale filozofsko objašnjenje

• Rod, pol i filozofija
• Univerzalnost i multikulturalizam
• Postmoderno stanje: nestanak velikih priča, relativizacija i individualizacija
• Živimo li u postideološkom vremenu?
• Odnos virtuelne realnosti i stvarnosti

TEMA

CILJ

ISHODI
Po završetku teme učenik će biti u stanju da:

PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Uvod u logiku

• Uvođenje učenika u predmet logike

• prepozna da i sam već koristi logiku kao i gramatiku
• razlikuje mišljenje od mašte, nadanja, opažanja i navodi primere iz svakodnevnog života
• iskaže definiciju logike, razume i opiše u čemu se sastoji formalni karakter logike
• razlikuje principe mišljenja, navede primere za osnovne logičke principe i simbolički ih prikazuje

• Pojam i podela logike.
• Logika kao nauka o formi mišljenja
• Osnovni logički principi (identitet, neprotivurečnost i i isključenje trećeg)

• Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.

Oblici nastave
Predmet se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• teorijska nastava (22 časa)
• obrada i provera znanja (18 časova)
• radionice - debate (20 časa)
• prikazivanje filmova (4 časa)

Podela odeljenja na grupe
Odeljenje se deli na grupe od po 4 učenika prilikom realizacije:
• radionica

Mesto realizacije nastave
• Teorijska nastava i radionice se realizuju u učionici

Formalna logika:
• pojam
• sud
• zaključak

• Razvoj saznanja o pojmu i odnosima među pojmovima
• Upoznavanje učenika sa strukturom suda, vrstama sudova i odnosima između sudova
• Osposobljavanje učenika za logičko zaključivanje

• uvidi razliku između pojma, termina, opažaja, predmeta, predstave
• razlikuje obim i sadržaj pojma, uviđa odnos između obima i sadržaja, navodi primer za obim i sadržaj i definiše obim i sadržaj pojma
• prepoznaje i imenuje pojmove, nabraja ih, uočava razliku između pojedinačnih i opštih pojmova
• prepoznaje odnose među pojmoviima i imenuje ih (subordinacija, koordinacija, kontrarnost) i grafički prikazuje odnose među pojmovima
• navede delove definicije
• daje primere definicije iz svoje struke
• razlikuje preširoku i preusku definiciju
• razlikuje članove deobe od principa deobe
• uviđa značaj principa deobe samostalno izvodi jednu deobu
• razlikuje subjekat i predikat suda i uviđa značaj kopule za kvalitet suda
• prepoznaje formu složenog suda, razlikuje i imenuje logičke veznike (negacija, konjukcija, disjunkcija, implikacija i ekvivalencija) i navodi primere
• razlikuje kvantitet i kvalitet suda, prepoznaje formu a,e,i,o suda i navodi primere
• imenuje odnose među sudovima
• prepoznaje induktivno, deduktivno i zaključivanje po analogiji na primerima iz svakodnevnog života
• uviđa da i sam koristi navedene forme zaključivanja, imenuje ih i razlikuje
• demonstrira konverziju i obverziju na primerima
• navede i objasni četiri figure silogizma
• izvodi zadate moduse silogizma
• izlaže primere za hipotetički i disjunktivni silogizam
• povezuje forme zaključivanja u obliku dokaza

• Razlika između pojma, stvari i predstave, Vrste pojmova
• Obim i sadržaj pojma
• Odnosi među pojmovima
• Definicija i deoba
• Sud i vrste sudova
• Istinosna vrednost složenih sudova (negacija, konjukcija, disjunkcija, implikacija i ekvivalencija)
• Kombinovana podela sudova, raspodeljenost pojma
• Odnosi među sudovima (logički kvadrat)
• Vrste zaključivanja
• Neposredno zaključivanje - konverzija, obverzija, logički kvadrat
• Posredno zaključivanje - indukcija, analogija i dedukcija
• Figure kategoričkog silogizma, modusi kategoričkog silogizma
• Hipotetički i disjunktivni silogizam
• Dokaz
• Primeri induktivnog i deduktivnog zaključivanja u naukama.

Preporuke za realizaciju nastave
• Dijalog sa učenicima, samostalni rad, organizovanje debate
• Koristiti aktuelne primere iz štampe i drugih medija
• Koristiti aktuelne primere vezane za struku učenika

Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
1. Opažanja nastavnika - praćenje rada na času
2. Pitanja - odgovori

Okvirni broj časova po temama
• 1 (3 časa)
• 2 (7+ 7+10 časova)
• 3 (5 časova)
• 4 (4 časova)
• 5 (14 časova)
• 6 (14 časova)

Logičke greške

• Osposobljavanje učenika za uočavanje grešaka u argumentaciji, zaključivanju i dokazivanju

• razlikuje slučajne od namernih logičkih grešaka
• primenjuje forme zaključka i dokaza
• prepoznaje i imenuje logičke greške: uvođenje četvrtog pojma u silogizam, neraspodeljen pojam, zamena teza, argumentum ad hominem, post hoc ergo propter hoc.

• Paralogizmi i sofizmi
• Greške u zaključku
• Greške u dokazu
• Greške u argumentaciji

Pojam i značaj etike

• Razvoj saznanja o pojmu i predmetu etike, značaju moralnih normi za život pojedinca u društvu

• nabraja pravila (norme) iz različitih sfera života
• izdvaja pravila koja slobodno prihvatamo i razlikuje ih od onih koja imaju spoljašnje poreklo
• definiše predmet etike

• Nastanak i predmet etike
• Pojam norme i pojam morala
• Razlika između običajnih, pravnih i etičkih normi

Lični identitet, sloboda i odgovornost

• Razvoj saznanja o identitetu, formiranju identiteta i o fluidnosti identiteta preko socijalnih uloga
• Razvoj sposobnosti identifikovanja razlikovanja pojmova pol i rod i uticaj kulture na formiranje pojmova pola i roda (razlike u kulturama)
• Formiranje stava o ulozi medija u kreiranju identiteta

• nabraja kako se sve manifestuje lični identitet
• razlikuje uticaje koji formiraju lični identitet (razlikuje rod i pol)
• uviđa kolika je moć vizuelnog identiteta
• prepoznaje uticaj medija na kreiranje vizuelnog identiteta
• uočava razliku između modnih i etičkih imperativa
• suprotstavlja medijski nametnute životne ideale i etičke vrednosti

• Uloga vizuelnog identiteta u formiranju ličnog identiteta - međusobni uticaji
• Pojmovi pola i roda
• Uticaj medija na relativizaciju etičkih vrednosti
• Estetski i etički ideal
• Telo i intervencije na telu
• Sajber identitet, moral i sloboda izbora

Osnovne etičke norme i vrednosti

• Upoznavanje učenika sa osnovnim etičkim normama i vrednostima i razvijanje ličnog vrednosnog sistema

• prepoznaje važnije ljudske vrednosti
• razlikuje slobodne od samovoljnih i nametnutih postupaka
• shvata postojanje slobode izbora kao uslova moralnog postupanja
• razume vezu između izbora i odgovornosti
• upoređuje odgovorne i neodgovorne postupke
• može da raspravlja o tome da li je izvor morala u nama ili izvan nas (autonomna i heteronomna etika)
• uviđa razliku između osnovnih etičkih pravaca

• Prijateljstvo
• Vernost
• Porodica
• Ljubav
• Moralno dobro
• Donacija organa
• Surogat majka
• Kloniranje

TEMA

CILJ

ISHODI
Po završetku teme učenik će biti u stanju da:

PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA

NAČIN
OSTVARIVANJA PROGRAMA

Tipovi i energetske karakteristike hemijskih procesa

• Razvijanje znanja o različitim tipovima hemijskih reakcija i energetskim promenama

• prepozna tipove hemijskih reakcija (analiza; sinteza; jonska, slobodnoradikalska, protolitička, oksido-redukciona, supstituciona, adiciona i eliminaciona)
• objasni pojmove: entalpija (endotermne i egzotermne reakcije), reakciona toplota (entalpija reakcije), toplota stvaranja jedinjenja, energija aktivacije, Hesov zakon, entropija i slobodna energija

• Reakcije analize i sinteze
• Jonske i slobodnoradikalske reakcije
• Protolitičke reakcije
• Oksido-redukcione reakcije
• Reakcije supstitucije i adicije
• Reakcije eliminacije
• Entalpija
• Reakciona toplota i toplota stvaranja jedinjenja
• Energija aktivacije
• Hesov zakon
• Entropija i slobodna energija

• Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.

Oblici nastave
Predmet se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• teorijska nastava (64 časa)

Mesto realizacije nastave
• Teorijska nastava se realizuje u kabinetu ili specijalizovanoj učionici

Brzina hemijskih procesa i hemijska ravnoteža

• Razvijanje osnovnih znanja o brzini hemijskih reakcija i hemijskoj ravnoteži

• definiše brzinu hemijske reakcije i objasni uticaj različitih faktora na brzinu hemijske reakcije (t, c, p , katalizatori...)
• prepozna nepovratne i povratne reakcije, izrazi konstantu ravnoteže povratne reakcije, objasni uticaj različitih faktora na hemijsku ravnotežu i Le Šateljeov princip

• Brzina hemijske reakcije
• Faktori koji utiču na brzinu hemijske reakcije
• Povratne i nepovratne hemijske reakcije i hemijska ravnoteža
• Faktori koji utiču na hemijsku ravnotežu (Le Šateljeov princip)

Preporuke za realizaciju nastave
• neophodna predznanja (programski sadržaji hemije, prvi razred) ponoviti uz maksimalno angažovanje učenika
• novo gradivo obraditi uvođenjem što više primera iz realnog života (na primer, o koloidnim rastvorima) i podsticati učenike na razmišljanje i samostalno zaključivanje
• preporučuje se izvođenje demonstracionih ogleda (brzina hemijske reakcije, naponski niz elemenata, elektrolitička ćelija) ili primena laboratorijske metode (priprema rastvora određene koncentracije) kako bi učenici razumeli značaj hemijskog eksperimenta kao primarnog izvora znanja i osnovnog metoda saznavanja u hemiji
• insistirati na kvantitativnom izražavanju hemijskih procesa i odnosa u hemijskim sistemima na odabranim problemskim zadacima

Primena oksido-redukcionih procesa

• Sticanje znanja o oksido-redukcionim procesima i njihovoj primeni

• odredi oksidacione brojeve atoma i uoči njihovu promenu pri oksido-redukcionim reakcijama
• objasni šta prestavlja elektrodu i procese koji se dešavaju na njoj
• razlikuje galvanski element od elektrolitičke ćelije
• objasni naponski niz elemenata
• objasni princip rada hemijskih izvora struje
• objasni procese elektrolize (rastopa i rastvora NaOH i NaCl, rastopa LiH, elektrolizu Su) i primeni Faradejeve zakone elektrolize u računskim zadacima

• Zadaci (oksido-redukcione reakcije)
• Elektroda
• Galvanski elementi
• Naponski niz
• Hemijski izvori struje
• Elektrolitička ćelija
• Elektroliza
• Faradejevi zakoni

Koloidni sistemi

• Razvijanje znanja o koloidnim sistemima

• objasni razlike između različitih disperznih sistema
• suspenzije i emulzije
• definiše koloidne sisteme i navede primere njihove zastupljenosti u prirodi
• objasni različita svojstva koloidnih rastvora

• Podela i vrste koloidnih sistema
• Suspenzije i emulzije
• Optička, električna i kinetička svojstva koloidnih rastvora

• upućivati učenike na pretraživanje različitih izvora, primenom savremenih tehnologija za prikupljanje hemijskih podataka
• ukazivati na korisnost i štetnost hemijskih proizvoda na biljke, životinje i zdravlje ljudi

Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
• usmenu proveru znanja
• pisanu proveru znanja

Pravi rastvori

• Razvijanje znanja i samostalnosti u pripremanju rastvora različitih koncentracija

• izračuna koncentraciju rastvora na osnovu dobijenih podataka
• pripremi rastvor određene koncentracije
• identifikuje jake i slabe elektrolite
• primeni Osvaldov zakon razblaženja u zadacima

• Maseni udeo supstance u rastvoru (procentni sastav rastvora)
• Molarna koncentracija
• Masena koncentracija
• Molalna koncentracija
• Rastvori elektrolita
• Osvaldov zakon razblaženja

Okvirni broj časova po temama
- Tipovi i energetske karakteristike hemijskih procesa - 10 časova
- Brzina hemijskih procesa i hemijska ravnoteža - 12 časova
- Primena oksido-redukcionih procesa -10 časova
- Koloidni sistemi - 8 časova
- Pravi rastvori - 16 časova
- Koligativne osobine rastvora - 8 časova

Koligativna svojstva rastvora

• Razvijanje znanja o važnosti koligativnih svojstava rastvora

• izračuna osmotski pritisak
• izračuna povišenje temperature ključanja i sniženje temperature mržnjenja rastvora

• Osmotski pritisak
• Sniženje temperature mržnjenja rastvora
• Povišenje temperature ključanja rastvora

TEMA

CILJ

ISHODI
Po završetku teme učenik će biti u stanju da:

PREPORUČENI SADRŽAJI
PO TEMAMA

NAČIN
OSTVARIVANJA PROGRAMA

Izomerija organskih molekula

• Razvije znanje o različitim vrstama izomerije organskih molekula

• prepozna različite vrste izomerije organskih molekula
• izračuna broj izomera i predstavi ih strukturnim formulama

• Strukturna izomerija
• Funkcionalna izomerija
• Položajna izomerija
• Stereoizomerija
• Cis-trans izomerija
• Keto-enolna izomerija
• Orto, meta i para izomerija

Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.

Oblici nastave
Predmet se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• teorijska nastava (64 časa)

Mesto realizacije nastave
• Teorijska nastava se realizuje u kabinetu ili specijalizovanoj učionici

Preporuke za realizaciju nastave
• neophodna predznanja (programski sadržaji hemije, prvi i drugi razred) ponoviti uz maksimalno angažovanje učenika
• novo gradivo obraditi uvođenjem što više primera iz realnog života i podsticati učenike na razmišljanje i samostalno zaključivanje

• preporučuje se izvođenje demonstracionih ogleda (reakcije oksidacije i sagorevanja) kako bi učenici razumeli značaj hemijskog eksperimenta kao primarnog izvora znanja i osnovnog metoda saznavanja u hemiji
• insistirati na kvantitativnom izražavanju hemijskih procesa i odnosa u hemijskim sistemima na odabranim problemskim zadacima

• upućivati učenike na pretraživanje različitih izvora, primenom savremenih tehnologija za prikupljanje hemijskih podataka
• ukazivati na korisnost i štetnost hemijskih proizvoda na biljke, životinje i zdravlje ljudi

Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:

• usmenu proveru znanja
• pisanu proveru znanja

Okvirni broj časova po temama
1. Izomerija organskih molekula - 10 časova
2. Anaerobna i aerobna razgradnja organskih molekula - 8 časova
3. Reakcija supstitucije na organskim molekulima - 10 časova
4. Reakcije adicije na organskim molekulima - 12 časova
5. Reakcije eliminacije i polmerizacije organskih molekula -12 časova
6. Kisela i bazna svojstva organskih jedinjenja - 12 časova

Anaerobna i aerobna razgradnja organskih molekula

• Razvijanje znanja o anaerobnom i aerobnom načinu razgradnje organskih molekula

• razlikuje pirolizu od oksidacije
• izračuna broj produkata pirolize različitih alkana i da njihove nazive
• napiše hemijske jednačine reakcija sagorevanja različitih organskih jedinjenja
• zna produkte oksidacije alkena, alkohola, fenola, aldehida i ketona KMnO4, alkohola i aldehida K2Cr2O7, produkte oksidacije aldoza

• Piroliza
• Sagorevanje
• Oksidacija

Reakcija supstitucije na organskim molekulima

• Razvijanje i sistematizacija znanja o reakciji supstitucije na organskim molekulima

• definiše supstituciju
• Predstavi hemijskim jednačinama supstituciju na različitim organskim molekulima

• Mehanizam supstitucije
• Supstitucija alkana
• Supstitucija alkena
• Supstitucija arena
• Supstitucija halogenog elementa kod alkil-halogenida
• Supstitucija - ON grupe kod alkohola

Reakcije adicije na organskim molekulima

• Razvijanje i sistematizacija znanja o reakcijama adicije na organskim molekulima

• definiše adiciju
• Prikaže hemijskim jednačinama reakcije adicije na različitim organskim molekulima koji sadrže nezasićene veze
• primeni Markovnikovljevo pravilo
• Prikaže hemijskim jednačinama reakcije 1,4- adicije

• Mehanizam adicije
• Adicija na alkene i alkine
• Adicija na diene
• Adicija na arene
• Adicija na aldehide i ketone
• Adicija na heterociklična jedinjenja

Reakcije eliminacije i polimerizacije organskih molekula

* Razvijanje i sistematizacija znanja o reakcijama eliminacije i polimerizacije organskih molekula

• definiše reakcije eliminacije (intra i inter molekulske)
• definiše reakcije polimerizacije
• definiše produkte eliminacije i polimerizacije

• Reakcije eliminacije pri kojima nastaje dvostruka odnosno trostruka veza
• reakcije eliminacije pri kojima nastaju polimeri
• Mehanizam polimerizacije
• Važni prirodni i veštački polimeri

Kisela i bazna svojstva organskih jedinjenja

* Razvijanje znanja o primeni različitih reakcija dokazivanja kiselih odnosno baznih svojstava organskih jedinjenja

• napiše i objasni reakcije kojima se dokazuje kiselost N atoma kod 1-alkina, alkohola, fenola, tiola, karboksilnih kiselina, pirola
• napiše i objasni reakcije kojima se dokazuje baznost pojedinih organskih jedinjenja kao što su etri, amini (anilin), piridin

• Pojam kiselosti
• Kiselost 1-alkina
• Kiselost alkohola
• Kiselost fenola i poređenje sa alkoholima
• Kiselost tiola i poređenje sa alkoholima
• Kiselost pirola (kao izuzetka)
• Baznost etara (oksonijum soli)
• Baznost amina
• Baznost piridina

TEMA

CILJ

ISHODI
Po završetku teme učenik će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA

NAČIN
OSTVARIVANJA PROGRAMA

Molekulska fizika

• Razvijanje znanja o molekulskoj strukturi i svojstvima supstancije

• razume postojanje veze između mikroskopskih i makroskopskih svojstava supstancije
• objasni strukturu čvrstih tela i njihova fizička svojstva
• opiše fizička svojstva tečnosti (površinski napon, kvašenje, kapilarnost, viskoznost)
• razume jednačinu idealnog gasnog stanja i gasne zakone
• izvede laboratorijsku vežbu, pravilno i bezbedno rukuje nastavnim sredstvima, izvrši potrebne proračune i izračuna greške pri merenju

• Međumolekulske sile, agregatna stanja
• Čvrsta tela (struktura, elastična svojstva, Hukov zakon)
• Tečnosti (svojstva tečnosti, površinski napon, kvašenje, kapilarne pojave, viskoznost)
• Pritisak, zapremina, temperatura gasa
• Gasni procesi, jednačina stanja i gasni zakoni
• Demonstracioni ogledi:
• Demonstracija različitih vrsta elastičnosti
• Demonstracija površinskog napona tečnosti
• Laboratorijske vežbe:
- Određivanje koeficijenta viskoznosti Stoksovom metodom
- Proveravanje Bojl- Mariotovog zakona

Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave, odnosno učenja, planom rada i načinima ocenjivanja

Oblici nastave
Predmet se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• teorijska nastava sa demonstracionim ogledima (62 časa)
• laboratorijske vežbe (8 časova)

Mesto realizacije nastave
• Nastava se realizuje u učionici ili u kabinetu za fiziku

Preporuke za realizaciju nastave
• koristiti sva dostupna nastavna sredstva
• koristiti multimedijalne prezentacije
• upućivati učenike da koriste internet i stručnu literaturu
• podsticati učenike da rade računske zadatke
• primenjivati rad u parovima i rad u manjim grupama
• motivisati učenike da samostalno rešavaju probleme koristeći istraživački pristup naučnom obrazovanju
• kontinuirano upućivati učenike na primenu fizike u budućem pozivu i svakodnevnom životu kroz primere iz prakse

Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
• praćenje ostvarenosti ishoda
• testove znanja

Okvirni broj časova po temama
• Molekulska fizika (24 časova)
• Toplotne pojave (15 časova)
• Električne pojave (18 časova)
• Talasna optika (13 časova)

Napomena: nastavnici će, u zavisnosti od godišnjeg broja časova i značaja tema za obrazovni profil, odrediti broj časova za svaku temu.

Toplotne pojave

• Proširivanje znanja o toplotnim pojavama

• razume promene koje nastaju u telima pri toplotnoj razmeni
• shvati pojam latentne toplote i promene agregatnih stanja
• razlikuje načine prenosa toplote
• razume značaj očuvanja energijskih resursa

• Veza između količine toplote i promene temperature tela
• Promene agregatnih stanja (topljenje, kristalizacija, isparavanje, kondenzacija)
• Latentne toplote supstancije
• Načini prenošenja toplote. Toplotni provodnici i izolatori
• Očuvanje energijskih resursa. Klasični i alternativni izvori energije
• Demonstracioni ogledi:
- Demonstracija toplotne provodljivosti čvrstih tela
- Demonstracija prenosa toplote strujanjem
• Demonstracija prenosa toplote zračenjem

Električne pojave

• Proširivanje znanja o osobinama provodnika
• Sticanje znanja o naizmeničnoj struji
• Upoznavanje sa električnim strujama visoke frekvencije

• razume statičku raspodelu naelektrisanja kod metalnih provodnika
• razume električna svojstva izolatora
• razume električnu otpornost provodnika, kapacitivnost kondenzatora i induktivnost zavojnice
• shvati kako nastaje naizmenična struja i znaće da razlikuje maksimalne, trenutne i efektivne vrednosti struje i napona
• razume šta je impedansa u kolu naizmenične struje
• opiše karakteristike visokofrekventnih struja
• izvede laboratorijsku vežbu, pravilno i bezbedno rukuje nastavnim sredstvima, izvrši potrebne proračune i izračuna greške pri merenju

• Statička raspodela naelektrisanja na provodniku (električno polje i potencijal)
• Električna svojstva izolatora
• Naizmenična struja. Aktivni i reaktivni otpornici
• Rad i snaga jednosmerne i naizmenične struje
• Teslin transformator
• Demonstracioni ogledi:
- Demonstracija raspodele potencijala na naelektrisanom provodniku
- Demonstracija promene kapaciteta kod pločastog kondenzatora
- Merenje efektivne vrednosti električnog napona
• Laboratorijska vežba:
Provera Omovog zakona u kolu naizmenične struje

Talasna optika

• Upoznavanje talasne prirode svetlosti

• shvati talasna svojstva svetlosti
• opiše šta je interferencija, difrakcija, polarizacija, disperzija i rasejanje svetlosti
• izvede laboratorijsku vežbu, pravilno i bezbedno rukuje nastavnim sredstvima, izvrši potrebne proračune i izračuna greške pri merenju

• Hajgensov princip. Interferencija svetlosti
• Difrakcija svetlosti
• Polarizacija i disperzija svetlosti
• Rasejanje svetlosti
• Demonstracioni ogledi:
- Disperzija bele svetlosti na prizmi
- Difrakcija svetlosti na rešetki
• Laboratorijska vežba:
- Određivanje konstante difrakcione rešetke

TEMA

CILJ

ISHODI
Po završetku teme učenik će moći da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI
PO TEMAMA

NAČIN
OSTVARIVANJA PROGRAMA

Komponente biološkog diverziteta

• Upoznavanje sa pojmovima konzervaciona biologija i biodiverzitet
• Upoznavanje sa osnovnim činiocima koji utiču na biodiverzitet

• definiše osnovne ekološke discipline
• objasni komponente biološkog diverziteta
• analizira uticaj mutacije, kombinacije i rekombinacije na nasleđivanje i genetičku raznolikost
• analizira genetičku strukturu populacije i mehanizme genetičke raznolikosti
• objasni uticaj evolutivnih faktora koji menjaju genetičku strukturu populacije (mutacije, migracije, slučajnosti, prirodnu selekciju)

• Osnovne ekološke discipline
• Komponente biološkog diverziteta
• Interspecijski diverzitet (genetička varijabilnost, sredinska varijabilnost)
• Nasleđivanje i izvori genetičke raznolikosti (mutacije, kombinacije i rekombinacija gena)
• Genetička struktura populacije i mehanizmi održanja genetičke raznolikosti (Hardi-Vajnbergov zakon)
• Evolutivni faktori koji menjaju genetičku strukturu populacije

Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave/učenja, planom rada i načinima evidentiranja i ocenjivanja.

Oblici nastave
Predmet se realizuje kroz kombinaciju različitih oblika nastavnog rada i vrsta nastave (didaktičkih modela)
(64 časa)

Mesto realizacije nastave
Kabinet za biologiju, vivarijum, biološka radionica, univerzalna učionica, adekvatni objekti izvan školskog kompleksa

Preporuke za realizaciju nastave
• Poštovanje svih didaktičkih principa
• Primena prevashodno prirodnih nastavnih sredstava
• Kombinovanje različitih didaktičkih modela (problemska, egzemplarna, timska nastava biologije)
• Realizacija samostalnih učeničkih radova (referati, projekti, eseji)

Ekologija jedinki - idioekologija

• Upoznavanje sa pojmom ekologija jedinki - idioekologija

• definiše pojmove adaptacije i prirodne selekcije
• analizira pojam ekološke niše
• analizira specijacije
• objasni konvergentnu i divergentnu evoluciju

• Adaptacije i prirodna selekcija
• Ekološka niša
• Specijacija
• Konvergentna i divergentna evolucija

Ekologija populacija

• Upoznavanje sa pojmom ekologija populacije

• definiše brojnost i gustinu populacije
• analizira eksponencijalni i sigmoidni rast populacije

• Brojnost i gustina populacije
• Eksponencijalni i sigmoidni rast populacije

Ocenjivanje
Evidentiranje i ocenjivanje učenika (putem usmene i pisane provere znanja, testiranja, praktičnih radova-vežbanja, izrade prezentacija i projekata)

Okvirni broj časova po temama
• Komponente biološkog diverziteta (22 časa)
• Ekologija jedinki - idioekologija (10 časova)
• Ekologija populacija (6 časova)
• Biološke zajednice - biocenologija (26 časova)

Biološke zajednice - biocenologija

• Upoznavanje sa pojmom biološke zajednice - biocenologija
• Shvati značaj očuvanja biodiverziteta
• Upoznavanje sa načinima očuvanja biodiverziteta

• objasni biološke interakcije
• analizira odnos predator-plen i parazit-domaćin
• objasni pojam simbioze
• objasni diverzitet bioloških zajednica
• analizira interspecijski diverzitet
• analizira alfa i beta diverzitet
• objasni in situ i ex situ zaštitu genofonda

• Biološke interakcije
• Odnos predator-plen i parazit - domaćin
• Simbioza
• Diverzitet bioloških zajednica
• Interspecijski diverzitet
• Alfa i beta diverzitet
• In situ i ex situ zaštita genofonda
• Konvencije koje regulišu zaštitu biodiverziteta

TEME

CILJEVI:

ISHODI
Po završetku teme učenik će biti u stanju da:

PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA:

NAČIN
OSTVARIVANJA PROGRAMA

Digitalna fotografija

• Osposobljavanje za primenu digitalne fotografije u nastavi, svakodnevnom životu i radu.

• fotografiše celinu i detalj pod različitim uslovima osvetljenja;
• učita digitalnu fotografiju na računar;
• obradi fotografiju u odabranom računarskom programu;
• demonstrira kako je obradio/la fotografiju;
• selektuje svoje radove prema zadatim kriterijumima.

• Primena digitalne fotografije u nastavi, svakodnevnom životu i budućoj profesiji, digitalna fotografija kao savremeni umetnički medij;
• Principi komponovanja u fotografiji, kadriranje, osvetljenje;
• Etičke norme u izboru motiva, obradi fotografije i objavljivanju fotografija;
• Fotografisanje digitalnim fotoaparatom ili mobilnim telefonom: eksterijer, enterijer, detalj, mrtva priroda, autoportret;
• Prenos fotografije na računar, obrada fotografije osnovnim alatkama: opsecanje, podešavanje svetline, kontrasta i boje;
• Sortiranje, obeležavanje i čuvanje fotografija na računaru;
• Moguće preoblikovanje neuspelih fotografija u apstraktne slike, pozadine, kolaže;
• Samoprocena radova.

Posebni sadržaji:
• Crtanje svetlom;
• Izrada elektronskog portfolija;
• Reklamna fotografija;
• Modna fotografija.

Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave/učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.

Mesto realizacije nastave:
• odgovarajući kabinet;
• prostor škole.

Preporuke za realizaciju nastave:
• ostvariti saradnju sa nastavnikom informatike i razmenu informacija i iskustava između učenika i učenika i nastavnika;
• prema uslovima osvetljenja i vremenskim prilikama - jedan čas realizovati u školskom dvorištu ili u prirodi;
• izabrati računarski program za obradu fotografija prema mogućnostima škole i predznanjima učenika;
• objasniti učenicima kako da fotografišu likovne radove;
• naprednijim učenicima dopustiti eksperimentisanje složenijim alatkama u programu po izboru;
• uputiti zainteresovane učenike na literaturu i besplatne foto-editore na internetu;
• motivisati učenike da učestvuju u uređenju školskog časopisa ili sajta/profila škole.

Internet:
www.photoarts.com
www.atget
www.photography-now.net
www.photographysites.com
www.pixiport.com
www.usefilm.com
www.graphicssoft.about.com
http://www.photographymad.com/blog/post/10-top-photography-composition-rules
http://graphicssoft.about.com/od/pixelbasedwin/tp/freephotoedw.htm
http://www.shapecollage.com/
http://download.cnet.com/
http://AndreaPlanet.com/

Primitivna plemenska umetnost

• Sticanje znanja o pojavi, značaju i funkciji umetnosti u praistoriji;
• Razvijanje interesovanja za plemensku umetnost i tradiciju različitih naroda;
• Formiranje pozitivnog stava prema očuvanju kulturnog identiteta.

• navede opšte karakteristike
• primitivne umetnosti;
• objasni ulogu primitivne
• plemenske umetnosti u praistorijsko i savremeno doba;
• odabere medij, motiv i materijal za rad i obrazloži izbor;
• uradi likovni rad sa odlikama primitivne plemenske umetnosti.

• Primitivna plemenska umetnost od praistorije do savremenog doba;
• Uslovi za nastanak umetnosti, funkcije umetnosti u praistorijsko doba, materijali;
• Razlozi za dugotrajni opstanak primitivne plemenske umetnosti, popularnost savremene plemenske umetnosti, posledice komercijalizacije;
• Umetnost afričkih plemena, inuitska umetnost, umetnost indijanskih plemena, aboridžanska, polinezijska... ples, muzika, odeća, ukrašavanje, ornamentika, zanati;
• Primitivna umetnost kao inspiracija savremenim umetnicima;
• Izrada crteža, slika, skulptura, upotrebnih i ukrasnih predmeta, totema, maski, skica za šminku, odeću, nakit, frizure.

Posebni sadržaji:
• Kreiranje zvuka oblicima iz prirode, uobličavanje kompozicije na računaru, učitavanje zvuka u prezentaciju;
• Ritualni ples: objedinjavanje slike, muzike i plesa;
• Terapija putem umetnosti: umetnički zanati;
• Istraživanje: narodna umetnost Srbije;
• Izrada suvenira;
• Prezentacija: poređenje kultura (šminke, nošnje, frizura, obuće, keramike, veza...).

Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave/učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.

Mesto realizacije nastave:
• odgovarajući kabinet.

Preporuke za realizaciju nastave:
• napraviti vizuelni pregled praistorijske umetnosti svih kontinenata, uključujući i nalaze na tlu Srbije, kao uvod u temu;
• uporediti primere praistorijske umetnosti sa savremenom plemenskom umetnošću;
• motivisati učenike da samostalno uoče specifičnosti primitivne plemenske umetnosti različitih kultura i naroda;
• u skladu sa mogućnostima, prikazati prezentaciju, dokumentarni film ili promotivni spot; pustiti karakterističnu muziku; ostvariti saradnju sa muzejima;
• uputiti učenike na stvaralačko izražavanje prirodnim materijalima: ugljen, kreda, drvo, lišće, šljunak, slama, plodovi, koža, kamen, glina, kanap, vlakna, organske boje;
• po završetku teme prikazati radove svih učenika u prostoru škole i zajednički odabrati radove za objavljivanje ili objaviti prezentaciju radova na sajtu/profilu škole.

Internet:
http://www.google.rs/images
http://www.bradshawfoundation.com/
http://www.nativevillage.org/
http://www.indianetzone.com/
http://www.aboriginalartonline.com/culture/symbols.php
http://www.inuit.com/
http://www.wamena-gallery.com/en/tribal-art/oceania/primitive-magic-stone-malekulač60č671.html
http://www.visual-arts-cork.com/ancient-art/tribal-art.htm
http://www.tribal-explorer.com/bygeo_2.html
http://www.archaeology.org/
www.youtube.com: Janet and Kathy throat singing between classes, Aboriginal Didgeridoo part1, Masai tribe dance, Naga tribal chant and dance, Zulu-premarital dance…

Civilizacije prošlosti

• Upoznavanje sa značajnim spomenicima kulture;
• Formiranje pozitivnog stava prema očuvanju kulturnog nasleđa.

• razlikuje najpoznatije spomenike prošlih civilizacija;
• objasni značaj očuvanja spomenika kulture;
• objasni ulogu umetnika i umetnosti u prošlim civilizacijama;
• prikaže likovnim radom umetničku ideju odabrane civilizacije;
• diskutuje o različitim rešenjima zadatka.

• Civilizacija - pojam;
• Opšti prikaz: geografski položaj, gradovi, trajanje i razlog nestanka, verovanja, položaj vladara, uloga umetnika i umetnosti;
• Orijentacioni izbor spomenika prošlosti: Persepolis, Tutankamonova grobnica, Mohenjo-daro, Sanchi (Indija), Qin dinastija - ratnici od terakote, Machu Picchu, Mesa Verde, Chichen Itza,Tikal, El Tajin, toltečki ratnici u Tuli, Angkor, Petra, Nara;
• Umetnička ideja u prošlim civilizacijama, uticaj verovanja i društvene organizacije na umetnost;
• Izrada crteža i skica za palate, hramove, stubove, ornamente, spomenike, reljefe, fasade, fontane, prestole, nameštaj, upotrebne i ritualne predmete, dvorske odežde, vladarske simbole, vajanje vladarskog portreta.

Posebni sadržaji:
• Osmišljavanje turističke ture, izrada reklamne prezentacije ili brošure;
• Zaštićena svetska kulturna baština.

Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave/učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.

Mesto realizacije nastave:
• odgovarajući kabinet.

Preporuke za realizaciju nastave:
• prikazati civilizacije na vremenskoj lenti ili ih označiti na karti sveta;
• temu obraditi metodom analogije; posvetiti više pažnje kulturama (civilizacijama) koje su učenicima nepoznate;
• naglasiti značaj spomenika prošlih civilizacija kao nasleđa svih naroda;
• motivisati učenike da samostalno uoče sličnosti i razlike u umetnosti različitih civilizacija;
• prilikom postavljanja zadatka, nastavnik je u ulozi naručioca umetničkog rada, a učenik u ulozi umetnika;
• postaviti više zadataka različitog stepena složenosti i omogućiti učenicima da samostalno odaberu zadatak;
• uputiti učenike na dostupne izvore informacija;
• po završetku teme prikazati radove svih učenika u prostoru škole i zajednički odabrati radove za objavljivanje ili objaviti prezentaciju radova na sajtu/profilu škole.

Internet:
http://www.google.rs/images
www.youtube.com/
http://www.ancientcivilizations.co.uk/home_set.html
http://www.mayalords.org/
http://whc.unesco.org/en/list/668
http://www.latinamericanstudies.org/olmecs.htm
http://www.dinosoria.com/archeologie.htm

Ktitori, mecene i kolekcionari

• Sagledavanje vrednosti i značaja umetničkih dela iz ugla investitora;
• Formiranje navike praćenja kulturno-umetničkih manifestacija.

• objasni ulogu i značaj ktitora, mecena i kolekcionara u istoriji umetnosti;
• preporuči kulturno-umetničke sadržaje iz štampe i sa interneta;
• formira elektronsku ili štampanu zbirku umetničkih dela;
• obrazloži izbor umetničkih dela.

• Pojmovi: ktitor, mecena, kolekcionar;
• Veliki investitori u umetnost kroz istoriju: crkva, vladari, plemstvo, buržoazija, država, privatni fondovi...uloga i značaj;
• Investiranje u različite oblike umetnosti kroz istoriju: sakralni objekti, palate, spomenici, likovna umetnost, pozorište, balet, muzika, moda, film...muzejske kolekcije, privatne zbirke, motivi za ulaganje u umetnost;
• Prikaz deset značajnih umetničkih dela po izboru nastavnika, uz obrazloženje izbora;
• Odeljenski obilazak elektronskih: muzeja, galerija, kulturno-istorijskih spomenika, festivala;
• Uloga kolekcionara ili investitora: prikupljanje i formiranje elektronske ili štampane zbirke umetničkih dela po izboru učenika.

Posebni sadržaji:
• Istraživanje: značajne kulturno--umetničke manifestacije u Srbiji;
• Istraživanje: institucije kulture u Srbiji;
• Terapija putem umetnosti: uključivanje starije populacije u umetničke aktivnosti.

Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave/učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.

Mesto realizacije nastave:
• odgovarajući kabinet.

Preporuke za realizaciju nastave:
• izvući zanimljivosti iz literature i sa interneta o dvorskim umetnicima, gradnji spomenika, izradi narudžbina;
• objasniti učenicima razliku između umetničkih dela i kiča;
• prilikom podele uloga, postaviti učenicima smernice, npr. utvrđenu sumu novca, instituciju za koju se nabavlja umetničko delo, vrstu umetnosti u koju se ulaže;
• u skladu sa mogućnostima, formirati individualne ili zajedničku elektronsku, štampanu ili foto-zbirku umetničkih dela;
• izbeći negativne komentare, motivisati učenike da obrazlože svoj izbor;
• u skladu sa mogućnostima, jedan čas realizovati u muzeju ili galeriji;
• motivisati učenike na kontinuirano ažuriranje zbirke;
• motivisati učenike na posećivanje institucija kulture i kulturno-umetničkih manifestacija u lokalnom okruženju.

Internet:
http://www.woopidoo.com/profession/art-collectors/index.htm
http://www.famousartistsgallery.com/
http://www.museumstuff.com/
http://mason.gmu.edu/čmontecin/museum.htm
http://www.louvre.fr/llv/commun/home.jsp?bmLocale=en
http://www.theatrehistory.com/
http://www.artabus.com/
http://www.filmsite.org/directors.html
http://www.famouspeople.co.uk/dancers/
http://www.greatbuildings.com/
http://www.notablebiographies.com
http://www.wga.hu/

Umetnost recikliranja

• Osposobljavanje za kreativno preoblikovanje materijala za reciklažu.

• objasni značaj recikliranja;
objasni kako umetnost doprinosi očuvanju životne sredine;
• predloži nekoliko idejnih rešenja za likovno preoblikovanje materijala za reciklažu;
• uradi likovni rad od materijala za reciklažu;
• obrazloži izbor motiva i materijala.

• Uklanjanje otpada u velikim gradovima, vreme raspadanja pojedinih materijala, značaj recikliranja, uloga i značaj umetnosti u očuvanju životne sredine i smanjenju siromaštva;
• Izrada skica;
• Preoblikovanje predmeta i materijala za reciklažu: izrada tapiserije od plastičnih traka, izrada ambalaža, skulptura i instalacija, izrada nakita, torbi, šešira, kutija za olovke i nakit, posuda, lustera, stonih lampi, mozaika;

• Orijentacioni izbor umetnika: Daniel Clemmett, Nick Gentry, Robert Bradford, James Corbett, Subodh Gupta, Emma Whiteside, Michel de Broin, Hong Kyoung, Aurora Robson, Lucy Norman, Nek Chand…

Posebni sadržaji:
• Izrada kolekcije odeće od materijala za reciklažu;
• Građenje zidova, pultova, klupa, ograda i manjih objekata od plastičnih flaša, konzervi, stiropora, guma, zatvarača;
• Terapija putem umetnosti: materijali za reciklažu koji su pogodni za rad sa decom i starijim osobama;
• Kreiranje zvuka predmetima za reciklažu;
• Video-rad: akcija čišćenja okoline.

Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave/učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.

Mesto realizacije nastave:
• odgovarajući kabinet.

Preporuke za realizaciju nastave:
• uspostaviti povezanost sa sličnim sadržajima (oblikovanje i preoblikovanje) iz osnovne škole;
• prema potrebi podeliti učenike u parove ili manje timove;
• izbeći šablonske radove, npr. ljudske figure i robote napravljene od plastičnih flaša;
• uputiti učenike u proces izrade, ali insistirati na inovativnim rešenjima u okviru procesa;
• ukoliko učenici rade na jednom ili dva složenija rada većeg formata, pomoći u tehničkoj realizaciji (npr. spajanje delova u celinu, postavka i sl.);
• po završetku teme prikazati radove svih učenika u prostoru škole i objaviti radove na sajtu/profilu škole.

Internet:
http://webecoist.com/
http://www.arteco.com/
http://www.bags2riches.co.uk/
http://www.robbierowlands.com.au/artworks.php
http://www.johndahlsen.com/
http://www.toontoonz.com/canart/canartmain.htmlŽ
http://www.bonniemeltzer.com/MixedMedia.html
http://www.heart2art2heart.com/pages/theforevertron.html
http://www.aluminouspublishing.com/phpBB/
http://www.arthunt.co.uk/index.htm
http://www.recycle2art.com/
http://freshome.com/2010/07/17/original-wall-clocks-made-from-vinyl-records/
http://www.ghostforest.org/
http://quazen.com/arts/architecture/seven-strange-houses-made-of-recycled-materials/
http://inhabitat.com/low-income-housing-made-of-recycled-materials/
http://www.greenhomebuilding.com/recyclematerials.htm
http://sciencehax.com/2010/01/beautiful-home-built-from-recycled-materials/
http://www.expeditio.org/
http://www.scivee.tv/node/6935http://www.achildgrows.com/2008/02/28/cool-recycled-bags-by-a-womens-co-op/

Umetnost i nauka

• Formiranje celovite slike o povezanosti umetnosti, nauke i različitih delatnosti.

• navede primere povezanosti umetnosti i nauke, nastavnih predmeta i različitih delatnosti.

• Povezanost nauke i umetnosti;
• Matematika u umetnosti: simetrija, perspektiva, modularnost, zlatni presek, ornamentika, teselacija, origami;
• Geografija u umetnosti: pejzaži; apstraktne slike inspirisane satelitskim snimcima i geografskim kartama;
• Biologija u umetnosti: umetnost pod mikroskopom, ilustracije, anatomski crteži;
• Hemija u umetnosti: proizvodnja pigmenata i materijala, fotografije;
• Fizika u umetnosti: optika, akustika, fotografije;
• Istorija i umetnost: istorijski događaji u umetničkim delima, umetnička dela kao istorijski izvori;
• Razgovor o povezanosti umetnosti i drugih nastavnih predmeta i delatnosti;
• Izrada crteža, skulptura, slika, grafika, postera, instalacija, fotografija, video-radova, ornamenata, origamija, kolaža... nauka, nastavni predmet, oblast, lekcija, definicija, formula, pojam kao inspiracija.

Posebni sadržaji:
• Terapija putem umetnosti: lečenje bojom, zvukom i pokretom;
Tematski dan.

Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave/učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.

Mesto realizacije nastave:
• odgovarajući kabinet.

Preporuke za realizaciju nastave:
• razgovarati o umetničkoj vrednosti naučnih ilustracija;
• prikazati Leonardove, Rembrantove i Direrove skice i crteže;
zadati učenicima projektne zadatke, prema interesovanjima;
• izbeći naglašavanje likovnog rada kao ilustracije nastavnih sadržaja, insistirati na originalnom likovnom prikazu;
• po završetku teme prikazati radove svih učenika u prostoru škole i zajednički odabrati radove za objavljivanje na sajtu/profilu škole.

Internet:
www.mi.sanu.ac.rs/~jablans/s-d3.htm
http://www.litandart.com/2008/01/30/the-art-science-phenomenon/
www.origamitessellations.com
http://cedison.wordpress.com/category/origami-tessellation/
www.artofgeography.com
www.brainpicking.org
http://www.scienceart.nl/
http://www.scienceart.co.uk/
https://bioart.med.harvard.edu/
http://www.worldsciencefestival.com/BioArt
http://atunu.blogspot.com/2006/11/who-says-engineering-and-art-cant.html
http://www.arttherapy.org/
http://www.cap.ca/aop/art.html
http://www.fieldsproject.com/
http://artofchemistry.com/index.html
http://www.shands.org/aim/
http://cade.writtle.ac.uk/AgricultureArt.asp
http://www.geologyinart.com/geoart_webzine.html
http://www.pbs.org/seeinginthedark/resources-links/astronomy-and-the-arts.html
http://artandtech.osu.edu/

Umetnost
XXI veka

• Upoznavanje sa uticajem tehnologije na umetnost XXI veka;
• Stvaralačko izražavanje savremenim medijima.

• objasni uticaj tehnologije na umetnost XXI veka;
• navede nekoliko primera uticaja tehnologije na umetnost XXI veka;
• izrazi ideje, emocije, poruke i stavove savremenim medijima.

• Tradicionalni i savremeni mediji u XXI veku;
• Odgovarajući primeri umetničkih medija, pravaca i tehnika: 3D animacija, slikanje peskom, dinamičko slikarstvo, digitalna umetnost, laserska umetnost, genetička umetnost, nano umetnost, interaktivna umetnost, virtuelna umetnost, akciono slikanje na sceni, vizuelni efekti za film;
• Pribor: glow graffiti sprej, LED svetlosni kanapi, interaktivne table, I/O četka, Filipsov pribor za digitalno slikanje svetlom;
• Cyberfest (Kiberfest, Rusija), STRP festival; VIDFEST (Vankuver);
• Crtanje, slikanje, grafika i vajanje u računarskom programu; video-zapisi, odeljenski spotovi, montaža i animacija u računarskom programu; kolektivno akciono slikanje na sceni; objedinjavanje likovne umetnosti, filma, muzike i plesa; izrada svetlosne skulpture, slike ili instalacije; izrada zvučne skulpture, kinetičke skulpture...

Posebni sadržaji:
• Specijalni (mehanički) efekti u pozorištu i vizuelni efekti za film;
• Zvučni efekti;
• Elektronska muzika;
• Terapija putem umetnosti: materijali i tehnike;
• Eksperimentalna arhitektura, pametne zgrade;
• Crno pozorište; ples senki;
• Likovno oblikovanje veb stranice.

Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave/učenja, planom rada i načinima ocenjivanja

Mesto realizacije nastave:
• odgovarajući kabinet.

Preporuke za realizaciju nastave:
• ostvariti saradnju sa nastavnikom informatike i/ili nastavnicima stručnih predmeta;
• prikazati učenicima raznovrsne primere;
• po završetku teme zajednički odabrati radove za objavljivanje na sajtu/profilu škole.

Internet:
www.cyland.ru
https://bioart.med.harvard.edu/
http://sandfantasy.com/
http://www.flixxy.com/ukraine-talent-sand-animation.htm
http://www.sanbase.com/
http://www.davemc.net/GenArt/
http://www.gamasutra.com
http://www.virtualart.at/
http://www.abstractdigitalartgallery.com
http://www.neme.org/main/524/collecting-new-media-art
http://www.dpandi.com/jd/index.html
http://creativefan.com/30-incredible-matte-paintings-from-famous- films/
http://www.e-onsoftware.com/products/solutions/?page=matte
http://www.zoicstudios.com
http://www.alchemists.com
http://www.holographicart.co.uk
http://www.laserartfest.ca/
http://www.mat.ucsb.edu/
http://www.animatronics.org/
http://www.techblog.com
youtube: Blacklight Nu2ART performance; Paint dance; Mo (ve)ment: live painting and dance; Synchronized Elements; light painting; ArtCreatedFromShadows, Philips-digital-light-painting-kit, I/O brush...

Ambijent i prostor

• Osposobljavanje za estetsko preoblikovanje elemenata enterijera i oblikovanje prostora.

• opiše uticaj ambijenta na raspoloženje, ponašanje i radni učinak;
• predloži nekoliko ideja za preoblikovanje elemenata enterijera;
• preoblikuje elemente enterijera;
• uredi deo školskog prostora.

• Uticaj ambijenta na raspoloženje, ponašanje i radni učinak;
• Odgovarajući primeri dizajna školskog prostora, instalacija u enterijeru i preoblikovanja elemenata enterijera;
• Izrada skica;
• Preoblikovanje elemenata enterijera: oslikavanje i preoblikovanje pohabanih stolica, klupa, stolova, ormana, zidova, prozorskih okvira, staklenih površina, stubova; lepljenje i umetanje različitih materijala; izrada vitraža, lustera, lampi, asamblaža, mozaika;
• Oblikovanje prostora u delu učionice ili prostoru škole.

Posebni sadržaji:
• Terapija putem umetnosti: psihologija boje;
• Biodekoracija stubova i zidova ili zelenih površina;
• Dizajn svetla, oblikovanje prostora svetlom;
• Dekoracija zidova: rad sa šablonima i projektorom, nazivi boja, mehaničko mešanje boja, nijanse, psihologija boje;
• Lend art;
• Ambijentalna muzika.

Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave, odnosno učenja, planom rada i načinima ocenjivanja

Mesto realizacije nastave:
• odgovarajući kabinet;
• školski prostor.

Preporuke za realizaciju nastave:
• učenike motivisati vizuelnim primerima;
• prema potrebi podeliti učenike u parove ili manje timove;
• u radu koristiti ekološke boje i lakove;
• oblikovanje prostora može biti zajednički rad na nivou odeljenja, razreda ili škole;
• podsticati učenike da procenjuju svoj rad i radove drugih;
• po završetku teme objaviti radove svih učenika na sajtu/profilu škole.

Internet:
http://www.arteco.com/
http://www.skifurniture.com
http://www.bikefurniture.com/
http://freshome.com/
http://www.instructables.com/id/DIY-Vinyl-Wall-Art/
http://comeuptomyroom.com/
http://www.apartmentherapy.com/
http://www.alldriftwoodfurniture.com/driftwood_tables.html
http://www.fauxfinish.com/FauxFinish/faux-appetite-design.htm
http://bhousedesain.com/
http://azmyarch.com/
http://www.google.rs/images
http://home.rebstech.com/cool-wall-painting/
http://inter1or.com/decoration/tag/office-chairs/
http://homes-designing.com/decorate/decoration/old-furniture-new-life/
http://www.nobleparkps.vic.edu.au/art_show_2008.htm
http://www.salvationsct.com/furniture.htm
http://www.stylehive.com/tag/rustic_furniture
http://www.flickr.com/photos/29371360@N00/272362405/
http://www.dezignwithaz.com/
http://www.bhajanhunjan.com/wp/?page_id=798
http://www.conceptualgardens.co.uk/

Strip

• Formiranje celovite slike o stripu kao savremenom umetničkom mediju.

IV stepen:
• razlikuje vrste stripa;
• prepozna umetnički crtež u stripu;
• diskutuje o ulozi stripa u savremenom društvu;
• opiše tradicionalni postupak crtanja stripa;
• nacrta likovno-grafički rad.

• Pojmovi: strip, manga, čibi, grafički roman;
• Razvojni put stripa, različite funkcije stripa kroz istoriju;
• Škole stripa: američka i japanska, francusko-belgijska, engleska, italijanska - karakteristike, tipični predstavnici, međusobni uticaji, popularnost škola i autora kod nas i u svetu;
• Festivali stripa, muzeji, društva;
• Uticaj stripa na umetničke pravce, kulturu i društvo;
• Orijentacioni izbor autora: Rodolphe Topffer, Walt Disney, Osamu Tezuka, Richard Outcault, Steve Ditko, Alan Moore, Frank Miller, Moebius, Masashi Kishimoto, Koji Morimoto, Hiromu Arakawa, Matsuri Hino, Takeshi Obata, Marko Stojanović, Bane Kerac, Vlada Vesović, Saša Rakezić, Aleksa Gajić, Zoran Janjetov;

• Tradicionalni pribor i postupak izrade; računarski programi i grafičke table;
• Izrada table stripa, strip junaka, korica za grafički roman, izrada odeljenskog fanzina; ilustracija odlomaka priče, pesme, filma... tradicionalnim ili savremenim tehnikama.

Posebni sadržaji:
• Animirani film;
• Izrada scenarija za strip, grafički roman, računarsku igricu ili animirani film;
• Studija figure u pokretu;
• Kolekcija odeće, obuće ili nakita inspirisana stripom;
• Muzika u animiranom filmu.

Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave/učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.

Mesto realizacije nastave:
• odgovarajući kabinet.

Preporuke za realizaciju nastave:
• napraviti poređenje između američkog, evropskog i japanskog stripa;
• ukazati učenicima na moguće smerove crtanja i čitanja stripa;
• razgovarati o uticaju japanskog stripa na savremeni evropski strip i animirani film;
• objasniti učenicima razliku između karikature i umetničkog stripa; više pažnje posvetiti grafičkom romanu kao književno-grafičkoj formi;
• na reprezentativnim primerima ukazati učenicima na likovni rukopis, kompoziciju, pokret, skraćenje, senku;
• uputiti učenike kako da uvežbavanjem postignu prepoznatljiv stil i sa jednostavnim, neprofesionalnim crtežom;
• po mogućnosti organizovati gostovanje profesionalnih crtača stripa kako bi učenici stekli celokupnu sliku o temi;
• uputiti zainteresovane učenike na elektronske udžbenike, škole stripa i računarske programe;
• tema može da se realizuje kao odeljenski rad - izradom table stripa na hameru, ucrtavanjem ili lepljenjem pojedinačnih crteža;
• po završetku teme prikazati radove svih učenika u prostoru škole i zajednički odabrati radove za objavljivanje na sajtu/profilu škole.

Internet:
http://en.wikipedia.org/wiki/European_comics
http://www.seecult.org/
http://www.comicartdepot.com/
http://www.linesandcolors.com/
http://www.filetransit.com/screenshot.php?id=79391
http://ideja.forum-express.net/t2093-manga
http://www.dereksantos.com/comicpage/

Znameniti srpski umetnici

• Upoznavanje sa znamenitim srpskim umetnicima i razumevanje značaja njihovih dela.

• navede nekoliko znamenitih srpskih umetnika;
• objasni značaj odabranog umetnika;
• uradi originalan vizuelni prikaz života i/ili dela odabranog umetnika.

• Znameniti srpski umetnici, izbor nastavnika;
• Izrada originalnog, netradicionalnog likovnog prikaza života i/ili dela srpskog umetnika po izboru učenika: prezentacija, grafička priča, kolaž, instalacija; kombinacija teksta, ilustracija i fotografija; video-rad, animacija;
• Razgovor o značaju, životu i delu odabranih umetnika.

Posebni sadržaji:
• Izrada monografije odabranog umetnika, odeljenski rad;
• Terapija putem umetnosti: organizovanje gostovanja profesionalnih umetnika u bolnicama i domovima za stare; organizovanje likovne radionice.

Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave/učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.

Mesto realizacije nastave:
• odgovarajući kabinet.

Preporuke za realizaciju nastave:
• napraviti sažet prikaz života i dela odabranih umetnika;
• porediti senzibilitet odabranih umetnika;
• uputiti učenike na dostupne izvore informacija;
• po završetku teme prikazati radove svih učenika u prostoru škole i zajednički odabrati radove za objavljivanje na sajtu/profilu škole.

Tragom nasleđa

• Osposobljavanje učenika za izradu promotivnog rada.

IV stepen:
• prikuplja i sortira informacije iz različitih izvora;
• diskutuje o znamenitostima kraja;
• uradi promotivni likovni rad.

• Značaj kvalitetne promocije u budućoj profesiji;
• Istraživanje kulturnih, istorijskih i prirodnih znamenitosti kraja: obilazak okoline, obilazak lokalnih galerija i muzeja; istraživanje stručne literature, interneta, arhive, novinskih članaka; razgovori sa odgovarajućim profilom stručnjaka, nastavnicima, roditeljima, familijom; intervjui, ankete; proučavanje i pravljenje foto i pisane dokumentacije;
• Orijentacioni izbor tema u okviru projekta: prirodne odlike, istorija, kulturno-istorijski spomenici, manifestacije, sport, umetnost, turizam, delatnosti, stari zanati, običaji i verovanja, znameniti ljudi, odevanje kroz istoriju, arhitektura, kulinarstvo, muzika;
• Dizajn promotivnog materijala;
• Izrada promotivnog spota, prezentacije, brošure, plakata, ilustrovanih priča, razglednica, panoa za promovisanje kulturno-istorijskih i prirodnih znamenitosti kraja.

Posebni sadržaji:
• Promocija profesije;
• Promocija škole;
• Promocija odeljenja;
• Terapija putem umetnosti: postavka izložbe, organizovanje promocije radova putem interneta i štampe;
• Marketing i brendovi.

Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave/učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.

Mesto realizacije nastave:
• odgovarajući kabinet;
• biblioteka;
• lokalna zajednica.

Preporuke za realizaciju nastave:
• temu obraditi kao odeljenski projekat;
• motivisati učenike atraktivnim vizuelnim primerima;
• omogućiti učenicima nesputano iznošenje predloga likovnih rešenja;
• po završetku teme objaviti rad na sajtu/profilu škole.

Neobična umetnost

• Podsticanje inovativnosti u likovnom izražavanju.

• predloži netradicionalni materijal za rad;
• uradi likovni rad od netradicionalnog materijala;
• obrazloži izbor materijala i motiva.

• Vizuelni prikaz: neobične ideje, umetnička dela na neuobičajenoj podlozi ili od neuobičajenih materijala;
• Orijentacioni izbor umetnika: Julian Beever, Guido Daniele, Jim Denevan, Richard Long, Daniel Baumann, Olafur Elasson, Michael de Broin, Agata Olek, Hang Nga, Mathier Collos, Rebecca Murtaugh, Jonathan Borofsky, Livio de Marchi, Chakaia Booker, Choi Jung Hyun, Margaret Benyon, Jennifer Maestre, Nathan Sawaya, Baptiste Debombourg, Toge-NYC, Ran Hwang, Don Lucho, Scott Gundersen, Sydney Cash, Scott Hove, Evan Blackwell, Jean-Luc Cornec, Jason Hackenwerth, Jason de Caires Taylor, Shinichi Marayama, Joan Dulla, Janet Echelman, Alain Guerra, Lara Schnitger, Maurizio Savini, Renata Memole, Neraldo de la Paz, Elisabeth Higgins O'Connor, Carabosse;
• Izrada likovnih radova od neuobičajenih materijala.

Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave/učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.

Mesto realizacije nastave:
• odgovarajući kabinet.

Preporuke za realizaciju nastave:
• vizuelnim primerima, razgovorom i asocijacijama motivisati učenike da osmisle originalne predloge;
• prema potrebi podeliti učenike u parove ili manje timove;
• podsticati učenike da procenjuju svoj rad i radove drugih;
• po završetku teme prikazati radove svih učenika u prostoru škole, zajednički odabrati radove za objavljivanje na sajtu/profilu škole.

Internet:
www.myunusual
www.creativity-portal.com
www.dornob.com
www.flatrock.org
www.webcoist.com
www.weburbanist.com
http://weburbanist.com/2009/01/08/food-art-and-food-artists/
http://www.darkroastedblend.com/2009/04/pasta-monster-and-other-strange-food.html
http://www.collthings.co.uk/2008/12/cool-food-art.html
http://www.agilitynut.com/h/bh.html
http://www.jennifermaestre.com/portfolio.php
http://karenswhimsy.com
http://www.lostateminor.com/2009/08/06/scott-hoves-cakeland/
http://www.greenpiecewireart.com/
http://www.jeffbots.com
http://www.deepapanchamia.com/

Arhitektura Srbije

• Upoznavanje sa odlikama arhitekture na tlu Srbije;
• Formiranje pozitivnog stava prema očuvanju kulturnog nasleđa.

• navede značajne primere spomenika, sakralne i svetovne arhitekture u Srbiji;
• objasni značaj očuvanja znamenitih građevina i spomenika;
• uradi likovni rad sa stilskim odlikama lokalne arhitekture.

• Znameniti spomenici i zgrade -obeležja svetskih gradova;
• Sakralna arhitektura Srbije;
• Zamkovi, utvrđenja i palate Srbije;
• Svetovna arhitektura Srbije: tipovi starih srpskih kuća, znameniti objekti XIX i XX veka;
• Spomenici, fontane, parkovi i parkovske skulpture;
• Značaj očuvanja znamenitih građevina i spomenika;
• Izrada skica za vikendicu, vikend-naselje, etno-selo, namenske objekte, rekonstrukcija zamka ili utvrđenja, skica za reljefe, trgove, ograde, prozorska okna i druge elemente eksterijera, spomenike i skulpture u pleneru...

Posebni sadržaji:
• Istraživanje: rimska naselja na tlu Srbije;
• Povezivanje učenika putem interneta sa vršnjacima iz drugog mesta u Srbiji, razmena fotografija i informacija o arhitekturi, spomenicima i parkovima;
• Osmišljavanje turističke ture;

Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave/učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.

Mesto realizacije nastave:
• odgovarajući kabinet;
• lokalna zajednica.

Preporuke za realizaciju teme:
• izlaganje prilagoditi saznajnim mogućnostima i interesovanjima učenika, prikazati samo karakteristične primere;
• preporučuje se obilazak rodnog mesta ili lokalnog okruženja, fotografisanje objekata i spomenika, skiciranje fasada i spomenika, razgovor o elementima arhitekture, stilovima, fasadama, stubovima, fontanama, spomenicima;
• podsticati učenike da procenjuju svoj rad i radove drugih;
• po završetku teme prikazati radove svih učenika u prostoru škole i zajednički odabrati radove za objavljivanje na sajtu/profilu škole.

Internet:
http://www.greatbuildings.com/

Ulična umetnost

• Prepoznavanje umetničkih vrednosti u supkulturi;
• Formiranje odgovornog odnosa prema očuvanju zdravlja i okruženja.

• razlikuje vrste ulične umetnosti;
• prepozna estetske i idejne vrednosti ulične umetnosti;
• navede materijale štetne po zdravlje i mere zaštite;
• uradi skicu za mural ili grafit;
• diskutuje o različitim rešenjima zadatka.

• Pojmovi: ulična umetnost, murali, grafiti, tagiranje;
• Vidovi ulične umetnosti: murali, grafiti, stikeri, instalacije;
• Istorijat grafita, legalni grafiti, grafiti u galerijama;
• Diskusija: namera umetnika, ideje, poruke, stavovi, emocije, stilovi; tagiranje po kulturno-istorijskim spomenicima, znamenitim zgradama, privatnoj svojini, radovima umetnika;
• Materijali, opasnost po zdravlje i okolinu, mere zaštite;
• Orijentacioni izbor umetnika, umetničkih grupa i projekata: Edgar Mueller, Julian Beever, Kurt Wenner, Jeroen Koolhaas -Dre Urhahn, Ernesto Neto, Mark Jenkins, Peter Gibson, David Choe, Cityzenkane, Belx2, Lady Pink, Keith Jive, Baer, Ras Terms, Jon Reiss (Bomb it-dokumentarni film), Blu (odabrani radovi), Rinpa Eshidan, Reverse Graffiti Project;
• Izrada skice za mural ili grafit tradicionalnim materijalima ili u računarskom programu.

Posebni sadržaji:
• Istraživanje: ulična kultura, muzika i ples;
• Pantomima;
• Znamenite građevine Srbije;
• Izrada dokumentarnog filma.

Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave/učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.

Mesto realizacije nastave:
• odgovarajući kabinet.

Preporuke za realizaciju teme:
• razgovarati o tome šta jedan grafit čini umetničkim i o različitim doživljajima posmatrača;
• radove urađene u računarskom programu treba odštampati kako bi učenici po njima uradili slobodoručni crtež uz dodavanje originalnih detalja;
• u skladu sa mogućnostima, realizovati skicu ekološkim bojama na oštećenom zidu škole ili u okruženju;
• podsticati učenike da procenjuju svoj rad i radove drugih;
• po završetku teme prikazati radove svih učenika u prostoru škole i zajednički odabrati radove za objavljivanje na sajtu/profilu škole.

Internet:
http://www.graffiti.org/
http://www.barcelonastreetart.net/
http://www.unurth.com/
http://www.xmarkjenkinsx.com/outside.html
http://artradarjournal.com/2010/01/21/what-is-street-art-vandalism-graffiti-or-public-art-part-i/
http://www.metanamorph.com
http://www.european-street-painting.com
http://www.toxel.com/inspiration/2008/09/15/pedestrian-street-art-by-peter-gibson/
http://www.heatheronhertravels.com/crimes-of-passion-street-art-on-show-in-bristol/
http://weburbanist.com
http://graffiti.playdo.com/
http://www.carolynrydercooley.com/photo440.html
http://been-seen.com/index.php/articles/passport/creative-subways-around-the-world

Vremeplov

• Formiranje opšte slike o promenama u umetnosti tokom istorije.

IV stepen:
• navede uzroke promena u umetnosti tokom istorije;
• prepozna istorijski period prema prikazanom umetničkom delu;
• prikaže likovnim radom specifičnost odabranog istorijskog perioda.

• Svakodnevni život, pronalasci, otkrića, važni istorijski događaji i ličnosti, odevanje, nameštaj, arhitektura, likovna umetnost, muzika, pozorište, ples, sport, zabava... od kritsko-mikenske kulture do kraja XX veka;
• Likovni prikaz istorijskog perioda po izboru učenika; izrada maski, kostima, šešira, perika, dekoracija, skica za upotrebne predmete ...

Posebni sadržaji:
• Projekat svih odeljenja, tematska zabava - rekonstrukcija odabranog perioda: izrada scenografije, kostima, maski, frizura, šminke, izbor muzike, koncert, nastup hora, predstava, ples, lutkarsko pozorište...

Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave/učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.

Mesto realizacije nastave:
• odgovarajući kabinet.

Preporuke za realizaciju nastave:
• prikazati vizuelnu prezentaciju pojedinačnih istorijskih perioda, izneti samo ključne informacije i karakteristične primere;
• razgovarati o tome kako su istorijski događaji, razvoj tehnologije i otkrića uticali na promene u estetici i umetnosti;
• omogućiti učenicima nesputano iznošenje mišljenja i ideja;
• po završetku teme prikazati radove svih učenika u prostoru škole i zajednički odabrati radove za objavljivanje na sajtu/profilu škole.

Internet:

http://www.historyworld.net/
http://www.hyperhistory.com/
http://www.eyewitnesstohistory.com
http://www.britannica.com/
http://www.fashion-era.com/
http://www.essentialsofmusic.com/
http://www.theatrehistory.com/