TEMA

CILJ

ISHODI
Po završetku teme učenik će biti u stanju da:

PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

• Zdravstvena kultura i fizička aktivnost, kao osnova za realizovanje postavljenih ciljeva i ishoda

• Unapređivanje i očuvanje zdravlja;
• Uticaj na pravilno držanje tela (prevencija posturalnih poremećaja);

• Prepozna veze između fizičke aktivnosti i zdravlja;
• Objasni karakteristike položaja tela, pokreta i kretanja u profesiji za koju se školuje i uoči one, koje mogu imati negativan uticaj na njegov rast, razvoj;
• Odabere i izvede vežbe oblikovanja i vežbe iz korektivne gimnastike, koje će preventivno uticati na moguće negativne uticaje usled rada u odabranoj profesiji;

• Vežbe oblikovanja (jačanja, labavljenje i rastezanje);
• Vežbe iz korektivne gimnastike;
• Provera stanja motoričkih i funkcionalnih sposobnosti;

• Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja;
• Tokom realizacije časova fizičkog vaspitanja davati informacije o tome koje vežbe pozitivno utiču na status njihovog organizma, s obzirom na karakteristike njihove profesije, a koje negativno utiču na zdravlje;
• Učenici koji pohađaju četvorogodišnje stručne škole daleko su više opterećeni u redovnom obrazovanju praktičnom i teorijskom nastavom od ostalih učenika.
• Zbog toga je fizičko vaspitanje, u ovim školama, značajno za aktivan oporavak učenika, kompenzaciju i relaksaciju s obzirom na njihova česta statička i jednostrana opterećenja. Teorijska znanja iz oblasti fizičkih aktivnosti su od velikog značaja za ukupnim bavljenjem fizičkim vežbama.

• Oblici nastave
Predmet se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• teorijska nastava (4 časa)
• merenje i testiranje (8 časova)
• praktična nastava (58 časova)

Podela odeljenja na grupe
Odeljenje se ne deli prilikom realizacije;
Nastava se izvodi frontalno i po grupama, u zavisnosti od karaktera metodske jedinice koja se realizuje. Ukoliko je potrebno, naročito za vežbe iz korektivne gimnastike, pristup je individualan.

Mesto realizacije nastave
• Teorijska nastava se realizuje u učionici ili u sali, istovremeno sa praktičnom nastavom;
• Praktična nastava realizuje se na sportskom vežbalištu (sala, sportski otvoreni tereni, bazen, klizalište, skijalište).

Preporuke za realizaciju nastave
• Nastava se realizuje u ciklusima koji traju približno 10-12 časova (uzastopnih). Nastavniku fizičkog vaspitanja je ostavljeno da, zavisno od potreba, precizira trajanje svakog ciklusa, kao i redosled njihovog sadržaja.

Sadržaj ciklusa je:
- za proveru nivoa znanja na kraju školske godine - jedan;
- za atletiku - jedan;
- za gimnastiku: vežbe na spravama i tlu - jedan
- za sport po izboru učenika - dva;
- za povezivanje fizičkog vaspitanja sa životom i radom - jedan.

Način ostvarivanja programa

Sadržaji programa usmereni su na: razvijanje fizičkih sposobnosti; sportsko-tehničko obrazovanje; povezivanje fizičkog vaspitanja sa životom i radom.
Godišnji plan, program i raspored kroseva, takmičenja, zimovanja i drugih oblika rada utvrđuje se na početku školske godine na nastavničkom veću, na predlog stručnog veća nastavnika fizičkog vaspitanja.
Stručno veće nastavnika fizičkog vaspitanja, samostalno, određuje redosled obrade pojedinih sadržaja programa i ciklusa.
Časovi u toku nedelje treba da budu raspoređeni u jednakim intervalima, ne mogu se održavati kao blok časovi. Nastava se ne može održavati istovremeno sa dva odeljenja ni na sportskom terenu ni u fiskulturnoj sali.
U svim razredima nastava fizičkog vaspitanja se realizuje odvojeno za učenike i odvojeno za učenice, a samo u školama koje imaju po dva paralelna objekta za fizičko vaspitanje dozvoljena je istovremena realizacija časa

Praćenje, vrednovanje i ocenjivanje
Praćenje napretka učenika u fizičkom vaspitanju se obavlja sukcesivno u toku čitave školske godine, na osnovu metodologije praćenja, merenja i vrednovanja efekata u fizičkom vaspitanju - standardi za ocenjivanje fizičkih sposobnosti učenika i postignuća u sportskim igrama

Minimalni obrazovni zahtevi
• Atletika: trčanje na 100 m za učenike i učenice, trčanje na 800 m za učenike i 500 m za učenice, skok udalj, uvis, bacanje kugle - na rezultat.
• Vežbe na spravama i tlu:
Za učenike: nastavni sadržaji iz programa vežbi na tlu, preskoka, jedne sprave u uporu i jedne sprave u visu;
Za učenice: nastavni sadržaji iz programa vežbi na tlu, preskoka, grede i dvovisinskog razboja.

Okvirni broj časova po temama
• Testiranje i provera savladanosti standarda iz osnovne škole (6 časova)
• Teorijskih časova (2 u prvom i 2 u drugom polugodištu).
• Atletika (12 časova)
• Gimnastika: vežbe na spravama i tlu (12) časova.
• Sportska igra: po izboru škole (12 časova)
• Fizička aktivnost, odnosno sportska aktivnost:u skladu sa mogućnostima škole a po izboru učenika (10 časova).
• Plivanje (10 časova).
• Provera znanja i veština (4 časa).

POSEBNE AKTIVNOSTI
- Iz fonda radnih dana i za izvođenje redovne nastave škola u toku školske godine organizuje:
- Dva celodnevna izleta sa pešačenjem
- I razred do 12km (ukupno u oba pravca);
- II razred do 14 km (ukupno u oba pravca);
- III razred do 16 km (ukupno u oba pravca);
- Dva krosa: jesenji i prolećni
- Stručno veće nastavnika fizičkog vaspitanja utvrđuje program i sadržaj izleta, i dužinu staze za kroseve, prema uzrastu učenika.
Škola organizuje i sprovodi sportska takmičenja, kao jedinstveni deo procesa nastave fizičkog vaspitanja. sportska takmičenja organizuju se u okviru radne subote i u drugo vreme koje odredi škola. Međuškolska sportska takmičenja organizuju se u okviru kalendara koje odredi Savez za školski sport i olimpijsko vaspitanje Srbije koje je ujedno i organizator ovih takmičenja.

• Razvoj motoričkih i funkcionalnih sposobnosti čoveka, kao osnova za realizovanje postavljenih ciljeva i ishoda

• Razvoj i usavršavanje motoričkih sposobnosti i teorijskih znanja neophodnih za samostalni rad na njima;

• Imenuje motoričke sposobnosti koje treba razvijati, kao i osnovna sredstva i metode za njihov razvoj;
• Primeni adekvatna sredstva (izvodi vežbe) za razvoj i usavršavanje motoričkih sposobnosti iz: vežbi oblikovanja, atletike, gimnastike, plivanja i sportskih igara za razvoj: snage, brzine, izdržljivosti, gipkosti, spretnosti i okretnosti;

• Vežbe snage bez i sa malim tegovima (do 4 kg.);
• Trčanje na 60 m i 100 m;
• Trčanje na 800 m učenice i 1000 m učenici;
• Vežbe rastezanja (broj ponavljanja i izdržaj u krajnjem položaju),
• Poligoni spretnosti i okretnosti i sportske igre;
• Aerobik;

• Usvajanje znanja, umenja i veština iz sportskih grana i disciplina kao osnova za realizovanje postavljenih ciljeva i ishoda
• Atletika;
• Sportska gimnastika:
(Vežbe na spravama i tlu);
• Sportska igra (po izboru)
• Fizička, odnosno sportska aktivnost: u skladu sa mogućnostima škole

• Motivacija učenika za bavljenjem fizičkim aktivnostima;
• Formiranje pozitivnog psihosocijalnih obrazaca ponašanja
• Primena stečenih umenja, znanja i navika koje se koriste u svakodnevnim uslovima života i rada
• Estetsko istraživanje pokretom i doživljavanje estetskih vrednosti;
• Usvajanje etičkih vrednosti i podsticanje voljnih osobina učenika
• Sticanje i usavršavanje motoričkih znanja, umeća, veština, tehnika i navika predviđenih programom za bazične sportske grane.
• Povezivanje motoričkih zadataka u celine, ali bez stvaranja krutih motoričkih automatizama;
• Uvođenje učenika u organizovani sistem priprema za igre, susrete i manifestacije;
• Razvijanje elemenata ritma sjedinjavanjem kinetičkih i energetskih elemenata u cjeline: rad-odmor; na-prezanje-relaksacija; ubrzanje-uspo-ravanje;
• Izbor sportova, odnosno sportsko-rekreativnih ili drugih kretnih aktivnosti kao trajnog opredeljenja za njihovo svakodnevno upražnjavanje.

• Kratko opisati osnovne karakteristike i pravila sportske grane atletike, gimnastike i sportske grane- disciplina koje se uče.
• Demonstrirati - vežbe i tehnike atletskih disciplina i vežbi na spravama i tlu koje se uče (posedovati veštinu)
• Detaljnije opisati pravila sportske grane za koju pokazuje poseban interes, za koju škola ima uslove.
• Objasniti zbog kojih je karakteristika fizičkog vaspitanja važno da aktivno učestvuje u procesu nastave i da samostalno sprovodi određen program fizičke i sportske aktivnosti.
• Učenik će želeti da se bavi fizičkim, odnosno sportskim aktivnostima pošto će sagledati (detektovati) pozitivne karakteristike fizičke i sportske aktivnosti i njihove pozitivne uticaje na zdravlje, druženje i dobro raspoloženje.
• Sagledati negativne uticaje savremenog načina života (pušenje, droga, nasilje, delikventno ponašanje) i svestan je da fizičkim, odnosno sportskim aktivnostima moguće je preduprediti negativne uticaje
• Putem fizičkih odnosno sportskih aktivnosti komunicirati sa svojim drugovima i uživati u druženju i kontaktima.
• Dovesti u vezu svakodnevni život i sposobnost za učenje i praktičan rad sa fizičkim, odnosno sportskim aktivnostima i pravilnom ishranom.
• Objasniti da pokret i kretanje, bez obzira na to kojoj vrsti fizičke, odnosno sportske aktivnosti pripadaju, imaju svoju estetsku komponentu(lepota izvođenja, lepota doživljaja).
• Učenik uživa u izvođenju pokreta i kretanja.
• Učenik navodi osnovne olimpijske principe i primenjuje ih na školskim sportskim takmičenjima i u slobodnom vremenu.
• Prepoznaje netolerantno ponašanje svojih drugova i reaguje na njega, širi duh prijateljstva, istrajan je u svojim aktivnostima.
• Ima pravilan odnos prema okruženju u kojem vežba, rekreira se i bavi se sportom.

• ATLETIKA U svim atletskim disciplinama treba raditi na razvijanju osnovnih motoričkih osobina za datu disciplinu;

Trčanja:
Usavršavanje tehnike trčanja na kratke i srednje staze:
- 100 m učenici i učenice;
- 800 m učenici i učenice;
- štafeta 4 x 100 m učenici i učenice

Vežbanje tehnike trčanja na srednjim stazama umerenim intenzitetom i različitim tempom u trajanju od 5 do 10 min.
Kros: jesenji i prolećni
- 800 m učenice,
- 1000 m učenici.
Skokovi:
Skok udalj koračnom tehnikom.
Skok uvis leđnom tehnikom.
Bacanja:
Bacanje kugle, jedna od racionalnih tehnika (učenice 4 kg, učenici 5 kg).
Sprovesti takmičenja u odeljenju, na rezultat, u svim realizovanim atletskim disciplinama.

• SPORTSKA GIMNASTIKA: VEŽBE NA SPRAVAMA I TLU
Napomena:
- Nastavnik olakšava, odnosno otežava program na osnovu motoričkih sposobnosti i prethodno stečenih umenja učenika.
1. Vežbe na tlu
Za učenike i učenice:
- iz upora za rukama, zibom, provlak zgrčeno napred do upora pred rukama (opruženo);
- kolut napred i spojeno uspravom do vage pretklonom i zanoženjem, izdržaj
- premet strance uporom u "bolju" stranu i spojeno, premet strance u "slabiju" stranu
- za napredni nivo premet napred uporom
2. Preskok
Za učenike konj u širinu visine 120 cm; za učenice 110 cm:
- zgrčka;
- raznoška
- za napredni nivo: sklonka i preskoci sa zanoženjem
3. Krugovi
Za učenike /doskočni krugovi/:
- njih, zanjihom saskok, uz pomoć.
4. Razboj
Za učenike /paralelni razboj/:
- iz upora sedećeg raznožno pred rukama, prehvatom napred i dizanjem sklonjeno stav na ramenima, spust nazad u upor sedeći raznožno, prehvat rukama iza butina, snožiti i zanjihom saskok.
Za učenice /dvovisinski razboj, jedna pritka, vratilo/:
- vis na v/p licem prema n/p: klim, premah zgrčeno jednom nogom do visa ležećeg na n/p, prehvat (može raznoručno) na n/p do upora jašućeg; premah odnožno prednožnom (unazad) do upora prednjeg; zamahom unazad (zanjihom) saskok pruženim telom;
- jedna pritka: naskok u upr prednji, premah odnožno jednom nogom do upora jašućeg; premah odnožno zanožnom do upora stražnjeg; saskok sasedom (zamahom nogama unapred).
5. Vratilo
Za učenike /doskočno vratilo/
- iz mirnog visa uzmak do upora, zamahom nogama unazad (zanjihom) saskok uvito
6. Greda
Za učenice /visoka greda/:
- zaletom i sunožnim odskokom naskok u upor čučeći; okret za 90° usprav u uspon, okret za 180°, lagano trčanje na prstima, skok sa promenom nogu, koraci u usponu do kraja grede; saskok zgrčeno (bočno u odnosu na gredu).
7. Konj sa hvataljkama
Za učenike:
- iz upora pred rukama, kolo zanožno levom, kolo zanožno desnom.
Školsko takmičenje (odeljenje, škola): aktiv nastavnika fizičkog vaspitanja bira sprave na kojima će se učenici takmičiti.
Za naprednije učenike: sastavi iz sistema školskih sportskih takmičenja i učešće na višim nivoima školskih takmičenja.

Minimalni obrazovni zahtevi:
Za učenike: nastavni sadržaji iz programa vežbi na tlu, preskoka, jedne sprave u uporu i jedne sprave u visu;
Za učenice: nastavni sadržaji iz programa vežbi na tlu, preskoka, grede i dvovisinskog razboja.

• SPORTSKA IGRA (po izboru)
- Ponavljanje i učvršćivanje ranije obučavanih elemenata igre.
- Dalje proširivanje i produbljavanje tehničko-taktičke pripremljenosti učenika u skladu sa izbornim programom za datu igru. Na osnovu prethodnih umenja u tehnici i taktici nastavnik planira konkretne sadržaje iz sportske igre.

• Aktiv nastavnika, prema programu koji sam donosi (iz programa trećeg razreda (program po izboru učenika) u skladu sa mogućnostima škole, organizuje nastavu za koju učenici pokažu posebno interesovanje

TEMA

CILJ

ISHODI
Po završetku teme učenik će biti u stanju da:

PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

• Zdravstvena kultura i fizička aktivnost, kao osnova za realizovanje postavljenih ciljeva i ishoda

• Unapređivanje i očuvanje zdravlja;

• Uticaj na pravilno držanje tela (prevencija posturalnih poremećaja);

• Prepoznati veze između fizičke aktivnosti i zdravlja.
• Objasniti karakteristike položaja tela, pokreta i kretanja u profesiji za koju se školuje i uočiti one, koje mogu imati negativan uticaj na njegov rast, razvoj;
• Odabrati i izvesti vežbe oblikovanja i vežbe iz korektivne gimnastike, koje će preventivno uticati na moguće negativne uticaje usled rada u odabranoj profesiji.

• Vežbe oblikovanja(jačanja, labavljenje i rastezanje).
• Vežbe iz korektivne gimnastike
• Provera stanja motoričkih i funkcionalnih sposobnosti-

• Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja;
• Tokom realizacije časova fizičkog vaspitanja davati informacije o tome koje vežbe pozitivno utiču na status njihovog organizma, s obzirom na karakteristike njihove profesije, a koje negativno utiču na zdravlje;
• Učenici koji pohađaju četvorogodišnje stručne škole daleko su više opterećeni u redovnom obrazovanju praktičnom i teorijskom nastavom od ostalih učenika.
• Zbog toga je fizičko vaspitanje, u ovim školama, značajno za aktivan oporavak učenika, kompenzaciju i relaksaciju s obzirom na njihova česta statička i jednostrana opterećenja. Teorijska znanja iz oblasti fizičkih aktivnosti su od velikog značaja za ukupnim bavljenjem fizičkim vežbama.

Oblici nastave
Predmet se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• teorijska nastava (4 časa)
• merenje i testiranje (8 časova)
• praktična nastava (58 časova)

Podela odeljenja na grupe
Odeljenje se ne deli prilikom realizacije;
Nastava se izvodi frontalno i po grupama, u zavisnosti od karaktera metodske jedinice koja se realizuje. Ukoliko je potrebno, naročito za vežbe iz korektivne gimnastike, pristup je individualan.

Mesto realizacije nastave
• Teorijska nastava se realizuje u učionici ili u sali, istovremeno sa praktičnom nastavom
• Praktična nastava realizuje se na sportskom vežbalištu (sala, sportski otvoreni tereni, bazen, klizalište, skijalište).

Preporuke za realizaciju nastave
• Nastava se realizuje u ciklusima koji traju približno 10-12 časova (uzastopnih)
• Nastavniku fizičkog vaspitanja je ostavljeno da, zavisno od potreba, precizira trajanje svakog ciklusa, kao i redosled njihovog sadržaja.

Sadržaj ciklusa je:
- za proveru nivoa znanja na kraju školske godine - jedan;
- za atletiku - jedan;
- za gimnastiku: vežbe na spravama i tlu - jedan
- za sport po izboru učenika - dva;
- za povezivanje fizičkog vaspitanja sa životom i radom - jedan.

Način ostvarivanja programa
Sadržaji programa usmereni su na:razvijanje fizičkih sposobnosti; sportsko-tehničko obrazovanje; povezivanje fizičkog vaspitanja sa životom i radom.
Godišnji plan, program i raspored kroseva, takmičenja, zimovanja i drugih oblika rada utvrđuje se na početku školske godine na nastavničkom veću, na predlog stručnog veća nastavnika fizičkog vaspitanja.
Stručno veće nastavnika fizičkog vaspitanja, samostalno, određuje redosled obrade pojedinih sadržaja programa i ciklusa.
Časovi u toku nedelje treba da budu raspoređeni u jednakim intervalima, ne mogu se održavati kao blok časovi. Nastava se ne može održavati istovremeno sa dva odeljenja ni na sportskom terenu ni u fiskulturnoj sali.
U svim razredima nastava fizičkog vaspitanja se realizuje odvojeno za učenike i odvojeno za učenice, a samo u školama koje imaju po dva paralelna objekta za fizičko vaspitanje dozvoljena je istovremena realizacija časa.

Praćenje, vrednovanje i ocenjivanje
Praćenje napretka učenika u fizičkom vaspitanju se obavlja sukcesivno u toku čitave školske godine, na osnovu metodologije praćenja, merenja i vrednovanja efekata u fizičkom vaspitanju - standardi za ocenjivanje fizičkih sposobnosti učenika i postignuća u sportskim igrama

Okvirni broj časova po temama
• Testiranje i provera savladanosti standarda iz osnovne škole (6 časova)
• Teorijskih časova (2 u prvom i 2 u drugom polugodištu).
• Atletika (12 časova)
• Gimnastika: vežbe na spravama i tlu (12) časova.
• Sportska igra: po izboru škole(12 časova)
• Fizička aktivnost, odnosno sportska aktivnost:u skladu sa mogućnostima škole a po izboru učenika (10 časova).
• Plivanje (10 časova).
• Provera znanja i veština (4 časa).

POSEBNE AKTIVNOSTI
- Iz fonda radnih dana i za izvođenje redovne nastave škola u toku školske godine organizuje:
- Dva celodnevna izleta sa pešačenjem
- I razred do 12km (ukupno u oba pravca);
- II razred do 14 km (ukupno u oba pravca);
- III razred do 16 km(ukupno u oba pravca);
- Dva krosa: jesenji i prolećni
- Stručno veće nastavnika fizičkog vaspitanja utvrđuje program i sadržaj izleta, i dužinu staze za kroseve, prema uzrastu učenika.

Škola organizuje i sprovodi sportska takmičenja, kao jedinstveni deo procesa nastave fizičkog vaspitanja.
sportska takmičenja organizuju se u okviru radne subote i u drugo vreme koje odredi škola. Međuškolska sportska takmičenja organizuju se u okviru kalendara koje odredi Savez za školski sport i olimpijsko vaspitanje Srbije koje je ujedno i organizator ovih takmičenja.

• Razvoj motoričkih i funkcionalnih sposobnosti čoveka, kao osnova za realizovanje postavljenih ciljeva i ishoda

• Razvoj i usavršavanje motoričkih sposobnosti i teorijskih znanja neophodnih za samostalni rad na njima;

• Imenovati motoričke sposobnosti koje treba razvijati i koja su sredstva i metode za njihov razvoj;
• Primeniti (izvoditi) adekvatna sredstva za razvoj i usavršavanje motoričkih sposobnosti iz: vežbi oblikovanja, atletike, gimnastike, plivanja i sportskih igara za razvoj: snage, brzine, gipkosti, spretnosti i okretnosti.

• Vežbe snage bez i sa malim tegovima (do 4 kg.);
• Trčanje na 800 m učenice i 1000 m učenici;
• Trčanje na 60 m i 100 m;
• Vežbe rastezanja (broj ponavljanja i izdržaj u krajnjem položaju),
• Poligoni spretnosti i okretnosti i sportske igre;
• Aerobik
• Obuka tehnika plivanja

• Usvajanje znanja, umenja i veština iz sportskih grana i disciplina kao osnova za realizovanje postavljenih ciljeva i ishoda
• Atletika;
• Sportska gimnastika: (Vežbe na spravama i tlu);
• Sportska igra (po izboru)
• Fizička, odnosno sportska aktivnost: u skladu sa mogućnostima škole

• Sticanje motoričkih umenja (veština) i teorijskih znanja neophodnih za za njihovo usvajanje;
• Motivacija učenika za bavljenjem fizičkim aktivnostima;
• Formiranje pozitivnog psihosocijalnih obrazaca ponašanja;
• Primena stečenih umenja, znanja i navika u svakodnevnim uslovima života i rada;
• Estetsko izražavanje pokretom i doživljavanje estetskih vrednosti pokreta i kretanja;
• Usvajanje etičkih vrednosti i podsticanje voljnih osobina učenika;
• Povezivanje motoričkih zadataka u celine; Uvođenje učenika u organizovani sistem priprema za školska takmičenja, igre, susrete i manifestacije;
• Razvijanje elemenata ritma u prepoznavanju celina: rad-odmor; naprezanje-relaksacija; ubrzanje-usporavanje;
• Izbor sportskih grana, sportsko-rekreativnih ili drugih kretnih aktivnosti kao trajnog opredeljenja za njihovo svakodnevno upražnjavanje;

• Kratko opisati osnovne karakteristike i pravila sportske grane atletike, gimnastike i sportske grane - disciplina koje se uče.
• Demonstrirati - vežbe i tehnike atletskih disciplina i vežbi na spravama i tlu koje se uče (posedovati veštinu)
• Detaljnije opisati pravila sportske grane za koju pokazuje poseban interes, za koju škola ima uslove.
• Objasniti zbog kojih je karakteristika fizičkog vaspitanja važno da aktivno učestvuje u procesu nastave i da samostalno sprovodi određen program fizičke i sportske aktivnosti.
• Učenik će želeti da se bavi fizičkim, odnosno sportskim aktivnostima pošto će sagledati (detektovati) pozitivne karakteristike fizičke i sportske aktivnosti i njihove pozitivne uticaje na zdravlje, druženje i dobro raspoloženje.
• Sagledati negativne uticaje savremenog načina života (pušenje, droga, nasilje, delikventno ponašanje) i svestan je da fizičkim, odnosno sportskim aktivnostima moguće je preduprediti negativne uticaje
• Putem fizičkih odnosno sportskih aktivnosti komunicirati sa svojim drugovima i uživati u druženju i kontaktima.
• Dovesti u vezu svakodnevni život i sposobnost za učenje i praktičan rad sa fizičkim, odnosno sportskim aktivnostima i pravilnom ishranom.
• Objasniti da pokret i kretanje, bez obzira na to kojoj vrsti fizičke, odnosno sportske aktivnosti pripadaju, imaju svoju estetsku komponentu(lepota izvođenja, lepota doživljaja).
• Učenik uživa u izvođenju pokreta i kretanja.
• Učenik navodi osnovne olimpijske principe i primenjuje ih na školskim sportskim takmičenjima i u slobodnom vremenu.
• Prepoznaje netolerantno ponašanje svojih drugova i reaguje na njega, širi duh prijateljstva, istrajan je u svojim aktivnostima.
• Ima pravilan odnos prema okruženju u kojem vežba, rekreira se i bavi se sportom.

• ATLETIKA
U svim atletskim disciplinama treba raditi na usavršavanju tehnike i razvijanju vodećih motoričkih osobina za datu disciplinu.
Trčanje
Trčanje na 100 m - učenici i učenice,
na 1000 m - učenici,
na 800 m - učenice,
Štafeta 4x100 m učenici i učenice.
Skokovi
Skok udalj - odabranom tehnikom;
Skok uvis - odabranom tehnikom.
Bacanje
Bacanje kugle racionalnom tehnikom (učenici 6 kg i učenice 4 kg

• SPORTSKA GIMNASTIKA: VEŽBE NA SPRAVAMA I TLU
Napomena:
- Nastavnik olakšava, odnosno otežava program na osnovu motoričkih sposobnosti i prethodno stečenih umenja učenika.
1. Vežbe na tlu
Za učenike i učenice:
- iz upora za rukama, zibom, premah odbočno do upora pred rukama (opruženo).
- kombinacija vežbi koja sadrži (vežbe se biraju, oduzimaju ili dodaju u skladu sa mogućnostima učenika): plesne korake; skok sa okretom za 180°; okret na dve ili jednoj nozi; premet strance; kolut napred sunožnim odrazom i malim letom; vagu pretklonom i zanoženjem; stav na šakama kolut napred i sp. skok sa okretom (proizvoljan broj stepeni);
- za napredniji nivo: kolut leteći i prekopit napred, uz pomoć.
2. Preskok
Za učenike konj u širinu visine 120 cm; za učenice 110 cm:
- zgrčka;
- raznošk
- za napredni nivo: sklonka; preskoci sa zanoženjem i "prekopit"
3. Krugovi
Za učenike /doskočni krugovi/:
- vučenjem vis uzneto; vis strmoglavo; vis uzneto; spust u vis stražnji - izdržaj; vučenjem vis uzneto; spust u vis prednji (polako); saskok
4. Razboj
Za učenike /paralelni razboj/:
- iz zamaha u uporu prednjihom spust u sklek, zanjih u skleku i spojeno upor (u zanjihu); prednjih i spojeno sklek, zanjihom upor (ponoviti 2 do 3 puta)
Za učenice /dvovisinski razboj, jedna pritka, vratilo/:
- licem prema n/p, zaletom i sunožnim odskokom naskok upor prednji; premah odnožno desnom (levom) u upor jašući; prehvat na v/p; premah odnožno zanožnom do visa sedećeg, podmetnim opružanjem ili odrivom od n/p prednjih i spojeno saskok u prednjihu (uz pomoć) do stava na tlu, leđima prema v/p
- jedna pritka: zaletom i sunožnim odskokom naskok upor prednji; premah odnožno desnom (levom) do upora jašućeg, premah odnožno zanožnom do upora stražnjeg; sased sa okretom za 90°.
5. Vratilo
Za učenike /doskočno i dohvatno ili dočelno vratilo/:
- /doskočno/: podmetno uspostavljanje niha; njihanje sa povećavanjem amplidude i saskok u prednjihu ili zanjihu uz pomoć;
- /dohvatno ili dočelno/:kovrtljaj nazad u uporu.
6. Greda
Za učenice /visoka greda/:
- zaletom i sunožnim odskokom naskok u upor čučeći odnožno; okret za 90° do upora čučećeg; usprav, odručiti; koraci u usponu dokoracima; vaga pretklonom i zanoženjem, usklon; sunožnim odskokom skok sa pomeranjem; okret za 90° u usponu; saskok pruženim telom ili, za napredniji nivo - sa prednožnim raznoženjem
7. Konj sa hvataljkama
Za učenike:
- iz upora prednjeg kolo predožno desnom, kolo prednožno levom;
- iz upora stražnjeg kolo odnožno desnom, kolo odnožno levom

Školsko takmičenje (odeljenje, škola): aktiv nastavnika fizičkog vaspitanja bira sprave na kojima će se učenici takmičiti.
Za naprednije učenike: sastavi iz sistema školskih sportskih takmičenja i učešće na višim nivoima školskih takmičenja.

Minimalni obrazovni zahtevi:
Za učenike: nastavni sadržaji iz programa vežbi na tlu, preskoka, jedne sprave u uporu i jedne sprave u visu;
Za učenice: nastavni sadržaji iz programa vežbi na tlu, preskoka, grede i dvovisinskog razboja.

• SPORTSKA IGRA (po izboru)
- Ponavljanje i učvršćivanje ranije obučavanih elemenata igre.
- Dalje proširivanje i produbljavanje tehničko-taktičke pripremljenosti učenika u skladu sa izbornim programom za datu igru. Na osnovu prethodnih umenja u tehnici i taktici nastavnik planira konkretne sadržaje iz sportske igre.

• Aktiv nastavnika, prema programu koji sam donosi (iz programa trećeg razreda (program po izboru učenika) u skladu sa mogućnostima škole, organizuje nastavu za koju učenici pokažu posebno interesovanje

TEMA

CILJ

ISHODI
Po završetku teme učenik će biti u stanju da:

PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

• Zdravstvena kultura i fizička aktivnost, kao osnova za realizovanje postavljenih ciljeva i ishoda

• Unapređivanje i očuvanje zdravlja;
• Uticaj na pravilno držanje tela (prevencija posturalnih poremećaja);

• Prepozna veze između fizičke aktivnosti i zdravlja;
• Objasni karakteristike položaja tela, pokreta i kretanja u profesiji za koju se školuje i uoči one, koje mogu imati negativan uticaj na njegov rast, razvoj;
• Odabere i izvede vežbe oblikovanja i vežbe iz korektivne gimnastike, koje će preventivno uticati na moguće negativne uticaje usled rada u odabranoj profesiji;

• Vežbe oblikovanja (jačanja, labavljenje i rastezanje);
• Vežbe iz korektivne gimnastike;
• Provera stanja motoričkih i funkcionalnih sposobnosti;

• Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja;
• Tokom realizacije časova fizičkog vaspitanja davati informacije o tome koje vežbe pozitivno utiču na status njihovog organizma, s obzirom na karakteristike njihove profesije, a koje negativno utiču na zdravlje;
• Učenici koji pohađaju četvorogodišnje stručne škole daleko su više opterećeni u redovnom obrazovanju praktičnom i teorijskom nastavom od ostalih učenika.
• Zbog toga je fizičko vaspitanje, u ovim školama, značajno za aktivan oporavak učenika, kompenzaciju i relaksaciju s obzirom na njihova česta statička i jednostrana opterećenja. Teorijska znanja iz oblasti fizičkih aktivnosti su od velikog značaja za ukupnim bavljenjem fizičkim vežbama.

Oblici nastave
Predmet se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• teorijska nastava (4 časa)
• merenje i testiranje (6 časova)
• praktična nastava (56 časova)

Podela odeljenja na grupe
Nastava se izvodi frontalno i po grupama, u zavisnosti od karaktera metodske jedinice koja se realizuje. Ukoliko je potrebno, naročito za vežbe iz korektivne gimnastike, pristup je individualan.

Mesto realizacije nastave
• Teorijska nastava se realizuje u učionici ili u sali, istovremeno sa praktičnom nastavom;
• Praktična nastava realizuje se na sportskom vežbalištu (sala, sportski otvoreni tereni, bazen, klizalište, skijalište).

Preporuke za realizaciju nastave
Nastava se realizuje u ciklusima koji traju približno 10-12 časova (uzastopnih). Nastavniku fizičkog vaspitanja je ostavljeno da, zavisno od potreba, precizira trajanje svakog ciklusa, kao i redosled njihovog sadržaja.

Sadržaj ciklusa je:
- za proveru nivoa znanja na kraju školske godine - jedan;
- za atletiku - jedan;
- za gimnastiku: vežbe na spravama i tlu - jedan
- za sport po izboru učenika - dva;
- za povezivanje fizičkog vaspitanja sa životom i radom - jedan.

Način ostvarivanja programa
Sadržaji programa usmereni su na:razvijanje fizičkih sposobnosti; sportsko-tehničko obrazovanje; povezivanje fizičkog vaspitanja sa životom i radom.

Godišnji plan, program i raspored kroseva, takmičenja, zimovanja i drugih oblika rada utvrđuje se na početku školske godine na nastavničkom veću, na predlog stručnog veća nastavnika fizičkog vaspitanja.
Stručno veće nastavnika fizičkog vaspitanja, samostalno, određuje redosled obrade pojedinih sadržaja programa i ciklusa.
Časovi u toku nedelje treba da budu raspoređeni u jednakim intervalima, ne mogu se održavati kao blok časovi. Nastava se ne može održavati istovremeno sa dva odeljenja ni na sportskom terenu ni u fiskulturnoj sali.
U svim razredima nastava fizičkog vaspitanja se realizuje odvojeno za učenike i odvojeno za učenice, a samo u školama koje imaju po dva paralelna objekta za fizičko vaspitanje dozvoljena je istovremena realizacija časa

Praćenje, vrednovanje i ocenjivanje
Praćenje napretka učenika u fizičkom vaspitanju se obavlja sukcesivno u toku čitave školske godine, na osnovu metodologije praćenja, merenja i vrednovanja efekata u fizičkom vaspitanju - standardi za ocenjivanje fizičkih sposobnosti učenika i postignuća u sportskim igrama

Okvirni broj časova po temama
• Testiranje i provera savladanosti standarda iz osnovne škole (6 časova)
• Teorijskih časova (2 u prvom i 2 u drugom polugodištu).
• Atletika (12 časova)
• Gimnastika: vežbe na spravama i tlu (12) časova.
• Sportska igra: po izboru škole(12 časova)
• Fizička aktivnost, odnosno sportska aktivnost:u skladu sa mogućnostima škole a po izboru učenika (10 časova).
• Plivanje (10 časova).
• Provera znanja i veština (4 časa).

POSEBNE AKTIVNOSTI
- Iz fonda radnih dana i za izvođenje redovne nastave škola u toku školske godine organizuje:
- Dva celodnevna izleta sa pešačenjem
- I razred do 12km (ukupno u oba pravca);
- II razred do 14 km (ukupno u oba pravca);
- III razred do 16 km(ukupno u oba pravca);
- Dva krosa: jesenji i prolećni
- Stručno veće nastavnika fizičkog vaspitanja utvrđuje program i sadržaj izleta, i dužinu staze za kroseve, prema uzrastu učenika.
- Škola organizuje i sprovodi sportska takmičenja, kao jedinstveni deo procesa nastave fizičkog vaspitanja.
sportska takmičenja organizuju se u okviru radne subote i u drugo vreme koje odredi škola. Međuškolska sportska takmičenja organizuju se u okviru kalendara koje odredi Savez za školski sport i olimpijsko vaspitanje Srbije koje je ujedno i organizator ovih takmičenja.

• Razvoj motoričkih i funkcionalnih sposobnosti čoveka, kao osnova za realizovanje postavljenih ciljeva i ishoda

• Razvoj i usavršavanje motoričkih sposobnosti i teorijskih znanja neophodnih za samostalni rad na njima;

• Imenuje motoričke sposobnosti koje treba razvijati, kao i osnovna sredstva i metode za njihov razvoj;
• Primeni adekvatna sredstva (izvodi vežbe) za razvoj i usavršavanje motoričkih sposobnosti iz: vežbi oblikovanja, atletike, gimnastike, plivanja i sportskih igara za razvoj: snage, brzine, izdržljivosti, gipkosti, spretnosti i okretnosti;

• Vežbe snage bez i sa malim tegovima (do 4 kg.);
• Trčanje na 60 m i 100 m;
• Trčanje na 800 m učenice i 1000 m učenici;
• Vežbe rastezanja (broj ponavljanja i izdržaj u krajnjem položaju),
• Poligoni spretnosti i okretnosti i sportske igre;
• Aerobik;

• Usvajanje znanja, umenja i veština iz sportskih grana i disciplina kao osnova za realizovanje postavljenih ciljeva i ishoda
Program po izboru učenika:
• Ritmička gimnastika i narodni plesovi
• Sportska igra (po izboru)
• Rukomet
• Fudbal
• Košarka
• Odbojka
• Plivanje
• Borilačke veštine
• Klizanje, skijanje

• Sticanje motoričkih umenja (veština) i teorijskih znanja neophodnih za za njihovo usvajanje;
• Motivacija učenika za bavljenjem fizičkim aktivnostima;
• Formiranje pozitivnog psihosocijalnih obrazaca ponašanja;
• Primena stečenih umenja, znanja i navika u svakodnevnim uslovima života i rada;
• Estetsko izražavanje pokretom i doživljavanje estetskih vrednosti pokreta i kretanja;
• Usvajanje etičkih vrednosti i podsticanje voljnih osobina učenika;
• Povezivanje motoričkih zadataka u celine;
• Uvođenje učenika u organizovani sistem priprema za školska takmičenja, igre, susrete i manifestacije;
• Razvijanje elemenata ritma u prepoznavanju celina: rad-odmor; naprezanje-relaksacija; ubrzanje-usporavanje;
• Izbor sportskih grana, sportsko-rekreativnih ili drugih kretnih aktivnosti kao trajnog opredeljenja za njihovo svakodnevno upražnjavanje;

• Kratko opiše osnovne karakteristike i pravila atletike, gimnastike i sportske grane - disciplina koje se uče;
• Demonstrira tehniku disciplina iz atletike i gimnastike (vežbi na spravama i tlu) koje - poseduje veštinu, tehniku i taktiku sportske igre kao i vežbe iz ostalih programom predviđenih sadržaja
• Detaljnije opiše pravila sportske grane za koju pokazuje poseban interes - za koju škola ima uslove;
• Objasni zbog kojih je karakteristika fizičkog vaspitanja važno, da aktivno učestvuje u procesu nastave i da samostalno sprovodi određen program fizičke i sportske aktivnosti;
• Želi da se bavi fizičkim, odnosno sportskim aktivnostima, pošto sagledava (detektuje) pozitivne karakteristike fizičke i sportske aktivnosti - njihove pozitivne uticaje na zdravlje, druženje i dobro raspoloženje;
• Sagleda negativne uticaje savremenog načina života (pušenje, droga, nasilje, delikventno ponašanje) i bude svestan da je fizičkim, odnosno sportskim aktivnostima moguće preduprediti negativne uticaje;
• Komunicira putem fizičkih odnosno sportskih aktivnosti sa svojim drugovima i uživa u druženju i kontaktima;
• Dovodi u vezu svakodnevni život i sposobnost za učenje i praktičan rad sa fizičkim, odnosno sportskim aktivnostima i pravilnom ishranom;
• samostalno bira fizičku, odnosno sportsku aktivnost i izvodi je u okruženju u kome živi (da li si ovo namerno izbacio?.
• Objasni da pokret i kretanje, bez obzira na to kojoj vrsti fizičke, odnosno sportske aktivnosti pripada, ima svoju estetsku komponentu (lepota izvođenja, lepota doživljaja);
• Uživa u izvođenju pokreta i kretanja;
• Navodi osnovne olimpijske principe i primenjuje ih na školskim sportskim takmičenjima i u slobodnom vremenu;
• Prepozna netolerantno ponašanje svojih drugova i reaguje na njega, širi duh prijateljstva, bude istrajan je u svojim aktivnostima.
• Se pravilno odnosi prema okruženju u kojem vežba, rekreira se i bavi se sportom, što prenosi u svakodnevni život
• Učestvuje na školskom takmičenju i u sistemu školskih sportskih takmičenja

PROGRAM PO IZBORU UČENIKA

• RITMIČKA GIMNASTIKA I NARODNI PLESOVI
- Savladavanje osnovnih vežbi: dokorak,", menjajući korak galopom u svim pravcima, polkin korak, daleko visoki skok, "makazice;
- Sistematska obrada estetskog pokreta tela u mestu i u kretanju bez rekvizita i sa rekvizitima, koristeći pri tome različitu dinamiku, ritam i tempo,
- Primena savladane tehnike estetskog pokreta i kretanja u kratkim sastavima.
- Treba savladati najmanje pet narodnih plesova.
- Priprema za takmičenje i priredbe i učešće na njima.

• SPORTSKA IGRA (po izboru)
- Ponavljanje i učvršćivanje ranije obučavanih elemenata igre.
- Dalje proširivanje i produbljavanje tehničko-taktičke pripremljenosti učenika u skladu sa izbornim programom za datu igru.

RUKOMET
- Uvežbavati osnovne tehničke elemente koji su predviđeni programskim sadržajima za osnovnu školu.
- Pokrivanje i otkrivanje igrača, oduzimanje lopte, ometanje protivnika. Opšti principi postavljanja igrača u odbrani i napadu. Napad sa jednim i dva igrača i napad protiv zonske odbrane. Zonska odbrana i napad "čovek na čoveka". Uigravanje kroz trenažni proces.
- Pravila igre.
- Učestvovanje na razrednim, školskim i međuškolskim takmičenjima.

FUDBAL
- Uvežbavati osnovne tehničke elemente koji su predviđeni programskim sadržajima za osnovnu školu.
- Pokrivanje i otkrivanje igrača, oduzimanje lopte i ometanje protivnika. Opšti principi postavljanja igrača u napadu i odbrani. Razne varijante napada i odbrane. Uigravanje kroz trenažni proces.
- Pravila malog fudbala.
- Učestvovanje na raznim školskim i međuškolskim takmičenjima.

KOŠARKA
- Uvežbavati osnovne tehničke elemente koji su predviđeni programskim sadržajima za osnovnu školu
- Tehnika košarke. Šutiranje na koš iz mesta i kretanja, šut sa jednom ili obema rukama, sa raznih odstojanja od koša. Postavljanje i kretanje igrača u napadu i odbrani. Odbrana "zonom" i "čovek na čoveka". Napad protiv ovih vrsta odbrana. Kontranapad u raznim varijantama i princip bloka.
- Pravila igre i suđenje.
- Učestvovanje na razrednim i školskim takmičenjima.

ODBOJKA
- Uvežbavati osnovne tehničke elemente koji su predviđeni programskim sadržajima za osnovnu školu
- Tehnika odbojke. Igra sa povučenim i isturenim centrom. Smečiranje i njegova blokada. Uigravanje kroz trenažni proces.
- Pravila igre i suđenja.
- Učestvovanje na odeljenskim, razrednim i međuškolskim takmičenjima.

PLIVANJE
- Upoznavanje i primena osnovnih sigurnosnih mera u plivanju;
- Usvajanje dve tehnike plivanja (po sklonostima i izboru učenika). Vežbanje radi postizanja boljih rezultata. Skok na startu i okreti.
- Učestvovanje na odeljenskim, razrednim i međuškolskim takmičenjima.

BORILAČKE VEŠTINE
- Izbor borilačke veštine koja se izučava na matičnim fakultetima sporta i fizičkog vaspitanja, i koja je u programu Školskih sportskih takmičenja. Nastavnik u skladu sa mogućnostima škole i interesovanjima učenika predlaže nastavni program.

KLIZANJE I SKIJANJE
- Programski zadaci iz klizanja i skijanja obuhvataju savladavanje osnovne tehnike i upoznavanje sa pravilima takmičenja. Nastavnik predlaže nastavni program, koji se zasniva na programu klizanja i predmeta skijanje na matičnim fakultetima

TEMA

CILJ

ISHODI
Po završetku teme učenik će biti u stanju da:

PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

VEKTORI

• Sticanje znanja o vektorima

• definiše pojam vektor i navede osobine vektora
• ume da izvrši operacije sa vektorima (sabiranje i oduzimanje vektora, proizvod broja i vektora)

• Pojam vektora, suprotan vektor, osnovne operacije sa vektorima
• Primeri razlaganja sila u fizici

Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave, odnosno učenja, planom rada i načinima ocenjivanja

Oblici nastave
Predmet se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• teorijska nastava (105 časova)

Mesto realizacije nastave
• Teorijska nastava se realizuje u učionici ili kabinetu za matematiku

Preporuke za realizaciju nastave
• obrazložiti cilj predmeta, način i kriterijum ocenjivanja
• neophodna predznanja ponoviti uz maksimalno angažovanje učenika
• podsticati učenike na razmišljanje i samostalno zaključivanje
• primenjivati raznovrsne oblike i metode rada, kako bi se podstakla aktivnost učenika
• insistirati na preciznosti, tačnosti, sistematičnosti i urednosti u radu
• upućivati učenike na pretraživanje različitih izvora i primenu savremenih tehnologija

• Trigonometrija pravouglog trougla:sadržaje povezivati sa odgovarajućim sadržajima fizike i stručnih predmeta: nagib strme ravni, razlaganje sila (normalna komponenta kod sile trenja ili komponenta sile u pravcu kretanja tela...), veličina senke... Treba insistirati na upotrebi kalkulatora, kao pomoćnog sredstva pri rešavanju problema primenom trigonometrije
• Realni brojevi: sadržaje o greškama povezati sa stručnim predmetima, izračunavati apsolutnu i relativnu grešku konkretnih merenja
• Proporcionalnost: koristiti što više konkretnih primera iz života i struke npr. kod planova i geografskih karata,
• Linearne jednačine i nejednačine: istaći povezanost između analitičkog i grafičkog prikaza funkcije. Sadržaje povezati sa odgovarajućim sadržajima stručnih predmeta

SKUPOVI I FUNKCIJE

• Proširivanje znanja o skupovima i sticanje osnovnih znanja iz funkcija i jednostavnih kombinatornih problema

• odredi elemente skupa zadatog na različite načine
• izvrši skupovne operacije na zadatim skupovima
• navede primere funkcija
• definiše linearnu funkciju
• odredi inverznu funkciju linearne funkcije
• reši jednostavne kombinatorne probleme primenom pravila zbira i proizvoda

• Skupovi i skupovne operacije
• Pojam funkcije, linearna funkcija kao primer
• Složena funkcija
• Inverzna funkcija
• Pravilo zbira i pravilo proizvoda u kombinatorici

REALNI BROJEVI

• Proširivanje znanja o skupu realnih brojeva

• razlikuje osnovne podskupove skupa realnih brojeva (N, Z, Q, I) i uočava relacije N⊂Z⊂Q⊂R, I⊂R
• odredi NZS i NZD prirodnih brojeva
• obavlja računske operacije u skupu racionalnih brojeva
• izračuna vrednost jednostavnog racionalnog brojevnog izraza poštujući prioritet računskih operacija i upotrebu zagrada
• odredi apsolutnu vrednost realnog broja i grafički interpretira na brojevnoj osi
• zaokruži broj na određeni broj decimala
• odredi apsolutnu i relativnu grešku

• Pregled brojeva, operacije sa realnim brojevima
• NZS i NZD prirodnih brojeva
• Apsolutna vrednost realnog broja
• Približna vrednost realnih brojeva, pravila zaokruživanja
• Apsolutna i relativna greška

TRIGONOMETRIJA PRAVOUGLOG TROUGLA

• Sticanje znanja iz trigonometrije pravouglog trougla i primena

• definiše osnovne trigonometrijske funkcije oštrog ugla
• izračuna osnovne trigonometrijske funkcije oštrog ugla pravouglog trougla kada su date dve stranice
• konstruiše oštar ugao ako je poznata jedna njegova trigonometrijska funkcija
• navede trigonometrijske identičnosti i primenjuje ih u određivanju vrednosti trigonometrijskih funkcija na osnovu poznavanja samo jedne
• navede vrednosti trigonometrijskih funkcija karakterističnih uglova (od 30°, 45°, 60°) i da sa kalkulatora pročita vrednosti za ostale oštre uglove i obrnuto
• elemente trigonometrije pravouglog trougla koristi u rešavanju praktičnih problema

• Definicije trigonometrijskih funkcija u pravouglom trouglu
• Vrednosti trigonometrijskih funkcija za uglove od 30°, 45°, 60°
• Osnovne trigonometrijske identičnosti
• Rešavanje pravouglog trougla

PROPORCIONALNOST

• Proširivanje znanja o proporcijama i procentnom računu i njihova primena

• izračuna određen deo neke veličine
• odredi nepoznate članove proste proporcije
• proširi ili skrati razmeru i primeni je u rešavanju problema podele
• prepozna direktnu ili obrnutu proporcionalnost dve veličine, da je primeni u rešavanju jednostavnih problema i. prikaže grafički
• odredi nepoznatu glavnicu, procenat ili procentni iznos

• Razmera i proporcija
• Direktna i obrnuta proporcionalnost
• Prost srazmerni račun
• Račun podele
• Procentni i promilni račun

• Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
1. usmenu proveru znanja
2. pismenu provera znanja
3. testove znanja

Okvirni broj časova po temama
• Vektori 6 časova
• Skupovi i funkcije 9 časova
• Realni brojevi 9 časova
• Trigonometrija pravouglog trougla 11 časova
• Proporcionalnost 10 časova
• Racionalni algebarski izrazi 14 časova
• Geometrija 18 časova
• Linearne jednačine i nejednačine 16 časova

U toku školske godine predviđena su 4 pismena zadatka (po 2 u polugodištu). Za realizaciju pismenih zadataka sa ispravkama planirano je 12 časova

RACIONALNI ALGEBARSKI IZRAZI

• Sticanje osnovnih znanja o polinomima i racionalnim algebarskim izrazima

• sabira, oduzima i množi polinome
• primeni distributivni zakon množenja prema sabiranju i formule za kvadrat binoma i razliku kvadrata, zbir i razliku kubova pri transformaciji polinoma
• rastavi polinom na činioce
• odredi NZD i NZS polinoma
• transformiše jednostavniji racionalni algebarski izraz

• Polinomi
• Rastavljanje polinoma na činioce
• NZD i NZS polinoma
• Transformacije racionalnih algebarskih izraza

GEOMETRIJA

Proširivanje znanja iz geometrije

• razlikuje osnovne i izvedene geometrijske pojmove
• razlikuje međusobni odnos uglova (susedni, uporedni, unakrsni, komplementni, suplementni)
• navede veze između uglova sa paralelnim (ili normalnim kracima)
• navede relacije vezane za unutrašnje i spoljašnje uglove trougla
• primeni veze između uglova sa paralelnim (ili normalnim kracima) i relacije vezane za unutrašnje i spoljašnje uglove trougla na izračunavanje nepoznatog ugla u jednostavnijim zadacima
• definiše pojam simetrala duži i konstruiše simetralu duži
• konstruiše centar opisane kružnice oko trougla
• definiše pojam simetrala ugla i konstruiše simetralu ugla
• konstruiše centar upisane kružnice u trougao
• konstruiše visinu trougla
• definiše pojam težišna duž trougla i navede svojstvo težišta
• definiše pojam srednja linija trougla i navede njeno svojstvo
• navede osnovne relacije u jednakokrakom, odnosno jednakostraničnom trouglu
• razlikuje vrste četvorouglova i njihove osobine
• navede stavove o paralelogramu i ume da ih primeni
• navede osobine specijalnih paralelograma
• formuliše Talesovu teoremu i primeni je na podelu duži na n jednakih delova
• navede stavove o sličnosti trouglova
• primeni stavove o sličnosti trouglova na određivanje nepoznatih elemenata u jednostavnijim zadacima

• Geometrijski pojmovi i veze između njih
• Trougao
• Značajne tačke trougla
• Četvorougao
• Talesova teorema
• Sličnost figura
• Sličnost trouglova, stavovi sličnosti

LINEARNE JEDNAČINE I NEJEDNAČINE

• Usvajanje pojmova i rešavanje linearnih jednačina i nejednačina, sistema linearnih jednačina i grafički prikaz linearne funkcije

• definiše pojam linearne jednačine
• reši linearnu jednačinu
• primeni linearnu jednačinu na rešavanje problema
• rešava jednačine koje se svode na linearne jednačine
• definiše pojam linearne funkcije
• prikaže analitički, tabelarno i grafički linearnu funkciju
• reši linearnu nejednačinu i grafički prikaže skup rešenja
• reši sistem linearnih jednačina sa dve nepoznate
• rešava sistem linearnih nejednačina sa jednom nepoznatom i grafički prikaže skup rešenja

• Linearna jednačina i njene primene
• Linearna funkcija i njen grafik
• Linearna nejednačina
• Sistem linearnih jednačina

TEMA

CILJ

ISHODI
Po završetku teme učenik će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

STEPENOVANJE I KORENOVANJE

• Proširivanje znanja o stepenovanju i korenovanju

• navede osobine operacija stepenovanja sa celim eksponentom i primenjuje ih u transformacijama jednostavnijih izraza
• navede osobine operacija korenovanja i primenjuje ih u transformacijama jednostavnih izraza
• navede osobine operacija stepenovanja sa racionalnim izložiocem i primenjuje ih u transformacijama jednostavnijih izraza
• racionališe imenilac razlomka u jednostavnim slučajevima
• definiše pojam imaginarna jedinica i kompleksni broj
• sabira, oduzima, množi i deli dva kompleksna broja
• odredi konjugovan broj datog kompleksnog broja
• izračuna moduo kompleksnog broja

• Pojam stepena. Operacije sa stepenima
• Stepen sa celim izložiocem
• Pojam korena. Operacije sa korenima
• Stepen sa racionalnim izložiocem
• Racionalisanje imenioca razlomka
• Pojam kompleksnog broja i operacije sa njima
• Konjugovan broj kompleksnog broja. Moduo

Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave, odnosno učenja, planom rada i načinima ocenjivanja

Oblici nastave
Predmet se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• teorijska nastava (105 časova)

Mesto realizacije nastave
• Teorijska nastava se realizuje u učionici ili kabinetu za matematiku

Preporuke za realizaciju nastave
• obrazložiti cilj predmeta, način i kriterijum ocenjivanja
• neophodna predznanja ponoviti uz maksimalno angažovanje učenika
• podsticati učenike na razmišljanje i samostalno zaključivanje
• primenjivati raznovrsne oblike i metode rada, kako bi se podstakla aktivnost učenika
• insistirati na preciznosti, tačnosti, sistematičnosti i urednosti u radu
upućivati učenike na pretraživanje različitih izvora i primenu savremenih tehnologija

• Stepenovanje i korenovanje: Naglasiti i dalje važenje osobina stepenovanja pri proširivanju skupa iz koga je izložilac. Osposobiti učenika da pomoću kalkulatora odredi vrednosti korena i stepena datog broja.
• Funkcija i grafik funkcije: prilikom obrade koristiti što više konkretnih primera iz života i struke;
• Kvadratna jednačina i kvadratna funkcija:Pokazati odnose između rešenja i koeficijenata, kao i rastavljanje kvadratnog trinoma na činioce. Za crtanje kvadratne funkcije koristiti nule (rešavanje jednačine) i teme (svođenje na kanonski oblik). Nacrtati svih šest oblika kvadratne funkcije i detaljno ih analizirati. Znak kvadratne funkcije čitati sa grafika i primenjivati na rešavanje nejednačina. Istaći povezanost između analitičkog i grafičkog prikaza kvadratne funkcije.
• Eksponencijalna i logaritamska funkcija: Važno je istaći da su ekponencijalna i logaritamska funkcija inverzne. Pri rešavanju jednačina insistirati na postavljanju odgovarajućih uslova.
• Trigonometrijske funkcije: Pažnju posvetiti adicionim formulama iz kojih neposredno sledi većina trigonometrijskih formula kao što su transformacije zbira u proizvod, operacije sa kompleksnim brojevima u trigonometrijskom obliku itd. Obraditi inverzne trigonometrijske funkcije u obimu koji je potreban za rešavanje jednostavnijih trigonometrijskih jednačina. Prilikom obrade sinusne, kosinusne i tangensne teoreme koristiti primere iz struke.

Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
1. usmenu proveru znanja
2. pismenu provera znanja
3. testove znanja

Okvirni broj časova po temama
Stepenovanje i korenovanje 18 časova
Funkcija i grafik funkcije 6 časova
Kvadratna jednačina i kvadratna funkcija 26 časova
Eksponencijalna i logaritamska funkcija 20 časova
Trigonometrijske funkcije 23 časa
U toku školske godine predviđena su 4 pismena zadatka (po 2 u polugodištu). Za realizaciju pismenih zadataka sa ispravkama planirano je 12 časova

FUNKCIJA I GRAFIK FUNKCIJE

• Sticanje osnovnih znanja o funkcijama i čitanju grafika funkcije

• navede primere funkcija
• odredi znak, intervale monotonosti, maksimum i minimum na datom grafiku
• pročita i razume podatak sa grafikona, dijagrama ili iz tabele, i odredi minimum ili maksimum i srednju vrednost zavisne veličine;
• podatke predstavljene u jednom grafičkom obliku predstavi u drugom;

• Pojam funkcije.
• Funkcije sa konačnim domenom
• Grafičko predstavljanje funkcije
• Čitanje grafika funkcije (određivanje znaka, intervala monotonosti, maksimuma, minimuma)- bez formalne definicije tih pojmova
• Različiti grafički oblici predstavljanja funkcija sa konačnim domenom (tabela, grafik, dijagram, krug)
• Određivanje maksimuma, minimuma i srednje vrednosti zavisne veličine

KVADRATNA JEDNAČINA I KVADRATNA FUNKCIJA

• Sticanje osnovnih znanja potrebnih za rešavanje kvadratnih jednačina, skiciranje i analizu grafika kvadratnih funkcija

• reši nepotpune kvadratne jednačine u skupu R
• navede primer kvadratne jednačine koja nema rešenja u skupu R
• primeni obrazac za rešavanje kvadratne jednačine
• odredi prirodu rešenja kvadratne jednačine
• rastavi kvadratni trinom
• skicira i analizira grafik kvadratne funkcije (da pročita nule funkcije, maksimum ili minimum, gde raste a gde opada)
• reši jednostavnu kvadratnu nejednačinu
• reši sistem linearne i kvadratne jednačine
• grafički rešava sistem linearne i kvadratne jednačine
• reši sistem jednostavnih kvadratnih jednačina

• Nepotpuna i potpuna kvadratna jednačina
• Formula za rešavanje. Priroda rešenja kvadratne jednačine
• Vietove formule. Primena
• Rastavljanje kvadratnog trinoma na linearne činioce
• Kvadratna funkcija
• Kanonski oblik kvadratnog trinoma. Teme
• Grafik kvadratne funkcije
• Kvadratne nejednačine
• Sistem linearne i kvadratne jednačine
• Sistemi kvadratnih jednačina

EKSPONENCIJALNA I LOGARITAMSKA FUNKCIJA

• Sticanje znanja o eksponencijalnoj i logaritamskoj funkciji

• nacrta tačkasto grafik eksponencijalne funkcije čitajući podatke iz tabele
• navede osnovne osobine funkcije za različite uporedive osnove
• reši jednostavnije eksponencijalne jednačine
• definiše pojam logaritma
• nacrta tačkasto grafik logaritamske funkcije čitajući podatke iz tabele
• navede osnovne osobine logaritamske funkcije
• reši jednostavnije logaritamske jednačine

• Eksponencijalna funkcija na skupu racionalnih brojeva
• Opšta eksponencijalna funkcija
• Eksponencijalne jednačine
• Definicija logaritma i osobine
• Logaritamska funkcija
• Pojam inverzne funkcije
• Jednostavnije logaritamske jednačine

TRIGONOMETRIJSKE FUNKCIJE

• Proširivanje znanja iz trigonometrije i njihova primena

• pretvori ugao izražen u stepenima u radijane i obrnuto
• koristi trigonometrijski krug (npr. zna da pročita vrednosti trigonometrijskih funkcija proizvoljnih uglova tipa 3π/4+7π)
• izračuna ostale trigonometrijske funkcije ako je poznata vrednost jedne trigonometrijske funkcije primenjujući osnovne trigonometrijske identičnosti
• nacrta grafike osnovnih trigonometrijskih funkcija
• nacrta grafik funkcije f(x)=a cos (x)+b i da ga objasni
• nacrta grafik funkcije f(x)=asin(x)+b i da ga objasni
• primeni adicione formule u rešavanju jednostavnijih zadataka
• primeni trigonometrijske funkcije dvostrukog ugla i polovine ugla u rešavanju jednostavnijih zadataka
• objasni pojam inverzne trigonometrijske funkcije
• reši jednostavnu trigonometrijsku jednačinu
• primeni sinusnu, kosinusnu i tangensnu teoremu na rešavanje trougla

• Projekcija vektora na osu. Merenje ugla. Radijan
• Trigonometrijske funkcije proizvoljnog ugla. Trigonometrijski krug
• Formule svođenja
• Osobine trigonometrijskih funkcija
• Grafik funkcije f(x)=sin(x) i funkcije f(x)=cos(x)
• Grafik funkcije f(x)=asin(x)+b. Fazno pomeranje
• Grafik funkcije f(x)=tg(x) i funkcije f(x)=ctg(x)
• Adicione formule
• Trigonometrijske funkcije dvostrukog argumenta
• Trigonometrijske funkcije polovine argumenta
• Inverzne trigonometrijske funkcije. Definicije
• Jednačine sin(x)=m, cos(x)=m, tg(x) = m i ctg(x)=m
• Sinusna i kosinusna teorema
• Tangensna teorema

TEMA

CILJ

ISHODI
Po završetku teme učenik će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

POLIEDRI

• Proširivanje znanja o poliedrima

• objasni šta je poliedar
• objasni kako nastaju prizma, piramida i zarubljena piramida
• primeni odgovarajuće formule i izračuna površine i zapremine poliedara

• Prava i ravan
• Poliedri. Pravilni poliedri
• Prizma, piramida i zarubljena piramida
• Površine poliedara. Formule
• Pojam zapremine. Zapremina prizme
• Kavaljerijev princip. Zapremina piramide

Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave, odnosno učenja, planom rada i načinima ocenjivanja

Oblici nastave
Predmet se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• teorijska nastava (105 časova)

Mesto realizacije nastave
• Teorijska nastava se realizuje u učionici ili kabinetu za matematiku

Preporuke za realizaciju nastave
• obrazložiti cilj predmeta, način i kriterijum ocenjivanja
• neophodna predznanja ponoviti uz maksimalno angažovanje učenika
• podsticati učenike na razmišljanje i samostalno zaključivanje

OBRTNA TELA

• Proširivanje znanja o obrtnim telima

• objasni kako nastaju valjak, kupa, sfera i lopta
• primeni odgovarajuće formule i izračuna površine i zapremine obrtnih tela
• reši jednostavniji problemski zadatak sa opisanim i/ili upisanim telom

• Valjak, kupa, sfera i lopta
• Površina valjka i kupe
• Površina lopte
• Zapremina valjka i kupe
• Zapremina lopte
• Površina i zapremina delova lopte
• Opisana i upisana tela

• primenjivati raznovrsne oblike i metode rada, kako bi se podstakla aktivnost učenika
• insistirati na preciznosti, tačnosti, sistematičnosti i urednosti u radu
• upućivati učenike na pretraživanje različitih izvora i primenu savremenih tehnologija
• Poliedri i obrtna tela: Insistirati na samostalnom pravljenju modela tela. Koristiti simulacije preseka na računaru. Pravilne poliedre prikazati korišćenjem računara. Sadržaje povezati sa stručnim predmetima i problemima iz svakodnevnog života.
• Analitička geometrija u ravni: Istaći da je analitička geometrija na određeni način spoj algebre i geometrije:pristup geometriji pomoću koordinata omogućava da se razni likovi (objekti) opišu algebarskim jednačinama.
• Elementi linearne algebre i linearnog programiranja: Gausov algoritam primeniti samo na konkretne primere. Sadržaje iz linearnog programiranja povezati sa stručnim predmetima i problemima iz svakodnevnog života.

ANALITIČKA GEOMETRIJA U RAVNI

• Sticanje osnovnih znanja o pravoj i krugu

• nacrta Dekartov pravougli koordinatni sistem i u njemu predstavi tačku
• izračuna rastojanje između dve tačke, obim i površinu trougla ako su date koordinate njegovih temena
• razlikuje opšti oblik jednačine prave od ekplicitnog oblika i prevede jedan zapis u drugi
• objasni položaj prave u koordinatnom sistemu u zavisnosti od koeficijenata k i n
• odredi jednačinu prave određenu datom tačkom i datim koeficijentom pravca
• odredi jednačinu prave određenu datim dvema tačkama
• primeni uslov normalnosti i uslov paralelnosti dve prave
• odredi ugao koji zaklapaju dve prave
• izračuna rastojanje tačke od prave
• prevede opšti oblik jednačine kruga u ekplicitni
• odredi položaj kruga u Dekartovom koordinatnom sistemu i poluprečnik kruga
• ispita međusobni položaj prave i kruga
• odredi tangentu kruga iz zadatih uslova
• odredi međusobni položaj dva kruga
• definiše pojam elipse i navede kanonski oblik jednačine elipse
• prepoznaje ostale krive drugog reda (hiperbolu i parabolu)

• Dekartov koordinatni sistem u ravni. Koordinate tačke, rastojanje između dve tačke, podela duži u datoj razmeri
• Jednačina prave u Dekartovom pravouglom koordinatnom sistemu. Kanonski oblik
• Opšti i eksplicitni oblik jednačine prave
• Segmentni oblik jednačine prave
• Dve prave. Paralelnost i normalnost
• Ugaoni koeficijent. Ugao između dve prave
• Razni oblici jednačine prave
• Normalni oblik jednačine prave i rastojanje tačke od prave
• Jednačina kruga. Kanonski oblik
• Uzajamni položaj prave i kruga
• Uzajamni položaj dva kruga
• Jednačina elipse
• Osobine elipse (ekscentricitet i direktrise)
• Hiperbola i parabola (kao krive drugog reda)

• Nizovi: Zbir prvih n prirodnih brojeva i Bernulijevu nejednakost dokazati matematičkom indukcijom. Obraditi pojam realnog niza pri čemu posebnu pažnju usmeriti na aritmetički i geometrijski niz. Nizove zadavati kako formulom, tako i svojim članovima i rekurzivno i u svakom od slučajeva kod učenika stvarati predstavu o ponašanju niza
• Elementi finansijske matematike: koristiti što više konkretnih primera iz života.

Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
1. usmenu proveru znanja
2. pismenu provera znanja
3. testove znanja

Okvirni broj časova po temama
• Poliedri 16 časova
• Obrtna tela 12 časova
• Analitička geometrija u ravni: 27 časova

ELEMENTI LINEARNE ALGEBRE I LINEARNOG PROGRAMIRANJA

• Proširivanje znanja o sistemima linearnih jednačina i nejednačina i sticanje osnovnih znanja o linearnom programiranju

• primeni Gausov postupak na sisteme 3*3
• grafički reši linernu nejednačinu sa dve nepoznate
• grafički reši sistem linearnih jednačina sa dve nepoznate
• odredi optimalno rešenje problema linearnog programiranja grafičkom metodom
• reši jednostavniji transportni problem

• Sistemi linearnih jednačina, Gausov postupak
• Linearna nejednačina sa dve nepoznate i sistem linearnih nejednačina sa dve nepoznate (uz grafičku interpretaciju)
• Pojam linearnog programiranja, primeri problema
• Grafička metoda rešavanja problema linearnog programiranja (za slučaj dve nepoznate)
• Transportni problem linearnog programiranja

• Elementi linearne algebre i linearno programiranje 15 časova
• Nizovi 16 časova
• Elementi finansijske matematike 7 časova

U toku školske godine predviđena su 4 pismena zadatka (po 2 u polugodištu). Za realizaciju pismenih zadataka sa ispravkama planirano je 12 časova

NIZOVI

• Sticanje osnovnih znanja o nizovima

• prepozna niz i da ga nastavi (jednostavniji primeri)
• prepozna aritmetički niz, objasni šta su n i d i izračuna traženi član niza
• izračuna zbir prvih n članova aritmetičkog niza
• prepozna geometrijski niz, objasni šta su n i q i izračuna traženi član niza
• izračuna zbir prvih n članova geometrijskog niza
• definiše pojam granične vrednosti niza
• navede osobine konvergentnih nizova

• Matematička indukcija
• Neke važnije jednakosti
• Brojni nizovi. Osobine
• Aritmetički niz. Zbir prvih n članova aritmetičkog niza
• Geometrijski niz. Zbir prvih n članova geometrijskog niza
• Granična vrednost niza
• Osobine konvergentnih nizovi

ELEMENTI FINANSIJSKE MATEMATIKE

• Sticanje osnovnih znanja iz elemenata finansijske matematike

• primeni kamatni račun od sto (vreme dato u godinama, mesecima ili danima)
• primeni kamatni račun više sto i niže sto
• objasni pojam menice i na koji način se upotrebljava
• primenjuje prost kamatni račun na obračunavanje kamate kod štednih uloga i potrošačkih kredita
• pokaže razliku između prostog i složenog kamatnog računa na datom primeru

• Prost kamatni račun (kamatni račun od sto, više sto i niže sto)
• Primena prostog kamatnog računa (rad sa menicama i sa računom štednog uloga, potrošački krediti)
• Pojam složenog kamatnog računa

TEMA

CILJ

ISHODI
Po završetku teme učenik će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

FUNKCIJE

• Proširivanje znanja o funkcijama

• definiše funkciju i vrste funkcija (1-1, NA i bijekcija)
• koristi eksplicitni i implicitni oblik funkcije
• objasni monotonost funkcije, ograničenost, parnost, periodičnost i nulu funkcije i ume svaku da odredi (ako je data funkcija ima)
• odredi inverznu funkciju date, jednostavne funkcije
• odredi složenu funkciju od dve zadate funkcije
• nacrta i analizira elementarne funkcije
• odredi graničnu vrednost funkcije
• nabroji važne limese
• odredi asimptote date funkcije

• Funkcije. Osnovne osobine realnih funkcija realne promenljive
• Složena funkcija
• Inverzna funkcija
• Pregled elementarnih funkcija (linearna, stepena, eksponencijalna, logaritamska, trigonometrijska)
• Granična vrednost funkcije. Osobine
• Broj e. Važni limesi
• Neprekidnost funkcije
• Asimptote funkcija. Horizontalna asimptota
• Vertikalna asimptota
• Kosa asimptota

Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave, odnosno učenja, planom rada i načinima ocenjivanja

Oblici nastave
Predmet se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• teorijska nastava (96 časova)

Mesto realizacije nastave
• Teorijska nastava se realizuje u učionici ili kabinetu za matematiku

Preporuke za realizaciju nastave
• obrazložiti cilj predmeta, način i kriterijum ocenjivanja
• neophodna predznanja ponoviti uz maksimalno angažovanje učenika
• podsticati učenike na razmišljanje i samostalno zaključivanje
• primenjivati raznovrsne oblike i metode rada, kako bi se podstakla aktivnost učenika
• insistirati na preciznosti, tačnosti, sistematičnosti i urednosti u radu
• upućivati učenike na pretraživanje različitih izvora i primenu savremenih tehnologija

IZVOD FUNKCIJE

• Sticanje osnovnih znanja o izvodu funkcije

• objasni problem tangente u datoj tački i problem brzine
• definiše pojam izvoda
• primenjuje pravila diferenciranja
• odredi izvod složene i izvod inverzne funkcije
• primeni tablicu elementarnih izvoda
• odredi ekstremne vrednosti primenom izvoda
• ispita monotonost funkcije primenom izvoda
• ispita i nacrta grafike funkcija

• Problem tangente i brzine
• Definicija izvoda funkcije
• Pravila diferenciranja (izvod zbira, proizvoda i količnika funkcija)
• Tablica izvoda nekih elementarnih funkcija
• Izvod inverzne funkcije. Izvod složene funkcije
• Ispitivanje ekstremnih vrednosti i monotonosti funkcija pomoću izvoda
• Ispitivanje i crtanje grafika funkcija

• Funkcije: Značajnije osobine istaći u prikazu elementarnih funkcija. Za prikazivanje grafika elementarnih funkcija koristiti računar. Pojam granične vrednosti usmeriti na bliže određenje pojma neprekidnosti i za ispitivanje funkcije na krajevima domena tj. nalaženje asimptota.
• Izvod funkcije: Primenjujući znanje iz analitičke geometrije o pravoj uvesti učenike u oblast diferencijalnog računa. Pojam priraštaja predstaviti i grafički.
• Integrali: Potrebno je jasno istaći da je kod diferenciranja data funkcija i treba naći njen izvod, a u slučaju integracije dat je izvod i treba naći funkciju. Naglasiti da su ta dva procesa jedan drugom inverzni

INTEGRAL

• Sticanje osnovnih znanja o integralu

• Razume odnose: primitivna funkcija - funkcija - izvod funkcije, primitivna funkcija - neodređeni integral
• navede osnovne teoreme o integralu i tablicu neodređenih integrala
• primeni metod zamene
• primeni metod parcijalne integracije
• reši integral jednostavnije racionalne funkcije
• definiše pojam određenog integrala
• primeni Njutn-Lajbnicovu formulu
• primeni metod zamene i metod parcijalne integracije kod određenog integrala
• reši jednostavnije diferencijalne jednačine
• izračuna površinu ravnog lika
• izračuna zapreminu rotacionog tela
• izračuna dužinu luka krive

• Primitivna funkcija. Neodređeni integral
• Osnovne osobine neodređenog integrala
• Metodi integracije. Metod zamene
• Metod parcijalne integracije
• Integracija racionalnih funkcija
• Definicija određenog integrala
• Osobine određenog integrala
• Njutn-Lajbnicova formula
• Metod zamene promenljive kod određenog integrala
• Parcijalna integracija kod određenog integrala
• Primeri diferencijalnih jednačina I reda
• Izračunavanje površine ravnog lika
• Zapremina rotacionih tela
• Dužina luka krive

Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
1. usmenu proveru znanja
2. pismenu provera znanja
3. testove znanja

Okvirni broj časova po temama
Funkcije: 28 časova
Izvod funkcije: 28 časova
Integrali: 28 časova

U toku školske godine predviđena su 4 pismena zadatka (po 2 u polugodištu). Za realizaciju pismenih zadataka sa ispravkama planirano je 12 časova

TEMA

CILJ

ISHODI
Po završetku teme učenik će biti u stanju da:

PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Uvod u kinematiku

• Razvijanje sposobnosti uviđanja značaja i mesta fizike kao naučne discipline i njenih veza sa matematikom i ostalim prirodnim i tehničkim naukama
• Upoznavanje učenika sa operacijama sa vektorskim fizičkim veličinama

• razlikuje osnovne i izvedene fizičke veličine i odgovarajuće merne jedinice
• opiše i navede primer referentnog sistema
• vrši operacije sa vektorskim fizičkim veličinama
• definiše i koristi pojmove brzine i ubrzanja
• objasni različite vrste kretanja i izračunava veličine vezane za njih

• Osnovne fizičke veličine i njihove jedinice - Međunarodni sistem jedinica (SI)
• Skalarne i vektorske fizičke veličine i operacije sa njima (sabiranje, razlaganje, množenje)
• Referentni sistem, vektor položaja, pomeraj
• Brzina i ubrzanje
• Ravnomerno i ravnomerno ubrzano pravolinijsko kretanje
• Kružno kretanje, ugaoni pomeraj, ugaona brzina, ugaono ubrzanje

Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.

Oblici nastave
Predmet se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• teorijska nastava (70 časova)

Mesto realizacije nastave
• Teorijska nastava se realizuje u učionici ili odgovarajućem kabinetu

• Upoznavanje učenika sa kinematičkim veličinama i vrstama kretanja

Preporuke za realizaciju nastave
• Koristiti primere iz svakodnevnog života
• Izvoditi demonstracione oglede
• Raditi jednostavnije računske zadatke
• Davati pojedinačne i grupne domaće zadatke
• Koristiti multimedijalne prezentacije
• Pisanje samostalnih radova učenika
• Uraditi laboratorijsku vežbu:
• Određivanje perioda oscilovanja matematičkog klatna u zavisnosti od dužine klatna (2 časa)

Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
1. praćenje ostvarenosti ishoda
2. testove znanja

Okvirni broj časova po temama

Dinamika

• Upoznavanje učenika sa osnovnim zakonima dinamike
• Razvijanje svesti o primeni fizičkih zakona u tehnici

• razlikuje pojam mase od pojma težine tela
• formuliše i primenjuje Njutnove zakone
• opiše mehanički rad, snagu i energiju
• objasni značaj zakona održanja i da ih definiše
• uvidi postojanje analogije veličina i jednačina kod translacionog i rotacionog kretanja

• Masa, impuls
• Njutnovi zakoni
• Trenje. Sila trenja na horizontalnoj podlozi i strmoj ravni
• Dinamika rotacionog kretanja: moment inercije, moment sile, moment impulsa i osnovna jednačina dinamike rotacionog kretanja
• Dinamika kružnog kretanja
• Rad u mehanici, snaga, energija

Sila i fizička polja

• Uočavanje sličnosti i razlika gravitacione i elektrostatičke sile

• formuliše Njutnov zakon gravitacije i veličine koje definišu gravitaciono polje
• formuliše Kulonov zakon i veličine koje definišu električno polje

• Fizička polja, podela i vrste
• Njutnov zakon gravitacije
• Jačina gravitacionog polja
• Gravitaciona sila Zemlje i njeno ubrzanje. Težina tela i bestežinsko stanje
• Kretanje u gravitacionom polju, slobodan pad, vertikalan hitac
• Kulonov zakon
• Jačina električnog polja, fluks; električni potencijal i napon

Zakoni održanja

• Ukazivanje na prednosti korišćenja zakona održanja

• objasni značaj izolovanog sistema i prednosti korišćenja zakona održanja
• opiše i primerom prikaže zakone održanja impulsa, momenta impulsa i energije
• razlikuje tipove sudara

• Opšti karakter zakona održanja. Zakon održanja impulsa
• Zakon održanja momenta impulsa
• Druga kosmička brzina
• Opisivanje kretanja zakonima održanja
• Elastični i neelastični sudari

Oscilacije i talasi

• Razvijanje znanja učenika o oscilatornom kretanju
• Unapređivanje znanja učenika o talasima i njihovoj primeni

• navede osnovne veličine koje opisuju harmonijsko oscilovanje
• definiše matematičko klatno
• opiše i objasni posledice različitih vrsta oscilacija
• objasni osnovne osobine različitih vrsta talasa
• opiše svojstva zvučnih talasa i njihovu primenu
• objasni Doplerov efekat u akustici

• Harmonijske oscilacije
• Jednačina harmonijskog oscilovanja
• Matematičko klatno
• Slobodne, prigušene, prinudne oscilacije i rezonancija
• Nastanak i karakteristike talasa
• Jednačina talasa
• Princip superpozicije talasa
• Pokretni i stojeći talasi
• Elementi akustike. Zvuk
• Doplerov efekat u akustici

TEMA

CILJ

ISHODI
Po završetku teme učenik će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Gravitacija

• Shvatanje pojma fizičkog polja kao vida materije
• Upoznavanje osnovnih karakteristika gravitacionog polja

• razume pojam fizičkog polja i objasni njegovu podelu
• razume Njutnov zakon gravitacije
• razume razliku između sile Zemljine teže i težine tela
• shvati i opisuje gravitaciono polje

• Pojam i podela fizičkog polja
• Njutnov zakon gravitacije
• Sila Zemljine teže i težina tela
• Jačina gravitacionog polja
• Kretanje u polju Zemljine teže

Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave, odnosno učenja, planom rada i načinima ocenjivanja

Oblici nastave
Predmet se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• teorijska nastava sa demonstracionim ogledima (62 časa)
• laboratorijske vežbe (8 časova)

Mesto realizacije nastave
• Nastava se realizuje u učionici ili u kabinetu za fiziku

Preporuke za realizaciju nastave
• koristiti sva dostupna nastavna sredstva
• koristiti multimedijalne prezentacije
• upućivati učenike da koriste internet i stručnu literaturu
• podsticati učenike da rade računske zadatke
• primenjivati rad u parovima i rad u manjim grupama
• motivisati učenike da samostalno rešavaju probleme koristeći istraživački pristup naučnom obrazovanju
• kontinuirano upućivati učenike na primenu fizike u budućem pozivu i svakodnevnom životu kroz primere iz prakse

Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
• praćenje ostvarenosti ishoda
• testove znanja

Okvirni broj časova po temama
• Gravitacija (6 časova)
• Elektrostatika i električne struje (12 časova)
• Elektromagnetizam (16 časova)
• Oscilacije (12 časova)
• Talasi (13 časova)
• Optika (11 časova)

Električno polje i električna struja

• Usvajanje znanja o karakteristikama električnog polja
• Proširivanje znanja o jednosmernoj struji

• shvati pojam naelektrisanja i znaće načine naelektrisavanja tela
• razume Kulonov zakon
• shvati i izračuna veličine koje opisuju električno polje
• shvati šta je kondenzator i znaće da odredi kapacitet pločastog kondenzatora
• razume kako nastaje jednosmerna struja i izračuna veličine koje je opisuju
• izvede laboratorijsku vežbu, pravilno i bezbedno rukuje nastavnim sredstvima, izvrši potrebne proračune i izračuna greške pri merenju

• Količina naelektrisanja i Kulonov zakon
• Jačina i potencijal električnog polja.
• Električni napon
• Kondenzatori
• Jednosmerna električna struja. Omovi zakoni
• Demonstracioni ogledi:
- Demonstracija postupaka za naelektrisavanje tela
- Demonstracija Omovog zakona za celo i deo strujnog kola
• Laboratorijska vežba:
- Provera Omovog zakona

Elektromagnetizam

• Usvajanje znanja o osnovnim karakteristikama magnetnog polja
• Razumevanje pojave elektromagnetne indukcije
• Upoznavanje karakteristika naizmenične struje

• opiše osobine magnetnog polja stalnih magneta i magnetnog polja električne struje i znaće sile koje u njemu deluju
• opiše osnovne osobine magnetnog polja Zemlje
• razume pojam magnetne indukcije i magnetnog fluksa i umeće da ih izračuna
• razume pojavu i primenu elektromagnetne indukcije i znaće Faradejev zakon
• odredi smer indukovane struje
• opiše svojstva naizmenične struje

• Erstedov ogled i nastanak magnetnog polja
• Magnetno polje Zemlje
• Magnetna indukcija i magnetni fluks
• Lorencova sila i Amperova sila
• Elektromagnetna indukcija. Faradejev zakon
• Lencovo pravilo
• Samoindukcija i uzajamna indukcija
• Energija električnog i energija magnetnog polja
• Naizmenična struja
• Demonstracioni ogledi:
- Erstedov ogled
- Demonstracija horizontalne i vertikalne komponente Zemljinog magnetnog polja
- Demonstracija elektromagnetne indukcije

Oscilacije

• Upoznavanje karakteristika harmonijskog oscilatornog kretanja
• Razumevanje elektromagnetnih oscilacija

• opiše periodično i oscilatorno kretanje
• razume i izračuna karakteristike harmonijskih oscilacija
• opiše i objasni oscilacije tela na elastičnoj opruzi i oscilovanje matematičkog klatna
• razlikuje harmonijske, prigušene i prinudne oscilacije
• shvati pojavu rezonancije i njenu primenu
• razume elektromagnetne oscilacije i primenjuje Tomsonovu formulu za LC kolo
• izvede laboratorijsku vežbu, pravilno i bezbedno rukuje nastavnim sredstvima, izvrši potrebne proračune i izračuna greške pri merenju

• Periodično i oscilatorno kretanje
• Linearni harmonijski oscilator i veličine koje ga opisuju: period, frekvencija, elongacija i amplituda i energija
• Oscilovanje tela okačenog o elastičnu oprugu. Sila elastičnosti
• Matematičko klatno
• Prigušene i prinudne oscilacije. Rezonancija
• Oscilatorno kolo. Tomsonova formula
• Demonstracioni ogledi:
- Demonstracija oscilovanja tela na elastičnoj opruzi i matematičkog klatna
- Demonstracija mehaničke rezonancije
• Laboratorijska vežba:
- Određivanje ubrzanja Zemljine teže pomoću matematičkog klatna

Talasi

• Razumevanje karakteristika talasnog kretanja
• Shvatanje osobina stojećih talasa
• Proširivanje znanja o zvuku
• Shvatanje nastanka elektromagnetnih talasa

• objasni kako nastaju i kako se dele talasi (sferni, ravni...)
• razume karakteristike talasa (period, frekvencija, talasna dužina i brzina talasa) i znaće veze između njih
• razlikuje transverzalne i longitudinalne talase
• razume nastanak i svojstva stojećih talasa
• opiše karakteristike elektromagnetnih talasa i njihov spektar
• razume da je svetlost elektromagnetni, a zvuk mehanički talas i navede njihove karakteristike
• izvede laboratorijsku vežbu, pravilno i bezbedno rukuje nastavnim sredstvima, izvrši potrebne proračune i izračuna greške pri merenju

• Nastanak i vrste talasa. Transverzalni i longitudinalni talasi
• Karakteristike talasa (frekvencija, talasna dužina i brzina talasa)
• Stojeći talasi
• Izvori i karakteristike zvuka (jačina, visina, boja). Zaštita od buke
• Elektromagnetni talasi. Spektar elektromagnetnih talasa
• Demonstracioni ogledi:
- Demonstracija talasa pomoću talasne mašine i talasne kade
- Demonstracija stojećih talasa
- Demonstracije osobina zvuka pomoću zvučne viljuške
• Laboratorijska vežba:
- Određivanje brzine zvuka u vazduhu pomoću vazdušnog stuba

Optika

• Proširivanje znanja iz geometrijske optike
• Primena znanja u struci

• razume i primeni zakone odbijanja i prelamanja svetlosti
• primeni zakone odbijanja svetlosti kod ogledala
• razlikuje sabirna i rasipna sočiva i umeće da odredi lik predmeta
• izvede laboratorijsku vežbu, pravilno i bezbedno rukuje nastavnim sredstvima, izvrši potrebne proračune i izračuna greške pri merenju

• Zakon odbijanja svetlosti. Ogledala
• Zakon prelamanja svetlosti. Totalna refleksija
• Prelamanje svetlosti kroz prizmu.
• Prelamanje svetlosti kroz sočiva. Jednačina sočiva
• Demonstracioni ogledi:
- Demonstracija karakterističnih zraka kod ogledala i sočiva
- Određivanje žižne daljine ogledala i sočiva
- Prolaz pravolinijskog snopa svetlosti kroz planparalelnu ploču i prizmu
• Laboratorijska vežba:
- Provera zakona odbijanja i prelamanja na Hartlovoj ploči

NAZIV MODULA

Trajanje modula (časovi)

V

Osnove računarske tehnike

14

Obrada teksta

16

Tabelarni proračuni

16

Slajd - prezentacije

10

Internet i elektronska komunikacija

14

UKUPNO:

70

CILJEVI MODULA

ISHODI MODULA
Po završetku modula učenik će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA

PREPORUČENE AKTIVNOSTI I NAČIN OSTVARIVANJA MODULA

Osposobljavanje učenika za korišćenje osnovnih mogućnosti računarskog sistema

1. klasifikuje faze istorijskog razvoja računara
2. navede primere upotrebe RS u svakodnevnom životu
3. definiše pojmove hardvera i softvera
4. objasni Fon Nojmanov model računara
5. razlikuje jedinice za meru količine podataka
6. razlikuje osnovne komponente računara
7. razlikuje faktore koji utiču na performanse računara
8. razlikuje vrste softvera
9. definiše operativni sistem (OS) i navodi njegove glavne funkcije
10. podešava radno okruženje OS
11. hijerarhijski organizuje fascikle i upravlja fasciklama i datotekama
12. razlikuje tipove datoteka
13. koristi tekst editor operativnog sistema
14. crta pomoću programa za crtanje u okviru OS
15. instalira novi softver
16. kompresuje i dekompresuje datoteke i fascikle
17. obezbeđuje zaštitu računara od štetnog softvera
18. instalira periferne uređaje
19. navodi primere i prednosti umrežavanja računara
20. manipuliše deljivim resursima u lokalnoj mreži
21. upravlja štampanjem dokumenata
22. primenjuje zdravstvene i sigurnosne mere zaštite pri korišćenju računara
23. objasni uticaj korišćenja računara na životnu sredinu
24. primenjuje i poštuje zakonska rešenja u vezi sa autorskim pravima i zaštitom podataka

• istorijski razvoj tehnologija za skladištenje, obradu i prenos podataka
• primena RS u raznim oblastima ljudske delatnosti
• blok-shema Fon Nojmanovog modela računarskog sistema
• jedinice za merenje količine podatka (bit, bajt, redovi veličine)
• osnovne komponente računara i njihov uticaj na performanse računara
• vrste i podela softvera, glavne funkcije OS-a
• podešavanje radnog okruženja (pozadina radne površine, sat, kalendar, jezik tastature, rezolucija monitora...)
• koncepti organizacije datoteka i fascikli
• tipovi datoteka
• tekst editor crtanje koji postoji u sastavu OS-a
• program za crtanje koji postoji u sastavu OS-a
• instalacija korisničkog softvera
• programi za arhiviranje podataka
• programi za zaštitu računara od štetnog softvera
• instalacija perifernih uređaja
• deljenje resursa u okviru lokalne mreže
• podešavanje parametara štampe
• faktori koji štetno utiču na zdravlje korisnika računara, životnu sredinu i mere za njihovu minimizaciju
• vrste licenci, autorska prava i zaštita podataka

Na početku modula učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.
Stavove predviđene modulom izgrađivati i vrednovati kod učenika tokom svih oblika nastave.

Oblici nastave
Modul se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
1. laboratorijske vežbe

Podela odeljenja na grupe
Odeljenje se deli na 2 grupe prilikom realizacije:
• Laboratorijskih vežbi

Mesto realizacije nastave
• računarski kabinet

Preporuke za realizaciju nastave
• Konkretne primere za vežbanje prilagoditi obrazovnom profilu.
• Pri realizaciji modula insistirati na veštinama.
• Princip rada računarskog sistema objasniti praveći paralelu sa sistemima koji su učenicima već poznati iz ranijeg iskustva.
• Osnovne komponente računara: objasniti učenicima način povezivanja računara, ulazno - izlazne portove i uređaje spoljašnje memorije, a centralnu jedinicu samo na nivou osnovne blok - šeme (matična ploča, napajanje, RAM, procesor, grafička, zvučna i mrežna karta).
• Objasniti značaj i napraviti hijerarhiju uticaja pojedinih komponenti RS na performanse računara.
• Podelu softvera uraditi na nivou: OS, aplikativni softver i drajveri i objasniti njihovu namenu.
• Pri podešavanju radnog okruženja posebnu pažnju obratiti na regionalna podešavanja
• Pri realizaciji hijerarhijske organizacije fascikli objasniti učenicima njen značaj.
• Instalaciju softvera realizovati na programima za zaštitu računara i arhiviranje podataka.
• Instalaciju perifernih uređaja uraditi na primeru štampača.
• Objasniti učenicima značaj pravilnog držanja tela, osvetljenja, dužine rada bez pauze...
• Insistirati na poštovanju i doslednom sprovođenju autorskih prava i softverskih licenci.

Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
1. Praćenje ostvarenosti ishoda
2. Testove znanja
3. Testove praktičnih veština

CILJEVI MODULA

ISHODI MODULA
Po završetku modula učenik će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA

PREPORUČENE AKTIVNOSTI I NAČIN OSTVARIVANJA MODULA

Osposobljavanje učenika za rad sa programima za obradu teksta

1. podešava radno okruženje programa za obradu teksta
2. upravlja tekstualnim dokumentima i čuva ih u različitim verzijama
3. kreira i uređuje tekstualne dokumente
4. kreira i uređuje tabele
5. umetne objekte u tekst i modifikuje ih
6. napravi cirkularna pisma
7. podešava parametre izgleda stranice tekstualnog dokumenta
8. pronalazi i ispravlja pravopisne i slovne greške pomoću alata ugrađenih u program za obradu teksta.
9. pregleda i štampa tekstualni dokument.

• podešavanje radnog okruženja (palete alatki, prečice, lenjir, pogled, zum...)
• rad sa dokumentima (otvaranje, snimanje u različitim formatima i verzijama programa)
• unošenje teksta (unos teksta, simbola i specijalnih karaktera)
• formatiranje teksta (slova, oblikovanje, indeksiranje, eksponiranje, boja, promena veličine slova)
• formatiranje pasusa
• stilovi
• kreiranje i formatiranje tabele
• unošenje podataka i modifikovanje tabele
• rad sa objektima (umetanje, kopiranje, premeštanje, promena veličine...)
• izrada cirkularnog pisma, izbor liste primalaca, umetanje podataka, snimanje i štampanje
• podešavanje parametara izgleda stranice dokumenta (orijentacija papira, veličina, margine, prelom, uređivanje zaglavlja i podnožja, automatsko numerisanje strana)
• ispravljanje pravopisnih grešaka, kontrolor pravopisa
• pregledanje dokumenta pre štampanja, štampanje celog dokumenta, pojedinačnih stranica i određivanje broja kopija

Na početku modula učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.
Stavove predviđene modulom izgrađivati i vrednovati kod učenika tokom svih oblika nastave.

Oblici nastave
Modul se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• laboratorijske vežbe

Podela odeljenja na grupe
Odeljenje se deli na 2 grupe prilikom realizacije:
• Laboratorijskih vežbi

Mesto realizacije nastave
• računarski kabinet

Preporuke za realizaciju nastave
• Konkretne primere za vežbanje prilagoditi obrazovnom profilu kroz korelaciju sa stručnim predmetima (forme, tekstovi, obrasci, izveštaji i sl. sa kakvima će učenik raditi pri obavljanju stručnih poslova)
• Pri realizaciji ovog modula insistirati na pravopisu i upotrebi odgovarajućeg jezika tastature.
• Insistirati na pravilnom formatiranju paragrafa (maksimalno koristiti mogućnosti koje pruža program, izbegavati ponovljenu upotrebu tastera "enter" i "razmak")
Pri obradi tabela kao primer uraditi tabelu koja će se kasnije koristiti pri izradi cirkularnog pisma.

Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
1. praćenje ostvarenosti ishoda
2. testove praktičnih veština

CILJEVI MODULA

ISHODI MODULA
Po završetku modula učenik će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA

PREPORUČENE AKTIVNOSTI I NAČIN OSTVARIVANJA MODULA

Osposobljavanje učenika za rad sa programom za tabelarne proračune

1. podešava radno okruženje programa za tabelarne proračune
2. upravlja tabelarnim dokumentima i čuva ih u različitim verzijama
3. unosi podatke različitih tipova - pojedinačno i automatski
4. izmeni sadržaje ćelija
5. sortira i postavlja filtere
6. manipuliše vrstama i kolonama
7. organizuje radne listove
8. unosi formule u ćelije
9. formatira ćelije
10. bira, oblikuje i modifikuje grafikone
11. podešava izgled stranice za štampanje tabelarnog dokumenta
12. ispravlja greške u formulama i tekstu
13. pregleda i štampa tabelarni dokument.

• podešavanje radnog okruženja (palete alatki, prečice, lenjir, pogled, zum...)
• rad sa dokumentima (otvaranje, snimanje u različitim formatima i verzijama programa)
• unošenje podataka (pojedinačni sadržaji ćelija i automatske popune)
• menjanje tipa i sadržaja ćelije
• sortiranje i filtriranje
• podešavanje dimenzija, premetanje, fiksiranje i sakrivanje redova i kolona
• dodavanje, brisanje, premeštanje i preimenovanje radnih listova
• unošenje formula sa osnovnim aritmetičkim operacijama, koristeći reference na ćelije
• funkcije za: sumiranje, srednju vrednost, minimum, maksimum, prebrojavanje, zaokruživanje
• logičke funkcije
• kopiranje formula, relativno i apsolutno referenciranje ćelija
• formatiranje ćelija (broj decimalnih mesta, datum, valuta, procenat, poravnanje, prelom, orijentacija, spajanje ćelija, font, boja sadržaja i pozadine, stil i boja rama ćelije)
• namena različitih tipova grafikona, prikazivanje podataka iz tabele pomoću grafikona
• podešavanje izgleda stranice dokumenta za štampanje (orijentacija papira, veličina, margine, prelom, uređivanje zaglavlja i podnožja, automatsko numerisanje strana)
• ispravljanje grešaka u formulama i tekstu
• pregledanje dokumenta pre štampanja, automatsko štampanje naslovnog reda, štampanje opsega ćelija, celog radnog lista, celog dokumenta, grafikona i određivanje broja kopija.

Na početku modula učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.
Stavove predviđene modulom izgrađivati i vrednovati kod učenika tokom svih oblika nastave.

Oblici nastave
Modul se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• laboratorijske vežbe

Podela odeljenja na grupe
Odeljenje se deli na 2 grupe prilikom realizacije:
• Laboratorijskih vežbi

Mesto realizacije nastave
• računarski kabinet

Preporuke za realizaciju nastave
• Konkretne primere za vežbanje prilagoditi obrazovnom profilu kroz korelaciju sa stručnim predmetima.
• Pri realizaciji ovog modula insistirati na pravopisu i upotrebi odgovarajućeg jezika tastature.
• Logičke funkcije: izbor funkcija prilagoditi nivou znanja učenika i potrebama obrazovnog profila.
• Formatiranje ćelija obrađivati tokom dva časa
• Pri obradi grafikona, pokazati različite vrste grafikona (histograme, linijske, i "pite"; objasniti njihovu namenu; pokazati podešavanje pojedinih elemenata grafikona).

Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
1. praćenje ostvarenosti ishoda
2. testove praktičnih veština

CILJEVI MODULA

ISHODI MODULA
Po završetku modula učenik će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA

PREPORUČENE AKTIVNOSTI I NAČIN OSTVARIVANJA MODULA

Osposobljavanje učenika za izradu slajd - prezentacija i njihovo prezentovanje

1. podešava radno okruženje programa za izradu slajd - prezentacije
2. upravlja slajd - prezentacijama i čuva ih u različitim formatima i verzijama
3. dodaje i premešta slajdove
4. pripremi prezentaciju u skladu sa pravilima i smernicama za izradu prezentacije
5. koristi različite organizacije slajda
6. unosi i formatira tekst na slajdu
7. dodaje objekte na slajd
8. unosi beleške uz slajd
9. podešava pozadinu slajda
10. koristi i modifikuje gotove dizajn - teme
11. dodaje i podešava animacione efekte objektima
12. bira i podešava prelaze između slajdova
13. izrađuje interaktivne slajd prezentacije
14. razlikuje vrste pogleda na prezentaciju
15. priprema za štampu i štampa prezentaciju
16. podešava prezentaciju za javno prikazivanje;
17. priprema prezentacije za prikazivanje sa drugog računara
18. izlaže slajd-prezentaciju

• podešavanje radnog okruženja (palete alatki, prečice, lenjir, pogled, zum...)
• rad sa dokumentima (otvaranje, snimanje u različitim formatima i verzijama programa)
• dodavanje i manipulacija slajdovima
• osnovna pravila i smernice za izradu prezentacije (količina teksta i objekata po slajdu, veličina i vrsta slova, dizajn...)
• organizacija slajda: slajdovi sa tekstom, tabelama, dijagramima i grafikonima
• formatiranje teksta
• dodavanje objekata na slajd (zvuk, film....)
• pozadina slajda (boje, prelivi, šrafure, teksture i slike)
• dizajn - teme
• animacioni efekti (vrste, podešavanje parametara, animacione šeme)
• prelaz između slajdova
• interaktivna prezentacija (hiperlinkovi i akciona dugmad)
• vrste pogleda na prezentaciju
• štampanje prezentacije
• podešavanje prezentacije za javno prikazivanje (ručno, automatski, u petlji...)
• nastup prezentera (položaj prezentera, verbalna i neverbalna komunikacija, savladavanje treme...).

Na početku modula učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.
Stavove predviđene modulom izgrađivati i vrednovati kod učenika tokom svih oblika nastave.

Oblici nastave
Modul se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• laboratorijske vežbe

Podela odeljenja na grupe
Odeljenje se deli na 2 grupe prilikom realizacije:
• Laboratorijskih vežbi

Mesto realizacije nastave
• računarski kabinet

Preporuke za realizaciju nastave
• Praktičnu realizaciju modula izvesti u nekom od programa za izradu slajd prezentacije.
• Konkretne primere za vežbanje prilagoditi obrazovnom profilu kroz korelaciju sa stručnim predmetima.
• Kroz ceo modul učenik treba da radi na jednoj prezentaciji čija je tematika vezana za konkretan obrazovni profil i da na njoj primeni sva usvojena znanja i veštine.
• Pri realizaciji ovog modula insistirati na pravopisu i upotrebi odgovarajućeg jezika tastature.
• Izvođenje nastave započeti objašnjenjima nastavnika a zatim usmeriti učenike da samostalno vežbaju.
• Insistirati na značaju slajd prezentacija i važnosti kvalitetnog prezentovanja.
• Podsticati kod učenika kreativnost.
• Poslednja dva časa učenici prezentuju svoje radove i diskutuju o njima.

Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
1. praćenje ostvarenosti ishoda
2. testove praktičnih veština

CILJEVI MODULA

ISHODI MODULA
Po završetku modula učenik će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA

PREPORUČENE AKTIVNOSTI I NAČIN OSTVARIVANJA MODULA

Osposobljavanje učenika za korišćenje Interneta i elektronsku komunikaciju

1. objasni pojam i strukturu Interneta
2. razlikuje načine povezivanja računara sa Internetom
3. razlikuje Internet - servise
4. objasni pojmove hiperteksta i WWW
5. koristi sadržaje sa veba (WWW - servisa)
6. pronalazi sadržaje na vebu pomoću pretraživača
7. procenjuje sadržaje sa veba na kritički način
8. preuzima sadržaje sa veba
9. komunicira putem elektronske pošte
10. razlikuje prednosti i nedostatke elektronske komunikacije
11. koristi raznovrsne Internet - servise
12. popunjava i šalje veb - bazirane obrasce
13. objašnjava pojam elektronskog poslovanja
14. primeni servis "u oblaku"
15. objašnjava moguće zloupotrebe Interneta
16. primenjuje bezbednosne mere prilikom korišćenja Interneta
17. primenjuje pravila lepog ponašanja na mreži
18. poštuje autorska prava za sadržaje preuzete sa mreže

• istorijski razvoj Interneta i struktura
• adrese i protokoli
• načini povezivanja računara sa Internetom (prednosti i nedostaci svakog od njih)
• servisi Interneta (WWW, elektronska pošta, FTP...)
• WWW, veb - pregledač (vrste, otvaranje i podešavanje)
• korišćenje pretraživača (osnovno i napredno)
• pouzdanost izvora informacija.
• medijska pismenost.
• preuzimanje sadržaja sa veba (snimanjem veb stranice, kopiranjem sadržaja sa veb stranice, preuzimanjem datoteke)
• programi za elektronsku poštu ("veb - mejl" i programi za preuzimanje pošte na lokalni računar)
• radno okruženje programa za elektronsku poštu
• postavljanje adrese primaoca ("za", "kopija", "nevidljiva kopija")
• prijem i slanje elektronske pošte, bez i sa prilogom
• napredne mogućnosti programa za preuzimanje el. pošte (uređivanje adresara, uređivanje fascikli, automatsko sortiranje pošte...)
• veb - obrasci raznovrsne namene
• elektronsko poslovanje u trgovini i javnoj upravi
• prednosti i nedostaci elektronske komunikacije
• socijalne mreže, forumi, sistemi za brze poruke, sistemi za elektronsko učenje...
• računarski servisi "u oblaku", rad sa tekstom, tabelama i datotekama.
• bezbednost dece na Internetu
• bezbednosni rizici korišćenja elektronske komunikacije
• pravila lepog ponašanja u elektronskoj komunikaciji

Na početku modula učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.
Stavove predviđene modulom izgrađivati i vrednovati kod učenika tokom svih oblika nastave.

Oblici nastave
Modul se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• laboratorijske vežbe

Podela odeljenja na grupe
Odeljenje se deli na 2 grupe prilikom realizacije:
• laboratorijskih vežbi

Mesto realizacije nastave
• računarski kabinet

Preporuke za realizaciju nastave
• Pri realizaciji ovog modula insistirati na pravopisu i upotrebi odgovarajućeg jezika tastature.
• Tokom realizacije svih sadržaja modula insistirati na mogućnostima zloupotrebe Interneta a pogotovo na bezbednosti korisnika, pouzdanosti informacija i sprečavanju zloupotrebe dece.
• Pri pretraživanju Interneta učenike usmeriti ka traženju obrazovnih veb sajtova i korišćenju sistema za elektronsko učenje.
• Pri obradi elektronskog poslovanja demonstrirati različite vrste veb obrazaca koji se koriste za poručivanje i plaćanje robe putem Interneta, poručivanje dokumenata...
• Pokazati rad sa tekstom, rad sa tabelama i skladištenje podataka u nekom od servisa "u oblaku" (cloud computing), dostupnih putem veba.
• Preuzimanje sadržaja sa veba vežbati na primerima preuzimanja teksta, slika, klipova i datoteka.
• Kod preuzimanja sadržaja sa veba voditi računa o verodostojnosti izvora informacija i razvijati kod učenika kritičko mišljenje i medijsku pismenost u izboru i tumačenju sadržaja.
• Pri elektronskoj komunikaciji poštovati pravila lepog ponašanja (netiquette).
• Pri realizaciji sadržaja vezanih za elektronsku poštu objasniti učenicima "put" elektronskog pisma.
• Dosledno sprovoditi poštovanje autorskih prava i softverskih licenci.

Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
1. praćenje ostvarenosti ishoda
2. testove praktičnih veština

TEMA

CILJ

ISHODI
Po završetku teme učenik će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Uvod

• Sticanje znanja o predmetu proučavanja, podeli, značaju i mestu geografije u sistemu nauka
• Uočavanje i shvatanje korelativnih odnosa između geografije i drugih prirodnih i društvenih nauka

• definiše predmet izučavanja, značaj, razvoj i mesto geografije u sistemu nauka
• razlikuje prirodne i društvene elemente geografskog prostora i shvata njihove uzajamne uzročno-posledične veze i odnose
• odredi mesto geografije u sistemu nauka
• prepozna značaj i praktičnu primenu geografskih saznanja

• Predmet proučavanja, podela i značaj
• Mesto geografije u sistemu nauka

Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.

Oblici nastave
Predmet se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
teorijska nastava (70 časova)

Mesto realizacije nastave
Teorijska nastava se realizuje u učionici

Preporuke za realizaciju nastave
• korišćenje savremenih elektronskih pomagala,

Savremene komponente geografskog položaja Srbije

• Proširivanje znanja o položaju, mestu i ulozi Srbije na Balkanskom poluostrvu i jugoistočnoj Evropi
• Uočavanjem opštih geografskih karakteristika sagledati složene društveno-ekonomske procese i promene u jugoistočnoj Evropi na Balkanskom poluostrvu i u našoj državi.

• definiše pojam i funkcije državnih granica, razume državno uređenje Srbije i poznaje državna obeležja: grb, zastavu, himnu
• locira na karti položaj i veličinu teritorije Srbije uz kratak opis bitnih karakteristika granica sa susednim zemljama
• definiše pojam jugoistočna Evropa, locira na karti Balkansko poluostrvo i identifikuje njegove opšte geografske karakteristike: fizičke, kulturne i demografske
• analizira promene na političkoj karti Balkanskog poluostrva: nastanak i raspad Jugoslavije, stvaranje novih država i oblici njihove saradnje
• definiše pojam geografski položaj i navede njegovu podelu
• odredi ukupan geografski položaj Srbije (povoljan, nepovoljan), analizom svojstava činilaca koji ga formiraju: apsolutni i relativni položaj
• diskutuje o prednostima i nedostacima geografskog položaja Srbije

• Površina, granice, državno uređenje i državna obeležja Srbije
• Regionalne geografske komponente u svetlu savremenih procesa na Balkanskom poluostrvu i jugoistočnoj Evropi
• Komponente geografskog položaja Srbije

• analognih i digitalnih geografskih karata različitog razmera i sadržaja
• korišćenje informacija sa Interneta
• korišćenje interaktivnih metoda rada
• korišćenje osnovne literature uz upotrebu savremenih tehnologija za prezentovanje
• koristiti geografske i istorijske karte opšte i tematske
• korišćenje pisanih izvora informacija (knjige, statistički podaci, časopisi...)

Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
• praćenje ostvarenosti ishoda
• testovi znanja

Prirodni resursi Srbije i njihov ekonomsko geografski značaj

• Sticanje novih i produbljenih znanja o prirodi Srbije i njenom uticaju na život i privredne delatnosti ljudi
• Sagledavanje fizičko-geografskih komponenata prostora Srbije i razumevanje njihovog značaja za život ljudi i mogućnosti razvoja privrede

• odredi u geološkom sastavu Srbije zastupljenost stena različite starosti, sastava i porekla, značajnih za pojavu ruda i minerala
• locira u okviru geotektonske strukture Srbije velike celine: Srpsko-makedonsku masu, Karpato-balkanide, Unutrašnje dinaride, Centralne dinaride i Panonsku depresiju i objasni njihov postanak (delovanje unutrašnjih tektonskih i spoljašnjih sila)
• identifikuje osnovne makro-celine reljefa Srbije: Panonski basen i Planinsku oblast
• kratko opiše postanak Panonskog basena, odvoji panonsku Srbiju: Panonsku niziju i južni obod Panonskog basena sa pregledom glavnih elemenata reljefa
• odredi planinsku oblast i napravi kartografski pregled gromadnih, karpatsko-balkanskih, dinarskih planina i većih kotlina
• objasni elemente i faktore klime, razlikuje klimatske tipove u Srbiji i njihove odlike
• napravi pregled vodnog bogatstva Srbije: odredi na karti razvođa slivova, locira tranzitne i domicilne reke, objasni postanak, podelu i značaj jezera i termomineralnih voda
• zaključuje o ekonomskom značaju voda za snabdevanje naselja, navodnjavanje tla, proizvodnju hidroenergije, plovidbu, ribarstvo i turizam
• diskutuje o zagađivačima, posledicama i merama zaštite
• definiše pojam zemljište (tlo), odredi tipove tla na prostoru Srbije, njihov sastav i karakter
• poznaje uticaj fizičko-geografskih faktora na formiranje tipova vegetacije i raznovrsnost životinjskog sveta panonske i planinske oblasti Srbije
definiše: pojam prirodna sredina, predmet proučavanja zaštite prirode, značaj zaštite i unapređivanja prirode
• navede elemente prirodne sredine, zagađivače vode, vazduha, zemljišta; posledice zagađivanja i mere zaštite
• prepozna pojave štetne po svoje prirodno i kulturno okruženje i aktivno učestvuje u njihovoj zaštiti, obnovi i unapređivanju
• definiše: park prirode, predeo izuzetnih odlika, rezervat prirode, spomenik prirode i prirodne retkosti
• Razlikuje zaštićena prirodna dobra u Srbiji: Golija, Fruška gora, Đerdap, Tara i dr.

• Geološki sastav i postanak osnovnih geotektonskih celina
• Panonska Srbija i južni obod Panonskog basena
• Planinsko- kotlinska Srbija. Rodopske, Dinarske i Karpatsko-balkanske planine.
• Klima. Odlike i ekonomsko-geografski značaj
• Vode i vodni resursi. Reke, jezera i termomineralne vode - odlike i ekonomsko-geografski značaj
• Sastav i karakter tla u Srbiji - ekonomsko-geografski značaj.
• Biljni i životinjski svet. Odlike i ekonomsko-geografski značaj
• Zaštita, očuvanje i unapređivanje prirode
• Zaštićena prirodna dobra u Srbiji

Okvirni broj časova po temama
• uvod (najmanje 3 časa)
• savremene komponente geografskog položaja Srbije (najmanje 4 časa)
• prirodni resursi Srbije i njihov ekonomsko geografski značaj (najmanje 14 časova)
• stanovništvo Srbije (najmanje 7 časova)
• naselja Srbije (najmanje 8 časova)
• privreda Srbije (najmanje 10 časova)
• regionalne celine Srbije (najmanje 10 časova)
• Srbija i savremeni procesi u Evropi i svetu (najmanje 8 časova)

Stanovništvo Srbije

• Proširivanje znanja o demografskom razvoju i rasporedu stanovništva u Srbiji
• Uočavanje demografskih problema i mogućnosti njihovog prevazilaženja za sveukupni društveno-ekonomski razvitak naše zemlje
• Formiranje svesti o negovanju nacionalnog i kulturnog identiteta

• opiše antropogeografska obeležja i istorijsko-geografski kontinuitet naseljavanja Srbije
• objasni kretanje stanovništva i teritorijalni razmeštaj stanovništva u Srbiji
• ukaže na promenu broja stanovnika Srbije i navede faktore koji uslovljavaju promene stanovništva
• uz pomoć grafičkih metoda analizira osnovne demografske odlike; objašnjava ih, vrši predviđanja i izvodi zaključke
• definiše pojmove: natalitet, mortalitet i prirodni priraštaj
• definiše pojam migracije i razlikuje tipove i vidove migracija
• objasni strukturu stanovništva u Srbiji (biološka, ekonomska, socijalna, nacionalna)
• razlikuje pojmove nacionalnog, etničkog i kulturnog identiteta
• izgradi stav o jednakim pravima ljudi bez obzira na rasnu, nacionalnu, versku i drugu pripadnost
• objasni demografske probleme i populacionu politiku u Srbiji
• definiše pojam dijaspore
• locira područja na kojima živi srpsko stanovništvo u neposrednom i širem okruženju (Mađarska, Rumunija, Makedonija, Albanija, Crna Gora, Bosna i Hercegovina, Hrvatska i Slovenija)
• razlikuje oaznu, kompaktnu i pojedinačnu naseljenost srpskog stanovništva u područjima neposrednog i šireg okruženja
• objasni osnovne karakteristike stanovništva Republike Srpske
• locira autohtone srpske teritorije (severni delovi Dalmacije, Lika, Kordun, Banija, Slavonija i Baranja)
• objasni radne migracije u evropske zemlje i imenuje države i gradove u kojima ima našeg stanovništva
• objasni iseljavanje našeg stanovništva na vanevropske kontinente
• razlikuje faze u iseljavanju Srba u prekookeanske zemlje
• imenuje države i gradove u kojima živi naše stanovništvo
• objasni odnos i veze dijaspore i Srbije

• Antropogeografska obeležja. Istorijsko-geografski kontinuitet naseljavanja Srbije
• Kretanje i teritorijalni razmeštaj stanovništva (natalitet, mortalitet i prirodni priraštaj)
• Migracije. Pojam, značaj, tipovi i vidovi
• Struktura stanovništva: biološka, ekonomska, socijalna, nacionalna (etnička i verska)
• Demografski problemi i populaciona politika u Srbiji
• Srbi u neposrednom i širem okruženju
• Srbi i naše stanovništvo u Evropi i vanevropskim kontinentima. Odnos dijaspore i Srbije

Naselja Srbije

• Proširivanje znanja o naseljima i faktorima njihovog razvoja
• Razumevanje vrednosti sopstvenog kulturnog nasleđa i povezanosti sa drugim kulturama i tradicijama
• Razvijanje svesti o vrednosti i značaju antropogenih kulturnih dobara
• Uočavanje transformacije naselja i njihovih mreža i sistema

• definiše pojam naselja
• objasni postanak, razvoj i razmeštaj naselja Srbije
• navede faktore razvoja i transformacije naselja i njihovih mreža i sistema
• locira gradske centre Srbije
• obrazloži ulogu gradskih centara u regionalnoj organizaciji Srbije
• locira osovine (pojaseve) razvoja Srbije: Dunavsko-savska, Veliko-moravska i Južno-moravska
• razlikuje vrste, funkcije i tipove naselja.
• opiše karakteristike urbanih celina.
• razlikuje značenje pojmova urbanizacija, deagrarizacija, industrijalizacija i tercijarizacija.
• imenuje antropogena kulturna dobra i objasni njihovu zaštitu

• Postanak, razvoj i razmeštaj naselja Srbije
• Podela naselja. Seoska, gradska, prigradska i privremena
• Ekonomsko-geografski faktori razvoja i transformacije naselja i njihovih mreža i sistema (urbanizacija, deagrarizacija, industrijalizacija i tercijarizacija)
• Gradski centri i njihova uloga u regionalnoj organizaciji Srbije
• Osovine (pojasevi) razvoja Srbije: Dunavsko-savska, Veliko-moravska i Južno-moravska
• Antropogena kulturna dobra i njihova zaštita.

Privreda Srbije

• Proširivanje i produbljivanje znanja o privredi Srbije i njenim osnovnim karakteristikama
• Sagledavanje potencijala i mogućnosti Srbije za njenu konkurentnost u svetskoj privredi

• analizira uticaj prirodnih i društvenih činioca na uslovljenost razvoja i razmeštaja privrede Srbije i grupiše grane privrede po sektorima
• objasni kako prirodni i društveni faktori utiču na razvoj i razmeštaj poljoprivrede Srbije
• definiše grane poljoprivrede u užem smislu (zemljoradnja i stočarstvo) i širem smislu (šumarstvo, lov i ribolov), navede značaj poljoprivrede
• prepozna osnovne funkcije šumarstva, značaj šuma, faktore koji ih ugrožavaju i mere zaštite
• utvrdi značaj lova i ribolova
• definiše značaj Energetike i Rudarstva; navede energetske resurse i mineralne sirovine i napravi njihov kartografski pregled na teritoriji Srbije
• objasni pojmove: industrija i industrijalizacija, održivi razvoj i navede faktore razvoja i razmeštaja, podelu industrije i njen značaj
• analizira uticaj prirodnih i društvenih faktora na razvoj saobraćaja, kratko opiše vrste saobraćaja i njihov značaj
• napravi kartografski pregled glavnih drumskih i železničkih pravaca u Srbiji, plovnih reka i kanala, većih luka i aerodroma
• definiše pojmove: trgovina, trgovinski i platni bilans i odredi značaj trgovine
• analizira uticaj prirodnih i društvenih faktora na razvoj turizma, definiše i navede podelu turizma

• Razvoj, razmeštaj i osnovne karakteristike privrede Srbije
• Poljoprivreda - razvoj, značaj i podela
• Šumarstvo, lov i ribolov
• Rudarstvo i energetika
• Industrija - pojam, podela, struktura i značaj
• Saobraćaj i trgovina
• Turizam

Regionalne celine Srbije

• Sticanje i proširivanje geografskih znanja oregionalnim celinama Srbije i sagledavanje njihovih specifičnosti

• definiše pojam regije i napravi kartografski pregled regionalnih celina Srbije
• locira na karti Srbije granice Vojvodine i njenih predeonih celina i prepozna njene prirodne i društvene odlike
• potvrdi na karti Srbije granice Šumadije i Pomoravlja i navede njihove prirodne i društvene odlike
• prepozna na karti Srbije granice zapadne Srbije i opiše njene prirodne i društvene odlike
• identifikuje na karti Srbije Starovlaško-rašku visiju uz analizu njenih prirodnih i društvenih odlika
• locira na karti Srbije granice istočne Srbije i navede njene prirodne i društvene odlike
• prepozna na karti Srbije granice južnog Pomoravlja i prepozna njegove prirodne i društvene odlike
• potvrdi na karti Srbije granice Kosova i Metohije i diskutuje o njegovim prirodnim i društvenim odlikama

• Vojvodina
• Šumadija i Pomoravlje (zapadno i veliko)
• Zapadna Srbija
• Starovlaško-raška visija
• Istočna Srbija
• Južno Pomoravlje
• Kosovo i Metohija

Srbija i savremeni procesi u Evropi i Svetu

• Sticanje znanja o savremenim političkim i ekonomskim procesima u Evropi i svetu kao uslova napretka svih zemalja i naroda
• Stvaranje realne slike o Srbiji u svetskim razmerama i savremenim međunarodnim procesima

• definiše pojmove: proces integracije, demokratska regionalizacija, globalizacija
• objasni ekonomske integracije na Balkanu i u jugoistočnoj Evropi i poznaje miroljubivu politiku Srbije u međunarodnim okvirima i na Balkanu
• locira na karti Evrope zemlje članice EU, opiše istorijat razvoja, navede ciljeve i definiše probleme unutar Unije
• objasni uslove koje Srbija treba da ispuni da bi postala ravnopravna članica zajednice.
• razlikuje ulogu, značaj i vidove delovanja međunarodnih organizacija: (CEFTA, EFTA, NAFTA, OECD, OPEK, APEK, G8, BRIK...)
• objasni ulogu, značaj i vidove delovanja Svetske banke i Međunarodnog monetarnog fonda i ulogu Srbije u ovim organizacijama
• opiše istorijat razvoja UN, navede ciljeve i strukturu organizacije i obrazloži privrženost Srbije UN
• definiše pojam globalizacije i razlikuje odlike političke, teritorijalne, ekonomske, kulturne i druge vidove globalizacije. Objasni prioritete Srbije u pogledu procesa globalizacije

• Saradnja Srbije sa drugim državama i međunarodnim organizacijama
• Evropska unija - osnivanje, članice, ciljevi, problemi, fondovi i njihova pristupačnost
• Odnos Srbije prema ostalim evropskim i vanevropskim ekonomskim i političkim integracijama
• Svetsko tržište kapitala, struktura i međunarodni značaj
• Ujedinjene nacije. Struktura i međunarodni značaj. Srbija i UN
• Globalizacija kao svetski proces

TEMA

CILJ

ISHODI
Po završetku teme učenik će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Srpska država i državnost

• Proširivanje znanja o nastanku moderne srpske države i najvažnijim odlikama srpske državnosti.
• Razvijanje svesti o značaju srednjovekovne državnosti za nastanak moderne srpske države.

• prepozna različite istorijske sadržaje (ličnosti, događaje, pojave i procese) i dovede ih u vezu sa odgovarajućom vremenskom odrednicom i istorijskim periodom;
• razlikuje periode u kojima je postojala, prestala da postoji i ponovo nastala srpska država;
• navede i uporedi odlike srpske državnosti u srednjem i novom veku;

• Srpska državnost u srednjem veku.
• Srpski narod i njegovi susedi u srednjem veku.
• Položaj Srba pod osmanskom, habzburškom i mletačkom vlašću (XVI-XVIII vek).
• Srpska revolucija 1804-1835. i njeno mesto u kontekstu evropskih zbivanja.
• Razvoj državnih institucija.
• Razvoj ustavnosti.
• Uloga modernih dinastija (Karađorđevići, Obrenovići, Petrovići) u razvoju srpske državnosti.
• Ratovi Srbije i Crne Gore za nezavisnost 1876-1878.

Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave, odnosno učenja, planom rada i načinima ocenjivanja

Oblici nastave:
Predmet se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• teorijska nastava.

Mesto realizacije nastave:
• Teorijska nastava se realizuje u učionici ili odgovarajućem kabinetu.

Ocenjivanje:
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
• praćenje ostvarenosti ishoda
• testove znanja.

• Uočavanje uloge znamenitih ličnosti u razvoju srpske državnosti.
• Razumevanje najznačajnijih ideja modernog doba i njihovog uticaja u procesu stvaranja srpske države.
• Razumevanje međunarodnog konteksta u kome nastaje i postoji srpska država.

• uoči uticaj evropskih revolucionarnih zbivanja na razvoj srpske nacionalne i državne ideje;
• objasni uzroke i posledice Srpske revolucije, oslobodilačkih ratova 1876-1878, Balkanskih ratova i Prvog svetskog rata;
• uoči i objasni na istorijskoj karti promene granica srpske države;
• locira mesta najvažnijih bitaka koje su vođene tokom Srpske revolucije, oslobodilačkih ratova 1876-1878, Balkanskih ratova i Prvog svetskog rata;
• opiše ulogu istaknutih ličnosti u Srpskoj revoluciji, u razvoju državnih institucija i formiranju modernog političkog sistema, u oslobodilačkim ratovima 1876-1878, Balkanskim ratovima i Prvom svetskom ratu;
• izvede zaključak o značaju ustavnosti za razvoj modernog političkog sistema.

• Formiranje modernog političkog sistema i nastanak stranaka (radikalne, liberalne i naprednjačke).
• Položaj Srba pod osmanskom i habzburškom vlašću u XIX i početkom XX veka.
• Srbija i Crna Gora u Balkanskim ratovima i Prvom svetskom ratu.
• Najznačajnije ličnosti (vožd Karađorđe Petrović, knez Miloš Obrenović, prota Mateja Nenadović, mitropolit Stefan Stratimirović, Dimitrije Davidović, Toma Vučić Perišić, Ilija Garašanin, knez Aleksandar Karađorđević, knez Mihailo Obrenović, Vladimir Jovanović, Svetozar Miletić, kralj Milan Obrenović, vladika Petar I Petrović, vladika Petar II Petrović, knjaz Danilo Petrović, knjaz Nikola Petrović, Luka Vukalović, Jovan Ristić, Stojan Novaković, Nikola Pašić, kralj Aleksandar Obrenović, kralj Petar I Karađorđević, prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević, Radomir Putnik, Stepa Stepanović, Živojin Mišić, Petar Bojović, Janko Vukotić...).

Okvirni broj časova po temama:
• Srpska država i državnost - 34 časa;
• Srpski narod u jugoslovenskoj državi - 16 časova;
• Dostignuća srpske kulture - 11 časova;
Srpski narod i Srbija u savremenom svetu - 9 časova.

Preporuke za realizaciju nastave:
• struktura programa koncipirana je s ciljem da pomogne nastavniku u planiranju neposrednog rada sa učenicima, olakšavajući mu određivanje obima i dubine obrade pojedinih nastavnih sadržaja
• za svaku tematsku celinu dati su ciljevi, ishodi i sadržaji, a ishodi treba da posluže da nastavni proces bude tako oblikovan da se navedeni ciljevi ostvare

Srpski narod u jugoslovenskoj državi

• Proširivanje znanja o jugoslovenskoj ideji i nosiocima ideje stvaranja jugoslovenske države.
• Razumevanje međunarodnog konteksta u kome nastaje jugoslovenska država.
• Proširivanje znanja o odlikama jugoslovenske države.
• Proširivanje znanja o položaju srpskog naroda u jugoslovenskoj državi.
• Uočavanje uloge znamenitih ličnosti u političkom životu jugoslovenske države.
• Sagledavanje međunarodnog položaja jugoslovenske države.

• obrazloži najvažnije motive i uzroke stvaranje jugoslovenske države;
• uoči značaj nastanka jugoslovenske države za srpski narod;
• identifikuje odlike jugoslovenske države kao monarhije i kao republike;
• razlikuje osobenosti društveno-političkih sistema koji su postojali u jugoslovenskoj državi;
• uoči i razume međunarodni položaj jugoslovenske države;
• obrazloži doprinos jugoslovenskih antifašističkih pokreta pobedi saveznika u Drugom svetskom ratu;
• imenuje najvažnije ličnosti koje su uticale na društveno-politička zbivanja u Jugoslaviji.

• Jugoslovenska ideja i konstituisanje države.
• Odlike političkog sistema u jugoslovenskoj kraljevini (političke borbe, Vidovdanski i Oktroisani ustav, lični režim kralja Aleksandra, stvaranje Banovine Hrvatske i otvaranje srpskog pitanja).
• Aprilski rat i posledice poraza, genocid nad Srbima u NDH.
• Otpor, ustanak i građanski rat.
• Bilans rata i doprinos Jugoslavije pobedi antifašističke koalicije.
• Proglašenje republike i izgradnja novog državnog i društvenog uređenja.
• Sukob Jugoslavije i socijalističkih zemalja - rezolucija Informbiroa, Goli otok.
• Jugoslavija između istoka i zapada.
• Razbijanje i raspad Jugoslavije - poraz Jugoslavije kao ideje, političkog projekta i društvenog sistema, velike sile i jugoslovenska kriza, ratovi u Sloveniji, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, nastanak novih država, sukobi na Kosovu i Metohiji i NATO intervencija 1999, Kosovsko pitanje, razdvajanje Srbije i Crne Gore.
• Najznačajnije ličnosti (kralj Aleksandar I Karađorđević, Nikola Pašić, Stjepan Radić, Ljuba Davidović, Svetozar Pribićević, Anton Korošec, Milan Stojadinović, Vlatko Maček, knez Pavle Karađorđević, kralj Petar II Karađorđević, general Dragoljub Mihailović, general Milan Nedić, Ante Pavelić, Josip Broz Tito, Slobodan Milošević, Franjo Tuđman...).

Preporuke za realizaciju nastave:
• sadržaje treba prilagođavati učenicima, kako bi najlakše i najbrže dostigli navedene ishode,
• nastavnik ima slobodu da sam odredi raspored i dinamiku aktivnosti za svaku temu, uvažavajući ciljeve predmeta, program se može dopuniti sadržajima iz prošlosti zavičaja, čime se kod učenika postiže jasnija predstava o istorijskoj i kulturnoj baštini u njihovom kraju (arheološka nalazišta, muzejske zbirke),
• u školama na nastavnom jeziku neke od nacionalnih manjina mogu se obraditi i prošireni nastavni sadržaji iz prošlosti tog naroda,
• važno je iskoristiti velike mogućnosti koje istorija kao narativni predmet pruža u podsticanju učeničke radoznalosti, koja je u osnovi svakog saznanja,
• nastavni sadržaji treba da budu predstavljeni kao "priča" bogata informacijama i detaljima, ne zato da bi opteretili pamćenje učenika, već da bi im istorijski događaji, pojave i procesi bili predočeni jasno, detaljno, živo i dinamično,
• posebno mesto u nastavi istorije imaju pitanja, kako ona koja postavlja nastavnik učenicima, tako i ona koja dolaze od učenika, podstaknuta onim što su čuli u učionici ili što su saznali van nje koristeći različite izvore informacija,
• dobro osmišljena pitanja nastavnika imaju podsticajnu funkciju za razvoj istorijskog mišljenja i kritičke svesti, ne samo u fazi utvrđivanja i sistematizacije gradiva, već i u samoj obradi nastavnih sadržaja,

Dostignuća srpske kulture

• Razumevanje pojma srpskog kulturnog prostora.
• Razvijanje svesti o viševekovnom kontinuitetu srpske kulture.
• Sagledavanje srpske kulture kao dela evropske kulturnog nasleđa.
• Proširivanje znanja o najvišim dometima i predstavnicima srpske kulture.
• Razvijanje svesti o značaju obrazovanja za opšti kulturni napredak.
• Uočavanje promena u svakodnevnom životu kod Srba kroz vekove.

• razlikuje periode u kojima su nastala najznačajnija dela srpske kulture;
• uporedi odlike srpske kulture različitih perioda;
• objasni uticaje istorijskih zbivanja na kulturna kretanja;
• opiše odlike svakodnevnog života kod Srba u različitim epohama i oblastima;
• imenuje najvažnije ličnosti koje su zaslužne za razvoj srpske kulture.

• Srednjovekovna kultura Srba (jezik i pismo, verski karakter kulture, Miroslavljevo jevanđelje, književnost, najznačajnije zadužbine, pravni spomenici).
• Posledice seoba na srpsku kulturu (uticaj zapadnoevropskih kulturnih kretanja na srpsku kulturu).
• Uspon građanske klase.
• Svakodnevni život seoskog i gradskog stanovništva.
• Kulturna i prosvetna politika - osnivanje Velike škole, Univerziteta, akademije nauka, Narodnog pozorišta.
• Evropski kulturni uticaji.
• Ličnosti - Sveti Sava, despot Stefan Lazarević, monahinja Jefimija, Dositej Obradović, Vuk Karadžić, Sava Tekelija, Petar II Petrović Njegoš, Paja Jovanović, Uroš Predić, Nadežda Petrović, Laza Kostić...).
• Srpska kultura kao deo jugoslovenskog kulturnog prostora (kulturna saradnja i prožimanja, nauka, umetnički pokreti, humanitarne i sportske organizacije, popularna kultura, ličnosti - Nikola Tesla, Mihajlo Pupin, Mihailo Petrović Alas, Jovan Cvijić, Milutin Milanković, Branislav Nušić, Isidora Sekulić, Jovan Dučić, Ksenija Atanasijević, Slobodan Jovanović, Sava Šumanović, Ivan Meštrović, Ivo Andrić, Miloš Crnjanski, Bojan Stupica, Desanka Maksimović, Borislav Pekić, Dobrica Ćosić, Aleksandar Petrović, Aleksandar Popović, Emir Kusturica, Dušan Kovačević…).

Preporuke za realizaciju nastave:
• u zavisnosti od cilja koji nastavnik želi da ostvari, pitanja mogu imati različite funkcije, kao što su: fokusiranje pažnje na neki sadržaj ili aspekt, podsticanje poređenja, traganje za pojašnjenjem, nastava bi trebalo da pomogne učenicima u stvaranju što jasnije predstave ne samo o tome šta se desilo, već i zašto se to desilo i kakve su posledice iz toga proistekle, u nastavi treba što više koristiti različite oblike organizovane aktivnosti učenika (individualni rad, rad u paru, rad u grupi, radionice ili domaći zadatak),
• da bi shvatio događaje iz prošlosti, učenik treba da ih "oživi u svom umu", u čemu veliku pomoć može pružiti upotreba različitih istorijskih tekstova, karata i drugih izvora istorijskih podataka (dokumentarni i igrani video i digitalni materijali, muzejski eksponati, ilustracije), obilaženje kulturno-istorijskih spomenika i posete ustanovama kulture,
• korišćenje istorijskih karata izuzetno je važno jer omogućavaju učenicima da na očigledan i slikovit način dožive prostor na kome se neki od događaja odvijao, pomažući im da kroz vreme prate promene na određenom prostoru,

Srpski narod i Srbija u savremenom svetu

• Razumevanje političkih i ekonomskih odnosa u savremenom svetu.
• Sagledavanje međunarodnog položaja Srbije.
• Proširivanje znanja o najznačajnijim međunarodnim organizacijama i članstvu Srbije u njima.
• Proširivanje znanja o posledicama naučno-tehnološkog razvoja na život savremenog čoveka.

• identifikuje najvažnije činioce u međunarodnim političkim i ekonomskim odnosima;
• razume mesto i ulogu Srbije u savremenom svetu;
• utvrdi značaj članstva Srbije u međunarodnim organizacijama;
• objasni uticaj savremenih tehničkih dostignuća na povezivanje ljudi u svetu.

• Najuticajnije države i organizacije u međunarodnim političkim i ekonomskim odnosima.
• Uloga Organizacije ujedinjenih nacija u očuvanju mira u svetu, borbi protiv siromaštva i zaštiti kulturnih spomenika.
• Geopolitički položaj Srbije.
• Članstvo Srbije u regionalnim, evropskim i svetskim organizacijama (Savet Evrope, OEBS, OUN…).
• Srbi van Srbije (problem izbeglica, Crna Gora, Republika Srpska, Srbi u dijaspori).
• Svet početkom XXI veka - naučni i tehnološki razvoj, Internet, uticaj medija na javno mnjenje, popularna kultura, globalizacija, terorizam, ekološki problemi...

Preporuke za realizaciju nastave:
• treba iskoristiti i uticaj nastave istorije na razvijanje jezičke i govorne kulture (besedništva), jer istorijski sadržaji bogate i oplemenjuju jezički fond učenika,
• u radu sa učenicima neophodno je imati u vidu integrativnu funkciju istorije, koja u obrazovnom sistemu, gde su znanja podeljena po nastavnim predmetima, pomaže učenicima da postignu celovito shvatanje o povezanosti i uslovljenosti geografskih, ekonomskih i kulturnih uslova života čoveka kroz prostor i vreme,
• poželjno je izbegavati fragmentarno i izolovano učenje istorijskih činjenica jer ono ima najkraće trajanje u pamćenju i najslabiji transfer u sticanju drugih znanja i veština,
• u nastavi treba, kad god je to moguće, primenjivati didaktički koncept multiperspektivnosti,
• određene teme, po mogućnosti, treba realizovati sa odgovarajućim sadržajima iz srodnih predmeta.

TEMA

CILJ

ISHODI
Po završetku teme učenik će biti u stanju da:

PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Struktura i organizacija društva

• Upoznavanje sa funkcionisanjem, strukturom i organizacijom društva

• shvati strukturu i organizaciju društva
• objasni ulogu društvenih grupa s posebnim osvrtom na brak i porodicu
• shvati društvenu podelu rada
• objasni uzroke društvenog raslojavanja
• navede društvene ustanove i društvene organizacije i napravi razliku između njih
• razlikuje osobenosti seoskog i gradskog stanovništva

• Pojam i elementi društva
• Društvene grupe
• Brak i porodica
• Društvena podela rada
• Društveno raslojavanje
• Društvene ustanove i organizacije
• Naselja i stanovništvo

• Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.

Oblici nastave
Predmet se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• teorijska nastava (64 časa)

Mesto realizacije nastave
• Teorijska nastava se realizuje u učionici

Preporuke za realizaciju nastave
• Koristiti aktuelne primere iz štampe i drugih medija relevantne za predmet
• Koristiti Ustav i relevantne zakone u zavisnosti od sadržaja koji se obrađuje

Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
1. praćenje ostvarenosti ishoda
2. testove znanja
3. testove praktičnih veština

Okvirni broj časova po temama
• Struktura i organizacija društva (12 časova)
• Država i politika (18 časova)
• Ustav i pravna država (11 časova)
• Ljudska prava i slobode (6 časova)
• Kultura i društvo (12 časova)
• Društvene promene i razvoj društva (5 časova)

Država i politika

• Upoznavanje sa politikom kao veštinom upravljanja društvom
• Osposobljavanje za demokratsko mišljenje
• Upoznavanje sa funkcionisanjem državnih institucija i organa vlasti s posebnim osvrtom na lokalnu samoupravu

• objasni pojam, razvoj i oblike suverenosti i demokratije
• opiše ulogu politike u društvu
• zna državne simbole i elemente državnosti
• razlikuje zakonodavnu, izvršnu i sudsku vlast
• razlikuje udruženja građana i političke partije
• prepozna ideološke razlike partija i podelu na levicu, desnicu i centar
• shvati izborni postupak i konstituisanje skupštine i vlade
• razlikuje državne organe vlasti
• razlikuje autonomiju i lokalnu samoupravu
• razume funkcionisanje lokalne samouprave

• Suverenost
• Pojam i razvoj demokratije
• Politika - veština upravljanja društvom
• Konstitutivni elementidržave
• Državni simboli
• Podela vlasti
• Organizacije građana
• Političke partije
• Izbori
• Skupština
• Državni organi vlasti
• Autonomija
• Lokalna samouprava

Ustav i pravna država

• Upoznavanje sa Ustavom Republike Srbije, njegovim istorijskim pretečama i pravosudnim sistemom Republike Srbije

• shvati značaj ustava kao najvišeg pravnog akta
• razlikuje ustav od zakona
• napravi pregled razvoja ustavnosti u Srbiji
• razlikuje ustavnost i zakonitost
• uoči značaj vladavine prava i pravne države
• zna osnovne odredbe Ustava Republike Srbije
• shvati funkcionisanje pravosudnog sistema Republike Srbije
• razlikuje vrste sudskih postupaka

• Značenje pojma ustav
• Istorijski razvoj ustavnosti
• Vrste ustava
• Ustavnost i zakonitost
• Vladavina prava - pravna država
• Ustav Republike Srbije
• Pravosudni sistem Republike Srbije (sudova i tužilaštava)
• Mreža sudova u Republici Srbiji
- Vrhovni kasacioni sud
- Viši sud
- Apelacioni sud
- Osnovni sud
• Sudski postupci

Ljudska prava i slobode

• Bogaćenje znanja o ljudskim pravima i slobodama i o ulozi pojedinca u društvenom i političkom životu

• shvati ljudska prava i slobode i svoj položaj u društvu
• zna na koji način se štite prava i slobode građana

• Pojam građanina i njegove obaveze i prava
• Lična prava i slobode građana
• Politička prava i slobode građana
• Ekonomska prava i slobode građana
• Porodično pravo
• Ostala prava i slobode građana
• Zaštita prava i sloboda građana

Kultura i društvo

• Razvijanje znanja o kulturnim tekovinama

• uoči razliku i sličnosti između kulture i civilizacije
• shvati nastanak religije i religijskog mišljenja
• identifikuje monoteističke religije i objasni specifičnosti hrišćanstva
• razlikuje običaj i moral
• shvati razliku između umetnosti, masovne kulture, podkulture, šunda i kiča

• Pojam kulture i civilizacije
• Religija
• Nastanak religijskog mišljenja
• Monoteističke religije
• Hrišćanstvo
• Običaj i moral
• Umetnost
• Masovna kultura

Društvene promene i razvoj društva

• Osposobljavanje za život u društvu izloženom stalnim promenama i izazovima koje donosi razvoj savremenog društva
• Sticanje znanja o horizontalnoj i vertikalnoj pokretljivosti društva i

• identifikuje društvene promene
• zna osnovne karakteristike horizontalne i vertikalne pokretljivosti
• prepozna društveni razvoj
• formira stav prema savremenim tendencijama u razvoju globalnog društva

• Pojam i vrste društvenih promena
• Društvena pokretljivost
• Društveni razvoj

TEMA

CILJ

ISHODI
Po završetku teme učenik će biti u stanju da:

PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

JA, MI I DRUGI

• Podsticanje učenika na međusobno upoznavanje
• Podsticanje učenika da sagledaju međusobne sličnosti i razlike i uvaže ih

• Analizira svoje osobine i ume da ih predstavi drugima
• Prepozna, analizira sličnosti i razlike unutar grupe
• Prihvata druge učenika i uvažava njihovu različitost
• Prepozna predrasude, stereotipe, diskriminaciju, netoleranciju po različitim osnovama.
• Prepozna posledice postojanja netolerancije, diskriminacije, stereotipa, predrasuda

• Izradi "lični bedža", predstavi svoje osobine i karakteristike drugima
• Dramatizacija "U kupeu"
• Koristi priloge i radne materijale koji se nalaze u priručniku i osmišljeni su za svaku radionicu

Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.

Oblici nastave
Predmet se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• teorijska nastava (35 časova)

Mesto realizacije nastave
• Teorijska nastava se realizuje u učionici

Preporuke za realizaciju nastave
• Aktivnosti u uvodnom delu programa treba tako organizovati da se obezbedi međusobno upoznavanje učenika, upoznavanje učenika sa ciljevima i nastavnim sadržajima predmeta, ali i tako da pruže nastavniku početni uvid u to sa kakvim znanjima, stavovima i veštinama iz oblasti građanskog vaspitanja grupa raspolaže.
• Realizacija programa treba da se odvija u skladu sa principima aktivne, problemske i istraživačke nastave sa stalnim refleksijama na odgovarajuće pojave iz društvenog konteksta prošlosti i sadašnjosti.
• Kvalitet nastave se obezbeđuje usaglašavanjem sadržaja sa odgovarajućim metodičkim aktivnostima i stalnom razmenom informacija unutar grupe.
• Dobar indikator uspešne nastave je sposobnost učenika da adekvatno primenjuju stečena znanja i veštine i da u praksi izražavaju stavove i vrednosti demokratskog društva.
• Nastavnik treba da pruži neophodnu pomoć i podršku učenicima u pripremi i realizaciji aktivnosti, a zajedno sa grupom da obezbedi povratnu informaciju o njenoj uspešnosti.
• U realizaciji ovog programa nastavnik je izvor znanja, organizator i voditelj učeničkih aktivnosti i osoba koja daje povratnu informaciju.
• Povratna informacija je od velikog značaja ne samo za proces sticanja saznanja, već i za podsticanje samopouzdanja, učešća u radu grupe i motivacije za predmet
• Za uspešno realizovanje nastave broj učenika u grupi ne bi trebala da bude veća od 25 učenika. Optimalan broj učenika je 15-20 učenika

Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
1. praćenje ostvarenosti ishoda
2. testove znanja
3. testove praktičnih veština

Okvirni broj časova po temama
• Ja, mi i drugi (7 časova)
• Komunikacija u grupi (8 časova)
• Odnosi u grupi/zajednici (20 časova)

KOMUNIKACIJA U GRUPI

• Osposobljavanje učenika za komunikaciju u grupi

• Iskaže, obrazloži i brani mišljenje argumentima
• Aktivno sluša
• Debatuje i diskutuje na neugrožavajući način, uvažavajući mišljenje drugih
• Objasni razliku između dijaloga i debate
• Objasni razloge i načine nastanka glasina u svakodnevnoj komunikaciji i objasni posledice koje izazivaju glasine

• Analizira karakteristike debate i osmišljava i organizuje debatu na izabranu temu
• Koristi priloge i radne materijale koji se nalaze u priručniku i osmišljeni su za svaku radionicu

ODNOSI U GRUPI/ ZAJEDNICI

• Osposobljavanje učenika za rad u grupi/timu i međusobnu saradnju
• Podsticanje učenika da sukobe rešavaju na konstruktivan način i da izbegavaju sukobe
• Osposobljavanje učenika da prepozna primere nasilje u svojoj sredini

• Radi u grupi/timu
• Prepozna prednosti grupnog/timskog rada
• Učestvuje u donošenju grupnih odluka
• Razlikuje moguće oblike učešća mladih
• Objasni potrebu, važnost participacije mladih
• Objasni stepene i oblike učešća mladih u svakodnevnom životu
Objasni razloge, tok i posledice sukoba
• Objasni efekte konflikta na tok komunikacije
• Uoči faktore koji određuju ponašanje u situacijama konflikta
• Analizira sukob iz različitih ulova, (prepoznaje potrebe i strahove aktera sukoba) i nalazi konstruktivna rešenja prihvatljiva za obe strane u sukobu.
• Obrazloži prednosti konstruktivnog načine rešavanja sukoba
• Objasni značaj posredovanja u sukobu
• Prepozna i objasni vrste nasilja
• Detektuje, analizira uzroke nasilja (u svojoj sredini, među vršnjacima, školi)
• Detektuje, analizira moguće načine reagovanja pojedinca u situacijama vršnjačkog nasilja, iz pozicije žrtve nasilja i iz pozicije posmatrača
• Prihvati odgovornost za sopstveno ponašanje

• Koristi priloge i radne materijale koji se nalaze u priručniku i osmišljeni su za svaku radionicu
• Analizira karakteristike ponuđenih načina grupnog odlučivanja
• Koristi priloge i radne materijale koji se nalaze u priručniku i osmišljeni su za svaku radionicu
• Analizira zadate konfliktne situacije primenjujući preporučene načine analize.
• Koristi priloge i radne materijale koji se nalaze u priručniku i osmišljeni su za svaku radionicu
• Analizira situacije nasilja iz novinskih tekstova i situacije nasilja koje su se dogodile u njihovoj sredini

TEMA

CILJ

ISHODI
Po završetku teme učenik će biti u stanju da:

PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

PRAVA I ODGOVORNOSTI

• Upoznavanje učenika sa vrstama prava i prirodom (univerzalnost, celovitost, nedeljivost)
• Upoznavanje učenika sa načinima i mehanizmima zaštite prava - međunarodnim i domaćim dokumentima koja garantuju ostvarivanje i zaštitu prava svakom pojedinca
• Sagledavanje značaja ličnog angažovanja u zaštiti sopstvenih prava ali i prava drugih ljudi

• Objasni značenje i smisao ljudskih prava
• Razlikuje vrste ljudskih prava (lična, politička, socijalnoekonomska, kulturna, zdravstvena prava)
• Analizira i objašnjava odnos prava i odgovornosti
• Objasni celovitost i uzajamnu povezanost ljudskih prava
• Objasni univerzalnost i razvojnost ljudskih prava
• Objašnjava potrebu posebne zaštite prava deteta
• Pronalazi primere i pokazatelje ostvarivanja i kršenja ljudskih prava
• Proceni položaj pojedinca i društvenih grupa, sa aspekta ljudskih prava
• Objasni mehanizme i načine za zaštitu ljudskih prava
• Analizira i tumači osnovna međunarodna i domaća dokumenta iz oblasti ljudskih prava
• Objasni ulogu najznačajnijih institucija i procedure zaštite ljudskih prava
• Objasni ulogu pojedinca i grupa u zaštiti ljudskih prava

• Koristi priloge i radne materijale koji se nalaze u priručniku i osmišljeni su za svaku radionicu
• Analizira međunarodne i domaće dokumente o zaštiti ljudskih prava i prava deteta
• Analizira sadržaj pojedinačnim članovima Konvencije o pravima deteta ljudi/deteta

Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.

Oblici nastave
Predmet se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• teorijska nastava (35 časova)

Mesto realizacije nastave
• Teorijska nastava se realizuje u učionici

Preporuke za realizaciju nastave
• Aktivnosti u uvodnom delu programa treba tako organizovati da se obezbedi međusobno upoznavanje učenika, upoznavanje učenika sa ciljevima i nastavnim sadržajima predmeta, ali i tako da pruže nastavniku početni uvid u to sa kakvim znanjima, stavovima i veštinama iz oblasti građanskog vaspitanja grupa raspolaže.
• Realizacija programa treba da se odvija u skladu sa principima aktivne, problemske i istraživačke nastave sa stalnim refleksijama na odgovarajuće pojave iz društvenog konteksta prošlosti i sadašnjosti.
• Kvalitet nastave se obezbeđuje usaglašavanjem sadržaja sa odgovarajućim metodičkim aktivnostima i stalnom razmenom informacija unutar grupe.
• Dobar indikator uspešne nastave je sposobnost učenika da adekvatno primenjuju stečena znanja i veštine i da u praksi izražavaju stavove i vrednosti demokratskog društva.
• Nastavnik treba da pruži neophodnu pomoć i podršku učenicima u pripremi i realizaciji aktivnosti, a zajedno sa grupom da obezbedi povratnu informaciju o njenoj uspešnosti.
• U realizaciji ovog programa nastavnik je izvor znanja, organizator i voditelj učeničkih aktivnosti i osoba koja daje povratnu informaciju.
• Povratna informacija je od velikog značaja ne samo za proces sticanja saznanja, već i za podsticanje samopouzdanja, učešća u radu grupe i motivacije za predmet
• Za uspešno realizovanje nastave broj učenika u grupi ne bi trebala da bude veća od 25 učenika. Optimalan broj učenika je 15-20 učenika

Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
1. praćenje ostvarenosti ishoda
2. testove znanja
3. testove praktičnih veština

Okvirni broj časova po temama
• Prava i odgovornosti (18 časova)
• Planiranje i izvođenje akcije (17 časova)

PLANIRANJE I IZVOĐENJE AKCIJE

• Podsticanje učenika na aktivnu participaciju u životu škole
• Razvijanje veština planiranja akcija

• Identifikuje probleme u svojoj lokalnoj zajednici/ školi
• Analizira izabrane probleme, izučava ih
• Predlaže aktivnosti i diskutuje o njima sa ostalim članovima tima
• Sarađuje sa članovima tima i učestvuje u donošenju odluka
• Formuliše ciljeve i korake akcije
• Inicira aktivnosti, prati ih i ocenjuje ih
• Predstavi, putem javne prezentaciju, nacrt akcije i rezultate akcije.

• Koristi priloge i radne materijale koji se nalaze u priručniku i osmišljeni su za svaku radionicu
• Osmišljava plan akcije prema ponuđenoj strukturi i koracima projektnog planiranja

TEMA

CILJ

ISHODI
Po završetku teme učenik će biti u stanju da:

PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

DEMOKRATIJA I POLITIKA

• Razumevanje pojmova demokratija, politika, vlast, građanski život
• Upoznavanje sa mehanizmima funkcionisanja demokratije i institucijama demokratije
• Sagledavanje značaja i načina kontrole i ograničenja vlasti u demokratiji

• Objasni pojmove demokratija, politika, vlast, građanski život
• Objasni (razlike demokratskog od nedemokratskog načina odlučivanja
• Objasni razlike neposredne od posredne demokratije
• Analizira različite načine ograničavanja vlasti
• Razlikuje nadležnosti zakonodavne, izvršne i sudske vlasti

• Koristi priloge i radne materijale koji se nalaze u priručniku i osmišljeni su za svaku radionicu

Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.

Oblici nastave
Predmet se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• teorijska nastava (35 časova)

Mesto realizacije nastave
• Teorijska nastava se realizuje u učionici

Preporuke za realizaciju nastave
• Aktivnosti u uvodnom delu programa treba tako organizovati da se obezbedi međusobno upoznavanje učenika, upoznavanje učenika sa ciljevima i nastavnim sadržajima predmeta, ali i tako da pruže nastavniku početni uvid u to sa kakvim znanjima, stavovima i veštinama iz oblasti građanskog vaspitanja grupa raspolaže.
• Realizacija programa treba da se odvija u skladu sa principima aktivne, problemske i istraživačke nastave sa stalnim refleksijama na odgovarajuće pojave iz društvenog konteksta prošlosti i sadašnjosti.
• Kvalitet nastave se obezbeđuje usaglašavanjem sadržaja sa odgovarajućim metodičkim aktivnostima i stalnom razmenom informacija unutar grupe.

GRAĐANIN I DRUŠTVO

• Sagledavanje uloge građanina/građanke u demokratskom društvu
• Upoznanje se sa radom lokalne samouprave
• Sagledavanje uloge i karakteristika civilnog društva u demokratiji
• Sagledavanje značaja i načina učestvovanja građanina/građanke u politici

• Objasni političko određenje pojma građanin/građanka
• Objasni značaj poštovanja zakona u demokratskoj državi
• Objasni ulogu lokalne samouprave i poslove kojima se bavi
• Objasni karakteristike i ulogu civilnog društva
• Detektuje mogućnosti uticaja građana na vlast, pravni i političi sistem (različite forme građanskog udruživanja, različite forme građanskih inicijativa i akcija)
• Detektuje i analizira faktore koji/ ometaju/ podstiču demokratski razvoj društva

• Koristi priloge i radne materijale koji se nalaze u priručniku i osmišljeni su za svaku radionicu
• Poseta lokalnoj samoupravi gde ga zaposleni upoznaju sa službama, poslovima i načinom svog rada

• Dobar indikator uspešne nastave je sposobnost učenika da adekvatno primenjuju stečena znanja i veštine i da u praksi izražavaju stavove i vrednosti demokratskog društva.
• Nastavnik treba da pruži neophodnu pomoć i podršku učenicima u pripremi i realizaciji aktivnosti, a zajedno sa grupom da obezbedi povratnu informaciju o njenoj uspešnosti.
• U realizaciji ovog programa nastavnik je izvor znanja, organizator i voditelj učeničkih aktivnosti i osoba koja daje povratnu informaciju.
• Povratna informacija je od velikog značaja ne samo za proces sticanja saznanja, već i za podsticanje samopouzdanja, učešća u radu grupe i motivacije za predmet
• Za uspešno realizovanje nastave broj učenika u grupi ne bi trebala da bude veća od 25 učenika. Optimalan broj učenika je 15-20 učenika

GRAĐANSKA I POLITIČKA PRAVA I PRAVO NA GRAĐANSKU INICIJATIVU

• Upoznavanje učenika sa suštinom građanskih, političkih prava i pravom na građansku inicijativu
• Sagledavanje uloge i građana u ostvarivanju ljudskih prava u demokratskom društvu
• Sagledavanje neophodnosti i načina aktivnog učešća građana u demokratskom društvu

• Objasni pojam ljudskih prava
• Navede vrste ljudskih prava i objasni njihov sadržaj
• Detektuju primere poštovanja/kršenja ljudskih prava u aktuelnim medijima
• Objasni ulogu pojedinca u zaštiti i ostvarivanju ljudskih prava
• Objasni pojam građanska inicijativa
• Navede nadležnosti opštine i poslove kojima se bavi
• Razlikuje formalnu od neformalne inicijative
• Objasni formu i sadržaj formalnog predloga građanske inicijative
• Objasni strukturu, funkcionisanje, pravila, procedure rada Skupštine
• Izvede simulaciju zasedanja Skupštine, poštujući sve procedure u procesu donošenja odluka na predlog građana
• Objasni pojam, karakteristike, ulogu i vrste udruživanja građana
• Identifikuje i analizira aktivnosti i akcije udruženja građana u svojoj lokalnoj zajednici.

• Koristi priloge i radne materijale koji se nalaze u priručniku i osmišljeni su za svaku radionicu
• Organizuje simulaciju rada Skupštine u procesu donošenja odluke na osnovu procedura koje postoje u Skupštini
• Upoznavanja sa radom lokalnih udruženja građana i njihovim programima rada

Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
1. praćenje ostvarenosti ishoda
2. testove znanja
3. testove praktičnih veština

Okvirni broj časova po temama
• Demokratija i politika (5 časova)
• Građanin i društvo (9 časova)
• Građanska i politička prava i pravo na građansku inicijativu (9 časova)
• Planiranje konkretne akcije (12 časova)

PLANIRANJE KONKRETNE AKCIJE

• Podsticanje i osposobljava za planiranje zajedničkih akcija i projekata u lokalnoj zajednici

• Identifikuje probleme u svojoj lokalnoj zajednici
• Analizira izabrane probleme, izučava ih
• Predlaže aktivnosti i diskutuje o njima sa ostalim članovima tima
• Sarađuje sa članovima tima i učestvuje u donošenju odluka
• Formuliše ciljeve i korake akcije
• Inicira aktivnosti, prati ih i ocenjuje ih
• Predstavi, putem javne prezentaciju, nacrt akcije i rezultate akcije.

• Koristi priloge i radne materijale koji se nalaze u priručniku i osmišljeni su za svaku radionicu
• Izrađuje projektni plana za izabrani problem, koristeći ponuđenu strukturu i korake

TEMA

CILJ

ISHODI
Po završetku teme učenik će biti u stanju da:

PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

SVET INFORMACIJA

• Upoznavanje sa mogućnostima koje Zakon o slobodnom pristupu informacijama pruža u ostvarivanju ljudskih prava i sloboda
• Osposobljavanje učenika da samostalno traži i dolazi do informacija od javnog značaja
• Razumevanje uloge i značaja medija u savremenom društvu;
• Razvijanje kritičkog odnosa prema medijima i informacija dobijenih preko različitih medija

• Objasni značaj postojanja prava na slobodan pristup informacijama i socijalno-ekonomska prava za pojedinca
• Objasni pojam javne informacije i označi koje informacije od javnog značaja građanin može da dobije
• Objasni ulogu Zakona o slobodnom pristupu informacijama i ulogu poverenika
• Objasni proceduru podnošenja zahteva za pristup informacijama od javnog značaja
• Popuni obrazac i traži informaciju od javnog značaja
• Analizira informacije koje dobija preko medija (pisanih, elektronskih)
• Traži, pronađe i daje informaciju
• Otkriva primere manipulacije u medijima
• Objasni značaj objektivnosti i verodostojnosti informacija

• Koristi priloge i radne materijale koji se nalaze u priručniku i osmišljeni su za svaku radionicu
• Analizira Zakon o slobodnom pristupu informacija
• Analizira obrazac i proceduru podnošenja zahteva za dobijanje informacije od javnog značaja
• Podnosi zahtev za dobijanje informacije od javnog značaja nadležnoj službi odabranog problema
• Analizira fotografije, video materijale, novinske tekstove, video materijale i prepoznaje primere medijske manipulacije

Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.

Oblici nastave
Predmet se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• teorijska nastava (32 časova)

Mesto realizacije nastave
• Teorijska nastava se realizuje u učionici

Preporuke za realizaciju nastave
• Aktivnosti u uvodnom delu programa treba tako organizovati da se obezbedi međusobno upoznavanje učenika, upoznavanje učenika sa ciljevima i nastavnim sadržajima predmeta, ali i tako da pruže nastavniku početni uvid u to sa kakvim znanjima, stavovima i veštinama iz oblasti građanskog vaspitanja grupa raspolaže.
• Realizacija programa treba da se odvija u skladu sa principima aktivne, problemske i istraživačke nastave sa stalnim refleksijama na odgovarajuće pojave iz društvenog konteksta prošlosti i sadašnjosti.
• Kvalitet nastave se obezbeđuje usaglašavanjem sadržaja sa odgovarajućim metodičkim aktivnostima i stalnom razmenom informacija unutar grupe.
• Dobar indikator uspešne nastave je sposobnost učenika da adekvatno primenjuju stečena znanja i veštine i da u praksi izražavaju stavove i vrednosti demokratskog društva.
• Nastavnik treba da pruži neophodnu pomoć i podršku učenicima u pripremi i realizaciji aktivnosti, a zajedno sa grupom da obezbedi povratnu informaciju o njenoj uspešnosti.
• U realizaciji ovog programa nastavnik je izvor znanja, organizator i voditelj učeničkih aktivnosti i osoba koja daje povratnu informaciju.
• Povratna informacija je od velikog značaja ne samo za proces sticanja saznanja, već i za podsticanje samopouzdanja, učešća u radu grupe i motivacije za predmet
• Za uspešno realizovanje nastave broj učenika u grupi ne bi trebala da bude veća od 25 učenika. Optimalan broj učenika je 15-20 učenika

Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
1. praćenje ostvarenosti ishoda
2. testove znanja
3. testove praktičnih veština

Okvirni broj časova po temama
• Svet informacija (16 časova)
• Svet profesionalnog obrazovanja i rada (16 časova)

SVET PROFESIONALNOG OBRAZOVANJA I RADA

• Razume važnosti definisanja ciljeva i planiranje karijere
• Razvijanje veštine traženja informacija značajnih za profesionalno obrazovanje i uključivanje u svet rada
• Osnaživanje učenika da postavlja ciljeve ličnog razvoja i planira svoj razvoj

• Postavlja ciljeve ličnog razvoja i planira svoj razvoj
• Analizira sopstvene veštine, sposobnosti, osobine značajne za dalji profesionalni razvoj
• Aktivno traži informacije značajne za dalji profesionalni razvoj
• Napiše ličnu radnu biografiju
• Predstavi svoje lične karakteristike prilikom razgovora sa poslodavcem

• Koristi priloge i radne materijale koji se nalaze u priručniku i osmišljeni su za svaku radionicu
• Pronalazi, analizira različite načine i izvore traženja informacija značajnih za dalji profesionalni razvoj
• Piše ličnu radnu biografiju i pratećeg pisma prema predloženom modelu
• Simulira razgovor poslodavca i kandidata za posao