CILJ

ISHODI NA KRAJU PRVOG RAZREDA
Učenik će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

SLUŠANJE

Osposobljavanje učenika za razumevanje usmenog govora

• razume kraće spontane dijaloge (do 7 replika / pitanja i odgovora), tekstove sa temama predviđenim nastavnim programom, koje čuje uživo, ili sa audio-vizuelnih zapisa
• razume opšti sadržaj i izdvoji ključne informacije iz kraćih i prilagođenih tekstova posle 2-3 slušanja
• razume i reaguje na odgovarajući način na usmene poruke u vezi sa ličnim iskustvom i sa aktivnostima na času (poziv na neku grupnu aktivnost, zapovest, uputstvo, događaj iz neposredne prošlosti, planovi za blisku budućnost, svakodnevne aktivnosti, želje i izbori, itd.).

OPŠTE TEME

• Svakodnevni život (organizacija vremena, poslova, slobodno vreme)
• Hrana i zdravlje (navike u ishrani, karakteristična jela i pića u zemljama sveta)
• Poznati gradovi i njihove znamenitosti, regioni u matičnim zemljama
• Sportovi i poznata sportska takmičenja
• Život i dela slavnih ljudi
• XX veka (iz sveta nauke, kulture, sporta, muzike)
• Mediji (štampa, televizija, internet)
• Interesantne životne priče i događaji
• Svet kompjutera (rasprostranjenost, primena, korist i negativne strane)
• Osnovna terminologija koja se odnosi na poslove iz domena opštih, pravnih i kadrovskih poslova

Oblici nastave
Predmet se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• komunikativna nastava stranih jezika uz primenu tehnika rada u grupama i parovima, dodatnih sredstava u nastavi (AV materijali, IT, igre, autentični materijali, itd.), kao i uz primenu principa nastave po zadacima (task-based language teaching; enseñanza por tareas, handlungsorientierter FSU)

Mesto realizacije nastave
• Nastava se realizuje u učionici ili odgovarajućem kabinetu

PISANJE

Osposobljavanje učenika za pisanje kraćih tekstova različitog sadržaja

• napiše povezane rečenice o nekim svakodnevnim aspektima iz svog okruženja
• napiše kraći izveštaj, opis nekog događaja ili rezime prethodnih dešavanja ili aktivnosti iz ličnog iskustva koristeći svakodnevne reči i fraze prilagođene komunikativnoj situaciji
• napiše veoma kratke formalne i neformalne tekstove (do 80 reči) koristeći standardne i konvencionalne formule pisanog izražavanja (pismo, obaveštenje, poruka)
• napiše kratke i jednostavne beleške u vezi sa trenutnim potrebama i planovima (spisak za kupovinu, poruke, spisak obaveza, zapisnik)
• piše elektronske poruke, SMS poruke, učestvuje u diskusijama na blogu ili forumu

KOMUNIKATIVNE FUNKCIJE
• Predstavljanje sebe i drugih
• Pozdravljanje (sastajanje, rastanak; formalno, neformalno, specifično po regionima)
• Identifikacija i imenovanje osoba, objekata, boja, brojeva itd.)
• Davanje jednostavnih uputstava i komandi
• Izražavanje molbi i zahvalnosti
• Izražavanje izvinjenja
• Izražavanje potvrde i negiranje
• Izražavanje dopadanja i nedopadanja
• Izražavanje fizičkih senzacija i potreba
• Iskazivanje prostornih i vremenskih odnosa
• Davanje i traženje informacija i obaveštenja
• Opisivanje i upoređivanje lica i predmeta
• Izricanje zabrane i reagovanje na zabranu
• Izražavanje pripadanja i posedovanja
• Skretanje pažnje
• Traženje mišljenja i izražavanje slaganja i neslaganja
• Traženje i davanje dozvole
• Iskazivanje čestitki
• Iskazivanje preporuke
• Izražavanje hitnosti i obaveznosti
• Iskazivanje sumnje i nesigurnosti

Preporuke za realizaciju nastave
• slušanje i reagovanje na naloge i/ili zadatke u vezi sa tekstom koji čita nastavnik ili koji učenici čuju sa zvučnih zapisa
• rad u parovima, malim i velikim grupama (mini-dijalozi, igra po ulogama, simulacije, itd.)
• manualne aktivnosti (izrada panoa, prezentacija, zidnih novina, postera za učionicu ili roditelje i sl.)
• debate i diskusije primerene uzrastu (N.B. debate predstavljaju unapred pripremljene argumentovane monologe sa ograničenim trajanjem, dok su diskusije spontanije i nepripremljene interakcije na određenu temu)

GOVOR

Osposobljavanje učenika za kratko monološko izlaganje i za učešće u dijalogu na stranom jeziku

• usklađuje intonaciju, ritam i visinu glasa sa sopstvenom komunikativnom namerom i sa stepenom formalnosti govorne situacije
• pored informacija o sebi i svom okruženju opisuje u nekoliko rečenica poznatu radnju ili situaciju u sadašnjosti, prošlosti i budućnosti, koristeći poznate jezičke elemente (leksiku i morfosintaksičke strukture)
• prepričava i interpretira u nekoliko rečenica sadržaj pisanih, ilustrovanih i usmenih tekstova na teme predviđene nastavnim programom, koristeći poznate jezičke elemente (leksiku i morfosintaksičke strukture)
• u nekoliko rečenica daje svoje mišljenje i izražava stavove (dopadanje, nedopadanje, itd.), koristeći poznate jezičke elemente (leksiku i morfosintaksičke strukture).

GRAMATIČKI SADRŽAJI

Italijanski jezik

Učenici treba da razumeju i koriste:

1. Imenice - vlastite i zajedničke, odgovarajući rod, broj, sa determinativom: Signora/Signor Rossi, Maria, Anna, Federica, Giovanni, Riccardo, Belgrado, l’Italia, la Serbia, il Tirreno, l’Adriatico, le Alpi, gli Appennini; i miei genitori, mia madre, ll loro padre, il nostro paese, i vostri figli, questo studente, questa ragazza, quell’amico, quella casa.

Derivacija imenica i pravljenje složenih imenica. Ponavljanje gradiva iz prethodnih godina učenja.
Alternacija imenica (osnovni sufiksi za augmentativ, pejorativ, deminutiv i hipokoristike -ino, -one, -accio, -etto, -ello, -uccio, -otto).
Lažna alteracija (focaccia, fioretto, montone...)

2. Određeni član ispred datuma: Oggi è il 31 gennaio; ispred imena dana: La domenica non studio.
Upotreba člana uz vlastita imena, geografske pojmove, imena gradova i država, prezimena.

• rešavanje "tekućih problema" u razredu, tj. dogovori i mini-projekti
• obimniji projekti koji se rade u učionici i van nje u trajanju od nekoliko nedelja do čitavog polugodišta uz konkretno vidljive i merljive proizvode i rezultate
• razvijanje jezičkih veština u domenu jezika struke, primenjivanjem istih strategija učenja kao i kod opšteg jezika i koristeći autentične ili adaptirane stručne tekstove (pisane ili usmene) prilagođene uzrastu, nivou znanja jezika i poznavanju struke
• u prvom razredu zastupljeni su gramatički sadržaji koji su već obrađivani u osnovnoj školi, posebno oni predviđeni u materijalima koji opisuju nivoe A1 i A2 na osnovu deskriptora Zajedničkog evropskog okvira za žive jezike

ČITANJE

Osposobljavanje učenika za funkcionalno čitanje i razumevanje različitih, uzrasno i sadržajno primerenih vrsta tekstova radi informisanja, izvršavanja uputstava i ostvarenja estetskog doživljaja (čitanje radi ličnog zadovoljstva)

• razume kraće tekstove (do 120 reči), koji sadrže veliki procenat poznatih jezičkih elemenata, strukturalnih i leksičkih, a čiji sadržaj je u skladu sa razvojnim i saznajnim karakteristikama, iskustvom i interesovanjima učenika
• razume i adekvatno interpretira sadržaj ilustrovanih tekstova (stripove, TV program, raspored časova, bioskopski program, red vožnje, informacije na javnim mestima itd.) koristeći jezičke elemente predviđene nastavnim programom.

Upotreba člana uz prisvojni pridev i hipokoristike i uz lična imena (La mia cara sorellina; Dov’è la Lisa?).
Izražavanje tačnog vremena: Che ore sono? Sono le tre e mezzo. A che ora inizia lo spettacolo? Alle venti. I negozi sono aperti dalle 9 alle 20.
4. Partitivni član: Ho comprato un’etto di prosciutto. Voglio delle mele. Non mangio pane.
5. Zamenice za direktni i indirektni objekat: Marco e Ana sono tuoi amici? Non, non li conosco. Il libro? Scusi, lo porto domani. E tu Marco, hai scritto a tua sorella? No, non le ho scritto, non ho avuto tempo.

• gramatička građa predviđena Programom za prvi razred srednje škole dobija svoj smisao tek kada se dovede u vezu sa datim komunikativ-nim funkcijama i temama, i to u sklopu jezičkih aktivnosti razumevanja (usmenog) govora i pisanog teksta, usmenog i pismenog izražavanja i medijacije; polazište za posmatranje i uvežbavanje jezičkih zakonitosti jesu usmeni i pisani tekstovi različitih vrsta, dužine i stepena težine; koriste se, takođe, izolovani iskazi, pod uslovom da su kontekstualizovani i da imaju komunikativnu vrednost

SOCIOKULTURNA KOMPETENCIJA

Sticanje i ovladavanje sociokulturnim kompetencijama neophodnim za pisanu i usmenu upotrebu jezika

• u okviru polja svog interesovanja, znanja i iskustva, prepozna i razume sličnosti i razlike u pogledu navika (verbalna i neverbalna komunikacija), običaja, mentaliteta i institucija koje postoje između naše zemlje i zemalja čiji jezik uči
prepozna i razume najčešće prisutne kulturne modele svakodnevnog života zemlje i zemalja čiji jezik uči
• prepozna i adekvatno reaguje na formalnost govorne situacije
• adekvatno koristi najfrekventnije stilove i registre u vezi sa znanjima iz stranog jezika, ali i iz ostalih oblasti školskih znanja i životnih iskustava
• adekvatno reaguje na pragmatičke funkcije govornih činova u ciljnom jeziku različite od onih u L1 (stepen formalnosti, ljubaznosti, kao i paralingvistička sredstva: gest, mimika, prostorni odnosi među govornicima, itd.)
• učestvuje u svim vidovima moderne komunikacije (elektronske poruke, SMS poruke, diskusije na blogu ili forumu, društvene mreže)
• koristi sve dosad navedene strategije razvoja komunikativnih kompetencija primenjujući jezik struke u skladu sa nivoom znanja jezika i potrebama

Zamenice za direktni i indirektni objekat, u paru, slaganje sa imperativom, infinitivom i ecco: Che bel libro! Me lo compri? Sì, te lo compro per il compleanno. Devo comprarti anche l’orologuo, arrivi sempre in ritardo! Dove ho messo il biglietto per il cinema? Me l’ha portato Maria ieri sera. Eccolo, l’ho messo in tasca. Gerundio presente + nenaglašene lične zamenice, refleksivne zamenice i rečce ci, ne.
6. Relativne zamenice, che i dove: Ho incontrato il professore di matematica che mi ha detto di portare i compiti domani. Siamo andati a casa in montagna dove abbiamo passato le vacanza l’anno scorso. Relativna zamenica cui. E’ il ragazzo di cui ti ho parlato. E’ l’amica con cui vado al cinema spesso.
Prideve - odgovarajući rod, broj, mesto, poređenje: un ragazzo grande, una ragazza grande, le persone simpatiche, un piore rosso, Giovanna è più alta della sua sorella, noi siamo meno veloci di voi. Giorgio è il più grande chiacchierone di noi tutti. Alteracija prideva. Najčešći frazeološki izrazi sa pridevima (sano come un pesce, lento come una lumaca, matto da legare, ubriaco fradicio...). Komparacija prideva, komparativ izjednačavanja Marco è alto come Paolo, komparativ uvećavanja Marco è più alto di Pietro, komparativ umanjivanja Marco e meno bravo di Anna.

• planira se izrada dva pismena zadatka.

7. Prisvojne prideve i zamenice: Dove sono le tue scarpe? Ecco le mie! Upotreba člana uz prisvojne prideve: Mia madre parla l’italiano. La mia sorellina non va ancora a scuola. Il loro fratello fa la sesta.
8. Brojeve: osnovne preko 1000, redne do 20: E’ un libro di cento pagine! Abito al settimo piano. Faccio la sesta.
9. Pitanja: Puoi venire a casa mia domani? Conosci la mia cugina? Che cosa aspettate? Dove andate? A che ora tornate a casa? E quando torni? Abiti qui? C’è qui il tuo indirizzo? Perché? Chi torna domani?
10. Negaciju: Io non mangio frutta. Tu non lo vedi domani.
11. Zapovedni način, za sva lica: Fa’ presto! Non tornare tardi! Non andate via senza di me. Prego Signora, entri! Mi dia un etto di prosciutto e tre tosette, per favore! Imperativ sa nenaglašenim ličnim zamenicama: Guardalo! Portami il libro!
12. Modalne glagole: dovere, potere, violere i sapere, sa modalnom vrednošću, u svim vremenima. Devi partire subito. Sai nuotare? Upotreba pomoćnih glagola sa modalnim glagolima u složenim vremenima: Ho dovuto comprare l’aspirina. Sono dovuto andare a letto tardi. Slaganje nenaglašenih zamenica sa participom: Hai il nuovo quadreno? Ho dovuto comprarlo per le ore di matematica.
13. Kondicional glagola potere, volere, dovere: Vorrei un gelato alla frutta, per piacere. Potresti portarmi domani il tuo quaderno di matematica? Dovresti tornare a casa in tempo.
14. Glagolska vremena:
a. Presente Indicativo frekventnih glagola, računajući i povratne;
b. Congiuntivo Presente frekventnih glagola, vezana za medijaciju: Penso che Maria non capisca bene. Penso che non possa venire alle sei.

c. Passato prossimo i Imperfetto - građenje i kontrastiranje upotrebe: Dormivo quando è tornato Marco. L’ho conosciuto al mare, tanti anni fa, quando avevo appena cinque anni!
d. Futuro: Ragazzi, domani andremo tutti insieme a teatro. Giulia tornerà fra quattro mesi.
e. Gerundio presente.Građenje i upotreba u vremenskim i načinskim rečenicama Ho incontrato Marco tornando a casa. Maria andava a scuola mangiando il gelato.
f. Frazeološki izrazi sa glagolima (fumare come un turco, ridere come un matto, bere come una spugna...).
g. Hipotetički period: Realna pogodbena rečenica Se fa bel tempo vado in gita. Se farà bel tempo andrò in gita Irealna hipotetička rečenica sa imperfektom: Se faceva bel tempo andavo al mare.
15. Predloge i sažete članove: Vivo a Kragujevac, in Serbia; in luglio andiamo in vacanza a Belgrado; ieri siamo andati allo Zoo; ritorni dalla scuola a quest’ora? E’ in macchina, ariva a casa fra poco. Non faremo tardi al cinema, lo spettacolo inizia alle otto, ci aspetteranno a casa di Marco, ci andiamo tutti a piedi.

16. Priloge za vreme, mesto, način, količinu: prima, dopo, oggi, domani, sempre, qui, li, là, davanti, dietro, bene, male, poco, molto, tanro, troppo, più, meno. Položaj priloga u odnosu na glagol. Položaj priloga mai, sempre, ancora, già uz passato prossimo.
17. Rečce: Priloške vrednosti rečca ci i ne: Ci vado subito. Lui ci crede. Ci scherziamo tutti. Ne parlo spesso. Non ne penso nulla. Ne sono tornata ieri.
18. Veznike e, o, ma, se.

Nemački jezik

Učenici treba da razumeju i koriste:
1. Imenice - u nominativu, akuzativu, dativu i genitivu (za izražavanje posesivnih odnosa: das Haus meiner Eltern).
Množina imenica na -en, -e, -, -er, -s, -ø (sa preglasom - umlautom i bez njega): Freundinnen, Schuhe, Kinder, -Kinos, -Schüler.
Supletivnu množinu: die Schneefälle, die Sportarten.
a. vlastite imenice, posebno imena ljudi i geografski nazivi nemačkog govornog područja: Martin, Klaus, Jürgen, Maraike, Elke, Saskia etc.; Europa, Österreich, der Rhein, die Alpen.
b. zajedničke imenice muškog, ženskog i srednjeg roda: der Schüler, die Lehrerin, das Kind
v. brojive i nebrojive imenice: die Rose, der Kakao
2. Član: određeni, neodređeni i nulti
a) Određeni član:
- razlika između neodređenog i određenog člana u širem kontekstu (neodređeno i nepoznato: određeno i poznato): Klaus hat eine neue Jacke. Die Jacke ist gelb.
- kontrahovani (sažeti) član:
- uz glagole kretanja: ins Bett gehen, zur Schule gehen, ans Meer fahren, ins Gebirge fahren
- uz godišnja doba: im Sommer
- uz strane sveta: im Norden
- uz doba dana: am Vormittag

- uz datume: am 6. März
- uz geografske pojmove (nazivi planina, mora, reka, jezera, država koje su muškog ili ženskog roda ili u množini)
Der Kopaonik, am Mittelmeer, die Save, Frankfurt am Main, in die Schweiz, aus den USA...
b) Neodređeni član u izrazima: einen Spaziergang machen, eine Frage stellen
g) Nulti član:
- uz nazive sportova: Fußball spielen, Gymnastik treiben
- uz nazive muzičkih instrumenata: Klavier spielen
- u izrazima: zu Fuß gehen, zu Hause sein, nach Hause gehen
- uz geografske pojmove nach Italien, in Berlin
- uz nazive zanimanja i nacionalnosti posle glagola sein i werden: Er ist Lehrer, Italiener, Sie wird blad Krankenschwester.
3. Pokazne, prisvojne, upitne i najfrekventnije neodređene determinative u nominativu, genitivu, dativu i akuzativu: diese Stadt, mein Ball, welches Haus, einige Schüler, manche Lehrer.
4. Prideve u slaboj, jakoj i mešovitoj promeni (ein hübsches Kind, das hübsche Kind, hübsche Kinder)
Prideve u komparativu i superlativu:
- pravilne poredbene oblike: billig, billiger, der (die, das) billigste
- nepravilne poredbene oblike (gut/besser/der (die, das) beste; lang/länger/der, die, das längste).
a. Izvedene prideve sa nastavcima -bar, -lich i -ig: lesbar, sommerlich, windig (receptivno).
b. Prideve koji izražavaju nacionalnu pripadnost i to najfrekventnije (Serbisch, Österreichisch)
v. Prideve izvedene od imena grada (Belgrader, Hamburger).
5. Lične zamenice u nominativu, akuzativu i dativu: ich, mir, mich.
Prisvojne zamenice: meiner, deiner
6. Frekventne predloge:
a) za označavanje položaja u prostoru: auf dem Tisch, unter dem Stuhl, zwischen den Bänken, hinter der Schule, vor dem Theater, dem Kino gegenüber.
b) za pravac kretanja: zum Arzt, nach Deutschland, in die Stadt
v) za vreme: vor dem Essen, nach der Schule, während der Stunde
d) za poreklo: aus der Schweiz
đ) za sredstvo: mit dem Taxi
e) za namenu: für Kinder
f) za uzrok: wegen des Regens, auf Grund meiner Zeugnisse
7. Glagole (potvrdne, upitne i odrične oblike) u sledećim vremenima:

a) prezent slabih i jakih glagola; prezent najfrekventnijih glagola sa naglašenim i nenaglašenim prefiksima
b) preterit slabih i najfrekventnijih jakih glagola
v) perfekt slabih i najfrekventnijih jakih glagola; perfekt najfrekventnijih glagola sa naglašenim i nenaglašenim prefiksima
g) futur
d) konjunktiv preterita za postavljanje učtivih pitanja i izražavanje želje (bez gramatičkih objašnjenja):
Ich hätte gern einen Apfelstrudel. Ich würde dich gern mal am Sonntag besuchen.
- najfrekventniji glagoli sa predložnom dopunom
- povratni glagoli: sich waschen, sich die Hände waschen
8. Priloge i priloške odredbe (i receptivno i produktivno)
a) za vreme: gestern, vor einer Woche, letztes Jahr, morgen.
b) za mesto i pravac kretanja: da hinten, geradeaus, nach links.
v) za način: zufällig.
g) za učestalost: oft, einmal, jeden Tag, zweimal im Monat, üblich.
9. Brojeve
Proste brojeve preko 1000. Redne brojeve do 100. Godine.
10. Upitne rečenice:
a. koje zahtevaju odgovore Ja/Nein;
b. sa upitnim rečima na w-: wer, was, wann, wo, warum, womit, wie oft, wie viel.
11. Veznike za naporedne rečenice (receptivno i produktivno): und, aber, oder, denn.
11. Veznike za zavisno-složene rečenice; relativne zamenice i priloge (receptivno i produktivno): weil, ob, dass, weil, wenn, als
12. Redosled elemenata u potvrdnim, odričnim, upitnim i složenim rečenicama: Ich fahre morgen nach Berlin. Ich fahre nicht nach Berlin. Fährst du auch nach Berlin? Wer fährt nach Berlin? Ich weiß nicht, ob ich nach Berlin fahre.

Ruski jezik

Učenici treba da razumeju i koriste:
1) Izgovor i beleženje akcentovanih i redukovanih samoglasnika o i a. Izgovor i beleženje suglasničkih grupa - asimilacija suglasnika po zvučnosti. Pojam fonetske reči. Osnovni tipovi intonacionih onstrukcija u okviru složene rečenice.
2) Slaganje subjekta (imenica, zamenica) i imenskog predikata: Я уверена (уверен) в том, что… Я согласна (согласен). Это новое пальто.
3) Osnovni pojmovi o značenju i upotrebi glagolskog vida i sistema glagolskih vremena: Анна(Вова) читает... вчера читала Вера (вчера читал Дима)... завтра будет читать Мила (Толя)...я прочитала (прочитал)...мы (вы, они) прочитали… я прочитаю...ты прочитаешь.
4) Upotreba sadašnjeg i prošlog vremena glagola хотеть, бежать, бегать,ехать, ездить,идти, ходить, лететь, летать, плыть, плавать.,
5) Iskazivanje zapovesti: Читай (читайте) вслух! Давайте повторим! Сядьте! Смотри не опоздай! По газонам не ходить!
6) Iskazivanje negacije: Ученик пишет не карандашом, а ручкой. Нет, она не придет. Никого(ничего) не вижу. Ни о ком(чем) не думаю.
7) Iskazivanje načina vršenja radnje: хорошо учиться, писать по-русски..; рассказать своими словами, написать без ошибок.
9) Iskazivanje vremenskih odnosa: сейчас, теперь, всегда, никогда; в среду, в сентябре, в 2008 году.
9) Iskazivanje mesta i pravca: сидеть дома, идти домой; в чем, во что; за чем, за что; быть у врача, прийти от врача; идти по городу(по улице).
10) Upotreba glagola kretanja идти, ходить у пренесеним значењима: снег идет; часы идут; костюм тебе идет; идет!

FRANCUSKI JEZIK

Učenici treba da razumeju i koriste1:

1. Sredstva za naglašavanje rečeničnih delovac’est... quiic’est... que: C’est Pierre qui va le faire ; c’est toi que j’aime.
2. Sredstva koja ukazuju na lice:
a) naglašene lične zamenice posle predloga: On peut aller chez moi; Je peux m’asseoir à côté de vous? Je n’ai jamais été chez eux;
b) naglašene lične zamenice posle pozitivnog imperativa: Regarde-moi! Ouvre-lui! Téléphonez-leur!
3. Aktualizatore imenice:
a) vrednosti određenog član - generalizacija: Les enfants aiment les jeux de société; specifikacija: Le frère de Mia aime jouer au Scrabble;
b) izostavljanje člana: natpisi (Pâtisserie), vrste proizvoda (Chocolat, Savon de Marseille), spiskovi (lait, beurre, baguette, jambon, fromage blanc); ispred imenici u poziciji atributa: Elle est médecin; Il est boulanger;
v) demonstrative (zamenice): celui-ci/là; celle-ci/là (kao odgovor na pitanje Lequel? / Laquelle?); Cette moto? C’est celle de mon grand frère;
g) posesive (zamenice): le mien/la mienne; le tien/la tienne; le sien/la sienne;
d) kvantifikatore un peu de / beaucoup de; pas assez de / assez de / trop de.

4. Modalitete rečenice:
a) negaciju (infinitiva): Ne pas ouvrir les fenêtres; Ne pas se pencher;
b) interogaciju: upitnu morfemu n’est-ce pas? inverziju (receptivno): Avez-vous compris? Voulez-vous essayer?
5. Parcijalno direktno i indirektno pitanje: Quand est-ce qu’on part? Il demande quand on part; Où sont mes affaires? Elle demande où sont ses affaires. (Simultanost radnji).
6. Sredstva za iskazivanje prostornih odnosa:
a) priloški i drugi izrazi: par terre, au milieu, au centre, dehors, dedans;
b) priloške zamenice en i y: Tu vas à Nice? Non, j’en viens. Tu vas souvent à la campagne? J’y vais chaque été.
7. Kvalifikaciju:
a) mesto prideva petit, grand, jeune, vieux, gros, gentil, beau, joli, long, bon, mauvais;
b) promena značenja nekih prideva u zavisnosti od mesta: Un grand homme / un homme grand; un brave homme / un homme brave.
8. Sredstva za iskazivanje vremenskih odnosa:
a) predlozi dans, depuis i izraz il y a: Je pars dans deux jours; On est ici depuis lundi; Nous sommes arrivés il y a trois jours;
b) iskazivanje simultanosti i budućnosti u prošlosti: Ce jour-là il est venu me dire qu’il partait; il m’a dit qu’il allait déménager; il a promis qu’il nous écrirait.
9. Glagolske načine i vremena:
- indikativ (utvrđivanje gradiva iz šestog razreda): prezent, složeni perfekt, imperfekt, futur prvi indikativa, kao i perifrastične konstrukcije: bliski futur, progresivni prezent, bliska prošlost;
- il faut que, je veux que, j’aimerais que praćeni prezentom subjunktiva glagola prve grupe (Il faut que tu racontes ça à ton frère), kao i receptivno: Il faut que tu fasses/ que tu ailles/ que tu sois/ que tu lises/ que tu saches/ que tu écrives;
- prezent kondicionala: Si mes parents me laissaient partir, je viendrais avec toi!
- imperativ (receptivno): aie un peu de patience, n’ayez pas peur;

- receptivno (radi razumevanja priča i bajki): oblici prostog perfekta (treće lice jednine i treće lice množine).
10. Sredstva za iskazivanje pogodbe: Si tu as le temps, viens à la maison; On ira voir le match si tu finis tes devoirs.

ŠPANSKI JEZIK

1. Imenice- receptivno i produktivno
a. Vlastite imenice, imena ljudi i geografski nazivi hispanskog govornog područja
Miguel, María, Pedro, Elena, Juan, etc.; España, América Hispánica/Latina, etc.
b. Zajedničke imenice s promenom u članu i drugim determinativima - (el libro, este libro, mi libro, los libros, estos libros, mis libros)
2. Pridevi - receptivno i produktivno
a. Poređenje prideva: comparativo y superlativo relativo: más bonito que, el más bonito
b. Pridevi sa apokopom: un gran actor, un buen amigo
3. Lične zamenice - receptivno i produktivno
a. u funkciji subjekta: yo, tú, él, ella, nosotros, vosotros, ellos, ellas, Usted, Ustedes
b. u funkciji objekta, nenaglašene: me, te, le, la, lo, nos, os, les, las, los
v. u funkciji objekta, naglašene: a mí, a ti, a él, a ella, a nosotros, a vosotros, a Usted, a Ustedes
g. zamenice: se (povratni glagoli i glagoli sa "leksičkim se"): lavarse; tratarse de...
4. Predlozi - receptivno i produktivno de, a, sin, con, conmigo, contigo, sobre/encima de, bajo/debajo de, cerca de, lejos de, etc.
5. Glagoli:
a. Sadašnje vreme pravilnih glagola -ar, -er, -ir i najfrekventnijih glagola sa promenom u osnovi: decir, traer, poner, etc. Presente del indicativo - i receptivno i produktivno u svim glagolskim licima
b. Estar + gerundio - i receptivno i produktivno u svim glagolskim licima
(- ¿Qué estás haciendo? - Estoy leyendo el periódico.)
v. Imperativo i presente del subjuntivo gore navedenih glagola (u negiranim imperativnim konstrukcijama i u formalnom stilu obraćanja: habla/hable/hablad/hablen/no hables/no hablen/no habléis) - i receptivno i produktivno
g. Prošla vremena (indikativ i subjunktiv u dole navedenim konstrukcijama): Pretérito perfecto simple (pretérito indefinido); Pretérito imperfecto; Pretérito perfecto compuesto, Pretérito pluscuamperfecto: - frekventni pravilni glagoli i određeni broj najfrekventnijih nepravilnih glagola u svim glagolskim licima (hablar, comer, beber, pensar, trabajar, escribir, leer, vivir, jugar, viajar, estudiar// ser, estar, tener, ir, traer, decir, venir, etc...) - i receptivno i produktivno
El fin de semana pasado visité a mis abuelos.
Lo siento, se me olvidó la tarea en casa.
Cuando era pequeña, me gustaba jugar con las muñecas.
¿Has terminado la tarea?
Me dijo que lo había hecho.
d. Modalni glagoli (u gore navedenim glagolskim vremenima) - i receptivno i produktivno kao kompletne fraze, u konstrukcijama sa infinitivom i sa imenskim dodacima: poder, querer, saber, tener que, gustar
Me gusta este libro.
¿Puedo salir?
Quiero viajar a México.
Tengo que estudiar mucho.
đ. Bezlične konstrukcije sa subjunktivom - receptivno i produktivno
Es importante que estudies lenguas extranjeras.
Es necesario que duermas bien.
e. Lične konstrukcije sa prezentom subjunktiva - receptivno i produktivno
Te recomiendo que viajes a España.
ž. Futur (i receptivno i produktivno) samo pravilnih glagola i najfrekventnijih glagola sa redukcijom osnove
Este verano viajaré a España.
Te lo diré mañana.
z. Osnovni glagolski izrazi - receptivno i produktivno
tener que + infinitivo/, deber + infinitivo, hay que + infinitivo, hay+ imenica (hay mucha gente aquí)
i. Osnovni glagolski izrazi za uvođenje zavisnih rečenica u procesu medijacije: Pienso que, Dice que,...
Pienso que le gusta esta película.
Dice que te va a prestar el libro.
j. Osnovni principi slaganja vremena (prevenstveno receptivno):
Me dijo que vendría.
Me dijo que lo había hecho.
k. Kondicionalne rečenice (prevenstveno receptivno):
Si tengo mucho dinero, viajaré a España.
Si tuviera mucho dinero, viajaría a España.
Si hubiera tenido mucho dinero, habría viajado a España.
6. Prilozi - receptivno i produktivno
a. Formiranje priloga pomoću sufiksa - mente (iz osnovnog rečnika).
b. Prilozi za vreme: ahora, siempre, a menudo, con frecuencia, nunca, a veces, de vez en cuando, etc...
v. Prilozi za količinu: mucho, poco, bastante, suficiente(mente).
g. Prilozi za način: bien, mal, así, de tal manera, rápido, despacio, voluntariamente.

d. Prilozi i predloški izrazi za mesto i pravac kretanja: aquí, allí, en la calle, en casa, a casa, a clase, etc.
7. Brojevi: osnovni do 10000
8. Upitne rečenice - receptivno i produktivno
a. sa upitnom reči (¿Quién?, ¿Cuándo?, ¿Cómo?, ¿Dónde?, etc.),
b. koje zahtevaju odgovora da/ne (sí/no)
9. Negacija - receptivno i produktivno
No trabaja hoy.
No quiero ir al cine esta tarde.

CILJ

ISHODI NA KRAJU DRUGOG RAZREDA
Učenik će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

SLUŠANJE

Osposobljavanje učenika za razumevanje usmenog govora

• razume kraće dijaloge (do 10 replika / pitanja i odgovora), druge vrste tekstova o temama predviđenim nastavnim programom, koje čuje uživo, ili sa audio-vizuelnih zapisa;
• razume opšti sadržaj i izdvoji ključne informacije iz kraćih i prilagođenih tekstova posle 1-2 slušanja
• razume i reaguje na odgovarajući način na usmene poruke u vezi sa ličnim iskustvom i sa aktivnostima u poslovnom okruženju

OPŠTE TEME

• Svakodnevni život (komunikacija među mladima, generacijski konflikti i načini prevazilaženja, međuvršnjačka podrška)
• Obrazovanje (obrazovanje u zemljama čiji se jezik uči, školovanje koje priprema za studije ili svet rada, obrazovanje za sve)
• Poznati regioni u zemljama čiji se jezik uči, njihova obeležja
• Kulturni život (manifestacije koje mladi rado posećuju u zemlji i zemljama čiji se jezik uči, međunarodni projekti i učešće na njima)
• Zaštita čovekove okoline (akcije na nivou grada, škole, volonterski rad)
• Mediji (štampa, televizija, elektronski mediji)
• Interesantne životne priče i događaji
• Svet kompjutera (mladi i društvene mreže)

Oblici nastave
Predmet se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• komunikativna nastava stranih jezika uz primenu tehnika rada u grupama i parovima, dodatnih sredstava u nastavi (AV materijali, IT, igre, autentični materijali, itd.), kao i uz primenu principa nastave po zadacima (task-based language teaching; enseñanza por tareas, handlungsorientierter FSU)

Mesto realizacije nastave
• Nastava se realizuje u učionici ili odgovarajućem kabinetu

PISANJE

Osposobljavanje učenika za pisanje kraćih tekstova različitog sadržaja

• piše rečenice i kraće tekstove (do 100 reči) čiju koherentnost i koheziju postiže koristeći poznate jezičke elemente u vezi sa poznatim pisanim tekstom ili vizuelnim podsticajem;
• izdvaja ključne informacije i prepričava ono što je video, doživeo, čuo ili pročitao;
• piše kratka poslovna pisma prema datom modelu poštujući pravila poslovne korespodencije

KOMUNIKATIVNE FUNKCIJE

• Predstavljanje sebe i drugih
• Pozdravljanje (sastajanje, rastanak; formalno, neformalno, specifično po regionima)
• Identifikacija i imenovanje osoba, objekata, boja, brojeva itd.)
• Davanje jednostavnih uputstava i komandi
• Izražavanje molbi i zahvalnosti
• Izražavanje izvinjenja
• Izražavanje potvrde i negiranje
• Izražavanje dopadanja i nedopadanja
• Izražavanje fizičkih senzacija i potreba
• Iskazivanje prostornih i vremenskih odnosa
• Davanje i traženje informacija i obaveštenja
• Opisivanje i upoređivanje lica i predmeta
• Izricanje zabrane i reagovanje na zabranu
• Izražavanje pripadanja i posedovanja
• Skretanje pažnje
• Traženje mišljenja i izražavanje slaganja i neslaganja
• Traženje i davanje dozvole
• Iskazivanje čestitki
• Iskazivanje preporuke
• Izražavanje hitnosti i obaveznosti
• Iskazivanje sumnje i nesigurnosti

GRAMATIČKI SADRŽAJI

ITALIJANSKI JEZIK

Učenici treba da razumeju i koriste:
1. Imenice - vlastite i zajedničke, odgovarajući rod, broj, sa determinativom: Signora/Signor Rossi, Maria, Anna, Federica, Giovanni, Riccardo, Belgrado, l’Italia, la Serbia, il Tirreno, l’Adriatico, le Alpi, gli Appennini; i miei genitori, mia madre, ll loro padre, il nostro paese, i vostri figli, questo studente, questa ragazza, quell’amico, quella casa.
2. Određeni član ispred datuma: Oggi è il 31 gennaio; ispred imena dana: La domenica non studio.
3. Partitivni član: Ho comprato un’etto di prosciutto. Voglio delle mele. Non mangio pane.
4. Zamenice za direktni i indirektni objekat: Marco e Ana sono tuoi amici? Non, non li conosco. Il libro? Scusi, lo porto domani. E tu Marco, hai scritto a tua sorella? No, non le ho scritto, non ho avuto tempo.
5. Prideve - odgovarajući rod, broj, mesto, poređenje: un ragazzo grande, una ragazza grande, le persone simpatiche, un piore rosso, Giovanna è più alta della sua sorella, noi siamo meno veloci di voi. Giorgio è il più grande chiacchierone di noi tutti.
6. Brojeve: osnovne preko 1000, redne do 20: E’ un libro di cento pagine! Abito al settimo piano. Faccio la quinta.
7. Pitanja: Puoi venire a casa mia domani? Conosci la mia cugina? Che cosa aspettate? Dove andate? A che ora tornate a casa? E quando torni? Abiti qui? C’è qui il tuo indirizzo? Perché? Chi torna domani?
8. Negaciju: Io non mangio frutta. Tu non lo vedi domani.
9. Zapovedni način: Fa’ presto! Non tornare tardi! Non andate via senza di me.
10. Kondicional glagola potere i volere: Vorrei un gelato alla frutta, per piacere. Potresti portarmi domani il tuo quaderno di matematica?
11. Glagolska vremena:
- Presente Indicativo frekventnih glagola, računajući i povratne (alzarsi, lavarsi) i bezličnih glagola (piovere, nevicare);
- Passato prossimo i Imperfetto - građenje i kontrastiranje upotrebe: Dormivo quando è tornato Marco. L’ho conosciuto al mare, tanti anni fa, quando avevo appena cinque anni!
- Futuro: Ragazzi, domani andremo tutti insieme a teatro. Giulia tornerà fra quattro mesi.
12. Predloge i sažete članove: Vivo a Kragujevac, in Serbia; in luglio andiamo in vacanza a Belgrado; ieri siamo andati allo Zoo; ritorni dalla scuola a quest’ora? E’ in macchina, ariva a casa fra poco. Non faremo tardi al cinema, lo spettacolo inizia alle otto, ci aspetteranno a casa di Marco, ci andiamo tutti a piedi.
13. Priloge za vreme, mesto, način, količinu: prima, dopo, oggi, domani, sempre, qui, li, là, davanti, dietro, bene, male, poco, molto, tanro, troppo, più, meno.
14. Veznike e, o, ma.

NEMAČKI JEZIK

Učenici treba da razumeju i koriste:
1. Imenice - u nominativu, akuzativu, dativu i genitivu (za izražavanje posesivnih odnosa: das Haus meiner Eltern).
Množina imenica na -en, -e, -er, -s, -ø: Freundinnen, Schuhe, Kinder, -Kinos, -Schüler.
Supletivna množina: die Schneefälle, die Sportarten.
a. vlastite imenice, posebno imena ljudi i geografski nazivi nemačkog govornog područja Martin, Klaus, Jürgen, Maraike, Elke, Saskia etc.; Europa, Österreich, der Rhein, die Alpen.
b. zajedničke imenice muškog, ženskog i srednjeg roda: der Schüler, die Lehrerin, das Kind
v. brojive i nebrojive imenice: die Rose, der Kakao
2. Član: određeni, neodređeni i nulti
a) Određeni član:
- razlika između neodređenog i određenog člana u širem kontekstu (neodređeno i nepoznato: određeno i poznato): Klaus hat eine neue Jacke. Die Jacke ist gelb.
- kontrahovani (sažeti) član:
- uz glagole kretanja: ins Bett gehen, zur Schule gehen, ans Meer fahren, ins Gebirge fahren
- uz godišnja doba: im Sommer
- uz strane sveta: im Norden
- uz doba dana: am Vormittag
uz datume: am 6. März
b) Neodređeni član u izrazima: einen Spaziergang machen, eine Frage stellen
g) Nulti član:
- uz nazive sportova: Fußball spielen, Gymnastik treiben
- uz nazive muzičkih instrumenata: Klavier spielen
- u izrazima: zu Fuß gehen, zu Hause sein, nach Hause gehen
3. Pokazne, prisvojne, upitne i najfrekventnije neodređene determinative: diese Stadt, mein Ball, welches Haus, einige Schüler, manche Lehrer.
4. Prideve u slaboj, jakoj i mešovitoj promeni (ein hübsches Kind, das hübsche Kind, hübsche Kinder)
Poređenje prideva
- pravilno poređenje: billig, billiger, der (die, das) billigste
- nepravilno poređenje prideva (gut/besser; viel/mehr).
a. Izvedene prideve sa nastavcima -bar,-lich i -ig: lesbar, sommerlich, windig (receptivno).
b. Prideve koji izražavaju nacionalnu pripadnost i to najfrekventnije (Serbisch, Österreichisch)
v. Prideve izvedene od imena grada (Belgrader, Hamburger).
3. Lične zamenice u nominativu, akuzativu i dativu: ich, mir, mich.
Prisvojne zamenice: meiner, deiner
5. Frekventne predloge:
a) za označavanje položaja u prostoru: auf dem Tisch, unter dem Stuhl, zwischen den Bänken, hinter der Schule, vor dem Theater, dem Kino gegenüber.
b) za pravac kretanja: zum Arzt, nach Deutschland, in die Stadt
v) vreme: um 10.00 Uhr, am 3. Oktober, im März,
g) doba dana, godišnje doba: am Abend, im Frühjahr,
d) poreklo: aus der Schweiz
đ) sredstvo: mit dem Taxi
e) namena: fur Kinder
6. Glagole (potvrdni, upitni i odrični oblici) u sledećim vremenima:
a) prezent slabih i jakih glagola
b) preterit pomoćnih i modalnih glagola
v) perfekt slabih i najfrekventnijih jakih glagola
g) futur
d) konjunktiv preterita modalnih glagola za postavljanje učtivih pitanja i izražavanje želje (bez gramatičkih objašnjenja):
Möchtest du einen Apfel? Möchtest du heute mit mir ins Kino gehen?
- glagoli sa predložnom dopunom: warten auf, hoffen auf, sich freuen über/auf.
- povratni glagoli: sich waschen
7. Prilozi i priloške odredbe (i receptivno i produktivno)
a) za vreme: gestern, vor einer Woche, letztes Jahr, morgen.
b) za mesto i pravac kretanja: da hinten, geradeaus, nach links.
v) za način: zufällig.
g) za učestalost: oft, einmal, jeden Tag, zweimal im Monat, üblich.
8. Brojeve
Proste brojeve preko 1000. Redne brojeve do 30. Godine.
9. Upitne rečenice:
a. koje zahtevaju odgovore Ja/Nein;
b. sa upitnim rečima na w-: wer, was, wann, wo, warum, womit, wie oft, wie viel.
10. Veznike za naporedne rečenice (receptivno i produktivno): und, aber, oder, denn.
Veznike za zavisno-složene rečenice (receptivno); relativne zamenice i priloge (receptivno): weil, ob.
11. Redosled elemenata u potvrdnim, odričnim, upitnim i složenim rečenicama: Ich fahre morgen nach Berlin. Fährst du auch nach Berlin? Wer fährt nach Berlin. Ich weiß nicht, ob ich nach Berlin fahre.

RUSKI JEZIK

Učenici treba da razumeju i koriste:
1) Relaciju slovo-glas i razlikovanje glasova i slova u ruskom jeziku; osnovna obeležja suglasničkog i samoglasničkog sistema ruskog jezika: izgovor glasova koji se beleže slovima ж, ш, ч, щ, л; izgovor i beleženje parnih tvrdih i mekih, zvučnih i bezvučnih suglasnika; izgovor i beleženje akcentovanih i redukovanih samoglasnika; izgovor glasova u grupama чт, сч, зч, сш, зш, стн, здн. Osnovne tipove izjavne i upitne intonacione konstrukcije.
2) Slaganje subjekta (imenica) i prostog glagolskog predikata (lični glagolski oblik): Вова читает. Миша читал. Маша читала.
3) Glagol u funkciji prostog glagolskog predikata - prezent glagola prve i druge konjugacije, perfekat: я читаю, ты читаешь, я люблю, ты любишь, он говорил, она писала, они рассказывали...
4) Imenice u funkciji imenskog dela predikata: Я ученица. Мама - врач.
5) Oblike ličnih zamenica u funkciji subjekta: Меня зовут Аня. Мне одиннадцать лет.
6) Slaganje broja i imenice: один дом, два (три, четыре) дома, пять домов; одна парта, две (три, четыре) парты, пять парт; один год, два (три, четыре) года, пять лет.
6) Slaganje imenica i pridevskih reči: красный свет, Новый год, зеленая доска, большая елка, вкусное яблоко, синее пальто.
7) Iskazivanje pitanja: Кто он? Что тут? А дом? И двор ваш?
8) Iskazivanje posesivnosti: У меня есть... У меня нет...
9) Iskazivanje vremenskih odnosa: Который час? Ровно час; пять минут второго; половина второго; без пяти два.
Какое сегодня число? Первое февраля.
10) Iskazivanje prostornih odnosa (pravac i mesto): куда, где, когда; к врачу, на улицу, в автобус; у парты, на кухне, в городе; налево, направо, прямо.
11) Iskazivanje imperativnosti (2. lice jednine i množine): читай, читайте; скажи, скажите; познакомьтесь!
12) Konstrukcije s osnovnim glagolima kretanja: Я иду в школу. Куда идет этот автобус? Ты едешь на автобусе. Куда едут Миша и Саша?

FRANCUSKI JEZIK

Učenici treba da razumeju i koriste:
1. Imenice - vlastite i zajedničke, odgovarajući rod, broj, sa determinativom: Madame/Monsieur Mercier, Sylvie, Dominique, Jean-Pierre, Paris, Belgrade, la France, la Serbie, l’océan Atlantique, les Alpes ; mes parents, leur mère, notre pays, vos enfants, cet élève, quelle maison?
2. Određeni član ispred datuma: Aujourd’hui c’est le 31 janvier; ispred imena dana: Le mardi je fais du tennis.
3. Partitivni član: J’ai acheté de la crème solaire.
4. Zamenicu on: On va au cinéma? En Suisse, on parle allemand, français et italien.
5. Zamenice za direktni i indirektni objekat: Tes amis? Je ne les connais pas! Mon livre? Et à ta soeur, tu lui as écrit? Samo receptivno: Je te le prête avec plaisir!
6. Prideve - odgovarajući rod, broj, mesto, poređenje: un grand garçon, une grande fille, des personnes sympathiques, une fleur rouge, Sylvie est plus grande que sa soeur; nous sommes plus rapides que vous.
7. Brojeve: osnovne preko 1000, redne do 20: C’est un livre de cent pages! J’habite au sixième étage.
8. Pitanja: Est-ce que tu peux venir tout de suite? Tu connais ma cousine? Qu’est-ce que vous attendez?! Il vient quand? Tu habites où? C’est quoi ton nom / ton adresse…? Pourquoi…?
9. Negaciju: Elle ne vient pas avec nous? Je n’ai pas de frère.
10. Zapovedni način: Viens avec Pierre! Ne partez pas sans moi!
11. Kondicional glagola pouvoir i vouloir: Je voudrais un kilo de pommes, s’il vous plait. Est-ce que tu pourrais me prêter ton portable?
12. Glagolska vremena:
- prezent indikativa frekventnih glagola, računajući i povratne (se lever, se coucher) i unipersonalne (pleuvoir, neiger) ;
- složeni perfekt i imperfekt - građenje i kontrastiranje upotrebe: Nous nous sommes rencontrés sur une plage quand nous avions quatre ans! Je dormais quand le téléphone a sonné.
- futur prvi: Nous déménagerons cet été. Nous irons chez ma grand-mère.
13. Konstrukciju il faut sa infinitivom: Il faut acheter des jus, préparer des sandwiches, décorer la salle…
14. Predloge i sažete članove: J’habite à Kragujevac, en Serbie; nous allons passer nos vacances en Belgique; nous sommes allés au zoo; il rentre du stade/de l’école à quelle heure? il y a un petit chat dans la rue, il est sous la voiture, je vais le mettre sur la fenêtre, c’est pour toi.
15. Priloge za vreme, mesto, način, količinu: avant, après, aujourd’hui, hier, demain, toujours, ici, là, devant, derrière, bien, mal, vite, doucement, gentiment, beaucoup, moins, plus, itd.
16. Veznike et, ou, mais.

ŠPANSKI JEZIK

1. Imenice- receptivno i produktivno
a. Vlastite imenice, posebno imena ljudi i geografski nazivi hispanskog govornog područja Miguel, María, Pedro, Elena, Juan, etc.; España, América Hispánica/Latina, etc.
b. Zajedničke imenice s promenom u članu i drugim determinativima - (el libro, este libro, mi libro, los libros, estos libros, mis libros)
2. Pridevi - receptivno i produktivno
a. Poređenje prideva: comparativo y superlativo relativo: más bonito que, el más bonito
b. Pridevi sa apokopom: un gran actor, un buen amigo
3. Lične zamenice - receptivno i produktivno
a. u funkciji subjekta: yo, tú, él, ella, nosotros, vosotros, ellos, ellas, Usted, Ustedes
b. u funkciji objekta, nenaglašene: me, te, le, la, lo, nos, os, les, las, los
v. u funkciji objekta, naglašene: a mí, a ti, a él, a ella, a nosotros, a vosotros, a Usted, a Ustedes
g. zamenice: se (povratni glagoli i glagoli sa "leksičkim se"): lavarse; tratarse de...
4. Predlozi (i receptivno i produktivno)
de, a, sin, con, conmigo, contigo, sobre/encima de, bajo/debajo de, cerca de, lejos de, etc.
5. Glagoli:
a. Sadašnje vreme pravilnih glagola -ar, -er, -ir i najfrekventnijih glagola sa promenom u osnovi: decir, traer, poner, etc. Presente del indicativo - i receptivno i produktivno u svim glagolskim licima
b. Imperativo i presente del subjuntivo gore navedenih glagola (u negiranim imperativnim konstrukcijama i u formalnom stilu obraćanja: habla/hable/hablad/hablen/no hables/no hablen/no habléis) - i receptivno i produktivno
v. Prošla vremena (samo u indikativu): Pretérito perfecto simple (pretérito indefinido); Pretérito imperfecto; Pretérito perfecto compuesto: - frekventni pravilni glagoli i određeni broj najfrekventnijih nepravilnih glagola u svim glagolskim licima (hablar, comer, beber, pensar, trabajar, escribir, leer, vivir, jugar, viajar, estudiar// ser, estar, tener, ir, traer, decir, venir, etc...) - i receptivno i produktivno kao kompletne fraze
El fin de semana pasado visité a mis abuelos.
Lo siento, se me olvidó la tarea en casa.
Cuando era pequeña, me gustaba jugar con las muñecas.
¿Has terminado la tarea?
g. Modalni glagoli (u gore navedenim glagolskim vremenima) - i receptivno i produktivno kao kompletne fraze, u konstrukcijama sa infinitivom i sa imenskim dodacima: poder, querer, saber, tener que, gustar
Me gusta este libro.
¿Puedo salir?
Quiero viajar a México.
Tengo que estudiar mucho.
đ. Bezlične konstrukcije sa subjunktivom
Es importante que estudies lenguas extranjeras.
Es necesario que duermas bien.
e. Lične konstrukcije sa prezentom subjunktiva (samo receptivno)
Te recomiendo que viajes a España.
đ. Futur (i receptivno i produktivno)
Este verano viajaré a España.
ž. Osnovni glagolski izrazi (i receptivno i produktivno)
tener que + infinitivo/, deber + infinitivo, hay que + infinitivo, hay+ imenica (hay mucha gente aquí)
6. Prilozi (i receptivno i produktivno)
a. Formiranje priloga pomoću sufiksa - mente (iz osnovnog rečnika).
b. Prilozi za vreme: ahora, siempre, a menudo, con frecuencia, nunca, a veces, de vez en cuando, etc...
v. Prilozi za količinu: mucho, poco, bastante, suficiente(mente).
g. Prilozi za način: bien, mal, así, de tal manera, rápido, despacio, voluntariamente.
d. Prilozi i predloški izrazi za mesto i pravac kretanja: aquí, allí, en la calle, en casa, en iglesia, a casa, a clase, etc.
7. Brojevi: osnovne preko 1000, redne do 5 (primer(o(s))/primera(s), etc.)
8. Upitne rečenice (i receptivno i produktivno):
a. sa upitnom reči (¿Quién?, ¿Cuándo?, ¿Cómo?, ¿Dónde?, etc.),
b. koje zahtevaju odgovora da/ne (sí/no)
9. Negacija (i receptivno i produktivno)
No trabaja hoy.
No quiero ir al cine esta tarde.

Preporuke za realizaciju nastave
• slušanje i reagovanje na naloge i/ili zadatke u vezi sa tekstom koji čita nastavnik ili koji učenici čuju sa zvučih zapisa
• rad u parovima, malim i velikim grupama (mini-dijalozi, igra po ulogama, simulacije, itd.)
• manualne aktivnosti (izrada panoa, prezentacija, zidnih novina, postera za učionicu ili roditelje i sl.)
• debate i diskusije primerene uzrastu (N.B. debate predstavljaju unapred pripremljene argumentovane monologe sa ograničenim trajanjem, dok su diskusije spontanije i nepripremljene interakcije na određenu temu)
• rešavanje "tekućih problema" u razredu, tj. dogovori i mini-projekti
• obimniji projekti koji se rade u učionici i van nje u trajanju od nekoliko nedelja do čitavog polugodišta uz konkretno vidljive i merljive proizvode i rezultate
• razvijanje jezičkih veština u domenu jezika struke, primenjivanjem istih strategija učenja kao i kod opšteg jezika i koristeći autentične ili adaptirane stručne tekstove (pisane ili usmene) prilagođene uzrastu, nivou znanja jezika i poznavanju struke
• gramatička građa dobija svoj smisao tek kada se dovede u vezu sa datim komunikativnim funkcijama i temama, i to u sklopu jezičkih aktivnosti razumevanja (usmenog) govora i pisanog teksta, usmenog i pismenog izražavanja i medijacije; polazište za posmatranje i uvežbavanje jezičkih zakonitosti jesu usmeni i pisani tekstovi različitih vrsta, dužine i stepena težine; koriste se, takođe, izolovani iskazi, pod uslovom da su kontekstualizovani i da imaju komunikativnu vrednost
• planira se izrada dva pismena zadatka.

GOVOR

Osposobljavanje učenika za kratko monološko izlaganje i za učešće u dijalogu na stranom jeziku

• pored informacija o sebi i svom okruženju opisuje ili izveštava u nekoliko rečenica o događajima i aktivnostima (poznatu radnju ili situaciju) u sadašnjosti, prošlosti i budućnosti, koristeći poznate jezičke elemente (leksiku i morfosintaksičke strukture);
• prepričava i interpretira u nekoliko rečenica sadržaj, pisanih, ilustrovanih i usmenih tekstova na teme predviđene nastavnim programom, koristeći poznate jezičke elemente (leksiku i morfosintaksičke strukture);
• u nekoliko rečenica daje svoje mišljenje i izražava stavove (dopadanje, nedopadanje, itd.), koristeći poznate jezičke elemente (leksiku i morfosintaksičke strukture).
• jednostavnim rečima opiše lica, predmete iz okruženja i uporedi ih sa drugima.

Interakcija

• u stvarnim i simuliranim govornim situacijama sa sagovornicima razmenjuje iskaze u vezi s kontekstom učionice, kao i o svim ostalim temama predviđenim nastavnim programom (uključujući i razmenu mišljenja i stavova prema stvarima, pojavama, koristeći poznate morfosintaksičke strukture i leksiku);
• učestvuje u komunikaciji i poštuje sociokulturne norme komunikacije (traži reč, ne prekida sagovornika, pažljivo sluša druge, itd).
• da odgovori na ograničen broj neposrednih pitanja koja se nadovezuju uz mogućnost da mu se ponove i pruži pomoć pri formulisanju odgovora.

ČITANJE

Osposobljavanje učenika za funkcionalno čitanje i razumevanje različitih, uzrasno i sadržajno primerenih vrsta tekstova radi informisanja, izvršavanja uputstava i ostvarenja estetskog doživljaja (čitanje radi ličnog zadovoljstva)

• razume kraće tekstove (do 120-150 reči), koji sadrže veći procenat poznatih jezičkih elemenata, internacionalizama, strukturalnih i leksičkih, a čiji sadržaj je u skladu sa razvojnim i saznajnim karakteristikama, iskustvom i interesovanjima učenika;
• razume i adekvatno interpretira sadržaj ilustrovanih tekstova (stripove, TV program, raspored časova, bioskopski program, red vožnje, informacije na javnim mestima itd.) koristeći jezičke elemente predviđene nastavnim programom.
• pronalazi i izdvaja predvidljive informacije u tekstovima iz svakodnevnog okruženja (pisma, kraći novinski članci, uputstva o upotrebi)
• Može da izvede zaključak o mogućem značenju nepoznatih reči oslanjajući se na opšti smisao teksta sa temom iz svakodnevnog života.

CILJ

ISHODI NA KRAJU TREĆEG RAZREDA
Učenik će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

SLUŠANJE
Osposobljavanje učenika za razumevanje usmenog govora

• razume kraće dijaloge (do 15 replika / pitanja i odgovora), priče, druge vrste tekstova i pesme o temama predviđenim nastavnim programom, koje čuje uživo, ili sa audio-vizuelnih zapisa
• razume opšti sadržaj i izdvoji ključne informacije iz kraćih autentičnih tekstova iz svakodnevnog života posle 1-2 slušanja (obaveštenja sa razglasa na stanici, aerodromu, u supermarketu ili u školi)
• razume i reaguje na odgovarajući način na usmene poruke u vezi sa ličnim iskustvom i sa aktivnostima na času (poziv na grupnu aktivnost, zapovest, uputstvo, događaj iz neposredne prošlosti, planovi za blisku budućnost, svakodnevne aktivnosti, želje i izbori, itd.)
• razume kraće reklame, radio i TV emisije o temama predviđenim nastavnim programom iz domena svakodnevnog jezika kao i poslovnog.

OPŠTE TEME

• Svakodnevni život (generacijski konflikti i načini prevazilaženja)
• Obrazovanje (obrazovanje za sve, praksa i pripreme za buduće zanimanje, razmena učenika)
• Poznate firme, preduzeća, ustanove, institucije u zemljama čiji se jezik uči
• Kulturni život (međunarodni projekti i učešće na njima)
• Zaštita čovekove okoline (volonterski rad)
• Mediji (štampa, televizija, elektronski mediji)
• Istorijski događaji/ličnosti iz zemalja čiji se jezik uči
• Svet kompjutera (prednosti i mane upotrebe kompjutera)

KOMUNIKATIVNE FUNKCIJE

• Predstavljanje sebe i drugih
• Pozdravljanje (sastajanje, rastanak; formalno, neformalno, specifično po regionima)
• Identifikacija i imenovanje osoba, objekata, boja, brojeva itd.)
• Davanje jednostavnih uputstava i komandi
• Izražavanje molbi i zahvalnosti
• Izražavanje izvinjenja
• Izražavanje potvrde i negiranje
• Izražavanje dopadanja i nedopadanja
• Izražavanje fizičkih senzacija i potreba
• Iskazivanje prostornih i vremenskih odnosa
• Davanje i traženje informacija i obaveštenja
• Opisivanje i upoređivanje lica i predmeta
• Izricanje zabrane i reagovanje na zabranu
• Izražavanje pripadanja i posedovanja
• Skretanje pažnje
• Traženje mišljenja i izražavanje slaganja i neslaganja
• Traženje i davanje dozvole
• Iskazivanje čestitki
• Iskazivanje preporuke
• Izražavanje hitnosti i obaveznosti
• Iskazivanje sumnje i nesigurnosti

GRAMATIČKI SADRŽAJI
Napomena:
U četvrtom razredu četvorogodišnje srednje stručne škole nisu predviđeni novi gramatički sadržaji. U nastavi se sistematizuju i utvrđuju oni gramatički sadržaji čije savladavanje učenicima predstavlja posebnu teškoću.

Oblici nastave
Predmet se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• komunikativna nastava stranih jezika uz primenu tehnika rada u grupama i parovima, dodatnih sredstava u nastavi (AV materijali, IT, igre, autentični materijali, itd.), kao i uz primenu principa nastave po zadacima (task-based language teaching; enseñanza por tareas, handlungsorientierter FSU)

Mesto realizacije nastave
• Nastava se realizuje u učionici ili odgovarajućem kabinetu

Preporuke za realizaciju nastave
• slušanje i reagovanje na naloge i/ili zadatke u vezi sa tekstom koji čita nastavnik ili koji učenici čuju sa zvučih zapisa
• rad u parovima, malim i velikim grupama (mini-dijalozi, igra po ulogama, simulacije, itd.)
• manualne aktivnosti (izrada panoa, prezentacija, zidnih novina, postera za učionicu ili roditelje i sl.)
• debate i diskusije primerene uzrastu (N.B. debate predstavljaju unapred pripremljene argumentovane monologe sa ograničenim trajanjem, dok su diskusije spontanije i nepripremljene interakcije na određenu temu)
• rešavanje "tekućih problema" u razredu, tj. dogovori i mini-projekti
• obimniji projekti koji se rade u učionici i van nje u trajanju od nekoliko nedelja do čitavog polugodišta uz konkretno vidljive i merljive proizvode i rezultate
• razvijanje jezičkih veština u domenu jezika struke, primenjivanjem istih strategija učenja kao i kod opšteg jezika i koristeći autentične ili adaptirane stručne tekstove (pisane ili usmene) prilagođene uzrastu, nivou znanja jezika i poznavanju struke
• gramatička građa predviđena dobija svoj smisao tek kada se dovede u vezu sa datim komunikativ-nim funkcijama i temama, i to u sklopu jezičkih aktivnosti razumevanja (usmenog) govora i pisanog teksta, usmenog i pismenog izražavanja i medijacije; polazište za posmatranje i uvežbavanje jezičkih zakonitosti jesu usmeni i pisani tekstovi različitih vrsta, dužine i stepena težine; koriste se, takođe, izolovani iskazi, pod uslovom da su kontekstualizovani i da imaju komunikativnu vrednost
• planira se izrada dva pismena zadatka.

PISANJE
Osposobljavanje učenika za pisanje kraćih tekstova različitog sadržaja

• piše rečenice i kraće tekstove (do 100 reči) čiju koherentnost i koheziju postiže koristeći poznate jezičke elemente u vezi sa poznatim pisanim tekstom ili vizuelnim podsticajem
• zapisuje ključne informacije i prepričava ono što je video, doživeo, čuo ili pročitao
• koristi pisani kod za izražavanje sopstvenih potreba i interesovanja (šalje lične poruke, čestitke, koristi elektronsku poštu, piše lična pisma i sl.)
• u kratkim formalnim i neformalnim pismima (obaveštenje profesorima, susedima, treneru) primenjuje oblike obraćanja, molbe, pozdrava i zahvaljivanja
• zapisuje planove, zadatke i druge zahteve koji mu se usmeno saopštavaju.

GOVOR
Osposobljavanje učenika za kratko monološko izlaganje i za učešće u dijalogu na stranom jeziku

• usklađuje intonaciju, ritam i visinu glasa sa sopstvenom komunikativnom namerom i sa stepenom formalnosti govorne situacije
• pored informacija o sebi i svom okruženju opisuje ili izveštava u nekoliko rečenica o događajima i aktivnostima (poznatu radnju ili situaciju) u sadašnjosti, prošlosti i budućnosti, koristeći poznate jezičke elemente (leksiku i morfosintaksičke strukture)
• prepričava i interpretira u nekoliko rečenica sadržaj pisanih, ilustrovanih i usmenih tekstova na teme predviđene nastavnim programom kao i na teme iz drugih nastavnih predmeta koristeći poznate jezičke elemente (leksiku i morfosintaksičke strukture)
• u nekoliko rečenica izražava svoja osećanja, mišljenje i stavove argumentujući ih (dopadanje, nedopadanje, protivljenje, itd.), koristeći poznate jezičke elemente (leksiku i morfosintaksičke strukture)
• jednostavnim rečima opisuje lica, događaje, situacije i predmete iz okruženja i upoređuje ih sa drugima iz oblasti svog interesovanja kao i iz određenih sadržaja drugih nastavnim predmeta.

Interakcija

• u stvarnim i simuliranim govornim situacijama sa sagovornicima razmenjuje iskaze u vezi s kontekstom učionice, kao i o svim ostalim temama predviđenim nastavnim programom (uključujući i razmenu mišljenja i stavova prema stvarima, pojavama iz domena njihovog interesovanja, svakodnevnog života i života mladih, koristeći poznate morfosintaksičke strukture i leksiku)
• učestvuje u komunikaciji i poštuje sociokulturne norme komunikacije (traži reč, ne prekida sagovornika, pažljivo sluša druge, itd)
• da odgovori na ograničen broj neposrednih pitanja koja se nadovezuju uz mogućnost da mu se ponove i pruži pomoć pri formulisanju odgovora.

ČITANJE
Osposobljavanje učenika za funkcionalno čitanje i razumevanje različitih, uzrasno i sadržajno primerenih vrsta tekstova radi informisanja, izvršavanja uputstava i ostvarenja estetskog doživljaja (čitanje radi ličnog zadovoljstva)

• razume kraće tekstove (do 200 reči), koji sadrže veći procenat poznatih jezičkih elemenata, internacionalizama, strukturalnih i leksičkih, a čiji sadržaj je u skladu sa razvojnim i saznajnim karakteristikama, iskustvom i interesovanjima učenika
• razume i adekvatno interpretira sadržaj ilustrovanih tekstova (stripove, TV program, bioskopski program, red vožnje, informacije na javnim mestima itd.) koristeći jezičke elemente predviđene nastavnim programom
• pronalazi i izdvaja predvidljive informacije u tekstovima iz svakodnevnog okruženja (pisma, kraći novinski članci, uputstva o upotrebi, oglasi, plakati, katalozi)
• može da izvede zaključak o mogućem značenju nepoznatih reči oslanjajući se na opšti smisao teksta sa temom iz svakodnevnog života
• razume kraće tekstove u vezi sa gradivom drugih predmeta, oslanjajući se na opšti smisao teksta i predhodno stečena znanja.

SOCIOKULTURNA KOMPETENCIJA
Sticanje i ovladavanje sociokulturnim kompetencijama neophodnim za pisanu i usmenu upotrebu jezika

• u okviru polja svog interesovanja, znanja i iskustva, prepozna i razume sličnosti i razlike u pogledu navika (verbalna i neverbalna komunikacija), običaja, mentaliteta i institucija koje postoje između naše zemlje i zemalja čiji jezik uči
• prepozna i razume najčešće prisutne kulturne modele svakodnevnog života zemlje i zemalja čiji jezik uči
• prepozna i adekvatno reaguje na formalnost govorne situacije
• adekvatno koristi najfrekventnije stilove i registre u vezi sa znanjima iz stranog jezika, ali i iz ostalih oblasti školskih znanja i životnih iskustava
• adekvatno reaguje na pragmatičke funkcije govornih činova u ciljnom jeziku različite od onih u L1 (stepen formalnosti, ljubaznosti, kao i paralingvistička sredstva: gest, mimika, prostorni odnosi među govornicima, itd.)
• učestvuje u svim vidovima moderne komunikacije (elektronske poruke, SMS poruke, diskusije na blogu ili forumu, društvene mreže)
• koristi sve dosad navedene strategije razvoja komunikativnih kompetencija primenjujući jezik struke u skladu sa nivoom znanja jezika i potrebama

TEMA

CILJ

ISHODI
Po završetku teme učenik će biti u stanju da

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Predlog sportova koji se ponude učenicima kao izbor:
U prvom redu, sportovi koji se u određenom obimu obrađuju kroz nastavu fizičkog vaspitanja:
atletika
gimnastika
ritmička gimnastika
rukomet
košarka
odbojka
mali fudbal
ples

• Upoznavanje učenika sa vrednostima sporta
• usmereni razvoj i održavanje motoričkih sposobnosti učenika;
• učenje i usavršavanje motoričkih formi izabranog sporta;
• sticanje teorijskih znanja u izabranom sportu;
• poznavanje pravila takmičenja u izabranom sportu;
• formiranje navika za bavljenje izabranim sportom;
socijalizacija učenika kroz izabrani sport i negovanje etičkih vrednosti prema učesnicima u takmičenja;
• otkrivanje darovitih i talentovanih učenika za određeni sport i njihovo podsticanje da se bave sportom.
• učenje i usavršavanje osnovnih i složenih elemenata tehnike izabranog sporta;
• pružanje neophodnih znanja iz izabranog sporta (principi tehnike, način vežbanja-treniranja, sticanje osnovnih i produbljenih taktičkih znanja, pravila takmičenja u sportu itd.) i njihova primena u praksi;
• učenje i usavršavanje osnovne taktike izabranog sprta i njena primene u praksi;
• obavezna realizacija takmičenja na odeljenskom i razrednom nivou;
• zadovoljavanje socijalnih potreba za potvrđivanjem i grupnim poistovećenjem i dr;
• stvaranje objektivnih predstava učenika o sopstvenim mogućnostima za učešće u izabranom sportu;
• podsticanje stvaralaštva učenika u sportu (u domenu tehnike, taktike i takmičenja).
• upoznavanje učenika sa osnovnim principima vežbanja u skladu sa njegovim uzrastom;
• upoznavanje učenika sa štetnim posledicama nepravilnog vežbanja i predoziranja u izabranom sportu;
• upoznavanje učenika sa
• etičkim vrednostima i slabostima sporta;
• upoznavanje učenika sa estetskim vrednostima sporta.

• teorijski objasni vrednosti fizičkih aktivnosti pri učestvovanju u sportskoj igri;
• prikaže tehničke veštine individualne tehnike;
• prikaže, objasni i demonstrira kolektivnu taktiku sportske grane sa kojom se upoznao i učio;
• igra uz primenu pravila igre;
• učestvuje u organizaciji školskih sportskih takmičenja
• primenjuje pravila fer pleja

• Programski sadržaji fizičkog vaspitanja-izabranog sporta čini sledeća struktura:
• razvijanje motoričkih sposobnosti učenika;
• sportsko-tehničko obrazovanje učenika (obučavanje i usavršavanje tehnike);
• individualna i kolektivna taktika izabranog sporta;
• teorijsko obrazovanje;
• pravila izabranog sporta;
• organizovanje unutar odeljenskih i međuodeljenskih takmičenja.

TEORIJSKO OBRAZOVANJE

• upoznavanje učenika vrednostima izabranog sporta;
• upoznavanje učenika sa osnovnim principima vežbanja u skladu sa njegovim uzrastom;
• upoznavanje učenika sa štetnim posledicama nepravilnog vežbanja i predoziranja u izabranom sportu;
• upoznavanje učenika sa etičkim vrednostima i slabostima sporta;
• upoznavanje učenika sa estetskim vrednostima sporta.

Minimalni obrazovni zahtevi:

• Predmetni nastavnici utvrđuju minimalne obrazovne zahteve, u skladu sa usvojenim programom za svaki izabrani sport. Pod tim se podrazumeva:
• savladanost osnovne tehnike i njena primena;
• poznavanje i primena elementarne taktike;
• poznavanje i primena pravila;
• angažovanost i učešće učenika na takmičenjima u izabranom sportu.

• Nastava fizičko vaspitanje - izabrani sport je izborni predmet i realizuje se u okviru redovne nastave sa jednim ili dva časa nedeljno koji se unosi u raspored časova škole. Časovi se upisuju prema redovnom rasporedu časova u rubriku dnevnika pod nazivom - izabrani sport (npr. atletika) i posebno se numerišu;
• svaki učenik je obavezan da se opredeli za jedan sport koje mu se ponudi početkom školske godine, a još bolje na kraju prethodnog razreda;
• škola učenicima treba da ponudi takav izbor da njime budu ponuđeni najmanje dva individualna i dva kolektivna sporta. Ukoliko škola ima optimalne uslove za rad, učenicima se može ponuditi i više sportova;
• prihvataju se oni sportovi za koje se opredelilo najviše učenika u jednom odeljenju (celo odeljenje realizuje program izabranog sporta cele školske godine). Izbor sporta vrši se na nivou odeljenja;
• predlog za izabrani sport daje aktiv nastavnika fizičkog vaspitanja, u skladu sa uslovima rada škole.
• predlog mora biti realan;
• predlažu se sportovi za koje postoje adekvatni uslovi;
• učenici jednog odeljenja mogu izabrati isti sport koji su upražnjavali u predhodnim razredima ili mogu izabrati novi sport koji do tada nisu upražnjavali.

OSNOVNE KARAKTERISTIKE PROGRAMA

• Osnovne karakteristike programu su:
• izbornost;
• da služe potrebama učenika;
• omogućavanje nastavnicima ne samo da planiraju već i da programiraju rad u nastavi u skladu sa sopstvenim znanjima, iskustvima;
• program u velikoj meri omogućava kreativnost nastavnika;
• program je u funkciji celokupne nastave fizičkog vaspitanja učenika.
• Predlog sportova koji se ponude učenicima kao izbor.
1. U prvom redu, sportovi koji se u određenom obimu obrađuju kroz nastavu fizičkog vaspitanja:
• atletika;
• gimnastika;
• ritmička
• gimnastika:
• rukomet;
• košarka;
• odbojka;
• mali fudbal;
• ples.
2. Sportovi koji se nalaze u programima takmičenja "Saveza za školski sport i olimpijsko vaspitanje Srbije":
3. Sportovi za koje je zainteresovana lokalna sredina, odnosno lokalna samouprava.
4. Sportovi za koje postoje odgovarajući prirodni i materijalni resursi:
- skijanje;
- veslanje.
5. Sportovi sa kojima su se učenici upoznali kroz kursne oblike rada.

Didaktičko-metodičko uputstvo za realizaciju časova izabrane sportske grane (izbornog sporta)

• časove izabrane sportske grane potrebno je sa metodičkog stanovišta u što većoj meri prilagoditi modelu časa fizičkog vaspitanja;
• u skladu sa motoričkim formama koje karakterišu izabrani sport i koje se primenjuju u osnovnoj fazi časa, neophodno je birati vežbanja, kako za uvodno-pripremnu tako i završnu fazu časa;
• težište rada u svim izabranim sportovima da je na tehnici i njenoj primeni u situacionim uslovima;
• kod individualnih sportova insistirati na primeni kretanja u takmičarskim uslovima;Nastojati da se trči ili pliva što brže, skače što više ili baca što dalje, postiže što više krugova itd.;
• kod kolektivnih sportova (sportskih igara) forsirati uvežbavanje tehnike i taktike najviše kroz igru i situacione uslove približne uslovima igre;
• na svakom času u određenim vremenskim intervalima sprovoditi takmičenje između ekipa.
• u radu na ovim časovima neophodno je praviti timove-ekipe prema sposobnostima;.
• na časovima izabranog sporta obavezno je primenjivati diferencirane oblike rada u skladu sa znanjima i sposobnostima učenika. Ovakav pristup je obavezan uvažavajući strukturu učenika koji su se opredelili za određeni sport (ima onih koji su se tim sportom već bavili ili se njime bave i učenika početnika);
• sadržaje rada na časovima programiraju nastavnici zaduženi za realizaciju predmeta fizičko vaspitanje - izabrani sport u skladu sa znanjima o sportskoj grani i sagledavanjem sposobnosti i znanja učenika;
• programirani sadržaji planiraju se kao i svi ostali časovi nastave fizičkog vaspitanja;
• ocenjivanje učenika je u skladu sa obimom i kvalitetom onog naučenog sadržaja koji je za učenike određen (program za početnike i program za naprednije);
• realizacijom časova fizičkog vaspitanja - izabrani sport pratiti i zapažati učenike koji su posebno talentovani za sport i upućivati ih da se njime bave i izvan škole u klubovima i sportskim školama ako to žele ili imaju interesovanja.;
• tokom rada sa učenicima uočavati one čije se interesovanje za određeni sport ne poklapa sa njihovim mogućnostima i istim na kraju školske godine savetovati za koji sport da se opredele u narednoj školskoj godini.

II ORGANIZACIJA VASPITNO-OBRAZOVNOG RADA

• sadržaji nastave fizičko vaspitanje - izabrani sport mogu se realizovati u objektima škole, na odgovarajućim vežbalištima - objektima van škole, pod uslovom da se nalaze u blizini škole ili da je za učenike organizovan namenski prevoz (sportska hala, bazen, otvoreni tereni, klizalište, skijalište itd.);
• časovi se mogu organizovati u istoj smeni u okviru rasporeda časova sa drugim predmetima ili u suprotnoj smeni, ako za tim postoji potreba i adekvatni uslovi.

III PLANIRANJE VASPITNO-OBRAZOVNOG RADA

• planiranje obrazovno-vaspitnog rada sprovode nastavnici u skladu sa osnovnim principima planiranja nastave fizičkog vaspitanja. Godišnji plan rada je obavezni oblik nastavnog planiranja iz koga proističu mesečni i nedeljni planovi rada;
• shodno uobičajenoj praksi, nastavnici obavezno izrađuju i pripremu za pojedinačan čas. Priprema za čas bazira se na prihvaćenoj četvorodelnoj strukturi časa primerenog potrebama nastave fizičkog vaspitanja.

IV PRAĆENJE I OCENJIVANJE

Praćenje i vrednovanje postignuća učenika

• praćenje napretka učenika obavlja se sukcesivno tokom cele školske godine, a na osnovu jedinstvene metodologije koja predviđa sledeće tematske celine. U osmom razredu ocenjivanje se vrši brojčano, na osnovu ostvarivanja operativnih zadataka i minimalnih obrazovnih zahteva:
• stanje motoričkih sposobnosti;
• usvojene zdravstveno-higijenske navike;
• dostignuti nivo savladanosti motornih znanja, umenja i navika u skladu sa individualnim mogućnostima;
• odnos prema radu.

1. Praćenje i vrednovanje motoričkih sposobnosti vrši se na osnovu savladanosti programskog sadržaja kojim se podstiče razvoj onih fizičkih sposobnosti za koje je ovaj uzrast kritičan period zbog njihove transformacije pod uticajem fizičkih aktivnosti - koordinacija, gipkost, ravnoteža, brzina, snaga i izdržljivost.
2. Usvojenost zdravstveno-higijenskih navika prati se na osnovu utvrđivanja nivoa pravilnog držanja tela i održavanja lične i kolektivne higijene, a, takođe, i na osnovu usvojenosti i primene znanja iz oblasti zdravlja.
3. Stepen savladanosti motornih znanja i umenja sprovodi se na osnovu minimalnih programskih zahteva, koji je utvrđen na kraju navođenja programskih sadržaja.
4. Odnos prema radu vrednuje se na osnovu redovnog i aktivnog učestvovanja u nastavnom procesu, takmičenjima i vanškolskim aktivnostima.
Ocenjivanje učenika u okviru praćenja i vrednovanja nastavnog procesa, vrši se na osnovu pravilnika o ocenjivanju učenika osnovne škole i na osnovu savremenih didaktičko metodičkih znanja.

Pedagoška dokumentacija i didaktički materijal

Obavezna pedagoška dokumentacija je:

Dnevnik rada, struktura i sadržaj utvrđuje se na republičkom nivou i odobrava ga ministar, a nastavniku se ostavlja mogućnost da ga dopuni onim materijalom za koje ima još potrebe.
Planovi rada: godišnji, po razredima i ciklusima, plan stručnog aktiva, plan vančasovnih i vanškolskih aktivnosti i praćenje njihove realizacije.
Pisane pripreme nastavnik sačinjava za pojedine nastavne teme koje sadrže: vremensku artikulaciju ostvarivanja nastavne teme (ukupan i redni broj časova, vreme realizacije), konzistentnu didaktičku strukturu časova (oblike rada, metodičke postupke obučavanja i uvežbavanja).
Radni karton: ima svaki učenik sa programom sadržaja koji se vežba, a koji sačinjava učitelj ili predmetni nastavnik i koji je prilagođen konkretnim uslovima rada.
Formulari za obradu podataka za: stanje fizičkih sposobnosti, realizaciju programskih sadržaja u časovnoj i vančasovnoj organizaciji rada.
Očigledna sredstva: crteži, konturogrami, video-trake aranžirane, tablice orijentacionih vrednosti motoričkih sposobnosti, raznovrsna obeležavanja radnih mesta i drugi pisani materijali koji upućuju učenike na lakše razumevanje i ostvarivanje radnih ciljeva i zadataka.

TEMA

CILJ

ISHODI
Po završetku teme učenik će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Selo i grad nekad i sad

• Proširivanje znanja o promenama u načinu života gradskog i seoskog stanovništva kroz istoriju.
• Uočavanje sličnosti i razlika u životu gradskog i seoskog stanovništva kroz istoriju.

• uoči osnovna obeležja različitih tipova naselja od praistorije do savremenog doba;
• izvede zaključak o značaju nastanka gradova;
• locira na istorijskoj karti najznačajnije antičke, srednjovekovne i moderne gradove u svetu, Evropi i Srbiji;
• opiše način života u gradu u različitim istorijskim periodima (na primeru Carigrada, Venecije, Firence, Pariza, Londona, Berlina, Njujorka, Moskve, Sankt Peterburga…);
• opiše način život u srpskim gradovima u XIX i XX veku (na primeru Beograda, Novog Sada, Niša, Kragujevca...);

• Naselja u praistoriji (primeri Vinče i Lepenskog Vira).
• Život u antičkim gradovima (primeri Vavilona, grčkih polisa, Aleksandrije, Rima...).
Život u srednjovekovnim gradovima i selima (primeri Carigrada, Venecije, Firence, Pariza, Londona, Beograda...; srednjovekovni zamak - u miru i za vreme opsade; položaj zavisnog seljaka - obaveze stanovništva, porez, prisilni rad - izgradnja puteva, nasipa, utvrđenja...; stanovanje - građevinski materijali, način gradnje, razlika u načinu stanovanja između sela i grada i između bogatih i siromašnih; higijenski uslovi, opasnost od epidemija...).

Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave, odnosno učenja, planom rada i načinima ocenjivanja

Oblici nastave:
Predmet se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• teorijska nastava.

Mesto realizacije nastave:
• Teorijska nastava realizuje se u učionici ili odgovarajućem kabinetu.

Ocenjivanje:
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
• praćenje ostvarenosti ishoda
• testove znanja.

• Razumevanje odnosa sela i grada u prošlosti i sadašnjosti.
• Sticanje znanja o migracijama selo - grad kao konstantnim pojavama u istoriji ljudskog društva.
• Proširivanje znanja o životu seoskog i gradskog stanovništva u Srbiji u XIX i XX veku.

• opiše način život u srpskim selima u XIX i XX veku;
• uoči sličnosti i razlike u načinu života u srpskim gradovima i selima u XIX i XX veku;
• razume značaj i posledice razvoja modernih gradova;
• obrazloži najvažnije uzroke i posledice migracija selo-grad;
• uoči razlike u načinu stanovanja između sela i grada kroz istoriju;
• uoči razlike u načinu stanovanja između pripadnika različitih društvenih slojeva kroz istoriju.

• Život u gradovima i selima u novom veku i savremenom dobu (primeri Pariza, Londona, Berlina, Njujorka, Moskve, Sankt Peterburga...; prostorno i urbano planiranje; industrijske četvrti, radnička naselja i predgrađa; boemske četvrti; pojava moderne infrastrukture - vodovod, kanalizacija, metro, problem zagađenja, odnošenje i skladištenje otpada; stanovanje - građevinski materijali, način gradnje, razvoj građevinske tehnike, vrste objekata i organizacija prostora; razlika u načinu stanovanja između sela i grada i između pripadnika različitih društvenih slojeva, migracije; osvetljenje - gas i struja; grejanje, upotreba solarne energije, kućni aparati; oplemenjivanje stambenog prostora).

Život u srpskim gradovima i selima u XIX i XX veku (primeri Beograda, Novog Sada, Niša, Kragujevca...; osnovni tipovi gradskih naselja - grad, varoš, varošica, "divlja" naselja; orijentalni i evropski uticaji; elektrifikacija, javni gradski prevoz - fijakeri, tramvaji, trolejbusi i autobusi; osnovni tipovi seoskih naselja, obeležja zemljoradnje, vinogradarstva i stočarstva; zadruga, moba, pozajmica; poljoprivredna oruđa, mlinovi, vetrenjače; migracije selo - grad, razlike u stanovanju kod Srba: dvorci, gradske kuće, konaci, seoske kuće; dvorovi vladara - Miloša, Mihaila, Milana i Aleksandra Obrenovića, kneza Aleksandra i kraljeva Petra i Aleksandra Karađorđevića, Nikole Petrovića, rezidencije Josipa Broza).

Okvirni broj časova po temama:
Svakoj od četiri teme koje budu izabrane treba posvetiti četvrtinu časova predviđenih nastavnim planom.

Preporuke za realizaciju nastave:
• zadatak nastavnika je da na početku školske godine od dvanaest ponuđenih nastavnih tema, učenicima predloži šest, od kojih će oni, kao grupa, u skladu sa svojim sklonostima, izabrati četiri,
• struktura programa koncipirana je s ciljem da pomogne nastavniku u planiranju neposrednog rada sa učenicima, olakšavajući mu određivanje obima i dubine obrade pojedinih nastavnih sadržaja,
• za svaku tematsku celinu dati su ciljevi, ishodi i sadržaji, a ishodi treba da posluže da nastavni proces bude tako oblikovan da se navedeni ciljevi ostvare,
• sadržaje treba prilagođavati učenicima, kako bi najlakše i najbrže dostigli navedene ishode,
• nastavnik ima slobodu da sam odredi raspored i dinamiku aktivnosti za svaku temu, uvažavajući ciljeve predmeta,

Kultura odevanja i ishrane nekad i sad

• Proširivanje znanja o promenama u načinu odevanja i ishrani kroz istoriju.
• Uočavanje promena u načinu odevanja kod Srba kroz istoriju.
• Uočavanje uloge različitih kulturnih uticaja na način odevanja i ishranu kod Srba kroz istoriju.

• uoči osnovna obeležja kulture odevanja od antike do savremenog doba;
• identifikuje osnovna obeležja kulture odevanja kod Srba kroz istoriju;
• navede i uporedi razlike u načinu odevanja između sela i grada kroz istoriju;
• navede i uporedi razlike u načinu odevanja između pripadnika različitih društvenih grupa kroz istoriju;
• prepozna i razume uticaje različitih kultura na način odevanja kod Srba kroz istoriju;
• prepozna i razume uticaje različitih kultura na način ishrane kod Srba kroz istoriju;
• navede i uporedi karakteristike ishrane u različitim istorijskim periodima.

• Kultura odevanja od antike do danas (materijali, način obrade i bojenje, razlike u odevanju kod pripadnika različitih društvenih grupa; pojava veštačkih materijala, stilovi u odevanju, modne kuće, pojava modne industrije, svakodnevna i svečana odeća, džins kao karakteristika odevanja mladih u čitavom svetu; nakit, frizure, šminka, parfemi...).
• Odevanje kod Srba kroz istoriju (materijali i tkanine - kudelja, konoplja, čoja, krzno, koža, lan, svila; razlika u odevanju kod Srba u Habzburškom i Osmanskom carstvu, kao i kod pripadnika različitih društvenih grupa; građansko odelo i evropski uzori u oblačenju srpskog građanskog staleža; uniforme državnih činovnika, lekara, carinika, profesora Liceja i gimnazija u obnovljenoj Srbiji; narodna nošnja, savremeni način odevanja).
• Kultura ishrane od antike do danas (sakupljanje i pripremanje namirnica, lov i ribolov, načini čuvanja hrane, piće, rekonstrukcija mogućeg jelovnika - dvor, grad, selo; posni i mrsni ciklusi; nacionalna kuhinja kod Srba, uticaji drugih kuhinja; konzumiranje kafe i duvana, upotreba istočnjačkih začina, ponašanje za stolom, pribor za jelo; kuhinjski aparati; restorani "brze hrane").

Preporuke za realizaciju nastave:
• program se može dopuniti sadržajima iz prošlosti zavičaja, čime se kod učenika postiže jasnija predstava o istorijskoj i kulturnoj baštini u njihovom kraju (arheološka nalazišta, muzejske zbirke),
• u školama na nastavnom jeziku neke od nacionalnih manjina mogu se obraditi i prošireni nastavni sadržaji iz prošlosti tog naroda,
• važno je iskoristiti velike mogućnosti koje istorija kao narativni predmet pruža u podsticanju učeničke radoznalosti, koja je u osnovi svakog saznanja,
• nastavni sadržaji treba da budu predstavljeni kao "priča" bogata informacijama i detaljima, ne zato da bi opteretili pamćenje učenika, već da bi im istorijski događaji, pojave i procesi bili predočeni jasno, detaljno, živo i dinamično,
• posebno mesto u nastavi istorije imaju pitanja, kako ona koja postavlja nastavnik učenicima, tako i ona koja dolaze od učenika, podstaknuta onim što su čuli u učionici ili što su saznali van nje koristeći različite izvore informacija,

Vojska, oružje i rat nekad i sad

• Proširivanje znanja o razvoju vojne tehnike i promenama u načinu ratovanja kroz istoriju.
• Proširivanje znanja o razvoju vojske i načinu ratovanja kod Srba kroz istoriju.
• Razvijanje kritičkog stava prema ratu.

• uoči osnovna obeležja ratova i vojne organizacije i tehnike od antike do savremenog doba;
• razume uticaj naučno-tehnoloških dostignuća na promene u načinu ratovanja kroz istoriju;
• uoči karakteristike razvoja oružja i vojne organizacije;
• uoči osnovna obeležja vojne organizacije kod Srba kroz istoriju;
• navede i uporedi karakteristike ratovanja u različitim periodima;
• razume ulogu pojedinca u ratu (vojskovođa, oficira, regruta, civila);
• argumentovano diskutuje o ratu i njegovim posledicama na život ljudi.

• Vojska, oružje i rat kroz istoriju (vojnička oprema - odeća, oklopi, štitovi, oružje; rodovi vojske, opsadne sprave, uvežbavanje ratničkih veština, viteški turniri, megdani, pojava vatrenog oružja - od primitivnih pušaka arkebuza i musketa do razorne artiljerije; uvođenje stajaće vojske, razvoj moderne vojne strategije i taktike - pojava generalštaba, uniforme i vojna odlikovanja; vojno obrazovanje, život vojnika u ratu i miru; žene u vojsci; međunarodne konvencije o pravilima ratovanja, najveće vojskovođe).
• Vojska kod Srba kroz istoriju (srpska vojska u srednjem veku - oprema, način ratovanja; Srbi u austrijskoj i osmanskoj vojsci; vojska ustaničke Srbije; vojna organizacija u XIX i XX veku u srpskoj i jugoslovenskoj državi; vojno obrazovanje - osnivanje vojne akademije; srpske i jugoslovenske vojne uniforme i odlikovanja).

Preporuke za realizaciju nastave:
• dobro osmišljena pitanja nastavnika imaju podsticajnu funkciju za razvoj istorijskog mišljenja i kritičke svesti, ne samo u fazi utvrđivanja i sistematizacije gradiva, već i u samoj obradi nastavnih sadržaja,
• u zavisnosti od cilja koji nastavnik želi da ostvari, pitanja mogu imati različite funkcije, kao što su: fokusiranje pažnje na neki sadržaj ili aspekt, podsticanje poređenja, traganje za pojašnjenjem,
• nastava bi trebalo da pomogne učenicima u stvaranju što jasnije predstave ne samo o tome šta se desilo, već i zašto se to desilo i kakve su posledice iz toga proistekle,
• u nastavi treba što više koristiti različite oblike organizovane aktivnosti učenika (individualni rad, rad u paru, rad u grupi, radionice ili domaći zadatak),

Novac i banke kroz istoriju

• Proširivanje znanja o ulozi novca i banaka u ekonomskim sistemima kroz istoriju.
• Usvajanje znanja o ulozi novca i banaka u svakodnevnom životu nekad i sad.
• Proširivanje znanja o istoriji novca i razvoju bankarstva kod Srba.

• uoči osnovne karakteristike i funkcije novca od antike do savremenog doba;
• izvede zaključak o ulozi i značaju banaka kroz istoriju;
• uoči osnovna obeležja istorijata srpskog novca i banaka kroz istoriju;
• primeni stečeno znanje o novcu i bankama u svakodnevnom životu.

• Numizmatika (kao nauka o postanku, razvoju i upotrebi kovanog novca).
• Novac i banke u sadašnjosti (novac kao mera vrednosti, platežno sredstvo i jedno od obeležja samostalnosti države; banka kao preduzeće koje trguje novcem; pojmovi - štednja, trezor, kredit, kamata, deonica, inflacija, deflacija; falsifikovanja novca, novac u savremenom potrošačkom društvu…).
• Novac i banke u prošlosti (istorijat novca i banaka - od starog veka do danas; materijali od kojih je izrađivan novac, istorijski fenomen "kvarenja" novca; likovi i različiti simboli na kovanom i papirnom novcu...).
• Novac u Srbiji nekad i sad (istorijat novca od srednjeg veka do danas; dinar kao zvanična valuta moderne Srbije; motivi na novčanicama; nastanak i razvoj Narodne banke kao prve finansijske institucije u Srbiji).

Preporuke za realizaciju nastave:
• da bi shvatio događaje iz prošlosti, učenik treba da ih "oživi u svom umu", u čemu veliku pomoć može pružiti upotreba različitih istorijskih tekstova, karata i drugih izvora istorijskih podataka (dokumentarni i igrani video i digitalni materijali, muzejski eksponati, ilustracije), obilaženje kulturno-istorijskih spomenika i posete ustanovama kulture,
• treba iskoristiti i uticaj nastave istorije na razvijanje jezičke i govorne kulture (besedništva), jer istorijski sadržaji bogate i oplemenjuju jezički fond učenika,

Verski život i običaji kroz istoriju

• Proširivanje znanja o verovanjima i običajima u prošlosti i sadašnjosti.
• Uočavanje prožimanja verovanja i kulture kroz istoriju.
• Sagledavanje sličnosti i razlika u verovanjima i običajima nekad i sad.
• Proširivanje znanja o verovanjima i običajima kod Srba kroz istoriju.

• uoči osnovna obeležja verovanja od praistorije do savremenog doba;
• navede i uporedi karakteristike običaja i verovanja u različitim periodima;
• identifikuje sličnosti i razlike u običajima različitih verskih zajednica;
• uoči uticaj verovanja i običaja na kulturno stvaralaštvo;
• razume uticaj i povezanost verskih institucija i verskog života kroz istoriju;
• razume uticaj i povezanost verskih institucija i verskog života kod Srba kroz istoriju;
• prepozna i razume osnovne odlike verskog života i običaja kod Srba kroz istoriju.

• Verovanja u starom Egiptu i Mesopotamiji (zagrobni život, balsamovanje, horoskopi, astrologija, obredi i ritualni predmeti...).
• Verovanja starih Grka i Rimljana (proročišta, zagrobni život, sveštenici i sveštenice, prinošenje žrtve bogovima...).
• Religije Dalekog istoka.
• Verski život i običaji u srednjem veku (glavne odlike hrišćanstva, islama i judaizma; obeležja različitih verskih konfesija - sličnosti i razlike u verovanjima i običajima; obeležavanje verskih praznika, strahovi srednjovekovnog čoveka).
• Verski život i običaji u novom veku i savremenom dobu (verski identitet, sličnosti i razlike između katolika, protestanata, pravoslavaca, muslimana, Jevreja; ateizam).

Preporuke za realizaciju nastave:
• u radu sa učenicima neophodno je imati u vidu integrativnu funkciju istorije, koja u obrazovnom sistemu, gde su znanja podeljena po nastavnim predmetima, pomaže učenicima da postignu celovito shvatanje o povezanosti i uslovljenosti geografskih, ekonomskih i kulturnih uslova života čoveka kroz prostor i vreme,
• poželjno je izbegavati fragmentarno i izolovano učenje istorijskih činjenica jer ono ima najkraće trajanje u pamćenju i najslabiji transfer u sticanju drugih znanja i veština,
• u nastavi treba, kad god je to moguće, primenjivati didaktički koncept multiperspektivnosti,
• određene teme, po mogućnosti, treba realizovati sa odgovarajućim sadržajima iz srodnih predmeta,
• tokom rada sa učenicima potrebno je stalno praviti poređenja sa savremenim dobom, čime se naglašava shvatanje kontinuiteta u razvoju društva i bogatstvo sadržaja iz prošlosti,

Obrazovanje i vaspitanje kroz istoriju

• Produbljivanje znanja o razvoju obrazovanja kroz istoriju.
• Uočavanje sličnosti i razlika u obrazovanju i vaspitanju nekad i sad.
• Razumevanje uticaja privrednog razvoja na kvalitet obrazovanja.
• Produbljivanje znanja o razvoju obrazovanja kod Srba kroz istoriju.

• uoči osnovna obeležja obrazovanja i vaspitanja od antike do savremenog doba;
• opiše razvoj sistema obrazovanja i vaspitanja kroz istoriju;
• opiše razvoj sistema obrazovanja i vaspitanja kod Srba kroz istoriju;
• uporedi karakteristike obrazovanja i vaspitanja u različitim periodima;
• izvede zaključak o značaju obrazovanja i vaspitanja u životu ljudi;
• prepozna međusobnu uslovljenost stepena privrednog razvitka i kvaliteta obrazovanja.

• Obrazovanje i vaspitanje u starom veku (Egipat, Mesopotamija, stara Grčka i Rim).
• Obrazovanje i vaspitanje u srednjem veku (manastiri kao centri pismenosti i obrazovanja; osnivanje škola i univerziteta, uticaj crkve na obrazovanje i vaspitanje...).
Obrazovanje i vaspitanje u novom veku i savremenom dobu (pojava štamparstva i širenje pismenosti, uloga crkve i države - pojava svetovnog i obaveznog obrazovanja, školskih udžbenika; položaj učenika - nagrađivanje i kažnjavanje, odevanje učenika...).
• Obrazovanje i vaspitanje kod Srba (manastiri kao centri pismenosti i obrazovanja; značaj Hilandara, prosvetiteljski rad u ustaničkoj Srbiji, osnivanje svetovnih škola, osnivanje Liceja, Velike škole i Beogradskog univerziteta; jedan dan u školi, školska slava, odevanje učenika, školovanje ženske dece; stipendiranje učenika).

Preporuke za realizaciju nastave:
• zadatak nastavnika je i da podstiče osamostaljivanje učenika u prikupljanju i sređivanju istorijskih podataka, da ih usmerava na različite izvore informacija i podučava ih kako da se prema njima kritički odnose, čime se neguje istraživački duh i zanimanje za nauku i podstiče razvoj mišljenja zasnovanog na proverenim činjenicama i argumentima,
• ovaj predmet pruža velike mogućnosti za integraciju školskog i vanškolskog znanja učenika, za izlazak iz okvira školskih udžbenika i učionica, uključivanje roditelja i sugrađana koji poseduju znanja, kolekcije, knjige, filmove i drugu građu koja može da pomogne u realizaciji programa,
• nastavnik treba da teži kombinovanju različitih metoda rada (kratka predavanja, gledanje filmova, čitanje knjiga, diskusije, analiza pisanih izvora, slika i fotografija...),

Komunikacije, putovanja i turizam nekad i sad

• Uočavanje značaja komunikacija i njihovog razvoja u istoriji društva.
• Razumevanje uticaja komunikacija na upoznavanje i približavanje država, naroda i njihovih kultura.

• opiše razvoj komunikacija od praistorije do savremenog doba;
• navede i uporedi karakteristike komunikacije u različitim periodima;
• izvede zaključak o značaju komunikacije u životu ljudi kroz istoriju;
• razume posledice razvoja modernih komunikacija;
• izvede zaključak o uticaju razvoja komunikacija na integraciju svake nacije i društva;
• koristi informacije sa istorijske karte i poveže ih sa stečenim znanjem o komunikacijama;
• uoči uticaj komunikacija na približavanje država, naroda i njihovih kultura.

• Komunikacije, putovanja i turizam kroz istoriju (uticaj trgovine i vojnih pohoda na razvoj komunikacija; hodočašća - sveta mesta, misionari; značajni sajmovi, razvoj poštanskog, telegrafskog, telefonskog, železničkog, automobilskog i avionskog saobraćaja; auto i avio klubovi, novine i novinarstvo, Internet, otkrivanje novih destinacija, gostionice i hoteli, banje).

Preporuke za realizaciju nastave:
• u izvođenju nastave samostalno istraživanje učenika je najvažnije, bez obzira na izabrane metode rada, a nastavnikova je uloga da organizuje nastavu, pruži pomoć učenicima u radu (od davanja informacija do upućivanja na izvore informacija) i da podstiče interesovanje učenika za predmet,
• u pripremi i realizaciji časova nastavnicima može koristiti sledeća literatura:

D. M. Acović, Heraldika i Srbi, Beograd 2008.
D. Babac, Specijalne jedinice jugoslovenske vojske u Aprilskom ratu, Beograd 2006.
D. Babac, Č. Vasić, M. Marković, Crnogorska vojska 1896-1916, Beograd 2007.
D. Bandić, Narodna religija Srba u 100 pojmova, Beograd 2004.

Društveni i porodični život kroz istoriju

• Produbljivanje znanja o razvoju društvenog i porodičnog života kroz istoriju.
• Uočavanje sličnosti i razlika u društvenom i porodičnom života nekad i sad.
• Proširivanje znanja o društvenom i porodičnom životu kod Srba kroz istoriju.

• identifikuje osnovna obeležja društvenog života od antike do danas;
• identifikuje osnovna obeležja porodičnog života od antike do danas;
• navede osnovna obeležja društvenog života kod Srba kroz istoriju;
• navede osnovna obeležja porodičnog života kod Srba kroz istoriju;
• uporedi karakteristike društvenog i porodičnog života u različitim periodima;
• uoči sličnosti i razlike u načinu obeležavanja praznika kroz istoriju;
• istakne odlike društvenog i porodičnog života danas u odnosu na ranije epohe.

• Društveni život od antike do danas (igre, gozbe, ples uz muziku, muzički instrumenti, pozorište, maskiranje, trubaduri, vlasteoske gozbe: žongleri, putujući svirači i zabavljači; balovi, pozorište u doba Šekspira i Molijera, nastanak opere, književne družine i čitališta, koncerti, bioskopi, igre na sreću, savremena popularna muzika).
• Društveni život kod Srba kroz istoriju (osnovni praznici i njihov značaj; uticaj političkih prilika na praznike i praznovanja, radni i neradni dani; različiti oblici društvenih aktivnosti na selu i u gradu...).
• Porodični odnosi od antike do danas (položaj muškarca, žene i deteta, svadbeni običaji, odnos prema starijima, porodični praznici, tradicionalni i moderni pogledi na porodicu; promene u odnosima među polovima...).
• Porodični odnosi kod Srba kroz istoriju (položaj muškarca, žene i deteta; svadbeni običaji, odnos prema starijima, porodični praznici - krsna slava...)

Preporuke za realizaciju nastave:
V. Bikić, Srednjovekovno selo, Beograd 2007.
M. Blagojević, Srbija u doba Nemanjića, Beograd 1989.
S. Bojanin, Zabave i svetkovine u srednjovekovnoj Srbiji (od kraja XII do kraja XV veka), Beograd 2005.
E. Buhari, Napoleonova gardijska konjica, Beograd 2006.
A. Veselinović, R. Ljušić, Srpske dinastije, Novi Sad 2001.
P. Vilar, Zlato i novac u povijesti 1450-1920, Beograd 1990.
A. Vuletić, J. Mijailović, Između posela i balova. Život u Srbiji u 19. veku, Beograd 2005.
R. Vučetić, Prestonica nezavisne Srbije (1878-1918), Beograd 2008.
K. Gravet, Vitezovi, Beograd 2006.
S. Dimitrijević, Srednjovekovni srpski novac, Beograd 1997.

Fotografija, film, radio i televizija kroz istoriju

• Proširivanje znanja o razvoju fotografije, filma, radija i televizije kroz istoriju.
Razumevanje uticaja fotografije, filma, radija i televizije na društveni, politički i kulturni život.
• Proširivanje znanja o razvoju fotografije, filma, radija i televizije u Srbiji.
• Uočavanje značaja fotografije, filma, radija i televizije kao istorijskih izvora.

• uoči osnovna obeležja razvoja fotografije, filma, radija i televizije kroz istoriju;
• izvede zaključak o značaju fotografije, filma, radija i televizije u životu pojedinca i čitavog društva;
• izvede zaključak o značaju fotografije, filma, radija i televizije kao istorijskih izvora;
• opiše razvoj fotografije, filma, radija i televizije u Srbiji;
• razume posledice razvoja fotografije, filma, radija i televizije.

• Značaj fotografije, filma, radija i televizije (kao tehničkih dostignuća, načina umetničkog izražavanja, sredstava masovne komunikacije, saznavanja i obrazovanja, i kao istorijskih izvora).
• Fotografija, film, radio i televizija kroz istoriju (razvoj - optička sočiva, dagerotipija, mokra ploča, foto-aparat, filmska traka, pokretne slike, bioskop, radio talasi; prva filmska projekcija, film kao izvor informacija o događajima; film kao masovna zabava i industrija; početak ere zvučnog filma, pojava animiranih filmova; pojava kolor filmova; filmski festivali i nagrade; osnivanje radio-stanica, pojava televizije; prevlast televizije nad drugim medijima u drugoj polovini XX veka; primeri zloupotrebe fotografije, filma, radija i televizije u XX veku).
• Fotografija, film, radio i televizija u Srbiji nekad i sad (delatnost dvorskog fotografa Anastasa Jovanovića, porodični foto-albumi, prva filmska projekcija u Srbiji 1896, prvi srpski filmovi i bioskopi; početak rada prve radio-stanice - Radio Beograda 1929, javna demonstracija televizije na sajmu u Beogradu 1939, tajno praćenje programa Radio Londona za vreme okupacije, osnivanje Televizije Beograd 1958, kućni radio i TV aparati kao pokazatelji životnog standarda).

Preporuke za realizaciju nastave:
Lj. Dimić, Kulturna politika u Kraljevini Jugoslaviji 1918-1941, I-III, Beograd 1996.
A. Đurović, Modernizacija obrazovanja u Kraljevini Srbiji 1905-1914, Beograd 2004.
Istorija privatnog života, I-V, priredili F. Arijes i Ž. Dibi, Beograd 2000-2004.
M. Jovanović-Stojimirović, Siluete starog Beograda, Beograd 2008.
D. Kosanović, Počeci kinematografije na tlu Jugoslavije 1896-1918, Beograd 1985.
Leksikon srpskog srednjeg veka, priredili S. Ćirković i R. Mihaljčić, Beograd 1999.
P. J. Marković, Beograd 1918-1941, Beograd 1992.
P. J. Marković,Beograd između Istoka i Zapada 1948-1965, Beograd 1996.
P. J. Marković,Trajnost i promena. Društvena istorija socijalističke svakodnevice u Jugoslaviji i Srbiji, Beograd 2007.
M. Milićević, Grb Srbije: razvoj kroz istoriju, Beograd 1995.
J. Miodragović, Narodna pedagogija u Srba ili kako naš narod podiže porod svoj, Beograd 1914.

Briga o telu i zdravlju kroz istoriju

• Produbljivanje znanja o razvoju zdravstvene kulture kroz istoriju.
• Uočavanje uticaja ekonomskog i kulturnog razvitka na stepen zdravstvene kulture.
• Proširivanje znanja o razvoju zdravstvene kulture kod Srba.

• uoči osnovna obeležja razvoja zdravstvene kulture od antike do danas;
• uoči osnovna obeležja razvoja zdravstvene kulture kod Srba kroz istoriju;
• navede i uporedi različite metode lečenja kroz istoriju;
• razume povezanost stepena ekonomskog i kulturnog razvitka i zdravstvene kulture;
• razume značaj humanitarnih organizacija i njihovog delovanja.

• Briga o telu i zdravlju od antike do danas (bolesti ljudi, higijenski uslovi, epidemije, razvoj medicine, medicinski instrumenti, lekovi i lekovito bilje, zdravstvene ustanove - manastirske bolnice, sanatorijumi, stacionari, domovi zdravlja, apoteke; načini zdravstvene zaštite i preventive, humanitarne organizacije).
• Briga o telu i zdravlju kod Srba (uticaj životnih uslova i higijenskih prilika na pojavu bolesti; najčešće bolesti i epidemije, narodna medicina i nadrilekarstvo, manastirske bolnice; prve bolnice i lekari, otvaranje bolnica u Srbiji u vreme kneza Miloša, osnivanje Medicinskog fakulteta u Beogradu...).

Preporuke za realizaciju nastave:
D. Mrđenović, A. Palavestra, D. Spasić, Rodoslovne tablice i grbovi srpskih dinastija i vlastele, Beograd 1987.
Obrazovanje kod Srba kroz vekove, Beograd 2001.
E. Pirson, Stara Grčka, Beograd 2006.
R. Plat, Svet filma, Beograd 2006.
Privatni život u srpskim zemljama srednjeg veka, priredile S. Marjanović-Dušanić i D. Popović, Beograd 2004.
Privatni život u srpskim zemljama u osvit modernog doba, priredio A. Fotić, Beograd 2005.
Privatni život kod Srba u devetnaestom veku. Od kraja osamnaestog veka do Prvog svetskog rata, priredili A. Stolić i N. Makuljević, Beograd 2006.

Grbovi i zastave nekad i sad

• Produbljivanje znanja o razvoju grbova i zastava i njihovom značaju u istoriji.
• Upoznavanje sa razvojem, ulogom i značajem grbova i zastava u prošlosti srpskog naroda.

• uoči osnovna obeležja razvoja grbova i zastava kroz istoriju;
• uoči osnovna obeležja razvoja grbova i zastava kod Srba kroz istoriju;
• izvede zaključak o značaju grbova i zastava kroz istoriju;
• navede najčešće heraldičke simbole;
• opiše izgled i poreklo savremenog srpskog grba i zastave.

• Uloga i značaj grbova i zastava (kao simbola države, nacije, vladara, vojske, grada, ustanove, preduzeća, političke organizacije, sportskog društva...; pojava grbova u XII veku - porodični grbovi na štitovima kao način raspoznavanja vitezova na turnirima i u ratnim pohodima; grbovi na zastavama, novcu, pečatima, poštanskim markama, spomenicima, šlemovima...; najčešći heraldički simboli; pojava prvih zastava - veksilum - zastava rimskih careva, labarum - zastava Konstantina Velikog; osnovni elementi zastava).
• Grbovi i zastave u prošlosti srpskog naroda (poreklo savremenog srpskog grba i zastave, značenje četiri ocila, najčešći heraldički simboli na grbovima srpskih novovekovnih i srednjovekovnih država i dinastija i vlastelinskih porodica - dvoglavi beli orao Nemanjića, Lazarevića, Karađorđevića, Obrenovića i Petrovića-Njegoša, lav Brankovića i Petrovića-Njegoša, vuk Balšića, ljiljani Kotromanića...).

Preporuke za realizaciju nastave:
Privatni život kod Srba u dvadesetomveku, priredio M. Ristović, Beograd 2007.
R. Radić, Strah u poznoj Vizantiji I-II, Beograd 2000.
R. Radić, Vizantija - purpur i pergament, Beograd 2006.
R. Radić, Carigrad - priče saBosfora, Beograd 2007.
Službeno odelo u Srbiji u 19. i 20. veku, Beograd 2001.
D. Stojanović, Kaldrma i asfalt. Urbanizacija i evropeizacija Beograda 1890-1914, Beograd 2008.
Ž. Stojanović, Papirni novac Srbije i Jugoslavije, Beograd 1996.
N. Tomas, D. Babac, Armije na Balkanu 1914-1918, Beograd 2006.
DŽ. Hart, Stari Egipat, Beograd 2006.
F. Džajs, Vitezovi kroz istoriju, Beograd 2003.

Sport nekad i sad

• Proširivanje znanja o razvoju sportskog života kroz istoriju.
• Uočavanje sličnosti i razlika u sportskim igrama i nadmetanjima nekad i sad.
• Proširivanje znanja o razvoju sportskog života kod Srba.

• uoči osnovna obeležja sporta od antike do savremenog doba;
• razume ulogu i značaj sporta u ljudskom društvu;
• imenuje i opiše sportske discipline zastupljene na antičkim Olimpijskim igrama;
• navede i uporedi karakteristike sportskih nadmetanja u različitim periodima;
• opiše razvoj sportskog života kod Srba.

• Uloga i značaj sporta od antike do savremenog doba (sport kao deo brige o zdravlju i kao zabava; sport i Olimpijske igre u antičkoj Grčkoj kao osnov sportskih igara savremenog doba; sportska nadmetanja kroz istoriju - najpopularniji sportovi, amaterski i profesionalni sport, moderne Olimpijske igre).
• Sport kod Srba kroz istoriju (narodne i pastirske igre kao prva sportska nadmetanja, prva sportska društva, osnivanje Srpskog olimpijskog kluba 1910, učešće na međunarodnim takmičenjima i veliki uspesi, sportska društva i klubovi; savremeni sport i sportski život).

Preporuke za realizaciju nastave:
F. Džajs, DŽ. Džajs, Život u srednjovekovnom gradu, Beograd 2004. F. Džajs, DŽ. Džajs, Život u srednjovekovnom zamku, Beograd 2005.
F. Džajs, DŽ. Džajs, Život u srednjovekovnom selu, Beograd 2006.
S. Džejms, Stari Rim, Beograd 2006.

TEMA

CILJ

ISHODI
Po završetku teme učenik će biti u stanju da:

PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Uvod u filozofiju

• Upoznavanje učenika sa osnovnim pojmovima o filozofiji i njeno razlikovanje od drugih nauka, umetnosti i religije
• Upoznavanje učenika sa filozofskim pitanjima, filozofskim disciplinama i različitim filozofskim gledištima

• odredi pojam i predmet filozofije
• navede filozofske discipline i razlikuje pravce unutar disciplina

• Ime i pojam filozofije
• Odnos filozofije prema nauci, umetnosti i religiji
• Filozofske discipline i pravci

• Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.

Oblici nastave
Predmet se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• teorijska nastava (30 časova)
• razgovori, testovi i debate (22 časa)
• radionice (8 časova)
• prikazivanje filmova (4 časa)

Podela odeljenja na grupe
Odeljenje se deli na grupe od po 4 učenika prilikom realizacije:
• radionica

Mesto realizacije nastave
• Teorijska nastava i radionice se realizuju u učionici

Preporuke za realizaciju nastave
• Dijalog sa učenicima, samostalni rad, organizovanje debate

Antička i srednjovekovna filozofija

• Upoznavanje učenika sa istorijom antičke i srednjovekovne filozofije
• Osposobljavanje učenika za učestvovanje u argumentovanoj i tolerantnoj diskusiji

• razlikuje pesničko-mitološke vizije o nastanku sveta od pojmovnog mišljenja
• objasni pojmove počela (arhe-a) i da uporedi različita shvatanja ovog pojma kod pretskokratskih mislioca
• opiše sadržaj pojmova logos, fizis, kosmos
• razlikuje suprotnosti: jedno - mnoštvo, kretanje - mirovanje, konačno - beskonačno, promenljivo - nepromenljivo
• primenjuje neku od Sokratovih metoda (majeutika, ironija, indukcija)
• izdvoji glavne optužbe protiv Sokrata
• objasni Platonovu teoriju ideja preko "Mita o pećini" iz dijaloga "Država"
• navede vrste vladavine prema Platonovom učenju i opiše njegovu viziju idealne države
• primeni Aristotelovu teoriju o četiri uzroka na konkretne predmete
• da uspostavi uzajamni odnos sreće, materijalnih dobara, mudrosti i drugih vrlina
• uporedi srednjovekovnu i antičku filozofiju

• Konačno i beskonačno, večno i promenljivo, nepokretno i pokretno: Tales, Anaksimen, Heraklit, Pitagora, Parmenid, Zenon, Empedokle, Anaksagora i Demokrit
• Etički i saznajni relativizam: sofisti i Sokrat,
• Sokratova metoda, njen filozofski značaj i odbrana Sokratova
• Sokratske škole
• Platonova teorija ideja i učenje o državi
• Aristotel kao osnivač logike
• Aristotelova metafizika i teorija uzroka
• Etička stanovišta Aristotela, Epikura i Stoika
• Glavne teme srednjovekovne filozofije, upliv hrišćanstva i odnos vere i znanja

Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
1. praćenje rada na času
2. testove primene znanja

Okvirni broj časova po temama
• 1 (4 časa)
• 2 (24 časova)
• 3 (12 časova)
• 4 (11 časova)
• 5 (6 časova)
• 6 (7 časova)

Moderna filozofija

• Osposobljavanje učenika da prepoznaju specifičnosti moderne epohe
• Upoznavanje učenika sa značajem metode za sticanje novih saznanja
• Razvijanje kritičkih sposobnosti učenika u odnosu na nauku i religiju
Razvijanje sposobnosti kod učenika za etički argumentovanom odbranom vlastitih stavova

• povezuje vrednosti antičkog perioda sa renesansom. Prepoznaje sadržaje iz oblasti književnosti, istorije i umetnosti i sklapa celinu
• poveže stav "Znanje je moć" sa pronalascima koji su se dogodili u vremenu renesanse
• objasni smisao indukcije kao nove metode istraživanja i ovladavanja prirodom
• objasni smisao metodske sumnje kod Dekarta i stava "mislim, dakle, postojim"
• navede četiri Dekartova pravila metode
• razume pojam supstancije na primeru jednog predstavnika racionalizma
• definiše teoriju saznanja i povezuje empirizam sa kritikom teorije urođenih ideja
• demonstrira kauzalitet na primerima iz svakodnevnog života
• nabroji najvažnije predstavnike prosvetiteljstva i navede osnovne ideje tog pravca
• objasni Kantov kopernikanski obrt
• razlikuje pojmove kategoričkog i hipotetičkog imperativa. Navodi primere
• prepoznaje osnovne teze idealizma

• Promene koje donosi renesansa, formula "znanje je moć", nova metoda i idoli kod Frensisa Bekona.
• Dekartova metoda
• Spinozino etičko učenje.
• Lajbnicova metafizika (monadologija)
• Empirizam Džona Loka
• Hjumova kritika metafizike i pojma uzročnosti
• Prosvetiteljstvo: osnovne karakteristike, značaj i nosioci
• Kantova kritika čistog uma i kopernikanski obrat u teoriji saznanja
• Kantova etika
• Hegelova apsolutna ideja

Savremena filozofija

• Upoznavanje učenika sa osnovnim karakteristikama savremenog doba
• Razvijanje kod učenika kritičkog odnosa prema društvenim pojavama

• uviđa smisao Marksovog zahteva za revolucijom
• imenuje osnovne teme Ničeove filozofije
• objasni pojam egzistencije i prepoznaje situacije egzistencijalnog izbora
• uviđa bogatstvo pravaca u savremenoj filozofiji. Kratko opisuje njihove karakteristike

• Marksova filozofija i teorija društva
• Ničeova kritika dekadencije 19. veka, pojmovi volje za moć, prevrednovanja vrednosti i nadčoveka
• Egzistencija u savremenom dobu, sukob pojedinca i društva kod Kjerkegora, Kamija i Sartra
• Kontov pozitivizam i nepoverenje prema metafizici,
• Ostali pravci savremene filozofije (fenomenologija, pragmatizam, strukturalizam, kritička teorija i postmoderna)

Savremeni filozofski problemi

• Osposobljavanje učenika za snalaženje u savremenim raspravama

• samostalno pripremi za diskusiju koristeći literaturu i internet
• diskutuje i obrazlaže vlastiti stav o nekom savremenom problemu
• prepoznaje karakteristike savremenog doba i prepoznaje činjenice koje bi zahtevale filozofsko objašnjenje

• Rod, pol i filozofija
• Univerzalnost i multikulturalizam
• Postmoderno stanje: nestanak velikih priča, relativizacija i individualizacija
• Živimo li u postideološkom vremenu?
• Odnos virtuelne realnosti i stvarnosti

TEMA

CILJ

ISHODI
Po završetku teme učenik će biti u stanju da:

PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Uvod u logiku

• Uvođenje učenika u predmet logike

• prepozna da i sam već koristi logiku kao i gramatiku
• razlikuje mišljenje od mašte, nadanja, opažanja i navodi primere iz svakodnevnog života
• iskaže definiciju logike, razume i opiše u čemu se sastoji formalni karakter logike
• razlikuje principe mišljenja, navede primere za osnovne logičke principe i simbolički ih prikazuje

• Pojam i podela logike.
• Logika kao nauka o formi mišljenja
• Osnovni logički principi (identitet, neprotivurečnost i i isključenje trećeg)

Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.

Oblici nastave
Predmet se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• teorijska nastava (22 časa)
• obrada i provera znanja (18 časova)
• radionice - debate (20 časa)
• prikazivanje filmova (4 časa)

Podela odeljenja na grupe
Odeljenje se deli na grupe od po 4 učenika prilikom realizacije:
• radionica

Mesto realizacije nastave
• Teorijska nastava i radionice se realizuju u učionici

Preporuke za realizaciju nastave
• Dijalog sa učenicima, samostalni rad, organizovanje debate
• Koristiti aktuelne primere iz štampe i drugih medija
• Koristiti aktuelne primere vezane za struku učenika

Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
1. Opažanja nastavnika - praćenje rada na času
2. Pitanja - odgovori

Okvirni broj časova po temama
• 1 (3 časa)
• 2 (7+ 7+10 časova)
• 3 (5 časova)
• 4 (4 časova)
• 5 (14 časova)
• 6 (14 časova)

Formalna logika:
• pojam
• sud
• zaključak

• Razvoj saznanja o pojmu i odnosima među pojmovima
• Upoznavanje učenika sa strukturom suda, vrstama sudova i odnosima između sudova
• Osposobljavanje učenika za logičko zaključivanje

• uvidi razliku između pojma, termina, opažaja, predmeta, predstave
• razlikuje obim i sadržaj pojma, uviđa odnos između obima i sadržaja, navodi primer za obim i sadržaj i definiše obim i sadržaj pojma
• prepoznaje i imenuje pojmove, nabraja ih, uočava razliku između pojedinačnih i opštih pojmova
• prepoznaje odnose među pojmovima i imenuje ih (subordinacija, koordinacija, kontrarnost) i grafički prikazuje odnose među pojmovima
• navede delove definicije
• daje primere definicije iz svoje struke
• razlikuje preširoku i preusku definiciju
• razlikuje članove deobe od principa deobe
• uviđa značaj principa deobe samostalno izvodi jednu deobu
• razlikuje subjekat i predikat suda i uviđa značaj kopule za kvalitet suda
• prepoznaje formu složenog suda, razlikuje i imenuje logičke veznike (negacija, konjukcija, disjunkcija, implikacija i ekvivalencija) i navodi primere
• razlikuje kvantitet i kvalitet suda, prepoznaje formu a,e,i,o suda i navodi primere
• imenuje odnose među sudovima
• prepoznaje induktivno, deduktivno i zaključivanje po analogiji na primerima iz svakodnevnog života
• uviđa da i sam koristi navedene forme zaključivanja, imenuje ih i razlikuje
• demonstrira konverziju i obverziju na primerima
• navede i objasni četiri figure silogizma
• izvodi zadate moduse silogizma
• izlaže primere za hipotetički i disjunktivni silogizam
• povezuje forme zaključivanja u obliku dokaza

• Razlika između pojma, stvari i predstave, Vrste pojmova
• Obim i sadržaj pojma
• Odnosi među pojmovima
• Definicija i deoba
• Sud i vrste sudova
• Istinosna vrednost složenih sudova (negacija, konjukcija, disjunkcija, implikacija i ekvivalencija)
• Kombinovana podela sudova, raspodeljenost pojma
• Odnosi među sudovima (logički kvadrat)
• Vrste zaključivanja
• Neposredno zaključivanje - konverzija, obverzija, logički kvadrat
• Posredno zaključivanje - indukcija, analogija i dedukcija
• Figure kategoričkog silogizma, modusi kategoričkog silogizma
• Hipotetički i disjunktivni silogizam
• Dokaz
• Primeri induktivnog i deduktivnog zaključivanja u naukama.

Logičke greške

• Osposobljavanje učenika za uočavanje grešaka u argumentaciji, zaključivanju i dokazivanju

• razlikuje slučajne od namernih logičkih grešaka
• primenjuje forme zaključka i dokaza
• prepoznaje i imenuje logičke greške: uvođenje četvrtog pojma u silogizam, neraspodeljen pojam, zamena teza, argumentum ad hominem, post hoc ergo propter hoc.

• Paralogizmi i sofizmi
• Greške u zaključku
• Greške u dokazu
• Greške u argumentaciji

Pojam i značaj etike

• Razvoj saznanja o pojmu i predmetu etike, značaju moralnih normi za život pojedinca u društvu

• nabraja pravila (norme) iz različitih sfera života
• izdvaja pravila koja slobodno prihvatamo i razlikuje ih od onih koja imaju spoljašnje poreklo
• definiše predmet etike

• Nastanak i predmet etike
• Pojam norme i pojam morala
• Razlika između običajnih, pravnih i etičkih normi

Lični identitet, sloboda i odgovornost

• Razvoj saznanja o identitetu, formiranju identiteta i o fluidnosti identiteta preko socijalnih uloga
• Razvoj sposobnosti identifikovanja razlikovanja pojmova pol i rod i uticaj kulture na formiranje pojmova pola i roda (razlike u kulturama)
• Formiranje stava o ulozi medija u kreiranju identiteta

• nabraja kako se sve manifestuje lični identitet
• razlikuje uticaje koji formiraju lični identitet (razlikuje rod i pol)
• uviđa kolika je moć vizuelnog identiteta
• prepoznaje uticaj medija na kreiranje vizuelnog identiteta
• uočava razliku između modnih i etičkih imperativa
• suprotstavlja medijski nametnute životne ideale i etičke vrednosti

• Uloga vizuelnog identiteta u formiranju ličnog identiteta - međusobni uticaji
• Pojmovi pola i roda
• Uticaj medija na relativizaciju etičkih vrednosti
• Estetski i etički ideal
• Telo i intervencije na telu
• Sajber identitet, moral i sloboda izbora

Osnovne etičke norme i vrednosti

• Upoznavanje učenika sa osnovnim etičkim normama i vrednostima i razvijanje ličnog vrednosnog sistema

• prepoznaje važnije ljudske vrednosti
• razlikuje slobodne od samovoljnih i nametnutih postupaka
• shvata postojanje slobode izbora kao uslova moralnog postupanja
• razume vezu između izbora i odgovornosti
• upoređuje odgovorne i neodgovorne postupke
• može da raspravlja o tome da li je izvor morala u nama ili izvan nas (autonomna i heteronomna etika)
• uviđa razliku između osnovnih etičkih pravaca

• Prijateljstvo
• Vernost
• Porodica
• Ljubav
• Moralno dobro
• Donacija organa
• Surogat majka
• Kloniranje

TEMA

CILJ

ISHODI
Po završetku teme učenik će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Trigonometrija

• Proširivanje znanja iz trigonometrije

• nacrta grafike inverznih trigonometrijskih funkcija i navede njihove osnovne osobine
• uprosti izraz primenom formula za pretvaranje proizvoda u zbir i obrnuto
• dokaže jednostavnije identitete primenom formula za pretvaranje proizvoda u zbir i obrnuto
• rešava trigonometrijske jednačine
• rešava trigonometrijske nejednačine
• pretvori kompleksan broj u trigonometrijski oblik
• primeni Moavrovu formulu
• odredi sva rešenja pri korenovanju kompleksnog broja

• Inverzne trigonometrijske funkcije i njihovi grafici
• Pretvaranje proizvoda trigonometrijskih funkcija u zbir trigonometrijskih funkcija
• Pretvaranje zbira trigonometrijskih funkcija u proizvod trigonometrijskih funkcija
• Trigonometrijske jednačine
• Trigonometrijske nejednačine
• Trigonometrijski oblik kompleksnog broja
• Moavrova formula
• Korenovanje kompleksnih brojeva

Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave, odnosno učenja, planom rada i načinima ocenjivanja

Oblici nastave
Predmet se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• teorijska nastava (70 časova)

Mesto realizacije nastave
• Nastava se realizuje u učionici ili kabinetu za matematiku

Preporuke za realizaciju nastave
• obrazložiti cilj predmeta, način i kriterijum ocenjivanja
• neophodna predznanja ponoviti uz maksimalno angažovanje učenika
• podsticati učenike na razmišljanje i samostalno zaključivanje
• primenjivati raznovrsne oblike i metode rada, kako bi se podstakla aktivnost učenika
• insistirati na preciznosti, tačnosti, sistematičnosti i urednosti u radu
• upućivati učenike na pretraživanje različitih izvora i primenu savremenih tehnologija

Trigonometrija
• Dokazati formule za transformaciju proizvoda trigonometrijskih funkcija u zbir i obrnuto

Sistemi linearnih jednačina

• Proširivanje znanja o rešavanju sistema linearnih jednačina

• izračuna determinantu reda 2 i 3
• primeni osobine determinanti na izračunavanje determinante
• primenjuje Kramerove formule na sisteme 2*2 i 3*3
• rešava jednostavnije sisteme linearnih jednačina sa parametrom
• razmatra rešenja sistema linearnih jednačina u zavisnosti od vrednosti realnog parametra

• Determinante reda dva i tri
• Osobine determinanti
• Kramerova teorema za rešavanje sistema linearnih jednačina
• Rešavanje sistema linearnih jednačina sa realnim parametrom

Vektori

• Proširivanje znanja o vektorima

• definiše skalarni (vektorski, mešoviti) proizvod
• predstavi vektor u Dekartovom koodinatnom pravouglom sistemu u prostoru
• izračuna intenzitet vektora
• odredi tačku koja deli duž u datoj razmeri
• primeni skalarni (vektorski, mešovit) proizvod u koordinatama
• utvrdi da li su dva vektora uzajamno ortogonalna
• odredi ugao između dva vektora zadata koordinatama
• izračuna površinu trougla i zapreminu paralelopipeda

• Vektori. Operacije i osobine
• Skalarni proizvod vektora. Kolinearni vektori
• Vektorski proizvod vektora
• Mešoviti proizvod tri vektora
• Vektori u koordinatnom sistemu
• Skalarni proizvod u koordinatama
• Ugao između dva vektora
• Vektorski proizvod u koordinatama. Površina trougla
• Mešoviti proizvod u koordinatama.
• Zapremina paralelopipeda

Konusni preseci

• Sticanje osnovnih znanja o konusnim presecima

• nabroji konusne preseke i nacrta odgovarajuće slike
• definiše elipsu i navede kanonski oblik jednačine elipse
• prevede opšti oblik jednačine elipse u kanonski oblik
• odredi položaj elipse u Dekartovom koordinatnom sistemu
• odredi žiže, ekscentricitet i direktrise elipse
• ispita međusobni položaj prave i elipse
• odredi jednačinu tangente elipse iz zadatih uslova
• definiše hiperbolu i navede kanonski oblik jednačine hiperbole
• prevede opšti oblik jednačine hiperbole u kanonski oblik
• odredi žiže, ekscentricitet i direktrise hiperbole
• ispita međusobni položaj prave i hiperbole
• odredi jednačinu tangente hiperbole iz zadatih uslova
• definiše parabolu i navede jednačinu parabole
• odredi žiže, ekscentricitet i direktrisu parabole
• ispita međusobni položaj prave i parabole
• odredi jednačinu tangente parabole iz zadatih uslova

• Konusna površ. Konusni preseci
• Jednačina elipse. Kanonski oblik
• Osobine elipse (žiže, ekscentricitet i direktrise)
• Uzajamni položaj prave i elipse
• Jednačina hiperbole. Kanonski oblik
• Osobine hiperbole (žiže, ekscentricitet, poluose i asimptote, direktrise)
• Uzajamni položaj prave i hiperbole
• Jednačina parabole
• Osobine parabole (žiža, parametar i direktrisa)
• Uzajamni položaj prave i parabole

• Pri rešavanju trigonometrijskih jednačina i nejednačina insistirati na prikazivanju rešenja na trigonometrijskom krugu.

Sistemi linearnih jednačina
• Dokazati Kramerovu teoremu i postupak ilustrovati na primerima.

Vektori
• Definisati kolinearne i komplanarne vektore kao i linearnu nezavisnost.
• Izraziti vektore u koordinatnom obliku i pažnju usmeriti na algebarski pristup.
• Birati računske primere koji ističu osobine normalnosti, kolinearnosti, komplanarnosti i računanje površine i zapremine.

Konusni preseci
• Na početku teme obnoviti pravu i krug
• Uvrstiti i primere u kojima se određuju jednačine zajedničkih tangenti krivih, ugao između krivih i geometrijsko mesto tačaka koje ispunjavaju određene uslove

Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
1. usmenu proveru znanja
2. pismenu provera znanja
3. testove znanja

Okvirni broj časova po temama
• Trigonometrija 18 časova
• Sistemi linearnih jednačina 10 časova
• Vektori 14 časova
• Konusni preseci 20 časova

U toku školske godine predviđena su 4 pismena zadatka (po 2 u polugodištu). Za realizaciju pismenih zadataka sa ispravkama planirano je 8 časova.

TEMA

CILJ

ISHODI
Po završetku teme učenik će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Molekulska fizika

• Razvijanje znanja o molekulskoj strukturi i svojstvima supstancije

• razume postojanje veze između mikroskopskih i makroskopskih svojstava supstancije
• objasni strukturu čvrstih tela i njihova fizička svojstva
• opiše fizička svojstva tečnosti (površinski napon, kvašenje, kapilarnost, viskoznost)
• razume jednačinu idealnog gasnog stanja i gasne zakone
• izvede laboratorijsku vežbu, pravilno i bezbedno rukuje nastavnim sredstvima, izvrši potrebne proračune i izračuna greške pri merenju

• Međumolekulske sile, agregatna stanja
• Čvrsta tela (struktura, elastična svojstva, Hukov zakon)
• Tečnosti (svojstva tečnosti, površinski napon, kvašenje, kapilarne pojave, viskoznost)
• Pritisak, zapremina, temperatura gasa
• Gasni procesi, jednačina stanja i gasni zakoni
• Demonstracioni ogledi:
• Demonstracija različitih vrsta elastičnosti
• Demonstracija površinskog napona tečnosti

• Laboratorijske vežbe:
- Određivanje koeficijenta viskoznosti Stoksovom metodom
- Proveravanje Bojl-Mariotovog zakona

Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave, odnosno učenja, planom rada i načinima ocenjivanja

Oblici nastave
Predmet se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• teorijska nastava sa demonstracionim ogledima (62 časa)
• laboratorijske vežbe (8 časova)

Mesto realizacije nastave
• Nastava se realizuje u učionici ili u kabinetu za fiziku

Preporuke za realizaciju nastave
• koristiti sva dostupna nastavna sredstva
• koristiti multimedijalne prezentacije
• upućivati učenike da koriste internet i stručnu literaturu
• podsticati učenike da rade računske zadatke
• primenjivati rad u parovima i rad u manjim grupama
• motivisati učenike da samostalno rešavaju probleme koristeći istraživački pristup naučnom obrazovanju
• kontinuirano upućivati učenike na primenu fizike u budućem pozivu i svakodnevnom životu kroz primere iz prakse

Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
• praćenje ostvarenosti ishoda
• testove znanja

Okvirni broj časova po temama
• Molekulska fizika (24 časa)
• Toplotne pojave (15 časova)
• Električne pojave (18 časova)
• Talasna optika (13 časova)

Napomena: nastavnici će, u zavisnosti od godišnjeg broja časova i značaja tema za obrazovni profil, odrediti broj časova za svaku temu

Toplotne pojave

• Proširivanje znanja o toplotnim pojavama

• razume promene koje nastaju u telima pri toplotnoj razmeni
• shvati pojam latentne toplote i promene agregatnih stanja
• razlikuje načine prenosa toplote
• razume značaj očuvanja energijskih resursa

• razume statičku raspodelu naelektrisanja kod metalnih provodnika
• razume električna svojstva izolatora
• razume električnu otpornost provodnika, kapacitivnost kondenzatora i induktivnost zavojnice
• shvati kako nastaje naizmenična struja i znaće da razlikuje maksimalne, trenutne i efektivne vrednosti struje i napona
razume šta je impedansa u kolu naizmenične struje
• opiše karakteristike visokofrekventnih struja
• izvede laboratorijsku vežbu, pravilno i bezbedno rukuje nastavnim sredstvima, izvrši potrebne proračune i izračuna greške pri merenju

• Veza između količine toplote i promene temperature tela
• Promene agregatnih stanja (topljenje, kristalizacija, isparavanje, kondenzacija)
• Latentne toplote supstancije
• Načini prenošenja toplote. Toplotni provodnici i izolator
• Očuvanje energijskih resursa. Klasični i alternativni izvori energije
• Demonstracioni ogledi:
- Demonstracija toplotne provodljivosti čvrstih tela
- Demonstracija prenosa toplote strujanjem
- Demonstracija prenosa toplote zračenjem

Električne pojave

• Proširivanje znanja o osobinama provodnika
• Sticanje znanja o naizmeničnoj struji
• Upoznavanje sa električnim strujama visoke frekvencije

• Statička raspodela naelektrisanja na provodniku (električno polje i potencijal)
• Električna svojstva izolatora
• Naizmenična struja. Aktivni i reaktivni otpornici
• Rad i snaga jednosmerne i naizmenične struje
• Teslin transformator
• Demonstracioni ogledi:
- Demonstracija raspodele potencijala na naelektrisanom provodniku
- Demonstracija promene kapaciteta kod pločastog kondenzatora
- Merenje efektivne vrednosti električnog napona
• Laboratorijska vežba:
- Provera Omovog zakona u kolu naizmenične struje

Talasna optika

• Upoznavanje talasne prirode svetlosti

• shvati talasna svojstva svetlosti
• opiše šta je interferencija, difrakcija, polarizacija, disperzija i rasejanje svetlosti
• izvede laboratorijsku vežbu, pravilno i bezbedno rukuje nastavnim sredstvima, izvrši potrebne proračune i izračuna greške pri merenju

• Hajgensov princip. Interferencija svetlosti
• Difrakcija svetlosti
• Polarizacija i disperzija svetlosti
• Rasejanje svetlosti
• Demonstracioni ogledi:
- Disperzija bele svetlosti na prizmi
- Difrakcija svetlosti na rešetki
• Laboratorijska vežba:
- Određivanje konstante difrakcione rešetke

TEMA

CILJ

ISHODI
Po završetku teme učenik će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Biologija ćelije

• Upoznavanje sa predmetom proučavanja citologije
• Upoznavanje sa osobinama živih bića i nivoima organizacije bioloških sistema
• Upoznavanje sa građom i funkcijom ćelije
• Shvatanje značaja fotosinteze i ćelijskog disanja
• Razumevanje procesa koji se odigravaju tokom ćelijskog ciklusa
• Upoznavanje sa ćelijskim deobama

• definiše predmet proučavanja citologije
• navede glavne osobine živih bića i nivoe organizacije bioloških sistema
• objasni hemijsku strukturu ćelije i funkciju ćelijskih organela
• objasni razlike između biljne i životinjske ćelije
• objasni tok i značaj ključnih metaboličkih procesa: fotosinteze i ćelijskog disanja
• objasni faze ćelijskog ciklusa, tok i značaj mitoze i mejoze

• Citologija kao naučna disciplina biologije koja proučava organizaciju ćelije
• Osnovne karakteristike živih bića
• Nivoi organizacije bioloških sistema
• Građa ćelije i ćelijskih organela
• Biljna i životinjska ćelija
• Ćelijski ciklus i ćelijske deobe

Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave/učenja, planom rada i načinima evidentiranja i ocenjivanja.

Oblici nastave
Predmet se realizuje kroz kombinaciju različitih oblika nastavnog rada i vrsta nastave (didaktičkih modela) (70 časova)

Mesto realizacije nastave
• Kabinet za biologiju, vivarijum, biološka radionica, univerzalna učionica, adekvatni objekti izvan školskog kompleksa

Preporuke za realizaciju nastave
• poštovanje svih didaktičkih principa
• primena prirodnih nastavnih sredstava, realizacija terenske nastave, realizacija bioloških/ekoloških nastavnih ekskurzija
• kombinovanje različitih didaktičkih modela (problemska, timska nastava biologije)
• realizacija samostalnih učeničkih radova (eseji, prezentacije, referati, projekti)

Osnovi fiziologije čoveka

• Upoznavanje sa funkcijama ljudskog organizma

• objasni nastanak i prenos nervnog impulsa
• ilustruje prost refleksni luk
• objasni ulogu nervnog sistema
• objasni mišićnu kontrakciju
• objasni ulogu čulnih organa
• definiše poziciju i ulogu žlezda sa unutrašnjim lučenjem
• objasni sastav i ulogu krvi i limfe
• objasni građu i ulogu srca i krvnih sudova i neurohumoralnu regulaciju srčanog rada
• objasni razmenu gasova u plućima i tkivima i nervnu regulaciju disanja
• objasni varenje, resorpciju hrane i neurohumoralnu regulaciju varenja
• objasni ulogu ekskretornih organa čoveka
• objasni ulogu organa za razmnožavanje

• Nervni sistem
• Čula
• Mišićno - skeletni sistem
• Endokrine žlezde
• Sistem organa za varenje
• Sistem organa za disanje
• Sistem za cirkulaciju telesnih tečnosti
• Sistem organa za izlučivanje i razmnožavanje

Ocenjivanje
Evidentiranje i ocenjivanje učenika (putem usmene i pisane provere znanja, testiranja, praktičnih radova - vežbanja, izrade prezentacija i projekata)

Okvirni broj časova po temama
• biologija ćelije (7 časova)
• osnovi fiziologije čoveka (21 čas)
• biologija razvića čoveka (11 časova)
• nasleđivanje bioloških osobina (11 časova)
• polno i reproduktivno zdravlje (10 časova)
• ekološka kultura (10 časova)

Biologija razvića čoveka

• Upoznavanje sa osnovnim fazama razvića čoveka
• Razumevanje procesa polnog sazrevanja

• objasni procese spermatogeneze i oogeneze
• opiše proces oplođenja
• navede faze intrauterinog razvića
• objasni nastanak tkiva i začetaka organa
• opiše promene koje se događaju u organizmu čoveka od rođenja do puberteta
• objasni polno sazrevanje čoveka

• Stvaranje i sazrevanje polnih ćelija
• Oplođenje
• Intrauterino razviće
• Rađanje i detinjstvo
• Polno sazrevanje

Nasleđivanje bioloških osobina

• Upoznavanje sa osnovnim pojmovima nasleđivanja osobina

• uporedi DNK, hromatin, hromozom
• definiše gen, genom, genotip, fenotip
• objasni osnovna pravila nasleđivanja osobina (Mendelova pravila)
• objasni tipove nasleđivanja osobina
• objasni vrste i uzroke mutacija
• navede nasledne bolesti čoveka i njihove uzroke

• Genetika čoveka
• Pojam i funkcije gena
• Nasleđivanje i variranje osobina kod čoveka
• Nasledne bolesti
• Praćenje osobina na osnovu rodoslovnog stabla
• Genetička uslovljenost čovekovog ponašanja
• Genetičko savetovanje i testiranje

Polno i reproduktivno zdravlje

• Razumevanje problema vezanih za period odrastanja
• Shvatanja uloge i značaja porodice
• Upoznavanje sa oblicima rizičnog ponašanja

• prepozna probleme vezane za period odrastanja
• objasni značaj porodice
• opiše biološku funkciju porodice
• definiše pojam "planiranje porodice"
• navede oblike rizičnog ponašanja i oblike zaštite od neželjene trudnoće
• objasni štetnost abortusa po zdravlje žene
• navede najčešće polno prenosive bolesti i bolesti zavisnosti

• Pojam i definicija zdravlja
• Problemi vezani za period adolescencije
• Planiranje porodice
• Zaštita od polnih bolesti
• Bolesti zavisnosti

Ekološka kultura

• Upoznavanje sa načinima i značajem održavanja lične higijene i higijene životnog i radnog prostora
• Shvatanje značaja pravilne upotrebe proizvoda
• Razumevanje različitih uticaja na zdravlje čoveka

• objasni značaj održavanja lične higijene, higijene životnog i radnog prostora
• razlikuje aditive opasne po zdravlje
• objasni značaj upotrebe proizvoda u skladu sa deklaracijom i uputstvom u cilju očuvanja sopstvenog zdravlja i zaštite životne sredine
• proceni značaj upotrebe biorazgradive ambalaže
• objasni načine odlaganja otpada
• protumači uticaje stresa, buke, psihoaktivnih supstanci, brze hrane i fizičke neaktivnosti na zdravlje čoveka

• Uređenje životnog i radnog prostora
• Potrošačka kultura
• Upotreba GM hrane
• Uticaj savremenog načina života na zdravlje čoveka

Planiranje i organizacija nastave

1. Prilikom izrade godišnjeg plana, od 15 ponuđenih tema treba odabrati najmanje 4. Minimalno vreme za realizaciju jedne teme je pet časova. Nastavnik formira program birajući teme prema:
• ciljevima predmeta;
• raspoloživom fondu časova;
• godini učenja;
• specifičnostima profila;
• mogućnostima škole;
• specifičnostima lokalne zajednice;
• predznanjima i saznajnim mogućnostima učenika.
2. Teorijski sadržaji i praktični likovni rad su integrisani.
3. Teme treba obraditi kombinovanjem savremenih nastavnih metoda, uz raznovrsne vizuelne primere.
4. Posebni sadržaji su preporučeni sadržaji namenjeni pojedinim profilima i/ili zainteresovanim učenicima.
5. Preporučeni sadržaji su sadržaji koji nisu ključni za dostizanje ishoda i mogu da se obrade informativno: jedan redovni čas, kroz domaći zadatak, tematsku nastavu ili individualne, odeljenske i školske projekte.
6. U zavisnosti od teme, poželjno je pripremati nastavu u saradnji sa nastavnicima opšteobrazovnih, stručnih i izbornih predmeta, pedagogom, lokalnim umetnicima i stručnjacima i/ili institucijama kulture.
7. Koristiti stručnu literaturu i internet u pripremanju nastave. Radi lakšeg prikupljanja nastavnog materijala, program sadrži preporučene adrese ili linkove na internet-stranice. Međutim, treba imati u vidu da se ove adrese često menjaju i da je nastavnik upućen na kontinuirano ažuriranje nastavnog materijala.
8. U zavisnosti od teme, nastava se realizuje u kabinetu za likovnu kulturu (ateljeu), kabinetu za informatiku, radionici, prostoru škole, biblioteci, muzeju, galeriji, ateljeu umetnika, lokalnom okruženju.
9. Kako se ne bi prekinula motivacija i kontinuitet u radu, dopustiti učenicima da završe radove kod kuće.
10. Podsticati učenike da odstupaju od rutinskih postupaka i stereotipije, a elemente iskustva restrukturiraju i stavljaju u nove odnose, isprobavaju različita originalna rešenja u samostalnom likovnom izražavanju i procenjuju svoj rad i radove drugih.
11. Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
• praćenje ostvarenosti ishoda;
• aktivnost na času.
12. Poželjno je na kraju polugodišta i/ili godine organizovati izložbu u lokalnoj zajednici i pozvati roditelje na otvaranje.
13. Preporučuje se nastavnicima vođenje elektronskog portfolija koji sadrži: osnovne podatke o nastavniku, opis uspešno realizovane teme, preporučeno vreme za realizaciju, korišćene materijale i tehnike, primere radova učenika, eventualno nastavni materijal (vizuelne primere) i preporučenu literaturu ili adrese internet-stranica. Elektronski portfolio treba da bude dostupan na sajtu ili profilu škole. Cilj objavljivanja portfolija je promocija rada nastavnika i razmena nastavnih materijala, ideja i linkova.

TEME

CILJEVI:

ISHODI
Po završetku teme učenik će biti u stanju da:

PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA:

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Digitalna fotografija

• Osposobljavanje za primenu digitalne fotografije u nastavi, svakodnevnom životu i radu.

• fotografiše celinu i detalj pod različitim uslovima osvetljenja;
• učita digitalnu fotografiju na računar;
• obradi fotografiju u odabranom računarskom programu;
• demonstrira kako je obradio/la fotografiju;
• selektuje svoje radove prema zadatim kriterijumima.

• Primena digitalne fotografije u nastavi, svakodnevnom životu i budućoj profesiji, digitalna fotografija kao savremeni umetnički medij;
• Principi komponovanja u fotografiji, kadriranje, osvetljenje;
• Etičke norme u izboru motiva, obradi fotografije i objavljivanju fotografija;
• Fotografisanje digitalnim fotoaparatom ili mobilnim telefonom: eksterijer, enterijer, detalj, mrtva priroda, autoportret;
• Prenos fotografije na računar, obrada fotografije osnovnim alatkama: opsecanje, podešavanje svetline, kontrasta i boje;
• Sortiranje, obeležavanje i čuvanje fotografija na računaru;
• Moguće preoblikovanje neuspelih fotografija u apstraktne slike, pozadine, kolaže;
• Samoprocena radova.

Posebni sadržaji:
• Crtanje svetlom;
• Izrada elektronskog portfolija;
• Reklamna fotografija;
• Modna fotografija.

Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave/učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.

Mesto realizacije nastave:
• odgovarajući kabinet;
• prostor škole.

Preporuke za realizaciju nastave:
• ostvariti saradnju sa nastavnikom informatike i razmenu informacija i iskustava između učenika i učenika i nastavnika;
• prema uslovima osvetljenja i vremenskim prilikama - jedan čas realizovati u školskom dvorištu ili u prirodi;
• izabrati računarski program za obradu fotografija prema mogućnostima škole i predznanjima učenika;
• objasniti učenicima kako da fotografišu likovne radove;
• naprednijim učenicima dopustiti eksperimentisanje složenijim alatkama u programu po izboru;
• uputiti zainteresovane učenike na literaturu i besplatne foto-editore na internetu;
• motivisati učenike da učestvuju u uređenju školskog časopisa ili sajta/profila škole.

Internet:
www.photoarts.com
www.atget
www.photography-now.net
www.photographysites.com
www.pixiport.com
www.usefilm.com
www.graphicssoft.about.com
http://www.photographymad.com/blog/post/10-top-photography-composition-rules
http://graphicssoft.about.com/od/pixelbasedwin/tp/freephotoedw.htm
http://www.shapecollage.com/
http://download.cnet.com/
http://AndreaPlanet.com/

Primitivna plemenska umetnost

• Sticanje znanja o pojavi, značaju i funkciji umetnosti u praistoriji;
• Razvijanje interesovanja za plemensku umetnost i tradiciju različitih naroda;
• Formiranje pozitivnog stava prema očuvanju kulturnog identiteta.

• navede opšte karakteristike primitivne umetnosti;
• objasni ulogu primitivne plemenske umetnosti u praistorijsko i savremeno doba;
• odabere medij, motiv i materijal za rad i obrazloži izbor;
• uradi likovni rad sa odlikama primitivne plemenske umetnosti.

• Primitivna plemenska umetnost od praistorije do savremenog doba;
• Uslovi za nastanak umetnosti, funkcije umetnosti u praistorijsko doba, materijali;
• Razlozi za dugotrajni opstanak primitivne plemenske umetnosti, popularnost savremene plemenske umetnosti, posledice komercijalizacije;
• Umetnost afričkih plemena, inuitska umetnost, umetnost indijanskih plemena, aboridžanska, polinezijska... ples, muzika, odeća, ukrašavanje, ornamentika, zanati;
• Primitivna umetnost kao inspiracija savremenim umetnicima;
• Izrada crteža, slika, skulptura, upotrebnih i ukrasnih predmeta, totema, maski, skica za šminku, odeću, nakit, frizure.

Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave/učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.

Mesto realizacije nastave:
• odgovarajući kabinet.

Preporuke za realizaciju nastave:
• napraviti vizuelni pregled praistorijske umetnosti svih kontinenata, uključujući i nalaze na tlu Srbije, kao uvod u temu;
• uporediti primere praistorijske umetnosti sa savremenom plemenskom umetnošću;
• motivisati učenike da samostalno uoče specifičnosti primitivne plemenske umetnosti različitih kultura i naroda;
• u skladu sa mogućnostima, prikazati prezentaciju, dokumentarni film ili promotivni spot; pustiti karakterističnu muziku; ostvariti saradnju sa muzejima;
• uputiti učenike na stvaralačko izražavanje prirodnim materijalima: ugljen, kreda, drvo, lišće, šljunak, slama, plodovi, koža, kamen, glina, kanap, vlakna, organske boje;
• po završetku teme prikazati radove svih učenika u prostoru škole i zajednički odabrati radove za objavljivanje ili objaviti prezentaciju radova na sajtu/profilu škole.

Posebni sadržaji:
• Kreiranje zvuka oblicima iz prirode, uobličavanje kompozicije na računaru, učitavanje zvuka u prezentaciju;
frizura, obuće, keramike, veza...).
• Ritualni ples: objedinjavanje slike, muzike i plesa;
frizura, obuće, keramike, veza...).
• Terapija putem umetnosti: umetnički zanati;
• Istraživanje: narodna umetnost Srbije;
• Izrada suvenira;
• Prezentacija: poređenje kultura (šminke, nošnje, frizura, obuće, keramike, veza...).

Internet:
http://www.google.rs/images
http://www.bradshawfoundation.com/
http://www.nativevillage.org/
http://www.indianetzone.com/
http://www.aboriginalartonline.com/culture/symbols.php
http://www.inuit.com/
http://www.wamena-gallery.com/en/tribal-art/oceania/primitive magic-stone-malekula~60~671.html
http://www.visual-arts-cork.com/ancient-art/tribal-art.htm
http://www.tribal-explorer.com/bygeo_2.html
http://www.archaeology.org/
www.youtube.com: Janet and Kathy throat singing between classes, Aboriginal Didgeridoo part1, Masai tribe dance, Naga tribal chant and dance, Zulu-premarital dance…

Civilizacije prošlosti

• Upoznavanje sa značajnim spomenicima kulture;
• Formiranje pozitivnog stava prema očuvanju kulturnog nasleđa.

• razlikuje najpoznatije spomenike prošlih civilizacija;
• objasni značaj očuvanja spomenika kulture;
• objasni ulogu umetnika i umetnosti u prošlim civilizacijama;
• prikaže likovnim radom umetničku ideju odabrane civilizacije;
• diskutuje o različitim rešenjima zadatka.

• Civilizacija - pojam;
• Opšti prikaz: geografski položaj, gradovi, trajanje i razlog nestanka, verovanja, položaj vladara, uloga umetnika i umetnosti;
• Orijentacioni izbor spomenika prošlosti: Persepolis, Tutankamonova grobnica, Mohenjo-daro, Sanchi (Indija), Qin dinastija - ratnici od terakote, Machu Picchu, Mesa Verde, Chichen Itza,Tikal, El Tajin, toltečki ratnici u Tuli, Angkor, Petra, Nara;
• Umetnička ideja u prošlim civilizacijama, uticaj verovanja i društvene organizacije na umetnost;
• Izrada crteža i skica za palate, hramove, stubove, ornamente, spomenike, reljefe, fasade, fontane, prestole, nameštaj, upotrebne i ritualne predmete, dvorske odežde, vladarske simbole, vajanje vladarskog portreta.

Posebni sadržaji:
• Osmišljavanje turističke ture, izrada reklamne prezentacije ili brošure;
• Zaštićena svetska kulturna baština.

Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave/učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.

Mesto realizacije nastave:
• odgovarajući kabinet.

Preporuke za realizaciju nastave:
• prikazati civilizacije na vremenskoj lenti ili ih označiti na karti sveta;
• temu obraditi metodom analogije; posvetiti više pažnje kulturama (civilizacijama) koje su učenicima nepoznate;
• naglasiti značaj spomenika prošlih civilizacija kao nasleđa svih naroda;
• motivisati učenike da samostalno uoče sličnosti i razlike u umetnosti različitih civilizacija;
• prilikom postavljanja zadatka, nastavnik je u ulozi naručioca umetničkog rada, a učenik u ulozi umetnika;
• postaviti više zadataka različitog stepena složenosti i omogućiti učenicima da samostalno odaberu zadatak;
• uputiti učenike na dostupne izvore informacija;
• po završetku teme prikazati radove svih učenika u prostoru škole i zajednički odabrati radove za objavljivanje ili objaviti prezentaciju radova na sajtu/profilu škole.

Internet:
http://www.google.rs/images
www.youtube.com/
http://www.ancientcivilizations.co.uk/home_set.html
http://www.mayalords.org/
http://whc.unesco.org/en/list/668
http://www.latinamericanstudies.org/olmecs.htm
http://www.dinosoria.com/archeologie.htm

Ktitori, mecene i kolekcionari

• Sagledavanje vrednosti i značaja umetničkih dela iz ugla investitora;
• Formiranje navike praćenja kulturno-umetničkih manifestacija.

• objasni ulogu i značaj ktitora, mecena i kolekcionara u istoriji umetnosti;
• preporuči kulturno-umetničke sadržaje iz štampe i sa interneta;
• formira elektronsku ili štampanu zbirku umetničkih dela;
• obrazloži izbor umetničkih dela.

• Pojmovi: ktitor, mecena, kolekcionar;
• Veliki investitori u umetnost kroz istoriju: crkva, vladari, plemstvo, buržoazija, država, privatni fondovi... uloga i značaj;
• Investiranje u različite oblike umetnosti kroz istoriju: sakralni objekti, palate, spomenici, likovna umetnost, pozorište, balet, muzika, moda, film...muzejske kolekcije, privatne zbirke, motivi za ulaganje u umetnost;
• Prikaz deset značajnih umetničkih dela po izboru nastavnika, uz obrazloženje izbora;
• Odeljenski obilazak elektronskih: muzeja, galerija, kulturno-istorijskih spomenika, festivala;
• Uloga kolekcionara ili investitora: prikupljanje i formiranje elektronske ili štampane zbirke umetničkih dela po izboru učenika.
Posebni sadržaji:
• Istraživanje: značajne kulturno-umetničke manifestacije u Srbiji;
• Istraživanje: institucije kulture u Srbiji;
• Terapija putem umetnosti: uključivanje starije populacije u umetničke aktivnosti.

Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave/učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.

Mesto realizacije nastave:
• odgovarajući kabinet.

Preporuke za realizaciju nastave:
• izvući zanimljivosti iz literature i sa interneta o dvorskim umetnicima, gradnji spomenika, izradi narudžbina;
• objasniti učenicima razliku između umetničkih dela i kiča;
• prilikom podele uloga, postaviti učenicima smernice, npr. utvrđenu sumu novca, instituciju za koju se nabavlja umetničko delo, vrstu umetnosti u koju se ulaže;
• u skladu sa mogućnostima, formirati individualne ili zajedničku elektronsku, štampanu ili foto-zbirku umetničkih dela;
• izbeći negativne komentare, motivisati učenike da obrazlože svoj izbor;
• u skladu sa mogućnostima, jedan čas realizovati u muzeju ili galeriji;
• motivisati učenike na kontinuirano ažuriranje zbirke;
• motivisati učenike na posećivanje institucija kulture i kulturno-umetničkih manifestacija u lokalnom okruženju.

Internet:
http://www.woopidoo.com/profession/art-collectors/index.htm
http://www.famousartistsgallery.com/
http://www.museumstuff.com/
http://mason.gmu.edu/~montecin/museum.htm
http://www.louvre.fr/llv/commun/home.jsp?bmLocale=en
http://www.theatrehistory.com/
http://www.artabus.com/
http://www.filmsite.org/directors.html
http://www.famouspeople.co.uk/dancers/
http://www.greatbuildings.com/
http://www.notablebiographies.com
http://www.wga.hu/

Umetnost recikliranja

• Osposobljavanje za kreativno preoblikovanje materijala za reciklažu.

• objasni značaj recikliranja;
• objasni kako umetnost doprinosi očuvanju životne sredine;
• predloži nekoliko idejnih rešenja za likovno preoblikovanje materijala za reciklažu;
• uradi likovni rad od materijala za reciklažu;
• obrazloži izbor motiva i materijala.

• Uklanjanje otpada u velikim gradovima, vreme raspadanja pojedinih materijala, značaj recikliranja, uloga i značaj umetnosti u očuvanju životne sredine i smanjenju siromaštva;
• Izrada skica;
• Preoblikovanje predmeta i materijala za reciklažu: izrada tapiserije od plastičnih traka, izrada asamblaža, skulptura i instalacija, izrada nakita, torbi, šešira, kutija za olovke i nakit, posuda, lustera, stonih lampi, mozaika;
• Orijentacioni izbor umetnika: Daniel Clemmett, Nick Gentry, Robert Bradford, James Corbett, Subodh Gupta, Emma Whiteside, Michel de Broin, Hong Kyoung, Aurora Robson, Lucy Norman, Nek Chand…
Posebni sadržaji:
• Izrada kolekcije odeće od materijala za reciklažu;
• Građenje zidova, pultova, klupa, ograda i manjih objekata od plastičnih flaša, konzervi, stiropora, guma, zatvarača;
• Terapija putem umetnosti: materijali za reciklažu koji su pogodni za rad sa decom i starijim osobama;
• Kreiranje zvuka predmetima za reciklažu;
• Video-rad: akcija čišćenja okoline.

Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave/učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.

Mesto realizacije nastave:
• odgovarajući kabinet.

Preporuke za realizaciju nastave:
• uspostaviti povezanost sa sličnim sadržajima(oblikovanje i preoblikovanje) iz osnovne škole;
• prema potrebi podeliti učenike u parove ili manje timove;
• izbeći šablonske radove, npr. ljudske figure i robote napravljene od plastičnih flaša;
• uputiti učenike u proces izrade, ali insistirati na inovativnim rešenjima u okviru procesa;
• ukoliko učenici rade na jednom ili dva složenija rada većeg formata, pomoći u tehničkoj realizaciji (npr. spajanje delova u celinu, postavka i sl.);
• po završetku teme prikazati radove svih učenika u prostoru škole i objaviti radove na sajtu/profilu škole.

Internet:
http://webecoist.com/
http://www.arteco.com/
http://www.bags2riches.co.uk/
http://www.robbierowlands.com.au/artworks.php
http://www.johndahlsen.com/
http://www.toontoonz.com/canart/canartmain.html
http://www.bonniemeltzer.com/MixedMedia.html
http://www.heart2art2heart.com/pages/theforevertron.html
http://www.aluminouspublishing.com/phpBB/
http://www.arthunt.co.uk/index.htm
http://www.recycle2art.com/
http://freshome.com/2010/07/17/original-wall-clocks-made-from-vinyl-records/
http://www.ghostforest.org/
http://quazen.com/arts/architecture/seven-strange-houses-made-of-recycled-materials/
http://inhabitat.com/low-income-housing-made-of-recycled-materials/
http://www.greenhomebuilding.com/recyclematerials.htm
http://sciencehax.com/2010/01/beautiful-home-built-from-recycled-materials/
http://www.expeditio.org/
http://www.scivee.tv/node/6935
http://www.achildgrows.com/2008/02/28/cool-recycled-bags-by-a-womens-co-op/

Umetnost i nauka

• Formiranje celovite slike o povezanosti umetnosti, nauke i različitih delatnosti.

• navede primere povezanosti umetnosti i nauke, nastavnih predmeta i različitih delatnosti.

• Povezanost nauke i umetnosti;
• Matematika u umetnosti: simetrija, perspektiva, modularnost, zlatni presek, ornamentika, teselacija, origami;
• Geografija u umetnosti: pejzaži; apstraktne slike inspirisane satelitskim snimcima i geografskim kartama;
• Biologija u umetnosti: umetnost pod mikroskopom, ilustracije, anatomski crteži;
• Hemija u umetnosti: proizvodnja pigmenata i materijala, fotografije;
• Fizika u umetnosti: optika, akustika, fotografije;
• Istorija i umetnost: istorijski događaji u umetničkim delima, umetnička dela kao istorijski izvori;
• Razgovor o povezanosti umetnosti i drugih nastavnih predmeta i delatnosti;
• Izrada crteža, skulptura, slika, grafika, postera, instalacija, fotografija, video-radova, ornamenata, origamija, kolaža... nauka, nastavni predmet, oblast, lekcija, definicija, formula, pojam kao inspiracija.

Posebni sadržaji:
• Terapija putem umetnosti: lečenje bojom, zvukom i pokretom;
• Tematski dan.

Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave/učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.

Mesto realizacije nastave:
• odgovarajući kabinet.

Preporuke za realizaciju nastave:
• razgovarati o umetničkoj vrednosti naučnih ilustracija;
• prikazati Leonardove, Rembrantove i Direrove skice i crteže;
zadati učenicima projektne zadatke, prema interesovanjima;
• izbeći naglašavanje likovnog rada kao ilustracije nastavnih sadržaja, insistirati na originalnom likovnom prikazu;
• po završetku teme prikazati radove svih učenika u prostoru škole i zajednički odabrati radove za objavljivanje na sajtu/profilu škole.

Internet:
www.mi.sanu.ac.rs/~jablans/s-d3.htm
http://www.litandart.com/2008/01/30/the-art-science-phenomenon/
www.origamitessellations.com
http://cedison.wordpress.com/category/origami-tessellation/
www.artofgeography.com
www.brainpicking.org
http://www.scienceart.nl/
http://www.scienceart.co.uk/
https://bioart.med.harvard.edu/
http://www.worldsciencefestival.com/BioArt
http://atunu.blogspot.com/2006/11/who-says-engineering-and-art-cant.html
http://www.arttherapy.org/
http://www.cap.ca/aop/art.html
http://www.fieldsproject.com/
http://artofchemistry.com/index.html
http://www.shands.org/aim/
http://cade.writtle.ac.uk/AgricultureArt.asp
http://www.geologyinart.com/geoart_webzine.html
http://www.pbs.org/seeinginthedark/resources-links/astronomy-and-the-arts.html
http://artandech.osu.edu/

Umetnost XXI veka

• Upoznavanje sa uticajem tehnologije na umetnost XXI veka;
• Stvaralačko izražavanje savremenim medijima.

• objasni uticaj tehnologije na umetnost XXI veka;
• navede nekoliko primera uticaja tehnologije na umetnost XXI veka;
• izrazi ideje, emocije, poruke i stavove savremenim medijima.

• Tradicionalni i savremeni mediji u XXI veku;
• Odgovarajući primeri umetničkih medija, pravaca i tehnika: 3D animacija, slikanje peskom, dinamičko slikarstvo, digitalna umetnost, laserska umetnost, genetička umetnost, nano umetnost, interaktivna umetnost, virtuelna umetnost, akciono slikanje na sceni, vizuelni efekti za film;
• Pribor: glow graffiti sprej, LED svetlosni kanapi, interaktivne table, I/O četka, Filipsov pribor za digitalno slikanje svetlom;
• Cyberfest (Kiberfest, Rusija), STRP festival; VIDFEST (Vankuver);
• Crtanje, slikanje, grafika i vajanje u računarskom programu; video-zapisi, odeljenski spotovi, montaža i animacija u računarskom programu; kolektivno akciono slikanje na sceni; objedinjavanje likovne umetnosti, filma, muzike i plesa; izrada svetlosne skulpture, slike ili instalacije; izrada zvučne skulpture, kinetičke skulpture...

Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave/učenja, planom rada i načinima ocenjivanja

Mesto realizacije nastave:
• odgovarajući kabinet.

Preporuke za realizaciju nastave:
• ostvariti saradnju sa nastavnikom informatike i/ili nastavnicima stručnih predmeta;
• prikazati učenicima raznovrsne primere;
• po završetku teme zajednički odabrati radove za objavljivanje
• na sajtu/profilu škole.

Posebni sadržaji:
• Specijalni (mehanički) efekti u pozorištu i vizuelni efekti za film;
• Zvučni efekti;
• Elektronska muzika;
• Terapija putem umetnosti: materijali i tehnike;
• Eksperimentalna arhitektura, pametne zgrade;
• Crno pozorište; ples senki;
• Likovno oblikovanje veb stranice.

Internet:
www.cyland.ru
https://bioart.med.harvard.edu/
http://sandfantasy.com/
http://www.flixxy.com/ukraine-talent-sand-animation.htm
http://www.sanbase.com/
http://www.davemc.net/GenArt/
http://www.gamasutra.com
http://www.virtualart.at/
http://www.abstractdigitalartgallery.com
http://www.neme.org/main/524/collecting-new-media-art
http://www.dpandi.com/jd/index.html
http://creativefan.com/30-incredible-matte-paintings-from-famous- films/
http://www.e-onsoftware.com/products/solutions/?page=matte
http://www.zoicstudios.com
http://www.alchemists.com
http://www.holographicart.co.uk
http://www.laserartfest.ca/
http://www.mat.ucsb.edu/
http://www.animatronics.org/
http://www.techblog.com
youtube: Blacklight Nu2ART performance; Paint dance; Mo(ve)ment: live painting and dance; Synchronized Elements; light painting; ArtCreatedFromShadows, Philips-digital-light-painting-kit, I/O brush...

Ambijent i prostor

• Osposobljavanje za estetsko preoblikovanje elemenata enterijera i oblikovanje prostora.

• opiše uticaj ambijenta na raspoloženje, ponašanje i radni učinak;
• predloži nekoliko ideja za preoblikovanje elemenata enterijera;
• preoblikuje elemente enterijera;
• uredi deo školskog prostora.

• Uticaj ambijenta na raspoloženje, ponašanje i radni učinak;
• Odgovarajući primeri dizajna školskog prostora, instalacija u enterijeru i preoblikovanja elemenata enterijera;
• Izrada skica;
• Preoblikovanje elemenata enterijera: oslikavanje i preoblikovanje pohabanih stolica, klupa, stolova, ormana, zidova, prozorskih okvira, staklenih površina, stubova; lepljenje i umetanje različitih materijala; izrada vitraža, lustera, lampi, asamblaža, mozaika;
• Oblikovanje prostora u delu učionice ili prostoru škole.

Posebni sadržaji:
• Terapija putem umetnosti: psihologija boje;
• Biodekoracija stubova i zidova ili zelenih površina;
• Dizajn svetla, oblikovanje prostora svetlom;
• Dekoracija zidova: rad sa šablonima i projektorom, nazivi boja, mehaničko mešanje boja, nijanse, psihologija boje;
• Lend art;
• Ambijentalna muzika.

Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave, odnosno učenja, planom rada i načinima ocenjivanja

Mesto realizacije nastave:
• odgovarajući kabinet;
• školski prostor.

Preporuke za realizaciju nastave:
• učenike motivisati vizuelnim primerima;
• prema potrebi podeliti učenike u parove ili manje timove;
• u radu koristiti ekološke boje i lakove;
• oblikovanje prostora može biti zajednički rad na nivou odeljenja, razreda ili škole;
• podsticati učenike da procenjuju svoj rad i radove drugih;
• po završetku teme objaviti radove svih učenika na sajtu/profilu škole.

Internet:
http://www.arteco.com/
http://www.skifurniture.com
http://www.bikefurniture.com/
http://freshome.com/
http://www.instructables.com/id/DIY-Vinyl-Wall-Art/
http://comeuptomyroom.com/
http://www.apartmentherapy.com/
http://www.alldriftwoodfurniture.com/driftwood_tables.html
http://www.fauxfinish.com/FauxFinish/faux-appetite-design.htm
http://bhousedesain.com/
http://azmyarch.com/
http://www.google.rs/images
http://home.rebstech.com/cool-wall-painting/
http://inter1or.com/decoration/tag/office-chairs/
http://homes-designing.com/decorate/decoration/old-furniture-new-life/
http://www.nobleparkps.vic.edu.au/art_show_2008.htm
http://www.salvationsct.com/furniture.htm
http://www.stylehive.com/tag/rustic_furniture
http://www.flickr.com/photos/29371360@N00/272362405/
http://www.dezignwithaz.com/
http://www.bhajanhunjan.com/wp/?page_id=798
http://www.conceptualgardens.co.uk/

Strip

• Formiranje celovite slike o stripu kao savremenom umetničkom mediju.

IV stepen:
• razlikuje vrste stripa;
• prepozna umetnički crtež u stripu;
• diskutuje o ulozi stripa u savremenom društvu;
• opiše tradicionalni postupak crtanja stripa;
• nacrta likovno-grafički rad.

• Pojmovi: strip, manga, čibi, grafički roman;
• Razvojni put stripa, različite funkcije stripa kroz istoriju;
• Škole stripa: američka i japanska, francusko-belgijska, engleska, italijanska - karakteristike, tipični predstavnici, međusobni uticaji, popularnost škola i autora kod nas i u svetu;
• Festivali stripa, muzeji, društva;
• Uticaj stripa na umetničke pravce, kulturu i društvo;
• Orijentacioni izbor autora: Rodolphe Topffer, Walt Disney, Osamu Tezuka, Richard Outcault, Steve Ditko, Alan Moore, Frank Miller, Moebius, Masashi Kishimoto, Koji Morimoto, Hiromu Arakawa, Matsuri Hino, Takeshi Obata, Marko Stojanović, Bane Kerac, Vlada Vesović, Saša Rakezić, Aleksa Gajić, Zoran Janjetov;
• Tradicionalni pribor i postupak izrade; računarski programi i grafičke table;
• Izrada table stripa, strip junaka, korica za grafički roman, izrada odeljenskog fanzina; ilustracija odlomaka priče, pesme, filma... tradicionalnim ili savremenim tehnikama.

Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave/učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.

Mesto realizacije nastave:
• odgovarajući kabinet.

Preporuke za realizaciju nastave:
• napraviti poređenje između američkog, evropskog i japanskog stripa;
• ukazati učenicima na moguće smerove crtanja i čitanja stripa;
• razgovarati o uticaju japanskog stripa na savremeni evropski strip i animirani film;
• objasniti učenicima razliku između karikature i umetničkog stripa; više pažnje posvetiti grafičkom romanu kao književno-grafičkoj formi;
• na reprezentativnim primerima ukazati učenicima na likovni rukopis, kompoziciju, pokret, skraćenje, senku;
• uputiti učenike kako da uvežbavanjem postignu prepoznatljiv stil i sa jednostavnim, neprofesionalnim crtežom;
• po mogućnosti organizovati gostovanje profesionalnih crtača stripa kako bi učenici stekli celokupnu sliku o temi;
• uputiti zainteresovane učenike na elektronske udžbenike, škole stripa i računarske programe;
• tema može da se realizuje kao odeljenski rad - izradom table stripa na hameru, ucrtavanjem ili lepljenjem pojedinačnih crteža;
• po završetku teme prikazati radove svih učenika u prostoru škole i zajednički odabrati radove za objavljivanje na sajtu/profilu škole.

Posebni sadržaji:
• Animirani film;
• Izrada scenarija za strip, grafički roman, računarsku igricu ili animirani film;
• Studija figure u pokretu;
• Kolekcija odeće, obuće ili nakita inspirisana stripom;
• Muzika u animiranom filmu.

Internet:
http://en.wikipedia.org/wiki/European_comics
http://www.seecult.org/
http://www.comicartdepot.com/
http://www.linesandcolors.com/
http://www.filetransit.com/screenshot.php?id=79391
http://ideja.forum-express.net/t2093-manga
http://www.dereksantos.com/comicpage/

Znameniti srpski umetnici

• Upoznavanje sa znamenitim srpskim umetnicima i razumevanje značaja njihovih dela.

• navede nekoliko znamenitih srpskih umetnika;
• objasni značaj odabranog umetnika;
• uradi originalan vizuelni prikaz života i/ili dela odabranog umetnika.

• Znameniti srpski umetnici, izbor nastavnika;
• Izrada originalnog, netradicionalnog likovnog prikaza života i/ili dela srpskog umetnika po izboru učenika: prezentacija, grafička priča, kolaž, instalacija; kombinacija teksta, ilustracija i fotografija; video-rad, animacija;
• Razgovor o značaju, životu i delu odabranih umetnika.

Posebni sadržaji:
• Izrada monografije odabranog umetnika, odeljenski rad;
• Terapija putem umetnosti: organizovanje gostovanja profesionalnih umetnika u bolnicama i domovima za stare; organizovanje likovne radionice.

Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave/učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.

Mesto realizacije nastave:
• odgovarajući kabinet.

Preporuke za realizaciju nastave:
• napraviti sažet prikaz života i dela odabranih umetnika;
• porediti senzibilitet odabranih umetnika;
• uputiti učenike na dostupne izvore informacija;
• po završetku teme prikazati radove svih učenika u prostoru škole i zajednički odabrati radove za objavljivanje na sajtu/profilu škole.

Tragom nasleđa

Osposobljavanje učenika za izradu promotivnog rada.

IV stepen:
• prikuplja i sortira informacije iz različitih izvora;
• diskutuje o znamenitostima kraja;
• uradi promotivni likovni rad.

• Značaj kvalitetne promocije u budućoj profesiji;
• Istraživanje kulturnih, istorijskih i prirodnih znamenitosti kraja: obilazak okoline, obilazak lokalnih galerija i muzeja; istraživanje stručne literature, interneta, arhive, novinskih članaka; razgovori sa odgovarajućim profilom stručnjaka, nastavnicima, roditeljima, familijom; intervjui, ankete; proučavanje i pravljenje foto i pisane dokumentacije;
• Orijentacioni izbor tema u okviru projekta: prirodne odlike, istorija, kulturno-istorijski spomenici, manifestacije, sport, umetnost, turizam, delatnosti, stari zanati, običaji i verovanja, znameniti ljudi, odevanje kroz istoriju, arhitektura, kulinarstvo, muzika;
• Dizajn promotivnog materijala;
• Izrada promotivnog spota, prezentacije, brošure, plakata, ilustrovanih priča, razglednica, panoa za promovisanje kulturno-istorijskih i prirodnih znamenitosti kraja.

Posebni sadržaji:
• Promocija profesije;
• Promocija škole;
• Promocija odeljenja;
• Terapija putem umetnosti: postavka izložbe, organizovanje promocije radova putem interneta i štampe;
• Marketing i brendovi.

Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave/učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.

Mesto realizacije nastave:
• odgovarajući kabinet;
• biblioteka;
• lokalna zajednica.

Preporuke za realizaciju nastave:
• temu obraditi kao odeljenski projekat;
• motivisati učenike atraktivnim vizuelnim primerima;
• omogućiti učenicima nesputano iznošenje predloga likovnih rešenja;
• po završetku teme objaviti rad na sajtu/profilu škole.

Neobična umetnost

• Podsticanje inovativnosti u likovnom izražavanju.

• predloži netradicionalni materijal za rad;
• uradi likovni rad od netradicionalnog materijala;
• obrazloži izbor materijala i motiva.

• Vizuelni prikaz: neobične ideje, umetnička dela na neuobičajenoj podlozi ili od neuobičajenih materijala;
• Orijentacioni izbor umetnika: Julian Beever, Guido Daniele, Jim Denevan, Richard Long, Daniel Baumann, Olafur Elasson, Michael de Broin, Agata Olek, Hang Nga, Mathier Collos, Rebecca Murtaugh, Jonathan Borofsky, Livio de Marchi, Chakaia Booker, Choi Jung Hyun, Margaret Benyon, Jennifer Maestre, Nathan Sawaya, Baptiste Debombourg, Toge-NYC, Ran Hwang, Don Lucho, Scott Gundersen, Sydney Cash, Scott Hove, Evan Blackwell, Jean-Luc Cornec, Jason Hackenwerth, Jason de Caires Taylor, Shinichi Marayama, Joan Dulla, Janet Echelman, Alain Guerra, Lara Schnitger, Maurizio Savini, Renata Memole, Neraldo de la Paz, Elisabeth Higgins O`Connor, Carabosse;
• Izrada likovnih radova od neuobičajenih materijala.

Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave/učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.

Mesto realizacije nastave:
• odgovarajući kabinet.

Preporuke za realizaciju nastave:
• vizuelnim primerima, razgovorom i asocijacijama motivisati učenike da osmisle originalne predloge;
• prema potrebi podeliti učenike u parove ili manje timove;
• podsticati učenike da procenjuju svoj rad i radove drugih;
• po završetku teme prikazati radove svih učenika u prostoru škole, zajednički odabrati radove za objavljivanje na sajtu/profilu škole.

Internet:
www.myunusual
www.creativity-portal.com
www.dornob.com
www.flatrock.org
www.webcoist.com
www.weburbanist.com
http://weburbanist.com/2009/01/08/food-art-and-food-artists/
http://www.darkroastedblend.com/2009/04/pasta-monster-and-other-strange-food.html
http://www.collthings.co.uk/2008/12/cool-food-art.html
http://www.agilitynut.com/h/bh.html
http://www.jennifermaestre.com/portfolio.php
http://karenswhimsy.com
http://www.lostateminor.com/2009/08/06/scott-hoves-cakeland/
http://www.greenpiecewireart.com/
http://www.jeffbots.com
http://www.deepapanchamia.com/

Arhitektura Srbije

• Upoznavanje sa odlikama arhitekture na tlu Srbije;
• Formiranje pozitivnog stava prema očuvanju kulturnog nasleđa.

• navede značajne primere spomenika, sakralne i svetovne arhitekture u Srbiji;
• objasni značaj očuvanja znamenitih građevina i spomenika;
• uradi likovni rad sa stilskim odlikama lokalne arhitekture.

• Znameniti spomenici i zgrade - obeležja svetskih gradova;
• Sakralna arhitektura Srbije;
• Zamkovi, utvrđenja i palate Srbije;
• Svetovna arhitektura Srbije: tipovi starih srpskih kuća, znameniti objekti XIX i XX veka;
• Spomenici, fontane, parkovi i parkovske skulpture;
• Značaj očuvanja znamenitih građevina i spomenika;
• Izrada skica za vikendicu, vikend-naselje, etno-selo, namenske objekte, rekonstrukcija zamka ili utvrđenja, skica za reljefe, trgove, ograde, prozorska okna i druge elemente eksterijera, spomenike i skulpture u pleneru...

Posebni sadržaji:
• Istraživanje: rimska naselja na tlu Srbije;
• Povezivanje učenika putem interneta sa vršnjacima iz drugog mesta u Srbiji, razmena fotografija i informacija o arhitekturi, spomenicima i parkovima;
• Osmišljavanje turističke ture;

Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave/učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.

Mesto realizacije nastave:
• odgovarajući kabinet;
• lokalna zajednica.

Preporuke za realizaciju teme:
• izlaganje prilagoditi saznajnim mogućnostima i interesovanjima učenika, prikazati samo karakteristične primere;
• preporučuje se obilazak rodnog mesta ili lokalnog okruženja, fotografisanje objekata i spomenika, skiciranje fasada i spomenika, razgovor o elementima arhitekture, stilovima, fasadama, stubovima, fontanama, spomenicima;
• podsticati učenike da procenjuju svoj rad i radove drugih; po završetku teme prikazati radove svih učenika u prostoru škole i zajednički odabrati radove za objavljivanje na sajtu/profilu škole.

Internet:
http://www.greatbuildings.com/

Ulična umetnost

• Prepoznavanje umetničkih vrednosti u supkulturi;
• Formiranje odgovornog odnosa prema očuvanju zdravlja i okruženja.

• razlikuje vrste ulične umetnosti;
• prepozna estetske i idejne vrednosti ulične umetnosti;
• navede materijale štetne po zdravlje i mere zaštite;
• uradi skicu za mural ili grafit;
• diskutuje o različitim rešenjima zadatka.

• Pojmovi: ulična umetnost, murali, grafiti, tagiranje;
• Vidovi ulične umetnosti: murali, grafiti, stikeri, instalacije;
• Istorijat grafita, legalni grafiti, grafiti u galerijama;
• Diskusija: namera umetnika, ideje, poruke, stavovi, emocije, stilovi; tagiranje po kulturno-istorijskim spomenicima, znamenitim zgradama, privatnoj svojini, radovima umetnika;
• Materijali, opasnost po zdravlje i okolinu, mere zaštite;
• Orijentacioni izbor umetnika, umetničkih grupa i projekata: Edgar Mueller, Julian Beever, Kurt Wenner, Jeroen Koolhaas -Dre Urhahn, Ernesto Neto, Mark Jenkins, Peter Gibson, David Choe, Cityzenkane, Belx2, Lady Pink, Keith Jive, Baer, Ras Terms, Jon Reiss (Bomb it-dokumentarni film), Blu (odabrani radovi), Rinpa Eshidan, Reverse Graffiti Project;
• Izrada skice za mural ili grafit tradicionalnim materijalima ili u računarskom programu.

Posebni sadržaji:
• Istraživanje: ulična kultura, muzika i ples;
• Pantomima;
• Znamenite građevine Srbije;
• Izrada dokumentarnog filma.

Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave/učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.

Mesto realizacije nastave:
• odgovarajući kabinet.

Preporuke za realizaciju teme:
• razgovarati o tome šta jedan grafit čini umetničkim i o različitim doživljajima posmatrača;
• radove urađene u računarskom programu treba odštampati kako bi učenici po njima uradili slobodoručni crtež uz dodavanje originalnih detalja;
• u skladu sa mogućnostima, realizovati skicu ekološkim bojama na oštećenom zidu škole ili u okruženju;
• podsticati učenike da procenjuju svoj rad i radove drugih;
• po završetku teme prikazati radove svih učenika u prostoru škole i zajednički odabrati radove za objavljivanje na sajtu/profilu škole.

Internet:
http://www.graffiti.org/
http://www.barcelonastreetart.net/
http://www.unurth.com/
http://www.xmarkjenkinsx.com/outside.html
http://artradarjournal.com/2010/01/21/what-is-street-art-vandalism-graffiti-or-public-art-part-i/
http://www.metanamorph.com
http://www.european-street-painting.com
http://www.toxel.com/inspiration/2008/09/15/pedestrian-street-art-by-peter-gibson/
http://www.heatheronhertravels.com/crimes-of-passion-street-art-on-show-in-bristol/
http://weburbanist.com
http://www.carolynrydercooley.com/photo440.html
http://been-seen.com/index.php/articles/passport/creative-subways-around-the-world

Vremeplov

• Formiranje opšte slike o promenama u umetnosti tokom istorije.

IV stepen:
• navede uzroke promena u umetnosti tokom istorije;
• prepozna istorijski period prema prikazanom umetničkom delu;
• prikaže likovnim radom specifičnost odabranog istorijskog perioda

• Svakodnevni život, pronalasci, otkrića, važni istorijski događaji i ličnosti, odevanje, nameštaj, arhitektura, likovna umetnost, muzika, pozorište, ples, sport, zabava... od kritsko-mikenske kulture do kraja XX veka;
• Likovni prikaz istorijskog perioda po izboru učenika; izrada maski, kostima, šešira, perika, dekoracija, skica za upotrebne predmete...

Posebni sadržaji:
• Projekat svih odeljenja, tematska zabava - rekonstrukcija odabranog perioda: izrada scenografije, kostima, maski, frizura, šminke, izbor muzike, koncert, nastup hora, predstava, ples, lutkarsko pozorište...

Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave/učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.

Mesto realizacije nastave:
• odgovarajući kabinet.

Preporuke za realizaciju nastave:
• prikazati vizuelnu prezentaciju pojedinačnih istorijskih perioda, izneti samo ključne informacije i karakteristične primere;
• razgovarati o tome kako su istorijski događaji, razvoj tehnologije i otkrića uticali na promene u estetici i umetnosti;
• omogućiti učenicima nesputano iznošenje mišljenja i ideja;
• po završetku teme prikazati radove svih učenika u prostoru škole i zajednički odabrati radove za objavljivanje na sajtu/profilu škole.

Internet:
http://www.historyworld.net/
http://www.hyperhistory.com/
http://www.eyewitnesstohistory.com
http://www.britannica.com/
http://www.fashion-era.com/
http://www.essentialsofmusic.com/
http://www.theatrehistory.com/