TEMA

CILJ

ISHODI
Po završetku teme učenik će biti u stanju da:

PREPORUČENI
SADRŽAJI PO TEMAMA

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

JA, MI I DRUGI

• Podsticanje učenika na međusobno upoznavanje
• Podsticanje učenika da sagledaju međusobne sličnosti i razlike i uvaže ih
• Razvoj negativnog stava prema bilo kom obliku diskriminacije

• Analizira svoje osobine i da ih predstavi drugima
• Prepozna, analizira sličnosti i razlike unutar grupe
• Prihvati druge učenike i uvaži njihovu različitost
• Prepozna predrasude, stereotipe, diskriminaciju, netoleranciju porazličitim osnovama
• Sagleda moguće posledice netolerancije, diskriminacije, stereotipa, predrasuda i načine

• Lični identitet
• Otkrivanje i uvažavanje razlika
• Grupna pripadnost
• Stereotipi i predrasude
• Tolerancija i diskriminacija

Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.

Realizacija nastave:
Predmet se realizuje kroz:
• teorijsku nastavu

Podela odeljenja na grupe
• Odeljenje se ne deli na grupe

Mesto realizacije nastave
Nastava se realizuje u učionici

KOMUNIKACIJA U GRUPI

• Osposobljavanje učenika za komunikaciju u grupi

• Iskaže, obrazloži i brani mišljenje argumentima
• Aktivno sluša
• Debatuje i diskutuje na neugrožavajući način, uvažavajući mišljenje drugih
• Objasni razliku između dijaloga i debate
• Objasni razloge i načine nastanka glasina u svakodnevnoj komunikaciji i objasni posledice koje izazivaju glasine

• Samopouzdano reagovanje
• Glasine
• Neslušanje, aktivno slušanje
• Neoptužujuće poruke
• Izražavanje mišljenja
• Vođenje debate i dijaloga

Preporuke za realizaciju nastave
• Aktivnosti na prvim časovima treba tako organizovati da se obezbedi međusobno upoznavanje učenika, upoznavanje učenika sa ciljevima i nastavnim sadržajima predmeta, ali i tako da nastavnik dobije početni uvid u to sa kakvim znanjima, stavovima i veštinama iz oblasti građanskog vaspitanja grupa raspolaže s obzirom da nisu svi učenici u osnovnoj školi pohađali nastavu građanskog vaspitanja u istoj meri.
• Realizacija programa treba da se odvija u skladu sa principima aktivne, problemske i istraživačke nastave sa stalnim refleksijama na odgovarajuće pojave iz društvenog konteksta prošlosti i sadašnjosti.
• Kvalitet nastave se obezbeđuje usaglašavanjem sadržaja sa odgovarajućim metodičkim aktivnostima i stalnom razmenom informacija unutar grupe.
• Dobar indikator uspešne nastave je sposobnost učenika da adekvatno primenjuju stečena znanja i veštine i da u praksi izražavaju stavove i vrednosti demokratskog društva.
• Nastavnik treba da pruži neophodnu pomoć i podršku učenicima u pripremi i realizaciji aktivnosti, a zajedno sa grupom da obezbedi povratnu informaciju o njenoj uspešnosti.

ODNOSI U GRUPI/ ZAJEDNICI

• Osposobljavanje učenika za rad u grupi/timu i međusobnu saradnju
• Podsticanje učenika da sukobe rešavaju na konstruktivan način i izbegavaju sukobe

• Radi u grupi/timu
• Prepozna prednosti grupnog/timskog rada
• Učestvuje u donošenju grupnih odluka
• Razlikuje moguće oblike učešća mladih u društvenom životu
• Objasni potrebu i važnost participacije mladih u društvenom životu
• Objasni stepene i oblike učešća mladih u društvenom životu
• Objasni razloge, tok i posledice sukoba
• Objasni efekte konflikta na tok komunikacije
• Uoči faktore koji određuju ponašanje u situacijama konflikta
• Analizira sukob iz različitih ulova, (prepoznaje potrebe i strahove aktera sukoba) i nalazi konstruktivna rešenja prihvatljiva za obe strane u sukobu.
• Obrazloži prednosti konstruktivnog načine rešavanja sukoba
• Objasni značaj posredovanja u sukobu

• Saradnja
• Grupni rad
• Grupno odlučivanje
• Učešće mladih: "Lestvica participacije"
• Raditi zajedno
• Dinamika i ishodi sukoba
• Stilovi postupanja u konfliktima
• Sagledavanje problema iz različitih uglova
• Nalaženje rešenja
• Postizanje dogovora
• Izvini

• Osposobljavanje učenika da prepoznaju primere nasilje u svojoj sredini i preuzmu odgovornost za sopstveno ponašanje u takvoj situaciji

• Prepozna i objasni vrste nasilja
• Identifikuje i analizira uzroke nasilja u svojoj sredini, među vršnjacima, školi
• Identifikuje i analizira moguće načine reagovanja pojedinca u situacijama vršnjačkog nasilja, iz pozicije žrtve i posmatrača
• Prihvati odgovornost za sopstveno ponašanje

• Posredovanje
• Nasilje u okolini
• Vršnjačko nasilje
• Nasilje u školi.
• Postizanje mira

• U realizaciji ovog programa nastavnik je izvor znanja, organizator i voditelj učeničkih aktivnosti i osoba koja daje povratnu informaciju.
• Povratna informacija je od velikog značaja ne samo za proces sticanja saznanja, već i za podsticanje samopouzdanja, učešća u radu grupe i motivacije za predmet
• Za uspešno realizovanje nastave broj učenika u grupi ne bi trebala da bude veća od 25 učenika. Optimalan broj učenika je 15-20 učenika

Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
1. praćenje ostvarenosti ishoda

Okvirni broj časova po temama
• Ja, mi i drugi (7 časova)
• Komunikacija u grupi (9 časova)
• Odnosi u grupi/zajednici (18 časova)

TEMA

CILJ

ISHODI
Po završetku teme učenik će biti u stanju da:

PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

PRAVA I ODGOVORNOSTI

• Upoznavanje učenika sa vrstama prava i prirodom (univerzalnost, celovitost, nedeljivost)
• Upoznavanje učenika sa načinima i mehanizmima zaštite prava
• Sagledavanje značaja ličnog angažovanja u zaštiti sopstvenih prava i prava drugih ljudi

• Objasni značenje i smisao ljudskih prava
• Razlikuje vrste ljudskih prava (lična, politička, socijalnoekonomska, kulturna, zdravstvena prava)
• Analizira i objašnjava odnos prava i odgovornosti
• Objasni celovitost i uzajamnu povezanost ljudskih prava
• Objasni univerzalnost i razvojnost ljudskih prava
• Objašnjava potrebu posebne zaštite prava deteta
• Pronalazi primere i pokazatelje ostvarivanja i kršenja ljudskih prava
• Proceni položaj pojedinca i društvenih grupa sa aspekta ljudskih prava
• Objasni mehanizme i načine za zaštitu ljudskih prava
• Analizira i tumači osnovna međunarodna i domaća dokumenta iz oblasti ljudskih prava
• Objasni ulogu najznačajnijih institucija i procedure zaštite ljudskih prava
• Objasni ulogu pojedinca i grupa u zaštiti ljudskih prava

• Potrebe i prava
• Prava i pravila
• Prava i zakoni
• Međunarodna dokumenta o zaštiti prava
• Prava i vrednosti
• Vrste prava
• Odnosi među pravima
• Sukob prava
• Dečja i ljudska prava
• Konvencije i zastupljenost prava u štampi
• Odgovornost odraslih
• Odgovornost dece
• Kršenje prava deteta
• Zaštita prava deteta

Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.

Realizacija nastave:
Predmet se realizuje kroz:
• teorijsku nastavu

Podela odeljenja na grupe
• Odeljenje se ne deli na grupe

Mesto realizacije nastave
• Nastava se realizuje u učionici

Preporuke za realizaciju nastave
• Realizacija programa treba da se odvija u skladu sa principima aktivne, problemske i istraživačke nastave sa stalnim refleksijama na odgovarajuće pojave iz društvenog konteksta prošlosti i sadašnjosti.
• Kvalitet nastave se obezbeđuje usaglašavanjem sadržaja sa odgovarajućim metodičkim aktivnostima i stalnom razmenom informacija unutar grupe.

PLANIRANJE I IZVOĐENJE AKCIJE

• Podsticanje učenika na aktivnu participaciju u životu škole
• Razvijanje veština planiranja akcija

• Identifikuje probleme u svojoj lokalnoj zajednici/ školi
• Analizira izabrane probleme, izučava ih
• Predlaže aktivnosti i diskutuje o njima sa ostalim članovima tima
• Sarađuje sa članovima tima i učestvuje u donošenju odluka
• Formuliše ciljeve i korake akcije
• Inicira aktivnosti, prati ih i ocenjuje ih
• Predstavi putem javne prezentaciju nacrt akcije i rezultate akcije

• Izbor problema
• Identifikacija mogućih rešenja
• Priprema nacrta akcije
• Realizacija akcije (van redovnih časova i učionice)
• Analiza realizovane akcije
• Predstavljanje rezultata akcije

• Dobar indikator uspešne nastave je sposobnost učenika da adekvatno primenjuju stečena znanja i veštine i da u praksi izražavaju stavove i vrednosti demokratskog društva.
• Nastavnik treba da pruži neophodnu pomoć i podršku učenicima u pripremi i realizaciji aktivnosti, a zajedno sa grupom da obezbedi povratnu informaciju o njenoj uspešnosti.
• U realizaciji ovog programa nastavnik je izvor znanja, organizator i voditelj učeničkih aktivnosti i osoba koja daje povratnu informaciju.
• Povratna informacija je od velikog značaja ne samo za proces sticanja saznanja, već i za podsticanje samopouzdanja, učešća u radu grupe i motivacije za predmet
• Za uspešno realizovanje nastave broj učenika u grupi ne bi trebala da bude veća od 25 učenika. Optimalan broj učenika je 15-20 učenika

Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
1. praćenje ostvarenosti ishoda

Okvirni broj časova po temama
• Prava i odgovornosti (16 časova)
• Planiranje i izvođenje akcije (16 časova)

TEMA

CILJ

ISHODI
Po završetku teme učenik će biti u stanju da:

PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

DEMOKRATIJA I POLITIKA

• Razumevanje pojmova demokratija, politika, vlast, građanski život
• Upoznavanje sa mehanizmima funkcionisanja demokratije i institucijama demokratije
• Sagledavanje značaja i načina kontrole i ograničenja vlasti u demokratiji

• Objasni pojmove demokratija, politika, vlast, građanski život
• Navede razlike između demokratskog i nedemokratskog načina odlučivanja
• Objasni razlike između neposredne i posredne demokratije
• Analizira različite načine ograničavanja vlasti
• Razlikuje nadležnosti zakonodavne, izvršne i sudske vlasti

• Demokratija, politika i vlast
• Funkcionisanja institucije demokratije
• Mehanizmi i načini kontrole i ograničenja vlasti u demokratskom poretku

Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.

Realizacija nastave:
Predmet se realizuje kroz:
• teorijsku nastava

Podela odeljenja na grupe
• Odeljenje se ne deli na grupe

Mesto realizacije nastave
• Nastava se realizuje u učionici

Preporuke za realizaciju nastave
• Realizacija programa treba da se odvija u skladu sa principima aktivne, problemske i istraživačke nastave sa stalnim refleksijama na odgovarajuće pojave iz društvenog konteksta prošlosti i sadašnjosti.
• Kvalitet nastave se obezbeđuje usaglašavanjem sadržaja sa odgovarajućim metodičkim aktivnostima i stalnom razmenom informacija unutar grupe.

GRAĐANIN I DRUŠTVO

• Sagledavanje uloge građanina/građanke u demokratskom društvu
• Upoznavanje se sa radom lokalne samouprave
• Sagledavanje uloge i karakteristika civilnog društva u demokratiji
• Sagledavanje značaja i načina učestvovanja građanina/građanke u politici

• Razume političko određenje pojma građanin/građanka
• Razume značaj poštovanja zakona u demokratskoj državi
• Objasni ulogu lokalne samouprave i poslove kojima se ona bavi
• Objasni karakteristike i ulogu civilnog društva
• Navede mogućnosti uticaja građana na vlast, pravni i političi sistem (različite forme građanskog udruživanja, različite forme građanskih inicijativa i akcija)
• Identifikuje i analizira faktore koji ometaju/ podstiču demokratski razvoj društva

• Odnos države i građanskog društva
• Pojam građanina
• Značaj i način učestvovanja građanina u politici
• Uloga građana u ostvarivanju prava

• Dobar indikator uspešne nastave je sposobnost učenika da adekvatno primenjuju stečena znanja i veštine i da u praksi izražavaju stavove i vrednosti demokratskog društva.
• Nastavnik treba da pruži neophodnu pomoć i podršku učenicima u pripremi i realizaciji aktivnosti, a zajedno sa grupom da obezbedi povratnu informaciju o njenoj uspešnosti.
• U realizaciji ovog programa nastavnik je izvor znanja, organizator i voditelj učeničkih aktivnosti i osoba koja daje povratnu informaciju.
• Povratna informacija je od velikog značaja ne samo za proces sticanja saznanja, već i za podsticanje samopouzdanja, učešća u radu grupe i motivacije za predmet
• Za uspešno realizovanje nastave broj učenika u grupi ne bi trebala da bude veća od 25 učenika. Optimalan broj učenika je 15-20 učenika

GRAĐANSKA I POLITIČKA PRAVA I PRAVO NA GRAĐANSKU INICIJATIVU

• Upoznavanje učenika sa suštinom građanskih prava i pravom na građansku inicijativu
• Sagledavanje uloge građana u ostvarivanju ljudskih prava u demokratskom društvu
• Sagledavanje neophodnosti i načina aktivnog učešća građana u demokratskom društvu

• Objasni pojam ljudskih prava
• Navede vrste ljudskih prava i objasni njihov sadržaj
• Analizira predstavljanje ljudskih prava u aktuelnim medijima
• Objasni ulogu pojedinca u zaštiti i ostvarivanju ljudskih prava
• Objasni pojam građanske inicijative
• Navede nadležnosti opštine i poslove kojima se ona bavi
• Razlikuje formalnu od neformalne inicijative
• Navede formu i sadržaj formalnog predloga građanske inicijative
• Navede strukturu, funkcionisanje, pravila i procedure rada Skupštine
• Izvede simulaciju zasedanja Skupštine poštujući sve procedure u procesu donošenja odluka na predlog građana
• Objasni pojam, karakteristike, ulogu i vrste udruživanja građana
• Identifikuje i analizira aktivnosti i akcije udruženja građana u svojoj lokalnoj zajednici.

• Pravo na građansku inicijativu
• Participacija građana u procesu donošenja odluka i pravo na samoorganizovanje građana
• Uloga nevladinih organizacija

Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
1. praćenje ostvarenosti ishoda

Okvirni broj časova po temama
• Demokratija i politika (4 časa)
• Građanin i društvo (8 časova)
• Građanska i politička prava i pravo na građansku inicijativu (10 časova)
• Planiranje konkretne akcije (8 časova)

PLANIRANJE KONKRETNE AKCIJE

• Podsticanje i osposobljavanje učenika za planiranje zajedničkih akcija i projekata u lokalnoj zajednici

• Identifikuje probleme u svojoj lokalnoj zajednici
• Analizira izabrane probleme, izučava ih
• Predlaže aktivnosti i diskutuje o njima sa ostalim članovima tima
• Sarađuje sa članovima tima i učestvuje u donošenju odluka
• Formuliše ciljeve i korake akcije
• Inicira aktivnosti, prati ih i ocenjuje
• Predstavi putem javne prezentaciju nacrt akcije i rezultate akcije

• Izbor problema
• Identifikacija mogućih rešenja
• Priprema nacrta akcije
• Realizacija akcije (van redovnih časova i učionice)
• Analiza realizovane akcije
• Predstavljanje rezultata akcije

CILJ

ISHODI NA KRAJU PRVOG RAZREDA
Učenik će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

SLUŠANJE
Osposobljavanje učenika za razumevanje usmenog govora

• razume kraće spontane dijaloge (do 7 replika / pitanja i odgovora), tekstove sa temama predviđenim nastavnim programom, koje čuje uživo, ili sa audio-vizuelnih zapisa
• razume opšti sadržaj i izdvoji ključne informacije iz kraćih i prilagođenih tekstova posle 2-3 slušanja
• razume i reaguje na odgovarajući način na usmene poruke u vezi sa ličnim iskustvom i sa aktivnostima na času (poziv na neku grupnu aktivnost, zapovest, uputstvo, događaj iz neposredne prošlosti, planovi za blisku budućnost, svakodnevne aktivnosti, želje i izbori, itd.).

OPŠTE TEME

Svakodnevni život (organizacija vremena, poslova, slobodno vreme)

Hrana i zdravlje (navike u ishrani, karakteristična jela i pića u zemljama sveta)

Poznati gradovi i njihove znamenitosti, regioni u matičnim zemljama

Sportovi i poznata sportska takmičenja

Život i dela slavnih ljudi

XX veka (iz sveta nauke, kulture, sporta, muzike)

Mediji (štampa, televizija, internet)

Interesantne životne priče i događaji

Svet kompjutera (rasprostranjenost, primena, korist i negativne strane)

Osnovna terminologija koja se odnosi na poslove iz domena opštih, pravnih i kadrovskih poslova

STRUČNE TEME

• Zanimanja, opisi poslova i zaduženja u domenu ugostiteljstva
• Vrste ugostiteljskih objekata i opisi usluga u ugostiteljstvu
• Pribor i oprema za rad u ugostiteljskom objektu
• Vrste namirnica, jela i poslastica
• Hrana po regijama, odlike nacionalnih kuhinja i običaja u ishrani.
• Način serviranja hrane i poslastica
• Mere održavanja higijene i kvaliteta
• Mere zaštite i održavanja čovekove okoline
• Čitanje, praćenje i vođenje propisane dokumentacija u domenu struke
• Poslovna komunikacija u pismenoj i usmenoj formi

KOMUNIKATIVNE FUNKCIJE

Predstavljanje sebe i drugih

Pozdravljanje (sastajanje, rastanak; formalno, neformalno, specifično po regionima)

Identifikacija i imenovanje osoba, objekata, boja, brojeva itd.)

Davanje jednostavnih uputstava i komandi

Izražavanje molbi i zahvalnosti

Izražavanje izvinjenja

Izražavanje potvrde i negiranje

Izražavanje dopadanja i nedopadanja

Izražavanje fizičkih senzacija i potreba

Iskazivanje prostornih i vremenskih odnosa

Davanje i traženje informacija i obaveštenja

Opisivanje i upoređivanje lica i predmeta

Izricanje zabrane i reagovanje na zabranu

Izražavanje pripadanja i posedovanja

Skretanje pažnje

Traženje mišljenja i izražavanje slaganja i neslaganja

Traženje i davanje dozvole

Iskazivanje čestitki

Iskazivanje preporuke

Izražavanje hitnosti i obaveznosti

Iskazivanje sumnje i nesigurnosti

GRAMATIČKI SADRŽAJI

Italijanski jezik

Učenici treba da razumeju i koriste:

1. Imenice - vlastite i zajedničke, odgovarajući rod, broj, sa determinativom: Signora/Signor Rossi, Maria, Anna, Federica, Giovanni, Riccardo, Belgrado, l’Italia, la Serbia, il Tirreno, l’Adriatico, le Alpi, gli Appennini; i miei genitori, mia madre, ll loro padre, il nostro paese, i vostri figli, questo studente, questa ragazza, quell’amico, quella casa.

Derivacija imenica i pravljenje složenih imenica. Ponavljanje gradiva iz prethodnih godina učenja.
Alternacija imenica (osnovni sufiksi za augmentativ, pejorativ, deminutiv i hipokoristike -ino, -one, -accio, -etto, -ello, -uccio, -otto).
Lažna alteracija (focaccia, fioretto, montone...)

2. Određeni član ispred datuma: Oggi è il 31 gennaio; ispred imena dana: La domenica non studio.

Upotreba člana uz vlastita imena, geografske pojmove, imena gradova i država, prezimena.
Upotreba člana uz prisvojni pridev i hipokoristike i uz lična imena (La mia cara sorellina; Dov’è la Lisa?).

Izražavanje tačnog vremena: Che ore sono? Sono le tre e mezzo. A che ora inizia lo spettacolo? Alle venti. I negozi sono aperti dalle 9 alle 20.

4. Partitivni član: Ho comprato un’etto di prosciutto. Voglio delle mele. Non mangio pane.

5. Zamenice za direktni i indirektni objekat: Marco e Ana sono tuoi amici? Non, non li conosco. Il libro? Scusi, lo porto domani. E tu Marco, hai scritto a tua sorella? No, non le ho scritto, non ho avuto tempo.
Zamenice za direktni i indirektni objekat, u paru, slaganje sa imperativom, infinitivom i ecco: Che bel libro! Me lo compri? Sì, te lo compro per il compleanno. Devo comprarti anche l’orologuo, arrivi sempre in ritardo! Dove ho messo il biglietto per il cinema? Me l’ha portato Maria ieri sera. Eccolo, l’ho messo in tasca. Gerundio presente + nenaglašene lične zamenice, refleksivne zamenice i rečce ci, ne.

6. Relativne zamenice, che i dove: Ho incontrato il professore di matematica che mi ha detto di portare i compiti domani. Siamo andati a casa in montagna dove abbiamo passato le vacanza l’anno scorso. Relativna zamenica cui. E’ il ragazzo di cui ti ho parlato. E’ l’amica con cui vado al cinema spesso.

Prideve - odgovarajući rod, broj, mesto, poređenje: un ragazzo grande, una ragazza grande, le persone simpatiche, un piore rosso, Giovanna è più alta della sua sorella, noi siamo meno veloci di voi. Giorgio è il più grande chiacchierone di noi tutti. Alteracija prideva. Najčešći frazeološki izrazi sa pridevima (sano come un pesce, lento come una lumaca, matto da legare, ubriaco fradicio...). Komparacija prideva, komparativ izjednačavanja Marco è alto come Paolo, komparativ uvećavanja Marco è più alto di Pietro, komparativ umanjivanja Marco e meno bravo di Anna.

7. Prisvojne prideve i zamenice: Dove sono le tue scarpe? Ecco le mie! Upotreba člana uz prisvojne prideve: Mia madre parla l’italiano. La mia sorellina non va ancora a scuola. Il loro fratello fa la sesta.

8. Brojeve: osnovne preko 1000, redne do 20: E’ un libro di cento pagine! Abito al settimo piano. Faccio la sesta.

9. Pitanja: Puoi venire a casa mia domani? Conosci la mia cugina? Che cosa aspettate? Dove andate? A che ora tornate a casa? E quando torni? Abiti qui? C’è qui il tuo indirizzo? Perché? Chi torna domani?

10. Negaciju: Io non mangio frutta. Tu non lo vedi domani.

11. Zapovedni način, za sva lica: Fa’ presto! Non tornare tardi ! Non andate via senza di me.Prego Signora, entri! Mi dia un etto di prosciutto e tre tosette, per favore! Imperativ sa nenaglašenim ličnim zamenicama: Guardalo! Portami il libro!

12. Modalne glagole: dovere, potere, violere i sapere, sa modalnom vrednošću, u svim vremenima. Devi partire subito. Sai nuotare? Upotreba pomoćnih glagola sa modalnim glagolima u složenim vremenima: Ho dovuto comprare l’aspirina. Sono dovuto andare a letto tardi. Slaganje nenaglašenih zamenica sa participom: Hai il nuovo quadreno? Ho dovuto comprarlo per le ore di matematica.

13. Kondicional glagola potere, volere, dovere: Vorrei un gelato alla frutta, per piacere. Potresti portarmi domani il tuo quaderno di matematica?Dovresti tornare a casa in tempo.

14. Glagolska vremena:
a. Presente Indicativo frekventnih glagola, računajući i povratne;
b. Congiuntivo Presente frekventnih glagola, vezana za medijaciju: Penso che Maria non capisca bene. Penso che non possa venire alle sei.
c. Passato prossimo i Imperfetto - građenje i kontrastiranje upotrebe: Dormivo quando è tornato Marco. L’ho conosciuto al mare, tanti anni fa, quando avevo appena cinque anni!
d. Futuro: Ragazzi, domani andremo tutti insieme a teatro. Giulia tornerà fra quattro mesi.
e. Gerundio presente. Građenje i upotreba u vremenskim i načinskim rečenicama Ho incontrato Marco tornando a casa. Maria andava a scuola mangiando il gelato.
f. Frazeološki izrazi sa glagolima (fumare come un turco, ridere come un matto, bere come una spugna...).
g. Hipotetički period: Realna pogodbena rečenica Se fa bel tempo vado in gita. Se farà bel tempo andrò in gita Irealna hipotetička rečenica sa imperfektom: Se faceva bel tempo andavo al mare.

15. Predloge i sažete članove: Vivo a Kragujevac, in Serbia; in luglio andiamo in vacanza a Belgrado; ieri siamo andati allo Zoo; ritorni dalla scuola a quest’ora? E’ in macchina, ariva a casa fra poco. Non faremo tardi al cinema, lo spettacolo inizia alle otto, ci aspetteranno a casa di Marco, ci andiamo tutti a piedi.

16. Priloge za vreme, mesto, način, količinu: prima, dopo, oggi, domani, sempre, qui, li, là, davanti, dietro, bene, male, poco, molto, tanro, troppo, più, meno. Položaj priloga u odnosu na glagol. Položaj priloga mai, sempre, ancora, già uz passato prossimo.
17. Rečce: Priloške vrednosti rečca ci i ne: Ci vado subito. Lui ci crede. Ci scherziamo tutti. Ne parlo spesso. Non ne penso nulla. Ne sono tornata ieri.
18. Veznike e, o, ma, se.

Oblici nastave
Predmet se realizuje kroz sledeće oblike nastave:

komunikativna nastava stranih jezika uz primenu tehnika rada u grupama i parovima, dodatnih sredstava u nastavi (AV materijali, IT, igre, autentični materijali, itd.), kao i uz primenu principa nastave po zadacima (task-based language teaching; enseñanza por tareas, handlungsorientierter FSU)

Mesto realizacije nastave

Nastava se realizuje u učionici ili odgovarajućem kabinetu

Preporuke za realizaciju nastave

slušanje i reagovanje na naloge i/ili zadatke u vezi sa tekstom koji čita nastavnik ili koji učenici čuju sa zvučnih zapisa

rad u parovima, malim i velikim grupama (mini-dijalozi, igra po ulogama, simulacije, itd.)

manualne aktivnosti (izrada panoa, prezentacija, zidnih novina, postera za učionicu ili roditelje i sl.)

debate i diskusije primerene uzrastu (N.B. debate predstavljaju unapred pripremljene argumentovane monologe sa ograničenim trajanjem, dok su diskusije spontanije i nepripremljene interakcije na određenu temu)

rešavanje "tekućih problema" u razredu, tj. dogovori i mini-projekti

obimniji projekti koji se rade u učionici i van nje u trajanju od nekoliko nedelja do čitavog polugodišta uz konkretno vidljive i merljive proizvode i rezultate

razvijanje jezičkih veština u domenu jezika struke, primenjivanjem istih strategija učenja kao i kod opšteg jezika i koristeći autentične ili adaptirane stručne tekstove (pisane ili usmene) prilagođene uzrastu, nivou znanja jezika i poznavanju struke

u prvom razredu zastupljeni su gramatički sadržaji koji su već obrađivani u osnovnoj školi, posebno oni predviđeni u materijalima koji opisuju nivoe A1 i A2 na osnovu deskriptora Zajedničkog evropskog okvira za žive jezike

gramatička građa predviđena Programom za prvi razred srednje škole dobija svoj smisao tek kada se dovede u vezu sa datim komunikativnim funkcijama i temama, i to u sklopu jezičkih aktivnosti razumevanja (usmenog) govora i pisanog teksta, usmenog i pismenog izražavanja i medijacije; polazište za posmatranje i uvežbavanje jezičkih zakonitosti jesu usmeni i pisani tekstovi različitih vrsta, dužine i stepena težine; koriste se, takođe, izolovani iskazi, pod uslovom da su kontekstualizovani i da imaju komunikativnu vrednost

planira se izrada dva pismena zadatka.

PISANJE
Osposobljavanje učenika za pisanje kraćih tekstova različitog sadržaja

• napiše povezane rečenice o nekim svakodnevnim aspektima iz svog okruženja
• napiše kraći izveštaj, opis nekog događaja ili rezime prethodnih dešavanja ili aktivnosti iz ličnog iskustva koristeći svakodnevne reči i fraze prilagođene komunikativnoj situaciji
• napiše veoma kratke formalne i neformalne tekstove (do 80 reči) koristeći standardne i konvencionalne formule pisanog izražavanja (pismo, obaveštenje, poruka)
• napiše kratke i jednostavne beleške u vezi sa trenutnim potrebama i planovima (spisak za kupovinu, poruke, spisak obaveza, zapisnik)
• piše elektronske poruke, SMS poruke, učestvuje u diskusijamana blogu ili forumu

GOVOR
Osposobljavanje učenika za kratko monološko izlaganje i za učešće u dijalogu na stranom jeziku

• usklađuje intonaciju, ritam i visinu glasa sa sopstvenom komunikativnom namerom i sa stepenom formalnosti govorne situacije
• pored informacija o sebi i svom okruženju opisuje u nekoliko rečenica poznatu radnju ili situaciju u sadašnjosti, prošlosti i budućnosti, koristeći poznate jezičke elemente (leksiku i morfosintaksičke strukture)
• prepričava i interpretira u nekoliko rečenica sadržaj pisanih, ilustrovanih i usmenih tekstova na teme predviđene nastavnim programom, koristeći poznate jezičke elemente (leksiku i morfosintaksičke strukture)
• u nekoliko rečenica daje svoje mišljenje i izražava stavove (dopadanje, nedopadanje, itd.), koristeći poznate jezičke elemente (leksiku i morfosintaksičke strukture).

ČITANJE
Osposobljavanje učenika za funkcionalno čitanje i razumevanje različitih, uzrasno i sadržajno primerenih vrsta tekstova radi informisanja, izvršavanja uputstava i ostvarenja estetskog doživljaja (čitanje radi ličnog zadovoljstva)

• razume kraće tekstove (do 120 reči), koji sadrže veliki procenat poznatih jezičkih elemenata, strukturalnih i leksičkih, a čiji sadržaj je u skladu sa razvojnim i saznajnim karakteristikama, iskustvom i interesovanjima učenika
• razume i adekvatno interpretira sadržaj ilustrovanih tekstova (stripove, TV program, raspored časova, bioskopski program, red vožnje, informacije na javnim mestima itd.) koristeći jezičke elemente predviđene nastavnim programom.

SOCIOKULTURNA KOMPETENCIJA
Sticanje i ovladavanje sociokulturnim kompetencijama neophodnim za pisanu i usmenu upotrebu jezika

u okviru polja svog interesovanja, znanja i iskustva, prepozna i razume sličnosti i razlike u pogledu navika (verbalna i neverbalna komunikacija), običaja, mentaliteta i institucija koje postoje između naše zemlje i zemalja čiji jezik uči

prepozna i razume najčešće prisutne kulturne modele svakodnevnog života zemlje i zemalja čiji jezik uči

prepozna i adekvatno reaguje na formalnost govorne situacije

adekvatno koristi najfrekventnije stilove i registre u vezi sa znanjima iz stranog jezika, ali i iz ostalih oblasti školskih znanja i životnih iskustava

adekvatno reaguje na pragmatičke funkcije govornih činova u ciljnom jeziku različite od onih u L1 (stepen formalnosti, ljubaznosti, kao i paralingvistička sredstva: gest, mimika, prostorni odnosi među govornicima, itd.)

učestvuje u svim vidovima moderne komunikacije (elektronske poruke, SMS poruke, diskusije na blogu ili forumu, društvene mreže)

koristi sve dosad navedene strategije razvoja komunikativnih kompetencija primenjujući jezik struke u skladu sa nivoom znanja jezika i potrebama

Nemački jezik

Učenici treba da razumeju i koriste:

1. Imenice - u nominativu, akuzativu, dativu i genitivu (za izražavanje posesivnih odnosa: das Haus meiner Eltern).
Množina imenica na -en, -e, -, -er, -s, -ø (sa preglasom - umlautom i bez njega): Freundinnen, Schuhe, Kinder, -Kinos, -Schüler.
Supletivnu množinu: die Schneefälle, die Sportarten.
a. vlastite imenice, posebno imena ljudi i geografski nazivi nemačkog govornog područja: Martin, Klaus, Jürgen, Maraike, Elke, Saskia etc.; Europa, Österreich, der Rhein, die Alpen.
b. zajedničke imenice muškog, ženskog i srednjeg roda: der Schüler, die Lehrerin, das Kind
v. brojive i nebrojive imenice: die Rose, der Kakao

2. Član: određeni, neodređeni i nulti

a) Određeni član:
- razlika između neodređenog i određenog člana u širem kontekstu (neodređeno i nepoznato: određeno i poznato): Klaus hat eine neue Jacke. Die Jacke ist gelb.
- kontrahovani (sažeti) član:
- uz glagole kretanja: ins Bett gehen, zur Schule gehen, ans Meer fahren, ins Gebirge fahren
- uz godišnja doba: im Sommer
- uz strane sveta: im Norden
- uz doba dana: am Vormittag
- uz datume: am 6. März
- uz geografske pojmove (nazivi planina, mora, reka, jezera, država koje su muškog ili ženskog roda ili u množini)
Der Kopaonik, am Mittelmeer, die Save, Frankfurt am Main, in die Schweiz, aus den USA...

b) Neodređeni član u izrazima: einen Spaziergang machen, eine Frage stellen

g) Nulti član:
- uz nazive sportova: Fußball spielen, Gymnastik treiben
- uz nazive muzičkih instrumenata: Klavier spielen
- u izrazima: zu Fuß gehen, zu Hause sein, nach Hause gehen
- uz geografske pojmove nach Italien, in Berlin
- uz nazive zanimanja i nacionalnosti posle glagola sein i werden: Er ist Lehrer, Italiener, Sie wird blad Krankenschwester.

3. Pokazne, prisvojne, upitne i najfrekventnije neodređene determinative u nominativu, genitivu, dativu i akuzativu: diese Stadt, mein Ball, welches Haus, einige Schüler, manche Lehrer.

4. Prideve u slaboj, jakoj i mešovitoj promeni (ein hübsches Kind, das hübsche Kind, hübsche Kinder)
Prideve u komparativu i superlativu:
- pravilne poredbene oblike: billig, billiger, der (die, das) billigste
- nepravilne poredbene oblike (gut/besser/der (die, das) beste; lang/länger/der, die, das längste).

a. Izvedene prideve sa nastavcima -bar, -lich i -ig: lesbar, sommerlich, windig (receptivno).

b. Prideve koji izražavaju nacionalnu pripadnost i to najfrekventnije (Serbisch, Österreichisch)

v. Prideve izvedene od imena grada (Belgrader, Hamburger).

5. Lične zamenice u nominativu, akuzativu i dativu: ich, mir, mich.
Prisvojne zamenice: meiner, deiner

6. Frekventne predloge:

a) za označavanje položaja u prostoru: auf dem Tisch, unter dem Stuhl, zwischen den Bänken, hinter der Schule, vor dem Theater, dem Kino gegenüber.
b) za pravac kretanja: zum Arzt, nach Deutschland, in die Stadt
v) za vreme: vor dem Essen, nach der Schule, während der Stunde
d) za poreklo: aus der Schweiz
đ) za sredstvo: mit dem Taxi
e) za namenu: für Kinder
f) za uzrok: wegen des Regens, auf Grund meiner Zeugnisse

7. Glagole (potvrdne, upitne i odrične oblike) u sledećim vremenima:
a) prezent slabih i jakih glagola; prezent najfrekventnijih glagola sa naglašenim i nenaglašenim prefiksima
b) preterit slabih i najfrekventnijih jakih glagola
v) perfekt slabih i najfrekventnijih jakih glagola; perfekt najfrekventnijih glagola sa naglašenim i nenaglašenim prefiksima
g) futur
d) konjunktiv preterita za postavljanje učtivih pitanja i izražavanje želje (bez gramatičkih objašnjenja):
Ich hätte gern einen Apfelstrudel. Ich würde dich gern mal am Sonntag besuchen.
- najfrekventniji glagoli sa predložnom dopunom
- povratni glagoli: sich waschen, sich die Hände waschen

8. Priloge i priloške odredbe (i receptivno i produktivno)
a) za vreme: gestern, vor einer Woche, letztes Jahr, morgen.
b) za mesto i pravac kretanja: da hinten, geradeaus, nach links.
v) za način: zufällig.
g) za učestalost: oft, einmal, jeden Tag, zweimal im Monat, üblich.

9. Brojeve
Proste brojeve preko 1000. Redne brojeve do 100. Godine.

10. Upitne rečenice:
a. koje zahtevaju odgovore Ja/Nein;
b. sa upitnim rečima na w-: wer, was, wann, wo, warum, womit, wie oft, wie viel.

11. Veznike za naporedne rečenice (receptivno i produktivno): und, aber, oder, denn.
Veznike za zavisno-složene rečenice; relativne zamenice i priloge (receptivno i produktivno): weil, ob, dass, weil, wenn, als

12. Redosled elemenata u potvrdnim, odričnim, upitnim i složenim rečenicama: Ich fahre morgen nach Berlin. Ich fahre nicht nach Berlin. Fährst du auch nach Berlin? Wer fährt nach Berlin? Ich weiß nicht, ob ich nach Berlin fahre.

Ruski jezik

Učenici treba da razumeju i koriste:

1) Izgovor i beleženje akcentovanih i redukovanih samoglasnika o i a. Izgovor i beleženje suglasničkih grupa - asimilacija suglasnika po zvučnosti. Pojam fonetske reči.
Osnovni tipovi intonacionih onstrukcija u okviru složene rečenice.

2) Slaganje subjekta (imenica, zamenica) i imenskog predikata: Я уверена (уверен) в том, что…Я согласна (согласен). Это новое пальто.
3) Osnovni pojmovi o značenju i upotrebi glagolskog vida i sistema glagolskih vremena: Анна(Вова) читает... вчера читала Вера (вчера читал Дима)... завтра будет читать Мила (Толя)...я прочитала (прочитал)...мы (вы, они) прочитали… я прочитаю...ты прочитаешь.
4) Upotreba sadašnjeg i prošlog vremena glagola хотеть, бежать, бегать,ехать,ездить,идти, ходить, лететь, летать, плыть, плавать.,
5) Iskazivanje zapovesti: Читай (читайте) вслух! Давайте повторим! Сядьте! Смотри не опоздай! По газонам не ходить!
6) Iskazivanje negacije: Ученик пишет не карандашом, а ручкой. Нет, она не придет. Никого(ничего) не вижу. Ни о ком(чем) не думаю.
7) Iskazivanje načina vršenja radnje: хорошо учиться, писать по-русски..; рассказать своими словами, написать без ошибок.
8) Iskazivanje vremenskih odnosa: сейчас, теперь, всегда, никогда; в среду, в сентябре, в 2008 году.
9) Iskazivanje mesta i pravca: сидеть дома, идти домой; в чем, во что; за чем, за что; быть у врача, прийти от врача; идти по городу(по улице).
10) Upotreba glagola kretanja идти, ходить u prenesenim značenjima: снег идет; часы идут; костюм тебе идет; идет!

Francuski jezik

Učenici treba da razumeju i koriste1:

1. Sredstva za naglašavanje rečeničnih delova c’est... quiic’est... que: C’est Pierre qui va le faire; c’est toi que j’aime.

2. Sredstva koja ukazuju na lice:
a) naglašene lične zamenice posle predloga: On peut aller chez moi; Je peux m’asseoir à côté de vous? Je n’ai jamais été chez eux;
b) naglašene lične zamenice posle pozitivnog imperativa: Regarde-moi ! Ouvre-lui ! Téléphonez-leur !

3. Aktualizatore imenice:
a) vrednosti određenog član - generalizacija: Les enfants aiment les jeux de société; specifikacija: Le frère de Mia aime jouer au Scrabble;
b) izostavljanje člana: natpisi (Pâtisserie), vrste proizvoda (Chocolat, Savon de Marseille), spiskovi (lait, beurre, baguette, jambon, fromage blanc); ispred imenici u poziciji atributa: Elle est médecin; Il est boulanger;
v) demonstrative (zamenice): celui-ci/là; celle-ci/là (kao odgovor na pitanje Lequel? / Laquelle?); Cette moto? C’est celle de mon grand frère;
g) posesive (zamenice): le mien/la mienne; le tien/la tienne; le sien/la sienne;
d) kvantifikatore un peu de / beaucoup de; pas assez de / assez de / trop de.

4. Modalitete rečenice:
a) negaciju (infinitiva): Ne pas ouvrir les fenêtres; Ne pas se pencher;
b) interogaciju: upitnu morfemu n’est-ce pas? inverziju (receptivno): Avez-vous compris? Voulez-vous essayer?

5. Parcijalno direktno i indirektno pitanje: Quand est-ce qu’on part? Il demande quand on part; Où sont mes affaires? Elle demande où sont ses affaires. (Simultanost radnji).

6. Sredstva za iskazivanje prostornih odnosa:
a) priloški i drugi izrazi: par terre, au milieu, au centre, dehors, dedans;
b) priloške zamenice en i y: Tu vas à Nice? Non, j’en viens. Tu vas souvent à la campagne? J’y vais chaque été.

7. Kvalifikaciju:
a) mesto prideva petit, grand, jeune, vieux, gros, gentil, beau, joli, long, bon, mauvais;
b) promena značenja nekih prideva u zavisnosti od mesta: Un grand homme / un homme grand; un brave homme / un homme brave.

8. Sredstva za iskazivanje vremenskih odnosa:
a) predlozi dans, depuis i izraz il y a: Je pars dans deux jours; On estici depuis lundi; Nous sommes arrivés il y a trois jours;
b) iskazivanje simultanosti i budućnosti u prošlosti: Ce jour-là il est venu me dire qu’il partait; il m’a dit qu’il allait déménager; il a promis qu’il nous écrirait.

9. Glagolske načine i vremena:
- indikativ (utvrđivanje gradiva iz šestog razreda): prezent, složeni perfekt, imperfekt, futur prvi indikativa, kao i perifrastične konstrukcije: bliski futur, progresivni prezent, bliska prošlost;
- il faut que, je veux que, j’aimerais que praćeni prezentom subjunktiva glagola prve grupe (Il faut que tu racontes ça à ton frère), kao i receptivno: Il faut que tu fasses/ que tu ailles/ que tu sois/ que tu lises/ que tu saches/ que tu écrives;
- prezent kondicionala: Si mes parents me laissaient partir, je viendrais avec toi !
- imperativ (receptivno): aie un peu de patience, n’ayez pas peur;
- receptivno (radi razumevanja priča i bajki): oblici prostog perfekta (treće lice jednine i treće lice množine).

10. Sredstva za iskazivanje pogodbe: Si tu as le temps, viens à la maison; On ira voir le match si tu finis tes devoirs.

Španski jezik

1. Imenice - receptivno i produktivno
a. Vlastite imenice, imena ljudi i geografski nazivi hispanskog govornog područja
Miguel, María, Pedro, Elena, Juan, etc.; España, América Hispánica/Latina, etc.

b. Zajedničke imenice s promenom u članu i drugim determinativima - (el libro, este libro, mi libro, los libros, estos libros, mis libros)

2. Pridevi - receptivno i produktivno

a. Poređenje prideva: comparativo y superlativo relativo: más bonito que, el más bonito
b. Pridevi sa apokopom: un gran actor, un buen amigo

3. Lične zamenice - receptivno i produktivno
a. u funkciji subjekta: yo, tú, él, ella, nosotros, vosotros, ellos, ellas, Usted, Ustedes
b. u funkciji objekta, nenaglašene: me, te, le, la, lo, nos, os, les, las, los
v. u funkciji objekta, naglašene: a mí, a ti, a él, a ella, a nosotros, a vosotros, a Usted, a Ustedes
g. zamenice: se (povratni glagoli i glagoli sa "leksičkim se"): lavarse; tratarse de...

4. Predlozi - receptivno i produktivno
de, a, sin, con, conmigo, contigo, sobre/encima de, bajo/debajo de, cerca de, lejos de, etc.

5. Glagoli:

a. Sadašnje vreme pravilnih glagola -ar, -er, -ir i najfrekventnijih glagola sa promenom u osnovi: decir, traer, poner, etc. Presente del indicativo - i receptivno i produktivno u svim glagolskim licima
b. Estar + gerundio - i receptivno i produktivno u svim glagolskim licima
(- ¿Qué estás haciendo? - Estoy leyendo el periódico.)

v. Imperativo i presente del subjuntivo gore navedenih glagola (u negiranim imperativnim konstrukcijama i u formalnom stilu obraćanja: habla/hable/hablad/hablen/no hables/no hablen/no habléis) - i receptivno i produktivno

g. Prošla vremena (indikativ i subjunktiv u dole navedenim konstrukcijama): Pretérito perfecto simple (pretérito indefinido); Pretérito imperfecto; Pretérito perfecto compuesto, Pretérito pluscuamperfecto: - frekventni pravilni glagoli i određeni broj najfrekventnijih nepravilnih glagola u svim glagolskim licima (hablar, comer, beber, pensar, trabajar, escribir, leer, vivir, jugar, viajar, estudiar// ser, estar, tener, ir, traer, decir, venir, etc...) - i receptivno i produktivno

El fin de semana pasado visité a mis abuelos.
Lo siento, se me olvidó la tarea en casa.
Cuando era pequeña, me gustaba jugar con las muñecas.
¿Has terminado la tarea?
Me dijo que lo había hecho.

d. Modalni glagoli (u gore navedenim glagolskim vremenima) - i receptivno i produktivno kao kompletne fraze, u konstrukcijama sa infinitivom i sa imenskim dodacima: poder, querer, saber, tener que, gustar

Me gusta este libro.
¿Puedo salir?
Quiero viajar a México.
Tengo que estudiar mucho.

đ. Bezlične konstrukcije sa subjunktivom - receptivno i produktivno

Es importante que estudies lenguas extranjeras.
Es necesario que duermas bien.

e. Lične konstrukcije sa prezentom subjunktiva - receptivno i produktivno

Te recomiendo que viajes a España.

ž. Futur (i receptivno i produktivno) samo pravilnih glagola i najfrekventnijih glagola sa redukcijom osnove

Este verano viajaré a España.
Te lo diré mañana.

z. Osnovni glagolski izrazi - receptivno i produktivno

tener que + infinitivo/, deber + infinitivo, hay que + infinitivo, hay+ imenica (hay mucha gente aquí)

i. Osnovni glagolski izrazi za uvođenje zavisnih rečenica u procesu medijacije: Pienso que, Dice que,...

Pienso que le gusta esta película.
Dice que te va a prestar el libro.

j. Osnovni principi slaganja vremena (prvenstveno receptivno):

Me dijo que vendría.
Me dijo que lo había hecho.

k. Kondicionalne rečenice (prvenstveno receptivno):

Si tengo mucho dinero, viajaré a España.
Si tuviera mucho dinero, viajaría a España.
Si hubiera tenido mucho dinero, habría viajado a España.

6. Prilozi - receptivno i produktivno
a. Formiranje priloga pomoću sufiksa - mente (iz osnovnog rečnika).
b. Prilozi za vreme: ahora, siempre, a menudo, con frecuencia, nunca, a veces, de vez en cuando, etc...
v. Prilozi za količinu: mucho, poco, bastante, suficiente(mente).
g. Prilozi za način: bien, mal, así, de tal manera, rápido, despacio, voluntariamente.
d. Prilozi i predloški izrazi za mesto i pravac kretanja: aquí, allí, en la calle, en casa, a casa, a clase, etc.

7. Brojevi: osnovni do 10000

8. Upitne rečenice - receptivno i produktivno
a. sa upitnom reči (¿Quién?, ¿Cuándo?, ¿Cómo?, ¿Dónde?, etc.),
b. koje zahtevaju odgovora da/ne (sí/no)

9. Negacija - receptivno i produktivno
No trabaja hoy.
No quiero ir al cine esta tarde.

CILJ

ISHODI NA KRAJU DRUGOG RAZREDA
Učenik će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

SLUŠANJE
Osposobljavanje učenika za razumevanje usmenog govora

• razume kraće dijaloge (do 10 replika / pitanja i odgovora), druge vrste tekstova o temama predviđenim nastavnim programom, koje čuje uživo, ili sa audio-vizuelnih zapisa;
• razume opšti sadržaj i izdvoji ključne informacije iz kraćih i prilagođenih tekstova posle 1-2 slušanja;
• razume i reaguje na odgovarajući način na usmene poruke u vezi sa ličnim iskustvom i sa aktivnostima u poslovnom okruženju

OPŠTE TEME

• Svakodnevni život (komunikacija među mladima, generacijski konflikti i načini prevazilaženja, međuvršnjačka podrška)
• Obrazovanje (obrazovanje u zemljama čiji se jezik uči, školovanje koje priprema za studije ili svet rada, obrazovanje za sve)
• Poznati regioni u zemljama čiji se jezik uči, njihova obeležja
• Kulturni život (manifestacije koje mladi rado posećuju u zemlji i zemljama čiji se jezik uči, međunarodni projekti i učešće na njima)
• Zaštita čovekove okoline (akcije na nivou grada, škole, volonterski rad)
• Mediji (štampa, televizija, elektronski mediji)
• Interesantne životne priče i događaji
• Svet kompjutera (mladi i društvene mreže)

STRUČNE TEME

• Zanimanja, opisi poslova i zaduženja u domenu ugostiteljstva
• Vrste ugostiteljskih objekata i opisi usluga u ugostiteljstvu
• Pribor i oprema za rad u ugostiteljskom objektu
• Vrste namirnica, jela i poslastica
• Hrana po regijama, odlike nacionalnih kuhinja i običaja u ishrani.
• Način serviranja hrane i poslastica
• Mere održavanja higijene i kvaliteta
• Mere zaštite i održavanja čovekove okoline
• Čitanje, praćenje i vođenje propisane dokumentacija u domenu struke
• Poslovna komunikacija u pismenoj i usmenoj formi

KOMUNIKATIVNE FUNKCIJE

Predstavljanje sebe i drugih

Pozdravljanje (sastajanje, rastanak; formalno, neformalno, specifično po regionima)

Identifikacija i imenovanje osoba, objekata, boja, brojeva itd.)

Davanje jednostavnih uputstava i komandi

Izražavanje molbi i zahvalnosti

Izražavanje izvinjenja

Izražavanje potvrde i negiranje

Izražavanje dopadanja i nedopadanja

Izražavanje fizičkih senzacija i potreba

Iskazivanje prostornih i vremenskih odnosa

Davanje i traženje informacija i obaveštenja

Opisivanje i upoređivanje lica i predmeta

Izricanje zabrane i reagovanje na zabranu

Izražavanje pripadanja i posedovanja

Skretanje pažnje

Traženje mišljenja i izražavanje slaganja i neslaganja

Traženje i davanje dozvole

Iskazivanje čestitki

Iskazivanje preporuke

Izražavanje hitnosti i obaveznosti

Iskazivanje sumnje i nesigurnosti

GRAMATIČKI SADRŽAJI

ITALIJANSKI JEZIK
Učenici treba da razumeju i koriste:

1. Imenice - vlastite i zajedničke, odgovarajući rod, broj, sa determinativom: Signora/Signor Rossi, Maria, Anna, Federica, Giovanni, Riccardo, Belgrado, l’Italia, la Serbia, il Tirreno, l’Adriatico, le Alpi, gli Appennini; i miei genitori, mia madre, ll loro padre, il nostro paese, i vostri figli, questo studente, questa ragazza, quell’amico, quella casa.

2. Određeni član ispred datuma: Oggi è il 31 gennaio; ispred imena dana: La domenica non studio.

3. Partitivni član: Ho comprato un’etto di prosciutto. Voglio delle mele. Non mangio pane.

4. Zamenice za direktni i indirektni objekat: Marco e Ana sono tuoi amici? Non, non li conosco. Il libro? Scusi, lo porto domani. E tu Marco, hai scritto a tua sorella? No, non le ho scritto, non ho avuto tempo.

5. Prideve - odgovarajući rod, broj, mesto, poređenje: un ragazzo grande, una ragazza grande, le persone simpatiche, un piore rosso, Giovanna è più alta della sua sorella, noi siamo meno veloci di voi. Giorgio è il più grande chiacchierone di noi tutti.

6. Brojeve: osnovne preko 1000, redne do 20: E’ un libro di cento pagine! Abito al settimo piano. Faccio la quinta.

7. Pitanja: Puoi venire a casa mia domani? Conosci la mia cugina? Che cosa aspettate? Dove andate? A che ora tornate a casa? E quando torni? Abiti qui? C’è qui il tuo indirizzo? Perché? Chi torna domani?

8. Negaciju: Io non mangio frutta. Tu non lo vedi domani.

9. Zapovedni način: Fa’ presto! Non tornare tardi ! Non andate via senza di me.

10. Kondicional glagola potere i volere: Vorrei un gelato alla frutta, per piacere. Potresti portarmi domani il tuo quaderno di matematica?

11. Glagolska vremena:
- Presente Indicativo frekventnih glagola, računajući i povratne (alzarsi, lavarsi) i bezličnih glagola (piovere, nevicare);
- Passato prossimo i Imperfetto - građenje i kontrastiranje upotrebe: Dormivo quando è tornato Marco. L’ho conosciuto al mare, tanti anni fa, quando avevo appena cinque anni!
- Futuro: Ragazzi, domani andremo tutti insieme a teatro. Giulia tornerà fra quattro mesi.

12. Predloge i sažete članove: Vivo a Kragujevac, in Serbia; in luglio andiamo in vacanza a Belgrado; ieri siamo andati allo Zoo; ritorni dalla scuola a quest’ora? E’ in macchina, ariva a casa fra poco. Non faremo tardi al cinema, lo spettacolo inizia alle otto, ci aspetteranno a casa di Marco, ci andiamo tutti a piedi.

13. Priloge za vreme, mesto, način, količinu: prima, dopo, oggi, domani, sempre, qui, li, là, davanti, dietro, bene, male, poco, molto, tanro, troppo, più, meno.

14. Veznike e, o, ma.

NEMAČKI JEZIK

Učenici treba da razumeju i koriste:

1. Imenice - u nominativu, akuzativu, dativu i genitivu (za izražavanje posesivnih odnosa: das Haus meiner Eltern).
Množina imenica na -en, -e, -er, -s, -ø: Freundinnen, Schuhe, Kinder, -Kinos, -Schüler.
Supletivna množina: die Schneefälle, die Sportarten.

a. vlastite imenice, posebno imena ljudi i geografski nazivi nemačkog govornog područja
Martin, Klaus, Jürgen, Maraike, Elke, Saskia etc.; Europa, Österreich, der Rhein, die Alpen.
b. zajedničke imenice muškog, ženskog i srednjeg roda: der Schüler, die Lehrerin, das Kind
v. brojive i nebrojive imenice: die Rose, der Kakao

2. Član: određeni, neodređeni i nulti

a) Određeni član:
- razlika između neodređenog i određenog člana u širem kontekstu (neodređeno i nepoznato: određeno i poznato): Klaus hat eine neue Jacke. Die Jacke ist gelb.
- kontrahovani (sažeti) član:
- uz glagole kretanja: ins Bett gehen, zur Schule gehen, ans Meer fahren, ins Gebirge fahren
- uz godišnja doba: im Sommer
- uz strane sveta: im Norden
- uz doba dana: am Vormittag
- uz datume: am 6. März

b) Neodređeni član u izrazima: einen Spaziergang machen, eine Frage stellen

g) Nulti član:
- uz nazive sportova: Fußball spielen, Gymnastik treiben
- uz nazive muzičkih instrumenata: Klavier spielen
- u izrazima: zu Fuß gehen, zu Hause sein, nach Hause gehen

3. Pokazne, prisvojne, upitne i najfrekventnije neodređene determinative: diese Stadt, mein Ball, welches Haus, einige Schüler, manche Lehrer.

4. Prideve u slaboj, jakoj i mešovitoj promeni (ein hübsches Kind, das hübsche Kind, hübsche Kinder)
Poređenje prideva
- pravilno poređenje: billig, billiger, der (die, das) billigste
- nepravilno poređenje prideva (gut/besser; viel/mehr).

a. Izvedene prideve sa nastavcima -bar, -lich i -ig: lesbar, sommerlich, windig (receptivno).

b. Prideve koji izražavaju nacionalnu pripadnost i to najfrekventnije (Serbisch, Österreichisch)

v. Prideve izvedene od imena grada (Belgrader, Hamburger).

3. Lične zamenice u nominativu, akuzativu i dativu: ich, mir, mich.
Prisvojne zamenice: meiner, deiner

5. Frekventne predloge:

a) za označavanje položaja u prostoru: auf dem Tisch, unter dem Stuhl, zwischen den Bänken, hinter der Schule, vor dem Theater, dem Kino gegenüber.
b) za pravac kretanja: zum Arzt, nach Deutschland, in die Stadt
v) vreme: um 10.00 Uhr, am 3. Oktober, im März,
g) doba dana, godišnje doba: am Abend, im Frühjahr,
d) poreklo: aus der Schweiz
đ) sredstvo: mit dem Taxi
e) namena: fur Kinder

6. Glagole (potvrdni, upitni i odrični oblici) u sledećim vremenima:
a) prezent slabih i jakih glagola
b) preterit pomoćnih i modalnih glagola
v) perfekt slabih i najfrekventnijih jakih glagola
g) futur
d) konjunktiv preterita modalnih glagola za postavljanje učtivih pitanja i izražavanje želje (bez gramatičkih objašnjenja):
Möchtest du einen Apfel? Möchtest du heute mit mir ins Kino gehen?
- glagoli sa predložnom dopunom: warten auf, hoffen auf, sich freuen über/auf.
- povratni glagoli: sich waschen

7. Prilozi i priloške odredbe (i receptivno i produktivno)

a) za vreme: gestern, vor einer Woche, letztes Jahr, morgen.
b) za mesto i pravac kretanja: da hinten, geradeaus, nach links.
v) za način: zufällig.
g) za učestalost: oft, einmal, jeden Tag, zweimal im Monat, üblich.
8. Brojeve

Proste brojeve preko 1000. Redne brojeve do 30. Godine.

9. Upitne rečenice:
a. koje zahtevaju odgovore Ja/Nein;
b. sa upitnim rečima na w-: wer, was, wann, wo, warum, womit, wie oft, wie viel.

10. Veznike za naporedne rečenice (receptivno i produktivno): und, aber, oder, denn.
Veznike za zavisno-složene rečenice (receptivno); relativne zamenice i priloge (receptivno): weil, ob.

11. Redosled elemenata u potvrdnim, odričnim, upitnim i složenim rečenicama: Ich fahre morgen nach Berlin. Fährst du auch nach Berlin? Wer fährt nach Berlin. Ich weiß nicht, ob ich nach Berlin fahre.

RUSKI JEZIK

Učenici treba da razumeju i koriste:

1) Relaciju slovo-glas i razlikovanje glasova i slova u ruskom jeziku; osnovna obeležja suglasničkog i samoglasničkog sistema ruskog jezika: izgovor glasova koji se beleže slovima ж, ш, ч, щ, л; izgovor i beleženje parnih tvrdih i mekih, zvučnih i bezvučnih suglasnika; izgovor i beleženje akcentovanih i redukovanih samoglasnika; izgovor glasova u grupama чт, сч, зч, сш, зш, стн, здн. Osnovne tipove izjavne i upitne intonacione konstrukcije.

2) Slaganje subjekta (imenica) i prostog glagolskog predikata (lični glagolski oblik): Вова читает. Миша читал. Маша читала.

3) Glagol u funkciji prostog glagolskog predikata - prezent glagola prve i druge konjugacije, perfekat: я читаю, ты читаешь, я люблю, ты любишь, он говорил, она писала, они рассказывали...

4) Imenice u funkciji imenskog dela predikata: Я ученица. Мама - врач.

5) Oblike ličnih zamenica u funkciji subjekta: Меня зовут Аня. Мне одиннадцать лет.

6) Slaganje broja i imenice: один дом, два (три, четыре) дома, пять домов; одна парта, две (три, четыре) парты, пять парт; один год, два (три, четыре) года, пять лет.

6) Slaganje imenica i pridevskih reči: красный свет, Новый год, зеленая доска, большая елка, вкусное яблоко, синее пальто.

7) Iskazivanje pitanja: Кто он? Что тут? А дом? И двор ваш?

8) Iskazivanje posesivnosti: У меня есть...У меня нет...

9) Iskazivanje vremenskih odnosa: Который час? Ровно час; пять минут второго; половина второго; без пяти два.
Какое сегодня число? Первое февраля.

10) Iskazivanje prostornih odnosa (pravac i mesto): куда, где, когда; к врачу, на улицу, в автобус; у парты, на кухне, в городе; налево, направо, прямо.

11) Iskazivanje imperativnosti (2. lice jednine i množine): читай, читайте; скажи, скажите; познакомьтесь!

12) Konstrukcije s osnovnim glagolima kretanja: Я иду в школу. Куда идет этот автобус? Ты едешь на автобусе. Куда едут Миша и Саша?

FRANCUSKI JEZIK

Učenici treba da razumeju i koriste:
1. Imenice - vlastite i zajedničke, odgovarajući rod, broj, sa determinativom: Madame/Monsieur Mercier, Sylvie, Dominique, Jean-Pierre, Paris, Belgrade, la France, la Serbie, l’océan Atlantique, les Alpes; mes parents, leur mère, notre pays, vos enfants, cet élève, quelle maison?

2. Određeni član ispred datuma: Aujourd’hui c’est le 31 janvier; ispred imena dana: Le mardi je fais du tennis.

3. Partitivni član: J’ai acheté de la crème solaire.

4. Zamenicu on: On va au cinéma? En Suisse, on parle allemand, français et italien.

5. Zamenice za direktni i indirektni objekat: Tes amis? Je ne les connais pas! Mon livre? Et à ta soeur, tu lui as écrit? Samo receptivno: Je te le prête avec plaisir !

6. Prideve - odgovarajući rod, broj, mesto, poređenje: un grand garçon, une grande fille, des personnes sympathiques, une fleur rouge, Sylvie est plus grande que sa soeur; nous sommes plus rapides que vous.

7. Brojeve: osnovne preko 1000, redne do 20: C’est un livre de cent pages! J’habite au sixième étage.

8. Pitanja: Est-ce que tu peux venir tout de suite? Tu connais ma cousine? Qu’est-ce que vous attendez?! Il vient quand? Tu habites où? C’est quoi ton nom / ton adresse…? Pourquoi…?

9. Negaciju: Elle ne vient pas avec nous? Je n’ai pas de frère.

10. Zapovedni način: Viens avec Pierre! Ne partez pas sans moi!

11. Kondicional glagola pouvoir i vouloir: Je voudrais un kilo de pommes, s’il vous plait. Est-ce que tu pourrais me prêter ton portable?

12. Glagolska vremena:
- prezent indikativa frekventnih glagola, računajući i povratne (se lever, se coucher) i unipersonalne (pleuvoir, neiger);
- složeni perfekt i imperfekt - građenje i kontrastiranje upotrebe: Nous nous sommes rencontrés sur une plage quand nous avions quatre ans! Je dormais quand le téléphone a sonné.
- futur prvi: Nous déménagerons cet été. Nous irons chez ma grand-mère.

13. Konstrukciju il faut sa infinitivom: Il faut acheter des jus, préparer des sandwiches, décorer la salle…
14. Predloge i sažete članove: J’habite à Kragujevac, en Serbie; nous allons passer nos vacances en Belgique; nous sommes allés au zoo; il rentre du stade/de l’école à quelle heure? il y a un petit chat dans la rue, il est sous la voiture, je vais le mettre sur la fenêtre, c’est pour toi.

15. Priloge za vreme, mesto, način, količinu: avant, après, aujourd’hui, hier, demain, toujours, ici, là, devant, derrière, bien, mal, vite, doucement, gentiment, beaucoup, moins, plus, itd.

16. Veznike et, ou, mais.

ŠPANSKI JEZIK

1. Imenice - receptivno i produktivno

a. Vlastite imenice, posebno imena ljudi i geografski nazivi hispanskog govornog područja
Miguel, María, Pedro, Elena, Juan, etc.; España, América Hispánica/Latina, etc.

b. Zajedničke imenice s promenom u članu i drugim determinativima - (el libro, este libro, mi libro, los libros, estos libros, mis libros)

2. Pridevi - receptivno i produktivno

a. Poređenje prideva: comparativo y superlativo relativo: más bonito que, el más bonito
b. Pridevi sa apokopom: un gran actor, un buen amigo

3. Lične zamenice - receptivno i produktivno
a. u funkciji subjekta: yo, tú, él, ella, nosotros, vosotros, ellos, ellas, Usted, Ustedes
b. u funkciji objekta, nenaglašene: me, te, le, la, lo, nos, os, les, las, los
v. u funkciji objekta, naglašene: a mí, a ti, a él, a ella, a nosotros, a vosotros, a Usted, a Ustedes
g. zamenice: se (povratni glagoli i glagoli sa "leksičkim se"): lavarse; tratarse de...

4. Predlozi (i receptivno i produktivno)
de, a, sin, con, conmigo, contigo, sobre/encima de, bajo/debajo de, cerca de, lejos de, etc.

5. Glagoli:

a. Sadašnje vreme pravilnih glagola -ar, -er, -ir i najfrekventnijih glagola sa promenom u osnovi: decir, traer, poner, etc. Presente del indicativo - i receptivno i produktivno u svim glagolskim licima

b. Imperativo i presente del subjuntivo gore navedenih glagola (u negiranim imperativnim konstrukcijama i u formalnom stilu obraćanja: habla/hable/hablad/hablen/no hables/no hablen/no habléis) - i receptivno i produktivno

v. Prošla vremena (samo u indikativu): Pretérito perfecto simple (pretérito indefinido); Pretérito imperfecto; Pretérito perfecto compuesto: - frekventni pravilni glagoli i određeni broj najfrekventnijih nepravilnih glagola u svim glagolskim licima (hablar, comer, beber, pensar, trabajar, escribir, leer, vivir, jugar, viajar, estudiar// ser, estar, tener, ir, traer, decir, venir, etc...) - i receptivno i produktivno kao kompletne fraze
El fin de semana pasado visité a mis abuelos.
Lo siento, se me olvidó la tarea en casa.
Cuando era pequeña, me gustaba jugar con las muñecas.
¿Has terminado la tarea?

g. Modalni glagoli (u gore navedenim glagolskim vremenima) - i receptivno i produktivno kao kompletne fraze, u konstrukcijama sa infinitivom i sa imenskim dodacima: poder, querer, saber, tener que, gustar
Me gusta este libro.
¿Puedo salir?
Quiero viajar a México.
Tengo que estudiar mucho.

đ. Bezlične konstrukcije sa subjunktivom

Es importante que estudies lenguas extranjeras.
Es necesario que duermas bien.

e. Lične konstrukcije sa prezentom subjunktiva (samo receptivno)
Te recomiendo que viajes a España.

đ. Futur (i receptivno i produktivno)

Este verano viajaré a España.

ž. Osnovni glagolski izrazi (i receptivno i produktivno)
tener que + infinitivo/, deber + infinitivo, hay que + infinitivo, hay+ imenica (hay mucha gente aquí)

6. Prilozi (i receptivno i produktivno)

a. Formiranje priloga pomoću sufiksa - mente (iz osnovnog rečnika).
b. Prilozi za vreme: ahora, siempre, a menudo, con frecuencia, nunca, a veces, de vez en cuando, etc...  
v. Prilozi za količinu: mucho, poco, bastante, suficiente(mente).
g. Prilozi za način: bien, mal, así, de tal manera, rápido, despacio, voluntariamente.
d. Prilozi i predloški izrazi za mesto i pravac kretanja: aquí, allí, en la calle, en casa, en iglesia, a casa, a clase, etc.

7. Brojevi: osnovne preko 1000, redne do 5 (primer(o(s))/primera(s), etc.)

8. Upitne rečenice (i receptivno i produktivno):
a. sa upitnom reči (¿Quién?, ¿Cuándo?, ¿Cómo?, ¿Dónde?, etc.),
b. koje zahtevaju odgovora da/ne (sí/no)

9. Negacija (i receptivno i produktivno)
No trabaja hoy.
No quiero ir al cine esta tarde.

Oblici nastave
Predmet se realizuje kroz sledeće oblike nastave:

komunikativna nastava stranih jezika uz primenu tehnika rada u grupama i parovima, dodatnih sredstava u nastavi (AV materijali, IT, igre, autentični materijali, itd.), kao i uz primenu principa nastave po zadacima (task-based language teaching; enseñanza por tareas, handlungsorientierter FSU)

Mesto realizacije nastave

Nastava se realizuje u učionici ili odgovarajućem kabinetu

Preporuke za realizaciju nastave

slušanje i reagovanje na naloge i/ili zadatke u vezi sa tekstom koji čita nastavnik ili koji učenici čuju sa zvučnih zapisa

rad u parovima, malim i velikim grupama (mini-dijalozi, igra po ulogama, simulacije, itd.)

manualne aktivnosti (izrada panoa, prezentacija, zidnih novina, postera za učionicu ili roditelje i sl.)

debate i diskusije primerene uzrastu (N.B. debate predstavljaju unapred pripremljene argumentovane monologe sa ograničenim trajanjem, dok su diskusije spontanije i nepripremljene interakcije na određenu temu)

rešavanje "tekućih problema" u razredu, tj. dogovori i mini-projekti

obimniji projekti koji se rade u učionici i van nje u trajanju od nekoliko nedelja do čitavog polugodišta uz konkretno vidljive i merljive proizvode i rezultate

razvijanje jezičkih veština u domenu jezika struke, primenjivanjem istih strategija učenja kao i kod opšteg jezika i koristeći autentične ili adaptirane stručne tekstove (pisane ili usmene) prilagođene uzrastu, nivou znanja jezika i poznavanju struke

gramatička građa dobija svoj smisao tek kada se dovede u vezu sa datim komunikativnim funkcijama i temama, i to u sklopu jezičkih aktivnosti razumevanja (usmenog) govora i pisanog teksta, usmenog i pismenog izražavanja i medijacije; polazište za posmatranje i uvežbavanje jezičkih zakonitosti jesu usmeni i pisani tekstovi različitih vrsta, dužine i stepena težine; koriste se, takođe, izolovani iskazi, pod uslovom da su kontekstualizovani i da imaju komunikativnu vrednost

planira se izrada dva pismena zadatka.

PISANJE
Osposobljavanje učenika za pisanje kraćih tekstova različitog sadržaja

• piše rečenice i kraće tekstove (do 100 reči) čiju koherentnost i koheziju postiže koristeći poznate jezičke elemente u vezi sa poznatim pisanim tekstom ili vizuelnim podsticajem;
• izdvaja ključne informacije i prepričava ono što je video, doživeo, čuo ili pročitao;
• piše kratka poslovna pisma prema datom modelu poštujući pravila poslovne korespodencije

GOVOR
Osposobljavanje učenika za kratko monološko izlaganje i za učešće u dijalogu na stranom jeziku

• pored informacija o sebi i svom okruženju opisuje ili izveštava u nekoliko rečenica o događajima i aktivnostima (poznatu radnju ili situaciju) u sadašnjosti, prošlosti i budućnosti, koristeći poznate jezičke elemente (leksiku i morfosintaksičke strukture);
• prepričava i interpretira u nekoliko rečenica sadržaj, pisanih, ilustrovanih i usmenih tekstova na teme predviđene nastavnim programom, koristeći poznate jezičke elemente (leksiku i morfosintaksičke strukture);
• u nekoliko rečenica daje svoje mišljenje i izražava stavove (dopadanje, nedopadanje, itd.), koristeći poznate jezičke elemente (leksiku i morfosintaksičke strukture).
• jednostavnim rečima opiše lica, predmete iz okruženja i uporedi ih sa drugima.

Interakcija

• u stvarnim i simuliranim govornim situacijama sa sagovornicima razmenjuje iskaze u vezi s kontekstom učionice, kao i o svim ostalim temama predviđenim nastavnim programom (uključujući i razmenu mišljenja i stavova prema stvarima, pojavama, koristeći poznate morfosintaksičke strukture i leksiku);
• učestvuje u komunikaciji i poštuje sociokulturne norme komunikacije (traži reč, ne prekida sagovornika, pažljivo sluša druge, itd).
• da odgovori na ograničen broj neposrednih pitanja koja se nadovezuju uz mogućnost da mu se ponove i pruži pomoć pri formulisanju odgovora.

ČITANJE
Osposobljavanje učenika za funkcionalno čitanje i razumevanje različitih, uzrasno i sadržajno primerenih vrsta tekstova radi informisanja, izvršavanja uputstava i ostvarenja estetskog doživljaja (čitanje radi ličnog zadovoljstva)

• razume kraće tekstove (do 120-150 reči), koji sadrže veći procenat poznatih jezičkih elemenata, internacionalizama, strukturalnih i leksičkih, a čiji sadržaj je u skladu sa razvojnim i saznajnim karakteristikama, iskustvom i interesovanjima učenika;
• razume i adekvatno interpretira sadržaj ilustrovanih tekstova (stripove, TV program, raspored časova, bioskopski program, red vožnje, informacije na javnim mestima itd.) koristeći jezičke elemente predviđene nastavnim programom.
• pronalazi i izdvaja predvidljive informacije u tekstovima iz svakodnevnog okruženja (pisma, kraći novinski članci, uputstva o upotrebi)
• Može da izvede zaključak o mogućem značenju nepoznatih reči oslanjajući se na opšti smisao teksta sa temom iz svakodnevnog života.

SOCIOKULTURNA KOMPETENCIJA
Sticanje i ovladavanje sociokulturnim kompetencijama neophodnim za pisanu i usmenu upotrebu jezika

u okviru polja svog interesovanja, znanja i iskustva, prepozna i razume sličnosti i razlike u pogledu navika (verbalna i neverbalna komunikacija), običaja, mentaliteta i institucija koje postoje između naše zemlje i zemalja čiji jezik uči

prepozna i razume najčešće prisutne kulturne modele svakodnevnog života zemlje i zemalja čiji jezik uči

prepozna i adekvatno reaguje na formalnost govorne situacije

adekvatno koristi najfrekventije stilove i registre u vezi sa znanjima iz stranog jezika, ali i iz ostalih oblasti školskih znanja i životnih iskustava

adekvatno reaguje na pragmatičke funkcije govornih činova u ciljnom jeziku različite od onih u L1 (stepen formalnosti, ljubaznosti, kao i paralingvistička sredstva: gest, mimika, prostorni odnosi među govornicima, itd.)

učestvuje u svim vidovima moderne komunikacije (elektronske poruke, SMS poruke, diskusije na blogu ili forumu, društvene mreže)

koristi sve dosad navedene strategije razvoja komunikativnih kompetencija primenjujući jezik struke u skladu sa nivoom znanja jezika i potrebama

PISANJE
Osposobljavanje učenika za pisanje kraćih tekstova različitog sadržaja

• piše rečenice i kraće tekstove (do 100 reči) čiju koherentnost i koheziju postiže koristeći poznate jezičke elemente u vezi sa poznatim pisanim tekstom ili vizuelnim podsticajem
• zapisuje ključne informacije i prepričava ono što je video, doživeo, čuo ili pročitao
• koristi pisani kod za izražavanje sopstvenih potreba i interesovanja (šalje lične poruke, čestitke, koristi elektronsku poštu, piše lična pisma i sl.)
• u kratkim formalnim i neformalnim pismima (obaveštenje profesorima, susedima, treneru) primenjuje oblike obraćanja, molbe, pozdrava i zahvaljivanja
• zapisuje planove, zadatke i druge zahteve koji mu se usmeno saopštavaju.

GOVOR
Osposobljavanje učenika za kratko monološko izlaganje i za učešće u dijalogu na stranom jeziku

• usklađuje intonaciju, ritam i visinu glasa sa sopstvenom komunikativnom namerom i sa stepenom formalnosti govorne situacije
• pored informacija o sebi i svom okruženju opisuje ili izveštava u nekoliko rečenica o događajima i aktivnostima (poznatu radnju ili situaciju) u sadašnjosti, prošlosti i budućnosti, koristeći poznate jezičke elemente (leksiku i morfosintaksičke strukture)
• prepričava i interpretira u nekoliko rečenica sadržaj pisanih, ilustrovanih i usmenih tekstova na teme predviđene nastavnim programom kao i na teme iz drugih nastavnih predmeta koristeći poznate jezičke elemente (leksiku i morfosintaksičke strukture)
• u nekoliko rečenica izražava svoja osećanja, mišljenje i stavove argumentujući ih (dopadanje, nedopadanje, protivljenje, itd.), koristeći poznate jezičke elemente (leksiku i morfosintaksičke strukture)
• jednostavnim rečima opisuje lica, događaje, situacije i predmete iz okruženja i upoređuje ih sa drugima iz oblasti svog interesovanja kao i iz određenih sadržaja drugih nastavnim predmeta.

Interakcija

• u stvarnim i simuliranim govornim situacijama sa sagovornicima razmenjuje iskaze u vezi s kontekstom učionice, kao i o svim ostalim temama predviđenim nastavnim programom (uključujući i razmenu mišljenja i stavova prema stvarima, pojavama iz domena njihovog interesovanja, svakodnevnog života i života mladih, koristeći poznate morfosintaksičke strukture i leksiku)
• učestvuje u komunikaciji i poštuje sociokulturne norme komunikacije (traži reč, ne prekida sagovornika, pažljivo sluša druge, itd)
• da odgovori na ograničen broj neposrednih pitanja koja se nadovezuju uz mogućnost da mu se ponove i pruži pomoć pri formulisanju odgovora.

ČITANJE
Osposobljavanje učenika za funkcionalno čitanje i razumevanje različitih, uzrasno i sadržajno primerenih vrsta tekstova radi informisanja, izvršavanja uputstava i ostvarenja estetskog doživljaja (čitanje radi ličnog zadovoljstva)

• razume kraće tekstove (do 200 reči), koji sadrže veći procenat poznatih jezičkih elemenata, internacionalizama, strukturalnih i leksičkih, a čiji sadržaj je u skladu sa razvojnim i saznajnim karakteristikama, iskustvom i interesovanjima učenika
• razume i adekvatno interpretira sadržaj ilustrovanih tekstova (stripove, TV program, bioskopski program, red vožnje, informacije na javnim mestima itd.) koristeći jezičke elemente predviđene nastavnim programom
• pronalazi i izdvaja predvidljive informacije u tekstovima iz svakodnevnog okruženja (pisma, kraći novinski članci, uputstva o upotrebi, oglasi, plakati, katalozi)
• može da izvede zaključak o mogućem značenju nepoznatih reči oslanjajući se na opšti smisao teksta sa temom iz svakodnevnog života
• razume kraće tekstove u vezi sa gradivom drugih predmeta, oslanjajući se na opšti smisao teksta i prethodno stečena znanja.

SOCIOKULTURNA KOMPETENCIJA
Sticanje i ovladavanje sociokulturnim kompetencijama neophodnim za pisanu i usmenu upotrebu jezika

• u okviru polja svog interesovanja, znanja i iskustva, prepozna i razume sličnosti i razlike u pogledu navika (verbalna i neverbalna komunikacija), običaja, mentaliteta i institucija koje postoje između naše zemlje i zemalja čiji jezik uči
• prepozna i razume najčešće prisutne kulturne modele svakodnevnog života zemlje i zemalja čiji jezik uči
• prepozna i adekvatno reaguje na formalnost govorne situacije
• adekvatno koristi najfrekventnije stilove i registre u vezi sa znanjima iz stranog jezika, ali i iz ostalih oblasti školskih znanja i životnih iskustava
• adekvatno reaguje na pragmatičke funkcije govornih činova u ciljnom jeziku različite od onih u L1 (stepen formalnosti, ljubaznosti, kao i paralingvistička sredstva: gest, mimika, prostorni odnosi među govornicima, itd.)
• učestvuje u svim vidovima moderne komunikacije (elektronske poruke, SMS poruke, diskusije na blogu ili forumu, društvene mreže)
• koristi sve dosad navedene strategije razvoja komunikativnih kompetencija primenjujući jezik struke u skladu sa nivoom znanja jezika i potrebama

TEMA

CILJEVI

ISHODI
Po završetku teme učenik će biti u stanju da:

PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Tabelarni proračuni

• Unapređenje znanja i veština učenika
• Primena programa za tabelarne proračune u struci učenika

• razlikuje apsolutno i relativno adresiranje
• koristi napredne funkcije za tabelarne proračune
• kreira normativ
• kreira tabele za trebovanja
• kreira tabele za vođenje zaliha
• kreira tabele za kalkulacije obroka

• Apsolutno i relativno adresiranje
• Napredne funkcije (IF, SUMIF, COUNTIF, LOOKUP…)
• Tabele za dnevna, nedeljna i mesečna trebovanja
• Tabele za vođenje zaliha i praćenje kvantiteta i kvaliteta namirnica
• Tabele za kalkulacije poslastica, dnevnih menija, za čajanku i za svečani meni

• Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.

Realizacija nastave:
Predmet se realizuje kroz:
• teorijsku nastavu (64 časa)

Podela odeljenja na grupe
Odeljenje se ne deli na grupe

Ako škola nije u mogućnosti da obezbedi dovoljan broj kompleta, predvideti rad u grupama tako da najviše dva učenika rade zajedno

Obrada crteža na računaru

• Upoznavanje učenika sa obradom crteža na računaru
• Primena naučenog u konkretnoj struci učenika

• locira osnovne opcije programa za obradu crteža
• crta osnovne grafičke objekte
• transformiše grafičke objekte
• koristi tekst u grafičkom okruženju
• kreira jednostavne i složene menije koristeći program za obradu crteža (kuvar, konobar)
• kreira dnevne i svečane menije koristeći program za obradu crteža (kuvar, konobar)
• kreira standardne i dnevne jelovnike koristeći program za obradu crteža (kuvar, konobar)
• kreira kartu toplih poslastica koristeći program za obradu crteža (poslastičar)
• kreira kartu hladnih poslastica koristeći program za obradu crteža (poslastičar)
• kreira kartu čajeva koristeći program za obradu crteža (poslastičar)
• koristi opcije za štampu
• šalje crtež pomoću elektronske pošte

• Priprema i projektovanje crteža
• Crtanje, izmena i brisanje osnovnih grafičkih objekata
• Transformacija grafičkih objekata
• Manipulacija grafičkim objektima, globalni pregled crteža
• Tekst u grafičkom okruženju
• Kreiranje jednostavnih i složenih menija pomoću programa za obradu crteža (kuvar, konobar)
• Kreiranje dnevnih i svečanih menija pomoću program za obradu crteža (kuvar, konobar)
• Kreiranje standardnih i dnevnih jelovnika pomoću programa za obradu crteža (kuvar, konobar)
• Kreiranje crteža rasporeda stolova i krupnog inventara u restoranu (konobar)
• Kreiranje karti hladnih i toplih poslastica pomoću programa za obradu crteža (poslastičar)
• Kreiranje karti čajeva pomoću program za obradu crteža (poslastičar)
• Štampa crteža i slanje pomoću elektronske pošte

Mesto realizacije nastave
• Teorijska nastava se realizuje u kabinetu za informatiku

Preporuke za realizaciju nastave
• Tabelarni proračuni: Koristiti neki od softvera za tabelarne proračune, na primer Microsoft Office Excel. Preporučuje se zadavanje konkretnih zadataka i redovno praćenje individualnog napredovanja učenika. Na početku obnoviti formule i funkcije (SUM, MAX, MIN i AVERAGE).
• Obrada crteža na računaru: Koristiti neki od softvera za obradu crteža, na primer CorelDraw. Preporučuje se zadavanje konkretnih zadataka i redovno praćenje individualnog napredovanja učenika.
• Obrada video i audio zapisa: Koristiti neki od softvera za obradu video zapisa, na primer Windows Movie Maker i Virtual Dub. Preporučuje se zadavanje konkretnih zadataka i redovno praćenje individualnog napredovanja učenika. Koristiti, kreirati i obrađivati video zapise koji su u vezi konkretne struke učenika
• Obrada digitalne fotografije na računaru: Koristiti neki od softvera za obradu slika, na primer Adobe Photoshop. Koristiti i kreirati slike koje su u vezi konkretne struke učenika. Povezati ovu nastavnu temu sa temom obrada crteža na računaru. Učenici mogu da kreiraju reklamni materijal za objekat (hotel, restoran...) u kojem obavljaju praktičnu nastavu
• Prezentacije: Koristiti neki od softvera za obradu video zapisa, na primer Microsoft Office PowerPoint. Koristiti i kreirati prezentacije koje su u vezi konkretne struke učenika na primer: Prezentacije procesa pripreme namirnica i jela ili poslastica po fazama

1. pripremanje namirnica;
2. pripremanje jela ili poslastica;
3. čuvanje jela ili poslastice do serviranja i
4. serviranje jela ili poslastice.
Na primer, učenik kreira prezentaciju nekih faza. Potrebne multimedijalne sadržaje pripremiti ranije. Prezentaciju snimiti na CD ili DVD.
• Internet prezentacije: Koristiti neki od softvera za kreiranje Internet prezentacija na primer Microsoft Office FrontPage.. Koristiti i kreirati Internet prezentacije koje su u vezi konkretne struke učenika.

Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
1. praćenje ostvarenosti ishoda
2. testove znanja
3. testove praktičnih veština

Okvirni broj časova po temama
Tabelarni proračuni 11 časova
Obrada crteža na računaru 12 časova.
Obrada video i audio zapisa 9 časova.
Obrada digitalne fotografije na računaru 12 časova.
Prezentacije 12 časova.
Internet prezentacije 8 časova.

Obrada video i audio zapisa

• Upoznavanje učenika sa obradom video i audio zapisa na računaru
• Primena naučenog u konkretnoj struci učenika

• obavlja prenos video zapisa sa digitalnog kamkordera na računar
• snimi audio zapis
• navede tipove formata video zapisa na računaru
• navede tipove formata audio zapisa na računaru
• locira osnovne opcije programa za obradu video zapisa
• edituje video sekvence
• dodaje naslov, prelaze i efekte

• Upotreba digitalnog kamkordera i prenos video zapisa sa digitalnog kamkordera na računar
• formati video i audio zapisa na računaru
• obradu video zapisa
• Dodavanje naslova, prelaza i efekata

Obrada digitalne fotografije na računaru

• Upoznavanje učenika sa obradom digitalne fotografije na računaru
• Primena naučenog u konkretnoj struci učenika

• koristi osnovne opcije digitalnog fotoaparata
• obavlja prenos fotografija sa digitalnog fotoaparata na računar
• navede tipove formata zapisa slika na računaru
• locira osnovne opcije programa za obradu slika
• skenira koristeći program za obradu slika
• koristi alate za selekciju delova slike
• koristi alate za opsecanje delova slike
• manipuliše delovima slike
• promeni veličinu slike i podloge
• poboljša kvalitet kontrasta i osvetljenja delova slike
• crta osnovne grafičke objekte
• koristi opcije za rad sa tekstom i opcije za filtere
• koristi opcije za rad sa slojevima
• obavlja konverziju boja
• odabere odgovarajući format za snimanje slike
• štampa sliku

• Prenos fotografija sa digitalnog fotoaparata na računar
• Programa za obradu slika
• selekciju delova slike
• Opsecanje i manipulacija delovima slike
• Veličinu slike i podloge, kvalitet kontrasta i osvetljenja delova slike
• Osnovne grafički objekti
• Rad sa tekstom, filteri, slojevi
• Konverziju boja i formati za snimanje slike, štampanje slike

Prezentacije

• Unapređenje znanja i veština učenika u korišćenju programa za kreiranje prezentacija
• Primena naučenog u konkretnoj struci učenika

• dodaje multimedijalne sadržaje u prezentaciju
• primenjuje efekte animacije nad objektima prezentacije
• primenjuje efekte tranzicije slajdova
• upravlja načinom prikaza prezentacije
• kreira multimedijalnu prezentaciju nekih faza procesa rada u konkretnoj struci učenika
• imenuje formate u kojima može biti sačuvana prezentacija

• Dodavanje multimedijalnih sadržaja u prezentaciju (slika, zvuka, muzike, video zapisa)
• Dinamički efekti prelaza izmeću slajdova (Slide Tranzition)
• Efekti animacije nad objektima prezentacije (Custom Animation)
• Kontrola toka prikaza prezentacije
• Priprema prezentacije za prikazivanje (Package for CD…)
• Prezentacija procesa pripreme namirnica, jela i poslastica po
• Prezentacije procesa postavljanja stolova po fazama

Internet prezentacije

• Unapređenje znanja i veština učenika u korišćenju Internet tehnologija
• Upoznavanje učenika sa programom za kreiranje Internet prezentacija

• opiše vrste Internet prezentacija
• koristi razne izvore i sadržaje u kreiranju Internet prezentacija
• koristi wizard pri kreiranju Internet prezentacija
• koristi tabele pri kreiranju Internet prezentacija
• formatira tekst u Internet prezentaciji
• doda grafiku u Internet prezentaciju
• pregleda prezentaciju u Internet čitaču

• Vrste Internet prezentacija, izvori i sadržaji u kreiranju
• Korišćenje wizard-a pri kreiranju Internet prezentacija
• Korišćenje tabele pri kreiranju Internet prezentacija
• Rad sa tekstom u Internet prezentaciji
• Unos grafičkih objekata u u Internet prezentaciju
• Pregled prezentacije u Internet čitaču

TEMA

CILJEVI

ISHODI
Po završetku teme učenik će biti u stanju da:

PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Psihologija kao nauka

• Upoznavanje sa predmetom psihologije i njenom primenom u ugostiteljstvu i turizmu

• objasni predmet izučavanja psihologije i njenu primenu u ugostiteljstvu/turizmu
• objasni organske osnove psihičkog života

• Predmet, značaj i oblasti primene psihologije u ugostiteljstvu i turizmu
• Organski osnovi psihičkog života

• Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.

Realizacija nastave:
Predmet se realizuje kroz:
• teorijsku nastava (60 časova)

Podela odeljenja na grupe
Odeljenje se ne deli na grupe

Mesto realizacije nastave
• Teorijska nastava se realizuje u učionici

Preporuke za realizaciju nastave

• Psihički procesi i osobine i tematska celina ličnost: ove teme predstavljaju selektivan uzorak iz oblasti opšte psihologije koji treba da bude osnova za razumevanje ostalih sadržaja iz programa koji su više orijentisani na primenu psiholoških saznanja u turizmu i ugostiteljstvu. U skladu sa tim navedeni ishodi traže elementarno znanje iz ove oblasti ali ono treba da bude takvo da obezbedi učenicima razumevanje psihičkog života osobe kao celine međusobno povezanih procesa i osobina
• Međuljudski odnosi u radu: za postizanje ishoda koristiti simulaciju realnih radnih situacija, igranje uloga u "kao da situacijama" i analizu slučaja.
• Komunikacija: na primeru simulacije radne situacije učenici treba da vežbaju tehnike uspešne komunikacije, pravilnu upotrebu neverbalne komunikacije i konstruktivno rešavanje konflikata
• Psihologija ophođenja sa gostima: koristiti vežbe u kojima se simulira radna situacija u kojoj određene osobine turističkog radnika mogu biti osvešćene.
• Psihologija reklame: temu povezati sa znanjima iz oblasti opažanja, emocija, motivacije i ličnosti. Podsticati rad u maloj grupi i kreativnost učenika.

Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
1. praćenje ostvarenosti ishoda
2. testove znanja
3. testove praktičnih veština

Okvirni broj časova po temama
• Psihologija kao nauka 4 časa
• Psihički procesi 10 časova
• Ličnost 6 časova
• Međuljudski odnosi na radu 8 časova
• Komunikacija 10 časova
• Psihologija ophođenja sa gostima 15 časova
• Psihologija reklame 7 časova

Psihički procesi i osobine

• Sticanje osnovnih znanja o prirodi psihičkih procesa i osobina i razumevanje psihičkog života osobe kao celine međusobno povezanih procesa i osobina

• opiše proces opažanja drugih osoba i faktore od kojih taj proces zavisi
• poznaje pojam pažnje i činioce od kojih ona zavisi
• poznaje osnove o procesima učenja i razlikuje vrste učenja
• objasni proces pamćenja i faktore koji dovode do zaboravljanja
• poznaje osnove o pojmovima mišljenja i inteligencije
• poznaje osnove emocionalnog života čoveka i opiše značaj emocija za duševno zdravlje čoveka
• objasni šta su motivi i navede vrste i karakteristike motiva
• objasni pojam i vrste frustracija, konflikata i načine reagovanja na njih

• Opažanje
• Pažnja i faktori koji je izazivaju
• Učenje, vrste učenja instrumentalno, verbalno, učenje po modelu, sticanje motornih veština
• Pamćenje i zaboravljanje
• Mišljenje stvaralačko, imaginarno, inteligencija
• Emocije pojam i vrste, značaj za duševno zdravlje, stres
• Motivacija /pojam i vrste, frustracije i konflikti, načini reagovanja - realističko i odbrambeno

Ličnost

• Sticanje opštih znanja o psihologiji ličnosti: struktura, dinamika i razvoj ličnosti

• navede definiciju pojma ličnosti
• razlikuje osnovne pojmove strukture ličnosti i navede njihove osnovne karakteristike
• prepozna tip ličnosti i karakteristike tipova ličnosti prema Jungu
• navede faktore koji utiču na razvoj ličnosti
• navede karakteristike zrele ličnosti

• Pojam ličnosti (jedinstvo, osobenost i doslednost)
• Struktura ličnosti (crte ličnosti, temperament, karakter, sposobnosti, i svest o sebi)
• Tipologija ličnosti: (Jungova)
• Razvoj ličnosti: faze i faktori koji utiču na razvoj ličnosti (zrela ličnost)

Međuljudski odnosi na radu

• Upoznavanje sa principima i zakonitostima ljudskog ponašanja u grupi i u procesu rada
• Razvijanje svesti o ličnoj odgovornosti za međuljudske odnose
• Usvajanje socijalnih veština za konstruktivno rešavanje konflikata

• razlikuje osnovne vrste grupa i njihovu strukturu
• objasni razliku između grupe i tima
• prepozna različite uloge koje imaju članovi tima
• razlikuje vođstvo od rukovođenja
• navede karakteristike saradnje i takmičenja
• opiše različite tipove konflikata u grupi
• objasni na primeru važnost pozitivne psihološke klime u grupi/organizaciji
• uvidi sopstveno ponašanje u radu

• Pojam, vrste i struktura grupe/tima (formalne, neformalne, kohezivne, referentne)
• Određivanje uloga pojedinaca u timu (prema R. Belbinu, Le Bon-u itd.)
• Tipovi vođenja i rukovođenja
• Saradnja i takmičenje
• konflikti u grupi (pojam, vrste i način rešavanja)
• Međuljudski odnosi kao faktor uspeha u radu (organizaciona kultura)

Komunikacija

• Sticanje opštih znanja o komunikacijskom procesu i unapređenje veštine komunikacije sa gostom/klijentom

• navede osnovne elemente komunikacionog procesa
• razlikuje verbalnu od neverbalne komunikacije i njihove karakteristike
• navode faktore koji dovode do nesporazuma i ume da objasni načine njihovog negativnog delovanja po nastavak komunikacije
• demonstrira tehnike uspešne komunikacije
• prepozna specifičnosti komunikacije sa gostom/ klijentom i ume da primeni tehnike uspešne komunikacije u rešavanju najčešćih komunikacijskih konflikata sa njima

• Komunikacioni proces (pošiljalac - primalac, jednosmerna i dvosmerna, sadržaj i forma poruke)
• Karakteristike verbalne i neverbalne komunikacije
• Izvori nesporazuma u komunikaciji (značenja, nejasne i duple poruke itd.)
• Tehnike uspešne komunikacije: aktivno slušanje, jasan govor, itd.
• Specifičnosti komunikacije sa gostom/klijentom
• Najčešći komunikacijski konflikti sa gostom/klijentom i njihovo razrešavanje

Psihologija ophođenja sa gostima

• Usvajanje znanja i razvijanje veština značajnih za ophođenje sa gostom/korisnikom usluga

• objasni i demonstrira osobine turističkog radnika potrebne za uspešno obavljanje posla
• objasni i demonstrira posledice dobre i loše prve impresije koju turistički radnik ostavlja na gosta
• objasni i demonstrira opšta i specifična pravila ophođenja sa gostima
• objasni i demonstrira osnovne principe prodaje turističkih usluga na primeru
• opiše i demonstrira na primeru kako se stvara poverenje kod gosta / klijenta
• razlikuje i objasni motive kupovine koji opredeljuju gosta / korisnika usluga
• razlikuje vrste gostiju/ korisnika usluga s obzirom na svojstva i osobenosti njihovog ponašanja

• Osobine ugostiteljskog radnika (sposobnosti, osobine ličnosti, znanja, veštine, motivacija, interesovanja, stavovi) iz analize i opisa posla i radnih zadataka
• Pravila ophođenja sa gostima: komunikativnost, odmerenost, asertivnost, srdačnost, taktičnost, ljubaznost, poletnost, strpljivost
• Nediskriminativnost u radu sa gostima/klijentom (u odnosu na rasu, pol, veru, invaliditet, seksualno opredeljenje itd.)
• Osnovni principi prodaje turističkih usluga: ostvarivanje povoljne atmosfere prodaje, uvažavanje ličnosti gosta / klijenta
• Stvaranje poverenja kod gosta / klijenta
• Motivi za korišćenjem usluga
• Stvaranje odluke o kupovini-korišćenju usluga i opažanje rizika
• Vrste gostiju/ korisnika usluga: odlučan/ neodlučan, strpljiv/ nestrpljiv, osećajan/ razuman, skroman/ razmetljiv, ugodan/ neugodan itd.

Psihologija reklame

• Razvijanje svesti o neophodnosti planiranja marketinških strategija u turizmu i ugostiteljstvu

• poznaje vrste promotivnih sredstava i ume da prepozna njihove prednosti i slabosti
• zna osnovne psihološke principe koje treba da zadovolji reklamna poruka
• poznaje osnovne principe delovanja reklame na ciljnu grupu
• ume da osmisli primer reklame za zadatu ciljnu grupu korisnika

• Predmet, ciljevi i uloga oglašavanja
• Delovanje reklame
• Psihološki uslovi oglašavanja /reklamne poruke
• Uticaj autoriteta u kupovini / korišćenju usluga
• Slika proizvoda / usluge
• Reklama "Od usta do usta"
• Vrste promotivnih sredstava, njihove prednosti i slabosti

RAZRED

NASTAVA

PRAKSA

UKUPNO

Teorijska nastava

Vežbe

Praktična nastava

Nastava u bloku

II

64

64

Red. br.

NAZIV MODULA

Trajanje modula (časovi)

1.

Čokolaterstvo

64

CILJEVIMODULA

ISHODI MODULA
Po završetku modula učenik će biti u stanju da:

PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

• Osposobljavanje učenika za opšta znanja iz istorije Čokolaterstva;
• Osposobljavanje učenika za primenu lične, radne higijene osoblja i zaštite na radu;
• Osposobljavanje učenika za korišćenje prostorija, opreme, mašina, alata, posuđa i formi
• Osposobljavanje učenika za primenu stručnih reči i izraza u čokolaterstvu;
• Osposobljavanje učenika za primenu životnih namirnica u čokolaterstvu;
• Osposobljavanje učenika za pripremu kremova za praline;
• Osposobljavanje učenika za temperiranje čokolade;
• Osposobljavanje učenika za izradu pralina, tartufa i bajadera;
• Osposobljavanje učenika za izradu proizvoda od čokolade;
• Osposobljava učenike za izradu osnovnog normativa, kalkulacije, ponude i porudžbine;

• opiše istorijski put i razvoj čokolaterstva;
• navede značaj lične higijene i higijene radnog mesta i zaštite na radu;
• opiše poslastičarske prostorije za rad. opremu, mašine, alate, posuđe i forme u čokolaterstvu;
• navede stručne reči u čokolaterstvu;
• navede i opiše kremove za praline;
• opiše aromatizovanje i oblikovanje kremova;
• opiše način temperiranja bele, mlečne i crne čokolade;
• opiše oblikovanje i filovanje u kalupima i ručno;
• opiše oblikovanje bajadera, tartufa i čokoladnih proizvoda;
• opiše način čuvanja do serviranja ili pakovanja;
• opiše način serviranja i pakovanja;
• opiše osnovni normativ, kalkulaciju, ponudu i porudžbinu;
• održava ličnu i radnu higijenu i primenjuje zaštitu na radu;
• razlikuje i koristi poslastičarske prostorije za rad, opremu, mašine, alate, posuđe i forme u čokolaterstvu;
• primenjuje stručne reči i izraze;
• priprema i koristi kremove za praline;
• aromatizuje kremove
• temperira belu, mlečnu i crnu čokoladu;
• oblikuje praline u kalupe i ručno;
• hladi praline do izbacivanja iz kalupa i primenjuje specifičan način izbacivanja pralina iz kalupa ili ručno;
• čuva do serviranja ili pakovanja;
• servira ili pakuje;
• izrađuje osnovni normativ, osnovnu kalkulaciju, porudžbinu i ponudu;

Vežbe:

• Istorijski put kakovca do čokolade i proizvodi od čokolade;
• Lična higijena, radna higijena, osoblje i zaštita na radu;
• Poslastičarske prostorije za rad, oprema, mašine, alati, posuđe i forme koje se koriste u čokolaterstvu;
• Stručne reči i izrazi i njihovo značenje u čokolaterstvu;
• Kremovi za praline;
• Manufakturna proizvodnja pralina od bele čokolade;
• Aromatizovanje kremova koji se najčešće slažu sa belom čokoladom;
• Temperiranje bele čokolade;
• Razlivanje čokolade u kalupe;
• Punjenje;
• Zatvaranje:
• Hlađenje;
• Izbacivanje iz kalupa;
• Čuvanje do serviranja;
• Serviranje;
• Pakovanje;
• Osnovni normativ, osnovna kalkulacija, ponuda i porudžbina;
• Proizvodnja pralina od mlečne čokolade
• Proizvodnja pralina od crne čokolade
• Tartufi (les truffes au chocolat)
• Bajadere
• Čokoladni oblikovani proizvodi;

• Na početku modula učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.
• Nedeljni prikaz broja časova dat je u gantogramu.

Oblici nastave
Program se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• vežbe 64 časa

Podela odeljenja na grupe
Odeljenje se deli na 2 grupe prilikom realizacije:
• vežbi (2 grupe po 12 učenika)

Mesto realizacije nastave
• vežbe se realizuju u kabinetu za poslastičarstvo

Preporuke za realizaciju nastave
• preporučuju se posete stručnim sajmovima i izložbama
• vežbe se realizuju u jednom danu nedeljno, sa fondom časova: 2 časa

Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
• praćenje ostvarenosti ishoda
• testove znanja
• testove praktičnih veština

TEMA

CILJEVI

ISHODI
Po završetku teme učenik će biti u stanju da:

PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Uvod u marketing u turizmu

• Upoznavanje učenika sa pojmom i etapama razvoja marketinga u turizmu

• navodi definiciju pojma marketinga;
• razlikuje etape razvoja marketinga;
• poznaje marketing orijentaciju.

• Pojam marketinga;
• Razvoj marketinga;
• Marketinška orijentacija u sferi usluga.

• Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.

Realizacija nastave:
Predmet se realizuje kroz:
• teorijsku nastavu (60 časova)

Podela odeljenja na grupe
Odeljenje se ne deli na grupe

Mesto realizacije nastave
• Teorijska nastava se realizuje u učionici / kabinetu

Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
• praćenje ostvarenosti ishoda
• testove znanja
• testove praktičnih veština

Okvirni broj časova po temama
• Uvod u marketing u turizmu 8 časova
• Turističko tržište i primena marketinga 20 časova
• Instrumenti marketing miksa 16 časova
• Ponašanje potrošača u procesu kupovine u turizmu 10 časa
• Istraživanje turističkog tržišta i formiranje marketinške baze podataka 6 časova

Turističko tržište i primena marketinga

• Upoznavanje učenika sa turističkim tržištem (ponuda i tražnja)

• navodi definiciju turističkog tržišta;
• poznaje specifičnosti turističkog tržišta;
• navodi definiciju turističke ponude i tražnje;
• poznaje karakteristike turističke ponude i tražnje;
• na zadatom primeru istražuje tržište;
• poznaje pojam "zdrava konkurencija";
• na zadatom primeru segmentira tržište.

• Pojam i osobine turističkog tržišta;
• Pojam i specifičnosti turističke ponude;
• Pojam i specifičnosti turističke tražnje;
• Strategija marketinga u turizmu;
• Marketing metode istraživanja tržišta;
• Izbor tržišta;
• Segmentacija.

Instrumenti marketing miksa

• Osposobljavanje učenika za primenu instrumenata marketing miksa

• navodi definiciju turističkog proizvoda;
• poznaje faktore kreiranja turističkog proizvoda;
• razlikuje faze životnog ciklusa proizvoda;
• opiše kvalitetan turistički proizvod;
• opiše način inoviranja turističkog proizvoda;
• definiše cenu turističkog proizvoda;
• poznaje faktore kreiranja cene;
• poznaje elemente promotivne politike;
• razlikuje kanale prodaje;
• poznaje osobine i značaj dobre lokacije;
• Upotrebi instrumente na primeru putem prezentacije.

• Pojam turističkog proizvoda;
• Faktori kreiranja turističkog proizvoda;
• Životni ciklus proizvoda;
• Kvalitet i inoviranje turističkog proizvoda;
• Miks cene u turizmu;
• Miks prezentacije u turizmu;
• Direktni i indirektni načini plasiranja turističkog proizvoda;
• Instrumenti marketing miksa u sferi usluga - ljudi, proces i fizički dokaz;
• Pojam i značaj lokacije.

Ponašanje potrošača u procesu kupovine u turizmu

• Upoznavanje učenika sa ponašanjem potrošača u kupovini

• definiše faktore koji utiču na ponašanje ljudi kao potrošača;
• objasni osnovne faze procesa odlučivanja;
• analizira osnovne rizike pri kupovini usluge.

• Osnovni faktori društvenog okruženja;
• Ponašanje potrošača.

Istraživanje turističkog tržišta i formiranje marketinške baze podataka

• Upoznavanje učenika sa osnovnim tehnikama istraživanja tržišta i bazom podataka

• objasni postupak istraživanja tržišta u realnom okruženju;
• objasni načine formiranja marketinške baze podataka;
• navede moguće probleme u formiranju baze podataka.

• Marketing - informacioni sistemi i njegovi elementi;
• Marketing istraživanja.

TEMA

CILJEVI

ISHODI
Po završetku teme učenik će biti u stanju da:

PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Prostor i turizam

• Sticanje znanja o predmetu, zadatku i ciljevima turističke geografije i o elementima turističkih kretanja

• definiše turističko geografske pojmove
• navede elemente turističkih kretanja
• razlikuje međusobnu povezanost i uslovljenost turističkih kretanja

• Predmet, zadatak i povezanost turističke geografije sa drugim naukama
• Rekreativni i kulturni elementi turističkih kretanja
• Prostorni elementi turističkih kretanja
• Funkcionalni elementi turističkih kretanja

• Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave i učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.

Oblici nastave
Predmet se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
teorijska nastava (60 časova)

Podela odeljenja na grupe
Odeljenje se ne deli na grupe

Mesto realizacije nastave
Teorijska nastava se realizuje u učionici

Preporuke za realizaciju nastave
Sadržaje povezati sa sadržajima iz opšte turističke geografije
Upotreba vizualizacije (projektor), geografskih karata, itd.
Po potrebi, održite čas u informatičkom kabinetu da bi učenici mogli da prikupljaju informacije na internetu.

Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
praćenje ostvarenosti ishoda
testove znanja
testove praktičnih veština

Okvirni broj časova po temama
• Prostor i turizam 6 časova
• Turističke vrednosti 10 časova
• Saobraćaj i turizam 2 časa
• Faktori turističkih kretanja 5 časova
• Turistička kretanja i turistički pravci 6 časova
• Turistički lokaliteti, mesta, centri i regije 2 časa
• Turističke regije Evrope 18 časova
• Ostale turističke regije sveta 9 časova
• Savremeni trendovi i perspektive razvoja turizma 2 časa

Turističke vrednosti

• Sticanje znanja o pojmu, vrstama i atraktivnostima turističkih vrednosti

• definiše turističke vrednosti i njihova svojstva
• navede vrste turističkih vrednosti
• navede karakteristike prirodnih i antropogenih turističkih vrednosti

• Klasifikacija turističkih vrednosti (geomorfološke, hidrografske vrednosti svetskog mora, hidrografske vrednosti kopnenih voda, klimatske turističke vrednosti, biogeografske vrednosti, pejzažne turističke vrednosti, manifestacione, ambijentalne, umetničke i etnosocijalne)

Saobraćaj i turizam

• Usvajanje znanja o ulozi saobraćaja u turizmu i njihovoj uzajamnoj povezanosti

• navede vrste saobraćaja
• poznaje prednosti i nedostatke pojedinih vrsta saobraćaja
• objasni ulogu saobraćaja u povezivanju matičnih i turističkih mesta

• Prednosti i nedostaci pojedinih vrsta saobraćaja

Faktori turističkih kretanja

• Analiza uticaja ekonomskih i političkih, organizacionih i kulturnih faktora na razvoj turizma

• navede podelu faktora turističkih kretanja
• prepozna uticaj faktora na matična i turistička mesta
• primeni znanje o faktorima na turističke destinacije

• Podela faktora (ekonomski, politički, organizacioni i kulturni)

Turistička kretanja i turistički pravci

• Sticanje znanja o oblicima, vrstama i pravcima turističkih kretanja

• definiše turističko kretanje
• razlikuje vrste turističkih kretanja
• opiše pojedine oblike turističkih kretanja
• opiše pravce turističkih kretanja
• poznaje najvažnije pravce turističkih kretanja

• Podela turistički kretanja prema vrstama saobraćaja
• Podela turističkih kretanja prema vrstama turističkih vrednosti
• Podela turističkih kretanja prema osnovnim potrebama turista
• Podela pravaca turističkih kretanja (interkontinentalni, kontinentalni i regionalni)

Turistički lokaliteti, mesta, centri i regije

• Upoznavanje učenika sa pojmovima turistički lokalitet, mesto, centar i regija

• navede osobenosti turističkog lokaliteta, mesta, centra i regije
• razlikuje pojmove lokalitet, mesto, centar i regija

• Turistički lokaliteti, mesta, centri i regije

Turističke regije Evrope

• Sticanje znanja o prirodnim i antropogenim turističkim vrednostima Evrope

• imenuje prirodne turističke regije Evrope i ukaže na njihov položaj
• opiše uticaj prirodnih i antropogenih faktora na položaj i atraktivnost turističkih regija Evrope
• koristi geografsku kartu kao izvor saznanja i informacija
• identifikuje razloge atraktivnosti turističkih regija Evrope
• izdvoji specifičnosti turističkih regija Evrope
• analizira uzroke i posledice atraktivnosti i razvijenosti pojedinih turističkih regija Evrope

• Primorske turističke regije Evrope, Mediteran
• Planinske turističke regije Evrope, Alpi
• Banjske turističke regije Evrope
• Jezerske turističke regije Evrope
• Metropole Evrope
• Kuriozitetne turističke vrednosti Evrope (npr. fjordovi, dvorci Loare, Altamira, Pančićeva omorika, Lurd, Španska korida...).

Ostale turističke regije sveta

• Sticanje znanja o prirodnim i antropogenim turističkim vrednostima ostalih turističkih regija sveta

• imenuje ostale turističke regije sveta i ukaže na njihov položaj
• opiše uticaj prirodnih i antropogenih faktora na položaj i atraktivnost ostalih turističkih regija sveta
• koristi geografsku kartu kao izvor saznanja i informacija
• identifikuje razloge atraktivnosti ostalih turističkih regija sveta
• izdvoji specifičnosti ostalih turističkih. regija sveta

• Ostale primorske turističke regije sveta
• Ostale planinske turističke regije sveta
• Ostale jezerske turističke regije sveta
• Ostale svetske metropole

Savremeni trendovi i perspektive razvoja turizma

• Razumevanje međusobnog uticaja turizma i geografske sredine

• objasni uticaj turizma na geografsku sredinu
• navede primere pozitivnih i negativnih uticaja turizma na geografsku sredinu
• navede savremene trendove u turizmu

• Savremeni trendovi u turizmu (eko turizam, etno turizam, sajamski turizam, kombinovanje različitih oblika turizma itd.)

CILJ

ISHODI NA KRAJU TREĆEG RAZREDA
Učenik će biti u stanju da:

PREPORUČENE TEME
OPŠTE I STRUČNE I
GRAMATIČKI SADRŽAJI
(80% + 20%)

KOMUNIKATIVNE FUNKCIJE

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

SLUŠANJE

Osposobljavanje učenika za razumevanje usmenog govora

• razume osnovne poruke i zahteve iskazane jasnim standardnim jezikom kada je reč o bliskim temama (škola, posao, hobi)
• razume globalno suštinu nešto dužih razgovora ili diskusija na sastancima, koji se odnose na manje složene sadržaje iz struke, ukoliko se govori razgovetno standardnim jezikom, postavlja pitanja i traži objašnjenja u vezi sa temom diskusije/razgovora

• Svakodnevni život (generacijski konflikti i načini prevazilaženja)
• Obrazovanje (obrazovanje za sve, praksa i pripreme za buduće zanimanje, razmena učenika)
• Poznate firme, preduzeća, ustanove, institucije u zemljama čiji se jezik uči
• Kulturni život (međunarodni projekti i učešće na njima)
• Zaštita čovekove okoline (volonterski rad)
• Mediji (štampa, televizija, elektronski mediji)
• Istorijski događaji/ličnosti iz zemalja čiji se jezik uči
• Svet kompjutera (prednosti i mane upotrebe kompjutera)

1. Predstavljanje sebe i drugih
2. Pozdravljanje (sastajanje, rastanak; formalno, neformalno, specifično po regionima)
3. Identifikacija i imenovanje osoba, objekata, boja, brojeva itd.)
4. Davanje jednostavnih uputstava i komandi
5. Izražavanje molbi i zahvalnosti
6. Izražavanje izvinjenja
7. Izražavanje potvrde i negiranje
8. Izražavanje dopadanja i nedopadanja
9. Izražavanje fizičkih senzacija i potreba
10. Iskazivanje prostornih i vremenskih odnosa
11. Davanje i traženje informacija i obaveštenja
12. Opisivanje i upoređivanje lica i predmeta
13. Izricanje zabrane i reagovanje na zabranu
14. Izražavanje pripadanja i posedovanja
15. Skretanje pažnje
16. Traženje mišljenja i izražavanje slaganja i neslaganja
17. Traženje i davanje dozvole
18. Iskazivanje čestitki
19. Iskazivanje preporuke
20. Izražavanje hitnosti i obaveznosti
21. Iskazivanje sumnje i nesigurnosti

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA
Komunikativna nastava stranih jezika podrazumeva poimanje jezika kao sredstva komunikacije; insistira na upotrebi ciljnog jezika u učionici u dobro osmišljenim kontekstima od interesa za učenike; pretpostavlja primenu tzv. Teacher talk, odn. prilagođavanje govorne delatnosti nastavnika interesovanjima i znanjima učenika; insistira na komunikativnom aspektu upotrebe jezika, odn. na značenju jezičke poruke, a ne toliko na gramatičnoj preciznosti iskaza; pretpostavlja da se znanja učenika mere precizno definisanim relativnim, a ne toliko apsolutnim kriterijumima tačnosti.

ČITANJE

Osposobljavanje učenika za razumevanje pročitanih tekstova

• razume jednostavnije tekstove (standardna pisma, informacije o procesu rada u struci) koji su pisani običnim jezikom ili jezikom struke
• razume opis događaja i osećanja
• razume osnovni sadržaj kao i važnije detalje u izveštajima, brošurama i ugovorima vezanim za struku

STRUČNE TEME

• Zanimanja, opisi poslova i zaduženja u domenu ugostiteljstva
• Vrste ugostiteljskih objekata i opisi usluga u ugostiteljstvu
• Pribor i oprema za rad u ugostiteljskom objektu
• Vrste namirnica, jela i poslastica
• Hrana po regijama, odlike nacionalnih kuhinja i običaja u ishrani.
• Način serviranja hrane i poslastica
• Mere održavanja higijene i kvaliteta
• Čitanje, praćenje i vođenje propisane dokumentacija u domenu struke
• Poslovna komunikacija u pismenom i usmenom obliku na stranom jeziku (telefoniranje, ugovaranje sastanaka, potvrđivanje ili odbijanje rezervacije ili porudžbine, reklamacije i dr.)

GRAMATIČKI SADRŽAJI
Napomena:
U trećem razredu trogodišnje srednje stručne škole nisu predviđeni novi gramatički sadržaji. U nastavi se sistematizuju i utvrđuju oni gramatički sadržaji čije savladavanje učenicima predstavlja posebnu teškoću a koji se u datoj struci često koriste.

Jedan od ključnih elemenata komunikativne nastave je i socijalna interakcija kroz rad u učionici. Ona se bazira na grupnom ili individualnom rešavanju problema, potrazi za informacijama i manje ili više kompleksnim zadacima. U tim zadacima uvek su jasno određeni kontekst, procedura i cilj, čime se unapređuje kvantitet jezičkog materijala koji je neophodan uslov za bilo koje učenje jezika.
Takozvana komunikativno<interaktivna paradigma u nastavi stranih jezika, između ostalog, uključuje i sledeće komponente:
• usvajanje jezičkog sadržaja kroz ciljano i osmišljeno učestvovanje u društvenom činu
• poimanje nastavnog programa kao dinamične, zajednički pripremljene i ažurirane liste zadataka i aktivnosti
• nastavnik je tu da omogući pristup i prihvatanje novih ideja
• učenici se tretiraju kao odgovorni, kreativni, aktivni učesnici u društvenom činu
• udžbenici su samo jedan od resursa; osim njih preporučuje se i primena drugih izvora informacija i didaktičkih
• materijala, pogotovu kad je reč o stručnim temama
• učionica postaje prostor koji je moguće restrukturirati iz dana u dan

Važan cilj u učenju stranog jezika u srednjim stručnim školama je ovladavanje jezikom struke, i to u onolikoj meri koja je neophodna da se jezik koristi radi informisanosti i osposobljenosti za jednostavnu komunikaciju u usmenom i pisanom obliku na stranom jeziku. Taj segment nastave stranog jezika koji se progresivno uvećava od 20 do 50% tokom četvorogodišnjeg obrazovanja mora da bude jasno definisan i u skladu sa ishodima vezanim za kvalifikacije struke.
Neophodno je da stručna tematika koja se obrađuje na stranom jeziku prati ishode pojedinih stručnih predmeta i bude u korelaciji sa njima. Realizacija nastave jezika struke se mnogo više ogleda u razvijanju receptivnih veština nego produktivnih jer je svrha učenja stranog jezika, u prvoj liniji, usmerena na to da se učenici osposobe da prate određenu stručnu literaturu u cilju informisanja, praćenja inovacija i dostignuća u oblasti struke, usavršavanja i napredovanja.

Stoga je spektar tekstova koji se preporučuju veliki: šematski prikazi, uputstva o primeni aparata, instrumenata ili pak materijala, hemikalija, recepti, deklaracije, kraći stručni tekstovi čiji je sadržaj relevantan za tematske sadržaje stručnih predmeta, izveštaji, katalozi, programi sajamskih aktivnosti i sl. Veoma je bitno u radu sa takvim tekstovima odrediti dobru didaktičku podršku. Dobro osmišljeni nalozi upućuju na to da određene tekstove, u zavisnosti od težine i važnosti informacija koje oni nose, treba razumeti globalno, selektivno ili pak detaljno. Produktivne veštine treba ograničiti na strogo funkcionalnu primenu realnu za zahteve struke. To podrazumeva pisanje kratkih poruka, mejlova u okviru poslovne komunikacije (porudžbenice, reklamacije, zahtevi, molbe) i vođenje usmene komunikacije koja omogućava sporazumevanje na osnovnom nivou bilo u direktnom kontaktu sa sagovornikom ili u telefonskom razgovoru.
Predviđen je po jedan pismeni zadatak u svakom polugodištu.

GOVOR

Osposobljavanje učenika za kratko monološko izlaganje i za učešće u dijalogu na stranom jeziku

• jednostavnim sredstvima opiše status i obrazovanje, buduće zaposlenje
• opiše delatnost, firmu, proces rada ili pak prepriča telefonski razgovor ili odluke nekog dogovora u okviru poznate leksike
• obrazloži kraće svoje namere, odluke, postupke

PISANJE

Osposobljavanje učenika za pisanje kraćih tekstova različitog sadržaja

• popunjava račune, priznanice i hartije od vrednosti
• napiše jednostavno poslovno pismo prema određenom modelu
• opiše i pojasni sadržaj shema i grafikona vezanih za struku

MEDIJACIJA

Osposobljavanje učenika da prevodi, sažima i prepričava sadržaj kraćih usmenih i pisanih tekstova

• Sažima sadržaj teksta, filma, razgovara i sl.

MEDIJSKA PISMENOST

Osposobljavanje učenika da koriste medije kao izvore informacija i razvijaju kritičko mišljenje u vezi sa njima

• identifikuje različita gledišta o istoj temi

ZNANJA O JEZIKU

• korektno upotrebljava jednostavne strukture koristeći zavisne rečenice (uz određene sistemske elementarne greške koje globalni smisao ne dovode u pitanje)

TEMA

CILJ

ISHODI
Po završetku teme učenik će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Predlog sportova koji se ponude učenicima kao izbor:
U prvom redu, sportovi koji se u određenom obimu obrađuju kroz nastavu fizičkog vaspitanja:

- atletika
- gimnastika
- ritmička gimnastika
- rukomet

- košarka

- odbojka

- mali fudbal

- ples

1. sportovi

• Upoznavanje učenika sa vrednostima sporta
• usmereni razvoj i održavanje motoričkih sposobnosti učenika;
• učenje i usavršavanje motoričkih formi izabranog sporta;
• sticanje teorijskih znanja u izabranom sportu;
• poznavanje pravila takmičenja u izabranom sportu;
• formiranje navika za bavljenje izabranim sportom;
• socijalizacija učenika kroz izabrani sport i negovanje etičkih vrednosti prema učesnicima u takmičenja;
• otkrivanje darovitih i talentovanih učenika za određeni sport i njihovo podsticanje da se bave sportom.
• učenje i usavršavanje osnovnih i složenih elemenata tehnike izabranog sporta;
• pružanje neophodnih znanja iz izabranog sporta (principi tehnike, način vežbanja - treniranja, sticanje osnovnih i produbljenih taktičkih znanja, pravila takmičenja u sportu itd.) i njihova primena u praksi;
• učenje i usavršavanje osnovne taktike izabranog sprta i njena primene u praksi;
• obavezna realizacija takmičenja na odeljenjskom i razrednom nivou;
• zadovoljavanje socijalnih potreba za potvrđivanjem i grupnim poistovećenjem i dr;
• stvaranje objektivnih predstava učenika o sopstvenim mogućnostima za učešće u izabranom sportu;
• podsticanje stvaralaštva učenika u sportu (u domenu tehnike, taktike i takmičenja).
• upoznavanje učenika sa osnovnim principima vežbanja u skladu sa njegovim uzrastom;
• upoznavanje učenika sa štetnim posledicama nepravilnog vežbanja i predoziranja u izabranom sportu;
• upoznavanje učenika sa etičkim vrednostima i slabostima sporta;
• upoznavanje učenika sa estetskim vrednostima sporta.

• teorijski objasni vrednosti fizičkih aktivnosti pri učestvovanju u sportskoj igri;
• prikaže tehničke veštine individualne tehnike;
• prikaže, objasni i demonstrira kolektivnu taktiku sportske grane sa kojom se upoznao i učio;
• igra uz primenu pravila igre;
• učestvuje u organizaciji školskih sportskih takmičenja
• primenjuje pravila fer pleja

• Programski sadržaji fizičkog vaspitanja - izabranog sporta čini sledeća struktura:
• razvijanje motoričkih sposobnosti učenika;
• sportsko-tehničko obrazovanje učenika (obučavanje i usavršavanje tehnike);
• individualna i kolektivna taktika izabranog sporta;
• teorijsko obrazovanje;
• pravila izabranog sporta;
• organizovanje unutar odeljenskih i međuodeljenskih takmičenja.

TEORIJSKO OBRAZOVANJE

• upoznavanje učenika vrednostima izabranog sporta;
• upoznavanje učenika sa osnovnim principima vežbanja u skladu sa njegovim uzrastom;
• upoznavanje učenika sa štetnim posledicama nepravilnog vežbanja i predoziranja u izabranom sportu;
• upoznavanje učenika sa etičkim vrednostima i slabostima sporta;
• upoznavanje učenika sa estetskim vrednostima sporta.

Minimalni obrazovni zahtevi:

• Predmetni nastavnici utvrđuju minimalne obrazovne zahteve, u skladu sa usvojenim programom za svaki izabrani sport. Pod tim se podrazumeva:
• savladanost osnovne tehnike i njena primena;
• poznavanje i primena elementarne taktike;
• poznavanje i primena pravila;
• angažovanost i učešće učenika na takmičenjima u izabranom sportu.

PROGRAM PO IZBORU UČENIKA

• RITMIČKA GIMNASTIKA I NARODNI PLESOVI
- Savladavanje osnovnih vežbi: dokorak,", menjajući korak galopom u svim pravcima, polkin korak, daleko visoki skok, "makazice;
- Sistematska obrada estetskog pokreta tela u mestu i u kretanju bez rekvizita i sa rekvizitima, koristeći pri tome različitu dinamiku, ritam i tempo,
- Primena savladane tehnike estetskog pokreta i kretanja u kratkim sastavima.
- Treba savladati najmanje pet narodnih plesova.
- Priprema za takmičenje i priredbe i učešće na njima.

SPORTSKA IGRA (po izboru)

- Ponavljanje i učvršćivanje ranije obučavanih elemenata igre.
- Dalje proširivanje i produbljavanje tehničko-taktičke pripremljenosti učenika u skladu sa izbornim programom za datu igru.

RUKOMET
- Uvežbavati osnovne tehničke elemente koji su predviđeni programskim sadržajima za osnovnu školu.
- Pokrivanje i otkrivanje igrača, oduzimanje lopte, ometanje protivnika. Opšti principi postavljanja igrača u odbrani i napadu. Napad sa jednim i dva igrača i napad protiv zonske odbrane. Zonska odbrana i napad "čovek na čoveka". Uigravanje kroz trenažni proces.
- Pravila igre.
- Učestvovanje na razrednim, školskim i međuškolskim takmičenjima.

FUDBAL
- Uvežbavati osnovne tehničke elemente koji su predviđeni programskim sadržajima za osnovnu školu.
- Pokrivanje i otkrivanje igrača, oduzimanje lopte i ometanje protivnika. Opšti principi postavljanja igrača u napadu i odbrani. Razne varijante napada i odbrane. Uigravanje kroz trenažni proces.
- Pravila malog fudbala.
- Učestvovanje na raznim školskim i međuškolskim takmičenjima.

KOŠARKA
- Uvežbavati osnovne tehničke elemente koji su predviđeni programskim sadržajima za osnovnu školu
- Tehnika košarke. Šutiranje na koš iz mesta i kretanja, šut sa jednom ili obema rukama, sa raznih odstojanja od koša. Postavljanje i kretanje igrača u napadu i odbrani. Odbrana "zonom" i "čovek na čoveka". Napad protiv ovih vrsta odbrana. Kontranapad u raznim varijantama i princip bloka.
- Pravila igre i suđenje.
- Učestvovanje na razrednim i školskim takmičenjima.

ODBOJKA
- Uvežbavati osnovne tehničke elemente koji su predviđeni programskim sadržajima za osnovnu školu
• Tehnika odbojke. Igra sa povučenim i isturenim centrom. Smečiranje i njegova blokada. Uigravanje kroz trenažni proces.
- Pravila igre i suđenja.
- Učestvovanje na odeljenskim, razrednim i međuškolskim takmičenjima.

PLIVANJE
- Upoznavanje i primena osnovnih sigurnosnih mera u plivanju;
- Usvajanje dve tehnike plivanja (po sklonostima i izboru učenika). Vežbanje radi postizanja boljih rezultata. Skok na startu i okreti.
- Učestvovanje na odeljenskim, razrednim i međuškolskim takmičenjima.

BORILAČKE VEŠTINE
- Izbor borilačke veštine koja se izučava na matičnim fakultetima sporta i fizičkog vaspitanja, i koja je u programu Školskih sportskih takmičenja. Nastavnik u skladu sa mogućnostima škole i interesovanjima učenika predlaže nastavni program.

KLIZANJE I SKIJANJE
- Programski zadaci iz klizanja i skijanja obuhvataju savladavanje osnovne tehnike i upoznavanje sa pravilima takmičenja. Nastavnik predlaže nastavni program, koji se zasniva na programu klizanja i predmeta skijanje na matičnim fakultetima

Nastava fizičko vaspitanje - izabrani sport je izborni predmet i realizuje se u okviru redovne nastave sa jednim ili dva časa nedeljno koji se unosi u raspored časova škole. Časovi se upisuju prema redovnom rasporedu časova u rubriku dnevnika pod nazivom - izabrani sport (npr. atletika) i posebno se numerišu;
svaki učenik je obavezan da se opredeli za jedan sport koje mu se ponudi početkom školske godine, a još bolje na kraju prethodnog razreda;
škola učenicima treba da ponudi takav izbor da njime budu ponuđeni najmanje dva individualna i dva kolektivna sporta. Ukoliko škola ima optimalne uslove za rad, učenicima se može ponuditi i više sportova;
prihvataju se oni sportovi za koje se opredelilo najviše učenika u jednom odeljenju (celo odeljenje realizuje program izabranog sporta cele školske godine). Izbor sporta vrši se na nivou odeljenja;
predlog za izabrani sport daje aktiv nastavnika fizičkog vaspitanja, u skladu sa uslovima rada škole.
predlog mora biti realan;
predlažu se sportovi za koje postoje adekvatni uslovi;
učenici jednog odeljenja mogu izabrati isti sport koji su upražnjavali u prethodnim razredima ili mogu izabrati novi sport koji do tada nisu upražnjavali.

OSNOVNE KARAKTERISTIKE PROGRAMA

Osnovne karakteristike programu su:
izbornost;
da služe potrebama učenika;
omogućavanje nastavnicima ne samo da planiraju već i da programiraju rad u nastavi u skladu sa sopstvenim znanjima, iskustvima;
program u velikoj meri omogućava kreativnost nastavnika;
program je u funkciji celokupne nastave fizičkog vaspitanja učenika.

Predlog sportova koji se ponude učenicima kao izbor.

U prvom redu, sportovi koji se u određenom obimu obrađuju kroz nastavu fizičkog vaspitanja:
• atletika;
gimnastika;
• ritmička
• gimnastika:
• rukomet;
• košarka;
• odbojka;
• mali fudbal;
• ples.

Sportovi koji se nalaze u programima takmičenja "Saveza za školski sport i olimpijsko vaspitanje Srbije":

Sportovi za koje je zainteresovana lokalna sredina, odnosno lokalna samouprava.
Sportovi za koje postoje odgovarajući prirodni i materijalni resursi:
- skijanje;
- veslanje.
Sportovi sa kojima su se učenici upoznali kroz kursne oblike rada.

Didaktičko-metodičko uputstvo za realizaciju časova izabrane sportske grane (izbornog sporta)

časove izabrane sportske grane potrebno je sa metodičkog stanovišta u što većoj meri prilagoditi modelu časa fizičkog vaspitanja;
u skladu sa motoričkim formama koje karakterišu izabrani sport i koje se primenjuju u osnovnoj fazi časa, neophodno je birati vežbanja, kako za uvodno-pripremnu tako i završnu fazu časa;
težište rada u svim izabranim sportovima da je na tehnici i njenoj primeni u situacionim uslovima;
kod individualnih sportova insistirati na primeni kretanja u takmičarskim uslovima; Nastojati da se trči ili pliva što brže, skače što više ili baca što dalje, postiže što više krugova itd.;
kod kolektivnih sportova (sportskih igara) forsirati uvežbavanje tehnike i taktike najviše kroz igru i situacione uslove približne uslovima igre;
na svakom času u određenim vremenskim intervalima sprovoditi takmičenje između ekipa.
u radu na ovim časovima neophodno je praviti timove-ekipe prema sposobnostima;.
na časovima izabranog sporta obavezno je primenjivati diferencirane oblike rada u skladu sa znanjima i sposobnostima učenika. Ovakav pristup je obavezan uvažavajući strukturu učenika koji su se opredelili za određeni sport (ima onih koji su se tim sportom već bavili ili se njime bave i učenika početnika);
sadržaje rada na časovima programiraju nastavnici zaduženi za realizaciju predmeta fizičko vaspitanje - izabrani sport u skladu sa znanjima o sportskoj grani i sagledavanjem sposobnosti i znanja učenika;
programirani sadržaji planiraju se kao i svi ostali časovi nastave fizičkog vaspitanja;
ocenjivanje učenika je u skladu sa obimom i kvalitetom onog naučenog sadržaja koji je za učenike određen (program za početnike i program za naprednije);
realizacijom časova fizičkog vaspitanja - izabrani sport pratiti i zapažati učenike koji su posebno talentovani za sport i upućivati ih da se njime bave i izvan škole u klubovima i sportskim školama ako to žele ili imaju interesovanja.;
tokom rada sa učenicima uočavati one čije se interesovanje za određeni sport ne poklapa sa njihovim mogućnostima i istim na kraju školske godine savetovati za koji sport da se opredele u narednoj školskoj godini.

II ORGANIZACIJA VASPITNO-OBRAZOVNOG RADA

sadržaji nastave fizičko vaspitanje - izabrani sport mogu se realizovati u objektima škole, na odgovarajućim vežbalištima - objektima van škole, pod uslovom da se nalaze u blizini škole ili da je za učenike organizovan namenski prevoz (sportska hala, bazen, otvoreni tereni, klizalište, skijalište itd.);
časovi se mogu organizovati u istoj smeni u okviru rasporeda časova sa drugim predmetima ili u suprotnoj smeni, ako za tim postoji potreba i adekvatni uslovi.

III PLANIRANJE VASPITNO-OBRAZOVNOG RADA

planiranje obrazovno-vaspitnog rada sprovode nastavnici u skladu sa osnovnim principima planiranja nastave fizičkog vaspitanja. Godišnji plan rada je obavezni oblik nastavnog planiranja iz koga proističu mesečni i nedeljni planovi rada;
shodno uobičajenoj praksi, nastavnici obavezno izrađuju i pripremu za pojedinačan čas. Priprema za čas bazira se na prihvaćenoj četvorodelnoj strukturi časa primerenog potrebama nastave fizičkog vaspitanja.

IV PRAĆENJE I OCENJIVANJE

Praćenje i vrednovanje postignuća učenika
praćenje napretka učenika obavlja se sukcesivno tokom cele školske godine, a na osnovu jedinstvene metodologije koja predviđa sledeće tematske celine. U osmom razredu ocenjivanje se vrši brojčano, na osnovu ostvarivanja operativnih zadataka i minimalnih obrazovnih zahteva:
stanje motoričkih sposobnosti;
usvojene zdravstveno-higijenske navike;
dostignuti nivo savladanosti motornih znanja, umenja i navika u skladu sa individualnim mogućnostima;
odnos prema radu.

1. Praćenje i vrednovanje motoričkih sposobnosti vrši se na osnovu savladanosti programskog sadržaja kojim se podstiče razvoj onih fizičkih sposobnosti za koje je ovaj uzrast kritičan period zbog njihove transformacije pod uticajem fizičkih aktivnosti - koordinacija, gipkost, ravnoteža, brzina, snaga i izdržljivost.
2. Usvojenost zdravstveno-higijenskih navika prati se na osnovu utvrđivanja nivoa pravilnog držanja tela i održavanja lične i kolektivne higijene, a, takođe, i na osnovu usvojenosti i primene znanja iz oblasti zdravlja.
3. Stepen savladanosti motornih znanja i umenja sprovodi se na osnovu minimalnih programskih zahteva, koji je utvrđen na kraju navođenja programskih sadržaja.
4. Odnos prema radu vrednuje se na osnovu redovnog i aktivnog učestvovanja u nastavnom procesu, takmičenjima i vanškolskim aktivnostima.
Ocenjivanje učenika u okviru praćenja i vrednovanja nastavnog procesa, vrši se na osnovu pravilnika o ocenjivanju učenika osnovne škole i na osnovu savremenih didaktičko metodičkih znanja.

Pedagoška dokumentacija i didaktički materijal
Obavezna pedagoška dokumentacija je:
Dnevnik rada, struktura i sadržaj utvrđuje se na republičkom nivou i odobrava ga ministar, a nastavniku se ostavlja mogućnost da ga dopuni onim materijalom za koje ima još potrebe.
Planovi rada: godišnji, po razredima i ciklusima, plan stručnog aktiva, plan vančasovnih i vanškolskih aktivnosti i praćenje njihove realizacije.
Pisane pripreme
nastavnik sačinjava za pojedine nastavne vremensku artikulaciju ostvarivanja nastavne teme (ukupan i redni broj časova, vreme realizacije), konzistentnu didaktičku strukturu časova (oblike rada, metodičke postupke obučavanja i uvežbavanja).
Radni karton: ima svaki učenik sa programom sadržaja koji se vežba, a koji sačinjava učitelj ili predmetni nastavnik i koji je prilagođen konkretnim uslovima rada.
Formulari za obradu podataka za: stanje fizičkih sposobnosti, realizaciju programskih sadržaja u časovnoj i vančasovnoj organizaciji rada.
Očigledna sredstva: crteži, konturogrami, video-trake aranžirane, tablice orijentacionih vrednosti motoričkih sposobnosti, raznovrsna obeležavanja radnih mesta i drugi pisani materijali koji upućuju učenike na lakše razumevanje i ostvarivanje radnih ciljeva i zadataka.

TEMA

CILJ

ISHODI
Po završetku teme učenik će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Selo i grad nekad i sad

• Proširivanje znanja o promenama u načinu života gradskog i seoskog stanovništva kroz istoriju.
• Uočavanje sličnosti i razlika u životu gradskog i seoskog stanovništva kroz istoriju.
• Razumevanje odnosa sela i grada u prošlosti i sadašnjosti.
• Sticanje znanja o migracijama selo - grad kao konstantnim pojavama u istoriji ljudskog društva.
• Proširivanje znanja o životu seoskog i gradskog stanovništva u Srbiji u XIX i XX veku.

• uoči osnovna obeležja različitih tipova naselja od praistorije do savremenog doba;
• izvede zaključak o značaju nastanka gradova;
• locira na istorijskoj karti najznačajnije antičke, srednjovekovne i moderne gradove u svetu, Evropi i Srbiji;
• opiše način života u gradu u različitim istorijskim periodima (na primeru Carigrada, Venecije, Firence, Pariza, Londona, Berlina, Njujorka, Moskve, Sankt Peterburga…);
• opiše način život u srpskim gradovima u XIX i XX veku (na primeru Beograda, Novog Sada, Niša, Kragujevca...);
• opiše način život u srpskim selima u XIX i XX veku;
• uoči sličnosti i razlike u načinu života u srpskim gradovima i selima u XIX i XX veku;
• razume značaj i posledice razvoja modernih gradova;
• obrazloži najvažnije uzroke i posledice migracija selo-grad;
• uoči razlike u načinu stanovanja između sela i grada kroz istoriju;
• uoči razlike u načinu stanovanja između pripadnika različitih društvenih slojeva kroz istoriju.

• Naselja u praistoriji (primeri Vinče i Lepenskog Vira).
• Život u antičkim gradovima (primeri Vavilona, grčkih polisa, Aleksandrije, Rima...).
• Život u srednjovekovnim gradovima i selima (primeri Carigrada, Venecije, Firence, Pariza, Londona, Beograda...; srednjovekovni zamak - u miru i za vreme opsade; položaj zavisnog seljaka - obaveze stanovništva, porez, prisilni rad - izgradnja puteva, nasipa, utvrđenja...; stanovanje - građevinski materijali, način gradnje, razlika u načinu stanovanja između sela i grada i između bogatih i siromašnih; higijenski uslovi, opasnost od epidemija...).
• Život u gradovima i selima u novom veku i savremenom dobu (primeri Pariza, Londona, Berlina, Njujorka, Moskve, Sankt Peterburga...; prostorno i urbano planiranje; industrijske četvrti, radnička naselja i predgrađa; boemske četvrti; pojava moderne infrastrukture - vodovod, kanalizacija, metro, problem zagađenja, odnošenje i skladištenje otpada; stanovanje - građevinski materijali, način gradnje, razvoj građevinske tehnike, vrste objekata i organizacija prostora; razlika u načinu stanovanja između sela i grada i između pripadnika različitih društvenih slojeva, migracije; osvetljenje - gas i struja; grejanje, upotreba solarne energije, kućni aparati; oplemenjivanje stambenog prostora).
• Život u srpskim gradovima i selima u XIX i XX veku (primeri Beograda, Novog Sada, Niša, Kragujevca...; osnovni tipovi gradskih naselja - grad, varoš, varošica, "divlja" naselja; orijentalni i evropski uticaji; elektrifikacija, javni gradski prevoz - fijakeri, tramvaji, trolejbusi i autobusi; osnovni tipovi seoskih naselja, obeležja zemljoradnje, vinogradarstva i stočarstva; zadruga, moba, pozajmica; poljoprivredna oruđa, mlinovi, vetrenjače; migracije selo - grad, razlike u stanovanju kod Srba: dvorci, gradske kuće, konaci, seoske kuće; dvorovi vladara - Miloša, Mihaila, Milana i Aleksandra Obrenovića, kneza Aleksandra i kraljeva Petra i Aleksandra Karađorđevića, Nikole Petrovića, rezidencije Josipa Broza).

Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave, odnosno učenja, planom rada i načinima ocenjivanja

Oblici nastave:
Predmet se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• teorijska nastava.

Mesto realizacije nastave:
• Teorijska nastava realizuje se u učionici ili odgovarajućem kabinetu.

Ocenjivanje:
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
• praćenje ostvarenosti ishoda
• testove znanja.

Okvirni broj časova po temama:
• Svakoj od četiri teme koje budu izabrane treba posvetiti četvrtinu časova predviđenih nastavnim planom.

Preporuke za realizaciju nastave:
• zadatak nastavnika je da na početku školske godine od dvanaest ponuđenih nastavnih tema, učenicima predloži šest, od kojih će oni, kao grupa, u skladu sa svojim sklonostima, izabrati četiri,
• struktura programa koncipirana je s ciljem da pomogne nastavniku u planiranju neposrednog rada sa učenicima, olakšavajući mu određivanje obima i dubine obrade pojedinih nastavnih sadržaja,
• za svaku tematsku celinu dati su ciljevi, ishodi i sadržaji, a ishodi treba da posluže da nastavni proces bude tako oblikovan da se navedeni ciljevi ostvare,
• sadržaje treba prilagođavati učenicima, kako bi najlakše i najbrže dostigli navedene ishode,
• nastavnik ima slobodu da sam odredi raspored i dinamiku aktivnosti za svaku temu, uvažavajući ciljeve predmeta,

Kultura odevanja i ishrane nekad i sad

• Proširivanje znanja o promenama u načinu odevanja i ishrani kroz istoriju.
• Uočavanje promena u načinu odevanja kod Srba kroz istoriju.
• Uočavanje uloge različitih kulturnih uticaja na način odevanja i ishranu kod Srba kroz istoriju.

• uoči osnovna obeležja kulture odevanja od antike do savremenog doba;
• identifikuje osnovna obeležja kulture odevanja kod Srba kroz istoriju;
• navede i uporedi razlike u načinu odevanja između sela i grada kroz istoriju;
• navede i uporedi razlike u načinu odevanja između pripadnika različitih društvenih grupa kroz istoriju;
• prepozna i razume uticaje različitih kultura na način odevanja kod Srba kroz istoriju;
• prepozna i razume uticaje različitih kultura na način ishrane kod Srba kroz istoriju;
• navede i uporedi karakteristike ishrane u različitim istorijskim periodima.

• Kultura odevanja od antike do danas (materijali, način obrade i bojenje, razlike u odevanju kod pripadnika različitih društvenih grupa; pojava veštačkih materijala, stilovi u odevanju, modne kuće, pojava modne industrije, svakodnevna i svečana odeća, džins kao karakteristika odevanja mladih u čitavom svetu; nakit, frizure, šminka, parfemi...).
• Odevanje kod Srba kroz istoriju (materijali i tkanine - kudelja, konoplja, čoja, krzno, koža, lan, svila; razlika u odevanju kod Srba u Habzburškom i Osmanskom carstvu, kao i kod pripadnika različitih društvenih grupa; građansko odelo i evropski uzori u oblačenju srpskog građanskog staleža; uniforme državnih činovnika, lekara, carinika, profesora Liceja i gimnazija u obnovljenoj Srbiji; narodna nošnja, savremeni način odevanja).
• Kultura ishrane od antike do danas (sakupljanje i pripremanje namirnica, lov i ribolov, načini čuvanja hrane, piće, rekonstrukcija mogućeg jelovnika - dvor, grad, selo; posni i mrsni ciklusi; nacionalna kuhinja kod Srba, uticaji drugih kuhinja; konzumiranje kafe i duvana, upotreba istočnjačkih začina, ponašanje za stolom, pribor za jelo; kuhinjski aparati; restorani "brze hrane").

Preporuke za realizaciju nastave:
• program se može dopuniti sadržajima iz prošlosti zavičaja, čime se kod učenika postiže jasnija predstava o istorijskoj i kulturnoj baštini u njihovom kraju (arheološka nalazišta, muzejske zbirke),
• u školama na nastavnom jeziku neke od nacionalnih manjina mogu se obraditi i prošireni nastavni sadržaji iz prošlosti tog naroda,
• važno je iskoristiti velike mogućnosti koje istorija kao narativni predmet pruža u podsticanju učeničke radoznalosti, koja je u osnovi svakog saznanja,
• nastavni sadržaji treba da budu predstavljeni kao "priča" bogata informacijama i detaljima, ne zato da bi opteretili pamćenje učenika, već da bi im istorijski događaji, pojave i procesi bili predočeni jasno, detaljno, živo i dinamično,
• posebno mesto u nastavi istorije imaju pitanja, kako ona koja postavlja nastavnik učenicima, tako i ona koja dolaze od učenika, podstaknuta onim što su čuli u učionici ili što su saznali van nje koristeći različite izvore informacija,

Vojska, oružje i rat nekad i sad

• Proširivanje znanja o razvoju vojne tehnike i promenama u načinu ratovanja kroz istoriju.
• Proširivanje znanja o razvoju vojske i načinu ratovanja kod Srba kroz istoriju.
• Razvijanje kritičkog stava prema ratu.

• uoči osnovna obeležja ratova i vojne organizacije i tehnike od antike do savremenog doba;
• razume uticaj naučno-tehnoloških dostignuća na promene u načinu ratovanja kroz istoriju;
• uoči karakteristike razvoja oružja i vojne organizacije;
• uoči osnovna obeležja vojne organizacije kod Srba kroz istoriju;
• navede i uporedi karakteristike ratovanja u različitim periodima;
• razume ulogu pojedinca u ratu (vojskovođa, oficira, regruta, civila);
• argumentovano diskutuje o ratu i njegovim posledicama na život ljudi.

• Vojska, oružje i rat kroz istoriju (vojnička oprema - odeća, oklopi, štitovi, oružje; rodovi vojske, opsadne sprave, uvežbavanje ratničkih veština, viteški turniri, megdani, pojava vatrenog oružja - od primitivnih pušaka arkebuza i musketa do razorne artiljerije; uvođenje stajaće vojske, razvoj moderne vojne strategije i taktike - pojava generalštaba, uniforme i vojna odlikovanja; vojno obrazovanje, život vojnika u ratu i miru; žene u vojsci; međunarodne konvencije o pravilima ratovanja, najveće vojskovođe).
• Vojska kod Srba kroz istoriju (srpska vojska u srednjem veku - oprema, način ratovanja; Srbi u austrijskoj i osmanskoj vojsci; vojska ustaničke Srbije; vojna organizacija u XIX i XX veku u srpskoj i jugoslovenskoj državi; vojno obrazovanje - osnivanje vojne akademije; srpske i jugoslovenske vojne uniforme i odlikovanja).

Preporuke za realizaciju nastave:
• dobro osmišljena pitanja nastavnika imaju podsticajnu funkciju za razvoj istorijskog mišljenja i kritičke svesti, ne samo u fazi utvrđivanja i sistematizacije gradiva, već i u samoj obradi nastavnih sadržaja,
• u zavisnosti od cilja koji nastavnik želi da ostvari, pitanja mogu imati različite funkcije, kao što su: fokusiranje pažnje na neki sadržaj ili aspekt, podsticanje poređenja, traganje za pojašnjenjem,
• nastava bi trebalo da pomogne učenicima u stvaranju što jasnije predstave ne samo o tome šta se desilo, već i zašto se to desilo i kakve su posledice iz toga proistekle,
• u nastavi treba što više koristiti različite oblike organizovane aktivnosti učenika (individualni rad, rad u paru, rad u grupi, radionice ili domaći zadatak),

Novac i banke kroz istoriju

• Proširivanje znanja o ulozi novca i banaka u ekonomskim sistemima kroz istoriju.
• Usvajanje znanja o ulozi novca i banaka u svakodnevnom životu nekad i sad.
• Proširivanje znanja o istoriji novca i razvoju bankarstva kod Srba.

• uoči osnovne karakteristike i funkcije novca od antike do savremenog doba;
• izvede zaključak o ulozi i značaju banaka kroz istoriju;
• uoči osnovna obeležja istorijata srpskog novca i banaka kroz istoriju;
• primeni stečeno znanje o novcu i bankama u svakodnevnom životu.

• Numizmatika (kao nauka o postanku, razvoju i upotrebi kovanog novca).
• Novac i banke u sadašnjosti (novac kao mera vrednosti, platežno sredstvo i jedno od obeležja samostalnosti države; banka kao preduzeće koje trguje novcem; pojmovi - štednja, trezor, kredit, kamata, deonica, inflacija, deflacija; falsifikovanja novca, novac u savremenom potrošačkom društvu…).
• Novac i banke u prošlosti (istorijat novca i banaka - od starog veka do danas; materijali od kojih je izrađivan novac, istorijski fenomen "kvarenja" novca; likovi i različiti simboli na kovanom i papirnom novcu...).
• Novac u Srbiji nekad i sad (istorijat novca od srednjeg veka do danas; dinar kao zvanična valuta moderne Srbije; motivi na novčanicama; nastanak i razvoj Narodne banke kao prve finansijske institucije u Srbiji).

Preporuke za realizaciju nastave:
• da bi shvatio događaje iz prošlosti, učenik treba da ih "oživi u svom umu", u čemu veliku pomoć može pružiti upotreba različitih istorijskih tekstova, karata i drugih izvora istorijskih podataka (dokumentarni i igrani video i digitalni materijali, muzejski eksponati, ilustracije), obilaženje kulturno-istorijskih spomenika i posete ustanovama kulture,
• treba iskoristiti i uticaj nastave istorije na razvijanje jezičke i govorne kulture (besedništva), jer istorijski sadržaji bogate i oplemenjuju jezički fond učenika,

Verski život i običaji kroz istoriju

• Proširivanje znanja o verovanjima i običajima u prošlosti i sadašnjosti.
• Uočavanje prožimanja verovanja i kulture kroz istoriju.
• Sagledavanje sličnosti i razlika u verovanjima i običajima nekad i sad.
• Proširivanje znanja o verovanjima i običajima kod Srba kroz istoriju.

• uoči osnovna obeležja verovanja od praistorije do savremenog doba;
• navede i uporedi karakteristike običaja i verovanja u različitim periodima;
• identifikuje sličnosti i razlike u običajima različitih verskih zajednica;
• uoči uticaj verovanja i običaja na kulturno stvaralaštvo;
• razume uticaj i povezanost verskih institucija i verskog života kroz istoriju;
• razume uticaj i povezanost verskih institucija i verskog života kod Srba kroz istoriju;
• prepozna i razume osnovne odlike verskog života i običaja kod Srba kroz istoriju.

• Verovanja u starom Egiptu i Mesopotamiji (zagrobni život, balsamovanje, horoskopi, astrologija, obredi i ritualni predmeti...).
• Verovanja starih Grka i Rimljana (proročišta, zagrobni život, sveštenici i sveštenice, prinošenje žrtve bogovima...).
• Religije Dalekog istoka.
• Verski život i običaji u srednjem veku (glavne odlike hrišćanstva, islama i judaizma; obeležja različitih verskih konfesija - sličnosti i razlike u verovanjima i običajima; obeležavanje verskih praznika, strahovi srednjovekovnog čoveka).
• Verski život i običaji u novom veku i savremenom dobu (verski identitet, sličnosti i razlike između katolika, protestanata, pravoslavaca, muslimana, Jevreja; ateizam).

Preporuke za realizaciju nastave:
• u radu sa učenicima neophodno je imati u vidu integrativnu funkciju istorije, koja u obrazovnom sistemu, gde su znanja podeljena po nastavnim predmetima, pomaže učenicima da postignu celovito shvatanje o povezanosti i uslovljenosti geografskih, ekonomskih i kulturnih uslova života čoveka kroz prostor i vreme,
• poželjno je izbegavati fragmentarno i izolovano učenje istorijskih činjenica jer ono ima najkraće trajanje u pamćenju i najslabiji transfer u sticanju drugih znanja i veština,
• u nastavi treba, kad god je to moguće, primenjivati didaktički koncept multiperspektivnosti,
• određene teme, po mogućnosti, treba realizovati sa odgovarajućim sadržajima iz srodnih predmeta,
• tokom rada sa učenicima potrebno je stalno praviti poređenja sa savremenim dobom, čime se naglašava shvatanje kontinuiteta u razvoju društva i bogatstvo sadržaja iz prošlosti,

Obrazovanje i vaspitanje kroz istoriju

• Produbljivanje znanja o razvoju obrazovanja kroz istoriju.
• Uočavanje sličnosti i razlika u obrazovanju i vaspitanju nekad i sad.
• Razumevanje uticaja privrednog razvoja na kvalitet obrazovanja.
• Produbljivanje znanja o razvoju obrazovanja kod Srba kroz istoriju.

• uoči osnovna obeležja obrazovanja i vaspitanja od antike do savremenog doba;
• opiše razvoj sistema obrazovanja i vaspitanja kroz istoriju;
• opiše razvoj sistema obrazovanja i vaspitanja kod Srba kroz istoriju;
• uporedi karakteristike obrazovanja i vaspitanja u različitim periodima;
• izvede zaključak o značaju obrazovanja i vaspitanja u životu ljudi;
• prepozna međusobnu uslovljenost stepena privrednog razvitka i kvaliteta obrazovanja.

• Obrazovanje i vaspitanje u starom veku (Egipat, Mesopotamija, stara Grčka i Rim).
• Obrazovanje i vaspitanje u srednjem veku (manastiri kao centri pismenosti i obrazovanja; osnivanje škola i univerziteta, uticaj crkve na obrazovanje i vaspitanje...).
• Obrazovanje i vaspitanje u novom veku i savremenom dobu (pojava štamparstva i širenje pismenosti, uloga crkve i države - pojava svetovnog i obaveznog obrazovanja, školskih udžbenika; položaj učenika - nagrađivanje i kažnjavanje, odevanje učenika...).
• Obrazovanje i vaspitanje kod Srba (manastiri kao centri pismenosti i obrazovanja; značaj Hilandara, prosvetiteljski rad u ustaničkoj Srbiji, osnivanje svetovnih škola, osnivanje Liceja, Velike škole i Beogradskog univerziteta; jedan dan u školi, školska slava, odevanje učenika, školovanje ženske dece; stipendiranje učenika).

Preporuke za realizaciju nastave:
• zadatak nastavnika je i da podstiče osamostaljivanje učenika u prikupljanju i sređivanju istorijskih podataka, da ih usmerava na različite izvore informacija i podučava ih kako da se prema njima kritički odnose, čime se neguje istraživački duh i zanimanje za nauku i podstiče razvoj mišljenja zasnovanog na proverenim činjenicama i argumentima,
• ovaj predmet pruža velike mogućnosti za integraciju školskog i vanškolskog znanja učenika, za izlazak iz okvira školskih udžbenika i učionica, uključivanje roditelja i sugrađana koji poseduju znanja, kolekcije, knjige, filmove i drugu građu koja može da pomogne u realizaciji programa,
• nastavnik treba da teži kombinovanju različitih metoda rada (kratka predavanja, gledanje filmova, čitanje knjiga, diskusije, analiza pisanih izvora, slika i fotografija...),

Komunikacije, putovanja i turizam nekad i sad

• Uočavanje značaja komunikacija i njihovog razvoja u istoriji društva.
• Razumevanje uticaja komunikacija na upoznavanje i približavanje država, naroda i njihovih kultura.

• opiše razvoj komunikacija od praistorije do savremenog doba;
• navede i uporedi karakteristike komunikacije u različitim periodima;
• izvede zaključak o značaju komunikacije u životu ljudi kroz istoriju;
• razume posledice razvoja modernih komunikacija;
• izvede zaključak o uticaju razvoja komunikacija na integraciju svake nacije i društva;
• koristi informacije sa istorijske karte i poveže ih sa stečenim znanjem o komunikacijama;
• uoči uticaj komunikacija na približavanje država, naroda i njihovih kultura.

• Komunikacije, putovanja i turizam kroz istoriju (uticaj trgovine i vojnih pohoda na razvoj komunikacija; hodočašća - sveta mesta, misionari; značajni sajmovi, razvoj poštanskog, telegrafskog, telefonskog, železničkog, automobilskog i avionskog saobraćaja; auto i avio klubovi, novine i novinarstvo, Internet, otkrivanje novih destinacija, gostionice i hoteli, banje).

Preporuke za realizaciju nastave:
• u izvođenju nastave samostalno istraživanje učenika je najvažnije, bez obzira na izabrane metode rada, a nastavnikova je uloga da organizuje nastavu, pruži pomoć učenicima u radu (od davanja informacija do upućivanja na izvore informacija) i da podstiče interesovanje učenika za predmet,
• u pripremi i realizaciji časova nastavnicima može koristiti sledeća literatura:

D. M. Acović, Heraldika i Srbi, Beograd 2008.
D. Babac, Specijalne jedinice jugoslovenske vojske u Aprilskom ratu, Beograd 2006.
D. Babac, Č. Vasić, M. Marković, Crnogorska vojska 1896-1916, Beograd 2007.
D. Bandić, Narodna religija Srba u 100 pojmova, Beograd 2004.

Društveni i porodični život kroz istoriju

• Produbljivanje znanja o razvoju društvenog i porodičnog života kroz istoriju.
• Uočavanje sličnosti i razlika u društvenom i porodičnom života nekad i sad.
• Proširivanje znanja o društvenom i porodičnom životu kod Srba kroz istoriju.

• identifikuje osnovna obeležja društvenog života od antike do danas;
• identifikuje osnovna obeležja porodičnog života od antike do danas;
• navede osnovna obeležja društvenog života kod Srba kroz istoriju;
• navede osnovna obeležja porodičnog života kod Srba kroz istoriju;
• uporedi karakteristike društvenog i porodičnog života u različitim periodima;
• uoči sličnosti i razlike u načinu obeležavanja praznika kroz istoriju;
• istakne odlike društvenog i porodičnog života danas u odnosu na ranije epohe.

• Društveni život od antike do danas (igre, gozbe, ples uz muziku, muzički instrumenti, pozorište, maskiranje, trubaduri, vlasteoske gozbe: žongleri, putujući svirači i zabavljači; balovi, pozorište u doba Šekspira i Molijera, nastanak opere, književne družine i čitališta, koncerti, bioskopi, igre na sreću, savremena popularna muzika).
• Društveni život kod Srba kroz istoriju (osnovni praznici i njihov značaj; uticaj političkih prilika na praznike i praznovanja, radni i neradni dani; različiti oblici društvenih aktivnosti na selu i u gradu...).
• Porodični odnosi od antike do danas (položaj muškarca, žene i deteta, svadbeni običaji, odnos prema starijima, porodični praznici, tradicionalni i moderni pogledi na porodicu; promene u odnosima među polovima...).
• Porodični odnosi kod Srba kroz istoriju (položaj muškarca, žene i deteta; svadbeni običaji, odnos prema starijima, porodični praznici - krsna slava...)

Preporuke za realizaciju nastave:
V. Bikić, Srednjovekovno selo, Beograd 2007.
M. Blagojević, Srbija u doba Nemanjića, Beograd 1989.
S. Bojanin, Zabave i svetkovine u srednjovekovnoj Srbiji (od kraja XII do kraja XV veka), Beograd 2005.
E. Buhari, Napoleonova gardijska konjica, Beograd 2006.
A. Veselinović, R. Ljušić, Srpske dinastije, Novi Sad 2001.
P. Vilar, Zlato i novac u povijesti 1450-1920, Beograd 1990.
A. Vuletić, J. Mijailović, Između posela i balova. Život u Srbiji u 19. veku, Beograd 2005.
R. Vučetić, Prestonica nezavisne Srbije (1878-1918), Beograd 2008.
K. Gravet, Vitezovi, Beograd 2006.
S. Dimitrijević, Srednjovekovni srpski novac, Beograd 1997.

Fotografija, film, radio i televizija kroz istoriju

• Proširivanje znanja o razvoju fotografije, filma, radija i televizije kroz istoriju.
• Razumevanje uticaja fotografije, filma, radija i televizije na društveni, politički i kulturni život.
• Proširivanje znanja o razvoju fotografije, filma, radija i televizije u Srbiji.
• Uočavanje značaja fotografije, filma, radija i televizije kao istorijskih izvora.

• uoči osnovna obeležja razvoja fotografije, filma, radija i televizije kroz istoriju;
• izvede zaključak o značaju fotografije, filma, radija i televizije u životu pojedinca i čitavog društva;
• izvede zaključak o značaju fotografije, filma, radija i televizije kao istorijskih izvora;
• opiše razvoj fotografije, filma, radija i televizije u Srbiji;
• razume posledice razvoja fotografije, filma, radija i televizije.

• Značaj fotografije, filma, radija i televizije (kao tehničkih dostignuća, načina umetničkog izražavanja, sredstava masovne komunikacije, saznavanja i obrazovanja, i kao istorijskih izvora).
• Fotografija, film, radio i televizija kroz istoriju (razvoj - optička sočiva, dagerotipija, mokra ploča, foto-aparat, filmska traka, pokretne slike, bioskop, radio talasi; prva filmska projekcija, film kao izvor informacija o događajima; film kao masovna zabava i industrija; početak ere zvučnog filma, pojava animiranih filmova; pojava kolor filmova; filmski festivali i nagrade; osnivanje radio-stanica, pojava televizije; prevlast televizije nad drugim medijima u drugoj polovini XX veka; primeri zloupotrebe fotografije, filma, radija i televizije u XX veku).
• Fotografija, film, radio i televizija u Srbiji nekad i sad (delatnost dvorskog fotografa Anastasa Jovanovića, porodični foto-albumi, prva filmska projekcija u Srbiji 1896, prvi srpski filmovi i bioskopi; početak rada prve radio-stanice - Radio Beograda 1929, javna demonstracija televizije na sajmu u Beogradu 1939, tajno praćenje
• televizije na sajmu u Beogradu 1939, tajno praćenje programa Radio Londona za vreme okupacije, osnivanje Televizije Beograd 1958, kućni radio i TV aparati kao pokazatelji životnog standarda).

Preporuke za realizaciju nastave:
Lj. Dimić, Kulturna politika u Kraljevini Jugoslaviji 1918-1941, I-III, Beograd 1996.
A. Đurović, Modernizacija obrazovanja u Kraljevini Srbiji 1905-1914, Beograd 2004.
Istorija privatnog života, I-V, priredili F. Arijes i Ž. Dibi, Beograd 2000-2004.
M. Jovanović-Stojimirović, Siluete starog Beograda, Beograd 2008.
D. Kosanović, Počeci kinematografije na tlu Jugoslavije 1896-1918, Beograd 1985.
Leksikon srpskog srednjeg veka, priredili S. Ćirković i R. Mihaljčić, Beograd 1999.
P. J. Marković, Beograd 1918-1941, Beograd 1992.
P. J. Marković, Beograd između Istoka i Zapada 1948-1965, Beograd 1996.
P. J. Marković, Trajnost i promena. Društvena istorija socijalističke svakodnevice u Jugoslaviji i Srbiji, Beograd 2007.
M. Milićević, Grb Srbije: razvoj kroz istoriju, Beograd 1995.
J. Miodragović, Narodna pedagogija u Srba ili kako naš narod podiže porod svoj, Beograd 1914.

Briga o telu i zdravlju kroz istoriju

• Produbljivanje znanja o razvoju zdravstvene kulture kroz istoriju.
• Uočavanje uticaja ekonomskog i kulturnog razvitka na stepen zdravstvene kulture.
• Proširivanje znanja o razvoju zdravstvene kulture kod Srba.

• uoči osnovna obeležja razvoja zdravstvene kulture od antike do danas;
• uoči osnovna obeležja razvoja zdravstvene kulture kod Srba kroz istoriju;
• navede i uporedi različite metode lečenja kroz istoriju;
• razume povezanost stepena ekonomskog i kulturnog razvitka i zdravstvene kulture;
• razume značaj humanitarnih organizacija i njihovog delovanja.

• Briga o telu i zdravlju od antike do danas (bolesti ljudi, higijenski uslovi, epidemije, razvoj medicine, medicinski instrumenti, lekovi i lekovito bilje, zdravstvene ustanove - manastirske bolnice, sanatorijumi, stacionari, domovi zdravlja, apoteke; načini zdravstvene zaštite i preventive, humanitarne organizacije).
• Briga o telu i zdravlju kod Srba (uticaj životnih uslova i higijenskih prilika na pojavu bolesti; najčešće bolesti i epidemije, narodna medicina i nadrilekarstvo, manastirske bolnice; prve bolnice i lekari, otvaranje bolnica u Srbiji u vreme kneza Miloša, osnivanje Medicinskog fakulteta u Beogradu...).

Preporuke za realizaciju nastave:
D. Mrđenović, A. Palavestra, D. Spasić, Rodoslovne tablice i grbovi srpskih dinastija i vlastele, Beograd 1987.
Obrazovanje kod Srba kroz vekove, Beograd 2001.
E. Pirson, Stara Grčka, Beograd 2006.
R. Plat, Svet filma, Beograd 2006.
Privatni život u srpskim zemljama srednjeg veka, priredile S. Marjanović- Dušanić i D. Popović, Beograd 2004.
Privatni život u srpskim zemljama u osvit modernog doba, priredio A. Fotić, Beograd 2005.
Privatni život kod Srba u devetnaestom veku. Od kraja osamnaestog veka do Prvog svetskog rata, priredili A. Stolić i N. Makuljević, Beograd 2006.

Grbovi i zastave nekad i sad

• Produbljivanje znanja o razvoju grbova i zastava i njihovom značaju u istoriji.
• Upoznavanje sa razvojem, ulogom i značajem grbova i zastava u prošlosti srpskog naroda.

• uoči osnovna obeležjarazvoja grbova i zastava kroz istoriju;
• uoči osnovna obeležja razvoja grbova i zastava kod Srba kroz istoriju;
• izvede zaključak o značaju grbova i zastava kroz istoriju;
• navede najčešće heraldičke simbole;
• opiše izgled i poreklo savremenog srpskog grba i zastave.

• Uloga i značaj grbova i zastava (kao simbola države, nacije, vladara, vojske, grada, ustanove, preduzeća, političke organizacije, sportskog društva...; pojava grbova u XII veku - porodični grbovi na štitovima kao način raspoznavanja vitezova na turnirima i u ratnim pohodima; grbovi na zastavama, novcu, pečatima, poštanskim markama, spomenicima, šlemovima...; najčešći heraldički simboli; pojava prvih zastava - veksilum - zastava rimskih careva, labarum - zastava Konstantina Velikog; osnovni elementi zastava).
• Grbovi i zastave u prošlosti srpskog naroda (poreklo savremenog srpskog grba i zastave, značenje četiri ocila, najčešći heraldički simboli na grbovima srpskih novovekovnih i srednjovekovnih država i dinastija i vlastelinskih porodica - dvoglavi beli orao Nemanjića, Lazarevića, Karađorđevića, Obrenovića i Petrovića-Njegoša, lav Brankovića i Petrovića-Njegoša, vuk Balšića, ljiljani Kotromanića...).

Preporuke za realizaciju nastave:
Privatni život kod Srba u dvadesetomveku, priredio M. Ristović, Beograd 2007.
R. Radić, Strah u poznoj Vizantiji I-II, Beograd 2000.
R. Radić, Vizantija - purpur i pergament, Beograd 2006.
R. Radić, Carigrad - priče sa Bosfora, Beograd 2007.
Službeno odelo u Srbiji u 19. i 20. veku, Beograd 2001.
D. Stojanović, Kaldrma i asfalt. Urbanizacija i evropeizacija Beograda 1890-1914, Beograd 2008.
Ž. Stojanović, Papirni novac Srbije i Jugoslavije, Beograd 1996.
N. Tomas, D. Babac, Armije na Balkanu 1914-1918, Beograd 2006.
Dž. Hart, Stari Egipat, Beograd 2006.
F. Džajs, Vitezovi kroz istoriju, Beograd 2003.

Sport nekad i sad

• Proširivanje znanja o razvoju sportskog života kroz istoriju.
• Uočavanje sličnosti i razlika u sportskim igrama i nadmetanjima nekad i sad.
• Proširivanje znanja o razvoju sportskog života kod Srba.

• uoči osnovna obeležja sporta od antike do savremenog doba;
• razume ulogu i značaj sporta u ljudskom društvu;
• imenuje i opiše sportske discipline zastupljene na antičkim Olimpijskim igrama;
• navede i uporedi karakteristike sportskih nadmetanja u različitim periodima;
• opiše razvoj sportskog života kod Srba.

• Uloga i značaj sporta od antike do savremenog doba (sport kao deo brige o zdravlju i kao zabava; sport i Olimpijske igre u antičkoj Grčkoj kao osnov sportskih igara savremenog doba; sportska nadmetanja kroz istoriju - najpopularniji sportovi, amaterski i profesionalni sport, moderne Olimpijske igre).
• Sport kod Srba kroz istoriju (narodne i pastirske igre kao prva sportska nadmetanja, prva sportska društva, osnivanje Srpskog olimpijskog kluba 1910, učešće na međunarodnim takmičenjima i veliki uspesi, sportska društva i klubovi; savremeni sport i sportski život).

Preporuke za realizaciju nastave:
F. Džajs, DŽ. Džajs, Život u srednjovekovnom gradu, Beograd 2004.F. Džajs, DŽ. Džajs, Život u srednjovekovnom zamku, Beograd 2005.
F. Džajs, DŽ. Džajs, Život u srednjovekovnom selu, Beograd 2006.
S. Džejms, Stari Rim, Beograd 2006.

TEME

CILJEVI:

ISHODI
Po završetku teme učenik će biti u stanju da:

PREPORUČENI SADRŽAJI
PO TEMAMA:

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Digitalna fotografija

• Osposobljavanje za primenu digitalne fotografije u nastavi, svakodnevnom životu i radu;

• fotografiše celinu i detalj pod različitim uslovima osvetljenja;
• učita digitalnu fotografiju na računar;
• obradi fotografiju u odabranom računarskom programu;

• Primena digitalne fotografije u nastavi, svakodnevnom životu i budućoj profesiji, digitalna fotografija kao savremeni umetnički medij;
• Principi komponovanja u fotografiji, kadriranje, osvetljenje;
• Etičke norme u izboru motiva, obradi fotografije i objavljivanju fotografija;
• Fotografisanje digitalnim fotoaparatom ili mobilnim telefonom: eksterijer, enterijer, detalj, mrtva priroda, autoportret;
• Prenos fotografije na računar, obrada fotografije osnovnim alatkama: opsecanje, podešavanje svetline, kontrasta i boje;
• Sortiranje, obeležavanje i čuvanje fotografija na računaru;
• Moguće preoblikovanje neuspelih fotografija u apstraktne slike, pozadine, kolaže;
• Samoprocena radova.

Posebni sadržaji:
• Crtanje svetlom;
• Izrada elektronskog portfolija;
• Reklamna fotografija;
• Modna fotografija.

Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave/učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.

Mesto realizacije nastave:
• odgovarajući kabinet;
• prostor škole.

Preporuke za realizaciju nastave:
• ostvariti saradnju sa nastavnikom informatike i razmenu informacija i iskustava između učenika i učenika i nastavnika;
• prema uslovima osvetljenja i vremenskim prilikama - jedan čas realizovati u školskom dvorištu ili u prirodi;
• izabrati računarski program za obradu fotografija prema mogućnostima škole i predznanjima učenika;
• objasniti učenicima kako da fotografišu likovne radove;
• naprednijim učenicima dopustiti eksperimentisanje složenijim alatkama u programu po izboru;
• uputiti zainteresovane učenike na literaturu i besplatne foto-editore na internetu;
• motivisati učenike da učestvuju u uređenju školskog časopisa ili sajta/profila škole.

Internet:
www.photoarts.com
www.atget
www.photography-now.net
www.photographysites.com
www.pixiport.com
www.usefilm.com
www.graphicssoft.about.com
http://www.photographymad.com/blog/post/10-top-photography-composition-rules
http://graphicssoft.about.com/od/pixelbasedwin/tp/freephotoedw.htm
http://www.shapecollage.com/
http://download.cnet.com/
http://AndreaPlanet.com/

Primitivna plemenska umetnost

• Sticanje znanja o pojavi, značaju i funkciji umetnosti u praistoriji;
• Razvijanje interesovanja za plemensku umetnost i tradiciju različitih naroda;
• Formiranje pozitivnog stava prema očuvanju kulturnog identiteta;

• navede ulogu primitivne plemenske umetnosti u praistorijsko i savremeno doba;
• odabere medij, motiv i materijal za rad i obrazloži izbor;
• uradi likovni rad sa odlikama primitivne plemenske umetnosti;

• Primitivna plemenska umetnost od praistorije do savremenog doba;
• Uslovi za nastanak umetnosti, funkcije umetnosti u praistorijsko doba, materijali;
• Razlozi za dugotrajni opstanak primitivne plemenske umetnosti, popularnost savremene plemenske umetnosti, posledice komercijalizacije;
• Umetnost afričkih plemena, inuitska umetnost, umetnost indijanskih plemena, aboridžanska, polinezijska... ples, muzika, odeća, ukrašavanje, ornamentika, zanati;
• Primitivna umetnost kao inspiracija savremenim umetnicima;
• Izrada crteža, slika, skulptura, upotrebnih i ukrasnih predmeta, totema, maski, skica za šminku, odeću, nakit, frizure.

Posebni sadržaji:
• Kreiranje zvuka oblicima iz prirode, uobličavanje kompozicije na računaru, učitavanje zvuka u prezentaciju;
• Ritualni ples: objedinjavanje slike, muzike i plesa;
• Terapija putem umetnosti: umetnički zanati;
• Istraživanje: narodna umetnost Srbije;
• Izrada suvenira;
• Prezentacija: poređenje kultura (šminke, nošnje, frizura, obuće, keramike, veza...).

Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave/učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.

Mesto realizacije nastave:
• odgovarajući kabinet.

Preporuke za realizaciju nastave:
• napraviti vizuelni pregled praistorijske umetnosti svih kontinenata, uključujući i nalaze na tlu Srbije, kao uvod u temu;
• uporediti primere praistorijske umetnosti sa savremenom plemenskom umetnošću;
• motivisati učenike da samostalno uoče specifičnosti primitivne plemenske umetnosti različitih kultura i naroda;
• u skladu sa mogućnostima, prikazati prezentaciju, dokumentarni film ili promotivni spot; pustiti karakterističnu muziku; ostvariti saradnju sa muzejima;
• uputiti učenike na stvaralačko izražavanje prirodnim materijalima: ugljen, kreda, drvo, lišće, šljunak, slama, plodovi, koža, kamen, glina, kanap, vlakna, organske boje;
• po završetku teme prikazati radove svih učenika u prostoru škole i zajednički odabrati radove za objavljivanje ili objaviti prezentaciju radova na sajtu/profilu škole.

Internet:
http://www.google.rs/images
http://www.bradshawfoundation.com/
http://www.nativevillage.org/
http://www.indianetzone.com/
http://www.aboriginalartonline.com/culture/symbols.php
http://www.inuit.com/
http://www.wamena-gallery.com/en/tribal-art/oceania/primitive-magic stone-malekula~60~671.html
http://www.visual-arts-cork.com/ancient-art/tribal-art.htm
http://www.tribal-explorer.com/bygeo_2.html
http://www.archaeology.org/
www.youtube.com: Janet and Kathy throat singing between classes, Aboriginal Didgeridoo part1, Masai tribe dance, Naga tribal chant and dance, Zulu-premarital dance…

Civilizacije prošlosti

• Upoznavanje sa značajnim spomenicima kulture;
• Formiranje pozitivnog stava prema očuvanju kulturnog nasleđa;

• objasni značaj očuvanja spomenika kulture;
• uradi likovni rad sa karakteristikama odabrane civilizacije;
• diskutuje o različitim rešenjima zadatka;

• Civilizacija - pojam;
• Opšti prikaz: geografski položaj, gradovi, trajanje i razlog nestanka, verovanja, položaj vladara, uloga umetnika i umetnosti;
• Orijentacioni izbor spomenika prošlosti: Persepolis, Tutankamonova grobnica, Mohenjo-daro, Sanchi (Indija), Qin dinastija - ratnici od terakote, Machu Picchu, Mesa Verde, Chichen Itza,Tikal, ElTajin, toltečki ratnici u Tuli, Angkor, Petra, Nara;
• Umetnička ideja u prošlim civilizacijama, uticaj verovanja i društvene organizacije na umetnost;
• Izrada crteža i skica za palate, hramove, stubove, ornamente, spomenike, reljefe, fasade, fontane, prestole, nameštaj, upotrebne i ritualne predmete, dvorske odežde, vladarske simbole, vajanje vladarskog portreta.

Posebni sadržaji:
• Osmišljavanje turističke ture, izrada reklamne prezentacije ili brošure;
• Zaštićena svetska kulturna baština.

Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave/učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.

Mesto realizacije nastave:
• odgovarajući kabinet.

Preporuke za realizaciju nastave:
• prikazati civilizacije na vremenskoj lenti ili ih označiti na karti sveta;
• temu obraditi metodom analogije; posvetiti više pažnje kulturama (civilizacijama) koje su učenicima nepoznate;
• naglasiti značaj spomenika prošlih civilizacija kao nasleđa svih naroda;
• motivisati učenike da samostalno uoče sličnosti i razlike u umetnosti različitih civilizacija;
• prilikom postavljanja zadatka, nastavnik je u ulozi naručioca umetničkog rada, a učenik u ulozi umetnika;
• postaviti više zadataka različitog stepena složenosti i omogućiti učenicima da samostalno odaberu zadatak;
• uputiti učenike na dostupne izvore informacija;
• po završetku teme prikazati radove svih učenika u prostoru škole i zajednički odabrati radove za objavljivanje ili objaviti prezentaciju radova na sajtu/profilu škole.

Internet:

http://www.google.rs/images
www.youtube.com/
http://www.ancientcivilizations.co.uk/home_set.html
http://www.mayalords.org/
http://whc.unesco.org/en/list/668
http://www.latinamericanstudies.org/olmecs.htm
http://www.dinosoria.com/archeologie.htm

Ktitori, mecene i kolekcionari

• Sagledavanje vrednosti i značaja umetničkih dela iz ugla investitora;
• Formiranje navike praćenja kulturno-umetničkih manifestacija;

• objasni ulogu i značaj ktitora, mecena i kolekcionara u istoriji umetnosti;
• formira elektronsku ili štampanu zbirku umetničkih dela;
• obrazloži izbor umetničkih dela;

• Pojmovi: ktitor, mecena, kolekcionar;
• Veliki investitori u umetnost kroz istoriju: crkva, vladari, plemstvo, buržoazija, država, privatni fondovi...uloga i značaj;
• Investiranje u različite oblike umetnosti kroz istoriju: sakralni objekti, palate, spomenici, likovna umetnost, pozorište, balet, muzika, moda, film...muzejske kolekcije, privatne zbirke, motivi za ulaganje u umetnost;
• Prikaz deset značajnih umetničkih dela po izboru nastavnika, uz obrazloženje izbora;
• Odeljenski obilazak elektronskih: muzeja, galerija, kulturno-istorijskih spomenika, festivala;
• Uloga kolekcionara ili investitora: prikupljanje i formiranje elektronske ili štampane zbirke umetničkih dela po izboru učenika.

Posebni sadržaji:
• Istraživanje: značajne kulturno-umetničke manifestacije u Srbiji;
• Istraživanje: institucije kulture u Srbiji;
• Terapija putem umetnosti: uključivanje starije populacije u umetničke aktivnosti.

Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave/učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.

Mesto realizacije nastave:
• odgovarajući kabinet.

Preporuke za realizaciju nastave:
• izvući zanimljivosti iz literature i sa interneta o dvorskim umetnicima, gradnji spomenika, izradi narudžbina;
• objasniti učenicima razliku između umetničkih dela i kiča;
• prilikom podele uloga, postaviti učenicima smernice, npr. utvrđenu sumu novca, instituciju za koju se nabavlja umetničko delo, vrstu umetnosti u koju se ulaže;
• u skladu sa mogućnostima, formirati individualne ili zajedničku elektronsku, štampanu ili foto-zbirku umetničkih dela;
• izbeći negativne komentare, motivisati učenike da obrazlože svoj izbor;
• u skladu sa mogućnostima, jedan čas realizovati u muzeju ili galeriji;
• motivisati učenike na kontinuirano ažuriranje zbirke;
• motivisati učenike na posećivanje institucija kulture i kulturno-umetničkih manifestacija u lokalnom okruženju.

Internet:
http://www.woopidoo.com/profession/art-collectors/index.htm
http://www.famousartistsgallery.com/
http://www.museumstuff.com/
http://mason.gmu.edu/~montecin/museum.htm
http://www.louvre.fr/llv/commun/home.jsp?bmLocale=en
http://www.theatrehistory.com/
http://www.artabus.com/
http://www.filmsite.org/directors.html
http://www.famouspeople.co.uk/dancers/
http://www.greatbuildings.com/
http://www.notablebiographies.com
http://www.wga.hu/

Umetnost recikliranja

• Osposobljavanje za kreativno preoblikovanje materijala za reciklažu;

• objasni značaj recikliranja;
• navede ulogu umetnosti u očuvanju životne sredine;
• uradi likovni rad od materijala za reciklažu;
• obrazloži izbor motiva i materijala;

• Uklanjanje otpada u velikim gradovima, vreme raspadanja pojedinih materijala, značaj recikliranja, uloga i značaj umetnosti u očuvanju životne sredine i smanjenju siromaštva;
• Izrada skica;
• Preoblikovanje predmeta i materijala za reciklažu: izrada tapiserije od plastičnih traka, izrada asamblaža, skulptura i instalacija, izrada nakita, torbi, šešira, kutija za olovke i nakit, posuda, lustera, stonih lampi, mozaika;
• Orijentacioni izbor umetnika: Daniel Clemmett, Nick Gentry, Robert Bradford, James Corbett, Subodh Gupta, Emma Whiteside, Michel de Broin, Hong Kyoung, Aurora Robson, Lucy Norman, Nek Chand…

Posebni sadržaji:
• Izrada kolekcije odeće od materijala za reciklažu;
• Građenje zidova, pultova, klupa, ograda i manjih objekata od plastičnih flaša, konzervi, stiropora, guma, zatvarača;
• Terapija putem umetnosti: materijali za reciklažu koji su pogodni za rad sa decom i starijim osobama;
• Kreiranje zvuka predmetima za reciklažu;
• Video-rad: akcija čišćenja okoline.

Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave/učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.

Mesto realizacije nastave:
• odgovarajući kabinet.

Preporuke za realizaciju nastave:
• uspostaviti povezanost sa sličnim sadržajima (oblikovanje i preoblikovanje) iz osnovne škole;
• prema potrebi podeliti učenike u parove ili manje timove;
• izbeći šablonske radove, npr. ljudske figure i robote napravljene od plastičnih flaša;
• uputiti učenike u proces izrade, ali insistirati na inovativnim rešenjima u okviru procesa;
• ukoliko učenici rade na jednom ili dva složenija rada većeg formata, pomoći u tehničkoj realizaciji (npr. spajanje delova u celinu, postavka i sl.);
• po završetku teme prikazati radove svih učenika u prostoru škole i objaviti radove na sajtu/profilu škole.

Internet:
http://webecoist.com/
http://www.arteco.com/
http://www.bags2riches.co.uk/
http://www.robbierowlands.com.au/artworks.php
http://www.johndahlsen.com/
http://www.toontoonz.com/canart/canartmain.html
http://www.bonniemeltzer.com/MixedMedia.html
http://www.heart2art2heart.com/pages/theforevertron.html
http://www.aluminouspublishing.com/phpBB/
http://www.arthunt.co.uk/index.htm
http://www.recycle2art.com/
http://freshome.com/2010/07/17/original-wall-clocks-made-from-vinyl-records/
http://www.ghostforest.org/
http://quazen.com/arts/architecture/seven-strange-houses-made-of-recycled-materials/
http://inhabitat.com/low-income-housing-made-of-recycled-materials/
http://www.greenhomebuilding.com/recyclematerials.htmhttp://sciencehax.com/2010/01/beautiful-home-built-from-recycled-materials/
http://www.expeditio.org/
http://www.scivee.tv/node/6935
http://www.achildgrows.com/2008/02/28/cool-recycled-bags-by-a-womens-co-op/

Umetnost i nauka

• Formiranje celovite slike o povezanosti umetnosti, nauke i različitih delatnosti;

• navede primere povezanosti umetnosti i nauke, nastavnih predmeta i različitih delatnosti;

• Povezanost nauke i umetnosti;
• Matematika u umetnosti: simetrija, perspektiva, modularnost, zlatni presek, ornamentika, teselacija, origami;
• Geografija u umetnosti: pejzaži; apstraktne slike inspirisane satelitskim snimcima i geografskim kartama;
• Biologija u umetnosti: umetnost pod mikroskopom, ilustracije, anatomski crteži;
• Hemija u umetnosti: proizvodnja pigmenata i materijala, fotografije;
• Fizika u umetnosti: optika, akustika, fotografije;
• Istorija i umetnost: istorijski događaji u umetničkim delima, umetnička dela kao istorijski izvori;
• Razgovor o povezanosti umetnosti i drugih nastavnih predmeta i delatnosti;
• Izrada crteža, skulptura, slika, grafika, postera, instalacija, fotografija, video-radova, ornamenata, origamija, kolaža... nauka, nastavni predmet, oblast, lekcija, definicija, formula, pojam kao inspiracija.

Posebni sadržaji:
• Terapija putem umetnosti: lečenje bojom, zvukom i pokretom;
• Tematski dan.

Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave/učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.

Mesto realizacije nastave:
• odgovarajući kabinet.

Preporuke za realizaciju nastave:
• razgovarati o umetničkoj vrednosti naučnih ilustracija;
• prikazati Leonardove, Rembrantove i Direrove skice i crteže;
zadati učenicima projektne zadatke, prema interesovanjima;
• izbeći naglašavanje likovnog rada kao ilustracije nastavnih sadržaja, insistirati na originalnom likovnom prikazu;
• po završetku teme prikazati radove svih učenika u prostoru škole i zajednički odabrati radove za objavljivanje na sajtu/profilu škole.

Internet:
www.mi.sanu.ac.rs/~jablans/s-d3.htm
http://www.litandart.com/2008/01/30/the-art-science-phenomenon/
www.origamitessellations.com
http://cedison.wordpress.com/category/origami-tessellation/
www.artofgeography.com
www.brainpicking.org
http://www.scienceart.nl/
http://www.scienceart.co.uk/
https://bioart.med.harvard.edu/
http://www.worldsciencefestival.com/BioArt
http://atunu.blogspot.com/2006/11/who-says-engineering-and-art-cant.html
http://www.arttherapy.org/
http://www.cap.ca/aop/art.html
http://www.fieldsproject.com/
http://artofchemistry.com/index.html
http://www.shands.org/aim/
http://cade.writtle.ac.uk/AgricultureArt.asp
http://www.geologyinart.com/geoart_webzine.html
http://www.pbs.org/seeinginthedark/resources-links/astronomy-and-the-arts.html
http://artandtech.osu.edu/

Umetnost XXI veka

• Upoznavanje sa uticajem tehnologije na umetnost XXI veka;
• Stvaralačko izražavanje savremenim medijima;

• objasni uticaj tehnologije na umetnost XXI veka;
• navede primer uticaja tehnologije na umetnost XXI veka;
• izrazi ideje, emocije, poruke i stavove savremenim medijima;

• Tradicionalni i savremeni mediji u XXI veku;
• Odgovarajući primeri umetničkih medija, pravaca i tehnika: 3D animacija, slikanje peskom, dinamičko slikarstvo, digitalna umetnost, laserska umetnost, genetička umetnost, nano umetnost, interaktivna umetnost, virtuelna umetnost, akciono slikanje na sceni, vizuelni efekti za film;
• Pribor: glow graffiti sprej, LED svetlosni kanapi, interaktivne table, I/O četka, Filipsov pribor za digitalno slikanje svetlom;
• Cyberfest (Kiberfest, Rusija), STRP festival; VIDFEST (Vankuver);
• Crtanje, slikanje, grafika i vajanje u računarskom programu; video-zapisi, odeljenski spotovi, montaža i animacija u računarskom programu; kolektivno akciono slikanje na sceni; objedinjavanje likovne umetnosti, filma, muzike i plesa; izrada svetlosne skulpture, slike ili instalacije; izrada zvučne skulpture, kinetičke skulpture...

Posebni sadržaji:
• Specijalni (mehanički)efekti u pozorištu i vizuelni efekti za film;
• Zvučni efekti;
• Elektronska muzika;
• Terapija putem umetnosti: materijali i tehnike;
• Eksperimentalna arhitektura, pametne zgrade;
• Crno pozorište; ples senki;
• Likovno oblikovanje veb stranice.

Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave/učenja, planom rada i načinima ocenjivanja

Mesto realizacije nastave:
• odgovarajući kabinet.

Preporuke za realizaciju nastave:
• ostvariti saradnju sa nastavnikom informatike i/ili nastavnicima stručnih predmeta;
• prikazati učenicima raznovrsne primere;
• po završetku teme zajednički odabrati radove za objavljivanje na sajtu/profilu škole.

Internet:
www.cyland.ru
https://bioart.med.harvard.edu/
http://sandfantasy.com/
http://www.flixxy.com/ukraine-talent-sand-animation.htm
http://www.sanbase.com/
http://www.davemc.net/GenArt/
http://www.gamasutra.com
http://www.virtualart.at/
http://www.abstractdigitalartgallery.com
http://www.neme.org/main/524/collecting-new-media-art
http://www.dpandi.com/jd/index.html
http://creativefan.com/30-incredible-matte-paintings-from-famous- films/
http://www.e-onsoftware.com/products/solutions/?page=matte
http://www.zoicstudios.com
http://www.alchemists.com
http://www.holographicart.co.uk
http://www.laserartfest.ca/
http://www.mat.ucsb.edu/
http://www.animatronics.org/
http://www.techblog.com
youtube: Blacklight Nu2ART performance; Paint dance; Mo(ve)ment: live painting and dance; Synchronized Elements; light painting; ArtCreatedFromShadows, Philips-digital-light-painting-kit, I/O brush...

Ambijent i prostor

• Osposobljavanje za estetsko preoblikovanje elemenata enterijera i oblikovanje prostora;

• opiše uticaj ambijenta na raspoloženje, ponašanje i radni učinak;
• preoblikuje elemente enterijera;
• uredi deo školskog prostora;

• Uticaj ambijenta na raspoloženje, ponašanje i radni učinak;
• Odgovarajući primeri dizajna školskog prostora, instalacija u enterijeru i preoblikovanja elemenata enterijera;
• Izrada skica;
• Preoblikovanje elemenata enterijera: oslikavanje i preoblikovanje pohabanih stolica, klupa, stolova, ormana, zidova, prozorskih okvira, staklenih površina, stubova; lepljenje i umetanje različitih materijala; izrada vitraža, lustera, lampi, asamblaža, mozaika;
• Oblikovanje prostora u delu učionice ili prostoru škole.

Posebni sadržaji:
• Terapija putem umetnosti: psihologija boje;
• Biodekoracija stubova i zidova ili zelenih površina;
• Dizajn svetla, oblikovanje prostora svetlom;
• Dekoracija zidova: rad sa šablonima i projektorom, nazivi boja, mehaničko mešanje boja, nijanse, psihologija boje;
• Lend art;
• Ambijentalna muzika.

Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave, odnosno učenja, planom rada i načinima ocenjivanja

Mesto realizacije nastave:
• odgovarajući kabinet;
• školski prostor.

Preporuke za realizaciju nastave:
• učenike motivisati vizuelnim primerima;
• prema potrebi podeliti učenike u parove ili manje timove;
• u radu koristiti ekološke boje i lakove;
• oblikovanje prostora može biti zajednički rad na nivou odeljenja, razreda ili škole;
• podsticati učenike da procenjuju svoj rad i radove drugih;
• po završetku teme objaviti radove svih učenika na sajtu/profilu škole.

Internet:
http://www.arteco.com/
http://www.skifurniture.com
http://www.bikefurniture.com/
http://freshome.com/
http://www.instructables.com/id/DIY-Vinyl-Wall-Art/
http://comeuptomyroom.com/
http://www.apartmentherapy.com/
http://www.alldriftwoodfurniture.com/driftwood_tables.html
http://www.fauxfinish.com/FauxFinish/faux-appetite-design.htm
http://bhousedesain.com/
http://azmyarch.com/
http://www.google.rs/images
http://home.rebstech.com/cool-wall-painting/
http://inter1or.com/decoration/tag/office-chairs/
http://homes-designing.com/decorate/decoration/old-furniture-new-life/
http://www.nobleparkps.vic.edu.au/art_show_2008.htm
http://www.salvationsct.com/furniture.htm
http://www.stylehive.com/tag/rustic_furniture
http://www.flickr.com/photos/29371360@N00/272362405/
http://www.dezignwithaz.com/
http://www.bhajanhunjan.com/wp/?page_id=798
http://www.conceptualgardens.co.uk/

Strip

• Formiranje celovite slike o stripu kao savremenom umetničkom mediju;

• prepozna umetnički crtež u stripu;
• opiše tradicionalni postupak crtanja stripa;
• nacrta likovno-grafički rad;

• Pojmovi: strip, manga, čibi, grafički roman;
• Razvojni put stripa, različite funkcije stripa kroz istoriju;
• Škole stripa: američka i japanska, francusko-belgijska, engleska, italijanska - karakteristike, tipični predstavnici, međusobni uticaji, popularnost škola i autora kod nas i u svetu;
• Festivali stripa, muzeji, društva;
• Uticaj stripa na umetničke pravce, kulturu i društvo;
• Orijentacioni izbor autora: Rodolphe Topffer, Walt Disney, Osamu Tezuka, Richard Outcault, Steve Ditko, Alan Moore, Frank Miller, Moebius, Masashi Kishimoto, Koji Morimoto, Hiromu Arakawa, Matsuri Hino, Takeshi Obata, Marko Stojanović, Bane Kerac, Vlada Vesović, Saša Rakezić, Aleksa Gajić, Zoran Janjetov;
• Tradicionalni pribor i postupak izrade; računarski programi i grafičke table;
• Izrada table stripa, strip junaka, korica za grafički roman, izrada odeljenskog fanzina; ilustracija odlomaka priče, pesme, filma... tradicionalnim ili savremenim tehnikama.

Posebni sadržaji:
• Animirani film;
• Izrada scenarija za strip, grafički roman, računarsku igricu ili animirani film;
• Studija figure u pokretu;
• Kolekcija odeće, obuće ili nakita inspirisana stripom;
• Muzika u animiranom filmu.

Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave/učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.

Mesto realizacije nastave:
• odgovarajući kabinet.

Preporuke za realizaciju nastave:
• napraviti poređenje između američkog, evropskog i japanskog stripa;
• ukazati učenicima na moguće smerove crtanja i čitanja stripa;
• razgovarati o uticaju japanskog stripa na savremeni evropski strip i animirani film;
• objasniti učenicima razliku između karikature i umetničkog stripa; više pažnje posvetiti grafičkom romanu kao književno-grafičkoj formi;
• na reprezentativnim primerima ukazati učenicima na likovni rukopis, kompoziciju, pokret, skraćenje, senku;
• uputiti učenike kako da uvežbavanjem postignu prepoznatljiv stil i sa jednostavnim, neprofesionalnim crtežom;
• po mogućnosti organizovati gostovanje profesionalnih crtača stripa kako bi učenici stekli celokupnu sliku o temi;
• uputiti zainteresovane učenike na elektronske udžbenike, škole stripa i računarske programe;
• tema može da se realizuje kao odeljenski rad - izradom table stripa na hameru, ucrtavanjem ili lepljenjem pojedinačnih crteža;
• po završetku teme prikazati radove svih učenika u prostoru škole i zajednički odabrati radove za objavljivanje na sajtu/profilu škole.

Internet:
http://en.wikipedia.org/wiki/European_comics
http://www.seecult.org/
http://www.comicartdepot.com/
http://www.linesandcolors.com/
http://www.filetransit.com/screenshot.php?id=79391
http://ideja.forum-express.net/t2093-manga
http://www.dereksantos.com/comicpage/

Znameniti srpski umetnici

• Upoznavanje sa znamenitim srpskim umetnicima i razumevanje značaja njihovih dela;

• navede nekoliko znamenitih srpskih umetnika;
• objasni značaj odabranog umetnika;
• uradi originalan vizuelni prikaz života i/ili dela odabranog umetnika;

• Znameniti srpski umetnici, izbor nastavnika;
• Izrada originalnog, netradicionalnog likovnog prikaza života i/ili dela srpskog umetnika po izboru učenika: prezentacija, grafička priča, kolaž, instalacija; kombinacija teksta, ilustracija i fotografija; video-rad, animacija;
• Razgovor o značaju, životu i delu odabranih umetnika.

Posebni sadržaji:
• Izrada monografije odabranog umetnika, odeljenski rad;
• Terapija putem umetnosti: organizovanje gostovanja profesionalnih umetnika u bolnicama i domovima za stare; organizovanje likovne radionice.

Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave/učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.

Mesto realizacije nastave:
• odgovarajući kabinet.

Preporuke za realizaciju nastave:
• napraviti sažet prikaz života i dela odabranih umetnika;
• porediti senzibilitet odabranih umetnika;
• uputiti učenike na dostupne izvore informacija;
• po završetku teme prikazati radove svih učenika u prostoru škole i zajednički odabrati radove za objavljivanje na sajtu/profilu škole.

Tragom nasleđa

• Osposobljavanje učenika za izradu promotivnog rada;

• prikuplja informacije iz različitih izvora;
• diskutuje o znamenitostima kraja;
• uradi promotivni likovni rad;

• Značaj kvalitetne promocije u budućoj profesiji;
• Istraživanje kulturnih, istorijskih i prirodnih znamenitosti kraja: obilazak okoline, obilazak lokalnih galerija i muzeja; istraživanje stručne literature, interneta, arhive, novinskih članaka; razgovori sa odgovarajućim profilom stručnjaka, nastavnicima, roditeljima, familijom; intervjui, ankete; proučavanje i pravljenje foto i pisane dokumentacije;
• Orijentacioni izbor tema u okviru projekta:
prirodne odlike, istorija, kulturno-istorijski spomenici, manifestacije, sport, umetnost, turizam, delatnosti, stari zanati, običaji i verovanja, znameniti ljudi, odevanje kroz istoriju, arhitektura, kulinarstvo, muzika;
• Dizajn promotivnog materijala;
• Izrada promotivnog spota, prezentacije, brošure, plakata, ilustrovanih priča, razglednica, panoa za promovisanje kulturno-istorijskih i prirodnih znamenitosti kraja.

Posebni sadržaji:
• Promocija profesije;
• Promocija škole;
• Promocija odeljenja;
• Terapija putem umetnosti: postavka izložbe, organizovanje promocije radova putem interneta i štampe;
• Marketing i brendovi.

Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave/učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.

Mesto realizacije nastave:
• odgovarajući kabinet;
• biblioteka;
• lokalna zajednica.

Preporuke za realizaciju nastave:
• temu obraditi kao odeljenski projekat;
• motivisati učenike atraktivnim vizuelnim primerima;
• omogućiti učenicima nesputano iznošenje predloga likovnih rešenja;
• po završetku teme objaviti rad na sajtu/profilu škole.

Neobična umetnost

• Podsticanje inovativnosti u likovnom izražavanju;

• predloži netradicionalni materijal za rad;
• uradi likovni rad od netradicionalnog materijala;
• obrazloži izbor materijala i motiva;

• Vizuelni prikaz: neobične ideje, umetnička dela na neuobičajenoj podlozi ili od neuobičajenih materijala;
• Orijentacioni izbor umetnika: Julian Beever, Guido Daniele, Jim Denevan, Richard Long, Daniel Baumann, Olafur Elasson, Michael de Broin, Agata Olek, Hang Nga, Mathier Collos, Rebecca Murtaugh, Jonathan Borofsky, Livio de Marchi, Chakaia Booker, Choi Jung Hyun, Margaret Benyon, Jennifer Maestre, Nathan Sawaya, Baptiste Debombourg, Toge-NYC, Ran Hwang, Don Lucho, Scott Gundersen, Sydney Cash, Scott Hove, Evan Blackwell, Jean-Luc Cornec, Jason Hackenwerth, Jason de Caires Taylor, Shinichi Marayama, Joan Dulla, Janet Echelman, Alain Guerra, Lara Schnitger, Maurizio Savini, Renata Memole, Neraldo de la Paz, Elisabeth Higgins O`Connor, Carabosse;
• Izrada likovnih radova od neuobičajenih materijala.

Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave/učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.

Mesto realizacije nastave:
• odgovarajući kabinet.

Preporuke za realizaciju nastave:
• vizuelnim primerima, razgovorom i asocijacijama motivisati učenike da osmisle originalne predloge;
• prema potrebi podeliti učenike u parove ili manje timove;
• podsticati učenike da procenjuju svoj rad i radove drugih;
• po završetku teme prikazati radove svih učenika u prostoru škole, zajednički odabrati radove za objavljivanje na sajtu/profilu škole.

Internet:
www.myunusual
www.creativity-portal.com
www.dornob.com
www.flatrock.org
www.webcoist.com
www.weburbanist.com
http://weburbanist.com/2009/01/08/food-art-and-food-artists/
http://www.darkroastedblend.com/2009/04/pasta-monster-and-other-strange-food.html
http://www.collthings.co.uk/2008/12/cool-food-art.html
http://www.agilitynut.com/h/bh.html
http://www.jennifermaestre.com/portfolio.php
http://karenswhimsy.com
http://www.lostateminor.com/2009/08/06/scott-hoves-cakeland/
http://www.greenpiecewireart.com/
http://www.jeffbots.com
http://www.deepapanchamia.com/

Arhitektura Srbije

• Upoznavanje sa odlikama arhitekture na tlu Srbije;
• Formiranje pozitivnog stava prema očuvanju kulturnog nasleđa;

• navede nekoliko značajnih spomenika i građevina u Srbiji;
• objasni značaj očuvanja znamenitih građevina i spomenika;
• uradi likovni rad sa stilskim odlikama lokalne arhitekture;

• Znameniti spomenici i zgrade - obeležja svetskih gradova;
• Sakralna arhitektura Srbije;
• Zamkovi, utvrđenja i palate Srbije;
• Svetovna arhitektura Srbije: tipovi starih srpskih kuća, znameniti objekti XIX i XX veka;
• Spomenici, fontane, parkovi i parkovske skulpture;
• Značaj očuvanja znamenitih građevina i spomenika;
• Izrada skica za vikendicu, vikend-naselje, etno-selo, namenske objekte, rekonstrukcija zamka ili utvrđenja, skica za reljefe, trgove, ograde, prozorska okna i druge elemente eksterijera, spomenike i skulpture u pleneru...

Posebni sadržaji:
• Istraživanje: rimska naselja na tlu Srbije;
• Povezivanje učenika putem interneta sa vršnjacima iz drugog mesta u Srbiji, razmena fotografija i informacija o arhitekturi, spomenicima i parkovima;
• Osmišljavanje turističke ture;

Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave/učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.

Mesto realizacije nastave:
• odgovarajući kabinet;
• lokalna zajednica.

Preporuke za realizaciju teme:

• izlaganje prilagoditi saznajnim mogućnostima i interesovanjima učenika, prikazati samo karakteristične primere;
• preporučuje se obilazak rodnog mesta ili lokalnog okruženja, fotografisanje objekata i spomenika, skiciranje fasada i spomenika, razgovor o elementima arhitekture, stilovima, fasadama, stubovima, fontanama, spomenicima;
• podsticati učenike da procenjuju svoj rad i radove drugih;
• po završetku teme prikazati radove svih učenika u prostoru škole i zajednički odabrati radove za objavljivanje na sajtu/profilu škole.

Internet:
http://www.greatbuildings.com/

Ulična umetnost

• Prepoznavanje umetničkih vrednosti u supkulturi;
• Formiranje odgovornog odnosa prema očuvanju zdravlja i okruženja;

• prepozna estetske i idejne vrednosti ulične umetnosti;
• navede materijale štetne po zdravlje i mere zaštite;
• uradi skicu za mural ili grafit;

• Pojmovi: ulična umetnost, murali, grafiti, tagiranje;
• Vidovi ulične umetnosti: murali, grafiti, stikeri, instalacije;
• Istorijat grafita, legalni grafiti, grafiti u galerijama;
• Diskusija: namera umetnika, ideje, poruke, stavovi, emocije, stilovi; tagiranje po kulturno-istorijskim spomenicima, znamenitim zgradama, privatnoj svojini, radovima umetnika;
• Materijali, opasnost po zdravlje i okolinu, mere zaštite;
• Orijentacioni izbor umetnika, umetničkih grupa i projekata: Edgar Mueller, Julian Beever, Kurt Wenner, Jeroen Koolhaas -Dre Urhahn, Ernesto Neto, Mark Jenkins, Peter Gibson, David Choe, Cityzenkane, Belx2, Lady Pink, Keith Jive, Baer, Ras Terms, Jon Reiss (Bomb it-dokumentarni film), Blu (odabrani radovi), Rinpa Eshidan, Reverse Graffiti Project;
• Izrada skice za mural ili grafit tradicionalnim materijalima ili u računarskom programu.

Posebni sadržaji:
• Istraživanje: ulična kultura, muzika i ples;
• Pantomima;
• Znamenite građevine Srbije;
• Izrada dokumentarnog filma.

Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave/učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.

Mesto realizacije nastave:
• odgovarajući kabinet.

Preporuke za realizaciju teme:
• razgovarati o tome šta jedan grafit čini umetničkim i o različitim doživljajima posmatrača;
• radove urađene u računarskom programu treba odštampati kako bi učenici po njima uradili slobodoručni crtež uz dodavanje originalnih detalja;
• u skladu sa mogućnostima, realizovati skicu ekološkim bojama na oštećenom zidu škole ili u okruženju;
• podsticati učenike da procenjuju svoj rad i radove drugih;
• po završetku teme prikazati radove svih učenika u prostoru škole i zajednički odabrati radove za objavljivanje na sajtu/profilu škole.

Internet:
http://www.graffiti.org/
http://www.barcelonastreetart.net/
http://www.unurth.com/
http://www.xmarkjenkinsx.com/outside.html
http://artradarjournal.com/2010/01/21/what-is-street-art-vandalism-graffiti-or-public-art-part-i/
http://www.metanamorph.com
http://www.european-street-painting.com
http://www.toxel.com/inspiration/2008/09/15/pedestrian-street-art-by-peter-gibson/
http://www.heatheronhertravels.com/crimes-of-passion-street-art-on-show-in-bristol/
http://weburbanist.com
http://graffiti.playdo.com/
http://www.carolynrydercooley.com/photo440.html
http://been-seen.com/index.php/articles/passport/creative-subways-around-the-world

Vremeplov

• Formiranje opšte slike o promenama u umetnosti tokom istorije.

• navede uzroke promena u umetnosti tokom istorije;
• prikaže likovnim radom specifičnost odabranog istorijskog perioda.

• Svakodnevni život, pronalasci, otkrića, važni istorijski događaji i ličnosti, odevanje, nameštaj, arhitektura, likovna umetnost, muzika, pozorište, ples, sport, zabava... od kritsko-mikenske kulture do kraja XX veka;
• Likovni prikaz istorijskog perioda po izboru učenika; izrada maski, kostima, šešira, perika, dekoracija, skica za upotrebne predmete...

Posebni sadržaji:
• Projekat svih odeljenja, tematska zabava - rekonstrukcija odabranog perioda: izrada scenografije, kostima, maski, frizura, šminke, izbor muzike, koncert, nastup hora, predstava, ples, lutkarsko pozorište...

Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave/učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.

Mesto realizacije nastave:
• odgovarajući kabinet.

Preporuke za realizaciju nastave:
• prikazati vizuelnu prezentaciju pojedinačnih istorijskih perioda, izneti samo ključne informacije i karakteristične primere;
• razgovarati o tome kako su istorijski događaji, razvoj tehnologije i otkrića uticali na promene u estetici i umetnosti;
• omogućiti učenicima nesputano iznošenje mišljenja i ideja;
• po završetku teme prikazati radove svih učenika u prostoru škole i zajednički odabrati radove za objavljivanje na sajtu/profilu škole.

Internet:
http://www.historyworld.net/
http://www.hyperhistory.com/
http://www.eyewitnesstohistory.com
http://www.britannica.com/
http://www.fashion-era.com/
http://www.essentialsofmusic.com/
http://www.theatrehistory.com/

TEMA

CILJ

ISHODI
Po završetku teme učenik će biti u stanju da:

PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

• Osposobljavanje učenika za razlikovanje muzičkih stilova od prvobitne zajednice do 21. veka.
• Razvijanje navika za slušanje umetničke muzike.
• Osposobljavanje uočavanja razlika kompozicija po karakteru
• Formiranje muzičkog ukusa i adekvatnog muzičkog ekspresivnog doživljaja muzičkog dela prilikom slušanja(audio aparatima i uživo na koncertima)

• Prepoznaje i razlikuje odlike stilova u muzičkom izražavanju od prvobitne zajednice do danas.
• Ispoljava potrebu za svakodnevnim slušanjem muzike i na osnovu toga formira trajno interesovanje prema muzici uopšte
• Prepoznaje odslušane kompozicije uz poznavanje njihovih autora kao i u odnosu na vreme nastanka.
• Ekspresivno, autonomno doživljava karakter odslušane kompozicije
• Poseduje adekvatan muzički ukus.
• Samoinicijativno posećuje koncerte i druge muzičke manifestacije.

• Značaj muzike u životu i društvu: prvobitna zajednica, stari vek i razvoj muzike u srednjem veku (duhovna i svetovna muzika)
- Gregorijanski koral, Vizantijsko pevanje, Kir Stefan Srbin: Ninja sili.

• Renesansa i barok:
Palestrina L.:Ogni belta, Vivaldi A.:4 godišnja doba, Hendl G.F.:Mesija (Aleluja), Bah J.S.: Tokata i fuga d - mol, Brandeburški koncert br. 3 G - dur
• Klasicizam:
Hajdn J.:Simfonija iznenađenja br 94. G - dur,
Mocart V.A.: Simfonija br. 40. G-dur, Rekvijem, Mala noćna muzika, Turski marš, Betoven L.V.: 5. i 9. simfonija, Za Elizu, Mesečeva sonata,
• Romantizam
Mendelson F.: Svadbeni marš, Šopen F.: Valcer des-dur, Brams J.: Mađarske igre po izboru, Smetana B.: Vltava, Dvoržak A.: Simfonija iz novog sveta
• Impresionizam
Debisi K.: Prelid za popodne jednog pauna, Ravel M.: Bolero
• Muzika xx veka
Šostakovič:Kamerna simfonija, Prokofjev S.: Romeo i Julija, Šenberg, Stravinski, Vebern

• Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.

Oblici nastave
Predmet se realizuje kroz teorijsku nastavu

Mesto realizacije nastave
• Nastava se realizuje u učionici

Preporuke za realizaciju nastave
• Koristiti sva dostupna nastavna sredstva
• Koristiti multimedijalne prezentacije
• Upućivati učenike da koriste internet i stručnu literaturu
• Primenjivati individualni rad, rad u parovima i rad u manjim grupama
Kontinuirano upućivati učenike na prisustvo muzike u svakodnevnom životu, primenu u praksi i drugim nastavnim predmetima

Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
1. praćenje ostvarenosti ishoda
2. testove znanja

Okvirni broj časova po temama
• klasična muzika (10 časova)
• opera i balet; opereta i mjuzikl (6 časova)
• tradicionalna muzika (6 časova)
• džez i bluz muzika (4 časa)
• film i filmska muzika (4 časa)
• hor (5 časova)

Opera i balet
Opereta i mjuzikl

• Značaj korelacije između teksta, muzičkog i scenskog izvođenja
• Osposobljavanje učenika za prepoznavanje i razlikovanje raznih tipova opere kroz istoriju

• Razume međusobnu povezanost teksta, muzike i pokreta.
• Razlikuje muzičko scenska dela prema periodu nastanka.
• Prepoznaje istorijsko kulturni ambijent u kome su nastala pojedina dela

• opere: Bize Ž.: Karmen, Verdi Đ.: Trubadur, Rosini Đ.: Seviljski berberin, Pučini: Toska, Boemi,
• baleti Čajkovski P.I.: Labudovo jezero, Uspavana lepotica, Prokofjev S.: Romeo i Julija
• operete Štraus J.: Slepi miš
• Mjuzikli: Cigani lete u nebo, Kosa, Mama Mia, Čikago..

Tradicionalna muzika(narodne pesme, igre, plesovi)

• Osposobljavanje učenika za prepoznavanje i razlikovanje kulture i tradicije kako svog tako i drugih naroda
• Razvijanje estetskih kriterijuma kod učenika
• Razvijanje sposobnosti uočavanja uticaja narodnog stvaralaštva na umetničko stvaralaštvo.

• Prepoznaje estetske vrednosti u kulturi svog i naroda drugih zemalja uočavanjem karakterističnih obeležja muzike svetske narodne baštine.
• Sagledava i vrednuje uticaj narodnog stvaralaštva na umetničko stvaralaštvo.

• Izvorno pevanje tradicionalnih kompozicija sa našeg i susednih područja. Kola i narodne igre Srbije i susednih zemalja.
Mokranjac St.St.: Rukoveti, Tajčević M.: Ohridska legenda
• Narodna muzika integrisana u zabavnu, elektronsku, džez i razne alternativne pravce.
Izvođači: Biljana Krstić, sastav Balkanika, Slobodan Trkulja, Vasilisa, Kiril Džajkovski...

Džez i bluz muzika

Film i filmska muzika

• Sposobnost prepoznavanja kriterijuma koji se odnose na ritmičku strogost i improvizovanje melodije kao karakteristika određene vrste muzike(džez, bluz)
• Sposobnosti razlikovanja boje zvuka različitih instrumenata kao i njihovih sastava.

• Prepoznaje kriterijume koji se odnose na načine nastajanja melodijsko ritmičkih obrazaca različitih muzičkih žanrova.
• Razlikuje boju zvuka različitih instrumenata, kao i njihov vizuelni izgled
• Razlikuje sastave izvođača(Solo glas-hor, Solo instrument - kamerni sastav - orkestar)

• Džez i bluz:
Luis Armstrong, Majls Dejvis; Bili Holidej; Džon Koltrejn, Čarli Parker, Jovan Maljoković
• Film: Mocart
• filmska muzika:
E. Morikone: muzika iz filmova: Amelija Pulen, Titanik, Vatrene ulice, Klavir...

Horsko pevanje

• Osposobljavanje učenika za zajedničko izvođenje

• Prepoznaje i realizuje elemente zajedničkog muziciranja

• slobodan izbor kompozicija prema mogućnostima izvođača