Dužnosti - stručne kompetencije

Zadaci - jedinice kompetencija

Priprema rada

- Čitanje šema i tehničke dokumentacije
- Upoznavanje sa zadatkom na terenu
- Pripremanje materijala i opreme
- Pripremanje alata
- Razmenjivanje informacija sa kolegama, nadređenima i korisnicima

Primena mera bezbednosti na radu

- Obaveštavanje zainteresovanih strana o početku i vrsti radova
- Isključivanje napona
- Fizičko obezbeđivanje mesta rada (ako je potrebno)
- Korišćenje lične zaštitne opreme
- Korišćenje atestiranog alata (prema vrsti prostora)

Izvođenje elektroinstalaterskih radova1

- Preuzimanje materijala i opreme prema tehničkoj dokumentaciji
- Obeležavanje (trasiranje) mesta postavljanja kablova i opreme
- Obavljanje grubih građevinskih radova
- Postavljanje instalacione kutije
- Polaganje i označavanje kablova i vodova
- Fiksiranje kablova
- Uklanjanje otpadnog materijala i čišćenje mesta rada
- Povezivanje kablova prema šemi (projektu) veze
- Montiranje opreme
- Integrisanje opreme i kablova
- Obavljanje završnog testiranja pre puštanja u rad
- Puštanje instalacije pod napon (uz nadzor inženjera)
- Evidentiranje izvedenih radova na šemi (projektu)
- Evidentiranje utrošenog materijala i opreme
- Evidentiranje realizovanih naloga

Popravka kućnih elektrouređaja2

- Razgovor sa korisnikom o kvaru
- Preuzimanje alata i materijala na radno mesto
- Vizuelni pregled uređaja
- Utvrđivanje manifestacije kvara (testiranje uređaja)
- Provera logike rada uređaja
- Merenje raznih parametara pri proveri električnih delova
- Utvrđivanje uzroka kvara (lokalizovanje kvara)
- Zamena ili popravka neispravnih delova uređaja
- Testiranje popravljenog uređaja
- Evidentiranje realizovanih naloga

Održavanje industrijske elektroopreme3

- Upoznavanje sa planom održavanja
- Upoznavanje sa procedurom
- Preuzimanje materijala i alata
- Komunikacija sa nadređenima i kolegama
- Obezbeđivanje mesta rada
- Vizuelni pregled opreme
- Merenje potrebnih parametara
- Evidentiranje izmerenih parametara
- Poređenje izmerenih i zadatih (referentnih) parametara
- Korigovanje parametara po potrebi
- Evidentiranje realizovanih radnih naloga

Stručne kompetencije

Znanja

Veštine

Sposobnosti i stavovi

Po završenom programu obrazovanja, lice će biti u stanju da:

izvršava poslove u pripremi rada

- navede vrste i objasni karakteristike različitih elektroinstalacija
- navede vrste i principe rada kućnih elektrouređaja i aparata
- navede vrste i objasni principe rada industrijske elektroopreme
- navede vrste i definiše funkcije alata
- razlikuje električne simbole
- objasni ulogu i vrste projektne dokumentacije
- koristi kataloge elektromaterijala i opreme
- definiše pravila i procedure komuniciranja sa nadređenima, kolegama i korisnicima

- koristi šeme povezivanja i tehničku dokumentaciju
- odabere i koristi kataloge proizvođača elektromaterijala i opreme
- specificira potreban materijal i opremu u skladu sa radnim zadatkom
- odabere alat potreban za izvršenje radnog zadatka
- komunicira sa nadređenima, kolegama i korisnicima prema utvrđenim pravilima

- savesno, odgovorno, uredno i precizno obavlja poverene poslove;
- efikasno planira i organizuje vreme;
- ispolji pozitivan odnos prema značaju sprovođenja propisa i važećih standarda u elektrotehnici;
- ispolji pozitivan odnos prema funkcionalnosti i tehničkoj ispravnosti mašina i uređaja koje koristi pri obavljanju posla;
- ispolji ljubaznost, komunikativnost, preduzimljivost, fleksibilnost u odnosu prema saradnicima;
- radi u timu;
- ispolji analitičnost, samokritičnost i objektivnost pri obavljanju posla;
- bude orijentisan prema klijentu i prilagodljiv na promene u radu;
- rešava probleme u radu;
- bude spreman na dalje učenje i usavršavanje;
- ispolji pozitivan odnos prema profesionalno-etičkim normama i vrednostima.

primeni mere bezbednosti na radu

- opiše sve slučajeve u kojima treba obavestiti zainteresovane strane o početku i vrsti radova
- objasni mere zaštite od napona
- navede i objasni kriterijume za fizičko obezbeđivanje mesta rada
- navede vrste zaštitne opreme i objasni svrhu njenog korišćenja
- navede vrste atestiranog alata i obrazloži izbor alata prema vrsti prostora

- obavesti sve zainteresovane strane o početku i vrsti radova
- isključi napon
- sprovede mere za fizičku zaštitu mesta rada u slučaju kada je to potrebno
- upotrebi odgovarajuću ličnu zaštitnu opremu
- izabere odgovarajući atestirani alat u zavisnosti od vrste prostora

izvodi elektroinstalaterske radove

- navede elemente električnih instalacija i njihove karakteristike
- navede vrste i objasni karakteristike pojedinih električnih instalacija
- poznaje standarde i propise za izvođenje električne instalacije
- objasni principe označavanja mesta za postavljanje kablova i opreme
- navede vrste grubih građevinskih radova koji prate elektroinstalaterske radove
- navede pravila polaganja i označavanja kablova i razume šeme za povezivanje
navede vrste i karakteristike opreme i objasni postupke montiranja opreme
razume važnost završnog testiranja u postupku integracije opreme i kablova, pre puštanja elektroinstalacije u rad
navede korake puštanja elektroinstalacije pod napon
objasni značaj vođenja evidencije

- proračuna količine i izabere vrste materijala i opreme potrebne za izvođenje zadatka, u skladu sa šemom (tehničkom dokumentacijom)
- trasira mesta postavljanja kablova i opreme i izvede pripremne građevinske radove
- postavlja instalacione kutije i polaže, označava i fiksira kablove prema šemi
- ukloni otpadni materijal i očisti radno mesto
- poveže kablove prema šemi (projektu) veze
- montira opremu prema šemi
- integriše opremu i kablove
- obavi završno testiranje pre puštanja instalacije pod napon (uz nadzor odgovornog lica/inženjera)
- evidentira izvedene radove u šemi (projektu)
- evidentira utrošak materijala i opreme
- evidentira realizovane radove popunjavanjem radnog naloga

vrši popravku kućnih elektrouređaja

- objasni značaj komunikacije sa korisnikom
- navede vrste i objasni funkcije različitih kućnih elektrouređaja i aparata
- objasni principe rada različitih kućnih elektrouređaja i aparata
- navede vrste karakterističnih kvarova i u elektrouređajima i aparatima i objasni njihove uzroke
- navede vrste merenja i mernih instrumenata
- objasni postupke merenja električnih veličina
- razume procedure testiranja funkcija uređaja i aparata
- navede parametre koji ukazuju na mesto i vrstu kvara
- obrazloži odluku o zameni ili popravci neispravnih delova elektrouređaja ili aparata
- navede različite procedure testiranja popravljenih kućnih elektrouređaja i aparata
- objasni značaj vođenja evidencije

- komunicira sa korisnikom da sazna koji tip elektrouređaja ili aparata je u kvaru
- proračuna vrstu i količinu materijala potrebnu za rad
- utvrdi rok garancije za uređaj ili aparat
- izvede vizuelni pregled električnih uređaja ili aparata
- testira ispravnost rada električnih uređaja ili aparata
- izmeri relevantne električne parametre
- detektuje vrstu kvara i utvrdi uzrok kvara
- zameni ili popravi neispravne delove elektrouređaja ili aparata
- obavi testiranje rada popravljenog elektrouređaja ili aparata
- evidentira utrošak materijala i delova
- evidentira realizovane radove popunjavanjem radnog naloga;

održava industrijsku elektroopremu

- opiše organizaciju preduzeća i navede protokol komunikacije
- navede propise i pravilnike za izvođenje radova i održavanje elektroopreme
- opiše vrste elektroopreme - elektromotorne pogone i elektroenergetska postrojenja
- navede i objasni funkcije elemenata elektroenergetskih postrojenja
- opiše proceduru uključenja i isključenja elektroenergetskih postrojenja
- opiše plan održavanja elektroopreme
- prepozna vrste materijala i alata koji se koriste u održavanju industrijske elektroopreme
- objasni princip rada mernih uređaja (univerzalni instrument, megaommetar, amper klešta i uređaj za merenje probojnosti trafo ulja)
- objasni postupke za utvrđivanje kvara i uzroka kvara na elektroopremi
- objasni značaj vođenja evidencije.

- komunicira sa nadređenima i kolegama radi dobijanja zadatka
- izvede prijem opreme i uređaja potrebnih za rad
- pripremi mesto rada u skladu sa propisima
- izvede vizuelni pregled elektroopreme
- izvede montažu i zamenu elektroopreme i priključi je na električnu mrežu
- primeni postupak merenja predviđen procedurom za praćenje rada i održavanje opreme
- testira ispravnost rada elektroopreme i verifikuje izmerene vrednosti parametara
- revidira parametre po potrebi
- detektuje kvar na elektroopremi, pronađe uzrok kvara i preduzme propisane mere za otklanjanje kvara
- obavlja poslove u procesu remonta elektroenergetskih postrojenja
- evidentira realizovane radove popunjavanjem radnog naloga.

I RAZRED

II RAZRED

III RAZRED

UKUPNO

nedeljno

godišnje

nedeljno

godišnje

nedeljno

godišnje

godišnje

T

V

PN

T

V

PN

B

T

V

PN

T

V

PN

B

T

V

PN

T

V

PN

B

T

V

PN

B

Σ

A2: OBAVEZNI STRUČNI PREDMETI

9

2

6

333

74

222

8

1

12

280

35

420

60

4

1

18

124

31

558

90

737

140

1200

150

2227

1.

Fizika

2

74

74

74

2.

Tehnički materijali

2

74

74

74

3.

Tehničko crtanje

1

37

37

37

4.

Osnove praktičnih veština

6

222

222

222

5.

Osnove elektrotehnike

3

1

111

37

2

70

181

37

218

6.

Električna merenja i elektronika

2

1

70

35

70

35

105

7.

Električne instalacije

2

74

2

70

2

62

206

206

8.

Električne mašine, aparati i uređaji

2

70

70

70

9.

Elektrooprema u industriji

2

62

62

62

10.

Preduzetništvo

1

31

30

31

30

61

11.

Praktična nastava

12

420

60

18

558

60

978

120

1098

B: IZBORNI PREDMETI

1

35

1

31

66

66

1.

Izborni predmeti prema programu ogleda

1

35

1

31

66

66

Ukupno A2+B

9

2

6

333

74

222

8
(9**)

1

12

280
(315**)

35

420

60

4
(5**)

1

18

124
(155**)

31

558

90

737
(803**)

140

1200

150

2227
(2293**)

Ukupno

17

629

21
(22**)

795
(830**)

23
(24**)

803
(834**)

2227
(2293**)

Rb

Lista izbornih predmeta

RAZRED

I

II

III

Stručni predmeti

1

Nove tehnologije u termotehnici

1

2

Obnovljivi izvori energije

1

3

Elektroenergetski vodovi

1

4

Aplikativni programi za električne instalacije

1

I RAZRED časova

II RAZRED časova

III RAZRED časova

UKUPNO časova

Čas odeljenjskog starešine

74

70

62

206

Dodatni rad*

do 30

do 30

do 30

do 90

Dopunski rad*

do 30

do 30

do 30

do 90

Pripremni rad*

do 30

do 30

do 30

do 90

I RAZRED časova

II RAZRED časova

III RAZRED časova

Ekskurzija

do 3 dana

do 5 dana

do 5 nastavnih dana

Jezik drugog naroda ili nacionalne manjine sa elementima nacionalne kulture

2 časa nedeljno

Treći strani jezik

2 časa nedeljno

Drugi predmeti*

1-2 časa nedeljno

Stvaralačke i slobodne aktivnosti učenika (hor, sekcija i drugo)

30-60 časova godišnje

Društvene aktivnosti (učenički parlament, učeničke zadruge)

15-30 časova godišnje

Kulturna i javna delatnost škole

2 radna dana

I RAZRED časova

II RAZRED časova

III RAZRED časova

Razredno časovna nastava

37

35

31

Mentorski rad (nastava u bloku, praksa)

2

3

Obavezne vannastavne aktivnosti

2

2

2

Završni ispit

3

Ukupno radnih nedelja

39

39

39

razred

predmet/modul

godišnji fond časova

broj učenika u grupi - do

vežbe

praktična nastava

nastava u bloku

I

Tehničko crtanje

37

10

Osnove elektrotehnike

37

10

Osnove praktičnih veština

222

10

Električna merenja i elektronika

35

10

II

Praktična nastava

420

60

10

Preduzetništvo

31

30

10

III

Praktična nastava

558

60

10

NASTAVNE NEDELJE

1

2

3

4

5

6

7

8

9

10

11

12

13

14

15

16

17

18

19

20

21

22

23

24

25

26

27

28

29

30

31

32

33

34

35

36

37

∑

DRUGI RAZRED

T

19

19

19

19

19

19

19

19

19

19

19

19

19

19

19

19

19

19

19

19

19

19

19

19

19

19

19

19

19

19

19

19

19

19

19

665

V

1

1

1

1

1

1

1

1

1

1

1

1

1

1

1

1

1

1

1

1

1

1

1

1

1

1

1

1

1

1

1

1

1

1

1

35

PN

12

12

12

12

12

12

12

12

12

12

12

12

12

12

12

12

12

12

12

12

12

12

12

12

12

12

12

12

12

12

12

12

12

12

12

420

B-PN

30

30

60

TREĆI RAZRED

T

13

13

13

13

13

13

13

13

13

13

13

13

13

13

13

13

13

13

13

13

13

13

13

13

13

13

13

13

13

13

13

403

V

1

1

1

1

1

1

1

1

1

1

1

1

1

1

1

1

1

1

1

1

1

1

1

1

1

1

1

1

1

1

1

31

PN

18

18

18

18

18

18

18

18

18

18

18

18

18

18

18

18

18

18

18

18

18

18

18

18

18

18

18

18

18

18

18

558

B-PN

30

30

30

završni ispit

90

TEMA

CILJ

ISHODI
Po završetku teme učenik će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Kinematika

• Razvijanje sposobnosti uviđanja značaja i mesta fizike kao naučne discipline i njenih veza sa matematikom i ostalim prirodnim i tehničkim naukama;

• Unapređivanje znanja o vektorima;

• Upoznavanje sa kinematičkim veličinama i vrstama kretanja.

• objasni značaj fizike kao fundamentalne nauke i korelaciju sa drugim prirodnim i tehničkim naukama;
• razlikuje osnovne i izvedene fizičke veličine i odgovarajuće merne jedinice;
• opiše i navede primer referentnog sistema;
• vrši osnovne operacije sa vektorima
• definiše i koristi pojmove brzine i ubrzanja;
• objasni različite vrste kretanja i izračunava veličine vezane za njih.

• Fizika - osnovna prirodna nauka;
• Fizičke veličine i formule. Osnovne fizičke veličine (međunarodni SI sistem);
• Podela fizičkih veličina. Skalarne i vektorske fizičke veličine;
• Osnovne operacije sa vektorima, sabiranje, oduzimanje i razlaganje vektora;
• Referentni sistem. Vektor položaja;
Kretanje. Podela kretanja;
• Ravnomerno i neravnomerno kretanje;
• Brzina i ubrzanje;
• Kružno kretanje.

Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.

Oblici nastave
Predmet se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• teorijska nastava (74 časa)

Mesto realizacije nastave
• Nastava se realizuje u učionici ili u odgovarajućem kabinetu

Preporuke za realizaciju nastave
• Koristiti sva dostupna nastavna sredstva;
• Koristiti multimedijalne prezentacije;
• Upućivati učenike da koriste internet;
• Primenjivati rad u parovima i rad u manjim grupama;
• Motivisati učenike da rade samostalne radove;
• Kontinuirano upućivati učenike na primenu fizike u budućem pozivu i svakodnevnom životu kroz primere iz tehničke prakse.

Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
• praćenje ostvarenosti ishoda
• testove znanja

Okvirni broj časova po temama

Dinamika

• Razvijanje svesti o primeni fizičkih zakona u tehnici;

• Sticanje osnovnih znanja iz dinamike i razumevanje dinamičkih procesa i veličina.

• razlikuje pojam mase od pojma težine tela;
• formuliše i primenjuje Njutnove zakone;
• objasni gravitaciju i njen uticaj na kretanje tela;
• opiše mehanički rad, snagu i energiju;
• objasni značaj zakona održanja i opiše ih;
• uoči postojanje analogije veličina i jednačina u translaciji i rotaciji;
• razlikuje tipove sudara;
• navede primere primene fizičkih zakona u tehnici.

• Pojam sile i impulsa;
• Njutnovi zakoni (I, II, III);
• Njutnov zakon gravitacije;
• Skalarni i vektorski proizvod;
• Rad sile. Snaga. Mehanička energija. Ukupna energija u mehanici;
• Moment sile;
• Moment inercije
• Moment impulsa;
• Sile kod kružnog kretanja;
• Elastični i neelastični sudar.

Statika

• Sticanje osnovnih znanja o statici i ravnoteži.

• opiše princip rada i primenu prostih mašina (poluga, strma ravan, kotur, itd.);
• razjasni pojam sprega sila i njihov moment;
• navede uslove i vrste ravnoteže;
• navede primere iz svakodnevnog života.

• Ravnoteža materijalne tačke;
• Slaganje dveju paralelnih sila istih i suprotnih smerova;
• Sprega sila, moment sprega;
• Ravnoteža čvrstog tela. Vrsta ravnoteže;
• Ravnoteža tela na strmoj ravni;
• Poluga.

Termodinamika

• Obogaćivanje znanja o termodinamičkim procesima.

• opiše gasne zakone;
• definiše pojmove količina toplote, unutrašnja energija, toplotni kapacitet;
• objašnjava termodinamičke principe
• objasni princip rada toplotnih motora.

• Bojl-Mariotov zakon Gej-Lisakov zakon;
• Šarlov;
• Količina toplote. Unutrašnja energija;
• Promena unutrašnje energije;
• Toplotni kapacitet;
• Adijabatski proces;
• I i II princip termodinamike;
• Koeficijent korisnog dejstva toplotne mašine.

Čvrsta tela i tečnosti

• Unapređivanje znanja o molekulskoj strukturi supstancije i razlikama između čvrstog i tečnog agregatnog stanja.

• opiše molekul i međumolekulske interakcije;
• opiše sva tri agregatna stanja;
• navede razlike, osobine i primere čvrstih tela u kristalnom i amorfnom obliku;
• definiše površinski napon;
• objasni kapilarnost i navede primere.

• Molekuli. Veličina molekula. Uzajamno delovanje molekula;
• Čvrsta tela, kristali, elastičnost čvrstih tela;
• Hukov zakon;
• Tečnosti. Površinski napon, kapilarne pojave;
• Osobine tečnosti. Viskoznost.

RAZRED

NASTAVA

PRAKSA

UKUPNO

Teorijska nastava

Vežbe

Praktična nastava

Nastava u bloku

I

74

74

Red. br.

NAZIV MODULA

Trajanje modula (časovi)

1.

Struktura i svojstva materijala

12

2.

Konstrukcioni materijali

24

3.

Elektrotehnički materijali

38

CILJEVI MODULA

ISHODI MODULA
Po završetku modula učenik će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA

PREPORUČENE AKTIVNOSTI I NAČIN OSTVARIVANJA MODULA

• Osposobljavanje učenika za razumevanje svojstava tehničkih materijala.

• objasni građu supstance;
• objasni hemijsku raktivnost elemenata;
• objasni razlike između metala i nemetala;
• objasni nastanak hemijskih veza;
• navede svojstva materijala koje su posledica određene vrste veze;
• razlikuje agregatna stanja supstance;
• razlikuje kristale i fluide;
• definiše i navede osnovna svojstva tehničkih materijala;
• objasni svrhu poznavanja određenih veličina materijala;
• navede standardne metode ispitivanja.

• Osnovni pojmovi o građi supstanci;
• Periodičnost svojstava elemenata;
• Hemijske veze i njihov uticaj na svojstva materijala;
• Agregatna stanja supstance;
• Svojstva materijala;
• Osnovne fizičke i mehaničke veličine materijala;
• Osnovni načini ispitivanja materijala.

Na početku modula učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.

Oblici nastave
Modul se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• teorijska nastava (12 časova)

Mesto realizacije nastave
• učionica

Preporuke za realizaciju nastave
• Proširiti ranije stečena znanja o strukturi supstance (građi atoma, hemijskim vezama, agregatnim stanjima), s posebnim osvrtom na njen uticaj na električna, magnetna, mehanička i druga svojstva materijala;
• Ukazati na neophodnost ispitivanja strukture i svojstava materijala, da bi se na osnovu toga mogli dobiti i novi materijali boljih, unapred zadatih svojstava za određenu primenu u praksi;
• Koristiti stručnu literaturu, modele, video zapise.

Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
• praćenje ostvarenosti ishoda
• testove znanja
• aktivnost na času

CILJEVI MODULA

ISHODI MODULA
Po završetku modula učenik će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA

PREPORUČENE AKTIVNOSTI I NAČIN OSTVARIVANJA MODULA

• Sticanje znanja o osnovnim karakteristikama konstrukcionih materijala i zahtevima koje oni, zavisno od primene, moraju da ispune;
• Osposobljavanje učenika za razlikovanje konstrukcionih materijala, načinima njihove obrade, uticaju spoljašnjih faktora na svojstva ovih materijala, kao i mogućnostima njihove praktične primene;
• Osposobljavanje učenika za logičko sagledavanje i rešavanje tehničkog problema u praksi.

• objasni zadatak konstrukcionih materijala;
• navede različite vrste konstrukcionih materijala;
• razlikuje različite vrste konstrukcionih materijala;
• razjasni neophodnost usaglašavanja zahteva u pogledu funkcije i načina obrade materijala sa svojstvima materijala, koji nam stoje na raspolaganju, pri rešavanju praktičnog tehničkog problema;
• opiše uticaj ekonomskog faktora pri izboru materijala;
• objasni uticaj legiranja, obrade i termičke obrade na svojstva materijala;
• definiše sastav čelika i livenog gvožđa;
• prepozna razlike u sastavu i svojstvima različitih vrsta čelika i livenog gvožđa;
• prepoznaje razlike u označavanju različitih vrsta čelika i livenog gvožđa;
• definiše sastav aluminijuma i njegovih legura;
• navede svojstva, označavanje i primenu aluminijuma i njegovih legura;
• navede primere praktične primene aluminijuma i njegovih legura;
• objasni nastanak (dobijanje) polimera;
• prepozna razlike u strukturi polimera;
• navede primere praktične primene polimera;
• navodi i upoređuje najčešće korišćene polimere u praksi;
• objasni upotrebu lepkova za sastavljanje složenih konstrukcija;
• objasni nastajanje, svojstva i upotrebu gume kao konstrukcionog materijala.

• Osnovni pojmovi;
• Pregled konstrukcionih materijala;
• Zahtevi od konstrukcionih materijala;
• Metali kao konstrukcioni materijali;
• Nemetalni konstrukcioni materijali.

Na početku modula učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.

Oblici nastave
Modul se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• teorijska nastava (24 časa)

Mesto realizacije nastave
• učionica

Preporuke za realizaciju nastave
• Gradivo izlagati jasno i konkretno na jednostavnijim primerima;
• Koristiti šeme, modele, video zapise, originalne delove;
• Učenike upućivati na uočavanje grubih razlika između pojedinih materijala, samo opšte karakteristike materijala i mogućnosti njihove primene;
• Učenike uputiti da detaljnije informacije o materijalima i veličinama koje ih opisuju potraže u literaturi;
• Skrenuti pažnju učenicima da pri izučavanju stručnih predmeta obrate pažnju na materijale koji se u određenim prilikama koriste, jer od kvaliteta materijala zavisi i kvalitet komponenti, elemenata, sklopova, uređaja.

Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
• praćenje ostvarenosti ishoda
• testove znanja
• aktivnost na času

CILJEVI MODULA

ISHODI MODULA
Po završetku modula učenik će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA

PREPORUČENE AKTIVNOSTI I NAČIN OSTVARIVANJA MODULA

• Osposobljavanje učenika za primenu elektrotehničkih materijala.

Provodnici
• definiše pojam provodnika;
• navede i objasni koji materijali mogu biti provodnici;
• objasni uticaj pojedinih faktora na električnu provodnost;
• razlikuje karakteristike najboljih provodnika Cu, Al, Ag i Au;
• navodi primere praktične primene Cu, Al, Ag i Au;
• objasni primenu metala i njihovih legura koji nemaju veliku provodnost (otporni materijali);
• objasni koje su specifične primene provodnika i koji materijali se koriste u te svrhe;
• objasni princip prenosa signala u optičkom vlaknu, način izgradnje optičkog vlakna i navede materijale od kojih se izrađuju.

Poluprovodnici
• definiše poluprovodnike;
• razume i objasni uticaj primesa na nastanak i način provođenja kod poluprovodnika, kao i uticaj drugih faktora na provodnost poluprovodnika;
• prepozna i objasni razlike između provodnika i poluprovodnika;
• opiše koje specifična svojstva poluprovodnika omogućuju njihovu široku primenu u praksi;
• razlikuje svojstva i primenu Si, Ge i Ga, As;
• navede razloge zašto se elektronika danas zasniva na silicijumskoj tehnologiji.

Izolacioni materijali i dielektrici
• objasni koji se materijali u električnom polju ponašaju kao izolacioni materijali i dielektrici;
• navede i objasni dielektrična svojstva koje određuju kvalitet i mogućnosti praktične primene izolacionih materijala i dielektrika;
• objasni dielektrična svojstva izolacionih materijali u zavisnosti od njihove primene u praksi;
• uporedi karakteristike najčešće korišćenih izolacionih materijala i navede primere njihove primene;
• objasni dielektrična svojstva kondenzatorskih materijala;
• uporedi karakteristike najčešće korišćenih kondenzatorskih materijala i navede primere njihove primene;
• navede i objasni specifične svojstva dielektrika, kao i mogućnosti praktične primene.

Magnetni materijali
• objasni koje su svojstva najvažnija za određivanje kvaliteta jednog magnetnog materijala;
• navede svojstva magnetnih materijala o kojima treba voditi računa prilikom izbora za njihovu praktičnu primenu;
• definiše magnetno meke i magnetno tvrde materijale i uoči razlike između njih;
• prepozna karakteristike najboljih magnetno mekih materijala i navede primere njihove praktične primene;
• prepozna karakteristike najboljih magnetno tvrdih materijala i navede primere njihove praktične primene.

• Podela elektrotehničkih materijala;
• Provodnici;
• Poluprovodnici;
• Izolacioni materijali i dielektrici;
• Magnetni materijali.

Na početku modula učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.

Oblici nastave
Modul se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• teorijska nastava (38 časova)

Mesto realizacije nastave
• učionica

Preporuke za realizaciju nastave
• Učenike postupno uvoditi u sadržaj modula;
• Prvo izvršiti podelu elektrotehničkih materijala prema veličini specifične električne otpornosti i prema veličini energetskog procepa;
• Naglasiti da postoji veliki broj elektrotehničkih materijala, vrlo različitih svojstava. Zato ukazati samo na opšte karakteristike pojedinih grupa materijala, a detaljnije izložiti samo karakteristike tipičnih predstavnika pojedinih grupa materijala i onih materijala koji se najviše koriste u praksi;
• Učenike uputiti da detaljnije informacije o materijalima, kao i brojne vrednosti pojedinih veličina koje opisuju svojstva materijala, potraže u literaturi;
• Pri obradi pojedinih poglavlja modula slediti princip: uvod - definisati materijal - opšte karakteristike materijala - zahtevi od materijala - pregled materijala - primeri upotrebe materijala.

Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
• praćenje ostvarenosti ishoda
• testove znanja
• aktivnost na času

RAZRED

NASTAVA

PRAKSA

UKUPNO

Teorijska nastava

Vežbe

Praktična nastava

Nastava u bloku

I

37

37

Red. br.

NAZIV MODULA

Trajanje modula (časovi)

1.

Osnove tehničkog crtanja

12

2.

Tehničko crtanje na računaru

25

CILJEVI MODULA

ISHODI MODULA
Po završetku modula učenik će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA

PREPORUČENE AKTIVNOSTI I NAČIN OSTVARIVANJA MODULA

• Ovladavanje potrebnim veštinama za korišćenje pribora za tehničko crtanje pri realizaciji različitih tehničkih crteža.

• koristi pribor za tehničko crtanje;
• koristi različite vrste linija;
• navede vrste tehničkih crteža, kao i formate na kojima se isti rade;
• formira zaglavlje i sastavnicu;
• izvede različite konstrukcije pravilnih poligona i krivih linija;
• skicira ravanske i prostorne oblike.

• Osnovni pojmovi o tehničkim crtežima;
• Konstrukcije i projekcije.

Na početku modula učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.

Oblici nastave
Modul se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• Vežbe (12 časova)

Mesto realizacije nastave
• učionica

Preporuke za realizaciju nastave
• Pri izvođenju vežbi odeljenje se deli u dve grupe;
• Insistirati na preciznosti i urednosti u radu;
• Insistirati na raznovrsnim primerima iz područja rada;
• Insistirati na logičkom zaključivanju i kritičkom mišljenju;
• Insistirati na raznovrsnim primerima iz područja rada.

Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
• praćenje ostvarenosti ishoda
• testove znanja
• aktivnost na času
• samostalan praktičan rad
• domaći zadatak

CILJEVI MODULA

ISHODI MODULA
Po završetku modula učenik će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA

PREPORUČENE AKTIVNOSTI I NAČIN OSTVARIVANJA MODULA

• Osposobljavanje učenika za korišćenje programskih paketa za crtanje različitih tehničkih crteža i električnih šema.

• koristi neki od programskih paketa pri realizaciji sadržaja modula;
• nacrta različite vrste linija i druge geometrijske oblike;
• nacrta jednostavnije tehničke crteže i električne šeme na različitim formatima;
• formira zaglavlje i sastavnicu;
• nacrta različite konstrukcije pravilnih poligona i krivih linija.

• Crtanje osnovnih geometrijskih oblika;
• Konstrukcije i projekcije;
• Crtanje električnih šema.

Na početku modula učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.

Oblici nastave
Modul se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• Vežbe (25 časova)

Mesto realizacije nastave
• računarski kabinet

Preporuke za realizaciju nastave
• Pri izvođenju vežbi odeljenje se deli u dve grupe;
• Insistirati na preciznosti i urednosti u radu;
• Insistirati na raznovrsnim primerima iz područja rada;
• Ne zahtevati ovladavanje određenim računarskim programom, nego samo korišćenjem delova programa koji omogućuju realizaciju vežbi;
• Za realizaciju programskih sadržaja koji se odnose na tehničko crtanje na računaru koristiti neki od pogodnih programskih paketa (AutoCAD, Orcad, CorelDRAW,...);
• Uraditi grafički rad na kraju modula.

Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
• praćenje ostvarenosti ishoda
• testove znanja
• aktivnost na času
• samostalan praktičan rad
• domaći zadatak

RAZRED

NASTAVA

PRAKSA

UKUPNO

Teorijska nastava

Vežbe

Praktična nastava

Nastava u bloku

I

222

222

Red. br.

NAZIV MODULA

Trajanje modula (časovi)

1.

Osnove praktičnih veština u mašinstvu

111

2.

Osnove praktičnih veština u elektrotehnici

111

CILJEVI MODULA

ISHODI MODULA
Po završetku modula učenik će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA

PREPORUČENE AKTIVNOSTI I NAČIN OSTVARIVANJA MODULA

• Osposobljavanje učenika za čuvanje zdravlja i pridržavanje mera zaštite na radu.

• primenjuje zaštitne mere od mehaničkih povreda;
• primenjuje zaštitne mere od požara;
• koristi zaštitnu opremu.

• Pravilnik zaštite na radu;
• Mere zaštite od požara;
• Zaštitna oprema.

• Koristiti zakon i pravilnike zaštite na radu;
• Koristiti pravilnik o protivpožarnoj zaštiti;
• Demonstrirati upotrebu zaštitne opreme;
• Preporučeno vreme za realizaciju ovih sadržaja: 6 časova.

• Sticanje znanja o karakteristikama materijala;
• Osposobljavanje učenika za korišćenje standarda, normativa i tehničko tehnološke dokumentacije.

• prepozna metale i legure;
• prepozna izolacioni materijal;
• koristi radioničke metode za utvrđivanje mehaničkih i tehnoloških svojstava materijala: koristi standarde, kataloge proizvoda (limova, profila, žica, ležaja).

• Tehničke karakteristike materijala (gvožđe, čelik, bakar, aluminijum, bronza);
• Izolacioni materijali (pertinaks, krilit, guma, prešpan);
• Radioničke metode za utvrđivanje mehaničkih i tehnoloških svojstava materijala (putem savijanja, utiskivanja kuglice, brušenjem itd.);
• Poluproizvodi i proizvodi koji se koriste u mašinstvu (ploče, limovi, trake, profili, cevi, ležajevi, itd).

• Koristiti stručnu literaturu;
• Koristiti standarde, propise i kataloge;
• Koristiti uzorke metala, legura i izolacionog materijala;
• Demonstrirati metode radioničkog ispitivanja mehaničkih i tehnoloških svojstava materijala;
• Preporučeno vreme za realizaciju ovih sadržaja: 10 časova.

• Osposobljavanje učenika za pravilnu primenu i održavanje radioničkog alata.

• koristi uređaje za obradu materijala;
• koristi alat za obeležavanje;
• koristi merni alat;
• koristi ručni alat;
• održava uređaje i alat;
• primenjuje mere zaštite na radu.

• Radionički alat;
• Alat za merenje (obeleživač, lenjiri, šestari, univerzalno pomično merilo, mikrometar, dubinomer, čvrsta merila - šabloni);
• Primena i održavanje alata (bušilice, testere, turpije, ureznice, nareznice, čekići, ključevi itd);
• Higijena rada;
• Mere zaštite na radu.

• Koristiti stručnu literaturu;
• Koristiti kataloge proizvođača uređaja i alata;
• Demonstrirati upotrebu uređaja i alata;
• Demonstrirati postupak merenja mernim alatima;
• Demonstrirati način održavanja uređaja i alata;
• Preporučeno vreme za realizaciju ovih sadržaja: 21 čas.

• Osposobljavanje učenika za organizovanje rada i racionalno korišćenje energije i materijala;
• Osposobljavanje učenika za izvođenje mašinskih operacija.

• koristi tehničko tehnološko uputstvo;
• obeleži predmet rada;
• izvede mašinske operacije.

• Čitanje tehničko tehnološke dokumentacije;
• Obeležavanje materijala;
• Tehnološki postupak pri obradi materijala: sečenjem, turpijanjem, bušenjem, urezivanjem i narezivanjem navoja;

• Koristiti stručnu literaturu;
• Objasniti kako se koristi tehničko tehnološka dokumentacija;
• Demonstrirati kako se pravilno obeležava predmet pri obradi;
• Demonstrirati kako se učvršćuje predmet;
• Demonstrirati pravilan položaj tela i pravilno vođenje alata pri obradi materijala;
• Objasniti kako se ostvaruje organizacija radnog mesta i značaj higijene rada;
• Preporučeno vreme za realizaciju ovih sadržaja: 62 časa.

• Osposobljavanje učenika tvrdo i meko lemljenje.

• odabere opremu i materijal;
• izvede pripremu za tvrdo lemljenje;
• izvrši tvrdo lemljenje;
• izvrši meko lemljenje.

• Tvrdo i meko lemljenje.

• Koristiti stručnu literaturu;
• Demonstrira metode zavarivanja, tvrdog i mekog lemljenja;
• Preporučeno vreme za realizaciju ovih sadržaja: 12 časova.
• Na početku modula učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.

Oblici nastave
Modul se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• praktična nastava (ukupno 111 časova)
• pri izvođenju praktične nastave odeljenje se deli u dve grupe

Mesto realizacije nastave
• radionica

Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
• praćenje ostvarenosti ishoda
• praćenje praktičnog rada
• aktivnost na času
• test praktičnih veština

CILJEVI MODULA

ISHODI MODULA
Po završetku modula učenik će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA

PREPORUČENE AKTIVNOSTI I NAČIN OSTVARIVANJA MODULA

• Osposobljavanje učenika za čuvanje zdravlja i pridržavanja mera zaštite na radu.

• primenjuje zaštitne mere od štetnog uticaja električne energije;
• koristi zaštitnu opremu;
• pruži prvu pomoć unesrećenom od udara električne energije.

• Uticaj električne energije na čoveka;
• Mere zaštite na radu;
• Pružanje prve pomoći.

• Demonstrirati rad zaštitne strujne sklopke;
• Demonstrirati pružanje prve pomoći;
• Preporučeno vreme za realizaciju ovih sadržaja: 6 časova.

• Osposobljavanje učenika za čitanje projekata i šema.

• prepozna simbole u tehničko tehnološkoj dokumentaciji;
• odabere potrebne elemente na osnovu simbola;
• ucrta simbole elemenata u dokumentaciju.

• Simboli i oznake u elektrotehnici.

• Koristiti stručnu literaturu, standarde i propise;
• Koristiti tehničke planove i projekte elektro instalacija;
• Veći deo vremena posvetiti simbolima i šemama u automobilu;
• Preporučeno vreme za realizaciju ovih sadržaja: 6 časova.

• Osposobljavanje učenika za korišćenje radioničkog alata;
• Osposobljavanje učenika za održavanje alata.

• odabere i koristi alat;
• održava alat.

• Alati koji se koriste u elektrotehnici;
• Održavanje alata.

• Koristiti kataloge uređaja i alata;
• Demonstrirati primenu uređaja i alata;
• Demonstrirati način održavanja uređaja i alata;
• Posvetiti više vremena rada sa alatom koji se koristi u autoelektrici;
• Preporučeno vreme za realizaciju ovih sadržaja: 6 časova.

• Osposobljavanje učenika za prepoznavanje provodnika koji se koriste u elektrotehnici;
• Osposobljavanje učenika za pripremu i nastavljanje kabla i provodnika.

• prepozna autokablove, optičke kablove, elektroinstalacione i telekomunikacione kablove i dinamo žice;
• otvori kabl, pravilno skine plašt i izolaciju provodnika;
• nastavi (poveže) i izoluje nastavak;
• napravi okce u zavisnosti od zavrtnja;
• zalemi krajeve i postavlja kabl papučice i fastone;
• skine izolaciju, nastavi i izoluje dinamo žicu.

• Autokablovi;
• Optički kablovi;
• Elektroinstalacioni provodnici;
• Telekomunikacioni provodnici;
• Dinamo žice.

• Koristiti kataloge proizvođača kablova i dinamo žica;
• Koristiti kablove i dinamo žice;
• Demonstrirati otvaranje kablova, pripremu krajeva i nastavljanje;
• Demonstrirati šemiranje provodnika i izradu snopića;
• Intezivnije raditi sa autokablovima
• Preporučeno vreme za realizaciju ovih sadržaja: 24 časa.

• Osposobljavanje učenika za povezivanje pribora koji se koristi u elektro, telekomunikacionim i auto instalacijama.

• poveže pomoću autokabla osnovni auto pribor;
• poveže pomoću provodnika osnovni elektro-instalacioni pribor;
• poveže pomoću provodnika telekomunikacioni pribor.

• Auto pribor (osigurači, prekidači, utikači, sijalična grla);
• Elektroinstalacioni pribor (osigurači, prekidači, utičnice, sijalična grla);
• Telekomunikacioni pribor (reglete, telefonske priključnice, telefonski utikači).

• Koristiti kataloge proizvođača;
• Demonstrirati montažu i povezivanje opreme u strujno kolo;
• Demonstrirati metode za utvrđivanje ispravnosti pribora;
• Napraviti vežbe na montažnim pločama;
• Vežbe raditi u ciklusu;
• Preporučeno vreme za realizaciju ovih sadržaja: 36 časova.

• Osposobljavanje učenika za rad sa instrumentom.

• podesi instrument (jednosmerna, naizmenična struja);
• odabere područje i odredi konstantu instrumenta;
• izmeri osnovne električne veličine: napon, struju i opor.

• Univerzalni instrument.

• Demonstrirati rad sa instrumentom;
• Preporučeno vreme za realizaciju ovih sadržaja: 24 časa.

• Osposobljavanje učenika za priključenje potrošača na izvor električne energije.

• razlikuje sisteme naizmenične i jednosmerne struje;
• priključi potrošače na izvore električne energije.

• Izvori jednosmerne struje (akomulator, punjač akomulatora);
• Izvori naizmenične struje (trofazni i monofazni sistem).

• Prikazati izvore jednosmerne struje;
• Demonstrirati povezivanje potrošača na izvor;
• Demonstrirati povezivanje potrošača na sisteme naizmenične struje;
• Preporučeno vreme za realizaciju ovih sadržaja: 3 časa.

• Osposobljavanje učenika za ispitivanje i ugradnju pasivnih elemenata.

• odabere na osnovu oznaka otpornike i kondezatore;
• ispita ispravnost elemenata;
• zameni i ugradi pasivne elemente u odgovarajuće strujno kolo.

• Otpornici;
• Kondezatori.

• Koristiti kataloge proizvođača;
• Demonstrirati proveru ispravnosti pasivnih elemenata;
• Demonstrirati ugradnju i povezivanje elemenata u strujno kolo;
• Preporučeno vreme za realizaciju ovih sadržaja: 6 časova.
• Na početku modula učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.

Oblici nastave
Modul se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• praktična nastava (111 časova)
• pri izvođenju praktične nastave odeljenje se deli u dve grupe

Mesto realizacije nastave
• radionica

Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
• praćenje ostvarenosti ishoda
• praćenje praktičnog rada
• aktivnost na času
• test praktičnih veština

RAZRED

NASTAVA

PRAKSA

UKUPNO

Teorijska nastava

Vežbe

Praktična nastava

Nastava u bloku

I

111

37

148

II

70

70

Red. br.

NAZIV MODULA

Trajanje modula (časovi)

1.

Elektrostatika

30

2.

Jednosmerne struje

80

3.

Elektromagnetizam

38

Red. br

NAZIV MODULA

Trajanje modula (časovi)

1.

Uvod u naizmenične struje

20

2.

Elementi u kolu naizmenične struje i njihove veze

30

3.

Transformatori i trofazni sistemi

20

CILJEVI MODULA

ISHODI MODULA
Po završetku modula učenik će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA

PREPORUČENE AKTIVNOSTI I NAČIN OSTVARIVANJA MODULA

• Upoznavanje učenika sa osnovama građe materije i osnovnim veličinama kao što su elektricitet, električno polje, potencijal, kondenzatori i sl.

• poznaje, preračunava i upotrebljava jedinice;
• definiše osnovna i električna svojstva materije, kao i pojam elektriciteta;
• objasni količinu elektriciteta, naelektrisano telo, način delovanja i jedinice;
• objasni i grafički prikaže vektor polja u nekoj tački polja;
• objasni Kulonov zakon i izračuna silu između dva naelektrisana tela;
• objasni pojam potencijala i napona;
• objasni polarizaciju i proboj dielektrika;
• objasni pojam kapacitivnosti;
• izračuna kapacitivnost pločastog kondenzatora;
• izračuna ekvivalentnu kapacitivnost paralelne, redne i mešovite veze kondenzatora.

TEORIJA
• Pojam jedinica. Međunarodni sistem jedinica;
• Struktura materije. Osnovni pojmovi o elektricitetu i električnim svojstvima materije;
• Provodnici, poluprovodnici i izolatori;
• Pojam naelektrisanog tela. Količina elektriciteta, definicija i jedinice;
• Pojam električnog polja. Grafičko prikazivanje električnog polja. Homogeno električno polje. Vektor električnog polja. Sile u električnom polju;
• Kulonov zakon. Elektrostatička indukcija;
• Polarizacija dielektrika. Električni potencijal i električni napon;
• Dielektrična čvrstoća. Materijali za dielektrike;
• Pojam kapacitivnosti. Kapacitivnost pločastog kondenzatora. Paralelno, redno i mešovito vezivanje kondenzatora.

Na početku modula učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.

Oblici nastave
Modul se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• teorijska nastava (21 čas)
• vežbe (9 časova)

Podela odeljenja na grupe
Odeljenje se deli na 2 grupe prilikom realizacije vežbi.

Mesto realizacije nastave
• Učionica i laboratorija

Preporuke za realizaciju nastave
Na početku nastave dati kratak uvod u istorijat razvoja elektrotehnike. Strukturu materije obraditi kao nastavak na prethodno znanje iz fizike i hemije. Električno polje i pojave u njemu obraditi prvenstveno grafički i opisno. Uz kondenzatore uraditi velik broj prostih zadataka.

Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
• praćenje ostvarenosti ishoda
• testove znanja
• aktivnost na času
• praćenje praktičnog rada
• samostalni praktični rad

• Osposobljavanje učenika za praktičnu proveru pojava i zakona u osnovama elektrotehnike.

• demonstrira ponašanje naelektrisanih tela;
• demonstrira punjenje i pražnjenje kondenzatora;
• izračuna i izmeri ekvivalentnu kapacitivnost veza kondenzatora.

VEŽBE
• Naelektrisano telo;
• Kondenzatori, punjenje i pražnjenje kondenzatora;
• Veze kondenzatora.

• Vežbe organizovati tako da se odeljenje deli na dve grupe;
• Po mogućnosti, u jednom terminu raditi jednu vežbu, a najviše tri vežbe u jednom ciklusu;
• Jedna vežba se radi dva spojena - školska časa i za to vreme treba da se urade sva merenja i obrade rezultati;
• U laboratoriji treba da bude dovoljno radnih mesta da za jednim radnim stolom budu dva do tri učenika.
Početak vežbi se može odložiti neko vreme dok se ne pređe potrebno gradivo.

CILJEVI MODULA

ISHODI MODULA
Po završetku modula učenik će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA

PREPORUČENE AKTIVNOSTI I NAČIN OSTVARIVANJA MODULA

• Osposobljavanje učenika za rešavanje prostih i složenih električnih kola različitim metodama.

• definiše jednosmernu struju i pojmove kao što su pozitivna i negativna struja, fizički i tehnički smer struje;
• izračuna jačinu struje;
• objasni i izračuna gustinu struje;
• definiše električno kolo i uslov da u kolu protiče struja;
• objasni elemente električnog kola;
• objasni elektromotornu silu generatora;
• objasni princip rada i glavna svojstva elektrohemijskih generatora;
• objasni i izračuna električnu otpornost;
• navede vrste otpornika;
• objasni električnu provodnost;
• primenjuje Omov zakon;
• definiše Prvi i Drugi Kirhofov zakon;
• definiše i objasni Džulov zakon;
• izračuna snagu i rad pomoću Džulovog zakona;
• objasni merenje struje, napona, snage i rada;
• rešava prosta kola s jednim generatorom i jednim prijemnikom;
• izračunava snagu generatora i snagu prijemnika;
• objasni režime rada generatora;
• rešava različite veze generatora;
• izračunava ekvivalentnu otpornost različitih veza otpornika;
• rešava kola pomoću uopštenog Omovog zakona;
• rešava složena kola pomoću Prvog i Drugog Krihofovog zakona.

TEORIJA
• Pojam jednosmerne struje. Jačina električne struje. Gustina struje;
• Pojam električnog kola. Elementi električnog kola;
• Elektromotorna sila generatora. Elektrohemijski generatori;
• Električna otpornost. Otpornost provodnika. Zavisnost otpornosti od temperature. Električna provodnost. Materijali za otpornike. Vrste otpornika;
• Omov zakon. Referentni smer struje i napona;
• Prvi Kirhofov zakon;
• Električne sile u kolu. Drugi Kirhofov zakon;
• Džulov zakon. Električni rad i električna snaga;
• Merenje struje i napona. Vezivanje ampermetra i voltmetra;
• Rešavanje prostog kola sa jednim generatorom i jednim prijemnikom. Određivanje napona na krajevima realnog generatora. Snaga generatora i snaga prijemnika. Režim praznog hoda i kratkog spoja. Redno i paralelno vezivanje generatora;
• Redno, paralelno i mešovito vezivanje otpornika;
• Uopšten Omov zakon;
• Složeno električno kolo. Drugi Kirhofov zakon za složeno kolo. Rešavanje složenih kola pomoću prvog i drugog Kirhofovog zakona.

Na početku modula učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.

Oblici nastave
Modul se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• teorijska nastava (60 časova)
• vežbe (20 časova)

Podela odeljenja na grupe
Odeljenje se deli na 2 grupe prilikom realizacije vežbi.

Mesto realizacije nastave
• Učionica i laboratorija

Preporuke za realizaciju nastave
• Na početku ovog modula objasniti objasniti fizičku suštinu struje, fizički i tehnički smer, pozitivnu i negativnu struju itd. Gustinu struje objasniti grafički i dati praktične vrednosti koje se susreću kod električnih instalacija, transformatora i sl.;
• Električno kolo uporediti sa nekim mehaničkim sistemom u kojem se vrši dvostruka konverzija energije, gde se energija nepodesna za direktnu upotrebu (na primer potencijalna energija vode) pretvara u električnu, zatim prenosi do potrošača i tu se pretvara u energiju pogodnu za korišćenje (na primer u svetlosnu);
• Uz standardne vrednosti za specifičnu otpornost dati i vrednosti sa površinom preseka provodnika izraženu u mm 2;
• Kod generatora obraditi i praktični način merenja njihove unutrašnje otpornosti;
• Uz električne sile u kolu uvek dati njihov smer u odnosu na smer struje; u ovom slučaju dati i smer napona na otporniku;
• Drugi Kirhofov zakon dati kao opšti zakon ravnoteže sila i primeniti ga na električno kolo ili konturu;
• Prilikom obrade ovog modula uraditi veliki broj prostih zadataka. Za složeno kolo pokazati na primeru kako se rešava ali od učenika tražiti samo da napišu potrebne jednačine za njegovo rešavanje;

Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
• praćenje ostvarenosti ishoda
• testove znanja
• aktivnost na času
• praćenje praktičnog rada
• samostalni praktični rad

• Praktično proveravanje pojava i zakona u osnovama elektrotehnike.

• pokaže dejstva električne struje;
• izmeri napon i struju u kolu;
• proveri Omov zakon;
• proveri Prvi Kirhofov zakon;
• proveri Drugi Kirhofov zakon;
• izmeri elektromotornu silu, napon na opterećenom generatoru i unutrašnju otpornost generatora;
• izračuna i izmeri ekvivalentnu otpornost veza otpornika.

VEŽBE
• Dejstva električne struje;
• Električno kolo;
• Merenje napona i struje;
• Zavisnost otpornosti od dimenzija i temperature;
• Omov zakon;
• Prvi Kirhofov zakon;
• Drugi Kirhofov zakon;
• Merenja na generatorima;
• Veze otpornika.

• Vežbe organizovati tako da se odeljenje deli na dve grupe;
• Po mogućnosti, u jednom terminu raditi jednu vežbu, a najviše pet vežbi u jednom ciklusu;
• Jedna vežba se radi dva spojena - školska časa i za to vreme treba da se urade sva merenja i obrade rezultati;
• U laboratoriji treba da bude dovoljno radnih mesta da za jednim radnim stolom budu dva do tri učenika.
Početak vežbi se može odložiti neko vreme dok se ne pređe potrebno gradivo.

CILJEVI MODULA

ISHODI MODULA
Po završetku modula učenik će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA

PREPORUČENE AKTIVNOSTI I NAČIN OSTVARIVANJA MODULA

• Upoznavanje učenika sa elektromagnetnim pojmovima i veličinama kao i principom rada elektromotora, generatora, itd.

• objasni pojam magneta, magnetnog polja;
• grafički predstavi magnetno polje;
• izračuna jačinu magnetnog polja oko pravog provodnika kroz koji protiče struja;
• objasni magnetna svojstva materij;
• navede podelu magnetnih i feromagnentih materijala;
• objasni magnećenje feromagnetnih materijala i magnetni histerezis;
• objasni i izračuna magnetnu indukciju od struje u pravom provodniku, odredi njen smer;
• objasni magnetnu indukciju u navojku i navoju i odredi njen smer;
• objasni magnetno kolo i Kap-Hopkinsov zakon, izračuna veličine vezane za magnetno kolo;
• objasni i izračuna elektromagnetnu i elektrodinamičku silu, odredi njihov smer;
• objasni primenu elektromagnetne i elektrodinamičke sile kod elektromotora;
• objasni Lencov zakon i njegovu primenu kod pravog provodnika, navojka i navoja u magnetnom polju;
• odredi smer indukovane elektromotorne sile;
• objasni princip rada generatora;
• objasni kontraelektromotornu silu motora;
• objasni vrtložne struje;
• objasni samoindukciju i izračuna induktivnost navoja;
• objasni uzajamnu indukciju;
• rešava proste zadatke.

TEORIJA
• Pojam magnetnog polja. Grafičko predstavljanje magnetnog polja. Magnetna svojstva materije;
• Magnetna indukcija. Magnetna propustljivost. Fluks vektora magnetne indukcije;
• Magnećenje feromagnetnih materijala. Magnetni histerezis;
• Magnetno polje struje u pravom provodniku. Magnetno polje struje u navojku i navoju;
• Magnetomotorna sila. Magnetna otpornost;
• Pojam magnetnog kola. Kap-Hopkinsov zakon;
• Elektromagnetna sila. Elektrodinamička sila. Navojak i navoj u magnetnom polju;
• Princip rada elektromotora jednosmerne struje;
• Elektromagnetna indukcija. Lencov zakon;
• Indukovana elektromotorna sila u pravom provodniku, navojku i navoju;
• Princip rada generatora jednosmerne struje;
• Sopstveno magnetno polje. Sopstveni fluks;
• Koeficijent samoindukcije (induktivnost);
• Energija kalema. Elektromotorna sila samoindukcije;
• Međusobna indukcija. Elektromotorna sila međusobne indukcije;
• Vrtložne struje.

Na početku modula učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.

Oblici nastave
Modul se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• teorijska nastava (30 časova)
• vežbe (8 časova)

Podela odeljenja na grupe
Odeljenje se deli na 2 grupe prilikom realizacije vežbi.

Mesto realizacije nastave
• Učionica i laboratorija

Preporuke za realizaciju nastave
• Pojam magnetnog polja obraditi oslanjajući se na prethodno znanje iz osnovne škole. Po mogućnosti pokazati njegov oblik pomoću gvozdene piljevine;
• Smerove veličina u magnetizmu prikazivati pomoću pravila desne i leve ruke ili levog i desnog zavrtnja;
• Uz indukovanu elektromotornu silu dati i smer mehaničke sile koja potiče od indukovane struje, a uz elektromagnetnu silu objasniti indukovanu elektromotornu silu koja se u elektromotoru naziva kontraelektromotorna sila;
• Princip rada elektromotora i generatora jednosmerne struje obraditi na realnim primerima sa više od dva segmenta.
Međusobnu indukciju i vrtložne struje obraditi prvenstveno opisno.

Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
• praćenje ostvarenosti ishoda
• testove znanja
• aktivnost na času
• praćenje praktičnog rada
• samostalni praktični rad

• Praktično proveravanje pojava i zakona u osnovama elektrotehnike.

• pokaže međusobno ponašanje magneta, magneta i mekog gvožđa, kao i elektromagneta;
• izmeri induktivnost kalema, uoči promenu induktivnosti sa promenom broja navoja, dimenzija i jezgra;
• pokaže primere samoindukcije i objasni primere iz prakse.

VEŽBE
• Magneti i elektromagneti;
• Kalemovi;
• Samoindukcija.

• Vežbe organizovati tako da se odeljenje deli na dve grupe;
• Po mogućnosti, u jednom terminu raditi jednu vežbu, a najviše tri vežbe u jednom ciklusu;
• Jedna vežba se radi dva spojena - školska časa i za to vreme treba da se urade sva merenja i obrade rezultati;
• U laboratoriji treba da bude dovoljno radnih mesta da za jednim radnim stolom budu dva do tri učenika.
Početak vežbi se može odložiti neko vreme dok se ne pređe potrebno gradivo.

CILJEVI MODULA

ISHODI MODULA
Po završetku modula učenik će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA

PREPORUČENE AKTIVNOSTI I NAČIN OSTVARIVANJA MODULA

• Upoznavanje učenika sa osnovnim veličinama u teoriji naizmeničnih struja: proizvodnjom naizmenične elektromotorne sile; parametrima naizmeničnih veličina; kao i operacijama nad naizmeničnim veličinama.

• objasni i grafički prikaže proizvodnju naizmenične elektromotorne sile;
• matematički predstavi elektromotornu silu;
• objasni, primeni i izračuna parametre naizmeničnih veličina;
• objasni, grafički prikaže i primeni algebarske operacija nad naizmeničnim veličinama.

• Princip proizvodnje naizmenične elektromotorne sile. Generator naizmenične elektromotorne sile;
• Osnovni parametri naizmeničnih veličina: trenutna vrednost, amplituda, perioda, faza i početna faza, učestanost, kružna učestanost, srednja vrednost, efektivna vrednost, itd.;
• Predstavljanje naizmeničnih veličina pomoću fazora;
• Predstavljanje naizmeničnih veličina pomoću kompleksnih brojeva;
• Sabiranje i oduzimanje naizmeničnih veličina.

Na početku modula učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.

Oblici nastave
Modul se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• teorijska nastava (20 časova)

Mesto realizacije nastave
• učionica

Preporuke za realizaciju nastave
• Na početku obrade naizmeničnih struja obraditi osnovne pojmove iz trigonometrije ako dotle nisu bili obrađeni u matematici.
• Definisati trigonometrijske funkcije, tok trigonometrijskih funkcija, pojam radijana.
• Detaljno obraditi proizvodnju prostoperiodične elektromotorne sile, kao i njene parametre.

Tokom trajanja modula realizovati najmanje jedan test znanja.

Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
• praćenje ostvarenosti ishoda
• testove znanja
• aktivnost na času

CILJEVI MODULA

ISHODI MODULA
Po završetku modula učenik će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA

PREPORUČENE AKTIVNOSTI I NAČIN OSTVARIVANJA MODULA

• Upoznavanje učenika sa elementima u kolu naizmenične struje i njihovim vezama;
• Izračunavanje impedanse elemenata i izračunavanje impedanse rednih veza elemenata.

• prikaže elemente u kolu naizmenične struje;
• nacrta vremenske i fazorske dijagrame za elemente u kolu naizmenične struje;
• objasni ponašanje kondenzatora u kolu jednosmerne struje;
• odredi kompleksnu impedansu i fazni pomeraj između napona i struje za elemente u kolu naizmenične struje;
• definiše snage za elemente u kolu naizmenične struje;
• napiše Omov zakon za efektivne vrednosti struje i napona;
• prikaže vremenske i fazorske dijagrame napona i struja kod rednih veza;
• definiše impedansu rednih veza, njen moduo i fazni ugao, vrši izračunavanje;
• napiše Omov zakon za efektivne vrednosti napona i struja;
• definiše rednu rezonansu i rezonantnu frekvenciju, izračunava rezonantnu frekvenciju;
• definiše sve tri vrste snaga kod rednih veza i faktor snage;
• definiše admitansu i objasni kako se ona izračunava iz impedanse;
• nabroji metode za rešavanje složenih kola;
• rešava složeno kolo sa dve konture primenom Prvog i Drugog Kirhofovog zakona.

• Elementi u kolu naizmenične struje. Otpornik u kolu naizmenične struje. Kalem u kolu naizmenične struje. Kondenzator u kolu jednosmerne struje. Punjenje i pražnjenje kondenzatora. Energija opterećenog kondenzatora. Kondenzator u kolu naizmenične struje;
• Snage u kolu naizmenične struje. Pojam aktivne i reaktivne snage;
• Redna veza otpornika, kalema i kondenzatora. Pojam impedanse. Redna rezonansa. Tomsonov obrazac. Redna veza otpornika i kalema. Impedansa RL kola. Redna veza otpornika i kondenzatora. Impedansa RC kola. Snage kod rednih veza. Faktor snage;
• Paralelna veza prijemnika. Pojam admitanse;
• Pojam složenog kola
• Metode za rešavanje složenih kola;
• Primena Prvog i Drugog Kirhofovog zakona za rešavanje složenih kola.

Na početku modula učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.

Oblici nastave
Modul se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• teorijska nastava (30 časa)

Mesto realizacije nastave
• učionica

Preporuke za realizaciju nastave
• Na početku navesti elemente u kolu naizmenične struje i objasniti šta se dešava sa električnom energijom u njima. Detaljno obraditi sve elemente u kolu naizmenične struje crtajući vremenske i fazorske dijagrame za njih;
• Izvesti izraze za svaku otpornost koristeći najjednostavniji način;
• Kod kondenzatora u kolu jednosmerne struje obraditi i energiju opterećenog kondenzatora;
• Kod rednih veza elemenata nacrtati prvo vremenske, a zatim fazorske dijagrame i pomoću Omovog zakona i trouglova odrediti moduo impedanse i njen fazni ugao;
• Definisati admitansu kod paralelne veze elemenata u kolu naizmenične struje. Prikazati i analizirati paralelnu vezu prijemnika;
• Definisati sve tri vrste snaga, faktor snage i njegov značaj u elektroenergetici. Za vektore snage napomenuti da su nepokretni;
• Definisati složeno kolo i navesti načine za rešavanje složenih kola, zadržati se na kolu sa dve konture i primeni Kirhofovih zakona pri njegovom rešavanju.
Tokom trajanja modula realizovati najmanje jedan test znanja.

Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
• praćenje ostvarenosti ishoda
• testove znanja
• aktivnost na času

CILJEVI MODULA

ISHODI MODULA
Po završetku modula učenik će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA

PREPORUČENE AKTIVNOSTI I NAČIN OSTVARIVANJA MODULA

• Upoznavanje učenika sa principom rada transformatora i autotransformator;
• Upoznavanje učenika sa trofaznim sistemima, vrstama i primenom ovih sistema.

• objasne princip rada transformatora i autotransformatora;
• definiše i izračunava odnos transformacije;
• definiše osnovne karakteristike trofaznog sistema;
• objasni način dobijanja trofazne elektromotorne sile, njen vremenski oblik i fazorski dijagram;
• objasni vezivanje navoja generatora u zvezdu u trougao;
• objasni vezivanje navoja prijemnika u zvezdu u trougao;
• objasni nesimetričan trofazni sistem;
• navede razloge zbog kojih dolazi do nesimetričnog režima rada trofaznog sistema;
• objasni trofazni transformator i snagu trofaznog sistema;
• objasni obrtno magnetno polje i princip rada sinhronog i asinhronog elektromotora.

• Transformatori i autotransformatori. Odnos transformacije. Primena transformatora. Osnovni pojmovi o trofaznim sistemima. Simetrični trofazni sistem. Generator trofazne elektromotorne sile;
• Veza navoja generatora u zvezdu i trougao. Veza prijemnika u zvezdu i trougao. Nesimetričan trofazni sistem;
• Trofazni transformator. Snaga trofaznog sistema;
• Obrtno magnetno polje. Sinhroni i asinhroni motori

Na početku modula učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.

Oblici nastave
Modul se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• teorijska nastava (20 časova)

Mesto realizacije nastave
• učionica

Preporuke za realizaciju nastave
• Nacrtati jezgro transformatora sa navojima i napomenuti da skoro sav fluks primara prolazi kroz sekundarni namotaj. Izvesti izraz za odnos napona i struja preko jednakosti snaga primara i sekundara;
• Trofazni generator obraditi pomoću nepomičnog magneta, ali naglasiti da se u praksi magnet okreće, a navoji stoje. Naglasiti zašto je pogodnije vezivanje navoja u zvezdu za niskonaponsku mrežu;
• Pokazati kako se vezuju prijemnici kod simetričnog i nesimetričnog sistema. Posebno obraditi opasnost od prekidanja nultog provodnika u trofaznom nesimetričnom sistemu;
• Trofazni transformator obraditi oslanjajući se na monofazni i pokazati kombinacije vezivanja primara i sekundara;
• Snagu trofaznog sistema prikazati sa trenutnim vrednostima za aktivno opterećenje i naglasiti prednost uravnoteženog sistema. Obrtno magnetno polje prikazati pomoću fazorskih dijagrama, a princip rada asinhronog motora na jednom njegovom provodniku u obrtnom magnetnom polju.
Tokom trajanja modula realizovati najmanje jedan test znanja.
Nakon realizacije sva tri modula uraditi test znanja koji će obuhvatiti sva tri modula.

Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
• praćenje ostvarenosti ishoda
• testove znanja
• aktivnost na času

RAZRED

NASTAVA

PRAKSA

UKUPNO

Teorijska nastava

Vežbe

Praktična nastava

Nastava u bloku

II

70

35

105

NAZIV MODULA

Trajanje modula (časovi)

Električna merenja

50

Elektronika

55

CILJEVI MODULA

ISHODI MODULA
Po završetku modula učenik će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA

PREPORUČENE AKTIVNOSTI I NAČIN OSTVARIVANJA MODULA

• Upoznavanje učenika sa principom rada elektronskih instrumenata i njihovom primenom.

• objasni vrste grešaka;
• opiše pribor za merenja;
• objasni blok šemu digitalnog osciloskopa, sinhronizaciju i višekanalni rad;
• objasni frekvencijski kompenzovanu sondu i njenu primenu;
• objasni merenje i izmeri jednosmerni i naizmenični napon i učestanost;
• objasni način merenja učestanosti digitalnim frekvencmetrom;
• objasni blok šemu digitalnog multimetra i njegovu osnovnu primenu;
• objasni analogno-digitalnu konverziju;
• objasni osnovni princip merenja R, L i C;
• definiše osnovna svojstva generatora funkcija i njegovu blok šemu;
• definiše pojam impulsa i njegove parametre;
• izmeri parametre impulsa.

• Vrste grešaka: grube, slučajne i sistematske. Apsolutna i relativna greška;
• Stalni i promenljivi otpornici, kondenzatori, kalemovi, izvori napona, transformatori, itd.;
• Blok šema digitalnog osciloskopa. Sinhronizacija. Višekanalni rad. Frekvencijski kompenzovana sonda. Merenje jednosmernog i naizmeničnog napona i učestanosti osciloskopom;
• Digitalni frekvencmetri; blok šema; tačnost digitalnog frekvencmetra;
• Opšte osobine digitalnih multimetara; blok šema. Analogno-digitalna konverzija metodom dvojne integracije;
• Osnovna svojstva generatora funkcija; blok šema;
• Pojam impulsa i primeri impulsnih pojava. Parametri pravougaonog impulsa. Idealni i realni oblik pravougaonog impulsa;
• Merenje parametara impulsa.

Na početku modula učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.

Oblici nastave
Modul se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• teorijska nastava (34 časa)
• vežbe (16 časova)

Podela odeljenja na grupe
Odeljenje se deli na 2 grupe prilikom realizacije vežbi.

Mesto realizacije nastave
• učionica

Preporuke za realizaciju nastave
• Greške objašnjavati na primerima mernih uređaja koji ne moraju da budu elektronski. Pored objašnjenja apsolutne i relativne greške uraditi i nekoliko prostih zadataka;
• Blok šemu osciloskopa dati u obliku koji učenici mogu da razumeju. Naglasiti da se prilikom merenja normalno upotrebljava frekvencijski kompenzovana sonda, a obična samo u posebnim slučajevima;
• Ponoviti osnovnu definiciju učestanosti i objasniti njenu primenu kod digitalnih frekvencmetara;
• U blok šemi digitalnog multimetra navesti pretvaranje električnih veličina u niski jednosmerni napon. A/D konverziju obraditi pomoću blok šeme i talasnih dijagrama;
• Kod obrade merenja R, L i C obraditi samo osnovni princip na osnovi fazorskih dijagrama (bez blok šeme);
• Obradu generatora funkcija svesti na objašnjenje osnovnih svojstava i blok šeme;
• Impulse obrađivati prvenstveno grafički. Definisati vreme uspona, opadanja i kašnjenja, a njihovo merenje pokazati na primeru.

Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
• praćenje ostvarenosti ishoda
• testove znanja
• aktivnost na času
• praćenje praktičnog rada
• samostalni praktični rad

• Upoznavanje s elektronskim mernim instrumentima i njihovoj upotrebi.

• primeni otpornik kao reostat i potenciometar;
• podesi digitalni osciloskop i s njim izmeri jednosmerni i naizmenični napon i učestanost;
• proveri prvi i drugi Kirhofov zakon u kolu naizmenične struje;
• obavi osnovna merenja (merenje jednosmernog i naizmeničnog napona, jednosmerne i naizmenične struje, otpornosti, kapacitivnosti, ispitivanje poluprovodnika i kontakata) digitalnim multimetrom;
• izmeri parametre impulsa.

• Promenljivi otpornik kao reostat i potenciometar;
• Osciloskopi;
• Merenje jednosmernog i naizmeničnog napona osciloskopom; merenje učestanosti osciloskopom;
• Provera Prvog Kirhofovog zakona u kolu naizmenične struje;
• Provera Drugog Kirhofovog zakona u kolu naizmenične struje;
• Osnovna merenja digitalnim multimetrom;
• Ispitivanje poluprovodnika digitalnim multimetrom;
• Merenje vremena uspona, opadanja i kašnjenja ivice impulsa.

• Početak vežbi može se odložiti dok se ne pređe potrebno gradivo;
• Organizovati ih u ciklusima od najviše četiri vežbi;
• Jedna vežba treba da traje dva spojena - školska časa i za to vreme treba da se završe merenja, snimanja i da se završi elaborat.

CILJEVI MODULA

ISHODI MODULA
Po završetku modula učenik će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA

PREPORUČENE AKTIVNOSTI I NAČIN OSTVARIVANJA MODULA

• Upoznavanje učenika sa poluprovodnicima, PN spojem, diodama i njihovom primenom;
• Upoznavanje učenika sa principom rada bipolarnih tranzistora i MOSFET-ova i njihovom primenom u prekidačima;
• Upoznavanje učenika sa principom rada optoelektronskih elemenata i njihovom primenom;
• Upoznavanje učenika sa brojnim sistemima i logičkim kolima.

• objasni kristalnu strukturu poluprovodnika N i P tipa;
• objasni formiranje PN spoja, direktnu i inverznu polarizaciju;
• objasni dobijanje diode od PN spoja, kolo za snimanje karakteristika diode, karakteristike silicijumske diode;
• opiše princip rada jednostranog i Grecovog usmerača bez kondenzatora i sa njim;
• objasni princip rada bipolarnog tranzistora, struje kroz njega i faktor strujnog pojačanja;
• opiše princip rada MOSFET-a sa indukovanim kanalom;
• objasni tranzistor, MOSFET i BIFET kao prekidač;
• opiše princip rada fotodioda, fototranzistora, fotootpornika, svetlećih dioda i tečnih kristala;
• objasni binarni i decimalni brojni sistem kao i pretvaranje brojeva iz jednog u drugi;
• opiše osnovne aritmetičke operacije u binarnom brojnom sistemu;
• objasni osnovna i univerzalna logička kola.

• Kristalna struktura poluprovodnika. Poluprovodnici N i P tipa;
• Obrazovanje PN spoja;
• Direktno i inverzno polarisani PN spoj;
• Karakteristika PN spoja;
• Proboj PN spoja;
• Diode;
• Jednostrani usmerač;
• Grecov usmerač;
• Princip rada tranzistora na modelu sa zajedničkim emitorom;
• Osnovne komponente struja u tranzistoru. Koeficijent strujnog pojačanja;
• Princip rada MOSFET-a sa indukovanim kanalom;
• Fotodiode, fototranzistori i fotootpornici;
• Svetleće poluprovodničke diode;
• Tečni kristali;
• Brojni sistemi. Pretvaranje brojeva iz jednog brojnog sistema u drugi. Osnovne aritmetičke operacije u binarnom brojnom sistemu;
• Osnovna i univerzalna logička kola.

Na početku modula učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.

Oblici nastave
Modul se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• teorijska nastava (37 časova)
• vežbe (18 časova)

Podela odeljenja na grupe
Odeljenje se deli na 2 grupe prilikom realizacije vežbi.

Mesto realizacije nastave
• Učionica i laboratorija

Preporuke za realizaciju nastave
• Na početku ponoviti građu atoma koja je obrađena u predmetu Osnove elektrotehnike u prvom razredu;
• Strukturu atoma predstavljati u jednoj ravni, ali naglasiti da ljuske imaju oblik lopte;
• Kovalentnu vezu ponoviti na osnovu stečenih znanja iz prvog razreda;
• Takođe, atome poluprovodnika predstaviti u jednoj ravni;
• Sva objašnjenja bazirati na silicijumu kao poluprovodniku, a germanijum samo napomenuti;
• Prilikom obrade usmerača crtati vremenske dijagrame jedan ispod drugog;
• Princip rada tranzistora obraditi na modelu sa zajedničkim emitorom;
• Obraditi princip rada MOSFET-ova sa indukovanim kanalom na preseku;
• Bipolarni tranzistor, MOSFET-a i BIFET kao prekidač obraditi uz pogodan primer;
• Obraditi osnovni princip rada optoelektronskih elemenata i navesti njihovu primenu;
• Detaljno objasniti binarni brojni sistem, kao i pretvaranje brojeva iz decimalnog brojnog sistema u binarni i obrnuto; obraditi osnovne aritmetičke operacije u binarnom brojnom sistemu;
• Logičke funkcije objasniti pomoću prekidača.

Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
• praćenje ostvarenosti ishoda
• testove znanja
• aktivnost na času
• praćenje praktičnog rada
• samostalni praktični rad

• Provera rada elektronskih komponenti u elektronskim kolima.

• snimi karakteristiku diode;
• snimi napone kod jednostranog i Grecovog usmerača;
• proveri bipolarni tranzistor i MOSFET koji rade kao prekidači;
• proveri osnovna i univerzalna logička kola.

• Snimanje karakteristika diode;
• Jednostrani usmerač;
• Grecov usmerač;
• Bipolarni tranzistor kao prekidač;
• MOSFET kao prekidač;
• Osnovna i univerzalna logička kola.

• Početak vežbi može se odložiti dok se ne pređe potrebno gradivo;
• Organizovati ih u ciklusima od najviše tri vežbe;
• Jedna vežba treba da traje dva spojena - školska časa i za to vreme treba da se završe merenja, snimanja i da se završi elaborat.

RAZRED

NASTAVA

PRAKSA

UKUPNO

Teorijska nastava

Vežbe

Praktična nastava

Nastava u bloku

I

74

74

II

70

70

III

62

62

CILJEVI

ISHODI
Po završetku modula učenik će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI

PREPORUČENE AKTIVNOSTI I NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

• Upoznati učenike šta su to električne instalacije, i koji je njihov zadatak u okviru elektroenergetskog sistema.

• objasni pojmove potrošača i izvora energije.
• navede osnovne električne veličine i jedinice.
• objasni osnovne načine proizvodnje, prenosa i distribucije električne energije.
• navede i opiše vrste električnih instalacija.
• navede osnovne delove električnih instalacija

UVOD
• Pojam potrošača i izvora energije.
• Osnovne električne veličine i jedinice.
• Proizvodnja električne energije.
• Prenos i distribucija električne energije.
• Vrste električnih instalacija.
• Delovi električnih instalacija.

Na početku učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.

Realizacija nastave
Predmet se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• teorijska nastava (74 časa)

Mesto realizacije nastave
• učionica
• školska radionica

Okvirni broj časova po temama:
Uvod: 8 časova.
Mere zaštite od strujnog udara: 4 časa.
Alat za izvođenje i održavanje električnih instalacija: 2 časa.
Elementi električnih instalacija: 50 časova
Šeme u električnim instalacijama: 10 časova

Preporuke za realizaciju nastave
• Pri obradi pojedinih nastavnih jedinica koristiti panoe, slike, crteže, primerke elektroinstalacionog materijala, pribora i elemenata. Koristiti multimedijalne prezentacije, kataloge proizvođača opreme i uređaja i stručnu literaturu (standarde, propise, preporuke).
• Kroz sadržaj UVOD, učenike upoznati sa izvorima jednosmerne i sistemima naizmenične struje (monofazni sistem i trofazni sistem). Objasniti ulogu potrošača i njihovu podelu prema sistemima naizmenične struje i principu rada.
• Sadržaje Proizvodnja električne energije i Prenos i distribucija električne energije realizovati uz korišćenje najjednostavnijih blok i električnih šema. Sadržaj vrste električnih instalacija realizovati kroz najosnovniju podelu: Elektroenergetske, Signalne Telekomunikacione, Gromobranske.
• Kroz sadržaj MERE ZAŠTITE OD STRUJNOG UDARA upoznati učenike o štetnom delovanju električne energije po čovečiji organizam, pružanje prve pomoći unesrećenom, zaštitnim sredstvima kao njihovoj doslednoj primeni, zlatnim pravilima pri ulasku u energetska postrojenja.
• Kroz sadržaj ALAT ZA IZVOĐENJE I ODRŽAVANJE ELEKTRIČNIH INSTALACIJA, upoznati učenike sa alatom, objasniti primenu i održavanje.

• Pri realizaciji sadržaja ELEMENTI ELEKTRIČNIH INSTALACIJA, pomoću panoa i maketa prikazati pribor koji se koristi u elektrotehnici (osigurače, prekidače, utičnice, sijalična grla, cevi, kablovski pribor). Objasniti izbor površine poprečnog preseka provodnika na osnovu tabela i povezati ga sa izborom nazivne struje osigurača.
• Prilikom realizacije sadržaja ŠEME U ELEKTRIČNIM INSTALACIJAMA,
prvo koristiti principske šeme (bez simbola razvodnih kutija) a kasnije jednostavnije šeme strujnih kola (uz korišćenje simbola razvodnih kutija).
• Teorijsku nastavu uskladiti sa sadržajima predmeta Osnove praktičnih veština
• Realizatori nastave mogu izmeniti do 10% preporučenih sadržaja, ili do 20% preporučenih sadržaja uz saglasnost Stručnog veća.

Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
• praćenje ostvarenosti ishoda
• testove znanja
• testove praktičnih veština
• aktivnost na času

• Upoznati učenike sa opasnostima od električne struje.
• Upoznati učenike sa merama zaštite od strujnog udara.
• Upoznati učenike sa postupkom pružanja prve pomoći u slučaju strujnog udara.

• navede opasnosti od električne struje.
• navede i objasni mere zaštite od strujnog udara.
• objasni i primeni postupak pružanja prve pomoći pri udaru električne struje.
• primeni zaštitnu opremu i zaštitne mere.

MERE ZAŠTITE OD STRUJNOG UDARA
• Opasnost od električne struje za čoveka.
• Mere zaštite od štetnog delovanja električne struje.
• Prva pomoć prilikom strujnog udara.

• Upoznati učenike sa raznim vrstama alata koji se primenjuju za izvođenje i održavanje električnih instalacija.

• razlikuje i objasni primenu raznih vrsta alata.

ALAT ZA IZVOĐENJE I ODRŽAVANJE ELEKTRIČNIH INSTALACIJA

• Upoznati učenike sa elementima električne instalacije (provodnici, priključnice, prekidači, instalacioni pribor, cevi, osigurači).

• navede materijale koji se koriste za izradu provodnika.
• navede materijale koji se koriste za izradu izolacije.
• navede vrste neizolovanih provodnika i odabere njihov presek na osnovu struje opterećenja.
• navede vrste izolovanih provodnika i objasni gde se primenjuju.
• navede vrste kablova i objasni gde se primenjuju.
• odabere presek provodnika na osnovu tabela i uslova polaganja.
• odabere tip izolovanog provodnika ili kabla na osnovu uslova polaganja.
• čita i objasni oznake izolovanih provodnika i kablova.
• objasni primenu elektroinstalacionog pribora.
• navede vrste instalacionih cevi
• izabere prečnike cevi prema broju i površini poprečnog preseka izolovanih provodnika i kablova.
• navede i opiše osnovne preporuke za polaganje provodnika instalacionih cevi i pribora.
• navede i raspoznaje različite priključne uređaje.
• objasni povezivanje priključnog uređaja na električnu instalaciju.
• navede zaštitne uređaje i objasni njihovu ulogu.
• objasni povezivanje zaštitnih uređaja na električnu instalaciju.
• navede prekidače koji se koriste u električnoj instalaciji.
• objasni princip rada i povezivanje raznih prekidača.

ELEMENTI ELEKTRIČNIH INSTALACIJA
• Provodnici i kablovi: materijal za izradu provodnika i kablova, neizolovani provodnici, izolovani provodnici, kablovi, označavanje provodnika i kablova, standardne površine poprečnih preseka kablova.
• Izbor poprečnog preseka provodnika i kablova na osnovu tabela i uslova polaganja.
• Pribor za instalacione kablove: obujmice, razvodne kutije, kablovske uvodnice.
• Pribor za energetske kablove: kablovske glave, kablovske spojnice, kablovske papučice, spojnice za kablovske žile, pribor za obeležavanje kablova.
• Instalacione cevi i njihov pribor: metalne i nemetalne cevi, izbor instalacionih cevi prema prečniku i broju provodnika, pribor za cevi (spojnice, lukovi, račve, razvodne kutije).
• Priključni uređaji: priključnice - podela prema koncepciji, mestu ugradnje, mehaničke zaštite, utikači.
• Elementi zaštite: topljivi osigurači tipa D i B, automatski osigurači, visokoučinski osigurači.
• Izbor nazivne struje osigurača prema poprečnom preseku provodnika.
• Prekidački elementi: rastavljači, grebenaste sklopke, instalacione sklopke, kontaktori, tasteri.

• Upoznati učenike sa simbolima koji se koriste na šemama električnih instalacija.
• Osposobiti učenike za čitanje i crtanje šema jednostavnijih monofaznih i trofaznih strujnih kola.

• prepozna i koristi osnovne simbole u elektrotehnici.
• crta šeme jednostavnijih monofaznih i trofaznih strujnih kola.

ŠEME U ELEKTRIČNIM INSTALACIJAMA
• Simboli i oznake koji se koriste na šemama električnih instalacija.
• Jednopolne šeme i šeme veze.
• Šeme veze i jednopolne šeme strujnih kola osvetljenja.
• Šeme veze i jednopolne šeme monofaznih i trofaznih strujnih kola utičnica i termičkih potrošača.

CILJEVI

ISHODI
Po završetku modula učenik će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI PROGRAMA

PREPORUČENE AKTIVNOSTI I NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

• Upoznati učenike sa vrstama i delovima električnih instalacija.

• definiše električne instalacije
• navede i objasni namenu i
• specifičnosti pojedinih vrsta električnih instalacija.
• navede i objasni namenu pojedinih delova električne instalacije.

VRSTE I DELOVI ELEKTRIČNE INSTALACIJE
• Podela električnih instalacija: instalacije jake struje i slabe struje.
• Instalacije u suvim i vlažnim prostorijama
• Privremene instalacije
• Gromobranske instalacije
• Instalacije malih napona.
• Instalacije u prostorijama sa specifičnim uslovima.
• Delovi električnih instalacija.
• Priključak električnih instalacija na mrežu, nadzemni kućni priključak, kablovski kućni priključak.
• Razvodne table i ormani (namena, konstrukcija i podela).
• Strujna kola (osvetljenje, utičnice, signalizacija zvona).
• Instalacije slabe struje (telefon, TV antena, interfon, sistem zaštite od požara, sistem zaštite od provale)

Na početku modula učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.

Realizacija nastave
Predmet se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• teorijska nastava (70 časova)

Mesto realizacije nastave
• učionica
• školska radionica

Okvirni broj časova po temama:
Vrste i delovi električne instalacije: 8 časova.
Standardi i propisi za izvođenje električnih instalacija: 4 časa.
Priključak objekta na niskonaponsku mrežu: 4 časa.
Izrada električnih instalacija u objektima: 10 časova
Telekomunikacione i signalne instalacije:14 časova
Zaštita od električnog udara:12 časova
Gromobranska instalacija: 8 časova
Uzemljenje: 6 časova
Montaža i povezivanje razvodne table stana-sprata 4 časa

Preporuke za realizaciju nastave
• Pri obradi pojedinih nastavnih jedinica koristiti panoe, slike, crteže, primerke elektroinstalacionog materijala, pribora i elemenata. Koristiti multimedijalne prezentacije, kataloge proizvođača opreme i uređaja i stručnu literaturu (standarde, propise, preporuke).
• Insistirati na povezivanju prethodno stečenih znanja iz elektrotehnike
• U tematskoj celini VRSTE I DELOVI ELEKTRIČNE INSTALACIJE posebnu pažnju posvetiti strujnim kolima. Sadržaj obraditi korišćenjem praktičnih primera strujnih kola osvetljenja, utičnica, električnog zvona i termičkih potrošača. Objasniti šta sadrži jedno strujno kolo električnih instalacija. Obraditi praktično povezivanje elemenata strujnih kola i ugradnju potrebne opreme
• Tematsku celinu STANDARDI I PROPISI ZA IZVOĐENJE ELEKTRIČNIH INSTALACIJA realizovati kroz primere standarda i propisa kao i kroz upoznavanje sa pojedinim članovima Zakona o izgradnji objekata.
• U tematskoj celini ZAŠTITA OD ELEKTRIČNOG UDARA definisati pojmove direktnog i indirektnog napona dodira kao i vrste zaštita od tih napona. Metode zaštite objasniti principima delovanja zaštite elementima zaštite, provere ispravnosti pojedinih elemenata. Upoznati učenike da se svaka zaštita od električnog udara mora propisno proveriti i atestirati.

• U tematskoj celini UZEMLJENJE objasniti ulogu uzemljivača, vrste uzemljivača, materijal za izradu elemenata uzemljivača. Posebno objasniti izradu uzemljivača (temeljnog, prstenastog, zrakastog, pojedinačno, grupnog). Objasniti učenicima koji sve faktori mogu da utiču na vrednost otpora uzemljivača. Obratiti pažnju na ispitivanje i atestiranje uzemljenja, kao i na dokumentaciju koja prati atestiranje.
• Teorijsku nastavu uskladiti sa sadržajima praktične i blok nastave.
• Realizatori nastave mogu izmeniti do 10% preporučenih sadržaja, ili do 20% preporučenih sadržaja uz saglasnost Stručnog veća.

Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
• praćenje ostvarenosti ishoda
• testove znanja
• testove praktičnih veština
• aktivnost na času

• Upoznati učenike sa sa standardima, propisima za izvođenje električne instalacije.
• Upoznati učenike sa zakonom o izgradnji objekta.
• Upoznati učenike sa dokumentima za vođenje elektro-instalaterskih radova.

• imenuje osnovne akte i pronađe izvore i značajne odredbe tehničkih normativa.
• definiše završne odredbe tehničkih propisa.
• sprovodi mere i odredbe iz pravilnika za odgovarajuće radove ili oblast primene.
• shvati značaj primene standarda i propisa.

STANDARDI I PROPISI ZA IZVOĐENJE ELEKTRIČNIH INSTALACIJA
• Tehnička regulativa, pojam standarda (DIN, IEC, SRPS). Pojam tehničkih propisa (elektrotehnički propisi). Granski i interni standardi. Tehničke preporuke i uputstva.
• Propisi za izvođenje električnih instalacija u stambenim objektima.
• Upoznavanje sa Zakonom o planiranju i izgradnji objekata i dokumentima za vođenje elektroinstalaterskih radova.

• Upoznati učenike sa izvođenjem priključka objekata na niskonaponsku mrežu

• objasni namenu priključaka na objekat.
• navede podelu priključaka na objekat.
• razlikuje i navede pojedine elemente nadzemnog i podzemnog priključka.
• objasni način izrade i povezivanja nadzemnog i podzemnih priključka.

PRIKLJUČAK OBJEKTA NA NISKONAPONSKU MREŽU:
• Nadzemni priključak (krovni i zidni).
Izvođenje nadzemnog priključka pomoću samonosećeg kablovskog snopa (SKS), samonosećeg kabla i golim provodnicima.
• Kablovski priključak.
• Izvođenje kablovskog priključka na kablovsku NN mrežu i na nadzemnu NN mrežu.

• Upoznati učenike sa redosledom i sadržajem operacija prilikom izrade električnih instalacija u objektima.

• navede operacije i objasni izradu pojedinih električnih instalacija.
• navede i razlikuje elektroinstalacionu opremu i pribor.
• objasni povezivanje i montažu prekidača, utičnica, fiksnih priključaka i svetiljki.
• objasni proceduru i značaj vođenja evidencije utroška materijala i opreme.
• objasni proceduru i značaj vođenja evidencije realizovanih radova.
• definiše pravila i procedure komuniciranja sa nadređenima, kolegama i korisnicima.

IZRADA ELEKTRIČNIH INSTALACIJA U OBJEKTIMA
• Zidarski radovi - razmeravanje i obeležavanje, kopanje i bušenje zidova.
• Postavljanje i pričvršćivanje montažnih razvodnih kutija i instalacionih cevi.
• Električne instalacije u zidu - neposredno u zid, u instalacionim cevima, u oplati - betonu.
• Električne instalacije ispod maltera - pribor i preporuke.
• Električne instalacije na zidu - odstojnim obujmicama, u instalacionim cevima, kanalima.
• Električne instalacije u prostorijama sa kadom i tušem: pribor i preporuke.
• Postavljanje - polaganje provodnika u zid, cevi i kanale.
• Povezivanje u razvodnim kutijama.
• Montaža i povezivanje prekidača, utičnica, fiksnih priključaka.
• Postavljanje i povezivanje svetiljki.
• Evidentiranje utroška materijala i opreme.
• Evidentiranje realizovanih radova popunjavanjem radnog naloga.
• Komuniciranje sa nadređenima, kolegama i korisnicima prema utvrđenim pravilima

• Upoznati učenike sa osnovnim karakteristikama i vrstama telekomunikacionih i signalnih instalacija.

• prepozna i klasifikuje vrste i delove telekomunikacionih instalacija i instalacija sigurnosnih sistema.
• objasni način rada pojedinih elemenata i instalacija.
• prepoznaje i uočava razlike provodnika i kablova za telekomunikacione i signalne instalacije.
• navede osnovne propise i standarde za izradu telekomunikacionih i signalnih instalacija.

TELEKOMUNIKACIONE I SIGNALNE INSTALACIJE
• Telekomunikacioni kablovi.
• Vrste i konstrukcioni elementi - označavanje, uloga armature, ekrana, nosećeg elementa u kablovima, spoljni uticaji na TK kablove).
• Standardi i propisi za izradu telekomunikacionih i signalnih instalacija.
• Telefonska instalacija - provodnici i utičnice.
• Instalacije za antenski sistem (pasivni antenski sistem - koaksijalni kablovi, konektori i adapteri, spliteri/kapleri odvodnici.
• Instalacija interfonskih sistema - audio, video sistemi.
• Protivpanično osvetljenje.
• Instalacija za video nadzor;
• Internet mreža - UTP kablovi.
• Instalacije protivprovalnog alarmnog sistema.

• Upoznati učenike sa pravilnim izborom tehničkih mera zaštite od električnog udara.
• Objasniti učenicima značaj ispravnog reagovanja zaštite od električnog udara.

• definiše šta je strujni (električni) udar.
• navede kako struja deluje na organizam.
• odredi koji su presudni faktori prilikom strujnog udara.
• navede kako se vrši zaštita od napona dodira.
• navede tehničke mere zaštite od direktnog dodira.
• navede tehničke mere zaštite od direktnog i indirektnog dodira.
• navede tehničke mere zaštite od direktnog i indirektnog dodira.
• razlikuje sisteme zaštite i njihove posebnosti.
• objasni razlike u izvođenju instalacije u zavisnosti od sistema zaštite.
• izloži značaj primene i zaštite od električnog udara.

ZAŠTITA OD ELEKTRIČNOG UDARA
• Uticaj električne struje na čoveka.
• Pojam direktnog i indirektnog dodira
• Istovremena zaštita od direktnog i indirektnog dodira.
• Zaštita od direktnog dodira.
• Zaštita od indirektnog dodira.
• Zaštita automatskim isključenjem napajanja (TN sistem, TT sistem, IT sistem
• Zaštita pomoću zaštitnog uređaja diferencijalne struje.
• Provera neprekidnosti zaštitnog provodnika.
• Zaštita upotrebom uređaja klase II ili odgovarajućom izolacijom.
• Zaštita postavljanjem u izolovane prostorije.
• Zaštita upotrebom malog radnog napona (SELV).
• Zaštita električnim odvajanjem.
• Glavno i dopunsko izjednačavanje potencijala.
• Prostorije sa kadom i tušem - posebne tehničke mere zaštite od električnog udara.

• Upoznati učenike sa načinom postavljanja i izvođenja gromobranske instalacije.

• navede vrste gromobranskih instalacija.
• definiše izjednačavanje potencijala u objektu.
• navede i prepozna materijale i elemente koji se koriste za izradu gromobranske instalacije.
• navede i definiše osnovne propise za izvođenje gromobranske instalacije.
• objasni postupak izrade i kontrole gromobranske instalacije.

GROMOBRANSKA INSTALACIJA
• Fizičke osnove atmosferskog pražnjenja.
• Spoljašnja gromobranska instalacija: prihvatni sistem, spusni provodnici za uzemljenje, izjednačavanje potencijala.
• Unutrašnja gromobranska instalacija: izjednačavanje potencijala, ograničavanje prenapona zaštitnim uređajima.
• Elementi gromobranske instalacije.
• Izrada gromobranske instalacije.
• Kontrola gromobranske instalacije.

• Upoznati učenike sa načinom postavljanja i izvođenjem uzemljenja objekta.

• objasni ulogu i elemente uzemljivača.
• navede uzemljivače koji se upotrebljavaju za uzemljenje objekata.
• navede materijale koji se koriste za izradu uzemljivača.
• navede pravilno povezivanje uzemljivača.
• vrši proračun otpora rasprostiranja uzemljivača.

UZEMLJENJE
• Elementi uzemljenja: uzemljivač, zemljovod, sabirni zemljovod.
• Podela uzemljenja po funkciji: zaštitno, radno, gromobransko, združeno. Tipovi uzemljivača: po materijalu od koga su izrađeni (cevi, trake, ploče), po načinu izvođenja (horizontalni, vertikalni, kosi), po sredini po kojoj se polažu. (uzemljivači u zemlju, temeljni uzemljivači), po obliku (prstenasti, mrežasti).
• Materijal i presek uzemljivača.
• Specifična otpornost tla.
• Otpornost rasprostiranja uzemljivača.
• Merenje otpornosti uzemljivača.

• Upoznati učenike sa pravilnim izborom tehničkih mera zaštite od električnog udara.
• Upoznati učenike sa pravilnim načinom postavljanja i izvođenja uzemljenja objekta
• Upoznati učenike sa pravilnim načinom postavljanja i izvođenja gromobranske instalacije
• Upoznati učenike sa izradom električnih instalacija u objektima.

• navede uređaje i opremu potrebnu za montažu razvodne table.
• objasni način montaže razvodne table.
• objasni značaj raspodele opterećenja po fazama.

MONTAŽA I POVEZIVANJE RAZVODNE TABLE STANA - SPRATA
• Crtanje jednopolne šeme razvodne table.
• Raspodela opterećenja po fazama.
• Izbor osigurača i opreme.
• Montaža elemenata i povezivanje elemenata prema jednopolnoj šemi.
• Strujna kola i sabirnice za nulu i uzemljenje.

CILJEVI

ISHODI
Po završetku modula učenik će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI PROGRAMA

PREPORUČENE AKTIVNOSTI I NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

• Upoznati učenike sa vrstama i povezivanjem stepenišnih automata.

• navede vrste stepenišnih automata
• objasni šeme vezivanja stepenišnih automata.

STRUJNA KOLA SA STEPENIŠNIM AUTOMATOM
• Strujna kola osvetljenja sa impulsnim bistabilnim. releom (impulsnom sklopkom).
• Vrste stepenišnih automata (tajmera) i šeme povezivanja (jednopolne i razvijene šeme).
• Izrada stepenišnog osvetljenja sa stepenišnim automatom, trožično i četvorožično.

Na početku modula učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.

Realizacija nastave
Predmet se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• teorijska nastava (62 časa)

Mesto realizacije nastave
• učionica
• školska radionica

Okvirni broj časova po temama:
Strujna kola sa stepenišnim automatom: 4 časa
Električno osvetljenje: 10 časova
Instalacije otvorenog prostora-javno osvetljenje: 4 časa
Reklamno i dekorativno osvetljenje: 4 časa
Električne instalacije u objektima-izrada: 10 časova
Električne instalacije u industriji: 6 časova
Agregatske i sigurnosne instalacije: 6 časova
Električne instalacije u prostorima ugroženim od eksplozivnih smeša: 4 časa
Razvodni ormani, povezivanje sa instalacijom i puštanje u rad: 6 časova
Projekat električnih instalacija: 4 časa
Provera ispravnosti električne instalacije i puštanje pod napon: 4 časa.

Preporuke za realizaciju nastave
• Pri obradi pojedinih nastavnih jedinica koristiti panoe, slike, crteže, primerke elektroinstalacionog materijala, pribora i elemenata. Koristiti multimedijalne prezentacije, kataloge proizvođača opreme i uređaja i stručnu literaturu (standarde, propise, preporuke).
• Sadržaj nastavne teme STRUJNA KOLA SA STEPENIŠNIM AUTOMATOM realizovati uz korišćenje električnih šema koje daju proizvođači stepenišnih automata. Obraditi nekoliko šema raznih proizvođača.
• Pri realizaciji sadržaja nastavne teme ELEKTRIČNO OSVETLJENJE, INSTALACIJE OTVORENOG PROSTORA - JAVNO OSVETLJENJE i REKLAMNO I DEKORATIVNO OSVETLJENJE pokazati što više uzoraka pojedinih izvora svetlosti i svetiljki.
• Pri realizaciji sadržaja nastavne teme RAZVODNI ORMANI, POVEZIVANJE SA INSTALACIJOM I PUŠTANJE U RAD, posebno naglasiti značaj dobrih kontakta provodnika. Takođe naglasiti značaj obeležavanja provodnika pre povezivanja na opremu u razvodnom ormanu.
• Sadržaj nastavne teme PROJEKAT ELEKTRIČNIH INSTALACIJA obraditi kroz primere projekata, uz objašnjenje pojedinih delova. Posebnu pažnju obratiti na izradu specifikacije materijala.
• Insistirati na povezivanju prethodno stečenih znanja iz elektrotehnike
• Teorijsku nastavu uskladiti sa sadržajima praktične i blok nastave.
• Realizatori nastave mogu izmeniti do 10% preporučenih sadržaja, ili do 20% preporučenih sadržaja uz saglasnost Stručnog veća.

Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
• praćenje ostvarenosti ishoda
• testove znanja
• testove praktičnih veština
• aktivnost na času

• Upoznati učenike sa jednostavnijim proračunom i izradom električnog osvetljenja.
• Osposobiti učenike da ocene kvalitet električnog osvetljenja.

• navede osnovne svetlotehničke veličine.
• nabroji svetlosne izvore i opiše njihove osnovne karakteristike.
• navede osnovne tipove svetiljki
• poznaje uslove za pravilno i dobro osvetljenje.
• izvede jednostavniji proračun unutrašnjeg osvetljenja.

ELEKTRIČNO OSVETLJENJE
• Osnovni pojmovi: svetlosna jačina, svetlosni fluks, količina svetlosti, osvetljaj, bljesak.
• Vrste svetlosnih izvora: sijalice sa metalnim vlaknom, fluorescentne sijalice, neonske cevi, posebne vrste sijalica, svetiljke i njihove svetlosno mehaničke karakteristike.
• Sijalice ispunjene metalnim parama (živine sijalice visokog pritiska, natrijumove, metal-halogenidne, sijalice).
• Svetleće cevi: princip rada i primena.
• Kompaktni fluo izvori. Razvoj kompaktnih fluo izvora.
• Treperenje svetlosti i stroboskopski efekat.
• Indukcioni izvori svetlosti.
• LED sijalice i paneli.
• Specijalne vrste sijalica.
• Standardni oblici i veličine podnožja.
• Zaštita svetiljki od prodora prašine, vlage i fizičkih oštećenja.
• Svetiljke za kancelarije, industriju i osvetljenje puteva.
• Svetiljke za osvetljenje velikih javnih površina, sportskih terena, spoljno dekorativno osvetljenje.
• Osnovni faktori kvaliteta unutrašnjeg i spoljašnjeg osvetljenja.
• Potrebna vrednost osvetljenosti, ravnomernost osvetljenja, boja svetlosti, reprodukcija boje, eliminacija blještanja, senke).
• Jednostavni proračun unutrašnjeg osvetljenja sobe, radionice, učionice.
(metoda stepena iskorišćenja, vatna metoda).

• Upoznati učenike sa elementima i izradom javnog osvetljenja.

• navede i opiše osnovne elemente pribora i materijala za izradu javnog osvetljenja.
• opiše izradu instalacije javnog osvetljenja (pripremni, građevinski i elektroradovi).
• izloži način raspoređivanja faza po stubovima i unutar stuba.
• poznaje procedure održavanja JO.

INSTALACIJE OTVORENOG PROSTORA - JAVNO OSVETLJENJE
• Upoznavanje elemenata, pribora i materijala za izradu JR - stubovi, priključne ploče, temelji, izvori svetlosti, svetiljke.
• Propisi, raspored faza, pribor i način izvođenja.
• Iskop kablovskog rova sa polaganjem kabla i izradom temelja i stubova za javnu rasvetu.
• Izrada instalacije stuba - raspodela snaga.
• Postavljanje stubova i svetiljki sa povezivanjem instalacije stuba na napojni kabl i svetiljku - raspored faza.
• Orman za javnu rasvete - sadržaj i namena
• Kontrola i puštanje pod napon.
• Održavanje javne rasvete.

• Upoznati učenike sa namenom i elementima dekorativnog i reklamnog osvetljenja
• Upoznati učenike sa propisima za izvođenje dekorativnog i reklamnog osvetljenja.

• navede specifičnosti namene i karakteristike izvora svetlosti i svetiljki za nekoliko slučajeva izvođenja reklamnog ili dekorativnog osvetljenja.
• izabere potrebnu opremu reklamnog i dekorativnog osvetljenja.

REKLAMNO I DEKORATIVNO OSVETLJENJE
• Reklamno osvetljenje: vrste, specifičnosti, propisi, način izvođenja i izbor opreme.
• Dekorativno osvetljenje unutrašnjeg prostora - razni izvori svetlosti, svetiljki i objekata.
• Dekorativno osvetljenje spoljnih prostora i objekata - razni izvori svetlosti, širine snopa, svetiljki i objekata
• Izbor opreme.
• Sistemi upravljanja.

• Upoznati učenike sa specifičnostima električnih instalacija po karakterističnim objektima.

• prepoznaje i shvata najznačajnije razlike i specifičnosti instalacija u pojedinim vrstama objekata.
• identifikuje i klasifikuje pojedinačne elemente raznih tipova instalacija.
navede i objasni osnovne specifičnosti električnih instalacija skloništa i sportskih objekata.

ELEKTRIČNE INSTALACIJE U OBJEKTIMA - IZRADA
• Pregled i izrada instalacija po karakterističnim objektima
• Električne instalacije ispod maltera i na zidu - pribor i preporuke.
• Izrada instalacije za satove, ozvučenje, signalizaciju (naponi, impedansa, šeme, montaža i puštanje u rad).
• Električne instalacije u stambenim objektima.
• BUS-instalacije (EIB instalacioni sistem).
• Električne instalacije u javnim objektima (škole, bolnice, poslovne zgrade, trgovinski centri, bioskopi).
• Električne instalacije u vlažnim i prostorijama sa posebnim uslovima.
• Kanalni razvod - podni kanalni razvod, parapetni kanalni razvod.
• Bolnički razvod - pribor i preporuke.
• Izvođenje privremene instalacije.
• Električne instalacije skloništa.
• Električne instalacije sportskih objekata.

• Upoznati učenike sa elementima i izradom električne instalacije u industriji.

• navede i opiše razne vrste električnih instalacija u industriji.

ELEKTRIČNE INSTALACIJE U INDUSTRIJI
• Instalacije napajanja motora.
• instalacije upravljanja.
• Instalacije u kablovskoj kanalizaciji.
• Instalacije u vazduhu, gornjemotorni razvod, perforirani nosači kablova, sabirnički razvod.
• Razvod za osvetljenje i dizalice.
• Električne instalacije za ploče i pultove u komandnoj sali sa informacionim računarskim mašinama, signalima, aparatima za daljinsko merenje, pokaznim i registrujućim instrumentima.
• Zahtevi mehaničko hemijski agresivne sredine.

• Upoznati učenike sa elementima i izradom agregatske i sigurnosne instalacije.

• navede vrste, delove i elemente agregatske i sigurnosne instalacije.
• navede i opiše procedure pri izradi agregatske i sigurnosne instalacije.

AGREGATSKE I SIGURNOSNE INSTALACIJE
• Sistemi za rezervno napajanje.
• Pomoćni izvori električne energije (dizel-električni agregati, akubaterije).
• Dizel generatori - uloga, vrste, potrebna elektroinstalacija.
• Odvajanje strujnih krugova u glavnom razvodnom ormanu i drugim razvodnim ormanima za instalaciju agregata.
• Puštanje u rad i održavanje agregata i instalacija.
• Sigurnosno osvetljenje, protivpanična rasveta. - izvori svetlosti, izvori energije i načini upravljanja
• Provera ispravnosti sigurnosne instalacije.

• Upoznati učenike sa osnovnim propisima za izradu električne instalacije u prostorima ugroženim od eksplozivnih smeša.

• definiše eksplozivne smeše.
• prepozna Ex sredine, uređaje neposredno i zone opasnosti prema projektu objekta.
• opiše svoju nadležnost za rad i postupi prema njoj.

ELEKTRIČNE INSTALACIJE U PROSTORIMA UGROŽENIM OD EKSPLOZIVNIH SMEŠA
• Pojam eksplozivnih smeša. Razvrstavanje zapaljivih smeša, gasova i para.
• Mesta ugrožena od eksplozivnih smeša. Određivanje zona opasnosti.
• Eksplozivna zaštita električnih uređaja. Označavanje eksplozivno zaštitnih uređaja.
• Propisi i ovlaštenja za rad na instalaciji i opremi.

• Upoznati učenike sa montažom, šemiranjem i povezivanjem razvodnih ormana.

• navede osnovne tipove razvodnih ormana.
• objasni montažu pojedinih elemenata u razvodnom ormanu.
• objasni povezivanje potrošača na razvodni orman.
• objasni povezivanje merne grupe.
• razume i objasni električne šeme razvodnih ormana i mernih grupa.

RAZVODNI ORMANI, POVEZIVANJE SA INSTALACIJOM I PUŠTANJE U RAD
• Razvodni ormani (glavni i pomoćni za ugradnju na zid, u zid i slobodno stojeći) sa opremom za ugradnju. Izrada i postavljanje razvodnih ormana - tehnički propisi.
• Ormari prema zahtevima nadležne distribucije za jedno ili više mernih mesta - direktno merenje.
• Šeme, montažni crteži. Montaža - ugradnja brojila (jednotarifno i dvotarifno) i drugih elemenata u glavni razvodni orman.
• Montaža elemenata i povezivanje komplet mernih grupa (brojilo jednofazno i trofazno jednotarifno i dvotarifno i drugi elementi - za indirektno i poluindirektno merenje).
• Povezivanje uređaja i potrošača na električne instalacije.
• Postavljanje i povezivanje grupa za zajedničku potrošnju razvodnim ormanima zgrada.

• Upoznati učenike sa sastavnim delovima projekta.
• Osposobljavanje učenika da napišu specifikaciju potrebnog materijala, opreme i uređaja manjih objekata.

• navede i objasni koju dokumentaciju je potrebno pribaviti pre izrade projekta električnih instalacija.
• navede i objasni namenu sastavnih delova projekta.
• napiše specifikaciju potrebnog materijala, opreme i uređaja za električne instalacije manjih objekata (prizemna, jednospratna ili dvospratna kuća, vikendica, manja radionica).

PROJEKAT ELEKTRIČNIH INSTALACIJA
• Osnovni pojmovi: objekat, investitor, projektant, izvođač, stručni nadzor.
• Tehnička dokumentacija za izgradnju objekta: upotrebna dozvola, uslovi za izdavanje saglasnosti od elektrodistribucije pod kojim se objekat priključuje na mrežu.
• Delovi projekta: opšti podaci, projektni zadatak, tehnički opis, opšti tehnički uslovi, specifikacija materijala, predmer i predračun radova, grafička dokumentacija.

• navede i objasni postupke za proveravanje ispravnosti električne instalacije.
• objasni zašto je potrebno vršiti proveru ispravnosti električne instalacije pre puštanja pod napon.

PROVERA ISPRAVNOSTI ELEKTRIČNE INSTALACIJE I PUŠTANJE POD NAPON
• Proveravanje ispravnosti vizuelnim pregledom
• Merenje otpora izolacije
• Merenje impedanse petlje kvara
• Provera izjednačenja potencijala.
• Kontrola zaštitnih uređaja diferencijalne struje.
• Tehnički pregled objekta i puštanje pod napon električne instalacije.

RAZRED

NASTAVA

PRAKSA

UKUPNO

Teorijska nastava

Vežbe

Praktična nastava

Nastava u bloku

II

70

70

NAZIV MODULA

Trajanje modula (časovi)

T

V

P

B

Električne mašine za jednosmernu struju sa primenom

20

Elektrotermički aparati i uređaji

20

Naizmenične mašine sa primenom

30

UKUPNO:

70

CILJEVI MODULA

ISHODI MODULA
Po završetku modula učenik će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA

PREPORUČENE AKTIVNOSTI I NAČIN OSTVARIVANJA MODULA

• Sticanje teorijskih znanja o mašinama za jednosmernu struju i njihovu primenu.

• objasni konstrukciju i princip rada generatora jednosmerne struje;
• objasni konstrukciju i princip rada motora za jednosmernu struju;
• razlikuje vrste motora JS prema pobudi
• nacrta šemu veze motora JS prema pobudi
• objasni kako se menja smer obrtanja motora JS
• objasni konstrukciju i princip rada univerzalnog motora;
• objasni konstrukciju i princip rada jednostavnijih uređaja i ručnog alata sa motorom jednosmerne struje-univerzalnim motorom (usisivač, ručna bušilica, ubodna testera....)*
• odredi parametre motora jednosmerne struje na osnovu natpisne pločice
• da nabroji relevantne podatke o mašini, uređaju ili aparatu vezane za kvar i razlikuje bitne od nebitnih podataka
• nabroji moguće kvarove na motoru jednosmerne struje
• objasni kako se utvrđuje vrsta kvara(za koje kvarove je dovoljan vizuelnim pregled, a za koje kvarove su potrebna merenja, šta treba i kako da se izmeri) na motorima
• objasni način otklanjanja jednostavnijih kvarova na motoru jednosmerne struje
• nabroji moguće kvarove kvarova na jednostavnijim uređajima i ručnom alatu sa motorom jednosmerne struje-univerzalnim motorom (usisivač, ručna bušilica, ubodna testera....)*
• objasni kako se utvrđuje vrsta kvara(za koje kvarove je dovoljan vizuelnim pregled, a za koje kvarove su potrebna merenja, šta treba i kako da se izmeri) na uređajima i alatu*
• objasni način otklanjanja jednostavnijih kvarova na jednostavnijim uređajima i ručnom alatu sa motorom jednosmerne struje-univerzalnim motorom (usisivač, ručna bušilica, ubodna testera....)*

• Vrste i uloga električnih mašina.
• Mašine za jednosmernu struju. Princip rada i konstrukcija mašina za jednosmernu struju. Vrste mašina za jednosmernu struju prema pobudi
• Univerzalni motor
• Jednostavniji uređaji i ručni alat sa motorom jednosmerne struje ili univerzalnim motorom (usisivač, ručna bušilica, ubodna testera....)
• Relevantni podaci o uređaju-aparatu sa aspekta prijave kvara
• Proizvođač
• Model
• God. proizvodnje, garancija Da/Ne
• Snaga, broj obrtaja,...
• Opis izgleda

Na početku modula učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.

Oblici nastave
Modul se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• teorijska nastava (20 časova)

Podela odeljenja na grupe
• Teorijska nastava - celo odeljenje

Mesto realizacije nastave
• Učionica-kabinet za električne mašine

Preporuke za realizaciju teorijske nastave
• Na početku oblasti električnih mašina treba objasniti učenicima šta se podrazumeva pod električnom mašinom za jednosmernu struju
• Konstrukciju mašine jednosmerne struje obraditi uz prikaz na modelu i didaktičkoj šemi. Pri objašnjavanju principa rada mašine jednosmerne struje osloniti se na gradivo iz osnova elektrotehnike prvog razreda.
• Posebno skrenuti pažnju na univerzalni motor
• Puštanje motora u rad obraditi informativno - više o tome će se raditi u trećoj godini u predmetu Elektrooprema u industriji
• Na časovima teorije obavezno obraditi natpisnu pločicu i parametre koji se pišu na njoj
• Prilikom teorijske obrade nastavnih jedinica, koristiti motore i uređaje iz radionice; kao i panoe, slike, crteže i multimedijalne prezentacije i simulacije rada;
• Insistirati na povezivanju prethodno stečenih znanja iz drugih predmeta;
• Osim navedenih alata i uređaja mogu se obraditi još neki, prema izboru i mogućnostima škole ili preduzeća-servisa gde učenik izvodi praktičnu nastavu, uz saglasnost stručnog veća škole

Ocenjivanje
• Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
• praćenje ostvarenosti ishoda
• testove znanja
• aktivnost na času

CILJEVI MODULA

ISHODI MODULA
Po završetku modula učenik će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA

PREPORUČENE AKTIVNOSTI I NAČIN OSTVARIVANJA MODULA

• Sticanje teorijskih znanja o elektrotermičkim aparatima i uređajima

• razlikuje termine temperatura i toplota;
• prepoznaje različite vrste termometara (uključujući i bezkontaktne) i očita njihova pokazivanja;
• razlikuje i objasni elektroprovodne, elektrootporne i elektroizolacione materijale;
• razlikuje i objasni termoizolacione i termoakumulacione materijale;

Osnovni pojmovi:
• Temperatura;
• Toplota;
• Jedinice za merenje temperature i toplote;
• Uređaji za merenje temperature i toplote (analogni, digitalni, bezkontaktni);
Materijali:
• Elektroprovodni
• Elektrootporni
• Elektroizolacioni
• Termoakumulacioni
• Termoizolacioni

Na početku modula učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.

Oblici nastave
Modul se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• teorijska nastava (20 časova)

Podela odeljenja na grupe
• Teorijska nastava - celo odeljenje

Mesto realizacije nastave
• Učionica-kabinet za električne mašine

Preporuke za realizaciju teorijske nastave

• U uvodnom delu posebnu pažnju obratiti na osnovne fizičke veličine vezane za termotehniku kao i jedinice za njihovo merenje (toplota, temperatura, "stepen celzijusov"...). Naglasiti elektroprovodne i elektrootporne materijale, prenos toplote, i merenje temperature kao i odnos toplotne i električne energije. Pri obradi ovih tema osloniti se na gradivo iz fizike, tehničkih materijala i osnova elektrotehnike
• Pri obradi osnovnih delova elektrotermičkih aparata i uređaja obavezno učenicima pokazati baš te delove i koristiti druga očigledna nastavna sredstva: skice, šeme, makete.
• Pri obradi gradiva vezanog za konkretne elektrotermičke aparate i uređaje pažnju posvetiti:
• nameni - ulozi,
• konstruktivnim elementima,
• principu rada,
• električnim šemama i uputstvima proizvođača,
• kvarovima i njihovom otklanjanju,
• kao i upućivanju učenika na stručnu literaturu za dalje samostalno učenje i detaljnije proučavanje problematike.
• Kod TA peći veću pažnju posvetiti grejaču i regulaciji temperature, a motor obraditi u delu o asinhronim motorima
• Koristiti kataloge različitih proizvođača.
• Osim navedenih uređaja mogu se obraditi još neki, prema izboru i mogućnostima škole ili preduzeća-servisa gde učenik izvodi praktičnu nastavu, uz saglasnost stručnog veća škole

Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
• praćenje ostvarenosti ishoda
• testove znanja
• testove praktičnih veština
• aktivnost na času
• samostalni praktični rad

• objasni konstrukciju grejača u zavisnosti od namene;
• nabroji osnovne karakteristike grejača;
• objasni ulogu termostata u elektrotermičkim uređajima;
• razlikuje radni termostat od sigurnosnog - zaštitnog (termičkog osigurača).
• nabroji moguće kvarove termostata i termičkog osigurača
• objasni kako se utvrđuje vrsta kvara(za koje kvarove je dovoljan vizuelnim pregled, a za koje kvarove su potrebna merenja, šta treba i kako da se izmeri)
• objasni način zamene termostata i termičkog osigurača
• da nabroji relevantne podatke vezane za kvar i razlikuje bitne od nebitnih podataka

Osnovni delovi elektrotermičkih aparata i uređaja:
Grejači (grejni elementi):
• Materijali za izradu grejača.
• Osnovne karakteristike grejača;
• Tipovi grejača;
• Konstrukcioni oblici grejača;
• Priključci - kontakti grejača
Termostati:
• Radni termostat
• Sigurnosni - zaštitni (termički osigurači)
Priključni delovi:
• Napojni vodovi i instalacija unutar aparata i uređaja
• Kontaktni i spojni elementi
Termometri:
• Analogni i digitalni

• objasni osnovne električne i mehaničke karakteristike višepoložajnih prekidača
• objasni na osnovu šeme princip regulacije snage grejača (grejna ploča) korišćenjem višepoložajnih prekidača
• nabroji moguće kvarove na višepoložajnom prekidaču
• objasni kako se utvrđuje vrsta kvara(za koje kvarove je dovoljan vizuelnim pregled, a za koje kvarove su potrebna merenja, šta treba i kako da se izmeri)
• objasni način zamene višepoložajnog prekidača
• da nabroji relevantne podatke vezane za kvar i razlikuje bitne od nebitnih podataka

Višepopložajni prekidači:
• Četvoropoložajni prekidač;
• Sedmopoložajni prekidač;
• Šeme vezivanja sa grejnom pločom.

• nabroji sastavne delove*;
• objasni princip rada*;
• razjasni električnu šemu*;
• nabroji najčešće kvarove*,
• objasni kako se utvrđuje vrsta kvara(za koje kvarove je dovoljan vizuelnim pregled, a za koje kvarove su potrebna merenja, šta treba i kako da se izmeri)*
• objasni način otklanjanja najčešćih kvarova*
• da nabroji relevantne podatke o mašini, uređaju ili aparatu vezane za kvar i razlikuje bitne od nebitnih podataka

Elektrotermički aparati i uređaji
• Grejalica sa prirodnom cirkulacijom vazduha;
• Grejalica sa prinudnom cirkulacijom vazduha (kalorifer grejalica);
• Rešo;
• Pegla;
• Fen za kosu
• Termoakumulaciona (TA) peć (samo grejač)
• Bojler
• Mašina za pranje veša
• Električni šporet (štednjak);
• Električni roštilj;
• Električni radijator;
• Električni kotao za etažno grejanje;
• Grejni kablovi, električno podno grejanje
Relevantni podaci o uređaju-aparatu sa aspekta prijave kvara
• Proizvođač
• Model
• God. proizvodnje, garancija Da/Ne
• Snaga, broj obrtaja,...
• Opis izgleda

CILJEVI MODULA

ISHODI MODULA
Po završetku modula učenik će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA

PREPORUČENE AKTIVNOSTI I NAČIN OSTVARIVANJA MODULA

• Sticanje teorijskih znanja o transformatorima i njihovoj primeni

• objasni konstrukciju i princip rada transformatora
• odredi parametre transformatora na osnovu natpisne pločice
• nabroji moguće kvarove na transformatoru
• objasni kako se utvrđuje vrsta kvara(za koje kvarove je dovoljan vizuelnim pregled, a za koje kvarove su potrebna merenja, šta treba i kako da se izmeri)
• objasni način otklanjanja jednostavnijih kvarova transformatoru
• da nabroji relevantne podatke o transformatoru vezane za kvar i razlikuje bitne od nebitnih podataka

• Transformatori. Princip rada i delovi transformatora. Veze transformatora i njihova primena

Relevantni podaci o uređaju-aparatu sa aspekta prijave kvara
• Proizvođač
• Model
• God. proizvodnje, garancija Da/Ne
• Snaga, broj obrtaja,...
• Opis izgleda

Na početku modula učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.

Oblici nastave
Modul se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• teorijska nastava (30 časova)

Podela odeljenja na grupe
• Teorijska nastava - celo odeljenje

Mesto realizacije nastave
• Učionica-kabinet za električne mašine

Preporuke za realizaciju teorijske nastave

• Konstrukciju transformatora obraditi uz prikaz na modelu i didaktičkoj šemi.
• Pri objašnjavanju principa rada transformatora, osloniti se na gradivo iz osnova elektrotehnike.
• Prilikom obrade usmerača više pažnje posvetiti praktičnoj realizaciji, teorijski deo se izvodi u predmetu Električna merenja i elektronika.
• Konstrukciju asinhronih motora objasniti na modelu rasklopljenog asinhronog motora tako da učenici mogu da vide svaki deo. Pri obradi principa rada prednost dati fizičkom objašnjenju, bez preteranog insistiranja na matematičkom aparatu. Objasniti razliku između veza u zvezdu i trougao.
• Puštanje motora u rad obraditi informativno - više o tome će se raditi u trećoj godini u predmetu Elektrooprema u industriji
• Prilikom teorijske obrade nastavnih jedinica, koristiti transfotrmatore, usmerače i motore iz radionice, kao i panoe, slike, crteže i multimedijalne prezentacije i simulacije rada;
• Trofazni usmerač informativno
• Osim navedenih alata i uređaja mogu se obraditi još neki uređaji i alati prema izboru i mogućnostima škole ili preduzeća-servisa uz saglasnost stručnog veća
• Realizatori mogu izmeniti do 10% preporučenih sadržaja modula ili do 20% uz saglasnost Stručnog veća.

Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
• praćenje ostvarenosti ishoda
• testove znanja
• testove praktičnih veština
• aktivnost na času
• samostalni praktični rad

• Sticanje teorijskih znanja o usmeračima i njihovoj primeni.

• objasni ulogu usmerača
• objasni konstrukciju i princip rada usmerača*
• odredi parametre usmerača na osnovu natpisne pločice
• nabroji moguće kvarove na usmeraču
• objasni kako se utvrđuje vrsta kvara(za koje kvarove je dovoljan vizuelnim pregled, a za koje kvarove su potrebna merenja, šta treba i kako da se izmeri)
• objasni način otklanjanja jednostavnijih kvarova usmeraču
• da nabroji relevantne podatke o usmeraču vezane za kvar i razlikuje bitne od nebitnih podataka

• Uloga usmerača
• Jednostrani usmerač
• Dvostrani usmerač
• Grecov usmerač
• Trofazni usmerači
Relevantni podaci o uređaju-aparatu sa aspekta prijave kvara
• Proizvođač
• Model
God. proizvodnje, garancija Da/Ne
• Snaga, broj obrtaja,...
• Opis izgleda

• Sticanje teorijskih znanja o asinhronim motorima i njihovoj primeni

• razlikuje vrste asinhronih motora
• objasni konstrukciju i princip rada asinhronog motora
• prepoznaje veze motora u zvezdu i trougao
• odredi parametre asinhronog motora na osnovu natpisne pločice
• objasni ulogu motora u TA peći
• objasni princip rada veš-mašine
• objasni kako se menja smer asinhronog motora
• nabroji moguće kvarove na TA peći i veš mašini
• objasni kako se utvrđuje vrsta kvara(za koje kvarove je dovoljan vizuelnim pregled, a za koje kvarove su potrebna merenja, šta treba i kako da se izmeri)
• objasni način otklanjanja jednostavnijih kvarova na TA peći i veš mašini
• da nabroji relevantne podatke o mašini, uređaju ili aparatu vezane za kvar i razlikuje bitne od nebitnih podataka

• Asinhroni motori.
• Konstruktivni delovi, princip rada i karakteristike trofaznog asinhronog motora
• Puštanje u rad trofaznog asinhronog motora
• Konstruktivni delovi, princip rada i karakteristike jednofaznog asinhronog motora
• Puštanje u rad jednofaznog asinhronog motora
• Kućni aparati i uređaji sa asinhronim motorima (veš mašina, pumpa za vodu...)*
Relevantni podaci o uređaju-aparatu sa aspekta prijave kvara
• Proizvođač
• Model
• God. proizvodnje, garancija Da/Ne
• Snaga, broj obrtaja,...
• Opis izgleda

RAZRED

NASTAVA

PRAKSA

UKUPNO

Teorijska nastava

Vežbe

Praktična nastava

Nastava u bloku

III

62

62

NAZIV MODULA

Trajanje modula (časovi)

T

V

P

B

Oprema i elementi elektromotornog pogona

28

Merenja u elektromotornom pogonu

12

Elektroenergetska postrojenja

22

UKUPNO:

62

CILJEVI MODULA

ISHODI MODULA
Po završetku modula učenik će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA

PREPORUČENE AKTIVNOSTI I NAČIN OSTVARIVANJA MODULA

• Sticanje teorijskih znanja iz opreme i elemenata elektromotornog pogona.

• Poznaje pravilnike i propise za korišćenje lične zaštitne opreme i korišćenju samo atestiranog alata
• Izvodi radove isključivo u beznaponskom stanju u skladu s specifičnim propisima i pravilnicima pogona
• Razlikuje i prepozna vrstu opreme za prekidanje, poznaje način rada, radne karakteristike i njihovo mesto u strujnom kolu.
• Prepoznaje vrstu zaštite u strujnom kolu i zna da je podesi, zna kontakte koji vrše prekid u slučaju kvara.
• Zna da odabere opremu i elemente prema snazi elektromotora.
• Zna da nacrta i objasni šeme upravljanja i montažne šeme
• Zna postupke za utvrđivanje kvara na elektromotoru i traženje uzroka kvara
• Zna postupak montaže elektromotora na postolje, priključivanje na mrežu, vezivanje s radnom mašinom i način promene smera obrtanja.
• Razlikuje i zna princip rada mikroprocesora, mikrokontrolera i programabilnog logičkog kontrolera.
• Poznaje propise i pravilnike za izvođenje radova i odražavanje opreme i elemenata u industriji.
• Poznaje zaštitne mere, postupak u slučaju udara struje i način pružanja prve pomoći ozleđenom licu u pogonu

• Pravilnici i propisi o korišćenju lične zaštitne opreme, atestiranju alata i uređaja pri izvođenju radova u pogonu
• Oprema za prekidanje i uključivanje strujnih krugova
• Grebenaste sklopke (delovi, rastavljanje i sastavljanje, ugradnja, povezivanje u strujne krugove i sa elektro motorom na osnovu šeme veze).
• Prekidači i kompaktne sklopke (delovi, ugradnja, povezivanje u strujne krugove).
• Oprema za upravljanje i signalizaciju
• Kontaktori (ugradnja, delovi, rastavljanje, zamena delova, sastavljanje, povezivanje kontaktora u kolima naizmenične i jednosmerne struje).
• Bimetali (ugradnja i delovi, povezivanje sa kontaktorima i elektro motorom).
• Tasteri (vrste, ugradnja, povezivanje u strujne krugove).
• Relei (vrste, ugradnja, povezivanje u strujne krugove).
• Senzori i krajnji prekidači (vrste, ugradnja, povezivanje u strujne krugove).
• Elektromotorne zaštitne sklopke (ugradnja i podešavanje prema struji elektro motora).
• Elektromotorni upuštači (vrste, povezivanje na elektro motor, održavanje).
• Oprema za neautomatsko upravljanje (rastavljači, ručni puštači zvezda-trougao, tasteri i granični prekidači).
• Kontaktorsko-relejna oprema (kontaktori, releji i vremenski releji).
• Oprema za zaštitu (zaštitni strujni i naponski releji, automatski prekidač).
• Uređaji za tehnološku kontrolu (merni pretvarači pritiska, temperature, protoka, nivoa, brzine, elektromagnetni ventili).
• Ispravnost i izbor elemenata za upravljanje (provera ispravnosti i izbor elemenata na osnovu konstrukcije i parametara određenog pogona, električne šeme i simboli).
• Upoznavanje i odabir elemenata elektromotornog pogona - provodnici, osigurači, kontaktori, prekidači i termička zaštita.
• Direktno puštanje u rad asinhronih motora preko motorne zaštitne sklopke.
• Direktno puštanje u rad asinhronim motora preko tastera i kontaktora.
• Promena smera obrtanja asinhronim motora pomoću kontaktora.
• Puštanje u rad asinhronih motora upuštačem zvezda trougao - kontaktori - vremenski rele
• Mikroprocesor, mikrokontroler i programabilni logički kontroler
• Zaštitne mere, postupci u slučaju udara struje i način pružanja prve pomoći ozleđenom licu u pogonu

Na početku modula učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.

Oblici nastave
Modul se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• teorijska nastava (28 časova)

Mesto realizacije nastave
• učionica-teorijska nastava

Preporuke za realizaciju nastave
• Pri obradi pojedinih nastavnih jedinica koristiti panoe, slike, crteže, primerke opreme i elemenata elektromotornog pogona
• Koristiti multimedijalne prezentacije i simulacije rada pojedinih elemenata opreme i elektromotornog pogona;
• Insistirati na povezivanju prethodno stečenih znanja iz elektrotehnike;
• Praktične sadržaje u istom modulu u predmetu Praktična nastava, po mogućnosti, uskladiti sa izvođenjem teorijske nastave.
• Informativno obraditi sledeće sadržaje:
○ Elektromotorne upuštače
○ Uređaje za tehnološku kontrolu
○ Vrste merenja i značaj

Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
• praćenje ostvarenosti ishoda
• testove znanja
• testove praktičnih veština
• aktivnost na času
• samostalni praktični rad

CILJEVI MODULA

ISHODI MODULA
Po završetku modula učenik će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA

PREPORUČENE AKTIVNOSTI I NAČIN OSTVARIVANJA MODULA

• Sticanje teorijskih znanja iz merenja u elektromotornom pogonu i elektroenergetskom postrojenju

• Razlikuje merne instrumente, vrste merenja i metode merenja.
• Poznaje rad sa univerzalnim instrumentom, megaommetrom, amper kleštima i uređajem za merenje probojnosti trafo ulja.
• Zna da pri merenju izvrši pravilno povezivanje instrumenta, odabir mernog područja i način merenja.
• Poznaje granične vrednosti merene veličine i na osnovi izmerenih veličina zna da izvrši procenu ispravnosti uređaja i opreme.
• Zna da izvrši merenje otpora izolovanosti megaommetrom.
• Zna da uzme uzorak trafo ulja i izvrši ispitivanje dielektrične čvrstoće na uređaju za ispitivanje probojnosti trafo ulja.
• Zna da izmeri ulazno/izlazne veličine mikroprocesora, mikrokontrolera i programabilnog logičkog kontrolera.
• Poznaje propise i pravilnike za bezbedno izvođenje merenja u elektromotornom pogonu

• Vrste merenja i njihov značaj, merne metode i merni instrumenti, merenje otpora namotaja, merenje otpora izolovanosti, merenje brzine obrtanja i merenje dielektrične čvrstoće.
• Proveravanje ispravnosti na osnovu karakteristika elemenata upravljanja, opterećenje i prekomerno zagrevanje uređaja, neispravnosti elemenata automatike.
• Postupci pri iznalaženju kvarova, korišćenje montažnih šema i šema delovanja pri iznalaženju kvarova, kontrolisanje ispravnosti strujnih kola i njihovih elemenata, provera ispravnosti pojedinih elemenata opreme, primeri iznalaženja kvara na elektromotornim pogonima.

Na početku modula učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.

Oblici nastave
Modul se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• teorijska nastava (12 časova)

Mesto realizacije nastave
• učionica-teorijska nastava

Preporuke za realizaciju nastave
• Pri obradi pojedinih nastavnih jedinica koristiti panoe, slike, crteže, primerke mernih instrumenata i uređaje za ispitivanje dielektrične čvrstoće.
• Koristiti multimedijalne prezentacije i simulacije rada pojedinih mernih instrumenata i izvođenja merenja;
• Insistirati na povezivanju prethodno stečenih znanja iz elektrotehnike;
• Praktične sadržaje u istom modulu u predmetu Praktična nastava, po mogućnosti, uskladiti sa izvođenjem teorijske nastave.

Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
• praćenje ostvarenosti ishoda
• testove znanja
• testove praktičnih veština
• aktivnost na času
• samostalni praktični rad

CILJEVI MODULA

ISHODI MODULA
Po završetku modula učenik će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA

PREPORUČENE AKTIVNOSTI I NAČIN OSTVARIVANJA MODULA

• Sticanje teorijskih znanja iz elektroenergetskih postrojenja

• Poznaje načine postavljanja i držanja sabirnica na potpornim i provodnim izolatorima.
• Poznaje redosled uključenja ili isključenja u ćeliji elektroenergetskog postrojenja.
• Poznaje princip rada naponskih i strujnih mernih transformatora, njihove sekundarne veličine i primenu (za napajanje mernih instrumenata, brojila i zaštitnih uređaja)
• Zna namenu kondenzatorskih baterija u kompenzaciji snage postrojenja.
• Poznaje princip rada Buholcovog releja i kontaktnog termometra i njihovu funkciju (najava-isključenje).
• Poznaje propise i pravilnike za izvođenje radova u elektroenergetskom postrojenju
• Poznaje zaštitne mere, postupak u slučaju udara struje i način pružanja prve pomoći ozleđenom licu u postrojenju

• Pravilnici i propisi o korišćenju lične zaštitne opreme, atestiranju alata i uređaja pri izvođenju radova u postrojenju
• Sabirnice.
• Spojni provodnici.
• Potporni i provodni izolatori.
• Rastavljači.
• Osigurači.
• Prekidači snage.
• Rastavljači snage.
• Merni transformatori.
• Energetski transformatori
• Kondezatori i kondezatorske baterije.
• Propisi i pravilnici u elektroenergetskom postrojenju
• Pregledi revizije i remonti elektro-energetskih postrojenja.
• Radovi na postrojenjima u beznaponskom stanju.
• Radovi u blizini napona.

Na početku modula učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.

Oblici nastave
Modul se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• teorijska nastava (22 časa)

Mesto realizacije nastave
• učionica-teorijska nastava

Preporuke za realizaciju nastave
• Pri obradi pojedinih nastavnih jedinica koristiti panoe, slike, crteže, primerke elektroenergetskih postrojenja.
• Koristiti multimedijalne prezentacije i simulacije rada pojedinih elemenata u elektroenergetskom postrojenju,
• Insistirati na povezivanju prethodno stečenih znanja iz elektrotehnike;
• Praktične sadržaje u istom modulu u predmetu Praktična nastava, po mogućnosti, uskladiti sa izvođenjem teorijske nastave.

Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
• praćenje ostvarenosti ishoda
• testove znanja
• testove praktičnih veština
• aktivnost na času
• samostalni praktični rad

TEMA

CILJ

ISHODI
Po završetku teme učenik će biti u stanju da:

PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Preduzetništvo i preduzetnik

• Razumevanje pojma i značaja preduzetništva;
• Prepoznavanje osobenosti preduzetnika.

• navede adekvatne primere preduzetništva iz lokalnog okruženja;
• navede karakteristike preduzetnika;
• objasni značaj motivacionih faktora u preduzetništvu;
• dovede u odnos pojmove inovativnost, preduzimljivost i preduzetništvo;
• prepozna različite načine otpočinjanja posla u lokalnoj zajednici.

• Pojam, razvoj i značaj preduzetništva;
• Profil i karakteristike uspešnog preduzetnika;
• Motivi preduzetnika;
• Tehnike i kriterijumi za utvrđivanje preduzetničkih predispozicija.

Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.

Oblici nastave
Predmet se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• Vežbe (31 čas)
• Blok nastava (30 časova)

Mesto realizacije nastave
• Nastava se realizuje u učionici ili u odgovarajućem kabinetu

Metode rada:
Radioničarski
(sve interaktivne metode rada)

Podela odeljenja na grupe
Odeljenje se deli na grupe do 10 učenika

Preporuke za realizaciju nastave
Preduzetništvo i preduzetnik:
• Dati primer uspešnog preduzetnika i/ili pozvati na čas gosta - preduzetnika koji bi govorio učenicima o svojim iskustvima ili poseta uspešnom preduzetniku;

Razvijanje i procena poslovnih ideja, marketing plan:
• Koristiti oluju ideja i vođene diskusije da se učenicima pomogne u kreativnom smišljanju biznis ideja i odabiru najpovoljnije.
• Preporučiti učenicima da biznis ideje traže u okviru svog područja rada ali ne insistirati na tome.
• Učenici se dela na grupe okupljene oko jedne poslovne ideje u kojima ostaju do kraja. Grupe
• učenika okupljene oko jedne poslovne ideje vrše istraživanje tržišta po nastavnikovim uputstvima.
• Poželjno je organizovati posetu malim preduzećima gde će se učenici informisati o načinu delovanja i opstanka tog preduzeća na tržištu.

Upravljanje i organizacija:
• Preporučene sadržaje po temama učenik savladava na jednostavnim primerima uz pomoć nastavnika;
• Davati uputstava učenicima gde i kako da dođu do neophodnih informacija. Koristiti sajtove za prikupljanje informacija (www.apr.gov.rs.,
www.sme.gov.rs. i drugi).
• Osnovna poslovna dokumentacija: CV, molba, žalba, izveštaj, zapisnik…;
• Poseta socijalnim partnerima na lokalnom nivou (opština, filijale Nacionalne službe za zapošljavanje, Regionalne agencije za razvoj malih i srednjih preduzeća i sl.).

Ekonomija poslovanja, finansijski plan
• Koristiti formular za biznis plan Nacionalne službe zapošljavanja;
• Koristiti najjednostavnije tabele za izradu bilansa stanja, bilansa uspeha i bilansa novčanih tokova;
• Obraditi sadržaj na najjednostavnijim primerima iz prakse

Preporuke za realizaciju blok nastave
• Blok nastavu iskoristiti za posete preduzećima i ustanovama koje su predviđene ovim predmetom
• Izrada prezentacije objedinjuje poslednja dva modula. Sama izrada treba da traje 9 časova (jedan ipo dan blok nastave), a prezentacije radova 3 časa.
• Učenici pojedinačno ili podeljeni u timove do 5 učenika treba da uz pomoć nastavnika izrade biznis plan svog preduzeća (preporučuje se da se preduzeće bavi poslom za koji se učenik školuje).
• Insistirati na pravilnom korišćenju termina vezanih za elektrotehniku

Metode rada
Mini predavanja
Simulacija
Studija slučaja
Diskusija

Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
• aktivnost učenika na času
• redovnost i preglednost radne sveske
• domaće zadatke
• testove znanja
• izradu praktičnih radova (marketing, organizaciono-proizvodni i finansijski plan)
• izradu konačne verzije biznis plana
• prezentaciju

Okvirni broj časova po temama
• Preduzetništvo i preduzetnik (5 časova vežbi)
• Razvijanje i procena poslovnih ideja, marketing plan (10 časova vežbi i 6 časova blok)
• Upravljanje i organizacija (8 časova vežbi i 12 časova blok)
• Ekonomija poslovanja (8 časova vežbi i 3 časa blok)
Učenički projekt - prezentacija poslovnog plana (9 časova blok)

Razvijanje i procena poslovnih ideja, marketing plan

• Razvijanje sposobnosti za uočavanje, formulisanje i procenu poslovnih ideja;
• Upoznavanje učenika sa elementima marketing plana;
• Razvijanje smisla za timski rad.

• primeni kreativne tehnike izbora, selekcije i vrednovanja poslovnih ideja;
• prepozna sadržaj i značaj biznis plana;
• istraži međusobno delovanje faktora koji utiču na tržište: cena, proizvod, mesto, promocija i ličnost;
• prikupi i analizira informacije o tržištu i razvija individualnu marketing strategiju;
• razvije samopouzdanje u sprovođenju terenskih ispitivanja;
• samostalno izradi marketing plana u pripremi biznis plana;
• prezentuje marketing plan kao deo sopstvenog biznis plana.

• Traganje za poslovnim idejama;
• Procena poslovnih mogućnosti za novi poslovni poduhvat;
• swot analiza;
• Struktura biznis plana i marketing plana kao njegovog dela;
• Elementi marketing miksa (5P) - (proizvod/usluga, cena, kanali distribucije, promocija, ličnost);
• Rad na terenu-istraživanje tržišta;
• Prezentacija marketing plana za odabranu biznis ideju.

Upravljanje i organizacija, pravni okvir za osnivanje i funkcionisanje delatnosti

• Upoznavanje učenika sa suštinom osnovnih menadžment funkcija i veština;
• Upoznavanje učenika sa specifičnostima upravljanja proizvodnjom/uslugama i ljudskim resursima;
• Upoznavanje učenika sa značajem korišćenja informacionih tehnologija za savremeno poslovanje;
• Davanje osnovnih uputstava gde doći do neophodnih informacija.

• navede osobine uspešnog menadžera;
• objasni osnove menadžmenta usluga/proizvodnje;
• objasni na jednostavnom primeru pojam i vrste troškova, cenu koštanja i investicije;
• izračuna prag rentabilnosti na jednostavnom primeru;
• objasni značaj proizvodnog plana i izradi proizvodni plan za sopstvenu biznis ideju u najjednostavnijem obliku (samostalno ili uz pomoć nastavnika);
• uviđa značaj planiranja i odabira ljudskih resursa za potrebe organizacije;
• koristi gantogram;
• objasni značaj informacionih tehnologija za savremeno poslovanje;
• shvati važnost neprekidnog inoviranja proizvoda ili usluga;
• izabere najpovoljniju organizacionu i pravnu formu privredne aktivnosti;
• izradi i prezentuje organizacioni plan za sopstvenu bizmis ideju;
• samostalno sačini ili popuni osnovnu poslovnu dokumentaciju.

• Menadžment funkcije (planiranje, organizovanje, vođenje i kontrola);
• Pojam i vrste troškova, cena;
• Investicije;
• Prelomna tačka rentabilnosti;
• Menadžment proizvodnje - upravljanje proizvodnim procesom/uslugom;
• Upravljanje ljudskim resursima;
• Upravljanje vremenom;
• Inženjering vrednosti;
• Informacione tehnologije u poslovanju;
• Pravni aspekt pokretanja biznisa.

Ekonomija poslovanja, finansijski plan

• Razumevanje značaja bilansa stanja, bilansa uspeha i tokova gotovine kao najvažnijih finansijskih izveštaja u biznis planu;
• Prepoznavanje profita/dobiti kao osnovnog motiva poslovanja;
• Razumevanje značaja likvidnosti u poslovanju preduzeća.

• sastavi bilans stanja na najjednostavnijem primeru;
• sastavi bilans uspeha i utvrdi poslovni rezultat na najjednostavnijem primeru;
• napravi razliku između prihoda i rashoda s jedne strane i priliva i odliva novca sa druge strane na najjednostavnijem primeru;
• navede moguće načine finansiranja sopstvene delatnosti;
• se informiše u odgovarajućim institucijama o svim relevantnim pitanjima od značaja za pokretanje biznisa;
• identifikuje načine za održavanje likvidnosti u poslovanju preduzeća;
• sastavi finansijski plan za sopstvenu biznis ideju samostalno ili uz pomoć nastavnika;
• prezentuje finansijski plan za svoju biznis ideju.

• Bilans stanja;
• Bilans uspeha;
• Bilans tokova gotovine (cash flow);
• Izvori finansiranja;
• Institucije i infrastruktura za podršku preduzetništvu;
• Priprema i prezentacija finansijskog plana.

Učenički projekt-prezentacija poslovnog plana

• Osposobiti učenika da razume i dovede u vezu sve delove biznis plana;
• Osposobljavanje učenika u veštinama prezentacije biznis plana.

• samostalno ili uz pomoć nastavnika da poveže sve urađene delove biznis plana;
• izradi konačan (jednostavan) biznis plan za sopstvenu biznis ideju;
• prezentuje biznis plan u okviru javnog časa iz predmeta preduzetništvo.

• Izrada celovitog biznis plana za sopstvenu biznis ideju
• Prezentacija pojedinačnih/grupnih biznis planova i diskusija.

RAZRED

NASTAVA

PRAKSA

UKUPNO

Teorijska nastava

Vežbe

Praktična nastava

Nastava u bloku

II

420

60

480

III

558

60

618

Trajanje modula (časovi)

T

V

P

B

Materijal, dokumentacija i propisi za izvođenje električnih instalacija

72

Električne instalacije stambenih jedinica i manjih objekata

132

Razvodne table, zaštitni sistemi, uzemljenja i gromobranska instalacija

60

Električne mašine za jednosmernu struju sa primenom

48

Elektrotermički aparati i uređaji

48

Naizmenične mašine sa primenom

60

Blok praktična nastava 1

60

UKUPNO:

420

60

Trajanje modula (časovi)

T

V

P

B

Osvetljenje

54

Električne instalacije u objektima

84

Sistemi zaštite, kućni priključak, merne grupe i razvodni ormani

78

Propisi, merenje, ispitivanje i otklanjanje neispravnosti na električnim instalacijama

30

Telekomunikacione instalacije i signalni sitemi

90

Oprema i elementi elektromotornog pogona

110

Merenja u elektromotornom pogonu

40

Elektroenergetska postrojenja

72

Blok praktična nastava 2

60

UKUPNO:

558

60