Prethodni

FIZIKA

1. CILJEVI PREDMETA:

• Shvatanje potrebe izučavanja fizike i njene povezanosti sa strukom

• Razvijanje sistematičnosti i preciznosti kod učenika u izračunavanju vrednosti traženih u zadacima

• Upoznavanje učenika sa metodama istraživanja u fizici

• Upoznavanje učenika sa ulogom čoveka u menjanju prirode i zaštiti čovekove okoline

• Sticanje osnovnih znanja iz tehničke kulture

• Razvijanje kod učenika naučnog načina mišljenja, logičkog zaključivanja i kritičkog načina razmišljanja

• Realizacijom opštih ciljeva dolazi se do sledećih ishoda

• Razvijanje interesovanja za prirodne nauke i sticanje osnova za politehničko obrazovanje

• Razvijanje sposobnosti za kvantitativno rešavanje fizičkih problema

• Sticanje radnih navika i mogućnost jasnog i logičnog izlaganja svoga mišljenja

• Razvijanje sposobnosti kod učenika da se sami služe literaturom i drugim izvorima saznanja

3. PREPORUČENA LITERATURA ZA REALIZACIJU PREDMETA

• M. Raspopović, S. Božin i E. Danilović - Fizika za prvi razred gimnazije

• M. Raspopović, S. Božin i E. Danilović - Fizika za drugi razred gimnazije

• M. Raspopović, S. Božin i E. Danilović - Fizika za treći razred gimnazije

• V. Vučić i D. Ivanović - Fizika

• J. Janjić, I. Bikit, N. Cindro - Opšti kurs fizike I i II

• E. M. Purcell - Elektromagnetizam

• E. H. Wichman - Kvantna fizika

• T. Petrović - Didaktika fizike

4. KORELACIJA SA DRUGIM PREDMETIMA / MODULIMA

• Geodezija

• Matematika

• Geodetska merenja i računanja

2. CILJEVI, ISHODI, PREPORUČENI SADRŽAJI PREDMETA PO RAZREDIMA

Razred

prvi

Godišnji fond

74 časa

 

CILJEVI

ISHODI
Po završetku prvog razreda učenik će:

PREPORUČENI SADRŽAJI I TEME

PREPORUČENO UPUTSTVO ZA OSTVARIVANJE
PROGRAMA

  • Učenik treba da formira sliku o mestu i značaju fizike za razvoj društva, o njenim vezama sa matematikom i ostalim prirodnim i tehničkim naukama
  • Primena stečenog znanja pri rešavanju problema i zadataka
  • Razvijanje radoznalosti i sposobnosti za nalaženje primera u prirodi i životu
  • Sticanje znanja o vektorskim fizičkim veličinama i njihova primena u praksi
  • Prepoznavanje vrsta kretanja u okruženju i prirodi
  • Shvatanje značaja sile u svakodnevnom životu, praksi i prirodi
  • Razvijanje sposobnosti uočavanja osnovnih svojstava tela pojava i procesa u okruženju i njihove povezanosti
  • Koristeći jezik fizike i matematike učenik treba da nauči da se jasno izražava
  • Sticanje znanja o nekim novim fenomenima u prirodi (inercijalni i neinercijalni sistemi)
  • Usvajanje zakona održanja kao opšte važećih koji postaju principi
  • Prihvatanje da su promene u prirodi uvek strogo kontrolisane zakonima održanja
  • Sticanje odgovornog odnosa prema prirodi
  • razlikovati prirodne od društvenih nauka, fundamentalne od primenjenih i njihovu povezanost
  • znati koje su osnovne metode u fizici, osnovne fizičke veličine i njihove jedinice
  • naučiti koja je uloga eksperimenta, dokaza i kreativne misli u razvoju naučnih ideja
  • razumeti razliku između hipoteza, modela i teorije
  • znati koje su osnovne fizičke veličine i njihove jedinice
  • znati razliku između skalarnih i vektorskih fizičkih veličina
  • usvojiti osnovne predstave o mehaničkom kretanju kao i razliku između translatornog i rotacionog kretanja
  • znati da opiše jednostavne oblike mehaničkog kretanja uz pomoć fizičkih veličina
  • znati da izračunava i meri brzinu i ubrzanje
  • znati da je svako kretanje i mirovanje relativno
  • znati pojmove vezane za orijentaciju u prostoru i vremenu
  • znati rečima, matematičkim izrazom i grafikom da opiše posmatrano kretanje
  • znati razliku između translatornog i rotacionog kretanja
  • znati šta su sile i koja je jedinica mere
  • znati da sila može da promeni stanje, brzinu i oblik tela
  • znati da je fizičko polje jedan od dva oblika materije
  • znati da se gravitaciono polje javlja oko svakog tela jer je njegov izazivač masa
  • umeti da razlikuje masu od težine i objasni slobodno padanje i hitac naviše
  • znati da smo okruženi pojavama koje su potvrda zakona održanja

Fizika i njene metode

  • Fizika kao prirodna, fundamenta, egzaktna, eksperimentalna i teorijska nauka
  • Fizičke veličine, merenje u fizici. Fizički zakoni i principi
  • Osnovne fizičke veličine i njihove jedinice - Međunarodni sistem jedinica
  • Skalarne i vektorske fizičke veličine i osnovne operacije sa vektorima (sabiranje, oduzimanje, razlaganje, množenje vektora konstantom...)
    Kinematika translatornog i rotacionog kretanja
  • Prostor, vreme, kretanje. Referentni sistem, vektor položaja, pomeraj
  • Srednja putna i pomerajna brzina
  • Srednje i trenutno ubrzanje
  • Ravnomerno pravolinijsko kretanje
  • Ravnomerno promenljivo pravolinijsko kretanje
  • Ravnomerno kružno kretanje
  • Galilejev princip relativnosti i klasični zakon sabiranja brzina
  • Rotaciono kretanje, ugaoni pomeraj, ugaona brzina, ugaono ubrzanje, ravnomerno i ravnomerno promenljivo rotaciono kretanje
    Dinamika translatornog i rotacionog kretanja
  • Masa, impuls, Prvi Njutnov zakon
  • Osnovni zakon dinamike translatornog kretanja
  • Zakon akcije i reakcije
  • Trenje. Sila trenja na horizontalnoj podlozi i strmoj ravni
  • Inercijalni i neinercijalni sistemi
  • Skalarni proizvod vektora
  • Vektorski proizvod vektora
  • Dinamika rotacionog kretanja: moment inercije, moment sile, moment impulsa i osnovna jednačina dinamike rotacionog kretanja
  • Dinamika kružnog kretanja
    Rad, energija, snaga
  • Rad u mehanici (preko skalarnog proizvoda)
  • Energija položaja i energija kretanja
  • Ukupna energija u mehanici
  • Snaga i koeficijent korisnog dejstva
    Gravitacija
  • Fizička polja, podela i vrste
  • Njutnov zakon gravitacije. Jačina gravitacionog polja
  • Gravitaciona sila zemlje i njeno ubrzanje. Težina tela i bestežinsko stanje
  • Kretanje u gravitacionom polju, slobodan pad, vertikalan hitac
    Zakoni održanja
  • Opšti karakter zakona održanja. Zakon održanja impulsa
  • Zakon održanja momenta impulsa (Pirueta, prvi i drugi Keplerov zakon)
  • Druga kosmička brzina
  • Opisivanje kretanja zakonima održanja: elastični i neelastični sudari
  • Predstaviti fiziku kao prirodnu, fundamentalnu, egzaktnu, eksperimentalnu i teorijsku nauku
  • Definisati pojam materije
  • Uvesti pojam fizičke veličine
  • Objasniti šta su fizički zakoni i principi
  • Insistirati na znanju i značaju osnovnih fizičkih veličina i njihovih jedinica
  • Reći šta su prefiksi i pokazati njihov značaj na primerima
  • Pri spominjanju fizičke veličine uvek tražiti njenu jedinicu
  • Uvesti pojam vektora i istaći razliku u odnosu na skalare
  • Pokazati operacije sa vektorima
  • Uvesti pojam mehaničkog kretanja uz pomoć referentnog sistema, vektora položaja i vektora pomeraja
  • Definisati srednju i trenutnu brzinu i izvesti osnovnu jedinicu
  • Definisati srednje i trenutno ubrzanje i izvesti jedinicu
  • Matematički izvesti zakone za jednoliko i ravnomerno promenljivo pravolinijsko kretanje
  • Objasniti kružno kretanje
  • Uvesti rotacione fizičke veličine na osnovu analogije sa translatornim
  • Uz pomoć nastavnika učenici će doći do zakona za ravnomerno i ravnomerno promenljivo rotaciono kretanje
  • Pokazati pravila skalarnog i vektorskog množenja
  • Definisati pojmove mase, impulsa i sile
  • Ukazati na eksperimentalno zasnivanje Drugog Njutnovog zakona
  • Izvesti jedinicu za silu
  • Definisati zakon inercije i zakon akcije i reakcije
  • Obraditi silu trenja
  • Definisati moment sile, moment inercije i moment impulsa
  • Uvesti pojam centripetalne sile i pomoću nje odrediti prvu kosmičku brzinu
  • Definisati rad preko skalarnog proizvoda i izvesti jedinicu
  • Reći čemu je jednaka ukupna mehanička energija i od čega zavise potencijalna i kinetička energija tela. Zakon održanja energije u mehanici
  • Uvesti pojam mehaničkog rada kao skalarnog proizvoda, snagu i stepen iskorišćenja
  • Uvesti pojam fizičkog polja i obraditi gravitaciono.
  • Objasniti opšti karakter zakona održanja
  • Kroz primere koji će zainteresovati učenike, uz prethodnu matematičku obradu objasniti zakone održanja impulsa, momenta impulsa, energije...

 

Razred

drugi

Godišnji fond

74 časa

 

CILJEVI

ISHODI
Po završetku drugog razreda učenik će:

PREPORUČENI SADRŽAJI I TEME

PREPORUČENO UPUTSTVO ZA OSTVARIVANJE PROGRAMA

  • Shvatanje da agregatno stanje, u kome se nalazi telo zavisi od međumolekulskih sila
  • Shvatanje da su pojave sa kojima se svakodnevno srećemo lako objašnjive sa gledišta međumolekularnih sila
  • Sticanje sposobnosti opisivanja promena i procesa u prirodi iskazivanjem predviđanja i formiranjem pitanja
  • Sticanje znanja da su pojave u prirodi uvek strogo kontrolisane zakonima održanja
  • Shvatanje da je poznavanje elektrostatičkog polja baza elektrotehnike i elektronike
  • Sticanje sposobnosti zapažanja, analize i logičkog zaključivanja
  • Steći osnovu za razumevanje rada električnih mernih instrumenata
  • Samostalno snalaženje i korišćenje literature i drugih izvora znanja
  • Sposobnost učenika da dolaze do saznanja uz pomoć analogije

 

 

 

  • znati da su najsitnije čestice svakog tela atomi odnosno molekuli i da se između njih javljaju međumolekularne sile
  • znati da od međumolekularnih sila zavisi da li će telo biti u čvrstom, tečnom ili gasovitom agregatnom stanju
  • znati da se pri objašnjenju gasova mora pristupiti idealizacijama ali da su odstupanja od realnog u praksi u granicama dozvoljenog
  • znati da je fluid materijalna, korpuskularna sredina čiji su delići vrlo pokretljivi. Pokretljivost fluida se smanjuje zbog pojave viskoznih sila
  • znati da Bernulijeva jednačina predstavlja zakon održanja energije idealnih tečnosti kada stacionarno struje
  • znati šta izaziva elektrostatičko polje, koje su njegove karakteristike i značaj
  • znati da sem elektrostatičkim silama naelektrisane čestice koje se kreću uzajamno deluju silama koje zavise od brzina čestica i naelektrisanja koje nose kao i od međusobnog rastojanja
  • znati da je uzrok pojave indukovane struje ili EMS promena magnetnog fluksa
  • znati da je električna struja usmereno kretanje naelektrisanja
  • znati uslove nastanka električne struje u kolu
  • znati da je električna energija jedan od mnogobrojnih oblika energije
  • znati da uoči periodično i oscilatorno kretanje kao i njihov značaj
  • znati da je talas posledica oscilatornog kretanja

 

 

 

Fizika velikog broja molekula

  • Makroskopska tela kao skupovi velikog broja molekula. Veličina molekula. Uzajamno delovanje molekula (međumolekularne sile)
  • Čvrsta tela. Elastičnost. Hukov zakon.
  • Tečnosti. Površinski napon.
  • Gasovi. Osnovna jednačina kinetičke teorije. Veza između srednje kinetičke energije i apsolutne temperature.
  • Jednačina idealnog gasnog stanja. Bojl-Mariotov. Gej-Lisakov zakon. Šarlov zakon. Avogadrov zakon. Jednačina realnih gasova.
    Pojam o termodinamici
  • Prvi princip termodinamike.
  • Drugi princip termodinamike.
    Osnovi dinamike fluida
  • Stacionarno kretanje fluida. Jednačina kontinuiteta.
  • Bernulijeva jednačina
  • Viskoznost.
    Elektrostatika
  • Elektrostatičko polje. Kulonov zakon.
  • Jačina elektrostatičkog polja. Fluks elektrostatičkog polja. Potencijal polja.
  • Električni kapacitet. Energija elektrostatičkog polja u ravnom kondenzatoru.
    Magnetno polje.
  • Magnetno polje. Magnetna indukcija.
  • Magnetni fluks.
  • Delovanje magnetnog polja na naelektrisanu česticu koja se kreće. Lorencova sila.
  • Delovanje magnetnog polja na provodnik sa strujom. Amperov zakon.
    Elektromagnetna indukcija.
  • Elektromagnetna indukcija. Faradejev zakon elektromagnetna indukcija
  • Lencovo pravilo. Samoindukcija.
  • Uzajamna indukcija.
  • Energija magnetnog polja.
    Stalna jednosmerna električna struja
  • Električna struja. Jačina el. struje.
  • EMS. Snaga električnog izvora.
  • Otpornost. Vezivanje otpornika.
  • Omov zakon.
  • Rad, snaga i toplotno dejstvo električne struje. Julov zakon.
  • Prvo Kirhofovo pravilo
  • Drugo Kirhofovo pravilo
    Oscilacije
  • Harmonijske oscilacije i parametri harmonijskog kretanja.
  • Jednačina harmonijskog oscilovanja, brzina, ubrzanje i period kod linearnog harmonijskog oscilatora
  • Matematičko klatno
  • Slobodne, prigušene, prinudne oscilacije i rezonancija.
  • Zatvoreno električno oscilatorno kolo.
    Mehanički talasi
  • Nastanak i kretanje talasa u raznim sredinama. Vrste talasa - poprečni i uzdužni
  • Karakteristike talasa. Jednačina talasa.
  • Princip superpozicije talasa
  • Pokretni i stojeći talasi. Elementi akustike. Zvuk.
  • Izvori zvuka. Ultrazvuk.
  • Doplerov efekat u akustici.

 

 

  • Makroskopska tela predstaviti kao skupove velikog broja molekula
  • Uvesti pojam mola
  • Definisati međumolekularne sile i grafički ih predstaviti
  • Objasniti elastičnost čvrstih tela pomoću Hukovog zakona
  • Površinski napon (sa primerima) objasniti kao posledicu postojanja međumolekularnih sila
  • Uvesti pojam idealnog gasa i napisati jednačinu idealnog gasnog stanja
  • Diskusijom navedene jednačine izvesti Bojl-Mariotov, Gej-Lisakov, Šarlov i Avogadrov zakon
  • Uvesti pojam termodinamike kao oblasti fizike koja izučava termička svojstva makrosistema ne ulazeći u mikro strukturu čestica koje ovaj sistem grade
  • Objasniti da se tečnosti i gasovi jednim imenom nazivaju fluidima. Da su međusobno različiti, ali da imaju zajedničku osobinu - pokretljivost
  • Ponoviti pojam fizičkog polja, reći vrste, podele fizičkih polja i pokazati grafičko predstavljanje uz pomoć linija sila
  • Uzajamno delovanje između tačkastih naelektrisanja objasniti uz pomoć Kulonovog zakona
  • Ukazati na vektorske i skalarne karakteristike polja. Uvesti fizičke veličine: jačinu polja, fluks polja i potencijal polja
  • Objasniti od čega zavisi energija elektrostatičnog polja
  • Uvesti pojam magnetnog polja i veličina koje su njegove kvantitativne karakteristike
  • Objasniti njegovo delovanje na magnete i strujne provodnike koje se uglavnom sastoji u pojavi mehaničkih sila čije dejstvo je privlačno ili odbojno
  • Upoznati učenike sa pojavom elektromagnetne indukcije pri kretanju provodnika u magnetnom polju i u slučaju kada se provodnik nalazi u promenljivom magnetnom polju
  • Objasniti da električna struja predstavlja posledicu uspostavljanja električnog polja u datoj sredini tj. razlike potencijala na krajevima datog provodnika
  • Izvesti Omov zakon za jednosmernu električnu struju i pokazati vezu između napona, jačine struje i električnog otpora
  • Uvesti Džulov zakon koji daje vezu između proizvedene količine toplotne energije i odgovarajućih električnih veličina
  • Istaći značaj i zakonitosti periodičnog i oscilatornog kretanja u prirodi i njihovu praktičnu primenu u tehnici i svakodnevnom životu
  • Uvesti pojmove parametara (amplitude, elongacije, perioda, frekvencije i faze) i jednačine kojima se ovo kretanje opisuje
  • Na osnovu analogije između ravnomernog kružnog kretanja materijalne tačke i harmonijskog kretanja njene projekcije izvesti formule za brzinu i ubrzanje kod harmonijskog oscilovanja
  • Na primeru opadanja energije kod prigušenih oscilacija podsetiti na univerzalnost zakona održanja i pretvaranja energije
  • Upoznati učenike sa pojavama koje se dešavaju u zatvorenom električnom oscilatornom kolu
  • Pokazati analogiju između električnih i mehaničkih oscilacija
  • Upoznati učenike sa pojmom talasa, značajem talasnog kretanja, vrstama, osnovnim karakteristikama i jednačinom talasnog kretanja
  • Zvuk predstaviti kao mehanički, longitudinalni talas. Reći o pozitivnom i negativnom delovanju akustičnih pojava na čoveka (muzika, šumovi, buka)
  • Objasniti Doplerov efekat u akustici na nivou razumevanja, sposobnosti uočavanja i objašnjenja

 

Razred

treći

Godišnji fond

74 časa

 

CILJEVI

ISHODI
Po završetku trećeg razreda učenik će:

PREPORUČENI SADRŽAJI I TEME

PREPORUČENO UPUTSTVO ZA OSTVARIVANJE PROGRAMA

  • Razviti sposobnost naučnog načina mišljenja kod učenika
  • Upoznavanje učenika sa njegovom ulogom u zaštiti čovekove okoline
  • Primena stečenih teorijskih znanja u struci
  • Sticanje znanja o povezanosti fizičkih zakona sa principom rada mernih instrumenata koje koriste na vežbama
  • Zainteresovati učenika da sam dođe do saznanja iz oblasti koje izlaze iz okvira školskog programa
  • Shvatanje da je svaki pojedinac karika društva čija čvrstina znači opštu čvrstinu
  • Shvatanje svog mesta i njegovog značaja u prirodi
  • znati da je svetlost elektromagnetni talas
  • znati da je optika oblast fizike koja proučava svetlost i da u zavisnosti od aspekta posmatranja postoji: talasna, geometrijska i kvantna optika
  • znati da instrumenti kojima se služe funkcionišu na fizičkim zakonima
  • znati da su merni instrumenti koji se koriste u geodeziji sklop elemenata: ogledala, sočiva, prizmi, planparalelnih ploča ...
  • znati od kakvog značaja za čoveka je naizmenična struja
  • znati da se uz pomoć Teslinog generatora dobijaju struje koje se koriste kako u industriji tako i u svakodnevnom životu
  • znati da se neiscrpni izvor energije nalazi u atomu odnosno u jezgru
  • znati da neka znanja, ma koliko korisna, u rukama >pogrešnih ljudi < mogu da se okrenu protiv čovečanstva

 

Elektromagnetni talasi

  • Nastanak, vrste i svojstva elektromagnetnih talasa. Spektar elektromagnetnih talasa i njihova primena. Radari.
    Talasna optika
  • Interferencija svetlosti.
  • Difrakcija svetlosti.
  • Polarizacija svetlosti.
  • Disperzija i rasejanje svetlosti.
    Geometrijska optika
  • Zakon odbijanja svetlosti.
    Ogledala (ravna sverna)
    Geometrijska konstrukcija likova kod ogledala. Jednačina izdubljenog ogledala.
  • Zakon prelamanja svetlosti.
  • Pojava potpunog unutrašnjeg odbijanja svetlosti.
  • Prelamanje svetlosti kroz prizmu i planparalelnu ploču.
  • Sočiva-elementi. Konstrukcija lika kod sočiva. Geometrijska jednačina sočiva. Optička jednačina sočiva.
  • Nedostaci sočiva. Složena sočiva.
  • Optički instrumenti. Oko kao optički instrument. Lupa, Mikroskop, Durbin.
    Fotometrija
  • Fotometrijske veličine i jedinice.
  • Fotometri.
    Naizmenična struja
  • Osnovni pojmovi.
  • Princip rada generatora naizmenične struje
  • Efektivne vrednosti naizmenične struje
  • Otpor u kolu naizmenične struje
  • Snaga naizmenične struje
  • Generatori i motori naizmenične struje
    Fizika mikrosveta-kvantna svojstva elektromagnetnog zračenja
  • Pojam kvanta. Foton.
  • Fotoelektrični efekat.
  • De Broljeva relacija.
    Fizika mikrosveta, struktura atoma
  • Raderfordov model atoma. Borov model atoma.
  • Stacionarna stanja i nivoi energije u atomu.
  • Pobuđivanje i zračenje atoma.
  • Spektar atoma vodonika.
  • Pojam o rendgenskom zračenju.
  • Spontano i stimulisano zračenje. Laser.
    Struktura atomskog jezgra
  • Sastav jezgra, masa jezgra, naelektrisanje, energetski nivoi i nuklearne sile.
  • Defekt mase i stabilnost atomskog jezgra.
  • Radioaktivni raspadi jezgra. Zakon radioaktivnog raspada.
  • Fisija i fuzija jezgra.
  • Detektori radioaktivnog zračenja i zaštita.
  • Upoznati učenike sa načinom nastanka elektromagnetnog talasa i idejom postojanja elektromagnetnog polja, jedino u obliku talasa
  • Uvesti pojam spektra elektromagnetnih talasa
  • Ukazati na princip rada radara koji je direktno preuzet iz prirode (orijentacija slepog miša) kao i na široku primenu u odbrani i civilnom životu (navigacija, meteorologija, astronomija...)
  • Reći šta je optika i njene oblasti
  • Učenici treba da usvoje interferenciju na nivou primene
  • Uvesti pojam difrakcije i navesti učenike na zaključak da se dve potpuno različite fizičke pojave pokoravaju analognim zakonima
  • Objasniti polarizaciju i transverzalnost talasa na nivou primene
  • Reći zakone na kojima se bazira geometrijska optika i pokazati na ogledalima, sočivima, prizmi i planparalelnoj ploči njihovu primenu
  • Obraditi optičke instrumente
  • Uvesti pojam fotometrije kao dela optike koji se odnosi na merenje elektromagnetnog zračenja u okviru optičkog spektra
  • Obraditi fotometrijske veličine: svetlosni fluks, jačinu svetlosnog izvora i osvetljenost
  • Merni instrumenti - fotometri u zavisnosti od konstrukcije i namene razlikuju se međusobno
  • Objasniti da pored jednosmerne električne struje postoji i naizmenična
  • Uvesti osnovne veličine naizmenične struje preko periodičnih odnosno sinusnih funkcija vremena
  • Uvesti efektivne vrednosti naizmenične struje
  • Objasniti princip rada trofaznih generatora i istaći ulogu Nikole Tesle u nauci
  • Uz pomoć pojma kvanta odnosno fotona učenici stiču znanje o dualnoj prirodi elektromagnetnog zračenja i novom aspektu posmatranja nekih fizičkih pojava
  • Učenici treba da razlikuju pojam kontinuiteta i diskontinuiteta
  • Objasniti fotoelektrični efekat pomoću Ajnštajnove jednačine
  • Ukazati na pojavu dualnosti kod mikročestica uz pomoć De Broljeve hipoteze koja sem što se oslanja na apstraktno mišljenje ističe značaj eksperimenta kao kritrijuma za dolaženje do istine u fizici. Ova apstraktna ideja ima praktičnu primenu kod elektronskog mikroskopa koji je od ogromne važnosti za čovekov život (virusi)
  • Prikazati Raderfordov model atoma kao prvi značajniji sa svim njegovim prednostima i nedostacima
  • Uvesti pojam Borovog modela atoma
  • Stacionarna stanja elektrona u atomu predstaviti kao diskretan niz
  • Pobuđivanje i zračenje objasniti uz pomoć atoma kao kvantnog sistema
  • Učenik treba da razume karakter linijskog atomskog spektra i zna značaj spektrometrije u nauci, tehnici i kriminalistici
  • Objasniti spontano i stimulisano zračenje sa laserom kao uređajem koji ima ogromnu primenu u nauci i životu
  • Upoznati učenike sa modelom strukture atomskog jezgra, njegovim karakteristikama i nuklearnim silama
  • Pojava defekta mase i energije veze jezgra pomaže nam pri shvatanju transformacije energije pri nuklearnim reakcijama
  • Objasniti da poznavanje zakona radioaktivnog raspada omogućava sposobnost zaštite životne sredine
  • Objasniti procese fisije i fuzije pri kojima se nuklearna energija može da pretvori u toplotnu ali da su pratioci ovih pojava radioaktivni produkti pa su potrebne posebne zaštitne mere
  • Objasniti da se mikročestice mogu detektovati instrumentima koji nam otvaraju mogućnost naučnog istraživanja i upravljanja njihovim kretanjem

 

FIZIČKA GEOGRAFIJA

1. CILJEVI PREDMETA:

• Razvijanje kartografske pismenosti

• Razumevanje pojava, promena, procesa i odnosa u prirodi na osnovu znanja, zakona, modela i teorija prirodnih nauka

• Razvijanje sposobnosti prikazivanja rezultata istraživanja kroz korišćenje reči, tabela i grafika, kao i jezika geografije

• Razvijanje sposobnosti korišćenja različitih izvora informacija i samostalnog i timskog učestvovanja u istraživačkim projektima

• Poznavanje urbanog i ruralnog prostora i funkcionisanje sistema u njemu (saobraćaj, turizam, trgovina) kao i značaj lokacije pojedinih privrednih subjekata u njemu

• Poznavanje povezanosti geografskih elemenata i razumevanje njihovog uticaja na prostorno planiranje i urbane procese

• Primenjivanje stečenih znanja iz geografije u struci i u daljem usavršavanju

• Razvijanje vlastitih strategija uspešnog učenja (razlikuje bitno od nebitnog, analizira podatke, samostalno zaključuje,...)

• Sticanje znanja o značaju očuvanja ekološke ravnoteže

• Poznavanje digitalne kartografije kao alata u kompleksnom radu

• Razvijanje sposobnosti korišćenja računara za pronalaženje, obradu i prikazivanje geografskih podataka

2. PREPORUČENA LITERATURA ZA REALIZACIJU PREDMETA

• Barjaktarević M. (1977): Osnovi opšte etnologije, Beograd

• M. Pavlović , D. Rodić: Geografija Jugoslavije I i II

• M. Pavlović , J. Marković: Geografske regije Jugoslavije

• Barjaktarević M. (1977): Osnovi regionalne etnologije, Beograd

• Vresk M. (1986): Osnovi urbane geografije, "Školska knjiga", Zagreb

• Grčić M. (1993): Industrijska geografija, "Naučna knjiga", Beograd

• Davies L.R. (1985): Marketing Geography, Rutledge, London

• Đurić V. (1980): Ekonomska geografija, "Naučna knjiga", Beograd

• Đurđev B. (1998): Geografija stanovništva, Institut za geografiju-PMF, Novi Sad

• Žegarac Z. (2002): Infrastruktura

• Kicošev S., Dunčić D. (1998): Geografske osnove prostornog planiranja, Institut za geografiju-PMF, Novi Sad

• Kellerman A. (2002): The Internet on Earth - A Geography of Information, Wiley, London

• Lješević M. (2002): Urbana ekologija, Geografski fakultet, Beograd

• Lješević M., Živković D. (2001): Kartografija, Geografski fakultet, Beograd

• Milićević G. (1990): Urbana ekonomika, Ekonomski fakultet, Beograd

• Petovar K. (2003): Urbana i ruralna sociologija, Institut za geografiju-PMF, Novi Sad

• Piha B. (1973): Prostorno planiranje, Službeni list SFRJ, Beograd

• Pleše J. (1979): Geografske osnove gradskih regija, Institut za geografiju-PMF, Novi Sad

• Rupper K., Schaffer F., Maier J., Paesler (1981) - prevod na srpski: Socijalna geografija, "Školska knjiga", Zagreb

• Stojkov B. (2002): Metode prostornog planiranja, Geografski fakultet, Beograd

• Tomka D. (1998): Kultura kroz prostor, vreme i turizam, Institut za geografiju-PMF, Novi Sad

• Tomić P., Romelić J., Lazić L. (1996): Ekonomska geografija sveta, Institut za geografiju-PMF, Novi Sad

• Ćurčić S. (1992): Geografija naselja, Institut za geografiju-PMF, Novi Sad

• Ćurčić S. (1996): Kartografija, Institut za geografiju-PMF, Novi Sad

• Fick J. (1998): Geography of Development

• Jordan, Rowntree (1990): Cultural Geography, London

3. KORELACIJA SA DRUGIM PREDMETIMA / MODULIMA

• Fizika

• Računarstvo i informatika

• Stručni predmeti

4. CILJEVI, ISHODI I PREPORUČENI SADRŽAJI PREDMETA PO RAZREDIMA

Razred:

prvi

Godišnji fond časova:

74 časa

 

CILJEVI

ISHODI
Po završetku prvog razreda učenik će:

PREPORUČENI SADRŽAJI I TEME

PREPORUČENO UPUTSTVO ZA OSTVARIVANJE
PROGRAMA

  • Kartografsko opismenjavanje za samostalno korišćenje i izradu geografskih karata različitih po tematici, sadržaju i razmeru
  • umeti da u geografskom koordinatnom sistemu odredi položaj mesta i tačaka na Zemlji i da se služi geografskom kartom i planom grada kao izvorom geografskih znanja i informacija
  • znati šta je razmer i primenjuje ga za određivanje rastojanja na kartama
  • umeti da primeni različite kartografske metode u samostalnoj izradi kartografskog materijala
  • poznavati pojmove vezane za aerofotogrametriju i GPS

Kartografija

  • Uvod u kartografiju (pojam, svojstva i elementi sadržaja karte)
  • Predstavljanje geografskog sadržaja na kartama i vrste karata
  • Tematska kartografija i planovi
  • Tehnička sredstva u digitalnoj kartografiji i GPS
  • Korišćenje savremenih elektronskih pomagala i digitalnih mapa uz postojeće analogne geografske karte i planove
  • Primena kartografskih tehnika za samostalno prezentovanje rezultata istraživanja
  • Temu realizovati kroz 13 teorijskih časova
  • Razumevanje pojava, promena, procesa i odnosa u prirodi na osnovu znanja, zakona, modela i teorija prirodnih nauka
  • znati da je Zemljina kora raščlanjena na više geotektonskih ploča;
  • znati sastav i građu Zemljine kore
  • razumeti uticaj unutrašnjih sila Zemlje i znati kojim tektonskim pokretima dolazi do formiranja osnovnih oblika reljefa (kontinenti, okeanski baseni, planine, kotline, nizije...);
  • razumeti kako spoljašnje sile utiču na oblikovanje reljefa i prepoznati oblike reljefa nastale njihovim delovanjem;
  • moći da objasni faktore koji utiču na vreme i klimu
  • znati šta su vremenske nepogode i uočiti njihove posledice
  • znati tipove klime i njihove odlike
  • znati uticaj čoveka na klimu
  • znati oblike pojavljivanja kopnenih voda i njihovu rasprostranjenost i način korišćenja;
  • razlikovati osnovne tipove zemljišta i znati njihovu rasprostranjenost;
  • znati procese degradacije tla, načine očuvanja, zaštite i unapređenja
  • razumeti kako prirodni faktori utiču na horizontalnu i vertikalnu rasprostranjenost biljnog sveta;
  • razumeti uticaje i posledice čovekovog delovanja u geografskoj sredini

Prirodna i geografska sredina

  • Geotektonske ploče
  • Geološki razvoj Zemljine kore, stene i minerali
  • Unutrašnje sile i tektonski pokreti
  • Spoljašnje sile i oblici reljefa nastali njihovim delovanjem (erozivni i akumulativni oblici)
  • Vreme i klima, elementi i faktori
  • Tipovi klime
  • Vremenske nepogode
  • Čovek i klima (globalno zagrevanje, kisele kiše, fenomen staklene bašte ...)
  • Kopnene vode: pojavljivanje i odlike
  • Vodni resursi (hidroenergetski potencijal, vodosnabdevanje, melioracija, saobraćaj...)
  • Tipove zemljišta i njihova rasprostranjenost;
  • Degradacija tla, problem erozije, zaštita i unapređenje zemljišta
  • Horizontalna i vertikalna rasprostranjenost biljnog sveta
  • Pozitivni i negativni uticaji čovekovog delovanja u geografskoj sredini-globalne i lokalne posledice
  • Zaštita i unapređenje geografske sredine
  • Korišćenje osnovne literature
  • Korišćenje informacija sa Interneta
  • Korišćenje geografskih karata
  • Korišćenje interaktivnih metoda rada
  • Temu realizovati kroz 25 teorijskih časova
  • Poznavanje činioca razvoja prostornog plana i planiranja
  • Razumevanje značaja prostornog plana i planiranja za uravnotežen razvoj date teritorije
  • znati pojam prostornog plana i principe prostornog i urbanističkog planiranja
  • znati vrste prostornih planova (urbanistički, regionalni, prostorni plan Srbije)
  • znati ciljeve i zadatke i zakonske osnove u prostornom planiranju
  • znati osnovne geografske pretpostavke u izradi prostornih planova i zaštiti životne sredine;
  • razumeti imovinsko-pravnu osnovu u postupku prostornog planiranja;
  • razumeti ekološka i privredna načela izrade opštinskih prostornih planova;
  • razumeti urbanističko planiranje novih gradova i gradskih četvrti - tipovi gradova
  • razumeti urbanističko planiranje i obnova starih gradova i gradskih četvrti i njihova uloga u očuvanju ambijentalnih vrednosti;
  • razumeti prostorno planiranje industrijskih područja (ekološki, tehnološki i privredni zahtevi);
  • razumeti plan namenskih površina (stambenih, sportsko-rekreativnih, saobraćajnih...) i osnovne zahteve za zaštitu i očuvanje čovekove okoline;
  • razumeti prostorno planiranje ruralnih područja (kategorije površina, uzroci i posledice promena namene obradivih površina, iseljavanje i depopulacija);
  • znati osnovne karakteristike prostornog razvoja regije ili države sa posebnim osvrtom na monocentrični i policentrični razvoj i ekološke posledice;
  • razumeti urbanu mrežu regije i države - uticaj istorijskog i političkog razvoja i hijerarhiju naselja
  • razumeti razvojna kretanja i njihov uticaj na demografske i socijalne tokove (depopulacija, iseljavanje, koncentracija, dnevna kretanja...);
  • razumeti ulogu saobraćaja u ostvarivanju planerskih ciljeva, u funkcionisanju privrede i prometu putnika (gradski saobraćaj, tranzitni saobraćaj, saobraćajna sredstva, saobraćajnice, struktura...).

Prostorno planiranje
Prostorno planiranje:

  • pojam, vrste, ciljevi i zadaci prostornog plana i planiranja
  • zakonske osnove izrade prostornih planova
    Opšti faktori prostornog plana i planiranja:
  • geografska sredina kao faktor urbanističkog planiranja;
  • fizičko-geografski i društveno-geografski činioci razvoja prostornog planiranja
  • Značaj prostornog planiranja u procesu izbora lokacije i zaštite životne sredine
  • Urbanističko planiranja novih i obnova starih gradova u svrhu očuvanja ambijentalnih vrednosti
  • Prostorno planiranje industrijskih područja (ekološki, tehnološki i privredni zahtevi) i namenskih površina (stambene, sportsko-rekreativne, saobraćajne...) i osnovni zahtevi za zaštitu i očuvanje čovekove okoline;
  • Prostorno planiranje ruralnih područja (kategorije površina, uzroci i posledice promena namene obradivih površina, iseljavanje i depopulacija);
    Regionalno prostorno planiranje (lokalna sredina):
  • Prirodnogeografske i demografske razvojne smernice i osnovne karakteristike prostornog razvoja regije (lokalne sredine) i države
  • Korišćenje postojeće literature uz upotrebu savremenih tehnologija za prezentovanje, analizu i manipulaciju prostornim planovima
  • Primena znanja iz prostornog planiranja kada je reč o urbanim prostorima i lokaciji delatnosti
  • Temu realizovati kroz 14 teorijskih časova
  • Poznavanje geografskog informacionog sistema i načina njegovog korišćenja
  • znati vrste i osobine geografskih informacija
  • znati vrste geografskih informacionih tehnologija
  • znati pojam GIS-a
  • znati strukturu i primenu GIS-a
  • umeti da selektuje informacije sa Interneta
  • razumeti značaj i primenu informacija sa Interneta u lokalnoj sredini

Geografski informacioni sistemi

  • Pojam i karakteristike geografskih informacija
  • Geografske informacione tehnologije: sistem za globalno pozicioniranje (GPS), daljinska detekcija, geografski informacioni sistem (GIS)
  • Geografski informacioni sistem (GIS) - pojam, struktura i primena
  • Korišćenje informacija sa Interneta iz oblasti geodezije
  • Korišćenje računara i drugih elektronskih pomagala, kao i digitalnih karata
  • Korišćenje klasičnih i savremenih izvora geografskih informacija
  • Temu realizovati kroz 7 teorijskih časova
  • Razumevanje pojmova grada i sela, strukture, odlika o razvoja gradova
  • Razumevanje značaja očuvanja ekološke ravnoteže
  • znati da objasni pojam grada i sela
  • znati faktore razvoja naselja
  • znati da navede faktore oblikovanja prostorne strukture grada (pojam poslovnog centra grada City-ja, pojam geta)
  • poznavati funkcionalnu strukturu grada
  • poznavati socijalno-geografske odlike grada (kulturne funkcije grada; grad kao zajednica različitih grupacija ljudi; devijantne pojave u gradu)
  • poznavati uzroke posledice rasta gradova - proces urbanizacije
  • znati odnos grada i ruralnog okruženja
  • znati buduće trendove urbanizacije
  • razumeti važnost usklađenosti društveno-ekonomskog razvoja sa raspoloživim resursima (održivi razvoj)
  • znati lokalne i globalne posledice čovekovih intervencija u prirodi

Urbanizacija

  • Pojam grada i sela i faktori razvoja naselja
  • Prostorna struktura grada
  • Saobraćaj i turizam u gradu
  • Funkcionalni tipovi gradova
  • Socijalno-geografske odlike grada
  • Uzroci, trendovi i posledice rasta gradova
  • Gradska periferija i ruralni prostori
  • Perspektive procesa urbanizacije
  • Zagađivanje i zaštita ruralnih i urbanih prostora
  • Preporučujemo terenski rad
  • Korišćenje interaktivnih metoda rada i elektronskih pomagala
  • Korišćenje klasičnih oblika i izvora literature
  • Temu realizovati kroz 8 teorijskih časova
  • Razumevanje pojma lokacije i njene uloge u oblikovanju prostorne strukture delatnosti u gradu
  • znati pojam lokacije
  • razumeti značaj planskog korišćenja zemljišta u gradu za potrebe lokacije delatnosti
  • razumeti značaj fizičko-geografskih elemenata sredine za lokaciju delatnosti u gradu
  • razumeti značaj saobraćaja kao faktora lokacije delatnosti u gradu
  • razumeti značaj stanovništva grada kao faktora lokacije delatnosti
  • znati prostornu raspodelu industrije u gradu
  • znati prostornu raspodelu trgovine i drugih uslužnih delatnosti u gradu
  • znati pojam biznis geografije
  • razumeti značaj berzi u savremenim privrednim tokovima zemlje i sveta

Lokacija i biznis geografija
Pojam lokacije i korišćenje zemljišta u gradu
Odnos lokacije i delatnosti u gradu (industrija, trgovina, finansije i bankarstvo, druge usluge,...)
Faktori izbora lokacije:

  • fizičko-geografski elementi
  • saobraćaj kao faktor lokacije
  • demografski razvoj i uticaj na biznis
    Pojam značaj biznis geografija
  • Berze u urbanim prostorima
  • Stečena znanja moraju da budu praktično primenljiva -primeri iz neposrednog urbanog okruženja
  • Preko adekvatnih nastavnih sadržaja neophodno je zainteresovati i angažovati učenike u terenskim istraživanjima, pri čemu će učenici koristiti stečena geografska znanja, umenja i veštine.
  • Temu realizovati kroz 7 teorijskih časova

 

NACRTNA GEOMETRIJA

1. OSTVARIVANJA OBRAZOVNO-VASPITNOG RADA - OBLICI I TRAJANJE

RAZRED

NASTAVA

PRAKSA

UKUPNO

Teorijska nastava

Vežbe

Praktična nastava

Nastava u bloku

I

37

37

 

 

 

74

Napomena: u tabeli je prikazan godišnji fond časova za svaki oblik rada

2. CILJEVI PREDMETA:

• Osposobljavanje učenika da oblike i predmete iz prostora prikazuju crtežima u ravni (njihovim projekcijama), kao i da na osnovu crteža formiraju prostornu predstavu o projektovanim oblicima

• razvijanje sposobnosti kod učenika za orijentaciju u ravni i prostoru, radi primene u stručnim predmetima i praksi

• razvijanje sistematičnosti, preciznosti i urednosti kod učenika

• priprema učenika za izradu geodetskih podloga i planova

3. NAZIV I TRAJANJE MODULA PREDMETA

Razred:                   prvi

NAZIV MODULA

Trajanje modula (časovi)

Vrste projekcija, ortogonalna projekcija na jednu, dve i tri ravni

28

Transformacija - rotacija

8

Kotirana projekcija

14

Rešavanje putnog pojasa - plato - i - put -

24

4. CILJEVI, ISHODI, PREPORUČENI SADRŽAJI I NAČINI OCENJIVANJA MODULA

Naziv modula:

Vrste projekcija, ortogonalna projekcija na jednu, dve i tri ravni

Trajanje modula:

28 časova

 

CILJEVI MODULA

ISHODI MODULA
Po završetku modula učenik će:

PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA

PREPORUČENO UPUTSTVO ZA OSTVARIVANJE
MODULA

  • Razvijanje sposobnosti povezivanja znanja iz različitih oblasti
  • Sticanje znanja o vrstama projekcija
  • sticanje znanja o ortogonalnom projektovanju tačke, prave, i duži na jednu, dve i tri ravni
  • Razvijanje sposobnosti kod učenika da stvori prostornu sliku na osnovu crteža i obrnuto
  • Sticanje znanja o orijentisanoj ravni i prostoru
  • Sticanje znanja o određivanju dimenzija projekcija na osnovu dimenzija tela koja se projektuju
  • znati da prepozna vrste projekcija
  • znati da ortogonalno projektuje geometrijske likove na jednu, dve i tri ravni
  • znati da ortogonalno projektuje geometrijska tela na jednu, dve i tri ravni (prizma, valjak, kupa ..)
  • moći da identifikuje orijentisanu ravan i orijentisani prostor
  • umeti da odredi dimenzije projektovanog tela i dimenzije projekcija
  • Pojam i vrste projekcija
  • Ortogonalna projekcija tačke, prave i duži na jednu ravan; prava veličina duži i nagibnog ugla
  • Ortogonalna projekcija tačke na dve ravni
  • Koordinatni triedar
  • Tačka u oktantima i njene projekcije
  • Ortogonalna projekcija prave i duži; prodori prave, vidljivost
  • Ortogonalna projekcija geometrijskih likova
  • Ortogonalna projekcija geometrijskih tela
  • Ravan u ortogonalnoj projekciji
  • Tačka, karakteristične prave, geometrijski lik na zadatoj ravni
  • Dvočasovna provera znanja putem testa
  • Obrazložiti cilj modula, način i kriterijum ocenjivanja
  • U izlaganju materije o vrstama projekcije definisati pojam ortogonalne projekcije (primer sa senkom objekta na ravni stola)
  • Definisati pojam koordinatnog sistema u ravni i prostoru i naglasiti povezanost sa matematikom i geodezijom
  • Definisati projekcije tačke, prave i duži u oktantima
  • Demonstrirati na grafoskopu projekcije geometrijskih tela u oktantima
  • Demonstrirati model oktanta i na njemu pokazati kako izgledaju ortogonalne projekcije tačke, prave, duži i tela
  • Sa učenicima obraditi elementarne primere
  • Prezentirati formu testa i kriterijum ocenjivanja

Preporučeni načini ocenjivanja modula

usmeno
izlaganje

test

esej

domaći
zadatak

pismeni
zadatak

aktivnost
na času

praćenje praktičnog rada

dnevnik rada

test praktičnih veština

samostalni praktični rad

grafički rad

 

*

 

 

 

*

 

 

 

 

*

 

Naziv modula:

Transformacija - rotacija

Trajanje modula:

8 časova

 

CILJEVI MODULA

ISHODI MODULA
Po završetku modula učenik će:

PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA

PREPORUČENO UPUTSTVO ZA OSTVARIVANJE
MODULA

  • Sticanje znanja o vrstama transformacija
  • Sticanje znanja o nagibnom uglu duži prema projekcijskoj ravni
  • Sticanje znanja o rotaciji
  • znati da prepozna transformacije i da ih primeni u zadacima
  • umeti da odredi nagibni ugao prema ravni projektovanja
  • znati da definiše rotaciju i ugao za koji se ona vrši
  • umeti da uradi zadatke iz ove oblasti
  • Pojam transformacije
  • Određivanje prave veličine i nagibnog ugla duži prema projekcijskoj ravni
  • Pojam rotacije
  • Rotacija ravni
  • Jednočasovni test
  • Obrazložiti cilj modula, način i kriterijum ocenjivanja
  • Definisati vrste transformacija
  • Definisati nagibni ugao duži prema projekcijskoj ravni
  • Definisati pojam rotacije i ugla za koji se vrši rotacija
  • Sa učenicima obraditi elementarne primere
  • Prezentirati formu testa i kriterijum ocenjivanja

Preporučeni načini ocenjivanja modula

usmeno
izlaganje

test

esej

domaći
zadatak

pismeni
zadatak

aktivnost
na času

praćenje praktičnog rada

dnevnik rada

test praktičnih veština

samostalni praktični rad

grafički rad

 

*

 

 

 

*

 

 

 

 

*

 

Naziv modula:

Kotirana projekcija

Trajanje modula:

14 časova

 

CILJEVI MODULA

ISHODI MODULA
Po završetku modula učenik će:

PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA

PREPORUČENO UPUTSTVO ZA OSTVARIVANJE
MODULA

  • Sticanje znanja o pojmu kotirane projekcije
  • Sticanje znanja o graduiranju prave i određivanju pada i intervala prave
  • Sticanje znanja o međusobnom položaju dve prave u kotiranoj projekciji
  • Sticanje znanja o ravni u kotiranoj projekciji
  • Sticanje znanja o preseku dve ravni u kotiranoj projekciji
  • shvatiti pojam kotirane projekcije
  • umeti da graduira pravu, odredi pad prave i interval
  • umeti da definiše međusobni položaj dve prave
  • umeti da predstavi presek dve ravni u kotiranoj projekciji
  • Kotirana projekcija, pojam
  • Graduiranje prave, pad prave i interval
  • Međusobni položaj dve prave
  • Ravan u kotiranoj projekciji
  • Međusobni položaj dve ravni, presek ravni
  • Topografska površina, izohipse terena, linija najvećeg pada na terenu
  • Presek ravni i terena
  • Jednočasovni test provere znanja
  • Obrazložiti cilj modula, način i kriterijum ocenjivanja
  • Definisati pojam kotirane projekcije
  • Definisati kako se graduira prava i određuje pad prave (povezati sa merenjem dužina na terenu)
  • Definisati međusobni položaj dve prave i povezati sa matematikom
  • Definisati pojam ravni u kotiranoj projekciji
  • Definisati pojam preseka dve ravni
  • Sa učenicima obraditi elementarne primere
  • Prezentirati formu testa i kriterijum ocenjivanja

Preporučeni načini ocenjivanja modula

usmeno
izlaganje

test

esej

domaći
zadatak

pismeni
zadatak

aktivnost
na času

praćenje praktičnog rada

dnevnik rada

test praktičnih veština

samostalni praktični rad

grafički rad

 

*

 

 

 

*

 

 

 

 

*

 

Naziv modula:

Rešavanje putnog pojasa - plato - i - put -

Trajanje modula:

22 časa

 

CILJEVI MODULA

ISHODI MODULA
Po završetku modula učenik će:

PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA

PREPORUČENO UPUTSTVO ZA OSTVARIVANJE
MODULA

  • Osposobljavanje za dalje učenje i primenu stečenih znanja u struci
  • Razvijanje sistematičnosti, urednosti, preciznosti u radu i veštine grafičkog izražavanja
  • Rešavanje platoa
  • Rešavanje puta u nagibu i krivini na pravilnom i nepravilnom terenu
  • znati da definiše pojam plato i da ga kroz zadatke reši
  • znati da definiše pojam put i da ga kroz zadatke reši
  • Pojam platoa, plato na pravilnom i nepravilnom terenu, njegovo rešavanje
  • Provera znanja putem testa u trajanju od dva časa
  • Horizontalni put u pravcu i krivini, njegovo rešavanje
  • Put u padu, pravcu i krivini, njegovo rešavanje
  • Provera znanja putem testa u trajanju od dva časa
  • Obrazložiti cilj modula, način i kriterijum ocenjivanja
  • Definisati pojam platoa i šta znači rešiti plato putem grafičke vežbe
  • Definisati pojam put i šta znači rešiti put putem grafičkih vežbi
  • Povezati sa primerima iz Primenjene geodezije
  • Prezentirati formu testova i kriterijum ocenjivanja

Preporučeni načini ocenjivanja modula

usmeno
izlaganje

test

esej

domaći
zadatak

pismeni
zadatak

aktivnost
na času

praćenje praktičnog rada

dnevnik rada

test praktičnih veština

samostalni praktični rad

grafički rad

 

*

 

 

 

*

 

 

 

 

*

5. PREPORUČENA LITERATURA ZA REALIZACIJU PREDMETA

• S. Živanović - Nacrtna geometrija za prvi razred geodetske tehničke škole

6. KORELACIJA SA DRUGIM PREDMETIMA / MODULIMA

• Matematika

• Tehničko crtanje

• Primenjena geodezija

TEHNIČKO CRTANJE

1. OSTVARIVANJA OBRAZOVNO-VASPITNOG RADA - OBLICI I TRAJANJE

RAZRED

NASTAVA

PRAKSA

UKUPNO

Teorijska nastava

Vežbe

Praktična nastava

Nastava u bloku

I

 

74

 

 

 

74

II

 

74

 

 

 

74

Napomena: u tabeli je prikazan godišnji fond časova za svaki oblik rada

2. CILJEVI PREDMETA:

• Razvijanje sposobnosti i veština kod učenika za korišćenje pribora za tehničko crtanje (rapidografi i šabloni za ispisivanje slova i brojeva, lenjiri, hamer i paus papir)

• Razvijanje sposobnosti kod učenika da rade i čitaju tehnički crtež kao načina komuniciranja i sporazumevanja u tehničkoj struci

• Razvijanje sistematičnosti, preciznosti i urednosti kod učenika

• Osposobljavanje učenika za izradu grafičkog prikaza u zadatom vremenskom roku

• Osposobljavanje za izradu grafičkog prikaza detalja i celine u zadatim razmerama

• Priprema učenika za izradu geodetskih podloga i planova

• Upoznavanje sa izgledom geodetskog plana i geodetske skice i iscrtavanje delova geodetskog plana i skice po zadatom uglednom primeru

• Korišćenje "Geodetskog ključa" pri crtanju

3. NAZIV I TRAJANJE MODULA PREDMETA

Razred:           prvi

NAZIV MODULA

Trajanje modula
(časovi)

Izvlačenje pravih i kružnih linija 0,1 - 0,8

14

"Redis" pismo i brojevi

20

Pisanje kaligrafije

10

Pisanje teksta pomoću šablona

10

Topografski znaci objekata i graničnih linija

20

Razred:           drugi

NAZIV MODULA

Trajanje modula
(časovi)

Ispisivanje teksta i brojeva šablonima

20

Iscrtavanje dela skice detalja snimljenog ortogonalnom i polarnom metodom

20

Iscrtavanje dela plana sa horizontalnom i vertikalnom predstavom terena

24

Iscrtavanje dela skice snimljenih podzemnih instalacija

10

4. CILJEVI, ISHODI, PREPORUČENI SADRŽAJI I NAČINI OCENJIVANJA MODULA

Naziv modula:

Izvlačenje pravih i kružnih linija 0,1 - 0,8

Trajanje modula:

14 časova

 

CILJEVI MODULA

ISHODI MODULA
Po završetku modula učenik će:

PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA

PREPORUČENO UPUTSTVO ZA OSTVARIVANJE
MODULA

  • Razvijanje osećaja za tačnost, preciznost i pedantnost neophodne geometru
  • Upoznavanje sa priborom za crtanje
  • Ovladavanje veštinom izvlačenja pravih i krivih linija u olovci i u tušu
  • umeti da crta tačno, precizno i pedantno
  • umeti da koristi pribor za pisanje i crtanje
  • Upoznavanje sa priborom za crtanje i načinom njegove upotrebe
  • Iscrtavanje pravih i izlomljenih linija različitih debljina i odstojanja
  • Tuširanje pravih i izlomljenih linija različitih debljina i odstojanja
  • Crtanje koncentričnih krugova nultim i običnim šestarom
  • Izrada prvog radnog lista - test 1
  • Prikazati sav pribor i definisati tačne nazive
  • Objasniti potrebu da se radi u olovci i u tušu
  • Proveriti svakog učenika koliko je u stanju da rukuje priborom
  • Objasniti sadržaj prvog radnog lista i način izrade kao i kriterijume za ocenjivanje testa

Preporučeni načini ocenjivanja modula

usmeno
izlaganje

test

esej

domaći
zadatak

pismeni
zadatak

aktivnost
na času

praćenje praktičnog rada

dnevnik rada

test praktičnih veština

samostalni praktični rad

grafički rad

 

 

 

 

 

*

 

 

*

 

*

 

Naziv modula:

"Redis" pismo i brojevi

Trajanje modula:

20 časova

 

CILJEVI MODULA

ISHODI MODULA
Po završetku modula učenik će:

PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA

PREPORUČENO UPUTSTVO ZA OSTVARIVANJE
MODULA

  • Upoznavanje sa karakteristikama i potrebom korišćenja "redis" pisma i brojeva
  • Stvaranje navike da u skladu sa važećim normama u geodeziji koristi "redis" pismo
  • Ovladavanje veštinom slobodoručnog ispisivanja cifara u olovci i u tušu prema normama koje važe u geodeziji
  • znati da koristi "redis" kao i kada treba slobodoručno da ispisuje cifre
  • umeti da piše "edis" pismom slova i brojeva u olovci i u tušu
  • umeti da piše slobodnom rukom cifre u olovci
  • Upoznavanje sa karakteristikama "redis" pisma
  • "redis" pismo, vežbanje u olovci
  • "redis" pismo, vežbanje u tušu
  • Ispisivanje cifara slobodnom rukom u olovci
  • Brojevi: prav i kosi "redis" u olovci
  • Brojevi: prav i kosi "redis" u tušu
  • Izrada četvrtog radnog lista u tušu - test 4
  • Prikazati ugledni primer slova i brojeva ispisanih "redis" pismom
  • Proveriti svakog učenika da li je shvatio izgled i formu ispisivanja "redis" pisma u olovci i u tušu
  • Zadatu rečenicu ispisati slovima pravog i kosog "redisa" u određenom vremenskom roku
  • Zadati da samostalno ispišu geodetskim ciframa deo telefonskog imenika
  • Obratiti pažnju na izgled slobodoručno ispisanih cifara kao i ispisanih "redisom"
  • Objasniti sadržaj četvrtog radnog lista i način izrade kao i kriterijum ocenjivanja testa

Preporučeni načini ocenjivanja modula

usmeno
izlaganje

test

esej

domaći
zadatak

pismeni
zadatak

aktivnost
na času

praćenje praktičnog rada

dnevnik rada

test praktičnih veština

samostalni praktični rad

grafički rad

 

 

 

 

 

*

 

 

*

 

*

 

Naziv modula:

Pisanje kaligrafije

Trajanje modula:

10 časova

 

CILJEVI MODULA

ISHODI MODULA
Po završetku modula učenik će:

PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA

PREPORUČENO UPUTSTVO ZA OSTVARIVANJE
MODULA

  • Sticanje navike učenika da vodi računa o estetskom izgledu teksta pisanog kaligrafijom
  • Sticanje veštine pisanja ćiriličnom i latiničnom kaligrafijom
  • umeti da grafički prikaže tekst pisan kaligrafijom
  • znati da razlikuje sve vrste pisma koje se koriste kod geodetskih crteža
  • znati da piše ćiriličnim i latiničnim kaligrafskim pismom u olovci i u tušu
  • Upoznavanje sa kaligrafijom kao pismom
  • Pisanje kaligrafijom ćirilice i latinice u olovci
  • Pisanje kaligrafijom ćirilice i latinice u tušu
  • Izrada trećeg radnog lista u tušu - test 3
  • Prikazati ugledni primer kaligrafije
  • Proveriti svakog učenika da li je shvatio izgled i formu ispisivanja kaligrafije u olovci i u tušu
  • Objasniti sadržaj trećeg radnog lista i način izrade kao i kriterijum ocenjivanja testa
  • Zadati da na času oblikuju naslovnu stranu knjige sa zadatim tekstom na osnovu uglednog primerka starih i savremenih knjiga

Preporučeni načini ocenjivanja modula

usmeno
izlaganje

test

esej

domaći
zadatak

pismeni
zadatak

aktivnost
na času

praćenje praktičnog rada

dnevnik rada

test praktičnih veština

samostalni praktični rad

grafički rad

 

 

 

 

 

*

 

 

*

 

*

 

Naziv modula:

Pisanje teksta pomoću šablona

Trajanje modula:

10 časova

 

CILJEVI MODULA

ISHODI MODULA
Po završetku modula učenik će:

PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA

PREPORUČENO UPUTSTVO ZA OSTVARIVANJE
MODULA

  • Sticanje veštine korišćenja svih vrsta šablona za ispisivanje teksta u olovci i u tušu
  • Sticanje navike da sam odredi debljinu linije za svaki šablon
  • znati da koristi sve vrste šablona za ispisivanje slova i brojeva u tušu
  • znati da odredi odgovarajuću debljinu linije tuširanja za svaki šablon
  • Upotreba šablona
  • Ispisivanje teksta šablonom u olovci
  • Ispisivanje teksta šablonom u tušu
  • Izrada drugog radnog lista - test 2
  • Pokazati različite vrste šablona i demonstrirati pisanje pomoću olovke
  • Proveriti svakog učenika da li pravilno koristi šablon prilikom ispisivanja u olovci i u tušu
  • Objasniti sadržaj drugog radnog lista i način izrade kao i kriterijum ocenjivanja testa

Preporučeni načini ocenjivanja modula

usmeno
izlaganje

test

esej

domaći
zadatak

pismeni
zadatak

aktivnost
na času

praćenje praktičnog rada

dnevnik rada

test praktičnih veština

samostalni praktični rad

grafički rad

 

 

 

 

 

*

 

 

*

 

*

 

Naziv modula:

Topografski znaci objekata i graničnih linija

Trajanje modula:

20 časova

 

CILJEVI MODULA

ISHODI MODULA
Po završetku modula učenik će:

PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA

PREPORUČENO UPUTSTVO ZA OSTVARIVANJE
MODULA

  • Sticanje znanja o topografskim znacima geodetskih tačaka, repera objekata i graničnih linija
  • Sticanje veštine crtanja topografskih znakova svih elemenata u geodeziji
  • znati da primeni topografske znake geodetskih tačaka, repera objekata i graničnih linija
  • moći da čita sve topografske znake
  • umeti da samostalno crta sve topografske znake
  • Vrste topografskih znakova
  • Topografski znaci geodetskih tačaka i repera u olovci
  • Topografski znaci geodetskih tačaka i repera u tušu
  • Topografski znaci objekata u olovci
  • Topografski znaci objekata u tušu
  • Topografski znaci graničnih linija u olovci
  • Topografski znaci graničnih linija u tušu
  • Izrada petog radnog lista u tušu - test 5
  • Prikazati ugledni primer topografskih znakova
  • Prikazati ugledni primer topografskih znakova geodetskih tačaka, repera i graničnih linija
  • Proveriti svakog učenika da li je shvatio izgled i formu topografskih znakova u olovci i u tušu
  • Objasniti sadržaj petog radnog lista i način izrade kao i kriterijum ocenjivanja testa

Preporučeni načini ocenjivanja modula

usmeno
izlaganje

test

esej

domaći
zadatak

pismeni
zadatak

aktivnost
na času

praćenje praktičnog rada

dnevnik rada

test praktičnih veština

samostalni praktični rad

grafički rad

 

 

 

 

 

*

 

 

*

 

*

 

Naziv modula:

Ispisivanje teksta i brojeva šablonima

Trajanje modula:

20 časova

 

CILJEVI MODULA

ISHODI MODULA
Po završetku modula učenik će:

PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA

PREPORUČENO UPUTSTVO ZA OSTVARIVANJE
MODULA

  • Razvijanje tačnosti i preciznosti neophodnih geometru
  • Sticanje veštine pisanja šablonima koji imaju primenu u geodeziji
  • Razvijanje svih aspekata ličnosti učenika u skladu sa njegovim razvojnim potrebama, potencijalima i interesovanjima
  • umeti da ispisuje brojeve i slova uz pomoć šablona
  • znati da samostalno primeni i koristi šablone koji se koriste u geodetskoj struci
  • Ispisivanje teksta i brojeva šablonom veličine 2 i 3 mm na osnovu uglednog primera
  • Ispisivanje teksta i brojeva šablonom veličine 4 i 5 mm na osnovu uglednog primera
  • Izrada radnog lista
  • Definisati upotrebu tehničkog crtanja u izradi geodetskih planova
  • Demonstrirati korišćenje rapidografa i šablona
  • Pokazati sadržaj prvog i drugog lista i način izrade lista koji će učenik samostalno da iscrta.
  • Zadati da na času učenici ispišu svoje indikacije u zadatom roku

Preporučeni načini ocenjivanja modula

usmeno
izlaganje

test

esej

domaći
zadatak

pismeni
zadatak

aktivnost
na času

praćenje praktičnog rada

dnevnik rada

test praktičnih veština

samostalni praktični rad

grafički rad

 

 

 

 

 

*

 

 

*

 

*

 

Naziv modula:

Iscrtavanje dela skice detalja snimljenog ortogonalnom i polarnom metodom

Trajanje modula:

20 časova

 

CILJEVI MODULA

ISHODI MODULA
Po završetku modula učenik će:

PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA

PREPORUČENO UPUTSTVO ZA OSTVARIVANJE
MODULA

  • Sticanje znanja o sadržaju skice detalja
  • Sticanje veštine crtanja topografskih znakova svih elemenata sa skice detalja
  • Razvijanje veštine slobodoručnog ispisivanja cifara i teksta prema pravilima koje važe u geodeziji za ispisivanje podataka snimanja ortogonalnom i polarnom metodom na skici detalja
  • znati da opiše skicu detalja
  • znati da pravilno nacrta sve topografske znake koji predstavljaju sadržaj skice detalja
  • znati da napiše na skici detalja snimanja ortogonalnom metodom sve potrebne podatke
  • znati da napiše na skici detalja snimanja polarnom metodom sve potrebne podatke
  • Precrtavanje dela skice detalja snimanja ortogonalnom metodom sa izradom opisa skice, iscrtavanje topografskih znakova, ispisivanje podataka snimanja apscisa, ordinata, kontrolnih merenja i indikacija vlasnika
  • Precrtavanje dela skice detalja snimanja polarnom metodom
  • Izrada radnog lista
  • Izrada grafičkog rada
  • Prikazati ugledni primer dela skice detalja
  • Objasniti način crtanja neophodnih topografskih znakova i pokazati gde se oni nalaze u topografskom ključu
  • Objasniti sadržaj lista i način izrade i kriterijum ocenjivanja
  • Zadati da na času učenici samostalno iscrtaju deo skice detalja u zadatom vremenskom roku

Preporučeni načini ocenjivanja modula

usmeno
izlaganje

test

esej

domaći
zadatak

pismeni
zadatak

aktivnost
na času

praćenje praktičnog rada

dnevnik rada

test praktičnih veština

samostalni praktični rad

grafički rad

 

 

 

 

 

*

 

 

*

 

*

 

Naziv modula:

Iscrtavanje dela plana sa horizontalnom i vertikalnom predstavom terena

Trajanje modula:

24 časa

 

CILJEVI MODULA

ISHODI MODULA
Po završetku modula učenik će:

PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA

PREPORUČENO UPUTSTVO ZA OSTVARIVANJE
MODULA

  • Sticanje znanja o sadržaju katastarskog plana
  • Sticanje znanja o izgledu i sadržaju geodetskog plana sa horizontalnom i vertikalnom predstavom terena
  • Sticanje znanja i veština crtanja topografskih znakova koji se koriste za prikaz horizontalne i vertikalne predstave terena na geodetskim planovima
  • znati da interpretira geodetski plan sa horizontalnom i vertikalnom predstavom terena
  • znati da pravilno nacrta sve topografske znake koji čine sadržaj geodetskog plana sa horizontalnom i vertikalnom predstavom terena (poligonske tačke, granične tačke i linije parcela, zgrade, izohipse, kote tačaka i dr.)
  • Precrtavanje dela katastarskog plana sa izradom opisa lista
  • Iscrtavanje graničnih tačaka i linija katastarskih parcela
  • Numerisanje katastarskih parcela
  • Iscrtavanje dela plana sa horizontalnom predstavom terena i objekata
  • Iscrtavanje dela plana sa vertikalnom predstavom terena (kote tačaka i izohipse)
  • Izrada grafičkog rada u trajanju od 2 časa
  • Izrada radnog lista
  • Prikazati ugledni primer dela plana sa horizontalnom i vertikalnom predstavom terena
  • Proveriti svakog učenika u primeni topografskih znakova
  • Objasniti sadržaj lista, način izrade i kriterijum ocenjivanja

Preporučeni načini ocenjivanja modula

usmeno
izlaganje

test

esej

domaći
zadatak

pismeni
zadatak

aktivnost
na času

praćenje praktičnog rada

dnevnik rada

test praktičnih veština

samostalni praktični rad

grafički rad

 

 

 

 

 

*

 

 

*

 

*

 

Naziv modula:

Iscrtavanje dela skice snimljenih podzemnih instalacija

Trajanje modula:

10 časova

 

CILJEVI MODULA

ISHODI MODULA
Po završetku modula učenik će:

PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA

PREPORUČENO UPUTSTVO ZA OSTVARIVANJE
MODULA

  • Sticanje znanja o sadržaju skice snimljenih podzemnih instalacija
  • Sticanje znanja iscrtavanja topografskih znakova podzemnih instalacija
  • znati da pravilno iscrta topografske znake koji se koriste na skici snimljenih podzemnih instalacija
  • Iscrtavanje dela lista na kojem su predstavljeni topografski znaci podzemnih instalacija
  • Izrada grafičkog rada
  • Izrada radnog lista
  • Prikazati ugledni primer dela skice snimljenih podzemnih instalacija
  • Objasniti sadržaj lista i način izrade i kriterijum ocenjivanja
  • Zadati da na času samostalno prikažu nekoliko topografskih znakova podzemnih instalacija u zadatom roku

Preporučeni načini ocenjivanja modula

usmeno
izlaganje

test

esej

domaći
zadatak

pismeni
zadatak

aktivnost
na času

praćenje praktičnog rada

dnevnik rada

test praktičnih veština

samostalni praktični rad

grafički rad

 

 

 

 

 

*

 

 

*

 

*

5. PREPORUČENA LITERATURA ZA REALIZACIJU PREDMETA

• S. Živanović - Udžbenik: Tehničko crtanje za Geodetsku tehničku školu

• Zbirka radnih listova

Topografski ključ

6. KORELACIJA SA DRUGIM PREDMETIMA / MODULIMA

• Geodetska merenja i računanja

• Katastar nepokretnosti i uređenje zemljišne teritorije

• Nacrtna geometrija

• Geodetski planovi

GEODEZIJA

1. OSTVARIVANJA OBRAZOVNO-VASPITNOG RADA - OBLICI I TRAJANJE

RAZRED

NASTAVA

PRAKSA

UKUPNO

Teorijska nastava

Vežbe

Praktična nastava

Nastava u bloku

I

111

 

 

 

 

111

II

148

 

 

 

 

148

III

111

 

 

 

 

111

IV

68

 

 

 

 

68

Napomena: u tabeli je prikazan godišnji fond časova za svaki oblik rada

2. CILJEVI PREDMETA:

• Upoznavanje sa poslovima geometra

• Sticanje potrebnih znanja iz oblasti geodezije

• Priprema za izučavanje i uspešno usvajanje znanja iz drugih stručnih oblasti geodezije

• Upoznavanje metoda merenja i instrumenata

• Ovladavanje formulama za obradu podataka merenja

• Ovladavanje postupcima merenja uglovnih i linearnih veličina

• Osposobljavanje za izradu horizontalne i vertikalne predstave terena

• Spremnost za izradu testa provere znanja po modulima i u celini

3. NAZIV I TRAJANJE MODULA PREDMETA

Razred:           prvi

NAZIV MODULA

Trajanje modula (časovi)

Opšti pojmovi u geodeziji

15

Priprema instrumenata za merenje horizontalnih uglova, metode merenja

36

Priprema instrumenata za merenje vertikalnih uglova, metode merenja

20

Priprema za merenje dužine pantljikom i obrada podataka merenih dužina

19

Terenski radovi u poligonskoj mreži

21

Razred:           drugi

NAZIV MODULA

Trajanje modula (časovi)

Računanja u poligonskoj mreži

80

Teorija grešaka

15

Linijska mreža

20

Elektronsko merenje dužina - elektronske merne stanice

33

Razred:           treći

NAZIV MODULA

Trajanje modula (časovi)

Snimanje detalja

22

Ortogonalna metoda snimanja detalja

15

Nivelmanska mreža

28

Detaljni nivelman

15

Geodetska osnova - trigonometrijska mreža i referentna mreža

31

Razred:           četvrti

NAZIV MODULA

Trajanje modula (časovi)

Polarna metoda snimanja detalja

36

Trigonometrijski nivelman

12

Globalni pozicioni sistemi - GPS

20

4. CILJEVI, ISHODI, PREPORUČENI SADRŽAJI I NAČINI OCENJIVANJA MODULA

CILJEVI MODULA

ISHODI MODULA
Po završetku modula učenik će:

PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA

PREPORUČENO UPUTSTVO ZA OSTVARIVANJE
MODULA

  • Sticanje osnovnih znanja o geodeziji, čime se bavi i koje se metode koriste
  • Sticanje znanja o geodetskim mrežama i njihovoj nameni
  • Shvatanje pojmova u vezi vertikalne predstave terena
  • Sticanje osnovnih znanja o planu, karti i razmeri.
  • Osposobljavanje za dalje učenje
  • Sticanje sistema pojmova
  • umeti da definiše geodeziju, da kaže čime se bavi i šta je njen zadatak
  • znati da definiše geodetske mreže i objasni čemu služe
  • znati da definiše metode koje se koriste za snimanje detalja
  • moći da nabroji prednosti i nedostatke numeričkih metoda
  • znati da definiše koordinatni sistem i koordinate
  • znati da definiše razmeru, plan i karta.
  • umeti da sračuna dužinu na planu ili u prirodi za odgovarajuću razmeru
  • Pojam, zadatak i značaj geodezije
  • Oblik i dimenzije Zemlje
  • Nivoska površ, normala, vertikala, visina, visinska razlika
  • Geodetske mreže
  • Jedinice za merenje uglova, dužina i površina, pretvaranje jednih u druge
  • Koordinatni sistem
  • Metode snimanja
  • Plan, karta, razmera
  • Jednočasovni test provere znanja
  • Definisati pojam i značaj geodezije i insistirati na tome da svaki učenik to ponovi.
  • Obnoviti osnovne jedinice mere za dužine i uglove.
  • Na ravanskom i prostornom modelu definisati koordinatni sistem.
  • Prikazati plan i kartu i na njima definisati pojam razmere.
  • Izložiti formu testa usvojenih znanja i upoznati učenike sa kriterijumom ocenjivanja

Preporučeni načini ocenjivanja modula

usmeno
izlaganje

test

esej

domaći
zadatak

pismeni
zadatak

aktivnost
na času

praćenje praktičnog rada

dnevnik rada

test praktičnih veština

samostalni praktični rad

grafički rad

*

*

 

*

 

 

 

 

 

 

 

Sledeći

Napomene

Danom stupanja na snagu Pravilnika o nastavnom planu i programu opšteobrazovnih predmeta srednjeg stručnog obrazovanja u području rada geodezija i građevinarstvo ("Sl. glasnik RS - Prosvetni glasnik", br. 5/2011), odnosno 15. juna 2011. godine, prestao je da važi Pravilnik o nastavnom planu i programu ogleda za obrazovne profile geodetski tehničar - geometar i monter suve gradnje ("Sl. glasnik RS - Prosvetni glasnik" br. 12/2004, 11/2005, 8/2006 i 3/2007) delu koji se odnosi na nastavni plan i nastavni program opšteobrazovnih predmeta prvog razreda za obrazovni profil geodetski tehničar - geometar.

Danom stupanja na snagu Pravilnika o nastavnom planu i programu stručnih predmeta srednjeg stručnog obrazovanja u području rada geodezija i građevinarstvo ("Sl. glasnik RS - Prosvetni glasnik", br. 5/2011), odnosno 15. juna 2011. godine, prestao je da važi Pravilnik o nastavnom planu i programu ogleda za obrazovne profile geodetski tehničar - geometar i monter suve gradnje ("Sl. glasnik RS - Prosvetni glasnik" br. 12/2004, 11/2005, 8/2006 i 3/2007) u delu koji se odnosi na nastavni plan i nastavni program stručnih predmeta prvog razreda za obrazovni profil geodetski tehničar - geometar.