ISTORIJA

Treći razred

Naziv predmeta:	ISTORIJA
Godišnji fond časova:	60
Razred:	treći

Ciljevi predmeta:

1. Sticanje humanističkog obrazovanja i razvijanje istorijske svesti;
2. Razumevanje istorijskog prostora i vremena, istorijskih događaja, pojava i procesa i uloge istaknutih ličnosti;
3. Razvijanje individualnog i nacionalnog identiteta;
4. Sticanje i proširivanje znanja, razvijanje veština i formiranje stavova neophodnih za razumevanje savremenog sveta (u nacionalnom, regionalnom, evropskom i globalnom okviru);
5. Unapređivanje funkcionalnih veština i kompetencija neophodnih za život u savremenom društvu (istraživačkih veština, kritičkog i kreativnog mišljenja, sposobnosti izražavanja i obrazlaganja sopstvenih stavova, razumevanja multikulturalnosti, razvijanje tolerancije i kulture argumentovanog dijaloga);
6. Osposobljavanje za efikasno korišćenje informaciono-komunikacionih tehnologija;
Razvijanje svesti o potrebi stalnog usavršavanja i svesti o važnosti negovanja kulturno-istorijske baštine.

TEMA	CILJ	ISHODI Po završetku teme učenik će biti u stanju da:	OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA	NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA
Srpska država i državnost	• Proširivanje znanja o nastanku moderne srpske države i najvažnijim odlikama srpske državnosti. • Razvijanje svesti o značaju srednjovekovne državnosti za nastanak moderne srpske države. • Uočavanje uloge znamenitih ličnosti u razvoju srpske državnosti. • Razumevanje najznačajnijih ideja modernog doba i njihovog uticaja u procesu stvaranja srpske države. • Razumevanje međunarodnog konteksta u kome nastaje i postoji srpska država.	• prepozna različite istorijske sadržaje (ličnosti, događaje, pojave i procese) i dovede ih u vezu sa odgovarajućom vremenskom odrednicom i istorijskim periodom; • razlikuje periode u kojima je postojala, prestala da postoji i ponovo nastala srpska država; • navede i uporedi odlike srpske državnosti u srednjem i novom veku; • uoči uticaj evropskih revolucionarnih zbivanja na razvoj srpske nacionalne i državne ideje; • objasni uzroke i posledice Srpske revolucije, oslobodilačkih ratova 1876-1878, Balkanskih ratova i Prvog svetskog rata; • uoči i objasni na istorijskoj karti promene granica srpske države; • locira mesta najvažnijih bitaka koje su vođene tokom Srpske revolucije, oslobodilačkih ratova 1876-1878, Balkanskih ratova i Prvog svetskog rata; • opiše ulogu istaknutih ličnosti u Srpskoj revoluciji, u razvoju državnih institucija i formiranju modernog političkog sistema, u oslobodilačkim ratovima 1876-1878, Balkanskim ratovima i Prvom svetskom ratu; • izvede zaključak o značaju ustavnosti za razvoj modernog političkog sistema.	• Srpska državnost u srednjem veku. • Srpski narod i njegovi susedi u srednjem veku. • Položaj Srba pod osmanskom, habzburškom i mletačkom vlašću (XVI-XVIII vek). • Srpska revolucija 1804-1835. i njeno mesto u kontekstu evropskih zbivanja. • Razvoj državnih institucija. • Razvoj ustavnosti. • Uloga modernih dinastija (Karađorđevići, Obrenovići, Petrovići) u razvoju srpske državnosti. • Ratovi Srbije i Crne Gore za nezavisnost 1876-1878. • Formiranje modernog političkog sistema i nastanak stranaka (radikalne, liberalne i naprednjačke). • Položaj Srba pod osmanskom i habzburškom vlašću u XIX i početkom XX veka. • Srbija i Crna Gora u Balkanskim ratovima i Prvom svetskom ratu. • Najznačajnije ličnosti (vožd Karađorđe Petrović, knez Miloš Obrenović, prota Mateja Nenadović, mitropolit Stefan Stratimirović, Dimitrije Davidović, Toma Vučić Perišić, Ilija Garašanin, knez Aleksandar Karađorđević, knez Mihailo Obrenović, Vladimir Jovanović, Svetozar Miletić, kralj Milan Obrenović, vladika Petar I Petrović, vladika Petar II Petrović, knjaz Danilo Petrović, knjaz Nikola Petrović, Luka Vukalović, Jovan Ristić, Stojan Novaković, Nikola Pašić, kralj Aleksandar Obrenović, kralj Petar I Karađorđević, prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević, Radomir Putnik, Stepa Stepanović, Živojin Mišić, Petar Bojović, Janko Vukotić...).	Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave, odnosno učenja, planom rada i načinima ocenjivanja Oblici nastave: Predmet se realizuje kroz sledeće oblike nastave: • teorijska nastava. Mesto realizacije nastave: • Teorijska nastava se realizuje u učionici ili odgovarajućem kabinetu. Ocenjivanje: Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz: • praćenje ostvarenosti ishoda • testove znanja. Okvirni broj časova po temama: • Srpska država i državnost - 31 čas; • Srpski narod u jugoslovenskoj državi - 13 časova; • Dostignuća srpske kulture - 9 časova; • Srpski narod i Srbija u savremenom svetu - 7 časova. Preporuke za realizaciju nastave: • struktura programa koncipirana je s ciljem da pomogne nastavniku u planiranju neposrednog rada sa učenicima, olakšavajući mu određivanje obima i dubine obrade pojedinih nastavnih sadržaja, • za svaku tematsku celinu dati su ciljevi, ishodi i sadržaji, a ishodi treba da posluže da nastavni proces bude tako oblikovan da se navedeni ciljevi ostvare,
Srpski narod u jugoslovenskoj državi	• Proširivanje znanja o jugoslovenskoj ideji i nosiocima ideje stvaranja jugoslovenske države. • Razumevanje međunarodnog konteksta u kome nastaje jugoslovenska država. • Proširivanje znanja o odlikama jugoslovenske države. • Proširivanje znanja o položaju srpskog naroda u jugoslovenskoj državi. • Uočavanje uloge znamenitih ličnosti u političkom životu jugoslovenske države. • Sagledavanje međunarodnog položaja jugoslovenske države.	• obrazloži najvažnije motive i uzroke stvaranje jugoslovenske države; • uoči značaj nastanka jugoslovenske države za srpski narod; • identifikuje odlike jugoslovenske države kao monarhije i kao republike; • razlikuje osobenosti društveno-političkih sistema koji su postojali u jugoslovenskoj državi; • uoči i razume međunarodni položaj jugoslovenske države; • obrazloži doprinos jugoslovenskih antifašističkih pokreta pobedi saveznika u Drugom svetskom ratu; • imenuje najvažnije ličnosti koje su uticale na društveno-politička zbivanja u Jugoslaviji.	• Jugoslovenska ideja i konstituisanje države. • Odlike političkog sistema u jugoslovenskoj kraljevini (političke borbe, Vidovdanski i Oktroisani ustav, lični režim kralja Aleksandra, stvaranje Banovine Hrvatske i otvaranje srpskog pitanja). • Aprilski rat i posledice poraza, genocid nad Srbima u NDH. • Otpor, ustanak i građanski rat. • Bilans rata i doprinos Jugoslavije pobedi antifašističke koalicije. • Proglašenje republike i izgradnja novog državnog i društvenog uređenja. • Sukob Jugoslavije i socijalističkih zemalja - rezolucija Informbiroa, Goli otok. • Jugoslavija između istoka i zapada. • Razbijanje i raspad Jugoslavije - poraz Jugoslavije kao ideje, političkog projekta i društvenog sistema, velike sile i jugoslovenska kriza, ratovi u Sloveniji, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, nastanak novih država, sukobi na Kosovu i Metohiji i NATO intervencija 1999, Kosovsko pitanje, razdvajanje Srbije i Crne Gore. • Najznačajnije ličnosti (kralj Aleksandar I Karađorđević, Nikola Pašić, Stjepan Radić, Ljuba Davidović, Svetozar Pribićević, Anton Korošec, Milan Stojadinović, Vlatko Maček, knez Pavle Karađorđević, kralj Petar II Karađorđević, general Dragoljub Mihailović, general Milan Nedić, Ante Pavelić, Josip Broz Tito, Slobodan Milošević, Franjo Tuđman...).	Preporuke za realizaciju nastave: • sadržaje treba prilagođavati učenicima, kako bi najlakše i najbrže dostigli navedene ishode, • nastavnik ima slobodu da sam odredi raspored i dinamiku aktivnosti za svaku temu, uvažavajući ciljeve predmeta, program se može dopuniti sadržajima iz prošlosti zavičaja, čime se kod učenika postiže jasnija predstava o istorijskoj i kulturnoj baštini u njihovom kraju (arheološka nalazišta, muzejske zbirke), • u školama na nastavnom jeziku neke od nacionalnih manjina mogu se obraditi i prošireni nastavni sadržaji iz prošlosti tog naroda, • važno je iskoristiti velike mogućnosti koje istorija kao narativni predmet pruža u podsticanju učeničke radoznalosti, koja je u osnovi svakog saznanja, • nastavni sadržaji treba da budu predstavljeni kao "priča" bogata informacijama i detaljima, ne zato da bi opteretili pamćenje učenika, već da bi im istorijski događaji, pojave i procesi bili predočeni jasno, detaljno, živo i dinamično, • posebno mesto u nastavi istorije imaju pitanja, kako ona koja postavlja nastavnik učenicima, tako i ona koja dolaze od učenika, podstaknuta onim što su čuli u učionici ili što su saznali van nje koristeći različite izvore informacija, • dobro osmišljena pitanja nastavnika imaju podsticajnu funkciju za razvoj istorijskog mišljenja i kritičke svesti, ne samo u fazi utvrđivanja i sistematizacije gradiva, već i u samoj obradi nastavnih sadržaja,
Dostignuća srpske kulture	• Razumevanje pojma srpskog kulturnog prostora. • Razvijanje svesti o viševekovnom kontinuitetu srpske kulture. • Sagledavanje srpske kulture kao dela evropskog kulturnog nasleđa. • Proširivanje znanja o najvišim dometima i predstavnicima srpske kulture. • Razvijanje svesti o značaju obrazovanja za opšti kulturni napredak. • Uočavanje promena u svakodnevnom životu kod Srba kroz vekove.	• razlikuje periode u kojima su nastala najznačajnija dela srpske kulture; • uporedi odlike srpske kulture različitih perioda; • objasni uticaje istorijskih zbivanja na kulturna kretanja; • opiše odlike svakodnevnog života kod Srba u različitim epohama i oblastima; • imenuje najvažnije ličnosti koje su zaslužne za razvoj srpske kulture.	• Srednjovekovna kultura Srba (jezik i pismo, verski karakter kulture, Miroslavljevo jevanđelje, književnost, najznačajnije zadužbine, pravni spomenici). • Posledice seoba na srpsku kulturu (uticaj zapadnoevropskih kulturnih kretanja na srpsku kulturu). • Uspon građanske klase. • Svakodnevni život seoskog i gradskog stanovništva. • Kulturna i prosvetna politika - osnivanje Velike škole, Univerziteta, akademije nauka, Narodnog pozorišta. • Evropski kulturni uticaji. • Ličnosti - Sveti Sava, despot Stefan Lazarević, monahinja Jefimija, Dositej Obradović, Vuk Karadžić, Sava Tekelija, Petar II Petrović Njegoš, Paja Jovanović, Uroš Predić, Nadežda Petrović, Laza Kostić...). • Srpska kultura kao deo jugoslovenskog kulturnog prostora (kulturna saradnja i prožimanja, nauka, umetnički pokreti, humanitarne i sportske organizacije, popularna kultura, ličnosti - Nikola Tesla, Mihajlo Pupin, Mihailo Petrović Alas, Jovan Cvijić, Milutin Milanković, Branislav Nušić, Isidora Sekulić, Jovan Dučić, Ksenija Atanasijević, Slobodan Jovanović, Sava Šumanović, Ivan Meštrović, Ivo Andrić, Miloš Crnjanski, Bojan Stupica, Desanka Maksimović, Borislav Pekić, Dobrica Ćosić, Aleksandar Petrović, Aleksandar Popović, Emir Kusturica, Dušan Kovačević…).	Preporuke za realizaciju nastave: • u zavisnosti od cilja koji nastavnik želi da ostvari, pitanja mogu imati različite funkcije, kao što su: fokusiranje pažnje na neki sadržaj ili aspekt, podsticanje poređenja, traganje za pojašnjenjem, nastava bi trebalo da pomogne učenicima u stvaranju što jasnije predstave ne samo o tome šta se desilo, već i zašto se to desilo i kakve su posledice iz toga proistekle, u nastavi treba što više koristiti različite oblike organizovane aktivnosti učenika (individualni rad, rad u paru, rad u grupi, radionice ili domaći zadatak), • da bi shvatio događaje iz prošlosti, učenik treba da ih "oživi u svom umu", u čemu veliku pomoć može pružiti upotreba različitih istorijskih tekstova, karata i drugih izvora istorijskih podataka (dokumentarni i igrani video i digitalni materijali, muzejski eksponati, ilustracije), obilaženje kulturno-istorijskih spomenika i posete ustanovama kulture, • korišćenje istorijskih karata izuzetno je važno jer omogućavaju učenicima da na očigledan i slikovit način dožive prostor na kome se neki od događaja odvijao, pomažući im da kroz vreme prate promene na određenom prostoru,
Srpski narod i Srbija u savremenom svetu	• Razumevanje političkih i ekonomskih odnosa u savremenom svetu. • Sagledavanje međunarodnog položaja Srbije. • Proširivanje znanja o najznačajnijim međunarodnim organizacijama i članstvu Srbije u njima. • Proširivanje znanja o posledicama naučno-tehnološkog razvoja na život savremenog čoveka.	• identifikuje najvažnije činioce u međunarodnim političkim i ekonomskim odnosima; • razume mesto i ulogu Srbije u savremenom svetu; • utvrdi značaj članstva Srbije u međunarodnim organizacijama; • objasni uticaj savremenih tehničkih dostignuća na povezivanje ljudi u svetu.	• Najuticajnije države i organizacije u međunarodnim političkim i ekonomskim odnosima. • Uloga Organizacije ujedinjenih nacija u očuvanju mira u svetu, borbi protiv siromaštva i zaštiti kulturnih spomenika. • Geopolitički položaj Srbije. • Članstvo Srbije u regionalnim, evropskim i svetskim organizacijama (Savet Evrope, OEBS, OUN…). • Srbi van Srbije (problem izbeglica, Crna Gora, Republika Srpska, Srbi u dijaspori). • Svet početkom XXI veka - naučni i tehnološki razvoj, Internet, uticaj medija na javno mnjenje, popularna kultura, globalizacija, terorizam, ekološki problemi...	Preporuke za realizaciju nastave: • treba iskoristiti i uticaj nastave istorije na razvijanje jezičke i govorne kulture (besedništva), jer istorijski sadržaji bogate i oplemenjuju jezički fond učenika, • u radu sa učenicima neophodno je imati u vidu integrativnu funkciju istorije, koja u obrazovnom sistemu, gde su znanja podeljena po nastavnim predmetima, pomaže učenicima da postignu celovito shvatanje o povezanosti i uslovljenosti geografskih, ekonomskih i kulturnih uslova života čoveka kroz prostor i vreme, • poželjno je izbegavati fragmentarno i izolovano učenje istorijskih činjenica jer ono ima najkraće trajanje u pamćenju i najslabiji transfer u sticanju drugih znanja i veština, • u nastavi treba, kad god je to moguće, primenjivati didaktički koncept multiperspektivnosti, • određene teme, po mogućnosti, treba realizovati sa odgovarajućim sadržajima iz srodnih predmeta.

KORELACIJA SA DRUGIM PREDMETIMA

- Srpski jezik i književnost
- Geografija
- Sociologija sa pravima građana
- Građansko vaspitanje
- Verska nastava

HEMIJA

Prvi razred

Naziv predmeta:	HEMIJA
Godišnji fond časova:	34
Razred:	prvi

Ciljevi predmeta:

1. Razvoj funkcionalnog sistema hemijskog znanja kao podrške za izučavanje stručnih predmeta;
2. Razumevanje odnosa između strukture supstanci, njihovih svojstava kao i mogućnosti njihove primene;
3. Razumevanje prirodnih pojava i procesa i hemijskog pristupa u njihovom izučavanju;
4. Razvoj hemijske naučne pismenosti;
5. Prepoznavanje, razumevanje i primena hemijskih znanja u svakodnevnom životu i profesionalnom radu;
6. Razumevanje korisnosti od hemijske proizvodnje i za odabranu struku;
7. Razvoj sposobnosti za sagledavanje potencijalnih rizika, mogućnosti prevencije i mere zaštite pri hemijskim nezgodama u svakodnevnom životu i profesionalnom radu;
8. Razvoj odgovornog stava prema korišćenju supstanci u svakodnevnom životu i u profesionalnom radu;
9. Razvoj komunikativnosti i spremnosti za saradnju i timski rad;
10. Razvoj odgovornosti, sistematičnosti, preciznosti i pozitivnog stava prema učenju;
11. Razvoj svesti o sopstvenom znanju i potrebi za daljim profesionalnim napredovanjem.

TEMA	CILJ	ISHODI Po završetku teme učenik će biti u stanju da:	OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA	NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA
Struktura supstance	• Razumevanje korpuskularnog koncepta građe supstanci • Razumevanje odnosa između strukture supstanci i njihovih svojstava • Razumevanje uticaja međumolekulskih sila na fizička svojstva supstanci	• objasni elektroneutralnost atoma • razume pojam izotopa i primenu izotopa • razlikuje atom od jona • zna simbole elemenata i formule jedinjenja • objasni uzrok hemijskog vezivanja atoma • objasni tipove hemijskih veza • razlikuje jonsku vezu od kovalentne veze • razlikuje nepolarnu od polarne kovalentne veze • razume da svojstva hemijskih jedinjenja zavise od tipa hemijske veze • razume pojam relativne atomske mase i relativne molekulske mase • razume pojam količine supstance i povezanost količine supstance sa masom supstance • zna kvantitativno značenje simbola i formula	• Građa atoma, atomski i maseni broj. Relativna atomska masa • Hemijski simboli i formule • Hemijska veza (jonska i kovalentna veza). Relativna molekulska masa	Na početku teme, učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave, odnosno učenja, planom rada i načinom ocenjivanja. Oblici nastave Predmet se realizuje kroz sledeće oblike nastave: • teorijska nastava • demonstracioni ogledi Mesto realizacije nastave Teorijska nastava se realizuje u: • odgovarajućem kabinetu • specijalizovanoj učionici • učionici
Disperzni sistemi	• Razumevanje odnosa između kvalitativnog sastava disperznog sistema i njegovih svojstava • Razumevanje odnosa između kvantitativnog odnosa komponenti rastvora i njegovih svojstava • Sagledavanje značaja primene disperznih sistema u svakodnevnom životu i profesionalnom radu	• razume da su disperzni sistemi smeše više čistih supstanci • razlikuje disperznu fazu i disperzno sredstvo • objasni pojam homogene smeše • objasni vezu između veličina čestica rastvora i vrste rastvora • zna pojam i razume primenu aerosola, suspenzija, emulzija i koloida • razume uticaj temperature na rastvorljivost supstanci • izračuna maseni procentni sadržaj rastvora • razume pojam količinske koncentracije rastvora	• Disperzni sistemi • Rastvorljivost • Maseni procentni sadržaj rastvora • Količinska koncentracija rastvora demonstracioni ogledi: • pripremanje rastvora poznate količinske koncentracije • pripremanje rastvora poznatog masenog procentnog sadržaja • razmena energije između sistema i okoline rastvaranje amonijum-hlorida i natrijum-hidroksida u vodi	Preporuke za realizaciju nastave • neophodna predznanja ponoviti uz maksimalno angažovanje učenika • novo gradivo obraditi uvođenjem što više primera iz realnog života i podsticati učenike na razmišljanje i samostalno zaključivanje • u nastavi se izvode svi predviđeni demonstracioni ogledi, kako bi učenici razumeli značaj hemijskog eksperimenta kao primarnog izvora znanja i osnovnog metoda saznavanja u hemiji • nastavnik bira primere i demonstracione oglede u skladu sa potrebama struke • prilagoditi razmatranje kvantitativnog aspekta hemijskih reakcija potrebama obrazovnog profila • upućivati učenike na pretraživanje različitih izvora, primenom savremenih tehnologija za prikupljanje hemijskih podataka • ukazivati na korisnost i štetnost hemijskih proizvoda po zdravlje ljudi • ukazivati na povezanost hemije sa tehničko-tehnološkim, socio-ekonomskim i društvenim naukama Ocenjivanje Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz: • usmenu proveru znanja • pisanu proveru znanja Broj časova po temama • Struktura supstance (4) • Disperzni sistemi (3) • Hemijske reakcije (5) • Hemija elemenata i jedinjenja (20) • Hemijski aspekti zagađivanja životne sredine (2)
Hemijske reakcije	• Razumevanje koncepta održanja materije kroz principe održanja mase i energije • Razumevanje korpuskularnog koncepta u procesu odigravanja hemijskih reakcija	• razume da hemijska promena znači nastajanje novih supstanci, raskidanjem starih i stvaranjem novih hemijskih veza • razlikuje reakcije sinteze i analize • napiše jednačine za hemijske reakcije • primeni i koristi znanja iz stehiometrijskog izračunavanja na hemijskim jednačinama • razlikuje egzotermne i endotermne reakcije • zna faktore koji utiču na brzinu hemijske reakcije • razume značaj hemijske ravnoteže za procese iz svakodnevnog života • objasni pojam elektrolita • razume pojam jakih i slabih elektrolita • prikaže elektrolitičku disocijaciju kiselina, baza i soli hemijskim jednačinama • razlikuje kiselu, baznu i neutralnu sredinu na osnovu pH vrednosti rastvora	• Hemijske reakcije, hemijske jednačine i kvantitativni aspekt hemijskih reakcija • Toplotni efekti hemijskih reakcija • Brzina hemijske reakcije i hemijska ravnoteža • Elektroliti i elektrolitička disocijacija kiselina, baza i soli • pH vrednost demonstracioni ogledi: kretanje čestica kao uslov za hemijsku reakciju /reakcija između gasovitog amonijaka i gasovitog hlorovodonika/
Hemija elemenata i jedinjenja	• Razumevanje odnosa strukture supstanci i njihovih svojstava • Sagledavanje značaja primene elemenata i jedinjenja u profesionalnom radu i svakodnevnom životu • Razumevanje značaja i primene elemenata, jedinjenja i legura u tehničko-tehnološkim procesima	• razume periodičnu promenu svojstava elemenata u PSE • razlikuje metale, nemetale i metaloide • zna karakteristična svojstva nemetala: vodonika, kiseonika, azota, ugljenika, fosfora, sumpora, hlora i njihovih važnijih jedinjenja, kao i njihovog efekta na živi svet • zna karakteristična svojstva metala: natrijuma, kalijuma, magnezijuma, kalcijuma, aluminijuma i olova i njihovih važnijih jedinjenja, kao i njihovog efekta na živi svet • zna opšta svojstva prelaznih metala i njihovih jedinjenja i njihovu primenu u struci • objasni procese oksidacije i redukcije kao otpuštanja i primanja elektrona • razume šta je oksidacioni broj i kako se određuje oksidacioni broj atoma u molekulu • prepoznaje praktičan značaj elektrolize • prepoznaje primere korozije u okruženju • zna svojstva atoma ugljenika u organskim molekulima • poznaje klasifikaciju organskih jedinjenja (prema strukturi i vrsti hemijskih veza) • zna kako hemijska svojstva zavise od prirode hemijske veze • zna hemijska svojstva organskih jedinjenja koja imaju primenu u struci i svakodnevnom životu	• Pregled i opšte karakteristike elemenata 17, 16, 15, 14. i 13. grupe PSE • Pregled i opšte karakteristike elemenata 1. i 2. grupe PSE • Opšte karakteristike prelaznih elemenata i njihova praktična primena • Oksido-redukcioni procesi. Elektroliza i korozija • Ugljovodonici - izvor energije • Organska jedinjenja sa kiseonikom: alkoholi, karbonilna jedinjenja, karboksilne kiseline i estri • Ugljeni hidrati • Lipidi • Proteini. Enzimi • Vitamini demonstracioni ogledi: • reakcija magnezijuma i aluminijuma sa sirćetnom kiselinom • dejstvo sirćetne kiseline na predmete od bakra • pripremanje penušavih osvežavajućih pića • dokazivanje skroba rastvorom joda • rastvaranje skroba u toploj i hladnoj vodi • zgrušavanje proteina limunskom kiselinom
Hemijski aspekti zagađivanja životne sredine	• Razvoj odgovornog stava prema korišćenju supstanci u svakodnevnom životu i profesionalnom radu • Razumevanje i prosuđivanje načina odlaganja i uništavanja hemijskih zagađivača životne sredine	• razume i objasni štetno dejstvo nekih supstanci na životnu sredinu i zdravlje ljudi • zna najčešće izvore zagađivanja atmosfere, vode i tla • razume i objasni značaj prečišćavanja • razume značaj pravilnog odlaganja sekundarnih sirovina	• Zagađivanje atmosfere, vode i tla • Izvori zagađivanja • Prečišćavanje • Zaštita i odlaganje sekundarnih sirovina

KORELACIJA SA DRUGIM PREDMETIMA

- Ekologija i zaštita životne sredine
- Ishrana
- Zdravstvena kultura

EKOLOGIJA I ZAŠTITA ŽIVOTNE SREDINE

Drugi razred

Naziv predmeta:	EKOLOGIJA I ZAŠTITA ŽIVOTNE SREDINE
Godišnji fond časova:	32 časa
Razred:	drugi

Ciljevi predmeta:

1. Shvatanje odnosa čoveka i životne sredine;
2. Razumevanje strukture ekosistema i biosfere;
3. Shvatanje koncepta održivog razvoja;
4. Upoznavanje sa različitim oblicima zagađivanja životne sredine i njihovim uticajima na zdravlje čoveka.

TEMA	CILJ	ISHODI Po završetku teme učenik će biti u stanju da:	PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA	NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA
Osnovni pojmovi ekologije	• Shvatanje strukture ekosistema/biosfere i procesa koji se u njima odvijaju • Razumevanje značaja biodiverziteta za opstanak života na Zemlji	• definiše predmet istraživanja i značaj ekologije • objasni strukturu ekosistema • objasni procese koji se odigravaju u ekosistemu • analizira međusobne odnose organizama u lancima ishrane • objasni strukturu biosfere • analizira biogeohemijske cikluse u biosferi • utvrđuje značaj biodiverziteta za opstanak života na Zemlji	• Definicija, predmet istraživanja i značaj ekologije • Struktura ekosistema • Procesi koji se odigravaju u ekosistemu • Biodiverzitet • Biosfera kao jedinstveni ekološki sistem Zemlje	Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave, odnosno učenja, planom rada i načinima evidentiranja i ocenjivanja. Oblici nastave Predmet se realizuje kroz kombinaciju različitih oblika nastavnog rada i vrsta nastave (didaktičkih modela). Mesto realizacije nastave Kabinet za biologiju, biološka radionica, univerzalna učionica, adekvatni objekti izvan školskog kompleksa, priroda. Ocenjivanje Evidentiranje i ocenjivanje učenika (putem usmene i pisane provere znanja, testiranja, izrade prezentacija i projekata, organizovanje i učestvovanje u debatama). Okvirni broj časova po temama • osnovni pojmovi ekologije (5 časova) • životna sredina i održivi razvoj (18 časova) • ekološka kultura (9 časova)
Životna sredina i održivi razvoj	• Upoznavanje sa izvorima i vrstama zagađivanja životne sredine • Razumevanje koncepta održivog razvoja • Razumevanje značaja različitih oblika zaštite i unapređivanja životne sredine • Postojanje svesti o posledicama globalnih klimatskih promena	• navede izvore zagađivanja životne sredine • analizira vrste zagađivanja svog neposrednog okruženja • proceni posledice zagađivanja životne sredine • objasni značaj održivog razvoja • navede oblike energetske efikasnosti • navede uzroke nestajanja biljnih i životinjskih vrsta na teritoriji Srbije • ispolji odgovoran odnos prema domaćim životinjama, kućnim ljubimcima, oglednim životinjama, krznašicama i ostalim ugroženim životinjskim i biljnim vrstama • proceni posledice globalnih klimatskih promena	• Izvori zagađivanja životne sredine • Posledice zagađivanja životne sredine • Zaštita životne sredine i održivi razvoj • Globalne promene u životnoj sredini i njihove posledice
Ekološka kultura	• Razumevanje značaja održavanja lične higijene i higijene životnog i radnog prostora • Shvatanje značaja pravilne upotrebe proizvoda • Razumevanje različitih uticaja na zdravlje čoveka	• objasni značaj održavanja lične higijene, higijene životnog i radnog prostora • razlikuje aditive opasne po zdravlje • objasni značaj upotrebe proizvoda u skladu sa deklaracijom i uputstvom u cilju očuvanja sopstvenog zdravlja i zaštite životne sredine • proceni značaj upotrebe biorazgradive ambalaže • objasni načine i značaj odlaganja otpada • analizira uticaje stresa, buke, psihoaktivnih supstanci, brze hrane i fizičke aktivnosti na zdravlje čoveka	• Uređenje životnog i radnog prostora • Potrošačka kultura • Upotreba GM hrane • Uticaj savremenog načina života na zdravlje čoveka

KORELACIJA SA DRUGIM PREDMETIMA

- Hemija
- Geografija
- Zdravstvena kultura

GEOGRAFIJA

Prvi razred

Naziv predmeta:	GEOGRAFIJA
Godišnji fond časova:	34
Razred:	prvi

Ciljevi predmeta:

1. Uočavanje i shvatanje korelativnih odnosa između geografije i drugih prirodnih i društvenih nauka;
2. Sticanje novih aktuelnih znanja o položaju, mestu i ulozi Srbije na Balkanskom poluostrvu i jugoistočnoj Evropi;
3. Sticanje novih i produbljenih znanja i objašnjenja o savremenim geografskim pojavama, objektima i procesima na teritoriji Republike Srbije;
4. Sticanje novih aktuelnih znanja o porastu, kretanjima, strukturnim promenama i teritorijalnom razmeštaju stanovništva;
5. Razumevanje aktuelne geografske stvarnosti naše zemlje i savremenog sveta;
6. Razvijanje osećanja pripadnosti svojoj naciji kao delu integralnog sveta, izgradnja i negovanje nacionalnog i kulturnog identiteta u multietničkom, multikulturalnom i multijezičkom svetu;
7. Osposobljavanje učenika da primenjuju geografsko znanje i veštine u daljem obrazovnom i profesionalnom razvoju;
8. Osposobljavanje učenika za odgovorno ophođenje prema sebi i okruženju i za aktivno učestvovanje u zaštiti, obnovi i unapređivanju životne sredine.

TEMA	CILJ	ISHODI Po završetku teme učenik će biti u stanju da:	OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA	NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA
Uvod	• Sticanje znanja o predmetu proučavanja, podeli, značaju i mestu geografije u sistemu nauka • Uočavanje i shvatanje korelativnih odnosa između geografije i drugih prirodnih i društvenih nauka	• definiše predmet izučavanja, značaj, razvoj i mesto geografije u sistemu nauka • razlikuje prirodne i društvene elemente geografskog prostora i shvata njihove uzajamne uzročno-posledične veze i odnose • odredi mesto geografije u sistemu nauka • prepozna značaj i praktičnu primenu geografskih saznanja	• Predmet proučavanja, podela i mesto geografije u sistemu nauka	Na početku teme učenike treba upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja Oblici nastave Predmet se realizuje kroz sledeće oblike nastave: teorijska nastava (34 časa) Mesto realizacije nastave Teorijska nastava se realizuje u učionici Preporuke za realizaciju nastave • korišćenje savremenih elektronskih pomagala, • analognih i digitalnih geografskih karata različitog razmera i sadržaja • korišćenje informacija sa Interneta • korišćenje interaktivnih metoda rada • korišćenje geografskih i istorijskih karata, opštih i tematskih • korišćenje pisanih izvora informacija (knjige, statistički podaci, časopisi...) Ocenjivanje Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz: praćenje ostvarenosti ishoda • testovi znanja Okvirni broj časova po temama • uvod (najmanje 2 časa) • savremene komponente geografskog položaja Srbije (najmanje 3 časa) • prirodni resursi Srbije i njihov ekonomsko geografski značaj (najmanje 6 časova) • stanovništvo i naselja Srbije (najmanje 5 časova) • privreda Srbije (najmanje 2 časa) • regionalne celine Srbije (najmanje 10 časova) • Srbija i savremeni procesi u Evropi i svetu (najmanje 6 časova)
Savremene komponente geografskog položaja Srbije	• Proširivanje znanja o položaju, mestu i ulozi Srbije na Balkanskom poluostrvu i jugoistočnoj Evropi • Uočavanje opštih geografskih karakteristika sagledavanjem složenih društveno - ekonomskih procesa i promena u jugoistočnoj Evropi na Balkanskom poluostrvu i u našoj državi.	• definiše pojam i funkcije državnih granica, razume državno uređenje Srbije i poznaje državna obeležja: grb, zastavu, himnu • objašnjava na karti položaj i veličinu teritorije Srbije uz kratak opis bitnih karakteristika granica sa susednim zemljama • definiše pojam jugoistočna Evropa, locira na karti Balkansko poluostrvo i identifikuje njegove opšte geografske karakteristike: fizičke, kulturne i demografske • analizira promene na političkoj karti Balkanskog poluostrva: nastanak i raspad Jugoslavije, stvaranje novih država i oblici njihove saradnje • uočava prednosti i nedostatke geografskog položaja Srbije	• Površina, granice, državno uređenje i državna obeležja Srbije • Savremene komponente geografskog položaja Srbije
Prirodni resursi Srbije i njihov ekonomsko geografski značaj	• Sticanje novih i produbljenih znanja o prirodi Srbije i njenom uticaju na život i privredne delatnosti ljudi • Sagledavanje fizičko-geografskih komponenata prostora Srbije i razumevanje njihovog značaja za život ljudi i mogućnosti razvoja privrede	• odredi u geološkom sastavu Srbije zastupljenost stena različite starosti, sastava i porekla značajnih za pojavu ruda i minerala • locira u okviru geotektonske strukture Srbije velike celine: Srpsko-makedonsku masu, Karpato-balkanide, Unutrašnje dinaride, Centralne dinaride i Panonsku depresiju i objasni njihov postanak (delovanje unutrašnjih tektonskih i spoljašnjih sila) • identifikuje osnovne makro-celine reljefa Srbije: Panonski basen i Planinsku oblast • odredi Planinsku oblast i pregled gromadnih, karpatsko-balkanskih, dinarskih planina i većih kotlina • objasni elemente i faktore klime, razlikuje klimatske tipove u Srbiji i njihove odlike • napravi pregled vodnog bogatstva Srbije: odredi na karti razvođa slivova, objasni postanak, podelu i značaj jezera i termomineralnih voda • zaključuje o ekonomskom značaju voda za snabdevanje naselja, navodnjavanje, proizvodnju hidroenergije, plovidbu, ribarstvo i turizam • diskutuje o zagađivačima, posledicama i merama zaštite • poznaje uticaj fizičko-geografskih faktora na formiranje tipova vegetacije i raznovrsnost životinjskog sveta panonske i planinske oblasti Srbije • definiše pojam prirodne sredine, predmet proučavanja zaštite prirode, značaj zaštite i unapređivanja prirode • navede elemente prirodne sredine, zagađivače vode, vazduha, zemljišta; posledice zagađivanja i mere zaštite • prepozna pojave štetne po svoje prirodno i kulturno okruženje i aktivno učestvuje u njihovoj zaštiti, obnovi i unapređivanju • definiše: park prirode, predeo izuzetnih odlika, rezervat prirode, spomenik prirode i prirodne retkosti	• Reljef Srbije • Klima, biljni i životinjski svet (odlike i značaj) • Vode i vodni resursi, sastav i karakter tla • Zaštićena prirodna dobra u Srbiji i zaštita, očuvanje i unapređivanje prirode
Stanovništvo i naselja Srbije	• Proširivanje znanja o demografskom razvoju i rasporedu stanovništva u Srbiji • Uočavanje demografskih problema i mogućnosti njihovog prevazilaženja za sveukupni društveno-ekonomski razvitak naše zemlje • Formiranje svesti o negovanju nacionalnog i kulturnog identiteta	• opiše antropogeografska obeležja i istorijsko-geografski kontinuitet naseljavanja Srbije • objasni kretanje stanovništva i teritorijalni razmeštaj stanovništva u Srbiji • ukaže na promenu broja stanovnika Srbije i navede faktore koji uslovljavaju promene stanovništva • uz pomoć grafičkih metoda analizira osnovne demografske odlike; da ih objašnjava, vrši predviđanja i izvodi zaključke. • definiše pojmove: natalitet, mortalitet i prirodni priraštaj. • definiše pojam migracije i razlikuje tipove i vidove migracija • objasni strukturu stanovništva u Srbiji (biološka, ekonomska, socijalna, nacionalna) • razlikuje pojmove: nacionalnog, etničkog i kulturnog identiteta • izgradi stav o jednakim pravima ljudi bez obzira na rasnu, nacionalnu, versku i drugu pripadnost • objasni demografske probleme i populacionu politiku u Srbiji • objasni radne migracije u evropske zemlje i imenuje države i gradove u kojima ima našeg stanovništva • objasni iseljavanje našeg stanovništva na vanevropske kontinente • razlikuje faze u iseljavanju Srba u prekookeanske zemlje • imenuje države i gradove u kojima živi naše stanovništvo	• Antropogeografska obeležja Istorijsko-geografski kontinuitet naseljavanja Srbije • Kretanje i teritorijalni razmeštaj stanovništva (natalitet, mortalitet i prirodni priraštaj) • Migracije. Pojam, značaj, tipovi i vidovi • Struktura stanovništva: biološka, ekonomska, socijalna, nacionalna (etnička i verska) • Demografski problemi i populaciona politika u Srbiji • Postanak, razvoj i razmeštaj naselja Srbije • Podela naselja. Seoska, gradska, prigradska i privremena
Privreda Srbije	• Proširivanje i produbljivanje znanja o privredi Srbije i njenim osnovnim karakteristikama	• analizira uticaj prirodnih i društvenih činioca na uslovljenost razvoja i razmeštaja privrede Srbije i grupiše grane privrede po sektorima • analizira uticaj prirodnih i društvenih faktora na razvoj turizma, definiše i navede podelu turizma	• Osnovne karakteristike privrede Srbije i mesto turizma i njoj
Regionalne celine Srbije	• Sticanje i proširivanje geografskih znanja o regionalnim celinama Srbije i sagledavanje njihovih specifičnosti	• definiše pojam regije i napravi kartografski pregled regionalnih celina Srbije • locira na karti Srbije granice Vojvodine i njenih predeonih celina i prepozna njene prirodne i društvene odlike • potvrdi na karti Srbije granice Šumadije i Pomoravlja i navede njihove prirodne i društvene odlike • prepozna na karti Srbije granice Zapadne Srbije i opiše njene prirodne i društvene odlike • pokaže na karti Srbije Starovlaško-rašku visiju uz analizu njenih prirodnih i društvenih odlika • locira na karti Srbije granice Istočne Srbije i navede njene prirodne i društvene odlike • prepozna na karti Srbije granice Južnog Pomoravlja i prepozna njegove prirodne i društvene odlike • potvrdi na karti Srbije granice Kosova i Metohije i diskutuje o njegovim prirodnim i društvenim odlikama	• Vojvodina • Šumadija i Pomoravlje (zapadno i veliko) • Zapadna Srbija • Starovlaško-raška visija • Istočna Srbija • Južno Pomoravlje • Kosovo i Metohija
Srbija i savremeni procesi u Evropi i Svetu	• Sticanje znanja o savremenim političkim i ekonomskim procesima u Evropi i svetu koji su uslov za napredak svih zemalja i naroda Stvaranje realne slike o Srbiji u svetskim razmerama i savremenim međunarodnim procesima	• definiše pojmove: proces integracije, demokratska regionalizacija, globalizacija • objasni ekonomske integracije na Balkanu i u jugoistočnoj Evropi i poznaje miroljubivu politiku Srbije u međunarodnim okvirima i na Balkanu • opiše istorijat razvoja, navede ciljeve i definiše probleme unutar Unije • objasni uslove koje Srbija treba da ispuni da bi postala ravnopravna članica zajednice • opiše istorijat razvoja UN, navede ciljeve i strukturu organizacije i obrazloži privrženost Srbije UN • definiše pojam globalizacije i razlikuje političke, teritorijalne, ekonomske, kulturne i druge vidove globalizacije	• Saradnja Srbije sa drugim državama i međunarodnim organizacijama • Evropska unija - osnivanje, članice, ciljevi, problemi, fondovi i njihova pristupačnost • Ujedinjene nacije. Struktura i međunarodni značaj. Srbija i UN • Globalizacija kao svetski proces

KORELACIJA SA DRUGIM PREDMETIMA

- Srpski jezik i književnost
- Istorija
- Ekonomika turističkih i ugostiteljskih preduzeća
- Turistička geografija
- Preduzetništvo
- Građansko vaspitanje
- Verska nastava

SOCIOLOGIJA SA PRAVIMA GRAĐANA

Treći razred

Naziv predmeta:	SOCIOLOGIJA SA PRAVIMA GRAĐANA
Godišnji fond časova:	30
Razred:	treći

Ciljevi predmeta:

1. Osposobljava učenika za život u društvu izloženom stalnim promenama i izazovima koje donosi razvoj savremenog društva;
2. Razvijaju sposobnost, kod učenika, za ulogu odgovornog građanina, za život u demokratski uređenom i humanom društvu;
3. Unaprede učeničke sposobnosti za sve oblike komunikacije, dijaloga i iskazivanja argumentovanog stava.

TEMA	CILJ	ISHODI Po završetku teme učenik će biti u stanju da:	PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA	NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA
Struktura i organizacija društva	Upoznavanje sa funkcionisanjem, strukturom i organizacijom društva	• shvati strukturu i organizaciju društva • objasni ulogu društvenih grupa s posebnim osvrtom na brak i porodicu • shvati društvenu podelu rada • objasni uzroke društvenog raslojavanja • navede društvene ustanove i društvene organizacije i napravi razliku između njih razlikuje osobenosti seoskog i gradskog stanovništva	• Pojam i elementi društva • Društvene grupe • Brak i porodica • Društvena podela rada • Društveno raslojavanje • Društvene ustanove i organizacije • Naselja i stanovništvo	• Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja. Oblici nastave Predmet se realizuje kroz sledeće oblike nastave: • teorijska nastava (30 časova) Mesto realizacije nastave • Teorijska nastava se realizuje u učionici Preporuke za realizaciju nastave • Koristiti aktuelne primere iz štampe i drugih medija relevantne za predmet • Koristiti Ustav i relevantne zakone u zavisnosti od sadržaja koji se obrađuje Ocenjivanje Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz: 1. praćenje ostvarenosti ishoda 2. testove znanja Okvirni broj časova po temama • Struktura i organizacija društva (8 časova) • Ustav i pravna država u Srbiji (4 časa) • Država i politika (4 časa) • Građanin i njegova prava i slobode u Srbiji (4 časa) • Srbija kao država, autonomija i lokalna samouprava (2 časa) • Kultura i društvo (5 časova) • Društvene promene i razvoj društva (3 časa)
Država i politika	• Upoznavanje sa Ustavom Republike Srbije, njegovim istorijskim pretečama i pravosudnim sistemom Republike Srbije	• shvati značaj ustava kao najvišeg pravnog akta • razlikuje ustav od zakona • napravi pregled razvoja ustavnosti u Srbiji • razlikuje ustavnost i zakonitost • uoči značaj vladavine prava i pravne države • zna osnovne odredbe Ustava Republike Srbije • shvati funkcionisanje pravosudnog sistema Republike Srbije • razlikuje vrste sudskih postupaka	• Značenje Ustava Republike Srbije • Principi ustavnost i zakonitosti • Ustavni sud • Redovni sudovi
Građanin i njegova prava i slobode	• Upoznavanje sa politikom kao veštinom upravljanja društvom • Osposobljavanje za demokratsko mišljenje • Upoznavanje sa funkcionisanjem državnih institucija i organa vlasti	• opiše ulogu politike u društvu • objasni pojam, razvoj i oblike suverenosti i demokratije • zna državne simbole i elemente državnosti • razlikuje zakonodavnu, izvršnu i sudsku vlast • razlikuje udruženja građana i političke partije • prepozna ideološke razlike partija i podelu na levicu, desnicu i centar • shvati izborni postupak i konstituisanje skupštine i vlade • razlikuje državne organe vlasti	• Suverenost naroda i građani • Oblici neposredne demokratije • Višepartijski sistem • Izbori • Skupština • Organi vlasti
Srbija kao država, autonomija i lokalna samouprava	• Bogaćenje znanja o ljudskim pravima i slobodama i o ulozi pojedinca u društvenom i političkom životu	• shvati ljudska prava i slobode i svoj položaj u društvu • zna na koji način se štite prava i slobode građana	• Političke slobode i prava građana • Ekonomske slobode i prava građana • Lične slobode i prava građana • Ostale slobode i prava građana • Zaštita ustavom garantovanih prava i sloboda
Ustav i pravna država u Republici Srbiji	• Obogaćivanje znanja o državnosti Republike Srbije poređenjem tradicije i sadašnjeg stanja • Razvijanje znanja o autonomiji i lokalnoj samoupravi	• poredi sadašnje stanje i tradiciju državnosti i ustavnosti u Srbiji • razlikuje autonomiju i lokalnu samoupravu • razume funkcionisanje lokalne samouprave	• Srbija, njena državnost i ustavotvorna vlast (tradicija i sadašnje stanje) • Oblici autonomije • Demokratska lokalna samouprava
Kultura i društvo	• Razvijanje znanja o kulturnim tekovinama	• uoči razliku i sličnosti između kulture i civilizacije • shvati nastanak religije i religijskog mišljenja • identifikuje monoteističke religije i objasni specifičnosti hrišćanstva • razlikuje običaj i moral • shvati razliku između umetnosti, masovne kulture, podkulture, šunda i kiča	• Pojam kulture i civilizacije • Religija • Nastanak religijskog mišljenja • Monoteističke religije • Hrišćanstvo • Običaj i moral • Umetnost • Masovna kultura
Društvene promene i razvoj društva	• Osposobljavanje za život u društvu izloženom stalnim promenama i izazovima koje donosi razvoj savremenog društva • Sticanje znanja o horizontalnoj i vertikalnoj pokretljivosti društva	• identifikuje društvene promene • zna osnovne karakteristike horizontalne i vertikalne pokretljivosti • prepozna društveni razvoj • formira stav prema savremenim tendencijama u razvoju globalnog društva	• Pojam i vrste društvenih promena • Društvena pokretljivost • Društveni razvoj

KORELACIJA SA DRUGIM PREDMETIMA

- Istorija

A2: OBAVEZNI STRUČNI PREDMETI

ZDRAVSTVENA KULTURA

1. OSTVARIVANJE OBRAZOVNO-VASPITNOG RADA - OBLICI I TRAJANJE

RAZRED	NASTAVA				PRAKSA	UKUPNO
RAZRED	Teorijska nastava	Vežbe	Praktična nastava	Nastava u bloku	PRAKSA	UKUPNO
I	68					68

2. CILJEVI PREDMETA

- Sticanje znanja o osnovnim principima savremene zaštite zdravlja, preventivnim aktivnostima koje su najefikasnije u zaštiti zdravlja stanovništva;
- Sticanje znanja o higijenskim principima na osnovu kojih učenici formiraju pozitivan stav sa ciljem da se usvoji i uvek primenjuje zdravo ponašanje - zdrav stil življenja, kao osnova za očuvanje zdravlja;
- Sticanje znanja i usvajanje veština o ukazivanju neodložne pomoći životno ugroženim licima u nepredviđenim zadesnim situacijama.

3. NAZIV I TRAJANJE MODULA

Razred:

prvi

Red. br.	NAZIV MODULA	Trajanje modula (časovi)
1.	Lična higijena i higijena fizičke kulture	19
2.	Mentalna higijena	10
3.	Higijena ishrane	9
4.	Komunalna higijena	7
5.	Higijena rada	7
6.	Osnove prve pomoći	16

1. CILJEVI, ISHODI, OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI I NAČIN OSTVARIVANJA MODULA

Naziv modula:	Lična higijena i higijena fizičke kulture
Trajanje modula:	19 časova

CILJEVI MODULA

ISHODI MODULA
Po završetku modula učenik će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA

PREPORUČENE AKTIVNOSTI I NAČIN OSTVARIVANJA MODULA

• Usvajanje odgovornosti i doslednosti prema ličnom zdravlju i zdravlju drugih;
• Sticanje znanja o značaju koji lična higijena ima za očuvanje i unapređenje zdravlja;
• Sticanje znanja o bolestima koje se prenose polnim kontaktom;
• Sticanje znanja o primeni kontraceptivnih sredstava;
• Sticanje znanja o uticaju atmosferskih faktora, vode i fizičke aktivnosti na očuvanju i unapređenju zdravlja.

• navede definiciju zdravlja SZO;
• objasni pojam duševnog i telesnog zdravlja;
• navede faktore koji utiču na zdravlje;
• objasni značaj redovnog lekarskog pregleda;
• održava ličnu higijenu;
• odabere zdravstveno ispravna sredstva za održavanje lične higijene;
• odabere i upotrebi odgovarajuću zaštitu od bolesti koje se prenose polnim kontaktom;
• odabere i upotrebi odgovarajuće kontraceptivno sredstvo;
• odabere adekvatnu odeću i obuću;
• koristi blagodeti vode, vazduha i sunčevog zračenja u cilju unapređenja zdravlja;
• primeni mere kojima se štiti od nepovoljnog dejstva sunčevog zračenja;
• usvoji i planira dnevne fizičke aktivnosti kao deo zdravog stila života.

• Definicija zdravlja, koncept zdravlja;
• Značaj i principi održavanja higijene kože, sluzokože i adneksa;
• Higijenski zahtevi sredstava za održavanje lične higijene;
• Bolesti koji nastaju usled nepravilnog održavanja lične higijene;
• Anatomija i fiziologija polnih organa;
• Polno prenosive bolesti;
• Sida;
• Zdravstveni aspekti kontracepcije i primene kontraceptivnih sredstava;
• Higijenski i zdravstveni značaj odeće i obuće;
• Uloga sunčevog zračenja, vode, vazduha i fizičke aktivnosti u očuvanju i unapređenju zdravlja;
• Fizička aktivnost kao mera prevencije oboljenja u različitim životnim dobima.

Na početku modula učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.

Realizacija nastave
Modul se realizuje kroz:
• teorijsku nastavu (19 časova)

Mesto realizacije nastave
• učionica

Preporuke za realizaciju nastave
• aktivna nastava;
• demonstracija;
• rad u grupama.

Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
• praćenje ostvarenosti ishoda;
• testove znanja;
• aktivnost na času.

Naziv modula:	Mentalna higijena
Trajanje modula:	10 časova

CILJEVI MODULA

ISHODI MODULA
Po završetku modula učenik će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA

PREPORUČENE AKTIVNOSTI I NAČIN OSTVARIVANJA MODULA

• Sticanje znanja o značaju očuvanja mentalnog zdravlja i upoznavanje sa faktorima koji mogu da naruše mentalno zdravlje;
• Sticanje znanja o rizičnom ponašanju dece i adolescenata;
• Sticanje znanja o bolestima zavisnosti i njihovoj prevenciji.

• primeni mere kojima se prilagođava uticajima sredine i deluje kao stabilna i zrela ličnost;
• primeni mere kojima se odupire faktorima koji narušavaju mentalno zdravlje;
• primeni mere koje podižu nivo psihičke kondicije;
• usvoji zdrav stil života, što znači da ne postane zavisan od nikotina, alkohola i opojnih droga.

• Mentalno zdravlje, odnos telesnog i mentalnog zdravlja, faktori koji utiču na mentalno zdravlje;
• Specifičnosti mentalnog zdravlja kod dece i omladine;
• Stres;
• Bolesti zavisnosti: pušenje, narkomanija i alkoholizam;
• Prevencija bolesti zavisnosti: pušenje, narkomanija i alkoholizam.

Na početku modula učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.

Realizacija nastave
Modul se realizuje kroz:
• teorijsku nastavu (10 časova)

Mesto realizacije nastave
• učionica

Preporuke za realizaciju nastave
• aktivna nastava;
• demonstracija;
• grupni rad.

Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
• praćenje ostvarenosti ishoda;
• testove znanja;
• aktivnost na času.

Naziv modula:	Higijena ishrane
Trajanje modula:	9 časova

CILJEVI MODULA

ISHODI MODULA
Po završetku modula učenik će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA

PREPORUČENE AKTIVNOSTI I NAČIN OSTVARIVANJA MODULA

• Sticanje znanja o pravilnoj ishrani;
• Sticanje znanja o posledicama nepravilne ishrane.

• objasni ulogu hranljivih materija u organizmu;
• objasni principe pravilne ishrane;
• primeni piramidu ishrane;
• navede posledice nepravilne ishrane;

• Fiziologija ishrane;
• Principi pravilne ishrane i piramida ishrane;
• Poremećaji ponašanja u ishrani;
• Bolesti prouzrokovane nepravilnom ishranom.

Na početku modula učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.

Realizacija nastave
Modul se realizuje kroz:
• teorijsku nastavu (9 časova)

Mesto realizacije nastave
• Učionica

Preporuke za realizaciju nastave
• aktivna nastava;
• demonstracija;
• grupni rad.

Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
• praćenje ostvarenosti ishoda;
• testove znanja;
• aktivnost na času.

Naziv modula:	Komunalna higijena
Trajanje modula:	7 časova

CILJEVI MODULA

ISHODI MODULA
Po završetku modula učenik će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA

PREPORUČENE AKTIVNOSTI I NAČIN OSTVARIVANJA MODULA

• Sticanje znanja o pozitivnim i negativnim uticajima spoljne sredine na zdravlje;
• Sticanje znanja o značaju vode za piće, zemljišta, atmosfere, aerozagađenja i otpadnih materija;
• Sticanje znanja o zračenjima u životnoj sredini.

• navede kako vlaga, atmosferski pritisak, kretanje vazduha i temperatura utiču na zdravlje;
• navede kako aerozagađenje dovodi do nastanka bolesti;
• opiše značaj higijenski ispravne vode za piće i bolesti koje se povezuju sa zagađenjem vode;
• navede metode prečišćavanja vode;
• navede metode higijenskog uklanjanja otpadnih materija;
• odlaže materijal za reciklažu u zavisnosti od porekla.

• Sastav atmosfere i aerozagađenje;
• Higijenski, epidemiološki, ekološki i zdravstveni značaj vode za piće;
• Sastav zemljišta, kruženje materije i mere zaštite zemljišta od zagađenja;
• Zračenja u životnoj sredini;
• Higijenski zahtevi odlaganja otpadnih materija i voda;
• Reciklaža i njen značaj za održivi razvoj.

Na početku modula učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.

Realizacija nastave
Modul se realizuje kroz:
• teorijsku nastavu (7 časova)

Mesto realizacije nastave
• Učionica

Preporuke za realizaciju nastave
• aktivna nastava;
• demonstracija;
• grupni rad.

Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
• praćenje ostvarenosti ishoda;
• testove znanja;
• aktivnost na času.

Naziv modula:	Higijena rada
Trajanje modula:	7 časa

CILJEVI MODULA

ISHODI MODULA
Po završetku modula učenik će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA

PREPORUČENE AKTIVNOSTI I NAČIN OSTVARIVANJA MODULA

• Sticanje znanja o dejstvu štetnih noksi i drugih faktora u radnoj sredini koji dovode do narušavanja zdravlja;
• Sticanje znanja o prevenciji profesionalnih oboljenja i traumatizma.

• navede faktore i štetne nokse koje utiču na zdravlje u radnoj sredini;
• objasni posledice delovanja štetnih faktora u radnoj sredini;
• opiše značaj umora, zamora i premora kod pojedinih vrsta rada;
• primeni higijenske metode za obnavljanje radne sposobnosti;
• primeni preventivne mere u cilju očuvanja zdravlja i sprečavanja profesionalnih bolesti i profesionalnog traumatizma.

• Uticaj radne sredine i procesa rada na zdravlje;
• Podela i značaj štetnih noksi radne sredine;
• Pojava umora, zamora i premora kod pojedinih vrsta poslova i higijenske metode za obnavljanje radne sposobnosti;
• Higijenski zahtevi rada za omladinu, žene, invalide i stara lica;
• Sanitarno-higijenski nadzor uslova u radnoj sredini;
• Sanitarno-higijenski nadzor zaposlenih;
• Prevencija profesionalnih oboljenja i profesionalnog traumatizma.

Na početku modula učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.

Realizacija nastave
Modul se realizuje kroz:
• teorijsku nastavu (7 časova)

Mesto realizacije nastave
• Učionica

Preporuke za realizaciju nastave
• aktivna nastava;
• demonstracija;
• grupni rad.

Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
• praćenje ostvarenosti ishoda;
• testove znanja;
• aktivnost na času.

Naziv modula:	Osnove prve pomoći
Trajanje modula:	16 časova

CILJEVI MODULA

ISHODI MODULA
Po završetku modula učenik će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA

PREPORUČENE AKTIVNOSTI I NAČIN OSTVARIVANJA MODULA

• Usvajanje veština za pružanje pomoći licima u besvesnom stanju;
• Sticanje znanja o kardiopulmonalnoj reanimaciji i usvajanje veština u tehnici oživljavanja;
• Usvajanje veština za praktično pružanje prve pomoći kod krvarenja, rana i povreda zglobno-koštanog sistema;
• Sticanje znanja o povredama izazvanim fizičkim, hemijskim i biološkim faktorima.

• definiše prvu pomoć i razume njen značaj;
• utvrdi stanje svesti, utvrdi postojanje disanja, utvrdi postojanje srčanog rada;
• prepozna različite nivoe poremećaja svesti i zbrine p/o na odgovarajući način (somnolencija, sopor, koma);
• postavi p/o u bočni relaksirajući položaj;
• prepozna prestanak disanja i rada srca;
• izvodi kardiopulmonalnu reanimaciju;
• zaustavi krvarenje različitim metodama;
• pravilno zbrine ranu;
• prepozna znake povreda zglobova i kostiju;
• izvrši imobilizaciju pojedinih telesnih segmenata;
• prepozna različite termičke povrede i na odgovarajući način zbrine različite termičke povrede;
• pruži adekvatnu prvu pomoć kod povreda elektricitetom;
• prepozna hemijska oštećenja organizma i zbrine ih na adekvatan način;
• pruži prvu pomoć kod bioloških povreda.

• Pojam, ciljevi, zadaci i značaj prve pomoći;
• Pojam, uzroci i klasifikacija poremećaja svesti;
• Pojam i ciljevi kardiopulmonalne reanimacije;
• Krvarenja - vrste i posledice i metode privremene hemostaze;
• Rane i postupak sa ranama;
• Imobilizacija - pojam, ciljevi, pravila imobilizacije i sredstva za imobilizaciju;
• Povrede izazvane dejstvom visoke temperature na organizam: toplotni udar, sunčanica, opekotine;
• Povrede elektricitetom: povrede električnom strujom i udar groma;
• Hemijske opekotine;
• Trovanje alkoholom, lekovima i psihoaktivnim supstancama;
• Biološke povrede: ujed zmija i drugih životinja, ubodi insekata (pčela, osa, stršljen, škorpion, pauk, krpelj);
• Alergijske reakcije.

Na početku modula učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.

Realizacija nastave
Modul se realizuje kroz:
• teorijsku nastavu (16 časova)

Mesto realizacije nastave
• kabinet
• učionica

Preporuke za realizaciju nastave
• značaj blagovremeno pružene prve pomoći ilustrovati sa što više primera;
• prikazati učenicima film sa ovom tematikom;
• organizovati rad u parovima ili grupi;
• aktivna nastava;
• demonstracija;
• grupni rad.

Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
• usmeno izlaganje;
• testove znanja;
• aktivnost na času;
• praćenje rada;
• samostalni rad;
• praćenje ostvarenosti ishoda.

5. KORELACIJA SA DRUGIM PREDMETIMA, ODNOSNO MODULIMA

- Biologija;
- Hemija;
- Fizika.

OSNOVE TURIZMA I UGOSTITELJSTVA

Prvi razred

Naziv predmeta:	OSNOVE TURIZMA I UGOSTITELJSTVA
Godišnji fond časova:	68 časova
Razred:	prvi

Ciljevi predmeta

- Razumevanje teorijskih osnova, osnovnih principa i organizacije turizma;
- Shvatanje turističke industrije kroz međuzavisnosti različitih sektora;
- Upoznavanje učenika sa delatnošću ugostiteljstva, njegovim karakteristikama i značajem.

TEMA	CILJEVI	ISHODI Po završetku teme učenik će biti u stanju da:	PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA	NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA
Pojmovne osnove turizma	• Upoznavanje učenika sa osnovnim pojmovima iz turizma.	• navodi definiciju pojmova: turizam, turista, poslovni putnik, turistička destinacija, turističko mesto, turistička regija; • opisuje ljudske potrebe; • opisuje turističke potrebe i motive.	• Pojam, značaj i zadaci turizma; • Kategorije potrošača u turizmu • Osnovne karakteristike turizma kao prostornog, socijalnog i ekonomskog fenomena • Turističke potrebe i motivi • Savremeni potrošač i njegove potrebe • Pojam turističke destinacije, mesta i regije.	Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja. Realizacija nastave: Predmet se realizuje kroz: • teorijsku nastavu Mesto realizacije nastave • Teorijska nastava se realizuje u učionici, odgovarajućem kabinetu ili ugostiteljsko-turističkom preduzeću, školskoj radionici Preporuke za realizaciju nastave • preporučuju se posete stručnim sajmovima i izložbama Ocenjivanje Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz: • praćenje ostvarenosti ishoda • testove znanja Okvirni broj časova po temama • Pojmovne osnove turizma (6 časova) • Oblici, vidovi i funkcije turizma (6 časova) • Turističko tržište (8 časova) • Novi trendovi u turizmu (8 časova) • Ugostiteljstvo (5 časova) • Usluge u ugostiteljstvu (5 časova) • Ugostiteljske poslovne jedinice (20 časova) • Kadrovi u ugostiteljstvu (5 časova) • Uzanse u ugostiteljstvu (5 časova)
Oblici, funkcije i vidovi turizma	• Upoznavanje učenika sa vidovima, oblicima i funkcijama savremenog turizma.	• razlikuje oblike turizma; • opisuje vidove turizma; • poznaje karakteristike vidova turizma; • navodi funkcije turizma; • opisuje funkcije turizma; • razlikuje privredne i neprivredne funkcije turizma.	• Oblici turizma; • Vidovi turizma; • Pojam funkcija turizma; • Funkcije turizma.
Turističko tržište	• Upoznavanje učenika sa karakteristikama turističkog tržišta	• definiše turističko tržište; • poznaje karakteristike turističkog tržišta; • definiše turističku tražnju; • opisuje specifičnosti turističke tražnje; • definiše turistički promet • definiše turističku ponudu; • opisuje specifičnosti turističke ponude; • razlikuje faktore ponude i tražnje.	• Pojam i karakteristike turističkog tržišta; • Pojam i karakteristike turističke ponude; • Pojam i karakteristike turističke tražnje; • Pojam turističkog prometa • Faktori ponude i tražnje.
Novi trendovi u turizmu i ugostiteljstvu	• Upoznavanje učenika sa savremenim turističkim kretanjima	• Navodi nove trendove u turizmu i ugostiteljstvu • poznaje karakteristika razvoja domaćeg i inostranog turizma; • opiše nove forme turističke industrije (timesharing); • definiše industriju slobodnog vremena; • definiše podsticajna putovanja; • definiše hotelske i restoranske lance; • poznaje načine poslovanja u lancima; • definiše oblike privrednog rasta i razvoja turističkih preduzeća; • navodi primer turističkih zanimljivosti iz svoje lokalne sredine.	• Karakteristike i perspektive razvoja međunarodnog turizma; • Karakteristike i perspektive razvoja turizma u Srbiji; • Mega trendovi u turizmu; • Timesharing-nova turistička industrija • Industrija slobodnog vremena; • Podsticajna putovanja • Međunarodni hotelski i restoraterski lanci; • Prilagođavanje turističke ponude novim trendovima.
Ugostiteljstvo	• Upoznavanje učenika sa pojmom ugostiteljstvo i njegovim mestom i značajem u privrednim delatnostima	• navede definiciju pojma ugostiteljstva; • opiše nastanak i istorijski razvoj ugostiteljstva; • poznaje mesto i ulogu ugostiteljstva u privredi zemlje; • objasni značaj ugostiteljstva za strateški razvoj privrede Srbije; • navede zadatke i objasni značaj ugostiteljstva.	• Pojam ugostiteljstva; • Nastanak i istorijski razvoj; • Uloga ugostiteljstva u privredi Srbije; • Zadatak i značaj ugostiteljstva.
Usluge u ugostiteljstvu	• Osposobljavanje učenika da prilagode ugostiteljske usluge željama i potrebama gostiju	• objasni pojam ugostiteljske usluge; • razlikuje vrste ugostiteljskih usluga; • objasni pojam ugostiteljske ponude; • opisuje kvalitet ugostiteljske usluge	• Pojam usluge u ugostiteljstvu; • Podela ugostiteljskih usluga; • Kvalitet ugostiteljskih usluga; • Ugostiteljska ponuda; • Ugostiteljska usluga.
Ugostiteljske poslovne jedinice	• Osposobljavanje učenika da razlikuju ugostiteljske poslovne jedinice prema nameni i uslugama koje pružaju	• navodi definiciju ugostiteljske poslovne jedinice; • razlikuje vrste ugostiteljsko poslovnih jedinica; • poznaje pravilnik o kategorizaciji ugostiteljsko poslovnih jedinica; • razlikuje ugostiteljsku ponudu različitih ugostiteljsko poslovnih jedinica; • opisuje opremljenost ugostiteljsko poslovnih jedinica shodno kategoriji i vrsti.	• Ugostiteljske poslovne jedinice; • Podela ugostiteljskih poslovnih jedinice; • Karakteristike ugostiteljske poslovne jedinice; • Kategorizacija UPJ.
Kadrovi u ugostiteljstvu	• Upoznavanje učenika sa značajem, ulogom i strukturom	• objasni značaj i ulogu kadrova u ugostiteljstvu; • objasni strukturu kadrova u ugostiteljstvu.	• Značaj i uloga kadrova u ugostiteljstvu; • Struktura kadrova u ugostiteljstvu;
Uzanse u ugostiteljstvu	• Upoznavanje učenika sa poslovnim običajima u ugostiteljstvu	• Definiše uzanse; • Opisuje poslovne običaje.	• Uzanse u ugostiteljskim objektima za ishranu; • Uzanse u ugostiteljskom objektu za hranu i piće.

KORELACIJA SA DRUGIM PREDMETIMA

- Stručni predmeti (Kuvarstvo, Osnove usluživanje, Nacionalne kuhinje);
- Ekonomika turističkih i ugostiteljskih preduzeća;
- Preduzetništvo.

KUVARSTVO

1. OSTVARIVANJE OBRAZOVNO-VASPITNOG RADA - OBLICI I TRAJANJE

RAZRED	NASTAVA				PRAKSA	UKUPNO
RAZRED	Teorijska nastava	Vežbe	Praktična nastava	Nastava u bloku	PRAKSA	UKUPNO
I		408		60		468
II		384	192	90		666
III		300	180	120		600

2. CILJEVI PREDMETA

- Osposobljavanje učenika za primenu higijenskih standarda u kuvarstvu;
- Osposobljavanje učenika za izradu ugostiteljske ponude;
- Osposobljavanje učenika za mehaničku obradu i primenu životnih namirnica u kuvarstvu;
- Osposobljavanje učenika za termičku obradu životnih namirnica;
- Osposobljavanje učenika za pripremu, primenu i izdavanje fondova i soseva;
- Osposobljavanje učenika za pripremu i izdavanje salata;
- Osposobljavanje učenika za pripremu, primenu i izdavanje priloga i variva;
- Osposobljavanje učenika za pripremu, primenu i izdavanje bistrih i gustih supa, čorbi;
- Osposobljavanje učenika za pripremu, primenu i izdavanje toplih predjela;
- Osposobljavanje učenika za pripremu i izdava gotovih jela;
- Osposobljavanje učenika za pripremu, primenu i izdavanje nacionalnih jela;
- Osposobljavanje učenika za pripremu, primenu i izdavanje pečenja;
- Osposobljavanje učenika za pripremu, primenu i izdavanje hladnih predjela i jela;
- Osposobljavanje učenika za pripremu, primenu i izdavanje jela po porudžbini;
- Osposobljavanje učenika za pripremu i izdava gotovih jela sa žara;
- Osposobljavanje učenika za pripremu, primenu i izdavanje poslastica.

3. NAZIV I TRAJANJE MODULA

Razred:

prvi

Red. br.	NAZIV MODULA	Trajanje modula (časovi)
1.	Uvod u kuvarstvo	186
2.	Termičke - toplotne obrade namirnica	48
3.	Fondovi i sosovi	96
4.	Salate	30
5.	Prilozi i variva	114

Razred:

drugi

Red. br.	NAZIV MODULA	Trajanje modula (časovi)
1.	Bistre i guste supe, čorbe	138
2.	Topla predjela	186
3.	Gotova jela	288
4.	Nacionalna jela	42
5.	Pečenja	24

Razred:

treći

Red. br.	NAZIV MODULA	Trajanje modula (časovi)
1.	Hladna predjela i jela	196
2.	Jela po porudžbini	316
3.	Jela sa žara	44
4.	Poslastice	44

4. CILJEVI, ISHODI, OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI I NAČIN OSTVARIVANJA MODULA

Naziv modula:	Uvod u kuvarstvo
Trajanje modula:	186 časova

CILJEVI MODULA

ISHODI MODULA
Po završetku modula učenik će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA

PREPORUČENE AKTIVNOSTI I NAČIN OSTVARIVANJA MODULA

• Osposobljavanje učenika za primenu higijenskih standarda u kuvarstvu, za izradu ugostiteljske ponude, za mehaničku obradu i primenu sirovina u kuvarstvu.

• definiše pojmove: kuvarstvo i kuhinja;
• objasni značaj kuvarstva i zadatke kuvarstva;
• opiše istorijski razvoj kuvarstva;
• razlikuje vrste kuhinja i kuhinjska odeljenja;
• opiše pojam, značaj i primenu HACCP-a u kuvarstvu;
• primenjuje principe HACCP;
• sprovodi HACCP u kuhinji;
• analizira kritične tačke u sistemu HACCP-a;
• koristi stručne izraze u kuvarstvu;
• razlikuje svečane obroke u ugostiteljstvu;
• objasni dnevne obroke u ugostiteljstvu;
• objasni sastav ponude za svečane obroke;
• definiše instrumente ugostiteljske ponude;
• planira meni;
• grupiše jela u jelovniku sastavi;
• navede osnovne karakteristike životnih namirnica;
• definiše pojmove: meso i mesne prerađevine, ribe, rakove, školjke i morske plodove, mleko i mlečni proizvodi, jaja, povrće, voće, začini i masnoće;
• objasni načine skladištenja životnih namirnica;
• primenjuje životne namirnice;
• poznaje organoleptička stanja životnih namirnica;
• kontroliše ispravnost životnih namirnica;
• skladišti životne namirnice;

______________________

ISHODI ZA NASTAVU U BLOKU

• primenjuje životne namirnice;
• poznaje organoleptička stanja životnih namirnica;
• kontroliše ispravnost životnih namirnica;
• skladišti životne namirnice;

a) Higijenski standardi:
• Pojam, značaj, zadaci i istorijski razvoj kuvarstva;
• Kuhinja - pojam i vrste kuhinja;
• Kuhinjska odeljenja;
• Kuhinjsko osoblje podela i dužnosti kuhinjskog osoblja;
• Organizacija rada u kuhinji podela i dužnosti kuhinjskog osoblja;
• HTZ - mere zaštite na radu (povrede na radu), lična i radna higijena;
• Sredstva za rad - pojam i podela, korišćenje opreme i inventara;
• Osnovna sredstva i sitan inventar;
• HACCP - pojam, značaj i primena u kuhinji;
• Osnovni principi HACCP- a;

b) Ugostiteljska ponuda:
• Terminologija u kuvarstvu;
• Dnevni obroci - podela i osnovne karakteristike;
• Doručak: komplet, bečki, francuski, švajcarski, švedski, engleski, srpski, angloamerički;
• Svečani i obroci u ugostiteljstvu - koktel partije, bife sto i banket;
• Sredstva ponude - pojam, podela, planiranje menija i raspored jela u jelovniku;

v) Životne namirnice
• Pojam i podela životnih namirnica;
• Namirnice životinjskog porekla - pojam, podela i primena u kuvarstvu;
• Meso-pojam, podela i primena u kuvarstvu;
• Goveđe - juneće meso - osnovne osobine, kategorizacija, ocena kvaliteta, rasecanje, skladištenje i primena u kuvarstvu;
• Teleće meso - osnovne osobine, kategorizacija - ocena kvaliteta, rasecanje, skladištenje i primena u kuvarstvu;
• Ovčije meso - osnovne osobine, kategorizacija, ocena kvaliteta, rasecanje, skladištenje i primena u kuvarstvu;
• Svinjsko meso - osnovne osobine, kategorizacija, ocena kvaliteta, rasecanje, skladištenje i primena u kuvarstvu;
• Živinsko meso - osnovne osobine, klasifikacija, ocena kvaliteta, rasecanje, skladištenje i primena u kuvarstvu;
• Poluproizvodi i proizvodi od mesa i njihova primena u kuvarstvu;
• Meso divljači - osnovne osobine, ocena kvaliteta, rasecanje, skladištenje i primena u kuvarstvu;
• Osnovne marinade - pacevi koji se koriste za mariniranje mesa;
• Divljač - sirovi pac i kuvani pac;
• Meso riba, rakova, školjki i plodova mora - podela, osnovne karakteristike, skladištenje i primena u kuvarstvu;
• Mleko i mlečni proizvodi - pojam, podela, skladištenje i primena u kuvarstvu;
• Jaja - pojam, klasifikacija, skladištenje i primena u kuvarstvu;
• Namirnice biljnog porekla - pojam i podela;
• Povrće - pojam, podela i primena u kuvarstvu;
• Voće - pojam, podela i primena u kuvarstvu;
• Začini - pojam, podela i primena u kuvarstvu;
• Masnoće - pojam, podela i primena u kuvarstvu;

• Na početku programa učenike upoznati sa ciljem/ciljevima i ishodima, planom i načinima ocenjivanja.

Oblici nastave
Program se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• kabinetske vežbe 168 časova
• nastava u bloku 18 časova

Podela odeljenja na grupe
Odeljenje se deli na 2 grupe od po 12 učenika prilikom realizacije:
• vežbi

Mesto realizacije nastave
• vežbe se realizuju u kabinetu za kuvarstvo;
• vežbe se realizuju u dva dana nedeljno, sa fondom časova: prvog dana 6 i drugog dana 6 časova;
• prvi dan u trajanju od 6 časova može se realizovati i u učionici;
• nastava u bloku se realizuje u školskoj radionici ili ugostiteljskom objektu;

Preporuke za realizaciju nastave
• preporučuju se posete stručnim sajmovima i izložbama
• vežbe se realizuju u dva dana nedeljno, sa fondom časova: prvog dana 6 i drugog dana 6 časova, jedan za drugim
• nastava u bloku se realizuje dva puta godišnje sa po 30 časova (5 dana po 6 časova) ukupno 60 časova.
• preporučuje se realizacija blok nastave nakon prva dva modula u trajanju od 30 časova
• Higijenski standardi - (54) časa
• Ugostiteljska ponuda - (30) časova
• Životne nmairnice - (102) časa

Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
• praćenje ostvarenosti ishoda
• testove znanja
• testove praktičnih veština

Naziv modula:	Termičke - toplotne obrade namirnica
Trajanje modula:	48 časova

CILJEVI MODULA

ISHODI MODULA
Po završetku modula učenik će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA

PREPORUČENE AKTIVNOSTI I NAČIN OSTVARIVANJA MODULA

• Osposobljavanje učenika za termičko-toplotnu obradu životnih namirnica

• definiše termičku (toplotnu) obradu namirnica;
• razlikuje vrste termičkih obrada prema sredini u kojoj se pripremaju;
• opiše vrste termičkih obrada namirnica;
• termički obrađuje životne namirnice.

________________________

ISHODI ZA NASTAVU U BLOKU

• termički obrađuje životne namirnice

• Termičke - toplotne obrade namirnica - pojam i podela;
• Termičke-toplotne obrade namirnica u vlažnoj sredini - u vodi i u masnoći;
• Termičke obrade namirnica u suvoj sredini;
• Termičke obrade namirnica u kombinovanoj sredini;
• Termičke obrade namirnica mikrotalasima.

Na početku programa učenike upoznati sa ciljem/ciljevima i ishodima, planom i načinima ocenjivanja.

• Oblici nastave
Program se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• vežbe 36 časova
• nastava u bloku 12 časova

Podela odeljenja na grupe
Odeljenje se deli na 2 grupe po 12 učenika prilikom realizacije:
• kabinetskih vežbi

Preporuke za realizaciju nastave
• preporučuju se posete stručnim sajmovima i izložbama
• vežbe se realizuju u dva dana nedeljno, sa fondom časova: prvog dana 6 i drugog dana 6 časova, jedan za drugim;
• nastava u bloku se realizuje dva puta godišnje sa po 30 časova (5 dana po 6 časova) ukupno 60 časova.
• Preporučuje se realizacija blok nastave nakon prva dva modula u trajanju od 30 časova

Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
• praćenje ostvarenosti ishoda
• testove znanja
• testove praktičnih veština

Naziv modula:	Fondovi i sosovi
Trajanje modula:	96 časova

CILJEVI MODULA

ISHODI MODULA
Po završetku modula učenik će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA

PREPORUČENE AKTIVNOSTI I NAČIN OSTVARIVANJA MODULA

• Osposobljavanje učenika za pripremu, primenu i izdavanje fondova i soseva;
• Osposobljavanje učenika za izradu osnovnih kalkulacija.

• definiše fondova - sosove;
• navede vrste fondova - sosova;
• razlikuje normative i izrađuje osnovne kalkulacije za fondove - sosove;
• opisuje načine pripreme namirnica za fondove - sosove;
• navede primenu fondova u kuvarstvu;
• navede primenu fondova-sosova;
• kombinuje tehnike termičke obrade;
• pripremi fondove - sosove;
• održava jela do serviranja;
• servira fondove-sosove
• kombinuje sosove sa jelima;
• koristi dresinge pri pripremi određenih jela;
• priprema složene maslace.

____________________

ISHODI ZA NASTAVU U BLOKU

• kombinuje tehnike termičke obrade;
• pripremi fondove - sosove;
• održava jela do serviranja;
• servira fondove-sosove
• kombinuje sosove sa jelima;
• koristi dresinge pri pripremi određenih jela;
• priprema složene maslace.

• Fondovi - Sosovi - pojam, definicija, elementi koji označavaju naziv, aromatične garniture, klasifikacija i čuvanje;
• Sredstva za povezivanje - pojam, podela i upotreba u kuvarstvu;
• Složeni puteri - pojam, podela i upotreba u kuvarstvu;
• Složeni maslaci: puter - metrdotel, sa mesom rakova, sa senfom, sa povrćem, kolbert;
• Zaprške - pojam, podela i upotreba u kuvarstvu:
• hladne zaprške - klajsteri i maslaci: sastav, tehnika izrade i upotreba u kuvarstvu;
• tople zaprške - svetle, tamne i crvene: sastav, tehnika izrade i upotreba u kuvarstvu;
• dijetalne - suve zaprške - sastav, tehnika izrade i upotreba u kuvarstvu;
• Osnovni svetli fondovi (svetli teleći, živinski, goveđi, od povrća) - sastav, tehnika izrade, čuvanje i upotreba u kuvarstvu;
• Osnovni tamni sosovi (od goveđeg mesa, živinski, od patke, od jagnjetine i od divljači;
• Sosovi kojima je osnova svetli fond - pileći i teleći velute sos, Siprem sos - sastav, tehnika izrade, čuvanje i upotreba u kuvarstvu;
• Sosovi kojima je osnova svetli riblji fond - Aurora sos, američki sos: sastav, tehnika izrade, čuvanje i upotreba u kuvarstvu;
• Sosovi na bazi bešamela - krem sos, mornej sos i subiz sos - sastav, tehnika izrade i upotreba u kuvarstvu;
• Osnovni tamni sos - espanjol: sastav, tehnika izrade, čuvanje i upotreba u kuvarstvu;
• Sosovi izvedeni od osnovnih tamnih sosova: madera, porto, lovački, - sastav, tehnika izrade, čuvanje i upotreba u kuvarstvu;
• Specijalni sosovi tople kuhinje (emulzioni polukoagulacioni sosovi) - holandez i bearnez - sastav, tehnika izrade i upotreba u kuvarstvu;
• Sosovi izvedeni od holandeza: muslin, mikado - sastav, tehnika izrade i upotreba u kuvarstvu;
• Sosovi izvedeni od berneza: šoron sos - sastav, tehnika izrade i upotreba u kuvarstvu;
• Sosovi hladne kuhinje: emulzioni sos - majonez i njegovi derivati: ram sos, tartar sos, zeleni sos, ajoli sos - sastav, tehnika izrade i upotreba u kuvarstvu;
• Emulzioni netabilni sos - Vinegret i njegovi derivati: bečki vinegret, francuski vinegret, ravigot - sastav, tehnika izrade i upotreba u kuvarstvu;
• Dresinzi - pojam, primena u kuvarstvu i podela na: sirćetne - vinegreti, na bazi majoneza, na bazi paradajza, industrijski;
• Fond hladne kuhinje - aspik sosovi izvedeni od aspika - šofroa sastav, tehnika izrade i upotreba u kuvarstvu.

Na početku programa učenike upoznati sa ciljem/ciljevima i ishodima, planom i načinima ocenjivanja.

Oblici nastave
Program se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• vežbe 84 časa
• nastava u bloku 12 časova

Podela odeljenja na grupe
Odeljenje se deli na 2 grupe po 12 učenika prilikom realizacije:
• vežbi

Mesto realizacije nastave
• vežbe se realizuju u kabinetu za kuvarstvo
• vežbe se realizuju u dva dana nedeljno, sa fondom časova: prvog dana 6 i drugog dana 6 časova;
• prvi dan u trajanju od 6 časova može se realizovati i u učionici
• nastava u bloku se realizuje u školskoj radionici ili ugostiteljskom objektu

Preporuke za realizaciju nastave
• preporučuju se posete stručnim sajmovima i izložbama
• vežbe se realizuju u dva dana nedeljno, sa fondom časova: prvog dana 6 i drugog dana 6 časova, jedan za drugim;
• nastava u bloku se realizuje dva puta godišnje sa po 30 časova (5 dana po 6 časova) ukupno 60 časova.
• Preporučuje se realizacija blok nastave nakon petog modula u trajanju od 30 časova

Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
• praćenje ostvarenosti ishoda
• testove znanja
• testove praktičnih veština

Naziv modula:	Salate
Trajanje modula:	30 časova

CILJEVI MODULA

ISHODI MODULA
Po završetku modula učenik će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA

PREPORUČENE AKTIVNOSTI I NAČIN OSTVARIVANJA MODULA

• Osposobljavanje učenika za pripremu i izdavanje salata;
• Osposobljavanje učenika za izradu osnovnih kalkulacija.

• definiše salate;
• navede vrste salata;
• navede vrste povrća za pripremu salata;
• poznaje normative i izrađuje osnovne kalkulacije za salate;
• pripremi namirnice za salate;
• termički obrađuje namirnica za salate;
• pripremi salate;
• održava jela do serviranja;
• servira salate;
• dekoriše salate.

________________________

ISHODI ZA NASTAVU U BLOKU

• pripremi namirnice za salate;
• termički obrađuje namirnica za salate;
• pripremi salate;
• održava jela do serviranja;
• servira salate;
• dekoriše salate.

Salate - pojam, podela, priprema i primena:
• jednostavne salate od svežeg povrća:
- zelena i sve vrste zelene salate, svež kupus, paradajz, krastavac, šargarepa, mimoza, bašta i vitaminska;

• jednostavne salate od pečenog povrća:
- pečene paprike sa belim lukom, ajvar;
- jednostavne salate od pečenog povrća.

• jednostavne salate od kuvanog povrća: krompir, cvekla i pasulj;
• složene-mešane salate:
- srpska, srpska sa sirom i grčka salata.

• salate od kiselog povrća:
- kiseli kupus, kiseli krastavac.

Na početku programa učenike upoznati sa ciljem/ciljevima i ishodima, planom i načinima ocenjivanja.

Oblici nastave
Program se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• vežbe 24 časa
• nastava u bloku 6 časova

Podela odeljenja na grupe
Odeljenje se deli na 2 grupe po 12 učenika prilikom realizacije:
• vežbi

Mesto realizacije nastave
• vežbe se realizuju u kabinetu za kuvarstvo
• vežbe se realizuju u dva dana nedeljno, sa fondom časova: prvog dana 6 i drugog dana, 6 časova;
• prvi dan u trajanju od 6 časova može se realizovati i u učionici
• nastava u bloku se realizuje u školskoj radionici ili ugostiteljskom objektu

Preporuke za realizaciju nastave
• preporučuju se posete stručnim sajmovima i izložbama
• vežbe se realizuju u dva dana nedeljno, sa fondom časova: prvog dana 6 i drugog dana 6 časova, jedan za drugim;
• nastava u bloku se realizuje dva puta godišnje sa po 30 časova (5 dana po 6 časova) ukupno 60 časova.
• Preporučuje se realizacija blok nastave nakon petog modula u trajanju od 30 časova

Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
• praćenje ostvarenosti ishoda
• testove znanja
• testove praktičnih veština

Naziv modula:	Prilozi i variva
Trajanje modula:	114 časova

CILJEVI MODULA

ISHODI MODULA
Po završetku modula učenik će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA

PREPORUČENE AKTIVNOSTI I NAČIN OSTVARIVANJA MODULA

• Osposobljavanje učenika za pripremu, primenu i izdavanje variva i priloga;
• Osposobljavanje učenika za izradu osnovnih kalkulacija.

• definiše priloge i variva;
• razlikuje vrste priloga i variva;
• razlikuje normative i izrađuje osnovne kalkulacije za variva i priloge;
• priprema namirnica za variva i priloge;
• oblikuje povrće;
• termički obrađuje povrće;
• priprema variva i priloge;
• servira varivo i priloge;
• dekoriše variva i priloge.

_______________________

ISHODI ZA NASTAVU U BLOKU

• priprema namirnica za variva i priloge;
• oblikuje povrće;
• termički obrađuje povrće;
• priprema variva i priloge;
• servira varivo i priloge;
• dekoriše variva i priloge.

Variva i prilozi:
• definisanje, podela i karakteristike variva i priloga.
Kuvano variva i prilozi:
• kuvani (slani) krompir, kuvana šargarepa na puteru, kuvani grašak na puteru, kuvani karfiol na puteru, kuvani kukuruz na puteru, kuvani brokoli na puteru.
Oblikovani prilozi
• cvetovi i kuglice od krompira i šargarepe.
Povezana variva i prilozi
• boranija na srpski način, spanać i šargarepa kao krem, fino varivo.
Dinstana variva i prilozi
• dinstani pirinač, kupus na bečki način, podvarak.
Pečena variva i prilozi
• krompir na pekarski način, pasulj prebranac.
Pržena variva i prilozi
• pom-frit, pom-čips, pom-paj, pom-šato, pom-diplomat.
Prilozi za divljač
• pariske, češke i tirolske knedle, pečene i kuvane jabuke sa brusnicama.

• Na početku programa učenike upoznati sa ciljem/ciljevima i ishodima, planom i načinima ocenjivanja.

Oblici nastave
Program se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• vežbe 96 časova
• nastava u bloku 18 časova

Podela odeljenja na grupe
Odeljenje se deli na 2 grupe po 12 učenika prilikom realizacije:
• vežbi
• praktične nastave
• nastave u bloku

Mesto realizacije nastave
• vežbe se realizuju u kabinetu za kuvarstvo
• vežbe se realizuju u dva dana nedeljno, sa fondom časova: prvog dana 6 i drugog dana 6 časova;
• prvi dan u trajanju od 6 časova može se realizovati i u učionici
• praktična nastava realizuje se u školskoj radionici ili ugostiteljskom objektu
• nastava u bloku se realizuje u školskoj radionici ili ugostiteljskom objektu

Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
• praćenje ostvarenosti ishoda
• testove znanja
• testove praktičnih veština

Naziv modula:	Bistre i guste supe, čorbe
Trajanje modula:	138 časova

CILJEVI MODULA

ISHODI MODULA
Po završetku modula učenik će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA

PREPORUČENE AKTIVNOSTI I NAČIN OSTVARIVANJA MODULA

• Osposobljavanje učenika za pripremu, primenu i izdavanje bistrih i gustih supa i čorbi;
• Osposobljavanje učenika za izradu osnovnih kalkulacija

• definiše bistre i guste supe, čorbe;
• navede vrste bistrih i gustih supa, čorbi;
• razlikuje normative i za bistre i guste supe, čorbe;
• izrađuje osnovne kalkulacije za bistre i guste supe, čorbe i njihove dodatke;
• opisuje načine pripreme namirnica za bistre i guste supe, čorbe;
• priprema bistre i guste supe, čorbe;
• razlikuje dodatke za bistre i guste supe;
• priprema dodatke za bistre i guste supe, čorbe
• održava jela do serviranja;
• servira pripremljena jela;
• dekoriše pripremljena jela;

___________________________

ISHODI ZA PRAKTIČNU NASTAVU I NASTAVU U BLOKU:

• priprema bistre i guste supe, čorbe;
• priprema dodatke za bistre i guste supe, čorbe
• održava jela do serviranja;
• servira pripremljena jela;
• dekoriše pripremljena jela;

Bistre supe: pojam, priprema i primena u kuvarstvu:
• supa od goveđeg mesa;
• supa od kokošijeg mesa;
Dodaci za supe od:
• testa: rezanci, flekice, tarana;
• od livenog testa: celestino i fridato;
• griza: knedle od griza i knedle od džigerice;
• povrća: žilijen;
Pojačane supe:
• konsomei: pojam, priprema i primena u kuvarstvu;
• konsome od goveđeg mesa;
• konsome od kokošijeg mesa;
• dodaci za konsomee:
• pečeni: profiterole, biskvit sa šunkom i kruton;
• kombinovani: kolbert.
Guste supe
• potaži: pojam, podela, priprema i primena u kuvarstvu:
• velutei: od pilećeg mesa, celera i artičoka;
• pasirani potaži: od paradajza i od povrća;
• nepasirani potaži od: pečuraka i brokolija.
Čorbe: pojam, podela, priprema i primena
• ragu čorbe: od telećeg mesa, pilećeg mesa i jagnjećeg mesa;
Nacionalne čorbe:
• od telećeg mesa, pilećeg mesa i jagnjećeg mesa na srpski način;
• mađarska gulaš čorba; Ruski boršč;
Italijanski minestron.

Na početku programa učenike upoznati sa ciljem/ciljevima i ishodima, planom i načinima ocenjivanja.

• Oblici nastave
Program se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• vežbe 84 časa
• praktična nastava 42 časa
• nastava u bloku 12 časova

Podela odeljenja na grupe
Odeljenje se deli na 2 grupe po 12 učenika prilikom realizacije:
• vežbi

Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
• praćenje ostvarenosti ishoda
• testove znanja
• testove praktičnih veština

Naziv modula:	Topla predjela
Trajanje modula:	186 časova

CILJEVI MODULA

ISHODI MODULA
Po završetku modula učenik će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA

PREPORUČENE AKTIVNOSTI I NAČIN OSTVARIVANJA MODULA

• Osposobljavanje učenika za pripremu, primenu i izdavanje toplih predjela
• Osposobljavanje učenika za izradu osnovnih kalkulacija

• Definiše topla predjela;
• razlikuje vrste toplih predjela;
• razlikuje recepture za topla predjela;
• izrađuje osnovne kalkulacije za topla predjela;
• priprema namirnica za topla predjela;
• priprema topla predjela;
• čuva do serviranja topla pedjela;
• servira topla predjela;
• dekoriše topla predjela.

_______________________

ISHODI ZA PRAKTIČNU NASTAVU I NASTAVU U BLOKU:
• priprema namirnica za topla predjela;
• priprema topla predjela;
• čuva do serviranja topla pedjela;
• servira topla predjela;
• dekoriše topla predjela.

Topla predjela: pojam, podela i karakteristike;
Topla predjela od jaja:
• Omlet natur, omlet sa suvomesnatim i mlečnim proizvodima;
• Kajgana natur i na srpski način;
• Specijaliteti od jaja;
• Poširana jaja sa puterom, na kladovski i lovački način.
Topla predjela od testa:
- srpska gibanica;
- pita zeljanica;
- savijače;
- njoke;
- ravioli;
- kaneloni sa spanaćem i šunkom.
- Špagete:
- napoliten, milanez, bolonjez, karbonare.
Topla predjela od palačinki:
- pohovane palačinke sa šunkom i pečurkama;
- gratinirane palačinke sa sirom.
Topla predjela od pirinča:
- rižoto od pečuraka;
- crni rižoto;
- rižoto od plodova mora.
Topla predjela sa sirom:
- krofne sa sirom;
- pohovani kačkavalj.
Topla predjela od pečuraka
- pečurke na žaru;
- pečurke "orli".
Špagete:
- napoliten;
- milanez;
- bolonjez;
- karbonare.
Bruskete
- sicilijen,
- karli bred
Kroketi od:
- krompira;
- pirinča;
- šunke;
- pečuraka.
Suflei/ pudinzi sa
- sirom;
- pečurakama;
- spanaćem.
Topla predjela od ribe:
- Riba "orli";
- lignje porvensal;
- pohovane lignje.

Na početku programa učenike upoznati sa ciljem/ciljevima i ishodima, planom i načinima ocenjivanja.

• Oblici nastave
Program se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• vežbe 108 časova
• praktična nastava 54 časa
• nastava u bloku 24 časa

Podela odeljenja na grupe
Odeljenje se deli na 2 grupe po 12 učenika prilikom realizacije:
• vežbi
• praktične nastave
• nastave u bloku

Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
• praćenje ostvarenosti ishoda
• testove znanja
• testove praktičnih veština

Naziv modula:	Gotova jela
Trajanje modula:	288 časova

CILJEVI MODULA

ISHODI MODULA
Po završetku modula učenik će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA

PREPORUČENE AKTIVNOSTI I NAČIN OSTVARIVANJA MODULA

• Osposobljavanje učenika za pripremu, primenu i izdavanje gotovih jela;
• Osposobljavanje učenika za izradu osnovnih kalkulacija.

• definiše gotova jela;
• grupiše gotova jela;
• poznaje normativ i izrađuje osnovne kalkulacije za gotova jela;
• priprema namirnice za gotova jela;
• primeni vidove termičke obrade namirnica;
• koristi fondove u pripremi jela;
• priprema gotova jela;
• održava pripremljeno gotovo jelo do serviranja;
• servira gotova jela;
• dekoriše gotova jela.

________________________

ISHODI ZA PRAKTIČNU NASTAVU I NASTAVU U BLOKU:
• priprema namirnice za gotova jela;
• primeni vidove termičke obrade namirnica;
• koristi fondove u pripremi jela;
• priprema gotova jela;
• održava pripremljeno gotovo jelo do serviranja;
• servira gotova jela;
• dekoriše gotova jela.

Gotova jela - pojam, definicija, podela, priprema i primena:
• Kuvana mesa: kuvana govedina, kuvana teletina, kuvana jagnjetina u mleku, pileće meso u supi;
• Gulaš: goveđi gulaš i bakrač gulaš;
• Paprikaš: od telećeg, od svinjskog, od pilećeg i od jagnjećeg mesa;
• Špikovana mesa: špikovana govedina u pikant sosu.
Jela od povrća i mesa:
• Sladak kupus sa svinjskim mesom i sa jagnjećim mesom;
• Čorbast pasulj sa suvim mesom;
• Đuveč: đuveč sa svinjskim mesom;
• Rizoto: rizoto sa telećim mesom i sa pilećim mesom;
• Pilav: pilav sa telećim mesom, sa jagnjećim mesom, sa pilećim mesom;
• Ajmokac (frikase): od telećeg mesa, od pilećeg mesa, od jagnjećeg mesa, ajmokac dibari; od telećeg mesa, od pilećeg mesa, od jagnjećeg mesa;
• Sote: od telećeg mesa sa pečurkama.
Jela od mlevenog mesa - faširane mesne mase:
• priprema mesne mase;
• faširana šnicla;
• rolat -Štefani;
• ćufte u sosu od paradajza;
• Sarma: od slatkog i od kiselog kupusa, od zelja;
• Punjeno povrće: punjene paprike u paradajz sosu, punjene tikvice u mirođija sosu;
• Musake: od krompira, od tikvica.
Jela od ribljeg mesa:
• poširana riba, paprikaš od šarana, pijani šaran, smuđ na smederevski način.
Jela od divljači:
• srneći ragu sa pečurkama, leđa od srne (zeca) u marsala sosu, špikovan srneći but u vild sosu, fazan na lovački način.
Od iznutrica:
• škembići u saftu, tripe italijen, restovana džigerica, jagnjeća sarma u maramici.

Na početku programa učenike upoznati sa ciljem/ciljevima i ishodima, planom i načinima ocenjivanja.

Oblici nastave
Program se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• vežbe 168 časova
• praktična nastava 84 časa
• nastava u bloku 36 časova

Podela odeljenja na grupe
Odeljenje se deli na 2 grupe po 12 učenika prilikom realizacije:
• vežbi
• praktične nastave
• nastave u bloku

Mesto realizacije nastave
• vežbe se realizuju u kabinetu za kuvarstvo
• vežbe se realizuju u dva dana nedeljno, sa fondom časova: prvog dana 6 i drugog dana 6 časova;
• prvi dan u trajanju od 6 časova može se realizovati i u učionici
• praktična nastava realizuje se u školskoj radionici ili ugostiteljskom objektu
• nastava u bloku se realizuje u školskoj radionici ili ugostiteljskom objektu

Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
• praćenje ostvarenosti ishoda
• testove znanja
• testove praktičnih veština

Naziv modula:	Nacionalna jela
Trajanje modula:	42 časa

CILJEVI MODULA

ISHODI MODULA
Po završetku modula učenik će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA

PREPORUČENE AKTIVNOSTI I NAČIN OSTVARIVANJA MODULA

• Osposobljavanje učenika za pripremu, primenu i izdavanje nacionalnih jela;
• Osposobljavanje učenika za izradu osnovnih kalkulacija

• definiše nacionalna jela;
• razlikuje normativ za određena nacionalna jela;
• priprema namirnice i izrađuje osnovne kalkulacije za nacionalna jela;
• priprema nacionalna jela;
• održava pripremljeno jelo do serviranja;
• servira nacionalna jela;
• dekoriše nacionalna jela.

__________________________

ISHODI ZA PRAKTIČNU NASTAVU I NASTAVU U BLOKU:
• priprema namirnice za nacionalna jela;
• priprema nacionalna jela;
• održava pripremljeno jelo do serviranja;
• servira nacionalna jela;
• dekoriše nacionalna jela.

• Nacionalna jela pojam, karakteristike, pripremanje i primena
- svadbarski kupus;
- punjeni patlidžan - imam Bajaldi;
- ćufte na grčki način;
- rozbratna na srpski način;
- jagnjeća kapama.

Na početku programa učenike upoznati sa ciljem/ciljevima i ishodima, planom i načinima ocenjivanja.

• Oblici nastave
Program se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• vežbe 24 časa
• praktična nastava 12 časova
• nastava u bloku 6 časova

Podela odeljenja na grupe
Odeljenje se deli na 2 grupe po 12 učenika prilikom realizacije:
• vežbi
• praktične nastave
• nastave u bloku

Mesto realizacije nastave
• vežbe se realizuju u kabinetu za kuvarstvo
• vežbe se realizuju u dva dana nedeljno, sa fondom časova: prvog dana 6 i drugog dana 6 časova;
• prvi dan u trajanju od 6 časova može se realizovati i u učionici
• praktična nastava realizuje se u školskoj radionici ili ugostiteljskom objektu
• nastava u bloku se realizuje u školskoj radionici ili ugostiteljskom objektu

Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
• praćenje ostvarenosti ishoda
• testove znanja
• testove praktičnih veština

Naziv modula:	Pečenja
Trajanje modula:	24 časa

CILJEVI MODULA

ISHODI MODULA
Po završetku modula učenik će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA

PREPORUČENE AKTIVNOSTI I NAČIN OSTVARIVANJA MODULA

• Osposobljavanje učenika za pripremu i izdavanje pečenja
• Osposobljavanje učenika za izradu osnovnih kalkulacija

• razlikuje normative i izrađuje osnovne kalkulacije za pečenja;
• priprema namirnice za pečenja;
• opiše način pripreme pečenja;
• priprema saft za pečenje;
• servira pečenja;
• dekoriše pečenja.

_________________________

ISHODI ZA PRAKTIČNU NASTAVU I NASTAVU U BLOKU:
• priprema namirnice za pečenja;
• opiše način pripreme pečenja;
• priprema saft za pečenje;
• servira pečenja;
• dekoriše pečenja

Pečenja
- svinjsko;
- teleće;
- pileće;
- praseće;
- rolovane punjene teleće grudi.

Na početku programa učenike upoznati sa ciljem/ciljevima i ishodima, planom i načinima ocenjivanja.

Oblici nastave
Program se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• kabinetske vežbe 12 časova
• praktična nastava 6 časova
• nastava u bloku 6 časova

Podela odeljenja na grupe
Odeljenje se deli na 2 grupe po 12 učenika prilikom realizacije:
• vežbi
• praktične nastave
• nastave u bloku

Mesto realizacije nastave
• vežbe se realizuju u kabinetu za kuvarstvo
• vežbe se realizuju u dva dana nedeljno, sa fondom časova: prvog dana 6 i drugog dana 6 časova;
• prvi dan u trajanju od 6 časova može se realizovati i u učionici
• praktična nastava se realizuje u školskoj radionici ili u ugostiteljskom objektu
• nastava u bloku se realizuje u školskoj radionici ili ugostiteljskom objektu

Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
• praćenje ostvarenosti ishoda
• testove znanja
• testove praktičnih veština

Naziv modula:	Hladna predjela i jela
Trajanje modula:	196 časova

CILJEVI MODULA

ISHODI MODULA
Po završetku modula učenik će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA

PREPORUČENE AKTIVNOSTI I NAČIN OSTVARIVANJA MODULA

• Osposobljavanje učenika za pripremu, primenu i izdavanje hladnih predjela i jela;
• Osposobljavanje učenika za izradu osnovnih kalkulacija.

• Definiše hladna predjela i hladna jela;
• razlikuje vrste hladnih predjela jela;
• razlikuje dekorativna sredstva;
• razlikuje normative i izrađuje osnovne kalkulacije za hladna predjela i jela;
• priprema namirnica za hladna predjela i jela;
• priprema hladna predjela i jela;
• servira hladnih predjela i jela;
• dekoriše hladna predjela i jela;
• čuva hladna predjela i jela do primene.

_______________________

ISHODI ZA PRAKTIČNU NASTAVU I NASTAVU U BLOKU:
• priprema namirnica za hladna predjela i jela;
• priprema hladna predjela i jela;
• servira hladnih predjela i jela;
• dekoriše hladna predjela i jela;
• čuva hladna predjela i jela do primene.

• Hladna predjela i jela - pojam i definicija; podloge, vrste dekoracija, aspik i vrste šofroa sosova.
• Vezane salate: ruska salata, francuska salata, valdorf salata, Cezar salata, od liganja, od goveđeg mesa, od pilećeg mesa;
• Hladna predjela od jaja: punjena jaja "kasino";
• Zakuske i ordeveri: srpska zakuska;
• Naresci: njeguška pršuta, goveđa pršuta, užička pršuta;
• Mlečni proizvodi kao hladno predjelo: srpski sir, kajmak, bri, rokfor, gauda, ementaler;
• Povrće kao hladno predjelo: špargle, pečurke i artičoke u vinegret sosu;
• Hladna predjela od mesa:
- od goveđeg mesa: hladan rozbif;
- od telećeg mesa: hladan frikando;
- od pilećeg mesa: pileći galantin.
• Hladna predjela od rečnih i morskih riba i rakova:
- langust belvi;
- smuđ belvi;
- pastrmka u aspiku;
- popijeti od smuđa;
- smuđ u marinatu od povrća.
• Hladna predjela - mus od: guščije džigerice, ribljeg mesa, mesa rakova;
• Sedviči i kanapee - pojam i podela:
- otvoreni i zatvoreni sendviči i kanapee sa: mesom,
- suhomesnatim proizvodima, mlečnim proizvodima, ribljim mesom i prerađevinama, povrćem.

• Na početku programa učenike upoznati sa ciljem/ciljevima i ishodima, planom i načinima ocenjivanja.

Oblici nastave
Program se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• vežbe 100 časova
• praktična nastava 60 časova
• nastava u bloku 36 časova

Podela odeljenja na grupe
Odeljenje se deli na 2 grupe po 12 učenika prilikom realizacije:
• vežbi
• praktične nastave
• nastave u bloku

Mesto realizacije nastave
• vežbe se realizuju u kabinetu za kuvarstvo
• vežbe se realizuju u dva dana nedeljno, sa fondom časova: prvog dana 4 i drugog dana 6 časova;
• prvi dan u trajanju od 4 časa može se realizovati i u učionici
• praktična nastava realizuje se u školskoj radionici ili ugostiteljskom objektu
• nastava u bloku se realizuje u školskoj radionici ili ugostiteljskom objektu

Preporuke za realizaciju nastave
• preporučuju se posete stručnim sajmovima i izložbama
• vežbe se realizuju u dva dana nedeljno, sa fondom časova: prvog dana 4 i drugog dana 6 časova, jedan za drugim;
• praktična nastava realizuje se jedan dan nedeljno u trajanju od 5 časova
• nastava u bloku se realizuje četiri puta godišnje sa po 30 časova (5 dana po 6 časova) ukupno 120 časova.

Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
• praćenje ostvarenosti ishoda
• testove znanja
• testove praktičnih veština

Naziv modula:	Jela po porudžbini
Trajanje modula:	336 časova

CILJEVI MODULA

ISHODI MODULA
Po završetku modula učenik će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA

PREPORUČENE AKTIVNOSTI I NAČIN OSTVARIVANJA MODULA

• Osposobljavanje učenika za pripremu, primenu i izdavanje jela po porudžbini;
• Osposobljavanje učenika za izradu osnovnih kalkulacija.

• definiše jela po porudžbini;
• grupiše jela po porudžbini;
• poznaje recepture i izrađuje osnovne kalkulacije za jela po porudžbini;
• priprema namirnice za jela po porudžbini;
• priprema jela po porudžbini;
• prima porudžbinu;
• koristi fondove u pripremi jela;
• servira jela po porudžbini;
• dekoriše jela po porudžbini.

________________________

ISHODI ZA PRAKTIČNU NASTAVU I NASTAVU U BLOKU:
• priprema namirnice za jela po porudžbini;
• priprema jela po porudžbini;
• prima porudžbinu;
• koristi fondove u pripremi jela;
• servira jela po porudžbini;
• dekoriše jela po porudžbini.

• Jela po porudžbini - pojam, definicija, podela:
• Šnicle: natur, pariska, bečka, karađorđeva, kordon blu;
• Kotlet: na žaru, na puteru, "bon-fam", "Orlov", "Parma", "Milanez", "Imperijal";
• Medaljoni: natur, na puteru, sosom od pečuraka, "Buketijer";
• Krmenadle: lionski, na žaru, na puteru, ciganski i šumadijski način;
• Svinjski file: carski file, punjeni svinjski file;
• Pilećeg mesa - pileće meso na žaru i "ameriken"; "Saltim boka";
• Ćevapi: čobanski, hajdučki, srpski;
• Goveđi file: Šatobrijan na žaru, biftek na žaru, biftek sa jajetom, "Monte Karlo", fefer; turnedo "Rosini", file minjoni sa pečurkama, na lovački i meksički način, Sote Stroganov, tartar biftek;
• Ramstek: na žaru, na način šefa kuhinje, "Mirabo";
• Od ribljeg mesa: pržena riba na tršćanski i dalmatinski način;

Na početku programa učenike upoznati sa ciljem/ciljevima i ishodima, planom i načinima ocenjivanja.

• Oblici nastave
Program se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• vežbe 160 časova
• praktična nastava 96 časova
• nastava u bloku 60 časova

Podela odeljenja na grupe
Odeljenje se deli na 2 grupe po 12 učenika prilikom realizacije:
• vežbi
• praktične nastave
• nastave u bloku

Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
• praćenje ostvarenosti ishoda
• testove znanja
• testove praktičnih veština

Naziv modula:	Jela sa roštilja
Trajanje modula:	44 časa

CILJEVI MODULA

ISHODI MODULA
Po završetku modula učenik će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA

PREPORUČENE AKTIVNOSTI I NAČIN OSTVARIVANJA MODULA

• Osposobljavanje učenika za pripremu, primenu i izdavanje jela sa roštilja
• Osposobljavanje učenika za izradu osnovnih kalkulacija

• definiše jela sa roštilja;
• nabroji jela sa roštilja
• poznaje normative i izrađuje osnovne kalkulacije za jela sa roštilja;
• priprema namirnica za jela sa roštilja;
• priprema jela sa roštilja;
• prima porudžbinu;
• servira jela sa roštilja;
• dekoriše jela sa roštilja.

_________________________

ISHODI ZA PRAKTIČNU NASTAVU I NASTAVU U BLOKU:
• priprema namirnica za jela sa roštilja;
• priprema jela sa roštilja;
• prima porudžbinu;
• servira jela sa roštilja;
• dekoriše jela sa roštilja.

Jela sa roštilja pojam, definicija, podela
- Pljeskavica na žaru, na kajmaku; ćevapčići na žaru i na kajmaku;
- Vešalice (svinjska, teleća) bela i dimljena;
- Ražnjići;
- Mućkalica na drugi način;
- Ćulbastija;
- Leskovački uštipci;
- Rolovana džigerica u maramici;
- Rolovano pileće belo meso.

Na početku programa učenike upoznati sa ciljem/ciljevima i ishodima, planom i načinima ocenjivanja.

Oblici nastave
Program se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• vežbe 20 časova
• praktična nastava 12 časova
• nastava u bloku 12 časova

Podela odeljenja na grupe
Odeljenje se deli na 2 grupe po 12 učenika prilikom realizacije:
• kabinetskih vežbi
• praktične nastave
• nastave u bloku

Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
• praćenje ostvarenosti ishoda
• testove znanja
• testove praktičnih veština

Naziv modula:	Poslastice
Trajanje modula:	44 časa

CILJEVI MODULA

ISHODI MODULA
Po završetku modula učenik će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA

PREPORUČENE AKTIVNOSTI I NAČIN OSTVARIVANJA MODULA

• Osposobljavanje učenika za pripremu, primenu i izdavanje poslastica
• Osposobljavanje učenika za izradu osnovnih kalkulacija

• razlikuje vrste poslastica;
• poznaje normative i izrađuje osnovne kalkulacije za određene poslastice;
• poznaje stručne termine u poslastičarstvu;
• priprema namirnice za poslastice;
• priprema poslastice;
• servira poslastice;
• dekoriše poslastice.

___________________________

ISHODI ZA PRAKTIČNU NASTAVU I NASTAVU U BLOKU:
• priprema namirnice za poslastice;
• priprema poslastice;
• servira poslastice;
• dekoriše poslastice.

Poslastičarstvo:
- Predmet, značaj i zadaci poslastičarstva;
- Podela poslastičarstva.

Hladne poslastice:
Brantajng masa
- Princes krofne sa šlagom.
Slatki linzer
- Mirber pita.
Vučeno testo
- Suva pita sa orasima.
Osnovna vanil parfe masa
- Parfei po vrstama.
- Voćne salate

Tople poslastice i prelivi:
- Palačinke jednostavne sa džemom, čokoladom, orasima.

Šatoi - vinski šato
- Palačinke u šatou;
- Gratinirane palačinke sa orasima i makom;
- Koh od griza sa vinskim šatoom.

Na početku programa učenike upoznati sa ciljem/ciljevima i ishodima, planom i načinima ocenjivanja.

• Oblici nastave
Program se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• vežbe 20 časova
• praktična nastava 12 časova
• nastava u bloku 12 časova

Podela odeljenja na grupe
Odeljenje se deli na 2 grupe po 12 učenika prilikom realizacije:
• vežbi
• praktične nastave
• nastave u bloku

Mesto realizacije nastave
• vežbe se realizuju u kabinetu za kuvarstvo
• vežbe se realizuju u dva dana nedeljno, sa fondom časova: prvog dana 4 i drugog dana 6 časova
• prvi dan u trajanju od 4 časa može se realizovati i u učionici
• praktična nastava realizuje se u školskoj radionici ili ugostiteljskom objektu
• nastava u bloku se realizuje u školskoj radionici ili ugostiteljskom objektu

Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
• praćenje ostvarenosti ishoda
• testove znanja
• testove praktičnih veština

KORELACIJA SA DRUGIM PREDMETIMA

- Zdravstvena kultura
- Ishrana
- Hemija
- Osnove usluživanja
- Nacionalne kuhinje
- Ekonomika i organizacija ugostiteljsko turističkih preduzeća

NACIONALNE KUHINJE

1. OSTVARIVANJE OBRAZOVNO-VASPITNOG RADA - OBLICI I TRAJANJE

RAZRED	NASTAVA				PRAKSA	UKUPNO
RAZRED	Teorijska nastava	Vežbe	Praktična nastava	Nastava u bloku	PRAKSA	UKUPNO
III		60				60

2. CILJEVI PREDMETA

- Upoznavanje učenika sa navikama u ishrani pojedinih naroda sveta;
- Osposobljavanje učenika da prepoznaju osnovne karakteristike značajnih kuhinja sveta;
- Upoznavanje učenika sa najpoznatijim jelima svetskih kuhinja;
- Osposobljavanje učenika za pripremu, primenu i izdavanje najpoznatijih jela.

3. NAZIV I TRAJANJE MODULA

Razred:

treći

Red. br.	NAZIV MODULA	Trajanje modula (časovi)
1.	Nacionalne kuhinje	60

4. CILJEVI, ISHODI, OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI I NAČIN OSTVARIVANJA MODULA

Naziv modula:	Nacionalne kuhinje
Trajanje modula:	60 časova

CILJEVI MODULA

ISHODI MODULA
Po završetku modula učenik će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA

PREPORUČENE AKTIVNOSTI I NAČIN OSTVARIVANJA MODULA

• Osposobljavanje učenika za pripremu jela nacionalnih kuhinja.

• Opisuje predmet izučavanja;
• poznaje zadatke nacionalne kuhinje kao predmeta;
• objašnjava značaj predmeta.
• poznaje karakteristike srpske, francuske, mađarske, ruske, italijanske, kineske kuhinje, kuhinja zemalja Magreb-a, turske, grčke, indijske i japanske kuhinje;
• nabroji najzastupljenije namirnice u ishrani;
• navede najpoznatija jela za svaku kuhinju;
• poznaje kulturu ishrane naroda ovih kuhinja;
• poznaje teritorijalnu zastupljenost ovih kuhinja;
• razlikuje posude i načine serviranja jela
• razlikuje normativ za određena nacionalna jela navedenih kuhinja;
• priprema namirnice za određena nacionalna jela navedenih kuhinja;
• priprema određena nacionalna jela navedenih kuhinja;
• održava pripremljeno jelo do serviranja;
• servira nacionalna jela;
• dekoriše nacionalna jela.

• Pojam, značaj i zadaci predmeta;
• Podela kuhinja prema srodnosti.

Srpska kuhinja
• Osnovne karakteristike i
• teritorijalna rasprostranjenost srpske kuhinje;
• Sirovine za pripremanje jela srpske kuhinje;
• Najpoznatija jela srpske kuhinje: hleb, pogače, proje, cicvare, kačamak, popara, čorbe, gibanice, savijače, filije, kajmak, pasulj prebranac....
• Specifičnosti u serviranju jela srpske kuhinje (grnčarija);
• Kultura življenja naroda ove kuhinje;

Francuska kuhinja
• Osnovne karakteristike i
• teritorijalna rasprostranjenost francuske kuhinje;
• Sirovine za pripremanje jela francuske kuhinje;
• Najpoznatija jela francuske kuhinje: francuske zakuske, luk supa, marseljenja bujabesa, sosevi, ratatuj, šukrut, alzaški pasulj....
• Specifičnosti u serviranju jela francuske kuhinje;
• Kultura življenja naroda ove kuhinje.

Mađarska kuhinja
• Osnovne karakteristike i
• teritorijalna rasprostranjenost mađarske kuhinje;
• Sirovine za pripremanje jela mađarske kuhinje;
• Najpoznatija jela mađarske kuhinje: ljute čorbe, gulaši, paprikaši, tkanji, perkelti, balatonski varenac....
• Specifičnosti u serviranju jela mađarske kuhinje;
• Kultura življenja naroda ove kuhinje.

Ruska kuhinja
• Osnovne karakteristike i teritorijalna rasprostranjenost ruske kuhinje;
• Sirovine za pripremanje jela ruske kuhinje;
• Najpoznatija jela ruske kuhinje
• šči, boršč, rasoljnik, soljanka, uha, kaše, okroška, salata "orlov", blinji, kulič, jagode "Romanov"...
• Specifičnosti u serviranju jela ruske kuhinje;
• Kultura življenja naroda ove kuhinje.

Italijanska kuhinja
• Osnovne karakteristike i teritorijalna rasprostranjenost italijanske kuhinje;
• Sirovine za pripremanje jela italijanske kuhinje;
• Najpoznatija jela italijanske kuhinje:
• makaroni, lazanje, pice, toteline, špagete, njoke, paste, osobuko, minestre, melancini, polpete....
• Specifičnosti u serviranju jela italijanske kuhinje;
• Kultura življenja naroda ove kuhinje.

Kineska kuhinja
• Osnovne karakteristike i teritorijalna rasprostranjenost kineske kuhinje;
• Sirovine za pripremanje jela kineske kuhinje;
• Najpoznatija jela kineske kuhinje: svinjetina sa kikirikijem, goveđi kari, junetina sa cvetovima karfiola, pikantni patlidžan, pržene banane sa sladoledom od vanile...
• Specifičnosti u serviranju jela kineske kuhinje;
• Kultura življenja naroda ove kuhinje.

Kuhinja zemalja Magreb-a
• Osnovne karakteristike i teritorijalna rasprostranjenost kuhinja zemalja Magreba;
• Sirovine za pripremanje jela kuhinja zemalja Magreba;
• Najpoznatija jela kuhinja zemalja Magreba: Alžirski Kuskus, Marokanski Tajine, Meze, Meshui, Tunižanska kemia, Bissara, Hlalem;
• Specifičnosti u serviranju jela kuhinja zemalja Magreba;
• Kultura življenja naroda ove kuhinje;

Turska kuhinja
• Osnovne karakteristike i teritorijalna rasprostranjenost turske kuhinje;
• Sirovine za pripremanje jela turske kuhinje;
• Najpoznatija jela turske kuhinje: Pide, Somun, Kebab, Pastrma, Kofte, Izgara, Dolma, Imam bajaldi Pilav, Šampita, Ratluk, Tufahije, Halva, Kadaif;
• Specifičnosti u serviranju jela turske kuhinje;
• Kultura življenja naroda ove kuhinje.

Grčka kuhinja
• Osnovne karakteristike i teritorijalna rasprostranjenost grčke kuhinje;
• Sirovine za pripremanje jela grčke kuhinje;
• Najpoznatija jela grčke kuhinje: Mezedes: Dolmadakia, Florinis jemistes, Saronikos; Avgolemono - supa, Trahana supa; Giros, Suvlaki, Tzaziki, Horiatiki; Milopita, Karidopita, Bougatsa;
• Specifičnosti u serviranju jela turske kuhinje;
• Kultura življenja naroda ove kuhinje.

Indijska kuhinja
• Osnovne karakteristike i teritorijalna rasprostranjenost indijske kuhinje;
• Sirovine za pripremanje jela indijske kuhinje;
• Najpoznatija jela indijske kuhinje: Dal, Bathura pogačice, Kari, Čatni, Raita salata, Basmati pirinač, Testa: Čapati, Gi, Samosa, Parota; Poslastice: puding od pirinča;
• Specifičnosti u serviranju jela indijske kuhinje;
• Kultura življenja naroda ove kuhinje.

Japanska kuhinja
• Osnovne karakteristike i teritorijalna rasprostranjenost japanske kuhinje;
• Sirovine za pripremanje jela japanske kuhinje;
• Najpoznatija jela japanske kuhinje: edamame, miso supa, suši, terijensi, fugu, tempura, jakitori, buta don, jakimeši, sladoled od zelenog čaja;
• Specifičnosti u serviranju jela japanske kuhinje;
Kultura življenja naroda ove kuhinje.

• Na početku programa učenike upoznati sa ciljem/ciljevima i ishodima, planom i načinima ocenjivanja.

Oblici nastave
• Predmet se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
- vežbe 60 časova

Podela odeljenja na grupe
• Odeljenje se deli na 2 grupe prilikom realizacije vežbi

Mesto realizacije nastave
• vežbe se realizuju u kabinetu za kuvarstvo.

Preporuke za realizaciju nastave
• Preporučuje se da se od navedenih jela praktično pripremi jedno tipsko jelo po izboru u okviru određene nacionalne kuhinje.

Ocenjivanje
• Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
1. praćenje ostvarenosti ishoda
2. testove znanja
3. testove praktičnih veština

Okvirni broj časova po temama
Uvod u nacionalne kuhinje 2 časa
Srpska kuhinja 8 časova
Francuska kuhinja 6 časova
Mađarska kuhinja 4 časa
Ruska kuhinja 4 časa
Italijanska kuhinja 6 časova
Kineska kuhinja 6 časova
Kuhinje zemalja Magreba 6 časova
Grčka kuhinja 4 časa
Indijska kuhinja 4 časa
Turska kuhinja 4 časa
Japanska kuhinja 6 časova

KORELACIJA SA DRUGIM PREDMETIMA

- Kuvarstvo
- Zdravstvena kultura
- Ishrana
- Osnove usluživanja
- Turistička geografija
- Geografija

OSNOVE USLUŽIVANJA

Treći razred

Naziv predmeta:	OSNOVE USLUŽIVANJA
Godišnji fond časova:	30 časova
Razred:	Treći

Ciljevi predmeta

- Upoznavanje učenika sa pojmom usluživanja;
- Upoznavanje učenika sa sredstvima za rad, dnevnim obrocima, sistemom i načinom usluživanja;
- Osposobljavanje učenika da znanje iz oblasti kuvarstva prilagodi potrebama usluživanja hrane u ugostiteljskim objektima.

TEMA	CILJEVI	ISHODI Po završetku teme učenik će biti u stanju da:	PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA	NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA
Pojmovne osnove usluživanja	• Upoznavanje učenika sa predmetom, ulogom i značajem usluživanja, inventarom i opremom, nameštajem za usluživanje; • Upoznavanje sa radnim odeljenjima i funkcionalnom povezanošću.	• objasni značaj i ulogu usluživanja u ugostiteljskim objektima; • prepozna i prilagodi inventar za usluživanje u ugostiteljskim objektima; • razlikuje radna odeljenja i objasni njihovu funkciju; • razlikuje prostorije za služenje obroka.	• Pojam uloga i zadaci usluživanja; • Radna odelenja i njihova funkcionalna povezanost; • Uslužno osoblje (osobine i dužnosti); • Inventar, oprema i uređaji, nameštaj za usluživanje.	• Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja. Realizacija nastave: • teorijska nastava (30 časova) Podela odeljenja na grupe Odeljenje se ne deli na grupe Mesto realizacije nastave • Teorijska nastava se realizuje u učionici Ocenjivanje Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz: • praćenje ostvarenosti ishoda; • testove znanja; • testove praktičnih veština. Okvirni broj časova po temama • Pojmovne osnove usluživanja 6 časova • Dnevni obroci 6 časova • Sistemi i načini usluživanja 6 časova • Usluživanje hrane 11 časova
Dnevni obroci	• Upoznavanje učenika sa dnevnim obrocima i dnevnim ciklusima ishrane.	• nabroji dnevne obroke; • objasni dnevne obroke.	• Dnevni obroci i dnevni ciklusi ishrane u ugostiteljstvu - Glavni dnevni obroci, među obroci, turistički obroci - Redovni i vanredni obroci
Sistemi i načini usluživanja	• Upoznavanje učenika sa sistemima i načinima usluživanja.	• nabroji sisteme usluživanja; • objasni sisteme usluživanja; • nabroji načine usluživanja; • objasni načine usluživanja.	• Organizacioni sistemi rada u usluživanju (ober, revirni, reonski, brigadni sistem rada); • Načini usluživanja (bečki, ruski, engleski, francuski i kombinovani način usluživanja).
Instrumenti ponude u ugostiteljstvu	• Osposobljavanje učenika da prepoznaju i navedu instrumente ponude.	• Pravilno pisanje i sastavljanje instrumenata ponude.	• Instrumenti ponude i dokumenti prodaje u ugostiteljskim objektima; • Pojam, vrste, prezentovanje gostima (karta pića, kafanska karta, vinska karta, jelovnik, anketni jelovnik, meni karta i dr.).
Usluživanje hrane	• Osposobljavanje učenika da znanja iz kuvarstva prilagode potrebama usluživanja hrane.	• objasni način usluživanja doručka i jednostavnih jela; • objasni način usluživanja hladnih predjela; • objasni način usluživanja supa, čorbi, potaža i konsomea; • objasni način usluživanja toplih predjela; • objasni način usluživanja ribe, rakova i školjki; • objasni način usluživanja glavnih jela; • objasni način usluživanja variva, salata i sireva; • objasni usluživanje poslastica, voća i kompota.	• Usluživanje doručaka, jednostavnih jela, hladnih predjela, supa, čorbi, potaža, konsomea, toplih predjela, ribe, rakova, školjki, gotovih jela, pečenja, jela po porudžbini, specijaliteta sa roštilja, variva, salata i sireva, poslastica, voća i kompota.

KORELACIJA SA DRUGIM PREDMETIMA

- Stručni predmeti
- Ishrana
- Zdravstvena kultura

EKONOMIKA TURISTIČKIH I UGOSTITELJSKIH PREDUZEĆA

Drugi razred

Naziv predmeta:	EKONOMIKA TURISTIČKIH I UGOSTITELJSKIH PREDUZEĆA
Godišnji fond časova:	32
Razred:	drugi

Ciljevi predmeta

- Upoznavanje organizacije i poslovnih aktivnosti preduzeća;
- Osposobljavanje učenika za uspešno i racionalno rešavanje osnovnih ekonomskih i organizacionih pitanja preduzeća;
- Sticanje osnove za razumevanje pojmova iz ekonomike preduzeća kao što su: sredstva preduzeća, troškovi, razvoj itd;

TEMA	CILJEVI	ISHODI Po završetku teme učenik će biti u stanju da:	PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA	NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA
Pojmovno određenje ekonomike i organizacije preduzeća	• Upoznavanje učenika sa ekonomikom i organizacijom preduzeća	• definiše ekonomiku kao nauku; • definiše organizaciju kao nauku; • poznaje ciljeve izučavanja ekonomike i organizacije preduzeća.	• Pojam ekonomike i organizacije preduzeća; • Značaj ekonomike i organizacije u današnjim uslovima poslovanja.	Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave, odnosno učenja, planom rada i načinima ocenjivanja Realizacija nastave: Predmet se realizuje kroz: • teorijsku nastavu 32 časa Mesto realizacije nastave • Teorijska nastava se realizuje u učionici, odgovarajućem kabinetu ili ugostiteljsko-turističkom preduzeću, školskoj radionici Preporuke za realizaciju nastave • preporučuju se posete stručnim sajmovima i izložbama Ocenjivanje Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz: • praćenje ostvarenosti ishoda • testove znanja Okvirni broj časova po temama • Pojmovno određenje ekonomike i organizacije preduzeća (2 časa) • Pojam preduzeća (5 časova) • Sredstva preduzeća (4 časa) • Izvori sredstava (2 časa) • Rashodi preduzeća (10 časova) • Rezultati rada i raspodela (5 časova) Merila uspešnosti poslovanja preduzeća (4 časa)
Pojam ugostiteljsko-turističkog preduzeća	• Upoznavanje učenika sa ugostiteljsko-turističkim preduzećima	• definiše ugostiteljsko i turističko preduzeće i njihove zadatke; • poznaje karakteristike ugostiteljskog i turističkog preduzeća;	• Pojam ugostiteljsko i turističko preduzeće; • Karakteristike ugostiteljskog i turističkog preduzeća;
Sredstva ugostiteljskog i turističkog preduzeća	• Upoznavanje učenika sa poslovnim sredstvima ugostiteljskog i turističkog preduzeća	• definiše sredstva ugostiteljskog i turističkog preduzeća; • poznaje oblike i amortizaciju osnovnih sredstava; • poznaje oblike obrtnih sredstva.	• Pojam sredstava ugostiteljsko i turističko preduzeća; • Osnovna sredstva preduzeća; • Obrtna sredstva preduzeća.
Izvori sredstava	• Upoznavanje učenika sa izvorima sredstava ugostiteljskog i turističkog preduzeća	• definiše izvore sredstava; • razlikuje sopstvene i tuđe izvore sredstava.	• Pojam izvora sredstava; • Sopstveni izvori sredstava; • Tuđi izvori sredstava.
Rashodi ugostiteljskog i turističkog preduzeća	• Upoznavanje učenika sa rashodima preduzeća i kalkulacijom cene proizvoda i usluga u turizmu i ugostiteljstvu	• definiše utroške, troškove i rashode preduzeća; • Razlikuje pojmove: utroške, troškove i rashode preduzeća; • Poznaje vrste troškova; • Poznaje karakteristike troškova; • izrađuje kalkulaciju; • Razlikuje vrste kalkulacija; • Poznaje specifičnosti obračuna troškova i utvrđivanje cena u turizmu i ugostiteljstvu.	• Pojam rashoda preduzeća; • Pojam utrošaka; • Pojam, podela i raspored troškova; • Pojam kalkulacije; • Vrste kalkulacije; • Specifičnosti obračuna troškova.
Rezultati rada i raspodela	• Upoznavanje učenika sa rezultatima rada i raspodelom	• Definiše ukupan prihod; • Razlikuje prihode preduzeća; • Utvrđuje rezultate preduzeća; • Poznaje način raspoređivanja rezultata preduzeća (dobitak, gubitak).	• Pojam ukupnog prihoda; • Utvrđivanje rezultata preduzeća; • Raspoređivanje rezultata preduzeća.
Merila uspešnosti poslovanja ugostiteljskog i turističkog preduzeća	• Upoznavanje učenika sa merilima uspešnosti ugostiteljskog i turističkog preduzeća	• Definiše merila uspešnosti; • Poznaje produktivnost rada; • Poznaje ekonomičnost rada; • Poznaje rentabilnost rada.	• Pojam merila poslovnog uspeha; • Produktivnost; • Ljudski kapital; • Ekonomičnost rada; • Rentabilnost.

KORELACIJA SA DRUGIM PREDMETIMA

- Stručni predmeti
- Osnove turizma i ugostiteljstva
- Preduzetništvo

TURISTIČKA GEOGRAFIJA

Drugi razred

Naziv predmeta:	TURISTIČKA GEOGRAFIJA
Godišnji fond časova:	32 časa
Razred:	drugi

Ciljevi predmeta

- Sticanje znanja o turističko-geografskom prostoru i kretanju u njemu;
- Sticanje znanja o turističkim vrednostima Srbije, njihovom prostiranju i atraktivnosti;
- Razumevanje međuzavisnosti turizma i geografske sredine.

TEMA	CILJEVI	ISHODI Po završetku teme učenik će biti u stanju da:	PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA	NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA
Geografski i turistički položaj Srbije	• Proširivanje znanja o geografskom i turističkom položaju Srbije.	• Opiše i pokaže na karti položaj Srbije u Evropi; • Objasni značaj geografskog položaja za razvoj turizma na primeru Srbije.	• Geografski položaj; • Veličina teritorije i granice; • Turistički i funkcionalni položaj;	Na početku teme učenike treba upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja Realizacija nastave: Predmet se realizuje kroz: • teorijsku nastavu (32 časa) Podela odeljenja na grupe Odeljenje se ne deli na grupe Mesto realizacije nastave Teorijska nastava se realizuje u učionici Ocenjivanje Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz: • praćenje ostvarenosti ishoda; • testove znanja; • testove praktičnih veština. Okvirni broj časova po temama • Geografski i turistički položaj Srbije - 5 časova, • Prirodne turističke vrednosti Srbije - 10 časova • Antropogene turističke vrednosti Srbije - 6 časova • Materijalna osnova turizma - 4 časa • Pravci turističkog kretanja u Srbiji - 2 časa • Perspektive razvoja turizma Srbije - 5 časova
Prirodne turističke vrednosti Srbije	• Proširivanje znanja o prirodnim turističkim vrednostima Srbije.	• Klasifikuje prirodne turističke vrednosti Srbije prema genezi i funkciji; • Navede i locira na karti prirodne turističke vrednosti Srbije; • Objasni razloge atraktivnosti prirodnih turističkih vrednosti Srbije.	• Planine kao turističke vrednosti; • Termomineralni izvori; • Jezera; • Reke; • Ostale prirodne vrednosti.
Antropogene turističke vrednosti Srbije	• Usvajanje znanja o antropogenim turističkim vrednostima Srbije.	• Podeli antropogene turističke vrednosti Srbije po vrstama; • Izdvoji specifičnosti najatraktivnijih antropogenih turističkih vrednosti Srbije.	• Arheološke turističke vrednosti; • Spomeničke vrednosti; • Umetničke vrednosti; • Etnosocijalne vrednosti; • Ambijentalne celine i turističke manifestacije.
Materijalna osnova turizma	• Sticanje znanja o uticaju materijalne osnove na razvoj turizma u Srbiji.	• Razlikuje faktore turističkog prometa; • Navede vrste saobraćaja koji se koristi u turizmu; • Odredi prednosti i nedostatke svake vrste saobraćaja koji se koristi u turizmu; • Poznaje obim i strukturu smeštajnih i ugostiteljskih kapaciteta Srbije.	• Faktori turističkog prometa; • Saobraćajnice i saobraćajna sredstva; • Smeštajni i ugostiteljski kapaciteti.
Pravci turističkog kretanja u Srbiji	• Usvajanje znanja o pravcima turističkih kretanja u Srbiji.	• Navede i pokaže na karti najvažnije pravce kretanja turista u Srbiji.	• Najvažniji pravci turističkih kretanja inostranih i domaćih turista.
Perspektive razvoja turizma Srbije	• Korišćenje stečenih znanja u prognoziranju perspektiva razvoja turizma Srbije.	• Sastavi kartu prirodnih i antropogenih vrednosti zavičaja • Nabroji lokalne resurse u sredini u kojoj živi, koji jesu ili bi mogli predstavljati turističku atrakciju • Nabroji moguće pravce razvoja turizma Srbije • Pripremi promociju turističkog sadržaja izabranog po sopstvenom izboru	• Strategija razvoja turizma u Srbiji; • Savremeni trendovi u turizmu.

KORELACIJA SA DRUGIM PREDMETIMA

- Istorija
- Zdravstveno vaspitanje
- Marketing u turizmu i ugostiteljstvu
- Stručni predmeti

PREDUZETNIŠTVO

Treći razred

Naziv predmeta:	PREDUZETNIŠTVO
Godišnji fond časova:	60 časova
Razred:	treći

Ciljevi predmeta

- Razvijanje poslovnih i preduzetničkih znanja, veština i ponašanja;
- Razvijanje preduzetničkih vrednosti i sposobnosti da se prepoznaju preduzetničke mogućnosti u lokalnoj sredini i deluje u skladu sa tim;
- Razvijanje poslovnog i preduzetničkog načina mišljenja;
- Razvijanje svesti o sopstvenim znanjima i sposobnostima i daljoj profesionalnoj orjentaciji;
- Osposobljavanje za aktivno traženje posla (zapošljavanje i samozapošljavanje);
- Osposobljavanje za izradu jednostavnog plana poslovanja male firme;
- Multidisciplinarni pristup i orijentacija na praksu;
- Razvijanje osnove za kontinuirano učenje;
- Razvijanje odgovornog odnosa prema očuvanju prirodnih resursa i ekološke ravnoteže.

TEMA	CILJEVI	ISHODI Po završetku teme učenik će biti u stanju da:	PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA	NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA
Preduzetništvo i preduzetnik	• Razumevanje pojma i značaja preduzetništva; • Prepoznavanje osobenosti preduzetnika;	• navede adekvatne primere preduzetništva iz lokalnog okruženja; • navede karakteristike preduzetnika; • objasni značaj motivacionih faktora u preduzetništvu; • dovede u odnos pojmove inovativnost, preduzimljivost i preduzetništvo; • prepozna različite načine otpočinjanja posla u lokalnoj zajednici.	• Pojam, razvoj i značaj preduzetništva; • Profil i karakteristike uspešnog preduzetnika; • Motivi preduzetnika; • Tehnike i kriterijumi za utvrđivanje preduzetničkih predispozicija.	Na uvodnom času učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja/ obavezom učenika da u toku nastave redovno formiraju radnu svesku Realizacija nastave: Predmet se realizuje kroz: • Vežbe (64 časa) Metode rada: Radioničarski (sve interaktivne metode rada) Podela odeljenja na grupe Odeljenje se deli na 2 grupe (2 nastavnika) Mesto realizacije nastave Vežbe se realizuju u kabinetu / učionici Okvirni broj časova po temama Preduzetništvo i preduzetnik 6 časova Razvijanje i procena poslovnih ideja, marketing plan 16 časova Upravljanje i organizacija 18 časova Ekonomija poslovanja 10 časova Učenički projekt-prezentacija poslovnog plana 8 časova Ocenjivanje Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz: • aktivnost učenika na času; • redovnost i preglednost radne sveske; • domaće zadatke; • testove znanja; • izradu praktičnih radova (marketing, organizaciono-proizvodni i finansijski plan); • izradu konačne verzije biznis plana; • prezentaciju. Preporuke za realizaciju nastave Preduzetništvo i preduzetnik: Dati primer uspešnog preduzetnika i/ili pozvati na čas gosta - preduzetnika koji bi govorio učenicima o svojim iskustvima ili poseta uspešnom preduzetniku;
Razvijanje i procena poslovnih ideja, marketing plan	• Razvijanje sposobnosti za uočavanje, formulisanje i procenu; poslovnih ideja • Upoznavanje učenika sa elementima marketing plana; • Razvijanje smisla za timski rad.	• primeni kreativne tehnike izbora, selekcije i vrednovanja poslovnih ideja; • prepozna sadržaj i značajbiznis plana; • istraži međusobno delovanje faktora koji utiču na tržište: cena, proizvod, mesto, promocija i ličnost; • prikupi i analizira informacije o tržištu i razvija individualnu marketing strategiju; • razvije samopouzdanje u sprovođenju terenskih ispitivanja; • samostalno izradi marketing plana u pripremi biznis plana; • prezentuje marketing plan kao deo sopstvenog biznis plana.	• Traganje za poslovnim idejama; • Procena poslovnih mogućnosti za novi poslovni poduhvat; • SWOT analiza; • Struktura biznis plana i marketing plana kao njegovog dela; • Elementi marketing miksa (5P) - (proizvod/usluga, cena, kanali distribucije, promocija, ličnost); • Rad na terenu-istraživanje tržišta; • Prezentacija marketing plana za odabranu biznis ideju.	Razvijanje i procena poslovnih ideja, marketing plan: Koristiti oluju ideja i vođene diskusije da se učenicima pomogne u kreativnom smišljanju biznis ideja i odabiru najpovoljnije. Preporučiti učenicima da biznis ideje traže u okviru svog područja rada ali ne insistirati na tome. Učenici se dela na grupe okupljene oko jedne poslovne ideje u kojima ostaju do kraja. Grupe učenika okupljene oko jedne poslovne ideje vrše istraživanje tržišta po nastavnikovim uputstvima. Poželjno je organizovati posetu malim preduzećima gde će se učenici informisati o načinu delovanja i opstanka tog preduzeća na tržištu.
Upravljanje i organizacija, pravni okvir za osnivanje i funkcionisanje delatnosti	• Upoznavanje učenika sa suštinom osnovnih menadžment funkcija i veština; • Upoznavanje učenika sa specifičnostima upravljanja proizvodnjom/uslugama i ljudskim resursima; • Upoznavanje učenika sa značajem korišćenja informacionih tehnologija za savremeno poslovanje; • Davanje osnovnih uputstava gde doći do neophodnih informacija.	• navede osobine uspešnog menadžera; • objasni osnove menadžmenta usluga/proizvodnje; • objasni na jednostavnom primeru pojam i vrste troškova, cenu koštanja i investicije; • izračuna prag rentabilnosti na jednostavnom primeru; • objasni značaj proizvodnog plana i izradi proizvodni plan za sopstvenu biznis ideju u najjednostavnijem obliku (samostalno ili uz pomoć nastavnika); • uviđa značaj planiranja i odabira ljudskih resursa za potrebe organizacije; • koristi gantogram; • objasni značaj informacionih tehnologija za savremeno poslovanje; • shvati važnost neprekidnog inoviranja proizvoda ili usluga; • izabere najpovoljniju organizacionu i pravnu formu privredne aktivnosti; • izradi i prezentuje organizacioni plan za sopstvenu biznis ideju; • samostalno sačini ili popuni osnovnu poslovnu dokumentaciju.	• Menadžment funkcije (planiranje, organizovanje, vođenje i kontrola); • Pojam i vrste troškova, cena koštanja; • Investicije; • Prelomna tačka rentabilnosti; • Menadžment proizvodnje - upravljanje proizvodnim procesom/uslugom; • Upravljanje ljudskim resursima; • Upravljanje vremenom; • Inženjering vrednosti; • Informacione tehnologije u poslovanju; • Pravni aspekt pokretanja biznisa.	Upravljanje i organizacija: Preporučene sadržaje po temama učenik savladava na jednostavnim primerima uz pomoć nastavnika Metode rada: Mini predavanja Simulacija Studija slučaja Diskusija Davati uputstava učenicima gde i kako da dođu do neophodnih informacija. Koristiti sajtove za prikupljanje informacija (www.apr.gov.rs., www.sme.gov. rs. i drugi). Osnovna poslovna dokumentacija: CV, molba, žalba, izveštaj, zapisnik... Poseta socijalnim partnerima na lokalnom nivou (opština, filijale Nacionalne službe za zapošljavanje, Regionalne agencije za razvoj malih i srednjih preduzeća i sl.)
Ekonomija poslovanja, finansijski plan	• Razumevanje značaja bilansa stanja, bilansa uspeha i tokova gotovine kao najvažnijih finansijskih izveštaja u biznis planu; • Prepoznavanje profita/dobiti kao osnovnog motiva poslovanja; • Razumevanje značaja likvidnosti u poslovanju preduzeća.	• sastavi bilans stanja na najjednostavnijem primeru; • sastavi bilans uspeha i utvrdi poslovni rezultat na najjednostavnijem primeru; • napravi razliku između prihoda i rashoda s jedne strane i priliva i odliva novca sa druge strane na najjednostavnijem primeru; • navede moguće načine finansiranja sopstvene delatnosti; • se informiše u odgovarajućim institucijama o svim relevantnim pitanjima od značaja za pokretanje biznisa; • identifikuje načine za održavanje likvidnosti u poslovanju preduzeća; • sastavi finansijski plan za sopstvenu biznis ideju samostalno ili uz pomoć nastavnika; • prezentuje finansijski plan za svoju biznis ideju.	• Bilans stanja; • Bilans uspeha; • Bilans tokova gotovine (cash flow); • Izvori finansiranja; • Institucije i infrastruktura za podršku preduzetništvu; • Priprema i prezentacija finansijskog plana.	Ekonomija poslovanja, finansijski plan Koristiti formular za biznis plan Nacionalne službe zapošljavanja. Koristiti najjednostavnije tabele za izradu bilansa stanja, bilansa uspeha i bilansa novčanih tokova. Obraditi sadržaj na najjednostavnijim primerima iz prakse Metode rada: Mini predavanja Simulacija Studija slučaja Diskusija
Učenički projekt-prezentacija poslovnog plana	• Osposobiti učenika da razume i dovede u vezu sve delove biznis plana; • Osposobljavanje učenika u veštinama prezentacije biznis plana.	• samostalno ili uz pomoć nastavnika da poveže sve urađene delove biznis plana; • izradi konačan (jednostavan) biznis plan za sopstvenu biznis ideju; • prezentuje biznis plan u okviru javnog časa iz predmeta preduzetništvo.	• Izrada celovitog biznis plana za sopstvenu biznis ideju; • Prezentacija pojedinačnih/grupnih biznis planova i diskusija.	Učenički projekt-prezentacija poslovnog plana: Pozvati na javni čas uspešnog preduzetnika, predstavnike škole, lokalne samouprave i banaka za procenu realnosti i inovativnosti biznis plana. Prema mogućnosti nagraditi najbolje radove. U prezentaciji koristiti sva raspoloživa sredstva za vizualizaciju a posebno prezentaciju u power point -u.

KORELACIJA SA DRUGIM PREDMETIMA

- Svi stručni predmeti

ISHRANA

Prvi razred

Naziv predmeta:	ISHRANA
Godišnji fond časova:	68
Razred:	prvi

Ciljevi predmeta:

- Sticanje znanja o hranljivim materijama i energetskoj vrednosti životnih namirnica;
- Sticanje znanja o principima pravilne ishrane i potrebama u ishrani;
- Osposobljavanje učenika da utvrdi sastav obroka kojima se zadovoljavaju energetske potrebe ljudi;
- Sticanje znanja o bolestima koje izaziva nepravilna ishrana.

TEMA	CILJ	ISHODI Po završetku teme učenik će biti u stanju da:	OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA	NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA
Hranljive materije	• Sticanje znanja o hranljivim materijama i energetskoj vrednosti životnih namirnica	• razlikuje pojmove hrane i ishrane i njihove uloge; • objasni ulogu pojedinih hranljivih materija u organizmu; • razlikuje namirnice po poreklu; • navede hemijski sastav i značaj pojedinih namirnica biljnog porekla u ishrani, • navede hemijski sastav i značaj pojedinih namirnica životinjskog porekla u ishrani; • navede prednosti upotrebe organskih proizvoda u ljudskoj ishrani; • razlikuje pojmove organske i konvencionalne hrane, • navede rizike upotrebe genetski modifikovane hrane; • izračuna energetsku vrednost pojedinih namirnica.	• Hrana; • Ishrana; • Podela i vrste hranljivih materija i njihovi izvori; • Podela i vrsta namirnica biljnog porekla; • Podela i vrsta namirnica životinjskog porekla; • Organska hrana; • Genetski modifikovana hrana; • Energetska vrednost namirnica i energetske potrebe.	Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave, odnosno učenja, planom rada i načinima ocenjivanja Realizacija nastave: Predmet se realizuje kroz: • teorijsku nastava Mesto realizacije nastave • Teorijska nastava - u učionici Preporuke za realizaciju nastave • prikazati izračunavanje energetske vrednosti pojedinih namirnica i obroka; • vežbati sa učenicima izračunavanje energetske vrednosti namirnica i obroka; • koristiti nutricionističke tabele; • izraditi sa učenicima postere grupa namirnica; • prikazati primere jelovnika koji zadovoljavaju principe pravilne ishrane; • prikazati bolesti nepravilne ishrane (video zapisi); • sugerisati učenicima da prikupe podatke o različitim namirnicama koristeći Internet i druge izvore Ocenjivanje Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz: • praćenje ostvarenosti ishoda • testove znanja Okvirni broj časova po temama • Hranljive materije (25 časova) • Pravilna ishrana (25 časova) Kvarenje namirnica i konzervisanje(18)
Pravilna ishrana	• Sticanje znanja o principima pravilne ishrane i potrebama u ishrani	• navede principe pravilne ishrane; • nabroje uzroke nepravilne ishrane; • objasne posledice nepravilne ishrane; • izračuna indeks uhranjenosti (BMI); • sastavi dnevni obrok.	• Principi pravilne ishrane; • Potrebe u ljudskoj ishrani; • Piramida ishrane; • Bolesti izazvane nepravilnom ishranom; • Indeks uhranjenosti (BMI); • Sastavljanje dnevnog obroka;
Kvarenje namirnica i konzervisanje	• Sticanje osnovnih znanja o kvarenju namirnica i metodama konzervisanja	• nabroje najčešće uzroke kvara namirnica; • objasne uslove pod kojima nastaje kvarenje namirnica; • navede načine smanjenja rizik kvarenja namirnica; • navede načine očuvanja (namirnica); • opiše metode konzervisanja namirnica; • navede moguće uzročnike i načine trovanja hranom.	• Mikroorganizmi u hrani - korisna i štetna dejstva; • Najčešći uzroci kvara namirnica; • Načini očuvanja namirnica od proizvodnje do potrošnje; • Metode konzervisanja; • Organoleptička svojstva namirnica, provera deklaracije; • Biološki, hemijski i radiološki uzročnici trovanja hranom.

KORELACIJA SA DRUGIM PREDMETIMA, ODNOSNO MODULIMA

- Higijenski standardi u kuvarstvu, poslastičarstvu i ugostiteljstvu;
- Zdravstvena kultura;
- Kuvarstvo i poslastičarstvo;
- Osnovi ugostiteljstva;
- Hemija.

PROFESIONALNA PRAKSA

1. OSTVARIVANJE OBRAZOVNO-VASPITNOG RADA - OBLICI I TRAJANJE

RAZRED	NASTAVA				PRAKSA	UKUPNO
RAZRED	Teorijska nastava	Vežbe	Praktična nastava	Nastava u bloku	PRAKSA	UKUPNO
I					30	30
II					60	60

2. CILJEVI PREDMETA

- Osposobljavanje učenika za pripremu fondova i sosova
- Osposobljavanje učenika za pripremu i izdavanje salata;
- Osposobljavanje učenika za pripremu i izdavanje priloga i variva;
- Osposobljavanje učenika za pripremu, primenu i izdavanje bistrih i gustih supa, čorbi;
- Osposobljavanje učenika za pripremu i izdavanje toplih prejela;
- Osposobljavanje učenika za pripremu i izdavanje gotovih jela;
- Osposobljavanje učenika za pripremu i izdavanje nacionalnih jela;
- Osposobljavanje učenika za pripremu i izdavanje pečenja.

3. NAZIV I TRAJANJE MODULA

Razred:

prvi i drugi

Red. br.	NAZIV MODULA	Trajanje modula (časovi)
1.	Fondovi i sosovi	12
2.	Jednostavne i složene salate	6
3.	Prilozi i variva	12
4.	Bistre i guste supe, čorbe	12
5.	Topla predjela	12
6.	Gotova jela	24
7.	Nacionalna jela	9
8.	Pečenja	3

4. CILJEVI, ISHODI, OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI I NAČIN OSTVARIVANJA MODULA

Naziv modula:	Fondovi i sosovi
Trajanje modula:	12 časova

CILJEVI MODULA

ISHODI MODULA
Po završetku modula učenik će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA

PREPORUČENE AKTIVNOSTI I NAČIN OSTVARIVANJA MODULA

• Osposobljavanje učenika za pripremu, primenu i izdavanje fondova i soseva.

• definiše fondova - sosove;
• navede vrste fondova - sosova;
• razlikuje normative za fondove - sosove;
• opisuje načine pripreme namirnica za fondove - sosove;
• navede primenu fondova u kuvarstvu;
• navede primenu fondova - sosova;
• kombinuje tehnike termičke obrade;
• pripremi fondove - sosove;
• održava jela do serviranja;
• servira fondove - sosove
• kombinuje sosove sa jelima.

Fondovi i sosevi tople kuhinje
Individualna priprema:
• radnog prostora;
• potrebnih namirnica;
• potrebnog inventara i alata;
• osnovnih sosova:
- espanjol,
- pileći i teleći velute,
- bešamel,
- holandez,
- bernez.
• od njih izvedenih sosova tople kuhinje:
- Madera, Porto, Lovački sos;
- Pileći i teleći velute sos i Siprem sos;
- Krem sos, Mornej i Subiz sos;
- Muslin i Mikado sos;
- Šoron sos
• primena istih;
• pravilno čuvanje do primene i serviranja.
Osnovni sosevi i od njih izvedeni sosevi hladne kuhinje
Individualna priprema:
• radnog prostora;
• potrebnih namirnica;
• potrebnog inventara i alata;
• fondova
- majonez
- vinegret
- aspik
• od njih izvedenih sosova hladne kuhinje
- Ram sos, Tartar sos, Zeleni sos, ajoli sos;
- Bečki i Francuski vinegret; Ravigot sos.
- Svetli i tamni šofroa
• primena istih;
• pravilno čuvanje do primene i serviranja.
• U toku praktičnog rada:
- održavanje lične i radne higijene;
- primena higijenskih standarda;
- primena pravila zaštite na radu;
- primena HACCP principa u toku rada;
- korišćenje stručnih izraza.

• Profesionalna praksa se realizuje po završetku nastve u trajanju od 30 časova, i to: 5 dana po 6 časova do 15. avgusta.

• Ocenjivanje:
Vrednovanje ostvarenosti ishoda se vrši kroz:
• praćenje ostvarenosti ishoda;
• testove praktičnih veština;
• dnevnik praktične nastave koji svaki učenik vodi za vreme profesionalne prakse.

Naziv modula:	Salate
Trajanje modula:	6 časova

CILJEVI MODULA

ISHODI MODULA
Po završetku modula
učenik će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA

PREPORUČENE AKTIVNOSTI I NAČIN OSTVARIVANJA MODULA

• Osposobljavanje učenika za pripremu i izdavanje salata.

• definiše salate;
• navede vrste salata;
• navede vrste povrća za pripremu salata;
• poznaje normative za salate;
• pripremi namirnice za salate;
• termički obrađuje namirnice za salate;
• pripremi salate;
• servira salate;
• dekoriše salate.

Salate:

Individualna priprema:
• radnog prostora;
• potrebnih namirnica;
• potrebnog inventara i alata;
priprema salata:
- Jednostavne salate od svežeg povrća: zelene salate, svež kupus, paradajz, krastavac, šargarepa, mimoza, bašta i vitaminska salata;
- Jednostavne salate od pečenog povrća: pečene paprike sa belim lukom, ajvar;
- Jednostavne salate od kuvanog povrća: krompir, cvekla i pasulj salata;
- Složene - mešane salate: srpska, srpska sa sirom i grčka salata;
- Salate od kiselog povrća: kiseli kupus i kiseli krastavac salata.
• pravilno čuvanje salata do primene i serviranja;
• serviranje salata.
• U toku praktičnog rada:
- održavanje lične i radne higijene;
- primena higijenskih standarda;
- primena pravila zaštite na radu;
- primena HACCP principa u toku rada;
- korišćenje stručnih izraza.

• Profesionalna praksa se realizuje po završetku nastve u trajanju od 30 časova, i to: 5 dana po 6 časova do 15. avgusta.

Naziv modula:	Prilozi i variva
Trajanje modula:	12 časova

CILJEVI MODULA

ISHODI MODULA
Po završetku modula učenik
će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA

PREPORUČENE AKTIVNOSTI I NAČIN OSTVARIVANJA MODULA

• Osposobljavanje učenika za pripremu i izdavanje priloga i variva.

• definiše priloge i variva
• razlikuje vrste priloga i variva;
• razlikuje normative za variva i priloge;
• opiše način pripremanja namirnica za variva i priloge;
• termički obrađuje povrće;
• priprema variva i priloge;
• servira varivo i priloge;
• dekoriše variva i priloge.

Prilozi i variva:
Individualna priprema:
• radnog prostora;
• potrebnih namirnica;
• potrebnog inventara i alata.
priprema priloga i variva:

- Kuvano variva i prilozi:
Kuvani (slani) krompir, kuvana šargarepa na puteru, kuvani grašak na puteru, kuvani karfiol na puteru, kuvani kukuruz na puteru, kuvani brokoli na puteru.

- Oblikovani prilozi
Cvetovi i kuglice od krompira i šargarepe.

- Povezana variva i prilozi
Boranija na srpski način, spanać i šargarepa kao krem, fino varivo.

- Dinstana variva i prilozi
Dinstani pirinač, kupus na bečki način, podvarak.

- Pečena variva i prilozi
Krompir na pekarski način, pasulj prebranac.

- Pržena variva i prilozi
Pom-frit, pom-čips, pom-paj, pom-šato, pom-diplomat.

- Prilozi za divljač
Pariske, češke i tirolske knedle, pečene i kuvane jabuke sa brusnicama.
- pravilno čuvanje priloga i variva do primene i serviranja
- serviranje priloga i variva.

U toku praktičnog rada
- održavanje lične i radne higijene;
- primena higijenskih standarda;
- primena pravila zaštite na radu;
- primena HACCP principa u toku rada;
- korišćenje stručnih izraza.

• Profesionalna praksa se realizuje po završetku nastve u trajanju od 30 časova, i to: 5 dana po 6 časova do 15 avgusta.

Naziv modula:	Bistre i guste supe, čorbe
Trajanje modula:	12 časova

CILJEVI MODULA

ISHODI MODULA
Po završetku modula učenik će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA

PREPORUČENE AKTIVNOSTI I NAČIN OSTVARIVANJA MODULA

• Osposobljavanje učenika za pripremu, primenu i izdavanje bistrih i gustih supa i čorbi.
• Osposobljavanje učenika za izradu osnovnih kalkulacija.

• definiše bistre i guste supe, čorbe;
• navede vrste bistrih i gustih supa, čorbi;
• razlikuje normative za bistre i guste supe, čorbe;
• opisuje načine pripreme namirnica za bistre i guste supe, čorbe;
• priprema bistre i guste supe, čorbe;
• razlikuje dodatke za bistre i guste supe;
• priprema dodatke za bistre i guste supe, čorbe
• održava jela do serviranja;
• servira pripremljena jela;
• dekoriše pripremljena jela;

Bistre supe: pojam, priprema i primena u kuvarstvu:
supa od goveđeg mesa;
supa od kokošijeg mesa.
Dodaci za supe od:
testa: rezanci, flekice, tarana
od livenog testa: celestino i fridato;
griza: knedle od griza i knedle od džigerice;
povrća: žilijen.
Pojačane supe
konsomei: pojam, priprema i primena u kuvarstvu:
konsome od goveđeg mesa,
konsome od kokošijeg mesa dodaci za konsomee:
pečeni: profiterole, biskvit sa šunkom i kruton;
kombinovani: kolbert.
Guste supe
potaži: pojam, podela, priprema i primena u kuvarstvu:
velutei: od pilećeg mesa, celera i artičoka;
pasirani potaži: od paradajza i od povrća;
nepasirani potaži od: pečuraka i brokolija.
Čorbe: pojam, podela, priprema i primena
ragu čorbe: od telećeg mesa, pilećeg mesa i jagnjećeg mesa.
Nacionalne čorbe:
od telećeg mesa, pilećeg mesa i jagnjećeg mesa na srpski način, mađarska gulaš čorba,
ruski boršč, italijanski minestron.

• Profesionalna praksa se realizuje po završetku nastve u trajanju od 30 časova, i to: 5 dana po 6 časova.

Naziv modula:	Topla predjela
Trajanje modula:	12 časova

CILJEVI MODULA

ISHODI MODULA
Po završetku modula učenik
će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA

PREPORUČENE AKTIVNOSTI I NAČIN OSTVARIVANJA MODULA

• Osposobljavanje učenika za pripremu, primenu i izdavanje toplih predjela.
• Osposobljavanje učenika za izradu osnovnih kalkulacija.

• Definiše topla predjela
• razlikuje vrste toplih predjela;
• razlikuje recepture za topla predjela;
• opiše načine pripremanja namirnica za topla predjela;
• priprema topla predjela;
• čuva do serviranja topla pedjela;
• servira topla predjela;
• dekoriše topla predjela.

Topla predjela: pojam, podela i karakteristike;
Topla predjela od jaja:
- Omlet:
natur, omlet sa suvomesnatim i mlečnim proizvodima;
- Kajgane:
natur i na srpski način;
- Specijaliteti od jaja:
bekendeks i hemendeks;
- Poširana jaja:
sa puterom, na kladovski i lovački način
Topla predjela od testa:
Srpska gibanica, pita zeljanica, savijače, njoke, ravioli, kaneloni sa spanaćem i šunkom
Topla predjela od palačinki:
Pohovane palačinke sa šunkom i pečurkama, gratinirane palačinke sa sirom;
Topla predjela od pirinča:
Rižoto od pečuraka, crni rižoto i rižoto od plodova mora;
Topla predjela sa sirom:
Krofne sa sirom, pohovani kačkavalj;
Topla predjela od pečuraka:
Pečurke na žaru, pečurke "orli";
Špagete:
Napoliten, milanez, bolonjez i karbonare;
Brusketi:
Sicilijen, karli bred;
Kroketi:
Od krompira, pirinča, šunke, pečuraka;
Suflei/ pudinzi:
Sa sirom, pečurakama i spanaćem;
Topla predjela od ribe:
Riba "orli", lignje porvensal, pohovane lignje;

• Profesionalna praksa se realizuje po završetku nastve u trajanju od 30 časova, i to: 5 dana po 6 časova.

Naziv modula:	Gotova jela
Trajanje modula:	24 časa

CILJEVI MODULA

ISHODI MODULA
Po završetku modula učenik
će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA

PREPORUČENE AKTIVNOSTI I NAČIN OSTVARIVANJA MODULA

• Osposobljavanje učenika za pripremu, primenu i izdavanje gotovih jela.
• Osposobljavanje učenika za izradu osnovnih kalkulacija.

• definiše gotova jela;
• grupiše gotova jela;
• poznaje normativ za gotova jela;
• priprema namirnice za gotova jela;
• koristi fondove u pripremi jela;
• priprema gotova jela;
• održava pripremljeno gotovo jelo do serviranja;
• servira gotova jela;
• dekoriše gotova jela.

Gotova jela - pojam, definicija, podela, priprema i primena:
- Kuvana mesa: kuvana govedina, kuvana teletina, kuvana jagnjetina u mleku, pileće meso u supi;
- Gulaš: goveđi gulaš i bakrač gulaš;
- Paprikaš: od telećeg, od svinjskog, od pilećeg i od jagnjećeg mesa;
- Špikovana mesa: špikovana govedina u pikant sosu.
Jela od povrća i mesa:
- Sladak kupus sa svinjskim mesom i sa jagnjećim mesom;
- Čorbast pasulj sa suvim mesom;
- Đuveč: đuveč sa svinjskim mesom;
- Rizoto: rizoto sa telećim mesom i sa pilećim mesom;
- Pilav: pilav sa telećim mesom, sa jagnjećim mesom, sa pilećim mesom;
- Ajmokac (frikase): od telećeg mesa, od pilećeg mesa, od jagnjećeg mesa, ajmokac dibari; od telećeg mesa, od pilećeg mesa, od jagnjećeg mesa;
- Sote: od telećeg mesa sa pečurkama.
Jela od mlevenog mesa - faširane mesne mase:
- priprema mesne mase;
- faširana šnicla;
- rolat - Štefani;
- ćufte u sosu od paradajza;
- Sarma: od slatkog i od kiselog kupusa, od zelja;
- Punjeno povrće: punjene paprike u paradajz sosu, punjene tikvice u mirođija sosu;
- Musake: od krompira, od tikvica.
Jela od ribljeg mesa:
- poširana riba, paprikaš od šarana, pijani šaran, smuđ na smederevski način.

• Profesionalna praksa se realizuje po završetku nastve u trajanju od 30 časova, i to: 5 dana po 6 časova.

Naziv modula:	Nacionalna jela
Trajanje modula:	9 časova

CILJEVI MODULA

ISHODI MODULA
Po završetku modula učenik
će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA

PREPORUČENE AKTIVNOSTI I NAČIN OSTVARIVANJA MODULA

• Osposobljavanje učenika za pripremu, primenu i izdavanje nacionalnih jela.
• Osposobljavanje učenika za izradu osnovnih kalkulacija.

• definiše nacionalna jela;
• razlikuje normativ za određena nacionalna jela;
• priprema namirnice za nacionalna jela;
• priprema nacionalna jela;
• održava pripremljeno jelo do serviranja;
• servira nacionalna jela;
• dekoriše nacionalna jela.

• Nacionalna jela pojam, karakteristike, pripremanje i primena
- svadbarski kupus;
- punjeni patlidžan - Imam bajaldi;
- ćufte na grčki način;
- rozbratna na srpski način;
- jagnjeća kapama.

• Profesionalna praksa se realizuje po završetku nastve u trajanju od 30 časova, i to: 5 dana po 6 časova.

Naziv modula:	Pečenja
Trajanje modula:	3 časa

CILJEVI MODULA

ISHODI MODULA
Po završetku modula učenik
će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA

PREPORUČENE AKTIVNOSTI I NAČIN OSTVARIVANJA MODULA

• Osposobljavanje učenika za pripremu i izdavanje pečenja.
• Osposobljavanje učenika za izradu osnovnih kalkulacija.

• razlikuje normative za pečenja;
• priprema namirnica za pečenja;
• opiše način pripreme pečenja;
• priprema saft za pečenje;
• servira pečenja;
• dekoriše pečenja.

Pečenja
- svinjsko;
- teleće;
- pileće;
- praseće;
- rolovane punjene teleće grudi.

• Profesionalna praksa se realizuje po završetku nastve u trajanju od 30 časova, i to: 5 dana po 6 časova.

KORELACIJA SA DRUGIM PREDMETIMA

- Zdravstvena kultura
- Ishrana
- Hemija
- Osnove usluživanja
- Nacionalne kuhinje
- Ekonomika i organizacija turističkih i ugostiteljskih preduzeća

B: IZBORNI PREDMETI

GRAĐANSKO VASPITANJE

Prvi razred

Naziv predmeta:	GRAĐANSKO VASPITANJE
Godišnji fond časova:	34 časa
Razred:	prvi

Ciljevi predmeta:

1. Sticanje znanja, razvijanje veština, usvajanje vrednosti i formiranje stavova koji su pretpostavka za uspešan, odgovoran i angažovan život u demokratskom društvu;
2. Osnaživanje učenika za poštovanje, odbranu i afirmaciju vrednosti demokratskog društva;
3. Jačanje društvene kohezije, uvažavanje različitosti i podrška suzbijanju svakog oblika diskriminacije i nasilja.

TEMA	CILJ	ISHODI Po završetku teme učenik će biti u stanju da:	PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA	NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA
JA, MI I DRUGI	• Podsticanje učenika na međusobno upoznavanje • Podsticanje učenika da sagledaju međusobne sličnosti i razlike i uvaže ih • Razvoj negativnog stava prema bilo kom obliku diskriminacije	• Analizira svoje osobine i da ih predstavi drugima • Prepozna, analizira sličnosti i razlike unutar grupe • Prihvati druge učenike i uvaži njihovu različitost • Prepozna predrasude, stereotipe, diskriminaciju, netoleranciju porazličitim osnovama • Sagleda moguće posledice netolerancije, diskriminacije, stereotipa, predrasuda i načine	• Lični identitet • Otkrivanje i uvažavanje razlika • Grupna pripadnost • Stereotipi i predrasude • Tolerancija i diskriminacija	Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja. Realizacija nastave: Predmet se realizuje kroz: • teorijsku nastavu Podela odeljenja na grupe • Odeljenje se ne deli na grupe Mesto realizacije nastave Nastava se realizuje u učionici
KOMUNIKACIJA U GRUPI	• Osposobljavanje učenika za komunikaciju u grupi	• Iskaže, obrazloži i brani mišljenje argumentima • Aktivno sluša • Debatuje i diskutuje na neugrožavajući način, uvažavajući mišljenje drugih • Objasni razliku između dijaloga i debate • Objasni razloge i načine nastanka glasina u svakodnevnoj komunikaciji i objasni posledice koje izazivaju glasine	• Samopouzdano reagovanje • Glasine • Neslušanje, aktivno slušanje • Neoptužujuće poruke • Izražavanje mišljenja • Vođenje debate i dijaloga	Preporuke za realizaciju nastave • Aktivnosti na prvim časovima treba tako organizovati da se obezbedi međusobno upoznavanje učenika, upoznavanje učenika sa ciljevima i nastavnim sadržajima predmeta, ali i tako da nastavnik dobije početni uvid u to sa kakvim znanjima, stavovima i veštinama iz oblasti građanskog vaspitanja grupa raspolaže s obzirom da nisu svi učenici u osnovnoj školi pohađali nastavu građanskog vaspitanja u istoj meri. • Realizacija programa treba da se odvija u skladu sa principima aktivne, problemske i istraživačke nastave sa stalnim refleksijama na odgovarajuće pojave iz društvenog konteksta prošlosti i sadašnjosti. • Kvalitet nastave se obezbeđuje usaglašavanjem sadržaja sa odgovarajućim metodičkim aktivnostima i stalnom razmenom informacija unutar grupe. • Dobar indikator uspešne nastave je sposobnost učenika da adekvatno primenjuju stečena znanja i veštine i da u praksi izražavaju stavove i vrednosti demokratskog društva. • Nastavnik treba da pruži neophodnu pomoć i podršku učenicima u pripremi i realizaciji aktivnosti, a zajedno sa grupom da obezbedi povratnu informaciju o njenoj uspešnosti.
ODNOSI U GRUPI/ ZAJEDNICI	• Osposobljavanje učenika za rad u grupi/timu i međusobnu saradnju	• Radi u grupi/timu • Prepozna prednosti grupnog/timskog rada • Učestvuje u donošenju grupnih odluka • Razlikuje moguće oblike učešća mladih u društvenom životu • Objasni potrebu i važnost participacije mladih u društvenom životu • Objasni stepene i oblike učešća mladih u društvenom životu	• Saradnja • Grupni rad • Grupno odlučivanje • Učešće mladih: "Lestvica participacije" • Raditi zajedno
ODNOSI U GRUPI/ ZAJEDNICI	• Podsticanje učenika da sukobe rešavaju na konstruktivan način i izbegavaju sukobe	• Objasni razloge, tok i posledice sukoba • Objasni efekte konflikta na tok komunikacije • Uoči faktore koji određuju ponašanje u situacijama konflikta • Analizira sukob iz različitih ulova, (prepoznaje potrebe i strahove aktera sukoba) i nalazi konstruktivna rešenja prihvatljiva za obe strane u sukobu. • Obrazloži prednosti konstruktivnog načine rešavanja sukoba • Objasni značaj posredovanja u sukobu	• Dinamika i ishodi sukoba • Stilovi postupanja u konfliktima • Sagledavanje problema iz različitih uglova • Nalaženje rešenja • Postizanje dogovora • Izvini
	• Osposobljavanje učenika da prepoznaju primere nasilje u svojoj sredini i preuzmu odgovornost za sopstveno ponašanje u takvoj situaciji	• Prepozna i objasni vrste nasilja • Identifikuje i analizira uzroke nasilja u svojoj sredini, među vršnjacima, školi • Identifikuje i analizira moguće načine reagovanja pojedinca u situacijama vršnjačkog nasilja, iz pozicije žrtve i posmatrača • Prihvati odgovornost za sopstveno ponašanje	• Posredovanje • Nasilje u okolini • Vršnjačko nasilje • Nasilje u školi. • Postizanje mira	• U realizaciji ovog programa nastavnik je izvor znanja, organizator i voditelj učeničkih aktivnosti i osoba koja daje povratnu informaciju. • Povratna informacija je od velikog značaja ne samo za proces sticanja saznanja, već i za podsticanje samopouzdanja, učešća u radu grupe i motivacije za predmet • Za uspešno realizovanje nastave broj učenika u grupi ne bi trebala da bude veća od 25 učenika. Optimalan broj učenika je 15-20 učenika Ocenjivanje Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz: 1. praćenje ostvarenosti ishoda Okvirni broj časova po temama • Ja, mi i drugi (7 časova) • Komunikacija u grupi (9 časova) • Odnosi u grupi/zajednici (18 časova)

Drugi razred

Naziv predmeta:	GRAĐANSKO VASPITANJE
Godišnji fond časova:	32 časa
Razred:	drugi

TEMA

CILJ

ISHODI
Po završetku teme učenik će biti u stanju da:

PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

PRAVA I ODGOVORNOSTI

• Upoznavanje učenika sa vrstama prava i prirodom (univerzalnost, celovitost, nedeljivost)
• Upoznavanje učenika sa načinima i mehanizmima zaštite prava
• Sagledavanje značaja ličnog angažovanja u zaštiti sopstvenih prava i prava drugih ljudi

• Objasni značenje i smisao ljudskih prava
• Razlikuje vrste ljudskih prava (lična, politička, socijalnoekonomska, kulturna, zdravstvena prava)
• Analizira i objašnjava odnos prava i odgovornosti
• Objasni celovitost i uzajamnu povezanost ljudskih prava
• Objasni univerzalnost i razvojnost ljudskih prava
• Objašnjava potrebu posebne zaštite prava deteta
• Pronalazi primere i pokazatelje ostvarivanja i kršenja ljudskih prava
• Proceni položaj pojedinca i društvenih grupa sa aspekta ljudskih prava
• Objasni mehanizme i načine za zaštitu ljudskih prava
• Analizira i tumači osnovna međunarodna i domaća dokumenta iz oblasti ljudskih prava
• Objasni ulogu najznačajnijih institucija i procedure zaštite ljudskih prava
• Objasni ulogu pojedinca i grupa u zaštiti ljudskih prava

• Potrebe i prava
• Prava i pravila
• Prava i zakoni
• Međunarodna dokumenta o zaštiti prava
• Prava i vrednosti
• Vrste prava
• Odnosi među pravima
• Sukob prava
• Dečja i ljudska prava
• Konvencije i zastupljenost prava u štampi
• Odgovornost odraslih
• Odgovornost dece
• Kršenje prava deteta
• Zaštita prava deteta

Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.

Realizacija nastave:
Predmet se realizuje kroz:
• teorijsku nastavu

Podela odeljenja na grupe
• Odeljenje se ne deli na grupe

Mesto realizacije nastave
• Nastava se realizuje u učionici

Preporuke za realizaciju nastave
• Realizacija programa treba da se odvija u skladu sa principima aktivne, problemske i istraživačke nastave sa stalnim refleksijama na odgovarajuće pojave iz društvenog konteksta prošlosti i sadašnjosti.
• Kvalitet nastave se obezbeđuje usaglašavanjem sadržaja sa odgovarajućim metodičkim aktivnostima i stalnom razmenom informacija unutar grupe.

PLANIRANJE I IZVOĐENJE AKCIJE

• Podsticanje učenika na aktivnu participaciju u životu škole
• Razvijanje veština planiranja akcija

• Identifikuje probleme u svojoj lokalnoj zajednici/ školi
• Analizira izabrane probleme, izučava ih
• Predlaže aktivnosti i diskutuje o njima sa ostalim članovima tima
• Sarađuje sa članovima tima i učestvuje u donošenju odluka
• Formuliše ciljeve i korake akcije
• Inicira aktivnosti, prati ih i ocenjuje ih
• Predstavi putem javne prezentaciju nacrt akcije i rezultate akcije

• Izbor problema
• Identifikacija mogućih rešenja
• Priprema nacrta akcije
• Realizacija akcije (van redovnih časova i učionice)
• Analiza realizovane akcije
• Predstavljanje rezultata akcije

• Dobar indikator uspešne nastave je sposobnost učenika da adekvatno primenjuju stečena znanja i veštine i da u praksi izražavaju stavove i vrednosti demokratskog društva.
Nastavnik treba da pruži neophodnu pomoć i podršku učenicima u pripremi i realizaciji aktivnosti, a zajedno sa grupom da obezbedi povratnu informaciju o njenoj uspešnosti.
• U realizaciji ovog programa nastavnik je izvor znanja, organizator i voditelj učeničkih aktivnosti i osoba koja daje povratnu informaciju.
• Povratna informacija je od velikog značaja ne samo za proces sticanja saznanja, već i za podsticanje samopouzdanja, učešća u radu grupe i motivacije za predmet
• Za uspešno realizovanje nastave broj učenika u grupi ne bi trebala da bude veća od 25 učenika. Optimalan broj učenika je 15-20 učenika

Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
1. praćenje ostvarenosti ishoda

Okvirni broj časova po temama
• Prava i odgovornosti (16 časova)
• Planiranje i izvođenje akcije (16 časova)

Treći razred

Naziv predmeta:	GRAĐANSKO VASPITANJE
Godišnji fond časova:	30 časova
Razred:	treći

TEMA	CILJ	ISHODI Po završetku teme učenik će biti u stanju da:	PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA	NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA
DEMOKRATIJA I POLITIKA	• Razumevanje pojmova demokratija, politika, vlast, građanski život • Upoznavanje sa mehanizmima funkcionisanja demokratije i institucijama demokratije • Sagledavanje značaja i načina kontrole i ograničenja vlasti u demokratiji	• Objasni pojmove demokratija, politika, vlast, građanski život • Navede razlike između demokratskog i nedemokratskog načina odlučivanja • Objasni razlike između neposredne i posredne demokratije • Analizira različite načine ograničavanja vlasti • Razlikuje nadležnosti zakonodavne, izvršne i sudske vlasti	• Demokratija, politika i vlast • Funkcionisanja institucije demokratije • Mehanizmi i načini kontrole i ograničenja vlasti u demokratskom poretku	Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja. Realizacija nastave: Predmet se realizuje kroz: • teorijsku nastava Podela odeljenja na grupe • Odeljenje se ne deli na grupe Mesto realizacije nastave • Nastava se realizuje u učionici Preporuke za realizaciju nastave • Realizacija programa treba da se odvija u skladu sa principima aktivne, problemske i istraživačke nastave sa stalnim refleksijama na odgovarajuće pojave iz društvenog konteksta prošlosti i sadašnjosti. • Kvalitet nastave se obezbeđuje usaglašavanjem sadržaja sa odgovarajućim metodičkim aktivnostima i stalnom razmenom informacija unutar grupe. • Dobar indikator uspešne nastave je sposobnost učenika da adekvatno primenjuju stečena znanja i veštine i da u praksi izražavaju stavove i vrednosti demokratskog društva.
GRAĐANIN I DRUŠTVO	• Sagledavanje uloge građanina/građanke u demokratskom društvu • Upoznanje se sa radom lokalne samouprave • Sagledavanje uloge i karakteristika civilnog društva u demokratiji • Sagledavanje značaja i načina učestvovanja građanina/građanke u politici	• Razume političko određenje pojma građanin/građanka • Razume značaj poštovanja zakona u demokratskoj državi • Objasni ulogu lokalne samouprave i poslove kojima se ona bavi • Objasni karakteristike i ulogu civilnog društva • Navede mogućnosti uticaja građana na vlast, pravni i političi sistem (različite forme građanskog udruživanja, različite forme građanskih inicijativa i akcija) • Identifikuje i analizira faktore koji ometaju/ podstiču demokratski razvoj društva	• Odnos države i građanskog društva • Pojam građanina • Značaj i način učestvovanja građanina u politici • Uloga građana u ostvarivanju prava
GRAĐANSKA I POLITIČKA PRAVA I PRAVO NA GRAĐANSKU INICIJATIVU	• Upoznavanje učenika sa suštinom građanskih prava i pravom na građansku inicijativu • Sagledavanje uloge građana u ostvarivanju ljudskih prava u demokratskom društvu • Sagledavanje neophodnosti i načina aktivnog učešća građana u demokratskom društvu	• Objasni pojam ljudskih prava • Navede vrste ljudskih prava i objasni njihov sadržaj • Analizira predstavljanje ljudskih prava u aktuelnim medijima • Objasni ulogu pojedinca u zaštiti i ostvarivanju ljudskih prava • Objasni pojam građanske inicijative • Navede nadležnosti opštine i poslove kojima se ona bavi • Razlikuje formalnu od neformalne inicijative • Navede formu i sadržaj formalnog predloga građanske inicijative • Navede strukturu, funkcionisanje, pravila i procedure rada Skupštine • Izvede simulaciju zasedanja Skupštine poštujući sve procedure u procesu donošenja odluka na predlog građana • Objasni pojam, karakteristike, ulogu i vrste udruživanja građana • Identifikuje i analizira aktivnosti i akcije udruženja građana u svojoj lokalnoj zajednici.	• Pravo na građansku inicijativu • Participacija građana u procesu donošenja odluka i pravo na samoorganizovanje građana • Uloga nevladinih organizacija	• Nastavnik treba da pruži neophodnu pomoć i podršku učenicima u pripremi i realizaciji aktivnosti, a zajedno sa grupom da obezbedi povratnu informaciju o njenoj uspešnosti. • U realizaciji ovog programa nastavnik je izvor znanja, organizator i voditelj učeničkih aktivnosti i osoba koja daje povratnu informaciju. • Povratna informacija je od velikog značaja ne samo za proces sticanja saznanja, već i za podsticanje samopouzdanja, učešća u radu grupe i motivacije za predmet • Za uspešno realizovanje nastave broj učenika u grupi ne bi trebala da bude veća od 25 učenika. Optimalan broj učenika je 15-20 učenika Ocenjivanje Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz: 1. praćenje ostvarenosti ishoda Okvirni broj časova po temama • Demokratija i politika (4 časa) • Građanin i društvo (8 časova) • Građanska i politička prava i pravo na građansku inicijativu(10 časova) • Planiranje konkretne akcije (8 časova)
PLANIRANJE KONKRETNE AKCIJE	• Podsticanje i osposobljavanje učenika za planiranje zajedničkih akcija i projekata u lokalnoj zajednici	• Identifikuje probleme u svojoj lokalnoj zajednici • Analizira izabrane probleme, izučava ih • Predlaže aktivnosti i diskutuje o njima sa ostalim članovima tima • Sarađuje sa članovima tima i učestvuje u donošenju odluka • Formuliše ciljeve i korake akcije • Inicira aktivnosti, prati ih i ocenjuje • Predstavi putem javne prezentaciju nacrt akcije i rezultate akcije	• Izbor problema • Identifikacija mogućih rešenja • Priprema nacrta akcije • Realizacija akcije (van redovnih časova i učionice) • Analiza realizovane akcije • Predstavljanje rezultata akcije

KORELACIJA SA DRUGIM PREDMETIMA

- Srpski jezik i književnost
- Istorija
- Sociologija sa pravima građana

B: IZBORNI STRUČNI PREDMETI

POSLOVNI STRANI JEZIK (peta godina učenja)

Drugi razred

Naziv predmeta:	POSLOVNI STRANI JEZIK (peta godina učenja)
Godišnji fond časova:	64
Razred:	Drugi

Ciljevi predmeta:

Razvijanje saznajnih i intelektualnih sposobnosti i sticanje pozitivnog odnosa prema drugim kulturama uz uvažavanje različitosti i usvajanje znanja i umenja potrebnih u komunikaciji na stranom jeziku u usmenom i pisanom obliku, kako u svakodnevnom životu tako i u poslovnom okruženju.

CILJ	ISHODI NA KRAJU PRVOG RAZREDA Učenik će biti u stanju da:	OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI	NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA
SLUŠANJE Osposobljavanje učenika za razumevanje usmenog govora	• razume kraće spontane dijaloge (do 7 replika / pitanja i odgovora), tekstove sa temama predviđenim nastavnim programom, koje čuje uživo, ili sa audio-vizuelnih zapisa • razume opšti sadržaj i izdvoji ključne informacije iz kraćih i prilagođenih tekstova posle 2-3 slušanja • razume i reaguje na odgovarajući način na usmene poruke u vezi sa ličnim iskustvom i sa aktivnostima na času (poziv na neku grupnu aktivnost, zapovest, uputstvo, događaj iz neposredne prošlosti, planovi za blisku budućnost, svakodnevne aktivnosti, želje i izbori, itd.).	OPŠTE TEME Svakodnevni život (organizacija vremena, poslova, slobodno vreme) Hrana i zdravlje (navike u ishrani, karakteristična jela i pića u zemljama sveta) Poznati gradovi i njihove znamenitosti, regioni u matičnim zemljama Sportovi i poznata sportska takmičenja Život i dela slavnih ljudi XX veka (iz sveta nauke, kulture, sporta, muzike) Mediji (štampa, televizija, internet) Interesantne životne priče i događaji Svet kompjutera (rasprostranjenost, primena, korist i negativne strane) Osnovna terminologija koja se odnosi na poslove iz domena opštih, pravnih i kadrovskih poslova STRUČNE TEME • Zanimanja, opisi poslova i zaduženja u domenu ugostiteljstva • Vrste ugostiteljskih objekata i opisi usluga u ugostiteljstvu • Pribor i oprema za rad u ugostiteljskom objektu • Vrste namirnica, jela i poslastica • Hrana po regijama, odlike nacionalnih kuhinja i običaja u ishrani. • Način serviranja hrane i poslastica • Mere održavanja higijene i kvaliteta • Mere zaštite i održavanja čovekove okoline • Čitanje, praćenje i vođenje propisane dokumentacija u domenu struke • Poslovna komunikacija u pismenoj i usmenoj formi KOMUNIKATIVNE FUNKCIJE Predstavljanje sebe i drugih Pozdravljanje (sastajanje, rastanak; formalno, neformalno, specifično po regionima) Identifikacija i imenovanje osoba, objekata, boja, brojeva itd.) Davanje jednostavnih uputstava i komandi Izražavanje molbi i zahvalnosti Izražavanje izvinjenja Izražavanje potvrde i negiranje Izražavanje dopadanja i nedopadanja Izražavanje fizičkih senzacija i potreba Iskazivanje prostornih i vremenskih odnosa Davanje i traženje informacija i obaveštenja Opisivanje i upoređivanje lica i predmeta Izricanje zabrane i reagovanje na zabranu Izražavanje pripadanja i posedovanja Skretanje pažnje Traženje mišljenja i izražavanje slaganja i neslaganja Traženje i davanje dozvole Iskazivanje čestitki Iskazivanje preporuke Izražavanje hitnosti i obaveznosti Iskazivanje sumnje i nesigurnosti GRAMATIČKI SADRŽAJI Italijanski jezik Učenici treba da razumeju i koriste: 1. Imenice - vlastite i zajedničke, odgovarajući rod, broj, sa determinativom: Signora/Signor Rossi, Maria, Anna, Federica, Giovanni, Riccardo, Belgrado, l’Italia, la Serbia, il Tirreno, l’Adriatico, le Alpi, gli Appennini; i miei genitori, mia madre, ll loro padre, il nostro paese, i vostri figli, questo studente, questa ragazza, quell’amico, quella casa. Derivacija imenica i pravljenje složenih imenica. Ponavljanje gradiva iz predhodnih godina učenja. Alternacija imenica (osnovni sufiksi za augmentativ, pejorativ, deminutiv i hipokoristike -ino, -one, -accio, -etto, -ello, -uccio, -otto). Lažna alteracija (focaccia, fioretto, montone...) 2. Određeni član ispred datuma: Oggi è il 31 gennaio; ispred imena dana: La domenica non studio. Upotreba člana uz vlastita imena, geografske pojmove, imena gradova i država, prezimena. Upotreba člana uz prisvojni pridev i hipokoristike i uz lična imena (La mia cara sorellina; Dov’è la Lisa?). Izražavanje tačnog vremena: Che ore sono? Sono le tre e mezzo. A che ora inizia lo spettacolo? Alle venti. I negozi sono aperti dalle 9 alle 20. 4. Partitivni član: Ho comprato un’etto di prosciutto. Voglio delle mele. Non mangio pane. 5. Zamenice za direktni i indirektni objekat: Marco e Ana sono tuoi amici? Non, non li conosco. Il libro? Scusi, lo porto domani. E tu Marco, hai scritto a tua sorella? No, non le ho scritto, non ho avuto tempo. Zamenice za direktni i indirektni objekat, u paru, slaganje sa imperativom, infinitivom i ecco: Che bel libro! Me lo compri? Sì, te lo compro per il compleanno. Devo comprarti anche l’orologuo, arrivi sempre in ritardo! Dove ho messo il biglietto per il cinema? Me l’ha portato Maria ieri sera. Eccolo, l’ho messo in tasca. Gerundio presente + nenaglašene lične zamenice, refleksivne zamenice i rečce ci, ne. 6. Relativne zamenice, che i dove: Ho incontrato il professore di matematica che mi ha detto di portare i compiti domani. Siamo andati a casa in montagna dove abbiamo passato le vacanza l’anno scorso. Relativna zamenica cui. E’ il ragazzo di cui ti ho parlato. E’ l’amica con cui vado al cinema spesso. Prideve - odgovarajući rod, broj, mesto, poređenje: un ragazzo grande, una ragazza grande, le persone simpatiche, un piore rosso, Giovanna è più alta della sua sorella, noi siamo meno veloci di voi. Giorgio è il più grande chiacchierone di noi tutti. Alteracija prideva. Najčešći frazeološki izrazi sa pridevima (sano come un pesce, lento come una lumaca, matto da legare, ubriaco fradicio...). Komparacija prideva, komparativ izjednačavanja Marco è alto come Paolo, komparativ uvećavanja Marco è più alto di Pietro, komparativ umanjivanja Marco e meno bravo di Anna. 7. Prisvojne prideve i zamenice: Dove sono le tue scarpe? Ecco le mie! Upotreba člana uz prisvojne prideve: Mia madre parla l’italiano. La mia sorellina non va ancora a scuola. Il loro fratello fa la sesta. 8. Brojeve: osnovne preko 1000, redne do 20: E’ un libro di cento pagine! Abito al settimo piano. Faccio la sesta. 9. Pitanja: Puoi venire a casa mia domani? Conosci la mia cugina? Che cosa aspettate? Dove andate? A che ora tornate a casa? E quando torni? Abiti qui? C’è qui il tuo indirizzo? Perché? Chi torna domani? 10. Negaciju: Io non mangio frutta. Tu non lo vedi domani. 11. Zapovedni način, za sva lica: Fa’ presto! Non tornare tardi ! Non andate via senza di me. Prego Signora, entri! Mi dia un etto di prosciutto e tre tosette, per favore! Imperativ sa nenaglašenim ličnim zamenicama: Guardalo! Portami il libro! 12. Modalne glagole: dovere, potere, violere i sapere, sa modalnom vrednošću, u svim vremenima. Devi partire subito. Sai nuotare? Upotreba pomoćnih glagola sa modalnim glagolima u složenim vremenima: Ho dovuto comprare l’aspirina. Sono dovuto andare a letto tardi. Slaganje nenaglašenih zamenica sa participom: Hai il nuovo quadreno? Ho dovuto comprarlo per le ore di matematica. 13. Kondicional glagola potere, volere, dovere: Vorrei un gelato alla frutta, per piacere. Potresti portarmi domani il tuo quaderno di matematica?Dovresti tornare a casa in tempo. 14. Glagolska vremena: 15. Presente Indicativo frekventnih glagola, računajući i povratne; 16. Congiuntivo Presente frekventnih glagola, vezana za medijaciju: Penso che Maria non capisca bene. Penso che non possa venire alle sei. 17. Passato prossimo i Imperfetto - građenje i kontrastiranje upotrebe: Dormivo quando è tornato Marco. L’ho conosciuto al mare, tanti anni fa, quando avevo appena cinque anni! 18. Futuro: Ragazzi, domani andremo tutti insieme a teatro. Giulia tornerà fra quattro mesi. 19. Gerundio presente. Građenje i upotreba u vremenskim i načinskim rečenicama Ho incontrato Marco tornando a casa. Maria andava a scuola mangiando il gelato. 20. Frazeološki izrazi sa glagolima (fumare come un turco, ridere come un matto, bere come una spugna...). 21. Hipotetički period: Realna pogodbena rečenica Se fa bel tempo vado in gita. Se farà bel tempo andrò in gita Irealna hipotetička rečenica sa imperfektom: Se faceva bel tempo andavo al mare. 22. Predloge i sažete članove: Vivo a Kragujevac, in Serbia; in luglio andiamo in vacanza a Belgrado; ieri siamo andati allo Zoo; ritorni dalla scuola a quest’ora? E’ in macchina, ariva a casa fra poco. Non faremo tardi al cinema, lo spettacolo inizia alle otto, ci aspetteranno a casa di Marco, ci andiamo tutti a piedi. 23. Priloge za vreme, mesto, način, količinu: prima, dopo, oggi, domani, sempre, qui, li, là, davanti, dietro, bene, male, poco, molto, tanro, troppo, più, meno. Položaj priloga u odnosu na glagol. Položaj priloga mai, sempre, ancora, già uz passato prossimo. 24. Rečce: Priloške vrednosti rečca ci i ne: Ci vado subito. Lui ci crede. Ci scherziamo tutti. Ne parlo spesso. Non ne penso nulla. Ne sono tornata ieri. 25. Veznike e, o, ma, se. Nemački jezik Učenici treba da razumeju i koriste: 1. Imenice - u nominativu, akuzativu, dativu i genitivu (za izražavanje posesivnih odnosa: das Haus meiner Eltern). Množina imenica na -en, -e, -, -er, -s, -ø (sa preglasom - umlautom i bez njega): Freundinnen, Schuhe, Kinder, -Kinos, -Schüler. Supletivnu množinu: die Schneefälle, die Sportarten. a. vlastite imenice, posebno imena ljudi i geografski nazivi nemačkog govornog područja: Martin, Klaus, Jürgen, Maraike, Elke, Saskia etc.; Europa, Österreich, der Rhein, die Alpen. b. zajedničke imenice muškog, ženskog i srednjeg roda: der Schüler, die Lehrerin, das Kind v. brojive i nebrojive imenice: die Rose, der Kakao 2. Član: određeni, neodređeni i nulti a) Određeni član: - razlika između neodređenog i određenog člana u širem kontekstu (neodređeno i nepoznato: određeno i poznato): Klaus hat eine neue Jacke. Die Jacke ist gelb. - kontrahovani (sažeti) član: - uz glagole kretanja: ins Bett gehen, zur Schule gehen, ans Meer fahren, ins Gebirge fahren - uz godišnja doba: im Sommer - uz strane sveta: im Norden - uz doba dana: am Vormittag - uz datume: am 6. März - uz geografske pojmove (nazivi planina, mora, reka, jezera, država koje su muškog ili ženskog roda ili u množini) Der Kopaonik, am Mittelmeer, die Save, Frankfurt am Main, in die Schweiz, aus den USA... b) Neodređeni član u izrazima: einen Spaziergang machen, eine Frage stellen g) Nulti član: - uz nazive sportova: Fußball spielen, Gymnastik treiben - uz nazive muzičkih instrumenata: Klavier spielen - u izrazima: zu Fuß gehen, zu Hause sein, nach Hause gehen - uz geografske pojmove nach Italien, in Berlin - uz nazive zanimanja i nacionalnosti posle glagola sein i werden: Er ist Lehrer, Italiener, Sie wird blad Krankenschwester. 3. Pokazne, prisvojne, upitne i najfrekventnije neodređene determinative u nominativu, genitivu, dativu i akuzativu: diese Stadt, mein Ball, welches Haus, einige Schüler, manche Lehrer. 4. Prideve u slaboj, jakoj i mešovitoj promeni (ein hübsches Kind, das hübsche Kind, hübsche Kinder) Prideve u komparativu i superlativu: - pravilne poredbene oblike: billig, billiger, der (die, das) billigste - nepravilne poredbene oblike (gut/besser/der (die, das) beste; lang/länger/der, die, das längste). a. Izvedene prideve sa nastavcima -bar, -lich i -ig: lesbar, sommerlich, windig (receptivno). b. Prideve koji izražavaju nacionalnu pripadnost i to najfrekventnije (Serbisch, Österreichisch) v. Prideve izvedene od imena grada (Belgrader, Hamburger). 5. Lične zamenice u nominativu, akuzativu i dativu: ich, mir, mich. Prisvojne zamenice: meiner, deiner 6. Frekventne predloge: a) za označavanje položaja u prostoru: auf dem Tisch, unter dem Stuhl, zwischen den Bänken, hinter der Schule, vor dem Theater, dem Kino gegenüber. b) za pravac kretanja: zum Arzt, nach Deutschland, in die Stadt v) za vreme: vor dem Essen, nach der Schule, während der Stunde d) za poreklo: aus der Schweiz đ) za sredstvo: mit dem Taxi e) za namenu: für Kinder f) za uzrok: wegen des Regens, auf Grund meiner Zeugnisse 7. Glagole (potvrdne, upitne i odrične oblike) u sledećim vremenima: a) prezent slabih i jakih glagola; prezent najfrekventnijih glagola sa naglašenim i nenaglašenim prefiksima b) preterit slabih i najfrekventnijih jakih glagola v) perfekt slabih i najfrekventnijih jakih glagola; perfekt najfrekventnijih glagola sa naglašenim i nenaglašenim prefiksima g) futur d) konjunktiv preterita za postavljanje učtivih pitanja i izražavanje želje (bez gramatičkih objašnjenja): Ich hätte gern einen Apfelstrudel. Ich würde dich gern mal am Sonntag besuchen. - najfrekventniji glagoli sa predložnom dopunom - povratni glagoli: sich waschen, sich die Hände waschen 8. Priloge i priloške odredbe (i receptivno i produktivno) a) za vreme: gestern, vor einer Woche, letztes Jahr, morgen. b) za mesto i pravac kretanja: da hinten, geradeaus, nach links. v) za način: zufällig. g) za učestalost: oft, einmal, jeden Tag, zweimal im Monat, üblich. 9. Brojeve Proste brojeve preko 1000. Redne brojeve do 100. Godine. 10. Upitne rečenice: a. koje zahtevaju odgovore Ja/Nein; b. sa upitnim rečima na w-: wer, was, wann, wo, warum, womit, wie oft, wie viel. 11. Veznike za naporedne rečenice (receptivno i produktivno): und, aber, oder, denn. Veznike za zavisno-složene rečenice; relativne zamenice i priloge (receptivno i produktivno): weil, ob, dass, weil, wenn, als 12. Redosled elemenata u potvrdnim, odričnim, upitnim i složenim rečenicama: Ich fahre morgen nach Berlin. Ich fahre nicht nach Berlin. Fährst du auch nach Berlin? Wer fährt nach Berlin? Ich weiß nicht, ob ich nach Berlin fahre. Ruski jezik Učenici treba da razumeju i koriste: 1) Izgovor i beleženje akcentovanih i redukovanih samoglasnika о i а. Izgovor i beleženje suglasničkih grupa - asimilacija suglasnika po zvučnosti. Pojam fonetske reči. Osnovni tipovi intonacionih onstrukcija u okviru složene rečenice. 2) Slaganje subjekta (imenica, zamenica) i imenskog predikata: Я уверена (уверен) в том, что… Я согласна (согласен). Это новое пальто. 3) Osnovni pojmovi o značenju i upotrebi glagolskog vida i sistema glagolskih vremena: Анна(Вова) читает... вчера читала Вера (вчера читал Дима)... завтра будет читать Мила (Толя)...я прочитала (прочитал)...мы (вы, они) прочитали… я прочитаю...ты прочитаешь. 4) Upotreba sadašnjeg i prošlog vremena glagola хотеть, бежать, бегать, ехать, ездить, идти, ходить, лететь, летать, плыть, плавать., 5) Iskazivanje zapovesti: Читай (читайте) вслух! Давайте повторим! Сядьте! Смотри не опоздай! По газонам не ходить! 6) Iskazivanje negacije: Ученик пишет не карандашом, а ручкой. Нет, она не придет. Никого (ничего) не вижу. Ни о ком(чем) не думаю. 7) Iskazivanje načina vršenja radnje: хорошо учиться, писать по-русски..; рассказать своими словами, написать без ошибок. 8) Iskazivanje vremenskih odnosa: сейчас, теперь, всегда, никогда; в среду, в сентябре, в 2008 году. 9) Iskazivanje mesta i pravca: сидеть дома, идти домой; в чем, во что; за чем, за что; быть у врача, прийти от врача; идти по городу (по улице). 10) Upotreba glagola kretanja идти, ходить у пренесеним значењима: снег идет; часы идут; костюм тебе идет; идет! Francuski jezik Učenici treba da razumeju i koriste1: 1. Sredstva za naglašavanje rečeničnih delovac’est... qui i c’est... que: C’est Pierre qui va le faire; c’est toi que j’aime. 2. Sredstva koja ukazuju na lice: a) naglašene lične zamenice posle predloga: On peut aller chez moi; Je peux m’asseoir à côté de vous? Je n’ai jamais été chez eux; b) naglašene lične zamenice posle pozitivnog imperativa: Regarde-moi ! Ouvre-lui ! Téléphonez-leur ! 3. Aktualizatore imenice: a) vrednosti određenog član - generalizacija: Les enfants aiment les jeux de société; specifikacija: Le frère de Mia aime jouer au Scrabble; b) izostavljanje člana: natpisi (Pâtisserie), vrste proizvoda (Chocolat, Savon de Marseille), spiskovi (lait, beurre, baguette, jambon, fromage blanc); ispred imenici u poziciji atributa: Elle est médecin; Il est boulanger; v) demonstrative (zamenice): celui-ci/là; celle-ci/là (kao odgovor na pitanje Lequel? / Laquelle?); Cette moto? C’est celle de mon grand frère; g) posesive (zamenice): le mien/la mienne; le tien/la tienne; le sien/la sienne; d) kvantifikatore un peu de / beaucoup de; pas assez de / assez de / trop de. 4. Modalitete rečenice: a) negaciju (infinitiva): Ne pas ouvrir les fenêtres; Ne pas se pencher; b) interogaciju: upitnu morfemu n’est-ce pas? inverziju (receptivno): Avez-vous compris? Voulez-vous essayer? 5. Parcijalno direktno i indirektno pitanje: Quand est-ce qu’on part? Il demande quand on part; Où sont mes affaires? Elle demande où sont ses affaires. (Simultanost radnji). 6. Sredstva za iskazivanje prostornih odnosa: a) priloški i drugi izrazi: par terre, au milieu, au centre, dehors, dedans; b) priloške zamenice en i y: Tu vas à Nice? Non, j’en viens. Tu vas souvent à la campagne? J’y vais chaque été. 7. Kvalifikaciju: a) mesto prideva petit, grand, jeune, vieux, gros, gentil, beau, joli, long, bon, mauvais; b) promena značenja nekih prideva u zavisnosti od mesta: Un grand homme / un homme grand; un brave homme / un homme brave. 8. Sredstva za iskazivanje vremenskih odnosa: a) predlozi dans, depuis i izraz il y a: Je pars dans deux jours; On est ici depuis lundi; Nous sommes arrivés il y a trois jours; b) iskazivanje simultanosti i budućnosti u prošlosti: Ce jour-là il est venu me dire qu’il partait; il m’a dit qu’il allait déménager; il a promis qu’il nous écrirait. 9. Glagolske načine i vremena: - indikativ (utvrđivanje gradiva iz šestog razreda): prezent, složeni perfekt, imperfekt, futur prvi indikativa, kao i perifrastične konstrukcije: bliski futur, progresivni prezent, bliska prošlost; - il faut que, je veux que, j’aimerais que praćeni prezentom subjunktiva glagola prve grupe (Il faut que tu racontes ça à ton frère), kao i receptivno: Il faut que tu fasses/ que tu ailles/ que tu sois/ que tu lises/ que tu saches/ que tu écrives; - prezent kondicionala: Si mes parents me laissaient partir, je viendrais avec toi ! - imperativ (receptivno): aie un peu de patience, n’ayez pas peur; - receptivno (radi razumevanja priča i bajki): oblici prostog perfekta (treće lice jednine i treće lice množine). 10. Sredstva za iskazivanje pogodbe: Si tu as le temps, viens à la maison; On ira voir le match si tu finis tes devoirs. Španski jezik 1. Imenice - receptivno i produktivno a. Vlastite imenice, imena ljudi i geografski nazivi hispanskog govornog područja Miguel, María, Pedro, Elena, Juan, etc.; España, América Hispánica/Latina, etc. b. Zajedničke imenice s promenom u članu i drugim determinativima - (el libro, este libro, mi libro, los libros, estos libros, mis libros) 2. Pridevi - receptivno i produktivno a. Poređenje prideva: comparativo y superlativo relativo: más bonito que, el más bonito b. Pridevi sa apokopom: un gran actor, un buen amigo 3. Lične zamenice - receptivno i produktivno a. u funkciji subjekta: yo, tú, él, ella, nosotros, vosotros, ellos, ellas, Usted, Ustedes b. u funkciji objekta, nenaglašene: me, te, le, la, lo, nos, os, les, las, los v. u funkciji objekta, naglašene: a mí, a ti, a él, a ella, a nosotros, a vosotros, a Usted, a Ustedes g. zamenice: se (povratni glagoli i glagoli sa "leksičkim se"): lavarse; tratarse de... 4. Predlozi - receptivno i produktivno de, a, sin, con, conmigo, contigo, sobre/encima de, bajo/debajo de, cerca de, lejos de, etc. 5. Glagoli: a. Sadašnje vreme pravilnih glagola -ar, -er, -ir i najfrekventnijih glagola sa promenom u osnovi: decir, traer, poner, etc. Presente del indicativo - i receptivno i produktivno u svim glagolskim licima b. Estar + gerundio - i receptivno i produktivno u svim glagolskim licima (- ¿Qué estás haciendo? - Estoy leyendo el periódico.) v. Imperativo i presente del subjuntivo gore navedenih glagola (u negiranim imperativnim konstrukcijama i u formalnom stilu obraćanja: habla/hable/hablad/hablen/no hables/no hablen/no habléis) - i receptivno i produktivno g. Prošla vremena (indikativ i subjunktiv u dole navedenim konstrukcijama): Pretérito perfecto simple (pretérito indefinido); Pretérito imperfecto; Pretérito perfecto compuesto, Pretérito pluscuamperfecto: - frekventni pravilni glagoli i određeni broj najfrekventnijih nepravilnih glagola u svim glagolskim licima (hablar, comer, beber, pensar, trabajar, escribir, leer, vivir, jugar, viajar, estudiar// ser, estar, tener, ir, traer, decir, venir, etc...) - i receptivno i produktivno El fin de semana pasado visité a mis abuelos. Lo siento, se me olvidó la tarea en casa. Cuando era pequeña, me gustaba jugar con las muñecas. ¿Has terminado la tarea? Me dijo que lo había hecho. d. Modalni glagoli (u gore navedenim glagolskim vremenima) - i receptivno i produktivno kao kompletne fraze, u konstrukcijama sa infinitivom i sa imenskim dodacima: poder, querer, saber, tener que, gustar Me gusta este libro. ¿Puedo salir? Quiero viajar a México. Tengo que estudiar mucho. đ. Bezlične konstrukcije sa subjunktivom - receptivno i produktivno Es importante que estudies lenguas extranjeras. Es necesario que duermas bien. e. Lične konstrukcije sa prezentom subjunktiva - receptivno i produktivno Te recomiendo que viajes a España. ž. Futur (i receptivno i produktivno) samo pravilnih glagola i najfrekventnijih glagola sa redukcijom osnove Este verano viajaré a España. Te lo diré mañana. z. Osnovni glagolski izrazi - receptivno i produktivno tener que + infinitivo/, deber + infinitivo, hay que + infinitivo, hay+ imenica (hay mucha gente aquí) i. Osnovni glagolski izrazi za uvođenje zavisnih rečenica u procesu medijacije: Pienso que, Dice que,... Pienso que le gusta esta película. Dice que te va a prestar el libro. j. Osnovni principi slaganja vremena (prevenstveno receptivno): Me dijo que vendría. Me dijo que lo había hecho. k. Kondicionalne rečenice (prevenstveno receptivno): Si tengo mucho dinero, viajaré a España. Si tuviera mucho dinero, viajaría a España. Si hubiera tenido mucho dinero, habría viajado a España. 6. Prilozi - receptivno i produktivno a. Formiranje priloga pomoću sufiksa - mente (iz osnovnog rečnika). b. Prilozi za vreme: ahora, siempre, a menudo, con frecuencia, nunca, a veces, de vez en cuando, etc... v. Prilozi za količinu: mucho, poco, bastante, suficiente(mente). g. Prilozi za način: bien, mal, así, de tal manera, rápido, despacio, voluntariamente. d. Prilozi i predloški izrazi za mesto i pravac kretanja: aquí, allí, en la calle, en casa, a casa, a clase, etc. 7. Brojevi: osnovni do 10000 8. Upitne rečenice - receptivno i produktivno a. sa upitnom reči (¿Quién?, ¿Cuándo?, ¿Cómo?, ¿Dónde?, etc.), b. koje zahtevaju odgovora da/ne (sí/no) 9. Negacija - receptivno i produktivno No trabaja hoy. No quiero ir al cine esta tarde.	Oblici nastave Predmet se realizuje kroz sledeće oblike nastave: komunikativna nastava stranih jezika uz primenu tehnika rada u grupama i parovima, dodatnih sredstava u nastavi (AV materijali, IT, igre, autentični materijali, itd.), kao i uz primenu principa nastave po zadacima (task-based language teaching; enseñanza por tareas, handlungsorientierter FSU) Mesto realizacije nastave Nastava se realizuje u učionici ili odgovarajućem kabinetu Preporuke za realizaciju nastave slušanje i reagovanje na naloge i/ili zadatke u vezi sa tekstom koji čita nastavnik ili koji učenici čuju sa zvučnih zapisa rad u parovima, malim i velikim grupama (mini-dijalozi, igra po ulogama, simulacije, itd.) manualne aktivnosti (izrada panoa, prezentacija, zidnih novina, postera za učionicu ili roditelje i sl.) debate i diskusije primerene uzrastu (N.B. debate predstavljaju unapred pripremljene argumentovane monologe sa ograničenim trajanjem, dok su diskusije spontanije i nepripremljene interakcije na određenu temu) rešavanje "tekućih problema" u razredu, tj. dogovori i mini-projekti obimniji projekti koji se rade u učionici i van nje u trajanju od nekoliko nedelja do čitavog polugodišta uz konkretno vidljive i merljive proizvode i rezultate razvijanje jezičkih veština u domenu jezika struke, primenjivanjem istih strategija učenja kao i kod opšteg jezika i koristeći autentične ili adaptirane stručne tekstove (pisane ili usmene) prilagođene uzrastu, nivou znanja jezika i poznavanju struke u prvom razredu zastupljeni su gramatički sadržaji koji su već obrađivani u osnovnoj školi, posebno oni predviđeni u materijalima koji opisuju nivoe A1 i A2 na osnovu deskriptora Zajedničkog evropskog okvira za žive jezike gramatička građa predviđena Programom za prvi razred srednje škole dobija svoj smisao tek kada se dovede u vezu sa datim komunikativnim funkcijama i temama, i to u sklopu jezičkih aktivnosti razumevanja (usmenog) govora i pisanog teksta, usmenog i pismenog izražavanja i medijacije; polazište za posmatranje i uvežbavanje jezičkih zakonitosti jesu usmeni i pisani tekstovi različitih vrsta, dužine i stepena težine; koriste se, takođe, izolovani iskazi, pod uslovom da su kontekstualizovani i da imaju komunikativnu vrednost planira se izrada dva pismena zadatka.
PISANJE Osposobljavanje učenika za pisanje kraćih tekstova različitog sadržaja	• napiše povezane rečenice o nekim svakodnevnim aspektima iz svog okruženja • napiše kraći izveštaj, opis nekog događaja ili rezime predhodnih dešavanja ili aktivnosti iz ličnog iskustva koristeći svakodnevne reči i fraze prilagođene komunikativnoj situaciji • napiše veoma kratke formalne i neformalne tekstove (do 80 reči) koristeći standardne i konvencionalne formule pisanog izražavanja (pismo, obaveštenje, poruka) • napiše kratke i jednostavne beleške u vezi sa trenutnim potrebama i planovima (spisak za kupovinu, poruke, spisak obaveza, zapisnik) • piše elektronske poruke, SMS poruke, učestvuje u diskusijama na blogu ili forumu
GOVOR Osposobljavanje učenika za kratko monološko izlaganje i za učešće u dijalogu na stranom jeziku	• usklađuje intonaciju, ritam i visinu glasa sa sopstvenom komunikativnom namerom i sa stepenom formalnosti govorne situacije • pored informacija o sebi i svom okruženju opisuje u nekoliko rečenica poznatu radnju ili situaciju u sadašnjosti, prošlosti i budućnosti, koristeći poznate jezičke elemente (leksiku i morfosintaksičke strukture) • prepričava i interpretira u nekoliko rečenica sadržaj pisanih, ilustrovanih i usmenih tekstova na teme predviđene nastavnim programom, koristeći poznate jezičke elemente (leksiku i morfosintaksičke strukture) • u nekoliko rečenica daje svoje mišljenje i izražava stavove (dopadanje, nedopadanje, itd.), koristeći poznate jezičke elemente (leksiku i morfosintaksičke strukture).
ČITANJE Osposobljavanje učenika za funkcionalno čitanje i razumevanje različitih, uzrasno i sadržajno primerenih vrsta tekstova radi informisanja, izvršavanja uputstava i ostvarenja estetskog doživljaja (čitanje radi ličnog zadovoljstva)	• razume kraće tekstove (do 120 reči), koji sadrže veliki procenat poznatih jezičkih elemenata, strukturalnih i leksičkih, a čiji sadržaj je u skladu sa razvojnim i saznajnim karakteristikama, iskustvom i interesovanjima učenika • razume i adekvatno interpretira sadržaj ilustrovanih tekstova (stripove, TV program, raspored časova, bioskopski program, red vožnje, informacije na javnim mestima itd.) koristeći jezičke elemente predviđene nastavnim programom.
SOCIOKULTURNA KOMPETENCIJA Sticanje i ovladavanje sociokulturnim kompetencijama neophodnim za pisanu i usmenu upotrebu jezika	u okviru polja svog interesovanja, znanja i iskustva, prepozna i razume sličnosti i razlike u pogledu navika (verbalna i neverbalna komunikacija), običaja, mentaliteta i institucija koje postoje između naše zemlje i zemalja čiji jezik uči prepozna i razume najčešće prisutne kulturne modele svakodnevnog života zemlje i zemalja čiji jezik uči prepozna i adekvatno reaguje na formalnost govorne situacije adekvatno koristi najfrekventije stilove i registre u vezi sa znanjima iz stranog jezika, ali i iz ostalih oblasti školskih znanja i životnih iskustava adekvatno reaguje na pragmatičke funkcije govornih činova u ciljnom jeziku različite od onih u L1 (stepen formalnosti, ljubaznosti, kao i paralingvistička sredstva: gest, mimika, prostorni odnosi među govornicima, itd.) učestvuje u svim vidovima moderne komunikacije (elektronske poruke, SMS poruke, diskusije na blogu ili forumu, društvene mreže) koristi sve dosad navedene strategije razvoja komunikativnih kompetencija primenjujući jezik struke u skladu sa nivoom znanja jezika i potrebama

_________________
1 Napomena: Date kategorije, uglavnom preuzete iz semantičkih gramatika koncipiranih za učenike francuskog kao stranog jezika, namenjene su autorima udžbenika i nastavnicima i nije potrebno da ih učenici znaju; savetuje se, stoga, što manja upotreba lingvističkih termina u nastavnim materijalima i u procesu nastave. Objašnjenja treba davati u što jednostavnijoj, po mogućnosti shematizovanoj formi.

POSLOVNI STRANI JEZIK (šesta godina učenja)

Treći razred

Naziv predmeta:	POSLOVNI STRANI JEZIK (šesta godina učenja)
Godišnji fond časova:	60
Razred:	Treći

Ciljevi predmeta:

Razvijanje saznajnih i inteletktualnih sposobnosti i sticanje pozitivnog odnosa prema drugim kulturama uz uvažavanje različitosti i usvajanje znanja i umenja potrebnih u komunikaciji na stranom jeziku u usmenom i pisanom obliku, kako u svakodnevnom životu tako i u poslovnom okruženju.

CILJ	ISHODI NA KRAJU DRUGOG RAZREDA Učenik će biti u stanju da:	OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI	NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA
SLUŠANJE Osposobljavanje učenika za razumevanje usmenog govora	• razume kraće dijaloge (do 10 replika / pitanja i odgovora), druge vrste tekstova o temama predviđenim nastavnim programom, koje čuje uživo, ili sa audio-vizuelnih zapisa; • razume opšti sadržaj i izdvoji ključne informacije iz kraćih i prilagođenih tekstova posle 1-2 slušanja; • razume i reaguje na odgovarajući način na usmene poruke u vezi sa ličnim iskustvom i sa aktivnostima u poslovnom okruženju	OPŠTE TEME • Svakodnevni život (komunikacija među mladima, generacijski konflikti i načini prevazilaženja, međuvršnjačka podrška) • Obrazovanje (obrazovanje u zemljama čiji se jezik uči, školovanje koje priprema za studije ili svet rada, obrazovanje za sve) • Poznati regioni u zemljama čiji se jezik uči, njihova obeležja • Kulturni život (manifestacije koje mladi rado posećuju u zemlji i zemljama čiji se jezik uči, međunarodni projekti i učešće na njima) • Zaštita čovekove okoline (akcije na nivou grada, škole, volonterski rad) • Mediji (štampa, televizija, elektronski mediji) • Interesantne životne priče i događaji • Svet kompjutera (mladi i društvene mreže) STRUČNE TEME • Zanimanja, opisi poslova i zaduženja u domenu ugostiteljstva • Vrste ugostiteljskih objekata i opisi usluga u ugostiteljstvu • Pribor i oprema za rad u ugostiteljskom objektu • Vrste namirnica, jela i poslastica • Hrana po regijama, odlike nacionalnih kuhinja i običaja u ishrani. • Način serviranja hrane i poslastica • Mere održavanja higijene i kvaliteta • Mere zaštite i održavanja čovekove okoline • Čitanje, praćenje i vođenje propisane dokumentacija u domenu struke • Poslovna komunikacija u pismenoj i usmenoj formi KOMUNIKATIVNE FUNKCIJE Predstavljanje sebe i drugih Pozdravljanje (sastajanje, rastanak; formalno, neformalno, specifično po regionima) Identifikacija i imenovanje osoba, objekata, boja, brojeva itd.) Davanje jednostavnih uputstava i komandi Izražavanje molbi i zahvalnosti Izražavanje izvinjenja Izražavanje potvrde i negiranje Izražavanje dopadanja i nedopadanja Izražavanje fizičkih senzacija i potreba Iskazivanje prostornih i vremenskih odnosa Davanje i traženje informacija i obaveštenja Opisivanje i upoređivanje lica i predmeta Izricanje zabrane i reagovanje na zabranu Izražavanje pripadanja i posedovanja Skretanje pažnje Traženje mišljenja i izražavanje slaganja i neslaganja Traženje i davanje dozvole Iskazivanje čestitki Iskazivanje preporuke Izražavanje hitnosti i obaveznosti Iskazivanje sumnje i nesigurnosti GRAMATIČKI SADRŽAJI ITALIJANSKI JEZIK Učenici treba da razumeju i koriste: 1. Imenice - vlastite i zajedničke, odgovarajući rod, broj, sa determinativom: Signora/Signor Rossi, Maria, Anna, Federica, Giovanni, Riccardo, Belgrado, l’Italia, la Serbia, il Tirreno, l’Adriatico, le Alpi, gli Appennini; i miei genitori, mia madre, ll loro padre, il nostro paese, i vostri figli, questo studente, questa ragazza, quell’amico, quella casa. 2. Određeni član ispred datuma: Oggi è il 31 gennaio; ispred imena dana: La domenica non studio. 3. Partitivni član: Ho comprato un’etto di prosciutto. Voglio delle mele. Non mangio pane. 4. Zamenice za direktni i indirektni objekat: Marco e Ana sono tuoi amici? Non, non li conosco. Il libro? Scusi, lo porto domani. E tu Marco, hai scritto a tua sorella? No, non le ho scritto, non ho avuto tempo. 5. Prideve - odgovarajući rod, broj, mesto, poređenje: un ragazzo grande, una ragazza grande, le persone simpatiche, un piore rosso, Giovanna è più alta della sua sorella, noi siamo meno veloci di voi. Giorgio è il più grande chiacchierone di noi tutti. 6. Brojeve: osnovne preko 1000, redne do 20: E’ un libro di cento pagine! Abito al settimo piano. Faccio la quinta. 7. Pitanja: Puoi venire a casa mia domani? Conosci la mia cugina? Che cosa aspettate? Dove andate? A che ora tornate a casa? E quando torni? Abiti qui? C’è qui il tuo indirizzo? Perché? Chi torna domani? 8. Negaciju: Io non mangio frutta. Tu non lo vedi domani. 9. Zapovedni način: Fa’ presto! Non tornare tardi ! Non andate via senza di me. 10. Kondicional glagola potere i volere: Vorrei un gelato alla frutta, per piacere. Potresti portarmi domani il tuo quaderno di matematica? 11. Glagolska vremena: - Presente Indicativo frekventnih glagola, računajući i povratne (alzarsi, lavarsi) i bezličnih glagola (piovere, nevicare); - Passato prossimo i Imperfetto- građenje i kontrastiranje upotrebe: Dormivo quando è tornato Marco. L’ho conosciuto al mare, tanti anni fa, quando avevo appena cinque anni! - Futuro: Ragazzi, domani andremo tutti insieme a teatro. Giulia tornerà fra quattro mesi. 12. Predloge i sažete članove: Vivo a Kragujevac, in Serbia; in luglio andiamo in vacanza a Belgrado; ieri siamo andati allo Zoo; ritorni dalla scuola a quest’ora? E’ in macchina, ariva a casa fra poco. Non faremo tardi al cinema, lo spettacolo inizia alle otto, ci aspetteranno a casa di Marco, ci andiamo tutti a piedi. 13. Priloge za vreme, mesto, način, količinu: prima, dopo, oggi, domani, sempre, qui, li, là, davanti, dietro, bene, male, poco, molto, tanro, troppo, più, meno. 14. Veznike e, o, ma. NEMAČKI JEZIK Učenici treba da razumeju i koriste: 1. Imenice - u nominativu, akuzativu, dativu i genitivu (za izražavanje posesivnih odnosa: das Haus meiner Eltern). Množina imenica na -en, -e, -er, -s, -ø: Freundinnen, Schuhe, Kinder, -Kinos, -Schüler. Supletivna množina: die Schneefälle, die Sportarten. a. vlastite imenice, posebno imena ljudi i geografski nazivi nemačkog govornog područja Martin, Klaus, Jürgen, Maraike, Elke, Saskia etc.; Europa, Österreich, der Rhein, die Alpen. b. zajedničke imenice muškog, ženskog i srednjeg roda: der Schüler, die Lehrerin, das Kind v. brojive i nebrojive imenice: die Rose, der Kakao 2. Član: određeni, neodređeni i nulti a) Određeni član: - razlika između neodređenog i određenog člana u širem kontekstu (neodređeno i nepoznato: određeno i poznato): Klaus hat eine neue Jacke. Die Jacke ist gelb. - kontrahovani (sažeti) član: - uz glagole kretanja: ins Bett gehen, zur Schule gehen, ans Meer fahren, ins Gebirge fahren - uz godišnja doba: im Sommer - uz strane sveta: im Norden - uz doba dana: am Vormittag - uz datume: am 6. März b) Neodređeni član u izrazima: einen Spaziergang machen, eine Frage stellen g) Nulti član: - uz nazive sportova: Fußball spielen, Gymnastik treiben - uz nazive muzičkih instrumenata: Klavier spielen - u izrazima: zu Fuß gehen, zu Hause sein, nach Hause gehen 3. Pokazne, prisvojne, upitne i najfrekventnije neodređene determinative: diese Stadt, mein Ball, welches Haus, einige Schüler, manche Lehrer. 4. Prideve u slaboj, jakoj i mešovitoj promeni (ein hübsches Kind, das hübsche Kind, hübsche Kinder) Poređenje prideva - pravilno poređenje: billig, billiger, der (die, das) billigste - nepravilno poređenje prideva (gut/besser; viel/mehr). a. Izvedene prideve sa nastavcima -bar,-lich i -ig: lesbar, sommerlich, windig (receptivno). b. Prideve koji izražavaju nacionalnu pripadnost i to najfrekventnije (Serbisch, Österreichisch) v. Prideve izvedene od imena grada (Belgrader, Hamburger). 3. Lične zamenice u nominativu, akuzativu i dativu: ich, mir, mich. Prisvojne zamenice: meiner, deiner 5. Frekventne predloge: a) za označavanje položaja u prostoru: auf dem Tisch, unter dem Stuhl, zwischen den Bänken, hinter der Schule, vor dem Theater, dem Kino gegenüber. b) za pravac kretanja: zum Arzt, nach Deutschland, in die Stadt v) vreme: um 10.00 Uhr, am 3. Oktober, im März, g) doba dana, godišnje doba: am Abend, im Frühjahr, d) poreklo: aus der Schweiz đ) sredstvo: mit dem Taxi e) namena: fur Kinder 6. Glagole (potvrdni, upitni i odrični oblici) u sledećim vremenima: a) prezent slabih i jakih glagola b) preterit pomoćnih i modalnih glagola v) perfekt slabih i najfrekventnijih jakih glagola g) futur d) konjunktiv preterita modalnih glagola za postavljanje učtivih pitanja i izražavanje želje (bez gramatičkih objašnjenja): Möchtest du einen Apfel? Möchtest du heute mit mir ins Kino gehen? - glagoli sa predložnom dopunom: warten auf, hoffen auf, sich freuen über/auf. - povratni glagoli: sich waschen 7. Prilozi i priloške odredbe (i receptivno i produktivno) a) za vreme: gestern, vor einer Woche, letztes Jahr, morgen. b) za mesto i pravac kretanja: da hinten, geradeaus, nach links. v) za način: zufällig. g) za učestalost: oft, einmal, jeden Tag, zweimal im Monat, üblich. 8. Brojeve Proste brojeve preko 1000. Redne brojeve do 30. Godine. 9. Upitne rečenice: a. koje zahtevaju odgovore Ja/Nein; b. sa upitnim rečima na w-: wer, was, wann, wo, warum, womit, wie oft, wie viel. 10. Veznike za naporedne rečenice (receptivno i produktivno): und, aber, oder, denn. Veznike za zavisno-složene rečenice (receptivno); relativne zamenice i priloge (receptivno): weil, ob. 11. Redosled elemenata u potvrdnim, odričnim, upitnim i složenim rečenicama: Ich fahre morgen nach Berlin. Fährst du auch nach Berlin? Wer fährt nach Berlin. Ich weiß nicht, ob ich nach Berlin fahre. RUSKI JEZIK Učenici treba da razumeju i koriste: 1) Relaciju slovo-glas i razlikovanje glasova i slova u ruskom jeziku; osnovna obeležja suglasničkog i samoglasničkog sistema ruskog jezika: izgovor glasova koji se beleže slovima ж, ш, ч, щ, л; izgovor i beleženje parnih tvrdih i mekih, zvučnih i bezvučnih suglasnika; izgovor i beleženje akcentovanih i redukovanih samoglasnika; izgovor glasova u grupama чт, сч, зч, сш, зш, стн, здн. Osnovne tipove izjavne i upitne intonacione konstrukcije. 2) Slaganje subjekta (imenica) i prostog glagolskog predikata (lični glagolski oblik): Вова читает. Миша читал. Маша читала. 3) Glagol u funkciji prostog glagolskog predikata - prezent glagola prve i druge konjugacije, perfekat: я čitaю, tы čitaešь, я люблю, ты любишь, он говорил, она писала, они рассказывали... 4) Imenice u funkciji imenskog dela predikata: Я učenica. Mama - vrač. 5) Oblike ličnih zamenica u funkciji subjekta: Меня зовут Аня. Мне одиннадцать лет. 6) Slaganje broja i imenice: один дом, два (три, четыре) дома, пять домов; одна парта, две (три, четыре) парты, пять парт; один год, два (три, четыре) года, пять лет. 6) Slaganje imenica i pridevskih reči: красный свет, Новый год, зеленая доска, большая елка, вкусное яблоко, синее пальто. 7) Iskazivanje pitanja: Кто он? Что тут? А дом? И двор ваш? 8) Iskazivanje posesivnosti: У меня есть...У меня нет... 9) Iskazivanje vremenskih odnosa: Который час? Ровно час; пять минут второго; половина второго; без пяти два. Какое сегодня число? Первое февраля. 10) Iskazivanje prostornih odnosa (pravac i mesto): куда, где, когда; к врачу, на улицу, в автобус; у парты, на кухне, в городе; налево, направо, прямо. 11) Iskazivanje imperativnosti (2. lice jednine i množine): читай, читайте; скажи, скажите; познакомьтесь! 12) Konstrukcije s osnovnim glagolima kretanja: Я иду в школу. Куда идет этот автобус? Ты едешь на автобусе. Куда едут Миша и Саша? FRANCUSKI JEZIK Učenici treba da razumeju i koriste: 1. Imenice - vlastite i zajedničke, odgovarajući rod, broj, sa determinativom: Madame/Monsieur Mercier, Sylvie, Dominique, Jean-Pierre, Paris, Belgrade, la France, la Serbie, l’océan Atlantique, les Alpes ; mes parents, leur mère, notre pays, vos enfants, cet élève, quelle maison? 2. Određeni član ispred datuma: Aujourd’hui c’est le 31 janvier; ispred imena dana: Le mardi je fais du tennis. 3. Partitivni član: J’ai acheté de la crème solaire. 4. Zamenicu on: On va au cinéma? En Suisse, on parle allemand, français et italien. 5. Zamenice za direktni i indirektni objekat: Tes amis? Je ne les connais pas! Mon livre? Et à ta soeur, tu lui as écrit? Samo receptivno: Je te le prête avec plaisir ! 6. Prideve - odgovarajući rod, broj, mesto, poređenje: un grand garçon, une grande fille, des personnes sympathiques, une fleur rouge, Sylvie est plus grande que sa soeur; nous sommes plus rapides que vous. 7. Brojeve: osnovne preko 1000, redne do 20: C’est un livre de cent pages! J’habite au sixième étage. 8. Pitanja: Est-ce que tu peux venir tout de suite? Tu connais ma cousine? Qu’est-ce que vous attendez?! Il vient quand? Tu habites où? C’est quoi ton nom / ton adresse…? Pourquoi…? 9. Negaciju: Elle ne vient pas avec nous? Je n’ai pas de frère. 10. Zapovedni način: Viens avec Pierre! Ne partez pas sans moi! 11. Kondicional glagola pouvoir i vouloir: Je voudrais un kilo de pommes, s’il vous plait. Est-ce que tu pourrais me prêter ton portable? 12. Glagolska vremena: - prezent indikativa frekventnih glagola, računajući i povratne (se lever, se coucher) i unipersonalne (pleuvoir, neiger); - složeni perfekt i imperfekt - građenje i kontrastiranje upotrebe: Nous nous sommes rencontrés sur une plage quand nous avions quatre ans! Je dormais quand le téléphone a sonné. - futur prvi: Nous déménagerons cet été. Nous irons chez ma grand-mère. 13. Konstrukciju il faut sa infinitivom: Il faut acheter des jus, préparer des sandwiches, décorer la salle… 14. Predloge i sažete članove: J’habite à Kragujevac, en Serbie; nous allons passer nos vacances en Belgique; nous sommes allés au zoo ; il rentre du stade/de l’école à quelle heure? il y a un petit chat dans la rue, il est sous la voiture, je vais le mettre sur la fenêtre, c’est pour toi. 15. Priloge za vreme, mesto, način, količinu: avant, après, aujourd’hui, hier, demain, toujours, ici, là, devant, derrière, bien, mal, vite, doucement, gentiment, beaucoup, moins, plus, itd. 16. Veznike et, ou, mais. ŠPANSKI JEZIK 1. Imenice - receptivno i produktivno a. Vlastite imenice, posebno imena ljudi i geografski nazivi hispanskog govornog područja Miguel, María, Pedro, Elena, Juan, etc.; España, América Hispánica/Latina, etc. b. Zajedničke imenice s promenom u članu i drugim determinativima - (el libro, este libro, mi libro, los libros, estos libros, mis libros) 2. Pridevi - receptivno i produktivno a. Poređenje prideva: comparativo y superlativo relativo: más bonito que, el más bonito b. Pridevi sa apokopom: un gran actor, un buen amigo 3. Lične zamenice - receptivno i produktivno a. u funkciji subjekta: yo, tú, él, ella, nosotros, vosotros, ellos, ellas, Usted, Ustedes b. u funkciji objekta, nenaglašene: me, te, le, la, lo, nos, os, les, las, los v. u funkciji objekta, naglašene: a mí, a ti, a él, a ella, a nosotros, a vosotros, a Usted, a Ustedes g. zamenice: se (povratni glagoli i glagoli sa "leksičkim se"): lavarse; tratarse de... 4. Predlozi (i receptivno i produktivno) de, a, sin, con, conmigo, contigo, sobre/encima de, bajo/debajo de, cerca de, lejos de, etc. 5. Glagoli: a. Sadašnje vreme pravilnih glagola -ar, -er, -ir i najfrekventnijih glagola sa promenom u osnovi: decir, traer, poner, etc. Presente del indicativo - i receptivno i produktivno u svim glagolskim licima b. Imperativo i presente del subjuntivo gore navedenih glagola (u negiranim imperativnim konstrukcijama i u formalnom stilu obraćanja: habla/hable/hablad/hablen/no hables/no hablen/no habléis) - i receptivno i produktivno v. Prošla vremena (samo u indikativu): Pretérito perfecto simple (pretérito indefinido); Pretérito imperfecto; Pretérito perfecto compuesto: - frekventni pravilni glagoli i određeni broj najfrekventnijih nepravilnih glagola u svim glagolskim licima (hablar, comer, beber, pensar, trabajar, escribir, leer, vivir, jugar, viajar, estudiar// ser, estar, tener, ir, traer, decir, venir, etc...) - i receptivno i produktivno kao kompletne fraze El fin de semana pasado visité a mis abuelos. Lo siento, se me olvidó la tarea en casa. Cuando era pequeña, me gustaba jugar con las muñecas. ¿Has terminado la tarea? g. Modalni glagoli (u gore navedenim glagolskim vremenima) - i receptivno i produktivno kao kompletne fraze, u konstrukcijama sa infinitivom i sa imenskim dodacima: poder, querer, saber, tener que, gustar Me gusta este libro. ¿Puedo salir? Quiero viajar a México. Tengo que estudiar mucho. đ. Bezlične konstrukcije sa subjunktivom Es importante que estudies lenguas extranjeras. Es necesario que duermas bien. e. Lične konstrukcije sa prezentom subjunktiva (samo receptivno) Te recomiendo que viajes a España. đ. Futur (i receptivno i produktivno) Este verano viajaré a España. ž. Osnovni glagolski izrazi (i receptivno i produktivno) tener que + infinitivo/, deber + infinitivo, hay que + infinitivo, hay+ imenica (hay mucha gente aquí) 6. Prilozi (i receptivno i produktivno) a. Formiranje priloga pomoću sufiksa - mente (iz osnovnog rečnika). b. Prilozi za vreme: ahora, siempre, a menudo, con frecuencia, nunca, a veces, de vez en cuando, etc... v. Prilozi za količinu: mucho, poco, bastante, suficiente(mente). g. Prilozi za način: bien, mal, así, de tal manera, rápido, despacio, voluntariamente. d. Prilozi i predloški izrazi za mesto i pravac kretanja: aquí, allí, en la calle, en casa, en iglesia, a casa, a clase, etc. 7. Brojevi: osnovne preko 1000, redne do 5 (primer(o(s))/primera(s), etc.) 8. Upitne rečenice (i receptivno i produktivno): a. sa upitnom reči (¿Quién?, ¿Cuándo?, ¿Cómo?, ¿Dónde?, etc.), b. koje zahtevaju odgovora da/ne (sí/no) 9. Negacija (i receptivno i produktivno) No trabaja hoy. No quiero ir al cine esta tarde.	Oblici nastave Predmet se realizuje kroz sledeće oblike nastave: komunikativna nastava stranih jezika uz primenu tehnika rada u grupama i parovima, dodatnih sredstava u nastavi (AV materijali, IT, igre, autentični materijali, itd.), kao i uz primenu principa nastave po zadacima (task-based language teaching; enseñanza por tareas, handlungsorientierter FSU) Mesto realizacije nastave Nastava se realizuje u učionici ili odgovarajućem kabinetu Preporuke za realizaciju nastave slušanje i reagovanje na naloge i/ili zadatke u vezi sa tekstom koji čita nastavnik ili koji učenici čuju sa zvučnih zapisa rad u parovima, malim i velikim grupama (mini-dijalozi, igra po ulogama, simulacije, itd.) manualne aktivnosti (izrada panoa, prezentacija, zidnih novina, postera za učionicu ili roditelje i sl.) debate i diskusije primerene uzrastu (N.B. debate predstavljaju unapred pripremljene argumentovane monologe sa ograničenim trajanjem, dok su diskusije spontanije i nepripremljene interakcije na određenu temu) rešavanje "tekućih problema" u razredu, tj. dogovori i mini-projekti obimniji projekti koji se rade u učionici i van nje u trajanju od nekoliko nedelja do čitavog polugodišta uz konkretno vidljive i merljive proizvode i rezultate razvijanje jezičkih veština u domenu jezika struke, primenjivanjem istih strategija učenja kao i kod opšteg jezika i koristeći autentične ili adaptirane stručne tekstove (pisane ili usmene) prilagođene uzrastu, nivou znanja jezika i poznavanju struke gramatička građa dobija svoj smisao tek kada se dovede u vezu sa datim komunikativnim funkcijama i temama, i to u sklopu jezičkih aktivnosti razumevanja (usmenog) govora i pisanog teksta, usmenog i pismenog izražavanja i medijacije; polazište za posmatranje i uvežbavanje jezičkih zakonitosti jesu usmeni i pisani tekstovi različitih vrsta, dužine i stepena težine; koriste se, takođe, izolovani iskazi, pod uslovom da su kontekstualizovani i da imaju komunikativnu vrednost planira se izrada dva pismena zadatka.
PISANJE Osposobljavanje učenika za pisanje kraćih tekstova različitog sadržaja	• piše rečenice i kraće tekstove (do 100 reči) čiju koherentnost i koheziju postiže koristeći poznate jezičke elemente u vezi sa poznatim pisanim tekstom ili vizuelnim podsticajem; • izdvaja ključne informacije i prepričava ono što je video, doživeo, čuo ili pročitao; • piše kratka poslovna pisma prema datom modelu poštujući pravila poslovne korespodencije
GOVOR Osposobljavanje učenika za kratko monološko izlaganje i za učešće u dijalogu na stranom jeziku	• pored informacija o sebi i svom okruženju opisuje ili izveštava u nekoliko rečenica o događajima i aktivnostima (poznatu radnju ili situaciju) u sadašnjosti, prošlosti i budućnosti, koristeći poznate jezičke elemente (leksiku i morfosintaksičke strukture); • prepričava i interpretira u nekoliko rečenica sadržaj, pisanih, ilustrovanih i usmenih tekstova na teme predviđene nastavnim programom, koristeći poznate jezičke elemente (leksiku i morfosintaksičke strukture); • u nekoliko rečenica daje svoje mišljenje i izražava stavove (dopadanje, nedopadanje, itd.), koristeći poznate jezičke elemente (leksiku i morfosintaksičke strukture). • jednostavnim rečima opiše lica, predmete iz okruženja i uporedi ih sa drugima. *Interakcija* • u stvarnim i simuliranim govornim situacijama sa sagovornicima razmenjuje iskaze u vezi s kontekstom učionice, kao i o svim ostalim temama predviđenim nastavnim programom (uključujući i razmenu mišljenja i stavova prema stvarima, pojavama, koristeći poznate morfosintaksičke strukture i leksiku); • učestvuje u komunikaciji i poštuje sociokulturne norme komunikacije (traži reč, ne prekida sagovornika, pažljivo sluša druge, itd). • da odgovori na ograničen broj neposrednih pitanja koja se nadovezuju uz mogućnost da mu se ponove i pruži pomoć pri formulisanju odgovora.
ČITANJE Osposobljavanje učenika za funkcionalno čitanje i razumevanje različitih, uzrasno i sadržajno primerenih vrsta tekstova radi informisanja, izvršavanja uputstava i ostvarenja estetskog doživljaja (čitanje radi ličnog zadovoljstva)	• razume kraće tekstove (do 120-150 reči), koji sadrže veći procenat poznatih jezičkih elemenata, internacionalizama, strukturalnih i leksičkih, a čiji sadržaj je u skladu sa razvojnim i saznajnim karakteristikama, iskustvom i interesovanjima učenika; • razume i adekvatno interpretira sadržaj ilustrovanih tekstova (stripove, TV program, raspored časova, bioskopski program, red vožnje, informacije na javnim mestima itd.) koristeći jezičke elemente predviđene nastavnim programom. • pronalazi i izdvaja predvidljive informacije u tekstovima iz svakodnevnog okruženja (pisma, kraći novinski članci, uputstva o upotrebi) • Može da izvede zaključak o mogućem značenju nepoznatih reči oslanjajući se na opšti smisao teksta sa temom iz svakodnevnog života.
SOCIOKULTURNA KOMPETENCIJA Sticanje i ovladavanje sociokulturnim kompetencijama neophodnim za pisanu i usmenu upotrebu jezika	• u okviru polja svog interesovanja, znanja i iskustva, prepozna i razume sličnosti i razlike u pogledu navika (verbalna i neverbalna komunikacija), običaja, mentaliteta i institucija koje postoje između naše zemlje i zemalja čiji jezik uči • prepozna i razume najčešće prisutne kulturne modele svakodnevnog života zemlje i zemalja čiji jezik uči • prepozna i adekvatno reaguje na formalnost govorne situacije adekvatno koristi najfrekventije stilove i registre u vezi sa znanjima iz stranog jezika, ali i iz ostalih oblasti školskih znanja i životnih iskustava • adekvatno reaguje na pragmatičke funkcije govornih činova u ciljnom jeziku različite od onih u L1 (stepen formalnosti, ljubaznosti, kao i paralingvistička sredstva: gest, mimika, prostorni odnosi među govornicima, itd.) • učestvuje u svim vidovima moderne komunikacije (elektronske poruke, SMS poruke, diskusije na blogu ili forumu, društvene mreže) • koristi sve dosad navedene strategije razvoja komunikativnih kompetencija primenjujući jezik struke u skladu sa nivoom znanja jezika i potrebama
PISANJE Osposobljavanje učenika za pisanje kraćih tekstova različitog sadržaja	• piše rečenice i kraće tekstove (do 100 reči) čiju koherentnost i koheziju postiže koristeći poznate jezičke elemente u vezi sa poznatim pisanim tekstom ili vizuelnim podsticajem • zapisuje ključne informacije i prepričava ono što je video, doživeo, čuo ili pročitao • koristi pisani kod za izražavanje sopstvenih potreba i interesovanja (šalje lične poruke, čestitke, koristi elektronsku poštu, piše lična pisma i sl.) • u kratkim formalnim i neformalnim pismima (obaveštenje profesorima, susedima, treneru) primenjuje oblike obraćanja, molbe, pozdrava i zahvaljivanja • zapisuje planove, zadatke i druge zahteve koji mu se usmeno saopštavaju.
GOVOR Osposobljavanje učenika za kratko monološko izlaganje i za učešće u dijalogu na stranom jeziku	• usklađuje intonaciju, ritam i visinu glasa sa sopstvenom komunikativnom namerom i sa stepenom formalnosti govorne situacije • pored informacija o sebi i svom okruženju opisuje ili izveštava u nekoliko rečenica o događajima i aktivnostima (poznatu radnju ili situaciju) u sadašnjosti, prošlosti i budućnosti, koristeći poznate jezičke elemente (leksiku i morfosintaksičke strukture) • prepričava i interpretira u nekoliko rečenica sadržaj pisanih, ilustrovanih i usmenih tekstova na teme predviđene nastavnim programom kao i na teme iz drugih nastavnih predmeta koristeći poznate jezičke elemente (leksiku i morfosintaksičke strukture) • u nekoliko rečenica izražava svoja osećanja, mišljenje i stavove argumentujući ih (dopadanje, nedopadanje, protivljenje, itd.), koristeći poznate jezičke elemente (leksiku i morfosintaksičke strukture) • jednostavnim rečima opisuje lica, događaje, situacije i predmete iz okruženja i upoređuje ih sa drugima iz oblasti svog interesovanja kao i iz određenih sadržaja drugih nastavnim predmeta. *Interakcija* • u stvarnim i simuliranim govornim situacijama sa sagovornicima razmenjuje iskaze u vezi s kontekstom učionice, kao i o svim ostalim temama predviđenim nastavnim programom (uključujući i razmenu mišljenja i stavova prema stvarima, pojavama iz domena njihovog interesovanja, svakodnevnog života i života mladih, koristeći poznate morfosintaksičke strukture i leksiku) • učestvuje u komunikaciji i poštuje sociokulturne norme komunikacije (traži reč, ne prekida sagovornika, pažljivo sluša druge, itd) • da odgovori na ograničen broj neposrednih pitanja koja se nadovezuju uz mogućnost da mu se ponove i pruži pomoć pri formulisanju odgovora.
ČITANJE Osposobljavanje učenika za funkcionalno čitanje i razumevanje različitih, uzrasno i sadržajno primerenih vrsta tekstova radi informisanja, izvršavanja uputstava i ostvarenja estetskog doživljaja (čitanje radi ličnog zadovoljstva)	• razume kraće tekstove (do 200 reči), koji sadrže veći procenat poznatih jezičkih elemenata, internacionalizama, strukturalnih i leksičkih, a čiji sadržaj je u skladu sa razvojnim i saznajnim karakteristikama, iskustvom i interesovanjima učenika • razume i adekvatno interpretira sadržaj ilustrovanih tekstova (stripove, TV program, bioskopski program, red vožnje, informacije na javnim mestima itd.) koristeći jezičke elemente predviđene nastavnim programom • pronalazi i izdvaja predvidljive informacije u tekstovima iz svakodnevnog okruženja (pisma, kraći novinski članci, uputstva o upotrebi, oglasi, plakati, katalozi) • može da izvede zaključak o mogućem značenju nepoznatih reči oslanjajući se na opšti smisao teksta sa temom iz svakodnevnog života • razume kraće tekstove u vezi sa gradivom drugih predmeta, oslanjajući se na opšti smisao teksta i predhodno stečena znanja.
SOCIOKULTURNA KOMPETENCIJA Sticanje i ovladavanje sociokulturnim kompetencijama neophodnim za pisanu i usmenu upotrebu jezika	• u okviru polja svog interesovanja, znanja i iskustva, prepozna i razume sličnosti i razlike u pogledu navika (verbalna i neverbalna komunikacija), običaja, mentaliteta i institucija koje postoje između naše zemlje i zemalja čiji jezik uči • prepozna i razume najčešće prisutne kulturne modele svakodnevnog života zemlje i zemalja čiji jezik uči • prepozna i adekvatno reaguje na formalnost govorne situacije • adekvatno koristi najfrekventije stilove i registre u vezi sa znanjima iz stranog jezika, ali i iz ostalih oblasti školskih znanja i životnih iskustava • adekvatno reaguje na pragmatičke funkcije govornih činova u ciljnom jeziku različite od onih u L1 (stepen formalnosti, ljubaznosti, kao i paralingvistička sredstva: gest, mimika, prostorni odnosi među govornicima, itd.) • učestvuje u svim vidovima moderne komunikacije (elektronske poruke, SMS poruke, diskusije na blogu ili forumu, društvene mreže) • koristi sve dosad navedene strategije razvoja komunikativnih kompetencija primenjujući jezik struke u skladu sa nivoom znanja jezika i potrebama

KORELACIJA SA DRUGIM PREDMETIMA

- Maternji jezik,
- Istorija,
- Sociologija sa pravima građana,
- Muzička kultura,
- Likovna kultura,
- Informatika i računarstvo

Sledeći