TEMA

CILJ

ISHODI
Po završetku teme učenik će biti u stanju da:

PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

• Zdravstvena kultura i fizička aktivnost, kao osnova za realizovanje postavljenih ciljeva i ishoda

• Unapređivanje i očuvanje zdravlja;
• Uticaj na pravilno držanje tela (prevencija posturalnih poremećaja);

• Prepozna veze između fizičke aktivnosti i zdravlja;
• Objasni karakteristike položaja tela, pokreta i kretanja u profesiji za koju se školuje i uoči one, koje mogu imati negativan uticaj na njegov rast, razvoj;
• Odabere i izvede vežbe oblikovanja i vežbe iz korektivne gimnastike, koje će preventivno uticati na moguće negativne uticaje usled rada u odabranoj profesiji;

• Vežbe oblikovanja (jačanja, labavljenje i rastezanje);
• Vežbe iz korektivne gimnastike;
• Provera stanja motoričkih i funkcionalnih sposobnosti;

• Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja;
• Tokom realizacije časova fizičkog vaspitanja davati informacije o tome koje vežbe pozitivno utiču na status njihovog organizma, s obzirom na karakteristike njihove profesije, a koje negativno utiču na zdravlje;
• Učenici koji pohađaju četvorogodišnje stručne škole daleko su više opterećeni u redovnom obrazovanju praktičnom i teorijskom nastavom od ostalih učenika. Zbog toga je fizičko vaspitanje, u ovim školama, značajno za aktivan oporavak učenika, kompenzaciju i relaksaciju s obzirom na njihova česta statička i jednostrana opterećenja. Teorijska znanja iz oblasti fizičkih aktivnosti su od velikog značaja za ukupnim bavljenjem fizičkim vežbama.

Oblici nastave
Predmet se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• teorijska nastava (5 časa)
• merenje i testiranje (9 časova)
• praktična nastava (60 časova)

Podela odeljenja na grupe
Odeljenje se ne deli prilikom realizacije;
Nastava se izvodi frontalno i po grupama, u zavisnosti od karaktera metodske jedinice koja se realizuje. Ukoliko je potrebno, naročito za vežbe iz korektivne gimnastike, pristup je individualan.

Mesto realizacije nastave
• Teorijska nastava se realizuje u učionici ili u sali, istovremeno sa praktičnom nastavom;
• Praktična nastava realizuje se na sportskom vežbalištu (sala, sportski otvoreni tereni, bazen, klizalište, skijalište).

Preporuke za realizaciju nastave
• Nastava se realizuje u ciklusima koji traju približno 10-12 časova (uzastopnih). Nastavniku fizičkog vaspitanja je ostavljeno da, zavisno od potreba, precizira trajanje svakog ciklusa, kao i redosled njihovog sadržaja.

Sadržaj ciklusa je:
- za proveru nivoa znanja na kraju školske godine - jedan;
- za atletiku - jedan;
- za gimnastiku: vežbe na spravama i tlu - jedan
- za sport po izboru učenika - dva;
- za povezivanje fizičkog vaspitanja sa životom i radom - jedan.

Način ostvarivanja programa
Sadržaji programa usmereni su na: razvijanje fizičkih sposobnosti; sportsko-tehničko obrazovanje; povezivanje fizičkog vaspitanja sa životom i radom.
Godišnji plan, program i raspored kroseva, takmičenja, zimovanja i drugih oblika rada utvrđuje se na početku školske godine na nastavničkom veću, na predlog stručnog veća nastavnika fizičkog vaspitanja.
Stručno veće nastavnika fizičkog vaspitanja, samostalno, određuje redosled obrade pojedinih sadržaja programa i ciklusa.
Časovi u toku nedelje treba da budu raspoređeni u jednakim intervalima, ne mogu se održavati kao blok časovi. Nastava se ne može održavati istovremeno sa dva odeljenja ni na sportskom terenu ni u fiskulturnoj sali.
U svim razredima nastava fizičkog vaspitanja se realizuje odvojeno za učenike i odvojeno za učenice, a samo u školama koje imaju po dva paralelna objekta za fizičko vaspitanje dozvoljena je istovremena realizacija časa

Praćenje, vrednovanje i ocenjivanje
Praćenje napretka učenika u fizičkom vaspitanju se obavlja sukcesivno u toku čitave školske godine, na osnovu metodologije praćenja, merenja i vrednovanja efekata u fizičkom vaspitanju - standardi za ocenjivanje fizičkih sposobnosti učenika i postignuća u sportskim igrama

Minimalni obrazovni zahtevi
• Atletika: trčanje na 100 m za učenike i učenice, trčanje na 800 m za učenike i 500 m za učenice, skok udalj, uvis, bacanje kugle - na rezultat.
• Vežbe na spravama i tlu:
Za učenike: nastavni sadržaji iz programa vežbi na tlu, preskoka, jedne sprave u uporu i jedne sprave u visu;
Za učenice: nastavni sadržaji iz programa vežbi na tlu, preskoka, grede i dvovisinskog razboja.

Okvirni broj časova po temama
• Testiranje i provera savladanosti standarda iz osnovne škole (6 časova)
• Teorijskih časova (2 u prvom i 2 u drugom polugodištu).
• Atletika (13 časova)
• Gimnastika: vežbe na spravama i tlu (13) časova.
• Sportska igra: po izboru škole(13 časova)
• Fizička aktivnost, odnosno sportska aktivnost:u skladu sa mogućnostima škole a po izboru učenika (11 časova).
• Plivanje (10 časova).
• Provera znanja i veština (4 časa).

• Razvoj motoričkih i funkcionalnih sposobnosti čoveka, kao osnova za realizovanje postavljenih ciljeva i ishoda

• Razvoj i usavršavanje motoričkih sposobnosti i teorijskih znanja neophodnih za samostalni rad na njima;

• Imenuje motoričke sposobnosti koje treba razvijati, kao i osnovna sredstva i metode za njihov razvoj;
• Primeni adekvatna sredstva (izvodi vežbe) za razvoj i usavršavanje motoričkih sposobnosti iz: vežbi oblikovanja, atletike, gimnastike, plivanja i sportskih igara za razvoj: snage, brzine, izdržljivosti, gipkosti, spretnosti i okretnosti;

• Vežbe snage bez i sa malim tegovima (do 4 kg.);
• Trčanje na 60 m i 100 m;
• Trčanje na 800 m učenice i 1000 m učenici;
• Vežbe rastezanja (broj ponavljanja i izdržaj u krajnjem položaju),
• Poligoni spretnosti i okretnosti i sportske igre;
• Aerobik;

• Usvajanje znanja, umenja i veština iz sportskih grana i disciplina kao osnova za realizovanje postavljenih ciljeva i ishoda

• Atletika;

• Sportska gimnastika:
(Vežbe na spravama i tlu);

• Sportska igra (po izboru)

• fizička, odnosno sportska aktivnost: u skladu sa mogućnostima škole.

• Sticanje motoričkih umenja (veština) i teorijskih znanja neophodnih za za njihovo usvajanje;
• Motivacija učenika za bavljenjem fizičkim aktivnostima;
• Formiranje pozitivnog psihosocijalnih obrazaca ponašanja;
• Primena stečenih umenja, znanja i navika u svakodnevnim uslovima života i rada;
• Estetsko izražavanje pokretom i doživljavanje estetskih vrednosti pokreta i kretanja;
• Usvajanje etičkih vrednosti i podsticanje voljnih osobina učenika;
• Povezivanje motoričkih zadataka u celine;
• Uvođenje učenika u organizovani sistem priprema za školska takmičenja, igre, susrete i manifestacije;
• Razvijanje elemenata ritma u prepoznavanju celina: rad-odmor; naprezanje-relaksacija; ubrzanje-usporavanje;
• Izbor sportskih grana, sportsko-rekreativnih ili drugih kretnih aktivnosti kao trajnog opredeljenja za njihovo svakodnevno upražnjavanje;

• Kratko opiše osnovne karakteristike i pravila atletike, gimnastike i sportske grane - disciplina koje se uče;
• Demonstrira tehniku disciplina iz atletike i gimnastike (vežbi na spravama i tlu) koje - poseduje veštinu, tehniku i taktiku sportske igre kao i vežbe iz ostalih programom predviđenih sadržaja
• Detaljnije opiše pravila sportske grane za koju pokazuje poseban interes - za koju škola ima uslove;
• Objasni zbog kojih je karakteristika fizičkog vaspitanja važno, da aktivno učestvuje u procesu nastave i da samostalno sprovodi određen program fizičke i sportske aktivnosti;
• Želi da se bavi fizičkim, odnosno sportskim aktivnostima, pošto sagledava (detektuje) pozitivne karakteristike fizičke i sportske aktivnosti - njihove pozitivne uticaje na zdravlje, druženje i dobro raspoloženje;
• Sagleda negativne uticaje savremenog načina života (pušenje, droga, nasilje, delikventno ponašanje) i bude svestan da je fizičkim, odnosno sportskim aktivnostima moguće preduprediti negativne uticaje;
• Komunicira putem fizičkih odnosno sportskih aktivnosti sa svojim drugovima i uživa u druženju i kontaktima;
• Dovodi u vezu svakodnevni život i sposobnost za učenje i praktičan rad sa fizičkim, odnosno sportskim aktivnostima i pravilnom ishranom;
• samostalno bira fizičku, odnosno sportsku aktivnost i izvodi je u okruženju u kome živi (da li si ovo namerno izbacio?.
• Objasni da pokret i kretanje, bez obzira na to kojoj vrsti fizičke, odnosno sportske aktivnosti pripada, ima svoju estetsku komponentu (lepota izvođenja, lepota doživljaja);
• Uživa u izvođenju pokreta i kretanja;
• Navodi osnovne olimpijske principe i primenjuje ih na školskim sportskim takmičenjima i u slobodnom vremenu;
• Prepozna netolerantno ponašanje svojih drugova i reaguje na njega, širi duh prijateljstva, bude istrajan je u svojim aktivnostima.
• Se pravilno odnosi prema okruženju u kome vežba, rekreira se i bavi se sportom, što prenosi u svakodnevni život
• Učestvuje na školskom takmičenju i u sistemu školskih sportskih takmičenja

• ATLETIKA
U svim atletskim disciplinama treba raditi na razvijanju osnovnih motoričkih osobina za datu disciplinu;
Trčanja:
Usavršavanje tehnike trčanja na kratke i srednje staze:
- 100 m učenici i učenice;
- 800 m učenici i učenice
- štafeta 4 x 100 m učenici i učenice

Vežbanje tehnike trčanja na srednjim stazama umerenim intezitetom i različitim tempom u trajanju od 5 do 10 min.
Kros: jesenji i prolećni
- 800 m učenice,
- 1000 m učenici.
Skokovi:
Skok udalj koračnom tehnikom.
Skok uvis leđnom tehnikom
Bacanja:
Bacanje kugle, jedna od racionalnih tehnika (učenice 4 kg, učenici 5 kg).
Sprovesti takmičenja u odeljenju, na rezultat, u svim realizovanim atletskim disciplinama.

• SPORTSKA GIMNASTIKA: VEŽBE NA SPRAVAMA I TLU
Napomene:
- Nastavnik formira grupe na osnovu umenja (veština) učenika stečenih posle osnovne škole: osnovni, srednji i napredni nivo
- Nastavnik olakšava, odnosno otežava program na osnovu motoričkih sposobnosti i prethodno stečenih umenja učenika.
1. Vežbe na tlu
Za učenike i učenice:
- vaga pretklonom i zanoženjem i spojeno, odrazom jedne noge kolut napred;
- stav na šakama, izdržaj, kolut napred;
- dva povezana premeta strance udesno i ulevo;
- za napredni nivo premet strance sa okretom za 180° i doskokom na obe noge ("rondat")
2. Preskok
Za učenike konj u širinu visine 120 cm; za učenice 110 cm:
- zgrčka;
- raznoška
- za napredni nivo: sklopka
3. Krugovi
Za učenike /dohvatni krugovi/:
- iz mirnog visa vučenjem vis uzneto, spust u vis stražnji, izdržaj, vučenjem vis uzneto, spust u vis prednji.
Za učenice /dohvatni krugovi/:
- uz pomoć sunožnim odskokom naskok u zgib, njih u zgibu /uz pomoć/; spust u vis stojeći
4. Razboj
Za učenike /paralelni razboj/:
- iz njiha u uporu, prednjihom saskok sa okretom za 180° (okret prema pritci);
- njih u uporu, u zanjihu sklek, prednjihom upor, zanjih u uporu, u prednjihu sklek
Za učenice /dvovisinski razboj ili jedna pritka vratila/:
- naskok u upor na n/p, premah jednom nogom do upora jašućeg, prehvat u pothvat upornom rukom (do prednožne) i spojeno odnoženjem zanožne premah i saskok sa okretom za 90° (odnoška), završiti bokom prema pritci.
5. Vratilo
Za učenike /dohvatno vratilo/:
- sunožnim odrivom uzmak; kovrtljaj nazad u uporu prednjem; saskok zamahom u zanoženje (zanjihom).
6. Greda
Za učenice /visoka greda/:
- zaletom i sunožnim odskokom naskok u upor, premah odnožno desnom; okret za 90°, uporom rukama ispred tela prednos raznožno; osloncem nogu iza tela (napredniji nivo: zamahom u zanoženje) do upora čučećeg; usprav, usprav, hodanje u usponu sa dokoracima, vaga pretklonom, usklon, saskok pruženim telom (čeono ili bočno u odnosu na spravu)
7. Konj sa hvataljkama
Za učenike:
- premah odnožno desnom napred zamah ulevo, zamah udesno, zamah ulevo i spojeno premah levom napred; premah desnom nazad, zamah ulevo, zamah udesno i spojeno odnoženjem desne, saskok sa okretom za 90° ulevo do stava na tlu, levi bok prema konju.

Školsko takmičenje (odeljenje, škola): aktiv nastavnika fizičkog vaspitanja bira sprave na kojima će se učenici takmičiti.
Za naprednije učenike: sastavi iz sistema školskih sportskih takmičenja i učešće na višim nivoima školskih takmičenja.
Minimalni obrazovni zahtevi:
Za učenike: nastavni sadržaji iz programa vežbi na tlu, preskoka, jedne sprave u uporu i jedne sprave u visu;
Za učenice: nastavni sadržaji iz programa vežbi na tlu, preskoka, grede i dvovisinskog razboja.

• SPORTSKA IGRA (po izboru)
- Ponavljanje i učvršćivanje ranije obučavanih elemenata igre.
- Dalje proširivanje i produbljavanje tehničko-taktičke pripremljenosti učenika u skladu sa izbornim programom za datu igru. Na osnovu prethodnih umenja u tehnici i taktici nastavnik planira konkretne sadržaje iz sportske igre.

• Aktiv nastavnika, prema programu koji sam donosi (iz programa trećeg razreda (program po izboru učenika) u skladu sa mogućnostima škole, organizuje nastavu za koju učenici pokažu posebno interesovanje.
• Preporuka: ukoliko je moguće, organizovati nastavu plivanja (posebno obuku za neplivače)

TEMA

CILJ

ISHODI
Po završetku teme učenik će biti u stanju da:

PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

• Zdravstvena kultura i fizička aktivnost, kao osnova za realizovanje postavljenih ciljeva i ishoda

• Unapređivanje i očuvanje zdravlja;
• Uticaj na pravilno držanje tela (prevencija posturalnih poremećaja);

• Prepozna veze između fizičke aktivnosti i zdravlja;
• Objasni karakteristike položaja tela, pokreta i kretanja u profesiji za koju se školuje i uoči one, koje mogu imati negativan uticaj na njegov rast, razvoj;
• Odabere i izvede vežbe oblikovanja i vežbe iz korektivne gimnastike, koje će preventivno uticati na moguće negativne uticaje usled rada u odabranoj profesiji;

• Vežbe oblikovanja (jačanja, labavljenje i rastezanje);
• Vežbe iz korektivne gimnastike;
• Provera stanja motoričkih i funkcionalnih sposobnosti;

• Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja;
• Tokom realizacije časova fizičkog vaspitanja davati informacije o tome koje vežbe pozitivno utiču na status njihovog organizma, s obzirom na karakteristike njihove profesije, a koje negativno utiču na zdravlje;
• Učenici koji pohađaju četvorogodišnje stručne škole daleko su više opterećeni u redovnom obrazovanju praktičnom i teorijskom nastavom od ostalih učenika.
• Zbog toga je fizičko vaspitanje, u ovim školama, značajno za aktivan oporavak učenika, kompenzaciju i relaksaciju s obzirom na njihova česta statička i jednostrana opterećenja. Teorijska znanja iz oblasti fizičkih aktivnosti su od velikog značaja za ukupnim bavljenjem fizičkim vežbama.

Oblici nastave
Predmet se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• teorijska nastava (4 časa)
• merenje i testiranje (8 časova)
• praktična nastava (60 časova)

Podela odeljenja na grupe
Odeljenje se ne deli prilikom realizacije;
Nastava se izvodi frontalno i po grupama, u zavisnosti od karaktera metodske jedinice koja se realizuje. Ukoliko je potrebno, naročito za vežbe iz korektivne gimnastike, pristup je individualan.

Mesto realizacije nastave
• Teorijska nastava se realizuje u učionici ili u sali, istovremeno sa praktičnom nastavom;
• Praktična nastava realizuje se na sportskom vežbalištu (sala, sportski otvoreni tereni, bazen, klizalište, skijalište).

Preporuke za realizaciju nastave
• Nastava se realizuje u ciklusima koji traju približno 10-12 časova (uzastopnih). Nastavniku fizičkog vaspitanja je ostavljeno da, zavisno od potreba, precizira trajanje svakog ciklusa, kao i redosled njihovog sadržaja.

Sadržaj ciklusa je:
- za proveru nivoa znanja na kraju školske godine - jedan;
- za atletiku - jedan;
- za gimnastiku: vežbe na spravama i tlu - jedan
- za sport po izboru učenika - dva;
- za povezivanje fizičkog vaspitanja sa životom i radom - jedan.

Način ostvarivanja programa
Sadržaji programa usmereni su na: razvijanje fizičkih sposobnosti; sportsko-tehničko obrazovanje; povezivanje fizičkog vaspitanja sa životom i radom.
Godišnji plan, program i raspored kroseva, takmičenja, zimovanja i drugih oblika rada utvrđuje se na početku školske godine na nastavničkom veću, na predlog stručnog veća nastavnika fizičkog vaspitanja.
Stručno veće nastavnika fizičkog vaspitanja, samostalno, određuje redosled obrade pojedinih sadržaja programa i ciklusa.
Časovi u toku nedelje treba da budu raspoređeni u jednakim intervalima, ne mogu se održavati kao blok časovi. Nastava se ne može održavati istovremeno sa dva odeljenja ni na sportskom terenu ni u fiskulturnoj sali.
U svim razredima nastava fizičkog vaspitanja se realizuje odvojeno za učenike i odvojeno za učenice, a samo u školama koje imaju po dva paralelna objekta za fizičko vaspitanje dozvoljena je istovremena realizacija časa

Praćenje, vrednovanje i ocenjivanje
Praćenje napretka učenika u fizičkom vaspitanju se obavlja sukcesivno u toku čitave školske godine, na osnovu metodologije praćenja, merenja i vrednovanja efekata u fizičkom vaspitanju - standardi za ocenjivanje fizičkih sposobnosti učenika i postignuća u sportskim igrama

Minimalni obrazovni zahtevi
• Atletika: trčanje na 100 m za učenike i učenice, trčanje na 800 m za učenike i 500 m za učenice, skok udalj, uvis, bacanje kugle - na rezultat.
• Vežbe na spravama i tlu:
Za učenike: nastavni sadržaji iz programa vežbi na tlu, preskoka, jedne sprave u uporu i jedne sprave u visu;
Za učenice: nastavni sadržaji iz programa vežbi na tlu, preskoka, grede i dvovisinskog razboja.

Okvirni broj časova po temama
• Testiranje i provera savladanosti standarda iz osnovne škole (6 časova)
• Teorijskih časova (2 u prvom i 2 u drugom polugodištu).
• Atletika (13 časova)
• Gimnastika: vežbe na spravama i tlu (13 časova).
• Sportska igra: po izboru škole(12 časova)
• Fizička aktivnost, odnosno sportska aktivnost:u skladu sa mogućnostima škole a po izboru učenika (10 časova).
• Plivanje (10 časova).
• Provera znanja i veština (4 časa).

POSEBNE AKTIVNOSTI
- Iz fonda radnih dana i za izvođenje redovne nastave škola u toku školske godine organizuje:
- Dva celodnevna izleta sa pešačenjem

- I razred do 12km (ukupno u oba pravca);
- II razred do 14 km (ukupno u oba pravca);
- III razred do 16 km(ukupno u oba pravca);

- Dva krosa: jesenji i prolećni
- Stručno veće nastavnika fizičkog vaspitanja utvrđuje program i sadržaj izleta, i dužinu staze za kroseve, prema uzrastu učenika.

Škola organizuje i sprovodi sportska takmičenja, kao jedinstveni deo procesa nastave fizičkog vaspitanja.
sportska takmičenja organizuju se u okviru radne subote i u drugo vreme koje odredi škola. Međuškolska sportska takmičenja organizuju se u okviru kalendara koje odredi Savez za školski sport i olimpijsko vaspitanje Srbije koje je ujedno i organizator ovih takmičenja.

• Razvoj motoričkih i funkcionalnih sposobnosti čoveka, kao osnova za realizovanje postavljenih ciljeva i ishoda

• Razvoj i usavršavanje motoričkih sposobnosti i teorijskih znanja neophodnih za samostalni rad na njima;

• Imenuje motoričke sposobnosti koje treba razvijati, kao i osnovna sredstva i metode za njihov razvoj;
• Primeni adekvatna sredstva (izvodi vežbe) za razvoj i usavršavanje motoričkih sposobnosti iz: vežbi oblikovanja, atletike, gimnastike, plivanja i sportskih igara za razvoj: snage, brzine, izdržljivosti, gipkosti, spretnosti i okretnosti;

• Vežbe snage bez i sa malim tegovima (do 4 kg.);
• Trčanje na 60 m i 100 m;
• Trčanje na 800 m učenice i 1000 m učenici;
• Vežbe rastezanja (broj ponavljanja i izdržaj u krajnjem položaju),
• Poligoni spretnosti i okretnosti i sportske igre;
• Aerobik;

• Usvajanje znanja, umenja i veština iz sportskih grana i disciplina kao osnova za realizovanje postavljenih ciljeva i ishoda

• Atletika;

• Sportska gimnastika:
(Vežbe na spravama i tlu);

• Sportska igra (po izboru)

• Fizička, odnosno sportska aktivnost: u skladu sa mogućnostima škole

• Motivacija učenika za bavljenjem fizičkim aktivnostima;
• Formiranje pozitivnog psihosocijalnih obrazaca ponašanja
• Primena stečenih umenja, znanja i navika koje se koriste u svakodnevnim uslovima života i rada
• Estetsko istraživanje pokretom i doživljavanje estetskih vrednosti;
• Usvajanje etičkih vrednosti i podsticanje voljnih osobina učenika
• Sticanje i usavršavanje motoričkih znanja, umeća, veština, tehnika i navika predviđenih programom za bazične sportske grane.
• Povezivanje motoričkih zadataka u celine, ali bez stvaranja krutih motoričkih automatizama;
• Uvođenje učenika u organizovani sistem priprema za igre, susrete i manifestacije;
• Razvijanje elemenata ritma sjedinjavanjem kinetičkih i energetskih elemenata u cjeline: rad-odmor; naprezanje-relaksacija; ubrzanje-usporavanje;
• Izbor sportova, odnosno sportsko-rekreativnih ili drugih kretnih aktivnosti kao trajnog opredeljenja za njihovo svakodnevno upražnjavanje.

• Kratko opisati osnovne karakteristike i pravila sportske grane atletike, gimnastike i sportske grane - disciplina koje se uče.
• Demonstrirati - vežbe i tehnike atletskih disciplina i vežbi na spravama i tlu koje se uče (posedovati veštinu)
• Detaljnije opisati pravila sportske grane za koju pokazuje poseban interes, za koju škola ima uslove.
• Objasniti zbog kojih je karakteristika fizičkog vaspitanja važno da aktivno učestvuje u procesu nastave i da samostalno sprovodi određen program fizičke i sportske aktivnosti.
• Učenici će želeti da se bavi fizičkim, odnosno sportskim aktivnostima pošto će sagledati (detektovati) pozitivne karakteristike fizičke i sportske aktivnosti i njihove pozitivne uticaje na zdravlje, druženje i dobro raspoloženje.
• Sagledati negativne uticaje savremenog načina života (pušenje, droga, nasilje, delikventno ponašanje) i svestan je da fizičkim, odnosno sportskim aktivnostima moguće je preduprediti negativne uticaje
• Putem fizičkih odnosno sportskih aktivnosti komunicirati sa svojim drugovima i uživati u druženju i kontaktima.
• Dovesti u vezu svakodnevni život i sposobnost za učenje i praktičan rad sa fizičkim, odnosno sportskim aktivnostima i pravilnom ishranom.
• Objasniti da pokret i kretanje, bez obzira na to kojoj vrsti fizičke, odnosno sportske aktivnosti pripadaju, imaju svoju estetsku komponentu(lepota izvođenja, lepota doživljaja).
• Učenik uživa u izvođenju pokreta i kretanja.
• Učenik navodi osnovne olimpijske principe i primenjuje ih na školskim sportskim takmičenjima i u slobodnom vremenu.
• Prepoznaje netolerantno ponašanje svojih drugova i reaguje na njega, širi duh prijateljstva, istrajan je u svojim aktivnostima.
• Ima pravilan odnos prema okruženju u kojem vežba, rekreira se i bavi se sportom.

• ATLETIKA U svim atletskim disciplinama treba raditi na razvijanju osnovnih motoričkih osobina za datu disciplinu;

Trčanja:
Usavršavanje tehnike trčanja na kratke i srednje staze:
- 100 m učenici i učenice;
- 800 m učenici i učenice;
- štafeta 4 x 100 m učenici i učenice

Vežbanje tehnike trčanja na srednjim stazama umerenim intezitetom i različitim tempom u trajanju od 5 do 10 min.
Kros: jesenji i prolećni
- 800 m učenice,
- 1000 m učenici.
Skokovi:
Skok udalj koračnom tehnikom.
Skok uvis leđnom tehnikom.
Bacanja:
Bacanje kugle, jedna od racionalnih tehnika (učenice 4 kg, učenici 5 kg).
Sprovesti takmičenja u odeljenju, na rezultat, u svim realizovanim atletskim disciplinama.

• SPORTSKA GIMNASTIKA: VEŽBE NA SPRAVAMA I TLU
Napomena:
- Nastavnik olakšava, odnosno otežava program na osnovu motoričkih sposobnosti i prethodno stečenih umenja učenika.
1. Vežbe na tlu
Za učenike i učenice:
- iz upora za rukama, zibom, provlak zgrčeno napred do upora pred rukama (opruženo);
- kolut napred i spojeno uspravom do vage pretklonom i zanoženjem, izdržaj
- premet strance uporom u "bolju" stranu i spojeno, premet strance u "slabiju" stranu
- za napredni nivo premet napred uporom
2. Preskok
Za učenike konj u širinu visine 120 cm; za učenice 110 cm:
- zgrčka;
- raznoška
- za napredni nivo: sklopka i preskoci sa zanoženjem
3. Krugovi
Za učenike /doskočni krugovi/:
- njih, zanjihom saskok, uz pomoć.
4. Razboj
Za učenike /paralelni razboj/:
- iz upora sedećeg raznožno pred rukama, prehvatom napred i dizanjem sklonjeno stav na ramenima, spust nazad u upor sedeći raznožno, prehvat rukama iza butina, snožiti i zanjihom saskok.
Za učenice /dvovisinski razboj, jedna pritka, vratilo/:
- vis na v/p licem prema n/p: klim, premah zgrčeno jednom nogom do visa ležećeg na n/p, prehvat (može raznoručno) na n/p do upora jašućeg; premah odnožno prednožnom (unazad) do upora prednjeg; zamahom unazad (zanjihom) saskok pruženim telom;
- jedna pritka: naskok u upr prednji, premah odnožno jednom nogom do upora jašućeg; premah odnožno zanožnom do upora stražnjeg; saskok sasedom (zamahom nogama unapred).
5. Vratilo
Za učenike /doskočno vratilo/
- iz mirnog visa uzmak do upora, zamahom nogama unazad (zanjihom) saskok uvito
6. Greda
Za učenice /visoka greda/:
- zaletom i sunožnim odskokom naskok u upor čučeći; okret za 90° usprav u uspon, okret za 180°, lagano trčanje na prstima, skok sa promenom nogu, koraci u usponu do kraja grede; saskok zgrčeno (bočno u odnosu na gredu).
7. Konj sa hvataljkama
Za učenike:
- iz upora pred rukama, kolo zanožno levom, kolo zanožno desnom.
Školsko takmičenje (odeljenje, škola): aktiv nastavnika fizičkog vaspitanja bira sprave na kojima će se učenici takmičiti.
Za naprednije učenike: sastavi iz sistema školskih sportskih takmičenja i učešće na višim nivoima školskih takmičenja.

Minimalni obrazovni zahtevi:
Za učenike: nastavni sadržaji iz programa vežbi na tlu, preskoka, jedne sprave u uporu i jedne sprave u visu;
Za učenice: nastavni sadržaji iz programa vežbi na tlu, preskoka, grede i dvovisinskog razboja.

• SPORTSKA IGRA (po izboru)
- Ponavljanje i učvršćivanje ranije obučavanih elemenata igre.
- Dalje proširivanje i produbljavanje tehničko-taktičke pripremljenosti učenika u skladu sa izbornim programom za datu igru. Na osnovu prethodnih umenja u tehnici i taktici nastavnik planira konkretne sadržaje iz sportske igre.

• Aktiv nastavnika, prema programu koji sam donosi (iz programa trećeg razreda (program po izboru učenika) u skladu sa mogućnostima škole, organizuje nastavu za koju učenici pokažu posebno interesovanje

TEMA

CILJ

ISHODI
Po završetku teme učenik će biti u stanju da:

PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

• Zdravstvena kultura i fizička aktivnost, kao osnova za realizovanje postavljenih ciljeva i ishoda

• Unapređivanje i očuvanje zdravlja;
• Uticaj na pravilno držanje tela (prevencija posturalnih poremećaja);

• Prepoznati veze između fizičke aktivnosti i zdravlja.
• Objasniti karakteristike položaja tela, pokreta i kretanja u profesiji za koju se školuje i uočiti one, koje mogu imati negativan uticaj na njegov rast, razvoj;
• Odabrati i izvesti vežbe oblikovanja i vežbe iz korektivne gimnastike, koje će preventivno uticati na moguće negativne uticaje usled rada u odabranoj profesiji.

• Vežbe oblikovanja (jačanja, labavljenje i rastezanje).
• Vežbe iz korektivne gimnastike
• Provera stanja motoričkih i funkcionalnih sposobnosti

• Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja;
• Tokom realizacije časova fizičkog vaspitanja davati informacije o tome koje vežbe pozitivno utiču na status njihovog organizma, s obzirom na karakteristike njihove profesije, a koje negativno utiču na zdravlje;
• Učenici koji pohađaju četvorogodišnje stručne škole daleko su više opterećeni u redovnom obrazovanju praktičnom i teorijskom nastavom od ostalih učenika.
• Zbog toga je fizičko vaspitanje, u ovim školama, značajno za aktivan oporavak učenika, kompenzaciju i relaksaciju s obzirom na njihova česta statička i jednostrana opterećenja. Teorijska znanja iz oblasti fizičkih aktivnosti su od velikog značaja za ukupnim bavljenjem fizičkim vežbama.

Oblici nastave
Predmet se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• teorijska nastava (4 časa)
• merenje i testiranje (8 časova)
• praktična nastava (58 časova)

Podela odeljenja na grupe
Odeljenje se ne deli prilikom realizacije;
Nastava se izvodi frontalno i po grupama, u zavisnosti od karaktera metodske jedinice koja se realizuje. Ukoliko je potrebno, naročito za vežbe iz korektivne gimnastike, pristup je individualan.

Mesto realizacije nastave
• Teorijska nastava se realizuje u učionici ili u sali, istovremeno sa praktičnom nastavom;
• Praktična nastava realizuje se na sportskom vežbalištu (sala, sportski otvoreni tereni, bazen, klizalište, skijalište).

Preporuke za realizaciju nastave
• Nastava se realizuje u ciklusima koji traju približno 10-12 časova (uzastopnih). Nastavniku fizičkog vaspitanja je ostavljeno da, zavisno od potreba, precizira trajanje svakog ciklusa, kao i redosled njihovog sadržaja.

Sadržaj ciklusa je:
- za proveru nivoa znanja na kraju školske godine - jedan;
- za atletiku - jedan;
- za gimnastiku: vežbe na spravama i tlu - jedan
- za sport po izboru učenika - dva;
- za povezivanje fizičkog vaspitanja sa životom i radom - jedan.

Način ostvarivanja programa
Sadržaji programa usmereni su na: razvijanje fizičkih sposobnosti; sportsko-tehničko obrazovanje; povezivanje fizičkog vaspitanja sa životom i radom.
Godišnji plan, program i raspored kroseva, takmičenja, zimovanja i drugih oblika rada utvrđuje se na početku školske godine na nastavničkom veću, na predlog stručnog veća nastavnika fizičkog vaspitanja.
Stručno veće nastavnika fizičkog vaspitanja, samostalno, određuje redosled obrade pojedinih sadržaja programa i ciklusa.
Časovi u toku nedelje treba da budu raspoređeni u jednakim intervalima, ne mogu se održavati kao blok časovi. Nastava se ne može održavati istovremeno sa dva odeljenja ni na sportskom terenu ni u fiskulturnoj sali.
U svim razredima nastava fizičkog vaspitanja se realizuje odvojeno za učenike i odvojeno za učenice, a samo u školama koje imaju po dva paralelna objekta za fizičko vaspitanje dozvoljena je istovremena realizacija časa.

Praćenje, vrednovanje i ocenjivanje
Praćenje napretka učenika u fizičkom vaspitanju se obavlja sukcesivno u toku čitave školske godine, na osnovu metodologije praćenja, merenja i vrednovanja efekata u fizičkom vaspitanju - standardi za ocenjivanje fizičkih sposobnosti učenika i postignuća u sportskim igrama

Okvirni broj časova po temama
• Testiranje i provera savladanosti standarda iz osnovne škole (6 časova)
• Teorijskih časova (2 u prvom i 2 u drugom polugodištu).
• Atletika (12 časova)
• Gimnastika: vežbe na spravama i tlu (12) časova.
• Sportska igra: po izboru škole(12 časova)
• Fizička aktivnost, odnosno sportska aktivnost:u skladu sa mogućnostima škole a po izboru učenika (10 časova).
• Plivanje (10 časova).
• Provera znanja i veština (4 časa).

POSEBNE AKTIVNOSTI
- Iz fonda radnih dana i za izvođenje redovne nastave škola u toku školske godine organizuje:
- Dva celodnevna izleta sa pešačenjem

- I razred do 12km (ukupno u oba pravca);
- II razred do 14 km (ukupno u oba pravca);
- III razred do 16 km(ukupno u oba pravca);

• Dva krosa: jesenji i prolećni
- Stručno veće nastavnika fizičkog vaspitanja utvrđuje program i sadržaj izleta, i dužinu staze za kroseve, prema uzrastu učenika.

Škola organizuje i sprovodi sportska takmičenja, kao jedinstveni deo procesa nastave fizičkog vaspitanja.
sportska takmičenja organizuju se u okviru radne subote i u drugo vreme koje odredi škola. Međuškolska sportska takmičenja organizuju se u okviru kalendara koje odredi Savez za školski sport i olimpijsko vaspitanje Srbije koje je ujedno i organizator ovih takmičenja.

• Razvoj motoričkih i funkcionalnih sposobnosti čoveka, kao osnova za realizovanje postavljenih ciljeva i ishoda

• Razvoj i usavršavanje motoričkih sposobnosti i teorijskih znanja neophodnih za samostalni rad na njima;

• Imenovati motoričke sposobnosti koje treba razvijati i koja su sredstva i metode za njihov razvoj;
• Primeniti (izvoditi) adekvatna sredstva za razvoj i usavršavanje motoričkih sposobnosti iz: vežbi oblikovanja, atletike, gimnastike, plivanja i sportskih igara za razvoj: snage, brzine, gipkosti, spretnosti i okretnosti.

• Vežbe snage bez i sa malim tegovima (do 4 kg.);
• Trčanje na 800 m učenice i 1000 m učenici;
• Trčanje na 60 m i 100 m;
• Vežbe rastezanja (broj ponavljanja i izdržaj u krajnjem položaju),
• Poligoni spretnosti i okretnosti i sportske igre;
• Aerobik
• Obuka tehnika plivanja

• Usvajanje znanja, umenja i veština iz sportskih grana i disciplina kao osnova za realizovanje postavljenih ciljeva i ishoda

• Atletika;

• Sportska gimnastika:
(Vežbe na spravama i tlu);

• Sportska igra (po izboru)

• Fizička, odnosno sportska aktivnost: u skladu sa mogućnostima škole

• Sticanje motoričkih umenja (veština) i teorijskih znanja neophodnih za za njihovo usvajanje;
• Motivacija učenika za bavljenjem fizičkim aktivnostima;
• Formiranje pozitivnog psihosocijalnih obrazaca ponašanja;
• Primena stečenih umenja, znanja i navika u svakodnevnim uslovima života i rada;
• Estetsko izražavanje pokretom i doživljavanje estetskih vrednosti pokreta i kretanja;
• Usvajanje etičkih vrednosti i podsticanje voljnih osobina učenika;
• Povezivanje motoričkih zadataka u celine; Uvođenje učenika u organizovani sistem priprema za školska takmičenja, igre, susrete i manifestacije;
• Razvijanje elemenata ritma u prepoznavanju celina: rad-odmor; naprezanje-relaksacija; ubrzanje-usporavanje;
• Izbor sportskih grana, sportsko-rekreativnih ili drugih kretnih aktivnosti kao trajnog opredeljenja za njihovo svakodnevno upražnjavanje;

• Kratko opisati osnovne karakteristike i pravila sportske grane atletike, gimnastike i sportske grane - disciplina koje se uče.
• Demonstrirati - vežbe i tehnike atletskih disciplina i vežbi na spravama i tlu koje se uče (posedovati veštinu)
• Detaljnije opisati pravila sportske grane za koju pokazuje poseban interes, za koju škola ima uslove.
• Objasniti zbog kojih je karakteristika fizičkog vaspitanja važno da aktivno učestvuje u procesu nastave i da samostalno sprovodi određen program fizičke i sportske aktivnosti.
• Učenici će želeti da se bavi fizičkim, odnosno sportskim aktivnostima pošto će sagledati (detektovati) pozitivne karakteristike fizičke i sportske aktivnosti i njihove pozitivne uticaje na zdravlje, druženje i dobro raspoloženje.
• Sagledati negativne uticaje savremenog načina života (pušenje, droga, nasilje, delikventno ponašanje) i svestan je da fizičkim, odnosno sportskim aktivnostima moguće je preduprediti negativne uticaje
• Putem fizičkih odnosno sportskih aktivnosti komunicirati sa svojim drugovima i uživati u druženju i kontaktima.
• Dovesti u vezu svakodnevni život i sposobnost za učenje i praktičan rad sa fizičkim, odnosno sportskim aktivnostima i pravilnom ishranom.
• Objasniti da pokret i kretanje, bez obzira na to kojoj vrsti fizičke, odnosno sportske aktivnosti pripadaju, imaju svoju estetsku komponentu(lepota izvođenja, lepota doživljaja).
• Učenik uživa u izvođenju pokreta i kretanja.
• Učenik navodi osnovne olimpijske principe i primenjuje ih na školskim sportskim takmičenjima i u slobodnom vremenu.
• Prepoznaje netolerantno ponašanje svojih drugova i reaguje na njega, širi duh prijateljstva, istrajan je u svojim aktivnostima.
• Ima pravilan odnos prema okruženju u kojem vežba, rekreira se i bavi se sportom.

• ATLETIKA
U svim atletskim disciplinama treba raditi na usavršavanju tehnike i razvijanju vodećih motoričkih osobina za datu disciplinu.
Trčanje
Trčanje na 100 m - učenici i učenice,
na 1000 m - učenici,
na 800 m - učenice,
Štafeta 4x100 m učenici i učenice.
Skokovi
Skok udalj - odabranom tehnikom;
Skok uvis - odabranom tehnikom.
Bacanje
Bacanje kugle racionalnom tehnikom (učenici 6 kg i učenice 4 kg).

• SPORTSKA GIMNASTIKA: VEŽBE NA SPRAVAMA I TLU
Napomena:
- Nastavnik olakšava, odnosno otežava program na osnovu motoričkih sposobnosti i prethodno stečenih umenja učenika.

1. Vežbe na tlu
Za učenike i učenice:
- iz upora za rukama, zibom, premah odbočno do upora pred rukama (opruženo).
- kombinacija vežbi koja sadrži (vežbe se biraju, oduzimaju ili dodaju u skladu sa mogućnostima učenika): plesne korake; skok sa okretom za 180°; okret na dve ili jednoj nozi; premet strance; kolut napred sunožnim odrazom i malim letom; vagu pretklonom i zanoženjem; stav na šakama kolut napred i sp. skok sa okretom (proizvoljan broj stepeni);
- za napredniji nivo: kolut leteći i prekopit napred, uz pomoć.

2. Preskok
Za učenike konj u širinu visine 120 cm; za učenice 110 cm:
- zgrčka;
- raznoška
- za napredni nivo: sklopka; preskoci sa zanoženjem i "prekopit"

3. Krugovi
Za učenike /doskočni krugovi/:
- vučenjem vis uzneto; vis strmoglavo; vis uzneto; spust u vis stražnji - izdržaj; vučenjem vis uzneto; spust u vis prednji (polako); saskok
4. Razboj
Za učenike /paralelni razboj/:
- iz zamaha u uporu prednjihom spust u sklek, zanjih u skleku i spojeno upor (u zanjihu); prednjih i spojeno sklek, zanjihom upor (ponoviti 2 do 3 puta)
Za učenice /dvovisinski razboj, jedna pritka, vratilo/:
- licem prema n/p, zaletom i sunožnim odskokom naskok upor prednji; premah odnožno desnom (levom) u upor jašući; prehvat na v/p; premah odnožno zanožnom do visa sedećeg, podmetnim opružanjem ili odrivom od n/p prednjih i spojeno saskok u prednjihu (uz pomoć) do stava na tlu, leđima prema v/p;
- jedna pritka: zaletom i sunožnim odskokom naskok upor prednji; premah odnožno desnom (levom) do upora jašućeg, premah odnožno zanožnom do upora stražnjeg; sased sa okretom za 90°.

5. Vratilo
Za učenike /doskočno i dohvatno ili dočelno vratilo/:
- /doskočno/: podmetno uspostavljanje niha; njihanje sa povećavanjem amplitude i saskok u prednjihu ili zanjihu uz pomoć;
- /dohvatno ili dočelno/: kovrtljaj nazad u uporu.

6. Greda
Za učenice /visoka greda/:
- zaletom i sunožnim odskokom naskok u upor čučeći odnožno; okret za 90° do upora čučećeg; usprav, odručiti; koraci u usponu dokoracima; vaga pretklonom i zanoženjem, usklon; sunožnim odskokom skok sa pomeranjem; okret za 90° u usponu; saskok pruženim telom ili, za napredniji nivo - sa prednožnim raznoženjem

7. Konj sa hvataljkama
Za učenike:
- iz upora prednjeg kolo predožno desnom, kolo prednožno levom;
- iz upora stražnjeg kolo odnožno desnom, kolo odnožno levom

Školsko takmičenje (odeljenje, škola): aktiv nastavnika fizičkog vaspitanja bira sprave na kojima će se učenici takmičiti.
Za naprednije učenike: sastavi iz sistema školskih sportskih takmičenja i učešće na višim nivoima školskih takmičenja.

Minimalni obrazovni zahtevi:
Za učenike: nastavni sadržaji iz programa vežbi na tlu, preskoka, jedne sprave u uporu i jedne sprave u visu;
Za učenice: nastavni sadržaji iz programa vežbi na tlu, preskoka, grede i dvovisinskog razboja.

• SPORTSKA IGRA (po izboru)
- Ponavljanje i učvršćivanje ranije obučavanih elemenata igre.
- Dalje proširivanje i produbljavanje tehničko-taktičke pripremljenosti učenika u skladu sa izbornim programom za datu igru. Na osnovu prethodnih umenja u tehnici i taktici nastavnik planira konkretne sadržaje iz sportske igre.

• Aktiv nastavnika, prema programu koji sam donosi (iz programa trećeg razreda (program po izboru učenika) u skladu sa mogućnostima škole, organizuje nastavu za koju učenici pokažu posebno interesovanje

TEMA

CILJ

ISHODI
Po završetku teme učenik će biti u stanju da:

PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

• Zdravstvena kultura i fizička aktivnost, kao osnova za realizovanje postavljenih ciljeva i ishoda

• Unapređivanje i očuvanje zdravlja;
• Uticaj na pravilno držanje tela (prevencija posturalnih poremećaja);

• Prepozna veze između fizičke aktivnosti i zdravlja;
• Objasni karakteristike položaja tela, pokreta i kretanja u profesiji za koju se školuje i uoči one, koje mogu imati negativan uticaj na njegov rast, razvoj;
• Odabere i izvede vežbe oblikovanja i vežbe iz korektivne gimnastike, koje će preventivno uticati na moguće negativne uticaje usled rada u odabranoj profesiji;

• Vežbe oblikovanja (jačanja, labavljenje i rastezanje);
• Vežbe iz korektivne gimnastike;
• Provera stanja motoričkih i funkcionalnih sposobnosti;

• Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja;
• Tokom realizacije časova fizičkog vaspitanja davati informacije o tome koje vežbe pozitivno utiču na status njihovog organizma, s obzirom na karakteristike njihove profesije, a koje negativno utiču na zdravlje;
• Učenici koji pohađaju četvorogodišnje stručne škole daleko su više opterećeni u redovnom obrazovanju praktičnom i teorijskom nastavom od ostalih učenika.
• Zbog toga je fizičko vaspitanje, u ovim školama, značajno za aktivan oporavak učenika, kompenzaciju i relaksaciju s obzirom na njihova česta statička i jednostrana opterećenja. Teorijska znanja iz oblasti fizičkih aktivnosti su od velikog značaja za ukupnim bavljenjem fizičkim vežbama.

Oblici nastave
Predmet se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• teorijska nastava (4 časa)
• merenje i testiranje (6 časova)
• praktična nastava (52 časa)

Podela odeljenja na grupe
Nastava se izvodi frontalno i po grupama, u zavisnosti od karaktera metodske jedinice koja se realizuje. Ukoliko je potrebno, naročito za vežbe iz korektivne gimnastike, pristup je individualan.

Mesto realizacije nastave
• Teorijska nastava se realizuje u učionici ili u sali, istovremeno sa praktičnom nastavom;
• Praktična nastava realizuje se na sportskom vežbalištu (sala, sportski otvoreni tereni, bazen, klizalište, skijalište).

Preporuke za realizaciju nastave
• Nastava se realizuje u ciklusima koji traju približno 10-12 časova (uzastopnih). Nastavniku fizičkog vaspitanja je ostavljeno da, zavisno od potreba, precizira trajanje svakog ciklusa, kao i redosled njihovog sadržaja.

Sadržaj ciklusa je:
- za proveru nivoa znanja na kraju školske godine - jedan;
- za atletiku - jedan;
- za gimnastiku: vežbe na spravama i tlu - jedan
- za sport po izboru učenika - dva;
- za povezivanje fizičkog vaspitanja sa životom i radom - jedan.

Način ostvarivanja programa
Sadržaji programa usmereni su na: razvijanje fizičkih sposobnosti; sportsko-tehničko obrazovanje; povezivanje fizičkog vaspitanja sa životom i radom.
Godišnji plan, program i raspored kroseva, takmičenja, zimovanja i drugih oblika rada utvrđuje se na početku školske godine na nastavničkom veću, na predlog stručnog veća nastavnika fizičkog vaspitanja.
Stručno veće nastavnika fizičkog vaspitanja, samostalno, određuje redosled obrade pojedinih sadržaja programa i ciklusa.
Časovi u toku nedelje treba da budu raspoređeni u jednakim intervalima, ne mogu se održavati kao blok časovi. Nastava se ne može održavati istovremeno sa dva odeljenja ni na sportskom terenu ni u fiskulturnoj sali.
U svim razredima nastava fizičkog vaspitanja se realizuje odvojeno za učenike i odvojeno za učenice, a samo u školama koje imaju po dva paralelna objekta za fizičko vaspitanje dozvoljena je istovremena realizacija časa

Praćenje, vrednovanje i ocenjivanje
Praćenje napretka učenika u fizičkom vaspitanju se obavlja sukcesivno u toku čitave školske godine, na osnovu metodologije praćenja, merenja i vrednovanja efekata u fizičkom vaspitanju - standardi za ocenjivanje fizičkih sposobnosti učenika i postignuća u sportskim igrama

Okvirni broj časova po temama
• Testiranje i provera savladanosti standarda iz osnovne škole (5 časova)
• Teorijskih časova (2 u prvom i 2 u drugom polugodištu).
• Atletika (10 časova)
• Gimnastika: vežbe na spravama i tlu (10) časova.
• Sportska igra: po izboru škole(11 časova)
• Fizička aktivnost, odnosno sportska aktivnost:u skladu sa mogućnostima škole a po izboru učenika (9 časova).
• Plivanje (9 časova).
• Provera znanja i veština (4 časa).

POSEBNE AKTIVNOSTI
- Iz fonda radnih dana i za izvođenje redovne nastave škola u toku školske godine organizuje:
- Dva celodnevna izleta sa pešačenjem

- I razred do 12km (ukupno u oba pravca);
- II razred do 14 km (ukupno u oba pravca);
- III razred do 16 km(ukupno u oba pravca);

- Dva krosa: jesenji i prolećni
- Stručno veće nastavnika fizičkog vaspitanja utvrđuje program i sadržaj izleta, i dužinu staze za kroseve, prema uzrastu učenika.

- Škola organizuje i sprovodi sportska takmičenja, kao jedinstveni deo procesa nastave fizičkog vaspitanja.
sportska takmičenja organizuju se u okviru radne subote i u drugo vreme koje odredi škola. Međuškolska sportska takmičenja organizuju se u okviru kalendara koje odredi Savez za školski sport i olimpijsko vaspitanje Srbije koje je ujedno i organizator ovih takmičenja.

• Razvoj motoričkih i funkcionalnih sposobnosti čoveka, kao osnova za realizovanje postavljenih ciljeva i ishoda

• Razvoj i usavršavanje motoričkih sposobnosti i teorijskih znanja neophodnih za samostalni rad na njima;

• Imenuje motoričke sposobnosti koje treba razvijati, kao i osnovna sredstva i metode za njihov razvoj;
• Primeni adekvatna sredstva (izvodi vežbe) za razvoj i usavršavanje motoričkih sposobnosti iz: vežbi oblikovanja, atletike, gimnastike, plivanja i sportskih igara za razvoj: snage, brzine, izdržljivosti, gipkosti, spretnosti i okretnosti;

• Vežbe snage bez i sa malim tegovima (do 4 kg.);
• Trčanje na 60 m i 100 m;
• Trčanje na 800 m učenice i 1000 m učenici;
• Vežbe rastezanja (broj ponavljanja i izdržaj u krajnjem položaju),
• Poligoni spretnosti i okretnosti i sportske igre;
• Aerobik;

• Usvajanje znanja, umenja i veština iz sportskih grana i disciplina kao osnova za realizovanje postavljenih ciljeva i ishoda

Program po izboru učenika:

• Ritmička gimnastika i narodni plesovi

• Sportska igra
(po izboru)

• Rukomet

• Fudbal

• Košarka

• Odbojka

• Plivanje

• Borilačke veštine

• Klizanje, skijanje

• Sticanje motoričkih umenja (veština) i teorijskih znanja neophodnih za za njihovo usvajanje;
• Motivacija učenika za bavljenjem fizičkim aktivnostima;
• Formiranje pozitivnog psihosocijalnih obrazaca ponašanja;
• Primena stečenih umenja, znanja i navika u svakodnevnim uslovima života i rada;
• Estetsko izražavanje pokretom i doživljavanje estetskih vrednosti pokreta i kretanja;
• Usvajanje etičkih vrednosti i podsticanje voljnih osobina učenika;
• Povezivanje motoričkih zadataka u celine;
• Uvođenje učenika u organizovani sistem priprema za školska takmičenja, igre, susrete i manifestacije;
• Razvijanje elemenata ritma u prepoznavanju celina: rad-odmor; naprezanje-relaksacija; ubrzanje-usporavanje;
• Izbor sportskih grana, sportsko-rekreativnih ili drugih kretnih aktivnosti kao trajnog opredeljenja za njihovo svakodnevno upražnjavanje;

• Kratko opiše osnovne karakteristike i pravila atletike, gimnastike i sportske grane - disciplina koje se uče;
• Demonstrira tehniku disciplina iz atletike i gimnastike (vežbi na spravama i tlu) koje - poseduje veštinu, tehniku i taktiku sportske igre kao i vežbe iz ostalih programom predviđenih sadržaja
• Detaljnije opiše pravila sportske grane za koju pokazuje poseban interes - za koju škola ima uslove;
• Objasni zbog kojih je karakteristika fizičkog vaspitanja važno, da aktivno učestvuje u procesu nastave i da samostalno sprovodi određen program fizičke i sportske aktivnosti;
• Želi da se bavi fizičkim, odnosno sportskim aktivnostima, pošto sagledava (detektuje) pozitivne karakteristike fizičke i sportske aktivnosti - njihove pozitivne uticaje na zdravlje, druženje i dobro raspoloženje;
• Sagleda negativne uticaje savremenog načina života (pušenje, droga, nasilje, delikventno ponašanje) i bude svestan da je fizičkim, odnosno sportskim aktivnostima moguće preduprediti negativne uticaje;
• Komunicira putem fizičkih odnosno sportskih aktivnosti sa svojim drugovima i uživa u druženju i kontaktima;
• Dovodi u vezu svakodnevni život i sposobnost za učenje i praktičan rad sa fizičkim, odnosno sportskim aktivnostima i pravilnom ishranom;
• samostalno bira fizičku, odnosno sportsku aktivnost i izvodi je u okruženju u kome živi (da li si ovo namerno izbacio?).
• Objasni da pokret i kretanje, bez obzira na to kojoj vrsti fizičke, odnosno sportske aktivnosti pripada, ima svoju estetsku komponentu (lepota izvođenja, lepota doživljaja);
• Uživa u izvođenju pokreta i kretanja;
• Navodi osnovne olimpijske principe i primenjuje ih na školskim sportskim takmičenjima i u slobodnom vremenu;
• Prepozna netolerantno ponašanje svojih drugova i reaguje na njega, širi duh prijateljstva, bude istrajan je u svojim aktivnostima.
• Se pravilno odnosi prema okruženju u kome vežba, rekreira se i bavi se sportom, što prenosi u svakodnevni život
• Učestvuje na školskom takmičenju i u sistemu školskih sportskih takmičenja

PROGRAM PO IZBORU UČENIKA

• RITMIČKA GIMNASTIKA I NARODNI PLESOVI
- Savladavanje osnovnih vežbi: dokorak,", menjajući korak galopom u svim pravcima, polkin korak, daleko visoki skok, "makazice;
- Sistematska obrada estetskog pokreta tela u mestu i u kretanju bez rekvizita i sa rekvizitima, koristeći pri tome različitu dinamiku, ritam i tempo,
- Primena savladane tehnike estetskog pokreta i kretanja u kratkim sastavima.
- Treba savladati najmanje pet narodnih plesova.
- Priprema za takmičenje i priredbe i učešće na njima.

• SPORTSKA IGRA (po izboru)

- Ponavljanje i učvršćivanje ranije obučavanih elemenata igre.
- Dalje proširivanje i produbljavanje tehničko-taktičke pripremljenosti učenika u skladu sa izbornim programom za datu igru.

RUKOMET
- Uvežbavati osnovne tehničke elemente koji su predviđeni programskim sadržajima za osnovnu školu.
- Pokrivanje i otkrivanje igrača, oduzimanje lopte, ometanje protivnika. Opšti principi postavljanja igrača u odbrani i napadu. Napad sa jednim i dva igrača i napad protiv zonske odbrane. Zonska odbrana i napad "čovek na čoveka". Uigravanje kroz trenažni proces.
- Pravila igre.
- Učestvovanje na razrednim, školskim i međuškolskim takmičenjima.

FUDBAL
- Uvežbavati osnovne tehničke elemente koji su predviđeni programskim sadržajima za osnovnu školu.
- Pokrivanje i otkrivanje igrača, oduzimanje lopte i ometanje protivnika. Opšti principi postavljanja igrača u napadu i odbrani. Razne varijante napada i odbrane. Uigravanje kroz trenažni proces.
- Pravila malog fudbala.
- Učestvovanje na raznim školskim i međuškolskim takmičenjima.

KOŠARKA
- Uvežbavati osnovne tehničke elemente koji su predviđeni programskim sadržajima za osnovnu školu
- Tehnika košarke. Šutiranje na koš iz mesta i kretanja, šut sa jednom ili obema rukama, sa raznih odstojanja od koša. Postavljanje i kretanje igrača u napadu i odbrani. Odbrana "zonom" i "čovek na čoveka". Napad protiv ovih vrsta odbrana. Kontranapad u raznim varijantama i princip bloka.
- Pravila igre i suđenje.
- Učestvovanje na razrednim i školskim takmičenjima.

ODBOJKA
- Uvežbavati osnovne tehničke elemente koji su predviđeni programskim sadržajima za osnovnu školu
- Tehnika odbojke. Igra sa povučenim i isturenim centrom. Smečiranje i njegova blokada. Uigravanje kroz trenažni proces.
- Pravila igre i suđenja.
- Učestvovanje na odeljenskim, razrednim i međuškolskim takmičenjima.

PLIVANJE
- Upoznavanje i primena osnovnih sigurnosnih mera u plivanju;
- Usvajanje dve tehnike plivanja (po sklonostima i izboru učenika). Vežbanje radi postizanja boljih rezultata. Skok na startu i okreti.
- Učestvovanje na odeljenskim, razrednim i međuškolskim takmičenjima.

BORILAČKE VEŠTINE
- Izbor borilačke veštine koja se izučava na matičnim fakultetima sporta i fizičkog vaspitanja, i koja je u programu Školskih sportskih takmičenja. Nastavnik u skladu sa mogućnostima škole i interesovanjima učenika predlaže nastavni program.

KLIZANJE I SKIJANJE
- Programski zadaci iz klizanja i skijanja obuhvataju savladavanje osnovne tehnike i upoznavanje sa pravilima takmičenja. Nastavnik predlaže nastavni program, koji se zasniva na programu klizanja i predmeta skijanje na matičnim fakultetima

TEMA

CILJEVI

ISHODI
Po završetku teme učenik će biti u stanju da:

PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

LOGIKA, SKUPOVI I FUNKCIJE

• Upoznavanje sa osnovnim pojmovima matematičke logike
• Proširivanje znanja o skupovima
• Upoznavanje sa pojmovima domen, kodomen, inverzna funkcija i različitim načinima predstavljanja funkcija
• Osposobljavanje za primenu pravila zbira i proizvoda na rešavanje kombinatornih problema

• razlikuje pojmove iskaz i izraz
• prepozna iskaz i utvrdi njegovu istinitost
• ispita tačnost jednostavnije iskazne formule
• odredi elemente skupa zadatog na različite načine
• odredi presek, uniju, razliku i Dekartov proizvod skupova
• prepoznaje primere funkcija i uočava analitički izraz linearne funkcije
• odredi kompoziciju dve funkcije - navodi uslove da neka funkcija bude bijekcija
• odredi inverznu funkciju
• reši jednostavne kombinatorne probleme primenom pravila zbira i proizvoda

• Matematičko-logički jezik
• Iskazi
• Osnovne logičke i skupovne operacije
• Dekartov proizvod skupova
• Pojam funkcije, primer linearne funkcije
• Bijekcija
• Kompozicija funkcija
• Inverzna funkcija
• Pravilo zbira i pravilo proizvoda u kombinatorici

Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.

Oblici nastave
Predmet se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• teorijska nastava (111 časova).

Mesto realizacije nastave
• Nastava se realizuje u učionici ili kabinetu za matematiku.

Preporuke za realizaciju nastave
• obrazložiti cilj predmeta, način i kriterijum ocenjivanja;
• neophodna predznanja ponoviti uz maksimalno angažovanje učenika;
• podsticati učenike na razmišljanje i samostalno zaključivanje;
• primenjivati raznovrsne oblike i metode rada, kako bi se podstakla aktivnost učenika;
• insistirati na preciznosti, tačnosti, sistematičnosti i urednosti u radu;
• upućivati učenike na pretraživanje različitih izvora i primenu savremenih tehnologija.

• Logika, skupovi i funkcije: posebnu pažnju obratiti na razumevanje i pravilno korišćenje matematičkih simbola, jasno i precizno izražavanje, a sadržaje povezivati sa primerima iz govornog jezika. Naglašavati veze odgovarajućih logičkih i skupovnih operacija. Povezivati ove sadržaje sa sadržajima bliskim iskustvu učenika od ranije, posebno na primerima iz skupa realnih brojeva (npr. obraditi skupovne operacije i nad intervalima realne prave).
• Realni brojevi i racionalni algebarski izrazi: istaći princip permanencije svojstava računskih operacija. Prilikom obrade sadržaja o greškama izračunavati apsolutnu i relativnu grešku konkretnih merenja. Kod racionalnih algebarskih izraza težište treba da bude na raznovrsnosti ideja, svrsi i suštini transformacija polinoma i algebarskih razlomaka, a ne na radu sa komplikovanim izrazima.

• Geometrija: insistirati na izvođenju precizne i uredne konstrukcije jednostavnih figura. Birati jednostavnije konstruktivne zadatke u kojima se primenjuju izometrijske transformacije.

• Linearne jednačine i nejednačine: istaći povezanost između analitičkog i grafičkog prikaza funkcije.

Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
1. usmenu proveru znanja;
2. pismenu provera znanja;
3. testove znanja;
4. aktivnost na času.

Okvirni broj časova po temama
• Logika, skupovi i funkcije 12 časova;
• Realni brojevi i izrazi 30 časova;
• Proporcije i procentni račun 18 časova;
• Geometrija 24 časa;
• Linearne jednačine i nejednačine 15 časova.

Za realizaciju 4 pismena zadatka sa ispravkama planirano je 12 časova.

REALNI BROJEVI I RACIONALNI ALGEBARSKI IZRAZI

• Proširivanje znanja o skupu realnih brojeva
• Upoznavanje sa pojmovima apsolutna i relativna greška
• Proširivanje znanja o polinomima
• Razumevanje postupka rastavljanja polinoma na činioce i određivanja NZS i NZD polinoma

• razlikuje različite zapise brojeva iz skupova N, Z, Q, i te brojeve prikazuje na brojnoj pravoj i poredi ih.
• razlikuje osnovne podskupove skupa realnih brojeva (N, Z, Q, I) i uočava relacije N⊂Z⊂Q⊂R, I⊂R
• izračuna vrednost jednostavnog racionalnog brojevnog izraza poštujući prioritet računskih operacija i upotrebu zagrada, zna da delilac mora biti različit od nule
• odredi apsolutnu vrednost realnog broja i grafički interpretira na brojevnoj osi
• zaokrugli broj na određeni broj decimala
• sabira, oduzima i množi polinome
• primeni distributivni zakon množenja prema sabiranju i formule za kvadrat binoma i razliku kvadrata, zbir i razliku kubova pri transformaciji polinoma
• rastavi polinom na činioce
• odredi NZD i NZS polinoma
• transformiše jednostavniji racionalni algebarski izraz

• Pregled brojeva, operacije sa realnim brojevima
• NZS i NZD prirodnih brojeva
• Apsolutna vrednost realnog broja
• Približna vrednost realnih brojeva, pravila zaokrugljivanja, greška
• Polinomi: sabiranje, oduzimanje i množenje polinoma
• NZD i NZS polinoma
• Formule za skraćeno množenje polinoma
• Rastavljanje polinoma na činioce
• Transformacije racionalnih algebarskih izraza

PROPORCIJE I PROCENTNI RAČUN

• Proširivanje znanja o proporcijama i procentnom računu
• Osposobljavanje za primenu proporcija i procenata na rešavanje realnih probleme

• izračuna određeni deo neke veličine
• odredi nepoznate članove proste proporcije
• objasni pojam razmere
• proširi ili skrati razmeru i primeni je u rešavanju problema podele,
• prepozna direktnu ili obrnutu proporcionalnost dve veličine i primeni je u rešavanju jednostavnih problema i to prikaže grafički
• reši problem koji se odnosi na smešu dve ili više komponenti
• reši probleme procentnog i promilnog računa

• Razmera i proporcija
• Direktna i obrnuta proporcionalnost
• Prost srazmerni račun
• Račun podele
• Račun mešanja
• Procentni i promilni račun

GEOMETRIJA

• Obnavljanje osnovnih pojmova u geometriji
• Proširivanje znanja o trouglovima i četvorouglovima
• Usvajanje i primena stavova sličnosti i Talesove teoreme
• Proširivanje znanja o izometrijskim transformacijama

• razlikuje osnovne i izvedene geometrijske pojmove
• razlikuje međusobni odnos uglova (susedni, uporedni, unakrsni, komplementni, suplementni)
• navede i primeni veze između uglova sa paralelnim (ili normalnim kracima)
• navede i primeni relacije vezane za unutrašnje i spoljašnje uglove trougla
• definiše pojmove simetrala duži, simetrala ugla, težišna duž i srednja linija trougla
• konstruiše simetralu duži, simetralu ugla i visinu trougla
• konstruiše značajne tačke trougla
• navede svojstvo težišta
• navede osnovne relacije u jednakokrakom, odnosno jednakostraničnom trouglu
• razlikuje vrste četvorouglova i njihove osobine
• navede stavove o paralelogramu i ume da ih primeni
• navede osobine specijalnih paralelograma
• formuliše Talesovu teoremu i primeni je na podelu duži na n jednakih delova
• navede stavove o sličnosti trouglova
• primeni stavove o sličnosti trouglova na određivanje nepoznatih elemenata u jednostavnijim zadacima
• navede svojstva osne i centralne simetrije i primeni ih na osnovne konstrukcije
• preslika geometrijski objekat translacijom, rotacijom i osnom i centralnom simetrijom
• primeni izometrijske transformacije na osnovne konstrukcije

• Geometrijski pojmovi i veze između njih
• Trougao
• Značajne tačke trougla
• Pojam podudarnosti i primene
• Četvorougao
• Talesova teorema
• Sličnost figura
• Sličnost trouglova, stavovi sličnosti
• Osna i centralna simetrija
• Translacija i rotacija

LINEARNE JEDNAČINE I NEJEDNAČINE

• Proširivanje znanja o linearnoj jednačini, nejednačini i funkciji
• Osposobljavanje za analizu grafika funkcije i njegovu primenu
• Primena znanja o linearnim jednačinama, sistemima i nejednačinama na realne probleme

• definiše pojam linearne jednačine
• reši linearnu jednačinu
• primeni linearnu jednačinu na rešavanje problema
• rešava jednačine koje se svode na linearne jednačine
• definiše pojam linearne funkcije
• prikaže analitički, tabelarno i grafički linearnu funkciju
• reši linearnu nejednačinu i grafički prikaže skup rešenja
• reši sistem linearnih jednačina sa dve nepoznate

• Linearna jednačina i njene primene
• Linearna funkcija i njen grafik
• Linearna nejednačina
• Sistem linearnih jednačina

TEMA

CILJEVI

ISHODI
Po završetku teme učenik će biti u stanju da:

PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

STEPENOVANJE I KORENOVANJE

• Proširivanje znanja o stepenovanju i korenovanju
• Uočavanje veze između stepenovanja i korenovanja
• Ovladavanje postupkom racionalisanja imenioca
• Razumevanje pojmova kompleksan broj, konjugovano kompleksni brojevi i moduo kompleksnog broja

• navede osobine operacija stepenovanja sa celim eksponentom i primenjuje ih u transformacijama jednostavnijih izraza
• navede osobine operacija korenovanja i primenjuje ih u transformacijama jednostavnih izraza
• navede osobine operacija stepenovanja sa racionalnim izložiocem i primenjuje ih u transformacijama jednostavnijih izraza
• racionališe imenilac razlomka u jednostavnim slučajevima
• definiše pojam imaginarna jedinica i kompleksni broj
• sabira, oduzima, množi i deli dva kompleksna broja
• odredi konjugovan broj datog kompleksnog broja

• Pojam stepena. Operacije sa stepenima
• Stepen sa celim izložiocem. Funkcija y= xⁿ i njen grafik
• Pojam korena. Operacije sa korenima
• Funkcija y= ⁿ√x i njen grafik
• Stepen sa racionalnim izložiocem
• Racionalisanje imenioca razlomka
• Pojam kompleksnog broja
• Osnovne računske operacije sa kompleksnim brojevima

Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.

Oblici nastave
Predmet se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• teorijska nastava (108 časova).

Mesto realizacije nastave
• Nastava se realizuje u učionici ili kabinetu za matematiku.

Preporuke za realizaciju nastave
• obrazložiti cilj predmeta, način i kriterijum ocenjivanja;
• neophodna predznanja ponoviti uz maksimalno angažovanje učenika;
• podsticati učenike na razmišljanje i samostalno zaključivanje;
• primenjivati raznovrsne oblike i metode rada, kako bi se podstakla aktivnost učenika;
• insistirati na preciznosti, tačnosti, sistematičnosti i urednosti u radu;
• upućivati učenike na pretraživanje različitih izvora i primenu savremenih tehnologija.

• Stepenovanje i korenovanje: pri proširivanju skupa iz koga je izložilac naglasiti dai dalje važe osnovne osobine stepenovanja i korenovanja. Posvetiti potrebnu pažnju decimalnom zapisu broja u standardnom obliku. Osposobiti učenika da pomoću kalkulatora odredi vrednost korena i stepena datog broja.
• Funkcija i grafik funkcije: prilikom obrade koristiti što više konkretnih primera iz života i struke.
• Kvadratna jednačina, nejednačina i funkcija: pokazati odnose između rešenja i koeficijenata, kao i rastavljanje kvadratnog trinoma na činioce. Nacrtati svih šest oblika kvadratne funkcije i detaljno ih analizirati. Znak kvadratne funkcije čitati sa grafika i primenjivati na rešavanje nejednačina. Istaći povezanost između analitičkog i grafičkog prikaza kvadratne funkcije

FUNKCIJA I GRAFIK FUNKCIJE

• Upoznavanje osnovnih svojstava funkcija
• Osposobljavanje za predstavljanje podataka različitim grafičkim oblicima i analizu datih podataka

• navede primere funkcija
• odredi znak, intervale monotonosti, maksimum i minimum na datom grafiku
• pročita i razume podatak sa grafikona, dijagrama ili iz tabele, i odredi minimum ili maksimum i srednju vrednost zavisne veličine;
• podatke predstavljene u jednom grafičkom obliku predstavi u drugom;

• Pojam funkcije.
• Funkcije sa konačnim domenom
• Grafičko predstavljanje funkcije
• Čitanje grafika funkcije (određivanje znaka, intervala monotonosti, maksimuma, minimuma) - bez formalne definicije tih pojmova
• Različiti grafički oblici predstavljanja funkcija sa konačnim domenom (tabela, grafik, dijagram, krug)
• Određivanje maksimuma, minimuma i srednje vrednosti zavisne veličine

KVADRATNA JEDNAČINA, NEJEDNAČINA I FUNKCIJA

• Sticanje osnovnih znanja potrebnih za rešavanje kvadratnih jednačina
• Osposobljavanje za skiciranje i analizu grafika kvadratne funkcije
• Ovladavanje postupkom rešavanja kvadratnih jednačina i nejednačina

• reši nepotpune kvadratne jednačine u skupu R
• primeni formulu za rešavanje kvadratne jednačine
• odredi prirodu rešenja kvadratne jednačine
• rastavi kvadratni trinom
• prikazuje analitički, tabelarno i grafički kvadratnu funkciju
• analizira grafik kvadratne funkcije
• primeni znanje o grafiku kvadratne funkcije na rešavanje kvadratne nejednačine
• reši sistem linearne i kvadratne jednačine

• Nepotpuna i potpuna kvadratna jednačina
• Priroda rešenja kvadratne jednačine
• Vijetova pravila
• Rastavljanje kvadratnog trinoma na linearne činioce
• Kvadratna funkcija i njen grafik
• Kvadratna nejednačina
• Sistem linearne i kvadratne jednačine

EKSPONENCIJALNA I LOGARITAMSKA JEDNAČINA, NEJEDNAČINA I FUNKCIJA

• Upoznavanje osnovnih osobina eksponencijalne i logaritamske funkcije
• Uočavanje veze između eksponencijalne i logaritamske funkcije
• Razumevanje pojma logaritma
• Primena stečenih znanja na rešavanje jednostavnijih eksponencijalnih i logaritamskih jednačina

• prikaže analitički, tabelarno i grafički eksponencijalnu funkciju
• reši jednostavnu eksponencijalnu jednačinu
• primeni znanje o grafiku eksponencijalne funkcije na rešavanje jednostavne eksponencijalne nejednačine
• definiše pojam logaritma
• prikaže analitički, tabelarno i grafički logaritamsku funkciju
• reši jednostavnu logaritamsku jednačinu
• primeni znanje o grafiku logaritamske funkcije na rešavanje jednostavne logaritamske nejednačine
• primeni pravila logaritmovanja pri transformaciji jednostavnih izraza

• Eksponencijalna funkcija i njen grafik
• Eksponencijalne jednačine i nejednačine
• Definicija logaritma i osobine
• Logaritamska funkcija i njen grafik
• Pravila logaritmovanja i primena
• Logaritamske jednačine i nejednačine

• Eksponencijalna i logaritamska jednačina, nejednačina i funkcija: važno je istaći da su ekponencijalna i logaritamska funkcija inverzne. Pri rešavanju jednačina insistirati na postavljanju odgovarajućih uslova.
• Trigonometrija: ponoviti pravila zaokrugljivanja brojeva na određeni broj decimala. Trigonometrija ima veliku primenu pa je važno pored opštih birati i praktične primere. Osposobiti učenike za upotrebu kalkulatora kao pomoćnog sredstva pri rešavanju problema iz trigonometrije.

TRIGONOMETRIJA

• Razumevanje osnovnih trigonometrijskih funkcija i identičnosti
• Osposobljavanje za primenu trigonometrijskih funkcija u praktičnim problemima
• Osposobljavanje učenika za korišćenje trigonometrijskog kruga
• Osposobljavanje učenika za crtanje grafika proizvoljne trigonometrijske funkcije
• Razumevanje i primena adicionih formula i njihovih posledica
• Razumevanje i primena sinusne i kosinusne teoreme

• definiše osnovne trigonometrijske funkcije oštrog ugla
• izračuna osnovne trigonometrijske funkcije oštrog ugla pravouglog trougla kada su date dve stranice
• konstruiše oštar ugao ako je poznata jedna njegova trigonometrijska funkcija
• primenjuje osnovne trigonometrijske identičnosti na izračunavanje vrednosti trigonometrijskih funkcija ako je poznata vrednost jedne trigonometrijske funkcije
• odredi vrednosti trigonometrijskih funkcija proizvoljnih uglova korišćenjem trigonometrijskog kruga (npr. ugla 3π/4+7π)
• nacrta grafike osnovnih trigonometrijskih funkcija i navede njihova svojstva
• nacrta grafike funkcija f(x)=asin(x)+b i f(x)=acos(x)+b i navede njihova svojstva
• primeni adicione formule
• reši jednostavnu trigonometrijsku jednačinu i nejednačinu
• primeni sinusnu i kosinusnu i teoremu na rešavanje trougla

• Trigonometrijske funkcije u pravouglom trouglu
• Osnovne trigonometrijske identičnosti
• Projekcija vektora na osu. Merenje ugla. Radijan
• Trigonometrijske funkcije proizvoljnog ugla. Trigonometrijski krug
• Formule svođenja
• Osobine trigonometrijskih funkcija
• Grafici osnovnih trigonometrijskih funkcija
• Grafici funkcija f(x)=asin(x)+b i f(x)=acos(x)+b
• Adicione formule i primene
• Jednačine sin(x)=m, cos(x)=m, tg(x) = m i ctg(x)=m
• Jednostavne trigonometrijske nejednačine
• Sinusna i kosinusna teorema

• Tela: koristiti modele i simulacije na računaru. Površina poliedara je nastavak površine mnogougla, pa je potrebno uz primere obnoviti gradivo. Objasniti pojam zapremine. Navesti Kavaljerijev princip. Obraditi i zadatke u kojima se primenjuje sličnost i trigonometrija.

Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
1. usmenu proveru znanja;
2. pismenu provera znanja;
3. testove znanja;
4. aktivnost na času.

Okvirni broj časova po temama
• Stepenovanje i korenovanje 15 časova;
• Funkcija i grafik funkcije 6 časova;
• Kvadratna jednačina, nejednačina i funkcija: 20 časova;
• Eksponencijalna i logaritamska jednačina, nejednačina i funkcija: 17 časova;
• Trigonometrija 22 časa;
• Tela 16 časova.

Za realizaciju 4 pismena zadatka sa ispravkama planirano je 12 časova.

TELA

• Proširivanje znanja o poliedrima i obrtnim telima
• Uočavanje odnosa u prostoru
• Razumevanje površine i zapremine poliedara i obrtnih tela i primena na konkretne primere

• izračuna obim i površinu figura u ravni (kvadrat, pravougaonik, pravilan šestougao, krug)
• objasni kako nastaju prizma i piramida
• primeni odgovarajuće formule i izračuna površine i zapremine poliedara
• objasni kako nastaju valjak, kupa, sfera i lopta
• primeni odgovarajuće formule i izračuna površine i zapremine obrtnih tela
• reši jednostavnije problemske zadatke u kojima su opisana i/ili upisana tela

• Obim i površina figura (kvadrat, pravougaonik, pravilan šestougao, krug) u ravni
• Prizma
• Piramida
• Valjak
• Kupa
• Lopta

TEMA

CILJEVI

ISHODI
Po završetku teme učenik će biti u stanju da:

PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

KOMBINATORIKA

• Razlikovanje vrsta raspoređivanja elemenata skupa
• Razumevanje i primena binomnog obrasca

• primeni pravilo zbira i proizvoda
• odredi broj permutacija datoga skupa
• odredi broj varijacija datoga skupa
• odredi broj kombinacija datoga skupa
• napiše permutacije (varijacije, kombinacije) datog skupa od najviše četiri člana
• primeni binomni obrazac
• odredi k-ti binomni koeficijent u razvoju binoma na n-ti stepen
• primeni znanje iz kombinatorike pri izračunavanju verovatnoće događaja

• Pravilo proizvoda i pravilo zbira
• Permutacije
• Varijacije
• Kombinacije
• Binomni obrazac
• Klasična definicija verovatnoće

Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.

Oblici nastave
Predmet se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• teorijska nastava (105 časova).

Mesto realizacije nastave
• Nastava se realizuje u učionici ili kabinetu za matematiku.

Preporuke za realizaciju nastave
• obrazložiti cilj predmeta, način i kriterijum ocenjivanja;
• neophodna predznanja ponoviti uz maksimalno angažovanje učenika;
• podsticati učenike na razmišljanje i samostalno zaključivanje;
• primenjivati raznovrsne oblike i metode rada, kako bi se podstakla aktivnost učenika;
• insistirati na preciznosti, tačnosti, sistematičnosti i urednosti u radu;
• upućivati učenike na pretraživanje različitih izvora i primenu savremenih tehnologija.

NIZOVI

• Upoznavanje sa pojmom niz io matematičkom indukcijom
• Razumevanje pojmova aritmetički i geometrijski niz i primena na konkretne probleme
• Upoznavanje sa pojmovima granična vrednost niza i konvergentni niz

• objasni princip matematičke indukcije
• primeni matematičku indukciju u jednostavnim dokazima
• prepozna niz i ume da ga nastavi (jednostavniji primeri)
• prepozna aritmetički niz, objasni šta su n i d i izračuna traženi član niza
• izračuna zbir prvih n članova aritmetičkog niza
• objasni šta su n i q i izračuna traženi član niza
• izračuna zbir prvih n članova geometrijskog niza
• primeni obrazac za sumu prvih n članova niza na konkretnim primerima iz struke

• Matematička indukcija
• Neke važnije jednakosti
• Brojni nizovi. Osobine
• Aritmetički niz. Zbir prvih n članova aritmetičkog niza
• Geometrijski niz. Zbir prvih n članova geometrijskog niza
• Granična vrednost niza
• Osobine konvergentnih nizova

ANALITIČKA GEOMETRIJA U RAVNI

• Upoznavanje sa koordinatnom metodom
• Razumevanje zavisnosti položaja prave i međusobnog položaja dve prave od koeficijenata k i n
• Razumevanje zavisnosti položaja kružnice (elipse) i međusobnog položaja prave i kružnice (elipse) od koeficijenata u njihovim jednačinama
• Upoznavanje sa jednačinama hiperbole i parabole

• primeni Gausov algoritam na rešavanje sistema linearnih jednačina(3*3)
• izračuna rastojanje između dve tačke i koordinate središta duži
• izračuna obim i površinu trougla ako su date koordinate njegovih temena
• razlikuje opšti oblik jednačine prave od eksplicitnog oblika i prevodi iz jednog oblika u drugi
• odredi položaj prave u koordinatnom sistemu u zavisnosti od koeficijenata k i n
• odredi jednačinu prave određenu datom tačkom i datim koeficijentom pravca
• odredi jednačinu prave određenu datim dvema tačkama
• primeni uslov normalnosti i uslov paralelnosti dve prave
• odredi ugao koji zaklapaju dve prave
• izračuna rastojanje tačke od prave
• prevede opšti oblik jednačine kružnice u kanonski
• odredi položaj kružnice u Dekartovom koordinatnom sistemu i poluprečnik kružnice
• ispita međusobni položaj prave i kružnice
• odredi tangentu kružnice iz zadatih uslova
• odredi međusobni položaj dve kružnice
• definiše pojam elipse i navede kanonski oblik jednačine elipse
• prepozna ostale krive drugog reda (hiperbolu i parabolu)

• Sistemi linearnih jednačina. Gausov algoritam
• Dekartov koordinatni sistem u ravni. Koordinate tačke, rastojanje između dve tačke, podela duži u datoj razmeri
• Jednačina prave u Dekartovom pravouglom koordinatnom sistemu. Kanonski oblik
• Opšti i eksplicitni oblik jednačine prave
• Segmentni oblik jednačine prave
• Dve prave. Paralelnost i normalnost
• Ugaoni koeficijent. Ugao između dve prave
• Razni oblici jednačine prave
• Normalni oblik jednačine prave i rastojanje tačke od prave
• Jednačina kružnice
• Uzajamni položaj prave i kružnice
• Uzajamni položaj dve kružnice
• Osobine elipse (ekscentricitet i direktrise)
• Hiperbola i parabola (kao krive drugog reda)

• Kombinatorika: pri rešavanju zadataka prebrojavanja razmatrati varijacije, permutacije i kombinacije kombinatornim problemima u kojima nema ponavljanja. Zadatke povezivati sa svakodnevnim životom.

• Nizovi: zbir prvih n prirodnih brojeva i Bernulijevu nejednakost dokazati matematičkom indukcijom. Obraditi pojam realnog niza pri čemu posebnu pažnju treba usmeriti na aritmetički i geometrijski niz. Nizove zadavati formulom, navođenjem članova i rekurentno.Primere nizova uzimati iz raznih oblasti matematike, (npr. iz geometrije) kao i iz svakodnevnog života (npr. neki izabrani problem složenog interesnog računa, kao uvod u sledeću nastavnu temu).

• Analitička geometrija u ravni: istaći da je analitička geometrija na određeni način spoj algebre i geometrije i povezati primenu analitičkog aparata sa rešavanjem određenih zadataka iz geometrije. Ukazati na veze između različitih oblika jednačine prave.
Jednačinu kružnice obraditi u opštem i kanonskom obliku.

• Funkcije: oblast obuhvata opšti pojam izvoda kao granične vrednosti (brzina pokretnog tela, koeficijent pravca tangente) i praktično računanje uz korišćenje formula. Pojam priraštaja predstaviti i grafički. Potrebno je jasno istaći da je kod diferenciranja data funkcija i treba naći njen izvod, a u slučaju integracije dat je izvod i treba naći funkciju.

Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
1. usmenu proveru znanja;
2. pismenu provera znanja;
3. testove znanja;
4. aktivnost na času.

Okvirni broj časova po temama
• Kombinatorika 12 časova;
• Nizovi 10 časova;
• Analitička geometrija u ravni: 26 časova;
• Funkcije 45 časova.

Za realizaciju 4 pismena zadatka sa ispravkama planirano je 12 časova.

FUNKCIJE

• Proširivanje znanja o osobinama funkcijama
• Razumevanje pojmova inverzna i složena funkcija
• Upoznavanje sa pojmom granična vrednost funkcije
• Razumevanje pojma izvoda funkcije
• Osposobljavanje za primenu izvoda na ispitivanje svojstava funkcije
• Primena znanja o funkcijama na rešavanje problema iz oblasti ekonomskih funkcija

• definiše funkciju i vrste funkcija (1-1, NA i bijekcija)
• koristi eksplicitni i implicitni oblik funkcije
• objasni monotonost funkcije, ograničenost, parnost, periodičnost i nulu funkcije i ume svaku da odredi (ako je data funkcija ima)
• odredi inverznu funkciju date, jednostavne funkcije
• odredi složenu funkciju od dve zadate funkcije
• nacrta i analizira elementarne funkcije
• odredi graničnu vrednost funkcije
• nabroji važne limese
• odredi asimptote date funkcije
• objasni problem tangente u datoj tački i problem brzine
• definiše pojam izvoda
• primenjuje pravila diferenciranja
• odredi izvod složene i izvod inverzne funkcije
• primeni tablicu elementarnih izvoda
• odredi ekstremne vrednosti primenom izvoda
• ispita monotonost funkcije primenom izvoda
• ispita i nacrta grafike jednostavnih funkcija
• čita i analizira, odnosno nacrta dijagram iz područja rada
• primeni izvod funkcije i primitivnu funkciju kod ekonomskih funkcija

• Funkcije. Osnovne osobine realnih funkcija realne promenljive
• Složena funkcija
• Inverzna funkcija
• Pregled elementarnih funkcija (linearna, stepena, eksponencijalna, logaritamska, trigonometrijska)
• Granična vrednost funkcije. Osobine
• Broj e. Važni limesi
• Neprekidnost funkcije
• Asimptote funkcija.
• Problem tangente i brzine
• Definicija izvoda funkcije
• Pravila diferenciranja (izvod zbira, proizvoda i količnika funkcija)
• Izvod složene funkcije
• Tablica izvoda nekih elementarnih funkcija
• Ispitivanje ekstremnih vrednosti i monotonosti funkcija pomoću izvoda
• Ispitivanje i crtanje grafika funkcija
• Primitivna funkcija i pojam integrala
• Ekonomske funkcije (tražnja, ponuda, prihodi, troškovi)

TEMA

CILJEVI

ISHODI
Po završetku teme učenik će biti u stanju da:

PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

ELEMENTI PRIVREDNE MATEMATIKE

• Sticanje osnovnih znanja i primena prostog kamatnog računa
• Sticanje osnovnih znanja iz složenog kamatnog računa
• Primena složenog kamatnog računa u računu uloga
• Primena složenog kamatnog računa u računu rente

• primeni osnovnu proporciju prostog kamatnog računa za vreme dato u godinama, mesecima, danima
• izračuna interes na osnovu kamatnog broja i kamatnog ključa
• izračuna kamatu na više suma
• primeni kamatni račun više sto i niže sto
• primeni terminski račun, eskontovanje menica, račun štednog uloga
• izračuna mesečnu otplatu kod potrošačkih kredita
• primeni verižni račun u problemima prodaje i kupovine valuta
• prepozna razliku između prostog i složenog kamatnog računa
• objasni pojam dekurzivnog obračunavanja interesa
• izračuna uvećanu vrednost glavnice
• izračuna vreme i kamatnu stopu
• izračuna početnu vrednost glavnice
• izračuna složenu kamatu
• objasni pojam konformne kamatne stope
• odredi uvećanu vrednost više periodičnih uloga pri ulaganju početkom i krajem perioda
• izračuna broj ulaganja
• izračuna kamatnu stopu
• objasni pojam sadašnje (početne) vrednosti više periodičnih suma koje se isplaćuju početkom ili krajem perioda
• izračuna zbir diskontovanih vrednosti
• odredi vrednost isplate krajem i početkom perioda
• izračuna broj isplata
• izračuna vrednost kamatne stope

• Glavnica, prosta kamata, kamatna stopa i vreme
• Kamatni račun od sto
• Kamatni broj i kamatni ključ
• Srednji rok i rok salda dugovanja
• Eskontovanje menica
• Štedni ulog
• Potrošački krediti
• Valute i devize
• Složena kamata
• Uvećana vrednost glavnice
• Dekurzivni kamatni činilac
• Vreme i kamatna stopa
• Početna vrednost glavnice
• Konformna kamatna stopa
• Ulaganje početkom perioda
• Ulaganje krajem perioda
• Broj ulaganja
• Kamatna stopa
• Sadašnja vrednost više pojedinačnih suma
• Broj isplata
• Kamatna stopa
• Kombinovani primeri

Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.

Oblici nastave
Predmet se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• teorijska nastava (93 časa).

Mesto realizacije nastave
• Nastava se realizuje u učionici ili kabinetu za matematiku.

Preporuke za realizaciju teme
• obrazložiti cilj predmeta, način i kriterijum ocenjivanja;
• neophodna predznanja ponoviti uz maksimalno angažovanje učenika;
• podsticati učenike na razmišljanje i samostalno zaključivanje;
• primenjivati raznovrsne oblike i metode rada, kako bi se podstakla aktivnost učenika;
• insistirati na preciznosti, tačnosti, sistematičnosti i urednosti u radu;
• upućivati učenike na pretraživanje različitih izvora i primenu savremenih tehnologija.

• Elementi privredne matematike: naglasiti razliku između računa uloga i računa rente.Elemente kredita podrobno obraditi kroz izradu primera amortizacionih planova sa malim brojem perioda.Naglasiti razliku između kredita sa relativnom i konformnom kamatnom stopom. Koristiti računare i softver u nastavi.Navoditi raznovrsne primere iz prakse.

Zajam: predlozi za izradu seminarskih radova na teme:
- prikupljanje ponuda kreditiranja u različitim bankama i analiza povoljnosti ponuda uz upotrebu softvera
- izrada amortizacionog plana zajma na računaru za slučajeve da su poznati različiti elementi zajma
- izrada plana amortizacije zajma posle konverzije uz promenu različitih uslova kreditiranja.

ZAJAM

• Sticanje osnovnih znanja o elementima zajma
• Ovladavanje postupkom amortizacije postupkom zajma
• Sticanje osnovnih znanja o konverziji zajma

• razlikuje vrste zajmova
• objasni smisao amortizacije zajma
• objasni pojam anuiteta, otplate, interesa, otplaćenog dela duga i ostatka duga
• povezuje elemente zajma i da ih izračuna
• izračuna anuitet
• izračuna kamatnu stopu
• izračuna broj perioda otplaćivanja
• izračuna iznos duga na početku obračunskog perioda
• izračuna interes i otplatu za bilo koji period amortizacije zajma
• sačini amortizacioni plan
• izvrši kontrolu valjanosti amortizacionog plana
• sačini plan amortizacije zajma podeljenog na obveznice
• objasni pojam konverzije zajma
• prepozna promenu uslova otplaćivanja zajma
• odredi novi anuitet nakon promene vremena amortizacije ili promene kamatne stope

• Zajam i anuitet
• Pojam amortizacije zajma
• Otplata
• Interes
• Zajam podeljen na obveznice
• Kamatna stopa
• Broj perioda otplaćivanja
• Dug na početku perioda
• Odnos između anuiteta otplate i ostatka duga
• Amortizacija zajma
• Promena vremena amortizacije
• Promena kamatne stope

• Primeri praktične primene privredne i finansijske matematike: koristiti softverske pakete u birou za učenje.

Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
1. usmenu proveru znanja;
2. pismenu provera znanja;
3. testove znanja;
4. aktivnost na času.

Okvirni broj časova po temama
• Elementi privredne matematike 40 časova;
• Zajam 26 časova;
• Primeri praktične primene privredne i finansijske matematike 15 časova.

Za realizaciju 4 pismena zadatka sa ispravkama planirano je 12 časova.

PRIMERI PRAKTIČNE PRIMENE PRIVREDNE I FINANSIJSKE MATEMATIKE

• Primena elemenata privredne i finansijske matematike u praktičnim zadacima iz oblasti poslovne administracije

• obračuna plate za sve radnike u preduzeću na osnovu poznatih podataka
• obračuna poreze i doprinose
• pripremi potrebnu prateću dokumentaciju
• obračuna štedne uloge i izradi tabelu
• knjiži sve uplate i isplate i obračunavati saldo kamate
• napravi kompletan plan amortizacije zajma
• napravi plan amortizacije zajma podeljenog na obveznice

• Obračun plata
• Obračun poreza i doprinosa
• Račun štednog uloga
• Amortizacija zajma

NAZIV MODULA

Trajanje modula (časovi)

V

Osnove računarske tehnike

16

Obrada teksta

16

Tabelarni proračuni

16

Slajd - prezentacije

12

Internet i elektronska komunikacija

14

UKUPNO:

74

CILJEVI MODULA

ISHODI MODULA
Po završetku modula učenik će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA

PREPORUČENE AKTIVNOSTI I NAČIN OSTVARIVANJA MODULA

Osposobljavanje učenika za korišćenje osnovnih mogućnosti računarskog sistema

1. klasifikuje faze istorijskog razvoja računara
2. navede primere upotrebe RS u svakodnevnom životu
3. definiše pojmove hardvera i softvera
4. objasni Fon Nojmanov model računara
5. razlikuje jedinice za meru količine podataka
6. razlikuje osnovne komponente računara
7. razlikuje faktore koji utiču na performanse računara
8. razlikuje vrste softvera
9. definiše operativni sistem (OS) i navodi njegove glavne funkcije
10. podešava radno okruženje OS
11. hijerarhijski organizuje fascikle i upravlja fasciklama i datotekama
12. razlikuje tipove datoteka
13. koristi tekst editor operativnog sistema
14. crta pomoću programa za crtanje u okviru OS
15. instalira novi softver
16. kompresuje i dekompresuje datoteke i fascikle
17. obezbeđuje zaštitu računara od štetnog softvera
18. instalira periferne uređaje
19. navodi primere i prednosti umrežavanja računara
20. manipuliše deljivim resursima u lokalnoj mreži
21. upravlja štampanjem dokumenata
22. primenjuje zdravstvene i sigurnosne mere zaštite pri korišćenju računara
23. objasni uticaj korišćenja računara na životnu sredinu
24. primenjuje i poštuje zakonska rešenja u vezi sa autorskim pravima i zaštitom podataka

• istorijski razvoj tehnologija za skladištenje, obradu i prenos podataka
• primena RS u raznim oblastima ljudske delatnosti
• blok-shema Fon Nojmanovog modela računarskog sistema
• jedinice za merenje količine podatka (bit, bajt, redovi veličine)
• osnovne komponente računara i njihov uticaj na performanse računara
• vrste i podela softvera, glavne funkcije OS-a
• podešavanje radnog okruženja (pozadina radne površine, sat, kalendar, jezik tastature, rezolucija monitora...)
• koncepti organizacije datoteka i fascikli
• tipovi datoteka
• tekst editor crtanje koji postoji u sastavu OS-a
• program za crtanje koji postoji u sastavu OS-a
• instalacija korisničkog softvera
• programi za arhiviranje podataka
• programi za zaštitu računara od štetnog softvera
• instalacija perifernih uređaja
• deljenje resursa u okviru lokalne mreže
• podešavanje parametara štampe
• faktori koji štetno utiču na zdravlje korisnika računara, životnu sredinu i mere za njihovu minimizaciju
• vrste licenci, autorska prava i zaštita podataka

Na početku modula učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.
Stavove predviđene modulom izgrađivati i vrednovati kod učenika tokom svih oblika nastave.

Oblici nastave
Modul se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
1. laboratorijske vežbe

Podela odeljenja na grupe
Odeljenje se deli na 2 grupe prilikom realizacije:
• Laboratorijskih vežbi

Mesto realizacije nastave
• računarski kabinet

Preporuke za realizaciju nastave
• Konkretne primere za vežbanje prilagoditi obrazovnom profilu.
• Pri realizaciji modula insistirati na veštinama.
• Princip rada računarskog sistema objasniti praveći paralelu sa sistemima koji su učenicima već poznati iz ranijeg iskustva.
• Osnovne komponente računara: objasniti učenicima način povezivanja računara, ulazno - izlazne portove i uređaje spoljašnje memorije, a centralnu jedinicu samo na nivou osnovne blok - šeme (matična ploča, napajanje, RAM, procesor, grafička, zvučna i mrežna karta).
• Objasniti značaj i napraviti hijerarhiju uticaja pojedinih komponenti RS na performanse računara.
• Podelu softvera uraditi na nivou: OS, aplikativni softver i drajveri i objasniti njihovu namenu.
• Pri podešavanju radnog okruženja posebnu pažnju obratiti na regionalna podešavanja
• Pri realizaciji hijerarhijske organizacije fascikli objasniti učenicima njen značaj.
• Instalaciju softvera realizovati na programima za zaštitu računara i arhiviranje podataka.
• Instalaciju perifernih uređaja uraditi na primeru štampača.
• Objasniti učenicima značaj pravilnog držanja tela, osvetljenja, dužine rada bez pauze...
• Insistirati na poštovanju i doslednom sprovođenju autorskih prava i softverskih licenci.

Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
1. Praćenje ostvarenosti ishoda
2. Testove znanja
3. Testove praktičnih veština

CILJEVI MODULA

ISHODI MODULA
Po završetku modula učenik će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA

PREPORUČENE AKTIVNOSTI I NAČIN OSTVARIVANJA MODULA

Osposobljavanje učenika za rad sa programima za obradu teksta

1. podešava radno okruženje programa za obradu teksta
2. upravlja tekstualnim dokumentima i čuva ih u različitim verzijama
3. kreira i uređuje tekstualne dokumente
4. kreira i uređuje tabele
5. umetne objekte u tekst i modifikuje ih
6. napravi cirkularna pisma
7. podešava parametre izgleda stranice tekstualnog dokumenta
8. pronalazi i ispravlja pravopisne i slovne greške pomoću alata ugrađenih u program za obradu teksta.
9. pregleda i štampa tekstualni dokument.

• podešavanje radnog okruženja (palete alatki, prečice, lenjir, pogled, zum...)
• rad sa dokumentima (otvaranje, snimanje u različitim formatima i verzijama programa)
• unošenje teksta (unos teksta, simbola i specijalnih karaktera)
• formatiranje teksta (slova, oblikovanje, indeksiranje, eksponiranje, boja, promena veličine slova)
• formatiranje pasusa
• stilovi
• kreiranje i formatiranje tabele
• unošenje podataka i modifikovanje tabele
• rad sa objektima (umetanje, kopiranje, premeštanje, promena veličine...)
• izrada cirkularnog pisma, izbor liste primalaca, umetanje podataka, snimanje i štampanje
• podešavanje parametara izgleda stranice dokumenta (orijentacija papira, veličina, margine, prelom, uređivanje zaglavlja i podnožja, automatsko numerisanje strana)
• ispravljanje pravopisnih grešaka, kontrolor pravopisa
• pregledanje dokumenta pre štampanja, štampanje celog dokumenta, pojedinačnih stranica i određivanje broja kopija

Na početku modula učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.
Stavove predviđene modulom izgrađivati i vrednovati kod učenika tokom svih oblika nastave.

Oblici nastave
Modul se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• laboratorijske vežbe

Podela odeljenja na grupe
Odeljenje se deli na 2 grupe prilikom realizacije:
• Laboratorijskih vežbi

Mesto realizacije nastave
• računarski kabinet

Preporuke za realizaciju nastave
• Konkretne primere za vežbanje prilagoditi obrazovnom profilu kroz korelaciju sa stručnim predmetima (forme, tekstovi, obrasci, izveštaji i sl. sa kakvima će učenik raditi pri obavljanju stručnih poslova)
• Pri realizaciji ovog modula insistirati na pravopisu i upotrebi odgovarajućeg jezika tastature.
• Insistirati na pravilnom formatiranju paragrafa (maksimalno koristiti mogućnosti koje pruža program, izbegavati ponovljenu upotrebu tastera "enter" i "razmak")
• Pri obradi tabela kao primer uraditi tabelu koja će se kasnije koristiti pri izradi cirkularnog pisma.

Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
1. praćenje ostvarenosti ishoda
2. testove praktičnih veština

CILJEVI MODULA

ISHODI MODULA
Po završetku modula učenik će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA

PREPORUČENE AKTIVNOSTI I NAČIN OSTVARIVANJA MODULA

Osposobljavanje učenika za rad sa programom za tabelarne proračune

1. podešava radno okruženje programa za tabelarne proračune
2. upravlja tabelarnim dokumentima i čuva ih u različitim verzijama
3. unosi podatke različitih tipova - pojedinačno i automatski
4. izmeni sadržaje ćelija
5. sortira i postavlja filtere
6. manipuliše vrstama i kolonama
7. organizuje radne listove
8. unosi formule u ćelije
9. formatira ćelije
10. bira, oblikuje i modifikuje grafikone
11. podešava izgled stranice za štampanje tabelarnog dokumenta
12. ispravlja greške u formulama i tekstu
13. pregleda i štampa tabelarni dokument.

• podešavanje radnog okruženja (palete alatki, prečice, lenjir, pogled, zum...)
• rad sa dokumentima (otvaranje, snimanje u različitim formatima i verzijama programa)
• unošenje podataka (pojedinačni sadržaji ćelija i automatske popune)
• menjanje tipa i sadržaja ćelije
• sortiranje i filtriranje
• podešavanje dimenzija, premetanje, fiksiranje i sakrivanje redova i kolona
• dodavanje, brisanje, premeštanje i preimenovanje radnih listova
• unošenje formula sa osnovnim aritmetičkim operacijama, koristeći reference na ćelije
• funkcije za: sumiranje, srednju vrednost, minimum, maksimum, prebrojavanje, zaokruživanje
• logičke funkcije
• kopiranje formula, relativno i apsolutno referenciranje ćelija
• formatiranje ćelija (broj decimalnih mesta, datum, valuta, procenat, poravnanje, prelom, orijentacija, spajanje ćelija, font, boja sadržaja i pozadine, stil i boja rama ćelije)
• namena različitih tipova grafikona, prikazivanje podataka iz tabele pomoću grafikona
• podešavanje izgleda stranice dokumenta za štampanje (orijentacija papira, veličina, margine, prelom, uređivanje zaglavlja i podnožja, automatsko numerisanje strana)
• ispravljanje grešaka u formulama i tekstu
• pregledanje dokumenta pre štampanja, automatsko štampanje naslovnog reda, štampanje opsega ćelija, celog radnog lista, celog dokumenta, grafikona i određivanje broja kopija.

Na početku modula učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.
Stavove predviđene modulom izgrađivati i vrednovati kod učenika tokom svih oblika nastave.

Oblici nastave
Modul se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• laboratorijske vežbe

Podela odeljenja na grupe
Odeljenje se deli na 2 grupe prilikom realizacije:
• Laboratorijskih vežbi

Mesto realizacije nastave
• računarski kabinet

Preporuke za realizaciju nastave
• Konkretne primere za vežbanje prilagoditi obrazovnom profilu kroz korelaciju sa stručnim predmetima.
• Pri realizaciji ovog modula insistirati na pravopisu i upotrebi odgovarajućeg jezika tastature.
• Logičke funkcije: izbor funkcija prilagoditi nivou znanja učenika i potrebama obrazovnog profila.
• Formatiranje ćelija obrađivati tokom dva časa
• Pri obradi grafikona, pokazati različite vrste grafikona (histograme, linijske, i "pite"; objasniti njihovu namenu; pokazati podešavanje pojedinih elemenata grafikona).

Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
1. praćenje ostvarenosti ishoda
2. testove praktičnih veština

CILJEVI MODULA

ISHODI MODULA
Po završetku modula učenik će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA

PREPORUČENE AKTIVNOSTI I NAČIN OSTVARIVANJA MODULA

Osposobljavanje učenika za izradu slajd - prezentacija i njihovo prezentovanje

1. podešava radno okruženje programa za izradu slajd - prezentacije
2. upravlja slajd - prezentacijama i čuva ih u različitim formatima i verzijama
3. dodaje i premešta slajdove
4. pripremi prezentaciju u skladu sa pravilima i smernicama za izradu prezentacije
5. koristi različite organizacije slajda
6. unosi i formatira tekst na slajdu
7. dodaje objekte na slajd
8. unosi beleške uz slajd
9. podešava pozadinu slajda
10. koristi i modifikuje gotove dizajn - teme
11. dodaje i podešava animacione efekte objektima
12. bira i podešava prelaze između slajdova
13. izrađuje interaktivne slajd prezentacije
14. razlikuje vrste pogleda na prezentaciju
15. priprema za štampu i štampa prezentaciju
16. podešava prezentaciju za javno prikazivanje;
17. priprema prezentacije za prikazivanje sa drugog računara
18. izlaže slajd-prezentaciju

• podešavanje radnog okruženja (palete alatki, prečice, lenjir, pogled, zum...)
• rad sa dokumentima (otvaranje, snimanje u različitim formatima i verzijama programa)
• dodavanje i manipulacija slajdovima
• osnovna pravila i smernice za izradu prezentacije (količina teksta i objekata po slajdu, veličina i vrsta slova, dizajn...)
• organizacija slajda: slajdovi sa tekstom, tabelama, dijagramima i grafikonima
• formatiranje teksta
• dodavanje objekata na slajd (zvuk, film....)
• pozadina slajda (boje, prelivi, šrafure, teksture i slike)
• dizajn - teme
• animacioni efekti (vrste, podešavanje parametara, animacione šeme)
• prelaz između slajdova
• interaktivna prezentacija (hiperlinkovi i akciona dugmad)
• vrste pogleda na prezentaciju
• štampanje prezentacije
• podešavanje prezentacije za javno prikazivanje (ručno, automatski, u petlji...)
• nastup prezentera (položaj prezentera, verbalna i neverbalna komunikacija, savladavanje treme...).

Na početku modula učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.
Stavove predviđene modulom izgrađivati i vrednovati kod učenika tokom svih oblika nastave.

Oblici nastave
Modul se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• laboratorijske vežbe

Podela odeljenja na grupe
Odeljenje se deli na 2 grupe prilikom realizacije:
• Laboratorijskih vežbi

Mesto realizacije nastave
• računarski kabinet

Preporuke za realizaciju nastave
• Praktičnu realizaciju modula izvesti u nekom od programa za izradu slajd prezentacije.
• Konkretne primere za vežbanje prilagoditi obrazovnom profilu kroz korelaciju sa stručnim predmetima.
• Kroz ceo modul učenik treba da radi na jednoj prezentaciji čija je tematika vezana za konkretan obrazovni profil i da na njoj primeni sva usvojena znanja i veštine.
• Pri realizaciji ovog modula insistirati na pravopisu i upotrebi odgovarajućeg jezika tastature.
• Izvođenje nastave započeti objašnjenjima nastavnika a zatim usmeriti učenike da samostalno vežbaju.
• Insistirati na značaju slajd prezentacija i važnosti kvalitetnog prezentovanja.
• Podsticati kod učenika kreativnost.
• Poslednja dva časa učenici prezentuju svoje radove i diskutuju o njima.

Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
1. praćenje ostvarenosti ishoda
2. testove praktičnih veština

CILJEVI MODULA

ISHODI MODULA
Po završetku modula učenik će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA

PREPORUČENE AKTIVNOSTI I NAČIN OSTVARIVANJA MODULA

Osposobljavanje učenika za korišćenje Interneta i elektronsku komunikaciju

1. objasni pojam i strukturu Interneta
2. razlikuje načine povezivanja računara sa Internetom
3. razlikuje Internet - servise
4. objasni pojmove hiperteksta i WWW
5. koristi sadržaje sa veba (WWW - servisa)
6. pronalazi sadržaje na vebu pomoću pretraživača
7. procenjuje sadržaje sa veba na kritički način
8. preuzima sadržaje sa veba
9. komunicira putem elektronske pošte
10. razlikuje prednosti i nedostatke elektronske komunikacije
11. koristi raznovrsne Internet - servise
12. popunjava i šalje veb - bazirane obrasce
13. objašnjava pojam elektronskog poslovanja
14. primeni servis "u oblaku"
15. objašnjava moguće zloupotrebe Interneta
16. primenjuje bezbednosne mere prilikom korišćenja Interneta
17. primenjuje pravila lepog ponašanja na mreži
18. poštuje autorska prava za sadržaje preuzete sa mreže

• istorijski razvoj Interneta i struktura
• adrese i protokoli
• načini povezivanja računara sa Internetom (prednosti i nedostaci svakog od njih)
• servisi Interneta (WWW, elektronska pošta, FTP...)
• WWW, veb - pregledač (vrste, otvaranje i podešavanje)
• korišćenje pretraživača (osnovno i napredno)
• pouzdanost izvora informacija.
• medijska pismenost.
• preuzimanje sadržaja sa veba (snimanjem veb stranice, kopiranjem sadržaja sa veb stranice, preuzimanjem datoteke)
• programi za elektronsku poštu ("veb - mejl" i programi za preuzimanje pošte na lokalni računar)
• radno okruženje programa za elektronsku poštu
• postavljanje adrese primaoca ("za", "kopija", "nevidljiva kopija")
• prijem i slanje elektronske pošte, bez i sa prilogom
• napredne mogućnosti programa za preuzimanje el. pošte (uređivanje adresara, uređivanje fascikli, automatsko sortiranje pošte...)
• veb - obrasci raznovrsne namene
• elektronsko poslovanje u trgovini i javnoj upravi
• prednosti i nedostaci elektronske komunikacije
• socijalne mreže, forumi, sistemi za brze poruke, sistemi za elektronsko učenje...
• računarski servisi "u oblaku", rad sa tekstom, tabelama i datotekama.
• bezbednost dece na Internetu
• bezbednosni rizici korišćenja elektronske komunikacije
• pravila lepog ponašanja u elektronskoj komunikaciji

Na početku modula učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.
Stavove predviđene modulom izgrađivati i vrednovati kod učenika tokom svih oblika nastave.

Oblici nastave
Modul se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• laboratorijske vežbe

Podela odeljenja na grupe
Odeljenje se deli na 2 grupe prilikom realizacije:
• laboratorijskih vežbi

Mesto realizacije nastave
• računarski kabinet

Preporuke za realizaciju nastave
• Pri realizaciji ovog modula insistirati na pravopisu i upotrebi odgovarajućeg jezika tastature.
• Tokom realizacije svih sadržaja modula insistirati na mogućnostima zloupotrebe Interneta a pogotovo na bezbednosti korisnika, pouzdanosti informacija i sprečavanju zloupotrebe dece.
• Pri pretraživanju Interneta učenike usmeriti ka traženju obrazovnih veb sajtova i korišćenju sistema za elektronsko učenje.
• Pri obradi elektronskog poslovanja demonstrirati različite vrste veb obrazaca koji se koriste za poručivanje i plaćanje robe putem Interneta, poručivanje dokumenata...
• Pokazati rad sa tekstom, rad sa tabelama i skladištenje podataka u nekom od servisa "u oblaku" (cloud computing), dostupnih putem veba.
• Preuzimanje sadržaja sa veba vežbati na primerima preuzimanja teksta, slika, klipova i datoteka.
• Kod preuzimanja sadržaja sa veba voditi računa o verodostojnosti izvora informacija i razvijati kod učenika kritičko mišljenje i medijsku pismenost u izboru i tumačenju sadržaja.
• Pri elektronskoj komunikaciji poštovati pravila lepog ponašanja (netiquette).
• Pri realizaciji sadržaja vezanih za elektronsku poštu objasniti učenicima "put" elektronskog pisma.
• Dosledno sprovoditi poštovanje autorskih prava i softverskih licenci.

Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
1. praćenje ostvarenosti ishoda
2. testove praktičnih veština

TEMA

CILJ

ISHODI
Po završetku teme učenik će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Uvod

• Unapređivanje znanja o osnovnim metodama rada istorijske nauke.
• Unapređivanje znanja o osnovnim elementima hronologije i njene upotrebe u istorijskom kontekstu.
• Poznavanje periodizacije istorije.
• Poznavanje obeležja praistorije i njenih najvažnijih lokaliteta u Evropi i Srbiji.

• definiše pojam istorije;
• razlikuje istoriju kao nauku i kao nastavni predmet;
• imenuje i razlikuje osnovne vremenske odrednice (godinu, deceniju, vek, milenijum, eru);
• locira određeni hronološki podatak u odgovarajući milenijum, vek i deceniju;
• prepozna različite načine računanja vremena u prošlosti i sadašnjosti;
• navede osnovne istorijske periode u razvoju čovečanstva i odredi granične datume koji ih dele;
• definiše pojam istorijskih izvora i poznaje njihovu osnovnu podelu;
• objasni značaj istorijskih izvora u izučavanju i razumevanju prošlosti;
• razlikuje istorijske izvore od istorijske literature;
• imenuje institucije i ustanove koje izučavaju i čuvaju istorijske izvore i literaturu (arhiv, muzej, biblioteka);
• opiše način života u praistoriji;
• identifikuje glavne pronalaske i njihove posledice na način života ljudi u praistoriji;
• navede i locira najvažnije praistorijske lokalitete u Evropi i Srbiji (Lasko, Altamira, Vinča, Lepenski Vir...).

• Istorija kao nauka i kao nastavni predmet. Pomoćne istorijske nauke.
• Hronologija i istorijski izvori.
• Glavne odlike praistorije i njeni ostaci u Evropi i Srbiji.

Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave, odnosno učenja, planom rada i načinima ocenjivanja

Oblici nastave:
Predmet se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• teorijska nastava

Mesto realizacije nastave:
• Teorijska nastava se realizuje u učionici ili odgovarajućem kabinetu.

Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
• praćenje ostvarenosti ishoda;
• testove znanja.

Okvirni broj časova po temama:
• Uvod - 5 časova;
• Civilizacije starog veka - 12 časova;
• Evropa i Sredozemlje u srednjem veku - 15 časova;
• Srbi i njihovo okruženje u srednjem veku - 18 časova;
• Evropa i svet od kraja XV do kraja XVIII veka - 13 časova;
• Srpski narod pod stranom vlašću od kraja XV do kraja XVIII veka - 11 časova.

Preporuke za realizaciju nastave:
• struktura programa koncipirana je s ciljem da pomogne nastavniku u planiranju neposrednog rada sa učenicima, olakšavajući mu određivanje obima i dubine obrade pojedinih nastavnih sadržaja,

Civilizacije starog veka

• Upoznavanje sa globalnim pregledom civilizacija starog veka.
• Razumevanje osnovnih odlika civilizacija starog veka.
• Unapređivanje znanja o društvenim strukturama i državnim institucijama u civilizacijama starog veka.
• Razumevanje odlika religija i verskih shvatanja u starom veku.
• Proširivanje znanja o kulturi civilizacija starog veka i njenim glavnim tekovinama.
• Uočavanje osnovnih odlika privrede i svakodnevnog života u civilizacijama starog veka.
• Uočavanje uticaja istorijskog nasleđa civilizacija starog veka na savremeni svet.

• utvrdi osnovne pretpostavke za nastanak civilizacija starog veka;
• imenuje najvažnije civilizacije epohe starog veka;
• navede i locira najvažnije civilizacije iz najranijeg perioda istorije čovečanstva (Mesopotamija, Egipat, Judeja, Fenikija, Krit, Indija, Kina);
• odredi osnovne odlike i najvažnije tekovine civilizacija Dalekog istoka (Indija, Kina);
• opiše društvene strukture u najvažnijim državama starog veka;
• objasni državno uređenje civilizacija Starog istoka antičke Grčke i Rima;
• navede religijske sisteme i njihove glavne odlike u najvažnijim državama starog veka;
• navede vrste pisama civilizacija starog veka i prepozna njihove osobenosti;
• identifikuje osnovne odlike privreda najznačajnijih država starog veka;
• opiše način života pripadnika različitih društvenih slojeva u državama starog veka;
• imenuje najznačajnija privredna, naučna i kulturna dostignuća civilizacija starog veka;
• navede glavne tekovine civilizacija starog veka u savremenom dobu i prepozna njihov značaj;
• uoči, navede i uporedi sličnosti i razlike između pojava i procesa iz istorije starog veka sa pojavama i procesima u savremenom društvu.

• Globalni pregled civilizacija starog veka.
• Političko-istorijski okvir, državni i društveni poredak (Stari istok - najznačajnije države Mesopotamije, Egipat, Persija; antička Grčka - kritsko-mikenski period, Dorska seoba, Homersko doba, kolonizacija, nastanak polisa, državni i društveni poredak Sparte i Atine, grčko-persijski ratovi i atinska hegemonija, Peloponeski rat i njegove posledice; helenizam - uspon Makedonije, carstvo Aleksandra Velikog i helenističke monarhije; antički Rim - osnivanje Rima i doba kraljeva, državni i društveni poredak u republici, osvajanje Italije i Sredozemlja, građanski ratovi i kriza republike, glavne odlike principata i dominata, Velika seoba naroda i njen uticaj na propast Rimskog carstva, nastanak varvarskih država).
• Religija i kultura (osnovne odlike religije Starog istoka, antičke Grčke, epohe helenizma i antičkog Rima, hrišćanstvo; pismenost, književnost, umetnost, nauka).
• Privreda i svakodnevni život (osnovne odlike privreda Starog istoka, antičke Grčke, epohe helenizma i antičkog Rima; pojava novca; svakodnevni život - običaji, zanimanja, kultura ishrane i stanovanja).
• Istorijsko nasleđe - povezivanje prošlosti i sadašnjosti (tekovine civilizacija starog veka - arhitektura, kalendar, irigacioni sistem, nauka, medicina, saobraćajna sredstva, zakoni, rimsko
• pravo, filozofija, pozorište, demokratija, besedništvo, olimpijske igre, sportovi, terme, vodovod, kanalizacija, putevi, rimski brojevi, arena...; judaizam, hrišćanstvo, rimsko nasleđe na teritoriji Srbije).

Preporuke za realizaciju nastave:
• za svaku tematsku celinu dati su ciljevi, ishodi i sadržaji, a ishodi treba da posluže da nastavni proces bude tako oblikovan da se navedeni ciljevi ostvare,
• sadržaje treba prilagođavati učenicima, kako bi najlakše i najbrže dostigli navedene ishode,
• nastavnik ima slobodu da sam odredi raspored i dinamiku aktivnosti za svaku temu, uvažavajući ciljeve predmeta,
• program se može dopuniti sadržajima iz prošlosti zavičaja, čime se kod učenika postiže jasnija predstava o istorijskoj i kulturnoj baštini u njihovom kraju (arheološka nalazišta, muzejske zbirke),
• u školama na nastavnom jeziku neke od nacionalnih manjina mogu se obraditi i prošireni nastavni sadržaji iz prošlosti tog naroda,
• važno je iskoristiti velike mogućnosti koje istorija kao narativni predmet pruža u podsticanju učeničke radoznalosti, koja je u osnovi svakog saznanja,
• nastavni sadržaji treba da budu predstavljeni kao "priča" bogata informacijama i detaljima, ne zato da bi opteretili pamćenje učenika, već da bi im istorijski događaji, pojave i procesi bili predočeni jasno, detaljno, živo i dinamično,
• posebno mesto u nastavi istorije imaju pitanja, kako ona koja postavlja nastavnik učenicima, tako i ona koja dolaze od učenika, podstaknuta onim što su čuli u učionici ili što su saznali van nje koristeći različite izvore informacija,
• dobro osmišljena pitanja nastavnika imaju podsticajnu funkciju za razvoj istorijskog mišljenja i kritičke svesti, ne samo u fazi utvrđivanja i sistematizacije gradiva, već i u samoj obradi nastavnih sadržaja,

Evropa i Sredozemlje u srednjem veku

• Razumevanje osnovnih odlika epohe srednjeg veka.
• Unapređivanje znanja o društvenim strukturama i državnim institucijama u srednjem veku.
• Razumevanje odlika religije i verskih shvatanja u srednjem veku.
• Proširivanje znanja o srednjovekovnoj kulturi i njenim glavnim tekovinama.
• Uočavanje osnovnih odlika privrede i svakodnevnog života u srednjem veku.
• Uočavanje uticaja istorijskog nasleđa srednjeg veka na savremeni svet.

• istakne odlike perioda srednjeg veka i uoči osnovne razlike u odnosu na antičku epohu;
• locira određeni istorijski događaj ili pojavu na vremenskoj lenti srednjeg veka;
• objasni formiranje feudalne društvene strukture i vazalne odnose;
• opiše, na primeru Vizantije, Franačke, Francuske, Engleske i Nemačke, društvenu strukturu i državno uređenje u srednjem veku;
• navede i obrazloži organizacionu strukturu pravoslavne i katoličke crkve;
• sagleda značaj Velikog raskola i njegove posledice;
• opiše nastanak i širenje islama;
• razume uzroke i posledice krstaških ratova;
• uoči značaj religije u srednjem veku i njen uticaj na kulturno stvaralaštvo;
• navede i opiše najveća kulturna i tehnička dostignuća u srednjem veku;
• identifikuje osnovne odlike privrede u srednjem veku;
• istakne odlike svakodnevnog života društvenih slojeva u srednjem veku;
• navede glavne tekovine epohe srednjeg veka u savremenom dobu;
• prepozna značaj tekovina epohe srednjeg veka za savremeni svet.

• Osnovne odlike srednjeg veka (hronološki i prostorni okviri, svetske civilizacije u periodu srednjeg veka).
• Političko-istorijski okvir, državni i društveni poredak (Franačka država, značaj Karla Velikog; Vizantijsko carstvo - grčko i rimsko nasleđe, Konstantin Veliki, osnivanje Carigrada, Justinijan I i pokušaji obnove Rimskog carstva, uspon carstva i uticaj na susedne narode - Bugare, Srbe, Ruse; islamski svet u srednjem veku - Muhamed i pojava islama, arapska osvajanja, osobenost državnog i društvenog uređenja; nastanak feudalnog društva - formiranje feudalne društvene strukture, vazalni odnosi, razvoj i struktura feudalnih država - primeri Francuske, Engleske i Nemačke; Velika povelja sloboda; krstaški ratovi - najznačajniji pohodi i najpoznatiji učesnici; razvoj srednjovekovnih gradova).
• Religija i kultura (hrišćanska crkva - crkvena organizacija, monaštvo, manastiri kao središta srednjovekovne kulture i pismenosti, procesi pokrštavanja, Veliki raskol i njegove posledice; pojava jeretičkih učenja, kulturne oblasti, škole i univerziteti, pronalasci, opšte odlike umetnosti i književnosti, arapsko-islamska kultura i njen uticaj na kulturu naroda Evrope).
• Privreda i svakodnevni život (osnovne odlike privrede u srednjem veku; razvoj bankarstva; svakodnevni život - vladar, dvor i dvorski život, život na selu i u gradu, položaj žene u srednjem veku, običaji, zanimanja, kultura ishrane i stanovanja).
• Istorijsko nasleđe - povezivanje prošlosti i sadašnjosti (tekovine srednjeg veka - legende i mitovi, heraldika, institucije).

Preporuke za realizaciju nastave:
• u zavisnosti od cilja koji nastavnik želi da ostvari, pitanja mogu imati različite funkcije, kao što su: fokusiranje pažnje na neki sadržaj ili aspekt, podsticanje poređenja, traganje za pojašnjenjem,
• nastava bi trebalo da pomogne učenicima u stvaranju što jasnije predstave ne samo o tome šta se desilo, već i zašto se to desilo i kakve su posledice iz toga proistekle,
• u nastavi treba što više koristiti različite oblike organizovane aktivnosti učenika (individualni rad, rad u paru, rad u grupi, radionice ili domaći zadatak),
• da bi shvatio događaje iz prošlosti, učenik treba da ih "oživi u svom umu", u čemu veliku pomoć može pružiti upotreba različitih istorijskih tekstova, karata i drugih izvora istorijskih podataka (dokumentarni i igrani video i digitalni materijali, muzejski eksponati, ilustracije), obilaženje kulturno-istorijskih spomenika i posete ustanovama kulture,
• korišćenje istorijskih karata izuzetno je važno jer omogućavaju učenicima da na očigledan i slikovit način dožive prostor na kome se neki od događaja odvijao,
pomažući im da kroz vreme prate promene na određenom prostoru,
• treba iskoristiti i uticaj nastave istorije na razvijanje jezičke i govorne kulture (besedništva), jer istorijski sadržaji bogate i oplemenjuju jezički fond učenika,
• u radu sa učenicima neophodno je imati u vidu integrativnu funkciju istorije, koja u obrazovnom sistemu, gde su znanja podeljena po nastavnim predmetima, pomaže učenicima da postignu celovito shvatanje o povezanosti i uslovljenosti geografskih, ekonomskih i kulturnih uslova života čoveka kroz prostor i vreme,

Srbi i njihovo okruženje u srednjem veku

• Proširivanje znanja o istoriji srpskih država u srednjem veku.
• Unapređivanje znanja o društvenim strukturama i državnim institucijama u srpskim zemljama u srednjem veku.
• Sticanje znanja o ličnostima koje su obeležile srednji vek u nacionalnoj istoriji.
• Razumevanje odlika religije i verskih shvatanja kod Srba u srednjem veku.
• Unapređivanje znanja o kulturnom nasleđu Srba u srednjem veku.
• Uočavanje osnovnih odlika privrede i svakodnevnog života u srpskim zemljama u srednjem veku.
• Razvijanje svesti o značaju srednjovekovne državnosti za nastanak moderne srpske države.

• locira određeni događaj ili pojavu iz srpske srednjovekovne istorije na vremenskoj lenti;
• opiše društvenu strukturu i državno uređenje srpskih zemalja u srednjem veku;
• navede odlike srpske državnosti u srednjem veku;
• uoči i objasni na istorijskoj karti promene granica srpskih država u srednjem veku;
• uoči značaj religije kod Srba u srednjem veku i njen uticaj na kulturno stvaralaštvo;
• imenuje najvažnije ličnosti koje su zaslužne za razvoj srpske kulture u srednjem veku;
• navede i opiše najveća kulturna dostignuća kod Srba u srednjem veku;
• identifikuje osnovne odlike privrede u srpskim zemljama u srednjem veku;
• istakne odlike svakodnevnog života društvenih slojeva u srpskim zemljama u srednjem veku;
• navede glavne tekovine srpske srednjovekovne kulture i uoči njihovu prisutnost u savremenom dobu;
• prepozna značaj srednjovekovne državnosti za nastanak moderne srpske države.

• Političko-istorijski okvir, državni i društveni poredak (uzroci i pravci seobe Slovena, Južni Sloveni prema starosedeocima i susedima na Balkanskom poluostrvu, naseljavanje Bugara i Mađara i nastanak njihovih država; Srbi od VII do XII veka - doseljavanje Srba i Hrvata, srpske zemlje, Srbija između Vizantije i Bugarske, uspon Duklje; Srbija u XII i početkom XIII veka - Raška između Vizantije i Ugarske, Stefan Nemanja, Stefan Prvovenčani, autokefalnost srpske crkve - sveti Sava; uspon srpske države u XIII i početkom XIV veka i Vizantija Paleologa - Uroš I, Milutin, Stefan Dečanski i bitka kod Velbužda; osvajanja Stefana Dušana, uspostavljanje patrijaršije i proglašenje carstva, uređenje države, društveni slojevi i odnosi,slabljenje carstva u vreme cara Uroša; postanak i razvoj srednjovekovne bosanske države; Turci Osmanlije i njihova osvajanja na Balkanu, bitka na Marici; Moravska Srbija i njena uloga u borbi protiv Osmanlija - knez Lazar, boj na Kosovu; država srpskih despota i okolne zemlje - Stefan Lazarević i Đurađ Branković, pad Carigrada i propast Vizantije, pad Smedereva, seobe Srba u Ugarsku, slabljenje i pad Bosne, Zeta za vreme Balšića i Crnojevića).
• Religija i kultura (pokrštavanje Srba i drugih Južnih Slovena, misija Ćirila i Metodija i njihovih učenika, jezik i pismo, Miroslavljevo jevanđelje, književnost - sveti Sava, Teodosije, monahinja Jefimija; najznačajnije zadužbine, heraldika, pravni spomenici - Svetosavski nomokanon, Dušanov zakonik, Rudarski zakon despota Stefana Lazarevića).
• Privreda i svakodnevni život (osnovne odlike privrede u srpskim zemljama u srednjem veku, razvoj rudarstva, značaj Dubrovnika u privrednom životu srpskih zemalja; svakodnevni život - vladar, dvor i dvorski život, život na selu i gradu, običaji, zanimanja, kultura ishrane i stanovanja).
• Istorijsko nasleđe - povezivanje prošlosti i sadašnjosti (tekovine srednjeg veka: ćirilica, institucije srpske crkve, svetosavlje, umetnička baština, kosovska legenda - uticaj istorijskih i legendarnih likova Vuka Brankovića, Miloša Obilića i Marka Kraljevića na formiranje nacionalne svesti i identiteta).

Preporuke za realizaciju nastave:
• poželjno je izbegavati fragmentarno i izolovano učenje istorijskih činjenica jer ono ima najkraće trajanje u pamćenju i najslabiji transfer u sticanju drugih znanja i veština,
• u nastavi treba, kad god je to moguće, primenjivati didaktički koncept multiperspektivnosti,
• određene teme, po mogućnosti, treba realizovati sa odgovarajućim sadržajima iz srodnih predmeta.

Evropa i svet od kraja XV do kraja XVIII veka

• Sticanje znanja o istoriji najznačajnijih evropskih država od kraja XV do kraja XVIII veka.
• Unapređivanje znanja o društvenim strukturama i državnim institucijama u Evropi od kraja XV do kraja XVIII veka.
• Razumevanje značaja pojave protestantizma.
• Proširivanje znanja o kulturnim dostignućima u periodu od kraja XV do kraja XVIII veka.
• Uočavanje osnovnih odlika privrede i svakodnevnog života u periodu od kraja XV do kraja XVIII veka.
• Uočavanje uticaja istorijskog nasleđa perioda od kraja XV do kraja XVIII veka na savremeni svet.

• identifikuje osnovne odlike perioda od kraja XV do kraja XVIII veka u istoriji Evrope;
• sagleda značaj i posledice velikih geografskih otkrića;
• opiše, na primeru Francuske, Engleske, Pruske, Austrije, Rusije i Španije, društvenu strukturu i državno uređenje u apsolutističkim monarhijama;
• sagleda značaj reformacije i imenuje najznačajnija protestantska učenja;
• imenuje najvažnije stvaraoce epohe humanizma i renesanse i navede njihova dela;
• navede najznačajnija kulturna i tehnička dostignuća u periodu od kraja XV do kraja XVIII veka;
• identifikuje osnovne odlike privrede u periodu od kraja XV do kraja XVIII veka;
• istakne odlike svakodnevnog života društvenih slojeva u periodu od kraja XV do kraja XVIII veka;
• navede glavne tekovine perioda od kraja XV do kraja XVIII veka i prepozna njihov značaj u savremenom dobu.

• Političko-istorijski okvir, državni i društveni poredak (velika geografska otkrića - putovanja Bartolomea Dijaza, Vaska da Game, Kristifora Kolumba i Fernanda Magelana, unapređivanje brodogradnje, usavršavanje kompasa, astrolaba, durbina i časovnika; uloga i značaj velikih evropskih gradova - Firence, Venecije, Đenove, Pariza, Londona, Antverpena, Amsterdama; počeci građanske klase, staleško društvo, apsolutističke monarhije - primeri Francuske, Engleske, Pruske, Austrije, Rusije, Španije).
• Religija i kultura (humanizam i renesansa: književnost, umetnost i politička misao - Dante Aligijeri, Frančesko Petrarka, Đovani Bokačo, Erazmo Roterdamski, Nikolo Makijaveli, Mikelanđelo Buonaroti, Leonardo da Vinči, Rafaelo Santi, Ticijan Večeli, Albreht Direr...; reformacija i protivreformacija, uloga Martina Lutera, protestantizam, katolička reakcija - uloga jezuita; verski sukobi i ratovi, inkvizicija).
• Privreda i svakodnevni život (osnovne odlike privrede u periodu od kraja XV do kraja XVIII veka; manufaktura kao novi način proizvodnje, revolucija cena; prenošenje ekonomskih centara sa Sredozemlja na atlantsku obalu; velike bankarske porodice i njihov uticaj - primeri Medičija,
• Fugera...; osnivanje berzi; svakodnevni život - vladar, dvor i dvorski život, život na selu i gradu, položaj žene, običaji, zanimanja, kultura ishrane i stanovanja).
• Istorijsko nasleđe - povezivanje prošlosti i sadašnjosti (tekovine perioda od kraja XV do kraja XVIII veka - naučna i tehnička otkrića i kulturno-umetničko nasleđe).

Srpski narod pod stranom vlašću od kraja XV do kraja XVIII veka

• Unapređivanje znanja o položaju srpskog naroda pod osmanskom, habzburškom i mletačkom vlašću od kraja XV do kraja XVIII veka.
• Sticanje znanja o ličnostima koje su obeležile period od kraja XV do kraja XVIII veka u nacionalnoj istoriji.
• Uočavanje uloge srpske crkve u očuvanju nacionalnog identiteta.

• identifikuje osnovne odlike perioda od kraja XV do kraja XVIII veka u nacionalnoj istoriji;
• opiše društvenu strukturu i državno uređenje Osmanskog carstva i položaj srpskog naroda u njemu;
• locira na istorijskoj karti najvažnije pravce i oblasti seoba srpskog naroda;
• uoči posledice seoba srpskog naroda;
• objasni položaj Srba u Habzburškoj monarhiji;
• uoči posledice procesa islamizacije, pokatoličavanja i unijaćenja Srba;
• izvede zaključak o ulozi srpske crkve u očuvanju nacionalnog identiteta;

• Političko-istorijski okvir, državni i društveni poredak (osmanska osvajanja, država i društvo - Sulejman Veličanstveni i vrhunac osmanske moći, društvo - muslimani i hrišćani, timarski sistem; položaj Srba u Osmanskom carstvu - raja i vlasi; Srbi u ratovima Austrije i Mletačke republike protiv Osmanskog carstva - Dugi, Kandijski, Veliki bečki, ratovi 1716-1718. i 1737-1739. godine, Kočina krajina; hajduci i uskoci, seobe Srba - Lika, Kordun, Hrvatska, Slavonija, Dalmacija, Banat, Bačka, Srem; Srbi pod habzburškom i mletačkom vlašću - status i privilegije, Vojna krajina, nastanak građanstva kod Srba).
• Religija i kultura (islamizacija, Pećka - srpska patrijaršija: verska, kulturna, nacionalna i politička ustanova; pokatoličavanje i unijaćenje, Karlovačka mitropolija, školske reforme Marije Terezije i Josifa II, nastanak elita - trgovci, oficiri, sveštenici, činovnici, učitelji, pravnici; Dositej Obradović, Karlovačka gimnazija).

• Unapređivanje znanja o kulturnom stvaralaštvu Srba od kraja XV do kraja XVIII veka.
• Uočavanje osnovnih odlika privrede i svakodnevnog života u srpskim zemljama od kraja XV do kraja XVIII veka.

• navede najznačajnija kulturna dostignuća srpskog naroda u periodu od kraja XV do kraja XVIII veka;
• identifikuje osnovne odlike privrede u srpskim zemljama od kraja XV do kraja XVIII veka;
• istakne odlike svakodnevnog života društvenih slojeva u srpskim zemljama u periodu od kraja XV do kraja XVIII veka.

• Privreda i svakodnevni život (osnovne odlike privrede u srpskim zemljama u periodu od kraja XV do kraja XVIII veka, značaj Dubrovačke republike u privrednom životu; svakodnevni život - život na selu i gradu, običaji, zanimanja, kultura ishrane i stanovanja).

TEMA

CILJ

ISHODI
Po završetku teme učenik će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Evropa i svet od kraja XVIII veka do Prvog svetskog rata

• Sticanje znanja o istoriji najznačajnijih država u periodu od kraja XVIII veka do Prvog svetskog rata.
• Unapređivanje znanja o društvenim strukturama, političkim sistemima i ideologijama u periodu od kraja XVIII veka do Prvog svetskog rata.
• Proširivanje znanja o naučno-tehničkom napretku i kulturnim dostignućima u periodu od kraja XVIII veka do Prvog svetskog rata.

• istorijskog perioda od kraja XVIII veka do Prvog svetskog rata;
• sagleda značaj i posledice privrednog napretka i Industrijske revolucije na razvoj društva;
• opiše, na primeru Francuske, Velike Britanije, Habzburške monarhije, Nemačke, Rusije i SAD, društvenu strukturu i državno uređenje u periodu od kraja XVIII veka do Prvog svetskog rata;
• sagleda značaj i posledice pojave političkih ideja nacionalizma, liberalizma, radikalizma i socijalizma;
• navede najvažnija naučno-tehnička dostignuća u periodu od kraja XVIII veka do Prvog svetskog rata i obrazloži njihov značaj;
• istakne odlike svakodnevnog života u periodu od kraja XVIII veka do Prvog svetskog rata u različitim društvenim slojevima;
• izdvoji najznačajnije pravce u književnosti i likovnim umetnostima u periodu od kraja

• Političko-istorijski okvir (Industrijska revolucija; socijalna, verska i nacionalna obeležja političkih revolucija - primeri nizozemske, engleske i američke revolucije; pojmovi ustavnosti i podele vlasti; Francuska revolucija - ukidanje feudalizma, Deklaracija o pravima čoveka i građanina; Napoleonovo doba, Bečki kongres, revolucije 1848/49. godine - jačanje ideja nacionalizma, liberalizma, demokratije, radikalizma, socijalizma; ujedinjenje Italije i Nemačke; Građanski rat u SAD; međunarodni odnosi u drugoj polovini XIX i početkom XX veka - nastanak Trojnog saveza i Antante, borba za kolonije, uspon SAD i Japana, podela Kine, međunarodne političke krize, Istočno pitanje i balkanski narodi - opadanje Osmanskog carstva, prodor Habzburške monarhije na Balkan; uticaj velikih sila - Rusije, Velike Britanije, Francuske, Nemačke, Italije; uobličavanje nacionalnih država na Balkanu - Grčka, Rumunija, Bugarska, Albanija).
• Privreda, kultura i svakodnevni život (napredak privrede; posledice Industrijske revolucije - jačanje građanske i pojava radničke klase; osnivanje nacionalnih banaka; Druga industrijska revolucija - upotreba električne energije i motora sa unutrašnjim sagorevanjem; kultura, nauka, obrazovanje, najznačajniji pravci u književnosti i likovnim umetnostima; svakodnevni život - život na selu i gradu, položaj žene, običaji, zanimanja, kultura ishrane i stanovanja).

Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave, odnosno učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.

Oblici nastave:
Predmet se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• teorijska nastava.

Mesto realizacije nastave:
• Teorijska nastava se realizuje u učionici ili odgovarajućem kabinetu.

Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
• praćenje ostvarenosti ishoda;
• testove znanja.

Okvirni broj časova po temama:
• Evropa i svet od kraja XVIII veka do Prvog svetskog rata - 14 časova;
• Srbija, Crna Gora i Srbi u Habzburškom i Osmanskom carstvu od kraja XVIII veka do Prvog svetskog rata - 14 časova;
• Prvi svetski rat i revolucije u Rusiji i Evropi - 7 časova;
• Svet između Prvog i Drugog svetskog rata - 8 časova;
• Jugoslovenska kraljevina - 7 časova;
• Drugi svetski rat - 8 časova;
• Svet posle Drugog svetskog rata - 7 časova;
• Jugoslavija posle Drugog svetskog rata - 7 časova.

• Uočavanje osnovnih odlika privrede i svakodnevnog života u periodu od kraja XVIII veka do Prvog svetskog rata.
• Razumevanje i vrednovanje uticaja istorijskog nasleđa perioda od kraja XVIII veka do Prvog svetskog rata na savremeni svet.

• XVIII veka do Prvog svetskog rata i imenuje istaknute stvaraoce;
• navede glavne tekovine perioda od kraja XVIII veka do Prvog svetskog rata i prepozna njihov značaj u savremenom dobu.

• Istorijsko nasleđe - povezivanje prošlosti i sadašnjosti; tekovine perioda - naučna i tehnička otkrića (telefon, telegraf, fotografija, film, nove vrste oružja i saobraćajnih sredstava...) i kulturno-umetničko nasleđe.

Preporuke za realizaciju nastave:

• struktura programa koncipirana je s ciljem da pomogne nastavniku u planiranju neposrednog rada sa učenicima, olakšavajući mu određivanje obima i dubine obrade pojedinih nastavnih sadržaja,

• za svaku tematsku celinu dati su ciljevi, ishodi i sadržaji, a ishodi treba da posluže da nastavni proces bude tako oblikovan da se navedeni ciljevi ostvare,

Srbija, Crna Gora i Srbi u Habzburškom i Osmanskom carstvu od kraja XVIII veka do Prvog svetskog rata

• Unapređivanje znanja o srpskoj nacionalnoj istoriji u periodu od kraja XVIII veka do Prvog svetskog rata.
• Proširivanje znanja o nastanku moderne srpske države i najvažnijim odlikama srpske državnosti.
• Uočavanje uloge znamenitih ličnosti u razvoju srpske državnosti.
• Razumevanje najznačajnijih ideja modernog doba i njihovog uticaja u procesu stvaranja srpske države.
• Uočavanje osnovnih odlika kulture, privrede i svakodnevnog života kod Srba tokom XIX i početkom XX veka.
• Razumevanje uticaja istorijskog nasleđa perioda od kraja XVIII veka do Prvog svetskog rata na savremeno srpsko društvo.

• identifikuje osnovne odlike perioda od kraja XVIII veka do Prvog svetskog rata u istoriji srpskog naroda;
• objasni uzroke i posledice Srpske revolucije, oslobodilačkih ratova 1876-1878. i Balkanskih ratova;
• uoči uticaj evropskih zbivanja i idejnih pokreta na razvoj srpske nacionalne i državne ideje tokom XIX i početkom XX veka;
• uoči i objasni na istorijskoj karti promene granica srpske države tokom XIX i početkom XX veka;
• locira mesta najvažnijih bitaka koje su vođene tokom Srpske revolucije, oslobodilačkih ratova 1876-1878. i Balkanskih ratova;
• opiše ulogu istaknutih ličnosti u Srpskoj revoluciji, u razvoju državnih institucija i formiranju modernog političkog sistema;
• izvede zaključak o značaju ustavnosti za razvoj modernog političkog sistema;
• sagleda značaj i posledice privrednog napretka na razvoj srpskog društva;
• navede i opiše najveća kulturna dostignuća kod Srba tokom XIX i početkom XX veka;
• imenuje najvažnije ličnosti koje su zaslužne za razvoj srpske kulture tokom XIX i početkom XX veka;
• istakne odlike svakodnevnog života društvenih slojeva kod Srba tokom XIX i početkom XX veka.

• Političko-istorijski okvir (Srpska revolucija 1804-1835 - nacionalna i socijalna obeležja, organizacija ustaničke države, vožd Karađorđe Petrović i knez Miloš Obrenović, borba za autonomiju, Sretenjski ustav, ukidanje feudalizma; Turski ustav, Ustavobraniteljski režim 1842-1858 - razvoj državnih ustanova; druga vladavina Miloša i Mihaila Obrenovića; vladavina Milana i Aleksandra Obrenovića - Ustav iz 1869. godine, oslobodilački ratovi 1876-1878, teritorijalno proširenje i nezavisnost, osnivanje političkih stranaka, proglašenje kraljevine, srpsko-bugarski rat, ustavi iz 1888. i 1901, Majski prevrat; vladavina kralja Petra I Karađorđevića - Ustav iz 1903, napredak parlamentarizma; spoljnopolitičko okruženje; Crna Gora - teritorija i stanovništvo, unutrašnja i spoljna politika vladika Petra I i Petra II i kneževa Danila i Nikole Petrovića; Srbi pod habzburškom vlašću - Južna Ugarska, Hrvatska i Slavonija, Dalmacija i Boka Kotorska; Srbi u Revoluciji 1848/1849. godine, nacionalni pokret, posledice Austro-ugarske nagodbe i Hrvatsko-ugarske nagodbe, politički život; Bosna i Hercegovina pod osmanskom i austrougarskom vlašću - prostor, stanovništvo, politički život; Srbi u Osmanskom carstvu - Kosovo, Metohija, Raška oblast i Makedonija; Balkanski ratovi - saradnja i suprotnosti između balkanskih nacionalnih politika, ratna hronika, posledice ratova).
• Privreda, kultura i svakodnevni život (agrarni karakter privrede, razvoj zanatstva i trgovine, začeci industrije, osnivanje banaka; značaj delatnosti Dositeja Obradovića i Vuka Karadžića, Matica srpska, razvoj školstva - od prvih škola do Beogradskog univerziteta, napredak nauke i osnivanje naučnih društava, uspon nacionalne književnosti i umetnosti; nastanak većih gradskih centara, uspon građanstva; svakodnevni život na selu i u gradu).
• Istorijsko nasleđe - povezivanje prošlosti i sadašnjosti (prisutnost i uticaj političkih ideja na savremeno srpsko društvo, trajnost ustanova i institucija - Narodni muzej, Narodno pozorište, Narodna biblioteka, akademija nauka, Narodna banka...; kulturno-umetničko nasleđe kao osnov savremene srpske kulture).

Preporuke za realizaciju nastave:
• sadržaje treba prilagođavati učenicima, kako bi najlakše i najbrže dostigli navedene ishode,
• nastavnik ima slobodu da sam odredi raspored i dinamiku aktivnosti za svaku temu, uvažavajući ciljeve predmeta,
• program se može dopuniti sadržajima iz prošlosti zavičaja, čime se kod učenika postiže jasnija predstava o istorijskoj i kulturnoj baštini u njihovom kraju (arheološka nalazišta, muzejske zbirke),
• u školama na nastavnom jeziku neke od nacionalnih manjina mogu se obraditi i prošireni nastavni sadržaji iz prošlosti tog naroda,
• važno je iskoristiti velike mogućnosti koje istorija kao narativni predmet pruža u podsticanju učeničke radoznalosti, koja je u osnovi svakog saznanja,
• nastavni sadržaji treba da budu predstavljeni kao "priča" bogata informacijama i detaljima, ne zato da bi opteretili pamćenje učenika, već da bi im istorijski događaji, pojave i procesi bili predočeni jasno, detaljno, živo i dinamično,
• posebno mesto u nastavi istorije imaju pitanja, kako ona koja postavlja nastavnik učenicima, tako i ona koja dolaze od učenika, podstaknuta onim što su čuli u učionici ili što su saznali van nje koristeći različite izvore informacija,
• dobro osmišljena pitanja nastavnika imaju podsticajnu funkciju za razvoj istorijskog mišljenja i kritičke svesti, ne samo u fazi utvrđivanja i sistematizacije gradiva, već i u samoj obradi nastavnih sadržaja,
• u zavisnosti od cilja koji nastavnik želi da ostvari, pitanja mogu imati različite funkcije, kao što su: fokusiranje pažnje na neki sadržaj ili aspekt, podsticanje poređenja, traganje za pojašnjenjem,

Prvi svetski rat i revolucije u Rusiji i Evropi

• Razumevanje međunarodnog konteksta i uzroka Prvog svetskog rata.
• Produbljivanje znanja o toku rata i njegovim glavnim prelomnicama.
• Sagledavanje rata kao uzročnika poništavanja vrednosti i tekovina civilizacije.
• Unapređivanje znanja o učešću Srbije i Crne Gore u Prvom svetskom ratu.

• razume uzroke i međunarodni kontekst izbijanja Prvog svetskog rata;
• opiše tok Prvog svetskog rata;
• navede i analizira prelomne događaje Prvog svetskog rata;
• sagleda uticaj ratnih iskušenja na pojavu revolucionarnih ideja i pokreta;
• razume razloge zbog koji je Srbija ušla u ratni sukob sa Austrougarskom i Nemačkom;
• locira mesta najvažnijih bitaka koje je srpska vojska vodila tokom Prvog svetskog rata;
• analizira posledice Prvog svetskog rata za srpski narod;
• uoči uticaj ratnih zbivanja i iskušenja na umetničko stvaralaštvo.

• Političko-istorijski okvir (sukobljeni interesi velikih sila, savezništva i frontovi, prelomnice rata; gubici i žrtve, vodeće ličnosti država u sukobu; čovek u ratu - život u pozadini i na frontu; revolucije u Rusiji i Evropi - Februarska revolucija, Oktobarska revolucija i građanski rat, uticaj Oktobarske revolucije na prilike u Evropi, revolucionarno vrenje, revolucije u Mađarskoj i Nemačkoj, anarhija i raspad velikih carstava; Srbija i Crna Gora u Velikom ratu - odbrana otadžbine 1914. godine, vojni slom 1915. godine, Albanska golgota, okupacioni sistemi, represija, pokušaji menjanja nacionalnog i kulturnog identiteta srpskog stanovništva, glad i epidemije; vlada, vojska i narod u izbeglištvu, Solunski front, oslobođenje Kraljevine Srbije i jugoslovenskih pokrajina Austrougarske, doprinos pobedi Antante; najznačajnije vojne i političke ličnosti; jugoslovenska ideja, činioci jugoslovenskog ujedinjenja - srpska vlada, Jugoslovenski odbor, Narodno vijeće SHS, uticaj međunarodnih prilika na nastanak jugoslovenske države.

Preporuke za realizaciju nastave:
• nastava bi trebalo da pomogne učenicima u stvaranju što jasnije predstave ne samo o tome šta se desilo, već i zašto se to desilo i kakve su posledice iz toga proistekle,
• u nastavi treba što više koristiti različite oblike organizovane aktivnosti učenika (individualni rad, rad u paru, rad u grupi, radionice ili domaći zadatak),
• da bi shvatio događaje iz prošlosti, učenik treba da ih "oživi u svom umu", u čemu veliku pomoć može pružiti upotreba različitih istorijskih tekstova, karata i drugih izvora istorijskih podataka (dokumentarni i igrani video i digitalni materijali, muzejski eksponati, ilustracije), obilaženje kulturno-istorijskih spomenika i posete ustanovama kulture,
• korišćenje istorijskih karata izuzetno je važno jer omogućavaju učenicima da na očigledan i slikovit način dožive prostor na kome se neki od događaja odvijao, pomažući im da kroz vreme prate promene na određenom prostoru,

• Sagledavanje Prvog svetskog rata i njegovih posledica u istoriji srpskog naroda.

• Rat i kultura - umetničko viđenje rata, rat kao poništavanje civilizacijskih vrednosti; lični doživljaj rata.

Svet između Prvog i Drugog svetskog rata

• Uočavanje posledica Prvog svetskog rata na međunarodne odnose i društvene, političke, privredne i kulturne prilike.
• Unapređivanje znanja o društvenim, političkim i privrednim procesima između dva svetska rata.
• Razumevanje suprotnosti koje su svet vodile ka novom ratu.
• Proširivanje znanja o naučno-tehničkom napretku i kulturnim dostignućima u periodu između dva svetska rata.
• Uočavanje osnovnih odlika privrede i svakodnevnog života u periodu između dva svetska rata.
• Razumevanje i vrednovanje uticaja istorijskog nasleđa perioda između dva svetska rata na savremeni svet.

• sagleda promenjenu sliku sveta posle Prvog svetskog rata;
• identifikuje osnovne odlike istorijskog perioda između dva svetska rata;
• opiše, na primeru Francuske, Velike Britanije, Nemačke, Italije, SSSR-a, različita društvena i državna uređenja u periodu između dva svetska rata;
• sagleda značaj i posledice pojave totalitarnih političkih ideja i ideologija;
• sagleda značaj i posledice privrednog i naučnog napretka u periodu između dva svetska rata;
• istakne odlike svakodnevnog života u periodu između dva svetska rata u različitim društvenim slojevima;
• izdvoji najznačajnije pravce u književnosti i likovnim umetnostima u periodu između dva svetska rata i imenuje istaknute stvaraoce;
• navede glavne tekovine perioda između dva svetska rata i prepozna njihov značaj u savremenom dobu.

• Političko-istorijski okvir, državni i društveni poredak (društvene prilike i previranja, kriza demokratije i pojava totalitarnih ideja - komunizam, fašizam i nacizam; radnički pokret; prilike u SSSR-u; međunarodni odnosi - pobedničke i poražene zemlje, nastanak novih država, Društvo naroda, radikalno zaoštravanje međunarodnih odnosa - građanski rat u Španiji, anšlus Austrije, Minhenski sporazum, Nemačko-sovjetski pakt.
• Privreda, kultura i svakodnevni život (napredak privrede; velika ekonomska kriza i modeli njenog rešavanja; umetnički pokreti, masovna zabava, naučna otkrića, upotreba veštačkih materijala u industriji.
• Istorijsko nasleđe - povezivanje prošlosti i sadašnjosti; tekovine perioda - naučna i tehnička otkrića (napredak medicine, pojava radija, televizije, zvučnog filma...) i kulturno-umetničko nasleđe.

Preporuke za realizaciju nastave:
• treba iskoristiti i uticaj nastave istorije na razvijanje jezičke i govorne kulture (besedništva), jer istorijski sadržaji bogate i oplemenjuju jezički fond učenika,
• u radu sa učenicima neophodno je imati u vidu integrativnu funkciju istorije, koja u obrazovnom sistemu, gde su znanja podeljena po nastavnim predmetima, pomaže učenicima da postignu celovito shvatanje o povezanosti i uslovljenosti geografskih, ekonomskih i kulturnih uslova života čoveka kroz prostor i vreme,
• poželjno je izbegavati fragmentarno i izolovano učenje istorijskih činjenica jer ono ima najkraće trajanje u pamćenju i najslabiji transfer u sticanju drugih znanja i veština,
• u nastavi treba, kad god je to moguće, primenjivati didaktički koncept multiperspektivnosti,
• određene teme, po mogućnosti, treba realizovati sa odgovarajućim sadržajima izsrodnih predmeta.

Jugoslovenska kraljevina

• Proširivanje znanja o jugoslovenskoj ideji i činiocima stvaranja jugoslovenske države.
• Razumevanje međunarodnog konteksta u kome nastaje jugoslovenska država.
• Proširivanje znanja o odlikama jugoslovenske države između dva svetska rata.
• Proširivanje znanja o položaju srpskog naroda u jugoslovenskoj kraljevini.
• Uočavanje uloge znamenitih ličnosti u političkom i društvenom životu jugoslovenske kraljevine.
• Sagledavanje međunarodnog položaja jugoslovenske kraljevine.

• obrazloži najvažnije motive i uzroke stvaranje jugoslovenske države;
• uoči značaj nastanka jugoslovenske države za srpski narod;
• identifikuje odlike jugoslovenske države kao monarhije;
• uoči i razume međunarodni položaj jugoslovenske kraljevine;
• imenuje i sagleda ulogu najvažnijih ličnosti koje su uticale na društveno-politička zbivanja u jugoslovenskoj kraljevini;
• uoči i objasni na istorijskoj karti granice jugoslovenske kraljevine i njeno administrativno uređenje;
• sagleda dubinu i trajnost nacionalnih, verskih i političkih suprotnosti u jugoslovenskoj državi;
• navede najvažnije odlike privrednog razvitka u jugoslovenskoj kraljevini;
• opiše kulturno-prosvetne prilike i navede kulturno-umetnička dostignuća u jugoslovenskoj kraljevini;
• istakne odlike svakodnevnog života društvenih slojeva jugoslovenskoj kraljevini.

• Političko-istorijski okvir, državni i društveni poredak (jugoslovenska ideja i konstituisanje države, političke borbe, nacionalno i versko pitanje i pitanje demokratije; Vidovdanski i Oktroisani ustav, lični režim kralja Aleksandra, atentat u Marseju; vlada Milana Stojadinovića - unutrašnja politika i promene u spoljnopolitičkoj orijentaciji; preuređenje države u senci novog svetskog rata i međunarodnih pritisaka - stvaranje Banovine Hrvatske, vlada Cvetković-Maček, otvaranje srpskog pitanja).
• Privreda, kultura i svakodnevni život (socijalno-ekonomske prilike, neujednačenost ekonomskog i kulturnog razvoja, industrijalizacija; prisustvo i uticaj stranog kapitala; univerzitet i nauka; umetnički pokreti, humanitarna društva i sportske organizacije; svakodnevni život - život na selu i u gradu, položaj žene, običaji, zanimanja, kultura ishrane i stanovanja).
• Istorijsko nasleđe - povezivanje prošlosti i sadašnjosti (prisutnost i uticaj političkih ideja na savremeno srpsko društvo, trajnost ustanova i institucija; kulturno-umetničko nasleđe).

Drugi svetski rat

• Razumevanje međunarodnog konteksta i uzroka Drugog svetskog rata.
• Produbljivanje znanja o toku rata i njegovim glavnim prelomnicama.
• Sagledavanje rata kao uzročnika poništavanja vrednosti i tekovina civilizacije.
• Razumevanje značaja izučavanja holokausta i genocida kao fenomena Drugog svetskog rata.
• Unapređivanje znanja o posebnostima Drugog svetskog rata na jugoslovenskom prostoru.
• Sagledavanje Drugog svetskog rata i njegovih posledica u istoriji srpskog naroda.

• razume uzroke i međunarodni kontekst izbijanja Drugog svetskog rata;
• opiše tok Drugog svetskog rata;
• navede i analizira prelomne događaje Drugog svetskog rata;
• uoči posebnosti Drugog svetskog rata u Jugoslaviji i prepozna njegovu antiokupatorsku, nacionalnu, versku i ideološku sadržinu;
• analizira posledice Drugog svetskog rata za srpski narod;
• obrazloži doprinos jugoslovenskih antifašističkih pokreta pobedi saveznika u Drugom svetskom ratu;
• razume važnost izučavanja holokausta i genocida kao fenomena Drugog svetskog rata;
• uoči uticaj ratnih zbivanja i iskušenja na umetničko stvaralaštvo.

• Političko-istorijski okvir (karakter rata i glavni frontovi; pobede Sila osovine u prvoj fazi rata; obrazovanje Antifašistike koalicije; prekretnice u ratu - Moskva, Staljingrad i El Alamejn; genocid, holokaust i koncentracioni logori; pokreti otpora u Evropi; ratna svakodnevica; savezničke konferencije - Teheran, Jalta, Potsdam; ljudski i materijalni gubici, moderna vojna tehnologija - upotreba atomskog oružja; Jugoslavija u Drugom svetskom ratu - pristupanje Trojnom paktu i vojni puč 27. marta 1941, Aprilski rat i vojni slom, okupacija, deoba teritorija i kvislinški režimi, Nezavisna Država Hrvatska i politika genocida nad Srbima, Jevrejima i Romima; ustanci i organizovani pokreti otpora, revolucionarno osvajanje vlasti, građanski rat, najznačajnije vojne operacije, saveznička politika prema Jugoslaviji, osnovi novog državnog uređenja, završne operacije za oslobođenje jugoslovenskog prostora, žrtve rata i doprinos savezničkoj pobedi).
• Rat i kultura - umetničko viđenje rata, rat kao poništavanje civilizacijskih vrednosti; uništavanje i pljačka kulturnih dobara; lični doživljaj rata.

Svet posle Drugog svetskog rata

• Uočavanje posledica Drugog svetskog rata na društvene, političke, privredne i kulturne prilike.
• Unapređivanje znanja o društvenim, političkim i privrednim procesima u drugoj polovini XX veka.
• Razumevanje glavnih odlika hladnog rata.
• Uočavanje značaja dekolonizacije i drugih pokreta emancipacije.
• Sagledavanje posledica pada Berlinskog zida i raspada Sovjetskog Saveza.
• Proširivanje znanja o naučno-tehničkom napretku i kulturnim dostignućima savremenog sveta.
• Uočavanje izazova savremenog sveta - globalizacija, terorizam, glad, bolesti, ekološki problemi.

• sagleda promenjenu sliku sveta posle Drugog svetskog rata;
• identifikuje osnovne odlike političkog, društvenog, privrednog, naučnog i kulturnog razvoja posleratnog sveta;
• prepozna i uporedi osnovne odlike različitih privrednih sistema u komunističkim i kapitalističkim državama u drugoj polovini XX veka;
• uoči uzroke i posledice hladnoratovskih sukoba;
• razume rasprostranjenost pokreta za oslobođenje nacija i ugroženih manjinskih grupa;
• sagleda značaj i posledice poraza ideje komunizma na kraju XX veka;
• uoči značaj privrednog napretka i naučno-tehnološke revolucije;
• navede i obrazloži probleme savremenog sveta;
• istakne odlike svakodnevnog života na različitim prostorima i u društvenim sredinama u savremenom svetu.

• Političko-istorijski okvir, državni i društveni poredak (promena odnosa među velikim silama, stvaranje blokova; hladni rat i trka u naoružanju; uloga OUN u očuvanju mira, antikolonijalni pokreti i dekolonizacija; pokreti emancipacije - pokreti za ženska i manjinska prava, antiratni i antirasni pokreti; svet u savremenom dobu - raspad SSSR-a, nestanak Istočnog bloka, evropske integracije - Evropska unija, globalizacija, terorizam, ekološki problemi...).
• Privreda, kultura i svakodnevni život (napredak privrede; ekonomske institucije u savremenom svetu - Međunarodni monetarni fond, Svetska banka..; stvaranje jedinstvenog evropskog tržišta, zajednička moneta; naučno-tehnološka revolucija, osvajanje svemira, mediji, popularna kultura...).

Jugoslavija posle Drugog svetskog rata

• Proširivanje znanja o državnom i društvenom poretku socijalističke Jugoslavije.
• Sagledavanje međunarodnog položaja jugoslovenske države u drugoj polovini XX veka.
• Produbljivanje znanja o položaju srpskog naroda u jugoslovenskoj federaciji.
• Uočavanje uloge znamenitih ličnosti u političkom, naučnom i kulturnom životu socijalističke Jugoslavije.
• Razumevanje posledica raspada jugoslovenske države.
• Sagledavanje međunarodnog položaja savremene srpske države.
• Identifikovanje problema savremene srpske države.

• identifikuje odlike jugoslovenske države kao socijalističke republike;
• uoči i razume međunarodni položaj i spoljnopolitičke odnose socijalističke Jugoslavije;
• imenuje najvažnije ličnosti koje su uticale na društveno-politička i kulturna zbivanja u socijalističkoj Jugoslaviji;
• obrazloži političke, društvene, privredne i kulturne posledice nestanka jugoslovenske države;
• razume mesto i ulogu Srbije u savremenom svetu;
• utvrdi značaj članstva Srbije u međunarodnim organizacijama;
• identifikuje probleme savremene srpske države.

• Političko-istorijski okvir, državni i društveni poredak (konstituisanje jugoslovenske federacije i njeno međunarodno priznanje; hegemonija komunista i politička represija, sukob sa Informbiroom, saradnja sa Zapadom, uloga u Pokretu nesvrstanih; samoupravni koncept socijalističkog razvoja, ustav iz 1974. godine, razbijanje i raspad jugoslovenske države; velike sile i jugoslovenska kriza; nastanak novih država, Kosovsko pitanje, NATO intervencija 1999. godine, razdvajanje Srbije i Crne Gore; srpska država u savremenom svetu).
• Privreda, kultura i svakodnevni život (industrijalizacija, državna privreda i njene protivrečnosti; kultura, nauka i obrazovanje; svakodnevica, životni standard, popularna kultura; ekonomske i kulturne posledice nestanka Jugoslavije).

TEMA

CILJ

ISHODI
Po završetku teme učenik će biti u stanju da:

PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Linija i oblik

• Proširivanje znanja o liniji, obliku i skulptorskim materijalima i tehnikama;
• Primena znanja o liniji i obliku u kreativnom likovnom izražavanju;
• Sticanje osnovnih znanja o umetnosti praistorije, starog Istoka, stare Grčke, starog Rima, ranohrišćanskoj, vizantijskoj i islamskoj umetnosti.

• objasni pojam, ulogu i značaj umetnosti;
• izvede dvodimenzionalne i/ili trodimenzionalne likovne radove različitim materijalima i tehnikama;
• reši, samostalno, zadati likovni problem;
• navede opšte odlike i najznačajnije primere umetnosti praistorije, starog Istoka, stare Grčke, starog Rima, ranohrišćanske, vizantijske i islamske umetnosti;
• objasni značaj najpoznatijih praistorijskih i antičkih nalaza i lokaliteta na tlu Srbije.

• Pojam umetnosti. Značaj i uloga umetnosti. Podela likovnih umetnosti. Likovna umetnost i priroda, likovna umetnost i društvo.
• Likovni elementi.
Linija kao element umetničkog izraza. Oblik. Trodimenzionalno oblikovanje.
• Materijali i tehnike. Kreativno likovno izražavanje.
• Pojava umetničkog stvaranja. Praistorijski spomenici na teritoriji Srbije.
• Umetnost starog Istoka.
• Razvoj umetnosti u Grčkoj. Umetnost starog Rima. Antički spomenici u Srbiji.
• Pojava hrišćanske umetnosti. Vizantijska umetnost.
• Islamska umetnost.

Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave, odnosno učenja, planom rada i načinima ocenjivanja

Tip časa
• teorija

Mesto realizacije nastave
• nastava se realizuje u učionici ili odgovarajućem kabinetu

Preporuke za realizaciju nastave
• sadržaje programa u okviru jedne celine ravnopravno čine teorija oblikovanja, samostalno likovno izražavanje i umetničko nasleđe;
• teoretske sadržaje izložiti savremenim nastavnim metodama, uz upotrebu svih dostupnih audio-vizuelnih sredstava;
• sažeto obnoviti teoriju oblikovanja, odabrane sadržaje obraditi i kroz praktične zadatke;
• realizacija praktičnog rada podrazumeva problemski pristup;
• obnoviti i proširiti znanja o materijalima i tehnikama, u skladu sa sadržajima teme, individualnim mogućnostima i interesovanjima učenika;
• umetničko nasleđe obraditi informativno na najznačajnijim primerima, više pažnje posvetiti nacionalnom umetničkom nasleđu;
• podsticati stvaralačko mišljenje u svim aktivnostima i sadržajima u kojima je to moguće;
• motivisati učenike da stečena znanja i veštine povezuju i primenjuju u nastavi drugih predmeta i svakodnevnom životu;
• uputiti učenike na različite izvore informacija;
• poželjno je, prema mogućnostima, organizovati rad u prirodi, posete muzejima, lokalitetima, ateljeima umetnika...
• domaći zadatak podrazumeva individualni ili timski: projektni zadatak, formiranje elektronske zbirke/portfolia, rad u određenom aplikativnom programu, video rad, istraživački rad, postavku izložbe, prezentaciju i sl. U toku godine, ne treba zadavati više od dva domaća zadatka.

Ocenjivanje

Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
• praćenje ostvarenosti ishoda
• aktivnost učenika
• domaći zadatak

Okvirni broj časova po temama
Nastavnik procenjuje i utvrđuje broj časova po temi

Prostor

• Proširivanje znanja o prostoru i prikazivanju prostora u perspektivi;
• Primena znanja o prostoru i perspektivi u kreativnom likovnom izražavanju;
• Sticanje osnovnih znanja o umetnosti srednjeg veka i renesanse.

• primeni znanje o perspektivi u izradi likovnih radova;
• izvede dvodimenzionalne i/ili trodimenzionalne likovne radove različitim materijalima i tehnikama;
• reši, samostalno, zadati likovni problem;
• navede opšte odlike i najznačajnije primere srednjovekovne umetnosti zapadne Evrope i Srbije, rane i visoke renesanse u Italiji;
• objasni značaj najvažnijih primera srpske srednjovekovne umetnosti.

• Prostor. Perspektiva: inverzna, linearna, vazdušna.
• Materijali i tehnike. Kreativno likovno izražavanje.
• Srednjovekovna umetnost zapadne Evrope. Srpska srednjovekovna umetnost: Raška škola, Srpska srednjovekovna umetnost od 1300 - 1371. god. i Moravska škola.
• Rana i visoka renesansa u Italiji.

Svetlo, senka i boja

• Proširivanje znanja o primeni svetla, senke i boje u umetnosti;
• Primena znanja o svetlu, senki i boji u kreativnom likovnom izražavanju;
• Sticanje osnovnih znanja o umetnosti baroka, neoklasicizma, romantizma i realizma.

• primeni znanja o svetlu, senci i boji u izradi likovnih radova;
• izvede dvodimenzionalne i/ili trodimenzionalne likovne radove različitim materijalima i tehnikama;
• reši, samostalno, zadati likovni problem;
• navede opšte odlike i najznačajnije umetnike baroka, neoklasicizma i realizma u Evropi i Srbiji.

• Svetlo i senka kao elementi slikarskog i skulptorskog oblikovanja. Svetlinski odnosi. Boja.
• Materijali i tehnike. Kreativno likovno izražavanje.
• Barokna umetnost - opšte odlike i vodeći umetnici.
• Umetnost 19-og veka (neoklasicizam, romantizam i realizam) u Evropi i Srbiji.

Umetnost 20. veka

• Proširivanje znanja o kompoziciji i savremenim medijima, materijalima i tehnikama;
• Kreativno izražavanje u odabranom mediju;
• Sticanje osnovnih znanja o umetnosti i umetničkim pravcima od kraja 19-og do kraja 20-og veka.

• primeni principe komponovanja u samostalnom likovnom izražavanju;
• izvede dvodimenzionalni i/ili trodimenzionalni likovni rad savremenim medijima, materijalima i tehnikama;
• navede opšte odlike umetničkih pravaca i pojava od kraja 19-og do kraja 20-og veka i najpoznatije umetnike u svetu i Srbiji;

• Novi oblici izražavanja u umetnosti.
• Fotografija. Film. Animacija.
• Kompozicija. Principi komponovanja, obnavljanje. Komponovanje objekata u određenom prostoru s obzirom na namenu.
• Materijali i tehnike. Kreativno likovno izražavanje.
• Pravci u umetnosti krajem 19-og veka: impresionizam i postimpresionizam.
• Umetnost prve polovine 20-og veka: opšte odlike, najpoznatiji pravci i pojave. Tendencije u umetnosti druge polovine 20-og veka.

TEMA

CILJ

ISHODI
Po završetku teme učenik će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Uvod

• Sticanje znanja o predmetu proučavanja, podeli, značaju i mestu geografije u sistemu nauka
• Uočavanje i shvatanje korelativnih odnosa između geografije i drugih prirodnih i društvenih nauka

• definiše predmet izučavanja, značaj, razvoj i mesto geografije u sistemu nauka
• razlikuje prirodne i društvene elemente geografskog prostora i shvata njihove uzajamne uzročno-posledične veze i odnose
• odredi mesto geografije u sistemu nauka
• prepozna značaj i praktičnu primenu geografskih saznanja

• Predmet proučavanja, podela i značaj
• Mesto geografije u sistemu nauka

Na početku teme učenike treba upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja

Oblici nastave
Predmet se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
teorijska nastava (74 časa)

Mesto realizacije nastave
Teorijska nastava se realizuje u učionici

Savremene komponente geografskog položaja Srbije

• Proširivanje znanja o položaju, mestu i ulozi Srbije na Balkanskom poluostrvu i jugoistočnoj Evropi
• Uočavanje opštih geografskih karakteristika, sagledavanjem složenih društveno - ekonomskih procesa i promena u jugoistočnoj Evropi, na Balkanskom poluostrvu i u našoj državi

• definiše pojam i funkcije državnih granica, razume državno uređenje Srbije i poznaje državna obeležja: grb, zastavu, himnu
• locira na karti položaj i veličinu teritorije Srbije uz kratak opis bitnih karakteristika granica sa susednim zemljama
• definiše pojam jugoistočna Evropa, locira na karti Balkansko poluostrvo i identifikuje njegove opšte geografske karakteristike: fizičke, kulturne i demografske
• analizira promene na političkoj karti Balkanskog poluostrva: nastanak i raspad Jugoslavije, stvaranje novih država i oblici njihove saradnje
• definiše pojam geografski položaj i navede njegovu podelu
• odredi ukupan geografski položaj Srbije (povoljan, nepovoljan), analizom svojstava činilaca koji ga formiraju: apsolutni i relativni položaj
• diskutuje o prednostima i nedostacima geografskog položaja Srbije

• Površina, granice, državno uređenje i državna obeležja Srbije
• Regionalne geografske komponente u svetlu savremenih procesa na Balkanskom poluostrvu i jugoistočnoj Evropi
• Komponente geografskog položaja Srbije

Preporuke za realizaciju nastave
• korišćenje savremenih elektronskih pomagala
• analognih i digitalnih geografskih karata različitog razmera i sadržaja
• korišćenje informacija sa Interneta
• korišćenje interaktivnih metoda rada
• korišćenje osnovne literature uz upotrebu savremenih tehnologija za prezentovanje
• korišćenje geografskih i istorijskih karata opštih i tematskih
• korišćenje pisanih izvora informacija (knjige, statistički podaci, časopisi...)

Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda treba vršiti kroz:
• praćenje ostvarenosti ishoda
• testove znanja

Prirodni resursi Srbije i njihov ekonomsko geografski značaj

• Sticanje novih i produbljenih znanja o prirodi Srbije i njenom uticaju na život i privredne delatnosti ljudi
• Sagledavanje fizičko-geografskih komponenata prostora Srbije i razumevanje njihovog značaja za život ljudi i mogućnosti razvoja privrede

• odredi u geološkom sastavu Srbije zastupljenost stena različite starosti, sastava i porekla, značajnih za pojavu ruda i minerala
• locira u okviru geotektonske strukture Srbije velike celine: Srpsko-makedonsku masu, Karpato-balkanide, Unutrašnje dinaride, Centralne dinaride i Panonsku depresiju i objasni njihov postanak (delovanje unutrašnjih tektonskih i spoljašnjih sila)
• identifikuje osnovne makro-celine reljefa Srbije: Panonski basen i Planinsku oblast
• kratko opiše postanak Panonskog basena, odvoji panonsku Srbiju: Panonsku niziju i južni obod Panonskog basena sa pregledom glavnih elemenata reljefa
• odredi planinsku oblast i napravi kartografski pregled gromadnih, karpatsko-balkanskih, dinarskih planina i većih kotlina
• objasni elemente i faktore klime, razlikuje klimatske tipove u Srbiji i njihove odlike
• napravi pregled vodnog bogatstva Srbije: odredi na karti razvođa slivova, locira tranzitne i domicilne reke, objasni postanak, podelu i značaj jezera i termomineralnih voda
• zaključuje o ekonomskom značaju voda za snabdevanje naselja, navodnjavanje tla, proizvodnju hidroenergije, plovidbu, ribarstvo i turizam
• diskutuje o zagađivačima, posledicama i merama zaštite
• definiše pojam zemljište (tlo), odredi tipove tla na prostoru Srbije, njihov sastav i karakter
• poznaje uticaj fizičko-geografskih faktora na formiranje tipova vegetacije i raznovrsnost životinjskog sveta panonske i planinske oblasti Srbije
• definiše: pojam prirodna sredina, predmet proučavanja zaštite prirode, značaj zaštite i unapređivanja prirode
• navede elemente prirodne sredine, zagađivače vode, vazduha, zemljišta; posledice zagađivanja i mere zaštite
• prepozna pojave štetne po svoje prirodno i kulturno okruženje i aktivno učestvuje u njihovoj zaštiti, obnovi i unapređivanju
• definiše: park prirode, predeo izuzetnih odlika, rezervat prirode, spomenik prirode i prirodne retkosti
• Razlikuje zaštićena prirodna dobra u Srbiji: Golija, Fruška gora, Đerdap, Tara i dr.

• Geološki sastav i postanak osnovnih geotektonskih celina
• Panonska Srbija i južni obod Panonskog basena
• Planinsko-kotlinska Srbija. Rodopske, Dinarske i Karpatsko-balkanske planine
• Klima. Odlike i ekonomsko-geografski značaj
• Vode i vodni resursi. Reke, jezera i termomineralne vode - odlike i ekonomsko-geografski značaj
• Sastav i karakter tla u Srbiji - ekonomsko-geografski značaj
• Biljni i životinjski svet. Odlike i ekonomsko-geografski značaj
• Zaštita, očuvanje i unapređivanje prirode
• Zaštićena prirodna dobra u Srbiji

Okvirni broj časova po temama
• Uvod(najmanje 4 časa)
• Savremene komponente geografskog položaja Srbije(najmanje 5 časova)
• Prirodni resursi Srbije i njihov ekonomsko geografski značaj (najmanje 14 časova)
• Stanovništvo Srbije (najmanje 9 časova)
• Naselja Srbije (najmanje 9 časova)
• Privreda Srbije (najmanje 12 časova)
• Regionalne celine Srbije (najmanje 12 časova)
• Srbija i savremeni procesi u Evropi i Svetu (najmanje 9 časova)

Stanovništvo Srbije

• Proširivanje znanja o demografskom razvoju i rasporedu stanovništva u Srbiji
• Uočavanje demografskih problema i mogućnosti njihovog prevazilaženja za sveukupni društveno-ekonomski razvitak naše zemlje
• Formiranje svesti o negovanju nacionalnog i kulturnog identiteta

• opiše antropogeografska obeležja i istorijsko-geografski kontinuitet naseljavanja Srbije
• objasni kretanje stanovništva i teritorijalni razmeštaj stanovništva u Srbiji
• ukaže na promenu broja stanovnika Srbije i navede faktore koji uslovljavaju promene stanovništva
• uz pomoć grafičkih metoda analizira osnovne demografske odlike; objašnjava ih, vrši predviđanja i izvodi zaključke
• definiše pojmove: natalitet, mortalitet i prirodni priraštaj
• definiše pojam migracije i razlikuje tipove i vidove migracija
• objasni strukturu stanovništva u Srbiji (biološka, ekonomska, socijalna, nacionalna)
• razlikuje pojmove nacionalnog, etničkog i kulturnog identiteta
• izgradi stav o jednakim pravima ljudi bez obzira na rasnu, nacionalnu, versku i drugu pripadnost
• objasni demografske probleme i populacionu politiku u Srbiji
• definiše pojam dijaspore
• locira područja na kojima živi srpsko stanovništvo u neposrednom i širem okruženju (Mađarska, Rumunija, Makedonija, Albanija, Crna Gora, Bosna i Hercegovina, Hrvatska i Slovenija)
• razlikuje kompaktnu i pojedinačnu naseljenost srpskog stanovništva u područjima neposrednog i šireg okruženja
• objasni osnovne karakteristike stanovništva Republike Srpske
• locira autohtone srpske teritorije (severni delovi Dalmacije, Lika, Kordun, Banija, Slavonija i Baranja)
• objasni radne migracije u evropske zemlje i imenuje države i gradove u kojima ima našeg stanovništva
• objasni iseljavanje našeg stanovništva na vanevropske kontinente
• razlikuje faze u iseljavanju Srba u prekookeanske zemlje
• imenuje države i gradove u kojima živi naše stanovništvo
• objasni odnos i veze dijaspore i Srbije

• Antropogeografska obeležja. Istorijsko-geografski kontinuitet naseljavanja Srbije
• Kretanje i teritorijalni razmeštaj stanovništva (natalitet, mortalitet i prirodni priraštaj)
• Migracije. Pojam, značaj, tipovi i vidovi
• Struktura stanovništva: biološka, ekonomska, socijalna, nacionalna (etnička i verska)
• Demografski problemi i populaciona politika u Srbiji
• Srbi u neposrednom i širem okruženju
• Srbi i naše stanovništvo u Evropi i vanevropskim kontinentima. Odnos dijaspore i Srbije

Naselja Srbije

• Proširivanje znanja o naseljima i faktorima njihovog razvoja
• Razumevanje vrednosti sopstvenog kulturnog nasleđa i povezanosti sa drugim kulturama i tradicijama
• Razvijanje svesti o vrednosti i značaju antropogenih kulturnih dobara
• Uočavanje transformacije naselja i njihovih mreža i sistema

• definiše pojam naselja
• objasni postanak, razvoj i razmeštaj naselja Srbije
• navede faktore razvoja i transformacije naselja i njihovih mreža i sistema
• locira gradske centre Srbije
• obrazloži ulogu gradskih centara u regionalnoj organizaciji Srbije
• locira osovine (pojaseve) razvoja Srbije: Dunavsko-savska, Veliko-moravska i Južno-moravska
• razlikuje vrste, funkcije i tipove naselja
• opiše karakteristike urbanih celina
• razlikuje značenje pojmova urbanizacija, deagrarizacija, industrijalizacija i tercijarizacija
• imenuje antropogena kulturna dobra i objasni njihovu zaštitu

• Postanak, razvoj i razmeštaj naselja Srbije
• Podela naselja. Seoska, gradska, prigradska i privremena
• Ekonomsko-geografski faktori razvoja i transformacije naselja i njihovih mreža i sistema (urbanizacija, deagrarizacija, industrijalizacija i tercijarizacija)
• Gradski centri i njihova uloga u regionalnoj organizaciji Srbije
• Osovine (pojasevi) razvoja Srbije: Dunavsko-savska, Veliko-moravska i Južno-moravska
• Antropogena kulturna dobra i njihova zaštita

Privreda Srbije

• Proširivanje i produbljivanje znanja o privredi Srbije i njenim osnovnim karakteristikama
• Sagledavanje potencijala i mogućnosti Srbije za njenu konkurentnost u svetskoj privredi

• analizira uticaj prirodnih i društvenih činioca na uslovljenost razvoja i razmeštaja privrede Srbije i grupiše grane privrede po sektorima
• objasni kako prirodni i društveni faktori utiču na razvoj i razmeštaj poljoprivrede Srbije
• definiše grane poljoprivrede u užem smislu (zemljoradnja i stočarstvo) i širem smislu (šumarstvo, lov i ribolov), navede značaj poljoprivrede
• prepozna osnovne funkcije šumarstva, značaj šuma, faktore koji ih ugrožavaju i mere zaštite
• utvrdi značaj lova i ribolova
• definiše značaj Energetike i Rudarstva; navede energetske resurse i mineralne sirovine i napravi njihov kartografski pregled na teritoriji Srbije
• objasni pojmove: industrija i industrijalizacija, održivi razvoj i navede faktore razvoja i razmeštaja, podelu industrije i njen značaj
• analizira uticaj prirodnih i društvenih faktora na razvoj saobraćaja, kratko opiše vrste saobraćaja i njihov značaj
• napravi kartografski pregled glavnih drumskih i železničkih pravaca u Srbiji, plovnih reka i kanala, većih luka i aerodroma
• definiše pojmove: trgovina, trgovinski i platni bilans i odredi značaj trgovine
• analizira uticaj prirodnih i društvenih faktora na razvoj turizma, definiše i navede podelu turizma

• Razvoj, razmeštaj i osnovne karakteristike privrede Srbije
• Poljoprivreda - razvoj, značaj i podela
• Šumarstvo, lov i ribolov
• Rudarstvo i energetika
• Industrija - pojam, podela, struktura i značaj
• Saobraćaj i trgovina
• Turizam

Regionalne celine Srbije

• Sticanje i proširivanje geografskih znanja oregionalnim celinama Srbije i sagledavanje njihovih specifičnosti

• definiše pojam regije i napravi kartografski pregled regionalnih celina Srbije
• locira na karti Srbije granice Vojvodine i njenih predeonih celina i prepozna njene prirodne i društvene odlike
• potvrdi na karti Srbije granice Šumadije i Pomoravlja i navede njihove prirodne i društvene odlike
• prepozna na karti Srbije granice zapadne Srbije i opiše njene prirodne i društvene odlike
• identifikuje na karti Srbije Starovlaško-rašku visiju uz analizu njenih prirodnih i društvenih odlika
• locira na karti Srbije granice istočne Srbije i navede njene prirodne i društvene odlike
• prepozna na karti Srbije granice južnog Pomoravlja i prepozna njegove prirodne i društvene odlike
• potvrdi na karti Srbije granice Kosova i Metohije i diskutuje o njegovim prirodnim i društvenim odlikama

• Vojvodina
• Šumadija i Pomoravlje (zapadno i veliko)
• Zapadna Srbija
• Starovlaško-raška visija
• Istočna Srbija
• Južno Pomoravlje
• Kosovo i Metohija

Srbija i savremeni procesi u Evropi i Svetu

• Sticanje znanja o savremenim političkim i ekonomskim procesima u Evropi i svetu kao uslova napretka svih zemalja i naroda
• Stvaranje realne slike o Srbiji u svetskim razmerama i savremenim međunarodnim procesima

• definiše pojmove: proces integracije, demokratska regionalizacija, globalizacija
• objasni ekonomske integracije na Balkanu i u jugoistočnoj Evropi i poznaje miroljubivu politiku Srbije u međunarodnim okvirima i na Balkanu
• locira na karti Evrope zemlje članice EU, opiše istorijat razvoja, navede ciljeve i definiše probleme unutar Unije
• objasni uslove koje Srbija treba da ispuni da bi postala ravnopravna članica zajednice
• razlikuje ulogu, značaj i vidove delovanja međunarodnih organizacija: (CEFTA, EFTA, NAFTA, OECD, OPEK, APEK, G8, BRIK...)
• objasni ulogu, značaj i vidove delovanja Svetske banke i Međunarodnog monetarnog fonda i ulogu Srbije u ovim organizacijama
• opiše istorijat razvoja UN, navede ciljeve i strukturu organizacije i obrazloži privrženost Srbije UN
• definiše pojam globalizacije i razlikuje odlike političke, teritorijalne, ekonomske, kulturne i druge vidove globalizacije. Objasni prioritete Srbije u pogledu procesa globalizacije

• Saradnja Srbije sa drugim državama i međunarodnim organizacijama
• Evropska unija - osnivanje, članice, ciljevi, problemi, fondovi i njihova pristupačnost
• Odnos Srbije prema ostalim evropskim i vanevropskim ekonomskim i političkim integracijama
• Svetsko tržište kapitala, struktura i međunarodni značaj
• Ujedinjene nacije. Struktura i međunarodni značaj. Srbija i UN
• Globalizacija kao svetski proces

TEMA

CILJ

ISHODI
Po završetku teme učenik će biti u stanju da:

PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Biologija ćelije

• Upoznavanje sa predmetom i značajem citologije kao naučne discipline
• Upoznavanje sa osobinama živih bića i nivoima organizacije bioloških sistema
• Upoznavanje sa hemijskim sastavom ćelije, građom i funkcijom
• Shvatanje značaja fotosinteze i ćelijskog disanja
• Razumevanje procesa koji se odigravaju tokom ćelijskog ciklusa
• Razumevanje toka i značaja ćelijskih deoba

• definiše predmet proučavanje citologije
• navede glavne osobine živih bića i nivoe organizacije bioloških sistema
• objasni hemijsku strukturu ćelije
• objasni funkciju ćelijskih organela
• objasni razlike između biljne i životinjske ćelije
• objasni tok i značaj ključnih metaboličkih procesa: fotosinteze i ćelijskog disanja
• objasni faze ćelijskog ciklusa
• objasni tok i značaj mitoze i mejoze

• Citologija kao naučna disciplina biologije koja proučava organizaciju ćelije
• Osnovne karakteristike živih bića
• Nivoi organizacije bioloških sistema
• Građa ćelije i ćelijskih organela
• Biljna i životinjska ćelija
• Ćelijski ciklus i ćelijske deobe

Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave, odnosno učenja, planom rada i načinima evidentiranja i ocenjivanja.

Oblici nastave
Predmet se realizuje kroz kombinaciju različitih oblika nastavnog rada i vrsta nastave (didaktičkih modela).

Mesto realizacije nastave
Kabinet za biologiju, biološka radionica, univerzalna učionica, adekvatni objekti izvan školskog kompleksa.

Ocenjivanje
Evidentiranje i ocenjivanje učenika (putem usmene i pisane provere znanja, testiranja, izrade prezentacija i projekata, organizovanja i učestvovanja u debatama).

Okvirni broj časova po temama
• biologija ćelije (8 časova)
• osnovi fiziologije čoveka (27 časova)
• biologija razvića čoveka (14 časova)
• nasleđivanje bioloških osobina (14 časova)
• polno i reproduktivno zdravlje (11 časova)

Preporuke za realizaciju nastave
• poštovanje svih didaktičkih principa
• primena prirodnih nastavnih sredstava, realizacija terenske nastave, realizacija bioloških nastavnih ekskurzija
• kombinovanje različitih didaktičkih modela (problemska, timska nastava)
• realizacija samostalnih učeničkih radova (eseji, prezentacije, referati, projekti, debate)

Osnovi fiziologije čoveka

• Razumevanje fizioloških procesa u ljudskom organizmu

• objasni nastanak i prenos nervnog impulsa
• ilustruje prost refleksni luk
• objasni ulogu nervnog sistema
• objasni mišićnu kontrakciju
• objasni ulogu čulnih organa
• definiše poziciju i ulogu žlezda sa unutrašnjim lučenjem
• objasni sastav i ulogu krvi i limfe
• objasni građu i ulogu srca i krvnih sudova i neurohumoralnu regulaciju srčanog rada
• objasni razmenu gasova u plućima i tkivima i nervnu regulaciju disanja
• objasni varenje, resorpciju hrane i neurohumoralnu regulaciju varenja
• objasni ulogu ekskretornih organa
• objasni ulogu organa za razmnožavanje

• Nervni sistem
• Čula
• Mišićno - skeletni sistem organa
• Endokrine žlezde
- humoralna regulacija
• Sistem organa za varenje
• Sistem organa za disanje
• Sistem za cirkulaciju telesnih tečnosti
• Sistem organa za izlučivanje i razmnožavanje

Biologija razvića čoveka

• Upoznavanje sa osnovnim fazama razvića čoveka
• Razumevanje procesa polnog sazrevanja

• objasni procese spermatogeneze i oogeneze
• opiše proces oplođenja
• navede faze intrauterinog razvića
• objasni nastanak tkiva i začetaka organa
• opiše promene koje se događaju u organizmu od rođenja do puberteta
• objasni polno sazrevanje

• Stvaranje i sazrevanje polnih ćelija
• Oplođenje
• Intrauterino razviće
• Rađanje i detinjstvo
• Polno sazrevanje

Nasleđivanje bioloških osobina

• Razumevanje osnovnih principa nasleđivanja osobina

• uporedi DNK, hromatin, hromozom
• definiše gen, genom, genotip, fenotip
• objasni osnovna pravila nasleđivanja osobina (Mendelova pravila)
• objasni tipove nasleđivanja osobina
• objasni vrste i uzroke mutacija
• navede nasledne bolesti čoveka i njihove uzroke

• Genetika čoveka
• Pojam i funkcije gena
• Nasleđivanje i variranje osobina kod čoveka
• Nasledne bolesti
• Praćenje osobina na osnovu rodoslovnog stabla
• Genetička uslovljenost čovekovog ponašanja
• Genetičko savetovanje i testiranje

Polno i reproduktivno zdravlje

• Razumevanje problema vezanih za period odrastanja
• Shvatanja uloge i značaja porodice
• Razumevanje problema povezanih sa rizičnim ponašanjem

• prepozna probleme vezane za period odrastanja
• objasni značaj porodice
• opiše biološku funkciju porodice
• definiše pojam "planiranje porodice"
• navede oblike zaštite od neželjene trudnoće
• objasni štetnost abortusa po zdravlje žene
• navede oblike rizičnog ponašanja, najčešće polno prenosive bolesti i bolesti zavisnosti

• Pojam i definicija zdravlja
• Problemi vezani za period adolescencije
• Planiranje porodice
• Zaštita od polnih bolesti
• Bolesti zavisnosti

TEMA

CILJ

ISHODI
Po završetku teme učenik će biti u stanju da:

PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Struktura i organizacija društva

• Upoznavanje sa funkcionisanjem, strukturom i organizacijom društva

• shvati strukturu i organizaciju društva
• objasni ulogu društvenih grupa s posebnim osvrtom na brak i porodicu
• shvati društvenu podelu rada
• objasni uzroke društvenog raslojavanja
• navede društvene ustanove i društvene organizacije i napravi razliku između njih
• razlikuje osobenosti seoskog i gradskog stanovništva

• Pojam i elementi društva
• Društvene grupe
• Brak i porodica
• Društvena podela rada
• Društveno raslojavanje
• Društvene ustanove i organizacije
• Naselja i stanovništvo

• Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.

Oblici nastave
Predmet se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• teorijska nastava (62 časa)

Mesto realizacije nastave
• Teorijska nastava se realizuje u učionici

Preporuke za realizaciju nastave
• Koristiti aktuelne primere iz štampe i drugih medija relevantne za predmet
• Koristiti Ustav i relevantne zakone u zavisnosti od sadržaja koji se obrađuje

Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
1. praćenje ostvarenosti ishoda
2. testove znanja

Okvirni broj časova po temama
• Struktura i organizacija društva (12 časova)
• Država i politika (17 časova)
• Ustav i pravna država (11 časova)
• Ljudska prava i slobode (6 časova)
• Kultura i društvo (11 časova)
• Društvene promene i razvoj društva (5 časova)

Država i politika

• Upoznavanje sa politikom kao veštinom upravljanja društvom
• Osposobljavanje za demokratsko mišljenje
• Upoznavanje sa funkcionisanjem državnih institucija i organa vlasti s posebnim osvrtom na lokalnu samoupravu

• opiše ulogu politike u društvu
• objasni pojam, razvoj i oblike suverenosti i demokratije
• zna državne simbole i elemente državnosti
• razlikuje zakonodavnu, izvršnu i sudsku vlast
• razlikuje udruženja građana i političke partije
• prepozna ideološke razlike partija i podelu na levicu, desnicu i centar
• shvati izborni postupak i konstituisanje skupštine i vlade
• razlikuje državne organe vlasti
• razlikuje autonomiju i lokalnu samoupravu
• razume funkcionisanje lokalne samouprave

• Suverenost
• Pojam i razvoj demokratije
• Politika - veština upravljanja društvom
• Konstitutivni elementi države
• Državni simboli
• Podela vlasti
• Organizacije građana
• Političke partije
• Izbori
• Skupština
• Državni organi vlasti
• Autonomija
• Lokalna samouprava

Ljudska prava i slobode

• Upoznavanje sa Ustavom Republike Srbije, njegovim istorijskim pretečama i pravosudnim sistemom Republike Srbije

• shvati značaj ustava kao najvišeg pravnog akta
• razlikuje ustav od zakona
• napravi pregled razvoja ustavnosti u Srbiji
• razlikuje ustavnost i zakonitost
• uoči značaj vladavine prava i pravne države
• zna osnovne odredbe Ustava Republike Srbije
• shvati funkcionisanje pravosudnog sistema Republike Srbije
• razlikuje vrste sudskih postupaka

• Značenje pojma ustav
• Istorijski razvoj ustavnosti
• Vrste ustava
• Ustavnost i zakonitost
• Vladavina prava - pravna država
• Ustav Republike Srbije
• Pravosudni sistem Republike Srbije (sudova i tužilaštava)
• Mreža sudova u Republici Srbiji
- Vrhovni kasacioni sud
- Viši sud
- Apelacioni sud
- Osnovni sud
• Sudski postupci

Ustav i pravna država

• Bogaćenje znanja o ljudskim pravima i slobodama i o ulozi pojedinca u društvenom i političkom životu

• shvati ljudska prava i slobode i svoj položaj u društvu
• zna na koji način se štite prava i slobode građana

• Pojam građanina i njegove obaveze i prava
• Lična prava i slobode građana
• Politička prava i slobode građana
• Ekonomska prava i slobode građana
• Porodično pravo
• Ostala prava i slobode građana
• Zaštita prava i sloboda građana

Kultura i društvo

• Razvijanje znanja o kulturnim tekovinama

• uoči razliku i sličnosti između kulture i civilizacije
• shvati nastanak religije i religijskog mišljenja
• identifikuje monoteističke religije i objasni specifičnosti hrišćanstva
• razlikuje običaj i moral
• shvati razliku između umetnosti, masovne kulture, podkulture, šunda i kiča

• Pojam kulture i civilizacije
• Religija
• Nastanak religijskog mišljenja
• Monoteističke religije
• Hrišćanstvo
• Običaj i moral
• Umetnost
• Masovna kultura

Društvene promene i razvoj društva

• Osposobljavanje za život u društvu izloženom stalnim promenama i izazovima koje donosi razvoj savremenog društva
• Sticanje znanja o horizontalnoj i vertikalnoj pokretljivosti društva

• identifikuje društvene promene
• zna osnovne karakteristike horizontalne i vertikalne pokretljivosti
• prepozna društveni razvoj
• formira stav prema savremenim tendencijama u razvoju globalnog društva

• Pojam i vrste društvenih promena
• Društvena pokretljivost
• Društveni razvoj