NASTAVNI PLANOVI I PROGRAMI

II. NASTAVNI PLAN I PROGRAM ZA OBRAZOVNI PROFIL POSLOVNI ADMINISTRATOR

1. STANDARD KVALIFIKACIJE, CILJEVI I ISHODI STRUČNOG OBRAZOVANJA

1. Naziv kvalifikacije: Poslovni administrator

2. Područje rada: Ekonomija, pravo i administracija

3. Nivo kvalifikacije: IV

4. Trajanje obrazovanja: četiri godine

5. Svrha kvalifikacije: Obavljanje administrativnh poslova za potrebe određenih službi u preduzeću.

6. Stručne kompetencije:
- Planiranje i organizovanje poslovnih aktivnosti
- Obavljanje poslovne korespodencije i komunikacije
- Vođenje evidencije o zaposlenima
- Vođenje dokumentacije
- Obavljanje osnovnih knjigovodstveno - blagajničkih poslova
- Obavljanje administrativnih poslova u oblasti nabavke i prodaje za potrebe preduzeća

7. Opis rada

Stručna kompetencija	Jedinice kompetencije
Planiranje i organizovanje poslovnih aktivnosti	- Pravi svoj dnevni raspored - Utvrđuje prioritete svojih aktivnosti - Priprema i organizuje sastanke - Rezerviše prostor, hotel i avionske karte za potrebe preduzeća - Organizuje proslave, posete i obilaske - Angažuje servisne službe - Vrši pripreme za promociju i prezentaciju - Prati stručnu literaturu
Obavljanje poslovne korespodencije i komunikacije	- Postupa po zahtevu i molbama klijenata kompanije po ovlašćenju pretpostavljenog - Obavlja pisanu internu i eksternu komunikaciju - Daje poslovna obaveštenja i informacije klijentima preduzeća - Vodi protokole (zapisnike) na sastancima - Daje klijentima osnovne informacije o preduzeću - Prikuplja specifične podatke (detalje) o klijentima za potrebe poslovanja preduzeća - Neguje dobre poslovne odnose sa klijentima - Obavlja službenu komunikaciju sa državnim organima prema ovlašćenjima i nalogu pretpostavljenog
Vođenje evidencije o zaposlenima	- Vodi dosijee zaposlenih - Zadužuje zaposlene opremom - Evidentira prisutnost zaposlenih - Izrađuje jednostavnije primerke uverenja i rešenja za zaposlene - Izdaje uverenja i rešenja zaposlenima - Priprema podatke i dokumentaciju za prijem novih radnika i odjavu zaposlenih - Prijavljuje nove radnike i odjavljuje zaposlene nadležnim državnim organima - Upućuje zaposlene u kompaniji na opšta prava i obaveze
Vođenje dokumentacije	- Vodi knjigu ulazne i izlazne dokumentacije - Zavodi i prosleđuje elektronsku dokumentaciju - Kopira i skenira dokumente - Izrađuje i ažurira bazu podataka o klijentima preduzeća - Sortira, klasifikuje i arhivira dokumentaciju - Razvrstava i distribuira dokumentaciju određenim službama
Obavljanje osnovnih knjigovodstveno - blagajničkih poslova	- Obavlja bezgotovinsko plaćanje robe, usluga i poreza - Podiže gotovinu i vrši isplate (obavlja gotovinsko plaćanje) - Priprema mesečni izveštaj prisutnosti zaposlenih na radu i daje u obračunsku službu - Vodi knjigu ulaznih i izlaznih faktura - Izrađuje izveštaje o periodičnim troškovima
Obavljanje administrativnih poslova u oblasti nabavke i prodaje za potrebe preduzeća	- Nabavlja administrativni materijal za svoje potrebe i potrebe službi u kompaniji - Istražuje stanje na tržištu materijala neophodnog za njegov rad (internet, časopisi,...) - Priprema dokumentaciju za potrebe nabavke i prodaje

8. Ciljevi stručnog obrazovanja

Cilj stručnog obrazovanja za obrazovni profil poslovni administrator je osposobljavanje učenika za obavljanje administrativnh poslova za potrebe određenih službi u privrednom društvu.

Neophodnost stalnog prilagođavanja promenljivim zahtevima tržišta rada, potreba kontinuiranog obrazovanja, stručnog usavršavanja, razvoja karijere, unapređenje mogućnosti zaposlenja, usmerava učenike da se osposobljavaju za:
- primenu teorijskih znanja u praktičnom kontekstu;
- efikasan rad u timu;
- preuzimanje odgovornosti za vlastito kontinuirano učenje i napredovanje u poslu i karijeri;
- blagovremeno reagovanje na promene u radnoj sredini;
- prepoznavanje poslovnih mogućnosti u radnoj sredini i širem socijalnom okruženju;
- primenu sigurnosnih i zdravstvenih mera u procesu rada;
- primenu mera zaštite životne sredine u skladu sa konceptom održivog razvoja;
- upotrebu informatičke tehnologije u prikupljanju, organizovanju i korišćenju informacija u radu i svakodnevnom životu.

9. Ishodi stručnog obrazovanja

Stručne kompetencije	Znanja	Veštine	Stavovi
Po završenom programu obrazovanja za ovaj profil, učenik će biti osposobljen da:
planira i organizuje poslovne aktivnosti	- objasni organizaciju i veze između pojedinih delova preduzeća - objasni organizaciju sopstvene kancelarije - navede principe planiranja vremena i drugih resursa - objasni postupke planiranja, organizovanja i kontrole kancelarijskih aktivnosti - navede postupak organizovanja službenih sastanaka - navede postupak organizovanja putovanja za potrebe kompanije - navede pravila poslovnog bontona	- planira kancelarijske aktivnosti - organizuje i prati realizaciju kancelarijskih aktivnosti - organizuje sastanke - organizuje prevoz i smeštaj za potrebe službenih putovanja zaposlenih, u zemlji i inostranstvu - koristi različita savremena tehnička sredstva za potrebe planiranja i organizacije - komunicira sa različitim servisnim službama	- savesno, odgovorno, uredno i blagovremeno obavlja poverene poslove - efikasno organizuje vreme - ispolji pozitivan odnos prema značaju funkcionalne i tehničke ispravnosti opreme i sredstava za rad - ispolji ljubaznost, komunikativnost, preduzimljivost, nenametljivost i fleksibilnost u odnosu prema klijentima i saradnicima - ispolji pozitivan odnos prema profesionalno-etičkim normama i vrednostima - ispolji pozitivan odnos prema učenju i obrazovanju tokom celog života - ponaša se u skladu sa konceptom održivog razvoj
obavlja poslovnu internu i eksternu korespodenciju i komunikaciju	- objasni pravila poslovne i službene korespodencije - objasni načine primene savremenih sredstava komunikacije - navede pravila pisanja različitih vrsta pismena za potrebe poslovne korespodencije - poznaje poslovnu terminologiju na maternjem i najmanje dva strana jezika - poznaje karakteristike različitih računarskih programa za potrebe obavljanja svog posla - razlikuje internu i eksternu korespodenciju i komunikaciju - poznaje organizacionu strukturu preduzeća - razlikuje tipove ličnosti - objasni kulture poslovanja u različitim sredinama - objasni značaj važnih datuma i praznika u različitim sredinama - navede državne organe i ustanove sa kojima preduzeća komuniciraju u zavisnosti od vrste sopstvene delatnosti - navede principe upravnog postupka - objasni upravni postupak - objasni značaj zaštite ličnih i poslovnih podataka	- koristi savremena sredstva komunikacije i evidencije u poslovanju - koristi tehniku slepog kucanja - komunicira pismeno i usmeno sa poslovnim partnerima i državnim organima - pismeno sastavlja različite vrste pismena za potrebe poslovne korespodencije - pismeno i usmeno komunicira na maternjem i najmanje dva strana jezika - koristi računar, faks, kopir mašinu, skener itd - prilagodi komunikaciju sa klijentima i saradnicima u zavisnosti od tipa ličnosti - obavlja elektronsku i telefonsku komunikaciju - prima zahteve i molbe klijenata kompanije i prosleđuje ih određenim službama - šalje faksove i pisma preko pošte i elektronski - piše pozivna pisma, eksterna i interna obaveštenja - obezbeđuje informacije osoblju van kancelarije - vodi bazu podataka o klijentima preduzeća - prikuplja podatke o klijentima korišćenjem različitih izvora i tehničkih pomagala uz poštovanje pravila o zaštiti ličnih i poslovnih podataka - službeno komunicira sa državnim organima prema ovlašćenjimai nalogupretpostavljenog - otvara putne naloge i po obavljenom službenom putovanju dostavlja ih nadležnoj službi - sprovede postupak prijema i slanja pismena u preduzeću

Stručne kompetencije	Znanja	Veštine	Stavovi
Po završenom programu obrazovanja za ovaj profil, učenik će biti osposobljen da:
vodi evidenciju o zaposlenima	- objasni proceduru zapošljavanja - objasni postupke prijave i odjave radnika - razlikuje vidove angažovanja lica van radnog odnosa - objasni prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa - objasni vrste evidencija u vezi sa kadrovskim poslovima	- popuni dokumentaciju za prijavu i odjavu radnika - izradi jednostavnije primerke potvrda, tipskih rešenja za potrebe zaposlenih - vodi personalne dosijee - vodi evidenciju zaposlenih o prisutnosti na poslu - sprovede postupak angažovanja lica van radnog odnosa za potrebe preduzeća
vodi dokumentaciju	- razlikuje akta - objasni vrste dokumentacije - objasni postupak rada sa aktima, dokumentima, fakturama i drugim pismenima u preduzeću - objasni načine čuvanja različitih vrsta dokumenata - objasni vidove klasifikovanja i arhiviranja dokumentacije	- sprovede postupak sortiranja, klasifikovanja i arhiviranja dokumentacije - zavodi, razvrstava i raspoređuje dokumentaciju po sektorima u preduzeću
obavlja osnovne knjigovodstveno-blagajničke poslove	- navede načela knjiženja - objasni načela finansijske kulture - objasni značaj rokova u knjigovodstvu - objasni finansijske tokove u preduzeću - objasni načine knjigovodstvenog evidentiranja robe, osnovnih sredstava, troškova preduzeća - objasni blagajničke poslove - navede blagajničku dokumentaciju - objasni poslove likvidature	- popuni instrumente platnog prometa - vodi blagajničke poslove - popunjava knjige evidencija za knjiženje - pripremi dokumentaciju za knjiženje - prikupi, kontroliše i sortira dokumentaciju neophodnu za knjiženje - izradi izveštaje o periodičnim troškovima - vodi poslove likvidature
obavlja administrativne poslove u oblasti nabavke i prodaje za potrebe preduzeća	- objasni načela ugovornog odnosa - razlikuje vrste dokumentacije za potrebe prodaje i nabavke - objasni svrhu pojedinih dokumenata za potrebe prodaje i nabavke - objasni proceduru prodaje i nabavke i ulogu prateće dokumentacije	- nabavi adekvatne poklone za potrebe negovanja dobre poslovne saradnje sa klijentima - izradi različite vrste ponuda za klijente - distribuira promotivni materijal preduzeća različitim kanalima - primi i obradi zahtev /narudžbinu/ klijenta - izradi odgovor na reklamaciju klijenta po nalogu pretpostavljenog - popuni primerke tipskih ugovora - izradi porudžbenicu za potrebe određenih službi u kompaniji - izradi reklamaciju na dostavljenu robu po zahtevu nadležne službe kompanije - sprovede proceduru nabavke administrativnog materijala za svoje potrebe i potrebe službi u kompaniji

2. NASTAVNI PLAN

Mesečni i godišnji fond časova za obrazovni profil: POSLOVNI ADMINISTRATOR

		I RAZRED							II RAZRED							III RAZRED							IV RAZRED							UKUPNO
		nedeljno			godišnje				nedeljno			godišnje				nedeljno			godišnje				nedeljno			godišnje				godišnje
		T	V	PN	T	V	PN	B	T	V	PN	T	V	PN	B	T	V	PN	T	V	PN	B	T	V	PN	T	V	PN	B	T	V	PN	B	Σ
A1: OBAVEZNI OPŠTEOBRAZOVNI PREDMETI		15	2		555	74			12			481				9			324				13			416				1739	74			1813
1	Srpski jezik i književnost	3			111				3			111				3			108				3			96				426				426
1.1	__________ jezik i književnost*	3			111				3			111				3			108				3			96								426
2	Srpski kao nematernji jezik*	2			74				2			74				2			72				2			64								284
3	Strani jezik	2			74				2			74				2			72				2			64				284				284
4	Fizičko vaspitanje	2			74				2			74				2			72				2			64				284				284
5	Matematika	2			74				2			74				2			72				2			64				284				284
6	Računarstvo i informatika		2			74																									74			74
7	Istorija	2			74				2			74																		148				148
8	Geografija	2			74																									74				74
9	Biologija	2			74																									74				74
10	Likovna kultura								1			37																		37				37
11	Logika sa etikom																						2			64				64				64
12	Sociologija sa pravima građana																						2			64				64				64
A2: OBAVEZNI STRUČNI PREDMETI		9	5		333	185			9	8		333	296			10	10		360	360		30	8	7		256	224		60	1282	1065		90	2437
13	Poslovni engleski jezik	2			74				2			74				2			72				2			64				284				284
14	Kancelarijsko poslovanje		3			111				2			74				2			72											257			257
15	Pravo	2			74				1	1		37	37			2			72				2			64				247	37			284
16	Knjigovodstvo	1	2		37	74				2			74																	37	148			185
17	Drugi strani jezik	2			74				2			74				2			72				2			64				284				284
18	Ekonomija	2			74				2			74				2			72				2			64				284				284
19	Poslovna psihologija								2			74																		74				74
20	Poslovna informatika sa elektronskim poslovanjem									3			111																		111			111
21	Kultura jezičkog izražavanja															2			72											72				72
22	Veštine komunikacije																2			72											72			72
23	Statistika																2			72											72			72
24	Poslovna i administrativna obuka																4			144		30		5			160		60		304		90	394
25	Preduzetništvo																							2			64				64			64
B: IZBORNI PREDMETI		1			37				3			111				3			108				3			96				352				352
1	Građansko vaspitanje / Verska nastava	1			37				1			37				1			36				1			32				142				142
2	Izborni predmeti								2			74				2			72				2			64				210				210
Ukupno A1+A2+B		25	7		925	259			24	8		888	296			22	10		792	360		30	24	7		768	224		60	3373	1139		90	4602
Ukupno		32			1184				32			1184				32			1182				31			1052				4602

B. Lista izbornih predmeta prema programu obrazovnog profila

Rb	Lista izbornih predmeta	RAZRED
Rb	Lista izbornih predmeta	I	II	III	IV
Stručni predmeti
2	Spoljno trgovinsko poslovanje			2
3	Ekonomska geografija			2
4	Finansijska analiza				2
5	Retorika				2
Opšteobrazovni predmeti
1.	Muzička kultura		1	1	1
2.	Ekologija i zaštita životne sredine		1	1	1
3.	Istorija (odabrane teme)		1	1	1
4.	Izabrani sport		1	1	1

Ostali obavezni oblici obrazovno-vaspitnog rada tokom školske godine

	I RAZRED časova	II RAZRED časova	III RAZRED časova	IV RAZRED časova	UKUPNO časova
Čas odeljenskog starešine	74	74	72	64	284
Dodatni rad*	do 30	do 30	do 30	do 30	do 120
Dopunski rad*	do 30	do 30	do 30	do 30	do 120
Pripremni rad*	do 30	do 30	do 30	do 30	do 120

* Ako se ukaže potreba za ovim oblicima rada

Fakultativni oblici obrazovno-vaspitnog rada tokom školske godine

	I RAZRED časova	II RAZRED časova	III RAZRED časova	IV RAZRED časova
Ekskurzija	do 3 dana	do 3 dana	do 5 nastavnih dana	do 5 nastavnih dana
Jezik drugog naroda ili nacionalne manjine sa elementima nacionalne kulture	2 časa nedeljno
Drugi strani jezik	2 časa nedeljno
Drugi predmeti*	1-2 časa nedeljno
Stvaralačke i slobodne aktivnosti učenika (hor, sekcija i drugo)	30-60 časova godišnje
Društvene aktivnosti (učenički parlament, učeničke zadruge)	15-30 časova godišnje
Kulturna i javna delatnost škole	2 radna dana

*	Pored navedenih predmeta škola može da organizuje, u skladu sa opredeljenjima učenika, fakultativnu nastavu iz predmeta koji su utvrđeni nastavnim planom drugih obrazovnih profila istog ili drugog područja rada, kao i u nastavnim planovima gimnazije, ili po programima koji su prethodno doneti

Ostvarivanje školskog programa po nedeljama

	I RAZRED časova	II RAZRED časova	III RAZRED časova	IV RAZRED časova
Razredno časovna nastava	37	37	36	32
Mentorski rad (nastava u bloku, praksa)			1	2
Obavezne vannastavne aktivnosti	2	2	2	2
Maturski ispit				3
Ukupno radnih nedelja	39	39	39	39

Podela odeljenja u grupe

razred	predmet/modul	godišnji fond časova			broj učenika u grupi - do
razred	predmet/modul	vežbe	praktična nastava	nastava u bloku	broj učenika u grupi - do
I	Računarstvo i informatika	74			15
	Kancelarijsko poslovanje	111			15
	Knjigovodstvo	74			15
II	Kancelarijsko poslovanje	74			15
	Knjigovodstvo	74			15
	Poslovna informatika sa elektronskim poslovanjem	111			15
	Pravo	37			15
III	Statistika	72			15
	Kancelarijsko poslovanje	72			15
	Poslovno-administrativna obuka	144		30	15
	Veštine komunikacije	72			15
IV	Preduzetništvo	64			15
IV	Poslovno-administrativna obuka	160		60	15

3. NASTAVNI PROGRAM

A1: OBAVEZNI OPŠTEOBRAZOVNI PREDMETI

SRPSKI JEZIK I KNJIŽEVNOST

Prvi razred

Naziv predmeta:	Srpski jezik i književnost
Godišnji fond časova:	111
Razred:	prvi
Ciljevi predmeta	1. Proširivanje i produbljivanje znanja o srpskom književnom jeziku; 2. Razvijanje i negovanje jezičke kulture, poštovanje pravila književnog (standardnog) jezika u usmenom i pisanom izražavanju; 3. Podsticanje učenika na usavršavanje govorenja, pisanja i čitanja, kao i negovanje kulture dijaloga; 4. Osposobljavanje za efikasno komuniciranje; 5. Osposobljavanje učenika da koriste stručnu literaturu i jezičke priručnike; 6. Produbljivanje i proširivanje znanja o srpskoj i svetskoj književnosti; 7. Osposobljavanje za interpretaciju književnih tekstova; 8. Unapređivanje književnih znanja i čitalačkih veština; 9. Upoznavanje i proučavanje reprezentativnih dela srpske i opšte književnosti, književnih žanrova, književnoistorijskih pojava i procesa u književnosti; 10. Unapređivanje znanja o sopstvenoj kulturi i kulturama drugih naroda; 11. Razvijanje humanističkog i književnog obrazovanja i vaspitanja na najboljim delima srpske i svetske kulturne baštine; 12. Upućivanje učenika na istraživački i kritički odnos prema književnosti; 13. Obezbeđivanje funkcionalnih znanja iz teorije i istorije književnosti; 14. Razvijanje trajnog interesovanja za nova saznanja.

TEMA	CILJ	ISHODI Po završetku teme učenik će biti u stanju da:	PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA	NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA
Uvod u proučavanje književnog dela	• Uvođenje učenika u svet književnog dela i književnost kao nauku i umetnost	• razlikuje vrste umetnosti i njihova izražajna sredstva • objasni pojam i funkciju književnosti kao umetnosti i odnos književnosti i drugih umetnosti • navede naučne discipline koje se bave proučavanjem književnosti • poznaje književne rodove i vrste i razlikuje njihove osnovne odlike • razlikuje književne rodove i vrste • odredi temu, motiv, siže, fabulu, lik i ideju u književnom delu • iznosi svoje utiske i zapažanja o književnom delu, tumači njegove bitne činioce i vrednuje ga	• Vrste umetnosti, podela umetnosti • Književnost kao umetnost, književnost i druge umetnosti • Istorija književnosti, teorija književnosti, književna kritika • Lirika kao književni rod: narodna lirska pesma i umetnička lirska pesma po izboru • Epika kao književni rod: epska narodna pesma (predlog "Kneževa večera"), pripovetka po izboru i roman (predlog Dragoslav Mihailović "Kad su cvetale tikve") • Drama kao književni rod: drama po izboru • Procena ostvarenosti ishoda - test	• Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja. Oblici nastave Predmet se realizuje kroz sledeće oblike nastave: • teorijska nastava (111 časova) Mesto realizacije nastave • Teorijska nastava se realizuje u učionici Preporuke za realizaciju nastave • Prilikom obrade dramskog dela mogućnost posete pozorišnoj predstavi i gledanje snimka pozorišne predstave, a nakon toga razgovor o dramskom tekstu i njegovoj pozorišnoj realizaciji. Takođe je ovu nastavnu temu moguće obrađivati tokom cele školske godine, pa na primer strukturu i odlike dramskog dela obraditi na primeru "Romea i Julije", a strukturu i odlike lirske i epske narodne pesme obraditi tokom realizacije teme Narodna književnost • Narodna književnost se može obraditi po motivima (rad u grupama) Ocenjivanje Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz: 1. praćenje ostvarenosti ishoda 2. testove znanja Okvirni broj časova po temama • Uvod u proučavanje književnog dela (15 časova) • Književnost starog veka (13 časova) • Srednjovekovna književnost (12 časova) • Narodna književnost (13 časova) • Humanizam i renesansa (10 časova) • Opšti pojmovi o jeziku (6 časova) • Fonetika (11 časova) • Pravopis 1 (9 časova) • Kultura izražavanja (22 časa)
Književnost starog veka	• Upoznavanje učenika sa mitologijom, reprezentativnim delima starog veka i njihovim značajem za razvoj evropske kulture	• objasni značaj mitologije za antičku književnost i razvoj evropske kulture • navede imena autora, nazive obrađenih dela i klasifikuje ih po kulturama kojima pripadaju, književnim rodovima i vrstama • tumači i vrednuje umetničke činioce u obrađenim delima • objasni univerzalne poruke književnosti starog veka	• Sumersko-vavilonska književnost: Ep o Gilgamešu (analiza odlomka) • Mitovi: o Tantalu, Sizifu, Narcisu; mitovi o Troji: Parisov sud, Odisej i Penelopa, Ahil, Edip… • Helenska književnost: Homer: Ilijada (odlomak) • Sofokle: Antigona • Stari i Novi zavet (tekstovi po izboru) • Procena ostvarenosti ishoda
Srednjovekovna književnost	• Upoznavanje sa spomenicima južnoslovenske kulture, razvojem pisma i jezika, delima srednjovekovne književnosti	• navede najznačajnije spomenike južnoslovenske kulture, jezik, pismo i vek u kom su nastali • imenuje autore i dela • razume poetiku žanrova srednjovekovne književnosti • locira obrađene tekstove u istorijski kontekst • objasni značaj srednjovekovne književnosti za srpsku kulturu • analizira izabrane tekstove uz prethodno pripremanje putem istraživačkih zadataka	• Počeci slovenske pismenosti: Crnorizac Hrabar: "Slovo o pismenima" • Rad Ćirila i Metodija • Slovenska pisma i razvoj književnog jezika • Najstariji spomenici južnoslovenske kulture • Sveti Sava: "Žitije svetog Simeona" (odlomak) • Jefimija: "Pohvala knezu Lazaru" • Despot Stefan Lazarević: "Slovo ljubve" • Procena ostvarenosti ishoda - test
Narodna književnost	• Ukazivanje na narodnu književnost kao izraz kolektivnog mišljenja i osećanja, riznicu narodnih običaja, kodeks etičkih normi	• razlikuje lirske, epske i lirsko-epske pesme • uoči odlike usmene umetnosti reči (kolektivnost, varijantnost, formulativnost) • procenjuje etičke vrednosti iznete u delima narodne književnosti • tumači likove, bitne motive, fabulu, siže, kompoziciju i poruke u odabranim delima • uporedi umetničku interpretaciju stvarnosti i istorijske činjenice	• Vrste narodne književnosti • Lirska narodna pesma "Ovčar i devojka", "Zao gospodar" (predlog) • Epska narodna pesma • "Banović Strahinja", Marko pije uz Ramazan vino", "Boj na Mišaru" • Lirsko-epske pesme (po izboru) • Narodne proza (bajka po izboru) • Kratke narodne prozne vrste (izbor) • Procena ostvarenosti ishoda
Humanizam i renesansa	• Upoznavanje sa poetikom humanizma i renesanse, njenim najznačajnim predstavnicima i književnim delima	• navede najznačajnije predstavnike i njihova dela • objasni značenje pojmova humanizam i renesansa • navodi i na obrađenim delima obrazlaže odlike epohe • uporedi vrednosti srednjeg veka sa vrednostima humanizma i renesanse • objasni značaj umetnosti humanizma i renesanse za razvoj evropske kulture i civilizacije	• Poetika humanizma i renesanse, najznačajniji predstavnici • Frančesko Petrarka: "Kanconijer" (izbor soneta) • Đovani Bokačo: "Dekameron" (pripovetka po izboru) ili Dante Aligijeri: "Pakao" (prikaz dela, odlomak) • Vilijam Šekspir: "Romeo i Julija" • Servantes: "Don Kihot" (odlomak) • Procena ostvarenosti ishoda
Opšti pojmovi o jeziku	• Ukazivanje na proučavanje jezika kao sistema, upoznavanje sa njegovom funkcijom, društvenom uslovljenošću i istorijskim razvojem	• objasni funkciju jezika i pojam jezičkog znaka • razume prirodu modernog književnog (standardnog) jezika • navede faze razvoja književnog jezika do 19. veka • navede discipline koje se bave proučavanjem jezičkog sistema	• Mesto jezika u ljudskom društvu, bitna svojstva jezika, jezik i komunikacija • Književni jezik, jezička norma i standardizacija • Jezički sistem i nauke koje se njime bave • Književni jezici kod Srba do 19. veka
Fonetika	• Sticanje znanja iz oblasti fonetike (fonologije) i morfofonologije književnog jezika i sposobnosti da se ta znanja primene u govoru i pisanju.	• ume da se služi pravopisom • razlikuje glasovne alternacije • vlada akcenatskim glasovnim sistemom književnog (standardnog) jezika i da ga primenjuje u govoru	• Fonetika i fonologija • Glasovi književnog jezika i njihov izgovor • Glasovne alternacije suglasnika (zvučnih i bezvučnih; s:š, z:ž, n:m; k,g,h:č,ž,š i k,g,h:c,z,s; alternacije nenepčanih sa prednjonepčanim suglasnicima), glasovne alternacije samoglasnika (promena o u e, nepostojano a, promena sonanta l u vokal o), i gubljenje suglasnika sa pravopisnim rešenjima • Akcenatski sistem književnog jezika, diferencijacija u odnosu na dijalekatsko okruženje • Osnovna pravila akcentuacije srpskog književnog jezika • Procena ostvarenosti ishoda - test
Pravopis	• Osposobljavanje učenika da pišu u skladu sa pravopisnom normom	• primeni znanja o glasovnim alternacijama u skladu sa jezičkom normom • primeni upotrebu velikog i malog slova u skladu sa jezičkom normom • podeli reči na kraju reda u skladu sa jezičkom normom	• Glavne norme pisanja velikog i malog slova (na početku rečenice, naslovi i natpisi, vlastita imena, imena naroda, geografski pojmovi, nebeska tela, praznici, ustanove i organizacije, prisvojni pridevi na -ov i -in, kurtoazna upotreba velikog slova, višečlana imena zemalja i ostala višečlana imena, pomoćne reči u imenima, nazivi serijskih i apstraktnih pojmova, zvanja, titule…) • Podela reči na kraju reda
Kultura izražavanja	• Osposobljavanje učenika da koriste različite oblike kazivanja i funkcionalne stilove	• opiše stanja, osećanja, raspoloženja, izrazi stavove, donese zaključke u usmenom i pisanom izražavanju • razlikuje funkcionalne stilove • prepozna i primeni odlike razgovornog i književnoumetničkog funkcionalnog stila • popunjava formulare, uplatnice, zahteve i slično u skladu sa jezičkom normom	• Jezičke vežbe • Stilske vežbe • Vrste funkcionalnih stilova - osnovne odlike • Razgovorni funkcionalni stil • Književnoumetnički funkcionalni stil • Popunjavanje formulara, zahteva, uplatnica i sl. • Školski pismeni zadaci 4 x2+2 • Domaći zadaci

KORELACIJA SA DRUGIM PREDMETIMA
• Istorija
• Likovna kultura
• Geografija
• Građansko vaspitanje/Verska nastava

Drugi razred

Naziv predmeta:	Srpski jezik i književnost
Godišnji fond časova:	111
Razred:	drugi

TEMA	CILJ	ISHODI Po završetku teme učenik će biti u stanju da:	PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA	NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA
Barok, klasicizam, prosvetiteljstvo	• Upoznavanje sa evropskim kulturnim, duhovnim i misaonim tendencijama 17. i 18. veka i njihovim uticajima na srpsku književnost	• navede osobenosti baroka, klasicizma i prosvetiteljstva i njihove predstavnike u književnosti • objasne značaj Venclovića i Orfelina za razvoj jezika i književnosti kod Srba • prepozna odlike prosvetiteljstva na obrađenim delima • objasni značaj Dositejevog rada za srpsku kulturu i književnost • napravi paralelu u obradi istih motiva u evropskoj i srpskoj književnosti • navede osobine likova u obrađenim delima i zauzme stav prema njihovim postupcima	• Barok i klasicizam; poetika, glavni predstavnici u našoj i evropskoj književnosti • Gavril Stefanović Venclović: "Pesme, besede, legende" • Značaj Venclovića i Orfelina za razvoj književnog jezika kod Srba • Molijer: "Tvrdica" • Prosvetiteljstvo u Evropi i kod nas • Književno - prosvetiteljski rad Dositeja Obradovića • Dositej Obradović: "Pismo Haralampiju" • Dositej Obradović: "Život i priključenija" (odlomci) • Jovan Sterija Popović: "Tvrdica" • Procena ostvarenosti ishoda	• Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja. Oblici nastave Predmet se realizuje kroz sledeće oblike nastave: • teorijska nastava (111 časova) Mesto realizacije nastave • Teorijska nastava se realizuje u učionici Preporuke za realizaciju nastave • Mogućnost gledanja ekranizacije nekih od dela realističke književnosti Ocenjivanje Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz: praćenje ostvarenosti ishoda testove znanja Okvirni broj časova po temama • Barok, klasicizam, prosvetiteljstvo (17 časova) • Romantizam (25 časova) • Realizam (28 časova) • Morfologija (12 časova) • Pravopis (7 časova) • Kultura izražavanja (22 časa)
Romantizam	• Upoznavanje sa poetikom romantizma, predstavnicima i delima evropske i srpske književnosti	• navede predstavnike romantizma i njihova dela • uočava i obrazlaže odlike romantizma • iznese svoj sud o književnim delima koristeći stečena znanja i sopstvena zapažanja • prepozna i usvoji vrednosti nacionalne kulture i razume/poštuje kulturne vrednosti drugih naroda • tumači umetnički svet i stvaralačke postupke u strukturi obrađenih dela	• Romantizam u Evropi i kod nas (pojam, osobenosti, značaj, predstavnici) • A. S. Puškin: "Cigani" (odlomak) • A. S. Puškin: "Evgenije Onjegin" (analiza Tatjaninog pisma Onjeginu i Onjeginovog odgovora i analiza Onjeginovog pisma Tatjani i Tatjaninog odgovora) • H. Hajne: "Lorelaj" • Š. Petefi: "Sloboda sveta" • Vuk Karadžić - rad na reformi jezika i pravopisa, rad na sakupljanju narodnih umotvorina, leksikografski rad, Vuk kao književni kritičar i polemičar, Vuk kao pisac, istoričar i biograf • Značaj 1847. godine • Petar Petrović Njegoš: "Gorski vijenac" • Branko Radičević: "Kad mlidijaž umreti" • Đura Jakšić: "Na Liparu", "Otadžbina" • Jovan Jovanović Zmaj: "Đulići" i "Đulići uveoci" (izbor), Zmajeva satirična poezija (izbor) • Laza Kostić: "Među javom i med snom", "Santa Maria della Salute" • Procena ostvarenosti ishoda
Realizam	• Upoznavanje sa poetikom realizma, predstavnicima i delima evropske i srpske književnosti	• navede predstavnike pravca i njihova dela • definiše odlike realizma i prepozna ih na obrađenim književnim delima • tumači umetnički svet i stvaralačke postupke u strukturi obrađenih dela • procenjuje društvene pojave i probleme koje pokreće književno delo • razvije kritički stav i mišljenje pri proceni postupaka i ponašanja junaka u obrađenim delima	• Realizam u Evropi i kod nas (pojam, osobenosti, značaj, predstavnici) • Balzak: "Čiča Gorio" ili Tolstoj "Ana Karenjina" • Gogolj: "Revizor" • Milovan Glišić: "Glava šećera" • Laza Lazarević: "Vetar" • Radoje Domanović: "Danga" ili "Vođa" • Simo Matavulj: "Povareta" • Branislav Nušić: "Gospođa ministarka" • Vojislav Ilić: (izbor poezije) • Procena ostvarenosti ishoda
Morfologija	• Sistematizovanje znanja o vrstama reči i njihovim oblicima	• odredi vrstu reči i gramatičke kategorije • upotrebi u usmenom i pisanom izražavanju oblike reči u skladu sa jezičkom normom	• Morfologija u užem smislu • Promenljive i nepromenljive vrste reči • Imenice, pridevi, zamenice (njihove gramatičke kategorije), brojevi (uključujući brojne imenice i brojne prideve) • Glagoli. Gramatičke kategorije glagola • Prilozi, predlozi, veznici, rečce, uzvici • Procena ostvarenosti ishoda
Pravopis	• Osposobljavanje učenika da pišu u skladu sa pravopisnom normom	• primeni pravila odvojenog i sastavljenog pisanja reči u skladu sa jezičkom normom	• Spojeno i odvojeno pisanje reči (pisanje brojeva i izvedenica od njih, pisanje zamenica i zameničkih priloga, spojevi predloga i drugih rečci, glagoli i rečce, pisanje negacije)
Kultura izražavanja	• Osposobljavanje učenika da teorijska znanja iz gramatike i pravopisa primenjuje u usmenom i pisanom izražavanju u skladu sa jezičkom normom, koriste različite oblike kazivanja i funkcionalne stilove	• izražava razmišljanja i kritički stav prema problemima i pojavama u književnim tekstovima i svakodnevnom životu • prepozna odlike stručno-naučnog stila • primeni odlike novinarskog stila	• Leksičke vežbe • Stilske vežbe • Domaći zadaci • Školski pismeni zadaci 4x2+2 • Upoznavanje sa odlikama novinarskog stila • Pisanje vesti, izveštaja, intervjua i drugih oblika novinarskog izražavanja • Upoznavanje sa odlikama stručno-naučnog stila • Milutin Milanković: "Kroz vasionu i vekove"

KORELACIJA SA DRUGIM PREDMETIMA
• Građansko vaspitanje/Verska nastava

Treći razred

Naziv predmeta:	Srpski jezik i književnost
Godišnji fond časova:	108
Razred:	treći

TEMA	CILJ	ISHODI Po završetku teme učenik će biti u stanju da:	PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA	NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA
Moderna	• Upoznavanje sa osnovnim odlikama pravca, predstavnicima i njihovim delima	• navede odlike pravca, predstavnike i njihova dela • prepozna moderne elemente u izrazu i formi književnog dela • analizira odabrana dela, iznosi zapažanja i stavove	• Moderna u evropskoj i srpskoj književnosti. Odlike simbolizma i impresionizma • Šarl Bodler: "Albatros" • A. P. Čehov: "Ujka Vanja" • Bogdan Popović: "Predgovor Antologiji novije srpske lirike" • Aleksa Šantić: "Pretprazničko veče", "Veče na školju" • Jovan Dučić: "Blago cara Radovana" (izbor), "Jablanovi" • Milan Rakić: "Dolap", "Iskrena pesma" • V. P. Dis: "Tamnica", "Možda spava" • Sima Pandurović: "Svetkovina" • Bora Stanković: "Nečista krv", "Koštana" ili "Božji ljudi" (pripovetka po izboru) • Jovan Skerlić: "O Koštani" ili "Božji ljudi" • Petar Kočić: "Mračajski proto" ili pripovetka po izboru • Procena ostvarenosti ishoda	• Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja. Oblici nastave Predmet se realizuje kroz sledeće oblike nastave: • teorijska nastava (108 časova) Mesto realizacije nastave • Teorijska nastava se realizuje u učionici Preporuke za realizaciju nastave Ocenjivanje Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz: 1. praćenje ostvarenosti ishoda 2. testove znanja Okvirni broj časova po temama • Moderna (30) • Međuratna književnost (35) • Leksikologija (11) • Pravopis 3 (6) • Kultura izražavanja (26)
Književnost između dva rata	• Upoznavanje učenika sa odlikama međuratne književnosti, predstavnicima i delima	• navede odlike pravaca, predstavnike i njihova dela • navede manifeste, književne pokrete i struje u književnosti između dva svetska rata • uspostavi uzajamni odnos književnih dela i vremena u kome su nastala • analizira odabrana dela, iznosi zapažanja i stavove	• Evropska književnost između dva rata • Odlike ekspresionizma, futurizma, nadrealizma • V. Majakovski: "Oblak u pantalonama" • F. Kafka: "Preobražaj" ili H. Hese: roman po izboru ili E. Hemingvej: "Starac i more" • R. Tagora: "Gradinar" (izbor) • Srpska međuratna književnost • M. Bojić: "Plava grobnica" • D. Vasiljev: "Čovek peva posle rata" • M. Crnjanski: "Sumatra" • M. Crnjanski: "Seobe I" • I. Andrić: "Ex Ponto" • I. Andrić: "Most na Žepi" • I. Andrić: "Na Drini ćuprija" • M. Nastasijević: "Tuga u kamenu" ili T. Ujević: "Svakidašnja jadikovka" • R. Petrović: "Ljudi govore" (izbor) • I. Sekulić: "Gospa Nola" • Procena ostvarenosti ishoda
Tvorba reči	• Sistematizovanje znanja o osnovnim pravilima građenja reči	• prepozna proste, izvedene i složene reči • primeni osnovne principe tvorbe reči	• Proste, izvedene i složene reči • Osnovni pojmovi o izvođenju reči • Važniji modeli za izvođenje imenica, prideva i glagola • Osnovni pojmovi o tvorbi složenica i polusloženica • Procena ostvarenosti ishoda
Leksikologija	• Upoznavanje učenika sa osnovama leksikologije	prepozna i odredi vrednost lekseme • ume da se služi rečnicima • navede primere sinonima, antonima, homonima, žargona…	• Osnovni pojmovi iz leksikologije (leksema, njeno značenje) • Polisemija i homonimija • Sinonimija i antonimija • Sastav leksike srpskog književnog (standardnog) jezika • Dijalektizmi, arhaizmi i istorizmi, neologizmi, žargonizmi, vulgarizmi • Frazeologizmi • Termini • Rečnici i služenje njima • Procena ostvarenosti ishoda - test
Pravopis	• Osposobljavanje učenika za primenjivanje znanja iz jezika i pravopisa u skladu sa jezičkom normom	• primeni pravopisna pravila u pisanju složenica, polusloženica i sintagmi • skraćuje reči u skladu sa propisanim pravilima	• Osnovna pravila spojenog, polusloženičkog i odvojenog pisanja • Skraćenice
Kultura izražavanja	• Osposobljavanje učenika da teorijska znanja iz gramatike i pravopisa primenjuju u usmenom i pisanom izražavanju	• iznosi stav, koristi argumente i procenjuje opšte i sopstvene vrednosti u usmenom i pisanom izražavanju	• Leksičke vežbe • Stilske vežbe • Domaći zadaci • Govorne vežbe • Školski pismeni zadaci 4x2+2

KORELACIJA SA DRUGIM PREDMETIMA
• Građansko vaspitanje/Verska nastava
• Muzička kultura

Četvrti razred

Naziv predmeta:	Srpski jezik i književnost
Godišnji fond časova:	96
Razred:	četvrti

TEMA	CILJ	ISHODI Po završetku teme učenik će biti u stanju da:	PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA	NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA
Savremena poezija	• Upoznavanje sa odlikama savremene poezije, njenim predstavnicima i delima	• navede obeležja savremene poezije • tumači pesnička dela iznoseći doživljaje, zapažanja i obrazloženja o njima • izvede zaključak o karakteristikama pesničkog jezika, motivima i formi u obrađenim pesmama	• Odlike savremene poezije • Izbor iz svetske lirike 20. veka (Prever, Ahmatova, Cvetajeva, Brodski) • Vasko Popa: "Kalenić", "Manasija", "Kora" (izbor iz ciklusa Spisak) • Miodrag Pavlović: "Naučite pjesan", "Rekvijem" (ili dve pesme po izboru) • Desanka Maksimović: "Tražim pomilovanje" (izbor) • Branko Miljković: "Poeziju će svi pisati" • Stevan Raičković: "Kamena uspavanka" (izbor) • Procena ostvarenosti ishoda	• Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja. Oblici nastave Predmet se realizuje kroz sledeće oblike nastave: • teorijska nastava (96 časova) Mesto realizacije nastave • Teorijska nastava se realizuje u učionici Preporuke za realizaciju nastave • Mogućnost obrade savremene drame kroz povezivanje sa drugim medijima - dramski tekst kao pozorišna predstava, radio drama ili TV drama Ocenjivanje Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz: 3. praćenje ostvarenosti ishoda 4. testove znanja Okvirni broj časova po temama • Savremena poezija (14 časova) • Savremena proza (29 časova) • Savremena drama (8 časova) • Klasici svetske književnosti (8 časova) • Sintaksa (9 časova) • Pravopis (6 časova) • Kultura izražavanja (22 časa)
Savremena proza	• Upoznavanje sa književnoteorijskim pojmovima, specifičnostima savremene proze, njenim predstavnicima i delima	• imenuje različite prozne vrste i pripovedne postupke • tumači delo u skladu sa njegovim žanrovskim osobenostima • integriše lično iskustvo tokom čitanja i tumačenja dela • vrednuje delo iznoseći argumente	• Strukturni činioci proznog književnoumetničkog dela i tipologija romana • Esej. Isidora Sekulić: "O kulturi", • Ivo Andrić: "Razgovor s Gojom" ili "O priči i pričanju" • Pripovetka. Branko Ćopić: "Bašta sljezove boje" (izbor) • Danilo Kiš: "Enciklopedija mrtvih" • Borhes: "Čekanje" • Roman. Alber Kami: "Stranac" • Ivo Andrić: "Prokleta avlija" • Vladan Desnica: "Proljeća Ivana Galeba" (odlomak po izboru kao primer za roman-esej) • Meša Selimović: "Derviš i smrt" • Dobrica Ćosić: "Koreni" • Dobrica Ćosić: "Vreme smrti" (izbor odlomaka) • Književna kritika. Petar Džadžić: "O Prokletoj avliji" • Procena ostvarenosti ishoda
Savremena drama	• Upoznavanje sa osnovnim odlikama savremene drame, predstavnicima i delima	• uvidi razliku između tradicionalne i savremene drame • uporedi dramski književni tekst sa drugim oblicima njegove interpretacije • formuliše lične utiske i zapažanja o dramskom delu	• Odlike savremene drame • S. Beket: "Čekajući Godoa" • Dušan Kovačević: "Balkanski špijun" • Dramska književnost i drugi mediji - B. Pekić: "Čaj u pet" ili A. Popović: "Razvojni put Bore šnajdera" ili Lj. Simović: "Putujuće pozorište Šopalović" • Procena ostvarenosti ishoda
Klasici svetske književnosti	• Upoznavanje sa piscima i delima svetske književne baštine	• prepozna svevremenost obrađenih tema • tumači dela iznoseći svoja zapažanja i utiske i obrazloženja o njima	• V: Šekspir: "Hamlet" • E. A. Po: "Gavran" • F. M: Dostojevski: "Zločin i kazna" • Procena ostvarenosti ishoda
Sintaksa	• Sistematizovanje znanja iz sintakse	• odredi sintaksičke jedinice i njihovu funkciju • odredi tipove nezavisnih i zavisnih rečenica, tipove sintagmi i tipove naporednih konstrukcija • razume pojam kongruencije • poznaje sistem glagolskih oblika	• Sintaksičke jedinice (komunikativna rečenica, predikatska rečenica, sintagma, reč) • Osnovne rečenične i sintagmatske konstrukcije • Padežni sistem i njegova upotreba. Predloško-padežne • konstrukcije • Kongruencija. Sintaksa glagolskih oblika. • Sistem zavisnih rečenica, • Sistem nezavisnih rečenica (obaveštajne, upitne, uzvične, zapovedne i željne)Naporedne konstrukcije. Pojam naporednog odnosa. Glavni tipovi naporednih konstrukcija (sastavne, rastavne, suprotne, isključne, zaključne i gradacione) • Procena ostvarenosti ishoda
Pravopis	• Osposobljavanje učenika za primenjivanje znanja iz jezika i pravopisa u skladu sa jezičkom normom	• primeni pravopisne znake u skladu sa jezičkom normom • upotrebi znake interpunkcije u skladu sa jezičkom normom	• Pravopisni znaci • Opšta pravila interpunkcije u rečenici
Kultura izražavanja	• Usavršavanje kulture izražavanja i negovanje interesovanja za praćenje kulturnih sadržaja i kritički odnos prema njima, kao i osposobljavanje za operacionalizaciju funkcionalnih stilova	• napiše esej poštujući strukturu ove književne vrste • sastavi biografiju, molbu, žalbu, prigovor… • procenjuje vrednost ponuđenih kulturnih sadržaja	• Leksičke vežbe • Stilske vežbe • Pisanje eseja • Govorne vežbe • Školski pismeni zadaci 4x2+2 • Administrativni funkcionalni stil (pisanje molbe, žalbe, biografije)

KORELACIJA SA DRUGIM PREDMETIMA
• Građansko vaspitanje/Verska nastava
• Sociologija sa pravima građana

SRPSKI KAO NEMATERNJI JEZIK

Cilj i zadaci

Cilj nastave srpskog kao nematernjeg jezika jeste obrazovanje i vaspitanje učenika kao slobodne, kreativne i kulturne ličnosti; da učenici ovladaju ovim jezikom u okviru predviđenih jezičkih sadržaja i leksike; steknu veštine, umenja i sposobnosti njegovog korišćenja u opštenju sa drugima, u pismenom i usmenom izražavanju, prilikom učenja, obrazovanja; da upoznaju elemente kulture naroda koji govore srpskim jezikom i da se tako osposobe za zajedničko učešće u raznim vidovima društvenog i kulturnog života.

Zadaci nastave srpskog kao nematernjeg jezika su da učenici:
- ovladaju standardnim jezikom u okviru 1300/1700/ novih reči i izraza uključujući i najferkventniju stručnu terminologiju;
- dalje razvijaju sposobnosti za razumevanje usmenog izlaganja;
- razviju sposobnost za samostalno usmeno izražavanje u skladu sa gramatičkim pravilima standardnog srpskog jezika;
- razviju sposobnost za razumevanje tekstova različitog žanra pisanih jezikom i stilom na višem nivou u odnosu na prethodni stepen;
- dalje usavršavaju sposobnost za korektno (pravilno) pismeno izražavanje;
- upoznaju dela pisana na srpskom jeziku iz savremene književnosti, kao i jezički pristupačna dela iz ranijih epoha;
- razvijaju interesovanja za dalje učenje ovog jezika;
- usaglašeno sa ishodima učenja, kao i usklađeno sa uzrastom i sposobnostima učenika, razvijaju znanja i funkcionalne veštine koje će moći da koriste u daljem obrazovanju, u profesionalnom radu i u svakodnevnom životu;
- razvijaju sposobnosti verbalnog komuniciranja na srpskom jeziku, kao i neverbalnog komuniciranja, sa ciljem da se osposobe za timski rad;
- steknu sposobnost za upotrebu savremenih komunikacionih tehnologija na srpskom jeziku;
- steknu sposobnost za praćenje i razumevanje medija (radio, televizija, film) na srpskom jeziku.

I razred

(2 časa nedeljno, 74 časa godišnje)

TEMATIKA

Škola: iz života i rada učenika; novi nastavni predmeti, osnovna terminologija iz društvenih nauka.

Iz života mladih: zabavni i sportski život.

Kulturni život: iz kulture (sadašnjost, prošlost); karakteristični običaji u bližoj okolini; o životu i radu najistaknutijih srpskih naučnika i umetnika sa područja Srbije; radio i TV-emisije iz kulture; značajnije kulturne manifestacije.

Društveni i privredni život: aktuelna zbivanja u zemlji; savremena otkrića.

Komunikativne funkcije: iskazivanje (ne)raspoloženja, iznenađenja, zabrinutosti, (ne)zadovoljstva, razočarenja, čuđenja, prekora, fizičkih tegoba, (ne)poželjnosti i prisustva neke osobe na nekom mestu; ubeđivanje, opraštanje.

JEZIK

Fonetika

Vokalski i konsonantski sistem standardnog jezika. (Distribucija fonema).

Akcenti: kvantitet i kvalitet akcentovanih slogova; distribucija akcenta; akcentogene reči, enklitike i proklitike.

Morfologija

Osnovni pojmovi iz morfologije: morfema; korenske i afiksalne morfeme, alomorfi, supletivni alomorfi. Vrste reči; kriterijumi za podelu reči na vrste; reči sa deklinacijom, reči sa konjugacijom.

Obeležavanje roda u standardnom jeziku kod imenica i ostalih vrsta koje imaju obeležje roda.

Deklinacioni oblici: promena imenica, singularija i pluralija tantum, promena ličnih zamenica, zameničko-pridevska promena, promena brojeva. Diferencijalna uloga prozodije u deklinaciji.

Glagoli. Ukazivanje na najkarakterističnije morfološke osobenosti: obeležavanje lica, broja i roda. Glagolski vid. Glagolski rod. Glagoli s morfemom SE.

Glagolske osnove: prezentska i infinitivna.

Nepravilni glagoli.

Bezlični (infinitni) glagolski oblici.

Sistem ličnih (finitnih) glagolskih oblika. (Diferencijalna uloga prozodije u konjugaciji).

Pravopis

Utvrđivanje pravopisnih pravila u promeni i tvorbi reči.

RAD NA TEKSTU
(11 tekstova u toku školske godine)

Vuk Stefanović Karadžić: O narodnim pevačima

Stevan Raičković: Prva zarada drvene Marije

B. Nušić: Sumnjivo lice (odlomak)

Laza Lazarević: Na bunaru

Jovan Jovanović Zmaj: O, pogledaj zvezde jasne (iz Đulića)

Vojislav Ilić: Zimsko jutro

Miroslav Antić: Rasejani dečaci

Đura Jakšić: Na Liparu

Ivo Andrić: Most na Žepi

Borislav Mihajlović Mihiz: Faul

Mihajlo Pupin: Od pašnjaka do naučnika

Po Dejanu Medakoviću: Paja Jovanović

Izbor iz narodne proze (poslovice, zagonetke, pitalice)

Ero i kadija

Nemušti jezik

Koristiti i tekstove drugih žanrova u skladu sa tematikom.

Izbor iz savremene proze, naučno-popularne literature, omladinske štampe.

GOVORNO I PISMENO IZRAŽAVANJE

Vežbe razumevanja saslušanog ili pročitanog teksta, dijaloga.

Davanje kompleksnijih odgovora na postavljeno pitanje i postavljanje pitanja.

Reprodukovanje u osnovnim crtama saslušanog ili napisanog teksta, dijaloga.

Rad na literarnom tekstu: reprodukovanje sadržine; analiza teme, mesta i vremena događaja, likova, opisa, ideje i dr; jezičko-stilska analiza.

Pričanje o samostalno odabranoj temi na osnovu sačinjenog plana. Obaveštavanje i izveštavanje o aktuelnim događajima i zbivanjima uz davanje najosnovnijih podataka.

Razgovor o pročitanim tekstovima, TV-emisijama i drugim temama u okviru predviđene tematike.

Opisivanje slike, fotografije i sl.

Posle usmenog savladavanja predviđenih oblika izražavanja uvežbavati odgovarajuće oblike u pisanoj formi.

Jedan pismeni zadatak u toku školske godine.

II razred

(2 časa nedeljno, 74 časa godišnje)

TEMATIKA

Škola: različita zanimanja, osnovne informacije o određenim zanimanjima; osnovna terminologija iz prirodnih nauka; vannastavne aktivnosti učenika.

Iz života mladih: mladi kod nas i u svetu; dostignuća mladih (mladi talenti i dr.); naučnopopularne teme; slobodno vreme mladih.

Kulturni život: iz kulture (sadašnjost i prošlost), narodno i umetničko stvaralaštvo; karakteristični običaji uže i šire sredine; značajni kulturni spomenici; naučne institucije; štampa (vrste, rubrike).

Društveni i privredni život: aktuelna zbivanja kod nas i u svetu; najznačajniji događaji iz istorije.

Komunikativne funkcije: iskazivanje simpatije, komplimenta, zahvalnosti, saveta, (ne)dopadanja, oduševljenja, pretpostavke, nade, saosećanja i dr.; izražavanje i usaglašavanje stavova; upozorenje, podsticanje, dokazivanje.

JEZIK

Sintaksa

Padežni sistem. Nezavisni i zavisni padeži. Nezavisni padeži, padežne konstrukcije s predlozima, padeži obavezno praćeni determinatorima.

Subjekat - jedna reč, subjekatski skup. Predikat - jedna reč, predikatski skup. Objekat - jedna reč, objekatski skup, objekatska rečenica. Atribut - jedna reč, skup reči, atributska rečenica. Iskazivanje mesta, vremena, načina, uzroka, namere/uslova/.

Osnovna značenja glagolskih oblika: prezent, perfekat/aorist, imperfekat, pluskvamperfekat, futur I, futur II, imperativ, potencijal, infinitiv, glagolski pridevi, glagolski prilozi.

Pravopis

Pisanje zareza.

RAD NA TEKSTU
(10 tekstova u toku školske godine)

Ivo Andrić: Na Drini ćuprija (odlomci)

Stevan Sremac: Pop Ćira i pop Spira (odlomak)

Branislav Nušić: Gospođa ministarka (odlomak)

Milutin Bojić: Plava grobnica

Milovan Glišić: Prva brazda

Desanka Maksimović: Tražim pomilovanje (pesma po izboru)

Branko Radičević: Đački rastanak (odlomak)

Simo Matavulj: Pilipenda

Borisav Stanković: U noći

Narodna balada: Smrt Omera i Merime

Narodne pripovetke: Devojka i knez Jovo, Devojka cara nadmudrila

Aleksandar Popović: Razvojni put Bore Šnajdera

Izbor iz savremene poezije, naučno-popularne literature, štampe za mlade

Koristiti i tekstove drugih žanrova u skladu sa tematikom.

GOVORNO I PISMENO IZRAŽAVANJE

Vežbe razumevanja saslušanog/pročitanog teksta ili dijaloga. Postavljanje pitanja (nastavnik-učenik; učenik-učenik) radi provere razumevanja pročitanog ili saslušanog teksta, dijaloga. Reprodukovanje saslušanog/pročitanog teksta ili dijaloga. Rad na literarnom tekstu: reprodukovanje sadržine; analiza teme, mesta i vremena događaja, likova, opisa, ideje i dr; jezičko-stilska analiza.

Obaveštavanje i izveštavanje o aktuelnim događajima i zbivanjima.

Razgovor i diskusija o pročitanim tekstovima, zajednički pogledanim TV emisijama, filmskim i pozorišnim predstavama i drugim temama u okviru tematike predviđene u programu.

Komentarisanje članaka iz omladinske, dnevne i nedeljne štampe.

Komentarisanje i analiza kvaliteta izražavanja učenika. Reportaža u vezi sa predviđenim temama.

Vođenje sastanka na osnovu pripreme.

Posle usmenog ovladavanja predviđenim oblicima izražavanja uvežbavati odgovarajuće oblike u pisanoj formi, kao i pisanje rezimea pročitanog/odslušanog teksta, pisanje molbe, zapisnika.

Jedan pismeni zadatak u toku školske godine.

III razred

(2 časa nedeljno, 72 časa godišnje)

TEMATIKA

Škola: obrazovni sistem i mogućnosti daljeg školovanja; stručni predmeti, praksa u školi, u privredi i dr.; osnovna stručna terminologija.

Iz života mladih: slobodno vreme (hobi, sport) i svakodnevni život mladih.

Kulturni život: iz kulture (sadašnjost i prošlost), najznačajnije kulturne institucije uže i šire sredine (pozorišta, muzeji, biblioteke, galerije); novinsko-izdavačke kuće (redakcija, priprema novina); pozorišne i bioskopske predstave, koncerti, izložbe; aktuelna zbivanja iz oblasti kulture.

Društveni i privredni život: aktuelna zbivanja u zemlji i svetu; savremeni problemi sveta (ishrana, očuvanje životne okoline, obrazovanje); savremena sredstva komuniciranja i način komuniciranja.

JEZIK

Fonetika

Melodija rečenice. Uloga intonacije u izražavanju. Emocionalna obojenost iskaza.

Tvorba reči

Osnovni tvorbeni modeli. Derivacija: sufiksalna, prefiksalna, sufiksalno-prefiksalna tvorba reči, tvorba složenica. Kompozicija.

Deminutivi, hipokristici, pejorativi, augmentativi.

Sintaksa

Iskazivanje poređenja (komparativ + ... superlativ i druge konstrukcije).

Iskazivanje količine (prilozi, brojevi, prilog + prilog, imenica + imenica; neutralizacija preciznosti: dva-tri, desetak; predlog + broj i dr.

Sinonimičnost glagolskih vremena. Sinonimičnost glagolskih načina.

Kongruencija u rodu i broju (gramatička). Logička kongruencija u rodu i broju.

Struktura sintaksičkih jedinica (sintagma i rečenica; prosta rečenica; složena rečenica). Nepotpune rečenice.

Leksikologija

Osnovne karakteristike leksike standardnog jezika. Sinonimi, homonimi, antonimi.

Jezici u kontaktu

Jezički kontakti i međujezički uticaji srpskog i jezika nacionalnih manjina u oblasti leksike, kalkiranje.

RAD NA TEKSTU
(10 tekstova u toku školske godine)

Radoje Domanović: Mrtvo more (odlomak)

Ivo Andrić: Priča o kmetu Simanu (odlomak)

Milorad Pavić: Predeo slikan čajem (odlomak)

Danilo Kiš: Bašta, pepeo (odlomak)

Petar Kočić: Kroz mećavu (odlomak)

Aleksandar Tišma: Vere i zavere (odlomak)

Rastko Petrović: Ljudi govore (po izboru)

Narodna pesma: Smrt vojvode Prijezde

Desanka Maksimović: Slovo o ljubavi (po izboru)

Aleksa Šantić: Moja otadžbina

Milan Rakić: Dolap

Narodna pesma: Ropstvo Janković Stojana

Koristiti i tekstove drugih žanrova u skladu sa tematikom.

Izbor iz savremene poezije i proze, naučno-popularie literature, omladinske štampe.

GOVORNO I PISMENO IZRAŽAVANJE

Razgovor o pročitanim tekstovima, o aktuelnim događajima u okviru predviđene tematike uz uključivanje više učenika u dijalog.

Rad na literarnom tekstu: reprodukovanje sadržine: analiza teme, mesta i vremena događaja, likova, opisa, ideje i dr., jezičko-stilska analiza.

Krađi prikaz samostalno pogledane bioskopske i pozorišne predstave.

Reportaža u vezi sa predviđenim temama.

Analiza kvaliteta izlaganja učenika.

Vođenje sastanka, diskusije.

Posle usmenog ovladavanja predviđenim oblicima izražavanja uvežbavati odgovarajuće oblike u pisanoj formi, kao i pisanje autobiografije, teza za diskusiju, rezimea saslušanog monologa.

Jedan pismeni zadatak u toku školske godine.

IV razred

(2 časa nedeljno, 64 časa godišnje)

TEMATIKA

Škola: aktuelne teme iz života i rada učenika; rad sa darovitim učenicima; učenička praksa i struka; najznačajnija ostvarenja iz struke kod nas i u svetu; stručna terminologija; mogućnosti daljeg školovanja i rada u struci.

Iz života mladih: vanškolske aktivnosti mladih i njihovo učešće u društvenom životu; lična interesovanja.

Kulturni život: savremena porodica; najznačajnije kulturne institucije iz uže i šire zajednice; značajni kulturni događaji godine; naučnici i umetnici dobitnici značajnih priznanja iz Srbije; značajniji događaji iz kulturne prošlosti Srbije.

Društveni i privredni život: ekologija, značajna turistička mesta; nove tehnologije.

JEZIK

Sintaksa

Personalna i impersonalna rečenica /Tipovi impersonalnih rečenica./

Složena rečenica. Zavisna i nezavisna rečenica.

Složene rečenice (odredbene, dopunske, atributske).

Umetnute rečenice.

Poredak rečenica.

Pasivne konstrukcije (s trpnim pridevom i morfemom se).

Leksikologija

Jednoznačne i višeznačne reči.

Pozajmljivanje reči iz stranih jezika i njihova adaptacija /sufiksi i prefiksi stranog porekla/.

Arhaizmi. Istoricizmi. Dijalektizmi. Provincijalizmi. Neologizmi. Varvarizmi. Profesionalizmi.

Frazeološki izrazi.

Jezici u kontaktu

Jezički kontakti i međujezički uticaji srpskog i jezika nacionalnih manjina u oblasti sintakse.

Pravopis

Upravni i neupravni govor. (Dosledno ukazivanje na pravopisna rešenja.)

RAD NA TEKSTU
(8 tekstova u toku školske godine)

Veljko Petrović: Salašar

Ivo Andrić: Travnička hronika (odlomak)

Miloš Crnjanski: Seobe 1 (odlomak)

Meša Selimović: Sjećanja (odlomak o nastavnicima)

Isidora Sekulić: Rastanak (odlomak)

Milovan Vitezović: Šešir gospodina Vujića (odlomak)

Vlada Bulatovića-VIB: iz Budilnika

Vojislav Lubarda: Vaznesenje (odlomak)

Slobodan Selenić: izbor iz proze

Vasko Popa: Vrati mi moje krpice

Isak Samokovlija: Nosač Samuel (odlomak)

Duško Radović: aforizmi

Dobrica Ćosić: Koreni

Dušan Kovačević: Balkanski špijun

Savremeni roman (po izboru)

Izbor iz naučno-popularne literature i omladinske štampe.

Koristiti i tekstove drugih žanrova u skladu sa tematikom.

GOVORNO I PISMENO IZRAŽAVANJE

Izlaganje u dužoj monološkoj formi o TV-emisiji, bioskopskoj, pozorišnoj predstavi i drugim temama u okviru predviđene tematike.

Rad na literarnom tekstu: reprodukovanje sadržine: analiza teme, mesta i vremena događaja, likova, opisa, ideje i dr.; jezičko-stilska analiza.

Diskusija kojom se rešava aktuelan problem. /Kritički osvrt na diskusiju./

Analiza kvaliteta izlaganja učenika.

Posle usmenog ovladavanja predviđenih oblika izražavanja uvežbavati odgovarajuće oblike u pisanoj formi.

Jedan pismeni zadatak u toku školske godine.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Aktivno vladanje srpskim jezikom izuzetno je značajno za ostvarivanje ciljeva obrazovanja i vaspitanja, odnosno za postizanje njegovih opštih ishoda. U tom smislu, u celokupnom procesu obrazovanja i vaspitanja učenika čiji maternji jezik nije srpski, posebnu ulogu ima nastava srpskog kao nematernjeg jezika. Od uspešnosti ove nastave u velikoj meri zavisi sposobnost učenika da se uključe u širu društvenu zajednicu, njihova efikasna komunikacija s govornim predstavnicima većinskog jezika, motivacija za učenje i mogućnost daljeg školovanja, stručnog usavršavanja, zapošljavanja, kao i formiranje stava prema većinskom narodu i drugim narodima i njihovim kulturnim osobenostima. U nastavi srpskog kao nematernjeg jezika teži se postizanju aditivne dvojezičnosti, koja neposredno doprinosi razvoju i poštovanju jezičke i kulturne ravnopravnosti, tolerancije i uvažavanju različitosti.

Nastavni program srpskog kao nematernjeg jezika za srednju školu predstavlja produžetak programa osnovne škole i obezbeđuje kontinuitet nastave ovog predmeta. Stoga je neophodno da se nastavnik upozna sa sadržajem programa predmeta srpski kao nematernji jezik za osnovnu školu.

Koncepcija programa srpskog kao nematernjeg jezika zasniva se na sintezi relevantnih naučnih saznanja iz lingvistike, psiholingvistike, sociolingvistike, teorije komunikacije i drugih naučnih disciplina koje su u vezi sa učenjem jezika. Za uspešnu primenu ovog programa neophodno je da nastavnik bude upoznat sa savremenim pristupima i dostignućima i metodike nastave stranog jezika i metodike nastave maternjeg jezika.

S obzirom na to da je osnovni cilj nastave ovoga predmeta produktivno ovladavanje srpskim jezikom i osposobljavanje učenika za komunikaciju u svakodnevnim situacijama, organizacija ove nastave treba da se, prvenstveno, bazira na principima komunikativnog pristupa u usvajanju i učenju jezika. S tim u skladu, prioritet ima praktična upotreba jezika i ovladavanje funkcionalnim znanjima. Osim opšteg registra elemenata srpskog jezika (leksičkog, gramatičkog i komunikativnog), potrebno je u nastavu uključiti i specifičnosti jezika struke (stručnu terminologiju, elemente funkcionalnog stila struke i specifične komunikativne jedinice) da bi se učenici osposobili za komunikaciju o temama u okvirima odabranog stručnog profila.

Program za srpski kao nematernji jezik raspoređen je u četiri osnovne oblasti: tematika, rad na tekstu, govorno i pismeno izražavanje i jezik. One se međusobno dopunjuju i prožimaju. Predviđene tematske oblasti, date u odeljku tematika, realizuju se i prilikom obrade tekstova iz lektire, na časovima govornog i pismenog izražavanja, a mogu biti uključene i na časovima jezika. Optimalno je da se ukupan fond časova ravnomerno rasporedi na časove rada na tekstu (18 - 22), govornog i pismenog izražavanja (18 - 22), jezika (18 - 22), ponavljanja, sistematizacije i provere znanja (5 - 10 časova).

U nastavi je potrebno adekvatnu pažnju posvetiti razvijanju sva četiri osnovna vida jezičke delatnosti: razumevanju govora, govorenju, čitanju i pisanju. Usmene delatnosti (razumevanje govora i govorenje), kao primarne i prisutne u svakom aktu jezičke delatnosti, treba da prethode pismenim delatnostima (čitanju i pisanju) i treba im posvetiti više vremena. Među kompleksnim jezičkim delatnostima najveći akcenat stavlja se na osposobljavanje za dijalog, odnosno interakciju u kojoj se smenjuju iniciranje i reakcija u okviru komunikativnog čina.

Nastavu jezika (gramatike) treba organizovati kao sredstvo učenja upotrebe jezika, bez nefunkcionalnog učenja gramatičkih pravila i paradigmi. Gramatičke elemente treba prezentovati i uvežbavati u kontekstu, u realnim govornim situacijama. Da bi se postigla očekivana jezička kompetencija, neophodno je organizovati različite tipove jezičkih vežbi usmerenih na stvaranje navika pravilne upotrebe gramatičkih kategorija. Kategorijama koje učenici nemaju u svom maternjem jeziku, ili koje predstavljaju razliku u odnosu na situaciju u njihovom jeziku, treba posvetiti više vežbi i više vremena. Učenike treba podsticati i na uočavanje sličnosti i razlika srpskog i maternjeg jezika, ali i širih, kulturoloških karakteristika, koje se odražavaju i u jeziku.

Štivo u nastavi srpskog kao nematernjeg jezika ima višestruku funkciju. Ono daje osnovu za razgovor o raznovrsnim temama kroz koji se uvežbava novo jezičko gradivo i nova leksika, čime se kultura izražavanja učenika podiže na viši nivo. Tekstovi su osnov i za upoznavanje kulture naroda koji govore ovim jezikom. Nastavnik ima mogućnost da pravi izbor u skladu sa potrebama, mogućnostima i interesovanjima učenika. Odabrani tekstovi treba da obuhvate celokupnu tematiku predviđenu programom. Pored autentičnih književnih tekstova, u nastavi treba da budu zastupljeni i tekstovi drugih funkcionalnih stilova (razgovorni, naučnopopularni, novinarski, administrativni...) da bi učenici stekli sposobnost razlikovanja i adekvatne primene odgovarajućih formi izražavanja. U skladu sa stručnim profilom, nastavnik treba da obezbedi i adekvatne tekstove s tematikom iz struke. Za potrebe obrade sadržaja iz gramatike treba predvideti i tekstove čija je osnovna svrha ilustrovanje pojedinačnih delova jezičkog sistema. Ti tekstovi mogu biti konstruisani ili autentični i moraju biti zasićeni jezičkom pojavom koja se uvežbava ili izučava.

U svakom segmentu nastave treba težiti tome da učenici budu aktivni i motivisani za rad. Ovome doprinosi pravilan odabir metoda i metodskih postupaka, usklađenih s nastavnim sadržajem, temom, uzrastom, interesovanjima i predznanjem učenika. Učenike treba stavljati u situaciju da pitaju, zaključuju, otkrivaju, analiziraju, sistematizuju, odnosno treba ih podsticati na samostalnost u sticanju znanja i veština. Uloga nastavnika u nastavnom procesu i dalje je veoma bitna, ali je ona u većoj meri usmerena na pripremu, organizaciju nastavnog procesa i koordiniranje rada učenika. Pripremajući se za čas nastavnik osmišljava pristup gradivu, odabira i konstruiše vežbe u skladu sa ciljem i zadacima časa, opredeljuje se za primenu odgovarajućih nastavnih sredstava, priprema didaktički materijal. Raspoloživo vreme raspoređuje ekonomično i racionalno, vodeći računa o tome da teorijsku stranu obrade gradiva svede na meru koja obezbeđuje njegovu praktičnu primenu. Veći deo vremena treba odvojiti za uvežbavanje predviđenih sadržaja putem raznovrsnih gramatičkih, leksičkih i komunikativnih vežbi, a potrebno je, periodično, organizovati i posebne časove obnavljanja i sistematizacije gradiva.

Nivo znanja učenika iz osnovne škole, u pogledu ovladanosti srpskim jezikom, veoma je različit. Zato nastava srpskog kao nematernjeg jezika ne može biti jednoobrazna i u njoj se moraju uvažavati različite mogućnosti i potrebe učenika različitih sredina i različitih maternjih jezika. Ona mora obezbediti individualno napredovanje učenika u savladavanju jezičkih i komunikativnih veština, što podrazumeva dostizanje različitih nivoa ishoda zavisno od konkretnih mogućnosti. Ovo se postiže diferencijacijom i inidividualizacijom nastave putem različitih oblika rada, kao što su individualni, grupni, i rad u parovima. Ovakav pristup podrazumeva da se različitim učenicima mogu zadavati različita zaduženja i zadaci.

Domaći zadaci u nastavi ovog predmeta imaju značajnu ulogu jer omogućavaju učenicima više kontakta sa srpskim jezikom, što je naročito važno u homogenim sredinama gde srpski jezik nije prisutan u svakodnevnom životu. Cilj domaćih zadataka najčešće je uvežbavanje i utvrđivanje gradiva obrađenog na času, pogodni su za pismeno vežbanje usmeno obrađenog sadržaja, ali povremeno treba zadati i zadatak koji će biti priprema za obradu novog gradiva. Moguće je, i preporučljivo, da se individualizacija i diferencijacija ostvaruje i zadavanjem različitih domaćih zadataka različitim učenicima.

Nastavu nematernjeg jezika treba povezati sa nastavom jezika učenika,ali i sa svim drugim predmetima. Poseban značaj ima povezivanje sa stručnim predmetima. Uspostavljanje korelacije među predmetima i korišćenje iskustava i znanja koja su učenici stekli na maternjem jeziku doprinose ekonomičnosti i efikasnosti ove nastave. Učenike treba sistematski navikavati i na samostalno dolaženje do informacija, korišćenje gramatičkih priručnika, rečnika i drugih izvora.

Redovno praćenje i vrednovanje napredovanja učenika omogućava uvid u stepen usvojenosti gradiva i skreće pažnju na eventualne probleme i praznine u znanju. Na osnovu tih saznanja nastavnik usmerava dalji rad i planira nastavu. Oblici proveravanja i ocenjivanja učeničkih postignuća zavise od prirode gradiva na koje je usmereno. S obzirom na komunikativnu usmerenost nastave ovog predmeta, proveravanje i ocenjivanje znanja, umenja i navika ne sme da se svede na testove i pismene zadatke. Akcenat mora biti stavljen na govornu delatnost pri čemu se ne smeju zanemariti ni receptivne delatnosti (razumevanje govora i razumevanje pročitanog teksta). Učenike treba osposobljavati i za objektivno vrednovanje sopstvenog rada i rada drugih učenika. Ocena treba da bude odraz stečenih znanja, sposobnosti i formiranih navika, ali i aktivnosti i zalaganja učenika. Objektivno i realno ocenjivanje ima značajnu vaspitnu i podsticajnu ulogu i doprinosi ostvarivanju kako ciljeva nastave ovog predmeta, tako i opštih ciljeva obrazovanja i vaspitanja.

STRANI JEZIK

Prvi razred

Naziv predmeta:	STRANI JEZIK
Godišnji fond časova:	74
Razred:	prvi
Ciljevi predmeta:	Razvijanje saznajnih i intelektualnih sposobnosti i sticanje pozitivnog odnosa prema drugim kulturama uz uvažavanje različitosti i usvajanje znanja i umenja potrebnih u komunikaciji na stranom jeziku u usmenom i pisanom obliku, kako u svakodnevnom životu tako i u poslovnom okruženju.

CILJ

ISHODI NA KRAJU PRVOG RAZREDA
Učenik će biti u stanju da:

PREPORUČENE TEME
OPŠTE I STRUČNE I
GRAMATIČKI SADRŽAJI
(80% + 20%)

KOMUNIKATIVNE FUNKCIJE

NAČIN
OSTVARIVANJA PROGRAMA

SLUŠANJE

Osposobljavanje učenika za razumevanje usmenog govora

• razume rečenice, pitanjai uputstva iz svakodnevnog govora (kratka uputstva izgovorena sporo i razgovetno)
• razume opšti sadržaj kraćih, prilagođeniht ekstova (računajući i stručne) posle nekoliko slušanja ili uz pomoć vizuelnih efekata (na uputstvima, formularima, oznakama, etiketama)
• razume brojeve (cene, račune, tačno vreme)

• Svakodnevni život (organizacija vremena, poslova, slobodno vreme)
• Hrana i zdravlje (navike u ishrani, karakteristična jela i pića u zemljama sveta)
• Poznati gradovi i njihove znamenitosti
• Sportovi i poznata sportska takmičenja
• Život i dela slavnih ljudi XX veka (iz sveta nauke i kulture)
• Mediji (štampa, televizija)
• Interesantne životne priče i događaji
• Svet kompjutera (rasprostranjenost i primena)

STRUČNE TEME

• Osnovna terminologija koja se odnosi na poslove iz domena opštih, pravnih i kadrovskih poslova i poslova nabavke i prodaje

• Primena informacionih tehnologija u domenu struke
• Vođenje evidencije i dokumentacije u administraciji
• Praćenje novina u oblasti međunarodnih pravno-administrativnih poslova
• primene međunarodnih standarda i zakonske regulative
• Osnove poslovne komunikacije i korespodencije (poslovna prepiska i komunikacija u pisanoj i usmenoj formi)

ENGLESKI JEZIK

I. REČENICA
Obnoviti rečenične model obuhvaćene programom za osnovnu školu.
- Red reči u rečenici. Mesto priloga i priloških odredbi.
- Tag questions
- Indirektni govor
a) izjave - bez promene glagolskog vremena (glagol glavne rečenice u jednom od sadašnjih vremena)
b) molbe, zahtevi, naredbe
v) pitanja sa promenom reda reči - bez promene glagolskog vremena (glagol glavne rečenice u jednom od sadašnjih vremena)
- Yes/No pitanja
- "WH" pitanja
- Direktna i indirektna pitanja

II. IMENIČKA GRUPA
1. Član

- Obnoviti upotrebu određenog i neodređenog člana
- Nulti član uz gradivne i apstraktne imenice

1. Imenice

- Množina imenica - obnoviti
- Izražavanje pripadanja i svojine - saksonski genitiv
- Brojive i nebrojive imenice

2. Zamenički oblici

a) Zamenice

- Lične zamenice u funkciji subjekta i objekta
- Pokazne zamenice
- Odnosne zamenice
b) determinatori
- Pokazni determinaotri
- Neodređeni determinatori
- Prisvojni determinatori
4. Pridevi
- Obnoviti komparaciju prideva
- too/not…enough/not as…(as)/…than
5. Brojevi
- Obnoviti proste i redne brojeve

6. Kvanitifikatori

III GLAGOLSKA GRUPA

- going to i trajni prezent za planove i namere, going to i will (za buduća predviđanja)
- used to

2. Prilozi, izvođenje priloga i upotreba, prilozi verovatnoće sa may, might i will
3. Predlozi, najčešći predlozi za orijentaciju u vremenu i prostoru.
4. Kondicional prvi

ITALIJANSKI JEZIK

Morfosintaksički i fonetski sadržaji

Član
Određeni i neodređeni član. Osnovna upotreba.
Član spojen s predlozima: di, a, da, in, su i con.
Određeni član uz osnovne i redne brojeve.

Imenica
Rod imenica. Pravilna množina imenica.
Množina imenica na: -co, -go, -ca, -ga.
Najčešći primeri nepravilne množine:
imenice koje se završavaju na konsonant (il bar, i bar), imenice koje se završavaju
na naglašeni vokal (la città, le città),
skraćene imenice (la foto, le foto),
jednosložne imenice (il re, i re), imenice koje se završavaju na i (la tesi, le tesi).

Zamenice
Lične zamenice u službi subjekta (io, tu, lui, lei, Lei, noi, voi, loro).
Naglašene lične zamenice u službi objekta (me, te, lui, lei, Lei, noi, voi, loro)
Prisvojne zamenice (mio, tuo, suo, nostro, vostro, loro).
Pokazne zamenice (questo, quello).
Upitne zamenice (chi? i che?/ che cosa?)
Neodređene zamenice (ognuno i qualcuno).

Pridevi
Opisni pridevi, slaganje prideva i imenice u rodu i broju. Opisni pridevi buono i bello; neodređeni pridev tutto.
Pridevi na - co (bianco, simpatico), -go (largo, analogo)
Prisvojni pridevi: mio, tuo, suo, nostro, vostro, loro. Upotreba člana uz prisvojne prideve.
Morfološke odlike prideva questo, quello, bello i buono.
Neodređeni pridevi ogni i qualche.
Naziv boja, morfološke osobenosti prideva viola, rosa, blu, arancione.
Brojevi: osnovni brojevi, redni brojevi. Upotreba osnovnih i rednih brojeva pri označavanju datuma.

Glagol
Sadašnje vreme (Indicativo Presente) glagola sve tri konjugacije. Sadašnje vreme nepravilnih glagola: essere, avere, andare, dare, fare, bere, venire, stare, uscire, dire, tenere.

Sadašnje vreme modalnih glagola volere, dovere, potere, sapere.
Upotreba glagola piacere.
Particip prošli i prošlo svršeno vreme Passato prossimo: prelaznih i neprelaznih glagola; nepravilnih glagola.
Buduće vreme (Futuro semplice) glagola s pravilnim i nepravilnim osnovama.
Predbuduće vreme (Futuro anteriore).

Prilozi
Vrste priloga: za način, mesto i vreme
Priloške rečce ci i vu.

Predlozi
Prosti predlozi du, a, da, in, con, su, per, tra, fra i njihova osnovna upotreba. Predlozi dentro, fuori, sotto, sopra, davanti, dietro.
Sintaksa
Prosta rečenica: potvrdna, upitna, odrična. Ti sei italiano. No, io non sono italiano. (Ti) sei italiano?
Složena rečenica:
Adesso non lavoro puù, ma ho puù tempo per leggere e scrivere e giocare con i mueu nipotu.
Red reči u rečenici. Mesto priloga i priloških odredbi. Nel libretto cu sono nomu deu professoru e altre unformazuonu utulu.

Leksikografija
Struktura i korišćenje dvojezičnih rečnika.
Učeniku treba pokazati i stalno ga podsticati na posedovanje, upotrebu i pravilno korišćenje rečnika (dvojezičnog i, kasnije, jednojezičnog), dati osnovne podatke o rečničkoj literaturi odgovarajućeg kvaliteta. Podsticati ga na kontakt sa pisanom literaturom, elektronskim sadržajima i sl.

NEMAČKI JEZIK

Imenice
Usvajanje roda, broja i padeža imenica uz pomoć determinativa i nastavaka. Nominativ, genitiv, dativ i akuzativ jednine i množine sa odgovarajućim predlozima i bez njih. Saksonski genitiv.

Determinativi
Usvajanje determinativa kao odrednice roda, broja i padeža imenica (određeni neodređeni, pokazni, prisvojni, kvalifikativni, neodređeni)

Pridevi
Pridevi u sastavu imenskog predikata i u atributivnoj funkciji (više receptivno nego produktivno). Poređenje prideva, opisna komparacija sa ebenso....wie, nicht so .....wie

Brojevi
Osnovni i redni brojevi

Predlozi
Predlozi sa genitivom, dativom, akuzativom, dativom i akuzativnom

Glagoli
Prezent i futur jakih, slabih, pomoćnih, refleksivnih, složenih i modalnih glagola. Perfekt i preterit najfrekventnijih glagola

Rečenice
Nezavisno složene rečenice (und, aber, oder, denn, darum, deswegen, trotzdem)
Zavisno složene - uzročne (weil), vremenske (wenn, als, während, bis), koncesivne (obwohl), relativne.

RUSKI JEZIK

Rečenica
Odnos rečenica u složenoj rečenici: nezavisno složene i zavisno složene rečenice. Upravni i neupravni govor.

Imenice
Varijante padežnih nastavaka: lokativ jednine na -у; о береге/на берегу, о лесе/ в лесу, о крае/на краю; nominativ množine na -a, -я, -ья, -e: города, учителя, деревья, граждане.
Imenice kojima se označavaju profesije ljudi, njihova nacionalna i teritorijalna pripadnost. Promena imenica na: -ия, -иe, -мя.
Imenice pluralia tantum (receptivno).
Obnavljanje i sistematizacija osnovnih imeničkih promena.

Zamenice
Obnavljanje i sistematizacija zamenica obrađenih u osnovnoj školi: lične, upitne (кто, что, какой, какое, какие).
Odrične zamenice: никто, ничто, никакой, ничей, i neodređene zamenice: кто-то, кто-нибудь, некорый, несколко obrađivati kao leksiku.

Pridevi
Promena prideva
Poređenje prideva tipa: страший, младаший; prost oblik superlativa: ближайший, простейший, худишй.
Rekcija prideva: uočavanje razlika između ruskog i maternjeg jezika (больной чем, готовый к чему, способный к чему i sl).

Brojevi
Principi promena osnovnih brojeva: 1, 2, 3, 4, 5 - 20 i 30, 40, 90, 100 (ostale brojeve obraditi kao leksiku), njihova upotreba u najčešćim strukturama za iskazivanje vremena s predlozima: s - do, с - до, с - по, от - до, к idr. Iskazivanje vremena po satu u razgovornom i službenom stilu.

Glagoli
Najčešće alternacije osnove u prezentu i prostom i budućem vremenu. Tvorbs vida pomoću prefiksa, sufiksa i osnove.

Glagoli kretanja: kretanje u određenom pravcu, neodređeno kretanje i kretanje jednom u oba pravca: aktiviranje do sada ne obrađenih glagola kretanja (идти - ходить, ехать - ездить, бегать - бежать, плыть - плавать, лететь - летать, нести - носить, вести - водить, везти - возить).

Rekcija glagola: uočavanje razlika između ruskog i maternjeg jezika благодарить кого за что, пожертвовать кем - чем, напоминать о ком i sl).

Prilozi
Prilozi i priloške odredbe za mesto, vreme, način i količinu. Poređenje priloga.

Predlozi
Najfrekventniji predlozi čija se upotreba razlikuje u odnosu na maternji jezik (для s genitivom, из-зa s genitivom u odredbi odvajanja od mesta i uzroka, из-под s genitivom u odredbi odvajanja od mesta, к s dativom u vremenskoj odredbi, po s dativom u atributskoj, prostornoj i uzročnoj odredbi i sl).

Veznici
Najfrekventniji prosti veznici u nezaviso složenim i zavisno složenim rečenicama (а, да, и, но, или, если, пока, потому, так как, перед тем как i sl).

Rečenični modeli

Subjekatsko - predikatski odnosi
Rečenicve sa imenskim predikatom
1) kopule: быть, стать, являться
Его отец был врачом, а он станет инженером.
Это утверждение является спорным.
2) otsutstvo kopule
Его брат токарь по металлу.
Она сегодня весёлая.
Он сильнее всех.

Vremenski odnosi
Rečenice s odredbom
1) izražene prilogom
Я пришёл раншьше тебя.
2) izražene zavisnim padežom
Они вернулись к вечеру (к трём часам).
Я сегдона работал с пяти до семи часов.

Načinski odnosi
Rečenice sa odredbom izraženom prilogom
Он хорошо говорит по-русски.
Он пишет более красиво, чем ты.
Она поёт красивее всех.

Uzročni odnosi
Rečenice sa odredbom izraženom zavisnim padežom.
Он не приехал в срок по болезни.

Atributivni odnosi
Rečenice s atributom
1) u superlativu
А.С. Пушкин является величайшим русским поэтом.
2) u zavisnom padežu
Я забыл тетрадь по русскому языку.

FRANCUSKI JEZIK

Pasivne konstrukcije
est + particip perfekta
Finalne rečenice sa upotrebom pour + inf.
Pitanja:
Qui est-ce qui/que
Qu'est-ce qui/que
Que;
Indirektna pitanja
Negacija
pas du tout, non plus, personne
Kazivanje pretpostavke
si + imperfekt/kondicional
Kazivanje vremena
avant de, quand
Kazivanje želje, volje, namere
a) subjunktivom b) infinitivom
Odredbe za vreme
- dani u nedelji, prochain/dernier; il y a/dans; pendant/depuis;
Poređenje prideva
Odredbe za način
Izrazi za meru i količinu
une douzaine, une centaine, un tas de, pas mal de, environ... i sl.
Slaganje vremena - samo sa indikativom, i to:
présent - présent (istovremena radnja); présent - passé composé (pre); présent - futur (posle)
Imeničkagrupa
Slaganje determinanata i imenica u rodu i broju; razlike u izgovoru (gde postoje) i razlikovanje nastavaka u tekstu.
les déterminants interrogatifs - exclamatifs -
relatifs; les déterminants indéfinis Nastavci imenica i prideva
teur/trice; al/aux, ail/aux i neki izuzeci na -s), ou -s/x
Glagolska grupa
Subjunktiv prezenta - objasniti princip tvorbe, a primenjivati samo u datim rečeničnim modelima.
Slaganje participa perfekta sa subjektom

ŠPANSKI JEZIK

Imenička grupa
Slaganje determinativa i imenice u rodu i broju, apokopiranje prideva uz imenicu, neodređeni determinativi (alguno, ninguno, todo, cualquiera) u različitim značenjima.

Tráeme algún libro de García Márquez.
Todas las mañanas, todo el mundo…
Un muchacho cualquiera…
Morfeme tipične za mučki i ženski rod imenica i prideva
muchacho/muchacha
actor/actriz
trabajador/trabajadora
generoso/generosa
kao i imenice i pridevi koji nemaju morfološku oznaku roda,
violinista, cantante, interesante, verde…

Glagolska grupa
Oblici indikativa: sva glagoska vremena savladana u osnovnoj školi primenjivati i prepoznavati u tekstu/govoru.

Pitanja sa upitnim rečima:
Quién, qué, cuándo, cómo, dónde, etc.

Indirektna pitanja
¿ Sabes si ha llegado ?
Pregúntale si ha cogido la tarjeta.
Yo te pregundo que has comprado.

Negacija
Nada, nadie, ningun (o/a), nunca, tampoco.
¿ Ha venido alguien ? - No, no ha venido nadie./ Nadie ha venido.
No me gusta esta película. - A mí tampoco.

Hipotetičke rečenice (prvi tip)
Si me visitas el verano que viene, te llevare a la playa.

Promena značenja prideva u zavisnosti od pozicije uz imenicu
Un hombre grande / Un gran hombre.

Kazivanje vremena i odredbe za vreme
Dani u nedelji, mañana, ayer, pasado/próximo, que viene, durante, después de, antes de, cuando, hace…, dentro de…
Antes de haberse ido, me dejó su dirección nueva.
¿ Cuándo lo viste ? Lo vi cuando regresé de viaje. El lunes que viene, El domingo pasado, Salió hacetreinta minutos… regresa dentro de una hora…
Poređenje
Más que, menos que, el/la más, tan…como,
Este libro es el más interesante que he leído. Su última película no es tan interesante como la del año pasado.

Odredbe za način
Prilozi na -mente i priloške konstrukcije

Miguel maneja el coche cuidadosamente/con mucho cuidado.

Izrazi za meru i količinu
Mucho, un poco de, una docena de, aproximadamente, más o menos…
¿ Cuántos estudiantes han visto este programa ? - Más o menos, treinta.

Složene rečenice sa infinitivom (sa modalnim glagolima i finalne rečenice)
Quiero viajar.
Lo hago para satisfacerte.

Ortografija
Interpunkcija - osnovna pravila (sa akcentom na oblike koji ne postoje u srpskom jeziku).
Pisanje velikog slova.

1. Predstavljanje sebe i drugih
2. Pozdravljanje (sastajanje, rastanak; formalno, neformalno, specifično po regionima)
3. Identifikacija i imenovanje osoba, objekata, boja, brojeva itd.)
4. Davanje jednostavnih uputstava i komandi
5. Izražavanje molbi i zahvalnosti
6. Izražavanje izvinjenja
7. Izražavanje potvrde i negiranje
8. Izražavanje dopadanja i nedopadanja
9. Izražavanje fizičkih senzacija i potreba
10. Iskazivanje prostornih i vremenskih odnosa
11. Davanje i traženje informacija i obaveštenja
12. Opisivanje i upoređivanje lica i predmeta
13. Izricanje zabrane i reagovanje na zabranu
14. Izražavanje pripadanja i posedovanja
15. Skretanje pažnje
16. Traženje mišljenja i izražavanje slaganja i neslaganja
17. Traženje i davanje dozvole
18. Iskazivanje čestitki
19. Iskazivanje preporuke
20. Izražavanje hitnosti i obaveznosti
21. Iskazivanje sumnje i nesigurnosti

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Važan cilj u učenju stranog jezika u srednjim stručnim školama je ovladavanje jezikom struke, i to u onolikoj meri koja je neophodna da se jezik koristi radi informisanosti i osposobljenosti za jednostavnu komunikaciju u usmenom i pisanom obliku na stranom jeziku. Taj segment nastave stranog jezika koji se progresivno uvećava od 20 do 50% tokom četvorogodišnjeg obrazovanja mora da bude jasno definisan i u skladu sa ishodima vezanim za kvalifikacije struke.
Neophodno je da stručna tematika koja se obrađuje na stranom jeziku prati ishode pojedinih stručnih predmeta i bude u korelaciji sa njima. Realizacija nastave jezika struke se mnogo više ogleda u razvijanju receptivnih veština nego produktivnih jer je svrha učenja stranog jezika, u prvoj liniji, usmerena na to da se učenici osposobe da prate određenu stručnu literaturu u cilju informisanja, praćenja inovacija i dostignuća u oblasti struke, usavršavanja i napredovanja.
Stoga je spektar tekstova koji se preporučuju veliki: šematski prikazi, uputstva o primeni aparata, instrumenata ili pak materijala, hemikalija, recepti, deklaracije, kraći stručni tekstovi čiji je sadržaj relevantan za tematske sadržaje stručnih predmeta, izveštaji, katalozi, programi sajamskih aktivnosti i sl. Veoma je bitno u radu sa takvim tekstovima odrediti dobru didaktičku podršku. Dobro osmišljeni nalozi upućuju na to da određene tekstove, u zavisnosti od težine i važnosti informacija koje oni nose, treba razumeti globalno, selektivno ili pak detaljno. Produktivne veštine treba ograničiti na strogo funkcionalnu primenu realnu za zahteve struke. To podrazumeva pisanje kratkih poruka, mejlova u okviru poslovne komunikacije, popunjavanje formulara, računa i dr. administrativnih papira (porudžbenice, reklamacije, zahtevi, molbe) i vođenje usmene komunikacije koja omogućava sporazumevanje na osnovnom nivou bilo u direktnom kontaktu sa sagovornikom ili u telefonskom razgovoru.

ČITANJE

Osposobljavanje učenika za razumevanje pročitanih tekstova

• u nepoznatom tekstu prepoznaje poznate reči, izraze i rečenice (npr. u oglasima, na plakatima)
• razume opšti sadržaj i smisao kraćih tekstova (saopštenja, formulara sa podacima o nekoj osobi, osnovne komande na mašinama/kompjuteru, deklaracije o proizvodima, uputstva za upotrebu i primenu)

GOVOR

Osposobljavanje učenika za kratko monološko izlaganje na stranom jeziku

• upotrebljava jednostavne izraze i rečenice da bi predstavio svakodnevne, sebi bliske ličnosti, aktivnosti, situacije i događaje

PISANJE

Osposobljavanje učenika za pisanje kraćih tekstova različitog sadržaja

• sastavlja kratak tekst (mejl, pismo) o odgovarajućoj temi
• piše kratke poruke relevantne za posao (mesto i termini sastanka)
• piše kraći tekst o sebi i svom okruženju
• popunjava formular gde se traže opširniji lični i poslovni podaci

INTERAKCIJA

Osposobljavanje učenika za učešće u dijalogu na stranom jeziku i razmenu kraćih pisanih poruka

• na jednostavan način se sporazumeva sa sagovornikom koji govori sporo i razgovetno
• postavlja jednostavna pitanja u vezi sa poznatim temama iz života i struke kao i da usmeno ili pismeno odgovara na ista (brojevi, podaci o količinama, vreme, datum)
• napiše kratko lično pismo, poruku, razglednicu, čestitku

MEDIJACIJA

Osposobljavanje učenika da prevodi, sažima i prepričava sadržaj kraćih usmenih i pisanih tekstova

• na jednostavan način sažme i prepriča sadržaj kraćih tekstova

MEDIJSKA PISMENOST

Osposobljavanje učenika da koriste medije kao izvore informacija i razvijaju kritičko mišljenje u vezi sa njima

• prepoznaje i pravilno koristi osnovne fonološke (intonacija, prozodija, ritam) i morfosintaksičke kategorije (imenički i glagolski nastavci, osnovni red reči)
• koristi sadržaje medijske produkcije namenjene učenju stranih jezika (štampani mediji, audio/video zapisi, kompakt disk, internet itd.)

Drugi razred

Naziv predmeta:	STRANI JEZIK
Godišnji fond časova:	74
Razred:	drugi

CILJ	ISHODI NA KRAJU DRUGOG RAZREDA Učenik će biti u stanju da:	PREPORUČENE TEME OPŠTE I STRUČNE I GRAMATIČKI SADRŽAJI (80% + 20%)	KOMUNIKATIVNE FUNKCIJE	NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA
SLUŠANJE Osposobljavanje učenika za razumevanje usmenog govora	• razume karaće iskaze koji sadrže frekventne reči i strukture (informacije o ličnostima, poslu, porodici, kupovini, školi, bližem okruženju) • razume najbitnije informacije u kratkim i jednostavnim obaveštenjima (preko razglasa, na ulici, na šalteru) i pravilno ih koristi	• Svakodnevni život (komunikacija među mladima, generacijski konflikti i načini prevazilaženja, međuvršnjačka podrška) • Obrazovanje • (obrazovanje u zemljama čiji se jezik uči, školovanje koje priprema za studije ili svet rada, obrazovanje za sve) • Poznati regioni u zemljama čiji se jezik uči, njihova obeležja • Kulturni život (manifestacije koje mladi rado posećuju u zemlji i zemljama čiji se jezik uči, međunarodni projekti i učešće na njima) • Zaštita čovekove okoline (akcije na nivou grada, škole, volonterski rad) • Mediji (štampa, televizija, elektronski mediji) • Interesantne životne priče i događaji • Svet kompjutera (mladi i društvene mreže) STRUČNE TEME • Osnovna terminologija koja se odnosi na poslove iz domena opštih, pravnih i kadrovskih poslova i poslova nabavke i prodaje • Primena informacionih tehnologija u domenu struke • Vođenje evidencije i dokumentacije u administraciji • Praćenje novina u oblasti međunarodnih pravno-administrativnih poslova • primene međunarodnih standarda i zakonske regulative • Osnove poslovne komunikacije i korespodencije (poslovna prepiska i komunikacija u pisanoj i usmenoj formi) ENGLESKI JEZIK I. REČENICA Obnoviti rečenične model obuhvaćene programom za osnovnu školu. - Red reči u rečenici. Mesto priloga i priloških odredbi. - Tag questions - Indirektni govor a) izjave - bez promene glagolskog vremena (glagol glavne rečenice u jednom od sadašnjih vremena) b) molbe, zahtevi, naredbe v) pitanja sa promenom reda reči - bez promene glagolskog vremena (glagol glavne rečenice u jednom od sadašnjih vremena) Yes/No pitanja - "WH" pitanja - Direktna i indirektna pitanja II. IMENIČKA GRUPA 1. Član - Obnoviti upotrebu određenog i neodređenog člana - Nulti član uz gradivne i apstraktne imenice 2. Imenice - Množina imenica - obnoviti - Izražavanje pripadanja i svojine - saksonski genitiv - Brojive i nebrojive imenice 3. Zamenički oblici a) Zamenice - Lične zamenice u funkciji subjekta i objekta - Pokazne zamenice - Odnosne zamenice b) determinatori - Pokazni determinaotri - Neodređeni determinatori - Prisvojni determinatori 4. Pridevi - Obnoviti komparaciju prideva - too/not…enough/not as…(as)/…than 5. Brojevi - Obnoviti proste i redne brojeve 6. Kvanitifikatori III GLAGOLSKA GRUPA 1. Glagoli - Obnoviti glagolske oblike predviđene programom za osnovnu školu - Modalni glagoli: may, can, must - Pasivne konstrukcije - sadašnje vreme/prošlo - the Simple present/past (prošlo vreme receptivno) - going to i trajni prezent za planove i namere, going to i will (za buduća predviđanja) - used to 2. Prilozi, izvođenje priloga i upotreba, prilozi verovatnoće sa may, might i will 3. Predlozi, najčešći predlozi za orijentaciju u vremenu i prostoru. 4. Kondicional prvi ITALIJANSKI JEZIK Morfosintaksički i fonetski sadržaji Član Određeni i neodređeni član. Osnovna upotreba. Član spojen s predlozima: di, a, da, in, su i con. Određeni član uz osnovne i redne brojeve. Imenica Rod imenica. Pravilna množina imenica. Množina imenica na: -co, -go, -ca, -ga. Najčešći primeri nepravilne množine: imenice koje se završavaju na konsonant (il bar, i bar), imenice koje se završavaju na naglašeni vokal (la città, le città), skraćene imenice (la foto, le foto), jednosložne imenice (il re, i re), imenice koje se završavaju na i (la tesi, le tesi). Zamenice Lične zamenice u službi subjekta (io, tu, lui, lei, Lei, noi, voi, loro). Naglašene lične zamenice u službi objekta (me, te, lui, lei, Lei, noi, voi, loro) Prisvojne zamenice (mio, tuo, suo, nostro, vostro, loro). Pokazne zamenice (questo, quello). Upitne zamenice (chi? i che?/ che cosa?) Neodređene zamenice (ognuno i qualcuno). Pridevi Opisni pridevi, slaganje prideva i imenice u rodu i broju. Opisni pridevi buono i bello; neodređeni pridev tutto. Pridevi na - co (bianco, simpatico), -go (largo, analogo) Prisvojni pridevi: mio, tuo, suo, nostro, vostro, loro. Upotreba člana uz prisvojne prideve. Morfološke odlike prideva questo, quello, bello i buono. Neodređeni pridevi ogni i qualche. Naziv boja, morfološke osobenosti prideva viola, rosa, blu, arancione. Brojevi: osnovni brojevi, redni brojevi. Upotreba osnovnih i rednih brojeva pri označavanju datuma. Glagol Sadašnje vreme (Indicativo Presente) glagola sve tri konjugacije. Sadašnje vreme nepravilnih glagola: essere, avere, andare, dare, fare, bere, venire, stare, uscire, dire, tenere. Sadašnje vreme modalnih glagola volere, dovere, potere, sapere. Upotreba glagola piacere. Particip prošli i prošlo svršeno vreme Passato prossimo: prelaznih i neprelaznih glagola; nepravilnih glagola. Buduće vreme (Futuro semplice) glagola s pravilnim i nepravilnim osnovama. Predbuduće vreme (Futuro anteriore). Prilozi Vrste priloga: za način, mesto i vreme Priloške rečce ci i vu. Predlozi Prosti predlozi du, a, da, in, con, su, per, tra, fra i njihova osnovna upotreba. Predlozi dentro, fuori, sotto, sopra, davanti, dietro. Sintaksa Prosta rečenica: potvrdna, upitna, odrična. Ti sei italiano. No, io non sono italiano. (Ti) sei italiano? Složena rečenica: Adesso non lavoro puù, ma ho puù tempo per leggere e scrivere e giocare con i mueu nipotu. Red reči u rečenici. Mesto priloga i priloških odredbi. Nel libretto cu sono nomu deu professoru e altre unformazuonu utulu. Leksikografija Struktura i korišćenje dvojezičnih rečnika. Učeniku treba pokazati i stalno ga podsticati na posedovanje, upotrebu i pravilno korišćenje rečnika (dvojezičnog i, kasnije, jednojezičnog), dati osnovne podatke o rečničkoj literaturi odgovarajućeg kvaliteta. Podsticati ga na kontakt sa pisanom literaturom, elektronskim sadržajima i sl. NEMAČKI JEZIK Imenice Usvajanje roda, broja i padeža imenica uz pomoć determinativa i nastavaka. Nominativ, genitiv, dativ i akuzativ jednine i množine sa odgovarajućim predlozima i bez njih. Saksonski genitiv. Determinativi Usvajanje determinativa kao odrednice roda, broja i padeža imenica (određeni neodređeni, pokazni, prisvojni, kvalifikativni, neodređeni) Zamenice Lične zamenice u nominativu, dativu i akuzativu jednine i množine. Prisvojne i pokazne zamenice kao determinativi uz imenicu. Deklinacija neodređene zamenice jemand, niemand, etwas, nichts Pridevi Pridevi u sastavu imenskog predikata i u atributivnoj funkciji (više receptivno nego produktivno). Poređenje prideva, opisna komparacija sa ebenso....wie, nicht so .....wie Brojevi Osnovni i redni brojevi Predlozi Predlozi sa genitivom, dativom, akuzativom, dativom i akuzativnom Glagoli Prezent i futur jakih, slabih, pomoćnih, refleksivnih, složenih i modalnih glagola. Perfekt i preterit najfrekventnijih glagola Rečenice Nezavisno složene rečenice (und, aber, oder, denn, darum, deswegen, trotzdem). Zavisno složene - uzročne (weil), vremenske (wenn, als, während, bis), koncesivne (obwohl), relativne RUSKI JEZIK Rečenica Odnos rečenica u složenoj rečenici: nezavisno složene i zavisno složene rečenice. Upravni i neupravni govor. Imenice Varijante padežnih nastavaka: lokativ jednine на -у; о береге/на берегу, о лесе/ в лесу, о крае/на краю; nominativ množine на -а, -я, -ья, -е: города, учителя, деревья, граждане. Imenice kojima se označavaju profesije ljudi, njihova nacionalna i teritorijalna pripadnost. Promena imenica na: -ия, -ие, -мя. Imenice pluralia tantum (receptivno). Obnavljanje i sistematizacija osnovnih imeničkih promena. Zamenice Obnavljanje i sistematizacija zamenica obrađenih u osnovnoj školi: lične, upitne (кто, что, какой, какое, какие). Odrične zamenice: никто, ничто, никакой, ничей, i neodređene zamenice: кто-то, кто-нибудь, некорый obrađivati kao leksiku. Pridevi Promena prideva Poređenje prideva tipa: страший, младаший; prost oblik superlativa: ближайший, простейший, худишй. Rekcija prideva: uočavanje razlika između ruskog i maternjeg jezika (больной чем, готовый к чему, способный к чему i sl). Brojevi Principi promena osnovnih brojeva: 1, 2, 3, 4, 5 - 20 i 30, 40, 90, 100 (ostale brojeve obraditi kao leksiku), njihova upotreba u najčešćim strukturama za iskazivanje vremena s predlozima: с - до, с - по, от - до, к idr. Iskazivanje vremena po satu u razgovornom i službenom stilu. Glagoli Najčešće alternacije osnove u prezentu i prostom i budućem vremenu. Tvorbs vida pomoću prefiksa, sufiksa i osnove. Glagoli kretanja: kretanje u određenom pravcu, neodređeno kretanje i kretanje jednom u oba pravca: aktiviranje do sada ne obrađenih glagola kretanja (идти - ходить, ехать - ездить, бегать - бежать, плыть - плавать, лететь - летать, нести - носить, вести - водить, везти - возить). Rekcija glagola: uočavanje razlika između ruskog i maternjeg jezika (благодарить кого за что, пожертвовать кем - чем, напоминать о ком i sl). Prilozi Prilozi i priloške odredbe za mesto, vreme, način i količinu. Poređenje priloga. Predlozi Najfrekventniji predlozi čija se upotreba razlikuje u odnosu na maternji jezik (для s genitivom, из-за s genitivom u odredbi odvajanja od mesta i uzroka, из-под s genitivom u odredbi odvajanja od mesta, к s dativom u vremenskoj odredbi, po s dativom u atributskoj, prostornoj i uzročnoj odredbi i sl). Veznici Najfrekventniji prosti veznici u nezaviso složenim i zavisno složenim rečenicama а, да, и, но, или, если, пока, потому, так как, перед тем как i sl). Rečenični modeli Subjekatsko - predikatski odnosi Rečenicve sa imenskim predikatom 1) копуле: быть, стать, являться Его отец был врачом, а он станет инженером. Это утверждение является спорным. 2) otsutstvo kopule Его брат токарь по металлу. Она сегодня весёлая. Он сильнее всех. Objekatski odnosi 1) direktnim objektom Мы купили новый учбеник. Я не получил ответа. 2) indirektnim objektom Он их побдагодарил за помощь. Эта фотография напоминает о прошлом. 3) Zavisnom rečenicom Брат в писмьме сообщает, что он летом приедет к нам. Vremenski odnosi Rečenice s odredbom 1) izražene prilogom Я пришёл раншьше тебя. 2) izražene zavisnim padežom Они вернулись к вечеру (к трём часам). Я сегдона работал с пяти до семи часов. Načinski odnosi Rečenice sa odredbom izraženom prilogom Он хорошо говорит по-русски. Он пишет более красиво, чем ты. Она поёт красивее всех. Uzročni odnosi Rečenice sa odredbom izraženom zavisnim padežom. Он не приехал в срок по болезни Atributivni odnosi Rečenice s atributom 1) u superlativu А.С. Пушкин является величайшим русским поэтом. 2) u zavisnom padežu Я забыл тетрадь по русскому языку. FRANCUSKI JEZIK Pasivne konstrukcije est + particip perfekta Finalne rečenice sa upotrebom pour + inf. Pitanja: Qui est-ce qui/que Qu'est-ce qui/que Que; Indirektna pitanja Negacija pas du tout, non plus, personne Kazivanje pretpostavke si + imperfekt/kondicional Kazivanje vremena avant de, quand Kazivanje želje, volje, namere a) subjunktivom b) infinitivom Odredbe za vreme - dani u nedelji, prochain/dernier; il y a/dans; pendant/depuis; Poređenje prideva Odredbe za način Izrazi za meru i količinu une douzaine, une centaine, un tas de, pas mal de, environ... i sl. Slaganje vremena - samo sa indikativom, i to: présent - présent (istovremena radnja); présent - passé composé (pre); prrésent - futur (posle) Imenička grupa Slaganje determinanata i imenica u rodu i broju; razlike u izgovoru (gde postoje) i razlikovanje nastavaka u tekstu. les déterminants interrogatifs - exclamatifs - relatifs; les déterminants indéfinis. Nastavci imenica i prideva teur/trice; al/aux, ail/aux i neki izuzeci na -s), ou -s/x Glagolska grupa Subjunktiv prezenta - objasniti princip tvorbe, a primenjivati samo u datim rečeničnim modelima. Slaganje participa perfekta sa subjektom ŠPANSKI JEZIK Imenička grupa Slaganje determinativa i imenice u rodu i broju, apokopiranje prideva uz imenicu, neodređeni determinativi (alguno, ninguno, todo, cualquiera) u različitim značenjima. Tráeme algún libro de García Márquez. Todas las mañanas, todo el mundo… Un muchacho cualquiera… Morfeme tipične za mučki i ženski rod imenica i prideva muchacho/muchacha actor/actriz trabajador/trabajadora generoso/generosa kao i imenice i pridevi koji nemaju morfološku oznaku roda, violinista, cantante, interesante, verde… Glagolska grupa Oblici indikativa: sva glagoska vremena savladana u osnovnoj školi primenjivati i prepoznavati u tekstu/govoru. Pitanja sa upitnim rečima: Quién, qué, cuándo, cómo, dónde, etc. Indirektna pitanja ¿ Sabes si ha llegado ? Pregúntale si ha cogido la tarjeta. Yo te pregundo que has comprado. Negacija Nada, nadie, ningun (o/a), nunca, tampoco. ¿ Ha venido alguien ? - No, no ha venido nadie./ Nadie ha venido. No me gusta esta película. - A mí tampoco. Hipotetičke rečenice (prvi tip) Si me visitas el verano que viene, te llevare a la playa. Promena značenja prideva u zavisnosti od pozicije uz imenicu Un hombre grande / Un gran hombre. Kazivanje vremena i odredbe za vreme Dani u nedelji, mañana, ayer, pasado/próximo, que viene, durante, después de, antes de, cuando, hace…, dentro de… Antes de haberse ido, me dejó su dirección nueva. ¿ Cuándo lo viste ? Lo vi cuando regresé de viaje. El lunes que viene, El domingo pasado, Salió hacetreinta minutos… regresa dentro de una hora… Poređenje Más que, menos que, el/la más, tan…como, Este libro es el más interesante que he leído. Su última película no es tan interesante como la del año pasado. Odredbe za način Prilozi na -mente i priloške konstrukcije Miguel maneja el coche cuidadosamente/con mucho cuidado. Izrazi za meru i količinu Mucho, un poco de, una docena de, aproximadamente, más o menos… ¿ Cuántos estudiantes han visto este programa ? - Más o menos, treinta. Složene rečenice sa infinitivom (sa modalnim glagolima i finalne rečenice) Quiero viajar. Lo hago para satisfacerte. Ortografija Interpunkcija - osnovna pravila (sa akcentom na oblike koji ne postoje u srpskom jeziku). Pisanje velikog slova.	1. Predstavljanje sebe i drugih 2. Pozdravljanje (sastajanje, rastanak; formalno, neformalno, specifično po regionima) 3. Identifikacija i imenovanje osoba, objekata, boja, brojeva itd.) 4. Davanje jednostavnih uputstava i komandi 5. Izražavanje molbi i zahvalnosti 6. Izražavanje izvinjenja 7. Izražavanje potvrde i negiranje 8. Izražavanje dopadanja i nedopadanja 9. Izražavanje fizičkih senzacija i potreba 10. Iskazivanje prostornih i vremenskih odnosa 11. Davanje i traženje informacija i obaveštenja 12. Opisivanje i upoređivanje lica i predmeta 13. Izricanje zabrane i reagovanje na zabranu 14. Izražavanje pripadanja i posedovanja 15. Skretanje pažnje 16. Traženje mišljenja i izražavanje slaganja i neslaganja 17. Traženje i davanje dozvole 18. Iskazivanje čestitki 19. Iskazivanje preporuke 20. Izražavanje hitnosti i obaveznosti 21. Iskazivanje sumnje i nesigurnosti	NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA Komunikativna nastava stranih jezika podrazumeva poimanje jezika kao sredstva komunikacije; insistira na upotrebi ciljnog jezika u učionici u dobro osmišljenim kontekstima od interesa za učenike; pretpostavlja primenu tzv. Teacher talk, odn. prilagođavanje govorne delatnosti nastavnika interesovanjima i znanjima učenika; insistira na komunikativnom aspektu upotrebe jezika, odn. na značenju jezičke poruke, a ne toliko na gramatičnoj preciznosti iskaza; pretpostavlja da se znanja učenika mere precizno definisanim relativnim, a ne toliko apsolutnim kriterijumima tačnosti. Jedan od ključnih elemenata komunikativne nastave je i socijalna interakcija kroz rad u učionici. Ona se bazira na grupnom ili individualnom rešavanju problema, potrazi za informacijama i manje ili više kompleksnim zadacima. U tim zadacima uvek su jasno određeni kontekst, procedura i cilj, čime se unapređuje kvantitet jezičkog materijala koji je neophodan uslov za bilo koje učenje jezika. Takozvana komunikativno<interaktivna paradigma u nastavi stranih jezika, između ostalog, uključuje i sledeće komponente: • usvajanje jezičkog sadržaja kroz ciljano i osmišljeno učestvovanje u društvenom činu • poimanje nastavnog programa kao dinamične, zajednički pripremljene i ažurirane liste zadataka i aktivnosti • nastavnik je tu da omogući pristup i prihvatanje novih ideja • učenici se tretiraju kao odgovorni, kreativni, aktivni učesnici u društvenom činu • udžbenici su samo jedan od resursa; osim njih preporučuje se i primena drugih izvora informacija i didaktičkih materijala, pogotovu kad je reč o stručnim temama učionica postaje prostor koji je moguće restrukturirati • iz dana u dan Važan cilj u učenju stranog jezika u srednjim stručnim školama je ovladavanje jezikom struke, i to u onolikoj meri koja je neophodna da se jezik koristi radi informisanosti i osposobljenosti za jednostavnu komunikaciju u usmenom i pisanom obliku na stranom jeziku. Taj segment nastave stranog jezika koji se progresivno uvećava od 20 do 50% tokom četvorogodišnjeg obrazovanja mora da bude jasno definisan i u skladu sa ishodima vezanim za kvalifikacije struke. Neophodno je da stručna tematika koja se obrađuje na stranom jeziku prati ishode pojedinih stručnih predmeta i bude u korelaciji sa njima. Realizacija nastave jezika struke se mnogo više ogleda u razvijanju receptivnih veština nego produktivnih jer je svrha učenja stranog jezika, u prvoj liniji, usmerena na to da se učenici osposobe da prate određenu stručnu literaturu u cilju informisanja, praćenja inovacija i dostignuća u oblasti struke, usavršavanja i napredovanja. Stoga je spektar tekstova koji se preporučuju veliki: šematski prikazi, uputstva o primeni aparata, instrumenata ili pak materijala, hemikalija, recepti, deklaracije, kraći stručni tekstovi čiji je sadržaj relevantan za tematske sadržaje stručnih predmeta, izveštaji, katalozi, programi sajamskih aktivnosti i sl. Veoma je bitno u radu sa takvim tekstovima odrediti dobru didaktičku podršku. Dobro osmišljeni nalozi upućuju na to da određene tekstove, u zavisnosti od težine i važnosti informacija koje oni nose, treba razumeti globalno, selektivno ili pak detaljno. Produktivne veštine treba ograničiti na strogo funkcionalnu primenu realnu za zahteve struke. To podrazumeva pisanje kratkih poruka, mejlova u okviru poslovne komunikacije (porudžbenice, reklamacije, zahtevi, molbe) i vođenje usmene komunikacije koja omogućava sporazumevanje na osnovnom nivou bilo u direktnom kontaktu sa sagovornikom ili u telefonskom razgovoru.
ČITANJE Osposobljavanje učenika za razumevanje pročitanih tekstova	• čita i razume različite vrste kratkih i prilagođenih tekstova (jednostavnija lična / poslovna pisma, pozivnice, termini, prospekti, uputstva, oglasi) prepoznajući osnovna značenja i relevantne detalje • otkriva značenje nepoznatih reči na osnovu konteksta i /ili pomoću rečnika • uoči predvidljive informacije (kad, gde, ko, koliko, zašto) u svakodnevnim tekstovima (reklame, oglasi, jelovnici, prospekti) kao i jednostavnijim stručnim tekstovima (formulari, šeme, izveštaji)
GOVOR Osposobljavanje učenika za kratko monološko izlaganje i za učešće u dijalogu na stranom jeziku	• opisuje situacije, priča o događajima i argumentuje stavove koristeći jednostavne izraze i rečenice • vodi jednostavne razgovore (telefonira), daje informacije i uputstva, ugovara termine • reaguje učtivo na pitanja, zahteve, pozive, izvinjenja sagovornika
INTERAKCIJA Osposobljavanje učenika za učešće u dijalogu na stranom jeziku i razmenu kraćih pisanih poruka	• komunicira u svakodnevnim situacijama i razmenjuje informacije, bliske njegovim interesovanjima (pismeno i usmeno)
MEDIJACIJA Osposobljavanje učenika da prevodi, sažima i prepričava sadržaj kraćih usmenih i pisanih tekstova	• prevodi usmeno ili pismeno kratke poruke u skladu sa potrebama komunikacije
MEDIJSKA PISMENOST Osposobljavanje učenika da koriste medije kao izvore informacija i razvijaju kritičko mišljenje u vezi sa njima	• argumentuje svoj stav o medijskom tekstu • smisleno i svrsishodno koristi izvore informacija koje su relevantne za struku i obavljanja posla

Treći razred

Naziv predmeta:	STRANI JEZIK
Godišnji fond časova:	72
Razred:	treći

CILJ

ISHODI NA KRAJU TREĆEG RAZREDA
Učenik će biti u stanju da:

PREPORUČENE TEME OPŠTE I STRUČNE I GRAMATIČKI SADRŽAJI (80% + 20%)

KOMUNIKATIVNE FUNKCIJE

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

SLUŠANJE

Osposobljavanje učenika za razumevanje usmenog govora

• razume osnovne poruke i zahteve iskazane jasnim standardnim jezikom kada je reč o bliskim temama (škola, posao, hobi)
• razume globalno suštinu nešto dužih razgovora ili diskusija na sastancima, koji se odnose na manje složene sadržaje iz struke, ukoliko se govori razgovetno standardnim jezikom, postavlja pitanja i traži objašnjenja u vezi sa temom diskusije/razgovora

• Svakodnevni život (generacijski konflikti i načini prevazilaženja)
• Obrazovanje (obrazovanje za sve, praksa i pripreme za buduće zanimanje, razmena učenika)
• Poznate firme, preduzeća, ustanove, institucije u zemljama čiji se jezik uči
• Kulturni život (međunarodni projekti i učešće na njima)
• Zaštita čovekove okoline (volonterski rad)
• Mediji (štampa, televizija, elektronski mediji) Istorijski događaji/linosti iz zemalja čiji se jezik uči
• Svet kompjutera (prednosti i mane upotrebe kompjutera)

STRUČNE TEME

• Osnovna terminologija koja se odnosi na poslove iz domena opštih, pravnih i kadrovskih poslova i poslova nabavke i prodaje
• Primena informacionih tehnologija u domenu struke
• Vođenje evidencije i dokumentacije u administraciji
• Praćenje novina u oblasti međunarodnih pravno-administrativnih poslova
•
• primene međunarodnih standarda i zakonske regulative
• Osnove poslovne komunikacije i korespodencije (poslovna prepiska i komunikacija u pisanoj i usmenoj formi)

ENGLESKI JEZIK

I. REČENICA
Obnoviti rečenične model obuhvaćene programom za osnovnu školu.
- Red reči u rečenici. Mesto priloga i priloških odredbi.
- Tag questions
- Indirektni govor
a) izjave - bez promene glagolskog vremena (glagol glavne rečenice u jednom od sadašnjih vremena)
b) molbe, zahtevi, naredbe promene glagolskog vremena (glagol glavne rečenice u jednom od sadašnjih vremena)

- Yes/No pitanja
- "WH" pitanja
- Direktna i indirektna pitanja

II. IMENIČKA GRUPA
1. Član

- Obnoviti upotrebu određenog i neodređenog člana
- Nulti član uz gradivne i apstraktne imenice

2. Imenice

- Množina imenica - obnoviti
- Izražavanje pripadanja i svojine - saksonski genitiv
- Brojive i nebrojive imenice

1. Zamenički oblici

a) Zamenice

6. Kvanitifikatori

III. GLAGOLSKA GRUPA

1. Glagoli
- Obnoviti glagolske oblike predviđene programom za osnovnu školu
- Modalni glagoli: may, can, must
- Pasivne konstrukcije - sadašnje vreme/prošlo - the Simple present/past (prošlo vreme receptivno)
- going to i trajni prezent za planove i namere, going to i will (za buduća predviđanja)
- used to

2. Prilozi, izvođenje priloga i upotreba, prilozi verovatnoće sa may, might i will
3. Predlozi, najčešći predlozi za orijentaciju u vremenu i prostoru.
4. Kondicional prvi

ITALIJANSKI JEZIK

Morfosintaksički i fonetski sadržaji

Član
Određeni i neodređeni član. Osnovna upotreba.
Član spojen s predlozima: di, a, da, in, su i con.
Određeni član uz osnovne i redne brojeve.

skraćene imenice (la foto, le foto), jednosložne imenice (il re, i re), imenice koje se završavaju na i (la tesi, le tesi).

Zamenice
Lične zamenice u službi subjekta (io, tu, lui, lei, Lei, noi, voi, loro).

Naglašene lične zamenice u službi objekta (me, te, lui, lei, Lei, noi, voi, loro)
Prisvojne zamenice (mio, tuo, suo, nostro, vostro, loro).
Pokazne zamenice (questo, quello).
Upitne zamenice (chi? i che?/ che cosa?)
Neodređene zamenice (ognuno i qualcuno).

Pridevi
Opisni pridevi, slaganje prideva i imenice u rodu i broju. Opisni pridevi buono i bello; neodređeni pridev tutto.
Pridevi na - co (bianco, simpatico), -go (largo, analogo)
Prisvojni pridevi: mio, tuo, suo, nostro, vostro, loro. Upotreba člana uz prisvojne prideve.
Morfološke odlike prideva questo, quello, bello i buono.
Neodređeni pridevi ogni i qualche.
Naziv boja, morfološke osobenosti prideva viola, rosa, blu, arancione.
Brojevi: osnovni brojevi, redni brojevi. Upotreba osnovnih i rednih brojeva pri označavanju datuma.

Glagol
Sadašnje vreme (Indicativo Presente) glagola sve tri konjugacije. Sadašnje vreme nepravilnih glagola: essere, avere, andare, dare, fare, bere, venire, stare, uscire, dire, tenere.
Sadašnje vreme modalnih glagola volere, dovere, potere, sapere.
Upotreba glagola piacere.
Particip prošli i prošlo svršeno vreme Passato prossimo: prelaznih i neprelaznih glagola; nepravilnih glagola.
Buduće vreme (Futuro semplice) glagola s pravilnim i nepravilnim osnovama.
Predbuduće vreme (Futuro anteriore).

Prilozi
Vrste priloga: za način, mesto i vreme
Priloške rečce ci i vu.

Predlozi
Prosti predlozi du, a, da, in, con, su, per, tra, fra i njihova osnovna upotreba. Predlozi dentro, fuori, sotto, sopra, davanti, dietro.

Sintaksa
Prosta rečenica: potvrdna, upitna, odrična. Ti sei italiano. No, io non sono italiano. (Ti) sei italiano?
Složena rečenica:
Adesso non lavoro puù, ma ho puù tempo per leggere e scrivere e giocare con i mueu nipotu.
Red reči u rečenici. Mesto priloga i priloških odredbi. Nel libretto cu sono nomu deu professoru e altre unformazuonu utulu.

NEMAČKI JEZIK

Determinativi
Usvajanje determinativa kao odrednice roda, broja i padeža imenica (određeni neodređeni, pokazni, prisvojni, kvalifikativni, neodređeni)

Zamenice
Lične zamenice u nominativu, dativu i akuzativu jednine i množine. Prisvojne i pokazne zamenice kao determinativi uz imenicu. Deklinacija neodređene zamenice jemand, niemand, etwas, nichts
Pridevi
Pridevi u sastavu imenskog predikata i u atributivnoj funkciji (više receptivno nego produktivno). Poređenje prideva, opisna komparacija sa ebenso....wie, nicht so .....wie

Brojevi
Osnovni i redni brojevi

Predlozi
Predlozi sa genitivom, dativom, akuzativom, dativom i akuzativnom

Glagoli
Prezent i futur jakih, slabih, pomoćnih, refleksivnih, složenih i modalnih glagola. Perfekt i preterit najfrekventnijih glagola

Rečenice
Nezavisno složene rečenice (und, aber, oder, denn, darum, deswegen, trotzdem)
Zavisno složene - uzročne (weil), vremenske (wenn, als, während, bis), koncesivne (obwohl), relativne

RUSKI JEZIK

Rečenica
Odnos rečenica u složenoj rečenici: nezavisno složene i zavisno složene rečenice. Upravni i neupravni govor.

Imenice
Varijante padežnih nastavaka: lokativ jednine на -у; о береге/на берегу, о лесе/ в лесу, о крае/на краю; nominativ množine на -а, -я, -ья, -е: города, учителя, деревья, граждане.
Imenice kojima se označavaju profesije ljudi, njihova nacionalna i teritorijalna pripadnost. Promena imenica na: -ия, -ие, -мя.
Imenice pluralia tantum (receptivno).
Obnavljanje i sistematizacija osnovnih imeničkih promena.

Zamenice
Obnavljanje i sistematizacija zamenica obrađenih u osnovnoj školi: lične, upitne (кто, что, какой, какое, какие).
Odrične zamenice: никто, ничто, никакой, ничей, i neodređene zamenice: кто-то, кто-нибудь, некорый, несколко obrađivati kao leksiku.

Brojevi
Principi promena osnovnih brojeva: 1, 2, 3, 4, 5 - 20 i 30, 40, 90, 100 (ostale brojeve obraditi kao leksiku), njihova upotreba u najčešćim strukturama za iskazivanje vremena s predlozima: с - до, с - по, от - до, к i dr. Iskazivanje vremena po satu u razgovornom i službenom stilu.

Glagoli
Najčešće alternacije osnove u prezentu i prostom i budućem vremenu. Tvorbs vida pomoću prefiksa, sufiksa i osnove.

Glagoli kretanja: kretanje u određenom pravcu, neodređeno kretanje i kretanje jednom u oba pravca: aktiviranje do sada ne obrađenih glagola kretanja (идти - ходить, ехать - ездить, бегать - бежать, плыть - плавать, лететь - летать, нести -носить, вести - водить, везти - возить).

Rekcija glagola: uočavanje razlika između ruskog i maternjeg jezika (благодарить кого за что, пожертвовать кем - чем, напоминать о ком i sl).

Prilozi
Prilozi i priloške odredbe za mesto, vreme, način i količinu. Poređenje priloga.

Predlozi
Najfrekventniji predlozi čija se upotreba razlikuje u odnosu na maternji jezik (для s genitivom, из-за a s genitivom u odredbi odvajanja od mesta i uzroka, из-под s genitivom u odredbi odvajanja od mesta, к s dativom u vremenskoj odredbi, po s dativom u atributskoj, prostornoj i uzročnoj odredbi i sl).

Rečenični modeli

Objekatski odnosi
1) direktnim objektom
Мы купили новый учбеник.
Я не получил ответа.
2) indirektnim objektom
Он их побдагодарил за помощь.
Эта фотография напоминает о прошлом.
3) Zavisnom rečenicom
Брат в писмьме сообщает, что он летом приедет к нам.
Vremenski odnosi
Rečenice s odredbom
1) izražene prilogom
Я пришёл раншьше тебя.
2) izražene zavisnim padežom
Они вернулись к вечеру (к трём часам).
Я сегдона работал с пяти до семи часов.

Uzročni odnosi
Rečenice sa odredbom izraženom zavisnim padežom.
Он не приехал в срок по болезни.

FRANCUSKI JEZIK

Pasivne konstrukcije
est + particip perfekta
Finalne rečenice sa upotrebom pour + inf.
Pitanja:
Qui est-ce qui/que
Qu'est-ce qui/que
Que;
Indirektna pitanja
Negacija
pas du tout, non plus, personne
Kazivanje pretpostavke
si + imperfekt/kondicional
Kazivanje vremena
avant de, quand
Kazivanje želje, volje, namere
a) subjunktivom b) infinitivom
Odredbe za vreme
- dani u nedelji, prochain/dernier; il y a/dans; pendant/depuis;
Poređenje prideva
Odredbe za način
Izrazi za meru i količinu
une douzaine, une centaine, un tas de, pas mal de, environ... i sl.
Slaganje vremena - samo sa indikativom, i to:
présent - présent (istovremena radnja);
présent - passé composé (pre); présent - futur (posle)
Imenička grupa
Slaganje determinanata i imenica u rodu i broju; razlike u izgovoru (gde postoje) i razlikovanje nastavaka u tekstu
les déterminants interrogatifs - exclamatifs - relatifs; les déterminants indéfinis. Nastavci imenica i prideva
teur/trice; al/aux, ail/aux i neki izuzeci na -s), ou -s/x
Glagolska grupa
Subjunktiv prezenta - objasniti princip tvorbe, a primenjivati samo u datim rečeničnim modelima.
Slaganje participa perfekta sa subjektom

ŠPANSKI JEZIK

Imenička grupa
Slaganje determinativa i imenice u rodu i broju, apokopiranje prideva uz imenicu, neodređeni determinativi (alguno, ninguno, todo, cualquiera) u različitim značenjima.
Tráeme algún libro de García Márquez.
Todas las mañanas, todo el mundo…
Un muchacho cualquiera…
Morfeme tipične za mučki i ženski rod imenica i prideva
muchacho/muchacha
actor/actriz
trabajador/trabajadora
generoso/generosa
kao i imenice i pridevi koji nemaju morfološku oznaku roda,
violinista, cantante, interesante, verde…

Glagolska grupa
Oblici indikativa: sva glagoska vremena savladana u osnovnoj školi primenjivati i prepoznavati u tekstu/govoru.

Pitanja sa upitnim rečima:
Quién, qué, cuándo, cómo, dónde, etc.

Indirektna pitanja
¿ Sabes si ha llegado ?
Pregúntale si ha cogido la tarjeta.
Yo te pregundo que has comprado.

Negacija
Nada, nadie, ningun (o/a), nunca, tampoco.
¿ Ha venido alguien ? - No, no ha venido nadie./ Nadie ha venido.
No me gusta esta película. - A mí tampoco.

Hipotetičke rečenice (prvi tip)
Si me visitas el verano que viene, te llevare a la playa.

Promena značenja prideva u zavisnosti od pozicije uz imenicu
Un hombre grande / Un gran hombre.

Kazivanje vremena i odredbe za vreme
Dani u nedelji, mañana, ayer, pasado/próximo, que viene, durante, después de, antes de, cuando, hace…, dentro de…

Antes de haberse ido, me dejó su dirección nueva.
¿ Cuándo lo viste ? Lo vi cuando regresé de viaje. El lunes que viene, El domingo pasado, Salió hacetreinta minutos… regresa dentro de una hora…
Tráeme algún libro de García Márquez.
Todas las mañanas, todo el mundo…
Un muchacho cualquiera…
Morfeme tipične za mučki i ženski rod imenica i prideva
muchacho/muchacha
actor/actriz
trabajador/trabajadora
generoso/generosa
kao i imenice i pridevi koji nemaju morfološku oznaku roda,
violinista, cantante, interesante, verde…

Glagolska grupa
Oblici indikativa: sva glagoska vremena savladana u osnovnoj školi primenjivati i prepoznavati u tekstu/govoru.

Pitanja sa upitnim rečima:
Quién, qué, cuándo, cómo, dónde, etc.

Indirektna pitanja
¿ Sabes si ha llegado ?
Pregúntale si ha cogido la tarjeta.
Yo te pregundo que has comprado.

Negacija
Nada, nadie, ningun (o/a), nunca, tampoco.
¿ Ha venido alguien ? - No, no ha venido nadie./ Nadie ha venido.
No me gusta esta película. - A mí tampoco.

Hipotetičke rečenice (prvi tip)
Si me visitas el verano que viene, te llevare a la playa.

Promena značenja prideva u zavisnosti od pozicije uz imenicu
Un hombre grande / Un gran hombre.

Kazivanje vremena i odredbe za vreme
Dani u nedelji, mañana, ayer, pasado/próximo, que viene, durante, después de, antes de, cuando, hace…, dentro de…

Predstavljanje sebe i drugih
2. Pozdravljanje (sastajanje, rastanak; formalno, neformalno, specifično po regionima)
3. Identifikacija i imenovanje osoba, objekata, boja, brojeva itd.)
4. Davanje jednostavnih uputstava i komandi
5. Izražavanje molbi i zahvalnosti
6. Izražavanje izvinjenja
7. Izražavanje potvrde i negiranje
8. Izražavanje dopadanja i nedopadanja
9. Izražavanje fizičkih senzacija i potreba
10. Iskazivanje prostornih i vremenskih odnosa
11. Davanje i traženje informacija i obaveštenja
12. Opisivanje i upoređivanje lica i predmeta

13. Izricanje zabrane i reagovanje na zabranu
14. Izražavanje pripadanja i posedovanja
15. Skretanje pažnje
16. Traženje mišljenja i izražavanje slaganja i neslaganja
17. Traženje i davanje dozvole
18. Iskazivanje čestitki
19. Iskazivanje preporuke
20. Izražavanje hitnosti i obaveznosti
21. Iskazivanje sumnje i nesigurnosti

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Jedan od ključnih elemenata komunikativne nastave je i socijalna interakcija kroz rad u učionici. Ona se bazira na grupnom ili individualnom rešavanju problema, potrazi za informacijama i manje ili više kompleksnim zadacima. U tim zadacima uvek su jasno određeni kontekst, procedura i cilj, čime se unapređuje kvantitet jezičkog materijala koji je neophodan uslov za bilo koje učenje jezika.
Takozvana komunikativno<interaktivna paradigma u nastavi stranih jezika, između ostalog, uključuje i sledeće komponente:
• usvajanje jezičkog sadržaja kroz ciljano i osmišljeno učestvovanje u društvenom činu
• poimanje nastavnog programa kao dinamične, zajednički pripremljene i ažurirane liste zadataka i aktivnosti
• nastavnik je tu da omogući pristup i prihvatanje novih ideja
• učenici se tretiraju kao odgovorni, kreativni, aktivni učesnici u društvenom činu
• udžbenici su samo jedan od resursa; osim njih preporučuje se i primena drugih izvora informacija i didaktičkih materijala, pogotovu kad je reč o stručnim temama
• učionica postaje prostor koji je moguće restrukturirati
• iz dana u dan
Važan cilj u učenju stranog jezika u srednjim stručnim školama je ovladavanje jezikom struke, i to u onolikoj meri koja je neophodna da se jezik koristi radi informisanosti i osposobljenosti za jednostavnu komunikaciju u usmenom i pisanom obliku na stranom jeziku. Taj segment nastave stranog jezika koji se progresivno uvećava od 20 do 50% tokom četvorogodišnjeg obrazovanja mora da bude jasno definisan i u skladu sa ishodima vezanim za kvalifikacije struke.
Neophodno je da stručna tematika koja se obrađuje na stranom jeziku prati ishode pojedinih stručnih predmeta i bude u korelaciji sa njima. Realizacija nastave jezika struke se mnogo više ogleda u razvijanju receptivnih veština nego produktivnih jer je svrha učenja stranog jezika, u prvoj liniji, usmerena na to da se učenici osposobe da prate određenu stručnu literaturu u cilju informisanja, praćenja inovacija i dostignuća u oblasti struke, usavršavanja i napredovanja.
Stoga je spektar tekstova koji se preporučuju veliki: šematski prikazi, uputstva o primeni aparata, instrumenata ili pak materijala, hemikalija, recepti, deklaracije, kraći stručni tekstovi čiji je sadržaj relevantan za tematske sadržaje stručnih predmeta, izveštaji, katalozi, programi sajamskih aktivnosti i sl.

Veoma je bitno u radu sa takvim tekstovima odrediti dobru didaktičku podršku. Dobro osmišljeni nalozi upućuju na to da određene tekstove, u zavisnosti od težine i važnosti informacija koje oni nose, treba razumeti globalno, selektivno ili pak detaljno.

Produktivne veštine treba ograničiti na strogo funkcionalnu primenu realnu za zahteve struke. To podrazumeva pisanje kratkih poruka, mejlova u okviru poslovne komunikacije (porudžbenice, reklamacije, zahtevi, molbe) i vođenje usmene komunikacije koja omogućava sporazumevanje na osnovnom nivou bilo u direktnom kontaktu sa sagovornikom ili u telefonskom razgovoru.

ČITANJE

Osposobljavanje učenika za razumevanje pročitanih tekstova

• razume jednostavnije tekstove (standardna pisma, informacije o procesu rada u struci) koji su pisani običnim jezikom ili jezikom struke
• razume opis događaja i osećanja
• razume osnovni sadržaj kao i važnije detalje u izveštajima, brošurama i ugovorima vezanim za struku

GOVOR

Osposobljavanje učenika za kratko monološko izlaganje i za učešće u dijalogu na stranom jeziku

• jednostavnim sredstvima opiše status i obrazovanje, buduće zaposlenje
• opiše delatnost, firmu, proces rada ili pak prepriča telefonski razgovor ili odluke nekog dogovora u okviru poznate leksike
• obrazloži kraće svoje namere, odluke, postupke

PISANJE

Osposobljavanje učenika za pisanje kraćih tekstova različitog sadržaja

• popunjava račune, priznanice i hartije od vrednosti
• napiše jednostavno poslovno pismo prema određenom modelu
• opiše i pojasni sadržaj shema i grafikona vezanih za struku

INTERAKCIJA

Osposobljavanje učenika za učešće u dijalogu na stranom jeziku i razmenu kraćih pisanih poruka

• povede, nastavi i završi neki jednostavan razgovor, pod uslovom da je lice u lice sa sagovornikom
• bude shvaćen u razmeni ideja i informacija o bliskim temama u predvidljivim, svakodnevnim situacijama

MEDIJACIJA

Osposobljavanje učenika da prevodi, sažima i prepričava sadržaj kraćih usmenih i pisanih tekstova

• Sažima sadržaj teksta, filma, razgovara i sl.

MEDIJSKA PISMENOST

Osposobljavanje učenika da koriste medije kao izvore informacija i razvijaju kritičko mišljenje u vezi sa njima

• identifikuje različita gledišta o istoj temi

ZNANJA O JEZIKU

• korektno upotrebljava jednostavne strukture koristeći zavisne rečenice (uz određene sistemske elementarne greške koje globalni smisao ne dovode u pitanje)

Četvrti razred

Naziv predmeta:	STRANI JEZIK
Godišnji fond časova:	64
Razred:	četvrti

CILJ

ISHODI NA KRAJU ČETVRTOG RAZREDA
Učenik će biti u stanju da:

PREPORUČENE TEME OPŠTE I STRUČNE I GRAMATIČKI SADRŽAJI (80% + 20%)

KOMUNIKATIVNE FUNKCIJE

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

SLUŠANJE

Osposobljavanje učenika za razumevanje usmenog govora

• razume suštinu bitnih informacija sa radija ili televizije, prezentacija ili diskusija o aktuelnim zbivanjima ili o stvarima koje se njega tiču na privatnom i profesionalnom planu, ukoliko se govori razgo-vetno standardnim jezikom
• razume suštinu nešto dužih razgovora ili diskusija na sastancima, koji se odnose na manje složene sadržaje iz struke, ukoliko se govori razgovetno standardnim jezikom, postavlja pitanja i traži objašnjenja u vezi sa temom diskusije/razgovora

• Svakodnevni život (generacijski konflikti i načini prevazilaženja)
• Obrazovanje (obrazovanje za sve, praksa i pripreme za buduće zanimanje, razmena učenika)
• Poznate firme, preduzeća, ustanove, institucije u zemljama čiji se jezik uči
• Kulturni život (međunarodni projekti i učešće na njima)
• Zaštita čovekove okoline (volonterski rad)
• Mediji (štampa, televizija, elektronski mediji)
• Istorijski događaji/linosti iz zemalja čiji se jezik uči
• Svet kompjutera (prednosti i mane upotrebe kompjutera)

STRUČNE TEME

• Osnovna terminologija koja se odnosi na poslove iz domena opštih, pravnih i kadrovskih poslova i poslova nabavke i prodaje
• Primena informacionih tehnologija u domenu struke
• Vođenje evidencije i dokumentacije u administraciji
• Praćenje novina u oblasti međunarodnih pravno-administrativnih poslova
• primene međunarodnih standarda i zakonske regulative
• Osnove poslovne komunikacije i korespodencije (poslovna prepiska i komunikacija u pisanoj i usmenoj formi)

ENGLESKI JEZIK

U četvrtom razredu nastavniku se preporučuje da vrši česte sistematizacije gramatičkih sadržaja, čije je usvajanje i učenje bilo predviđeno u prethodnim razredima. Obim novih sadržaja koji se uvode u četvrtom razredu, kao i stepen njihovog produbljivanja, zavisi, prvenstveno, od nivoa savladanosti prethodno obrađivanih gramatičkih sadržaja, ali i od kognitivnog stila učenika.

I. REČENICA

- Svi tipovi upitnih rečenica
- Direktna i indirektna pitanja
- Indirektni govor: receptivno i produktivno

a) izjave i pitanja - bez promene glagolskog vremena (glagol glavne rečenice u jednom od sadašnjih vremena)
b) molbe, zahtevi, naredbe
v) izjave i pitanja sa promenom glagolskih vremena
- Relativne klauze
- Sve vrste složenih rečenica (vremenske, klauze, klauze, itd).

II. IMENIČKA GRUPA
1. Član
- Razlike između određenog i neodređenog člana u širem kontekstu
2. Imenice
- Brojive i nebrojive imenice
3. Zamenički oblici

a) Zamenice

- Lične zamenice u funkciji subjekta i objekta
- Pokazne zamenice
- Odnosne zamenice
b) determinatori
- Pokazni determinaotri
- Neodređeni determinatori
- Prisvojni determinatori
4. Pridevi
- Obnoviti komparaciju prideva
- too/not…enough/not as…(as)/…than
5. Brojevi
- Obnoviti proste i redne brojeve
6. Kvanitifikatori

III GLAGOLSKA GRUPA

1. Glagoli
- Obnoviti i utvrditi sva sadašnja vremena
- Obnoviti i utvrditi sva prošla vremena

- Razlika između Used to Past Continuous
- Obnoviti i utvrditi sve načine za izražavanje budućnosti
- Glagoli stanja
- Modalni glagoli: should, must, will, may, might,

- Pasivne konstrukcije - the Present Simple, Past Simple, Present Perfect (produktivno i receptivno), ostala vremena samo receptivno
- wish + Past simple /would
- Have something done (samo receptivno)
2. Prvi i drugi kondicional (receptivno i produktivno); treći kondicional (receptivno)

3. Predlozi, najčešći predlozi za orijentaciju u vremenu i prostoru.

ITALIJANSKI JEZIK

Imenice

Vlastite imenice i zajedničke, odgovarajući rod i broj sa determinativom: Anna, Pietro, Belgrado, Roma, Signor Bianchi, Signora Bianchi, i miei genitori, il nostro paese, questa casa, l’Italia, la Serbia, il Tirreno, l’Adriatico, le Alpi, gli Appennini; i miei genitori, mia madre, ll loro padre, il nostro paese, i vostri figli, questo studente, questa ragazza, quell’amico, quella casa, itd.

Sistemski prikaz morfoloških karakteristika.
Član. Upotreba člana. Sistematizacija.
Oblici određenog i neodređenog člana. Osnovna upotreba.
Slaganje određenog i neodređenog člana sa imenicom ili pridevom.
Član spojen s predlozima di, a, da, in, su i con.
Određeni član ispred datuma: Oggi è il 25 novembre. Ispred imena dana u nedelji Abbiamo lezioni di lingua italiana il mercoledì e il giovedì.
Upotreba člana uz vlastita imena, geografske pojmove, imena gradova i država, prezimena.
Partitivni član kao supletivni oblik množine neodređenog člana (Ho un amico italiano: Ho degli amici italiani.).

Upotreba člana uz prisvojni pridev i imenice koje iskazuju blisko srodstvo (Mia sorella si chiama Ada. Domani andiamo a Roma con i nostri nonni).
Položaj člana i predloga uz neodređeni pridev tutto.
Partitivni član. Mangio delle mele.
Izostavljanje u negaciji. Non mangio pane.
Upotreba predloga di uz izraze koji izražavaju određenu količinu. Prendo un bicchiere d’acqua minerale.

Zamenice
Lične zamenice u službi subjekta.
Naglašene lične zamenice u službi objekta.
Naglašene lične zamenice u službi direktnog i indirektnog objekta.
Nenaglašene lične zamenice u paru: Compro il libro a Luigi. Glielo compro.
Izmeštanje indirektnog objekta ispred predikata (Chiedi di Maria? Non l'ho vista da tanto).
Prisvojne zamenice. Pokazne zamenice (questo, quello).
Upitne zamenice chi? i che?/ che cosa?
Neodređene zamenice, pridevi (niente/nulla, nessuno, qualcosa, qualcuno, qualche, alcuni)
Neodređene zamenice, pridevi: alcuno, ciascuno, certo, altro, nessuno, parecchio.
Neodređene zamenice: nulla, niente, qualcosa.
Relativne zamenice (che, cui, il quale/la quale)

Pridevi
Opisni pridevi, slaganje prideva i imenice u rodu i broju. Opisni pridevi buono i bello; neodređeni pridev tutto. Posebne karakteristike prideva santo i grande
Komparacija prideva: Maria è più alta di Marta. Noi siamo più veloci di voi. Maria e’ la piu’ alta della classe.
Apsolutni superlativ Maria è bellisima.
Sintetički (organski) oblici komparativa i superlativa (relativnog i apsolutnog) prideva piccolo, grande, buono, cattivo.
Razlika u značenju između analitičkih i sintetičkih oblika komparativa i supetlativa (più grande: maggiore; più buono: migliore).

Prisvojni pridevi. Upotreba člana uz prisvojne prideve.
Pokazni pridevi: questo, quello.
Naziv boja, morfološke osobenosti prideva viola, rosa, blu, arancione.
Glavni brojevi (preko 1000) i redni (do 20). Redni brojevi.
Alterativni sufiksi -etto, -ello, -uccio, -otto.
Sufiksi -enne i -ina za brojeve quarantenne, sulla quarantina.

Predlozi
Prosti predlozi di, a, da, in, con, su, per, tra, fra i njihova osnovna upotreba.
Predlozi dentro, fuori, sotto, sopra, davanti dietro.
Upotreba predloga di (Marco finisce di fare i compiti. La mamma dice di non fare tardi), a (Vado a giocare. Sei bravo a pattinare. Usciamo a giocare con gli amici.), da Vengo da Belgrado. Andiamo dai nonni, in (vado in Italia, vivo nel lazio, ho un cappello in testa)

Glagoli
Sadašnje vreme (Presente Indicativo)
Imperativ (Imperativo), zapovedni način. Zapovedni način, za sva lica: Fa’ presto! Non tornare tardi ! Non andate via senza di me. Prego Signora, entri! Mi dia un etto di prosciutto e tre tosette, per favore
Povratni glagoli.
Upotreba glagola piacere.
Perfekt (Passato Prossimo) Pravilnih i nepravilnih glagola: Ho comprato un chilo di pesche. Sono andata alla stazione. Perfekt modalnih glagola volere, dovere, potere, sapere. Sono dovuto andare dal dentista. Ho potuto leggere i titoli in italiano.
Kondicional prezenta (Condizionale Presente): Vorrei un chilo di mele, per favore ! Potresti prestarmi il tuo libro di italiano?
Prošlo vreme pogodbenog načina (Condizionale Passato). Avrei preso volentieri una pizza ieri sera.
Futur pravilnih i nepravilnih glagola. Noi tormeremo a casa alle cinque.
Predbuduće vreme (Futuro anteriore).
Quando arriverà alla stazione, il treno sarà già partito.
Imperfekat (Imperfetto): C’era una volta un re e viveva in un castello.
Pluskvamperfekat (Trapassato prossimo):
Sono arrivato alla stazione quando il treno era già partito.
Prezent konjunktiva (Congiuntivo presente): Penso che Maria debba studiare di più.
Prošlo vreme konjunktiva (Congiuntivo passato). Giorgio pensa che tu non sia mai stata in Italia.
Prosti pefekt (Passato Remoto) tvorba i osnovna upotreba: Marco entrò e vide il computer acceso. Ma nella stanza non c’era nessuno. Pravilni i nepravilni glagoli.
Pluskvamperfekat (Trapassato prossimo): Sono arrivato alla stazione quando il treno era già partito.
Perfekt (Passato Prossimo) Pravilnih i nepravilnih glagola. Imperfekat (Imperfetto). Upotreba i odnos perfekta i imperfekta.
Gerund, glagolski prilog sadašnji.
Gerundio. Oblici triju konjugacija i nepravilnih glagola.
Struktura stare + gerundio.

Prilozi
Potvrdni, određni (sì, no). Osnovni prilozi bene, male, molto, poco, troppo, meno, più i priloški izrazi za određivanje vremena (prima, durante, dopo) i prostora a destra, a sinistra, dritto, davanti, dietro, sotto, sopra, su, giù
Upitni prilozi: quando?, come?, perché? dove?
Građenje priloga od prideva pomoću sufiksa mente
Poređenje priloga. Komparativ i superlativ priloga bene i male.
Građenje superlativa apsolutnog priloga pomoću nastavka -issimo.
Položaj priloga mai, sempre, ancora, già uz passato prossimo (Non ho mai viato una cosa tanto bella).
Rečca ci (s priloškom vrednošću) i ne (Ne torno adesso) i zameničkom vrednošću (Marco? Ne parliamo spesso). Rečca ci sa zameničkom vrednošću (Marco? Ci ho parlato ieri).

Veznici.
Rečenica: Prosta i proširena rečenica u potvrdnom i u odričnom obliku.
pitna rečenica:
s konstrukcijom izjavne rečenice potvrdnog oblika i upitnom intonacijom
s konstrukcijom izjavne rečenice u odričnom obliku i upitnom intonacijom
Red reči u rečenici.
Složena rečenica: upotreba veznika koji uvode zavisnu rečenicu (vremensku, uzročnu, relativnu, hipotetički period)
Hipotetički period: Realna pogodbena rečenica: Se hai tempo andiamo in gita. Se avrai tempo andremoin gita.
Irealna pogodbena rečenica, sa imperfektom u protazi i apodozi: Se avevi tempo, andavamoin gita.

Pravila o slaganju vremena. Iskazivanje pretprošlosti i budućnosti u prošlosti.

NEMAČKI JEZIK

Particip I i II u:
- atributivnoj upotrebi
das spielende Kind; die streikende Arbeiter
- adverbijalnoj upotrebi
Sie gingen erzählend durch den Garten.
- predikativnoj upotrebi
Die Reise war anstrengend. Die Fragen sind vorbereitet.
- participi kao deo nominalne grupe reči sa redosledom elemenata
Die in der Luft schwebenden Staubteilchen; die gestern bestellten Bücher die erzielten Arbeiteleistungen.
- prepoznavanje ekvivalentnih atributivnih rečenica
Ein weinendes Mädchen. Ein Mädchen das weint. Der sich nähernde Zug.
Der Zug, der sich nähert. Die gestern gedruckte Zeitung. Die Zeitung, die gestern gedruckte ist.
Infinitiv
- ca zu, ohne zu, um zu, anstatt zu u funkciji ekvivalentnih zavisnih rečenica.
Es ist wichtig pünktlich zu sein.
/Es ist wichtig, dassman pünktlich ist./
Er braucht nur einige Minuten um die Aufgabe zu lösen./ Er braucht nur einige Minuten, damit er die Aufgabe löst./

Red reči u rečenici sa težištem na položaju glagola - sistematizacija

LEKSIKOLOGIJA

Idiomi, frazeologizmi, tuđice (deklinacija)

LEKSIKOGRAFIJA

Enciklopedijski rečnici; najpoznatije enciklopedije i služenje njima.

RUSKI JEZIK

Imenice

Obnavljanje i sistematizacija tipova imenica, obrađenih u prethodnim razredima
Zamenice
Prisvojne zamenice 1., 2. i 3. lica i zamenica свой
Pokazne zamenice этот, тот
Neodređene zamenice sa rečcom -либо, кое
Pridevi
Produktivni sufiksi opisnih prideva -ист, -аст, -ат, -ив, -лив, -чив
Poređenje prideva i priloga
Glagoli
Obnavljanje i sistematizacija:
Vremena
Prošlo vreme glagola sa osnovom na suglasnik
Brojevi
Slaganje brojeva sa imenicama i pridevima
Rečce
Разве, неужели, ли, хоть, даже
SINTAKSA
Infinitivne rečenice (Что мне сказать тебе)
Imenski predikat (Ломоносов- знаменитый учёный)
Iskazivanje otsustva, prisustva (В природе имеются разные минералы)
Osnovne merne jedinice i njihove skraćenice

FRANCUSKI JEZIK

U četvrtom razredu srednje škole gramatički sadržaji obrađeni u prethodnim razedima sistematizuju se kako bi učenici spontano, precizno i što tačnije koristili francuski jezik u privatnoj i u poslovnoj komunikaciji.

Posebna pažnja posvećuje se:

- onim elementima gramatike koji se teže usvajaju, npr, kada su u pitanju izvorni govornici srpskog jezika, upotreba člana, sistem prošlih vremena, glagolske konstrukcije, negacija i drugo;
- onim elementima gramatike koji se češće sreću u okviru jezika date struke.
Imajući u vidu navedeno, autorima udžbenika i nastavnicima francuskog jezika preporučuje se da izbor gramatičkih sadržaja koje će obrađivati u četvrtom razredu zasnuju pre svega na potrebama učenika (na osnovu analize njihovih čestih grešaka), kao i na referentnim materijalima za nivoe A2 i B1 za francuski jezik.

ŠPANSKI JEZIK

Imeničke grupe
Imenice. Rod i broj imenica. Rod i broj složenica. Pluralia tantum.
Određeni član. Odsustvo određenog člana.
Neodređeni član (značenje u jednini i množini)
Brojevi. Redni brojevi.
Pridevi. Položaj prideva u odnosu na imenicu.
Lične zamenice. Sistematizacija morfosintakse nenaglašenih zamenica.

Složena rečenica

Prepoznavanje odnosa glavne i zavisne rečenice u tekstu, upotreba subjunktiva u zavisnoj rečenici (sistemski pregled vremena i funkcija; pre svega receptivno); izražavanje hipotetičnosti; kondicionalne rečenice (sistemski pregled vremena i funkcija; pre svega receptivno).

Izražavanje komparativnosti
Tan(to)…como…Esta pelicula es tan interesante como la que vimos la semana pasada.
Tanto los adultos como los niños deben prestar atención al medio ambiente.
Más / menos….que
Menor / mayor…que
Major / peor…que
Superlativ (Relativni i apsolutni: ukazati na razlike u značenju.)
El libro más interesante que he leído…
Es un libro interesantísimo
Imenice
Sistemski pregled roda i broja.
Brojevi
Čitanje razlomaka, matematičkih znakova i radnji.
Tvorba reči
Složenice (najčešće kombinacije):
Sacacorchos, paraguas, parabrisas, limpiaparabrisas…

derivacija
a) pomoću prefiksa
a-, in-, anti-, super-…
b) pomoću sufiksa
-mente, - able, -so/a,…..
Nominalizacija najčešćih gramatičkih kategorija infinitiva
los deberes,
Prideva
El lindo, la bonita
Priloga
El bien, el mal….
Leksikologija
Najčešći idiomi i frazeologizmi. Polisemija.
Leksikografija
Stručni i enciklopedijski rečnici.

14. Izražavanje pripadanja i posedovanja
15. Skretanje pažnje
16. Traženje mišljenja i izražavanje slaganja i neslaganja
17. Traženje i davanje dozvole
18. Iskazivanje čestitki
19. Iskazivanje preporuke
20. Izražavanje hitnosti i obaveznosti
21. Iskazivanje sumnje i nesigurnosti

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Komunikativna nastava stranih jezika podrazumeva poimanje jezika kao sredstva komunikacije; insistira na upotrebi ciljnog jezika u učionici u dobro osmišljenim kontekstima od interesa za učenike; pretpostavlja primenu tzv. Teacher talk, odn. prilagođavanje govorne delatnosti nastavnika interesovanjima i znanjima učenika; insistira na komunikativnom aspektu upotrebe jezika, odn. na značenju jezičke poruke, a ne toliko na gramatičnoj preciznosti iskaza; pretpostavlja da se znanja učenika mere precizno definisanim relativnim, a ne toliko apsolutnim kriterijumima tačnosti. Jedan od ključnih elemenata komunikativne nastave je i socijalna interakcija kroz rad u učionici. Ona se bazira na grupnom ili individualnom rešavanju problema, potrazi za informacijama i manje ili više kompleksnim zadacima. U tim zadacima uvek su jasno određeni kontekst, procedura i cilj, čime se unapređuje kvantitet jezičkog materijala koji je neophodan uslov za bilo koje učenje jezika.
Takozvana komunikativno<interaktivna paradigma u nastavi stranih jezika, između ostalog, uključuje i sledeće komponente:
• usvajanje jezičkog sadržaja kroz ciljano i osmišljeno učestvovanje u društvenom činu

• poimanje nastavnog programa kao dinamične, zajednički pripremljene i ažurirane liste zadataka i aktivnosti
• nastavnik je tu da omogući pristup i prihvatanje novih ideja
• učenici se tretiraju kao odgovorni, kreativni, aktivni učesnici u društvenom činu
• udžbenici su samo jedan od resursa; osim njih preporučuje se i primena drugih izvora informacija i didaktičkih materijala, pogotovu kad je reč o stručnim temama
• učionica postaje prostor koji je moguće restrukturirati iz dana u dan
Važan cilj u učenju stranog jezika u srednjim stručnim školama je ovladavanje jezikom struke, i to u onolikoj meri koja je neophodna da se jezik koristi radi informisanosti i osposobljenosti za jednostavnu komunikaciju u usmenom i pisanom obliku na stranom jeziku. Taj segment nastave stranog jezika koji se progresivno uvećava od 20 do 50% tokom četvorogodišnjeg obrazovanja mora da bude jasno definisan i u skladu sa ishodima vezanim za kvalifikacije struke.

Neophodno je da stručna tematika koja se obrađuje na stranom jeziku prati ishode pojedinih stručnih predmeta i bude u korelaciji sa njima. Realizacija nastave jezika struke se mnogo više ogleda u razvijanju receptivnih veština nego produktivnih jer je svrha učenja stranog jezika, u prvoj liniji, usmerena na to da se učenici osposobe da prate određenu stručnu literaturu u cilju informisanja, praćenja inovacija i dostignuća u oblasti struke, usavršavanja i napredovanja.
Stoga je spektar tekstova koji se preporučuju veliki: šematski prikazi, uputstva o primeni aparata, instrumenata ili pak materijala, hemikalija, recepti, deklaracije, kraći stručni tekstovi čiji je sadržaj relevantan za tematske sadržaje stručnih predmeta, izveštaji, katalozi, programi sajamskih aktivnosti i sl.

ČITANJE

Osposobljavanje učenika za razumevanje pročitanih tekstova

• razume i shvati smisao složenijih tekstova, šematskih prikaza, uputstava, ugovora
• razume i koristi obaveštenja iz stručnih tekstova vezanih za struku
• razume tekstove u kojima se iznosi lični stav ili posebno gledište

GOVOR

Osposobljavanje učenika za kratko monološko izlaganje

• na izrazitiji način vodi monološki tip izlaganja
• govori o utiscima, upotrebljavajući preciznije i kompleksnije izraze
• daje duži opis svakodnevnih radnji iz svog okruženja, opisuje prošle aktivnosti, svakodnevne obaveze, planove, radne zadatke i način organizovanja
• daje relevantne podatke sa neke prezentacije ili iz diskusije vezane za struku

PISANJE

Osposobljavanje učenika za pisanje kraćih tekstova različitog sadržaja

• napiše pismo ili nešto duži tekst da bi saopštio informaciju ili ukazao na lični stav ili suprotstavljanje mišljenja
• napiše izveštaj ili protokol o događaju ili sa sastanka
• pismeno konkuriše za neki posao

INTERAKCIJA

Osposobljavanje učenika za učešće u dijalogu na stranom jeziku i razmenu kraćih pisanih poruka

• povede, nastavi i završi unapred pripremljen razgovor, pod uslovom da je lice u lice sa sagovornikom
• ostvari komunikaciju o osnovnim temama, pod uslovom da je u stanju da traži pomoć od sagovornika
• obrazloži i odbrani svoj stav, razjasni nesporazume

MEDIJACIJA

Osposobljavanje učenika da prevodi, sažima i prepričava sadržaj kraćih usmenih i pisanih tekstova

• sažima i prepričava sadržaj teksta, filma, razgovara i sl.

MEDIJSKA PISMENOST

Osposobljavanje učenika da koriste medije kao izvore informacija i razvijaju kritičko mišljenje u vezi sa njima

• identifikuje različita gledišta o istoj temi
• poredi različite prikaze istog događaja u različitim medijima

ZNANJA O JEZIKU

• korektno upotrebljava složenije strukture i procese (nominalizacije, gradacije i transformacije), kontroliše gramatička znanja i ispravlja svoje greške

Sledeći