1.2.2 Jedinica mera

1.2.2.1

U ADN važe sledeće jedinice mera1

Dužina

m (metar)

-

-

Površina

m2 (kvadratni metar)

-

-

Zapremina

m3 (kubni metar)

I3 (litar)

1 I = 10-3 m3

Vreme

s (sekunda)

min (minut)

1 min = 60 s

h (čas)

1 h = 3600 s

d (dan)

1 d = 86 400 s

Masa

kg (kilogram)

g (gram)

1 g = 10-3 kg

t (tona)

1 t = 103 kg

Gustina

kg/m3

kg/l

1 kg/l = 103 kg/m3

Temperatura

K (kelvin)

°C (stepen celzijusa)

0°C = 273,15 K

Temperaturna razlika

K (kelvin)

°C (stepen celzijusa)

1°C = 1 K

Sila

N (njutn)

-

1 N = 1 kgm/s2

Pritisak

Pa (paskal)

bar (bar)
1 bar = 105 Pa

1 Pa = 1 N/m2

Mehanički napon

N/m2

N/mm2

1 N/mm2 = 1 MPa

Rad

J (džul)

kWh (kilovat čas)

1 kWh = 3,6 MJ

Energija

J (džul)

1 J = 1 N.m = 1 W.s

Količina toplote

J (džul)

eV (elektrovolt)

1 eV = 0.1602-10-18 J

Snaga

W (vat)

-

1 W = 1 J/s = 1 N.m/s

Kinematski viskozitet

m2/s

mm2/s

1 mm2/s =10-6 m2/s

Dinamički viskozitet

Pa.s

mPa.s

1 mPa.s =10-3 Pa.s

Aktivnost

Bq (bekerel)

-

-

Doza ekvivalentnosti

Sv (sivert)

-

-

1.2.2.2

Ukoliko izričito nije ništa drugo navedeno u ADN znak "%" znači:

(a) kod smeša čvrstih ili tečnih materija, kod rastvora ili kod čvrstih materija natopljenih nekom tečnošću, procentualno učešće mase u odnosu na ukupnu masu smeše, rastvora ili natopljene materije;

(b) kod smeše zbijenih gasova, kada se pune pod pritiskom, srazmeru zapremina naznačenu kao procenat ukupne zapremine smeše gasova, ili ako se pune po masi, srazmeru masa naznačenu kao procenat ukupne mase smeše.

(c) kod smeše tečnih gasova i gasova u rastvoru, srazmeru masa navedenu kao procenat ukupne mase smeše.

1.2.2.3

Pritisci svake vrste kod posude (npr. ispitni pritisak, unutrašnji pritisak, pritisak pri otvaranju sigurnosnog ventila) uvek se navode kao nadpritisak (pritisak koji se nalazi iznad atmosferskog pritiska); pritisak pare materija se, naprotiv, uvek navodi kao apsolutni pritisak.

1.2.2.4

Ako je u ADN predviđen stepen punjenja posude, to se uvek odnosi na temperaturu materije od 15°C, ukoliko nije navedena neko druga temperatura.

Poglavlje 1.3

Obuka osoblja koje učestvuje u transportu opasnog tereta

1.3.1 Područje primene

Osobe zaposlene kod učesnika u transportu u smislu poglavlja 1.4. čije područje rada obuhvata transport opasnog tereta, moraju biti obučene u vezi sa zahtevima, koje transport opasnog tereta postavlja u okviru njihovih radnih obaveza i odgovornosti. Obuka mora da sadrži i posebne propise navedene u poglavlju 1.10, koji se odnose na bezbednost transporta opasnog tereta.

Napomena 1: U vezi sa stručnim osposobljavanjem savetnika za bezbednost vidi odeljak 1.8.3.

   2: U vezi sa stručnim osposobljavanjem eksperata (stručnih lica) vidi poglavlje 8.2

1.3.2 Vrste obuke

U zavisnosti od odgovornosti i radnih zadataka odnosne osobe, obuka mora da se vrši u sledećem obliku:

1.3.2.1

Uvod

Osoblje mora da bude upoznato sa opštim odredbama propisa za transport opasnog tereta.

1.3.2.2

Obuka usmerena na zadatke

1.3.2.2.1 

U zavisnosti od svojih radnih zadataka i odgovornosti, osoblje mora biti na ogovarajući način detaljno upoznato sa propisima, koji regulišu transport opasnog tereta. U slučajevima, u kojima transport opasnog tereta obuhvata multimodalne transportne procese, osoblje mora da bude upoznato sa propisima koji važe za druge vidove saobraćaja.

1.3.2.2.2

Posada mora biti dobro upoznata sa rukovanjem uređaja za gašenje požara i vatrogasnim aparatom.

1.3.2.2.3

Posada mora biti dobro upoznata sa rukovanjem uređaja za gašenje požara i vatrogasnim aparatom i sa posebnom opremom prema 8.1.5.

1.3.2.2.4

Osobe koje koristi aparate sa kiseonikom zavisnih od cirkulacionog vazduha moraju biti zdravstveno sposobne za dodatni napor.
One moraju da budu obučavane za rukovanje i održavanje uređaja:
- koji rade sa komprimovanim vazduhom ili
- koji se snabdevaju komprimovanim vazduhom preko creva.

1.3.2.2.5

Zapovednik broda (kapetan) mora da upozna druge prisutne osobe na brodu sa odnosnim uputstvima u pisanoj formi, da bi isti bili u stanju da ih primene.

1.3.2.3

Obuka o bezbednosti
U zavisnosti od mogućih opasnosti od povrede ili oštećenja, kao posledice nezgoda pri transportu opasnog tereta, utovaru i istovaru osoblje mora biti upoznato sa rizicima i opasnostima koji potiču od opasnog tereta.
Cilj obuke mora biti, da se osoblje upozna sa bezbednim rukovanjem opasnim teretom i merama u slučaju nastanka opasnosti.

1.3.2.4

Obuka za klasu 7
U svrhu klase 7, zaposleni moraju biti primereno obučeni u vezi zaštite od zračenja uključujući mere opreza, da bi u toku rada ograničili svoje i izlaganje drugih osoba, koje bi na taj način mogle biti izložene zračenju.

1.3.3 Dokumentacija

Dokumenta vezana za izvršene obuke moraju čuvati i poslodavac i zaposleni i prilikom preuzimanja nove delatnosti, moraju biti provereni. Da bi se vodilo računa o promenama propisa, ova obuka se mora u redovnim razmacima dopunjavati radi osvežavanja znanja.

Poglavlje 1.4

Bezbednosne obaveze učesnika

1.4.1 Opšte mere bezbednosti

1.4.1.1

Učesnici u transportu opasnog tereta moraju prema vrsti i obimu predvidivih opasnosti da preduzmu neophodne mere, kako bi sprečili oštećenja ili povrede da bi se mogućnost njihovog oštećenja svela na minimum. U svakom slučaju oni se moraju pridržavati odgovarajućih odredbi ADN.

1.4.1.2

U slučaju moguće neposredne opasnosti po javnu bezbednost, učesnici moraju hitno obavestiti interventne i snage bezbednosti, i da ih informišu o detaljima potrebnim za intervenciju.

1.4.1.3

ADN može detaljnije da predvidi određene obaveze učesnika.
Pod pretpostavkom, da uzete u obzir obaveze navedene u odeljcima 1.4.2 i 1.4.3, Ugovorna Strana može u svom nacionalnom zakonodavstvu, da prenese obaveze koje se odnose na jednog određenog učesnika ili više učesnika, ako smatra, da to neće uticati na smanjenje bezbednosti. Ugovorna Strana mora da prijavi ova odstupanja Sekretarijatu Ekonomske komisije Ujedinjenih Nacija za Evropu, koji o tome obaveštava ostale Ugovorne Strane.
Odredbe odeljaka 1.2.1, 1.4.2 i 1.4.3 o definicijama učesnika i njihovih postojećih obaveza ne dotiču se propisa nacionalnog prava vezano za pravne posledice (kažnjivost, jemstvo itd.), koje mogu proisteći iz toga da je neki učesnik npr. pravno lice, fizičko lice, osoba koja radi za sopstveni račun, poslodavac ili osoba u radnom odnosu.

1.4.2 Obaveze glavnih učesnika

Napomena: Za radioaktivne materije vidi i 1.7.6.

1.4.2.1

Pošiljalac

1.4.2.1.1

Pošiljalac opasnog tereta je obavezan, da pošiljku preda na transport u skladu sa odredbama ADN. U smislu odeljka 1.4.1 on posebno mora, da:

(a)

se uveri, da je opasan teret klasifikovan i dozvoljen za transport prema ADN;

(b)

pruži prevozniku potrebne podatke i informacije, a po potrebi i neophodne transportne dokumente i propratne dokumente (odobrenja, dozvole, obaveštenja, potvrde itd.) imajući u vidu posebno propise Poglavlja 5.4 i Tabele A Dela 3;

(c)

koristi samo ambalažu, veliku ambalažu, IBC i cisterne (vozila cisterne, prenosive cisterne, baterijska vozila, MEGC, prenosive cisterne, kontejner cisterne, kola cisterne i baterijska kola), koji su dozvoljeni i pogodni za transport odnosnog tereta i koji su opremljeni oznakama propisanim u jednoj od međunarodnih regulativa i da se koriste samo brodovi ili brodovi tankeri, koji su dozvoljeni za transport odnosnog tereta;

(d)

se pridržava propisa o načinu otpreme i ograničenjima pri otpremi;

(e)

vodi računa o tome, da su i neočišćene i ne degazirane (ne dezinfikovane) cisterne (vozila cisterne, prenosive cisterne, baterijska vozila, MEGC, prenosive cisterne i kontejner cisterne i kola cisterne) ili neočišćena prazna vozila, kola, veliki kontejneri i mali kontejneri za teret u rasutom stanju, na odgovarajući način obeleženi plakatama i da su neočišćene prazne cisterne na isti način zatvorene i zaptivene kao i u napunjenom stanju.

1.4.2.1.2

Ako pošiljalac koristi usluge drugih učesnika (pakera, utovarača, punioca itd.), on mora da preduzme odgovarajuće mere, da obezbedi, da pošiljka odgovara propisima ADN. Ipak u slučajevima iz 1.4.2.1.1. (a), (b), (c) i (e) on može da se osloni na informacije i podatke koje su mu drugi učesnici stavili na raspolaganje.

1.4.2.1.3

Ako pošiljalac deluje po nalogu trećeg lica, to lice mora pošiljaoca pismeno da upozori na opasan teret i da mu stavi na raspolaganja sva obaveštenja i dokumenta, koja su neophodna za izvršenje njegovih zadataka.

1.4.2.2

Prevoznik

1.4.2.2.1

U kontekstu odeljka 1.4.1, prevoznik u određenim slučajevima mora posebno da:

(a)

ispita, da li je opasan teret koja treba da se transportuje, dozvoljen za transport po ADN;

(b)

da utvrdi, da se propisana dokumentacija nalazi na brodu;

(c)

da vizuelnim proverama utvrdi, da vozilo ili teret nemaju očigledne nedostatke, propuštanja ili pukotine, da ne nedostaju delovi opreme, itd.;

(d)

(Rezervisano)

(e)

da proveri, da brodovi nisu pretovareni;

(f)

(Rezervisano)

(g)

da utvrdi, da se oprema propisana u pisanim uputstvima za zapovednika broda nalazi na brodu;

(h)

da utvrdi, da su postavljene propisane oznake za brod;

(i)

da utvrdi, da su tokom tovarenja, transporta, istovara ili drugih rukovanja opasnim teretom u tovarnim prostorima ili teretnim tankovima ispoštovani posebni propisi.

Ove provere treba sprovesti na osnovu transportnih dokumenata i propratnih dokumenta vizuelnim pregledom broda ili kontejnera, a po potrebi i tereta.

1.4.2.2.2

Prevoznik, ipak može u slučajevima iz stava 1.4.2.2.1 (a), (b), i (i) da se osloni na informacije i podatke, koje su mu drugi učesnici stavili na raspolaganje.

1.4.2.2.3

Ako prevoznik prema 1.4.2.2.1 utvrdi odstupanje od propisa ADN, on pošiljku ne sme da transportuje, dok se propisi ne ispoštuju.

1.4.2.2.4

(Rezervisano)

1.4.2.2.5

(Rezervisano)

1.4.2.3

Primalac

1.4.2.3.1

Primalac je obavezan, da prijem tereta ne odlaže bez prinudnih razloga, i da nakon istovara proveri, da li su odnosni propisi ADN ispoštovani.
U okviru odeljka 1.4.1 on posebno treba da:

(a)

u predviđenim slučajevima prema ADN obavi propisane radnje za istovar brodova;

(b)

u predviđenim slučajevima prema ADN obavi propisano čišćenje i dekontaminaciju brodova;

(c)

obezbedi, da nakon potpunog istovara, čišćenja i dekontaminiranja, na kontejneru, vozilu ili kolima više nema vidljivih znakova opasnosti prema Poglavlju 5.3.

(d)

utvrdi, da li su na pramcu i krmi istaknuta uputstva za napuštanje broda u slučaju opasnosti;

(e)

u slučajevima predviđenim ADN, u cevovodu za odvod gasa ili u kompenzacionom cevovodu za gas instalirano osiguranje od prodora plamena, koje štiti brod od detonacije i prodora plamena sa obale;

(f)

utvrdi, da su zaptivke između prirubnica za spajanje veze broda-obale cevovoda za utovar i istovar, koje je on stavio na raspolaganje, proizvedene od materijala, koji teret ne može nagrizati, koji ne može prouzrokovati razlaganje (raspadanje) tereta, niti štetne ili opasnog reakcije sa teretom;

(g)

utvrdi, da je obezbeđen stalni i odgovarajući nadzor tokom trajanja potpunog pretovara;

1.4.2.3.2

Ako primalac koristi usluge drugih učesnika (istovarača, čistača, službe za dekontaminaciju itd.), on mora da preduzme odgovarajuće mere da propisi ADN budu ispoštovani.

1.4.2.3.3

Ako ove provere prokazuju da se krše propisi ADN, primaoc može prevozniku da vrati kontejner ili vozilo tek nakon što su ovi prekršaji ispravljeni.

1.4.3 Obaveze drugih učesnika

U nastavku su navedeni drugi učesnici i njihove obaveze, kao primeri. Obaveze drugih učesnika proizilaze iz prethodnog odeljka 1.4.1. ukoliko su ovi znali ili su morali znati, da oni svoje zadatke obavljaju u okviru transporta, koji potpada pod ADN.

1.4.3.1

Utovarač

1.4.3.1.1

U okviru odeljka 1.4.1 utovarač ima posebno, sledeće obaveze:

(a)

sme opasan teret da preda prevozniku, samo ako je njen transport po ADN dozvoljen;

(b)

mora da proveri prilikom predaje na transport upakovane opasnog tereta ili neočišćene prazne ambalaže, da li je ambalaža oštećena; on ne sme da preda komad za otpremu, čija ambalaža je oštećena, a posebno ako nije zaptivena i ako ima curenja ili mogu nastati curenja opasnih supstanci, sve dok se ne otkloni ovaj nedostatak; isto važi za neočišćenu praznu ambalažu;

(c)

mora da vodi računa o propisima o utovaru i rukovanju prilikom utovara opasnog tereta u brod, vozilo, kola ili veliki kontejner ili mali kontejner;

(d)

mora da vodi računa o propisima vezanim za znake opasnosti prema Poglavlju 5.3, nakon utovara opasnog tereta u kontejner;

(e)

mora da vodi računa o zabrani zajedničkog utovara, pri utovaru komada za otpremu, imajući u vidu opasan teret koja se već nalazi u brodu, vozilu, kolima ili velikom kontejneru, kao i o propisima o razdvajanju namirnica, konditorskih proizvoda kao i hrane za životinje;

(f)

da utvrdi, da li su na pravcu i krmi nalaze odgovarajuća sredstva za evakuaciju u slučajevima nužde;

(g)

da utvrdi, da je materijal i dodatna zaštitna oprema koja se zahteva u pisanim uputstvima predata zapovedniku broda (kapetanu).

1.4.3.1.2

Utovarač može u slučajevima iz stava 1.4.3.1.1 (a), (d) i (e) da se osloni na informacije i podatke, koje su mu drugi učesnici stavili na raspolaganje.

1.4.3.2

Paker

U okviru odeljka 1.4.1 paker treba posebno da vodi računa o:

(a)

propisima o ambalaži i propisima o zajedničkom tovarenju, i

(b)

propisima o obeležavanju i olistavanju komada za otpremu ako ih on priprema za transport.

1.4.3.3

Punilac
U okviru odeljka 1.4.1 punilac ima posebno sledeće obaveze:

Obaveze, koje se odnose na punjenje cisterni (vozila cisterni, baterijskih vozila, prenosivih cisterni, pokretnih cisterni, kontejner cisterni, MEGC, kola cisterni i baterijskih kola):

(a)

pre punjenja cisterni treba da utvrdi, da se cisterne i delovi njihove opreme nalaze u tehnički ispravnom stanju;

(b)

treba da utvrdi, da datum sledeće revizije nije prekoračen kod vozila cisterni, baterijskih vozila, prenosivih cisterni, pokretnih cisterni, kontejner cisterni i MEGC, kola cisterni i baterijskih kola;

(c)

sme da puni cisterne samo opasnim teretom koji je dozvoljen za te cisterne;

(d)

pri punjenju cisterni treba da vodi računa o propisima u vezi sa opasnim teretom u odeljcima cisterni, koji se nalaze neposredno jedan pored drugog;

(e)

pri punjenju cisterni treba se pridržavati najvećeg dozvoljenog stepena punjenja ili najveće dozvoljene mase sadržaja u litrima zapremine za teret koji se puni;

(f)

nakon punjenja cisterni treba da se proveri zaptivenost uređaja za zatvaranje;

(g)

treba da vodi računa o tome, da se spolja na cisterni, koju je on napunio, ne nalaze nikakvi opasni ostaci tereta kojom je punjena;

(h)

pri pripremi opasnog tereta za transport treba da vodi računa, da su propisane oznake narandžaste boje i propisane listice opasnosti ili velike listice (plakate) prema propisima Poglavlja 5.3 postavljene na cisternama.

Obaveze, koje se odnose na punjenje vozila, kola ili kontejnera čvrstim opasnim teretom u rasutom stanju

(i)

pre punjenja treba da utvrdi, da se vozila, kola i kontejneri, a prema potrebi i njihovi delovi opreme nalaze u tehnički ispravnom stanju i da je transport opasnog tereta u rasutom stanju dozvoljen u ovim vozilima ili kontejnerima;

(j)

nakon punjenja treba da utvrdi, da su propisane oznake narandžaste boje i propisane plakate opasnosti ili velike plakate postavljene na vozilima, kolima ili kontejnerima prema propisima Poglavlju 5.3.

(k)

pri punjenju vozila ili kontejnera opasnim teretom u rasutom stanju treba da vodi računa o primenjivim propisima Poglavlja 7.3 RID ili ADR.

Obaveze, koje se odnose na punjenje teretnih tankova (cisterni):

(l)

treba da obezbedi zapovedniku broda (kapetanu) dodatni zaštitni materijal i opremu koja se zahteva u pisanim uputstvima;

(m)

pre punjenja teretnih tankova broda tankera treba pravilno da popuni kontrolnu listu prema 7.2.4.10;

(n)

sme da puni teretne tankove samo onim opasnim teretom, koji je dozvoljen za ove tankove (cisterne);

(o)

ukoliko je potrebno, pri prevozu materija sa tačkom topljenja ≥ 0°C, treba da preda uputstva za grejanje;

(p)

treba da utvrdi, da pri tovarenju, okidač automatskog uređaja za prevenciju od prelivanja prekida uspostavljenu električnu vezu sa obalnog postrojenja i da preduzima mere protiv prelivanja;

(q)

da utvrdi, da se u području prednjeg i zadnjeg nadgrađa nalaze odgovarajuća sredstva za evakuaciju u slučajevima nužde;

(r)

da utvrdi, ako je to prema stavu 7.2.4.25.5 propisano, da je u cevovodu za odvod gasa ili u klatećem cevovodu za gas (kompenzacionom cevovodu) instalirano osiguranje od prodora plamena, koje štiti brod od detonacije i prodora plamena sa obale;

(s)

da utvrdi, da je brzina tovarenja usaglašena sa instrukcijama o tovarenju prema stavu 9.3.2.25.9 ili 9.3.3.25.9 i da pritisak na tački prelaza cevovoda za odvod gasa i kompenzacionog cevovoda ne premaši pritisak pri otvaranju ventila za brzo punjenje;

(t)

da nakon punjenja tankova proveri zaptivenost uređaja za zatvaranje;

(u)

treba da vodi računa o tome, da se spolja na tankovima, koje je on napunio, ne nalaze nikakvi opasni ostaci tereta kojom je punjena.

Obaveze, koje se odnose na punjenje brodova opasnim teretom u rasutom stanju:

(v)

treba da obezbedi zapovedniku broda (kapetanu) dodatni zaštitni materijal i opremu koja se zahteva u pisanim uputstvima;

(w)

sme da puni brodove samo onim opasnim teretom, koji je dozvoljen za ove brodove;

(x)

da utvrdi, da se u području prednjeg i zadnjeg nadgrađa nalaze odgovarajuća sredstva za evakuaciju u slučajevima nužde.

1.4.3.4

Korisnik kontejner cisterne ili prenosive cisterne

U okviru odeljka 1.4.1. korisnik kontejner cisterne ili prenosive cisterne treba posebno da vodi računa, da se:

(a)

primenjuju propisi vezano za konstrukciju, opremu, ispitivanje i obeležavanje;

Korisnik kontejner cisterne ili prenosive

(b)

održavanje tela cisterni i njihove opreme obavlja na način, koji obezbeđuje, da kontejner cisterna/prenosiva cisterna pod normalnim uslovima korišćenja ispunjava propise ADR, RID ili IMDG Code do sledećeg ispitivanja;

(c)

obavi vanredno ispitivanje, ako bezbednost tela cisterne ili opreme može biti ugrožena usled popravke, prerade ili udesa.

1.4.3.5

(Rezervisano)

Poglavlje 1.5

Posebna pravila, odstupanja

1.5.1 Bilateralni i multilateralni sporazumi

1.5.1.1

Prema članu 7 stav 1 ADN, nadležni organi Ugovornih Strana se mogu direktno međusobno dogovoriti, da se određeni transporti na svojim područjima obavljaju uz odobravanje privremenih odstupanja od propisa ADN, pod uslovom da se time ne ugrožava bezbednost. Organ koji je preuzeo inicijativu za ova privremena odstupanja ih mora prijaviti Sekretarijatu Ekonomske komisije Ujedinjenih nacija za Evropu, koji o tome obaveštava ostale Ugovorne Strane.

Napomena: "Poseban sporazum" prema odeljku 1.7.4 ne smatra se privremenim odstupanjem u smislu ovog stava.

1.5.1.2

Rok važnosti privremenog odstupanja ne sme da traje duže od pet godina od momenta stupanja na snagu. Datumom stupanja na snagu odgovarajuće izmene ovog Pravilnika, privremeno odstupanje se automatski stavlja van snage.

1.5.1.3

Transporti na osnovu privremenih odstupanja se smatraju kao transporti prema ADR.

1.5.2 Posebne dozvole, koje se odnose na transport u brodovima tankerima

1.5.2.1

Posebne dozvole

1.5.2.1.1

Prema članu 7, stav 2, nadležni organ ima pravo da izda posebnu dozvolu prevozniku ili pošiljaocu za međunarodni transport opasnih tereta u brodovima tankerima, uključujući i smeše, čiji transport u brodovima tankerima nije dozvoljen prema ADN, u skladu sa postupkom, koji je naveden u nastavku.

1.5.2.1.2

Posebna dozvola važi, uzimajući u obzir ograničenja navedena u njemu, za Ugovorne Strane i na čijoj teritoriji se obavlja transport, najviše do dve godine ukoliko se ranije ne povuče. Uz odobrenje nadležnog organa ovih Ugovornih strana, posebna dozvola može biti produžena za period od najviše jedne godine.

1.5.2.1.3

Posebna dozvola mora da uključi saopštenje, koje se odnosi na povlačenje pre isteka datuma i mora biti usklađena sa modelom utvrđenim od Administrativnog Komiteta.

1.5.2.2

Postupak

1.5.2.2.1

Prevoznik ili pošiljalac podnosi zahtev za izdavanje posebne dozvole nadležnom organu Ugovorne Strane na čijoj teritoriji se obavlja transport.

Zahtev treba da sadrži podatke, koji su navedeni u ADN. Podnosilac zahteva je odgovoran za tačnost podataka.

1.5.2.2.2

Nadležni organ razmatra zahtev sa tehničkog i bezbednosnog stanovišta. Ukoliko ne postoji prepreka, on izdaje posebnu dozvolu u skladu sa kriterijumima, koji su utvrđeni od Administrativnog Komiteta i odmah obaveštava druge nadležne organe koje su uključeni u predmetni transport. Posebna dozvola se izdaje samo ako su dotični nadležni organi saglasni ili nisu izrazili svoje protivljenje, u roku od dva meseca nakon prijema obaveštenja. Podnosilac zahteva prima original posebne dozvole a kopiju dozvole čuva na brodu koji obavlja predmetni transport. Nadležni organi odmah izveštavaju Administrativni Komitet o prijemu zahteva, odbijanju zahteva i o izdavanju posebne dozvole.

1.5.2.2.3

Ako se posebna dozvola ne izdaje zbog sumnji ili izraženog protivljenja, Administrativni Komitet odlučuje o izdavanju posebne dozvole.

1.5.2.3

Ažuriranje spiska materija, koje su dozvoljene za transport u brodovima tankerima

1.5.2.3.1

Administrativni Komitet treba da vodi računa o svim posebnim dozvolama i zahtevima, koji su mu dostavljeni i da odluči da li materiju treba uključiti u spisak materija ovog Pravilnika koje su dozvoljene za transport u brodovima tankerima.

1.5.2.3.2

Ukoliko Administrativni Komitet uvodi tehnička ili bezbednosna ograničenja, koja se odnose na uključenje materije u spisak ovog Pravilnika koja je dozvoljena za transport u brodovima tankerima ili se ograničenja odnose na određene uslove, nadležni organi moraju o tome biti obavešteni. Nadležni organ mora odmah da povuče ili, ako je potrebno, da izmeni posebnu dozvolu.

1.5.3 Ekvivalentnosti i odstupanja (član 7, stav 3 ADN)

1.5.3.1

Postupak za ekvivalentnost

Ako propisi ovog Pravilnika propisuju ugradnju ili prisutnost određenih materijala, uređaja ili opreme na brodovima tankera, ili preduzimanje određenih konstruktivnih mera ili uređenja, nadležni organ može odobriti, da se na brodu ugrade ili da budu prisutni određeni materijali, uređaji ili oprema, ili da se preduzmu određene konstruktivne mere ili uređenja, ako su ona na osnovu preporuke Administrativnog Komiteta, priznata kao ekvivalentna.

1.5.3.2

Odstupanje na osnovu ispitivanja

Nadležni organ može na osnovu preporuke Administrativnog Komiteta, da izda dozvolu za ispitivanje, sa ograničenim tajanjem, za posebne brodove koji imaju nove tehničke karakteristike koje odstupaju od propisa ADN, pod uslovom da su te karakteristike dovoljno bezbedne.

1.5.3.3  

Podaci o ekvivalentnostima i odstupanjima

Ekvivalentnosti i odstupanja, koja su navedena u 1.5.3.1 i 1.5.3.2 moraju biti upisana u dozvoli.

Poglavlje 1.6

Prelazne odredbe

1.6.1 Opšte odredbe

1.6.1.1

Ukoliko nije drugačije propisano, materije i predmeti ADN mogu se transportovati do 30. juna 2007. godine prema propisima ADN koje važe do 31. decembra 2006. godine.

1.6.1.2

(a)

Listice opasnosti i velike listice (plakate), koje odgovaraju uzorcima br. 7A, 7B, 7C, 7D ili 7E, propisane do 31. decembra 2004. godine, smeju se koristiti do 31. decembra 2010. godine.

(b)

Listice opasnosti i velike listice (plakate), koje odgovaraju uzorcima br. 5.2, propisane do 31. decembra 2006. godine, smeju se koristiti do 31. decembra 2010. godine.

1.6.1.3

Prelazni propisi u 1.6.1.3 i 1.6.1.4 ADR i RID ili u 4.1.5.19 IMGD Code koji se odnose na ambalažu tereta i predmeta klase 1, važe i za transport koji podleže ADN.

1.6.1.4 - 1.6.1.5

(Rezervisano)

1.6.1.6

Propisana sredstva za evakuaciju u 1.4.2.3.1 (d) za istovar brodova sa suvim teretom u 1.4.3.1.1 (f) i 1.4.3.3.1 (w) su obavezna tek od 1. januara 2007.

1.6.1.7

(Rezervisano)

1.6.1.8

Postojeće narandžaste tablice koje odgovaraju propisima 5.3.2.2. važećim do 31. decembra 2004, smeju se i dalje koristiti.

1.6.1.9

(Rezervisano)

1.6.1.10

Litijumske ćelije ili baterije, koje su izrađene pre 1. jula 2003. godine i koje su ispitane u skladu sa propisima važećim do 31. decembra 2002, ali koje nisu u skladu sa propisima važećim od 1. januara 2003. godine, ukoliko su svi drugi primenjivi propisi ispoštovani, smeju se i dalje transportovati do 30. juna 2013. godine kao i uređaji, koji sadrže takve litijumske ćelije i baterije.

1.6.2 Posude za klasu 2

Prelazne odredbe u 1.6.2 ADR i RID važe i za transport koje podleže ADN.

1.6.3 Fiksirane cisterne (vozila cisterne, kola cisterne), prenosive cisterne, baterijska vozila i baterijska kola

Prelazne odredbe u 1.6.3 ADR i RID važe i za transport koji podleže ADN.

1.6.4 Kontejner cisterne, pokretne cisterne i MEGC

Prelazne odredbe u 1.6.4 ADR i RID ili u 4.2.0 IMGD Code, u zavisnosti od slučaja, važe i za transport koji podleže ADN.

1.6.5 Vozila i kola

Prelazne odredbe u 1.6.5 ADR i RID važe i za transport koji podleže ADN.

1.6.6 Klasa 7

Prelazne odredbe u 1.6.6 ADR i RID ili u 6.4.24 IMGD Code, važe i za transport koji podleže ADN.

1.6.7 Prelazne odredbe koje se odnose na brodove

1.6.7.1

Opšte odredbe

1.6.7.1.1.

U smislu člana 8 ADN, odeljak 1.6.7 određuje opšte prelazne propise u 1.6.7.2 (vidi član 8, stav 1, 2, i 4) i posebne prelazne odredbe u 1.6.7.3 (vidi član 8, stav 3).

1.6.7.1.2

U ovom odeljku 1.6.7:

(a)

"Brod u upotrebi" je brod prema članu 8, stav 2 Sporazuma;

(b)

"N.Z.P" znači da se zahtevi ne primenjuju na brodove u upotrebi izuzev gde su određeni delovi zamenjeni ili modifikovani tj. primenjuju se samo na brodove koji su novi (navedeno po datumu), ili na delove koji su zamenjeni ili prerađeni (rekonstruisani) nakon navedenog datuma; ako su postojeći delovi zamenjeni rezervnim ili delovima istog tipa i izrade, ovo se ne smatra zamenom "Z" kao što je definisano u ovim prelaznim odredbama.
Prerada (rekonstrukcija) znači takođe i promenu postojećeg tipa broda tankera, teretnog tanka (rezervoara) ili konstrukcije teretnog tanka (rezervoara) u drugi tip ili konstrukcije na viši nivo.

(c)

"Obnova dozvole nakon..." znači da se propis mora ispuniti prilikom sledeće obnove dozvole nakon navedenog datuma. Ako dozvola ističe tokom prve godine nakon datuma primene ovog Pravilnika, propis će biti obavezujuća samo nakon isteka prve godine.

1.6.7.2

Opšte prelazne odredbe

1.6.7.2.1

Opšte prelazne odredbe za brodove sa suvim teretom

1.6.7.2.1.1

Brodovi koji su u upotrebi moraju da ispune:

(a)

odredbe stavova, koji su navedeni u tabeli u nastavku, u navedenom roku;

(b)

odredbe stavova, koji nisu navedeni u tabeli u nastavku, do datuma primene ADN;

Konstrukcija i oprema brodova u upotrebi mora biti održavana na prethodnom bezbednosnom standardu.

1.6.7.2.1.2 

Brodovi koji transportuju samo opasne materije navedene u nastavku u rasutom stanju, moraju ispuniti propise ADN od 1. januara 2005. godine:

Klasa 4.1   

1350

SUMPOR

1375

ČVRSTE MATERIJE ili smeše čvrstih materija (preparati i otpad) KOJE SADRŽE ZAPALJIVU TEČNOST N.D.N. sa tačkom paljenja do 61°C;

Klasa 4.2

1364

PAMUČNI OTPAD, ZAULJEN, u rasutom stanju;

1365

PAMUK, VLAŽAN

1373

VLAKNA ili TKANINE, ŽIVOTINJSKOG ILI BILJNOG POREKLA ili SINTETIČKE, N.D.N., sa uljem;

1376

GVOŽĐE-OKSID, ISKORIŠĆEN ili SUNĐERASTO GVOŽĐE, ISKORIŠĆEN dobijeno redukcijom rude na niskoj temperaturi;

1379

HARTIJA, OBRAĐENA NEZASIĆENIM ULJIMA delimično suva (uključujući indigo papir);

2210

MANEB ili PREPARATI MANEBA sa najmanje 60% maneba;

3190

SAMOZAGREVAJUĆA NEORGANSKA ČVRSTA MATERIJA, N.D.N. ambalažne grupe III

Klasa 9

2969

SEME RICINUSA

Brodovi međutim moraju ispunjavati propise sledećih stavova Dela 7 u nastavku: 7.1.1.11 i 7.1.3.51.4

1.6.7.2.2

Opšte prelazne odredbe za brodove tankere

1.6.7.2.2.1

Brodovi koji su u upotrebi moraju ispuniti zahteve stavova:

(a)

navedenih u tabeli u nastavku u navedenom roku

(b)

koji nisu navedeni u tabeli u nastavku do datuma primene ADN.

Konstrukcija i oprema brodova u upotrebi mora biti održavano na prethodnom bezbednosnom standardu.

1.6.7.2.3

Opšte prelazne odredbe za brodove tankere

1.6.7.2.3.1

Tabela opštih prelaznih odredbi za brodove tankere

1.6.7.2.3.2

Prelazne odredbe koje se odnose na primenu propisa Tabele C Poglavlja 3.2 za transport tereta u brodovima tankerima.

1.6.7.2.3.2.1  

Teret, za koju se u tabeli C Poglavlja 3.2 zahteva Tip N zatvoreni sa minimalnom regulacijom ventila od 10 kPa (0,10 bara), može se transportovati u brodovima tankerima koji su u upotrebi Tipa N zatvoreni sa minimalnom regulacijom ventila od 6 kPa (0,06 bara) (ispitni pritisak teretnog tanka od 10 kPa (0,10 bara)).

1.6.7.2.3.2.2

(Napomena 5)
Na brodovima tankerima koji su u upotrebi, demontaža fiksirane obloge blokade prodora plamena (odvodnika plamena) je dozvoljena u slučaju transporta materija za koje je napomena 5 uneta u kolonu (20) Tabele C Poglavlja 3.2. Ova prelazna odredba važi do 31. decembra 2010. godine.

1.6.7.2.3.2.3

(Napomene 6 i 7)
Na brodovima tankerima koji su u upotrebi, parne cevi i ventili pritiska/vakuuma nije potrebno zagrevati u slučaju transporta materija, za koje su napomene 6 i 7 unete u kolonu (20) Tabele C Poglavlja 3.2. Ova prelazna odredba važi do 30. decembra 2010. godine.
Brodovi koji su opremljeni blokadom prodora plamena (odvodnicima plamena) sa fiksiranim oblogom, ove obloge mogu biti demontirane u slučaju transporta materija pomenutih u prethodnom stavu. Ova prelazna odredba važi do 31. decembra 2010. godine.

1.6.7.3

Dopunske prelazne odredbe koje se primenjuju na posebne unutrašnje plovne puteve

1.6.7.3.1

Brodovi u upotrebi na koje se primenjuju prelazne odredbe ovog pododeljka moraju:
- ispuniti propise iz stavova i podstavova pomenutih u tabeli u nastavku, i u tabeli opštih prelaznih odredbi (vidi 1.6.7.2.1.1 i 1.6.7.2.3.1) u roku koji je utvrđen u istim;
- ispuniti propise iz stavova i podstavova koji nisu pomenuti u tabeli u nastavku ili u tabeli opštih prelaznih odredbi do datuma primene ovog Pravilnika.
- Konstrukcija i oprema brodova u upotrebi se mora održavati na prethodnom bezbednosnom nivou.

Poglavlje 1.7

Opšti propisi za klasu 7

1.7.1 Opšte odredbe

1.7.1.1

ADN utvrđuje bezbednosne standarde, koji omogućuju zadovoljavajući nivo kontrole zračenja, kritičnosti i termičke ugroženosti osoba, imovine i životne sredine, koje su u vezi sa transportom radioaktivnih materija. Ovi standardi se baziraju na IAEA Pravilima za bezbedan transport radioaktivnih materija, Izdanje 2005, Bezbednosni standardi serija br. TS-R-1, IAEA, Beč ["Regulations tor the Safe Transport of Radioactiva Material", (2005) Safety Standards Series No. TS-R-1]. Materijal kao objašnjenje sadržan je u "Savetodavnom materijalu uz pravila IAEA za siguran transport radioaktivnih materija", Bezbednosni standardi serija br. TS-G-1.1 (ST-2), IAEA Beč (2002) ["Advisory material for the IAEA Regulation fore the Safe Transport of Radioactive Material", Safety Standards Series No. TS-G-1.1 (ST-2), IAEA, Wien (2002)].

1.7.1.2

Cilj ADN je, da se zaštite osobe, imovina i životna sredina od uticaja zračenja pri transportu radioaktivnih materija. Ova zaštita se postiže:

(a)

pakovanjem radioaktivnog sadržaja;

(b)

kontrolom dejstva spoljnog zračenja;

(c)

sprečavanjem kritičnosti; i

(d)

sprečavanjem štete nastale usled zagrevanja.

Ovi zahtevi se ostvaruju, kao prvo, primenom stepenovanog određivanja ograničenja sadržaja za komade za otpremu i vozila, i utvrđivanjem standarda, koji se primenjuju za način izrade komada za otpremu, u zavisnosti od opasnosti radioaktivnog sadržaja. Kao drugo, oni se ostvaruju postavljanjem zahteva za projektovanje i korišćenje komada za otpremu, kao i za održavanje ambalaže, uključujući uzimanje u obzir vrste radioaktivnog sadržaja. Na kraju, oni se ostvaruju zahtevanjem administrativne kontrole, uključujući, ukoliko je potrebno, odobrenja / dozvole od strane nadležnog organa.

1.7.1.3

ADN važi za transport radioaktivnih materija u vodnom saobraćaju na unutrašnjim plovnim putevima, uključujući i transport, koji je vezan za upotrebu radioaktivnih materija. Transport uključuje sve mere i radnje povezane sa promenom mesta radioaktivnih materija; to uključuje kako projektovanje, proizvodnju, održavanje i popravku ambalaže tako i pripremu, utovar, otpremu, transport uključujući zadržavanje uslovljeno transportom, istovar i preuzimanje na krajnjem uputnom mestu tovara radioaktivnih materija i komada za otpremu. ADN ukazuje na stepenast pristup u određivanju kriterijuma koji karakteriše tri stepena težine opasnosti:

(a)

rutinski uslovi transporta (bez vanrednog događaja);

(b)

normalni uslovi transporta (sa manjim vanrednim događajem-smetnjom);

(c)

akcidentni uslovi transporta.

1.7.2 Program zaštite od zračenja

1.7.2.1

Transport radioaktivnih materija mora da bude predmet programa zaštite od zračenja, koji treba da sadrži sistematizovan pregled, u cilju obezbeđivanja adekvatnih mera zaštite od zračenja.

1.7.2.2

Vrsta i obim mera, koje se moraju preduzimati zavisi od stepena verovatnoće izlaganja zračenju. Program mora da obuhvati propise 1.7.2.3 i 1.7.2.4 i odeljka 7.5.11, posebnog propisa CV 33 (1.1) ADR, kao i mere koje se primenjuju u slučaju nezgode. Programski dokumenti moraju biti na raspolaganju, i na zahtev, dostavljeni odgovarajućem nadležnom organu, radi pregleda.

1.7.2.3

Doze zračenja za osobe moraju biti ispod relevantnih graničnih vrednosti doze. Zaštita i bezbednost moraju biti tako optimalizovani, da se visina individualne doze zračenja, broj izloženih osoba, kao i verovatnoća uticaja izlaganja održe na što je mogućem nižem nivou, pri čemu treba imati u vidu ekonomske i socijalne faktore, uz ograničenje da individualne doze budu ispod relevantnih graničnih vrednosti doza. Potrebno je izabrati strukturisani i sistematski pristup, pri čemu treba imati u vidu, uzajamno dejstvo transporta i drugih aktivnosti.

1.7.2.4

Za zračenje profesionalno uslovljeno aktivnostima u transportu, za koje se procenjuje da stvarna doza:

(a)

iznosi najverovatnije između 1 i 6 mSv godišnje, potrebno je sprovesti program procene doze kontrolom radnog mesta ili individualnom kontrolom;

(b)

verovatno premašuje 6 mSv godišnje, potrebno je sprovesti individualnu kontrolu.

Ako se sprovodi individualna kontrola ili kontrola radnog mesta, potrebno je o tome voditi odgovarajući dosije.

1.7.3 Obezbeđenje kvaliteta

Programi obezbeđenja kvaliteta, koji se zasnivaju na međunarodnim, nacionalnim ili drugim standardima, i koji su prihvaćeni od strane nadležnih organa, moraju biti sastavljeni za: projektovanje, izradu, ispitivanje, dokumentaciju, upotrebu, održavanje i kontrolu radioaktivnih materija posebnog oblika, zatim za: radioaktivne materije slabe disperzije i komade za otpremu, kao i za sve postupke u transportu i usputnom skladištenju, u cilju obezbeđenja primene odnosnih propisa ADN. Potvrda, da je specifikacija konstrukcije u potpunosti ispunjena, mora stajati na raspolaganju nadležnom organu. Proizvođač, pošiljalac ili korisnik mora na zahtev nadležnom organu u toku izrade i korišćenja, da stavi na raspolaganje odgovarajuće uređaje za kontrolu, i da svim nadležnim organima dokaže, da:

(a)

metodi izrade i korišćeni materijali odgovaraju odobrenim specifikacijama konstrukcije, i

(b)

se sva ambalaža redovno kontroliše i po potrebi popravlja i održava u dobrom stanju, da i nakon ponovljene upotrebe i dalje odgovara svim odnosnim propisima i specifikacijama.

Ukoliko je potrebno odobrenje/dozvola nadležnog organa, ovo odobrenje/dozvola mora uzeti u obzir primerenost programa obezbeđenja kvaliteta i biti njime uslovljeno.

1.7.4 Poseban sporazum

1.7.4.1

Pod posebnim sporazumom podrazumevaju se propisi, koji su odobreni od nadležnih organa i prema kojima se mogu transportovati pošiljke radioaktivnih materija, koje ne ispunjavaju sve važeće propise ADN.

Napomena: Poseban sporazum ne važi kao privremeno odstupanje u smislu 1.5.1.

1.7.4.2

Pošiljke, za koje je nemoguće postići usaglašenost sa propisima klase 7, mogu se transportovati samo na osnovu posebnog sporazuma. Pod pretpostavkom, da je nadležni organ uveren da je moguće usaglašenje sa propisima klase 7 ADN, i da se potrebni bezbednosni standardi, utvrđeni u ADN, mogu alternativnim sredstvima ostvariti, nadležni organ može da odobri posebne sporazume za pojedinačne pošiljke ili za planiranu seriju pošiljki. Celokupni nivo bezbednosti transporta mora da bude jednak najmanje onom koji bi bio ostvaren ukoliko bi se ispoštovali svi primenjivi propisi. Za međunarodne pošiljke ove vrste, potrebno je multilateralno odobrenje.

1.7.5 Radioaktivne materije sa drugim opasnim osobinama

Pored osobina radioaktivnosti i cepanja (fisije), neophodno je još i sve druge sporedne opasnosti sadržaja komada za otpremu, kao što su: eksplozivnost, zapaljivost, piroforičnost, hemijska otrovnost i nagrizanje, dodatno imati u vidu u dokumentaciji, pri pakovanju, olistavanju, obeležavanju, postavljanju velikih listica (plakata), usputnom skladištenju, razdvajanju i transportu, kako bi se ispoštovali svi propisi ADN, koji se primenjuju na opasnog materije.

1.7.6 Neusaglašenosti (nedostaci)

1.7.6.1

U slučaju da neka od graničnih vrednosti ADN za nivo zračenja ili kontaminaciju nije ispoštovana:

(a)

o tim neusaglašenostima pošiljaoca mora obavestiti:

(i) prevoznik, ukoliko je neusaglašenost utvrđena u toku transporta, ili

(ii) primalac, ukoliko je neusaglašenost utvrđena pri prijemu;

(b)

u zavisnosti od slučaja prevoznik, pošiljalac ili primalac mora da:

(i) preduzme hitne mere, da bi ublažio posledice neusaglašenosti;

(ii) ispita razloge, okolnosti i posledice neusaglašenosti;

(iii) preduzme odgovarajuće mere za sanaciju uzroka i okolnosti koje su dovele do neusaglašenosti, i da spreči ponavljanje okolnosti sličnih onima koje su dovele do neusaglašenosti, i

(iv) obavestiti nadležni organ o razlozima neusaglašenosti i o preduzetim merama ili o merama koje je potrebno preduzeti za ispravku ili sprečavanje istih.

(c)

pošiljaocu i nadležnom organu mora biti hitno dostavljeno saopštenje o neusaglašenostima u svim slučajevima i ukoliko se neki slučaj vanrednog izlaganja desio ili se tek dešava.

Poglavlje 1.8

Mere kontrole i druge podsticajne mere za primenu bezbednosnih propisa

1.8.1 Kontrola primene propisa

1.8.1.1

Opšte odredbe

1.8.1.1.1

U skladu sa članom 4, stav 3 ADN, Ugovorne Strane se obezbeđuju, da na reprezentativnom uzorku transporta opasnog tereta na unutrašnjim plovnim putevima sprovode kontrole prema propisima ovog poglavlja, uključujući propise u 1.10.1.5.

1.8.1.1.2

Učesnici u transportu opasnog tereta (Poglavlje 1.4) u okviru svojih postojećih obaveza moraju nadležnim organima i njihovim predstavnicima bez odlaganja da pruže sva obaveštenja potrebna za sprovođenje kontrole.

1.8.1.2

Postupak kontrole

1.8.1.2.1

Za predviđene kontrole u članu 4, stav 3 ADN, Ugovorne Strane koriste kontrolnu listu koju sastavlja Administrativni Komitet. Kopija kontrolne liste ili potvrde o rezultatu kontrole ispostavljene od strane nadležnog organa, koji je izvršio kontrolu, predaje se zapovedniku (kapetanu) broda i na zahtev se prikazuje da bi dodatne kontrole bile pojednostavljene ili gde je moguće izbegnute. Ovaj stav ne dotiče pravo Ugovornih strana da sprovedu posebne mere radi detaljne kontrole.

1.8.1.2.2

Kontrole se sprovode metodom slučajnog izbora i obuhvataju ukoliko je moguće širi deo unutrašnjih plovnih puteva.

1.8.1.2.3

Pri izvršavanju prava na kontrolu, nadležni organi moraju uložiti sve moguće napore, da bi se izbeglo nepotrebno zaustavljanje i zadržavanje brodova.

1.8.1.3

Povreda (kršenje) propisa

Bez obzira na druge moguće sankcije, brodovi, kod kojih je utvrđena jedna ili više povreda propisa kod transporta opasnog tereta na unutrašnjim plovnim putevima, mogu biti zaustavljeni na mestu određenom za tu svrhu od nadležnog organa koji sprovodi kontrolu, i on može da zahteva da se nedostaci uklone pre nastavka plovidbe, ili može u zavisnosti od okolnosti ili bezbednosnih razloga da preduzme i druge odgovarajuće mere.

1.8.1.4  

Kontrole u preduzećima kao i na utovarnim i istovarnim mestima

1.8.1.4.1

Kontrole se mogu sprovoditi u objektima preduzeća, kao preventivna mera ili gde su utvrđeni prekršaji, koji ugrožavaju bezbednost transporta opasnog tereta.

1.8.1.4.2

Ovim kontrolama je neophodno obezbediti, da se transport opasnog tereta na unutrašnjim plovnim putevima obavlja pod bezbednim uslovima, koji odgovaraju nadležnim pravnim propisima.

1.8.1.4.3

Uzorkovanje

Prema potrebi i pod uslovom da ne predstavlja rizik po bezbednost, mogu se uzimati uzorci transportovanog tereta radi pregleda u laboratorijama, koji su priznati od nadležnih organa.

1.8.1.4.4

Saradnja nadležnih organa

1.8.1.4.4.1

Ugovorne Strane moraju sarađivati u sprovođenju ovih propisa.

1.8.1.4.4.2

Teški ili ponovljeni prekršaji koji ugrožavaju bezbednost transporta opasnog tereta učinjenih od strane stranih brodova ili preduzeća, moraju biti prijavljeni nadležnim organima Ugovornih Strana koji su izdali dozvolu za brod ili na čijoj teritoriji preduzeće ima sedište.

1.8.1.4.4.3

Nadležni organ Ugovorne Strane koji je prijavio teške ili ponovljene prekršaje, može da zatraži od nadležnog organa Ugovorne Strane, koji je izdao dozvolu za brod ili na čijoj teritoriji preduzeće ima sedište, da preduzme odgovarajuće mere prema onome (ili onima) koji su učinili prestup.

1.8.1.4.4.4

Pomenuti nadležni organ obaveštava nadležni organ Ugovorne Strane, koji je utvrdio prekršaje o svim merama preduzetim prema onome (ili onima) koji su učinili prestup.

1.8.2 Administrativna pomoć

Ako kontrola na stranom brodu ima povoda za pretpostavku da su učinjeni teški ili ponovljeni prekršaji koji se ne mogu utvrditi usled nedostatka neophodnih podataka, nadležni organi Ugovornih Strana treba da pruže uzajamnu službenu pomoć radi razjašnjenja slučaja.

1.8.3

Savetnik za bezbednost

1.8.3.1

Svako preduzeće, čija delatnost obuhvata transport opasnog tereta u vodnom saobraćaju na unutrašnjim plovnim putevima ili sa ovim transportom povezano pakovanje, utovar, punjenje ili istovar, mora da imenuje jednog ili više Savetnika za bezbednost za transport opasnog tereta, čiji se zadatak sastoji u tome, da pomogne u sprečavanju rizika, koji proizilaze iz takvih delatnosti, po osobe, predmete i okolinu.

1.8.3.2

Nadležni organi Ugovornih Strana mogu da predvide, da se ovi propisi ne primenjuju na preduzeća:

(a)

čije delatnosti se odnose na ograničene količine po transportnim jedinicama, koje se nalaze ispod graničnih vrednosti utvrđenih u 1.1.3.6, i 2.2.7.1.2, kao i u Poglavljima 3.3 i 3.4; ili

(b)

čija glavna ili sporedna delatnost nije transport opasnog tereta ili sa tim transportom povezani utovar ili istovar, već samo povremeno obavljanje unutrašnjeg transporta opasnog tereta ili sa tim povezanog utovara i istovara, ukoliko to predstavlja vrlo malu opasnost po zagađenje životne sredine.

1.8.3.3

Savetnik za bezbednost, odgovoran rukovodiocu preduzeća, ima glavni zadatak da u okviru delatnosti preduzeća pronalazi sredstva i načine i preduzima mere za primenu važećih odredaba, pod optimalnim uslovima bezbednosti, radi olakšanog sprovođenja ove delatnosti.
Njegovi zadaci koji odgovaraju delatnosti preduzeća su naročito:
- kontrola primene propisa za transport opasnog tereta;
- savetovanje u aktivnostima preduzeća vezanim za transport opasnog tereta;
- izrada Godišnjeg izveštaja za rukovodstvo preduzeća ili eventualno za lokalne organe vlasti o aktivnostima preduzeća u vezi sa transportom opasnog tereta. Godišnji izveštaji se moraju čuvati pet godina i na zahtev se dostavljaju pojedinim državnim organima.
Osim toga, zadaci Savetnika za bezbednost obuhvataju naročito, preispitivanje sledećih postupaka odn. sledećih metoda vezanih za odnosne aktivnosti preduzeća:
- postupci, kojima se obezbeđuje primena propisa za identifikaciju naročitih zahteva u vezi sa opasnim teretom koji se transportuje;
- metode preduzeća, kako bi se pri kupovini transportnih sredstava uvažili posebni zahtevi vezano za opasne terete, koje se transportuju;
- postupci, kojima se ispituju uređaji koji se koristi za transport opasnog tereta ili za utovar ili istovar;
- odgovarajuće obuke radnika preduzeća i čuvanje dokumenata o obuci u personalnim aktima;
- sprovođenje odgovarajućih hitnih mera pri eventualnim nesrećama ili nezgodama, koje pod određenim okolnostima mogu da ugroze bezbednost u toku transporta opasnog tereta, ili u toku utovara ili istovara;
- sprovođenje istraga i, ukoliko je potrebno i ispostavljanje izveštaja o nesrećama, nezgodama ili teškim prestupima, koji su utvrđeni u toku transporta opasnog tereta ili u toku utovara ili istovara;
- uvođenje odgovarajućih mera, koje treba da spreče ponovnu pojavu nesreća, nezgoda ili teških prestupa;
- uvažavanje pravnih propisa i posebnih zahteva transporta opasnog tereta prilikom izbora i korišćenja podizvođača ili trećih lica;
- provera, da li osoblje kome je poveren transport opasnog tereta, ili utovar ili istovar opasnog tereta, raspolaže detaljnim objašnjenjima i uputstvima za rad;
- uvođenje mera radi upoznavanja sa opasnostima pri transportu opasnog tereta ili pri utovaru i istovaru opasnog tereta;
- uvođenje mera radi provere postojanja pratećih dokumenata i bezbednosne opreme u transportnim sredstvima, kao i usaglašenost ovih dokumenata i opreme sa propisima;
- uvođenje postupka za proveru primene propisa za utovar i istovar;
- postojanje plana bezbednosti prema pododeljku 1.10.3.2.

1.8.3.4

Funkciju Savetnika za bezbednost može da obavlja rukovodilac preduzeća, lice sa drugim zadacima u preduzeću ili lice koje nije direktno zaposleno u preduzeću, pod uslovom da je ono stvarno u stanju, da izvršava zadatke Savetnika za bezbednost.

1.8.3.5

Svako preduzeće, na zahtev saopštava nadležnom organu ili telu kojeg je za tu svrhu odredila Ugovorna Strana identitet svog savetnika za bezbednost.

1.8.3.6

Savetnik za bezbednost vodi računa o tome, da se nakon nesreće, koja se desila u toku transporta ili u toku utovara ili istovara, koji je dotično preduzeće obavljalo, a pri čemu je naneta šteta osobama, stvarima ili životnoj sredini, da se po prikupljanju svih konkretnih obaveštenja, pripremi izveštaj o nesreći za rukovodstvo preduzeća, i po potrebi za lokalne organe vlasti. Ovaj izveštaj o nesreći ne zamenjuje izveštaje rukovodstva preduzeća, koji se moraju ispostaviti prema ostalim međunarodnim ili nacionalnim pravnim propisima.

1.8.3.7

Savetnik za bezbednost mora posedovati važeću potvrdu o obuci za transport u vodnom saobraćaju na unutrašnjim plovnim putevima. Potvrda se izdaje od strane nadležnog organa ili tela koje je za tu svrhu ovlastila Ugovorna Strana.

1.8.3.8

Za dobijanje potvrde, kandidat mora pohađati obuku, i položiti ispit, koji se priznaje od strane nadležnog organa Ugovorne Strane.

1.8.3.9

Ovom obukom kandidat mora, u prvom redu, da stekne odgovarajuće znanje o rizicima svojstvenim za transport opasnog tereta, o pravnim i administrativnim propisima koji se primenjuju u zavisnosti od načina transporta, kao i o zadacima utvrđenim u 1.8.3.3.

1.8.3.10

Ispitivanje mora biti sprovedeno od strane nadležnog organa ili od strane ispitnog tela koje je on odredio. Ispitno telo ne sme da bude organizator obuke.
Imenovanje ispitnog tela vrši se u pisanoj formi. Ova dozvola može biti vremenski ograničena i mora da se bazira na sledećim kriterijumima:
- kompetentnost ispitnog tela;
- specifikacija modaliteta ispitivanja predloženih od strane ispitnog tela;
- mere za obezbeđenje objektivnosti ispitivanja;
- nezavisnost ispitnog tela prema svim fizičkim ili pravnim licima, kod kojih je Savetnik za bezbednost zaposlen.

1.8.3.11

Cilj ispitivanja je da se ustanovi, da li kandidati raspolažu potrebnim stepenom znanja za obavljanje zadataka Savetnika za bezbednost prema 1.8.3.3, a time i za dobijanje potvrde o obuci predviđene u 1.8.3.7; ispit mora da obuhvati najmanje sledeća područja:

(a)

znanja o posledicama nesreća vezano za transport opasnog tereta i znanja o najvažnijim uzrocima nesreća;

(b)

odredbe pravnih propisa u pojedinim državama, kao i u međunarodnim sporazumima i konvencijama, koji se posebno odnose na sledeće oblasti:
- klasifikacija opasnih tereta (postupak klasifikacije rastvora i smeša, struktura spiska materija, klase opasnih tereta i kriterijumi klasifikacije, osobine opasnih tereta koje se transportuju, fizičke i hemijske kao i toksikološke osobine opasnih tereta);
- opšti propisi za ambalažu, cisterne i kontejner cisterne (tipovi, kôdiranje, obeležavanje, izrada, prvo i ponovno ispitivanje);
- obeležavanje plakatama, postavljanje velikih plakata i narandžastih oznaka [obeležavanje plakatama komada za otpremu, postavljanje i uklanjanje velikih plakata)i narandžastih oznaka];
- napomene u transportnom dokumentu (neophodni podaci);
- način otpreme i ograničenja u otpremi [kompletan tovar, transport u rasutom stanju, transport u IBC ambalaži, transport u kontejnerima, transport u fiksiranim cisternama ili prenosivim cisternama];
- transport putnika;
- zabrana zajedničkog tovarenja i mere opreznosti pri zajedničkom tovarenju;
- razdvajanje tereta;
- ograničene količine i izuzete količine;
- rukovanje i obezbeđenje tovara (utovar i istovar - stepen punjenja, slaganje i razdvajanje);
- čišćenje, odnosno degaziranje pre utovara i nakon istovara;
- posada: stručno osposobljavanje;
- dokumenti za vozila (transportni dokumenta, pisana uputstva, Sertifikat o odobrenju, Sertifikat o ADN obuci, kopije eventualnih izuzetaka ili odstupanja, drugi dokumenti);
- pisana uputstva (sprovođenje uputstava kao i zaštitna oprema za posadu broda);
- obaveze kontrole (zaustavljanje i sidrenje);
- saobraćajna pravila i ograničenja;
- oslobađanje materija koje zagađuju životnu sredinu na osnovu postupaka u radu ili usled udesa;
- propisi za brodove.

1.8.3.12

Ispiti

1.8.3.12.1

Ispit se sastoji iz pisanog dela, koji može biti dopunjen usmenim delom.

1.8.3.12.2

Korišćenje dokumentacije sa izuzetkom međunarodnih ili nacionalnih propisa nije dozvoljeno kod ispita u pisanoj formi.

1.8.3.12.3

Mogu se koristiti samo ona elektronska pomoćna sredstva, koje je ispitno telo stavilo na raspolaganje. Ne sme da postoji mogućnost da kandidat sa elektronskih pomoćnih sredstava, koja su mu stavljene na raspolaganje, presnimi druge podatke; kandidat sme da odgovara samo na postavljena pitanja;

1.8.3.12.4

Pisani deo ispita sastoji se iz dva dela:

(a)

Kandidatu se predaje upitnik; on se sastoji od najmanje 20 pitanja sa direktnim odgovorom, koja se odnose na područja navedena u spisku prema 1.8.3.11. moguća su i pitanja sa višestrukim izborom; u tom slučaju dva pitanja sa višestrukim izborom odgovaraju jednom pitanju sa direktnim odgovorom; u okviru ovih područja posebnu pažnju treba posvetiti sledećim aspektima;
- opšte mere zaštite i bezbednosti;
- klasifikacija opasnog tereta;
- opšti propisi za ambalažu, cisterne, kontejner cisterne, vozila cisterne itd.;
- obeležavanje i plakate opasnosti;
- napomene u transportnom dokumentu;
- rukovanje i obezbeđenje tovara;
- stručno osposobljavanje posade;
- dokumenti za vozila i transportni dokumenti;
- pisana uputstva;
- propisi za brodove.

(b)

svaki kandidat mora da obradi jednu studiju slučaja u vezi sa zadacima Savetnika za bezbednost, koji su navedeni u 1.8.3.3, pri čemu on mora da dokaže da je u stanju da ispunjava uslove Savetnika za bezbednost.

1.8.3.13

Ugovorne Strane mogu predvideti, da kandidati, koji žele da rade za preduzeće, koje se specijalizovalo za transport određenih vrsta opasnog tereta, budu ispitani samo iz područja koja se odnose na njihovu delatnost. Te vrste tereta su:
- klase 1;
- klase 2;
- klase 7;
- klasa 3, 4.1, 4.2, 4.3, 5.1, 5.2, 6.1, 6.2, 8 i 9;
- UN brojeva 1202, 1203 i 1223.
U sertifikatu o obuci prema 1.8.3.7 treba jasno da bude navedeno, da on važi samo za vrste teret navedene u ovom pododeljku, iz kojih je savetnik za bezbednost ispitan prema uslovima navedenim u 1.8.3.12.

1.8.3.14

Nadležni organ ili ispitno telo sastavlja tekući spisak pitanja, koja će biti predmet ispita.

1.8.3.15

Sertifikat o obuci prema 1.8.3.7. se ispostavlja prema uzorku u 1.8.3.18 i priznaje se od strane svih Ugovornih Strana.

1.8.3.16

Rok važnosti i produženje potvrde

1.8.3.16.1

Potvrda ima rok važnosti od pet godina. Rok važnosti potvrde produžava se za daljih pet godina, ako je imalac potvrde u godini njegovog isteka, a pre datuma isticanja, položio test. Test mora biti odobren od strane nadležnog organa.

1.8.3.16.2

Cilj testa je da se utvrdi, da imalac potvrde ima neophodno znanje za ispunjavanje obaveza navedenih u 1.8.3.3. Neophodna znanja navedena u 1.8.3.11 (b) treba da uključe izmene propisa koje su uvedene od datuma dobijanja poslednje potvrde. Test treba da bude održan i kontrolisan na istoj osnovi, kao što je navedeno u 1.8.3.10 i 1.8.3.12 do 1.8.3.14. Ali imalac ne mora da obradi studiju slučaja koja je utvrđena u 1.8.3.12.4 (b).

1.8.3.17

Propisi pododeljaka 1.8.3.1. do 1.8.3.16 smatraju se ispunjenim, ako su ispunjeni odgovarajući uslovi Direktive Saveta 96/35/EC od 3. juna 1996. godine o imenovanju i obuci Savetnika za bezbednost za transport opasnog tereta u drumskom, železničkom i unutrašnjem vodnom saobraćaju4, kao i Direktive 2000/18/EC Evropskog parlamenta i Saveta od 17. aprila 2000. godine o minimalnim zahtevima za ispite Savetnika za bezbednost za transport opasnog tereta u drumskom, železničkom i unutrašnjem vodnom saobraćaju5.

1.8.3.18

Oblik sertifikata

Sertifikat o stručnoj osposobljenosti savetnika za bezbednost za transport opasnog tereta

Broj sertifikata: ______________________________________________

Nacionalna oznaka države izdavaoca: ___________________________

Prezime: __________________________________________________

Ime: ______________________________________________________

Datum i mesto rođenja: _______________________________________

Državljanstvo: ______________________________________________

Potpis vlasnika: _____________________________________________

Važi do __________ (datum) za preduzeća koja transportuju opasan teret, kao i za preduzeća, koja obavljaju utovar i istovar vezano za transport opasnog tereta:

□ u drumskom saobraćaju

□ u železničkom saobraćaju

□ u unutrašnjem vodnom saobraćaju

Izdat od: ___________________________________________________

Datum: ____________________________________________________

Potpis: ____________________________________________________

Produženo do: ______________________________________________

Od strane: _________________________________________________

Datum: ____________________________________________________

Potpis: ____________________________________________________

1.8.4. Spisak nadležnih organa i tela koje su oni imenovali

Ugovorne Strane saopštavaju Sekretarijatu Ekonomske komisije Ujedinjenih Nacija adrese nadležnih organa i tela koja su oni imenovali u skladu sa svojim nacionalnim zakonodavstvom, koja su nadležna za primenu ADN, u svim slučajevima sa pozivom na odgovarajuću odredbu ADN, kao i adrese, na koje se upućuju odgovarajući zahtevi.
Sekretarijat Ekonomske komisije Ujedinjenih Nacija za Evropu sastavlja spisak na osnovu dobijenih informacija i čuva ga na aktuelnom nivou. On obaveštava Ugovorne Strane o tom spisku i njegovim izmenama.

1.8.5 Prijava vanrednog događaja sa opasnim teretom

1.8.5.1

Ukoliko pri utovaru, punjenju, transportu ili istovaru opasnog tereta dođe do ozbiljne nezgode ili nesreće na teritoriji neke Ugovorne Strane, utovarač, punilac, prevoznik, ili primalac mora da obezbedi, da se nadležnom organu odnosne Ugovorne Strane podnese izveštaj.

1.8.5.2

Ova Ugovorna Strana dostavlja, po potrebi, sa svoje strane izveštaj Sekretarijatu Ekonomske komisije Ujedinjenih Nacija za Evropu, u cilju informisanja drugih Ugovornih Strana.

1.8.5.3

Događaj, za koji je potrebno podneti izveštaj prema pododeljku 1.8.5.1, se dogodio u slučaju: ako je opasan teret iscurio ili postoji neposredna opasnost da iscuri, ako je došlo do povrede lica, materijalne štete ili štete po životnu sredinu, ili ako su angažovani nadležni organi i ako je jedan ili više dole navedenih kriterijuma ispunjen.
Povreda osobe je događaj, pri kojem je nastupila smrt ili povreda u neposrednoj vezi sa opasnim teretom koji se transportuje, a povreda je dovela do:

(a)

intenzivne medicinske intervencije,

(b)

boravka u bolnici od najmanje jednog dana, ili

(c)

nesposobnosti za rad od najmanje tri uzastopna dana.

Gubitak proizvoda znači, ako se oslobodi opasan teret:

(a)

materije klase 1 ili 2 ili ambalažne grupe I u količini od 50 kg ili 50 litara ili više, ili druge materije koje nisu svrstane u ambalažne grupe;

(b)

materije ambalažne grupe II u količini od 333 kg ili 333 litara ili više; ili,

(c)

materije ambalažne grupe III u količini od 1.000 kg ili 1.000 litara ili više.

Kriterijum za isticanje tereta se primenjuje i tada ako je postojala neposredna opasnost isticanja tereta u gore navedenim količinama. Po pravilu, se to pretpostavlja, ako posuda na osnovu strukturnog oštećenja više nije pogodna za dalji transport ili iz drugih razloga ne garantuje dovoljnu bezbednost (npr. usled deformacije cisterni ili kontejnera, prevrtanja cisterne ili požara u neposrednoj blizini).
Ukoliko je uključena opasan teret razreda 6.2, obaveza izveštavanja postoji bez ograničenja količine.
Ukoliko su u neki događaj uključene radioaktivne materije klase 7, važe sledeći kriterijumi za oslobađanje tereta:

(a)

svako oslobađanje radioaktivne materije iz komada za otpremu;

(b)

izlaganje, koje dovodi do prekoračenja utvrđenih graničnih vrednosti u Pravilima za zaštitu zaposlenih i javnosti od jonizirajućih zračenja (Tabela II Bezbednosnih serija br. 115 IAEA "Međunarodni osnovni bezbednosni standardi za zaštitu od jonizirajućih zračenja i za bezbednost od izvora radijacije"); ili

(c)

ako postoji razlog za pretpostavku, da je došlo do bitnog smanjenja bezbednosnih funkcija komada za otpremu (prihvatanje, zaštita, termička zaštita ili kritičnost) usled čega je moguće da ne odgovara za nastavak transporta bez preduzimanja dodatnih bezbednosnih mera.

Napomena: Vidi propise za pošiljke koje se ne mogu dostaviti u 7.5.11 poseban propis CV33 (6) ADR ili 7.5.11 CW33 (6) RID.

Šteta na teretu i/ili životnoj sredini znači, ako se opasan teret oslobodio nezavisno od količine, pri čemu je prekoračena procenjena visina štete od 50.000 EUR. Šteta na transportnim sredstvima sa opasnim teretom, koja su direktno učestvovala i na infrastrukturi saobraćajne grane, ne uzima se u obzir.
Angažovanje organa znači, direktno učestvovanje organa ili pomoćnih službi u događaju sa opasnim teretom, i evakuacija osoba ili zatvaranje javnih saobraćajnica (puteva/železnice) u trajanju od najmanje tri sata zbog opasnosti koju izaziva opasan teret.
Po potrebi nadležni organ može da zahteva dodatne informacije.

1.8.5.4

Ugovorne Strane mogu utvrditi standardni oblik za ove izveštaje.

Poglavlje 1.9

Ograničenja u transportu od strane nadležnog organa

1.9.1

Prema članu 6. stav 1 ADN, ulazak broda sa opasnim teretom na teritoriju Ugovorne Strane može biti podložan propisima ili zabranama, koje su donete iz drugih razloga osim iz razloga bezbednosti tokom transporta. Ove propise ili zabrane treba objaviti na odgovarajući način.

1.9.2

Pod uslovima propisa u 1.9.3, na brodove, koji obavljaju međunarodni transport opasnog tereta u vodnom saobraćaju na unutrašnjim plovnim putevima, Ugovorna Strana može na svojoj teritoriji da primeni određene dopunske propise, koji nisu sadržani u ADN, ukoliko ovi propisi nisu u suprotnosti sa propisima člana 4. stav 2 Sporazuma, i ako su obuhvaćeni i u njihovim domaćim zakonima i ako važe i za brodove, koji obavljaju unutrašnji transport opasnog tereta u vodnom saobraćaju na unutrašnjim plovnim putevima na teritoriji pomenute Ugovorne strane.

1.9.3

Dopunski propisi pomenuti u odeljku 1.9.2 su:

(a)

dodatni propisi za bezbednost ili ograničenja koja se odnose na brodove koji koriste određene građevine kao što su mostovi ili tuneli, ili brodovi koji ulaze ili napuštaju luke ili druge transportne terminale;

(b)

propisi u kojima su propisani putevi, koje moraju koristiti brodovi, radi obilaska trgovačkih centara, naseljenih područja, ekološki osetljivih područja, industrijske zone sa opasnim uređajima ili unutrašnje plovne puteve koji predstavljaju ozbiljnu fizičku opasnost;

(c)

posebni propisi u slučaju nužde, koji se odnose na putne pravce ili zaustavljanje brodova, koji transportuju opasan teret u ekstremnim vremenskim uslovima, kod zemljotresa, nesreće, štrajka, demonstracija, javnih nemira ili oružanih pobuna;

(d)

ograničenja za kretanje brodova sa opasnim teretom određenim danima u nedelji ili u godini.

1.9.4

Nadležni organ Ugovorne strane, koji na svojoj teritoriji primeni dopunske propise prema odeljku 1.9.3 (a) i (d), treba o tim dopunskim propisima da obavesti Sekretarijat Ekonomske komisije Ujedinjenih Nacija za Evropu, a o kojima će Sekretarijat obavestiti ostale Ugovorne strane.

Poglavlje 1.10

Bezbednosni propisi

Napomena: U svrhu ovog odeljka, pod pojmom "bezbednost" podrazumevaju se mere predostrožnosti, koje se moraju preduzeti da bi se umanjila krađa ili zloupotreba opasnog tereta, koje bi mogle ugroziti osobe, materijalna dobra ili životnu sredinu.

1.10.1 Opšti propisi

1.10.1.1

Sve osobe, koje učestvuju u transportu opasnog tereta, u zavisnosti od svojih odgovornosti, moraju voditi računa o bezbednosnim propisima navedenim u ovom odeljku.

1.10.1.2

Opasan teret se može predati na transport, samo onom prevozniku čiji je identitet na odgovarajući način utvrđen.

1.10.1.3

Skladišna područja u pretovarnim zonama za opasan teret moraju biti adekvatno obezbeđeni, dobro osvetljeni i gde je moguće i pogodno, nepristupačni za javnost.

1.10.1.4

Svaki član posade broda koji transportuje opasan teret, mora u toku transporta na brodu da ima ličnu ispravu sa fotografijom.

1.10.1.5

Kontrola bezbednosti, prema 1.8.1 mora biti proširena i na adekvatne bezbednosne mere.

1.10.1.6.

Nadležni organ mora da vodi registar sa najnovijim podacima o važećim potvrdama za Stručno lice koji su predviđeni u 8.2.1, i izdati od strane ovlašćenih organizacija.

1.10.2 Bezbednosna obuka

1.10.2.1

Osnovna i dopunska obuka utvrđena u odeljku 1.3, mora da sadrži elemente, koji su vezani za poznavanje bezbednosti. Dopunska obuka u oblasti bezbednosti ne mora obavezno da bude povezana samo sa izmenama propisa.

1.10.2.2

Obuka u pogledu znanja o bezbednosti, mora se odnositi na vrste bezbednosnih rizika, na njihovo prepoznavanje, na postupke smanjenja rizika i na mere koje se moraju preduzeti pri narušavanju bezbednosti. Ona mora da pruži znanje o eventualnim bezbednosnim planovima u zavisnosti od delokruga rada i odgovornosti pojedinaca i njihovih zadataka u sprovođenju ovih planova.

1.10.3 Propisi za teret sa visokom potencijalnom opasnošću

Napomena: "Teret sa visokom potencijalnom opasnošću" su one, kod kojih postoji mogućnost zloupotrebe u terorističke svrhe i time povezana opasnost sa najtežim posledicama, kao što su masovni gubitak života ljudi i masovna razaranja.

1.10.3.1

Spisak tereta sa visokom potencijalnom opasnošću sadržan je u Tabeli 1.10.5.

1.10.3.2

Bezbednosni planovi

1.10.3.2.1

Prevoznici i pošiljaoci kao i drugi učesnici navedeni u odeljcima 1.4.2 i 1.4.3, koji učestvuju u transportu tereta sa visokom potencijalnom opasnošću (vidi Tabelu 1.10.5), moraju usvojiti, uvesti i primeniti bezbednosne planove, koji minimum sadrže elemente iz stava 1.10.3.2.2.

1.10.3.2.2

Bezbednosni plan mora da sadrži minimum sledeće elemente:

(a)

određivanje (dodeljivanje) posebnih odgovornosti u području bezbednosti kompetentnom i kvalifikovanom osoblju sa odgovarajućim ovlašćenjima;

(b)

spisak opasnih tereta ili vrste predmetnih opasnih tereta;

(c)

ocenu primenjenih postupaka i procenu bezbednosnih rizika, uključujući sva neophodna zadržavanja u transportu, zadržavanje tereta u brodovima, cisternama ili kontejnerima pre, za vreme i nakon transporta i privremeno skladištenje opasnog tereta, radi zamene vrste transporta ili transportnog sredstva (pretovar);

(d)

jasan pregled mera, koje se moraju preduzeti u svrhu smanjenja bezbednosnih rizika saglasno odgovornostima i obavezama učesnika, uključujući:
- obuku;
- bezbednosnu politiku (npr. mere pri povećanoj opasnosti, kontrola pri zapošljavanju osoba ili premeštanju osoba na drugo radno mesto itd.);
- način eksploatacije (npr. izbor i korišćenje pravaca, ukoliko su ovi poznati, pristup opasnim teretom tokom privremenog odlaganja [kao što je utvrđeno u stavu (c)], blizina ugroženim infrastrukturnim uređajima itd.);
- opremu i sredstva koji se moraju koristiti za smanjenje bezbednosnih rizika;

(e)

delotvorne i aktuelne postupke za izveštavanje i postupanje pri ugrožavanju i narušavanju bezbednosti ili događajima koji utiču na bezbednost;

(f)

postupke za ocenu i proveru bezbednosnih planova i postupke za periodično preispitivanje i ažuriranje planova;

(g)

mere kojima se garantuje fizička bezbednost informacija o transportu, koje su sadržane u bezbednosnim planovima i

(h)

mere kojima se garantuje, da se prenošenje informacija, vezanih za transportni postupak koje su sadržane u bezbednosnim planovima, ograničava samo na one osobe kojima je ova informacija potrebna. Ove mere ne smeju da isključe potrebne informacije koje su opisane na drugim mestima u ADN.

Napomena: Prevoznik, pošiljalac, primalac treba da sarađuju međusobno i sa nadležnim organima radi razmene informacija vezanih za ugrožavanje bezbednosti, preduzimanja odgovarajućih bezbednosnih mera i odgovora na događaje koji utiču na bezbednost.

1.10.3.3

Potrebno je preduzeti funkcionalne (operacione) ili tehničke mere na brodovima, koji transportuju visokorizične opasnog tereta navedenih u 1.10.5 radi sprečavanja nepravilnog korišćenja broda i opasnog tereta. Korišćenje ovih bezbednosnih mera ne sme ugroziti pravovremenu reakciju u hitnim slučajevima.

Napomena: Ukoliko je odgovarajuća i ako postoji neophodna oprema, potrebno je upotrebiti telemetrijske sisteme ili druge metode ili uređaje koje omogućavaju praćenje transporta tereta sa visokom potencijalnom opasnošću (vidi Tabelu 1.10.5).

1.10.4

Propisi u 1.10.1, 1.10.2 i 1.10.3 ne važe, ako količine koje se transportuju u komadima za otpremu na brodovima ne premašuju količine navedene u 1.1.3.6.1.

1.10.5

Teret sa visokom potencijalnom opasnošću su one koje su navedene u tabeli u nastavku, ukoliko se transportuju u količinama koje premašuju količine u tabeli.

1.10.6

Za radioaktivni materijal, propisi ovog odeljka se smatraju ispunjenim, ukoliko su primenjeni propisi Sporazuma o fizičkoj zaštiti od nuklearnog materijala (Convention on Physical Protection of Nuclear Material) i Cirkularno pismo (IAEA INFCIRC/225 (Rev.4).

Poglavlja 1.11 do 1.14

(Rezervisano)

Poglavlje 1.15

Priznavanje Klasifikacionog društva

1.15.1 Opšte odredbe

U slučaju zaključenja međunarodnog sporazuma, koji se odnosi na više opštih propisa ili na plovidbu brodova u vodnom saobraćaju na unutrašnjim plovnim putevima i koji sadrže propise koji se odnose na kompletnu aktivnost Klasifikacionog društva i na njihovo priznavanje, bilo koji propis ovog poglavlja koji je u suprotnosti sa bilo kojim propisom pomenutog međunarodnog sporazuma, u odnosima Ugovornih Strana koje su postale potpisnici međunarodnog sporazuma i koji će danom stupanja na snagu automatski biti brisan i zamenjeni ipso facto relevantnim propisima međunarodnog sporazuma. Ovo poglavlje postaje nevažeće i ništavno stupanjem na snagu međunarodnog sporazuma ako sve Strane ovog sporazuma postaju strane međunarodnog sporazuma.

1.15.2 Postupak za priznavanje Klasifikacionog društva

1.15.2.1

Klasifikaciono društvo koje želi da bude preporučeno za priznavanje ovim Sporazumom, treba da podnese svoj zahtev nadležnom organu Ugovorne Starne, u skladu sa propisima ovog poglavlja.
Klasifikaciono društvo treba da pripremi sve relevantne podatke u skladu sa propisima ovog poglavlja. Ovi podaci moraju biti sačinjeni na zvaničnom jeziku države u kojoj je podnet zahtev i na engleskom jeziku.
Potpisnici Sporazuma, zahtev treba da proslede Administrativnom Komitetu, osim ako po njihovom mišljenju uslovi i kriterijumi koji se odnose na 1.15.3 očigledno nisu ispunjeni.

1.15.2.2

Administrativni Komitet imenuje Komisiju stručnih lica i utvrđuje njen sastav i pravila postupka. Komisija stručnih lica razmatra predlog; utvrđuje da li Klasifikaciono društvo ispunjava kriterijume navedene u 1.15.3 i sastavlja preporuku Administrativnom Komitetu u roku od šest meseci.

1.15.2.3

Administrativni Komitet treba da ispita izveštaj stručnog lica. On odlučuje u skladu sa postupkom navedenog u članu 17, 7(c) o tome da li da se predmetno Klasifikaciono društvo preporuči Ugovornim stranama radi priznavanja ili ne, najkasnije do godinu dana. Administrativni Komitet sastavlja spisak Klasifikacionih društava, koja su preporučena za priznavanje od Ugovornih Strana.

1.15.2.4

Svaka Ugovorna Strana može ali ne mora da donese odluku o priznavanju predmetnih Klasifikacionih društava, samo na osnovu pomenutog spiska u 1.15.2.3. Ugovorna Strana obaveštava Administrativni Komitet i druge Ugovorne Strane o svojoj odluci.
Administrativni Komitet vrši ažuriranje spiska izdatih od Ugovornih strana.

1.15.2.5

Ako Ugovorna Strana smatra da Klasifikaciono društvo više ne ispunjava uslove i kriterijume navedene u 1.15.3, može podneti predlog Administrativnom Komitetu za brisanje iz spiska priznatih društava. Takav predlog mora biti potkrepljen uverljivim dokazom o neispunjavanju uslova i kriterijuma.

1.15.2.6

Administrativni Komitet obrazuje novu Komisiju stručnih lica prema postupku u 1.15.2.2, koja dostavlja izveštaj Administrativnom Komitetu u roku od šest meseci.

1.15.2.7

Administrativni Komitet može prema članu 17, 7(c) da odlučuje o brisanju odnosnog društva sa spiska preporučenih za priznavanje.
U tom slučaju odnosno društvo biće odmah obavešteno. Administrativni Komitet takođe obaveštava sve Ugovorne Strane da odnosno Klasifikaciono društvo više ne ispunjava zahteve za delovanje kao priznato Klasifikaciono društvo u kontekstu Sporazuma, i zahtevaće od njih da preduzmu neophodne korake radi usaglašavanja sa zahtevima Sporazuma.

1.15.3 Uslovi i kriterijumi za priznavanje Klasifikacionog društva koje podnosi zahtev na osnovu ovog sporazuma

Klasifikaciono društvo koje podnosi zahtev za priznavanje na osnovu ovog Sporazuma mora ispuniti sledeće uslove i kriterijume:

1.15.3.1

Klasifikaciono društvo mora biti sposobno da dokaže široko znanje i iskustvo u proceni projektovanja i konstrukcije brodova unutrašnje plovidbe. Društvo mora imati sveobuhvatna pravila i propise za projektovanje, konstrukciju i periodične preglede brodova. Ova pravila i propisi moraju biti objavljeni i neprestano ažurirani i unapređeni istraživačkim i razvojnim programima.

1.15.3.2

Registar brodova klasifikovanih od strane Klasifikacionog društva objavljuje se godišnje.

1.15.3.3

Klasifikaciono društvo ne sme biti kontrolisano od strane vlasnika brodova ili graditelja brodova, ili od strane drugih lica koja su komercijalno angažovana u proizvodnji, opremanju, remontu ili upotrebi brodova. Klasifikaciono društvo po svojim prihodima ne sme suštinski da zavisi od trgovinskog preduzeća.

1.15.3.4

Sedišta direkcija ili ispostava Klasifikacionog društva ovlašćenih za donošenje odluka i za delovanje u svim oblastima za koje je nadležna na osnovu propisa vezanih za unutrašnju plovidbu, mora se nalaziti kod jedne od Ugovornih Strana.

1.15.3.5

Klasifikaciono društvo i njihova stručna lica moraju imati dobar ugled u unutrašnjoj plovidbi; stručna lica moraju imati dokaz o svojim stručnim sposobnostima.

1.15.3.6

Klasifikaciono društvo:
- mora imati dovoljno stručnih kadrova i inženjera za tehničke zadatke nadzora i kontrole i za zadatke rukovođenja, pružanje pomoći i istraživanja, u odnosu na zadatke i broj brodova koji su klasifikovani, kao i za ažuriranje propisa i za njihovo razvijanje u svetlu zahteva kvaliteta;
- mora imati stručna lica u najmanje dve države Ugovornih Strana.

1.15.3.7

Klasifikaciono društvo mora se rukovoditi etičkim kodeksom.

1.15.3.8

Klasifikaciono društvo mora imati pripremljen i uveden kao i održavan efikasan sistem unutrašnjeg kvaliteta koji se bazira na relevantnim aspektima međunarodno priznatih standarda kvaliteta i koji je usklađen sa standardima EN: 45004:1995 (kontrolni mehanizmi) i ISO 9001 EN 29001:1997. Klasifikaciono društvo podleže klasifikaciji svog sistema kvaliteta od strane nezavisnog revizorskog tela koje je priznato od uprave države u kojoj ima sedište.

1.15.4 Obaveze preporučenih Klasifikacionih društava

1.15.4.1

Preporučena Klasifikaciona društva se obavezuju na međusobnu saradnju radi obezbeđivanja ekvivalentnosti njihovih tehničkih standarda i njihove primene.

1.15.4.2

Preporučena Klasifikaciona društva se obavezuju da svoje uslove usklađuju sa postojećim i budućim propisima ovog Sporazuma.

Poglavlje 1.16

Postupak za izdavanje Sertifikata o odobrenju

1.16.1 Sertifikat o odobrenju

1.16.1.1

Opšte odredbe

1.16.1.1.1

Brodovi za suvi teret, koji transportuju opasan teret u količinama većim od izuzetih količina, brodovi navedeni u 7.1.2.19.1, brodovi tankeri koji transportuju opasan teret i brodovi navedeni u 7.2.2.19.3 moraju imati odgovarajući Sertifikat o odobrenju.

1.16.1.1.2

Sertifikat o odobrenju važi najduže do pet godina i podleže propisima u 1.16.11

1.16.1.2

Obrazac Sertifikata o odobrenju, podaci koje mora sadržati

1.16.1.2.1

Sertifikat o odobrenju mora odgovarati modelu u 8.6.1.1 ili 8.6.1.3 i mora obuhvatiti neophodne podatke. Takođe mora da sadrži i datum isteka važnosti.

1.16.1.2.2

Sertifikat o odobrenju mora da potvrdi da je na brodu izvršena kontrola i da ima konstrukciju i opremu koja je u skladu sa primenjivim propisima Dela 9 ADN.

1.16.1.2.3

Nadležni organ može da unese u Sertifikat o odobrenju sve podatke i dopune koje su predviđene ovim Pravilnikom i drugim propisima utvrđenim u zajedničkom sporazumu Ugovornih Strana.

1.16.1.2.4

Nadležni organ unosi sledeće podatke u Sertifikat o odobrenju za brodove sa dvostrukom oplatom koji ispunjavaju dodatne propise iz 9.1.0.80 do 9.1.0.95 ili 9.2.0.80 do 9.2.0.95:
"Brod ispunjava dodatne propise za brodove sa dvostrukim oplatom iz 9.1.0.80 do 9.1.0.95" ili "Brod ispunjava dodatne propise za brodove sa dvostrukim oplatom iz 9.2.0.80 do 9.2.0.95."

1.16.1.2.5

Za brodove tankere, Sertifikat o odobrenju mora biti dopunjen spiskom opasnog tereta, koja se može prihvatiti za transport u brodovima tankerima, koji je sačinilo priznato Klasifikaciono društvo, koje je klasifikovalo brod.

1.16.1.2.6

Ako nadležni organ izdaje Sertifikat o odobrenju za brodove tankere, on takođe izdaje prvu knjigu tereta.

1.16.1.3

Privremeni Sertifikat o odobrenju

1.16.1.3.1

Za brodove tankere koji nemaju Sertifikat o odobrenju, može se izdati privremeni Sertifikat o odobrenju sa ograničenim rokom važenja u sledećim slučajevima, i pod sledećim uslovima:

(a)

brod koji ispunjava propise ADN, ali redovno odobrenje za njega nije moglo biti na vreme izdato. Privremeni Sertifikat o odobrenju važi za određeni period, ali ne duže od tri meseca;

(b)

brod, koji ne ispunjava sve propise ADN nakon pretrpljene štete (havarije). U ovom slučaju privremeni Sertifikata o odobrenju važi samo za jednu posebnu plovidbu i za poseban teret. Nadležni organi može uvesti dodatne uslove.

1.16.1.3.2

Privremeni Sertifikat o odobrenju mora odgovarati modelu u 8.6.1.2 ili 8.6.1.4 ili modelu jedinstvenog dokumenta o privremenoj kontroli broda i privremenom Sertifikatu o odobrenju, pod uslovom da model jedinstvenog dokumenta sadrži iste podatke kao i model u 8.6.1.2 ili 8.6.1.4 i da je priznat od nadležnog organa.

1.16.2 Izdavanje i priznavanje Sertifikata o odobrenju

1.16.2.1

Sertifikat o odobrenju naveden u 1.16.1 izdaje nadležni organ Ugovorne Strane kod koje je brod registrovan, ili u nedostatku toga, nadležni organ Ugovorne Strane kod koje se nalazi matična luka, ili u nedostatku toga, nadležni organ Ugovorne Strane kod koje vlasnik ima sedište, ili u nedostatku toga, nadležni organ kojeg je odabrao vlasnik ili njegov zastupnik.
Ostale Ugovorne Strane treba da priznaju takav Sertifikat o odobrenju.
Period važnosti ne sme premašiti pet godina prema propisima u 1.16.10.

1.16.2.2

Nadležni organ bilo koje Ugovorne Strane može zahtevati od nadležnog organa druge Ugovorne Strane da umesto njega izda Sertifikat o odobrenju.

1.16.2.3

Nadležni organ bilo koje Ugovorne Strane može da prenese pravo za izdavanje Sertifikata o odobrenju na kontrolno telo kao što je definisano u 1.16.4.

1.16.2.4

Privremeni Sertifikat o odobrenju iz 1.16.1.3 se izdaje od strane nadležnog organa jedne Ugovorne Strane za navedene slučajeve i pod uslovima koji su navedeni u ADN.
Druge Ugovorne Strane treba da priznaju takav privremeni Sertifikat o odobrenju.

1.16.3 Postupak kontrole

1.16.3.1

Nadležni organ Ugovorne Strane vrši nadzor nad kontrolom broda. Pod ovim postupkom, kontrola se može sprovoditi od strane kontrolnog tela, koje je imenovano od strane Ugovorne Strane ili od strane priznatog Klasifikacionog društva. Kontrolno telo ili Klasifikaciono društvo izdaje Uverenje o kontrolisanju, kojim potvrđuje da brod delimično ili potpuno ispunjava propise ADN.

1.16.3.2.

Ovo Uverenje o kontrolisanju se sastavlja na jeziku koji je prihvaćen od nadležnog organa i mora sadržati sve neophodne podatke za izdavanje Sertifikata o odobrenju.

1.16.4 Kontrolno telo

1.16.4.1

Kontrolno telo mora biti priznato od strane uprava Ugovornih Strana kao ekspertsko telo za konstrukciju i kontrolu brodova za unutrašnju plovidbu, kao i ekspertsko telo za transport opasnog tereta u vodnom saobraćaju na unutrašnjim plovnim putevima. Kontrolna tela moraju ispunjavati sledeće kriterijume:
- ona moraju zadovoljavati zahteve potpune nezavisnosti (nepristrasnosti);
- ona moraju imati strukturu i kadrove, koji treba da obezbede sposobnost i profesionalno iskustvo kontrolnog tela na objektivan način;
- ona moraju odgovarati materijalnim sadržajima standarda EN 45004:1995, a istovremeno da raspolažu detaljnim kontrolnim postupcima.

1.16.4.2

U radu kontrolnog tela mogu učestvovati eksperti (npr. stručnjak za električne instalacije) ili specijalizovana tela prema primenjivim nacionalnim propisima (npr. Klasifikaciono društvo).

1.16.4.3

Administrativni komitet vodi ažurirani spisak imenovanih kontrolnih tela.

1.16.5 Podnošenje zahteva za izdavanje Sertifikata o odobrenju

Vlasnik broda, ili njegov zastupnik, podnosi zahtev za izdavanje Sertifikata o odobrenju nadležnom organu navedenog u 1.16.2.1. Nadležni organ određuje neophodna dokumenta, koja treba prikazati. U svrhu dobijanja Sertifikata o odobrenju uz zahtev je neophodno priložiti važeću dozvolu za saobraćaj broda (brodski atest).

1.16.6 Podaci u Sertifikatu o odobrenju i njihova izmena

1.16.6.1

Vlasnik broda, ili njegov zastupnik, mora da obavesti nadležni organ o svakoj promeni u imenu broda ili o promeni službenog broja ili registracionog broja i da preda Sertifikat o odobrenju radi izmene podataka.

1.16.6.2

Sve izmene u Sertifikatu o odobrenju, koje su predviđene u ovom Pravilniku i u drugim propisima sačinjenih zajedničkim sporazumom od strane Ugovornih Strana, nadležni organ može da unese u Sertifikat o odobrenju.

1.16.6.3

Ako je vlasnik broda, ili njegov zastupnik, brod registrovao kod druge Ugovorne Strane, on će podneti zahtev za novi Sertifikat o odobrenju kod nadležnog organa te Ugovorne Strane. Nadležni organ može da izda novi Sertifikat o odobrenju za preostali period važnosti postojećeg bez sprovođenja nove kontrole broda, pod uslovom da stanje i tehničke karakteristike broda nisu promenjene.

1.16.7 Postavljanje (izvođenje) broda radi kontrole

1.16.7.1

Vlasnik, ili njegov zastupnik, treba da postavi (izvede) brod u svrhu kontrole u istovarenom, očišćenom i opremljenom stanju; od njega se može zahtevati da obezbedi pomoć koja može biti neophodna za kontrolu, kao što je obezbeđenje odgovarajućih čamaca i osoblja, otkrivanje delova trupa ili instalacija koje nisu direktno dostupne ili vidljive.

1.16.7.2

U slučaju, prve, posebne ili periodične kontrole, kontrolno telo ili priznato Klasifikaciono društvo može zahtevati da se kontrola sprovodi na kopnu.

1.16.8 Prva kontrola

Ako brod još nema Sertifikat o odobrenju ili ako je punovažnost Sertifikata o odobrenju istekla pre više od šest meseci, brod se mora podvrgnuti prvoj kontroli.

1.16.9 Posebna kontrola

Ako je trup broda ili oprema pretrpela promene ili oštećenja, koje mogu da smanje bezbednost u pogledu na transport opasnog tereta, vlasnik ili njegov zastupnik mora odmah da postavi (izvede) brod za ponovnu kontrolu.

1.16.10 Periodična kontrola i obnavljanje Sertifikat o odobrenju

1.16.10.1

Radi obnavljanja Sertifikata o odobrenju, vlasnik broda ili njegov zastupnik mora da postavi brod za periodičnu kontrolu. Vlasnik broda ili njegov zastupnik može da zahteva kontrolu broda u svako doba.

1.16.10.2

Ako se zahtev za periodičnu kontrolu podnosi u poslednjoj godini pre isteka važnosti Sertifikata o odobrenju, novi počinje da važi tek po isteku važnosti prethodnog Sertifikata o odobrenju.

1.16.10.3

Periodična kontrola se takođe može zahtevati u periodu od šest meseci nakon isteka Sertifikata o odobrenju ako za to ima potrebe ili nije izvršen kompletan pregled.

1.16.10.4

Nadležni organi određuju period važnosti novog Sertifikat o odobrenju na osnovu rezultata kontrole.

1.16.11 Produženje Sertifikat o odobrenju bez kontrole

Odstupajući od propisa iz 1.16.10, na obrazložen zahtev vlasnika ili njegovog zastupnika, nadležni organ može da odobri produženje važnosti Sertifikat o odobrenju na period do jedne godine bez kontrole. Ovo produženje se odobrava u pisanom obliku i ono mora da se nalazi na brodu. Takvo produženje se može izdati samo jednom u toku dva važeća perioda.

1.16.12 Zvanična kontrola

1.16.12.1

Ako nadležni organ Ugovorne Strane ima razlog za sumnju da brod, koji se nalazi na njegovoj teritoriji, može predstavljati opasnost u pogledu na transport opasnog tereta po ljude na brodu, za plovidbu ili po okolinu, može narediti kontrolu broda u skladu sa 1.16.3.

1.16.12.2

Prilikom izvršavanja prava na kontrolu, nadležni organi će učiniti sve potrebne napore da bi se izbeglo nepotrebno zaustavljanje ili zadržavanje broda. Odredbama ovog Sporazuma se ni u kom slučaju ne dotiče pravo na naknadu zbog nepotrebnog zaustavljanja ili zadržavanja. Za sve žalbe radi neosnovanog zaustavljanja ili zadržavanja, dokazi terete vlasnika broda ili korisnika broda.

1.16.13 Povlačenje i vraćanje Sertifikat o odobrenju

1.16.13.1

Sertifikat o odobrenju se može povući, ako brod nije propisno održavan ili ako konstrukcija i oprema više nisu u skladu sa propisima ovog Pravilnika.

1.16.13.2

Sertifikat o odobrenju može da povuče samo nadležni organ, koji je istu izdao.
Međutim, u slučajevima navedenim u 1.16.2.1 do 1.16.9, nadležni organ države u kojoj se brod nalazi, može zabraniti njegovu upotrebu za transport onog opasnog tereta za koju je neophodan Sertifikat o odobrenju. U ovu svrhu, on može da povuče Sertifikat o odobrenju na period, dok brod opet ne ispuni sve propise ovog Pravilnika. U tom slučaju on obaveštava nadležni organ koji je izdao Sertifikat o odobrenju.

1.16.13.3

Odstupajući od propisa iz 1.16.2.2, svaki nadležni organ može na zahtev vlasnika broda da izmeni ili da povuče Sertifikat o odobrenju, pod uslovom da on obavesti nadležni organ koji je isti izdao.

1.16.13.4

Ukoliko kontrolno telo ili Klasifikaciono društvo u toku kontrole ustanovi, da je brod ili njegova oprema pretrpela ozbiljna oštećenja u pogledu na opasan teret, koja može ugroziti bezbednost osoba na brodu ili bezbednost same plovidbe, ili predstavljaju opasnost po okolinu, mora o tome odmah obavestiti nadležni organ kojem pripada i koji odlučuje o povlačenju Sertifikat o odobrenju.
Ako nadležni organ, koji je odlučio da povuče Sertifikat o odobrenju nije isti organ koji ga je izdao, mora odmah da obavesti organ koji je izdao Sertifikat o odobrenju o njegovom povlačenju, a ukoliko je potrebno, da ga vrati pod pretpostavkom da se nedostaci ne mogu u kratkom roku otkloniti.

1.16.13.5

Ako kontrolno telo ili Klasifikaciono društvo, navedeno u 1.16.13.1, prilikom posebne kontrole prema 1.16.9 ustanovi, da su prethodno pomenuti nedostaci otklonjeni, nadležni organ vraća Sertifikat o odobrenju vlasniku ili njegovom zastupniku.
Ovu kontrolu može, na zahtev vlasnika ili njegovog zastupnika, da sprovede drugo kontrolno telo ili Klasifikaciono društvo. U tom slučaju, Sertifikat o odobrenju se vraća posredstvom nadležnog organa, kome pripada to kontrolno telo ili Klasifikaciono društvo.

1.16.13.6

Kada se brod konačno povuče iz upotrebe ili demontira (rastavi), vlasnik mora Sertifikat o odobrenju da vrati nadležnom organu koji ga je izdao.

1.16.14 Duplikat

U slučaju gubitka, krađe ili uništenja Sertifikata o odobrenju ili ako iz nekih drugih razloga postane neupotrebljiv, mora se podneti zahtev za izdavanje duplikata sa priloženim odgovarajućim dokumentima nadležnom organu, koji ga je izdao.
Nadležni organ izdaje duplikat Sertifikata o odobrenju, koji se obeležava kao duplikat.

1.16.15 Registar Sertifikata o odobrenju

1.16.15.1

Nadležni organi dodeljuju serijske brojeve onim Sertifikatima o odobrenju koje izdaje i vodi registar svih izdatih Sertifikata o odobrenju.

1.16.15.2

Nadležni organi zadržavaju kopije svih Sertifikata o odobrenju koje su izdali, i u iste unose sve napomene i izmene kao i poništenja i zamene.

Poglavlje 2.1

Opšte odredbe

2.1.1 Uvod

2.1.1.1

Klase opasne robe prema ADN su sledeće:

2.1.1.2

Svaki naziv različitih klasa svrstan je pod neki broj UN. Koriste se sledeće vrste naziva:

Nazivi navedeni pod B, C. i D. označavaju se kao zbirni nazivi.

2.1.1.3

Sa izuzetkom materija klasa 1, 2, 5.2, 6.2 i 7 kao i sa izuzetkom samoreaktivnih materija klase 4.1, materije se u svrhu pakovanja na osnovu njihovog stepena opasnosti svrstavaju u ambalažne grupe:

Ambalažne grupe u koju(e) je materija svrstana navedena(e) je (su) u tabeli A poglavlja 3.2.

2.1.1.4

U svrhu transporta u brodovima tankerima, neke materije mogu biti svrstane u podgrupe.

2.1.2 Principi klasifikacije

2.1.2.1

Opasna roba, koja potpada pod definiciju neke klase se, na osnovu njenih osobina, definiše u skladu sa 2.2.x.1 odgovarajuće klase. Opasna roba se svrstava u određenu klasu i ambalažnu grupu po kriterijumima navedenim u istom pododeljku 2.2.x.1. Svrstavanje jedne ili više sporednih opasnosti uz jednu opasnu materiju ili predmet vrši se prema kriterijumima klase ili klasa, koje odgovaraju ovim opasnostima, navedenim u pododeljku 2.2.x.1.

2.1.2.2

Svi nazivi opasnih roba navedeni su u Tabeli A poglavlja 3.2 po redosledu UN brojeva. Ova tabela sadrži odgovarajuće informacije o navedenoj robi, kao što su naziv, klasa, ambalažne grupe, listice koje se postavljaju, kao i propise o ambalaži i transportu1.
Napomena: Azbučni spisak ovih naziva sadržan je u Tabeli B, poglavlje 3.2.

2.1.2.3

Opasne robe pojedinih klasa, koje su navedene ili definisane u pododeljku 2.2.x.2 nisu dozvoljene za transport.

2.1.2.4

Robu, koja nije poimenično navedena, tj. robu koja nije kao pojedinačni naziv navedena u Tabeli A poglavlja 3.2 i nije navedena ili definisana u jednom od gore navedenih pododeljaka 2.2.x.2, treba svrstati u odgovarajuću klasu prema postupku u odeljku 2.1.3. Dodatno treba utvrditi sporednu opasnost (ako postoji) i ambalažnu grupu (ako postoji). Nakon što je utvrđena klasa, sporedna opasnost (ako postoji) i ambalažnu grupu (ako postoji), treba utvrditi odgovarajući UN broj. Na kraju svake klase u pododeljku 2.2.x.3 (spisak zbirnih naziva) naveden je dijagram odlučivanja sa odgovarajućim parametrima za izbor odgovarajućeg zbirnog naziva (UN broj). U svim slučajevima, na osnovu hijerarhije prikazane u pododeljku 2.1.1.2 slovima B, C i D, treba odabrati zbirni naziv koji najbolje obuhvata osobine materije ili predmeta. Samo ako se materija ili predmet ne može svrstati u neki od naziva tipa D ili C prema pododeljku 2.1.1.2, može biti svrstana pod nazive tipa D.

2.1.2.5

Ako se na osnovu postupka ispitivanja iz poglavlja 2.3 i kriterijuma navedenih u pododeljku 2.2.x.1 klasa za koje su utvrđeni, ustanovi da materija, rastvor ili smesa određene klase poimenično navedena u Tabeli A poglavlja 3.2, ne ispunjava kriterijume te klase, tada ta materija, rastvor ili smeša ne spada u tu klasu.

2.1.2.6

Pri klasifikaciji, materije sa tačkom topljenja ili početkom topljenja na 20°C ili ispod toga pri pritisku od 101,3 kPa, smatraju se kao tečne materije. Viskozna materija, za koju se ne može utvrditi specifična tačka topljenja, treba da se podvrgne ispitnom postupku ASTM D 4359-90 ili ispitivanju navedenom u odeljku 2.3.4 za utvrđivanje tečne osobine (penetrometrijski postupak).

2.1.3 Klasifikacija materija koje nisu poimenično navedene u Tabeli A deo 3.2, uključujući rastvore i smeše (kao što su preparati, mešavine i otpaci)

2.1.3.1

Materije, uključujući rastvore i smeše, koje nisu poimenično navedene, klasifikuju se prema stepenu opasnosti na osnovu kriterijuma navedenih u pododeljku 2.2.x.1 različitih klasa. Opasnost(i) neke materije utvrđuju se na osnovu njenih fizičkih, hemijskih ili fizioloških osobina. Ove osobine treba uvažiti i ako iskustva ukazuju na strožije kriterijume klasifikacije.

2.1.3.2

Materiju, koja nije poimenično navedena u Tabeli A poglavlja 3.2, a koja ispoljava samo jednu opasnost, treba svrstati u odgovarajuću klasu u jedno od zbirnih naziva navedenih u pododeljku 2.2.x.1 te klase.

2.1.3.3

Rastvor ili smešu, koji sadrži samo jednu opasnu materiju poimenično navedenu u Tabeli A poglavlja 3.2, zajedno sa jednom ili više bezopasnih materija, treba svrstati pod jednu poimenično navedenu materiju, izuzev, ako:

(a)

su rastvor ili smeša u Tabeli A poglavlja 3.2 posebno navedeni, ili

(b)

iz podataka pod nazivom za ovu opasnu materiju posebno ne proističe, da ona važi samo za čistu ili tehnički čistu materiju, ili

(c)

se klasa, fizičko stanje ili ambalažnu grupu rastvora ili smeše razlikuje od onih za opasnu materiju.

U primerima pod (b) ili (c), rastvor ili smeša svrstavaju se kao materija koja nije poimenično navedena u određenu klasu, pod zbirni naziv naveden u pododeljku 2.2.x.3 za tu klasu, imajući u vidu eventualne sporedne opasnosti koje predstavljaju rastvor ili smeša, izuzev ako rastvor ili smeša ne odgovaraju kriterijumima nijedne klase i zbog toga ne podležu propisima ADN.

2.1.3.4

Rastvore i smeše, koje sadrže materiju, koja odgovara jednom od navedenih naziva u stavu 2.1.3.4.1 ili 2.1.3.4.2, treba klasifikovati prema uslovima navedenim u 2.1.3.4.1 ili 2.1.3.4.2.

2.1.3.4.1

Rastvore i smeše, koji sadrže jednu od sledećih poimenično navedenih materija, treba uvek klasifikovati pod istim nazivom, kao i samu materiju koju oni sadrže, pod uslovom da ti rastvori i smeše ne pokazuju opasne osobine navedene u 2.1.3.5.3:

2.1.3.4.2

Rastvori i smeše, koji sadrže materije koje odgovaraju sledećim nazivima klase 9:

moraju biti klasifikovani pod iste nazive klase 9, pod uslovom da:

- oni ne sadrže nikakve dodatne opasne komponente sa izuzetkom komponenata ambalažne grupe III klase 3, 4.1, 4.2, 4.3, 5.1, 6.1 ili 8 i

- nemaju opasne osobine navedene u odeljku 2.1.3.5.3.

2.1.3.5

Materije, koje nisu poimenično navedene u Tabeli A poglavlja 3.2, sa više opasnih osobina, kao i rastvori i smeše sa više opasnih materija, svrstavaju se pod zbirni naziv (vidi 2.1.2.4) i u ambalažnu grupu odgovarajuće klase u skladu sa njihovim opasnim osobinama. Takvu klasifikaciju na osnovu opasnih osobina treba izvršiti na način naveden pod 2.1.3.5.1 - 2.1.5.1.4.

2.1.3.5.1

Fizičke, hemijske i fiziološke osobine se utvrđuju merenjem ili proračunom, a klasifikacija materija, rastvora ili smeša vrši se prema kriterijumima pododeljka 2.2.x.1 za pojedine klase.

2.1.3.5.2

Ako je utvrđivanje opasnih osobina moguće samo uz nesrazmerno velike troškove i napore (npr. kod nekih vrsta otpadaka), materiju, rastvor ili smešu treba klasifikovati u klasu komponente sa pretežnom opasnošću.

2.1.3.5.3

Ukoliko opasne osobine materije, rastvora ili smeše spadaju u više od jedne dole navedenih klasa ili grupa materija, tada se materija, rastvor ili smeša klasifikuje u klasu ili grupu materija sa pretežnom opasnošću, na osnovu sledećeg redosleda:

(a)

materije klase 7 (izuzev radioaktivnih materija u izuzetim komadima za otpremu, kod kojih dominiraju druge opasne osobine);

(b)

materije klase 1;

(c)

materije klase 2;

(d)

desenzitizovane eksplozivne tečne materije klase 3;

(e)

samoreaktivne materije i desenzitizovane eksplozivne čvrste materije klase 4.1;

(f)

piroforne materije klase 4,2;

(g)

materije klase 5.2;

(h)

materije klase 6.1 ili 3, koje na osnovu njihove otrovnosti pri udisanju, treba klasifikovati u ambalažnu grupu I (materije, koje ispunjavaju klasifikacione kriterijume klase 8 i poseduju otrovnost pri udisanju prašine ili magle (LC50) u skladu sa ambalažnom grupom I, ali otrovnost pri gutanju ili apsorbovanju preko kože, koja odgovara samo ambalažnoj grupi III ili poseduju malu otrovnost, treba svrstati u klasu 8);

(i)

zarazne materije klase 6.2.

2.1.3.5.4

Ukoliko opasne osobine materije spadaju u više od jedne klase ili više od jedne grupe materija, koje nisu navedene u 2.1.3.5.3, materija se klasifikuje prema istom postupku, pri čemu ipak treba odabrati odgovarajuću klasu prema tabeli pretežne opasnosti u 2.1.3.10

2.1.3.6

Potrebno je koristiti uvek samo odgovarajuće zbirne nazive koje najviše odgovara (vidi pododeljak 2.1.2.4) npr. opšte nazive N.D.N. treba koristiti samo, ako se ne može koristiti naziv prema vrsti ili specifični naziv n.d.n.

2.1.3.7

Rastvori i smeše oksidarajućih materija ili materija sa takvom sporednom opasnošću mogu imati eksplozivne osobine. U tom slučaju one nisu dozvoljene za transport, izuzev ako ispunjavaju propise klase 1.

2.1.3.8

U smislu ADN. Materije, rastvori i smeše (kao što su preparati, mešavine i otpad), koji se ne mogu svrstati u klase 1 do 8 ili u klasu 9 sa izuzetkom naziva broja UN 3077 i UN 3082, ali se mogu svrstati u broj UN 3077 ili 3082 klase 9 na osnovu metode ispitivanja kriterijuma u 2.3.5., smatraju se materijama koje zagađuju vodu.

2.1.3.9

Otpad, koji ne ogovara kriterijumima za klasifikaciju u klasu 1 ili 9, ali se na osnovu Bazelskog Sporazuma o kontroli prekograničnog kretanja opasnog otpada i njegovom odlaganju, može se transportovati pod brojem UN 3077 ili 3082.

2.1.3.10 Tabela pretežnih opasnosti

Napomena 1:

Primeri za korišćenje Tabele:
Klasifikacija pojedinačne materije
Opis materije koja sa klasifikuje:
Amin nigde poimenično naveden, koji odgovara kriterijumima klase 3, ambalažna grupa II, kao i kriterijumima klase 8, ambalažna grupa I.
Postupak:
Tačka preseka reda 3 II sa rubrikom 8 I daje 8 I.
Prema tome ovaj amin treba klasifikovati u klasu 8 pod broj UN 2734 AMINI, NAGRIZAJUĆI, ZAPALJIVI, TEČNI, N.D.N. ili broj UN 2734 POLIAMINI NAGRIZAJUĆI, ZAPALJIVI, TEČNI, N.D.N.,
ambalažna grupa I.
Klasifikacija smeše
Opis smeše koja sa klasifikuje:
Smeša koja se sastoji od zapaljive tečne materije klase 3, ambalažna grupa III, otrovne materije klase 6.1, ambalažne grupe II, i nagrizajuće tečne materije klase 8, ambalažne grupe I.
Postupak:
Tačka preseka reda 3 III sa rubrikom 6.1 II daje 6.1 II.
Tačka preseka reda 6.1 II sa rubrikom 8 I daje 8 I LIQ.
Ova smeša, koja nije bliže definisana se prema tome klasifikuje u klasu 8 pod broj UN 2922 NAGRIZAJUĆA TEČNA MATERIJA, OTROVNA, N.D.N., ambalažna grupa I

Napomena 2:   

Primeri za klasifikaciju smeša i rastvora u neku od klasa i ambalažnu grupu.
Rastvor fenola klase 6.1, ambalažne grupe II, u benzenu klase 3, ambalažne grupe II, treba klasifikovati u klasu 3, ambalažnu grupu II; na osnovu otrovnosti fenola ovaj rastvor treba svrstati pod broj UN 1992 ZAPALJIVA TEČNA MATERIJA, OTROVNA, N.D.N. u klasu 3, ambalažnu grupu II.
Čvrstu smešu natrijumarsenata klase 6.1, ambalažne grupe II i natrijumhidroksida klase 8, ambalažne grupe II, treba klasifikovati pod broj UN 3290 OTROVNA NEORGANSKA ČVRSTA MATERIJA, NAGRIZAJUĆA, N.D.N., u klasu 6.1, ambalažnu grupu II.
Rastvor naftalena, sirovog ili rafinisanog, klase 4.1, ambalažne grupe III u benzinu klase 3, ambalažne grupe II, treba klasifikovati pod broj UN 3295 UGLJOVODONICI, TEČNI, N.D.N. u klasu 3, ambalažnu grupu II.
Smešu ugljovodonika klase 3, ambalažne grupe III i polihlorisanog bifenilena (PCB) klase 9, ambalažne grupe II treba klasifikovati pod broj UN 2315 POLIHLOROVANI BIFENILI, TEČNI ili broj UN 3432 POLIHLORISANI BIFENILI, ČVRSTI u klasu 9, ambalažnu grupu II.
Smešu propilenimina klase 3 i polihlorisanog bifenila (PCB) klase 9, ambalažne grupe II, treba klasifikovati pod broj UN 1921 PROPILENIMIN, STABILIZOVAN u klasu 3.

2.1.4

Klasifikacija uzoraka

2.1.4.1

Ako je klasa neke materije nesigurna i ako se materija transportuje radi daljeg ispitivanja, treba na osnovu obaveštenosti pošiljaoca o materiji, istu svrstati u privremenu klasu, zvanični naziv za transport i broj UN uz primenu:

(a)  

kriterijuma klasifikacije poglavlja 2.2 i

(b)

propisa ovog poglavlja.

Za izabrani zvanični naziv za transport treba koristiti najstrožiju moguću ambalažnu grupu.
Pri primeni ovog propisa, zvanični naziv za transport treba dopuniti izrazom "UZORAK" (npr. "ZAPALJIVA TEČNA MATERIJA, N.D.N., "UZORAK"). U nekim slučajevima, u kojima je za uzorak neke materije za koju se pretpostavlja, da odgovara određenim kriterijumima klasifikacije, predviđeno određenim nazivima za transport (npr. "UN 3167 UZORAK GASA KOJI NIJE POD PRITISKOM, ZAPALJIV, N.D.N."), potrebno je ove nazive koristiti za transport. Ako se za transport uzorka koristi naziv N.D.N. zvanični naziv za transport ne mora da bude dopunjen tehničkim nazivom, kako je to propisano u Posebnom propisu 274. poglavlja 3.3.

2.1.4.2

Uzorke materije treba transportovati u skladu sa propisima, koji se primenjuju za privremeno dodeljen zvanični naziv, pod uslovom, da:

(a)

se materija ne smatra materijom, koja prema pododeljcima 2.2.x.2 poglavlja 2.2 ili prema poglavlju 3.2. nije dozvoljena za transport;

(b)

se materija ne smatra materijom, koja ispunjava kriterijume klase 1, ili se ne smatra zaraznom ili radioaktivnom materijom;

(c)

materija odgovara propisima u 2.2.41.1.15, odn. 2.2.52.1.9, ako se radi o samoreaktivnoj materiji, odn. organskom peroksidu;

(d)

se uzorak transportuje u kombinovanoj ambalaži sa neto masom od najviše 2,5 kg po komadu za otpremu;

(e)

se uzorak ne spaja sa drugom robom u jedan komad za otpremu.

Poglavlje 2.2

Posebne odredbe za pojedine klase

2.2.1 Klasa 1: Eksplozivne materije i predmeti sa eksplozivnim materijama

2.2.1.1

Kriterijumi

2.2.1.1.1

Pojam klase 1 obuhvata:

(a)

Eksplozivne materije: čvrste ili tečne materije (ili smeše materija), koje hemijskom reakcijom mogu da razvijaju gasove takve temperature, pritiska i brzine, da u okruženju dovode do razaranja.
Pirotehničke materije: materije ili smeše materija, sa kojima treba postići efekat u vidu: toplote, svetlosti, zvuka, gasa, magle ili dima ili njihovu kombinaciju kao rezultat samoodrživih egzotermnih hemijskih reakcija koje protiču bez detonacije;

Napomena 1:

Materije, koje same po sebi nisu eksplozivne, ali mogu stvarati eksplozivnu smešu gasa, pare ili prašine, nisu materije klase 1.

2:

Izuzete iz klase 1 su, takođe, eksplozivne materije ovlažene vodom ili alkoholom, čiji sadržaj vode ili alkohola premašuje navedene granične vrednosti, kao i eksplozivne materije sa sredstvima za plastifikaciju - ove eksplozivne materije su svrstane u klasu 3 ili 4.1 - kao i eksplozivne materije, koje su na osnovu svoje pretežno opasne osobine svrstane u klasu 5.2.

(b)

Eksplozivne predmete: predmeti koji sadrže jednu ili više eksplozivnih ili pirotehničkih materija;

Napomena:

Predmeti, koji sadrže eksplozivne ili pirotehničke materije u tako maloj količini ili takve vrste, da njihovo neočekivano ili slučajno zapaljivanje ili paljenje za vreme transporta ne izaziva izvan predmeta odlomke, vatru, maglu, dim, toplotu ili jak zvuk, ne potpadaju pod propise klase 1.

(c)

Materije i predmete, koji prethodno nisu navedeni, a koji su proizvedeni radi stvaranja praktičnog dejstva u vidu eksplozije, ili nekog pirotehničkog dejstva.

2.2.1.1.2

Materije i predmeti, koji pokazuju ili mogu pokazati eksplozivne osobine, se uzimaju u obzir za svrstavanje u klasu 1 prema ispitivanjima, postupcima i kriterijuma navedenim u Priručniku za ispitivanja i kriterijume, Deo I.

Materija ili predmet svrstan u klasu 1, može biti dozvoljen za transport, samo ako je svrstan pod neki naziv ili pod neku poziciju N.D.N. u Tabeli A poglavlja 3.2., i ako odgovara kriterijumima Priručnika za ispitivanja i kriterijume.

2.2.1.1.3

Materije i predmeti klase 1 moraju biti svrstani pod jedan UN-broj i naziv ili poziciju N.D.N., koji su navedeni u Tabeli A poglavlja 3.2. Tumačenje naziva materija i predmeta poimenično navedenih u Tabeli A poglavlja 3.2. vrši se na osnovu pojmovnika u 2.2.1.1.8.
Uzorci novih ili već postojećih eksplozivnih materija ili predmeta sa eksplozivnom materijom, izuzev inicijalnih eksploziva, koji se transportuju u cilju testiranja, svrstavanja, istraživanja i razvoja, u cilju kontrole kvaliteta ili kao trgovački uzorci, mogu da se svrstaju pod UN-broj 0190 EKSPLOZIVNA MATERIJA, UZORAK.
Svrstavanje materija i predmeta koji nisu poimenično navedeni u Tabeli A poglavlja 3.2. u neku poziciju N.D.N. ili pod UN-broj 0190 EKSPLOZIVNA MATERIJA, UZORAK, kao i svrstavanje određenih materija čiji transport, prema Posebnim propisima poglavlja 3.2. Tabele A rubrika 6, zavisi od posebnog odobrenja nadležnog organa, vrši se od strane nadležnog organa zemlje porekla. Ovaj nadležni organ u pisanoj formi odobrava i uslove transporta za ove materije ili predmete. Ako zemlja porekla nije Ugovorna Strana ADN, svrstavanje i uslovi transporta moraju biti priznati od strane nadležnog organa prve države Ugovorne Strane ADN, na koju pošiljka nailazi.

2.2.1.1.4

Materije i predmeti klase 1 moraju biti svrstani u neku podklasu prema 2.2.1.1.5, i u neku grupu kompatibilnosti prema 2.2.1.1.6. Podklasa se utvrđuje na osnovu rezultata ispitivanja opisanih u odelju 2.3.1, i uz primenu opisa iz 2.2.1.1.5. Grupa kompatibilnosti mora biti utvrđena prema opisu iz 2.2.1.1.5. Brojevi podklase zajedno sa slovima grupe kompatibilnosti predstavljaju klasifikacioni kod.

2.2.1.1.5

Opis podklasa

2.2.1.1.6

Opis grupa kompatibilnosti materija i predmeta

A

Primarna eksplozivna materija.

B

Predmet sa zapaljivom materijom i sa manje od dva efikasna sigurnosna uređaja. Uključeni su i neki predmeti, kao što su detonatori za miniranje, detonirajući uređaji za miniranje i upaljači, iako ne sadrže nikakvu primarnu eksplozivnu materiju.

C

Pogonska ili druga brzogoruća eksplozivna materija ili predmet sa takvom eksplozivnom materijom.

D

Detonirajuća eksplozivna materija ili crni barut ili predmet sa detonirajućom eksplozivnom materijom, ali bez sredstva za paljenje i bez pogonskog punjenja ili predmet sa primarnom eksplozivnom materijom (upaljačem) sa najmanje dva delotvorna sigurnosna uređaja.

E

Predmet sa detonirajućom eksplozivnom materijom bez sredstava za paljenje, sa pogonskim punjenjem (ali ne takav koji sadrži zapaljivu tečnost ili zapaljiv gel ili samozapaljivu tečnost (hipergol)).

F

Predmet sa detonirajućom eksplozivnom materijom sa sopstvenim sredstvom za paljenje, sa pogonskim punjenjem (ali ne takav, koji sadrži zapaljivu tečnost, gel ili samozapaljivu tečnost (hipergol) ili bez pogonskog punjenja.

G

Pirotehnička materija ili predmet sa pirotehničkom materijom ili predmet koji sadrži kako eksplozivnu tako i osvetljavajuću, zapaljivu, odnosno materiju koja izaziva suze ili dim (izuzev predmeta koji se aktiviraju vodom ili koji sadrže beli    fosfor, fosfide, piroforičnu materiju (samozapaljivu na vazduhu), zapaljivu tečnost ili zapaljiv gel ili samozapaljivu tečnost hipergol).

H

Predmet, koji sadrži kako eksplozivnu materiju tako i beli fosfor.

J

Predmet, koji sadrži kako eksplozivnu materiju tako i zapaljivu tečnost ili zapaljiv gel.

K

Predmet, koji sadrži kako eksplozivnu materiju tako i otrovan hemijski agens.

L

Eksplozivna materija ili predmet sa eksplozivnom materijom, koja predstavlja poseban rizik (npr. zbog svog aktiviranja u dodiru sa vodom ili zbog prisustva samozapaljive tečnosti (hipergola), fosfida ili neke piroforne materije) i zahteva razdvajanje svake pojedine vrste.

N

Predmet, koji sadrži samo ekstremno neosetljive detonirajuće materije.

S

Materija ili predmet, koji su tako pakovani ili izrađeni, da svako dejstvo koje nastupi usled nenamerne reakcije ostaje ograničeno na komad za otpremu, izuzev ako je komad za otpremu oštećen vatrom; u tom slučaju dejstvo vazdušnog pritiska ili odlomaka mora ostati ograničeno na meru, koja bitno ne ograničava ili ne sprečava mere borbe protiv požara i druge hitne mere u neposrednoj blizini komada za otpremu.

Napomena 1:

Svaka materija ili predmet pakovana u specifičnoj ambalaži može biti svrstana samo u jednu grupu kompatibilnosti. Pošto je kriterijum grupe kompatibilnosti S zasnovan na praktičnom ispitivanju, za svrstavanje u ovu grupu neophodno je ispitivanje radi dodeljivanja klasifikacionog koda.

2:

Predmeti grupa kompatibilnosti D i E mogu biti opremljeni sopstvenim sredstvima za paljenje ili zajedno sa njima upakovani, pod uslovom, da uređaj za paljenje sadrži najmanje dva delotvorna sigurnosna uređaja, kako bi sprečio izazivanje eksplozije u slučaju nenamerne reakcije sredstava za paljenje. Takvi komadi za otpremu su svrstani u grupu kompatibilnosti D ili E.

3:

Predmeti grupa kompatibilnosti D i E mogu biti upakovani zajedno sa sopstvenim sredstvom za paljenje, koje ne sadrži dva delotvorna sigurnosna uređaja, (tj. sredstva za paljenje, koja su svrstana u grupu kompatibilnosti B) pod uslovom, da odgovaraju propisu za zajedničko pakovanje MP 21 u odeljku 4.1.10 ADR. Takvi komadi za otpremu svrstavaju se u grupe kompatibilnosti D ili E.

4:

Predmeti smeju biti opremljeni sopstvenim sredstvom za paljenje i sa njim zajedno upakovani, pod uslovom, da se sredstva za paljenje ne mogu upaliti, pod normalnim uslovima transporta.

5:

Predmeti grupa kompatibilnosti C, D i E mogu biti zajedno pakovani. Takvi komadi za otpremu svrstavaju se u grupu kompatibilnosti E.

2.2.1.1.7

Svrstavanje vatrometnih tela u podklase

2.2.1.1.7.1

Vatrometna tela se u principu svrstavaju u podklase 1.1, 1.2, 1.3 i 1.4 na osnovu podataka dobijenih iz ispitne serije 6 Priručnika za ispitivanja i kriterijume. Ipak, pošto je izbor takvih predmeta jako širok, a takođe i raspoloživost opreme za ispitivanje može biti ograničena, u podklase se može, takođe, svrstati prema postupku iz 2.2.1.1.7.2.

2.2.1.1.7.2

Svrstavanje vatrometnih tela u UN-broj 0333, 0334, 0335 ili 0336 može se vršiti na osnovu analognog zaključka, bez potrebe za ispitivanjem prema ispitnoj seriji 6, a prema tabeli za utvrđenu klasifikaciju vatrometnih tela u 2.2.1.1.7.5. Takvo svrstavanje se može vršiti uz saglasnost nadležnog organa. Predmeti koji u tabeli nisu navedeni, moraju biti klasifikovani na osnovu podataka dobijenih iz ispitne serije 6.

Napomena 1:

Dodavanje novih tipova vatrometnih tela u rubriku 1 tabele 2.2.1.1.7.5 može se vršiti samo na osnovu potpunih podataka ispitivanja, koji se dostavljaju UN - Stručnoj podkomisiji za transport opasnih roba radi razmatranja.

2:

Podatke dobijene ispitivanjem, od strane nadležnih organa, koji predstavljaju potvrdu ili neslaganje sa klasifikacijom u podklase u rubrici 5, tipova vatrometnih tela navedenih u rubrici 4 tabele u 2.2.1.1.7.5, potrebno je dostaviti, radi informacije, UN - Stručnoj podkomisiji za transport opasnih roba.

2.2.1.1.7.3

Ako su vatrometna tela, koja su svrstana u više od jedne podklase, zajedno pakovana u jednom komadu za otpremu, moraju se klasifikovati na osnovu podklase sa najvećom opasnošću, izuzev ako podaci dobijeni na osnovu ispitne serije 6 daju drugi rezultat.

2.2.1.1.7.4

Klasifikacija navedena u tabeli 2.2.1.1.7.5 važi samo za predmete, koji su pakovani u sanducima od kartona (4G).

2.2.1.1.7.5

Tabela utvrđenih klasifikacija za vatrometna tela 2

Napomena 1:

Procentni delovi, odnose se na masu cele pirotehničke garniture (npr. raketni motori, pogonsko punjenje, punjenje za rasprskavanje, punjenje za dejstvo), ukoliko u tabeli nije drugačije navedeno.

2:

Izraz "praskave svetleće naprave", koji se koristi u tabeli, odnosi se na pirotehničke naprave koje sadrže oksidirajuće materije i crni barut kao i pogonsko punjenje od metalnog praha i koriste se za stvaranje akustičnih praskavih efekata ili kao punjenje za rasprskavanje u vatrometnim telima.

3:

Dimenzije u milimetrima (mm) odnose se:
- kod loptastih velikih vatrometnih bombi i višestrukih loptastih bombi, na prečnik bombe;
- kod cilindričnih velikih vatrometnih bombi, na dužinu bombe;
- kod velike vatrometne bombe u bacaču, rimskoj sveći, vatrometnom telu u zatvorenoj cevi ili vatrometnom punjenju, na unutrašnji prečnik cevi, koja obuhvata ili sadrži vatrometno telo;
- kod vatrometnih paketa bez bacača ili cilindričnih vatrometnih paketa, na unutrašnji prečnik bacača, koji je predviđen za prihvatanje vatrometne porcije.

2.2.1.1.8

Pojmovnik naziva

Napomena: 1.

Cilj opisa u pojmovniku nije da zameni ispitivanja niti da odredi klasifikaciju opasnosti pojedinih materija ili predmeta klase 1. Svrstavanje u prave podklase i odluka da li se materija ili predmet svrstavaju u grupu kompatibilnosti S, mora se doneti na osnovu ispitivanja proizvoda prema Priručniku za ispitivanja i kriterijume Deo I ili analogno sličnom proizvodu, koji je već ispitan i razvrstan prema postupcima Priručnika za ispitivanja i kriterijume.

2.

Nakon naziva potrebno je dodati odgovarajući UN-broj (poglavlje 3.2, Tabela A, kolona 2). Vezano za klasifikacioni kod vidi 2.2.1.1.4.

BARUT BEZDIMNI: UN-brojevi 0160, 0161
Materije na bazi nitroceluloze koje se koriste za pogonsko punjenje. Ovaj pojam uključuje jednobazni barut za pogonsko punjenje [samo nitroceluloza (NC)], dvobazni barut za pogonsko punjenje [kao NC sa nitroglicerinom (NG)] i trobazni barut za pogonsko punjenje (kao NC / NG /nitrogvanidin).

Napomena:

Izliven, presovan ili u kesama sadržan barut za pogonsko punjenje naveden je pod POGONSKA PUNJENJA ZA TOPOVE ILI POGONSKA PUNJENJA.

BARUT CRNI, u granulama ili praškast: UN-broj 0027
Materija, koja se sastoji od jake smeše drvenog uglja ili neke druge vrste uglja i kalijumnitrata ili natrijumnitrata sa ili bez sumpora.
BARUT, SVETLEĆI: UN-brojevi 0094, 0305
Pirotehnička materija, koja pri paljenju emituje intenzivnu svetlost.
BARUTNA PASTA, NAVLAŽENA, sa najmanje 17%(masenih) alkohola: UN-broj 0433
BARUTNA PASTA, NAVLAŽENA, sa najmanje 25%(masenih) vode: UN-broj 0159
Materija, koja se sastoji od nitroceluloze, koja je impregnisana sa najviše 60% (masenih) nitroglicerina, drugih tečnih organskih nitrata ili njihovih smeša.
BOJEVE GLAVE, RAKETE, sa rasprskavajućim ili potisnim punjenjem: UN-broj 0370
Predmeti, koji se sastoje od inertnog korisnog punjenja i malog punjenja od detonirajuće ili razarajuće eksplozivne materije, sa ili bez sredstava za paljenje, koji sadrže najmanje dva delotvorna zaštitna mehanizama. Oni su namenjeni povezivanju sa raketom radi raspršivanja inertnog materijala. Ovaj naziv obuhvata i bojeve glave za navođene projektile.
BOJEVE GLAVE, RAKETE, sa rasprskavajućim ili potisnim punjenjem: UN-broj 0371
Predmeti, koji se sastoje od inertnog korisnog punjenja i malog punjenja od detonirajuće ili razarajuće eksplozivne materije, sa sredstvima za paljenje, koji sadrže manje od dva delotvorna zaštitna mehanizama. Oni su namenjeni povezivanju sa raketom radi raspršivanja inertnog materijala. Ovaj naziv obuhvata i bojeve glave za navođene projektile.
BOJEVE GLAVE, RAKETE, sa rasprskavajućim punjenjem: UN-broj 0369
Predmeti, koji se sastoje od detonirajućih eksplozivnih materija sa sredstvima za paljenje, koja imaju manje od dva delotvorna zaštitna mehanizama. Oni su namenjeni povezivanju sa raketom. Ovaj naziv obuhvata i bojeve glave za navođene projektile.
BOJEVE GLAVE, RAKETE, sa rasprskavajućim punjenjem: UN-brojevi 0286, 0287
Predmeti, koji se sastoje od detonirajućih eksplozivnih materija, bez ili sa sredstvima za paljenje, koja sadrže najmanje dva delotvorna zaštitna mehanizama. Oni su namenjeni povezivanju sa raketom. Ovaj naziv obuhvata i bojeve glave za navođene projektile.
BOJEVE GLAVE, TORPEDO, sa rasprskavajućim punjenjem: UN-broj 0221
Predmeti, koji se sastoje od detonirajuće eksplozivne materije, bez ili sa sredstvom za paljenje, koji sadrže najmanje dva delotvorna zaštitna mehanizama. Oni su namenjeni povezivanju sa torpedom.
BOMBE SA ZAPALJIVOM TEČNOŠĆU, sa rasprskavajućim punjenjem: UN-brojevi 0399, 0400
Predmeti, koji se bacaju iz aviona i koji se sastoje od jednog tanka (rezervoara), koji sadrži zapaljivu tečnost i jednog eksplozivnog punjenja.
BOMBE, sa rasprskavajućim punjenjem: UN-brojevi 0033, 0291
Predmeti sa eksplozivnom materijom, koji se bacaju iz aviona, sa sredstvima za paljenje, koji imaju manje od dva delotvorna zaštitna mehanizama.
BOMBE, sa rasprskavajućim punjenjem: UN-brojevi 0034, 0035
Predmeti sa eksplozivnom materijom, koji se bacaju iz aviona, bez sredstava za paljenje ili sa sredstvima za paljenje, koja sadrže najmanje dva delotvorna zaštitna mehanizama.
BOMBE, SVETLEĆE: UN brojevi 0039, 0299
Predmeti sa eksplozivnom materijom, koji se bacaju iz aviona, da bi proizveli kratkotrajnu intenzivnu svetlost u fotografske svrhe. Oni sadrže svetleće komponente.
BOMBE, SVETLEĆE: UN-broj 0037
Predmeti sa eksplozivnom materijom, koji se bacaju iz aviona, da bi proizveli kratkotrajnu intenzivnu svetlost u svrhu fotografisanja. Oni sadrže punjenje detonirajućih eksplozivnih materija sa sredstvima za paljenje, koji imaju manje od dva delotvorna zaštitna mehanizama.
BOMBE, SVETLEĆE: UN-broj 0038
Predmeti sa eksplozivnom materijom, koji se bacaju iz aviona, da bi proizveli kratkotrajnu intenzivnu svetlost u svrhu fotografisanja. Oni sadrže punjenje detonirajućih eksplozivnih materija bez sredstva za paljenje ili sa sredstvima za paljenje, koja imaju najmanje dva delotvorna zaštitna mehanizama.
VATROMETNA TELA: UN-brojevi 0333, 0334, 0335, 0336, 0337
Pirotehnički predmeti, koji su namenjeni zabavi.
GASNI GENERATORI ZA VAZDUŠNE JASTUKE ili MODULI ZA VAZDUŠNE JASTUKE ili ZATEZAČI POJASEVA: UN-broj 0503
Predmeti, koji sadrže pirotehničke materije i koji se koriste kao vazdušni jastuci ili sigurnosni pojasevi u vozilima za zaštitu ljudi.
GRANATE ZA VEŽBU, ručne ili za pušku: UN-brojevi 0110, 0318, 0372, 0452
Predmeti bez glavnog eksplozivnog punjenja, koji su predviđeni za ručno bacanje ili ispaljivanje iz puške. Oni sadrže uređaj za paljenje, a mogu da sadrže i punjenje za obeležavanje.
GRANATE, ručne ili za pušku sa rasprskavajućim punjenjem: UN-brojevi 0284, 0285
Predmeti, koji su predviđeni za ručno bacanje ili ispaljivanje iz puške. Oni ne sadrže nikakva sredstva za paljenje ili sadrže sredstva za paljenje sa najmanje dva delotvorna zaštitna mehanizama.
GRANATE, ručne ili za pušku sa rasprskavajućim punjenjem: UN-brojevi 0292, 0293
Predmeti, koji su predviđeni za ručno bacanje ili ispaljivanje iz puške. Oni sadrže sredstva za punjenje, koja imaju manje od dva delotvorna zaštitna mehanizama.
DETONATORI ZA MUNICIJU: UN-brojevi 0073, 0364, 0365, 0366
Predmeti, koji se sastoje iz male cevi od metala ili plastike i koji sadrže eksplozivne materije kao što su olovo azid, PETN ili kombinacije eksplozivnih materija. Oni su namenjeni izazivanju lanca detonacije.
DETONATORI, ELEKTRIČNI, za miniranje: UN-brojevi 0030, 0255, 0456
Predmeti, koji su posebno namenjeni za paljenje industrijskih eksplozivnih materija. Ovi detonatori mogu biti sa trenutnim dejstvom ili mogu da sadrže element sa odloženim dejstvom. Električni detonatori se aktiviraju električnom strujom.
DETONATORI, NEELEKTRIČNI, za miniranje: UN-brojevi 0029, 0267, 0455
Predmeti, koji su posebno namenjeni za aktiviranje industrijskih eksplozivnih materija. Ovi detonatori mogu biti sa trenutnim dejstvom ili mogu da sadrže element sa odloženim dejstvom. Ne-električni detonatori se aktiviraju putem udarne cevi, creva za paljenje, fitilja, drugih sredstava za paljenje ili savitljivom detonacijskom vrpcom. Ovaj naziv obuhvata i detonacijske releje bez detonacijske vrpce.
DETONIRAJUĆA VRPCA SA MALIM DEJSTVOM, sa metalnom oblogom: UN-broj 0104
Predmet, koji se sastoji iz jezgra od detonirajuće eksplozivne materije u cevi od mekog metala sa ili bez zaštitne obloge. Količina eksplozivne materije je toliko mala, da može doći samo do manjeg spoljnog dejstva.
DETONIRAJUĆA VRPCA sa metalnom oblogom: UN-brojevi 0102, 0290
Predmet, koji se sastoji iz jezgra od detonirajuće eksplozivne materije u cevi od mekog metala sa ili bez zaštitne obloge.
DETONIRAJUĆA VRPCA, fleksibilna: UN-brojevi 0065, 0289
Predmet koji se sastoji od jezgra detonirajuće eksplozivne materije obmotan tekstilnim vlaknima, sa ili bez presvlake od plastike. Presvlaka nije neophodna, ako je omotač nepropustljiv za prašinu.
DOPUNSKA EKSPLOZIVNA PUNJENJA: UN-broj 0060
Predmeti, koji se sastoje od malih odvojivih pojačivača detonatora, smeštenih u šupljinu projektila između upaljača i glavnog rasprskavajućeg punjenja.
EKSPLOZIV, TIP B: UN-brojevi 0082, 0331
Materije, koje se sastoje od

(c)

smeše amonijumnitrata ili drugih neorganskih nitrata sa eksplozivnim materijama, kao trinitrotoluen (TNT), sa ili bez drugih materija, kao drvno brašno ili aluminijum u prahu, ili

(d)

smeše amonijumnitrata ili drugih neorganskih nitrata sa drugim sagorivim, neeksplozivnim materijama. U oba slučaja ove eksplozivne materije mogu da sadrže inertne sastojke, kao što je fosilno brašno ili dodatke, kao što su boje i stabilizatori. Ove eksplozivne materije ne smeju da sadrže nitroglicerin ili slične tečne organske nitrate niti hlorate.

EKSPLOZIV, TIP C: UN-broj 0083
Materije, koje se sastoje od smeše kalijum- ili natrijumhlorata ili kalijum-, natrijum- ili amonijumperhlorata sa organskim azotnim jedinjenjima ili sagorivim materijama, kao što su drvno brašno, aluminijum u prahu ili ugljovodonici. One mogu, osim toga, da sadrže inertne sastojke kao što je fosilno brašno i dodatke kao što su boje i stabilizatori. Ove eksplozivne materije ne smeju da sadrže nitroglicerin ili slične tečne organske nitrate.
EKSPLOZIV, TIP D: UN-broj 0084
Materije, koje se sastoje od smeše organskih azotnih jedinjenja i sagorivih materija, kao što su ugljovodonici ili aluminijum u prahu. One mogu da sadrže inertne sastojke, kao što je fosilno brašno i dodatke, kao što su boje i stabilizatori. Ove eksplozivne materije ne smeju da sadrže nitroglicerin ili slične tečne organske nitrate, hlorate ili amonijumnitrat. Ovaj naziv obuhvata u principu plastične eksplozive.
EKSPLOZIV, TIP A: UN-broj 0081
Materije, koje se sastoje od tečnih organskih nitrata, kao što je nitroglicerin ili smeše takvih materija, sa jednim ili više sledećih sastojaka: nitroceluloza, amonijumnitrat ili drugi neorganski nitrati, aromatična azotna jedinjenja ili sagorljive materije kao drvno brašno ili aluminijum u prahu. Oni mogu osim toga da sadrže i inertne sastojke kao fosilno brašno ili neznatne dodatke kao što su boje ili stabilizatori. Ove eksplozivne materije imaju praškastu, želatinoznu ili rastegljivu strukturu. Ovaj naziv obuhvata i dinamit, eksplozivni želatin, želatinozni dinamit.
EKSPLOZIV, TIP E: UN-brojevi 0241, 0332
Materije, koje se sastoje od vode kao glavnog sastojka i visokog udela amonijumnitrata ili drugih oksidirajućih sredstava, koja su u potpunosti ili delimično rastvorena. Drugi sastojci mogu da budu azotna jedinjenja, kao što je trinitrotoluen, ugljovodonici ili aluminijum u prahu. One mogu da sadrže inertne sastojke kao što je fosilno brašno, i dodatke kao što su boje i stabilizatori. Ovaj naziv obuhvata emulzione eksplozivne materije, "Slurry" eksplozivne materije i "vodeni žele".
EKSPLOZIVNA PUNJENJA, INDUSTRIJSKA bez detonatora: UN-brojevi 0442, 0443, 0444, 0445
Predmeti, koji se sastoje od punjenja iz detonirajuće eksplozivne materije bez sredstva za paljenje i koriste se za eksplozivno zavarivanje, platiranje, oblikovanje ili za druge metalurške procese.
EKSPLOZIVNE ZAKOVICE: UN-broj 0174
Predmeti, koji se sastoje od malog punjenja eksplozivne materije unutar metalne zakovice.
EKSPLOZIVNE MATERIJE, VRLO NEOSETLJIVE (MATERIJE, EVI), N.D.N.: UN-broj 0482
Materije koje predstavljaju opasnost masovne eksplozije, ali koje su tako neosetljive, da pod normalnim uslovima transporta postoji samo mala verovatnoća izazivanja ili prelaza iz vatre u detonaciju i koje su ispitane prema ispitnoj seriji 5.
INDIKATORI ZA MUNICIJU, SVETLEĆI: UN-brojevi 0212, 0306
Zatvoreni predmeti, koji sadrže pirotehničke materije, a namenjeni su tome, da putanju projektila učine vidljivom.
KAPISLE, UDARNE: UN-brojevi 0044, 0377, 0378
Predmeti, koji se sastoje od metalnih ili od plastičnih kapisli, u kojima se nalazi mala količina smeše od zapaljivih materija, koje se udarom lako pale. One služe kao sredstvo za paljenje u patronama za ručno vatreno oružje i kao udarni upaljač za pogonska punjenja.
KOMPLETI ZA DETONACIJU, NEELEKTRIČNI za miniranje: UN-brojevi 0360, 0361, 0500
Neelektrični detonatori, koji se sastoje od fitilja upaljača, udarne cevi, cevi za paljenje ili detonacione vrpce i sa kojima se aktiviraju. Ovi detonatori mogu biti sa trenutnim dejstvom ili da sadrže element sa odloženim dejstvom. Ovaj naziv obuhvata i detonacione releje koji sadrže detonacionu vrpcu.
KOMPONENTE EKSPLOZIVNOG NIZA, N.D.N.: UN-brojevi 0382, 0383, 0384, 0461
Predmeti sa eksplozivnom materijom, čija je namena da detonaciju ili brzo gorenje prenesu na lanac za paljenje.
KUMULATIVNA PUNJENJA, bez detonatora: UN-brojevi 0059, 0439, 0440, 0441
Predmeti, koji se sastoje od kućišta sa punjenjem od detonirajuće eksplozivne materije sa šupljinom, koja je obložena čvrstim materijalom, a bez sredstva za paljenje. Oni su namenjeni za izazivanje jakog, probojnog kumulativnog efekta.
KUMULATIVNA PUNJENJA, FLEKSIBILNA, ISPRAVLJENA: UN-brojevi 0237, 0288
Predmeti, koji se sastoje od jezgra u obliku latiničnog slova "V" od detonirajuće eksplozivne materije u savitljivom omotaču.
MINE sa rasprskavajućim punjenjem: UN-brojevi 0136, 0294
Predmeti, koji se u principu sastoje od kućišta od metala ili kombinovanih materijala, koji sadrže detonirajuću eksplozivnu materiju, sa sredstvima za paljenje koja sadrže manje od dva delotvorna zaštitna mehanizama. Oni su namenjeni da se aktiviraju prilikom prolaska brodova, vozila ili osoba. Ovaj naziv uključuje i "Bangalore torpeda" (za raskidanje žičanih prepreka).
MINE sa rasprskavajućim punjenjem: UN-brojevi 0137, 0138
Predmeti, koji se u principu sastoje od kućišta od metala ili kombinovanih materijala, koji sadrže detonirajuću eksplozivnu materiju, bez ili sa sredstvima za paljenje koja sadrže najmanje dva delotvorna zaštitna mehanizama. Oni su namenjeni da se aktiviraju prilikom prolaska brodova, vozila ili osoba. Ovaj naziv uključuje i "Bangalore torpeda" (za raskidanje žičanih prepreka).
MLAZNI PERFORIRANI PIŠTOLJ SA PUNJENJEM ZA NAFTNE BUŠOTINE, bez detonatora: UN-brojevi 0124, 0494
Predmeti, koji se sastoje od čeličnih cevi ili metalnih traka, u koje su smeštena punjenja međusobno povezana preko fitilja, bez sredstva za paljenje.
MUNICIJA ZA VEŽBU: UN-brojevi 0362, 0488
Municija bez glavnog eksplozivnog punjenja, ali sa rasprskavanjem ili potisnim punjenjem. U principu municija sadrži i upaljač i pogonsko punjenje.

Napomena:

Sledeći predmeti ne spadaju pod ovaj naziv: GRANATE ZA VEŽBU. One su ovom pojmovniku posebno navedene.

MUNICIJA, ZAPALJIVA, BELI FOSFOR, sa rasprskavanjem, potisnim ili pogonskim punjenjem: UN-brojevi 0243, 0244
Municija, koja sadrži beli fosfor kao zapaljivu materiju. Ona takođe sadrži i jednu ili više sledećih komponenti: pogonsko punjenje sa upaljačem pogonskog punjenja i punjenje upaljača; upaljač sa rasprskavanjem ili potisnim punjenjem.
MUNICIJA, ZAPALJIVA, sa zapaljivom materijom u vidu tečnosti ili gela, sa rasprskavanjem, potisnim ili pogonskim punjenjem: UN-broj 0247
Municija koja sadrži zapaljivu materiju u vidu tečnosti ili gela. Ukoliko zapaljiva materija nije sama po sebi i eksplozivna, ona takođe sadrži i jednu ili više sledećih komponenti: pogonsko punjenje sa upaljačem pogonskog punjenja i punjenje upaljača; upaljač sa rasprskavanjem ili izbacujućim punjenjem.
MUNICIJA, ZAPALJIVA, sa ili bez rasprskavanja, potisnim ili pogonskim punjenjem: UN-brojevi 0009, 0010, 0300
Municija, koja sadrži zapaljivu materiju. Ukoliko zapaljiva materija nije sama po sebi eksplozivna, ona takođe sadrži jednu ili više sledećih komponenti: pogonsko punjenje sa upaljačem pogonskog punjenja i punjenje upaljača; upaljač sa rasprskavanjem ili potisnim punjenjem.
MUNICIJA, MAGLA, BELI FOSFOR, sa rasprskavanjem, potisnim ili pogonskim punjenjem: UN-brojevi 0245, 0246
Municija, koja sadrži beli fosfor kao materiju za stvaranje magle. Ona takođe sadrži i jednu ili više sledećih komponenti: pogonsko punjenje sa upaljačem pogonskog punjenja i punjenje upaljača; upaljač sa rasprskavanjem ili potisnim punjenjem. Ovaj naziv uključuje granate za maglu.
MUNICIJA, MAGLA, sa ili bez rasprskavanja, potisnog ili pogonskog punjenja: UN brojevi 0015, 0016, 0303
Municija, koja sadrži materiju za stvaranje magle, kao što su smeša hlorsulfonske kiseline, titanijumtetrahlorid ili neki pirotehnički sastav koji stvara maglu, a bazira se na heksahloretanu ili crvenom fosforu. Ukoliko materija za stvaranje magle sama po sebi nije eksplozivna, municija takođe sadrži jednu ili više od sledećih komponenti: pogonsko punjenje sa upaljačem pogonskog punjenja i punjenje upaljača; upaljač sa rasprskavanjem ili izbacujućim punjenjem. Ovaj naziv uključuje i granate za stvaranje magle.

Napomena:

Sledeći predmeti ne spadaju pod ovaj naziv: SIGNALNA TELA, DIMNA. Oni su u ovom pojmovniku posebno navedeni.

MUNICIJA, OSVETLJAVAJUĆA sa ili bez rasprskavanja, potisnim ili pogonskim punjenjem: UN-brojevi 0171, 0254, 0297
Municija, koja može da proizvede intenzivan izvor svetlosti, koji je namenjen za osvetljavanje nekog područja. Ovaj naziv obuhvata osvetljavajuće granate i osvetljavajuće metke, kao i osvetljavajuće bombe i bombe za identifikaciju cilja.

Napomena:

Sledeći predmeti ne spadaju u ovu definiciju: SIGNALNA TELA, ZEMLJA i SIGNALNA TELA, VAZDUH; PATRONE, SIGNALNE; SIGNALNA TELA, RUČNA; SIGNALNA TELA, ZA SLUČAJ NESREĆE NA MORU. Oni su u ovom pojmovniku posebno navedeni.

MUNICIJA, PROBNA: UN-broj 0363
Municija koja sadrži pirotehničke materije i koja služi za ispitivanje funkcionalnosti i jačine nove municije, delova oružja ili oružnih sistema.
MUNICIJA, SUZAVAC, sa rasprskavanjem, potisnim ili pogonskim punjenjem: UN-brojevi 0018, 0019, 0301
Municija, koja sadrži materiju za izazivanje suza. Ona takođe sadrži jednu ili više sledećih komponenti: pirotehničku materiju, pogonsko punjenje sa upaljačem pogonskog punjenja i punjenje upaljača; upaljač sa rasprskavanjem ili izbacujućim punjenjem.
OKTOLIT (OKTOL), suv ili navlažen sa manje od 15% (masenih) vode: UN-broj 0266
Materija, koja se sastoji od jake smeše ciklotetrametilentetranitroamina (HMX) i trinitrotoluena (TNT).
OKTONAL: UN-broj 0496
Materija, koja se sastoji od jake smeše ciklotetrametilentetranitroamina (HMX) i trinitrotoluena (TNT).
PATRONE ZA NAFTNE BUŠOTINE: UN-brojevi 0277, 0278
Predmeti, koji se sastoje od kućišta tankih zidova od kartona, metala ili drugog materijala i sadrže isključivo pogonsko barutno punjenje, a služe za izbacivanje kaljenih projektila, u cilju probijanja kanala u naftnim bušotinama. Napomena: Sledeći predmeti ne spadaju pod ovaj naziv: KUMULATIVNA PUNJENJA. Oni su u ovom pojmovniku posebno navedeni.
PATRONE ZA ORUŽJE, MANEVARSKE: UN-brojevi 0014, 0326, 0327, 0338, 0413
Municija, koja se sastoji od zatvorene čaure pogonskog punjenja sa centralnim ili perifernim ispaljivanjem i od pogonskog punjenja baruta ili crnog baruta, ali bez projektila. Ona služi za stvaranje jakog praska i koristi se za vežbu, za ispaljivanje pri salutiranju, kao pogonsko punjenje i za startne pištolje itd. U ovaj naziv spada i municija, manevarska.
PATRONE ZA ORUŽJE, SA INERTNIM PROJEKTILOM ili PATRONE ZA RUČNO VATRENO ORUŽJE: UN-brojevi 0012, 0328, 0339, 0417
Municija, koja se sastoji od projektila bez rasprskavajućeg punjenja ali sa pogonskim punjenjem sa ili bez upaljača za pogonsko punjenje. Municija može da sadrži sredstvo svetlosnog traga, pod predpostavkom, da glavna opasnost potiče od pogonskog punjenja.
PATRONE ZA ORUŽJE, sa rasprskavajućim punjenjem: UN-brojevi 0005, 0007, 0348
Municija, koja se sastoji od projektila sa rasprskavajućim punjenjem i pogonskog punjenja sa ili bez upaljača za pogonsko punjenje, sa sredstvima za paljenje, koja sadrže manje od dva delotvorna zaštitna mehanizama. Ovaj naziv uključuje i patrone sa fiksnim punjenjem, patrone sa izborom punjenja i municiju za oružje odvojenu od punjenja, ukoliko su zajedno upakovani.
PATRONE ZA ORUŽJE, sa rasprskavajućim punjenjem: UN-brojevi 0006, 0321, 0412
Municija, koja se sastoji od projektila sa rasprskavajućim punjenjem i pogonskog punjenja sa ili bez upaljača za pogonsko punjenje, bez ili sa sredstvom za paljenje, koje sadrži najmanje dva delotvorna zaštitna mehanizama. Ovaj naziv uključuje i patrone sa fiksnim punjenjem, patrone sa izborom punjenja i municiju za oružje odvojenu od punjenja, ukoliko su zajedno upakovani.
PATRONE ZA RUČNO VATRENO ORUŽJE, MANEVARSKE: UN-brojevi 0014, 0327, 0338
Municija, koja se sastoji od zatvorene čaure pogonskog punjenja sa centralnim ili perifernim ispaljivanjem i od pogonskog barutnog punjenja ili od crnog baruta. Čaure pogonskog punjenja ne sadrže projektile. Patrone su namenjene za ispaljivanje iz oružja kalibra od najviše 19,1 mm, a služe za stvaranje jakog praska i koriste se za vežbe, za ispaljivanje pri salutiranju, kao pogonsko punjenje i za startne pištolje itd.
PATRONE ZA RUČNO VATRENO ORUŽJE: UN-brojevi 0012, 0339, 0417
Municija, koja se sastoji od čaure pogonskog punjenja sa centralnim ili perifernim ispaljivanjem i koja sadrži kako pogonsko punjenje tako i projektil. Ona je namenjena za ispaljivanje iz oružja kalibra od najviše 19,1 mm. Patrone sačmare bilo kojeg kalibra su uključene u ovaj naziv.

Napomena:

Ovaj naziv ne uključuje: PATRONE ZA RUČNO VATRENO ORUŽJE, MANEVARSKE koje su odvojeno navedene i neke patrone za vojno ručno vatreno oružje, koje su navedene pod nazive PATRONE ZA ORUŽJE SA INERTNIM PROJEKTILOM.

PATRONE ZA TEHNIČKE SVRHE: UN-brojevi 0275, 0276, 0323, 0381
Predmeti, koji su namenjeni izazivanju mehaničkih dejstava. Oni se sastoje od kućišta sa punjenjem od rasprskavajuće eksplozivne materije i sredstva za paljenje. Proizvodi rasprskavanja u obliku gasa služe za naduvavanje, proizvode linearno ili rotirajuće kretanje ili vrše funkciju prekidača, ventila ili šaltera ili izbacuju elemente za pričvršćivanje ili sredstva za gašenje.
PATRONE, SVETLEĆE: UN-brojevi 0049, 0050
Predmeti, koji se sastoje od kućišta, elementa za paljenje i osvetljavajućeg punjenja, a sve povezano u jednu jedinicu i spremno za ispaljivanje.
PATRONE, SIGNALNE: UN-brojevi 0054, 0312, 0405
Predmeti, koji su namenjeni da izbacuju obojene svetlosne znake ili druge signale i koji se ispaljuju iz signalnih pištolja itd.
PENTOLIT, suv ili navlažen sa manje od 15% (masenih) vode: UN-broj 0151
Materija, koja se sastoji od jake smeše pentaeritritoltetranitrata (PETN) i trinitrotoluena (TNT).
PIROTEHNIČKI PREDMETI, za tehničke svrhe: UN-brojevi 0428, 0429, 0430, 0431, 0432
Predmeti, koji sadrže pirotehničke materije i koriste se za tehničke svrhe, kao na primer, za razvijanje toplote, razvijanje gasa ili pozorišne efekte itd.

Napomena:

Sledeći predmeti ne spadaju pod ove nazive: sve vrste municije; UREĐAJ ZA ISKLJUČIVANJE SA EKSPLOZIVOM; VATROMETNA TELA; PRASKALICE, ŽELEZNIČKE; SIGNALNE RAKETE, ZEMLJA; SIGNALNE RAKETE, VAZDUH; PATRONE, SIGNALNE; UREĐAJ ZA SEČENJE KABLA SA EKSPLOZIVNOM MATERIJOM; SIGNALNA TELA, RUČNA; SIGNALNA TELA, DIMNA; SIGNALNA TELA, ZA SLUČAJ NESREĆE NA MORU; EKSPLOZIVNE ZAKOVICE u ovom pojmovniku posebno navedeni.

POGONSKA PUNJENJA ZA TOPOVE: UN-brojevi 0242, 0279, 0414
Pogonska punjenja u bilo kom fizičkom obliku za topovsku municiju, koja se odvojeno puni.
POGONSKA PUNJENJA: UN-brojevi 0271, 0272, 0415, 0491
Predmeti, koji se sastoje od pogonskog punjenja u bilo kom fizičkom obliku, sa ili bez omotača; oni se koriste kao komponente raketnih motora i za smanjenje otpora vazduha za projektile.
POGONSKO GORIVO, TEČNO: UN-brojevi 0495, 0497
Materije, koje se sastoje od tečne brzogoruće eksplozivne materije i koriste se za pogon.
POGONSKO GORIVO, ČVRSTO: UN-brojevi 0498, 0499, 0501
Materije, koje se sastoje od čvrste brzogoruće eksplozivne materije i koriste se za pogon.
PODVODNE BOMBE: UN-broj 0056
Predmeti, koji se sastoje od doboša ili projektila, sa punjenjem od detonirajuće eksplozivne materije, bez ili sa sredstvima za punjenje, koja sadrže najmanje dva delotvorna zaštitna mehanizama. Oni su predviđeni za detoniranje pod vodom.
POJAČIVAČI PALJENJA, bez detonatora: UN-brojevi 0042, 0283
Predmeti, koji se sastoje od detonirajuće eksplozivne materije bez sredstava za paljenje. Oni služe za pojačavanje impulsa paljenja detonatora ili detonacione vrpce.
POJAČIVAČI PALJENJA, SA DETONATOROM: UN-brojevi 0225, 0268
Predmeti, koji se sastoje od detonirajuće eksplozivne materije sa sredstvom za paljenje. Oni služe za pojačavanje impulsa paljenja detonatora ili detonacione vrpce.
PRASKALICE, ŽELEZNIČKE: UN-brojevi 0192, 0193, 0492, 0493:
Predmeti, koji sadrže pirotehničku materiju, koja prilikom razaranja predmeta eksplodira jakim praskom. Oni su namenjeni da se postave na železničke koloseke.
PREDMETI PIROFORIČNI: UN-broj 0380
Predmeti, koji sadrže piroforičnu materiju (samozapaljivu u dodiru sa vazduhom) i eksplozivnu materiju ili neku eksplozivnu komponentu. Ovaj naziv isključuje predmete, koji sadrže beli fosfor.
PREDMETI SA EKSPLOZIVNOM MATERIJOM, IZUZETNO NEOSETLJIVI (PREDMETI, EEI): UN-broj 0486
Predmeti, koji sadrže samo ekstremno neosetljive detonirajuće materije (EIDS), koji u normalnim uslovima transporta pokazuju samo neznatnu verovatnoću nenamernog paljenja ili širenja, i koji su izdržali ispitni test serije 7.
PROJEKTILI, inertni sa svetlećim indikatorima: UN-broj 0345, 0424, 0425
Predmeti, kao što su granate ili meci, koji se ispaljuju iz topova ili drugih artiljerijskih oruđa, pušaka ili drugog ručnog vatrenog oružja.
PROJEKTILI, sa rasprskavajućim ili potisnim punjenjem: UN brojevi 0434, 0435
Predmeti kao što su granate ili meci, koji se ispaljuju iz topova ili drugih artiljerijskih oruđa, pušaka ili drugog ručnog vatrenog oružja. Oni služe za raspršivanje boja za obeležavanje ili drugih inertnih materija.
PROJEKTILI, sa rasprskavajućim ili potisnim punjenjem: UN-brojevi 0346, 0347
Predmeti kao granate ili meci, koji se ispaljuju iz topova ili drugih artiljerijskih oruđa. Oni ne sadrže nikakva sredstva za paljenje ili sadrže sredstva za paljenje sa najmanje dva delotvorna zaštitna mehanizama. Oni služe za raspršivanje boja za obeležavanje ili drugih inertnih materija.
PROJEKTILI, sa rasprskavajućim ili potisnim punjenjem: UN-brojevi 0426, 0427
Predmeti kao granate ili meci, koji se ispaljuju iz topova ili drugih artiljerijskih oruđa. Oni sadrže sredstva za paljenje koja imaju najmanje dva delotvorna zaštitna mehanizama. Oni služe za raspršivanje boja za obeležavanje ili drugih inertnih materija.
PROJEKTILI, sa rasprskavajućim punjenjem: UN-brojevi 0167, 0324
Predmeti kao što su granate ili meci, koji se ispaljuju iz topova ili drugih artiljerijskih oruđa. Oni sadrže sredstva za paljenje, koja imaju manje od dva delotvorna zaštitna mehanizama.
PROJEKTILI, sa rasprskavajućim punjenjem: UN-brojevi 0168, 0169, 0344
Predmeti, kao što su granate ili meci, koji se ispaljuju iz topova ili drugih artiljerijskih oruđa. Oni ne sadrže sredstva za paljenje ili sadrže sredstva za paljenje sa, koja sadrže najmanje dva delotvorna zaštitna mehanizama.
RAKETE ZA IZBACIVANJE UŽETA: UN-brojevi 0238, 0240, 0453
Predmeti, koji se sastoje od raketnog motora i namenjeni su za vuču konopca za sobom.
RAKETE, NA TEČNO POGONSKO GORIVO, sa rasprskavajućim punjenjem: UN-brojevi 0397, 0398
Predmeti, koji se sastoje od cilindra napunjenog tečnom pogonskom materijom sa jednom ili više mlaznica (dizni) i opremljeni su bojevom glavom. Ovaj naziv uključuje i navođene projektile.
RAKETE, sa potisnim punjenjem: UN-brojevi 0436, 0437, 0438
Predmeti, koji se sastoje od raketnog motora i potisnog punjenja za potiskivanje korisnog tereta iz raketne glave. Ovaj naziv uključuje i navođene projektile.
RAKETE, sa inertnom glavom: UN-brojevi 0183, 0502
Predmeti, koji se sastoje od raketnog motora i potisnog punjenja za izbacivanje korisnog tereta iz raketne glave. Ovaj naziv uključuje i navođene projektile.
RAKETE, sa rasprskavajućim punjenjem: UN-brojevi 0180, 0295
Predmeti, koji se sastoje od raketnog motora i bojeve glave, sa sredstvima za paljenje, imaju manje od dva delotvorna zaštitna mehanizma. Ovaj naziv uključuje i navođene projektile.
RAKETE, sa rasprskavajućim punjenjem: UN-brojevi 0181, 0182
Predmeti, koji se sastoje od raketnog motora i bojeve glave, bez sredstava za paljenje ili sa sredstvima za paljenje, koja imaju najmanje dva delotvorna zaštitna mehanizama. Ovaj naziv uključuje i navođene projektile.
RAKETNI MOTORI NA TEČNO POGONSKO GORIVO: UN-brojevi 0395, 0396
Predmeti, koji se sastoje od cilindra koji sadrži tečno pogonsko gorivo i opremljeni su sa jednom ili više mlaznica (dizni). Oni su namenjeni za pogon rakete ili navođenog projektila.
RAKETNI MOTORI SA HIPERGOLNIM GORIVOM, sa ili bez potisnog punjenja: UN-brojevi 0250, 0322
Predmeti, koji se sastoje od cilindra koji sadrži hipergolno pogonsko gorivo i opremljeni su sa jednom ili više mlaznica (dizni). Oni su namenjeni za pogon rakete ili navođenog projektila.
RAKETNI MOTORI; UN-brojevi 0186, 0280, 0281
Predmeti, koji se sastoje od pogonskog punjenja, u principu od čvrste pogonske materije, koje je sadržano u cilindru sa jednom ili više mlaznica (dizni). Oni su namenjeni za pogon rakete ili navođenog projektila.
RASPRSKAVAJUĆA PUNJENJA sa eksplozivom: UN-broj 0043
Predmeti, koji se sastoje od malog eksplozivnog punjenja i služe za otvaranje projektila ili druge municije, u cilju rasturanja (rasejavanja) njihovog sadržaja.
RASPRSKAVAJUĆA PUNJENJA, POVEZANA PLASTIČNOM MATERIJOM: UN-brojevi 0457, 0458, 0459, 0460
Predmeti, koji se sastoje od punjenja iz detonirajuće eksplozivne materije povezanog plastičnom materijom, koji su proizvedeni u specijalnom obliku bez omotača i bez sredstva za paljenje. Oni služe kao sastavni deo municije, kao što su bojeve glave.
RASPRSKAVAJUĆA TELA: UN-broj 0048
Predmeti, koji se sastoje iz punjenja od detonirajuće eksplozivne materije u kućištu od kartona, plastike, metala ili nekog drugog materijala. Predmeti su bez sredstva za paljenje ili sa sredstvima za paljenje, koja sadrže najmanje dva delotvorna zaštitna mehanizama.

Napomena:

Sledeći predmeti ne spadaju pod ovaj naziv: BOMBE, PROJEKTILI, MINE; itd. Oni su u ovom pojmovniku posebno navedeni.

RASPRSKAVAJUĆI UREĐAJI ZA RASTRESANJE SA EKSPLOZIVNOM MATERIJOM, za naftne bušotine, bez detonatora: UN-broj 0099
Predmeti, koji se sastoje od kućišta sa detonirajućom eksplozivnom materijom bez sredstava za paljenje. Oni se koriste za razbijanje stena u okolini bušotine, radi olakšanja isticanja sirove nafte iz stena.
SIGNALNA TELA, DIMNA: UN-brojevi 0196, 0197, 0313, 0487
Predmeti, koji sadrže pirotehničke materije i emituju dim. Oni mogu dodatno da sadrže i uređaje za emitovanje zvučnih signala.
SIGNALNA TELA, ZA SLUČAJ NESREĆE NA MORU: UN-brojevi 0194, 0195
Predmeti, koji sadrže pirotehničke materije i namenjeni su za davanje signala pomoću praska, plamena ili dima ili u kombinaciji istih.
SIGNALNA TELA, RUČNA: UN-brojevi 0191, 0373
Prenosivi predmeti, koji sadrže pirotehničke materije i emituju vidljive signale ili znake upozorenja. Ovaj naziv obuhvata i mala osvetljavajuća tela, kao što su signalne svetiljke na autoputevima, železničke signalne svetiljke ili male signalne svetiljke za slučaj nesreće na moru.
SIGNALNE RAKETE, VAZDUH: UN-brojevi 0093, 0403, 0404, 0420, 0421
Predmeti, koji sadrže pirotehničke materije i namenjeni su za bacanje iz aviona u svrhu osvetljavanja, obeležavanja ili za signalizaciju ili upozorenje.
SIGNALNE RAKETE, ZEMLJA: UN-brojevi 0092, 0418, 0419
Predmeti koji sadrže pirotehničke materije i koriste se na površini zemlje u svrhu osvetljavanja, obeležavanja ili za signalizaciju ili upozorenje.
SONDA SA EKSPLOZIVOM: UN-brojevi 0374, 0375
Predmeti, koji se sastoje od punjenja detonirajuće eksplozivne materije, bez ili sa sredstvima za paljenje, koji sadrže najmanje dva delotvorna zaštitna mehanizama. Oni se bacaju sa brodova i eksplodiraju ili na unapred određenoj dubini vode ili kad padnu na dno mora.
SONDA, SA EKSPLOZIVOM: UN-brojevi 0204, 0296
Predmeti, koji se sastoje od punjenja detonirajuće eksplozivne materije, sa sredstvima za paljenje, koja imaju manje od dva delotvorna zaštitna mehanizama. Oni se bacaju sa brodova i eksplodiraju ili na unapred određenoj dubini vode ili kad padnu na dno mora.
TORPEDA, sa rasprskavajućim punjenjem: UN-broj 0329
Predmeti, koji se sastoje od eksplozivnog pogonskog sistema, koji torpedo pokreće u vodi i od bojeve glave, bez ili sa sredstvima za paljenje, koja imaju najmanje dva delotvorna zaštitna mehanizama.
TORPEDA, sa rasprskavajućim punjenjem: UN-broj 0330
Predmeti, koji se sastoje od eksplozivnog ili neeksplozivnog pogonskog sistema, koji torpedo pokreće u vodi i bojeve glave sa sredstvom za paljenje, koja imaju manje od dva delotvorna zaštitna mehanizama.
TORPEDA, sa rasprskavajućim punjenjem: UN-broj 0451
Predmeti, koji se sastoje od neeksplozivnog pogonskog sistema, koji torpedo pokreće u vodi i od bojeve glave, bez ili sa sredstvima za paljenje, koja imaju najmanje dva delotvorna zaštitna mehanizama.
TORPEDA, SA TEČNIM POGONSKIM GORIVOM, sa ili bez rasprskavajućeg punjenja: UN-broj 0449
Predmeti, koji se sastoje ili od tečnog eksplozivnog pogonskog sistema, koji torpedo pokreće u vodi, sa ili bez bojeve glave; ili od tečnog neeksplozivnog pogonskog sistema, koji torpedo pokreće u vodi, sa bojevom glavom.
TORPEDA, SA TEČNIM POGONSKIM GORIVOM, sa inertnom glavom: UN-broj 0450
Predmeti, koji se sastoje od tečnog eksplozivnog pogonskog sistema, koji torpedo pokreće u vodi i inertne glave.
TRITONAL: UN-broj 0390
Materija, koja se sastoji od smeše trinitrotoluena (TNT) i aluminijuma.
UZORCI EKSPLOZIVA, različiti od inicijalnog eksploziva: UN-broj 0190
Nove ili već postojeće eksplozivne materije ili predmeti sa eksplozivnom materijom, koji još nisu svrstani ni pod kakve nazive u Tabeli A poglavlja 3.2. i koji se transportuju prema uputstvima nadležnih organa u principu u malim količinama između ostalog u svrhu testiranja, svrstavanja, istraživanja ili razvoja, u svrhu kontrole kvaliteta ili kao trgovački uzorci.

Napomena:

Eksplozivne materije ili predmeti sa eksplozivnim materijama, koji su već svrstani u neki drugi naziv u Tabeli A poglavlja 3.2, nisu obuhvaćeni ovim pojmom.

UPALJAČ, EKSPLOZIVNI: UN-brojevi 0106, 0107, 0257, 0367
Predmeti, koji sadrže eksplozivne komponente, a namenjeni su izazivanju detonacije u municiji. Oni sadrže uređaje za izazivanje detonacije koji se aktiviraju mehanički, električno, hemijski ili hidrostatički. U principu oni imaju zaštitne mehanizme.
UPALJAČ, FITILJ: UN-broj 0131
Predmeti različite strukture, koji služe za paljenje štapina i aktiviraju se trenjem, udarcem ili električno.
UPALJAČI ZA POGONSKA PUNJENJA: UN-brojevi 0319, 0320, 0376
Predmeti, koji se sastoje od sredstva za paljenje i dodatnog punjenja od brzogoruće eksplozivne materije, kao što je crni barut i služe kao upaljači za pogonska punjenja u čauri patrone za topove. itd.
UPALJAČI, DETONIRAJUĆI, sa zaštitnim mehanizmom: UN-brojevi 0408, 0409, 0410
Predmeti, koji sadrže eksplozivne komponente, a namenjeni su izazivanju detonacije u municiji. Oni sadrže uređaje za izazivanje detonacije koji se aktiviraju mehanički, električno, hemijski ili hidrostatički. Detonirajući upaljač mora da sadrži najmanje dva delotvorna zaštitna mehanizama.
UPALJAČI, NEEKSPLOZIVNI: UN-brojevi 0316, 0317, 0368
Predmeti, koji sadrže komponente sa materijama za paljenje, a namenjeni su izazivanju brzog gorenja u municiji. Oni sadrže uređaje za izazivanje detonacije koji se aktiviraju mehanički, električno, hemijski ili hidrostatički. U principu oni imaju zaštitne mehanizme.
UPALJAČI: UN-brojevi 0121, 0314, 0315, 0325, 0454

Predmeti, koji sadrže jednu ili više eksplozivnih materija i služe tome, da izazovu brzo gorenje u lancu paljenja. Predmeti se aktiviraju hemijski, električno ili mehanički.

Napomena:

Sledeći predmeti ne spadaju pod ovaj pojam: UPALJAČI: UPALJAČ FITILJ; UDARNE KAPISLE; ŠTAPINI NEEKSPLOZIVNI; UPALJAČ ZA POGONSKA PUNJENJA; UPALJAČI, NEEKSPLOZIVNI; Oni su u ovom pojmovniku posebno navedeni.

UREĐAJ ZA ISKLJUČIVANJE, EKSPLOZIVNI: UN-broj 0173
Predmet, koji se sastoji od malog eksplozivnog punjenja, sredstva za paljenje, šipke ili spojnice. On služi za brzo izbacivanje uređaja odvajanjem šipke ili spojnice.
UREĐAJ ZA SEČENJE KABLA, SA EKSPLOZIVNOM MATERIJOM: UN-broj 0070
Predmeti koji se sastoje od uređaja u obliku noža, koji se sa malim punjenjem rasprskavajuće eksplozivne materije potiskuje na oslonac.
UREĐAJI KOJI SE AKTIVIRAJU VODOM, sa rasprskavanjem, potisnim ili pogonskim punjenjem: UN-brojevi 0248, 0249
Predmeti, čija funkcija se bazira na fizičko-hemijskoj reakciji njihovog sadržaja sa vodom.
FITILJ, SIGURNOSNI: UN-broj 0105
Predmet, koji se sastoji od jezgra od finog zrnastog crnog baruta, koji je uvijen u savitljivu tekstilnu tkaninu sa jednom ili više zaštitnih presvlaka. On sagoreva nakon paljenja sa unapred određenom brzinom bez ikakvog eksplozivnog dejstva.
FITILJ, cevast, sa metalnom oblogom: UN-broj 0103
Predmet, koji se sastoji od metalne cevi sa jezgrom od brzogoruće eksplozivne materije.
FITILJ: UN-broj 0066
Predmet, koji se sastoji ili od tekstilnog vlakna, koje je pokriveno crnim barutom ili nekom drugom pirotehničkom smešom i nalazi se u savitljivom crevu, ili od jezgra od crnog baruta u savitljivoj tekstilnoj mrežici. On sagoreva svojom dužinom otvorenim plamenom i služi za prenos paljenja sa jednog uređaja na punjenje ili upaljač.
HEKSOLIT (HEKSOTOL), suv ili navlažen sa manje od 15% (masenih) vode: UN-broj 0118
Materija, koja se sastoji od jake smeše ciklotrimetilentrinitroamina (RDX) i trinitrotoluena (TNT). Ovaj naziv uključuje i "Kompoziciju B".
HEKSOTONAL: UN-broj 0393
Materija, koja se sastoji od jake smeše ciklotrimetilentrinitoramina (RDX), trinitrotoluena (TNT) i aluminijuma.
CRNI BARUT, PRESOVAN ILI U LJUSPAMA: UN-broj 0028
Materija, koja se sastoji od uobličenog crnog baruta.
ČAURE ZA POGONSKA PUNJENJA, PRAZNE, SA UPALJAČIMA ZA POGONSKO PUNJENJE: UN-brojevi 0055, 0379
Predmeti, koji se sastoje iz čaure za pogonsko punjenje od metala, plastike ili nekog drugog nezapaljivog materijala, u kojima je upaljač za pogonsko punjenje jedini eksplozivni sastojak.
ČAURE ZA POGONSKA PUNJENJA, SAGORIVE, PRAZNE, BEZ UPALJAČA ZA POGONSKO PUNJENJE: UN-brojevi 0446, 0447
Predmeti, koji se sastoje od čaure za pogonsko punjenje, koja je u potpunosti ili delimično izrađena od nitroceluloze.
ŠTAPIN, NEEKSPLOZIVNI: UN-broj 0101
Predmeti, koji se sastoje od pamučnih vlakana, koja su impregnirana finim crnim barutom. Oni sagorevaju otvorenim plamenom i koriste se u lancima za paljenje kod vatrometnih tela itd.