Poglavlje 1.3

Obuka lica koja učestvuju u transportu opasnog tereta

1.3.1. Područje primene

Lica zaposlena kod učesnika u transportu u smislu poglavlja 1.4. čije područje rada obuhvata transport opasnog tereta, moraju biti obučena u vezi sa zahtevima, koje transport opasnog tereta postavlja u okviru njihovih radnih obaveza i odgovornosti. Obuka mora da sadrži i posebne odredbe navedene u poglavlju 1.10, koje se odnose na siguran transport opasnog tereta.

1.3.2 Vrste obuke

U zavisnosti od odgovornosti i radnih zadataka lica, obuka mora da se vrši u sledećem obliku:

1.3.2.1 Uvod

Zaposleni moraju da budu upoznati sa opštim zahtevima odredbi koje se odnose na transport opasnog tereta.

1.3.2.2

Obuka usmerena na zadatke
U zavisnosti od svojih radnih zadataka i odgovornosti, zaposleni moraju biti na ogovarajući način detaljno upoznati sa zahtevima propisa, koji regulišu transport opasnog tereta.
U slučajevima, u kojima transport opasnog tereta obuhvata multimodalne transportne procese, zaposleni moraju da budu upoznati sa propisima koji važe za druge vidove transporta.

1.3.2.3

Obuka o bezbednosti
U zavisnosti od mogućih opasnosti koje mogu dovesti do povreda ili oštećenja, kao posledica nezgoda pri transportu opasnog tereta, utovaru i istovaru iste, zaposleni moraju biti upoznati sa rizicima i opasnostima koji potiču od opasnog tereta.
Cilj obuke mora biti, da se zaposleni upozna sa bezbednim rukovanjem opasnim teretom i merama u slučaju nastanka opasnosti.

1.3.2.4  

Obuka za Klasu 7
U svrhu Klase 7, zaposleni moraju biti primereno obučeni u vezi zaštite od zračenja uključujući mere opreza, da bi u toku rada ograničili svoje i izlaganje drugih osoba, koje bi na taj način mogle biti izložene zračenju.

1.3.3 Dokumentacija

Dokumenta vezana za izvršene obuke moraju čuvati i poslodavac i zaposleni i prilikom preuzimanja nove delatnosti, moraju biti provereni. Da bi se vodilo računa o promenama propisa, ova obuka se mora u redovnim razmacima dopunjavati radi obnove/inoviranja znanja.

Poglavlje 1.4

Bezbednosne obaveze učesnika

1.4.1 Opšte mere bezbednosti

1.4.1.1

Učesnici u transportu opasnog tereta moraju prema vrsti i obimu predvidivih opasnosti da preduzmu odgovarajuće mere, kako bi sprečili oštećenja ili povrede i ako je neophodno da se smanji njihovo dejstvo. U svakom slučaju oni se moraju pridržavati odgovarajućih zahteva ADR .

1.4.1.2

U slučaju moguće neposredne opasnosti po javnu bezbednost, učesnici moraju odmah obavestiti interventne (hitne) službe, i učiniti im dostupne sve informacije potrebne za intervenciju.

1.4.1.3

ADR može da odredi određene obaveze koje se odnose na različite učesnike.
Pod pretpostavkom, da su obaveze navedene u odeljcima 1.4.2 i 1.4.3 ispunjene, Ugovorna Strana može u svoje nacionalno zakonodavstvo da prenese obaveze koje se odnose na jednog određenog učesnika na jednog ili više učesnika, ako smatra, da to neće uticati na smanjenje bezbednosti. Ugovorna Strana mora da prijavi ova odstupanja Sekretarijatu Ekonomske komisija Ujedinjenih Nacija za Evropu, koji o tome obaveštava ostale Ugovorne Strane.
Odredbe odeljaka 1.2.1, 1.4.2 i 1.4.3 o definicijama učesnika i njihovih postojećih obaveza ne dotiču se odredbi nacionalnog zakonodavstva vezano za pravne posledice (kažnjivost, jemstvo itd.), koje mogu proisteći iz toga da je neki učesnik npr. pravno lice, fizičko lice, lice koja radi za sopstveni račun, poslodavac ili osoba u radnom odnosu.

1.4.2 Obaveze glavnih učesnika

Napomena: Za radioaktivne materije vidi i 1.7.6.

1.4.2.1

Pošiljalac

1.4.2.1.1  

Pošiljalac opasnog tereta je obavezan, da pošiljku preda na transport u skladu sa odredbama ADR. U smislu odeljka 1.4.1 on posebno mora, da:

(a)  

obezbedi, da je opasan teret klasifikovan i dozvoljen za transport prema ADR;

(b)  

pruži prevozniku potrebne podatke i informacije, a po potrebi i neophodna transportna dokumenta i propratna dokumenta (odobrenja, dozvole, obaveštenja, potvrde itd.) imajući u vidu posebno zahteve poglavlja 5.4 i tabele Dela 3;

(c)  

koristi samo ambalažu, veliku ambalažu, IBC i cisterne (vozila-cisterne, demontažne cisterne, baterijska vozila, MEGC, prenosive cisterne i kontejner-cisterne), koji su dozvoljeni i pogodni za transport odnosne materije i koji su opremljeni oznakama propisanim u ADR;

(d)  

se pridržava zahteva o načinu otpreme i ograničenjima pri otpremi;

(e)   

vodi računa o tome, da su i neočišćene i nedegazirane (nedezinfikovane) cisterne (vozila-cisterne, demontažne cisterne, baterijska vozila, MEGC, prenosive cisterne i kontejner-cisterne) ili neočišćena prazna vozila, veliki kontejneri i mali kontejneri za teret u rasutom stanju, na odgovarajući način obeleženi i olistani i da su neočišćene prazne cisterne na isti način zatvorene i zaptivene kao i u napunjenom stanju.

1.4.2.1.2

Ako pošiljalac koristi usluge drugih učesnika (pakera, utovarača, punioca itd.), on mora da preduzme odgovarajuće mere, da obezbedi, da pošiljka odgovara propisima ADR. Ipak u slučajevima iz 1.4.2.1.1. (a), (b), (c) i (d) on može da se osloni na informacije i podatke koje su mu drugi učesnici stavili na raspolaganje.

1.4.2.1.3

Ako pošiljalac deluje po nalogu trećeg lica, to lice mora pošiljaoca pismeno da upozorida se radi o opasnom teretu i da mu stavi na raspolaganje sva obaveštenja i dokumenta, koja su neophodna za izvršenje njegovih zadataka.

1.4.2.2

Prevoznik

1.4.2.2.1

U kontekstu odeljka 1.4.1, prevoznik u određenim slučajevima mora posebno da:

(a)  

utvrdi, da li su opasni tereti koji treba da se transportuju, dozvoljeni za transport prema ADR;

(b)  

da utvrdi, da se propisana dokumentacija nalazi u transportnoj jedinici;

(c)  

da vizuelnim proverama utvrdi, da vozilo ili teret nemaju očigledne nedostatke, propuštanja ili pukotine, da ne nedostaju delovi opreme, itd.;

(d)  

da utvrdi da kod vozila-cisterni, baterijskih vozila, demontažnih cisterni, prenosivih cisterni, kontejner-cisterni, i MEGC, datum sledećeg ispitivanja nije prekoračen;

(e)  

da proveri, da vozila nisu preopterećena;

(f)  

da utvrdi, da su na vozila postavljene propisane velike listice opasnosti (plakate) i oznake.

(g)  

da utvrdi, da se oprema propisana u pisanim uputstvima za vozača nalazi u vozilu.

Ove provere treba sprovesti na osnovu transportnih dokumenata i propratnih dokumenta vizuelnim pregledom vozila ili kontejnera, a po potrebi i pošiljke.

1.4.2.2.2

Prevoznik, ipak može u slučajevima iz stava 1.4.2.2.1 (a), (b), (e) i (f) da se osloni na informacije i podatke, koje su mu drugi učesnici stavili na raspolaganje.

1.4.2.2.3

Ako prevoznik prema 1.4.2.2.1 utvrdi odstupanje od zahteva ADR, on pošiljku ne sme da transportuje, dok se propisi ne ispoštuju.

1.4.2.2.4

Ako se u toku puta ustanovi odstupanje od propisa, koje bi moglo da ugrozi bezbednost transporta, u tom slučaju pošiljka mora što je moguće pre da se zaustavi, vodeći računa o zahtevima bezbednosti saobraćaja, sigurnog odlaganja pošiljke i javne bezbednosti. Transport sme da se nastavi tek nakon što su propisi ispoštovani. Za preostali deo transporta nadležni organ (organi) može (mogu) da izda(ju) odobrenje za nastavak transporta.
Ako propisi ne mogu biti ispoštovani i ako se za preostali deo transporta ne izda odobrenje, nadležni organ (organi) će prevozniku obezbediti neophodnu administrativnu podršku. To važi i tada, ako prevoznik ovom (ovim) organu (organima) saopšti, da mu opasne osobine tereta predate na transport nisu bile napomenute od strane pošiljaoca, i da on na osnovu prava koje važi za ugovor o transportu želi teret da istovari, uništi ili učini neškodljivom.

1.4.2.2.5

(Rezervisano)

1.4.2.3

Primalac

1.4.2.3.1

Primalac je obavezan, da prijem tereta ne odlaže bez prisilnih razloga, i da nakon istovara proveri, da li su odnosni zahtevi ADR ispoštovani.
U okviru odeljka 1.4.1 on posebno treba:

(a)  

da obavi čišćenje i dekontaminaciju vozila i kontejnera, kako je to u određenim slučajevima propisano u ADR;

(b)  

da obezbedi, da nakon potpunog istovara, čišćenja i dekontaminiranja, na kontejneru više nema vidljivih znakova opasnosti prema poglavlju 5.3.

1.4.2.3.2

Ako primalac koristi usluge drugih učesnika (istovarača, čistača, službe za dekontaminaciju itd.), on mora da preduzme odgovarajuće mere da zahtevi ADR budu ispoštovani.

1.4.2.3.3

Ako ove provere pokazuju odstupanje od zahteva ADR, primalac može prevozniku da vrati kontejner tek nakon što su ovi prekršaji ispravljeni.

1.4.3

Obaveze drugih učesnika
U daljem tekstu su navedeni drugi učesnici i njihove obaveze. Obaveze drugih učesnika proizilaze iz prethodnog odeljka 1.4.1. ukoliko su ovi znali ili su morali znati, da oni svoje zadatke obavljaju u okviru transporta, koji potpada pod ADR.

1.4.3.1

Utovarač

1.4.3.1.1

U okviru odeljka 1.4.1 utovarač ima posebno, sledeće obaveze:

(a)  

sme opasni teret da preda prevozniku, samo ako je taj transport prema ADR dozvoljen;

(b)  

mora da, prilikom predaje na transport upakovanog opasnog tereta ili neočišćene prazne ambalaže, proveri da li je ambalaža oštećena. On ne sme da preda komad za otpremu, čija je ambalaža oštećena, a posebno ako nije zaptivena i ako ima curenja ili mogu nastati curenja opasnih supstanci, sve dok se ne otkloni ovaj nedostatak. Isto važi i za neočišćene prazne ambalaže;

(c)  

mora da, prilikom utovara opasnog tereta u vozila, veliki kontejner ili mali kontejner vodi računa o posebnim zahtevima koji se odnose na utovar i rukovanje;

(d)  

mora da, nakon utovara opasnog tereta u kontejner, vodi računa o zahtevima koje se odnose na oznake opasnosti prema poglavlju 5.3;

(e) 

mora da, pri utovaru komada za otpremu, vodi računa o zabrani zajedničkog utovara, imajući u vidu opasni teret koji se već nalazi u vozilu ili velikom kontejneru, kao i o zahtevima koji se odnose na razdvajanje namirnica, konditorskih proizvoda kao i hrane za životinje.

1.4.3.1.2

Utovarač može u slučajevima iz stava 1.4.3.1.1 (a), (d) i (e) da se osloni na informacije i podatke, koje su mu drugi učesnici stavili na raspolaganje.

1.4.3.2

Paker
U okviru odeljka 1.4.1 paker treba posebno da vodi računa o:

(a)   

zahtevima koji se odnose na pakovanje iuslovima zajedničkog pakovanja, i

(b)   

zahtevima koji se odnose na obeležavanje i olistavanje komada za otpremu ako ih on priprema za transport.

1.4.3.3

Punilac

U okviru odeljka 1.4.1 punilac ima posebno sledeće obaveze:

(a)  

pre punjenja cisterni treba da utvrdi, da se cisterne i delovi njihove opreme nalaze u tehnički ispravnom stanju;

(b)  

treba da utvrdi, da datum sledećeg ispitavanja nije prekoračen kod vozila-cisterni, baterijskih vozila, demontažnih cisterni, prenosivih cisterni, kontejner-cisterni i MEGC;

(c)  

sme da puni cisterne samo opasnim teretom koji je dozvoljen za transport u tim cisternama;

(d)  

pri punjenju cisterni treba da vodi računa o zahtevima koji se odnose na opasni teret u odeljcima cisterni, koji se nalaze neposredno jedan pored drugog;

(e)  

pri punjenju cisterni treba da se pridržava najvećeg dozvoljenog stepena punjenja ili najveće dozvoljene mase punjenja u litrama zapremine za materiju koja se puni;

(f)  

nakon punjenja cisterni treba da proveri zaptivenost uređaja za zatvaranje;

(g)  

treba da vodi računa o tome, da se spolja na cisterni, koju je on napunio, ne nalaze nikakvi opasni ostaci materije kojom je punjena;

(h)  

pri pripremi opasnog tereta za transport treba da vodi računa, da su narandžaste table ili velike listice opasnosti (plakate) i listice opasnosti propisno postavljene na cisterne, vozila i na velike i male kontejnere, za transport tereta u rasutom stanju;

(i)  

(Rezervisano);

(j)  

pri punjenju vozila ili kontejnera opasnim teretom u rasutom stanju, treba da obezbedi primenu odgovarajućih odredbi poglavlja 7.3.

1.4.3.4

Korisnik kontejner-cisterne/prenosive cisterne

U okviru odeljka 1.4.1. korisnik kontejner cisterne ili pokretne cisterne treba posebno da vodi računa, da se:

(a)  

obezbedi usaglašenost sa zahtevima koji se odnose na konstrukciju, opremu, ispitivanje i obeležavanje;

(b)  

održavanje tela cisterni i njihove opreme obavlja na način, koji obezbeđuje, da kontejner-cisterna/pokretna cisterna pod normalnim uslovima korišćenja ispunjava zahteve ADR, do sledećeg ispitivanja;

(c)  

obavi vanredno ispitivanje, ako bezbednost tela cisterne ili opreme može biti ugrožena usled popravke, prerade ili udesa.

1.4.3.5

(Rezervisano)

Poglavlje 1.5

Odstupanja

1.5.1 Privremena odstupanja

1.5.1.1  

Prema članu 4 stav 3 ADR, nadležni organi Ugovornih Strana se mogu direktno međusobno dogovoriti, da se određeni transporti na svojim područjima obavljaju uz odobravanje privremenih odstupanja od zahteva ADR, pod uslovom da se time ne ugrožava bezbednost. Organ koji je preuzeo inicijativu za ova privremena odstupanja ih mora prijaviti Sekretarijatu Ekonomske komisije Ujedinjenih Nacija za Evropu, koji o tome obaveštava ostale Ugovorne Strane.5

____________
5Napomene Sekretarijata: Posebni ugovori zaključeni na osnovu ovog odeljka mogu se pogledati na internet stranici Sekretarijata Ekonomske komisije Ujedinjenih Nacija za Evropu (http://www.unece.org/trans/danger/danger.htm).

Napomena:

"Poseban sporazum" prema odeljku 1.7.4 ne smatra se privremenim odstupanjem u smislu ovog stava.

1.5.1.2

Rok važnosti privremenog odstupanja ne sme da traje duže od pet godina od momenta stupanja na snagu. Datumom stupanja na snagu odgovarajuće izmene ADR, privremeno odstupanje se automatski stavlja van snage.

1.5.1.3

Transporti na osnovu privremenih odstupanja se smatraju kao transporti prema ADR.

1.5.2

(Rezervisano)

Poglavlje 1.6

Prelazne mere

1.6.1 Opšte odredbe

1.6.1.1

Ukoliko nije drugačije propisano, materije i predmeti ADR mogu se transportovati do 30. juna 2007. godine prema zahtevima ADR koji važe do 31. decembra 2006. godine.

1.6.1.2

(a)

Listice opasnosti i velike listice opasnosti (plakate), koje odgovaraju uzorcima br. 7A, 7B, 7C, 7D ili 7E, propisane do 31. decembra 2004. godine, mogu se koristiti do 31. decembra 2010. godine.

(b)

Listice opasnosti i listice opasnosti (plakate), koje odgovaraju uzorcima br. 5.2, propisane do 31. decembra 2006. godine, mogu se koristiti do 31. decembra 2010. godine.

1.6.1.3

Materije i predmeti Klase 1, koji pripadaju vojnim snagama neke Ugovorne Strane i koje su upakovane pre 1. januara 1990. godine u skladu sa tada važećim zahtevima ADR, mogu se transportovati posle 31. decembra 1989. godine, pod uslovom da je ambalaža neoštećena i da je u transportnom dokumentu navedeno, da se radi o vojnom teretu upakovanom pre 1. januara 1990. godine. Treba voditi računa o ostalim zahtevima ove klase koji važe od 1. januara 1990. godine.

1.6.1.4

Materije i predmeti Klase 1, koji su upakovani između 1. januara 1990. i 31. decembra 1996. godine u skladu sazahtevima ADR važećim u tom periodu, mogu se transportovati posle 31. decembra 1996. godine, pod uslovom da je ambalaža neoštećena i da je u transportnom dokumentu navedeno, da se radi oteretu Klase 1, koji je upakovan između 1. januara 1990 i 31. decembra 1996. godine.

1.6.1.5

(Rezervisano)

1.6.1.6

IBC koja su izrađeni pre 1. januara 2003. godine u skladu sa zahtevima margine br. 3612 (1) važećim do 30. juna 2001. godine ali koje ne odgovaraju zahtevima stava 6.5.2.1.1 važećim od 1. jula 2001. godine vezano za veličinu slova, brojeva i simbola, mogu se i dalje koristiti.

1.6.1.7

Odobrenja tipova za burad, kanistre i sastavljenu ambalažu od visokomolekularnog ili srednjemolekularnog polietilena izdati pre 1. jula 2005. godine prema zahtevima 6.1.5.2.6 važećim do 31. decembra 2004. godine, ali koje ne odgovaraju zahtevima 4.1.1.19, ostaju važeći do 31. decembra 2009. godine. Sve ambalaže, koje su izrađene i obeležene na osnovu ovih odobrenja, mogu se koristiti do isteka roka upotrebe utvrđenog u 4.1.1.15

1.6.1.8

Postojeće narandžaste table koje ispunjavaju zahteve iz 5.3.2.2. važeće do 31. decembra 2004, mogu se i dalje koristiti.

1.6.1.9

Zahtevi odeljka 8.2.1, važe od 1. januara 2007. godine za vozače vozila sa najvećom dozvoljenom ukupnom masom do najviše 3,5 tone. Ova prelazna odredba ne važi za vozače navedene u 8.2.1.3 i 8.2.1.4.

1.6.1.10

Litijumske ćelije ili baterije, koje su izrađene pre 1. jula 2003. godine i koje su ispitane u skladu sa zahtevima važećim do 31. decembra 2002., ali koje nisu u skladu sa zahtevima važećim od 1. januara 2003. godine, ukoliko su svi drugi primenjivi zahtevi ispoštovani, mogu se i dalje transportovati do 30. juna 2013. godine kao i uređaji, koji sadrže takve litijumske ćelije i baterije.

1.6.1.11

Odobrenja tipova za burad, kanistre, sastavljenu ambalažu od visokomolekularnog ili srednjemolekularnog polietilena i IBC od visokomolekularnog polietilena, izdati pre 1. jula 2007. godine prema zahtevima odeljka 6.1.6.1 (a) važećim do 31. decembra 2006. godine, ali koji ne odgovaraju zahtevima odeljka 6.1.6.1 (a) važećim od 1. januara 2007 godine, ostaju i dalje važeći.

1.6.1.12

Odredbe odeljka 1.9.5 važe tek od 1. jula 2007. godine. Bez obzira na odredbe odeljka 1.9.5, Ugovorne Strane mogu da nastave da primenjuju, najkasnije do 31. decembra 2009. godine, ograničenja za prolaz vozila kroz tunele na putevima prema domaćem (nacionalnom) zakonodavstvu.

1.6.2 Posude pod pritiskom za gasove Klase 2

1.6.2.1

Posude pod pritiskom, koje su izrađene pre 1. januara 1997. godine ali koje ne odgovaraju zahtevima ADR važećim od 1. januara 1997. godine, čiji je transport bio dozvoljen prema zahtevima ADR, koji su važili do 31. decembra 1996. godine, mogu se i posle ovog roka transportovati, pod uslovom da odgovaraju zahtevima za periodična ispitivanja koja su sadržana u uputstvima za pakovanje P 200 i P 203.

1.6.2.2

Boce, prema definiciji pojmova iz odeljka 1.2.1, koje su pre 1. januara 1997. godine bile podvrgnute prvom ili periodičnom ispitivanju, mogu se transportovati u neočišćenom, praznom stanju bez listice opasnosti do datuma njihovog sledećeg punjenja ili njihovog sledećeg periodičnog ispitivanja.

1.6.2.3

Posude predviđene za transport materija Klase 2, koje su izrađene pre 1. januara 2003. godine, mogu se posle 1. januara 2003. godine obeležavati prema zahtevima važećim do 31. decembra 2002. godine.

1.6.2.4

Posude pod pritiskom konstruisane i izrađene prema tehničkim kôdovima, koji više nisu priznati prema odeljku 6.2.3, mogu se i dalje koristiti.

1.6.2.5

Posude pod pritiskom i njihovi zatvarači, konstruisani i izrađeni prema standardima koji su bili primenjivi u periodu njihove izrade, a više nisu navedeni u odeljku 6.2.2 ili 6.2.5, mogu se i dalje koristiti.

1.6.3 Fiksirane cisterne (vozila-cisterne), demontažne cisterne i baterijska vozila

1.6.3.1

Fiksirane cisterne (vozila-cisterne), demontažne cisterne i baterijska vozila, koje su izrađene pre stupanja na snagu zahteva važećih od 1. oktobra 1978. godine, mogu se dalje koristiti, ako oprema cisterni ispunjava zahteve Poglavlja 6.8. Debljina zidova tela cisterne, sa izuzetkom onih, koje su namenjene za transport duboko rashlađenih tečnih gasova Klase 2, mora da odgovara proračunskom pritisku od najmanje 0,4 MPa (4 bara) (nadpritisak) kod konstrukcionog čelika, i odnajmanje 200 kPa (2 bara) (nadpritisak) kod aluminijuma i legura aluminijuma. Za cisterne čiji poprečni preseci nisu okrugli, prečnik koji služi za proračun određuje se na osnovu kruga, čija površina odgovara stvarnom prečniku cisterne.

1.6.3.2

Periodična ispitivanja fiksiranih cisterni (vozila-cisterni), demontažnih cisterni i baterijskih vozila, koje se prema prelaznim zahtevima mogu dalje koristiti, treba obavljati prema zahtevima iz 6.8.2.4 i 6.8.3.4 i odgovarajućim posebnim zahtevima za pojedine klase. Ukoliko prema ranije propisanim zahtevima nije bio propisan viši ispitni pritisak, za tela cisterni od aluminijuma i legura aluminijuma, dovoljan je ispitni pritisak od 200 kPa (2 bar) (nadpritisak)

1.6.3.3

Fiksirane cisterne (vozila-cisterne), demontažne cisterne i baterijska vozila, koja ispunjavaju prelazne zahteve iz 1.6.3.1 i 1.6.3.2, mogu se do 30. septembra 1993. godine koristiti za transport opasnog tereta za koji su bili dozvoljeni. Ovaj prelazni period ne važi za fiksirane cisterne (vozila-cisterne), demontažne cisterne i baterijska vozila za materije Klase 2, kao ni za fiksirane cisterne (vozila-cisterne), demontažne cisterne i baterijska vozila, čija debljina zidova i delovi opreme odgovaraju zahtevima Poglavlja 6.8.

1.6.3.4

(a)

Fiksirane cisterne (vozila-cisterne), demontažne cisterne i baterijska vozila, koja su izrađena pre 1. maja 1985. godine prema zahtevima ADR, koji su bili na snazi između 1. oktobra 1978. godine i 30. aprila 1985. godine, ali koji ne odgovaraju zahtevima koji važe od 1. maja 1985. godine, mogu se i nakon ovog perioda dalje koristiti.

(b)

Fiksirane cisterne (vozila-cisterne), demontažne cisterne i baterijska vozila, koja su izrađena između 1. maja 1985. godine prema zahtevima koji su stupili na snagu 1. januara 1988. godine, a koji ovim vozilima ne odgovaraju, ali su izrađena prema zahtevima ADR, koji su u tom periodu bili na snazi, mogu se i nakon ovog perioda dalje koristiti.

1.6.3.5

Fiksirane cisterne (vozila-cisterne), demontažne cisterne i baterijska vozila, koja su izrađena pre 1. januara 1993. godine prema zahtevima koji su važili do 31. decembra 1992. godine, ali koja ne odgovaraju zahtevima koji važe od 1. januara 1993. godine, mogu se i dalje koristiti.

1.6.3.6

(a)

Fiksirane cisterne (vozila-cisterne), demontažne cisterne i baterijska vozila, koja su izrađena između 1. januara 1978. godine i 31. decembra 1984. godine, ako se koriste posle 31. decembra 2004. godine, moraju odgovarati zahtevima margine 211 127(5) o debljini zida i zaštiti protiv oštećenja koji važe od 1. januara 1990. godine.

(b)

Fiksirane cisterne (vozila-cisterne), demontažne cisterne i baterijska vozila, koja su izrađena između 1. januara 1985. godine i 31. decembra 1989. godine, ako se koriste posle 31. decembra 2010. godine, moraju odgovaratizahtevima margine 211 127 (5) o debljini zida i zaštiti protiv oštećenjakoji važe od 1. januara 1990. godine.

1.6.3.7

Fiksirane cisterne (vozila-cisterne), demontažne cisterne i baterijska vozila, koja su izrađena pre 1. januara 1999. godine prema zahtevima koji su važili do 31. decembra 1998. godine, ali ne odgovaraju zahtevima koji važe od 1. januara 1999. godine, mogu se i dalje koristiti.

1.6.3.8

Fiksirane cisterne (vozila-cisterne), demontažne cisterne i baterijska vozilana menjena za transport materije Klase 2, koja su izrađena pre 1. januara 1997. godine, mogu se do sledećeg periodičnog ispitivanja obeležavati prema propisima važećim do 31. decembra 1996. godine.
Ako su na osnovu izmena ADR, određeni zvanični nazivi gasova izmenjeni, nije neophodno izmeniti i nazive na tablicama cisterni ili na samom telu cisterne (vidi 6.8.3.5.2 ili 6.8.3.5.3), pod uslovom da se nazivi gasova na fiksiranim cisternama (vozilima-cisterni), demontažnim cisternama i baterijskim vozilima ili na tablicama (vidi 6.8.3.5.6 (b) ili (c)) prilagode prilikom prvog narednog periodičnog ispitivanja.

1.6.3.9 i
1.6.3.10

(Rezervisano)

1.6.3.11

Fiksirane cisterne (vozila-cisterne) i demontažne cisterne, koje su izrađene pre 1. januara 1997. godina prema zahtevima koji su važili do 31. decembra 1996. godine, ali ne odgovaraju zahtevima marina 211 332 i 211 333 koji važe od 1. januara 1997. godine, mogu se i dalje koristiti.

1.6.3.12

(Rezervisano)

1.6.3.13

(Brisano)

1.6.3.14

(Rezervisano)

1.6.3.15

Fiksirane cisterne (vozila-cisterne) i demontažne cisterne, koje su izrađene pre 1. jula 2007. godine prema zahtevima koji su važili do 31. decembra 2006. godine, ali ne odgovaraju zahtevima u 6.8.2.2.3 koji važe od 1. januara 2007. godine, mogu se dalje koristiti do narednog periodičnog ispitivanja.

1.6.3.16

Za fiksirane cisterne (vozila-cisterne), demontažne cisterne i baterijska vozila, koja su izrađena pre 1. januara 2007. godine, i ne odgovaraju zahtevima u 4.3.2, 6.8.2.3, 6.8.2.4 i 6.8.3.4 vezano za dosije cisterne, mora se početi sa čuvanjem dokumenata za dosije najkasnije kod narednog periodičnog ispitivanja.

1.6.3.17

Fiksirane cisterne (vozila-cisterne) i demontažne cisterne namenjene za transport materija Klase 3, ambalažne grupe I, koje imaju parni pritisak na 50
°C najviše 175 kPa (1,75 bara) (apsolutno), koje su izrađene pre 1. jula 2007. godine prema zahtevima koji su važili do 31. decembra 2006 i kojima je prema zahtevima koji važe do 31. decembra 2006. godine dodeljen kôd za cisterne L1.5BN, mogu se dalje koristiti za transporte gore navedenih materija do 31. decembra 2018. godine.

1.6.3.18

Fiksirane cisterne (vozila-cisterne) i demontažne cisterne i baterijska vozila, koja su izrađena pre 1. januara 2003. godine prema zahtevima koji su važili do 30. juna 2001. godine, ali ne odgovaraju zahtevima koji važe od 1. jula 2001, mogu se i dalje koristiti. Svrstavanje u kôdove za cisterne u odobrenjima za tipove konstrukcija i odgovarajuće oznake moraju se sprovesti pre 1. januara 2009. godine.

1.6.3.19

Fiksirane cisterne (vozila-cisterne) i demontažne cisterne, koje su izrađene pre 1. januara 2003. godine prema zahtevima u 6.8.2.1.21 koji su važili do 31. decembra 2002. godine, ali ne odgovaraju zahtevima koji važe od 1. januara 2003. godine, mogu se i dalje koristiti.

1.6.3.20

Fiksirane cisterne (vozila-cisterne) i demontažne cisterne, koje su izrađene pre1. jula 2003. godine prema zahtevima koji su važili do 31. decembra 2002. godine, ali ne odgovaraju zahtevima u 6.8.2.1.7 i posebnim odredbama TE15 u 6.8.4 (b) koji važe od 1. januara 2003. godine, mogu se i dalje koristiti.

1.6.3.21

Fiksirane cisterne (vozila-cisterne) i demontažne cisterne, koje su izrađene pre 1. januara 2003. godine prema zahtevima koji su važili do 30. juna 2001. godine i odgovaraju zahtevima u 6.8.2.2.10 ali nisu opremljene meračem pritiska (manometar) ili drugim odgovarajućim indikatorom (uređajem za očitavanje), mogu se ipak smatrati kao hermetički zatvoreni do sledećeg periodičnog ispitivanja prema 6.8.2.4.2, ali najkasnije do 31. decembra 2008. godine.

1.6.3.22 do 1.6.3.24

(Rezervisano)

1.6.3.25

Datum ispitivanja zaptivenosti, prema 6.8.2.4.3, neophodno je dodati na tablicu cisterne prema 6.8.2.5.1, tek kod prvog obavljenog ispitivanja nakon 1. januara 2005. godine.
Podatak o vrsti ispitivanja ("P" ili"L") je neophodno dodati na tablicu cisterne prema stavu 6.8.2.5.1, tek kod prvog obavljenog ispitivanja nakon 1. januara 2007. godine.

1.6.3.26

Fiksirane cisterne (vozila-cisterne) i demontažne cisterne, koje su izrađene pre 1. januara 2007. godine prema zahtevima koji su važili do 31. decembra 2006. godine, ali ne odgovaraju zahtevima koji važe od 1. januara. 2007. godine vezano za obeležavanja spoljnjeg projektovanog pritiska prema 6.8.2.5.1, mogu se dalje i koristiti.

1.6.3.27 do 1.6.3.29

(Rezervisano)

1.6.3.30

Vakum fiksirana cisterne za otpatke (vozilo-cisterne) i demontažne cisterne, koje su izrađene pre 1. januara 2005. godine prema zahtevima 6.10.3.9 koji su važili do 31. decembra 2004. godine, ali ne odgovaraju zahtevima koji važe od 1. januara 2005. godine, mogu se i dalje koristiti.

1.6.3.31

Fiksirane cisterne (vozila-cisterne), demontažne cisterne i baterijska vozila, koja su projektovana i izrađena prema tehničkim kôdovima, koji više nisu priznati prema 6.8.2.7, mogu se i dalje koristiti.

1.6.3.32 do
1.6.3.39

(Rezervisano)

1.6.3.40

Cisterne od vlakanima ojačane plastike (FRP- cisterne)

Cisterne od vlakanima ojačane plastike, koje su izrađene pre 1. jula 2002. godine prema tipu konstrukcije dozvoljenog pre 1. jula 2001. godine u skladu sa zahtevima Priloga B.1c, koji su bili na snazi do 30. juna 2001. godine, mogu se dalje koristiti do kraja svog veka trajanja, pod uslovom da su se primenjivali i da se i dalje primenjuju svi zahtevi koji su bili na snazi do 31. juna 2001. godine.

Međutim, od 1. jula 2001. godine ne sme biti dozvoljen nikakav novi tip konstrukcije prema zahtevima koji su bili na snazi do 30. juna 2001. godine.

1.6.4 Kontejner-cisterna, prenosiva cisterna i MEGC

1.6.4.1

Kontejner-cisterne, koje su izrađene pre 1. januara 1988. godine u skladu sa zahtevima važećim do 31. decembra 1987. godine, ali koje ne odgovaraju zahtevima važećim od 1. Januara 1988 godine, mogu se i dalje koristiti.

1.6.4.2.

Kontejner-cisterne, koje su izrađene pre 1. januara 1993. godine u skladu sa zahtevima važećim do 31. decembra 1992. godine, ali koje ne odgovaraju zahtevima važećim od 1. januara 1993. godine, mogu se i dalje koristiti.

1.6.4.3

Kontejner-cisterne, koje su izrađene pre 1. Januara 1999. godine u skladu sa zahtevima koji su važili do 31. decembra 1998. godine, ali ne odgovaraju zahtevima koji važe od 1. januara 1999. godine, mogu se i dalje koristiti.

1.6.4.4

(Rezervisano)

1.6.4.5

Kontejner-cisterne za materije Klase 2, koji su izrađeni pre 1. januara 1997. godine, mogu biti do narednog periodičnog ispitivanja obeležavani prema zahtevima važećim do 31. decembra 1996. godine.
Ukoliko su na osnovu izmena ADR promenjeni određeni zvanični nazivi za gasove, nije potrebno na tablicama cisterni ili na samim telima cisterni izmeniti nazive (vidi 6.8.3.5.2 ili 6.6.3.5.3), pod uslovom da se nazivi gasova na kontejner-cisternama i MEGC ili na tablicama [vidi 6.8.3.5.6 (b) ili (c)] prilagode kod prvog sledećeg periodičnog ispitivanja.

1.6.4.6

Kontejner-cisterne, koje su izrađene pre 1. januara 2007. godineu skladu sa zahtevima važećim do 31. decembra 2006. godine, ali koje ne odgovaraju zahtevima važećim od 1. januara 2007. godine vezano za obeležavanje spoljnjeg projektovanog pritiska shodno 6.8.2.5.1, mogu se i dalje koristiti.

1.6.4.7

Kontejner-cisterne, koje su izrađene pre 1. januara 1997. godine u skladu sa zahtevima važećim do 31. decembra 1996. godine, ali koje ne odgovaraju zahtevima margina 212 332 i 212 333 važećim od 1. januara 1997. godine, mogu se i dalje koristiti.

1.6.4.8

(Rezervisano)

1.6.4.9

Kontejner-cisterne i MEGC konstruisani i izrađeni prema tehničkim kôdovima, koji prema pododeljku 6.8.2.7 više nisu priznati, mogu se i dalje koristiti.

1.6.4.10

(Brisano)

1.6.4.11

(Rezervisano)

1.6.4.12

Kontejner-cisterna i MEGC, koji su izrađeni pre 1. januara 2003. godineu skladu sa zahtevima koji su važili do 30. juna 2001. godine, ali koji ne odgovaraju zahtevima koji važe od 1. jula 2001. godine, mogu se i dalje koristiti. Svrstavanja u kôdove cisterne u odobrenjima za tipove i odgovarajuća obeležavanja moraju se izvršiti pre 1. januara 2008. godine. Obeležavanje alfanumeričkim kôdovima posebnih odredbi TC, TE i TA prema odeljku 6.8.4 mora se izvršiti pri svrstavanju u kôdove cisterne ili kod sledećeg ispitivanja prema 6.8.2.4 nakon svrstavanja u kôdove cisterne, ali najkasnije do 31. decembra 2008. godine. Sve dok obeležavanje odgovarajućim kôdovima nije izvršeno, zvanični naziv za materije koje sa transportuju6 mora da bude naveden na kontejner-cisternama ili na samim tablicama.
___________
6 Zvaničan naziv za transport može da bude zamenjen zajedničkim nazivom, koji grupiše materije sličnih osobina i koje su takođe kompatabilne sa karakteristikama cisterne.

1.6.4.13

Kontejner-cisterne koje su izrađene pre 1. jula 2003. godine u skladu sa zahtevima važećim do 31. decembra 2002. godine, ali koje ne odgovaraju zahtevima 6.8.2.1.7 i odeljka 6.8.4 (b) posebna odredba TE 15, mogu se i dalje koristiti.

1.6.4.14

(Rezervisano)

1.6.4.15

Datum ispitivanja zaptivenosti prema 6.8.2.4.3 potrebno je dodati na tablicu cisterne prema 6.8.2.5.1 tek pri obavljenom prvom ispitivanju nakon 1. januara 2005. godine.
Vrstu ispitivanja ("P" ili"L") potrebno je dodati na tablicu cisterne prema 6.8.2.5.1 tek pri obavljenom prvom ispitivanju nakon 1. januara 2007. godine.

1.6.4.16

Kontejner-cisterne, koje su izrađene pre 1. januara 2003. godine u skladu sa zahtevima koji su važili do 30. juna 2001. godine i koje odgovaraju zahtevima iz 6.8.2.2.10 ali nisu opremljeni meračem pritiska (manometar) ili sa drugim odgovarajućim indikatorom (uređajem za očitavanje), mogu se ipak prema 6.8.2.4.2 smatrati kao hermetički zatvorene do sledećeg periodičnog ispitivanja, ali najkasnije do 31. decembra 2007. godine.

1.6.4.17

Kontejner-cisterne, koje su izrađene pre 1. jula 2007. godineu skladu sa zahtevima važećim do 31. decembra 2006. godine, ali koje ne odgovarajuzahtevima stava 6.8.2.2.3 važećim od 1. januara 2007. godine, mogu se dalje koristiti do sledećeg periodičnog ispitivanja.

1.6.4.18

Za kontejner-cisterne, koje su izrađene pre 1. januara 2007. godine, i koje, vezano za dosije o cisterni, ne odgovaraju zahtevima odeljka 4.3.2 kao i 6.8.2.3, 6.8.2.4 i 6.8.3.4, mora se najkasnije kod narednog periodičnog ispitivanja početi sa čuvanjem dokumenata za dosije.

1.6.4.19

Kontejner-cisterne za transport materija Klase 3, ambalažne grupe I, sa pritiskom pare na 50 °C od najviše 175 kPa (1,75 bar) (apsolutno), koje su izrađene pre 1. jula 2007. godine u skladu sa zahtevima važećim do 31. decembra 2006. i kojima je prema zahtevima važećim do 31. decembra 2006. godine dodeljen kôd za cisterne L1.5BN, mogu se do 31. decembra 2016. godine dalje koristiti za transport gore navedenih materija.

1.6.4.20

Vakum-kontejner-cisterne za otpatke, koje su izrađene pre 1. jula 2005. godine u skladu sa zahtevima važećim do 31. decembra 2004. godine, ali koje ne odgovaraju zahtevima 6.10.3.9 važećim od 1. januara 2005. godine, mogu se i dalje koristiti.

1.6.4.30

Nadležni organ može do 31. decembra 2007. godine da i dalje izdaje sertifikate dozvola za nove konstrukcije tipova prenosivih cisterni i UN-MEGC, koji ispunjavaju zahteve Poglavlja 6.7 važećim do 31. decembra 2006. godine. Pokretne cisterne i UN-MEGC, koji ne ispunjavaju zahteve za konstrukciju važeće od 1. januara 2007. godine, koji su izrađeni prema sertifikatu dozvole za konstrukciju koji je izdat pre 1. januara 2008. godine, mogu se i dalje koristiti.

1.6.5 Vozila

1.6.5.1 i
1.6.5.2

(Rezervisano)

1.6.5.3

(Brisano)

1.6.5.4

Vezano za izradu vozila EX/II, EX/III, FL, OX i AT, zahtevi Dela 9 koji su bili na snazi do 31. decembra 2006. godine, mogu se primenjivati do 31. marta 2008. godine.

1.6.5.5

Vozila, koja su pre 1. januara 2003. godine registrovana ili su puštena usaobraćaj ali čiji električni uređaji ne odgovaraju zahtevima iz 9.2.2, 9.3.7 ili 9.7.8, ali odgovaraju zahtevima koji su važili do 30. juna 2001. godine, mogu se i dalje koristiti.

1.6.5.6

Transportne jedinice, koje su opremljene aparatima za gašenje požara u skladu sa zahtevima iz 8.1.4 koji važe do 31. decembra 2002. godine, mogu se i dalje koristiti do 31. decembra 2007. godine.

1.6.5.7

Kompletna ili kompletirana vozila, čiji su tipovi odobreni pre 31. decembra 2002. godine prema ECE-Pravilnicima br. 1057 izmenom serije 01 izmenjena verzija ili prema odgovarajućim odredbama Direktive 98/91/EC8 i ne odgovaraju zahtevima Poglavlja 9.2, ali odgovaraju zahtevima za konstrukciju osnovnog vozila (margine 220 100 do 220 540 Dodatak B.2) koji su se primenjivali do 30. juna 2001, mogu se i dalje odobravati i koristiti, pod uslovom da su pre 1. jula 2003. godine po prvi put registrovana ili puštena u saobraćaj.

7 ECE Pravilnik br. 105 (Jednoobrazni propisi za odobrenje vozila namenjenih za prevoz opasnog tereta u odnosu na njihove specifične konstrukcione karakteristike).
8 Direktiva 98/91/EC Evropskog parlamenta i Saveta od 14. decembra 1998. godine o motornim vozilima i njihovim prikolicama, namenjenim transportu opasnih tereta u drumskom saobraćaju i Direktiva 70/156/EEC koja je menja i dopunjuje, o tipskim sertifikatima za motorna vozila i njihove prikolice (Službeni glasnik Evropske unije br. L011 od 16.01.1999. godine, strane 0025 - 0036).

1.6.5.8

Vozila EX/II i EX/III, koja su pre 1. jula 2005. godine po prvi put registrovana i odgovaraju zahtevima Dela 9 koji su važili do 31. decembra 2004. godine, ali ne odgovaraju zahtevima koji se primenjuju od 1. januara 2005. godine, mogu se i dalje koristiti.

1.6.5.9

Vozila-cisterne sa fiksiranim cisternama zapremine više od 3 m³, predviđene za transport opasnog tereta u tečnom ili rastopljenom stanju i ispitnim pritiskom manjim od 4 bara i koje ne odgovaraju zahtevima u 9.7.5.2 i po prvi put registrovana pre 1. jula 2004. godine, mogu se i dalje koristiti.

1.6.5.10

Sertifikati o ispravnosti vozila, koji odgovaraju uzorku u 9.1.3.5 a koji se primenjuju do 31. decembra 2006. godine, mogu se i dalje koristiti.

1.6.6 Klasa 7

1.6.6.1

Komadi za otpremu, za koje prema Izdanjima 1985. i 1985. godine (u verziji 1990.) IAEA bezbednosne serije br. 6 (IAEA Safety Series No. 6), nije bila potrebna nikakva dozvola za konstrukciju od strane nadležnog organa

Izuzeti komadi za otpremu, industrijski komadi za otpremu tipova IP-1, IP-2 i IP-3, kao i komadi za otpremu tipa A, za koje nije bila potrebna dozvola za konstrukciju nadležnih organa i kojiispunjavaju zahteve Izdanja 1985. ili 1985 (u verziji 1990) IAEA Pravila za bezbedan transport radioaktivnih materija (IAEA bezbednosne serije br. 6) mogu se i dalje koristiti pod uslovima programa za obezbeđenje kvaliteta propisanih u odeljku 1.7.3. kao i graničnim vrednostima aktiviteta i ograničenjima materija 2.2.7.7.

Sva ambalaža izmenjena nakon 31. decembra 2003. godine, iz razloga koji nisu vezani za poboljšanje bezbednosti ili koja je proizvedena posle 31. decembra 2003. godine, moraispuniti zahteve ADR. Komadi za otpremu, koji su najkasnije 31. decembra 2003. godine pripremljeni za otpremu prema propisima Izdanja iz 1985. ili 1985. (u verziji iz 1990.) IAEA bezbednosnih serija br 6, mogu se i dalje transportovati. Komadi za otpremu, koji se pripremaju za transport nakon ovog roka, moraju ispuniti zahteve ADR.

1.6.6.2

Komadi za otpremu, koji su bili dozvoljeni prema propisima Izdanja 1973., 1973. godine (u izmenjenoj verziji), 1985. i 1985. godine (u verziji 1990.) bezbednosnih serija br. 6 IAEA (IAEA Safety Series No. 6).

1.6.6.2.1

Ambalaže, koje su izrađene prema uzorku komada za otpremu, koji je dozvoljen od strane nadležnog organa prema propisima Izdanja 1973. ili 1973. godine (u verziji 1990.) bezbednosnih serija br. 6 IAEA, mogu se i dalje koristiti pod uslovima: multilateralne dozvole za uzorak komada za otpremu, programa obezbeđenja kvaliteta propisanog u odeljku 1.7.3 kao i graničnih vrednosti aktiviteta i ograničenja materija u 2.2.7.7. Nova izrada takve ambalaže nije dozvoljena. Promene u konstrukciji ambalaže, ili vrste ili količine dozvoljenog radioaktivnog sadržaja, koji bi prema odluci nadležnog organa mogli u značajnoj meri da ugroze bezbednost, moraju ispuniti zahteve ADR. Prema odredbi 5.2.1.7.5., svaka ambalaža mora dobiti serijski broj koji se upisuje na njenu spoljnu stranu.

1.6.6.2.2

Ambalaže, koje su izrađene prema uzorku komada za otpremu, koji je dozvoljen od nadležnog organa prema propisima Izdanja iz 1995. ili 1985. godine (u verziji iz 1990.) bezbednosnih serija br. 6 IAEA, mogu se i dalje koristiti pod uslovima multilaterarne dozvole za uzorak komada za otpremu, programa obezbeđenja kvaliteta propisanog u odeljku 1.7.3, kao i graničnih vrednosti aktiviteta i ograničenja materijala u 2.2.7.7. Promene u konstrukciji ambalaže, ili vrste ili količine dozvoljenog radioaktivnog sadržaja, koji bi prema odluci nadležnog organa mogli u značajnoj meri da ugroze bezbednost, moraju odgovarati propisima ADR. Sva ambalaža, čija je izrada započela nakon 31. decembra 2006. godine, mora ispuniti zahteve ADR.

1.6.6.3

Radioaktivne materije u posebnom obliku, koje su dozvoljene prema Izdanjima bezbednosnih serija br. 6 IAEA (IAEA Safety Series No. 6). iz 1973., 1973. godine (u izmenjenoj verziji), 1985. i 1985. godine (u verziji 1990.)
Radioaktivne materije u posebnom obliku, koje su izrađene na način, koji je dobio unilateralnu dozvolu nadležnih organa prema Izdanjima bezbednosnih serija br. 6 IAEA iz 1973, 1973 (u izmenjenoj verziji), 1985. ili 1985. (u verziji iz 1990). mogu se i dalje koristiti, ako je ispunjen propisan program obezbeđenja kvaliteta, iz odeljka 1.7.3. Sve radioaktivne materije u posebnom obliku, koje su proizvedene nakon 31. decembra 2003. godine moraju ispuniti zahteve ADR.

Poglavlje 1.7

Opšti propisi za Klasu 7

1.7.1 Opšte odredbe

1.7.1.1

ADR utvrđuje bezbednosne standarde, koji omogućuju zadovoljavajući nivo kontrole zračenja, kritičnosti i termičke ugroženosti lica, imovine i životne sredine, koje su u vezi sa transportom radioaktivnih materija. Ovi standardi se baziraju na IAEA Pravilima za bezbedan transport radioaktivnih materija, Izdanje 2005, Bezbednosni standardi serija br. TS-R-1, IAEA, Beč ["Regulations tor the Safe Transport of Radioactiva Materia, (2005) Safety Standards Series No. TS-R-1]. Materijal kao objašnjenje sadržan je u "Savetodavnom materijalu uz pravila IAEA za bezbedan transport radioaktivnih materija", Bezbednosni standardi serija br. TS-G-1.1 (ST-2), IAEA Beč (2002) ["Advisory material for the IAEA Regulation fore the Safe Transport of Radioactive Material", Safety Standards Series No. TS-G-1.1 (ST-2), IAEA, Wien (2002)].

1.7.1.2

Cilj ADR je, da se zaštite lica, imovina i životna sredina od uticaja zračenja pri transportu radioaktivnih materija. Ova zaštita se postiže:

(a)

pakovanjem radioaktivnog sadržaja;

(b)

kontrolom dejstva spoljnog zračenja;

(c)

sprečavanjem kritičnosti; i

(d)

sprečavanjem štete nastale usled zagrevanja.

Ovi zahtevi se ostvaruju, kao prvo, primenom stepenovanog određivanja ograničenja sadržaja za komade za otpremu i vozila, i utvrđivanjem standarda, koji se primenjuju za način izrade komada za otpremu, u zavisnosti od opasnosti radioaktivnog sadržaja. Kao drugo, oni se ostvaruju postavljanjem zahteva za projektovanje i korišćenje komada za otpremu, kao i za održavanje ambalaže, uključujući uzimanje u obzir vrste radioaktivnog sadržaja. Na kraju, oni se ostvaruju zahtevanjem administrativne kontrole, uključujući, ukoliko je potrebno, odobrenja / dozvole od strane nadležnog organa.

1.7.1.3

ADR važi za drumski transport radioaktivnih materija, uključujući i transport, koji je vezan za upotrebu radioaktivnih materija. Transport uključuje sve mere i radnje povezane sa promenom mesta radioaktivnih materija; to uključuje kako projektovanje, proizvodnju, održavanje i popravku ambalaže tako i pripremu, utovar, otpremu, transport uključujući zadržavanje uslovljeno transportom, istovar i preuzimanje na krajnjem uputnom mestu tovara radioaktivnih materija i komada za otpremu. ADR ukazuje na stepenast pristup u određivanju kriterijuma koji karakteriše tri stepena težine opasnosti:

(a)

rutinski uslovi transporta (bez vanrednog događaja);

(b)

normalni uslovi transporta (sa manjim vanrednim događajem-smetnjom);

(c)

akcidentni uslovi transporta.

1.7.2 Program zaštite od zračenja

1.7.2.1

Transport radioaktivnih materija mora da bude predmet programa zaštite od zračenja, koji treba da sadrži sistematizovan pregled, u cilju obezbeđivanja adekvatnih mera zaštite od zračenja.

1.7.2.2

Vrsta i obim mera, koje se moraju preduzimati zavisi od stepena verovatnoće izlaganja zračenju. Program mora da obuhvati zahteve iz 1.7.2.3 i 1.7.2.4 i CV 33 (1.1) iz 7.5.11, kao i mere koje se primenjuju u slučaju nezgode. Programski dokumenti moraju biti na raspolaganju, i na zahtev, dostavljeni odgovarajućem nadležnom organu, radi pregleda.

1.7.2.3

Doze zračenja za lica moraju biti ispod relevantnih graničnih vrednosti doze. Zaštita i bezbednost moraju biti tako optimalizovani, da se visina individualne doze zračenja, broj izloženih lica, kao i verovatnoća uticaja izlaganja održe na što je mogućem nižem nivou, pri čemu treba imati u vidu ekonomske i socijalne faktore, uz ograničenje da individualne doze budu ispod relevantnih graničnih vrednosti doza. Potrebno je izabrati strukturni i sistematski pristup, pri čemu treba imati u vidu, uzajamno dejstvo transporta i drugih aktivnosti.

1.7.2.4

Za zračenje profesionalno uslovljeno aktivnostima u transportu, za koje se procenjuje da stvarna doza:

(a)  

iznosi najverovatnije između 1 i 6 mSv godišnje, potrebno je sprovesti program procene doze kontrolom radnog mesta ili individualnom kontrolom;

(b)  

verovatno prelazi 6 mSv godišnje, potrebno je sprovesti individualnu kontrolu.

Ako se sprovodi individualna kontrola ili kontrola radnog mesta, potrebno je o tome voditi odgovarajući dosije.

1.7.3 Obezbeđivanje kvaliteta

Programi obezbeđenja kvaliteta, koji se zasnivaju na međunarodnim, nacionalnim ili drugim standardima, i koji su prihvaćeni od strane nadležnih organa, moraju biti sastavljeni za projektovanje, izradu, ispitivanje, dokumentaciju, upotrebu, održavanje i inspekciju radioaktivnih materija posebnog oblika, zatim za radioaktivne materije slabe disperzije i komade za otpremu, kao i za sve postupke u transportu i usputnom skladištenju, u cilju obezbeđenja primene odnosnih propisa ADR. Potvrda, da je specifikacija konstrukcije u potpunosti ispunjena, mora stajati na raspolaganju nadležnom organu. Proizvođač, pošiljalac ili korisnik mora na zahtev nadležnom organu u toku izrade i korišćenja, da stavi na raspolaganje odgovarajuće uređaje za inspekciju, i da svim nadležnim organima dokaže, da:

(a)  

metodi izrade i korišćeni materijali odgovaraju odobrenim specifikacijama konstrukcije, i

(b) 

se sva ambalaža redovno kontroliše i po potrebi popravlja i održava u dobrom stanju, da i nakon ponovljene upotrebe i dalje odgovara svim odnosnim propisima i specifikacijama.

Ukoliko je potrebno odobrenje/dozvola nadležnog organa, ovo odobrenje/dozvola mora uzeti u obzir primerenost programa obezbeđenja kvaliteta i biti njime uslovljena.

1.7.4 Poseban sporazum

1.7.4.1

Pod posebnim sporazumom podrazumevaju seone odredbe, koje su odobrene od nadležnih organa i prema kojima se mogu transportovati pošiljke radioaktivnih materija, koje ne ispunjavaju sve važeće propise ADR.
Napomena: Poseban sporazum ne važi kao privremeno odstupanje u smislu 1.5.1.

1.7.4.2

Pošiljke, za koje je nemoguće postići usaglašenost sa propisimakoji se odnose na Klasu 7, mogu se transportovati samo na osnovu posebnog sporazuma. Pod pretpostavkom, da je nadležni organ uveren da moguće usaglašenje sa propisima Klase 7 ADR, i da se potrebni bezbednosni standardi, utvrđeni u ADR, mogu alternativnim sredstvima ostvariti, nadležni organ može da odobri posebne sporazume za pojedinačne pošiljke ili za planiranu seriju pošiljki. Celokupni nivo bezbednosti transporta mora da bude jednak najmanje onom koji bi bio ostvaren ukoliko bi se ispoštovali svi primenjivi propisi. Za međunarodne pošiljke ove vrste, potrebno je multilateralno odobrenje.

1.7.5 Radioaktivne materije sa drugim opasnim osobinama

Pored osobina radioaktivnosti i cepanja (fisije), neophodno je još i sve druge sporedne opasnosti sadržaja komada za otpremu, kao što su eksplozivnost, zapaljivost, piroforičnost, hemijska otrovnost i nagrizanje, dodatno imati u vidu u dokumentaciji, pri pakovanju, olistavanju, obeležavanju, postavljanju velikih listica opasnosti (plakata), usputnom skladištenju, razdvajanju i transportu, kako bi se ispoštovali svi zahtevi ADR, koji se primenjuju na opasne materije.

1.7.6 Neusaglašenosti (nedostaci)

1.7.6.1

U slučaju da neka od graničnih vrednosti ADR za nivo zračenja ili kontaminaciju nije ispoštovana:

(a)  

o tim neusaglašenostima pošiljaoca mora obavestiti:

(i) prevoznik, ukoliko je neusaglašenost utvrđena u toku transporta, ili

(ii) primalac, ukoliko je neusaglašenost utvrđena pri prijemu;

(b)

u zavisnosti od slučaja prevoznik, pošiljalac ili primalac mora da:

(i) preduzme hitne mere, da bi ublažio posledice neusaglašenosti;

(ii) ispita razloge, okolnosti i posledice neusaglašenosti;

(iii) preduzme odgovarajuće mere za sanaciju uzroka i okolnosti koje su dovele do neusaglašenosti, i da spreči ponavljanje okolnosti sličnih onima koje su dovele do neusaglašenosti, i

(iv) obavesti nadležni organ o razlozima neusaglašenosti i o preduzetim merama ili o merama koje je potrebno preduzeti za ispravku ili sprečavanje istih.

(c)

pošiljaocu i nadležnom organu mora biti hitno dostavljeno saopštenje o neusaglašenostima u svim slučajevima i ukoliko se neki slučaj vanrednog izlaganja desio ili se tek dešava.

Poglavlje 1.8

Mere kontrole i druge podsticajne mere za primenu bezbednosnih propisa

1.8.1 Administrativne kontrole opasnog tereta

1.8.1.1

Nadležni organi Ugovornih Strana mogu na svojoj teritoriji u svako doba na licu mesta da provere, da li su zahtevi koji se odnose na transport opasnog tereta ispunjeni, uključujući i one shodno 1.10.1.5 koji su vezani za mere sigurnosti.
Ove kontrole treba sprovoditi bez ugrožavanja lica, stvari i životne sredine, kao i bez značajnijeg ometanja drumskog saobraćaja.

1.8.1.2

Učesnici u transportu opasnog tereta (poglavlje 1.4) u okviru svojih postojećih obaveza moraju nadležnim organima i njihovim predstavnicima bez odlaganja da pruže sva obaveštenja potrebna za sprovođenje kontrole.

1.8.1.3

Nadležni organi mogu takođe, u cilju vršenja kontrole u preduzećima koja učestvuju u transportu opasnog tereta (poglavlje 1.4), da vrše inspekcijske kontrole, da pregledaju dokumenta i da u cilju ispitivanja uzimaju uzorke opasnog tereta ili ambalaže, ukoliko to ne predstavlja rizik po bezbednost. Učesnici u transportu opasnog tereta (poglavlje 1.4) moraju vozila, delove vozila, kao i delove opreme i instalacije da učine dostupnim za kontrolu, ako je to moguće i ako je opravdano. Oni mogu, ako to smatraju za potrebno, da odrede jedno lice u preduzeću, koje će pratiti predstavnika nadležnog organa.

1.8.1.4

Ukoliko nadležni organ utvrdi, da zahtevi ADR nisu ispoštovani, mogu zabraniti ili prekinuti transport pošiljke, sve dok se utvrđeni nedostaci ne otklone, ili mogu preduzeti druge odgovarajuće mere. Zaustavljanje može da usledi na licu mesta, ili iz bezbednosnih razloga, na mestu izabranom od strane nadležnog organa. Ove mere ne smeju prouzrokovati bitnije ometanje drumskog saobraćaja.

1.8.2 Uzajamna administrativna pomoć

1.8.2.1

Ugovorne Strane su se dogovorile da obezbeđuju obostranu administrativnu pomoć pri sprovođenju ADR.

1.8.2.2

Ako se na teritoriji jedne Ugovorne Strane kod teških ili ponovljenih prekršaja od strane jednog preduzeća sa sedištem na teritoriji druge Ugovorne Strane ugrožava bezbednost transporta opasnog tereta, ovi prekršaji se moraju prijaviti nadležnom organu Ugovorne Strane na čijoj teritoriji preduzeće ima svoje sedište. Nadležni organi Ugovorne Strane, na čijoj su teritoriji utvrđeni teški i ponovljeni prekršaji, mogu od nadležnog organa Ugovorne Strane na čijoj teritoriji preduzeće ima sedište, da zatraže, da preduzme odgovarajuće mere prema onome (ili onima), koji su učinili prestup. Dostavljanje ličnih podataka je dozvoljeno samo ako je to potrebno radi istrage teških ili ponovljenih prestupa.

1.8.2.3

Ovlašćeni organi saopštavaju nadležnim organima Ugovorne Strane, na čijoj su teritoriji prestupi utvrđeni, eventualne mere koje su preduzete prema preduzeću.

1.8.3 Savetnik za bezbednost

1.8.3.1

Svako preduzeće, čija je delatnost vezana za transport opasnog tereta u drumskom saobraćaju ili s tim u vezi pakovanje, utovar, punjenje ili istovar, mora da imenuje jednog ili više Savetnika za bezbednost za transport opasnog tereta, čiji se zadatak sastoji u tome, da pomogne u sprečavanju rizika, koji proizilaze iz takvih aktivnosti, po ljude, imovinu i okolinu.

1.8.3.2

Nadležni organi Ugovorne Strane mogu da predvide, da se ovi zahtevi ne primenjuju na preduzeća:

(a)  

čije je delatnost vezana za one količine opasnog tereta po transportnoj jedinici koje su manje od vrednosti utvrđenih u 1.1.3.6, i 2.2.7.1.2, kao i u Poglavljima 3.3 i 3.4; ili

(b)  

čija glavna ili sporedna delatnost nije transport opasnog tereta ili sa tim transportom povezani utovar ili istovar, već samo povremeno obavljanje unutrašnjeg transporta opasnog tereta ili sa tim povezanog utovara i istovara, ukoliko to predstavlja vrlo malu opasnost po zagađenje životne sredine.

1.8.3.3

Savetnik za bezbednost, odgovoran rukovodiocu preduzeća, ima glavni zadatak da u okviru delatnosti preduzeća pronalazi sredstva i načine i preduzima mere za primenu važećih odredaba, pod optimalnim uslovima bezbednosti, radi olakšanog sprovođenja ove delatnosti.

Njegovi zadaci koji odgovaraju delatnosti preduzeća su naročito:

- praćenje primene propisa koji se odnose na transport opasnog tereta;

- savetovanje u aktivnostima preduzeća vezanim sa transport opasnog tereta;

- izrada Godišnjeg izveštaja za rukovodstvo preduzeća ili eventualno za lokalne organe vlasti o aktivnostima preduzeća u vezi sa transportom opasnog tereta. Godišnji izveštaji se moraju čuvati pet godina i na zahtev se dostavljaju pojedinim državnim organima.

- Osim toga, zadaci Savetnika za bezbednost obuhvataju naročito, praćenje sledećih postupaka odnosno sledećih metoda vezanih za odnosne aktivnosti preduzeća:

- postupci, kojima se obezbeđuje primena zahteva za identifikaciju opasnog tereta koji se transportuje;

- metode preduzeća, kako bi se pri kupovini transportnih sredstava uvažili posebni zahtevi vezano za opasne terete, koji se transportuju;

- postupci, kojima se ispituje oprema koji se koriste za transport opasnog tereta ili za utovar ili istovar;

- odgovarajuće obuke radnika preduzeća i čuvanje dokumenata o obuci u personalnim aktima;

- sprovođenje odgovarajućih hitnih mera pri eventualnim nesrećama ili nezgodama, koje pod određenim okolnostima mogu da ugroze bezbednost u toku transporta opasnog tereta, ili u toku utovara ili istovara;

- sprovođenje istraga i, ukoliko je potrebno i ispostavljanje izveštaja o nesrećama, nezgodama ili teškim prestupima, koji su utvrđeni u toku transporta opasnog tereta ili u toku utovara ili istovara;

- uvođenje odgovarajućih mera, koje treba da spreče ponovnu pojavu nesreća, nezgoda ili teških prestupa;

- uvažavanje pravnih propisa i posebnih zahteva transporta opasnog tereta prilikom izbora i korišćenja podizvođača ili trećih lica;

- provera, da li lica koja su uključena u transport opasnog tereta, ili utovar ili istovar opasnog tereta, raspolažu detaljnim objašnjenjima i uputstvima za rad;

- uvođenje mera koje se odnose na podizanja svesti o mogućim rizicima koji se javljaju prilikom transporta, utovara i istovara opasnog tereta;

- uvođenje mera radi provere postojanja pratećih dokumenata i bezbednosne opreme u transportnim sredstvima, kao i usaglašenost ovih dokumenata i opreme sa propisima;

- uvođenje postupka za proveru primene propisa za utovar i istovar;

- postojanje plana bezbednosti prema 1.10.3.2.

1.8.3.4

Funkciju Savetnika za bezbednost može da obavlja rukovodilac preduzeća, lice sa drugim zadacima u preduzeću ili lice kojenije direktno zaposleno u preduzeću, pod uslovom da je ono stvarno u stanju, da izvršava zadatke Savetnika za bezbednost.

1.8.3.5

Svako preduzeće, na zahtev saopštava nadležnom organu ili telu kojeg je za tu svrhu odredila Ugovorna Strana identitet svog Savetnika za bezbednost.

1.8.3.6

Savetnik za bezbednost vodi računa o tome, da se nakon nesreće, koja se desila u toku transporta ili u toku utovara ili istovara, koji je dotično preduzeće obavljalo, a pri čemu je naneta štetalicima, imovini ili životnoj sredini, da se po prikupljanju svih konkretnihinformacija, pripremi izveštaj o nesreći za rukovodstvo preduzeća, i po potrebi za lokalne organe vlasti. Ovaj izveštaj o nesreći ne zamenjuje izveštaje rukovodstva preduzeća, koji se moraju ispostaviti prema ostalim međunarodnim ili nacionalnim pravnim propisima.

1.8.3.7

Savetnik za bezbednost mora posedovati važeći sertifikat o stručnoj osposobljenosti za drumski transport. Sertifikat se izdaje od strane nadležnog organa ili tela koje je za tu svrhu ovlastila Ugovorna Strana.

1.8.3.8

Za dobijanje Sertifikata, kandidat mora da završi obuku, i položiti ispit, koji je odobren od strane nadležnog organa Ugovorne Strane.

1.8.3.9

Glavni cilj obuke je da kandidat stekne odgovarajuće znanje o rizicima svojstvenim za transport opasnog tereta, o pravnim i administrativnim propisima koji se primenjuju u zavisnosti odvida transporta, kao i o zadacima utvrđenim u 1.8.3.3.

1.8.3.10

Ispitivanje mora biti sprovedeno od strane nadležnog organa ili od strane ispitnog tela koje je imenovano od strane nadležnog organa. Ispitno telo ne sme da bude organizator obuke.

Imenovanje ispitnog tela vrši se u pisanoj formi. Ovo odobrenje može biti vremenski ograničeno i mora da se bazira na sledećim kriterijumima:

- kompetentnost ispitnog tela;

- specifikacija modaliteta ispitivanja predloženih od strane ispitnog tela;

- mere za obezbeđenje objektivnosti ispitivanja;

- nezavisnost ispitnog tela prema svim fizičkim ili pravnim licima, kod kojih je Savetnik za bezbednost zaposlen.

1.8.3.11

Cilj ispitivanja je da se ustanovi, da li kandidati raspolažu potrebnim stepenom znanja za obavljanje zadataka Savetnika za bezbednost prema 1.8.3.3, a time i za dobijanje sertifikata o stručnoj osposobljenosti predviđenog u 1.8.3.7; ispit mora da obuhvati najmanje sledeće oblasti:

(a)  

znanja o posledicama nesreća vezanih za transport opasnog tereta i znanja o najvažnijim uzrocima nesreća;

(b)  

zahteve nacionalnih pravnih propisa, kao i međunarodnih sporazuma i konvencija, koji se posebno odnose na sledeće oblasti:

- klasifikacija opasnog tereta (postupak klasifikacije rastvora i smeša, struktura spiska materija, klase opasnog tereta i kriterijumi klasifikacije, osobine opasnog tereta koje se transportuju, fizičke i hemijske kao i toksikološke osobine opasnog tereta);

- opšti propisi za ambalažu, cisterne i kontejner cisterne (tipovi, kôdiranje, obeležavanje, izrada, prvi i periodični pregledi i ispitivanja);

- obeležavanje, olistavanje, postavljanje velikih listica opasnosti (plakata) i narandžastih tabli [obeležavanje i olistavanje komada za otpremu, postavljanje i uklanjanje velikih listica opasnosti (plakata) i narandžastih tabli];

- napomene u transportnom dokumentu (neophodni podaci);

- način otpreme i ograničenja u otpremi [kompletan tovar, transport u rasutom stanju, transport u IBC ambalaži, transport u kontejnerima, transport u fiksiranim cisternama ili demontažnim cisternama];

- transport putnika;

- zabrana zajedničkog tovarenja i mere opreznosti pri zajedničkom tovarenju;

- razdvajanje tereta;

- ograničene količine i izuzete količine;

- rukovanje i skladištenje (utovar i istovar - stepen punjenja, slaganje i razdvajanje);

- čišćenje, odnosno degaziranje pre utovara i nakon istovara;

- posada, stručno osposobljavanje;

- dokumenti za vozila (transportna dokumenta, pisana uputstva, Sertifikat o ispravnosti vozila, Sertifikat o stručnoj osposobljenosti vozača, kopije eventualnih izuzetaka ili odstupanja, drugi dokumenti);

- pisana uputstva (sprovođenje uputstava kao i zaštitna oprema za posadu vozila);

- obaveze nadzora (parkiranje);

- saobraćajna pravila i ograničenja;

- oslobađanje materija koje zagađuju životnu sredinu na osnovu postupaka u radu ili usled udesa;

- zahtevi koji se odnose na transportnu opremu.

1.8.3.12

Ispiti

1.8.3.12.1

Ispit se sastoji iz pismenog dela, koji može biti dopunjen usmenim delom.

1.8.3.12.2

Korišćenje druge dokumentacije sem međunarodnih ili nacionalnih propisa nije dozvoljeno kod ispita u pisanoj formi.

1.8.3.12.3

Mogu se koristiti samo ona elektronska sredstva, koje je ispitno telo stavilo na raspolaganje. Ne sme da postoji mogućnost da kandidat sa elektronskih sredstava, koja su mu stavljena na raspolaganje, presnimi druge podatke; kandidat sme da odgovara samo na postavljena pitanja;

1.8.3.12.4

Pismeni deo ispita se sastoji iz dva dela:

(a)  

Kandidat dobija upitnik. On se sastoji od najmanje 20 pitanja sa prostorom za pisani odgovor, koja se odnose na područja navedena u spisku prema 1.8.3.11. Moguća su i pitanja sa ponuđenim odgovorom. U tom slučaju dva pitanja sa ponuđenim odgovorom odgovaraju jednom pitanju sa prostorom za pisani odgovor. U okviru ovih područja posebnu pažnju treba posvetiti sledećim oblastima:

- opšte preventivne mere i mere bezbednosti;

- klasifikacija opasnog tereta;

- opšte odredbe za ambalažu, uključujući cisterne, kontejner-cisterne, vozila-cisterne itd.;

- obeležavanje i listice opasnosti;

- podaci u transportnom dokumentu;

- rukovanje i skladištenje;

- posada, stručno osposobljavanje;

- dokumenti za vozila i transportni dokumenti;

- pisana uputstva;

- zahtevi koji se odnose na transportnu opremu.

(b)  

svaki kandidat mora da obradi jednu studiju slučaja u vezi sa zadacima Savetnika za bezbednost, koji su navedeni u 1.8.3.3, pri čemu on mora da dokaže, da je u stanju da ispunjava zadatke Savetnika za bezbednost.

1.8.3.13

Ugovorne Strane mogu predvideti, da kandidati, koji žele da rade za preduzeće, koje se specijalizovalo za transport određenih vrsta opasnog tereta, budu ispitani samo iz oblasti koja se odnose na njihovu delatnost. Te vrste tereta su:
- klase 1;
- klase 2;
- klase 7;
- klasa 3, 4.1, 4.2, 4.3, 5.1, 5.2, 6.1, 6.2, 8 i 9;
- brojeva UN 1202, 1203 i 1223.
U sertifikatu propisanom u 1.8.3.7 treba jasno da bude navedeno, da on važi samo za onu vrstu tereta navedenu u ovom pododeljku, iz kojih je savetnik za bezbednost ispitan prema uslovima navedenim u 1.8.3.12.

1.8.3.14

Nadležni organ ili ispitno telo sastavlja spisak tekući pitanja, koja su bila predmet ispita.

1.8.3.15

Sertifikat propisan u 1.8.3.7. se ispostavlja prema uzorku u 1.8.3.18 i priznaje se od strane svih Ugovornih Strana.

1.8.3.16

Rok važnosti i produženje sertifikata o stručnoj osposobljenosti

1.8.3.16.1

Sertifikat ima rok važnosti od pet godina. Rok važnosti sertifikata se produžava za daljih pet godina, ako je imalac sertifikata u godini njegovog isteka, a pre datuma isticanja, položio test. Test mora biti odobren od strane nadležnog organa.

1.8.3.16.2

Cilj testa je da se utvrdi, da li imalac sertifikata ima neophodno znanje za ispunjavanje zadataka navedenih u 1.8.3.3. Neophodna znanja navedena u 1.8.3.11 (b) treba da uključe izmene propisa, koje su uvedene od datuma dobijanja poslednjeg sertifikata. Test treba da bude održan i kontrolisan na istoj osnovi, kao što je navedeno u 1.8.3.10 i 1.8.3.12 do 1.8.3.14. Ali imalac ne mora da obradi studiju slučaja koja je utvrđena u 1.8.3.12.4 (b).

1.8.3.17

Zahtevi utvrđeni u 1.8.3.1. do 1.8.3.16 smatraju se ispunjenim, ako su ispunjeni odgovarajući uslovi Direktive Saveta 96/35/EC od 3. juna 1996. godine o imenovanju i stručnom osposobljavanju Savetnika za bezbednost za transport opasnog tereta u drumskom, železničkom i unutrašnjem vodnom saobraćaju9, kao i Direktive 2000/18/EC Evropskog parlamenta i Saveta od 17. aprila 2000. godine o minimalnim zahtevima za ispite Savetnika za bezbednost za transport opasnog tereta u drumskom, železničkom i unutrašnjem vodnom saobraćaju10.

________________
9 Službeni list Evropskih Zajednica br. L 145 od 19. juna 1996. godine, str. 10.
10 Službeni list Evropskih Zajednica br. L 118 od 19. maja 2000. godine, str. 41.

1.8.3.18

Oblik sertifikata

Sertifikat o stručnoj osposobljenosti savetnika za bezbednost za transport opasnog tereta

Broj sertifikata: ____________________________________________________

Nacionalna oznaka države izdavaoca: __________________________________

Prezime: ________________________________________________________

Ime: ____________________________________________________________

Datum i mesto rođenja: _____________________________________________

Državljanstvo: ____________________________________________________

Potpis vlasnika: ___________________________________________________

Važi do_________ (datum) za preduzeća koja transportuju opasni teret, kao i za preduzeća, koja obavljaju utovar i istovar vezano za transport opasnog tereta:

□ u drumskom saobraćaju

□ u železničkom saobraćaju

□ u unutrašnjem vodnom saobraćaju

Izdat od: _________________________________________________________

Datum: __________________________________________________________

Potpis: __________________________________________________________

Produženo do: ____________________________________________________

Od strane: _______________________________________________________

Datum: __________________________________________________________

Potpis: __________________________________________________________

1.8.4 Spisak nadležnih organa i tela imenovanih od strane državnih organa

Ugovorne Strane saopštavaju Sekretarijatu Ekonomske komisije Ujedinjenih Nacija za Evropu adrese nadležnih organa i tela koja su oni imenovali, koja su u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom, nadležna za primenu ADR, pozivajući se u svakom slučaju na odgovarajuću odredbu ADR, kao i adrese, na koje se upućuju odgovarajući zahtevi.
Sekretarijat Ekonomska komisija Ujedinjenih Nacija za Evropu sastavlja spisak na osnovu dobijenih informacija i redovno ga ažurira. On obaveštava Ugovorne Strane o tom spisku i njegovim izmenama.

1.8.5 Prijava vanrednog događaja sa opasnim teretom

1.8.5.1

Ukoliko pri utovaru, punjenju, transportu ili istovaru opasnog tereta dođe do ozbiljne nezgode ili nesreće na teritoriji neke Ugovorne Strane, utovarač, punilac, transporter, ili primalac mora da obezbedi, da se nadležnom organu odnosne Ugovorne Strane podnese izveštaj prema uzorku propisanom u 1.8.5.4.

1.8.5.2

Ova Ugovorna Strana dostavlja, po potrebi, izveštaj Sekretarijatu Ekonomske komisije Ujedinjenih Nacija za Evropu, u cilju informisanja drugih Ugovornih Strana.

1.8.5.3

Vanredni događaj, za koji je potrebno podneti izveštaj prema 1.8.5.1, se dogodio u slučaju ako je došlo do gubitka proizvoda (ako je opasni teret iscureo ili postoji neposredna opasnost da iscuri), ako je došlo do povrede lica, materijalne štete ili štete po životnu sredinu, ili ako su angažovani nadležni organi i ako je jedan ili više dole navedenih kriterijuma ispunjen.
Povreda lica je događaj u kojem je smrt ili povreda direktno vezana za obavljanje transporta opasnog tereta i gde povreda zahteva:

(a)   

intenzivnu medicinsku intervenciju,

(b)   

boravak u bolnici od najmanje jednog dana, ili

(c)   

nesposobnost za rad od najmanje tri uzastopna dana.

Gubitak proizvoda podrazumeva, oslobađanje opasnog tereta:

(a)   

transportne kategorije 0 ili 1 u količini od 50 kilograma ili 50 litara ili više;

(b)   

transportne kategorije 2 u količini od 333 kilograma ili 333 litara ili više; ili,

(c)   

transportne kategorije 3 ili 4 u količini od 1.000 kilograma ili 1.000 litara ili više.

Kriterijum za gubitak proizvoda se primenjuje i tada ako je postojala neposredna opasnost gubitak proizvoda u gore navedenim količinama. Po pravilu, se to pretpostavlja, ako posuda na osnovu strukturnog oštećenja više nije pogodna za dalji transport ili iz drugih razloga ne garantuje dovoljnu bezbednost (npr. usled deformacije cisterni ili kontejnera, prevrtanja cisterne ili požara u neposrednoj blizini).

Ukoliko je uključen opasni teret Klase 6.2, obaveza izveštavanja postoji bez ograničenja količine.

Ukoliko su u neki vanredni događaj uključene radioaktivne materije Klase 7, važe sledeći kriterijumi za gubitak proizvoda:

(a)   

svako oslobađanje radioaktivne materije iz komada za otpremu;

(b)   

izlaganje, koje dovodi do prekoračenja utvrđenih graničnih vrednosti u propisima za zaštitu zaposlenih i javnosti od jonizirajućih zračenja (Tabela II Bezbednosnih serija br. 115 IAEA "Međunarodni osnovni bezbednosni standardi za zaštitu od jonizirajućih zračenja i za bezbednost od izvora radijacije"); ili

(c)   

ako postoji razlog za pretpostavku, da je došlo do bitnog smanjenja bezbednosnih funkcija komada za otpremu (prihvatanje, zaštita, termička zaštita ili kritičnost) usled čega je moguće da komad za otpremu neodgovarajući za nastavak transporta bez preduzimanja dodatnih mera bezbednosti.

Napomena:

Vidi zahteve 7.5.11 CV 33 (6) za pošiljke koje se ne mogu dostaviti.

Materijalna šteta ili oštećenje životne sredine znači, ako se opasni teret oslobodio nezavisno od količine, pri čemu je prekoračena procenjena visina štete od 50.000 evra. Šteta, na transportnim sredstvima sa opasnim teretom, koja su direktno učestvovala i kao i na modalnoj infrastrukturi, se ne uzima u obzir.

Angažovanje organa znači, direktno učestvovanje organa ili hitnih službi u vanrednom događaju sa opasnim teretom, i evakuacija osoba ili zatvaranje javnih saobraćajnica (puteva/železnice) u trajanju od najmanje tri sata zbog opasnosti koju izazivaju opasni tereti.

Po potrebi nadležni organ može da zahteva dodatne informacije.

1.8.5.4

Uzorak izveštaja o vanrednim događajima pri transportu opasnog tereta

Izveštaj o vanrednim događajima pri transportu opasnog tereta prema odeljku 1.8.5 RID /ADR

Prevoznik / Korisnik železničke infrastrukture:

____________________________________________________________________________

Adresa:______________________________________________________________________

Kontakt osoba: _______________Telefon: _____________ Faks: _______________________

Poglavlje 1.9

Ograničenja u transportu od strane nadležnog organa

1.9.1

Prema članu 4 stav 1 ADR, ulazak opasnog tereta na teritoriju Ugovorne Strane može biti podložan propisima ili zabranama, koji su doneti iz drugih razloga osim iz razloga bezbednosti tokom transporta. Ovi propise ili zabrane treba da budu objavljeni na odgovarajući način.

1.9.2

Pod uslovima odredbe u 1.9.3, za vozila koja obavljaju međunarodni drumski transport opasnog tereta, Ugovorna Strana može na svojoj teritoriji da primeni određene dodatne odredbe, koje nisu sadržani u ADR, ukoliko ove odredbe nisu u suprotnosti sa članom 2 stav 2 Sporazuma, i ako su obuhvaćeni i u njihovim nacionalnim zakonima odnosno ako važe i za vozila, koja obavljaju unutrašnji drumski transport opasnog tereta na teritoriji pomenute Ugovorne Strane.

1.9.3

Dodatne odredbe pomenute u odeljku 1.9.2 su:

(a)   

dodatni zahtevi koji se odnose na bezbednost ili ograničenja za vozila koja koriste određene građevinske strukture kao što su mostovi, za vozila koja koriste kombinovani način transporta kao npr. trajekte, ili vozove, ili za vozila koja ulaze ili napuštaju luke ili druge transportne terminale;

(b)   

zahtevi u kojima su propisani transportni putevi, koje moraju koristiti vozila, radi obilaska trgovačkih centara, naseljenih područja, ekološki osetljivih područja, industrijske zone sa opasnim uređajima ili puteva koji predstavljaju ozbiljnu fizičku opasnost;

(c)   

zahtevi u slučaju vanrednih okolnosti, koji se odnose na putne pravce ili zaustavljanje i parkiranje vozila koja transportuju opasne terete u ekstremnim vremenskim uslovima, kod zemljotresa, nesreće, štrajka, demonstracija, javnih nemira ili oružanih pobuna

(d)   

ograničenja za saobraćaj vozila sa opasnim teretom određenim danima u nedelji ili u godini.

1.9.4

Nadležni organ Ugovorne Strane, koji na svojoj teritoriji primenjuje dodatne odredbe prema odeljku 1.9.3 (a) i (d), treba o tim dodatnim odredbama da obavesti Sekretarijat Ekonomske komisije Ujedinjenih Nacija za Evropu, o kojima će Sekretarijat obavestiti ostale Ugovorne Strane.

1.9.5

Ograničenja za tunele

Napomena:     Odredbe koje se odnose na ograničenja prolaska vozila kroz drumske tunele, su sadržani i u Poglavlju 8.6.

1.9.5.1

Opšte odredbe
Pri primeni ograničenja za prolazak vozila sa opasnim teretom kroz tunele, nadležni organ mora svrstati drumski tunel u jednu od kategorija tunela utvrđenih u stavu 1.9.5.2.2. Pri tome treba voditi računa o karakteristikama tunela, proceni rizika uključujući pogodnost i raspoloživost alternativnih puteva i vidova saobraćaja i imajući u vidu upravljanje saobraćajem (saobraćajnog menadžmenta). Isti tunel može biti svrstan u više kategorija, npr. u zavisnosti od časova u toku dana ili dana u nedelji itd.

1.9.5.2

Kategorizacija

1.9.5.2.1

Kategorizacija se bazira na pretpostavci, da u tunelu postoje tri glavne opasnosti, koje mogu dovesti do mnogobrojnih žrtava ili ozbiljne štete na građevini tunela:

(a)   

eksplozije;

(b)   

oslobađanje otrovnih gasova ili isparljivih otrovnih tečnosti;

(c)   

požari.

1.9.5.2.2

Pet kategorija tunela su sledeći:

Kategorija tunela A:

Nema ograničenja za transport opasnog tereta;

Kategorija tunela B:

Ograničenja za opasni teret koji može dovesti do velikih eksplozija;

Smatra se da sledeći opasni teret može da ispuni ovaj uslov11:

Klasa 1:

grupe kompatibilnosti A i L

Klasa 3:

klasifikacioni kôd D (brojeve UN 1204, 2059, 3064, 3343, 3357 i 3379);

Klasa 4.1: 

klasifikacioni kôdovi D i DT i samoreagujuće materije tipa B (brojeve UN 3221, 3222, 3231 i 3232);

Klasa 5.2:

organski peroksidi, tipa B (brojevi UN 3101, 3102, 3111 i 3112).

Ako je ukupna masa punjenja eksploziva po transportnoj jedinici veća od 1000 kilograma:

Klasa 1:

Podklase 1.1, 1.2 i 1.5 (izuzev grupe kompatibilosti A i L).

Za transport u cisternama:

Klasa 2:

klasifikacioni kôdovi F, TF i TFC;

Klasa 4.2:

ambalažna grupa I;

Klasa 4.3:

ambalažna grupa I;

Klasa 5.1:

ambalažna grupa I.

Kategorija tunela C:

Ograničenja za opasni teret, koji može da dovede do jako velike eksplozije, velike eksplozije ili do obimnog oslobađanja otrovnih materija;

Smatra se da sledeći opasni teret može da ispuni ovaj uslov1:

- opasni teret koji podleže ograničenjima za tunele kategorije B, i

- sledeći opasni teret:

Klasa 1:

podklasa 1.1, 1.2 i 1.5 (izuzev grupe kompatibilnosti A i L) i podklase 1.3 (grupe kompatibilnosti H i J);

Klasa 7:

UN-brojevi 2977 i 2978.

Ako je ukupna masa punjenja eksploziva po transportnoj jedinici veća od 5000 kilograma:

Klasa 1:

podklase 1.3 (grupe kompatibilnosti C i G).

Za transport u cisternama:

Klasa 2:

klasifikacioni kôdovi T, TC, TO i TOC;

Klasa 3:

ambalažna grupa I za klasifikacione kôdove FC, FT1, FT2, i FTC;

Klasa 6.1:

ambalažna grupa I za klasifikacione kôdove TF1 i TFC; i pri udisanju otrovnih materija (UN-brojeva 3381 do 3390);

Klasa 8:

ambalažna grupa I za klasifikacioni kôd CT1.

Kategorija tunela D:

Ograničenja za opasni teret koji može da dovede do jako velike eksplozije, do velike eksplozije, do obimnog oslobađanja otrovnih materija ili do velikog požara;

Smatra se da sledeći opasni teret može da ispuni ovaj uslov1:

- opasni teret, koja podleže ograničenjima za tunele kategorije C, i

- sledeći opasni teret:

Klasa 1:

podklasa 1.3 (grupe kompatibilnosti C i G);

Klasa 2:

klasifikacioni kôdovi F, FC, T, TF, TC, TO, TFC i TOC;

Klasa 4.1:

samoreagujuće materije tipova C, D, E i F i UN-brojevi 2956, 3241, 3242 i 3251;

Klasa 5.2:

organski peroksidi tipova C, D, E i F;

Klasa 6.1:

grupa ambalaže I za klasifikacione kôdove TF1 i TFC; i pri udisanju otrovnih materija (UN-brojeva 3381 do 3390);

Klasa 8:

grupa ambalaže I za klasifikacioni kôd CT1.

Klasa 9:

klasifikacioni kôdovi M9 i M10.

Pri transportu tereta u rasutom stanju ili u cisternama:

Klasa 3:

ambalažna grupa I i II; i klasifikacioni kôd F2;

Klasa 4.2:

ambalažna grupa II;

Klasa 4.3:

ambalažna grupa II;

Klasa 6.1:

ambalažna grupa I za klasifikacione kôdove TF2 i TW1 i ambalaže grupa II za klasifikacione kôdove TF1, TF2, TFC i TW1;

Klasa 8:

ambalažna grupa I za klasifikacione kôdove CF1, CFT i CW1;

Klasa 9:

klasifikacioni kôdovi M2 i M3.

Kategorija tunela E:

Ograničenja za sve opasne terete sa izuzetkom UN-brojeva 2919, 3291, 3331, 3359, i 3373.

Napomena:

Za opasni teret koji je svrstan u UN-brojeve 2919 i 3331, ograničenja za prolaz kroz tunele mogu, međutim, biti deo posebnih sporazuma odobrenih od strane nadležnog (nadležnih) organa na osnovu 1.7.4.2.

_____________
11 Ovo svrstavanje se bazira na suštinskim opasnim osobinama tereta, vrsti pakovanja i količini koja se transportuje.

1.9.5.3

Odredbe za drumske saobraćajne znakove i objava ograničenja

1.9.5.3.1  

Zabrane za tunele i alternativne puteve Ugovorne Strane moraju označavati pomoću znakova i signala.

1.9.5.3.2

U ovu svrhu se mogu koristiti znakovi C, 3h i D, 10a, 10b i 10c i signali prema Bečkoj Konvenciji o drumskim saobraćajnim znakovima i signalima (Beč, 1968) i Evropski Sporazum kao dopuna Konvenciji o drumskim saobraćajnim znakovima i signalima (Ženeva, 1971) u interpretaciji Rezolucije o drumskim saobraćajnim znakovima i signalima (R.E.2) Glavne radne grupe za drumski transport, Komiteta za unutrašnji transport UNECE, uvek u važećem izdanju.

1.9.5.3.3

Radi lakšeg međunarodnog razumevanja drumskih saobraćajnih znakova, sistem drumskih saobraćajnih znakova i signala opisan u Bečkoj Konvenciji, se bazira na korišćenju oblika i boja za svaku klasu znakova, i ukoliko je moguće na korišćenje grafičkih simbola umesto natpisa. Ukoliko Ugovorne Strane smatraju za neophodno da izmene propisane znakove i simbole, preduzete izmene ne smeju promeniti suštinske karakteristike znakova i simbola. Ukoliko Ugovorne Strane ne primenjuju Bečku Konvenciju, propisani znakovi i simboli mogu biti promenjeni, pod uslovom, da preduzete izmene ne menjaju njihovo suštinsko značenje.

1.9.5.3.4

Saobraćajni znakovi i signali za zabranu prolaska vozilima sa opasnim teretom kroz drumske tunele, moraju biti postavljeni na mesto, gde je moguć izbor alternativnih puteva.

1.9.5.3.5

Ako je pristup tunelima ograničen ili su propisani alternativni putni pravci, saobraćajni znakovi moraju imati dodatne table kako sledi:
Nema znaka: bez ograničenja;
Znak sa dodatnom tablom, sa naznakom slova B: važi za vozila sa opasnim teretom, koja nisu dozvoljena u tunelima kategorije B;
Znak sa dodatnom tablom, sa naznakom slova C: važi za vozila sa opasnim teretom, koja nisu dozvoljena u tunelima kategorije C;
Znak sa dodatnom tablom, sa naznakom slova D: važi za vozila sa opasnim teretom, koja nisu dozvoljena u tunelima kategorije D;
Znak sa dodatnom tablom, sa naznakom slova E: važi za vozila sa opasnim teretom, koja nisu dozvoljena u tunelima kategorije E;

1.9.5.3.6

Ograničenja za tunele se ne primenjuju, ako se opasni teret transportuje u skladu sa 1.1.3.

1.9.5.3.7

Ograničenja moraju biti zvanično objavljena i pristupačna javnosti.

1.9.5.3.8

Ako Ugovorna Strana primenjuje posebne operativne mere, koje služe smanjenju rizika i koje se odnose na određena ili na sva vozila koja koriste tunele, kao što je prijavljivanje konvoja praćenog vozilima za pratnju pre ulaska ili prolaska, takve operativne mere moraju biti zvanično objavljene i pristupačne javnosti.

Poglavlje 1.10

Sigurnosne odredbe

Napomena:

U svrhu ovog odeljka, pod pojmom "sigurnost" podrazumevaju se mere ili mere predostrožnosti, koje se moraju preduzeti da bi se umanjila krađa ili zloupotreba opasnog tereta, koji bi mogao da ugrozi lica, imovinu ili životnu sredinu.

1.10.1 Opšte odredbe

1.10.1.1

Sva lica, koje učestvuju u transportu opasnog tereta, u zavisnosti od svojih odgovornosti, moraju voditi računa o sigurnosnim zahtevima navedenim u ovom odeljku.

1.10.1.2

Opasan teret se može predati na transport, samo onom prevozniku čiji je identitet na odgovarajući način utvrđen.

1.10.1.3

Područja u okviru terminala za privremeno skladištenje, mesta za privremeno skladištenje, depoi za vozila, pristaništa i ranžirne stanice koje se koriste za privremeno skladištenje za vreme transporta opasnog tereta, moraju biti adekvatno obezbeđeni, dobro osvetljeni i gde je moguće i pogodno, nepristupačni za javnost.

1.10.1.4

Svaki član posade vozila u toku transporta opasnog tereta, mora kod sebe imati sredstvo za identifikaciju sa fotografijom.

1.10.1.5

Kontrola bezbednosti, prema 1.8.1 i 7.5.1.1 mora biti proširena i na adekvatne sigurnosne mere.

1.10.1.6.

Nadležni organ mora da vodi registar sa ažuriranim podacima svih važećih Sertifikata o stručnom osposobljavanju vozača predviđenih u 8.2.1, koji su izdati od strane nadležnog organa ili ovlašćenih organizacija.

1.10.2 Sigurnosna obuka

1.10.2.1

Osnovna obuka i periodična obuka radi obnove znanja utvrđena u odeljku 1.3, mora da sadrži elemente, koji su vezani zamere sigurnosti. Obuka koja se odnosi na obnovu znanja iz oblasti sigurnosti ne mora obavezno da bude povezana samo sa izmenama propisa.

1.10.2.2

Obuka vezana za mere sigurnosti, odnosi se na prirodu sigurnosnih rizika, na metode njihovog prepoznavanja, na postupke smanjenja rizika i na mere koje se moraju preduzeti u slučaju ne pridržavanja mera sigurnosti. Ona mora da pruži znanje o sigurnosnim planovima proporcionalno odgovornosti pojedinaca i njihovih zadataka i njihov udeo u sprovođenju ovih planova.

1.10.3 Odredbe koje se odnose na terete sa visokom potencijalnom opasnošću

1.10.3.1

"Tereti sa visokom potencijalnom opasnošću" su oni, kod kojih postoji mogućnost zloupotrebe u terorističke svrhe koje mogu da dovedu do ozbiljnih posledica kao što su masovni gubici života ljudi ili masovna razaranja. Spisak tereta sa visokom potencijalnom opasnošću sadržan je u Tabeli 1.10.5.

1.10.3.2

Sigurnosni planovi

1.10.3.2.1

Prevoznici i pošiljaoci kao i drugi učesnici navedeni u odeljcima 1.4.2 i 1.4.3, koji učestvuju u transportu tereta sa visokom potencijalnom opasnošću (vidi Tabelu 1.10.5), moraju usvojiti, uvesti i primeniti sigurnosne planove, koji moraju da sadrže najmanje elemente predviđene u 1.10.3.2.2.

1.10.3.2.2

Sigurnosni plan mora da sadrži najmanje sledeće elemente:

(a)

određivanje (dodeljivanje) posebnih odgovornosti iz oblasti sigurnosti kompetentnom i kvalifikovanom licu sa odgovarajućim ovlašćenjima;

(b)

spisak opasnih tereta ili vrste predmetnih opasnih tereta;

(c)

pregled primenjenih postupaka i procenu sigurnosnih rizika, uključujući sva neophodna zadržavanja u transportu, zadržavanje tereta u vozilima, cisternama ili kontejnerima pre, za vreme i nakon transporta i privremeno skladištenje opasnog tereta, radi promene vida transporta ili transportnog sredstva (pretovar);

(d)

jasan pregled mera, koje se moraju preduzeti u svrhu smanjenja sigurnosnih rizika saglasno odgovornostima i obavezama učesnika, uključujući:

- obuku;

- sigurnosnu politiku (npr. mere pri povećanoj opasnosti, kontrola pri zapošljavanju lica ili premeštanju lica na drugo radno mesto itd.);

- način eksploatacije (npr. izbor i korišćenje pravaca, ukoliko su poznati, pristup opasnom teretu tokom privremenog odlaganja [kao što je utvrđeno u stavu(c)], blizina ugroženim infrastrukturnim uređajima itd.);

- opremu i sredstva koja se moraju koristiti za smanjenje sigurnosnih rizika;

(e)

efikasne i aktuelne postupke za izveštavanje i postupanje pri ugrožavanju i narušavanju sigurnosti ili događajima koji utiču na sigurnost;

(f)

postupke za ocenu i proveru sigurnosnih planova i postupke za periodično preispitivanje i ažuriranje planova;

(g)

mere kojima se garantuje fizička sigurnost informacija o transportu, koje su sadržane u sigurnosnim planovima; i

(h)

mere kojima se garantuje, da se prenošenje informacija, vezanih za transport koje su sadržane u sigurnosnim planovima, ograničava samo na ona lica kojima je ova informacija potrebna. Ove mere ne smeju da isključe potrebne informacije koje su opisane na drugim mestima u ADR.

Napomena:

Prevoznik, pošiljalac, primalac treba da sarađuju međusobno i sa nadležnim organima radi razmene informacija koje se odnose na preduzimanje odgovarajućih sigurnosnih mera i odgovora (reakcije) na događaje koji se tiču sigurnosti.

1.10.3.3

Potrebno je koristiti uređaje, opremu ili postupke radi zaštite od krađe vozila, koja transportuju visokorizične opasne terete (vidi Tabelu 1.10.5) i njihov tovar, i neophodno je preduzeti mere da se obezbedi, da su isti u svako doba funkcionalni i delotvorni. Korišćenje ovih zaštitnih mera ne sme ugroziti pravovremenu reakciju u hitnim slučajevima.

Napomena:

Ukoliko je moguće i ako postoji neophodna oprema, potrebno je upotrebiti telemetrijske sisteme ili druge metode ili uređaje koje omogućavaju praćenje transporta tereta sa visokom potencijalnom opasnošću (vidi Tabelu 1.10.5).

1.10.4

U skladu sa odredbama u 1.1.3.6, zahtevi u 1.10.1, 1.10.2, 1.10.3 kao i 8.1.2.1 (d) ne važe, ako količine koje se transportuju u komadima za otpremu u transportnim jedinicama ne prelaze količine navedene u 1.1.3.6.3. Osim toga zahtevi u 1.10.1, 1.10.2, 1.10.3 i 8.1.2.1 (d) ne važe, ako količine koje se transportuju u cisternama ili u rasutom stanju u transportnim jedinicama, ne prelaze količine navedene u 1.1.3.6.3.

1.10.5

Tereti sa visokom potencijalnom opasnošću su oni koji su navedeni u tabeli u nastavku, ukoliko se transportuju u količinama koje prelaze količine u tabeli.

1.10.6

Za radioaktivne materije, propisi ovog odeljka se smataju ispunjenim, ukoliko se primene propisi Sporazuma o fizičkoj zaštiti od nuklearnog materijala (Convention on Physical Protection of Nuclear Material) i Cirkularno pismo (IAEA INFCIRC/225 (Rev.4).

DEO 2

Klasifikacija

Poglavlje 2.1

Opšte odredbe

2.1.1 Uvod

2.1.1 .1

Klase opasnih tereta prema ADR su sledeće:

Klasa 1

Eksplozivne materije i predmeti sa eksplozivnim materijama;

Klasa 2

Gasovi;

Klasa 3

Zapaljive tečne materije;

Klasa 4.1

Zapaljive čvrste materije, samoreagujuće materije i desenzitizovane eksplozivne čvrste materije;

Klasa 4.2

Samozapaljive materije;

Klasa 4.3

Materije, koje u dodiru sa vodom, razvijaju zapaljive gasove;

Klasa 5.1

Oksidirajuće materije;

Klasa 5.2

Organski peroksidi;

Klasa 6.1

Otrovne materije;

Klasa 6.2

Zarazne materije;

Klasa 7

Radioaktivne materije;

Klasa 8

Nagrizajuće materije;

Klasa 9

Razne opasne materije i predmeti;

2.1.1.2

Svaki naziv različitih klasa svrstano je pod neki UN-broj. Koriste se sledeće vrste naziva:

A.

Pojedinačni nazivi za tačno definisane materije i predmete, uključujući nazive za materije, koje pokrivaju različite izomere, kao npr.:

UN

1090

ACETON

UN

1104

AMILACETAT

UN

1194

ETILNITRIT, RASTVOR

B.

Nazivi po vrstama za tačno definisane grupe materija ili predmeta, koji ne spadaju pod naziv N.D.N, kao npr.:

UN

1133

LEPILA

UN

1266

PARFIMERIJSKI PROIZVODI

UN

2757

KARBAMAT PESTICID, ČVRST, OTROVAN

UN

3101

ORGANSKI PEROKSID TIP B, TEČAN

C.

Specifični nazivi N.D.N, koja obuhvataju grupe materija ili predmeta određenih hemijskih ili tehničkih osobina, koji nisu na drugim mestima navedeni, npr.:

UN

1477

NITRATI, NEORGANSKI, N.D.N.

UN

1987

ALKOHOLI, N.D.N.

D.

Opšti nazivi N.D.N, koja obuhvataju grupe materija ili predmeta sa jednom ili više opasnih osobina, koji nisu na drugim mestima navedeni, npr.:

UN

1325

ZAPALJIVA ORGANSKA ČVRSTA MATERIJA, N.D.N.

UN

1993

ZAPALJIVA TEČNA MATERIJA, N.D.N

Nazivi navedena pod B., C. i D. označavaju se kao zajednički nazivi.

2.1.1.3

Sa izuzetkom materija klasa 1, 2, 5.2, 6.2 i 7 kao i sa izuzetkom samoreagujućih materija klase 4.1, materije se u svrhu pakovanja na osnovu njihovog stepena opasnosti svrstavaju u ambalažne grupe:

Ambalažna grupa I:

materije sa visokim stepenom opasnosti;

Ambalažna grupa II:

materije sa srednjim stepenom opasnosti;

Ambalažna grupa III:

materije sa malim stepenom opasnosti.

Ambalažna(e) grupa(e) u koju(e) je materija svrstana navedena(e) je (su) u tabeli A poglavlja 3.2.

2.1.2 Principi klasifikacije

2.1.2.1

Opasan teret, klasifikuje se na osnovu njihovih osobina u određenu klasu, u skladu sa pododeljkom 2.2.x.1 odgovarajuće klase. Opasan teret se svrstava u određenu klasu i ambalažnu grupu po kriterijumima navedenim u istom pododeljku 2.2.x.1. Svrstavanje jedne ili više sporednih opasnosti uz jedan opasan teret ili predmet vrši se prema kriterijumima klase ili klasa, koje odgovaraju ovim opasnostima, navedenim u pododeljku 2.2.x.1.

2.1.2.2

Svi nazivi tereta navedeni su u Tabeli A poglavlja 3.2 po redosledu UN-brojeva. Ova tabela sadrži odgovarajuće informacije o navedenom teretu, kao što su naziv, klasa, ambalažnih grupa, listice koje se postavljaju, kao i odredbe o ambalaži i transportu.

2.1.2.3

Opasni tereti pojedinih klasa, koji su navedeni ili definisani u pododeljku 2.2.x.2 nisu dozvoljeni za transport.

2.1.2.4

Tereti, koje nisu poimenično navedene, tj. tereti koji nisu kao pojedinačni nazivi navedeni u Tabeli A poglavlja 3.2 i nisu navedeni ili definisani u jednom od gore navedenih pododeljaka 2.2.x.2, treba svrstati u odgovarajuću klasu prema postupku u odeljku 2.1.3. Dodatno treba utvrditi sporednu opasnost (ako postoji) i ambalažnu grupu (ako postoji). Nakon što je utvrđena klasa, sporedna opasnost (ako postoji) i ambalažna grupa (ako postoji), treba utvrditi odgovarajući UN-broj. Na kraju svake klase u pododeljku 2.2.x.3 (spisak zajedničkih naziva) naveden je dijagram odlučivanja sa odgovarajućim parametrima za izbor odgovarajućeg zajedničkog naziva (UN-broj). U svim slučajevima, na osnovu hijerarhije prikazane u pododeljku 2.1.1.2 slovima B, C i D, treba odabrati zajednički naziv koji najbolje obuhvata osobine materije ili predmeta. Samo ako se materija ili predmet ne može svrstati u neki od naziva tipa B ili C prema pododeljku 2.1.1.2, može biti svrstan pod naziv tipa D.

2.1.2.5

Ako se na osnovu postupka ispitivanja iz poglavlja 2.3 i kriterijuma navedenih u pododeljku 2.2.x.1 klasa za koje su utvrđeni, ustanovi da materija, rastvor ili smesa određene klase poimenično navedena u Tabeli A poglavlja 3.2, ne ispunjava kriterijume te klase, tada ta materija, rastvor ili smeša ne spada u tu klasu.

2.1.2.6

Pri klasifikaciji, materije sa tačkom topljenja ili početkom topljenja na 20 °C ili ispod toga pri pritisku od 101,3 kPa, smatraju se kao tečne materije. Viskozna materija, za koju se ne može utvrditi specifična tačka topljenja, treba da se podvrgne ispitnom postupku ASTM D 4359-90 ili ispitivanju navedenom u odeljku 2.3.4 za utvrđivanje tečne osobine (penetrometrijski postupak).

2.1.3 Klasifikacija materija koje nisu poimenično navedene u Tabeli A deo 3.2, uključujući rastvore i smeše (kao što su preparati, smeše i otpaci)

2.1.3.1

Materije, uključujući rastvore i smeše, koje nisu poimenično navedene, klasifikuju se prema stepenu opasnosti na osnovu kriterijuma navedenih u pododeljku 2.2.x.1 različitih klasa. Opasnost(i) neke materije utvrđuju se na osnovu njenih fizičkih, hemijskih ili fizioloških osobina. Ove osobine treba uvažiti i ako iskustva ukazuju na strožije kriterijume klasifikacije.

2.1.3.2

Materiju, koja nije poimenično navedena u Tabeli A poglavlja 3.2, a koja ispoljava samo jednu opasnost, treba svrstati u odgovarajuću klasu u jedan od zajedničkih naziva navedenih u pododeljku 2.2.x.1 te klase.

2.1.3.3

Rastvor ili smešu, koji sadrži samo jednu opasnu materiju poimenično navedenu u Tabeli A poglavlja 3.2, zajedno sa jednom ili više bezopasnih materija, treba svrstati pod jednu poimenično navedenu materiju, izuzev, ako:

(a)

su rastvor ili smeša u Tabeli A poglavlja 3.2 posebno navedeni, ili

(b)

iz podataka pod nazivom za ovu opasnu materiju posebno ne proističe, da ona važi samo za čistu ili tehnički čistu materiju, ili

(c)

se klasa, fizičko stanje ili ambalažna grupa rastvora ili smeše razlikuje od onih za opasnu materiju.

U primerima pod b) ili c), rastvor ili smeša svrstavaju se kao materija koja nije poimenično navedena u određenu klasu, pod zajednički naziv naveden u pododeljku 2.2.x.3 za tu klasu, imajući u vidu eventualne sporedne opasnosti koje predstavljaju rastvor ili smeša, izuzev ako rastvor ili smeša ne odgovaraju kriterijumima nijedne klase i zbog toga ne podležu propisima ADR.

2.1.3.4

Rastvore i smeše, koje sadrže materiju, koja odgovara jednom od navedenih naziva u stavu 2.1.3.4.1 ili 2.1.3.4.2, treba klasifikovati prema odredbama navedenim u 2.1.3.4.1 ili 2.1.3.4.2.

2.1.3.4.1

Rastvore i smeše, koji sadrže jednu od sledećih poimenično navedenih materija, treba uvek klasifikovati pod istim nazivom, kao i samu materiju koju oni sadrže, pod uslovom da ti rastvori i smeše ne pokazuju opasne osobine navedene u 2.1.3.5.3:

Klasa 3

UN

1921

PROPILENIMIN, STABILIZOVAN

UN

2481

ETILIZOCIJANAT

UN

3064

NITROGLICERIN, RASTVOREN U ALKOHOLU sa više od

Klasa 6.1

UN

1051

CIJANOVODONIK, STABILIZOVAN, sa manje od 3% vode

UN

1185

ETILENIMIN, STABILIZOVAN

UN

1259

NIKLTETRAKARBONIL

UN

1613

CIJANOVODONIK, VODENI RASTVOR (CIJANOVODONIČNA KISELINA, VODENI RASTVOR), sa najviše 20% (masenih) cijanovodonika

UN

1614

CIJANOVODONIK, STABILIZOVAN, sadržaj vode manji od 3%, absorbovan na inertnom poroznom materijalu

UN

1994

GVOŽĐEPENTAKARBONIL

UN

2480

METILIZOCIJANAT

UN

3294

CIJANOVODONIK, RASTVOREN U ALKOHOLU sa najviše 45% (masenih) cijavodonika.

Klasa 8

UN

1052

FLUOROVODONIK, BEZVODNI

UN

1744

BROM ili UN 1744 RASTVOR BROMA

UN

1790

FLUORVODONIČNA KISELINA, sa više od 85% (masenih)

UN

2576

FOSFOROKSIBROMID, RASTOPLJEN.

2.1.3.4.2

Rastvori i smeše, koji sadrže materije koje odgovaraju sledećim nazivima klase 9:

UN

2315

POLIHLOROVANI BIFENILI, TEČNI ili

UN

3432

POLIHLOROVANI BIFENILI, ČVRSTI

UN

3151

POLIHALOGENOVANI BIFENILI, TEČNI ili

UN

3151

POLIHALOGENOVANI TERFENILI, TEČNI

UN

3152

POLIHALOGENOVANI BIFENILI, ČVRSTI ili

UN

3152

POLIHALOGENOVANI TERFENILI, ČVRSTI

moraju biti klasifikovani pod isti naziv klase 9, pod uslovom da:

-

oni ne sadrže nikakve dodatne opasne komponente sa izuzetkom komponenata ambalažne grupe III klase 3, 4.1, 4.2, 4.3, 5.1, 6.1 ili 8 i

-

nemaju opasne osobine navedene u odeljku 2.1.3.5.3.

2.1.3.5

Materije, koje nisu poimenično navedene u Tabeli A poglavlja 3.2, sa više opasnih osobina, kao i rastvori i smeše sa više opasnih materija, svrstavaju se pod zajednički naziv (vidi 2.1.2.4) i u ambalažnu grupu odgovarajuće klase u skladu sa njihovim opasnim osobinama. Takvu klasifikaciju na osnovu opasnih osobina treba izvršiti na način naveden pod 2.1.3.5.1 - 2.1.3.5.4.

2.1.3.5.1

Fizičke, hemijske i fiziološke osobine se utvrđuju merenjem ili proračunom, a klasifikacija materija, rastvora ili smeša vrši se prema kriterijumima pododeljka 2.2.x.1 za pojedine klase.

2.1.3.5.2

Ako je utvrđivanje opasnih osobina moguće samo uz nesrazmerno velike troškove i napore (npr. kod nekih vrsta otpadaka), materiju, rastvor ili smešu treba klasifikovati u klasu komponente sa pretežnom opasnošću.

2.1.3.5.3

Ukoliko opasne osobine materije, rastvora ili smeše spadaju u više od jedne dole navedenih klasa ili grupa materija, tada se materija, rastvor ili smeša klasifikuje u klasu ili grupu materija sa pretežnom opasnošću, na osnovu sledećeg redosleda:

(a)

materije klase 7 (izuzev radioaktivne materije u izuzetim komadima za otpremu, kod kojih dominiraju druge opasne osobine);

(b)

materije klase 1;

(c)

materije klase 2;

(d)

desenzitizovane eksplozivne tečne materije klase 3;

(e)

samoreagujuće materije i desenzitizovane eksplozivne čvrste materije klase 4.1;

(f)

piroforne materije klase 4,2;

(g)

materije klase 5.2;

(h)

materije klase 6.1 ili 3, koje na osnovu njihove otrovnosti pri udisanju, treba klasifikovati u ambalažnu grupu I (materije, koje ispunjavaju klasifikacione kriterijume klase 8 i poseduju otrovnost pri udisanju prašine ili magle (LC50) u skladu sa ambalažnom grupom I, ali otrovnost pri gutanju ili apsorbovanju preko kože, koja odgovara samo ambalažnoj grupi III ili poseduju malu otrovnost, treba svrstati u klasu 8);

(i)

zarazne materije klase 6.2.

2.1.3.5.4

Ukoliko opasne osobine materije spadaju u više od jedne klase ili više od jedne grupe materija, koje nisu navedene u 2.1.3.5.3, materija se klasifikuje prema istom postupku, pri čemu ipak treba odabrati odgovarajuću klasu prema tabeli pretežne opasnosti u 2.1.3.10

2.1.3.6

Potrebno je koristiti uvek samo odgovarajući zajednički naziv koje najviše odgovara (vidi pododeljak 2.1.2.4) npr. opšte naziv N.D.N. treba koristiti samo, ako se ne može koristiti naziv prema vrsti ili specifični naziv n.d.n.

2.1.3.7

Rastvori i smeše oksidirajućih materija ili materija sa takvom sporednom opasnošću mogu imati eksplozivne osobine. U tom slučaju one nisu dozvoljene za prevoz, izuzev ako ispunjavaju zahteve klase 1.

2.1.3.8

U smislu ADR, materije, rastvori i smeše (kao što su preparati, mešavine i otpad), koji se ne mogu svrstati u klase 1 do 8 ili u klasu 9 sa izuzetkom naziva UN-broja 3077 i UN-broja 3082, ali se mogu svrstati u UN-broj 3077 ili 3082 klase 9 na osnovu metode ispitivanja kriterijuma u 2.3.5., smatraju se materijama koje zagađuju vodu.

2.1.3.9

Otpad, koji ne ogovara kriterijumima za klasifikaciju u klasu 1 ili 9, ali se na osnovu Bazelskog Sporazuma o kontroli prekograničnog kretanja opasnog otpada i njegovom odlaganju, može se transportovati pod UN-broj 3077 ili 3082.

2.1.3.10 Tabela pretežnih opasnosti

Napomena 1:

Primeri za korišćenje Tabele:

Klasifikacija pojedinačne materije

Opis materije koja sa klasifikuje:

Amin nigde poimenično naveden, koji odgovara kriterijumima klase 3, ambalažne grupe II, kao i kriterijumima klase 8, ambalažne grupe I.

Postupak:

Tačka preseka reda 3 II sa rubrikom 8 I daje 8 I.

Prema tome ovaj amin treba klasifikovati u klasu 8 pod UN-broj 2734 AMINI, NAGRIZAJUĆI, ZAPALJIVI, TEČNI, N.D.N. ili UN-broj 2734 POLIAMINI NAGRIZAJUĆI, ZAPALJIVI, TEČNI, N.D.N.,

ambalažna grupa I.

Klasifikacija smeše

Opis smeše koja sa klasifikuje :

Smeša koja se sastoji od zapaljive tečne materije klase 3, ambalažna grupa III, otrovne materije klase 6.1, ambalažne grupe II, i nagrizajuće tečne materije klase 8, ambalažne grupe I.

Postupak:

Tačka preseka reda 3 III sa rubrikom 6.1 II daje 6.1 II.

Tačka preseka reda 6.1 II sa rubrikom 8 I daje 8 ILIQ.

Ova smeša, koje nije bliže definisana se prema tome klasifikuje u klasu 8 pod UN-broj 2922 NAGRIZAJUĆA TEČNOST, OTROVNA, N.D.N., ambalažna grupa I

Napomena 2: 

Primeri za klasifikaciju smeša i rastvora u neku od klasa i ambalažnu grupu.

Rastvor fenola klase 6.1, ambalažne grupe II, u benzenu klase 3, ambalažne grupe II, treba klasifikovati u klasu 3, ambalažnu grupu II; na osnovu otrovnosti fenola ovaj rastvor treba svrstati pod UN-broj 1992 ZAPALJIVA TEČNOST, OTROVNA, N.D.N. u klasu 3, ambalažnu grupu II.

Čvrstu smešu natrijumarsenata klase 6.1, ambalažne grupe II i natrijumhidroksida klase 8, ambalažne grupe II, treba klasifikovati pod UN-broj 3290 OTROVNA NEORGANSKA ČVRSTA MATERIJA, NAGRIZAJUĆA, N.D.N., u klasu 6.1, ambalažnu grupu II.

Rastvor naftalena, sirovog ili rafinisanog, klase 4.1, ambalažne grupe III u benzinu klase 3, ambalažne grupe II, treba klasifikovati podUN-broj 3295 UGLJOVODONICI, TEČNI, N.D.N. u klasu 3, ambalažnu grupuII.

Smešu ugljovodonika klase 3, ambalažne grupe III i polihlorisanog bifenilena (PCB) klase 9, ambalažne grupeII treba klasifikovati pod UN-broj 2315 POLIHLOROVANI BIFENILI, TEČNI ili UN-broj 3432 POLIHLOROVANI BIFENILI, ČVRSTI u klasu 9, ambalažnu grupu II.

Smešu propilenimina klase 3 i polihlorisanog bifenila (PCB) klase 9, ambalažne grupe II, treba klasifikovati podUN-broj 1921 PROPILENIMIN, STABILIZOVAN u klasu 3.

2.1.4 Klasifikacija uzoraka

2.1.4.1

Ako je klasa neke materije nesigurna i ako se materija transportuje radi daljeg ispitivanja, treba na osnovu obaveštenosti pošiljaoca o materiji, istu svrstati u privremenu klasu, zvaničan naziv za transport i UN-broj uz primenu:

(a)  

kriterijuma klasifikacije poglavlja 2.2 i

(b)  

zahteva ovog poglavlja.

Za izabrani zvanični naziv za transport treba koristiti najstrožiju moguću ambalažnu grupu.

Pri primeni ove odredbe, zvanični naziv za transport treba dopuniti izrazom "UZORAK" (npr. "ZAPALJIVA TEČNA MATERIJA, N.D.N., "UZORAK"). U nekim slučajevima, u kojima je za uzorak neke materije za koju se pretpostavlja, da odgovara određenim kriterijumima klasifikacije, predviđen određen naziv za transport (npr. " UN 3167 UZORAK NEKROMPRIMOVANOG GASA, ZAPALJIV, N.D.N."), potrebno je ovo naziv koristiti za transport. Ako se za transport uzorka koristi naziv N.D.N. zvaničan naziv za transport ne mora da bude dopunjeno tehničkim nazivom, kako je to propisano posebnom odredbom 274. poglavlja 3.3.

2.1.4.2

Uzorke materije treba transportovati u skladu sa zahtevima, koji se primenjuju za privremeno dodeljeno zvanični naziv, pod uslovom, da:

(a)   

se materija ne smatra materijom, koja prema pododeljcima 2.2.x.2 poglavlja 2.2 ili prema poglavlju 3.2. nije dozvoljena za transport;

(b)   

se materija ne smatra materijom, koja ispunjava kriterijume klase 1, ili se ne smatra zaraznom ili radioaktivnom materijom;

(c)   

materija odgovara propisima u 2.2.41.1.15, odn. 2.2.52.1.9, ako se radi o samoreagujućoj materiji, odn. organskom peroksidu;

(d)   

se uzorak transportuje u kombinovanoj ambalaži sa neto masom od najviše 2,5 kg po komadu za otpremu;

(e)   

se uzorak ne spaja sa drugim tretom u jedan komad za otpremu.

Poglavlje 2.2

Posebne odredbe za pojedine klase

2.2.1

Klasa 1: Eksplozivne materije i predmeti sa eksplozivnim materijama

2.2.1.1

Kriterijumi

2.2.1.1.1

Pojam klase 1 obuhvata:

(a)   

Eksplozivne materije: čvrste ili tečne materije (ili smeše materija), koje hemijskom reakcijom mogu da razvijaju gasove takve temperature, pritiska i brzine, da u okruženju dovode do razaranja.

Pirotehničke materije: materije ili smeše materija, sa kojima treba postići efekat u vidu: toplote, svetlosti, zvuka, gasa, magle ili dima ili njihovu kombinaciju kao rezultat samoodrživih egzotermnih hemijskih reakcija koje protiču bez detonacije;

Napomena 1:

Materije, koje same po sebi nisu eksplozivne, ali mogu stvarati eksplozivnu smešu gasa, pare ili prašine, nisu materije klase 1.

2:

Izuzete iz klase 1 su, takođe, eksplozivne materije ovlažene vodom ili alkoholom, čiji sadržaj vode ili alkohola premašuje navedene granične vrednosti, kao i eksplozivne materije sa sredstvima za plastifikaciju - ove eksplozivne materije su svrstane u klasu 3 ili 4.1 - kao i eksplozivne materije, koje su na osnovu svoje pretežno opasne osobine svrstane u klasu 5.2.

(b)   

Eksplozivne predmete: predmeti koji sadrže jednu ili više eksplozivnih ili pirotehničkih materija;

Napomena:

Predmeti, koji sadrže eksplozivne ili pirotehničke materije u tako maloj količini ili takve vrste, da njihovo neočekivano ili slučajno zapaljivanje ili paljenje za vreme transporta ne izaziva izvan predmeta odlomke, vatru, maglu, dim, toplotu ili jak zvuk, ne potpadaju pod zahteve klase 1.

(c)   

Materije i predmete, koji prethodno nisu navedeni, a koji su proizvedeni radi stvaranja praktičnog dejstva u vidu eksplozije, ili nekog pirotehničkog dejstva

2.2.1.1.2

Materije i predmeti, koji pokazuju ili mogu pokazati eksplozivne osobine, se uzimaju u obzir za svrstavanje u klasu 1 prema ispitivanjima, postupcima i kriterijuma navedenim u Priručniku za ispitivanja i kriterijume, Deo I.
Materija ili predmet svrstan u klasu 1, može biti dozvoljen za transport, samo ako je svrstan pod neki naziv ili pod neku poziciju N.D.N. u Tabeli A poglavlja 3.2., i ako odgovara kriterijumima Priručnika za ispitivanja i kriterijume.

2.2.1.1.3

Materije i predmeti klase 1 moraju biti svrstani pod jedan UN-broji naziv ili poziciju N.D.N., koji su navedeni u Tabeli A poglavlja 3.2. Tumačenje naziva materija i predmeta poimenično navedenih u Tabeli A poglavlja 3.2. vrši se na osnovu pojmovnika u 2.2.1.1.8.
Uzorci novih ili već postojećih eksplozivnih materija ili predmeta sa eksplozivnom materijom, izuzev inicijalnih eksploziva, koji se transportuju u cilju testiranja, svrstavanja, istraživanja i razvoja, u cilju kontrole kvaliteta ili kao trgovački uzorci, mogu da se svrstaju pod UN-broj 0190 EKSPLOZIVNA MATERIJA, UZORAK.
Svrstavanje materija i predmeta koji nisu poimenično navedeni u Tabeli A poglavlja 3.2. u neku poziciju N.D.N. ili pod UN-broj 0190 EKSPLOZIVNA MATERIJA, UZORAK, kao i svrstavanje određenih materija čiji transport, prema Posebnim odredbama poglavlja 3.2. Tabele A rubrika 6, zavisi od posebne odredbe nadležnih organa, vrši se od strane nadležnih organa zemlje porekla. Ovaj nadležni organ u pisanoj formi odobrava i uslove transporta za ove materije ili predmete. Ako zemlja porekla nije Ugovorna Strana ADR, svrstavanje i uslovi transporta moraju biti priznati od strane nadležnih organa prve države Ugovorne Strane ADR, na koju pošiljka nailazi.

2.2.1.1.4

Materije i predmeti klase 1 moraju biti svrstani u neku podklasu prema 2.2.1.1.5, i u neku grupu kompatibilnosti prema 2.2.1.1.6. Podklasa se utvrđuje na osnovu rezultata ispitivanja opisanih u odeljcima 2.3.0 i 2.3.1, i uz primenu opisa iz 2.2.1.1.5. Grupa kompatibilnosti mora biti utvrđena prema opisu iz 2.2.1.1.6. Brojevi podklase zajedno sa slovima grupe kompatibilnosti predstavljaju klasifikacioni kod.

2.2.1.1.5

Opis podklasa

Podklasa 1.1

Materije i predmeti, koji su sposobni za masovnu eksploziju. (Masovna eksplozija je eksplozija koja praktično istovremeno obuhvata gotovo ceo tovar).

Podklasa 1.2

Materije i predmeti, koji pokazuju opasnost stvaranja odlomaka, rasprsnutih i odbačenih komada, ali nisu sposobni za masovnu eksploziju

Podklasa 1.3

Materije i predmeti, koji poseduju opasnost od požara i pokazuju ili malu opasnost od vazdušnog pritiska ili malu opasnost od odlomaka, rasprsnutih i odbačenih komada ili obadvoje, ali nisu sposobni za masovnu eksploziju,

(a) pri čijem sagorevanju nastaje značajno toplotno zračenje, ili
(b) koji sagorevaju jedan za drugim, stvarajući malo dejstvo vazdušnog pritiska ili dejstvo odlomaka, rasprsnutih i odbačenih komada, ili i jedno i drugo.

Podklasa 1.4

Materije i predmeti, koji predstavljaju samo malu opasnost od eksplozije u slučaju zapaljivanja ili paljenja tokom transporta. Dejstva ostaju u suštini ograničena samo na komad za otpremu i ne treba očekivati, da će doći do stvaranja odbačenih komada većih dimenzija ili na većem rastojanju. Vatra koja deluje spolja ne sme dovesti do praktično istovremene eksplozije gotovo celog sadržaja komada za otpremu.

Podklasa 1.5

Vrlo neosetljive materije sa opasnošću masovne eksplozivnosti, koje su tako neosetljive, da je vrlo mala verovatnoća izazivanja ili prelaza požara u detonaciju pod normalnim uslovima transporta. Kao minimalni zahtev za ove materija važi, da ne smeju da eksplodiraju pri nastanku spoljašnjeg požara.

Podklasa 1.6

Ekstremno neosetljivi predmeti, koji nemaju opasnost masovne eksplozije. Ovi predmeti sadrže samo ekstremno neosetljive detonirajuće materije i pokazuju neznatnu verovatnoću slučajnog paljenja ili širenja.

Napomena:

Opasnosti koje proističu od predmeta podklase 1.6. ograničene su na eksploziju pojedinačnog predmeta.

2.2.1.1.6

Opis grupa kompatibilnosti materija i predmeta

A

Primarna eksplozivna materija

B

Predmet sa zapaljivom materijom i sa manje od dva efikasna sigurnosna uređaja. Uključeni su i neki predmeti, kao što su detonatori za miniranje, detonirajući uređaji za miniranje i upaljači, iako ne sadrže nikakvu primarnu eksplozivnu materiju.

C

Pogonska ili druga brzogoruća eksplozivna materija ili predmet sa takvom eksplozivnom materijom.

D

Detonirajuća eksplozivna materija ili crni barut ili predmet sa detonirajućom eksplozivnom materijom, ali bez sredstva za paljenje i bez pogonskog punjenja ili predmet sa primarnom eksplozivnom materijom (upaljačem) sa najmanje dva delotvorna sigurnosna uređaja.

E

Predmet sa detonirajućom eksplozivnom materijom bez sredstava za paljenje, sa pogonskim punjenjem (ali ne takav koji sadrži zapaljivu tečnost ili zapaljiv gel ili samozapaljivu tečnost (hipergol)).

F

Predmet sa detonirajućom eksplozivnom materijom sa sopstvenim sredstvom za paljenje, sa pogonskim punjenjem (ali ne takav, koji sadrži zapaljivu tečnost, gel ili samozapaljivu tečnost (hipergol) ili bez pogonskog punjenja.

G

Pirotehnička materija ili predmet sa pirotehničkom materijom ili predmet koji sadrži kako eksplozivnu tako i osvetljavajuću, zapaljivu, odnosno materiju koja izaziva suze ili dim (izuzev predmeta koji se aktiviraju vodom ili koji sadrže beli fosfor, fosfide, piroforičnu materiju (samozapaljivu na vazduhu), zapaljivu tečnost ili zapaljiv gel ili samozapaljivu tečnost hipergol).

H

Predmet, koji sadrži kako eksplozivnu materiju tako i beli fosfor

J

Predmet, koji sadrži kako eksplozivnu materiju tako i zapaljivu tečnost ili zapaljiv gel.

K

Predmet, koji sadrži kako eksplozivnu materiju tako i otrovan hemijski agens.

L

Eksplozivna materija ili predmet sa eksplozivnom materijom, koja predstavlja poseban rizik (npr. zbog svog aktiviranja u dodiru sa vodom ili zbog prisustva samozapaljive tečnosti (hipergola), fosfida ili neke piroforne materije) i zahteva razdvajanje svake pojedine vrste.

N

Predmet, koji sadrži samo ekstremno neosetljive detonirajuće materije.

S

Materija ili predmet, koji su tako pakovani ili izrađeni, da svako dejstvo koje nastupi usled nenamerne reakcije ostaje ograničeno na komad za otpremu, izuzev ako je komad za otpremu oštećen vatrom; u tom slučaju dejstvo vazdušnog pritiska ili odlomaka mora ostati ograničeno na meru, koja bitno ne ograničava ili ne sprečava mere borbe protiv požara i druge hitne mere u neposrednoj blizini komada za otpremu.

Napomena 1:

Svaka materija ili predmet pakovana u specifičnoj ambalaži može biti svrstana samo u jednu grupu kompatibilnosti. Pošto je kriterijum grupe kompatibilnosti S zasnovan na praktičnom ispitivanju, za svrstavanje u ovu grupu neophodno je ispitivanje radi dodeljivanja klasifikacionog koda.

2:

Predmeti grupa kompatibilnosti D i E mogu biti opremljeni sopstvenim sredstvima za paljenje ili zajedno sa njima upakovani, pod uslovom, da uređaj za paljenje sadrži najmanje dva delotvorna sigurnosna uređaja, kako bi sprečio izazivanje eksplozije u slučaju nenamerne reakcije sredstava za paljenje. Takvi komadi za otpremu su svrstani u grupu kompatibilnosti D ili E.

3:

Predmeti grupa kompatibilnosti D i E mogu biti upakovani zajedno sa sopstvenim sredstvom za paljenje, koje ne sadrži dva delotvorna sigurnosna uređaja, (tj. sredstva za paljenje, koja su svrstana u grupu kompatibilnosti B) pod uslovom, da odgovaraju odredbi za zajedničko pakovanje MP 21 u odeljku 4.1.10. Takvi komadi za otpremu svrstavaju se u grupe kompatibilnosti D ili E.

4:

Predmeti smeju biti opremljeni sopstvenim sredstvom za paljenje i sa njim zajedno upakovani, pod uslovom, da se sredstva za paljenje ne mogu upaliti, pod normalnim uslovima transporta.

5:

Predmeti grupa kompatibilnosti C, D i E mogu biti zajedno pakovani. Takvi komadi za otpremu svrstavaju se u grupu kompatibilnosti E.

2.2.1.1.7

Svrstavanje vatrometnih tela u podklase

2.2.1.1.7.1

Vatrometna tela se u principu svrstavaju u podklase 1.1, 1.2, 1.3 i 1.4 na osnovu podataka dobijenih iz ispitne serije 6 Priručnika za ispitivanja i kriterijume. Ipak, pošto je izbor takvih predmeta jako širok, a takođe i raspoloživost opreme za ispitivanje može biti ograničena, u podklase se može, takođe, svrstati prema postupku iz 2.2.1.1.7.2.

2.2.1.1.7.2

Svrstavanje vatrometnih tela u UN-broj 0333, 0334, 0335 ili 0336 može se vršiti na osnovu analognog zaključka, bez potrebe za ispitivanjem prema ispitnoj seriji 6, a prema tabeli za utvrđenu klasifikaciju vatrometnih tela u 2.2.1.1.7.5. Takvo svrstavanje se može vršiti uz saglasnost nadležnih organa. Predmeti koji u tabeli nisu navedeni, moraju biti klasifikovani na osnovu podataka dobijenih iz ispitne serije 6.

Napomena 1:

Dodavanje novih tipova vatrometnih tela u rubriku 1 tabele 2.2.1.1.7.5 može se vršiti samo na osnovu potpunih podataka ispitivanja, koji se dostavljaju UN - Stručnoj podkomisiji za transport opasnog tereta radi razmatranja.

2:

Podatke dobijene ispitivanjem, od strane nadležnih organa, koji predstavljaju potvrdu ili neslaganje sa klasifikacijom u podklase u rubrici 5, tipova vatrometnih tela navedenih u rubrici 4 tabele u 2.2.1.1.7.5, potrebno je dostaviti, radi informacije, UN - Stručnoj podkomisiji za transport opasnog tereta.

2.2.1.1.7.3

Ako su vatrometna tela, koja su svrstana u više od jedne podklase, zajedno pakovana u jednom komadu za otpremu, moraju se klasifikovati na osnovu podklase sa najvećom opasnošću, izuzev ako podaci dobijeni na osnovu ispitne serije 6 daju drugi rezultat.

2.2.1.1.7.4

Klasifikacija navedena u tabeli 2.2.1.1.7.5 važi samo za predmete, koji su pakovani u sanducima od kartona (4G).

2.2.1.1.7.5

Tabela utvrđenih klasifikacija za vatrometna tela2

Napomena 1:

Procentni delovi, odnose se na masu cele pirotehničke garniture (npr. raketni motori, pogonsko punjenje, punjenje za rasprskavanje, punjenje za dejstvo), ukoliko u tabeli nije drugačije navedeno.

2:

Izraz "praskave svetleće naprave", koji se koristi u tabeli, odnosi se na pirotehničke naprave koje sadrže oksidirajuće materije i crni barut kao i pogonsko punjenje od metalnog praha i koriste se za stvaranje akustičnih praskavih efekata ili kao punjenje za rasprskavanje u vatrometnim telima.

3:

Dimenzije u milimetrima (mm) odnose se:

-

kod loptastih velikih vatrometnih bombi i višestrukih loptastih bombi, na prečnik bombe;

-

kod vatrometnih paketa bez bacača ili cilindričnih vatrometnih paketa, na unutrašnji prečnik bacača, koji je predviđen za prihvatanje vatrometne porcije.

-

kod cilindričnih velikih vatrometnih bombi, na dužinu bombe;

-

kod velike vatrometne bombe u bacaču, rimskoj sveći, vatrometnom telu u zatvorenoj cevi ili vatrometnom punjenju, na unutrašnji prečnik cevi, koja obuhvata ili sadrži vatrometno telo;

2 Ova tabela sadrži spisak klasifikacija vatrometnih tela, koja se mogu koristiti u nedostatku podataka ispitivanja serije 6 (vidi 2.2.1.1.7.2).