- корень квадратный из девяти. Prirodno-matematički smer gimnazije
- deseta godina učenja -
(Prestalo da važi)
- jedanaesta godina učenja -
(Prestalo da važi)
Cilj učenja gramatičkih sadržaja je obezbeđivanje osnove za uspešnu komunikaciju na stranom jeziku. Kroz nastavu engleskog jezika kontinuirano se obnavljaju jezičke strukture obrađene u prethodnim razredima, ali se znanja proširuju novim upotrebama, funkcijama, značenjem. Gramatika se prezentuje u skladu sa nivoom učenja, funkcionalnom progresijom i kroz leksički kontekst. Učenici se podstiču na zaključivanje i otkrivanje pravila, a zatim primenu znanja u raznovrsnim komunikativnim situacijama.
Imenice
Množina imenica (posebni slučajevi)
Pluralia tantum, singularia tantum
Zbirne imenice sa glagolom u jednini i množini (npr. people, police; family, team, orchestra …)
Član (proširivanje opsega upotreba i izostavljanja određenog i neodređenog člana)
Zamenice
Bezlična upotreba zamenica (we, you, they, one)
Složene zamenice sa some-, any-, no-
Neodređene zamenice i pridevi (each, both, all)
Pridevi i prilozi
Pridevi i prilozi istog oblika (fast, early, late, hard)
Promena značenja (npr. hard/hardly, near/nearly)
Poređenje jednakosti i nejednakosti (as … as, not so …, not as… as)
Veznici
Veznici u paru (as...as, both...and, so...as, either...or, neither...nor, not...only, but...also, though...yet)
Tvorba reči
Najčešći sufiksi (-hood, -ness, -ment, -ion/-ation) i prefiksi (co-, dis-, in-, mis-) za tvorbu imenica
Odrični prefiksi (un-, in-, im-, ir-, dis-)
Glagoli
Obnavljanje obrađenih glagolskih vremena
Causative have/get
Gerund (upotreba posle glagola enjoy, prefer, avoid... i posle izraza It’s no use, I can’t help...)
Modalni glagoli sa infinitivom perfekta
Participi (sadašnji i prošli)
Pasivne konstrukcije
Predlozi
Predlozi posle prideva i participa (npr. angry about, fond of, disappointed with)
Predlozi posle glagola (npr. congratulate on, borrow from, divide into …)
Frazalni glagoli sa objektom (Take off your coat. /Take your coat off.)
Brojevi (višecifreni, decimalni, razlomci) i računske operacije
Rečenica
Relativne rečenice (restriktivne i nerestriktivne)
Pogodbene rečenice (obnavljanje sva tri tipa)
If only …/I wish … (za izražavanje želja, kajanja/žaljenja)
Imenice
Obnavljanje i proširivanje iz prethodnih razreda
Vlastite i zajedničke imenice, odgovarajući rod i broj sa determinativom
Sistemski prikaz morfoloških karakteristika
Član
Obnavljanje i proširivanje iz prethodnih razreda
Sistematizacija upotrebe određenog i neodređenog člana
Partitivni član
Zamenice
Obnavljanje i proširivanje iz prethodnih razreda
Lične zamenice
Naglašene lične zamenice
Naglašene lične zamenice u službi direktnog objekta (complemento oggetto) i indirektnog objekta (complemento di termine)
Nenaglašene lične zamenice u paru (pronomi personali accoppiati)
Relativne zamenice (pronomi relativi: che, cui, il quale/la quale)
Neodređeni pridevi i neodređene zamenice (aggettivi e pronomi indefiniti)
Nenaglašene lične zamenice u službi direktnog objekta u složenim vremenima (pronomi diretti nei tempi composti)
Pridevi
Obnavljanje i proširivanje iz prethodnih razreda
Opisni pridevi, slaganje prideva i imenice u rodu i broju
Komparacija prideva (comparazione)
Organska komparacija prideva
grado comparativo e superlativo dell’aggettivo(forme irregolari)
Apsolutni superlativ (superlativo assoluto)
Prisvojni pridevi (aggettivi possessivi)
Upotreba člana uz prisvojne prideve
Pokazni pridevi (aggettivi dimostrativi: questo, quello)
Naziv boja, morfološke osobenosti prideva
Glavni brojevi (numeri cardinali)
Redni brojevi (numeri ordinali)
Predlozi
Obnavljanje i proširivanje iz prethodnih razreda
Prosti predlozi di, a, da, in, con, su, per, tra, fra i njihova upotreba
Predlozi dentro, fuori, sotto, sopra, davanti dietro
Glagoli
Obnavljanje i proširivanje iz prethodnih razreda
Sadašnje vreme (presente indicativo)
Imperativ (imperativo). Zapovedni način za sva lica
Povratni glagoli (verbi riflessivi)
Upotreba glagola piacere
Perfekat (passato prossimo) pravilnih i nepravilnih glagola
Perfekt modalnih glagola volere, dovere, potere, sapere
Kondicional sadašnji, pravilnih i nepravilnih glagola (condizionale presente)
Futur pravilnih i nepravilnih glagola (futuro semplice)
Imperfekat (imperfetto)
Pluskvamperfekat (trapassato prossimo)
Prezent konjunktiva (congiuntivo presente)
Prosti perfekat (passato remoto), tvorba i osnovna upotreba - RECEPTIVNO.
Kondicional prošli (condizionale passato)
Organska komparacija prideva grado comparativo e superlativo dell’aggettivo (forme irregolari)
Idiomatska upotreba volerci i metterci
Kondicional prošli (condizionale passato)
Idiomatska upotreba volerci i metterci
Uvođenje nove građe
Utvrđivanje i produbljivanje upotrebe prošlih vremena (passato prossimo/imperfetto e trapassato prossimo, passato remoto - receptivno)
Upotreba konjunktiva u zavisnoj rečenici (finali, concessive, condizionali, temporali, modali ecc.)
Prilozi
Obnavljanje i proširivanje iz prethodnih razreda
Osnovni prilozi bene, male, molto, poco, troppo, meno, più, priloški izrazi za određivanje vremena (prima, durante, dopo) i prostora a destra, a sinistra, dritto, davanti, dietro, sotto, sopra, su, giù
Upitni prilozi quando?come? perché? dove?
Građenje priloga od prideva pomoću sufiksa mente
Rečce
Obnavljanje i proširivanje iz prethodnih razreda
ci, ne
Rečenica
Obnavljanje i proširivanje iz prethodnih razreda
Prosta i proširena rečenica u potvrdnom i u odričnom obliku
Upitna rečenica
Red reči u rečenici
Složena rečenica: upotreba veznika koji uvode zavisnu rečenicu (vremensku, uzročnu, relativnu, hipotetički period)
Hipotetički period: Realna pogodbena rečenica
Irealna pogodbena rečenica, sa imperfektom u protazi i apodozi
Pored utvrđivanja gradiva koje je obrađeno i sistematizovano u prethodnim godinama, u ovom razredu se obrađuje:
Odredbe kvaliteta i kvantiteta
Opisna komparacija pomoću partikula:
ganz, besonders, höchst, sehr, überaus (apsolutni superlativ).
Sie ist eine sehr fleißige Studentin
Das war eine besonders /höchst/ angenehme Reise.
Potenciranje superlativa
Seine Arbeit war bei weitem die beste. Sie ist das allerchönste Mädchen in der Schule.
Neupravni govor
Za istovremenost konjunktiv prezenta ili preterita
Sie sagt: "Ich schreibe einen Brief an meinen Freund."
Sie sagt, sie schreibe /schriebe/ einen Brief an ihren Freund. Sie sagt, dass sie...
Za radnju koja se desila pre momenta govora; perfekt ili pluskvamperfekt konjunktiva.
Sie sagt: "Ich habe einen Roman von T. Mann gelesen.
Sie sagt, sie habe /hätte/ einen Roman von T. Mann gelesen. Sie sagt, dass sie...
Za radnju koja se dešava posle momenta govora: futur konjunktiva ili oblik "würde"
Sie sagt: "Ich werde einen Roman von T. Mann lesen."
Sie sagt, sie werde /würde/ einen Roman von T. Mann lesen. Sie sagt, dass sie...
Infinitivne konstrukcije
Izražavanje modaliteta
a) sein + zu + infinitiv
Dieses Problem ist zu lösen. Da ist dieser Vorgang am besten zu beobachten.
b) lassen + sich + infinitiv
Das lässt sich leicht erklären.
Diese Bruchspalte lässt sich bis nach Novi Sad verfolgen.
Pasiv radnje i pasiv stanja (prezent, perfekt, preterit i futur)
Im Wasser wird verschiedenes Material abgelagert. Das Auto wurde sehr billig verkauft.
Modalni glagoli + infinitiv prezenta pasiva (receptivno)
Dabei muss die Temperatur der Luft beachtet werden. Dabei sollte die Meinung der Gegner in Betracht genomen werden.
Leksikologija
- složenice, prefiksacija i sufiksacija
- strane reči i internacionalizmi, termini i terminologizirane reči iz opšteg jezika.
Leksikografija
Stručni rečnici i njihovo korišćenje
Rečenica
Jednočlane rečenice: neodređeno-lične i uopšteno-lične. Pretvaranje neodređeno-ličnih rečenica u lične i obrnuto (В киоске продают газеты - Газеты продаются в киоске). Pretvaranje pasivnih konstrukcija u aktivne i obrnuto (План выполнен заводом - Завод выполнил план).
Nepotpune rečenice: Ты куда? Сюда! Ты очень изменился!- Разве? Ты прочитал этот роман? - Прочитал.
Imenice
Imenice singularia tantum (вода, молоко, детство, молодёжь, красота; Россия, Сербия, Урал). Rod abrevijatura (skraćenica). Poznatiji naši i strani geografski nazivi sa specifičnostima u rodu, broju i promeni.
Zamenice
Neodređene zamenice sa -то, -нибудь, -либо, кое-; zamenice некто, нечто (morfološke karakteristike i upotreba).
Pridevi
Posebni slučajevi obrazovanja kraćeg oblika: большой-велик; маленький-мал; злой-зол. Posebni slučajevi obrazovanja superlativa: величайший, лучший, малейший. Elativ.
Brojevi
Čitanje decimala i razlomaka: 0,1 - ноль целых одна десятая; 0,01 - ноль целых одна сотая; 0,001 - ноль целых одна тысячная; 1,1 - одна целая (одно целое) одна десятая; 2,4 - две целых четыре десятых; 1/2 - одна вторая (половина); 3/4 - три четвëртых (tri četverti). Socijativni brojevi i brojevni prilozi: вдвоём, втроём, вчетвером.
Glagoli
Glagolski pridevi - aktivni i pasivni (građenje i upotreba).
Glagoli sa značenjem oba vida (receptivno). Glagoli kretanja sa prefiksima - aktivno korišćenje.
Prilozi
Sistematizacija priloga. Iskazivanje opozicije mesto - pravac parovima priloga prostornog značenja kao npr.: там-туда, здесь-сюда, где-куда i sl.
Predlozi
Predlozi karakteristični za funkcionalne stilove (naučni, poslovni, publicistički i sl.): в виде, в зависимости от, в качестве, в процессе, в результате, вследствие, по мере, по причине, при условии i sl. (receptivno).
Veznici
Veznici karakteristični za funkcionalne stilove: подобно тому, как; по мере того, как; в зависимости от того, как; в результате того, что; в связи с тем, что; не смотря на то, что i sl. (receptivno).
Rečenični modeli
Prema programu za gimnaziju opšteg tipa.
Leksikologija
Najčešći idiomi i frazeologizmi. Polisemija reči. Opštestručna terminologija iz oblasti više naučnih disciplina (posebno iz prirodnih i tehničkih nauka i iz oblasti informacionih tehnologija).
Leksikografija
Struktura stručnog, specijalizovanog dvojezičnog rečnika i njegovo korišćenje.
Imenička grupa
1) Upotreba člana i zamenice u specifičnim posesivnim obrtima: j’ai mal au genou, le vin me monte à la tête.
2) Brojevi: razlomci.
3) Prave neodređene zamenice.
4) Složene upitne zamenice lequel, laquelle, itd.
5) Demonstrativi là i ci: ce soir-là, cette fois-ci.
6) Pridevi ispred i iza imenice: une jolie petite robe noire.
Glagolska grupa
1) Osnovne vrednosti i upotrebe načina, vremena i perifrastičnih konstrukcija savladanih u prethodnim razredima.
2) Perifrastične konstrukcije sa pomoćnim glagolom u imperfektu: j’allais partir, il venait d’arriver, nous étions en train de faire nos bagages…
3) Anteriorni futur.
4) Sistem prošlih vremena u naraciji, posebno opozicija perfekat / imperfekat.
5) Glagolske konstrukcije sa sembler, avoir l’air, devenir + pridev.
6) Imperativ sa infinitivom: laisse-moi parler!
7) Sistematizacija participa prezenta i gerundiva.
Predlozi
1) Predlozi u izrazima: à l’envers, à moitié, à peine, de bonne / mauvaise humeur, de nos jours, de rien, en avance / retard, par hasard, pour rien, sans cesse.
Prilozi
1) Mesto priloga upotrebljenih sa prostim i sa složenim vremenima: beaucoup, bien, déjà, encore, enfin, mieux, peut-être, souvent, vite; prilozi na - ment.
Modaliteti i forme rečenice
1) Pasiv bez izraženog agensa; sa agensom uvedenim predlogom par; sa agensom uvedenim predlogom de.
2) Poziciono naglašavanje rečeničnih delova.
3) Umetnuta rečenica (l’incise).
Složene rečenice
1) Infinitivne rečenice.
2) Uzročne rečenice sa veznikom comme;
3) Predložne konstrukcije: à cause de, grâce à.
4) Posledične rečenice sa veznicima si / tellement… que; posledične konstrukcije sa infinitivom: réussir / arriver / parvenir à …, apprendre à….
5) Opozitivna rečenica sa veznikom alors que.
6) Koncesivna hipoteza sa veznikom même si.
7) Finalne rečenice sa veznicima de manière / façon que (+ subjunktiv).
Pasivne konstrukcije sa i bez agensa
Miguel fue invitado po María
Miguel fue nombrado secretario de la Asociacín
Upotreba infinitiva u funkciji subjekta, objekta i atributa.
Piensan viajar mañana.
Es necesario estudiar lenguas extranjeras.
Hacer ejercicio es muy importante para la salud.
Estar + gerundio
Estaban discutiendo cuando entró Juan.
Hipotetičke rečenice (sve tri mogućnosti)
Si me visitas el verano que viene, te llevaré a la playa
Si me visitaras, te llevaré a la playa.
Si me hubieras visitado el año pasado, te habría llevado a la playa
Složena rečenica
Zavisna rečenica u subjunktivu
Subjunktiv prošlih vremena (preterito imperfecto, preterito perfecto simple, pretérito perfecto compuesto, pretérito pluscuamperfecto), oblici i upiotreba (receptivno)
Osnove upotreba glagolskih načina indikativa i subjunktiva u najčešćim tipovima složenih rečenica (relativna, vremenska, uzročna, posledična).
Bezlične konstrukcije
Sa glagolima llover, nevar…
Ser + adjetivo: es necesario, es obligatorio, es importante…
(ukazati na upotrebu subjunktiva u nekim od ovih rečenica)
Izražavanje
- bojazni: temo que haya llegado a tiempo.
- želje: Espero que venga
- zapovesti, volje: Quiero que me digas la verdad. Es necesario que aprendan estos verbos.
Brojevi
Razlomci, matematički znakovi i radnje.
Leksikografija
Struktura stručnih rečnika i njihovo korišćenje.
- dvanaesta godina učenja -
(2 časa nedeljno, 64 časa godišnje)
Operativni zadaci na nivou jezičkih veština
SLUŠANJE
Osposobljavanje učenika za razumevanje usmenog govora
Učenik treba da:
Govor u učionici
1) u potpunosti razume i reaguje na usmene poruke u vezi sa aktivnostima na času, čak i ako čas vodi nepoznata osoba, pod uslovom da je govor standardan i jasno artikulisan.
Audio i video materijali: globalno razumevanje
1) posle prvog slušanja određenog nepoznatog usmenog teksta, na primer monološkog izlaganja o poznatoj temi (približnog trajanja do 6 minuta), u zavisnosti od stepena poznavanja teme i konteksta postavi hipoteze u vezi sa:
(1) opštom temom i sadržajem datog usmenog teksta usmeravajući pažnju na relevantne jezičke i nejezičke elemente (ključne reči, intonaciju, govor tela i dr.);
(2) strukturom izlaganja.
Audio/video materijali: detaljno/selektivno razumevanje
1) posle drugog i po potrebi trećeg slušanja (u zavisnosti od složenosti teksta i naloga za slušanje):
(1) proveri prvobitno postavljene hipoteze koje se odnose na vrstu, sadržaj i strukturu usmenog teksta;
(2) razume sve bitne elemente sadržaja usmenog teksta u zavisnosti od cilja slušanja.
Monološka izlaganja
1) uz eventualnu prethodnu pripremu, prati jasno strukturisana izlaganja o aktuelnim društvenim temama i o onima iz sfere sopstvenog interesovanja u kojima se koristi standardni jezik.
Mediji: emisije informativnog i naučnog sadržaja
1) razume opšti smisao i bitne pojedinosti informativnih radijskih i televizijskih emisija o aktuelnim temama u kojima se koristi standardni govor;
2) razume emisije naučno-popularnog sadržaja i najvažnije elemente emisija naučnog sadržaja.
3) Prati različite televizijske emisije informativnog karaktera (dokumentarci, intervjui, diskusije, reportaže) u kojima se obrađuju aktuelne teme;
4) razume temu radio emisija (reportaža, intervjua i sl., do 15 minuta), kao i njihov sadržaj, pod uslovom da je govor standardan i artikulacija jasna;
Mediji: zabavne emisije
1) prati filmove, serije i različite druge televizijske emisije u kojima se obrađuju aktuelne teme;
2) razume temu i delove pesama koje sluša.
Spontana interakcija
1) razume spontanu interakciju izvornih govornika u vezi sa temama iz svakodnevnog života uz otežavajuće okolnosti prirodne komunikacije (buka, šumovi itd.), pod uslovom da je govor standardan i jasno artikulisan.
Uputstva
1) razume uputstva za upotrebu određenih sredstava, predmeta ili aparata, pod uslovom da ne sadrže mnogo stručnih elemenata.
Strategije
1) oslanjajući se na opšta znanja i iskustva, rekonstruiše nepoznato na osnovu konteksta i pamti, reprodukuje i kontekstualizuje bitne elemente poruke;
2) oslanjajući se na svoja jezička znanja, postavlja i proverava hipoteze o jezičkim formama;
3) uviđa koje elemente nije u potpunosti razumeo i u vezi sa njima traži dodatna obaveštenja.
ČITANJE
Osposobljavanje učenika za funkcionalno čitanje i razumevanje različitih, uzrasno i sadržajno primerenih vrsta tekstova radi informisanja, izvršavanja uputstava i ostvarenja estetskog doživljaja (čitanje radi ličnog zadovoljstva).
Učenik treba da:
Razlikovanje tekstualni vrsta
1) razlikuje frekventne i manje frekventne vrste tekstova, poznaje njihovu makro i mikro strukturu i razume njihovu svrhu i namenu.
Prepoznavanje i razumevanje tematike tekstova - nivo globalnog razumevanja
1) razume pojedinačne informacije složenijih autentičnih, adaptiranih i neautentničnih tekstova, kao i njihov opšti smisao;
2) razume tekstove dužine do 250 reči o konkretnim temama iz različitih oblasti interesovanja, sa značajnim stepenom ispravnog poimanja i tumačenja sadržaja.
Globalno razumevanje u okviru specifičnih vrsta tekstova
1) razume opšti smisao i pojedinačne detalje privatne korespondencije svakodnevne tematike, kao i opšti smisao i najfrekventnije fraze karakteristične za poslovnu korespondenciju;
2) razume glavnu nit i suštinu obrazloženja u predstavljanju nekog problema u jednostavnijim tekstovima argumentacionog tipa (npr. u novinskim kolumnama ili pismima čitalaca), ali i u drugim vrstama tekstova u kojima se javlja argumentacija;
3) razume bitne elemente i opšti sadržaj ograničeno kompleksnih informativnih tekstova, uz povremeno korišćenje rečnika i priručnika ili nastavnikovu pomoć.
Prepoznavanje i razumevanje pojedinačnih informacija - nivo selektivnog razumevanja
1) ume da u poznatim i manje poznatim vrstama tekstova pronađe veliki broj relevantnih informacija.
Razumevanje stručnih tekstova
1) razume nešto duža uputstva o načinu upotrebe tehničkih i drugih aparata, pisana jasnim jezikom, potkrepljena primerima konkretne upotrebe i / ili ilustracijama;
2) ume da prati specijalizovane publikacije i izvan svog područja aktivnosti, koristeći povremeno rečnik ili neko drugo pomoćno sredstvo;
3) razume različite vrste stručnih tekstova u kojima se koriste simboli, formule i ostali elementi naučne aparature;
4) razume uputstva za montažu i korišćenje različitih instrumenata, aparata, sprava, predmeta;
5) razume najvažnije informacije i glavne pojmove stručno specifičnih tekstova u kojima se govori o tehničkim inovacijama, poput laboratorijskih izveštaja, opisa komponenti materijala i/ili proizvoda, novih otkrića i dostignuća.
Razumevanje književnog teksta
1) razume jednostavnije savremene literarne tekstove pisane uobičajenom i stilski nespecifikovanom leksikom, uz povremenu pomoć nastavnika ili konsultovanje rečnika / priručnika.
GOVOR
Osposobljavanje učenika za kratko monološko izlaganje i za učešće u dijalogu na stranom jeziku
Učenik treba da:
Monološko izlaganje
Opisivanje
1) opisuje i izveštava o događajima i iskustvima, služeći se širim fondom izraza koje vešto primenjuje;
2) opiše karakteristične detalje nekog događaja;
3) ispriča priču ili iznese neki opis jednostavnim "listanjem" i ređanjem elemenata;
4) jednostavnim rečima opiše i ukratko upoređuje stvari i događaje.
Argumentovanje
1) argumentuje stavove i mišljenja tako dobro da ga sagovornik, bez poteškoća i gotovo tokom celog izlaganja, razume;
2) naglasi tokom izlaganja bitne činjenice nekog događaja iz ličnog iskustva, ukratko ih obrazloži i objasni svoje mišljenje.
Izlaganje pred publikom
1) u prezentaciji iznese svoj vrednosni stav o temama vezanim za lično iskustvo i interesovanja;
2) je u stanju da odgovori na neposredna pitanja koja se nadovezuju, pod uslovom da se mogu ponoviti;
3) interpretira radnju nekog filma ili knjige i opiše svoj doživljaj o njima.
Interakcija
Razumevanje izvornog govornika
1) razume dovoljno kako bi se, bez preteranog napora, snalazio u uobičajenim situacijama.
Neformalni razgovor (između prijatelja)
1) na učtiv način izražava svoja uverenja, stavove, slaganja i neslaganja;
2) predlaže i reaguje na predloge;
3) prati diskusije/razgovore određenog trajanja, pod uslovom da se govori razgovetno i standardnim jezikom.
Formalna komunikacija
1) aktivno učestvuje u uobičajenoj formalnoj diskusiji o poznatim temama na standardnom jeziku ukoliko sagovornik govori razgovetno;
2) razmenjuje informacije, dobija uputstava ili razrešava neke praktične probleme;
3) prati promene tema u nekoj formalnoj diskusiji o temama iz domena interesovanja ili struke, ukoliko se razgovor vodi polako i razgovetno;
4) se snalazi u neuobičajenim situacijama na javnom mestu, u prodavnici, pošti ili banci (npr. zahtevati zamenu neke neispravne robe ili proizvoda);
5) traži i dobije dodatna obaveštenja.
Intervjuisanje
1) preuzme izvesnu inicijativu tokom konsultacije ili razgovora (pokretanje nove teme), ali u priličnoj meri ostaje zavisan od interaktivnog delovanja samog sagovornika.
PISANJE
Osposobljavanje učenika za pisanje kraćih tekstova različitog sadržaja
Učenik treba da:
Tema
1) piše jasno strukturisane tekstove iz oblasti ličnog interesovanja, kao i u vezi sa aktuelnim dešavanjima ističući jasno svoje stavove u vezi sa različitim problemima savremenog društva (kulturni događaji, sport, ekologija, savremene tehnologije i slično);
2) može rezimira pročitanu priču, novinski članak, film i slično i objasni svoj stav u vezi sa nekom temom koja je predmet učenikovog zanimanja, kao i da precizno parafrazira određene delove narativnog teksta, nečije stavove i slično.
Tekstualne vrste i dužine
1) piše formalne i neformalne tekstove (do 120 reči);
2) parafrazira i rezimira tekstove o temama u vezi sa svakodnevnim životom, razonodom, putovanjima, aktuelnim dešavanjima iz svog domena interesovanja i problemima savremenog društva;
3) je u stanju da precizno napiše kraće i jednostavne izlaganje o temama od opšteg interesa;
4) može precizno da prenese informacije, ističući relevantne činjenice i svoje mišljenje.
Leksika i komunikativne funkcije
1) iskazuje dobro vladanje leksikom na višem nivou iz javnog i privatnog domena, ali dolazi povremeno do grešaka kada se radi o izražavanju složenijih misli i ideja;
2) piše na teme u vezi sa određenim školskim predmetima koji su u vezi sa interesovanjima učenika;
3) služi se stručnim terminima iz određene oblasti koja je predmet učenikovog interesovanja (npr. istorija, geografija, likovna kultura i slično);
4) precizno i jasno opiše radnju knjige ili filma i da opiše svoje reakcije;
5) obrazloži mišljenje, planove i događaje.
SOCIOKULTURNA KOMPETENCIJA
Sticanje i ovladavanje sociokulturnim kompetencijama neophodnim za pisanu i usmenu upotrebu jezika
Učenik treba da:
Verbalna i neverbalna komunikacija sa predstavnicima drugih kultura
1) prepoznaje i adekvatno koristi najfrekventnije stilove i registre u vezi sa znanjima iz stranog jezika, ali i iz ostalih oblasti školskih znanja i životnih iskustava.
Interkulturna znanja i aktivnosti
1) gradi sopstveni identitet kao interkulturna ličnost, jačajući svest o vrednosti različitih kultura i razvijajući sposobnost za integrisanje interkulturnih iskustava u sopstveni kulturni model ponašanja i verovanja.
MEDIJACIJA I PREVOĐENJE
U situaciji kada posreduje između osoba (vršnjaka i odraslih) koje ne mogu da se sporazumevaju, u neformalnim situacijama, sažimajući i delom prevodeći, učenik treba da:
Usmena medijacija
1) prepričava sadržaj kratkog autentičnog teksta audio ili vizuelnog zapisa i kraće interakcije na L2;
2) sažima sadržaj kraćeg adaptiranog pisanog ili usmenog teksta, sa L2 na L1 i sa L1 na L2, prilagođavajući ga sagovorniku.
Pisana medijacija i prevođenje
1) pisano prenosi poruke na L2 ili na L1 (na osnovu podsticaja na suprotnom jeziku dodajući, po potrebi, objašnjenja i obaveštenja);
2) koristi rečnike, posebno jednojezične, za pisano prenošenje poruka uz konsultacije sa nastavnikom;
3) koristi opšta znanja iz drugih oblasti u cilju što uspešnijeg pisanog prevođenja sa L2 na L1, kraćih adaptiranih tekstova uz upotrebu rečnika, prateće literature i informacionih tehnologija.
Cilj učenja gramatičkih sadržaja je obezbeđivanje osnove za uspešnu komunikaciju na stranom jeziku. Kroz nastavu engleskog jezika kontinuirano se obnavljaju jezičke strukture obrađene u prethodnim razredima, ali se znanja proširuju novim upotrebama, funkcijama, značenjem. Gramatika se prezentuje u skladu sa nivoom učenja, funkcionalnom progresijom i kroz leksički kontekst. Učenici se podstiču na zaključivanje i otkrivanje pravila, a zatim primenu znanja u raznovrsnim komunikativnim situacijama.
Imenice
Množina složenica
Množina imenica stranog porekla
Član (utvrđivanje i proširivanje opsega upotreba i izostavljanja određenog i neodređenog člana)
Veznici
Povezivanje zavisne rečenice sa glavnom (when, that, while, because, although, though, since, after, as, if, until, as if, as though, so that, in order that)
Tvorba reči
Sufiksi za pravljenje prideva (-able, -ary, -ful, -less, -ous, -ic, -ical…)
Složenice: imenice (breakdown, software, passer-by…) i pridevi (blue-eyed, short-sleeved …)
Glagoli
Obnavljanje obrađenih glagolskih vremena
Simple and continuous forms (glagoli stanja i akcije: think, feel, look, see, smell, taste, appear)
Narativna glagolska vremena (Past Simple, Rast Continuous, Past Perfect, Past Perfect Continuous, used to/would za uobičajene radnje u prošlosti)
Future Continuous/Future Perfect/Future Perfect Continuous
Glagoli praćeni gerundom ili infinitivom
Must have/ could have/can’t have (spekulisanje o prošlosti)
Predlozi u izrazima za vreme
(npr. on time/in time, at the end/in the end/at last …)
Frazalni glagoli (od tri dela, npr. split up with, run out of, come up with...)
Rečenica
Neupravni govor (sa slaganjem vremena; različiti tipovi rečenica)
Pogodbene rečenice (alternative za if, npr. unless, provided (that), as long as)
Želje koje se odnose na sadašnjost, prošlost, budućnost (I wish/If only/It’s time /I’d rather)
Imenice
Obnavljanje i proširivanje iz prethodnih razreda
Vlastite i zajedničke imenice, odgovarajući rod i broj sa determinativom
Sistemski prikaz morfoloških karakteristika
Član
Obnavljanje i proširivanje iz prethodnih razreda
Sistematizacija upotrebe određenog i neodređenog člana
Partitivni član
Zamenice
Obnavljanje i proširivanje iz prethodnih razreda
Lične zamenice
Naglašene lične zamenice
Naglašene lične zamenice u službi direktnog objekta (complemento oggetto) i indirektnog objekta (complemento di termine)
Nenaglašene lične zamenice u paru (pronomi personali accoppiati)
Relativne zamenice (pronomi relativi: che, cui, il quale/la quale)
Neodređeni pridevi i neodređene zamenice (aggettivi e pronomi indefiniti)
Nenaglašene lične zamenice u službi direktnog objekta u složenim vremenima (pronomi diretti nei tempi composti)
Uvođenje nove građe
Nenaglašene lične zamenice u službi direktnog objekta i indirektnog objekta u složenim vremenima (pronomi diretti e indiretti nei tempi composti)
Pridevi
Obnavljanje i proširivanje iz prethodnih razreda
Opisni pridevi, slaganje prideva i imenice u rodu i broju
Komparacija prideva (comparazione)
Organska komparacija prideva
grado comparativo e superlativo dell’aggettivo(forme irregolari)
Apsolutni superlativ (superlativo assoluto)
Prisvojni pridevi (aggettivi possessivi)
Upotreba člana uz prisvojne prideve
Pokazni pridevi (aggettivi dimostrativi: questo, quello)
Naziv boja, morfološke osobenosti prideva
Glavni brojevi (numeri cardinali)
Redni brojevi (numeri ordinali)
Relativni superlativ (superlativo relativo)
Nepravilni komparativi i superlativi (comparativi e superlativi irregolari)
Neodređeni pridevi i prisvojne zamenice (alcuni aggettivi e pronomi indefiniti)
Predlozi
Obnavljanje i proširivanje iz prethodnih razreda
Prosti predlozi di, a, da, in, con, su, per, tra, fra i njihova upotreba
Predlozi dentro, fuori, sotto, sopra, davanti dietro
Glagoli
Obnavljanje i proširivanje iz prethodnih razreda
Sadašnje vreme (presente indicativo)
Imperativ (imperativo). Zapovedni način za sva lica
Povratni glagoli (verbi riflessivi)
Upotreba glagola piacere
Perfekat (passato prossimo) pravilnih i nepravilnih glagola
Perfekt modalnih glagola volere, dovere, potere, sapere
Kondicional sadašnji, pravilnih i nepravilnih glagola (condizionale presente)
Futur pravilnih i nepravilnih glagola (futuro semplice)
Imperfekat (imperfetto)
Pluskvamperfekat (trapassato prossimo)
Prezent konjunktiva (congiuntivo presente)
Prosti perfekat (passato remoto), tvorba i osnovna upotreba - RECEPTIVNO.
Kondicional prošli (condizionale passato)
Organska komparacija prideva grado comparativo e superlativo dell’aggettivo (forme irregolari)
Idiomatska upotreba volerci i metterci
Kondicional prošli (condizionale passato)
Idiomatska upotreba volerci i metterci
Utvrđivanje i produbljivanje upotrebe prošlih vremena (passato prossimo/imperfetto e trapassato prossimo, passato remoto - receptivno)
Upotreba konjunktiva u zavisnoj rečenici (finali, concessive, condizionali, temporali, modali ecc.)
Uvođenje nove građe
Konjunktiv sadašnji (congiuntivo presente) PRODUKTIVNO
Konjunktiv prošli (congiuntivo passato) PRODUKTIVNO
Konjunktiv imperfekta (congiuntivo imperfetto e trapassato) RECEPTIVNO
Upotreba kondicionala prošlog i Futura II (futuro anteriore) RECEPTIVNO
Hipotetičke rečenice: potencijalna i irealna (periodo ipotetico della possibilità e irrealtà) RECEPTIVNO
Prilozi
Obnavljanje i proširivanje iz prethodnih razreda
Osnovni prilozi bene, male, molto, poco, troppo, meno, più, priloški izrazi za određivanje vremena (prima, durante, dopo) i prostora a destra, a sinistra, dritto, davanti, dietro, sotto, sopra, su, giù
Upitni prilozi quando? come? perché? dove?
Građenje priloga od prideva pomoću sufiksa mente
Rečce
Obnavljanje i proširivanje iz prethodnih razreda
ci, ne
Rečenica
Obnavljanje i proširivanje iz prethodnih razreda
Prosta i proširena rečenica u potvrdnom i u odričnom obliku
Upitna rečenica
Red reči u rečenici
Složena rečenica: upotreba veznika koji uvode zavisnu rečenicu (vremensku, uzročnu, relativnu, hipotetički period)
Hipotetički period: Realna pogodbena rečenica
Irealna pogodbena rečenica, sa imperfektom u protazi i apodozi
Obnavljati i utvrđivati gradivo obrađeno u prethodnim razredima, sa ciljem da receptivna upotreba jezika sve više postaje reproduktivna.
Particip I i II u:
a) atributivnoj upotrebi
das spielende Kind; die streikende Arbeiter; der ausgefüllte Antrag;
b) adverbijalnoj upotrebi
Sie gingen erzählend durch den Garten. Sie saß lesend am Tisch. Sie kam gut informiert an.
v) predikativnoj upotrebi
Die Reise war anstrengend. Die Fragen sind vorbereitet.
g) participi kao deo nominalne grupe reči sa redosledom elemenata (receptivno)
Die in der Luft schwebenden Staubteilchen; die gestern bestellten Bücher; die erzielten Arbeitsleistungen.
- prepoznavanje ekvivalentnih atributivnih rečenica
Ein weinendes Mädchen. Ein Mädchen das weint. Der sich nähernde Zug. Der Zug der sich nähert. Die gestem gedruckte Zeitung. Die Zeitung die gestern gedruckt ist.
Infinitiv ca zu, ohne zu, um zu, anstatt zu u funkciji ekvivalentnih zavisnih rečenica
Es ist wichtig pünktlich zu sein. /Es ist wichtig, dass man pünktlich ist./ Er braucht nur einge Minuten um die Aufgabe zu lösen. /Er braucht nur einige Minuten, damit er die Aufgabe löst.
Red reči u rečenici sa težištem na položaju glagola - sistematizacija
Leksikografija
Enciklopedijski rečnici i služenje njima.
Rečenica
Upitna rečenica - specifičnosti izražavanja pitanja u ruskom jeziku. Odrična rečenica - specifičnosti izražavanja odricanja u ruskom jeziku. Pretvaranje participskih konstrukcija u složene rečenice i obrnuto.
Imenice
Sistematizacija imenica. Skraćenice i nazivi mernih jedinica iz Međunarodnog sistema jedinica. Rod nepromenljivih imenica. Imenice pridevskog i participskog porekla. Pregled najtipičnijih sufiksa za građenje imenica (-ик, -ист, -ец, -овец, -льщик, -ка, -ица -ша, -тель, -ние, -онок).
Zamenice
Pregled i sistematizacija zamenica.
Pridevi
Pridevi participskog porekla. Pregled najtipičnijih sufiksa za građenje prideva.
Brojevi
Čitanje razlomaka, matematičkih znakova i radnji:
1 |
2 |
- одна целая две седьмих; |
7 |
5 |
9 |
- пять целых девять десятых; |
10 |
22= 4 - два в квадрате равно четырëм;
23 - два в кубе;
28 - два в восьмой степени;
2n- два в степени ен;
- корень квадратный из девяти.
Leksikografija
Struktura specijalizovanih dvojezičnih i jednojezičnih (i enciklopedijskih) rečnika i njihovo korišćenje.
Imenička i glagolska grupa
1) Upotreba i izostavljanje člana posle predloga avec i sans (avec le plus grand plaisir, avec plaisir; sans l’aide de mes parents, sans aide).
2) Pridevi koji menjaju značenje shodno mestu u odnosu na imenicu.
3) Kompartiv i superlativ, sistematizacija; nepravilni komparativ i superlativ.
4) Brojevi, sistematizacija.
5) Multiplikativni brojevi.
6) Multiplikativni brojevi.
7) Brojne imenice i brojni prilozi.
8) Pronominalni glagoli.
9) Sistematizacija: slaganje participa.
10) Faktitivni glagoli i najčešće konstrukcije.
11) Perfekt subjunktiva.
12) Receptivno: aorist najfrekventnijih glagola, uključujući i nepravilne avoir, être, aller, venir, dire, faire.
Predlozi
Predlozi u izrazima: à première vue, à présent, de bonne heure, de nos jours, en attendant, en conclusion, en résumé, en personne, jusqu’au bout, par chance, par moment, sans coeur, sous le choc.
Prilozi
Pridevi upotrebljeni kao prilozi: bas, bon, cher, fort, lourd.
Modaliteti i forme rečenice
1) Sistematizacija: naglašavanje rečeničnih delova.
2) Poziciono naglašavanje direktnog i indirektnog objekta.
Složene rečenice
1) Iskazivanje uzroka i posledice.
2) Posledična rečenica sa veznikom si bien…que.
3) Opozitivni izraz avoir beau + infinitiv.
4) Finalne rečenice sa veznicima de peur / crainte que (praćeno ekspeltivnim ne).
5) Restriktivna rečenica sa veznikom sauf / excepté que (+ indikativ); restrikcija sa comme.
Imeničke grupe
Imenice. Rod i broj imenica. Rod i broj složenica. Pluralia tantum.
Određeni član. Odsustvo određenog člana.
Neodređeni član (značenje u jednini i množini)
Brojevi. Redni brojevi.
Pridevi. Položaj prideva u odnosu na imenicu.
Lične zamenice. Sistematizacija morfosintakse nenaglašenih zamenica.
Složena rečenica
Prepoznavanje odnosa glavne i zavisne rečenice u tekstu, upotreba subjunktiva u zavisnoj rečenici (sistemski pregled vremena i funkcija; pre svega receptivno); izražavanje hipotetičnosti; kondicionalne rečenice (sistemski pregled vremena i funkcija; receptivno).
Izražavanje komparativnosti
Tan(to)…como…Esta pelicula es tan interesante como la que vimos la semana pasada.
Tanto los adultos como los niños deben prestar atención al medio ambiente.
Más / menos….que
Menor / mayor…que
Major / peor…que
Superlativ (Relativni i apsolutni: ukazati na razlike u značenju.)
El libro más interesante que he leído…
Es un libro interesantísimo
Imenice
Sistemski pregled roda i broja.
Brojevi
Čitanje razlomaka, matematičkih znakova i radnji.
Tvorba reči
Složenice (najčešće kombinacije):
Sacacorchos, paraguas, parabrisas, limpiaparabrisas…
derivacija
a) pomoću prefiksa
a-, in-, anti-, super-…
b) pomoću sufiksa
-mente, - able, -so/a,…..
Nominalizacija najčešćih gramatičkih kategorija infinitiva
los deberes,
Prideva
El lindo, la bonita
Priloga
El bien, el mal….
Leksikologija
Najčešći idiomi i frazeologizmi. Polisemija.
Leksikografija
Stručni i enciklopedijski rečnici.
NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA
Oblici nastave
Predmet se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
1) komunikativna nastava stranih jezika uz primenu oblika rada u grupama i parovima, dodatnih sredstava u nastavi (AV materijali, IT, igre, autentični materijali, itd.), kao i uz primenu principa nastave zasnovane na složenim zadacima koji ne moraju biti isključivo jezičke prirode (task-based language teaching; enseñanza por tareas, handlungsorientierter FSU).
Mesto realizacije nastave
1) Nastava se realizuje u učionici ili odgovarajućem kabinetu.
Preporuke za realizaciju nastave
1) Slušanje i reagovanje na naloge i/ili zadatke u vezi sa tekstom namenjenim razvoju i proveri razumevanja govora;
2) Rad u parovima, malim i velikim grupama (mini-dijalozi, igra po ulogama, simulacije itd.);
3) Aktivnosti (izrada panoa, prezentacija, zidnih novina, postera za učionicu, organizacija tematskih večeri i sl.);
4) Debate i diskusije primerene uzrastu (debate predstavljaju unapred pripremljene argumentovane monologe sa ograničenim trajanjem, dok su diskusije spontanije i nepripremljene interakcije na određenu temu);
5) Obimniji projekti koji se rade u učionici i van nje u trajanju od nekoliko nedelja do čitavog polugodišta uz konkretno vidljive i merljive proizvode i rezultate;
6) Gramatička građa dobija svoj smisao tek kada se dovede u vezu sa datim komunikativnim funkcijama i temama, i to u sklopu jezičkih aktivnosti razumevanja (usmenog) govora i pisanog teksta, usmenog i pismenog izražavanja i medijacije;
7) Polazište za posmatranje i uvežbavanje jezičkih zakonitosti jesu usmeni i pisani tekstovi različitih vrsta, dužine i stepena težine; koriste se, takođe, izolovani iskazi, pod uslovom da su kontekstualizovani i da imaju komunikativnu vrednost;
8) U gimnazijama opšteg tipa i društveno-jezičkog smera se planira izrada četiri pismena zadatka za svaki razred.
9) U gimnazijama prirodno-matematičkog smera za svaki razred su planirana dva pismena zadatka.
KORELACIJA SA DRUGIM PREDMETIMA
Maternji jezik, istorija, istorija umetnosti, muzičko i likovno obrazovanje, informatika.
Ciljevi predmeta
1) Ovladavanje komunikativnim veštinama i razvijanje sposobnosti i metoda učenja stranog jezika;
2) Razvijanje saznajnih i intelektualnih sposobnosti učenika, njegovih humanističkih, moralnih i estetskih stavova;
3) Razvijanje opštih i specifičnih strategija učenja i kritičkog mišljenja;
4) Razvijanje sposobnosti za samostalno, autonomno učenje, traženje, selekciju i sintezu informacija do kojih se dolazi samostalnim radom i pretraživanjem izvornika različitog tipa (pisani i elektronski izvori, samostalna istraživanja na terenu, intervjui itd.);
5) Sticanje pozitivnog odnosa prema drugim jezicima i kulturama, kao i prema sopstvenom jeziku i kulturnom nasleđu, uz uvažavanje različitosti i navikavanje na otvorenost u komunikaciji, sticanje svesti i saznanja o funkcionisanju stranog i maternjeg jezika;
6) Usvajanje znanja iz stranog jezika koja će učeniku/učenici omogućiti da se u usmenoj i pisanoj komunikaciji kompetentno i samosvesno sporazumeva sa ljudima iz drugih zemalja, usvoji norme verbalne i neverbalne komunikacije u skladu sa specifičnostima jezika koji uči, kao i da nastavi, u okviru formalnog obrazovanja i samostalno, učenje datog stranog jezika i drugih stranih jezika.
Nivoi opštih i pojedinačnih postignuća definisani su prema Zajedničkom evropskom referentnom okviru za žive jezike.
Do kraja četvrtog razreda gimnazije učenik/učenica treba da savlada prvi strani jezik do nivoa B1+, odnosno B2 ukoliko se radi o engleskom jeziku, a drugi strani jezik do nivoa A2+ kod produktivnih veština (govor i pisanje), odnosno B1 ukoliko se radi o receptivnim veštinama (slušanje i čitanje).
Napomena:
Ističemo da će stepen postignuća po jezičkim veštinama varirati, odnosno da će receptivne veštine (razumevanje govora i čitanje) biti na predviđenom nivou, dok se za produktivne veštine (govor, interakcija, medijacija i pisanje) može očekivati da budu za jedan nivo niže (na primer, B1+ receptivno, B1 produktivno; B2 receptivno, B1+ produktivno; A2+ receptivno, A2 produktivno, itd.)
Zadaci nastave stranog jezika su da učenici:
1) budu osposobljeni da u školskoj i van školskoj svakodnevnici mogu pismeno i usmeno da ostvare svoje namere, diferencirano i shodno situaciji;
2)produbljuju i proširuju komunikativne sposobnosti i postavljaju osnove za to da strani jezik koriste i posle završetka svog obrazovanja, funkcionalno, za studije, u budućem poslu ili daljem obrazovanju;
3) steknu uvid u jezičku stvarnost i budu osposobljeni da uoče kontraste i vrše poređenja u odnosu na sopstvenu stvarnost;
4) upoznaju tekstove iz književnosti određenog jezika koji su pogodni za tumačenje na stranom jeziku i koji omogućavaju interaktivne procese;
5) budu osposobljeni da se u usmenoj i pisanoj komunikaciji kompetentno i samosvesno sporazumevaju sa ljudima iz drugih zemalja, usvajaju norme verbalne i neverbalne komunikacije u skladu sa specifičnostima jezika koji uče, kao i da nastave, u okviru formalnog obrazovanja i samostalno, učenje drugog i trećeg stranog jezika;
6) izgrađuju i unapređuju individualne afinitete prema višejezičnosti.
7) u okviru ili izvan škole aktivno se nađu u situacijama sa ljudima koji govore drugi jezik i koji su iz druge kulture.
TEMATSKE OBLASTI
Napomena: Tematske oblasti se prožimaju i iste su u sva četiri razreda gimnazije. Autori udžbenika i nastavnici obrađuju ih u skladu sa interesovanjima učenika i aktuelnim zbivanjima u svetu.
1) Svakodnevni život (organizacija vremena, poslova, slobodno vreme);
2) Svet rada (perspektive i obrazovni sistemi);
3) Generacijske razlike, vršnjačke i druge socijalne grupe; rodna ravnopravnost;
4) Interesantne životne priče i događaji;
5) Živi svet i zaštita čovekove okoline;
6) Naučna dostignuća, moderne tehnologije i svet kompjutera (rasprostranjenost, primena, korist i negativne strane);
7) Mediji i komunikacija;
8) Hrana i zdravlje (navike u ishrani, karakteristična jela i pića u zemljama sveta);
9) Potrošačko društvo;
10) Sportovi i sportske manifestacije;
11) Poznati gradovi i njihove znamenitosti, regioni i zemlje u kojima se govori ciljni jezik;
12) Evropa i zajednički život naroda;
13) Regionalne specifičnosti jezika (dijalekti, narečja);
14) Život i dela slavnih ljudi (iz sveta nauke, kulture, sporta, muzike i drugo).
KOMUNIKATIVNE FUNKCIJE
Napomena: Komunikativne funkcije se prožimaju i iste su u sva četiri razreda gimnazije. One se iz godine u godinu usložnjavaju prateći progresiju vokabulara, jezičkih struktura i ostalih kompetencija.
1) Predstavljanje sebe i drugih
2) Pozdravljanje (sastajanje, rastanak; formalno, neformalno, specifično po regionima)
3) Identifikacija i imenovanje osoba, objekata, boja, brojeva itd.)
4) Davanje jednostavnih uputstava i komandi
5) Izražavanje molbi i zahvalnosti
6) Izražavanje izvinjenja
7) Izražavanje potvrde i negiranje
8) Izražavanje dopadanja i nedopadanja
9) Izražavanje fizičkih senzacija i potreba
10) Iskazivanje prostornih i vremenskih odnosa
11) Davanje i traženje informacija i obaveštenja
12) Opisivanje i upoređivanje lica i predmeta
13) Izricanje zabrane i reagovanje na zabranu
14) Izražavanje pripadanja i posedovanja
15) Skretanje pažnje
16) Traženje mišljenja i izražavanje slaganja i neslaganja
17) Traženje i davanje dozvole
18) Iskazivanje čestitki
19) Iskazivanje preporuke
20) Izražavanje hitnosti i obaveznosti
21) Iskazivanje sumnje i nesigurnosti
OBJAŠNJENJE PROGRAMA
Slušanje
Razumevanje govora je jezička aktivnost dekodiranja doslovnog i implicitnog značenja usmenog teksta; pored sposobnosti da razaznaje fonološke i leksičke jedinice i smisaone celine na jeziku koji uči, da bi uspešno ostvario razumevanje učenik treba da poseduje i sledeće kompetencija: diskurzivnu (o vrstama i karakteristikama tekstova i kanala prenošenja poruka), referencijalnu (o temama o kojima je reč) i sociokulturnu (u vezi sa komunikativnim situacijama, različitim načinima formulisanja određenih govornih funkcija i dr.).
Težina zadataka u vezi sa razumevanjem govora zavisi od više činilaca: od ličnih osobina i sposobnosti onoga ko sluša, uključujući i njegov kapacitet kognitivne obrade, od njegove motivacije i razloga zbog kojih sluša dati usmeni tekst, od osobina onoga ko govori, od namera s kojima govori, od konteksta i okolnosti - povoljnih i nepovoljnih - u kojima se slušanje i razumevanje ostvaruju, od karakteristika i vrste teksta koji se sluša, itd.
Progresija (od lakšeg ka težem, od prostijeg ka složenijem) za ovu jezičku aktivnost u okviru Nastavnog programa predviđena je, stoga, na više ravni. Posebno su relevantne sledeće:
1) prisustvo/odsustvo vizuelnih elemenata (na primer, lakšim za razumevanje smatraju se oni usmeni tekstovi koji su praćeni vizuelnim elementima zbog obilja kontekstualnih informacija koje se automatski upisuju u dugotrajnu memoriju, ostavljajući pažnji mogućnost da se usredsredi na druge pojedinosti);
2) dužina usmenog teksta;
3) brzina govora;
4) jasnost izgovora i eventualna odstupanja od standardnog govora;
5) poznavanje teme;
6) mogućnost/nemogućnost ponovnog slušanja i drugo.
U vezi sa tim, korisne su sledeće terminološke napomene:
1) kategorije naslovljene Audio i video materijali podrazumevaju sve vrste snimaka (DVD, CD, materijali sa Interneta) raznih usmenih diskurzivnih formi, uključujući i pesme, tekstove pisane da bi se čitali ili izgovarali i sl, koji se mogu preslušavati više puta;
2) kategorije naslovljene Monološka izlaganja, Mediji (informativne i zabavne emisije), Spontana interakcija, Uputstva, podrazumevaju snimke neformalnih, poluformalnih i formalnih komunikativnih situacija u kojima slušalac dekodira rečeno u realnom vremenu, to jest bez mogućnosti preslušavanja/ponovnog pregleda audio i video materijala, kao i realne situacije kojima prisustvuje uživo u svojstvu posmatrača, gledaoca ili slušaoca (predavanja, filmovi, pozorišne predstave i sl.).
Čitanje
Čitanje ili razumevanje pisanog teksta spada u tzv. vizuelne receptivne jezičke veštine. Tom prilikom čitalac prima i obrađuje tj. dekodira pisani tekst jednog ili više autora i pronalazi njegovo značenje. Tokom čitanja neophodno je uzeti u obzir određene faktore koji utiču na proces čitanja, a to su karakteristike čitalaca, njihovi interesi i motivacija kao i namere, karakteristike teksta koji se čita, strategije koje čitaoci koriste, kao i zahtevi situacije u kojoj se čita.
Na osnovu namere čitaoca razlikujemo sledeće vrste vizuelne recepcije:
1) čitanje radi usmeravanja;
2) čitanje radi informisanosti;
3) čitanje radi praćenja uputstava;
4) čitanje radi zadovoljstva.
Tokom čitanja razlikujemo i nivo stepena razumevanja, tako da čitamo da bismo razumeli:
1) globalnu informaciju;
2) posebnu informaciju,
3) potpunu informaciju;
4) skriveno značenje određene poruke.
Na osnovu ovih pokazatelja program sadrži delove koji, iz razreda u razred, ukazuju na progresiju u domenu dužine teksta, količine informacija i nivoa prepoznatljivosti i razumljivosti i primeni različitih strategija čitanja. U skladu sa tim, gradirani su po nivoima sledeći delovi programa:
1) razlikovanje tekstualnih vrsta;
2) prepoznavanje i razumevanje tematike - nivo globalnog razumevanja;
3) globalno razumevanje u okviru specifičnih tekstova;
4) prepoznavanje i razumevanje pojedinačnih informacija - nivo selektivnog razumevanja;
5) razumevanje stručnih tekstova;
6) razumevanje književnih tekstova.
Pisanje
Pisana produkcija podrazumeva sposobnost učenika da u pisanom obliku opiše događaje, osećanja i reakcije, prenese poruke i izrazi stavove, kao i da rezimira sadržaj različitih poruka (iz medija, književnih i umetničkih tekstova itd.), vodi beleške, sačini prezentacije, eseje i slično.
Težina zadataka u vezi sa pisanom produkcijom zavisi od sledećih činilaca: poznavanja leksike i nivoa komunikativne kompetencije, kapaciteta kognitivne obrade, motivacije, sposobnosti prenošenja poruke u koherentne i povezane celine teksta.
Progresija označava proces koji podrazumeva usvajanje strategija i jezičkih struktura od lakšeg ka težem i od prostijeg ka složenijem. Svaki viši jezički nivo podrazumeva ciklično ponavljanje prethodno usvojenih elemenata, uz nadogradnju koja sadrži složenije jezičke strukture, leksiku i komunikativne sposobnosti. Za ovu jezičku aktivnost u okviru Nastavnog programa predviđena je progresija na više ravni. Posebno su relevantne sledeće:
1) teme (učenikova svakodnevnica i okruženje, lično interesovanje, aktuelni događaji i razni aspekti iz društveno - kulturnog konteksta kao i teme u vezi sa različitim nastavnim predmetima);
2) tekstualne vrste i dužina teksta (formalni i neformalni tekstovi, rezimiranje, parafraziranje, eseji, lične beleške);
3) beleške u vezi sa predavanjima, novinskim člancima i slično;
4) leksika i komunikativne funkcije (sposobnost učenika da ostvari različite funkcionalne aspekte kao što su opisivanje ljudi i događaja u različitim vremenskim kontekstima, da izrazi pretpostavke, sumnju, zahvalnost i slično u domenima kao što su privatni, javni, obrazovni i stručni).
Govor
Govor kao produktivna veština posmatra se sa dva aspekta, i to u zavisnosti od toga da li je u funkciji monološkog izlaganja teksta, pri čemu govornik saopštava, obaveštava, prezentuje ili drži predavanje jednoj ili više osoba, ili je u funkciji interakcije, kada se razmenjuju informacije između dva ili više sagovornika sa određenim ciljem, poštujući princip saradnje tokom dijaloga.
Aktivnosti monološke govorne produkcije su:
1) javno obraćanje putem razglasa (saopštenja, davanje uputstava i informacija);
2) izlaganje pred publikom (javni govori, predavanja, prezentacije raznih proizvoda, reportaže, izveštavanje i komentari o nekim kulturnim događajima i sl.)
Ove aktivnosti se mogu realizovati na različite načine i to:
1) čitanjem pisanog teksta pred publikom;
2) spontanim izlaganjem ili izlaganjem uz pomoć vizuelne podrške u vidu tabela, dijagrama, crteža i dr.
3) realizacijom uvežbane uloge ili pevanjem.
Zato je u programu i opisan, iz razreda u razred, razvoj sposobnosti opšteg monološkog izlaganja koje se ogleda kroz opisivanje, argumentovanje i izlaganje pred publikom.
Interakcija podrazumeva stalnu primenu i smenjivanje receptivnih i produktivnih strategija, kao i kognitivnih i diskurzivnih strategija (uzimanje i davanje reči, dogovaranje, usaglašavanje, predlaganje rešenja, rezimiranje, ublažavanje ili zaobilaženje nesporazuma ili posredovanje u nesporazumu) koje su u funkciji što uspešnijeg ostarivanja interakcije. Interakcija se može realizovati kroz niz aktivnosti, na primer: razmenu informacija, spontanu konverzaciju, neformalnu ili formalnu diskusiju, debatu, intervju ili pregovaranje, zajedničko planiranje i saradnju.
Stoga se i u programu, iz razreda u razred, prati razvoj veštine govora u interakciji kroz sledeće aktivnosti:
1) razumevanje izvornog govornika;
2) neformalni razgovor;
3) formalna diskusija;
4) funkcionalna saradnja;
5) intervjuisanje.
Sociokulturna kompetencija i medijacija
Sociokulturna kompetencija i medijacija predstavljaju skup teorijskih znanja (kompetencija) koja se primenjuju u nizu jezičkih aktivnosti u dva osnovna jezička medijuma (pisanom i usmenom) i uz primenu svih drugih jezičkih aktivnosti (razumevanje govora, govor i interakcija, pisanje i razumevanje pisanog teksta). Dakle, predstavljaju veoma složene kategorije koje su prisutne u svim aspektima nastavnog procesa i procesa učenja.
Sociokulturna kompetencija predstavlja skup znanja o svetu uopšte, kao i o sličnostima i razlikama između kulturnih modela i komunikativnih uzusa sopstvene govorne zajednice učenika i zajednice/zajednica čiji jezik uči. Ta znanja se, u zavisnosti od nivoa opštih jezičkih kompetencija, kreću od poznavanja osnovnih komunikativnih principa u svakodnevnoj komunikaciji (osnovni funkcionalni stilovi i registri), do poznavanja karakteristika različitih domena jezičke upotrebe (privatni, profesionalni, obrazovni i administrativni), paralingvističkih elemenata, i elemenata kulture/kultura zajednica čiji jezik uči. Navedena znanja potrebna su kompetentnu, uspešnu komunikaciju u konkretnim komunikativnim aktivnostima na ciljnom jeziku. Poseban aspekt sociokulturne kompetencije predstavlja interkulturna kompetencija, koja podrazumeva razvoj svesti o drugom i drugačijem, poznavanje i razumevanje sličnosti i razlika između svetova, odnosno govornih zajednica, u kojima se učenik kreće (kako u L1 - maternji jezik, tako i u L2 - prvi strani jezik, L3 - drugi strani jezik, itd.). Interkulturna kompetencija takođe podrazumeva i razvijanje tolerancije i pozitivnog stava prema individualnim i kolektivnim karakteristikama govornika drugih jezika, pripadnika drugih kultura koje se u manjoj ili većoj meri razlikuju od njegove sopstvene, to jest, razvoj interkulturne ličnosti, kroz jačanje svesti o vrednosti različitih kultura i razvijanje sposobnosti za integrisanje interkulturnih iskustava u sopstveni kulturni model ponašanja i verovanja.
Medijacija predstavlja aktivnost u okviru koje učenik ne izražava sopstveno mišljenje već funkcioniše kao posrednik između osoba koje nisu u stanju da se direktno sporazumevaju. Medijacija može biti usmena i pisana, i uključuje sažimanje i rezimiranje teksta (na L1 ili na L2) i prevođenje. Prevođenje se u ovom programu tretira kao posebna jezička aktivnost koja nikako ne treba da se koristi kao tehnika za usvajanje bilo kog aspekta ciljnog jezika predviđenog komunikativnom nastavom. Prevođenje podrazumeva razvoj znanja i veština korišćenja pomoćnih sredstava (rečnika, priručnika, informacionih tehnologija, itd.) i sposobnost iznalaženja strukturalnih i jezičkih ekvivalenata između jezika sa koga se prevodi i jezika na koji se prevodi.
Uputstvo za tumačenje gramatičkih sadržaja
Nastava gramatike, s nastavom i usvajanjem leksike i drugih aspekata stranog jezika, predstavlja jedan od preduslova ovladavanja stranim jezikom. Usvajanje gramatike podrazumeva formiranje gramatičkih pojmova i gramatičke strukture govora kod učenika, izučavanje gramatičkih pojava, formiranje navika i umenja u oblasti gramatičke analize i primene gramatičkih znanja, kao prilog izgrađivanju i unapređivanju kulture govora.
Gramatičke pojave treba posmatrati sa funkcionalnog aspekta tj. od značenja prema sredstvima za njegovo izražavanje (funkcionalni pristup). U procesu nastave stranog jezika u što većoj meri treba uključivati one gramatičke kategorije koje su tipične i neophodne za svakodnevni govor i komunikaciju, i to kroz raznovrsne modele, primenom osnovnih pravila i njihovim kombinovanjem. Treba težiti ka tome da se gramatika usvaja i receptivno i produktivno, kroz sve vidove govornih aktivnosti (slušanje, čitanje, govorenje i pisanje, kao i prevođenje), na svim nivoima učenja stranog jezika, u ovom slučaju u svim tipovima gimnazije, prema jasno utvrđenim ciljevima i zadacima, standardima i ishodima nastave stranih jezika.
Gramatičke kategorije su razvrstane u skladu sa Evropskim referentnim okvirom za žive jezike za svaki jezički nivo (od nivoa A2.2 do nivoa B2.1) koji podrazumeva progresiju jezičkih struktura prema komunikativnim ciljevima: od prostijeg ka složenijem i od receptivnog ka produktivnom. Svaki viši jezički nivo podrazumeva gramatičke sadržaje prethodnih jezičkih nivoa. Cikličnim ponavljanjem prethodno usvojenih elemenata, nadograđuju se složenije gramatičke strukture. Nastavnik ima slobodu da izdvoji gramatičke strukture koje će ciklično ponavljati u skladu sa postignućima učenika kao i potrebama nastavnog konteksta.
Glavni cilj nastave stranog jezika jeste razvijanje komunikativne kompetencije na određenom jezičkom nivou, u skladu sa statusom jeziku i godinom učenja. S tim u vezi, uz određene gramatičke kategorije stoji napomena da se usvajaju receptivno, dok se druge usvajaju produktivno.
II razred****
- šesta godina učenja -
(Prestalo da važi)
- sedma godina učenja -
(Prestalo da važi)
Cilj učenja gramatičkih sadržaja je obezbeđivanje osnove za uspešnu komunikaciju na stranom jeziku. Kroz nastavu engleskog jezika kontinuirano se obnavljaju jezičke strukture obrađene u prethodnim razredima, ali se znanja proširuju novim upotrebama, funkcijama, značenjem. Gramatika se prezentuje u skladu sa nivoom učenja, funkcionalnom progresijom i kroz leksički kontekst. Učenici se podstiču na zaključivanje i otkrivanje pravila, a zatim primenu znanja u raznovrsnim komunikativnim situacijama.
Imenice
Množina imenica (posebni slučajevi)
Pluralia tantum, singularia tantum
Zbirne imenice sa glagolom u jednini i množini (npr. people, police; family, team)
Član (proširivanje opsega upotreba i izostavljanja određenog i neodređenog člana)
Zamenice
Složene zamenice sa some-, any-, no-
Pridevi i prilozi
Pridevi i prilozi istog oblika (fast, early, late, hard)
Promena značenja (npr. hard/hardly, near/nearly)
Veznici
Veznici u paru (as...as, both...and, so...as, either...or, neither...nor, not...only, but...also, though...yet)
Tvorba reči
Najčešći sufiksi (-hood, -ness, -ment, -ion/-ation) i prefiksi (co-, dis-, in-, mis-) za tvorbu imenica
Glagoli
Obnavljanje obrađenih glagolskih vremena
Causative have/get (receptivno)
Gerund (upotreba posle glagola enjoy, prefer, avoid... i posle izraza It’s no use, I can’t help...)
Modalni glagoli (oblici za prošlost i budućnost)
Pasivne konstrukcije
Predlozi (posle glagola, prideva i imenica)
Frazalni glagoli sa on, off, up, down…(npr. go on, turn on/off, turn up/down …)
Rečenica
Relativne rečenice
Pogodbene rečenice (irealne)
Neupravni govor (sa slaganjem vremena)
Imenice
Obnavljanje i proširivanje iz prethodnih razreda
Vlastite i zajedničke imenice, odgovarajući rod i broj sa determinativom
Sistemski prikaz morfoloških karakteristika
Član
Obnavljanje i proširivanje iz prethodnih razreda
Sistematizacija upotrebe određenog i neodređenog člana
Partitivni član (articolo partitivo)
Zamenice
Obnavljanje i proširivanje iz prethodnih razreda
Lične zamenice (pronomi personali)
Naglašene lične zamenice
Naglašene lične zamenice u službi direktnog objekta (complemento oggetto) i indirektnog objekta (complemento di termine)
Nenaglašene lične zamenice u paru (pronomi personali accoppiati)
Prisvojne zamenice (pronomi possessivi)
Pokazne zamenice (pronomi dimostrativi)
Povratne zamenice (pronomi riflessivi)
Upitne zamenice (pronomi interrogativi: chi? che?/che cosa?)
Neodređene zamenice i pridevi (niente/nulla, nessuno, qualcosa, qualcuno, qualche, alcuni)
Relativne zamenice (pronomi relativi: che, cui, il quale/la quale)
Uvođenje nove građe
Nenaglašene lične zamenice u službi direktnog objekta u složenim vremenima (pronomi diretti nei tempi composti) RECEPTIVNO
Pridevi
Obnavljanje i proširivanje iz prethodnih razreda
Opisni pridevi, slaganje prideva i imenice u rodu i broju
Komparacija prideva (comparazione)
Apsolutni superlativ (superlativo assoluto)
Prisvojni pridevi (aggettivi possessivi)
Upotreba člana uz prisvojne prideve
Pokazni pridevi (aggettivi dimostrativi: questo, quello)
Naziv boja, morfološke osobenosti prideva
Glavni brojevi (numeri cardinali)
Redni brojevi (numeri ordinali)
Predlozi
Obnavljanje i proširivanje iz prethodnih razreda
Prosti predlozi di, a, da, in, con, su, per, tra, fra i njihova upotreba
Predlozi dentro, fuori, sotto, sopra, davanti dietro
Glagoli
Obnavljanje i proširivanje iz prethodnih razreda
Sadašnje vreme (presente indicativo)
Imperativ (imperativo). Zapovedni način za sva lica
Povratni glagoli (verbi riflessivi)
Upotreba glagola piacere
Perfekat (passato prossimo) pravilnih i nepravilnih glagola
Perfekt modalnih glagola volere, dovere, potere, sapere
Kondicional sadašnji, pravilnih i nepravilnih glagola (condizionale presente)
Futur pravilnih i nepravilnih glagola (futuro semplice)
Imperfekat (imperfetto)
Pluskvamperfekat (trapassato prossimo)
Prezent konjunktiva (congiuntivo presente) - RECEPTIVNO
Prosti perfekat (passato remoto), tvorba i osnovna upotreba - RECEPTIVNO.
Prilozi
Obnavljanje i proširivanje iz prethodnih razreda
Osnovni prilozi bene, male, molto, poco, troppo, meno, più, priloški izrazi za određivanje vremena (prima, durante, dopo) i prostora a destra, a sinistra, dritto, davanti, dietro, sotto, sopra, su, giù
Upitni prilozi quando?, come?, perché? dove?
Građenje priloga od prideva pomoću sufiksa mente
Rečce
Obnavljanje i proširivanje iz prethodnih razreda
ci, ne
Rečenica
Obnavljanje i proširivanje iz prethodnih razreda
Prosta i proširena rečenica u potvrdnom i u odričnom obliku
Upitna rečenica
Red reči u rečenici
Složena rečenica: upotreba veznika koji uvode zavisnu rečenicu (vremensku, uzročnu, relativnu, hipotetički period)
Hipotetički period: Realna pogodbena rečenica
Irealna pogodbena rečenica, sa imperfektom u protazi i apodozi
Imenice
Izvedene od glagola: aufstehen - Aufstand, absehen -Absicht, ankommen - Ankunft.
Rod imenica.
Pridevi
Izvedeni sufiksacijom od glagola i imenica: fehlerfrei, liebevoll, sprachlos, trinkbar.
Složeni (steinreich).
Pridevska promena komparativ i superlativa (mein älterer Bruder, mit der schönsten Frau).
Brojevi:
Osnovni i redni (der siebte erste; am siebten ersten).
Predlozi
Sa akuzativom (Ich bin gegen dich), sa dativom (Sie arbeitet bei einem Zahnarzt). Predlozi sa dativom ili akuzativom (Er ist in der Schule. Sie kommt in die Schule). Predlozi sa genitivom (während der Stunde, wegen der Grippe, trotz des schlechten Wetters, statt deines Bruders, innerhalb/ausserhalb der Arbeitszeit).
Glagoli
Glagolska vremena: prezent, preterit, perfekt, pluskvamperfekt i futur slabih, jakih glagola, pomoćnih složenih, refleksivnih i modalnih glagola. Glagoli sa predlozima (warten auf, sich interessieren für). Konjuktiv u funkciji izražavanja želje i uslova (Ich hätte gern... Ich möchte...Ich würde gern...Wenn ich das wüsste...) Pasiv radnje: prezent, futur, preterit i perfekt, sa modalnim glagolom (Dieses Buch wird viel gelesen. Darüber soll oft gesprochen werden. Ihre Leisutungen sind viel gelobt worden.). Pasiv stanja: prezent i preterit (Die Ware ist dem Kunden schon geliefert.)
Infinitiv sa "zu" uz neke glagole i izraze (Hast du noch viel zu lemen? Sie hat keine Lust /Zeit, keinen Wunsch, mit ihm darüber zu sprechen. Es ist gesund, viel Obst zu essen. Du brauchst dir keine Sorgen zu machen. Wann hat er aufgehört Fleisch zu essen?); um...zu (Er spart, um ein neues Auto zu kaufen.), statt...zu, ohne...zu (Er hörte mir zu, ohne/statt etwas zu sagen.).
Veznici i veznički izrazi:
Wenn, falls; indem, anstatt, ohne dass, sodass/so...dass
Zamenice
Relativne zamenice u u nominativu, genitivu, dativu i akuzativu (Hast du meinen Bruder gesehen, dergeradeweggegangenist. Das Buch, von dem wir gesprochen haben.).
Prilozi
Za vreme (gestern), mesto (nebenan), način (allein), količinu (viel, wenig), uzrok (deshalb, deswegen, darum), namena i svrha (dazu, infolgedessen, folglich), zamenički prilozi (worauf, woran, damit, davon).
Rečenice
Izjavne rečenice, upitne rečenice; nezavisne i zavisno-složene rečenice-uvedene i neuvedene (vremenske, uzročne, namerne, načinske, željene, uslovne/realne, irealne). Red reči u rečenici.
Rečenica
Rečenica s predikatom izraženim potencijalom.
Rečenica sa atributom izraženim: a) komparativom, b) superlativom (Сила, сильнее его воли, сбросила его оттуда. Не жалей себя - это самая гордая, самая красивая мудрость на земле.)
Rečenice sa priloškim odredbama za mesto izraženim: a) genitivom s predlozima из-за, из-под; b) akuzativom s predlozima через, сквозь; v) instrumentalom s predlogom между.
Rečenice s priloškim odredbama za vreme izraženim: a) dativom s predlogom по (по вторникам, по ночам i sl.); b) dativom s predlogom к (к вечеру, к Первому мая i sl.); v) instrumentalom s predlogom перед (перед уроком).
Rečenice s priloškim odredbama za cilj izraženim: a) dativom s predlogom к (uz glagole tipa готовиться к кому-чему); b) instrumentalom s predlogom за (uz glagole kretanja, na primer: идти за хлебом); v) genitovom s predlogom для.
Rečenice s priloškim odredbama za uzrok izraženim: a) genitivom s predlozima из-за, от; b) dativom s predlogom по.
Rečenice s priloškim odredbama izraženim glagolskim prilozima (Окна разинув, стоят магазины. За чертой, не всходя, томилось солнце.).
Imenice
Genitiv jednine na -у; lokativ jednine na -у; nominativ množine na -а, -я. Promena imenica na -ата, -ята, -анин, -янин. Imenice kojima se označavaju ljudi po nacionalnoj, socijalnoj i teritorijalnoj pripadnosti (русский, серб, венгр, англичанин, грек; белградец, москвич, герцеговинец, сремец i sl .).
Zamenice
Upotreba i značenje neodređenih (кто-то, кто-нибудь, что-то, что-нибудь, чей-то, чей-нибудь) i odričnih zamenica (не с кем, не о чëм).
Pridevi
Komparativ i superlativ - građenje i upotreba.
Brojevi
Promena osnovnih brojeva.
Glagoli
Potencijal (читал бы, писал бы, если бы). Glagolski prilozi (читая, крича, прочитав, увидя). Glagoli kretanja: вести-водить, вести-возить, лететь-летать, ехать-ездить, плыть-плавать i dr.
Prilozi
Poređenje priloga (Она всех красивее. Она пишет всех красивее. Сегодна ветер дует сильнее, чем вчера.)
Leksika
Sinonimi, homonimi, međujezički homonimi. Posebnu pažnju posvetiti međujezičkim homonimima.
Leksikografija
Struktura i korišćenje dvojezičnih i jednojezičnih rečnika.
Imenička grupa
1) Sistematizacija upotrebe determinanata: određenih, neodređenih i partitivnih članova; prisvojnih i pokaznih prideva; osnovnih, rednih i aproksimativnih brojeva; neodređenih reči; odsustva determinanata.
2) Sistematizacija roda i broja imenica i prideva, mesta i poređenja prideva.
3) Sistematizacija zamenica: ličnih nenaglašenih (uključujući i zamenicu on) i naglašenih; zamenica za direktni i za indirektni objekat; pokaznih i prisvojnih; upitnih i frekventnih neodređenih.
4) Složene upitne zamenice lequel, laquelle itd.
Glagolska grupa
1) Osnovne vrednosti i upotrebe načina, vremena i perifrastičnih konstrukcija savladanih u prethodnim razredima.
2) Perifrastične konstrukcije sa pomoćnim glagolom u imperfektu: j’allais partir, il venait d’arriver, nous étions en train de faire nos bagages…
3) Sistem prošlih vremena u naraciji, posebno opozicija perfekat / imperfekat.
4) Glagolske konstrukcije sa sembler, avoir l’air, devenir + pridev.
5) Imperativ sa infinitivom: laisse-moi parler!
6) Particip prezenta i gerundiv.
Predlozi
1) Sistematizacija upotrebe predloga i frekventnih predložnih izraza.
2) Predlozi i složene relativne zamenice (avec lequel, pour laquelle, auquel…)
3) Predlozi u frekventnim glagolskim konstrukcijama.
Prilozi
1) Mesto priloga upotrebljenih sa prostim i sa složenim vremenima: beaucoup, bien, déjà, encore, vite.
2) Priloške zamenice en i y.
Modaliteti i forme rečenice
1) Imperativni modalitet;
2) Interogativni modalitet sistematizacija;
3) Direktno i indirektno parcijalno pitanje;
4) Sistematizacija: negacija sa pas; sa forkluzivima plus, personne, rien, jamais ;
5) Naglašavanje rečeničnih delova.
Složene rečenice
1) Sistematizacija zavisnih rečenica sa frekventnim veznicima: relativnih, komparativnih, vremenskih, uzročnih,, finalnih, hipotetičnih;
2) Koncesivne i opozitivne rečenice sa najfrekventnijim veznicima;
3) Rečenica sa que u funkciji objekta, kao i slaganja vremena u objekatskim rečenicama.
Pasivne konstrukcije sa i bez agensa
Upotreba infinitiva u funkciji subjekta, objekta i atributa.
Piensan viajar mañana.
Es necesario estudiar lenguas extranjeras.
Hacer ejercicio es muy importante para la salud.
Estar + gerundio
Estaban discutiendo cuando entró Juan.
Kazivanje pretpostavke
Si + subjunktiv imperfekta
Si trabajáramos, tendríamos dinero.
Vremenske odredbe
Početak i trajanje radnje (hace, desde hace, desde que)
Događaji koji su se jednom dogodili (un día, una vez, aquel día...)
Događaji koji se često događaju (normalmente, muchos días, a veces...)
Izraziti radnju u budućnosti (dentro de...)
Prilozi i izrazi za vreme (mientras)
Složena rečenica
zavisna rečenica u subjunktivu (izražavanje futura)
Osnove upotreba glagolskih načina indikativa i subjunktiva u najčešćim tipovima složenih rečenica (relativna, vremenska, uzročna, posledična).
Bezlične konstrukcije
Sa glagolima llover, nevar…
Ser + adjetivo: es necesario, es obligatorio, es importante…
(ukazati na upotrebu subjunktiva u nekim od ovih rečenica)
Izražavanje
- bojazni: temo que haya llegado a tiempo.
- želje: Espero que venga.
- zapovesti, volje: Quiero que me digas la verdad. Es necesario que aprendan estos verbos.
Brojevi
Razlomci, matematički znakovi i radnje.
Leksikografija
Struktura stručnih rečnika i njihovo korišćenje.
- osma godina učenja -
(2 časa nedeljno, 68 godišnje)
Operativni zadaci na nivou jezičkih veština
SLUŠANJE
Osposobljavanje učenika za razumevanje usmenog govora.
Učenik treba da:
Govor u učionici
1) u potpunosti razume i reaguje na usmene poruke u vezi sa aktivnostima na času, čak i ako čas vodi nepoznata osoba, pod uslovom da je govor standardan i jasno artikulisan.
Audio i video materijali: globalno razumevanje
1) posle prvog slušanja određenog nepoznatog usmenog teksta, na primer monološkog izlaganja o poznatoj temi (približnog trajanja do 6 minuta), u zavisnosti od stepena poznavanja teme i konteksta postavi hipoteze u vezi sa:
(1) opštom temom i sadržajem datog usmenog teksta usmeravajući pažnju na relevantne jezičke i nejezičke elemente (ključne reči, intonaciju, govor tela i dr.);
(2) strukturom izlaganja.
Audio /video materijali: detaljno /selektivno razumevanje
1) posle drugog i po potrebi trećeg slušanja (u zavisnosti od složenosti teksta i naloga za slušanje):
(1)proveri prvobitno postavljene hipoteze koje se odnose na vrstu, sadržaj i strukturu usmenog teksta;
(2)razume sve bitne elemente sadržaja usmenog teksta u zavisnosti od cilja slušanja.
Monološka izlaganja
1) uz eventualnu prethodnu pripremu, prati jasno strukturisana izlaganja o aktuelnim društvenim temama i o onima iz sfere sopstvenog interesovanja u kojima se koristi standardni jezik.
Mediji: informativne emisije
1) razume opšti smisao i bitne pojedinosti informativnih radijskih i televizijskih emisija o aktuelnim temama u kojima se koristi standardni govor;
2) prati različite televizijske emisije informativnog karaktera (dokumentarci, intervjui, diskusije, reportaže) u kojima se obrađuju aktuelne teme;
3) razume temu radio emisija (reportaža, intervjua i slično, do 15 minuta), kao i njihov sadržaj, pod uslovom da je govor standardan i artikulacija jasna.
Mediji: zabavne emisije
1) prati filmove, serije i različite druge televizijske emisije u kojima se obrađuju relativno poznate teme;
2) razume temu i delove pesama koje sluša.
Spontana interakcija
1) razume spontanu interakciju izvornih govornika u vezi sa temama iz svakodnevnog života uz otežavajuće okolnosti prirodne komunikacije (buka, šumovi itd.), pod uslovom da je govor standardan i jasno artikulisan.
Uputstva
1) razume uputstva za upotrebu određenih sredstava, predmeta ili aparata, pod uslovom da ne sadrže mnogo stručnih elemenata.
Strategije
1) oslanjajući se na opšta znanja i iskustva, rekonstruiše nepoznato na osnovu konteksta i pamti, reprodukuje i kontekstualizuje bitne elemente poruke;
2) oslanjajući se na svoja jezička znanja, postavlja i proverava hipoteze o jezičkim formama;
3) uviđa koje elemente nije u potpunosti razumeo i u vezi sa njima traži dodatna obaveštenja.
ČITANJE
Osposobljavanje učenika za funkcionalno čitanje i razumevanje različitih, uzrasno i sadržajno primerenih vrsta tekstova radi informisanja, izvršavanja uputstava i ostvarenja estetskog doživljaja (čitanje radi ličnog zadovoljstva).
Učenik treba da:
Razlikovanje tekstualnih vrsta
1) razlikuje frekventne i manje frekventne vrste tekstova, poznaje njihovu makro i mikro strukturu i razume njihovu svrhu i namenu.
Prepoznavanje i razumevanje tematike tekstova - nivo globalnog razumevanja
1) razume pojedinačne informacije složenijih autentičnih, adaptiranih i neautentničnih tekstova, kao i njihov opšti smisao;
2) razume tekstove dužine do 250 reči o konkretnim temama iz različitih oblasti interesovanja, sa značajnim stepenom ispravnog poimanja i tumačenja sadržaja.
Globalno razumevanje u okviru specifičnih tekstova
1) razume opšti smisao i pojedinačne detalje privatne korespondencije svakodnevne tematike, kao i opšti smisao i najfrekventnije fraze karakteristične za poslovnu korespondenciju;
2) razume glavnu nit i suštinu obrazloženjâ u predstavljanju nekog problema u jednostavnijim tekstovima argumentacionog tipa (npr. u novinskim kolumnama ili pismima čitalaca), ali i u drugim vrstama tekstova u kojima se javlja argumentacija;
3) razume bitne elemente i opšti sadržaj ograničeno kompleksnih informativnih tekstova, uz povremeno korišćenje rečnika i priručnika ili nastavnikovu pomoć.
Prepoznavanje i razumevanje pojedinačnih informacija - nivo selektivnog razumevanja
1) ume da u poznatim i manje poznatim vrstama tekstova pronađe veliki broj relevantnih informacija.
Razumevanje stručnih tekstova
1) razume nešto duža uputstva o načinu upotrebe tehničkih i drugih aparata, pisana jasnim jezikom, potkrepljena primerima konkretne upotrebe i/ili ilustracijama;
2) ume da prati specijalizovane publikacije i izvan svog područja aktivnosti, koristeći povremeno rečnik ili neko drugo pomoćno sredstvo.
Razumevanje književnog teksta
1) razume jednostavnije savremene literarne tekstove pisane uobičajenom i stilski nespecifikovanom leksikom, uz povremenu pomoć nastavnika ili konsultovanje rečnika/priručnika.
GOVOR
Osposobljavanje učenika za kratko monološko izlaganje i za učešće u dijalogu na stranom jeziku.
Učenik treba da:
Monološko izlaganje
Opisivanje
1) opisuje i izveštava o događajima i iskustvima, služeći se širim fondom izraza koje vešto primenjuje;
2) opiše karakteristične detalje nekog događaja;
3) ispriča priču ili iznese neki opis jednostavnim "listanjem" i ređanjem elemenata;
4) jednostavnim rečima opiše i ukratko upoređuje stvari i događaje.
Argumentovanje
1) argumentuje stavove i mišljenja tako da ga sagovornik, bez poteškoća i skoro tokom celog izlaganja, razume;
2) u izlaganju naglasi bitne činjenice nekog događaja iz ličnog iskustva, ukratko ih obrazloži i objasni svoje mišljenje.
Izlaganje pred publikom
1) u prezentaciji, između ostalog, iznese svoj vrednosni stav o temama vezanim za lično iskustvo i interesovanja;
2) odgovori na neposredna pitanja koja se nadovezuju, pod uslovom da se mogu ponoviti;
3) interpretira radnju nekog filma ili knjige i opiše svoj doživljaj o njima.
Interakcija
Razumevanje izvornog govornika
1) razume dovoljno dobro kako bi se, bez preteranog napora, snalazio u uobičajenim situacijama.
Neformalni razgovor (između prijatelja)
1) na učtiv način izražava svoja uverenja, stavove, slaganja i neslaganja;
2) predlaže i reaguje na predloge;
3) prati diskusije/razgovore određenog trajanja, pod uslovom da se govori razgovetno i standardnim jezikom.
Formalna komunikacija
1) aktivno učestvuje u uobičajenoj formalnoj diskusiji o poznatim temama na standardnom jeziku kada sagovornik govori razgovetno i gde obično dolazi do razmene informacija, dobijanja uputstava ili rešavanja nekih praktičnih problema;
2) prati promene tema u formalnoj diskusiji o poznatim temama iz domena ličnih interesovanja ili struke, ukoliko se razgovor vodi polako i razgovetno;
3) snalazi se u neuobičajenim situacijama na javnom mestu (u prodavnici, pošti ili banci) kada npr. zahteva zamenu neke neispravne robe ili proizvoda;
4) dobije dodatna obaveštenja.
Funkcionalna saradnja
1) prenese svoje mišljenje i reakcije u odnosu na moguća rešenja i poteze koje treba preduzeti, dajući kratka obrazloženja i razloge za tako nešto;
2) inicira sagovornike da iznesu svoje mišljenje o tome šta treba da se uradi.
Intervjuisanje
1) preuzme izvesnu inicijativu tokom konsultacija ili razgovora (pokretanje nove teme), ali u priličnoj meri ostaje zavisan od interaktivnog delovanja samog sagovornika.
PISANJE
Osposobljavanje učenika za pisanje kraćih tekstova različitog sadržaja
Učenik treba da:
Teme
1) precizno opiše aktuelna dešavanja, neki stvarni ili izmišljeni događaj;
2) piše jasno strukturisane tekstove iz oblasti ličnog interesovanja;
3) rezimira pročitanu priču, novinski članak, film i slično i objasni svoj stav u vezi sa aktuelnim dešavanjem, o apstraktnim kulturološkim pojavama i događajima, kao što su muzika ili film.
Tekstualne vrste i dužina teksta
1) piše formalne i neformalne tekstove (do 120 reči);
2) parafrazira i rezimira tekstove o temama u vezi sa svakodnevnim životom, razonodom, putovanjima, aktuelnim dešavanjima i svog domena interesovanja i obrazlaže svoje stavove;
3) napiše pregledan, celovit i razumljiv tekst od početka do kraja;
4) pravopis, koherentnost i kohezija teksta su prilično dobri.
Leksika i komunikativne funkcije
1) iskazuje dobro vladanje leksikom na višem nivou iz privatnog domena, kao i u vezi sa sa specifičnim temama za određene školske predmete, ali dolazi povremeno do grešaka kada se radi o izražavanju složenijih misli i ideja;
2) može da opisuje svoje utiske upotrebljavajući jednostavne izraze, daje duži i precizan opis svakodnevnih radnji iz svog okruženja (ljudi, mesta, školsko iskustvo i slično), opisuje aktivnosti iz prošlosti i lično iskustvo;
3) može da na razložan, jednostavan i neposredan način piše o velikom broju bliskih tema u okviru svog područja interesovanja;
4) u stanju je da opiše svoje planove za budućnost;
5) može da opiše radnju knjige ili filma i da opiše svoje reakcije;
6) može da obrazloži mišljenje, planove i događaje.
SOCIOKULTURNA KOMPETENCIJA
Sticanje i ovladavanje sociokulturnim kompetencijama neophodnim za pisanu i usmenu upotrebu jezika.
Učenik treba da:
Verbalna i neverbalna komunikacija sa predstavnicima drugih kultura
1) prepoznaje i adekvatno koristi najfrekventnije stilove i registre u vezi sa znanjima iz stranog jezika, ali i iz ostalih oblasti školskih znanja i životnih iskustava.
Interkulturna znanja i aktivnosti
1) gradi sopstveni identitet kao interkulturna ličnost, jačajući svest o vrednosti različitih kultura i razvijajući sposobnost za integrisanje interkulturnih iskustava u sopstveni kulturni model ponašanja i verovanja.
MEDIJACIJA I PREVOĐENJE
Osposobljavanje učenika za posredovanje između osoba radi sporazumevanja.
Usmena medijacija
1) prepričava sadržaj kratkog autentičnog teksta audio ili vizuelnog zapisa i kraće interakcije na L2;
2) sažima sadržaj kratkog adaptiranog pisanog ili usmenog teksta, sa L2 (stranog jezika) na L1 (maternji jezik) i obrnuto, prilagođavajući ga sagovorniku.
Pisana medijacija i prevođenje
1) pisano prenosi poruke na L2 dodajući, po potrebi, objašnjenja i obaveštenja;
2) koristi rečnike, posebno jednojezične, za pisano prenošenje poruka uz konsultacije se sa nastavnikom;
3) koristi opšta znanja iz drugih oblasti u cilju što uspešnijeg pisanog prevođenja sa L2 (stranog jezika) na L1 (maternji jezik) kraćih adaptiranih tekstova uz upotrebu rečnika, prateće literature i informacionih tehnologija.
Cilj učenja gramatičkih sadržaja je obezbeđivanje osnove za uspešnu komunikaciju na stranom jeziku. Kroz nastavu engleskog jezika kontinuirano se obnavljaju jezičke strukture obrađene u prethodnim razredima, ali se znanja proširuju novim upotrebama, funkcijama, značenjem. Gramatika se prezentuje u skladu sa nivoom učenja, funkcionalnom progresijom i kroz leksički kontekst. Učenici se podstiču na zaključivanje i otkrivanje pravila, a zatim primenu znanja u raznovrsnim komunikativnim situacijama.
Imenice
Složenice (npr. breakdown, software, passer-by…)
Množina imenica (posebni slučajevi)
Član (utvrđivanje i proširivanje opsega upotreba i izostavljanja određenog i neodređenog člana)
Veznici
Povezivanje zavisne rečenice sa glavnom (when, that, while, because, although, though, since, after, as, if, until, as if, as though, so that, in order that)
Tvorba reči
Odrični prefiksi (un-, in-, im-, ir-, dis-)
Sufiksi za pravljenje prideva (-able, -ary, -ful, -less, -ous, -ic, -ical…)
Glagoli
Obnavljanje obrađenih glagolskih vremena
Simple and continuous forms (glagoli stanja i akcije: think, feel, look, see, smell, taste, appear)
Narativna glagolska vremena (Past Simple, Rast Continuous, Past Perfect)
Used to/would za uobičajene radnje u prošlosti
Glagoli praćeni gerundom ili infinitivom
Must have/could have/can’t have (spekulisanje o prošlosti)
Predlozi u izrazima za vreme
(npr. on time/in time, at the end/in the end/at last …)
Frazalni glagoli (proširivanje opsega)
Rečenica
Neupravni govor (sa slaganjem vremena; različiti tipovi rečenica)
Pogodbene rečenice (obnavljanje sva tri tipa)
Imenice
Obnavljanje i proširivanje iz prethodnih razreda
Vlastite i zajedničke imenice, odgovarajući rod i broj sa determinativom
Sistemski prikaz morfoloških karakteristika
Član
Obnavljanje i proširivanje iz prethodnih razreda
Sistematizacija upotrebe određenog i neodređenog člana
Partitivni član
Zamenice
Obnavljanje i proširivanje iz prethodnih razreda
Lične zamenice
Naglašene lične zamenice
Naglašene lične zamenice u službi direktnog objekta (complemento oggetto) i indirektnog objekta (complemento di termine)
Nenaglašene lične zamenice u paru (pronomi personali accoppiati)
Relativne zamenice (pronomi relativi: che, cui, il quale/la quale)
Neodređeni pridevi i neodređene zamenice (aggettivi e pronomi indefiniti)
Nenaglašene lične zamenice u službi direktnog objekta u složenim vremenima (pronomi diretti nei tempi composti)
Pridevi
Obnavljanje i proširivanje iz prethodnih razreda
Opisni pridevi, slaganje prideva i imenice u rodu i broju
Komparacija prideva (comparazione)
Organska komparacija prideva
grado comparativo e superlativo dell’aggettivo(forme irregolari)
Apsolutni superlativ (superlativo assoluto)
Prisvojni pridevi (aggettivi possessivi)
Upotreba člana uz prisvojne prideve
Pokazni pridevi (aggettivi dimostrativi: questo, quello)
Naziv boja, morfološke osobenosti prideva
Glavni brojevi (numeri cardinali)
Redni brojevi (numeri ordinali)
Predlozi
Obnavljanje i proširivanje iz prethodnih razreda
Prosti predlozi di, a, da, in, con, su, per, tra, fra i njihova upotreba
Predlozi dentro, fuori, sotto, sopra, davanti dietro
Glagoli
Obnavljanje i proširivanje iz prethodnih razreda
Sadašnje vreme (presente indicativo)
Imperativ (imperativo). Zapovedni način za sva lica
Povratni glagoli (verbi riflessivi)
Upotreba glagola piacere
Perfekat (passato prossimo) pravilnih i nepravilnih glagola
Perfekt modalnih glagola volere, dovere, potere, sapere
Kondicional sadašnji, pravilnih i nepravilnih glagola (condizionale presente)
Futur pravilnih i nepravilnih glagola (futuro semplice)
Imperfekat (imperfetto)
Pluskvamperfekat (trapassato prossimo)
Prezent konjunktiva (congiuntivo presente)
Prosti perfekat (passato remoto), tvorba i osnovna upotreba - RECEPTIVNO.
Kondicional prošli (condizionale passato)
Organska komparacija prideva grado comparativo e superlativo dell’aggettivo (forme irregolari)
Idiomatska upotreba volerci i metterci
Kondicional prošli (condizionale passato)
Idiomatska upotreba volerci i metterci
Uvođenje nove građe
Utvrđivanje i produbljivanje upotrebe prošlih vremena (passato prossimo/imperfetto e trapassato prossimo, passato remoto - receptivno)
Upotreba konjunktiva u zavisnoj rečenici (finali, concessive, condizionali, temporali, modali ecc.)
Prilozi
Obnavljanje i proširivanje iz prethodnih razreda
Osnovni prilozi bene, male, molto, poco, troppo, meno, più, priloški izrazi za određivanje vremena (prima, durante, dopo) i prostora a destra, a sinistra, dritto, davanti, dietro, sotto, sopra, su, giù
Upitni prilozi quando?come? perché? dove?
Građenje priloga od prideva pomoću sufiksa mente
Rečce
Obnavljanje i proširivanje iz prethodnih razreda
ci, ne
Rečenica
Obnavljanje i proširivanje iz prethodnih razreda
Prosta i proširena rečenica u potvrdnom i u odričnom obliku
Upitna rečenica
Red reči u rečenici
Složena rečenica: upotreba veznika koji uvode zavisnu rečenicu (vremensku, uzročnu, relativnu, hipotetički period)
Hipotetički period: Realna pogodbena rečenica
Irealna pogodbena rečenica, sa imperfektom u protazi i apodozi
Imenice
Izvedene od glagola: aufstehen - Aufstand, absehen -Absicht, ankommen - Ankunf.
Poimeničeni participi: die Studierenden, der Angestellte.
Pridevi
Izvedeni sufiksacijom od glagola i imenica: fehlerfrei, liebevoll, sprachlos, trinkbar.
Složeni (steinreich).
Pridevska promena komparativa i superlativa (mein älterer Bruder, mit der schönsten Frau).
Participi u atributskoj upotrebi: das weinende Kind, der zerbrochene Spiegel.
Član:
Određeni (der, die, das), neodređeni (ein, eine), nulti, prisvojni (mein, dein), pokazni (dieser, jener), negacioni (kein, keine), neodređeni (mancher, solcher, einige). Upotreba člana u nominativu (subjekt), akuzativu i dativu (direktni i indirektni objekat), partitivnom genitivu (die Hälfte des Lebens), posesivnom genitivu (die Mutter meiner Mutter).
Brojevi:
Osnovni i redni (der siebte erste; am siebten ersten).
Predlozi
Sa akuzativom (Ich bin gegen dich), sa dativom (Sie arbeitet bei einem Zahnarzt). Predlozi sa dativom ili akuzativom (Er ist in der Schule. Sie kommt in die Schule). Predlozi sa genitivom (während der Stunde, wegen der Grippe, trotz des schlechten Wetters, statt deines Bruders, innerhalb/ausserhalb der Arbeitszeit).
Glagoli
Glagolska vremena: prezent, preterit, perfekt, pluskvamperfekt i futur slabih, jakih glagola, pomoćnih složenih, refleksivnih i modalnih glagola. Glagoli sa predlozima (warten auf, sich interessieren für). Konjuktiv u funkciji izražavanja želje i uslova (Ich hätte gern... Ichmöchte...Ichwürdegern...Wennichdaswüsste...) Pasiv radnje: prezent, futur, preterit i perfekt, sa modalnim glagolom (Dieses Buch wird viel gelesen. Darüber soll oft gesprochen werden. Ihre Leisutungen sind viel gelobt worden.) Pasiv stanja: prezent i preterit (Die Ware ist dem Kunden schon geliefert.).
Infinitiv sa "zu" uz neke glagole i izraze (Hast du noch viel zu lemen? Sie hat keine Lust /Zeit, keinen Wunsch, mit ihm darüber zu sprechen. Es ist gesund, viel Obst zu essen. Du brauchst dir keine Sorgen zu machen. Wann hat er aufgehört Fleisch zu essen?); um...zu (Er spart, um ein neues Auto zu kaufen.), statt...zu, ohne...zu (Er hörte mir zu, ohne/statt etwas zu sagen.).
Veznici i veznički izrazi:
Wenn, falls; indem, anstatt, ohne dass, sodass/so...dass, dvojni veznici sowohl...als auch, weder.... noch, nicht nur....sondern auch, zwar.... aber, je.... desto, wie, als ob.
Zamenice
Relativne zamenice u u nominativu, genitivu, dativu i akuzativu (Hast du meinen Bruder gesehen, der gerade weggegangen ist. Das Buch, von dem wir gesprochen haben.).
Prilozi
Redosled priloga/priloških odredbi u rečenici (vreme, uzrok, način, mesto)
Participi u funkciji priloga/priloške odredbe: Er hörte schweingend zu. Von der Reise zurückgekehrt, traf er niemanden zu Hause an.
Rečenice
Izjavne rečenice, upitne rečenice; nezavisne i zavisno-složene rečenice - uvedene i neuvedene (vremenske, uzročne, namerne, načinske, željene, uslovne/realne, irealne)
Red reči u rečenici (mesto objekta u dativu i akuzativu u rečenici)
Rečenica
Participske konstrukcije. Zavisno složene rečenice: iskazne, odnosne, vremenske, namerne, uzročne, ciljne i uslovne. Pretvaranje participskih konstrukcija u složene rečenice i obratno. Razvijanje priloških odredbi u zavisnu rečenicu; kondenzovanje zavisnih rečenica u priloške odredbe.
Imenice
Sistematizacija promene imenica. Nepromenljive imenice. Singularia i pluralia tantum. Imenice opšteg roda. Imenice pridevskog i participskog porekla. Deminutivi.
Zamenice
Sistematizacija zamenica (posebno određenih i neodređenih i povratne zamenice).
Pridevi
Sistematizacija promene i upotrebe prideva.
Brojevi
Upotreba osnovnih brojeva i rednih brojeva (sistematizacija).
Glagoli
Sistematizacija ranije obrađenih glagolskih oblika. Participi. Glagoli kretanja sa prefiksima. Sistematizacija usvojenih glagola koji se rekcijski razlikuju od ekvivalentnih glagola u maternjem jeziku učenika (благодарить, жертвовать, готовиться).
Prilozi
Sistematizacija priloga za vreme, mesto, način, količinu. Naročitu pažnju posvetiti pravilnoj upotrebi priloga za mesto: там - туда, здесь - сюда, где - куда i sl.
Predlozi
Klasifikacija predloga prema upotrebi uz padeže (гулять вдоль реки, работать вшколе, положить на стол, подойти к доске, сидеть у окна, вода по пояс i sl.). Ukazivanje na razlike u upotrebi ruskih predloga u odnosu na predloge u maternjem jeziku.
Veznici
Najefikasniji veznici u složenoj rečenici (что, чтобы, потому что, так как, но, ни, то, пока, также, когда, только, как только).
Leksika
Višeznačne reči i problemi njihove semantizacije. Antonimi, paronimi, međujezički homonimi i paronimi (kroz različite vrste vežbi). Složenice.
Leksikografija
Rečnici sinonima, homonima, antonima; frazeološki rečnici; stručni i terminološki rečnici.
Imenička i glagolska grupa
1) Upotreba člana i zamenice u specifičnim posesivnim obrtima: j’ai mal au genou, le vin me monte à la tête.
2) Upotreba i izostavljanje člana posle predloga avec i sans (avec le plus grand plaisir, avec plaisir; sans l’aide de mes parents, sans aide).
3) Brojevi sistematizacija; razlomci, multiplikativni brojevi, brojne imenice i brojni prilozi.
4) Prave neodređene zamenice.
5) Demonstrativi là i ci: ce soir-là, cette fois-ci.
6) Pridevi ispred i iza imenice: une jolie petite robe noire.
7) Pridevi koji menjaju značenje shodno mestu u odnosu na imenicu.
8) Kompartiv i superlativ, sistematizacija; nepravilni komparativ i superlativ.
9) Najčešće faktitivne konstrukcije.
10) Prezent i perfekt subjunktiva u najfrekventnijim strukturama.
11) Anteriorni futur.
12) Glagolske konstrukcije sa sembler, avoir l’air, devenir + pridev.
13) Imperativ sa infinitivom: laisse-moi parler!
Predlozi
1) Predlozi u izrazima: à l’envers, à moitié, à peine, de bonne / mauvaise humeur, de nos jours, de rien, en avance / retard, par hasard, pour rien, sans cesse.
Prilozi
1) Mesto priloga upotrebljenih sa prostim i sa složenim vremenima: enfin, mieux, peut-être, souvent; prilozi na -ment.
2) Pridevi upotrebljeni kao prilozi: bas, bon, cher, fort, lourd.
Modaliteti i forme rečenice
1) Pasiv bez izraženog agensa; sa agensom uvedenim predlogom par; sa agensom uvedenim predlogom de.
2) Poziciono naglašavanje rečeničnih delova.
3) Umetnuta rečenica (l’incise).
Složene rečenice
1) Infinitivne rečenice.
2) Uzročne rečenice sa veznikom comme; predložne konstrukcije: à cause de, grâce à.
3) Posledične rečenice sa veznicima si / tellement… que; posledične konstrukcije sa infinitivom: réussir / arriver / parvenir à …, apprendre à….
4) Opozitivna rečenica sa veznikom alors que.
5) Koncesivna hipoteza sa veznikom même si.
6) Receptivno: finalne rečenice sa veznicima de manière / façon que (+ subjunktiv).
7) Receptivno: posledična rečenica sa veznikom si bien…que.
8) Restriktivna rečenica sa veznikom sauf / excepté que (+ indikativ); restrikcija sa comme.
Glagolska grupa
Prošla vremena: pretérito perfecto, imperfecto, indefinido y pluscuamperfecto de indicativo.
Konstrukcije: - deber (de) / tener que + infinitivo
Glagoli sa predlogom (alegrarse de, estar harto de...)
Glagoli koji iskazuju promenu raspoloženja (ponerse nervioso, dar miedo, enfadarse..)
Prezent subjunktiva za izražavanje želje
Složena rečenica
Prepoznavanje odnosa glavne i zavisne rečenice u tekstu, upotreba subjunktiva u zavisnoj rečenici (sistemski pregled vremena i funkcija; pre svega receptivno); izražavanje hipotetičnosti; kondicionalne rečenice (sistemski pregled vremena i funkcija; pre svega receptivno).
Diskurzivni konektori
Cuando, luego, después, entonces
Porque y como
Predlozi
za naraciju događaja iz prošlosti (a + artículo determinado + cantidad de tiempo + de + infintivo)
Izrazi za količinu
Demasiado, muy, bastante, más bien, algo, (un) poco, nada
Uzvične rečenice
Qué + sustantivo
Cuánto/Cómo+ verbo
Ojalá (que)
Izražavanje komparativnosti
Tan(to)…como
Más / menos….que
Menor / mayor…que
Major / peor…que
Superlativ
Relativni i apsolutni: ukazati na razlike u značenju.
Imenice
Sistemski pregled roda i broja.
Brojevi
Čitanje razlomaka, matematičkih znakova i radnji.
Tvorba reči
Složenice (najčešće kombinacije):
Sacacorchos, paraguas, parabrisas, limpiaparabrisas…
Derivacija:
a) pomoću prefiksa,
b) pomoću sufiksa.
Nominalizacija najčešćih gramatičkih kategorija infinitiva
Leksikologija
Najčešći idiomi i frazeologizmi. Polisemija.
Leksikografija
Stručni i enciklopedijski rečnici.
NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA
Oblici nastave
Predmet se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
1) komunikativna nastava stranih jezika uz primenu oblika rada u grupama i parovima, dodatnih sredstava u nastavi (AV materijali, IT, igre, autentični materijali, itd.), kao i uz primenu principa nastave zasnovane na složenim zadacima koji ne moraju biti isključivo jezičke prirode (task-based language teaching; enseñanza por tareas, handlungsorientierter FSU).
Mesto realizacije nastave
1) Nastava se realizuje u učionici ili odgovarajućem kabinetu.
Preporuke za realizaciju nastave
1) Slušanje i reagovanje na naloge i/ili zadatke u vezi sa tekstom namenjenim razvoju i proveri razumevanja govora;
2) Rad u parovima, malim i velikim grupama (mini-dijalozi, igra po ulogama, simulacije itd.);
3) Aktivnosti (izrada panoa, prezentacija, zidnih novina, postera za učionicu, organizacija tematskih večeri i sl.);
4) Debate i diskusije primerene uzrastu (debate predstavljaju unapred pripremljene argumentovane monologe sa ograničenim trajanjem, dok su diskusije spontanije i nepripremljene interakcije na određenu temu);
5) Obimniji projekti koji se rade u učionici i van nje u trajanju od nekoliko nedelja do čitavog polugodišta uz konkretno vidljive i merljive proizvode i rezultate;
6) Gramatička građa dobija svoj smisao tek kada se dovede u vezu sa datim komunikativnim funkcijama i temama, i to u sklopu jezičkih aktivnosti razumevanja (usmenog) govora i pisanog teksta, usmenog i pismenog izražavanja i medijacije;
7) Polazište za posmatranje i uvežbavanje jezičkih zakonitosti jesu usmeni i pisani tekstovi različitih vrsta, dužine i stepena težine; koriste se, takođe, izolovani iskazi, pod uslovom da su kontekstualizovani i da imaju komunikativnu vrednost;
8) U svakom razredu planira se izrada dva pismena zadatka.
KORELACIJA SA DRUGIM PREDMETIMA
Maternji jezik, istorija, istorija umetnosti, muzičko i likovno obrazovanje, informatika.
gimnazija društveno-jezičkog smera i gimnazija opšteg tipa
(Prestalo da važi)
Nastava latinskog jezika u gimnaziji ima odlike početne nastave jer se učenici nisu susretali sa ovim jezikom ali se oslanja na znanja i kompetencije stečene učenjem maternjeg i stranih jezika. Za latinski, koji spada u grupaciju stranih jezika, iako nije govorni jezik, važe isti standardi i pravila Zajedničkog evropskog okvira za žive jezike za određene veštine. Iako se, naime, ovaj predmet u gimnazijama tradicionalistički određuje kao opšteobrazovni predmet, on, u skladu sa savremenim potrebama učenika i napretkom nauke o jeziku, počinje da gubi svojstvo univerzalnosti, a sve više dobija značaj kao integrativni faktor, što se jasno može sagledati iz ciljeva i zadataka nastave ovog predmeta, koja redovno referira na maternji i strane jezike u smislu terminologije, pre svega naučne, što je za obrazovanje i najvažnije. Latinskim se ne govori, ali je on, na svoj način, uslov za komunikaciju, naravno na višem nivou nego što je to svakodnevni govor. Najzad, sporedna korist učenja svakog stranog jezika, pa tako i latinskog, sastoji se u upoznavanju određenih segmenata kulture, rimske, s obzirom da je reč o latinskom jeziku.
Preporuke za ostvarivanje programa:
- Na svakom času treba da bude zastupljen i frontalni i interaktivni način rada; ukoliko je moguće, primeniti kontekstualni pristup, sličan onom koji je zastupljen u učenju stranih jezika, tako da latinski ne bude model univerzitetske nastave u "smanjenom" obimu.
- U nastavi jezika memorisanje se može primenjivati ograničeno vremenski na one sadržaje predmeta koji će se često ponavljati. Učenicima treba skrenuti pažnju na metod učenja: pitanje je ne kako naučiti latinski nego kako primeniti ono što razumemo kao latinski jezik - reč je o praktičnoj upotrebi znanja o jeziku stečenih učenjem latinskog jezika. Učenici treba da vežbaju učenje napamet: tridesetak latinskih izreka ili izraza, eventualno odlomak iz proznog teksta ili pesme ili nekoliko epigrama (po izboru učenika, v. tehnike).
- Treba nastojati da opšte i posebne teme (iz udžbenika) budu nastavna jedinica, sa gramatikom, a ne sama gramatika koju "ilustruju" rečenice ili tekstovi.
- Nastava latinskog podrazumeva da se jezička znanja i kompetencije usvajaju i produbljuju zajedno sa sticanjem znanja iz kulturne istorije. Učenik u tom slučaju lakše i brže usvaja gramatičke strukture i leksiku budući da se vezuju za određene situacije.
- U nastavi latinskog jezika više pažnje treba posvetiti upoznavanju učenika sa obeležjima civilizacije (rimske) nego što se to čini pri učenju drugih stranih jezika, naročito onih koji čine osnovu evropske civilizacije. U cilju osavremenjivanja nastave koristiti PowerPoint prezentacije i internet.
- Na početku nastave latinskog učenicima treba ukratko i jednostavnim rečima objasniti šta im se pruža ovim predmetom i šta se očekuje od njih, koja su njihova prava i obaveze, koji su zahtevi i pravila (ocenjivanja). Bez jasnih i strukturisanih ograničenja učenik ne može sagledati sopstvene mogućnosti i sposobnosti. Pri tom, pravo je učenika da napreduje onako kako njemu odgovara, da se zalaže za ocenu koju želi i da postiže rezultate prema sposobnostima. Uz obavezu nastavnika da regularno ponavlja (neophodna) objašnjenja postiže se progresija koja ne mora značiti napredovanje prema nekim okoštalim merilima.
Nastava latinskog jezika obuhvata sledeće teme koje se obrađuju:
- Klasični (rekonstruisani) i tradicionalni izgovor; akcenat u srpskom i latinskom jeziku; uloga penultime pri naglašavanju višesložnih reči;
- Poreklo svih latiničnih i ćiriličnih pisama od grčkog alfabeta;
- Služenje rečnikom i udžbenikom. Glosar;
- Navođenje latinskih reči (usmeno i pismeno) u poređenju sa srpskim i stranim jezicima;
- Vrste reči u srpskom i latinskom: sličnosti i razlike;
- Nominalne i verbalne kategorije; isto, slično i različito u srpskom i latinskom;
- Imenice: jednina i množina, muški i ženski rod; prirodni i gramatički rod; živi i neživi rod; pravilo srednjeg rod;
- Lične zamenice - subjekat u srpskom i latinskom jeziku;
- Prisvojne zamenice i prisvojni pridevi; upitne zamenice i upitni pridevi;
- Glagoli: lični i nelični oblik i njihova funkcija;
- Nepravilni glagoli;
- Sintaksa glagolskih imena i sintaksa rečenice.
Radi što efikasnije realizacije programa i unapređenja nastavnog procesa nastava latinskog jezika mora da bude interaktivna i interesantna. U tu svrhu preporučuju se razne tehnike rada koje su u velikoj meri slične tehnikama koje se primenjuju u nastavi stranih jezika npr: pogađanje lica ili predmeta, igra po ulogama, lingvistička radionica (pronalaženje srodnih reči), ilustrovanje latinskih poslovica, zajedničko pravljenje ilustrovanih materijala ("zidne" novine, na sajtu škole ili društvenoj mreži, sa zanimljivim detaljima o znamenitim Rimljanima), čitanje rimske književnosti (u prevodu), organizovanje maskenbala, oblačenje rimske odeće (za to će poslužiti čaršavi) i pravljenje rimskih jela (Apicijev kuvar).
Cilj i zadaci
Cilj nastave ovog predmeta je sticanje elementarne političke kulture i znanja o demokratskom uređenju, položaju građanina, njegovom učešću u vršenju vlasti i političkom životu uopšte.
Zadaci nastave predmeta ustav i prava građana su da učenici:
- prouče sve relevantne pojmove ustava, zakona, drugih pravnih fenomena, političkih institucija i ustavnih principa koji su obuhvaćeni sadržinom predmeta;
- upoznaju ustavna prava i ustavom i zakonima predviđene instrumente i mogućnosti učešća građana u političkom procesu, tj. u vršenju vlasti i političkom životu uopšte - počev od izbora, glasanja na referendumu itd;
- steknu opštu predstavu o uređenju Republike Srbije;
- usvoje vrednosti na kojima se zasnivaju ljudska prava i demokratsko društvo;
- razviju spremnost da deluju u duhu poštovanja demokratskih vrednosti;
- razumeju složenost života u multikulturalnoj zajednici i potrebu uzajamnog uvažavanja i poštovanja različitosti;
- uzmu učešće u životu zajednice, pokreću akcije i preuzimaju odgovornost za lične odluke;
- unaprede sposobnosti za prikupljanje, analizu, organizaciju, kritičku procenu, primenu i prenošenje informacija iz različitih izvora relevantnih za život u demokratskom društvu;
- unaprede sposobnost iskazivanja sopstvenog stava uz korišćenje argumenata.
oba tipa gimnazije
(1 čas nedeljno, 32 časa godišnje)
SADRŽAJI PROGRAMA
1. USTAV I PRAVNA DRŽAVA U REPUBLICI SRBIJI
- Obeležja Ustava Republike Srbije od 2006.
- Princip ustavnosti i zakonitosti
- Ustavni sud
- Sudovi u Republici Srbiji
2. DEMOKRATIJA I MEHANIZMI VLASTI U REPUBLICI SRBIJI
- Suverenost naroda i suverenost građana
- Oblici neposredne demokratije
- Višestranački sistem
- Izbori
- Najviši organi državne vlasti u Republici Srbiji (Narodna skupština, Vlada, predsednik Republike)
3. GRAĐANIN I NJEGOVA PRAVA I SLOBODE U REPUBLICI SRBIJI
- Lična prava
- Politička prava
- Ekonomska i socijalna prava
- Prava pripadnika nacionalnih manjina
- Zaštita ustavom garantovanih prava i sloboda
4. DRŽAVNO UREĐENJE I TERITORIJALNA ORGANIZACIJA REPUBLIKE SRBIJE
- Ustavna istorija Srbije
- Teritorijalna autonomija u Republici Srbiji
- Lokalna samouprava u Republici Srbiji
Polazište u izradi koncepcije sadržaja nastavnog predmeta Ustav i prava građana zasniva se na potrebi da učenici shvate značaj ustavnosti kao istorijskog, civilizacijskog dostignuća u procesu demokratizacije vlasti i ograničavanja birokratske i apsolutističke tendencije u razvoju države i u okviru toga, da upoznaju ustavno uređenje Republike Srbije.
U realizaciji sadržaja programa treba nastojati da se kod učenika razvija kritički odnos prema postojećem i sposobnost prepoznavanja pravnih civilizacijskih vrednosti, kao i spremnost za aktivno učestvovanje u političkom životu zemlje u kojoj živi.
Neophodno je uspostaviti dobru korelaciju sa nastavom istorije, sociologije i drugim društvenim naukama radi svestranijeg sagledavanja problema i nastojanja da se nepotrebno ne ponavlja, ali i da sticanje potrebnih pojmova bude što potpunije sa aspekta sociološkog, ontološkog, gnoseološkog uz korišćenje svih mogućnosti saznanja materijalne istine.
Pri izlaganju sadržaja svakog poglavlja treba poći od teorijskih analiza osnovnih pojmova, postojećih rešenja u praksi naprednih demokratskih zemalja sadašnjeg stanja i kraćeg istorijskog razvoja u Republici Srbiji.
Izučavanje ustava i pravne države u Republici Srbiji podrazumeva da učenici upoznaju nastanak i značenja ustavnosti u naprednim demokratskim zemljama u svetu, ostvarivanje principa ustavnosti i zakonitosti. Posebnu pažnju treba posvetiti ustavnom sudstvu u Republici Srbiji, sudovima i javnom tužilaštvu.
U okviru druge tematske celine uvodno izlaganje treba posvetiti utvrđivanju i sagledavanju pojma suverenosti naroda i, u tom kontekstu, mestu, ulozi i pravu građana da učestvuju u ostvarivanju narodnog suvereniteta. Analiza oblika neposredne demokratije i izbora (izbornog mehanizma) upravo treba da ukažu na ulogu građana i načine ostvarivanja narodnog suvereniteta. Posebnu pažnju treba posvetiti stvarnom demokratskom značenju višestranačkog sistema. Na kraju bi trebalo objasniti položaj i ulogu najviših organa državne vlasti u Republici Srbiji (Narodna skupština, Vlada, predsednik Republike).
Pored upoznavanja učenika sa svim političkim, ličnim, ekonomskim i drugim slobodama i pravima treba posebno objasniti način na koji se građanin štiti od vlasti i kome se pri tom obratiti. Pri obradi ovih sadržaja obavezno navesti i nekoliko konkretnih primera iz prakse. Uporednom analizom međunarodnih konvencija i deklaracija i pozitivno-pravno priznatih sloboda i prava građana određene države učenici mogu i da samostalno zaključuju o stepenu zaštite ljudskih sloboda i prava građana određene države i drugih lica (stranci, lica bez državljanstva, apatridi). Skrenuti pažnju i na mere koje se preduzimaju prema državama koje ne poštuju ljudska prava i slobode.
U izučavanju tradicije ustavnosti u Republici Srbiji treba ukazati na karakteristična obeležja razvoja ustavnosti u srpskoj državi, donošenje prvih ustava u Srbiji i njihov značaj, kao i na sadašnje stanje. Uporediti sa nekim zemljama sveta, posebno Evrope. Treba objasniti osnovna obeležja teritorijalne autonomije uopšte i u Republici Srbiji. Najzad, treba posvetiti određenu pažnju pojmu lokalne samouprave i lokalnoj samoupravi u Republici Srbiji.
S obzirom na prirodu ovog predmeta, sadržaj programa, cilj i zadatke, rad nastavnika ne sme da se svodi na predavanja "ex catedra" već nastavu treba postaviti problemski, uz maksimalno aktiviranje učenika, vođenjem dijaloga, postavljanjem pitanja, traženjem komparacija korišćenjem tekstova iz dokumenata, navođenjem primera iz života. U nastavi se moraju koristiti, pored tekstova iz dokumenata (ustavne odredbe, pojedine odredbe iz konvencija i deklaracija), šeme, grafikoni, slajdovi i odgovarajući filmovi. Potrebno je izbeći ideološku indoktrinaciju učenika, ne glorifikovati neka postojeća rešenja, već razvijati kritički i kreativan odnos učenika uz prihvatanje onih vrednosti koje predstavljaju vrhunsku civilizacijsku tekovinu.
Cilj i zadaci
Cilj predmeta sociologija jeste da učenici ovladaju osnovnim sociološkim pojmovima, kako bi bolje razumeli savremeno društvo i uspešnije ostvarili svoju ulogu i mesto u njemu; da učenici steknu primenljiva i funkcionalna znanja o društvenim pojavama, strukturi, razvoju i protivurečnostima savremenog društva, kako bi razvili ključne kompetencije potrebne za život i participaciju u demokratski uređenom multikulturalnom društvu.
Zadaci nastave sociologije su da učenici:
- ovladaju osnovnim znanjima o načinu povezanosti pojedinca, društva i kulture;
- unaprede sposobnosti zauzimanja kritičkog i angažovanog stava prema društvu i društvenim institucijama;
- razviju sposobnosti za ulogu odgovornog građanina, za život i participaciju u demokratski uređenom i humanom društvu;
- usvoje vrednosti i formiraju autonomni vrednosni sistem u skladu sa osnovnim (univerzalnim) vrednostima pravde, istine, slobode, poštenja i lične odgovornosti;
- razviju lični i nacionalni identitet u duhu multikulturalizma, poštovanja i očuvanja nacionalne i svetske kulturne baštine;
- unaprede i prošire opštu kulturu;
- jačaju osetljivost u odnosu na postojanje društvenih nejednakosti (ekonomskih, obrazovnih, rodnih, klasnih, etničkih, globalnih...);
- razviju spremnost za uspostavljanje aktivnog odnosa prema rešavanju društvenih problema;
- unaprede sposobnost da samostalno pronalaze relevantne informacije i da uspostave kritički odnos prema njima;
- unaprede sposobnost svih oblika komunikacije, dijaloga i iskazivanja argumentovanog stava;
- unaprede sposobnost kvalitetne i efikasne saradnje sa drugima (grupnog rada, timskog rada).
gimnazija opšteg tipa i gimnazija prirodno-matematičkog smera
(2 časa nedeljno, 64 časa godišnje)
gimnazija društveno-jezičkog smera
(3 časa nedeljno, 96 časova godišnje)
SADRŽAJI PROGRAMA
I. SOCIOLOŠKI PRISTUP DRUŠTVU
1. Određenje predmeta i metoda sociologije
2. Moderno i savremeno društvo
3. Nastanak sociologije
4. Pojedinac, kultura i društvo
II. DRUŠTVENA STRUKTURA I DRUŠTVENE PROMENE
1. Društvena struktura i sistem: grupe, organizacije, institucije
2. Društvena struktura i sistem: stratifikacija, pokretljivost
3. Društvena struktura i sistem: društvene uloge, društveni položaji, moć, ugled
4. Društvene nejednakosti
5. Društvene promene i razvoj
6. Društvo i stanovništvo
III. OSNOVNE OBLASTI DRUŠTVENOG ŽIVOTA
1. Sfera rada
2. Ekonomski aspekti društva
3. Kultura
4. Religija
5. Politika
6. Etnički aspekti društva
7. Ideologija
8. Porodica
IV. POJAVE I PROBLEMI SAVREMENOG DRUŠTVA
1. Socijalno-patološke pojave
2. Društvo i prostor
3. Ekološki problemi
4. Globalizacija
5. Mladi u savremenom društvu
Program Sociologije u gimnaziji podrazumeva da se njegovo puno ostvarenje realizuje u korelaciji sa drugim nastavnim predmetima kao što su građansko vaspitanje, istorija, filozofija, srpski jezik i književnost, psihologija, ustav i prava građana, muzička kultura, likovna kultura, kao i uključivanjem učenika u različite vannastavne aktivnosti.
Sadržaj programa i način njegove realizacije treba da obezbede ostvarenje postavljenih ciljeva i zadataka predmeta, koji se ne odnose samo na sticanje znanja, već i na formiranje stavova i ovladavanje veštinama značajnim za snalaženje u savremenom društvu. Predviđene sadržaje treba prezentovati kroz četiri veće tematske oblasti, koje tretiraju različite teorijske i praktične aspekte sociologije kao naučne discipline: sociološki pristup društvu; društvena struktura i društvene promene; osnovni oblici društvenog života (ekonomski, kulturni, religijski i politički aspekti društva); pojave i problemi savremenog društva. Važno je da učenici razumeju specifičnost sociološkog pristupa društvu, da uoče sličnosti i razlike socioloških orijentacija i nivo njihove primenljivosti. Nastavnicima se preporučuje da sa učenicima diskutuju o specifičnostima ovih pristupa, kao i da koriste primere konkretnih socioloških istraživanja. Učenicima treba omogućiti da u okviru škole organizuju interno sociološko istraživanje na neku od tema za koju su zainteresovani (npr. stavovi mladih o kvalitetu našeg obrazovnog sistema; mladi i slobodno vreme; problem alkoholizma ili narkomanije kod mladih...).
Pojmove poput vrednosti, normi, identiteta i socijalizacije smatramo posebno važnim jer oni predstavljaju neophodni pojmovni aparat za razumevanje osnovnih oblika društvenog života, što će doprineti formiranju autonomnog vrednosnog sistema u skladu sa osnovnim vrednostima pravde, istine, slobode, poštenja i lične odgovornosti i doprineti razvoju ličnog i nacionalnog identiteta uz razvijanje multikulturalizma. Preporučuje se nastavnicima da ove pojmove proširuju i stalno koriste u objašnjenju društvenih pojava, jer je potrebno da učenici uvide da je svet kulture omeđen upravo ljudskim potrebama, normama i vrednostima, da one posreduju između čoveka i društva, i na poseban način oblikuju društvene institucije i čoveka kao individualno i socijalno biće.
Posebnu pažnju treba posvetiti uporednoj analizi različitih socioloških teorija klasa, što je od ključnog značaja za razumevanje društvene strukture i društvenih promena u savremenom društvu. Nastavnike upućujemo da ovu temu dopune i podacima o raslojavanju, odnosima i glavnim izvorima moći, eliti i kvazieliti unutar srpskog društva.
Tema društvenih nejednakosti je posebno važna, pa je treba obraditi kroz niz raznovrsnih primera, koji govore o različitim oblicima nejednakosti (ekonomskih, obrazovnih, rodnih, klasnih, etničkih, globalnih...) u odnosu na njihove različite socijalne i istorijske izvore i posledice po pojedinca i društvo. Od nastavnika se očekuje da sa učenicima diskutuje o uzrocima, oblicima i nivoima nejednakosti u našem društvu, kao i načinima za njihovo eventualno ublažavanje ili iskorenjivanje.
Problemu društvene promene i razvoja treba pristupiti kroz stalno prisutno dvojstvo čoveka i društva, svojstva stalnosti i promenljivosti. Upoznavanje učenika sa ranim i savremenim teorijskim konceptima o društvenoj promeni i njenim pokretačkim mehanizmima i oblicima treba kombinovati sa učeničkim radionicama, u okviru kojih će učenici, na osnovu iznetih stanovišta, biti ohrabreni da iznesu vlastito mišljenje o vrstama. kvalitetu i posledicama društvenih promena u našem društvu. Za učenike je posebno važno da razumeju vlastiti položaj unutar socijalne strukture, kao i postojeće socijalne nejednakosti, koje utiču na stepen njihove vlastite socijalne slobode, kako bi bili u poziciji da kritički promisle i odgovore koji je to put ka društvu koji daje podjednake šanse svima, kao i da uvide značaj društvenih promena na ličnom i opštem planu.
Nastavnici u svom radu, uz postojeće udžbenike, treba da koriste i drugu literaturu relevantnu za sociologiju (originalna autorska dela, brojna teorijska i empirijska sociološka istraživanja, stručne časopise, Statistički godišnjak, ali i - internet, specijalizovane sajtove, odgovarajuće probrane filmove, audio ili video zapise, jer su to oblici komunikacije bliski mladima, na kojima se mogu prepoznati i analizirati mnogi problemi života u savremenom svetu. Važno je da sami nastavnici koriste različite izvore informacija i da na njih upućuju učenike, ali i da osposobe učenike da samostalno pronalaze odgovarajuće informacije i da uspostave kritički odnos prema njima.
Priroda sadržaja ovog predmeta omogućava korišćenje različitih oblika rada i nastavnih metoda, koje angažuju učenike i povećavaju njihovu zainteresovanost. Realizacija programa treba da se odvija u skladu sa principima aktivne, problemske i istraživačke nastave, uz usaglašavanje sadržaja sa odgovarajućim metodičkim aktivnostima. Uz tradicionalni, frontalni oblik, neophodno je primeniti i druge različite oblike radioničarskog rada (simultana individualna aktivnost, rad u parovima ili malim grupama, grupna diskusija, debata...) Preporučuje se primena brojnih tehnika aktivnog i kooperativnog učenja, iskustvenog učenja, učenja otkrićem, upoznavanje sa tehnikama istraživačkog rada kao i projektnog rada. Korišćenjem interaktivnih metoda u prezentovanju određenih tematskih oblasti i pojmova učenike treba podstaći da kritički preispitaju vlastita, odnosno lična i socijalna iskustva i interpretiraju ih u sociološkom ključu - na način koji doprinosi boljem razumevanju aktuelnih socijalnih procesa unutar srpskog i šireg globalnog društvenog konteksta. Učenike treba podsticati da pronalaze informacije, da ih kritički procenjuju, da postavljaju relevantna pitanja, da unapređuju kulturu dijaloga, da argumentovano zastupaju ili osporavaju određena stanovišta ili sopstvene stavove. Vrednovanje učeničkog postignuća treba da uključi, pored stepena usvojenog znanja, svaku od pomenutih aktivnosti učenika, jer je to dobra prilika za procenu napredovanja i davanje povratne informacije. Potrebno je da kontinuiranu evaluaciju i samoevaluaciju primenjuju kako nastavnici, tako i učenici. Učenike treba osposobljavati i ohrabrivati da procenjuju sopstveni napredak u ostvarivanju ciljeva, zadataka i ishoda predmeta, kao i napredak drugih učenika u grupi, uvek uz odgovarajuću argumentaciju.